P. 1
25463049 Miljukov Senjobos i Ezenman Istorija Rusije (1)

25463049 Miljukov Senjobos i Ezenman Istorija Rusije (1)

|Views: 137|Likes:
Published by Emir Arnautovic

More info:

Published by: Emir Arnautovic on May 28, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TXT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/09/2013

pdf

text

original

P A V L E N

M I L J U K O V ,

Š A R L

S E N J O B O S ,

L U J

E Z E N M A

I S T O R I J A R U S I J E

P O N OV L J E N O I Z DA N J E

ZAG REB 2 00 9. I S T O R I J A R U S I J E N A PAV Z I Š . E TA » I S T O R I J A R U S I J E « , N A R O D N A K U L T U R A , B E O G R A D 1 9 3 9 . Saradnici pri originalnom izdanju: Kamena Dalmeda, profesor univerziteta u Bordou; General G. Danilov, ran iji načelnik štaba ruske vojske; P. Gronski, raniji profesor politehničkog instituta u Petrogradu; A. Kizeveter, raniji profesor Moskovskog univerziteta, profesor uni verziteta u Pragu; V. Mjakotin, profesor univerziteta u Sofiji; B. Mirkin-Gecevič, raniji profesor univerziteta u Petrogradu; L. Niderle, honorarni profesor unive rziteta u Pragu. Prvo izdanje je bilo prepuno štamparskih grešaka i nedoslednosti u prevodu, zbog žurbe izdavača pri objavljivanju knjige. Tako se događalo da su iste ličnosti prevedene na različiti način - često na susednim stranicama. Većina štamparskih grešaka je ispravljena u ponovljenom izdanju, prevodi su ujednačeni, a jedina intervencija u tekstu je tran skripcija „Potemkin“ mesto „Paćomkin“, koje je potpuno neubičajena u srpskom jeziku i u ono vreme (pre Drugog svetskog rata). R E DA K T O R P O N OV L J E N O G I Z DA N J A O G N J E N Š E K U L J I C A S A D R Ž A J P L T S I E E E S A L I : M I L J U K OV, R A N I J I P RO F E S O R M O S KOV S KO G U N I V E R TA , N J O B O S , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T E TA , L . E Z E N M A N , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T

Predgovor 12 KNJIGA PRVA Od početaka do smrti Petra Velikog Izvodi za istoriju Rusije i ruska istoriografija 12 I. Geografska slika Evropske Rusije 25 II. Kratak pregled preistorijske arheologije ruske zemlje 39 1. Preslovensko doba 39 2. Slovensko doba 46 3. Starine okolnih neslavenskih naroda 48 III. Ruske zemlje od početka do kraja tatarske najezde 50

1. 2. 3. 4.

Slovenska plemena i stvaranje kijevske kneževine 50 Kijevska kneževina i ruske zemlje u XI i XII veku 54 Pokrajinski život ruskih zemalja u XII i XIII veku 65 Tatarske najezde i njihove posledice 70

IV. Moskva, Rusija i ujedinjenje ruske zemlje 74 1. Severoistočne kneževine u XII i XIII veku i stvaranje moskovske kneževine 74 2. Moskovski kneževi 76 3. Ivan Treći Vasiljević 80 4. Vasilij Treći 86 5. Ivan Četvrti Grozni 87 V. 1. 2. 3. Doba nemira i dolazak Romanova na vlast 95 Politički nemiri i plemićska reakcija 95 Socijalni nemiri narodne rulje 98 Tuđinsko mešanje i narodno buđenje 100

VI. Prvi Romanovi: od Mihajla do Petra Velikog 104 1. Mihail Fjodorovič 105 2. Aleksej Mihailovič 109 3. Sjedinjenje Malorusije sa moskovskom državom 116 4. Unutrašnje uređenje u XVII veku 126 5. Preobraćaj života i običaj pod tuđinskom vlašću u XVII veku 131 6. Crkvena reforma i crkveni rascep 137

2 7. Duhovni život u XVII veku 139 8. Književni i umetnički život u XVII veku 144 9. Neposredni prethodnici Petra Velikog 148 VII. Petar Veliki 154 1. Život i rad Petra Velikog do rata na severu 155 2. Rušenje staroga poretka 166 3. Prva sistematska reforma 183 4. Posle Poltave 192 5. Rezultati reforme: haos 201 VIII. Petar Veliki (nastavak) 205 1. Od Baltičkog Mora do Kaspijskog jezera 205 2. Obnova 208 3. Socijalne posledice Petrove reforme 223 4. Narodna prosveta i reforme crkve 228 5. Nezadovoljstvo zemlje i carevića 237 KNJIGA DRUGA Poslednici Petra Velikog, od autokratije sa podrškom plemstva do birokratske autokratije IX. Od Katarine Prve do Katarine Druge 247 1. Katarina Prva i Petar Drugi 247 2. Ana Ivanovna 252 3. Ivan Šesti 263 4. Jelisaveta Petrovna 268 X. Od Katarine Prve do Katarine Druge (nastavak) 279

1. Petar Treći 279 2. Unutrašnje stanje u Rusiji u prvoj polovini XVIII veka 283 XI. Katarina Druga 301 1. Revolucija 301 2. Prve upravne mere 305 3. Komisija 314 XII. Katarina Druga (nastavak) 325 1. Spoljni rat i Pugačevljeva buna 325 2. Zakonski rad 332 3. Spoljni rat 340 4. Kraj vladavine 346

3 XIII. Pavle Prvi i unutrašnje stanje 351 1. Pavle Prvi 351 2. Ekonomsko i socijalno stanje krajem XVIII veka 359 3. Duhovni život u Rusiji u drugoj polovini XVIII veka 367 XIV. Aleksandar Prvi 375 1. Liberalna reforma 375 2. Reakcija 387 3. Materijalni i duhovni napredak za Aleksandra Prvog 394 4. Spoljna politika 397 XV. Nikola Prvi 412 1. Stupanje na presto 412 2. Početak vladavine 419 3. Konzervativna politika i rad državne uprave (1831—1855) 433 XVI. Nikola Prvi (nastavak) 447 1. Vlada i duhovni život Nikole Prvog 447 2. Spoljna politika 458 KNJIGA TREĆA XVII. Aleksandar Drugi 472 1. Kraj rata na istoku 472 2. Doba velikih reforma 474 XVIII. Aleksandar Drugi (nastavak) 505 1. „Ocevi i deca” 505 2. Počeci revolucionarnog pokreta 510 3. Reakcija i teroristički pokreti 518 4. Evropska politika i ekspanzija u Aziji 536 XIX. Aleksandar Treći 557 1. Pobeda reakcije 557 2. Školska i duhovna reakcija 572 3. Ekonomska politika 578 4. Spoljna politika 581 XX. Nikola Drugi 587 1. Održavanje reakcije 587 2. Ekonomski i finansiski rad 591

3. Porast opozicije i priprema revolucije 597

4 4. Spoljna politika 604 XXI. Nikola Drugi (nastavak) 618 1. Prva revolucija 618 2. Od manifesta do sastanka Dume 631 3. Prva Duma ili Duma narodnog preziranja 643 4. Od prve do druge Dume 650 5. Druga Duma 653 6. Treća Duma ili Duma plemića 657 XXII. Nikola Drugi (nastavak) 665 1. Spoljna politika (1905-1914) 665 2. Spoljna politika (1914-1917) 678 3. Uloga Rusije u Svetskom ratu 685 XXIII. Nikola Drugi (nastavak) 701 1. Četvrta Duma 701 2. Revolucija iz februara 1917 712 XXIV. Rusija pod sovjetskim režimom 733 1. „Ratni komunizam“ i Lenjin 733 2. Nep i borba o vlast posle Lenjina 747 3. Petogodišnji plan i „Staljinizam“ 760 4. „Kulturna revolucija“ 771 Napomena o ovom izdanju 783

5 P R E D G O V O R I Ova Istorija Rusije ponikla je iz saradnje nekolicine ruskih istoričara koje je ve lika katastrofa izgnala iz njihove otadžbine. Ona je zajedničko delo ljudi vičnih isto riografskom poslu, koji su hteli omogućiti Francuskoj da se koristi njihovim znanj em stečenim u Rusiji. Onaj koji je, zajedno sa g. L. Ezenmanom i sa mnom, zamislio ovo delo i rukovodio njegovim stvaranjem, g. Miljukov, čije su radove o ruskome d ruštvu istoričari već ranije visoko cenili, nosi ime koje je danas postalo slavno širom celoga sveta zbog njegove državničke uloge. On lično napisao je veliki broj odeljaka o voga dela, često najoriginalnijih i najvažnijih, a posebice glave o revolucionarnoj krizi u XX veku kojoj je prisustvovao kao svedok i u kojoj je učestvovao kao sudel ovač. Pisci ovoga dela hteli su da pruže francuskim čitaocima rezultat proučavanja vršenih u Rusiji po arhivskim dokumentima, privatnim dnevnicima, memoarima i prepiskama , proučavanja koja su većinom skorašnjega datuma, malo poznata u Francuskoj, i iz koji h je ruska istorija izišla obnovljena. Nije potrebno naglašavati korisnost ovakvoga dela. Francuz, željan da upozna prošlost ovoga velikog naroda, čija uloga u čovečanstvu raste iz dana u dan, ne može još i danas da nađe delo koje bi potpuno zadovoljilo njegovu opravdanu radoznalost. Jer na franc uskom jeziku postoji veoma mali broj knjiga o istoriji Rusije. Najpoučnija Istorij a Rusije od Ramboa, opravdano cenjena u svoje vreme, pretstavlja danas samo istoriska znanja sa kraja XIX veka; ona čak ponekad pruža izopačenu sliku ruske istorije usled uticaja francusko-ruskog saveza i težnje za preteranim divljenjem carističkom režimu. Mala Istorija Rusije od Platonova, prevedena na francuski, može imati za cilj samo da pruži ukupan pregle d, i ona se zaustavlja na pragu savremenoga doba. Niz monografija Vasiljevskoga o najglavnijim ruskim vladarima i njihovoj okolini sačinjavaju sjajnu zbirku, zani mljivu i prijatnu za čitanje, dramskih i skandaloznih anegdota; ali ona ne može da p retstavlja istoriju ruskoga naroda. Mnogo temeljnija dela nemačkih pisaca, Hermana , Briknera, Šimana, Hečea i Štelina, nisu prevedena na francuski; ona, uostalom, i ne sačinjavaju povezanu celinu. Da bi popunili tu prazninu, pisci i izdavači ovoga dela odlučili su da objave na f rancuskom jeziku jednu celokupnu istoriju ruskoga naroda od njenoga početk a. Oni su želeli da pruže istorisku sliku svih vidova ruskoga života, unutrašnj ega političkog režima i spoljne politike, kretanja stanovništva i organizovanja društva, zemljoradnje, industrije i trgovine, književnosti i umetnosti, nauke i prosvete. Pokušaću da objasnim zašto mi se čini da su oni u tome poslu uspeli, i želeo bih isto tako da rasvetlim razliku u gledištima između ruskih istoričara i onih koje u Rusiji naziv aju »zapadnjacima«.

6 II Opšti plan ovoga dela drži se koliko god je mogućno hronološkoga reda, što je prirodno za svaku istoriju. Kažem koliko god je mogućno, jer ma da je celina podeljena na hronol oške periode, ipak je bilo potrebno da se u svakom od ovih perioda opišu odvojeno i uzastopno grupe raznorodnih pojava: političkih, socijalnih, ekonomskih i duh ovnih. Granice između perioda uzete su iz unutrašnje politike; ona pruža ok vir najmanje proizvoljan, jer se jedino dejstvo državnih vlasti pruža kroz sve oblas ti narodnoga života, a utoliko pre u jednoj zemlji gde je vlada, imajući pred očima sa mo jedan jedini cilj, uvek zavisila od volje jedne jedine ličnosti, i gde su presu

dni događaji bili promene na prestolu. Pravilna srazmera održana je između uzastopnih perioda kao god i među raznorodnom građom . Niko se neće iznenaditi što izlaganje događaja postaje sve obimnije ukoliko se pribl ižuje našem dobu. Opravdano je što se brzo prelazi preko svih početnih vekova zaključno sa krajem XV veka; jer oni ne samo da su malo proučeni zbog nedostatka dokumenata, n ego su skoro bez događaja zbog nedostatka ljudi. Ta zemlja, gde naseljavanje tek b eše otpočelo, imala je tada veoma razređeno stanovništvo u kome se nije još mogao da ispol ji skoro nikakav javni život. Isti slučaj bio je i u svima evropskim kolonijama u pr vim vremenima kolonizacije. Isto je tako opravdano dati mnogo više mesta XIX veku, dobu kada je ruski narod, postavši najmnogobrojniji narod čitave Evrope i mnogo veći od svih ostalih, počeo da živi snažnim životom koji je do sitnica poznat iz ogromne gomi le najverodostojnijih dokumenata. Čitalac se neće požaliti, nadam se, što vidi kako se u većava obim izlaganja kada se dođe do poslednje revolucije iz koje je neposredno pot ekao sadanji režim u Rusiji, utoliko pre što je pisac te povesti, kao svedok i značaja n sudelovač, tada bio na najboljem položaju odakle je mogao da posmatra tu krizu i d a upozna njene najtajnije opruge. Ne treba se isto tako čuditi što će se naići na više pojedinosti iz unutrašnje nego iz spolj ne politike, a naročito kad bude potrebno da se objasni jedna od najoriginalnijih pojava u istoriji Rusije: one neobične inicijative samodršca, one nepredviđene samovol je koje odlučuju o budućnosti jednoga velikog naroda. Krvava opričnina Ivana Grozno g, revolucionarni ukazi Petra Velikog, zakonodavni prohtevi Katarine, mistična maštanja Aleksandra I, liberalni pokušaji Aleksandra II, sva ta dela ruskih samodržaca mogu se objasniti jednome »zapadnjačkom« čitaocu samo pomoću podrobnog proučavanja životnih prilika za vreme svakog poj dinog vladara, dok odnosi sa drugim državama, koji pretstavljaju građu spoljne polit ike, ulaze u zajedničku oblast istorije Evrope koja je našem čitaocu već poznata. U tom području bilo je dovoljno izneti tačno posebna stremljenja i postupke ruske vlade; i u tom pogledu obim izlaganja je veoma proširen, naročito od godine 1876. Najnoviji deo za čitaoca je, razume se, istorija društvenog, ekonomskog i duhovnog ži vota. O kretanju stanovništva, tako važnom u toj zemlji veoma

7 skorašnjeg i veoma brzog naseljavanja, o stvaranju velikih industr iskih preduzeća, o uvećanju proizvodnje i trgovine čitalac će naći veliko izobilje obavešten ja, cifara i karata. Tu će se videti koliko Rusi u statistiku imaju po verenja (koje je na Zapadu veoma poljuljano) i koliko im je u vo lji izračunavanje procenata, u čemu sada boljševici idu do besmislenosti, jer u desetn im razlomcima izračunavaju procenat svoje industriske proizvodnje koja je još u povo ju. Jedno veoma zanimljivo otkriće za Francuze, koji su tako malo obavešteni o unutrašnjem razvitku ruskoga naroda, biće objašnjenje dveju najoriginalnijih crta ruskoga društ va, a to je prelaz u plemstvo vladarevih službenika, i preobražaj seljaka u robove; jer se u tome najjasnije vidi obratni tok društvenoga razvitka u Francusk oj i u Rusiji. Dok su u Francuskoj, zemlji koja je veoma davno počela da se obrađuje , ratnici kao posednici velikih oblasti sami sebe proglasili za plemiće za vreme m eđusobnih ratova, i dok su se seljaci, veoma davno vezani za zemlju kao sebri, postepeno uzdizali iz ropstva do slobodnog posedovanja zemlje preobražajem njihovih odnosa sa velikim posednicima, pri čemu je kraljeva moć mogla da ig ra samo sporednu ulogu, - u Rusiji je, naprotiv, vladar silom svoje svemoći, a iz potrebe za zajedničkom odbranom od susednih naroda, stvorio jednu klasu ratn ika koji su za vreme svoje službe nagrađivani ustupanjem zemlje u veom a siromašnom i još neobrađenom kraju, gde je zemlja, kao jedini izvor bogatstva, d obijala vrednost samo radom seljaka. Da bi izdržavala ratnike, a tako isto d a bi prikupila potreban novac najpre za danak tatarskome hanu a poznije za državne izdatke, državna uprava je postepeno vezivala za zemlju zemljoradnike bez kojih o na ne bi davala ni dug ratniku ni porez caru. Ratnici, postavši najpre nasledni po sednici svoje zemlje, a potom u XVIII veku oslobođeni svake obaveze i ovlašćeni da pos tupaju po svojoj volji sa seljacima vezanim za njihov posed, stekli su veoma vis

ok položaj koji ih je najzad izjednačio sa plemstvom ostalih evropskih zem alja. Seljaci, privezani za određeno zemljište i ostavljeni na milost plemića, s pali su sa položaja slobodnih zemljoradnika na stupanj sebarstva, koje se jedva ma lo razlikovalo od ropstva antičkoga doba. Duhovni život obrađen je u ovoj knjizi onim hronološkim redom što ga je nametnuo politički život, sa naročitim isticanjem različitih vidova koje je taj život dobijao u raznim per iodima, i to više sa gledišta istorije nego sa gledišta umetnosti. Važnost jednoga dela ili jednoga pisca odmerena je prema mestu u razvitku ruskoga duhovnog života više ne go prema njegovoj estetskoj vrednosti. Početna natucanja ruskoga književnog života, ti pokušaji nezgrapni za naše zapadnjačke oči, obrađeni su sa isto toliko obzira, a ponekad i sa više ljubavi kego remek dela XIX veka, čiji su zraci obasjali čitavo čovečanstvo. Naučni život, započet u Rusiji najpre u obliku vežbanja u tehničkim zanatima, dugo vremena bio je samo popularisanje radova evropske nauke; on je morao da sačeka drugu polo vinu XIX veka da bi se uzdigao do visine originalnih istraživanja. On je mogao da zauzme samo skromno mesto u slici ruskoga života.

8 A naprotiv, dato je - i to opravdano - najšire mesto istoriji nastave, koja je prirodna dopuna istorije nauka. III Nije samo istoriska sadržina ovoga dela poučna za čitaoca, već isto tako i gledište sa kog a ruski istoričari posmatraju istoriju svoje otadžbine. Oni dovoljno poznaju Rusiju i Evropu, te zapažaju tesne veze koje ih spajaju; oni dakle nisu dolazili u iskušenj e da osobine svojstvene ruskom narodu pripišu azijatskom poreklu ili temperamentu. Oni su se u dovoljnoj meri oslobodili iluzija sveslovenskog romantizma, te više n e veruju da je ruski narod pozvan da preporodi evropske narode u ime jednoga nov og shvatanja ljudskoga života. Oni znaju da je njihov narod po poreklu evropski na rod, stvoren kao i drugi okolni slovenski narodi ujedinjavanjem nekolikih st alno nastanjenih plemena pod vlašću jednoga ratničkog vođe. Pošto je u istoriski period ušla mnogo docnije nego zapadna Evropa, Rusija je u XII veku dostigla otprilike i sti stupanj razvića evropskih naroda koji je Francuska dostigla u VIII a Nemačka u X veku. Bilo je to doba pre feudalnog režima, kada je zemlja bila podeljena između kn eževa od kojih je svaki imao oko sebe krug ratnika. Dva događaja usled geografskog p oložaja Rusije na granicama Azije prelaz u pravoslavlje krajem X veka i najezda i gospodarenje Tatara od XIII veka, najpre su je odvratili a potom sasvim odvojili od evropske zajednice i bacili u usamljenost koja je zaustavila njen razvitak. Ona je ponovo došla u dodir s Evropom tek posle ponovnog zakašnjenja, te je zaostala za pet ili šest vekova, i nije imala ni viteški stalež, ni gradsku buržoazi ju, ni Renesans, ni Reformaciju, već je bila potčinjena svevlasti jednoga jedinog vl adara, »samodršca ruskih zemalja«, čija je vlast bila tiranska, jer je bila lišena kočnica a ristokratije i oblasnih zlasti koje su u Srednjem veku ponikle u Evropi i ograniča vale čak i vlast apsolutnih monarhija. Dovde su ruski istoričari saglasni s nama, se m što umanjuju važnost tatarskoga gospodarstva. Ali posle narodnoga otpora u početku XVII veka protivu pokušaja Poljske i Švedske, i čim je Rusija ponovo došla u stalan dodir sa evropskim narodima, koji su bili odmakli u prosvećenosti, čitav njen unutrašnji život ukazuje se nama zapadnjacima samo kao kopi ja režima, običaja i shvatanja Zapada. Petar Veliki stvara vojsku i flotu po uzoru n a Evropu, Senat, veća i finansiski sistem po uzoru na Švedsku, a Sinod po ugledu na protestantske crkve; kneževi i kneginje nemačkoga porekla u XVIII veku obrazuju plem stvo, plemićske sabore, zanatska udruženja i buržoaziju po nemačkom uzoru. Aleksandar I ugleda se na Napoleona, a Nikola I upravlja svojom vojskom po pruskom načinu; Alek sandar II zavodi u Rusiji francuske sudove i porote, univerzitete i gimnazije ka o u Nemačkoj, a mesne i pokrajinske sabore kao u Evropi; pa i Duma Nikole II stvor

ena je po nemačkim uzorima. Za ta dva veka nazivi ustanova, činova i položaja su skoro uvek zapadnjački; tu su odbori stvoreni po zapadnjačkoj modi

9 da pripreme sve reforme, i ideal ruske državne uprave ostao je uvek »prosvećeni despot izam« iz evropskog XVIII veka. Isti je slučaj i sa opozicijom. U svima svojim uzastopnim oblicima ona je uvek traži la svoj ideal u političkom i socijalnom režimu pozajmljenom od zapadnjačkih praksa i t eorija. Dekabristi iz 1825 godine tražili su ustavnu monarhiju po ugledu na francu sku, a liberali iz 1860 godine parlamentarnu monarhiju po ugledu na englesku; re volucionari posle 1875 godine radili su za evropski socijalizam, a komunisti za nemački marksizam, i najviši stupanj originalnosti što ga je Rusija postigla sastoji s e danas u tome da ostvaruje jednu teoriju koja je u Evropi ostala u stanju utopi je. Nije samo u politici Evropa služila kao uzor. U svim oblastima života, u zemljoradnj i, industriji, trgovini, književnosti, umetnosti, nauci, nastavci, u načinu o devanja, društvenim običajima i zabavama, Rusija je dobivala potstrek od Zapada, usv ojila njegove prakse i sledovala njegovim modama. Njena književnost je otpočela prev ođenjem i prerađivanjem zapadnjačkih spisa, a njena nauka popularisanjem evropske nauk e. Takav utisak čini istorija Rusije na duh jednoga zapadnjaka. Ali, kada se taj dugačk i niz podražavanja posmatra sa ruskoga gledišta, on dobija sasvim drugi izgled. Pažnju ruskog istoričara ne privlači više strani uzor, nego rad izvršen u Rusiji da bi se taj uzor prilagodio prilikama ruskoga života. I upravo taj rad na prilagođavanju postaje za njega glavni predmet proučavanja; reklo bi se da evropski uzor postoji tek od trenutka kada je nekoji saradnik ruske vlade saznao za njega. Zbog toga ruski is toričar veoma brižljivo proučava pripremne radove za reforme, careve lične utiske ili mašt anja, uticaje koji su vršeni na njegovu volju, suparništva u njegovoj okolini, raspr ave u njegovom kabinetu ili u odborima kojima je stavljeno u dužnost da ispitaju t a pitanja, proučavanja što su ih vršili njegovi saradnici, izmene unete u prvobitni na crt, oblik konačnih odluka i mere preduzete za njegovu primenu. Ruski istoričar se i nteresuje čak i za neusvojene nacrte, jer oni bacaju svetlost na shvatanja male gr upe upravljača i upoznaju nas sa osećanjima, predrasudama i otporom onoga što se u Rusiji smatra za javno mišljenje. Francuski čitalac može uostalom samo da se raduje ovakvoj sklonosti ruskoga duha, je r upravo ta neprekidna težnja da se podražavanja Zapadu pretstave kao ruski pronalas ci pružaju čitaocu izobilje obaveštenja o delima i ličnostima dosada skoro nepoznatim u Francuskoj. Tako će se upoznati sa onima koji su stvarali projekte za Petra Veliko g, Katarinu i oba Aleksandra. Podroban pregled radova čuvene Katarinine zakonodavn e komisije pokazaće mu jasno već oštro izražen pokret protivu sebarstva i pomaman otpor povlašćenih protivu svake reforme u tome pogledu, čime se objašnjava neuspeh toga pokušaja . Proučavanje diskusija i spletaka u komisiji i oko komisije kojoj je Aleksandar I I stavio u dužnost da pripremi oslobođenje sebara objasniće čitaocu kako se vlada mogla odlučiti na tako značajnu reformu i zašto je unela u nju tako važna ograničenja.

10 Sa toga ruskog gledišta može se lako uočiti kako se jedna tućinska ustanova p resađena u Rusiju preobrazila toliko da je postala kao neka domaća tvorevina. Zemstv o, stvoreno po ugledu na pokrajinske zajednice Zapada, postalo je u Rusiji organ političkog života mnogo snažniji nego njegov slabački zapadnjački uzor; ono je mnogo dubl je prodrlo u narodnu masu. Svojim ustanovama za lekarsku pomoć, za osnovn u nastavu, za zemljoradnju i statistiku, zemstvo je intelektualce, lekare , učitelje, statističare i agronome dovelo u ličnu vezu sa seljacima; njegova delatnos t probudila je unutrašnjost zemlje koju je birokratija bila dovela do ob

amrlosti; ono je naviklo ljude različitog društvenog nivoa da saraćuju kao m eđusobno ravni, i ono je učinilo da čak i u sela prodre osećanje jednakosti pred zakonom . Sličnim preobražajem su se ruske političke stranke, iaka ponikle iz zapadnjačkih stranak a od kojih su čak i nazive pozajmile, izmenile usled čisto ruskih prilika koje su na njih uticale. Ni ustavna stranka, ni liberali, ni socijalisti, ni radnička strank a nisu postupali kao njihovi evropski imenjaci. Rascep - čije su posledice bile su dbonosne za zemlju -između parlamentarnih liberala i grupa sa socijalističkim težnjama potekao je iz suprotnosti između dveju uzastopnih generacija, i njega su ovde pot puno rasvetlili ubedljivi navodi uglednih pisaca iz oba tabora. Posle 1875 godin e rusku omladinu odvratilo je od parlamentarne opozicije osećanje nesavladljivog n epoverenja prema njenim starijim drugovima liberalima, osumnjičenim da gaje potajn e aristokratske težnje. Tako se objašnjava oduševljeno stremljenje ka ekstremnim rešenji ma, koje je u ovoj knjizi označeno kao revolucionaran pokret i koje je, služeći se i d alje zapadnjačkim obrascima, naposletku nametnulo Rusiji jedan režim sasvim različit o d režima ostalih evropskih država. Razlika u gledištima ne oslovljava uostalom i različitost u načinu naučnog obrađivanja. Pi sci ovoga dela, dobro upoznati sa primenom istoriske metode koja se upotrebljava u čitavoj Evropi, izvežbali su se u proučavanju izvora i oni znaju za predostrožnosti k oje kritika zahteva. Oni su umeli da očiste teren od lažnih povesti i anegdota koje su nagomilala dva veka ćeretanja na dvoru i po ambasadama, a takođe i od pogrešnih zap ažanja i tumačenja tuđinskih putnika. Tako su oni uspeli da rasture opsenu romantičnih i luzija o staroj Rusiji (naročito o miru i Saboru). Praktična potreba da se ograniče razmere ove istorije i vrsta čitalaca kojim a je ona namenjena nisu dopuštale da se ovo delo otromi mnogim objašnjenjima u oblik u napomena. Ipak će jedan podroban odeljak o kritičnim delima omogućiti čitaocu da s tvori tačnu sliku izvora za istoriju Rusije i upoznaće ga sa važnim monografija ma i iscrpnim delima u kojima su izneti rezultati stečeni proučavanjem dokumenata. Želim da završim izražavanjem svoje zahvalnosti za čast koja mi je ukazana da francuskim čitaocima pretstavim delo od tako velike vrednosti. Š. Senjobos

11 I Z V O R I Z A I S T O R I J U R U S I J E I R U S K A I S T O R I O G R A F I J A Najstariji izvori za istoriju Rusije jesu letopisi (ili hronike) i dela. Letopis i izlažu događaje hronološkim redom, prema spisima pisanim u manastirima i crkvama, a ponekad i na dvorovima. Ostali su nam od njih mnogi prepisi pisani od XIV do XVI I veka. Najvažnije od njih objavila je Petrogradska arheografska komisija u zbirci Polnoe Sobranjije Ljetopisej (Potpuna zbirka ruskih letopisa), u 22 sveske info lio. Od sredine XIX veka ne smatra se više da je prvi letopisac bio monah Nestor iz Pečerskog manastira u Kijevu. Najstariji deo letopisa (od 850 do 1110— 1116) pripisuje se Silvestru, igumanu Vidubickog manastira u Kijevu, ko ji izgleda da je preradio zbirku nekih ranijih letopisa; u jednoj analizi — možda preterano opreznoj — A. Šahmatov raspoznaje u dosada poznatim tekstovima Povesti min ulih vremena (Povjesć vremennih ljet) čitavih pet uzastopnih slojeva, od kojih prvi potiče iz sredine XI veka. Što se tiče obaveštenja koja se odnose na prve početke, letopi si ih crpu iz narodnih legendi i vizantiskih hronika, kojima su dodali najstari je sačuvane dokumente: ugovor sa Grcima iz 911 i 945 godine, i Rusku istinu (Ruska ja Pravda). Kasnije, u XII i XIII veku, rad letopisaca gubi svoje obeležje celok upnosti: pišu se različite hronike u Kijevu, Novgorodu, Perejaslavlju (južnom), u Galiču, u Voliniji, Vladimiru, Rostovu itd. Od XIII veka, letopisi sever nih i južnih pokrajina konačno se odvajaju i pišu se nezavisno. Od kraja XV pa sve do XVII veka, istodobno sa stvaranjem političkog jedinstva Rusije, rezult ati tih različitih radova ponovo se skupljaju u pregledne celine. Poslednje ovakv o celokupno delo, najopširnije ali i najmanje kritičko, napisano je po naređenju patri

jarha Nikona, čije ime i nosi. Ipak, u ovo doba letopisi gube konačno svoje anonim no i strogo pripovedno obeležje; oni postaju izbor događaja namenjenih da dad u tendenciozno objašnjenje prošlosti, saobrazno novim političkim i verskim shvatanjima Moskve; ili se pak preobražuju u memoare savremenika koji opisuju događaje svoga do ba. Političke tendencije preovlađuju isto tako i u prvom udžbeniku ruske istorije sast avljenom po ugledu na istorisku književnost Poljske, Sinopsisu, koji je objavljen u Kijevu godine 1674, a napisao ga na osnovu hronika Teodosije Safonovič. Broj mem oara (ili kazivanja) uvećava se, naročito počev od Doba Nemira (1613); od kraja XVII v eka oni se ređaju bez prekida i sačinjavaju glavni izvor za proučavanje ruskoga živ ota. Njima treba dodati i pričanja tuđinaca o Rusiji, od kojih je najstarije napisao Sigismond fon Herberštajn, Rerum Moscoviticarum Commentarii, 1549 godine. Proučavanju dela pristupili su ruski istoričari znatno kasnije nego proučavanju letopisa; ali su postepeno ti dokumenti o unutrašnjem životu, državnoj uprav i, pravu, ekonomiji, finansijama itd. zauzeli glavno mesto u istoriografiji. Izv esno, za najstarija razdoblja oni su mnogo oskudniji nego oni kojima raspolaže zap adna Evropa: od XII do XV veka oni su veoma malobrojni: dokumenti koji se tiču ist orije Moskovske države pojavljuju se u znatnoj količini

12 tek od druge polovine XVI veka. Najstariji takvi dokumenti čuvani su prvenstveno u manastirima; odatle su ih uzimala privatna lica, muzeji, bibl ioteke, Arheografska komisija sastavljena naročito u tome cilju (1827—1834), i napos letku državni arhivi. Zbirke dokumenata nekadanjih javnih ustanova bile su velikim delom uništene požarima, naročito za Doba Nemira, a isto tako u godini 1626 i 1812. I pak, znatan broj tih dokumenata, onih koji su poticali iz centralnih ustanova a naročito iz oblasnih uprava, sačuvani su, i to uglavnom posle Doba Nemira; ima ih iz obilno počev od vladavine Katarine II. To su najpre dokumenti o diplomatskim od nosima, o vojnoj administraciji i finansijama; potom policiska akta (o javn oj bezbednosti i moralu); i naposletku akta pravosuđa, koje se stapalo sa administ racijom. Diplomatska akta od kraja XV veka bila su proučavana i objavljena na jpre u Zbirci državnih akata i ugovora (Sovranjije gosudarstvenih aktov i do govorov), u 4 sveske, od 1813 do 1822 godine, a potom u Zborniku Društva za rusku istoriju, gde su objavljeni i izveštaji stranih diplomatskih pretstavnika u Rusiji (od kraja XVII veka). Kasnije se prešlo na proučavanje vojnih i finansiskih aka ta, kao i rodoslovnih knjiga (Razrjadnija knjigi, zvanično ustanovljena 1556 i 1686 godine) koje su određivale mesta na koja su imali prava izvesni članovi iz na jviših plemićskih porodica. Među dokumentima o zemljišnim posedima plemstva obavezn og da vrši vojnu ili javnu službu (lena i domeni) i fiskalnih dokumenata, da nav edemo knjige za »upisivanje« (piskovija) i knjige za »oporezivanje« (perepisanjija), koje su s vremena na vreme ustanovljavane da bi se odredio porez: u prve, starije po posta nku, upisivana je zemlja koja treba da plaća porez; u druge, koje potiču iz treće dec enije XVII veka, upisivana su isto tako ognjišta (dvor) poreskih obveznik a. Od svih sudskih dokumenata najbolje su proučeni zakonici: Ruskaja Pravda, Sudeb njih, Zakonik (Uloženije) cara Alekseja Mihailoviča. Potpuni zbornik zakona kasniji h od Zakonika, I serija, od 1649 do 1825 godine, u 46 svezaka, objav ljen je 1830 godine. U arhivima se čuvaju takođe mnogobrojni dokumenti koji se odnos e na pravne nauke. Akta iz privatnog prava manje su sačuvana; među najinteresantniji m spomenućemo ona koja su određivala razne stupnjeve lične potčinjenosti (od sebarstva p a sve do obaveza dužnika prema poveriocima), ugovore o prodaji i kupovini, bračne ug ovore, testamente. Naučno proučavanje ruske istorije započeo je u XVIII veku najpre Rus Tatiščev (1686—1750) i Nemac orijentalist Vajer (1694—1738), potom Rus Lomonosov (1711—1 765) i Nemac Miler (1705—1772), i naposletku Rus Ščerbatov 1733—1790), — kao i njegov takmac Boltin (1735—1792), prvi koji je razmišljao o unutrašnjoj istoriji Ru sije, — Nemac Šlecer. Bajer i Šlecer bavili su se samo najstarijim periodom ruske isto rije; Bajerovi radovi sačuvali su i danas svoju vrednost; naprotiv, Šlecer, slavni o

snivač istoriske kritike, pošao je od pogrešne pretpostavke da su letopisi, zvani Nest orovi, delo jednoga istog pisca, da su sve njihove varijante samo prosta preinačen ja prepisivača, i da se može uspostaviti prvobitni tekst — kao što se uspostavlja tekst klasičnih pisaca —

13 izbacivanjem tih preinačenja. Tatiščev i Ščerbatov nameravali su, iako se nisu za to dovol jno bili pripremili, da na osnovu letopisa sastave povezanu istorisku povest. Ta tiščev je samo grupisao sasvim mehanički, prepričavajući ih jezikom svoga doba, sva obavešte nja koja je našao u raznim rukopisima letopisa; ako je njegovo delo sačuvalo do dana s izvesnu vrednost, to je stoga što se on poslužio nekojim dragocenim rukopisima koji su se kasnije izgubili. Ščerbatov je, naprotiv, umanjio vrednost svoje dokumentacije jednim pokušajem pragmatičkog izlaganja prema književnom ukusu svoga doba; pa ipak, on nad Tatiščevim ima to veliko preimućstvo što je osim Letopisa iskoris tio i diplomatske note, čiju je istorisku važnost već bio naglasio Miler, vredni uprav nik arhive Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi od godine 1765. Miler, koji je pomogao Ščerbatovu da napiše svoju Istoriju, imao je takođe nameru da objavi diplomatsk e dokumente. Njegovu nameru ostvario je tek posle njegove smrti kancelar N. P. R umjancev (Zbirka državnih akata i ugovora, u 4 sveske; početak V sveske sačuvan je u n epovezanim listovima), koji je naredio da se sistematski istražuju najstariji ruko pisi sačuvani po manastirima; ta istraživanja omogućila su sem toga Kalajdoviču i Stroev u da sastave dragocene spiskove starih rukopisa. Čuvena Istorija Ruske države od N. M. Karamazina obično zanemaruje rad istoriografa XV III veka. Karamzin, koji je kao i Lomonosov smatrao istoriju za književno delo, po pularisao je rusku istoriju i pridenuo svojim junacima sentimentalne ideje svoga doba. Glavna je mana njegove Istorije što je sačuvao tendenciozni karakter istoriskih radova XVIII veka slaveći monarhiju i svodeći čitavu rusku evoluciju na ove tri faze: ujedinjenje, raspadanje i ponovno uspostavljanj e državne oblasti (Kijev, apanaže, Moskva pod samodržnim vladarima); zbog toga su mu n ajmlađi njegovi savremenici uskoro zamerali što mu nedostaju kritički smisao i filosof ske ideje. Jedan učenik Šlecerov, profesor Kačenovski, zasnova »skeptičku školu« i pokuša da meni na istoriju Rusije shvatanja zapadnjačkog romantizma. Pod izgovorom da je prv obitna istorija svih naroda zasnovana na prostonarodnim legendama, te je uvek ba snoslovna, on je izjavio da je čitav početak ruske istorije, kako ga opisuju letopis i, »pun bajki«. Njegovi učenici išli su čak dotle da su tvrdili, no bez dovoljno dokaza, k ako je ruska istoriografija verodostojna tek od XIII veka, doba kada izgleda da je sastavljena istorija prethodnih stoleća. Pri tom oni preteruju, poput Šlecera, u isticanju prvobitnog divljaštva ruskih plemena. Njihovi protivnici, Butkov i Pogod in, nisu imali nimalo muke da pobiju njihova tvrđenja, te je skeptička škola uskoro iz gubila svaki uticaj. Proučavanje Šelingove i Hegelove filosofije nagnalo je tadanju mladu generaciju da s e zapita kakva je bila uloga Rusije u svetskoj istoriji. P. J. Čaadaev, koji je pr vi postavio sebi to pitanje, tvrdio je kako ruski narod nije nimalo sklon da igr a istorisku i svetsku ulogu, kako je njegova prošlost prazna i kako on nema budućnos ti, sem ako bi usvojio jedinu ideju koja ima istorisku i svetsku vrednost: ideju hrišćanstva u njegovom zapadnjačkom obliku katolicizma. Međutim organsko shvatanje isto rije, koje su mladi ruski naučnici pozajmili od nemačke

14 filosofije, propovedalo je naprotiv da budućnost proističe iz prošlosti, kao plod iz s etve, te prema tome ako je ruski narod sposoban da igra kakvu ulogu u istoriji čov ečanstva, to dolazi otuda što je klica njegove istoriske misije već postojala u njegov oj prošlosti. Pogodin, postavljen godine 1836 za profesora istorije na Moskovskom univerzitetu i zvanično pozvan da brani »istorisko pravoslavlje« od »kleveta skeptika«, po

on je ispunio svojim radovima 27 svezaka časopisa toga društva. nego da obeleži unutrašnji razvoj istorije i istinsku vezu među događajima. zadatak istoričara nije da u živopisnom obliku iznosi dramske događaje i junačne ličnosti. i da u njima vidi dokaze natprirodne i čudesne misije Rusije. »opštežića«. koja se mogla primeniti na Zapad kaogod i na Rusiju. koje je prekinuto stvaranjem države. D. finansiskog i monetarnog sistema. jedne specifično ruske ideje. građana. Oi je upravio svoju pažnju na istoriju plemstva. Kao sekretar Društva za rusku istoriju i starine u Moskvi od 1848 do 1867 godine. etnografiji i statistici. Po njemu. treba u samom narodu tražiti osnovu čitavoga istoriskog razvitka. koja je bitno ruska. pravnih istoričara koji su tvrdili da je ruska država ponikla ne iz o pštinske zajednice. Međutim. pravnih a kata i ustanova. Iako je mnogo zaslužan za rusku i storiografiju. sa patriotskim i mo narhističkim shvatanjem koje je bilo glavno obeležje ruske istoriografije do Tatiščeva i Karamzina. Po njemu. što je pružilo prvu osnovicu za proučavanje te istorije. E versa i Rajca. i slavenofila. Bjelaje v. i uopšte uzev. Zapadnjaci su uneli isto toliko oduševljenja u svoja istraživanja. on je veoma nevešto i jednostrano ispunio filosofski deo svoga zadatka. Rajca. od kojega su jedan primer videli u razgranato j lozi ruskih kneževa. Konstantin Aksakov primenio je ova shvatanja na istoriju. Vizantije i od Tatara. U toj osobitoj milosti proviđenja on je video glavni dokaz »u zvišene uloge« dodeljene Rusiji u budućnosti. i da je tatarska vladavina bila isto tako »neophodna«. On dokazuje da podela Rusije na apanaže nije nastupila kao vraćan je unazad posle tobožnje sjajne epohe pod samodržnom vlašću. oni su zapadnjačkoj duši. a objavio je takođe i dela o istoriskoj geografiji. Solovjev (1820—1879) je pokušao da postavi zakon istoriskoga razvitka Rus ije. sušta stveno emocionalnu. dotada potpuno nei spitanu. suprotstavili istočnjačku dušu. i oni s u dugo bili dragocen izvor za proučavanje ruskoga života. Pošto je jedan mlad istoričar. branilaca teorije opštinske organizacije. racionaln oj i logičnoj. polazeći od razvoja plemenskog režima na kome su se zasnovali odnosi između kneževa vladajuće dinastije. Zato on odbija da prizna kako je ideja monarhije bila ostvarena još od početka istorije. suprotstavi o državi. Istovremeno objavljen je u Aktima arheografske ekspedicije rezultat ist raživanja vršenih od 1829 do 1834 godine po arhivama državnih manastira. verski i soc ijalni. Iako su zemljoradnička zajednica i mir u Rusiji relativno pozni oblici zajedničkog z emljoposedništva.duhvatio se prvi da istražuje dokaze za tu misiju. imaju izvesnoga smisla. već da je to naprotiv bio pot reban prelaz u istoriskom razvitku Rusije koji je donosio postupno jačanje njene p olitičke moći. pristalica teorije plemena. kojoj se posvetio I. M. u istočnjačkom pravoslavlj u i zemljoradničkim zajednicama ili miru oni su videli dvostruki vid. Rukovođen radovima Eversa. naročito zbog svog podrobnog proučavanja letopisa. On je prvi raskinuo. Nestručni istoričar N. zem ljoradnje i zemljoposedništva. sveštenstva. Polevoja i Pogodina. tim tuđinskim elementima unesenim iz Skandinav ije (Varezi). S. te se na kraju krajeva istorija Rusije i dalje svodi na istoriju vrhovne vlasti. usvojio i razvio teorije dvojice profesora univerziteta u Dorpatu. te elemente »unutarnje istine«. gde je sve jasno koliko i ograničeno. Polevoj nastavio je n jegov pokušaj sa više veštine. Ali i kod njega ta »neophodnost« postaje malo po malo »smisaona«. i on je narod i zemlju. So lovjev. nego iz plemena. koja su sa čisto is toriskoga gledišta imala mnogo veći obim. čak i oni najsitniji. i ta osnova treba da bude pre je dna ideja nego kakav stvarni događaj. U težnji da otkrije postojanj e zakona uzročnosti u istoriskom razvitku. iako bojažljivo. on se okomio da dokaže kako svi događaji. Slavenofili su na svoj način rešili tako postavljeni problem. slavenofili su uporno dokazivali da su to njegovi najstariji obl ici. seljaka. knezu i njegovim ratnicima. te su toga radi počeli proučavati socijalnu istoriju Rusije. razvila se 15 živa prepirka između zapadnjačkih istoričara. kojoj se koreni gube u carstvu mistike i vanzemaljsko g života. rusk a istorija otpočinje jednim idealnim dobom života u zajednici. vojske. iako nisu uspeli da potvrd e teorije slavenofila. prema novom učenju. da istakne uzastopne periode narodne istorije i njene odnose sa sveopšt im razvitkom. Po njegovom tvrđenju je taj sistem socijalnog uređenja postojao .

imali vremena da se izmene na moskovs kom severoistoku. u njegovim Monografijama . U iskušenju da se sl oži sa shvatanjima slavenofila. ali su naučnici ubrzo napustili te dve filosofije o ruskoj istoriji da bi se više posvetil i stvarnim činjenicama. u međuvremenu su socijalni uslovi koji su proisticali iz plemensko ga uređenja i preovlađivali na jugu. Mnogo srećniji bili s u radovi koje je M. Preterivanje u primeni njegove metod e dovelo je najzad petrogradsku istorisku školu do besplodnosti. izdat a u Petrogradu u 2 sveske 1872 i 1885 godine. odbio je da prizna tu ulogu pojedinca. Zabjeljin je hteo takođe. Do toga zapadnjačkog načela o evoluciji pojedinca dolazi Kavelin.« Prepirka slavenofila i zapadnjaka bila je vrlo živa u godinama 1850 i 1860. Čičerin stavlja vladavinu pojedinca na početak istoriskog razvoja Rusije. A pobeda porodice i porodične svojine nad plemenom i nad odgovarajućim sblicima svojine prestavlja stalan potstrek. I sto se tako u toku toga raspadanja plemenskog uređenja ostvarivala postepeno pobed a i oslobođavanje pojedinca. njemu je nedostajala naučna priprema koja bi mu omogućila da govor i o najstarijim vremenima. ali. sa pozivanjem na neposredne izvore. Buslaev izučava prv enstveno rusku umetnost i njene odnose sa književnošću. naučni rad Bestužev-Rjumina (1829— 1897). Sasvim različit bio je u ovom prelaznom dobu rad moskovske škole. Knez. gde se bio usredsredio ruski život potisnut nomadskim najezdama. Drugi jedan pravni istoričar. Ipak. koji je sveopšta osobina čovečanstva. Ova teorija nije uspela da zadovolji istoričare ruskoga prava. i tek za njegove vladavine ustupio je mesto državno m uređenju. poslednjeg pristalice Karamzina. ali bez velike sreće. kao i režim zemljoradničke zajednice za njega su samo pojave iz obla sti privatnoga prava. F. Njegova Ruskaja Istorija. i Domašnjij bit ruskih caric (Domaći život ruskih carica) 1869 godine. u Kijevu. počeo je na severoistoku da smatra s ebe za naslednoga gospodara i počeo je da zasniva svoje odnose na ličnoj svojini. već »građanska zajednica. država izraz najveće duhovne slobode. nasuprot Kavelinu. zato je on nagomilao sasvim nekritičke pretpostavke o s lovenskom poreklu preistoriskih stanovnika ruske teritorije. života i običaja u Moskvi u XVII veku. već je. već je ono rezultat — potpuno logičan iako veoma zakasneo — sopstvenoga razvoja Rusije. Kostomarov (1817—1885) dao posle istraživanja po arhivama i koje je naročito posvetio istoriji Male Rusije ili Ukrajine. u istoriji. kao i svaka zajednica u kojoj prvenstvu je privatno pravo. pojedinac je izvor samovolje i sebičnosti. tu dragocenu zbirku ruskoga folklora. Čičerin. jeste zbornik događaja. treba tražiti uzr ok neotklonjivog i prastarog raspadanja plemena. prema Hegelovom tvrđenju nije bila država. zbog toga. kojoj je donekle umanjio vrednost popušta jući težnji — koja je tada bila omiljena — da objasni narodne pripovetke obožavanjem sunc a. potom doba porodične i pr ivatne svojine. ne pojedinac. I baš u tome potstreku. I. pisac važnih studija o istoriji ruskih ustanova i priv rženik Hegelove filosofije. ali je kasnije tvrdio sve upornije da je neophodn o potrebno temeljno i kritično proučavanje izvora. u Domašnjij bit ruskih carej (Domaći život ruskih careva) 1862. na osnovu d okumenata iz dvorskih prikaza (centralnih arhiva). 16 Po Hegelu. ovaj istoričar pokaza se upočetku raspoložen da uzme za lozinku »nacionalnost«. prema tome Rusija. Između stare i nove istoriografije. K. po njegovom mišljenju to načelo ne samo da nije pozajmljeno od zapadne Evrope. kao i izvor privatne svojine. Za pravnika postoji istinski pravna organizacija tek od tre nutka kada porodica prevagne nad plemenom. da napiše istoriju naroda a ne države ruske. Zabjeljin posv ećuje se istoriji spoljnih oblika ruskoga života i daje sliku. Plemenski režim. D. koji se po njeg ovom tvrđenju završio stvaranjem načela o državi. Afanasijev objavljuje svoje Narodnija legendi i skazki (Narodne legende i pripovetke). poslužio je kao prelaz. neprestano zauzet brigom da razdeli razne gradove članovima svoje porodice. Kavelin posta vio je sebi cilj da je izmeni polazeći od načela unutarnjega jedinstva i tražeći u njemu zapadnjačke elemente. koji se na jugu osećao pre svega članom plemena.u Rusiji sve do Petra Velikog.

istoričar zapadne Rusije i pisac jedne Istorije ruske nacionaln e svesti (Istorija Ruskago samosoznanjija). Ali su njihove političke ideje usk oro bile nadmašene. usvojio je odmah krajnja shvatanja nacionalizma o »narodnoj svesti« i potrebi da se iz ruske duše uklone sve kasnije poza jmljene osobine. sociologije i filosofije. sa Kostomarovom i naročito sa njegovim prijateljem Kulišem. Konzervativci se nisu regrutova li samo iz redova nekadanjih slavenofila. unesene spolja.i Istraživanjima (Monografii i izsledovanija). niti pak liberali samo iz redova zapad njaka. i koje je dugo vremena ostalo glavna istoriska čitanka i narodni udžbenik. Čičerin. koji je bio antidarvinist. i da se Rusija može spasti Jedin o ako se najreakcionarnijim merama primora da se drži vizantiskih načela. Njegovo je delo i Ruskaja Istorija v biografijah (Istorija Rusije u životopisima ). koji su pok ušali da dokažu — pomoću »popularne etimologije« osobnih imena — da su Istočni Sloveni bili p tari stanovnici ruske zemlje. kojoj je pripisivao osobenosti društvenog života stare Rusije. Prva od ovih stranaka pokušala je. Kojalovič. suprotstavljene su mu urođene osobine prostoga naroda. koja im je bila zajednička. liberalnih slavenofila i liberalnih zap adnjaka. Petrograd. pozajmio je od nemačkog istoričara Rikerta doktrinu o neprome nljivosti i neizmenljivosti »istoriskih tipova civilizacije«. Danilevski (1822—1885). sličnih nepromenljivim v rstama iz biljnoga i životinjskog carstva. konzervativnih zapadnjaka. što je bio i san Danilevskoga. da stvori — oslan jajući se na prirodne nauke — pojam osobene slovenske duše. Konzervativno zapadnjaštvo naročito je pretstavljao rečiti publicist Katko v i pravni istoričar B. a to će reći u vremenu kada su intelektualni 17 ruski krugovi. Ovaj je. 1872 popularno delo koje opisuje život i rad najznamenitijih ličnosti ruske istor ije. i uporno su poricali normansko poreklo prvih ruski h knezova. i ljudi koje su u Evropi netačno nazivali panslavistima. oba tabora su se podelila i stvorila četiri posebne stranke: konzervativnih slavenofila. Poznije je napustio istoriska proučavanja radi 18 teoriskih radova iz oblasti politike. Ruski poraz na Krimu — koji je delimično bi o povod teoriji Danilevskoga — i poljski ustanak 1863 godine vratili su mnoge umer ene liberale nacionalizmu. 1868—1889. oduše vljenje za ideju posebne ukrajinske narodnosti praćeno je istinski moćnim izražavanjem . oni su već bili dali — suprotno vladinim očekivanjima — liberalno tumačenje. da »liberalni i ravnopravni napredak« n aposletku dovodi do propasti svaki narod. To shva tanje delili su u isti mah i branioci prava naroda nastanjenih na granicama Rusi je. Naučnici koje smo spomenuli pojavili su se krajem pedesetih i početkom šezdesetih godi na prošloga veka. Ilovajski i Samokvasov. posle teške reakcije za vlade Nikole I. kao što su prethodne decenije b ile ispunjene rasprama slavenofila i zapadnjaka. Pod uticaj em tih nacionalističkih težnji preduzeta su izvesna čisto istoriska istraživanja. a to he reći pristalica ma jedne sveslovenske federacije sa prevlašću Rusije i Carigradom kao prestonicom. primenio na istoriju Rusi je hegelovsku teoriju o prvenstvenosti države. zajedno sa Konstantinom Leontijevom. kojima je bio ci . Istoriografija šezdesetih i sedamdesetih godina prošloga veka bila je ispunjena borbom konzervativaca sa liberalima. kao i prirodnjak N. To se dogodilo sa Bestužev-Rjuminom i njegovom petrogra dskom školom. 20 svezaka. očekivali liberalne reforme Aleksandra II. Konzervativno slavenofilstvo išlo je čak dotle da je tvr dilo. svoja istraživanja upravio je on na s tvaralačku ulogu države. Da bi se suzbijao taj obrazovani st alež (inteligencija). Danilevski. između o stalog i ona što su ih vršili samouci Zabjeljin. osob ito u višim i obrazovanijim društvenim redovima. kako smo već kazali. Jedan mlađi na učnik. O nacionalnoj ideji. koje su izmenile čistotu te »nacionalne svesti«.

P. J. o čemu je ostavio dokumentarne radove prvoredne važnosti. Mjakotin. misli i osećanja narodne mase. Istoričari ruskoga prava. među opštim pogledima na koje se nailazi u njegovoj knjizi ima ideja o postupnoj evropeizacij i Rusije. koja donose mnogo novih činjenica što ih je pisac nagomilao da bi potkrepio svoju tezu o liberal nom zapadnjaštvu i koje ostaju dragocena pomoćna dela. A. pokazali su se oštroumnij . u odeljku ove Istorij e gde on govori o Kijevskoj epohi. a naročito A. napisao je o slovenskoj književnosti.lj da suzbijaju radikalne doktrine toga doba. koji je bio bliza k prijatelj Semevskoga. Pod uticajem Bukleove knjige on je pokušao kasnije da objasni istoriju Rusije istorijom prepreka koje je »fizički i etnološki« razvitak ruskoga naroda suprotstavio njegovom »umnom usavršavanju« koje bi se vršilo na »naučnim i racionalnim« osno ama. za čije su naseljavanje i iskorišćavanje bila po trebna mnoga stoleća. o etnografiji raznih ogranaka ruskoga naroda i socijalnom pokretu nove Rusije niz opširnih studija. U tome pravcu otpočeše dakle populisti svoja istraživanja. profesor u Dorpatu. Solovjeva. Tu treba na prvom mestu spomenuti S . naići će čitalac na obaveštenja o tome koliko je naro d učestvovao pri osnivanju države u južnoj Rusiji. Pošto je prošao kroz idej e slavenofila i zemljoposednički liberalizam. D. kao što su kasnije koris no činili Melnikov i Prugavin. ali je njemu nedostajalo vremena da izbliza prouči taj razvitak. ipak je on ostavio či tav niz veoma interesantnih radova koji objašnjavaju osobenosti ruske istorije p rimitivnim ekonomskim uređenjem zemlje. »Tada mi je postalo jasno — piše on — da je i najsavršenija apstraktna socijalna i pr avna teorija nepostojana i proizvoljna ako ne počiva na naučnim osnovama. Pipin († 1904). da naučno razvije svoje ideje onoliko koliko su one zasluživale. zaslužuje istu zamerku. kao u istoriji raskola (crkvenog rascepa) i sekti — u oblasti vere. jedinim koje su postojane«. N. koji se pre svega brine da ispuni svoju pripovedačku dužnost. pripada u izvesnom smislu toj školi. I on usvaja pretpostavku da postoji organska veza između te evropeizacij e i raznih faza u unutrašnjem razvitku Rusije. Jedan prij atelj Kostomarova. i on je smatrao da su te prepreke pomogle ruskom narodu da sačuva »samoniklos t svoga prirodnog uma«. Liberalno slavenofilstvo. i to poglavito »pod uticaje m prirodnih nauka«. i ona je tvrdila da se ta volja i ta misao. no koji su naučno ispitivali mnogobrojne 19 dokumente o postupnom evropeiziranju zemlje. kojima je bil a oduševljena generacija šezdesetih godina prošloga stoleća. A. usled svojih životnih teškoća. Nema tesne veze između glavnih ideja i pričanja Solovjeva. on se isključivo ograničava na to da poredi spoljne uticaje koji objašnjavaju evr opeizaciju Rusije. ispoljavaju uvek i svuda gde narod sam stu pi na poprište i dela nagonski. Populistička teorija poklanjala je pažnju samo proučavanju aktivnih manifestacija volj e. našlo je svoga prvog pretstavnika u originalnoj ličnosti A. Ščapova (1830—1883). te zbog toga i nije dublje proučio niti dovoljno dokaz ao svoju glavnu misao. M. Iako nije mogao. čija čuvena i već spomenuta Istorija ide do godine 1774 i oslanja se na arhivske dokumente koje je on prvi upotrebio i koje je on čes to navodio doslovno. koje sputavaju država i obrazovani slojevi. Već krajem pedesetih godina prošloga veka Kelsijev poče da proučava verske sekte u Rusiji. Liberalno zapadnjaštvo okupilo je izvestan broj naučnika koji su manje obraćali pažnju n a istoriski razvitak. ali. i Aristov je pošao za njegovim primerom. koje je propovedalo teoriju populizma (narodnjičestvo). Gradovski († 1889). Mordovcev. Ščapov utvrđuje »da se razvija jedan nov evropski umni tip«. Ščapov je godine 1864 počeo da razmišlja o o dnosima između sila i zakona spoljnoga sveta i snage ljudske prirode. o zakonima k oji upravljaju njihovim uzajamnim delovanjem i o ispoljavanju tih zakona u istor iji. V. koji je odlučno nameravao da pobije slavenofilske teorije o pr ošlosti Rusije. ne vezujući ih za unutrašnju istoriju zemlje. specialisao se u proučavanju »antidržavnih elemenata« u prošlosti. Tek od vremena Petra Velik og. i kao u istoriji kozaka i seljačkih pobuna za vreme ropstva — u soc ijalnoj oblasti. značilo odreći se konačno ponovno g uzdizanja i slavljenja drevnih osnova ruskoga života. Ovo je. koji j e hteo da na proučavanje istorije primeni metod prirodnih nauka. kako vidimo. Semevski bavio se posebno sebarstvom. Brikner. V. fizičkim i a ntropološkim.

Ova uporedna metoda duboko izmenjuje shvatanja istoričara. ne beše stvorio svoju škol u. Da bi se to postiglo. učenik Engleza Enria Samner Mena. Najglavnija od njih bila je neosporno moskovska škola. on se nada da će taj razvoj dov esti u budućnosti do oblasne autonomije. koja je poslužila kao uzor dr ugim školama. kaogod što mu nije otkrilo da su postojali najneophodni ji uslovi za normalan društveni život. da ih nikako ne treba pripisivati slučaju i da se mogu objasniti samo dejs tvom istih uzroka«. iako se on nije naročito odao ruskoj istoriji. kaogod i u ostalim evropskim zemljama. skupštinama koje su l ičile na savremene pretstavničke 20 ustanove na Zapadu. i baš to načelo aktivnosti sačinjava za njega binost nacionalnog pitanja. M. Pre svega. Solovjev. umesto da upravlja događajima. Rus ki istoričari od 1880 do 1900 godine prihvatili su u većoj ili manjoj meri ovo novo shvatanje. Zasluga za popularisanje novih shvatanja i metoda pripada pre profesorima opšte istorije nego profesorima ruske istorije. ali je M. koji s u iz originalnosti ruske istorije izvlačili ubeđenje da se ona ne može porediti ni sa jednom tuđom istorijom. on u njemu vidi jednu »živu snagu. ali on dolazi do rezultata koji ga stavljaju u red liberalnih zapadnj aka. nije mu pružilo nijednoga primera u prošlosti da je narod i grao ulogu aktivnog činioca. drugi jedan istoričar ruskoga prava. a naročito pro učavanje ruske provincije. On vidi njihov p otpuni razvoj u odnosima između vječa (narodnoga skupa) i kneza u staroj Rusiji. Sergejevič. V. Kovalevski. Ipak. ali s u one tu bile ugušene tatarskom vladavinom i vizantiskim svatanjima. Zbog t oga je korisno pozabaviti se univerzitetima koji su unapređivali naučno istraživanje i stvorili različite škole. Sada je bilo glav no ustanoviti stepene sličnosti ili razlike između Rusije i Zapada u toku istoriskog a razvitka. ona poništava tvrđenja slavenofila. ipak proučavanje ruskih ustanova. uistini prvi zaveo u Rusiji uporedno proučavanje i storije. narod ostao miran posmatrač. jednu moralnu ličn ost«. U Moskvi su naročito Maksim Kovalevski i Pavle Vinogradov bili prvi propovednici tih shvatanja. Iznenađen postupnim oslobođavanjem ru h društvenih staleža počev od druge polovine XVIII veka. u XVI i XVII veku. trebalo je pribeći sociološkim metodama. Ona konačno uništava i predrasudu da je svaka sličnost iz među ruske istorije i istorije zapadnih zemalja posledica neposrednog po zajmljivanja. i t o privremeno. i ona objašnjava sličnosti ne pozajmljivanjem. veruje više u aktivnu ulogu nar oda u prošlosti.i. Jer. u Zemskim Soborima. Jedan učenik Sergejeviča. On se čak trudi da ih otkrije i u pokušajima koje je vlada činila u XVIII veku da okupi zakonodavne odbore koji su imali da izrade građanski zakonik . sav zauzet pisanjem svoje Istorije. Po njemu. Sve do 1905 godine ova generacija naučnika radila je mirno i pod normal nim uslovima naučnog života. on ih otkriva i kasnije. posvećujući se u isti mah i univerzitetskoj nastavi. gde je Vinograd ov uskoro stekao veliki ugled svojim predavanjima u Oksfordu i svojim radovima o . klice poli tičkih sloboda postojale su u Rusiji. I on je posvetio sav svoj znalački trud da pronađe tragove tih klica. nego uporednošću bitnih razvoja istoriskoga života. iako on polazi od slavenofilskoga shvatanja da je narodni organizam ak tivan činilac i sposoban za napredak. Sergejevič je zašao u uporednu istoriju. I. tako on oduzima od konzervativaca — dajući mu demokratski opseg — pojam »nacionalizma« koji su oni bili monopolisali. samo je za vreme moskovskog perioda ruske istorije. zanemarujući pri tom tehničke i spoljne pozajmice koje je Rusija uzela o d zapadne Evrope. posvetio je naročite studije Zemskim Soborima i za konodavnim odborima XVIII veka. I tako je pitanje evropeiziranja Rusije potisnuto u drugi red. njega to ne navodi da — poput Čičerina — očajava zbog »naroda« niti da svu svoju nadu položi u »državu«. daleko od toga da narod s matra za tromu i trpeljivu masu. Gradovski polazi od gledišta koje izgleda da treba da ga uvrsti među liberalne sl avenofile. Tvrdeći da su »sličnosti što ih pokazuju te ustanove sa zapadnjačkim ustanovama tako mnogo brojne. Latkin. U svakom slučaju. Kada ih je autokratska vlada primorala da napuste svoje katedre i da se nastane u tuđini.

Šmurloa. na Zagoskina — u Kazanju. odali su se prvenstveno proučavanju i storije južnih ruskih kneževina u doba prevlasti Kijeva. Jedan od njegovih učenika Zamislovski. Bahaljev. Ipak. Ključevski. Doba marksističkog upliva obeležava. Peretjat koviča. Molčanov ski. P. Borzakovskoga i M. Pod njegovi m uticajem napisana je najpre knjiga Tugan- 22 . čije istoriske tradicije potiču od Kostomarova. ali najmlađi od ovih i storičara. Petrogradska istoriska škola izvršila je svoj uticaj i na radove Ikonjikova. Ljaskoron ski i Evarnicki. prema učenju Kostomarova. Iako je. oni su ostavili dosta svojih učenika u Moskvi. na koje je on izvršio jak uticaj. koji su nap isali nekoliko odeljaka ove knjige. pored ostalih. Hruševski. bio je veoma jak. N. još p ostoji i njega pretstavljaju Filevič i Čečuljin. jer postaviše sebi za cilj. posebice središnih ustanova. a to će reći unutrašn joj istoriji. nasuprot tome Lapo-Danilevski. iako se još nailazi na uti caj Bestuževa i Zamislovskoga u radovima E. od kojih imamo. M. naročito onih iz najstarijeg istoriskog doba. F. Svo jom veštinom da ocrta istoriske ličnosti. čiji Pregled ruske istorije — objavljen pri kraju njegova života ili posle njegove smrti — ni izbl iza ne odrazuje čar njegove žive reči. Hruševski. Prjesnjakov i Pavlov-Silvanski usvojili su potpuno pravac moskov ske škole. Dovnar-Zapoljski. svo jim darom istoriskog oživljavanja i svojom jasnovidnošću. Andrijašev. gde je 1897 godine odlični naučnik Ključevski zamenio ostarelog Slovjeva. Pod uticajem Vinogradova i njega. pretposlednju fazu r uske istoriografije. Antonovič. teoriski. V. kada je 1894 godine postao profesor univerziteta u Lavovu. na Vladimirski-Budan ova i Romanovič-Slavatinskoga — u Kijevu. Ovoj školi pripadaju i P. On je smatrao da čitava savremena generacija treba da se posveti isključivo prethodnoj kri tici izvora. čitav niz dragocenih r asprava o istoriji prava i raznih ustanova. izvršio je veliki uticaj na javnost i na svoje učenike. proučavala se naročito oblasna istorija ukrajinskoga juga. koji se naročito bavio istorijo m zapadne Rusije i Litvanije. Proučavanje oblasne istorije započeo j e u Moskvi svojim radovima Bjelajev. Miljukov i A. profeso ra Kijevskog univerziteta. marksizam pripomogao da se unište izvesne istoriske predrasude koje su se bile raširile oko 1870 godine u doba populističkog u ticaja. sličnu ulogu na Harkov skom univerzitetu. moskovski istoričari posvetiše s e više proučavanju ruskih ustanova i socijalnim pitanjima. na primer na Droček -Drozdovskoga. osim nekoliko opštih pregleda. Ali u Kijevu ta proučavanja dobiše veoma jasno političko obeležje. koji takođe potiče od Bestuževa. pisca jedne važne studije. Na Kijevskom univerzitetu. istoričar velike kneževine Litvanije. a da se uzdrži od pisanja ruske istorije ili pojedinačnih spisa na osnovu arhivskih dokumenata. potrudiše se da dovedu u sklad tu tradiciju svoje šk ole sa življim metodama Ključevskoga i moskovskih istoričara. Nj egovi učenici. uze na sebe ulogu branioc a novih ukrajinskih težnji. za kojima su došli radovi Korsakova. Ivanov. da dokažu pravo oblasno g stanovništva i teritorija na kojima ono stanuje ka samoupravu ili čak i na nezavis nost. on ipak nije uneo mnogo novina u istorisko proučavanje događaja. Družinjin. nacionalni pravac. Petrovskoga i Filipova — u Moskvi.istoriji engleskoga prava u srednjem veku. počev od 1890 godine. objavili su korisne rasprave. Ilovajskoga. Ljubavskoga. Bahaljev je igrao. kao i svojom oštroumnom analizom izvora. Gradovskoga i Sergejeviča. Lohvickoga. Golubovski. i Ditjaćina — u Harkovu. naročito S. u manjoj meri. o istoriografiji i bibliografiji ruske istorije. Tvorac te kijevske škole je V. iako donekle bezoblične i glom azne. Uticaj pravnih istoričara i stoga univerziteta. Đakonov. Platonov. otišao je do krajnjih granica toga odricanja od svakog izvođenja zaključaka i svakog istoriskog konstruisanja. Kizeveter. 21 Na Petrogradskom univerzitetu uticaj Bestužev-Rjumina još dugo je gospodario. A.

Vališevski posvetio je niz knjiga. a da je nalazila političkog izraza u monarhiji. Briknera. L' Empire des Tsars (3 sveske). izdavana više puta . Pod uplivom proti vtuđinskog posleratnog pokreta. 1902.Mirski. mogu se navesti: dobar udžbenik Morfila. njegovu pažnju privlači skoro isključivo anegdotičn a istorija i intimni život pojedinih ličnosti. Strani istoričari. od Nisbeta Beina. a potom značajno delo N. Suvčinski. 1886. ogromna teritorija koja nije ni Evropa ni Azija. 4 sveske. i njegova Geschichte Russlands unter Kaiser Nikolaus I. Berlin. Njujork. od kojih je prva izišla 1928. oni su naj pre pokušali da se vrate slavenofilskom pokretu. K. X. S. razdoblju koje počinje od Ivana Groznog pa do Aleksandra I. Najskorašnjiju studi ju u kojoj su iskorišćena nova ruska istraživanja napisao je Karl Štelin. Berlin. Zaozerski. bila je nekadanja carevina Džingis-Hana. francuski i engleski. niz monograf ija. sličnih monografijama Vališevskog. Nekoliko evrazista. Kamburg i Gota. Polen und Livland bis im XVII Jahrhunder t. u Obrisu ruske istor ije (Načertanije ruskoj istorii). kasnije su se odv ojili od ostalih i obrazovali levičarsku grupu. XI—XII). P. kao i Danilevski posle poraza na Krimu. koja im se ukazuje kao početak azijatskoga carstva o kome oni s anjaju. Jakovljev. koju je objavio E. Potom. 3 sveske. Reastion and Revolution in Russia (1861—1909) od Cep. i prilično interesantna Ruskaja Istorija u 4 sveske. nejednake vrednosti. Gesshishte Rus slands u. Savicki. studija Teod ora Šimana u Onkenovoj zbirci. ipak. Rožkova o seoskoj ekonomiji u XVI veku. 1832 —1866. 7 svezaka. potom u The Cambridge Mode rn History (sv. Oman (7. pod naslovom Geschichte Russlands seit den Anfängen bis zur Gegenwart. kako njegova originalnost dolazi od pravoslavlja. trudeći se da dokažu kako je ruski du h originalan. Na engleskom. osim celokupnog dela Ser D. Karsavin. pokušao je — bez velikog uspeha — da napiše jednu evrazi sku istoriju Rusije. Vernadski. 1904— 1913. učenici Ključevskoga. nisu pošli za tim novim pravcem. der Europ. od Štrala i Hermana. dali su korisnih priloga za rusku istoriju. Njujork. Većina mlađih istoričara. 1863—1877. njegov novi udžbenik. kako im se »slovenstvo« uopšte učinilo odveć prožeto evropskom kulturom. Russia. sjajan pregled od Teodora fon Barhardija. ali koja obrazuje jednu ekonomsku i geografsku celinu i dovoljna je sama sebi. n aročito ekonomskoj i socijalnoj istoriji. Makenzija Valasa. A history of Russia. bilo uzimajući iz arhiva ministarstva spoljnih poslova raznih zemalja građu za originalna dela o međunarodnim odnosima Rusije. od M. ima skromnije težnje. ipak daje veoma tačan i dubok o pšti pregled. kako je oni shvataju. Lajpcig. Takva su dela: Gesc hichte des russischen Staates. B. 23 U Francuskoj se nije mnogo pisalo o celokupnoj istoriji Rusije. Svjatopolk. njegova lična istraživanja po savre menim memoarima i arhivskim dokumentima omogućila su mu da pokatkad stvori interes antne istoriske slike. L. bilo sažimajući istraživanja ruskih istoričara u skupne preglede ili pojedinačne rasprave. Ruska carevina. L' Histoire de la Russie od Alfreda Ramboa. i njegova History of Russia.Baranovskoga o ruskoj fabrici. Pokrovskoga. sposobnog da započne eru preobražaja »materije« i oduhovljavanja života. koja se geografski nalazila između granica Evrazije. Oni su se pomirili sa idejom jedne sovjetske Rusije. u zbirci Story o f the Nations. treba da iz iđe u tri sveske. G. Politik (1814—1831). i najzad već spomenuti radovi A. Russland. Vernadski i drugi. i oni su se nazvali evrazisti. nemački. Gautier. Bahr ušin. 1912. P. ta studija. 1891. još uvek je korisna i sadrži bibliografiju dosta potpunu za svoje doba . Najglavniji među njima su knez N. Strubeckoj. kao Bologovski. P. što ga je objavio univerzitet u Yale-y 1929 godine. a druga 1931 godine. Karsavin i P. Russia. a to je »kontinent istočne Evrope i zapadne Azije«. koji je zameni o Šimena na katedri istorije istočne Evrope na Berlinskom univerzitetu. radije su ga zamenili »azijatst om«. N. Suvčinski. Pe . izdanje). a pod upravom jedne »ideokratske« vlade koja bi pret stavljala jednu »demotičnu« upravljačku klasu. Odlična knjiga Ana tola Lerua-Boljea. već su se i dalje posvećivali proučavanju unutrašnje istorije. Nedavno je jednu novu istorisku doktrinu stvorila jedna grupa ruskih izbeglica i z mlađe generacije.

Skrajnova knjižic a The expansion of Russia. kao Baltičko i Crno More. Oblici su joj mas ivni. 1915 (Kembridž. koja sadrži bibliograf ski spisak. u poređenju sa zap adnom polovinom pokazuje višestruke suprotnosti: suprotnosti u spoljnim konturam a. zaslužuje takođe da se spomene. vodenim slivovima. pa i te obale su obale mora međusobno veoma udalje nih. Dok ostali deo Evrope pokazuje tektonske nerav . čiji su odrazi na istoriski razvitak Rusije očigl edni i mnogobrojni. a Perm na više od 1.jrsa. a obale slabo razgranate. pretstavlja izvod iz njegovih predava nja na Londonskom univerzitetu i daje bibliografiju. Moskva je na 650 km.000 km. i to j e Severno Ledeno More. istoriska serija). 24 I . klimi. Ova mora s u ili potpuno zatvorena. A History of Russia. jedino otvoreno more nalazi se s one strane polarnoga kruga. od ovoga pisca. Za XIX vek. koja obuhvata celokupnu Evropsku Rusiju. ili su sužena pri izlasku. kao Kaspisko More. ne spominjući još mnoge druge. pridružuju se i razlike koje nam je otkrilo geološko i topografsko proučavanje te zemlje. Ovim već odavno poznatim razlikama. G E O G R A F S K A S L I K A E V R O P S K E R U S I J E Istočna polovina Evrope. od najbližega mora.

Ne samo da crnica na jugu. čije je stvaranje završeno pri kraju primarnog doba. Kon ačno izdignuta iz mora krajem sekundarnoga doba skoro čitavom površinom. il i pak izneli na videlo lokalizovane eruptivne mase. Ma k oliko da su te stene istrošene u toku vremena. kao na zavijutku Žiguli gde vijuga srednja Volga. blokovi granita — »divlje kamenje« kako ih zovu seljaci — obeležavaju ge ologu put kojim ih je led na sebi doneo iz Finske i Karelije. Ipak. koliko . oni su se rano završili. šumovito ili pogodno za obrađivanje. gipsevi puni pećina. u Evropskoj Rusiji takvi pot resi dogodili su se samo na njenom obimu. razastrla su uzastopna geološka mora svoje naslage. ti reljefi imaju da nas samo skromne visine i najčešće ublažene oblike sasvim istrošenih planinskih lanaca. one preko kojih Dnjepar prelazi tako teško na svojim dobro poznatim brzacima ili porogima. i do Nižnjeg-Novgoroda na Volgi. 25 Bilo bi pogrešno ako bi se. zbog ovako malo burne istorije. sve dok se Crno More. One su se javljale naizmenično sa periodima izdizanja zemlje iznad vodene površine. odlučni događaj u stvaranju ruskoga zemljišta bila je. nadmašuje u prirodnom i stvorenom bogatstvu zemljište čisto glečersko u Srednjoj i Severnoj Rusiji. koja je istina neposredna tvorevina glečera. i čiji je o pstanak bio pokatkad prekidan dugim periodima izdizanja dna. naročito na severozapadu. mnogobrojne i iz veoma različitih vremena. Skandinavski glečeri su darovali tu »rusku zemlju“ koju će ujediniti moskovski kneževi. veoma nejednake vrednosti. one su ipak dovoljne da dobro objasne posebnosti reljefa. najezda jedne džinovske ledene kore koja je dolazila sa severozapada. čije i najmanje neravnine izazivaju u klimi i pr orašću posledice koje su znane seljaku. poverovalo u nedostata k raznolikosti zemljišta u Rusiji. i kao posledicu toga često veoma is presecan reljef čije uobličavanje kao da još nije završeno. Rusija kasnij e nije imala morskih poplava osim na krajnjem jugu. škriljci ponekad uljeviti. treća vrsta stena sačinjava istočnu padinu Urala. u početku najnovijega geološk og doba.nine. malo poznije na jugozapadu. i ako bi se otkrile nepomične stene pod nanosom koji ih često pokrivaju. te izraz »ruska z aravan« koji se često upotrebljava. čvrsti krečnjaci pogodni za zidanje. dovučen izdaleka. na kome se pojavilo prorašće posle povlačenja leda i na kome čovek živi i radi. Ako bi se prokrstarilo prostorijama ponekad veo ma velikim. sačinja vaju osnovu te ogromne teritorije: raznovrsni graniti. komađe stena i šljunak obrazuju sko ro sami korisno zemljište. Najz ad. od Pavlovska na D onu. Ovde onde. kada j e jednom izgubilo vezu sa Kaspiskim Morem nije spojilo sa Sredozemnim Morem kroz Bosforski Moreuz. Druge arhajske stene. Finska i Karelija otkrivaju posmatraču možda najstarije stene na zemljinoj kugli. nego i u tome zemljištu. Je dva da su kasnije nekoliki oniži nabori pogdegde poremetili horizontalnost slojeva i primorali reke da se suze između njih. i tu naslage škriljca. Na ogromnoj prostoriji koju je ona pokrila. nailazi se pod biljnim pokrivačem na te iste n aslage raspadnutih materija. Samo su u tri ma ha dejstvovale bregotvorne snage: prviput u Finskoj. dosta dobro izražava taj ne mnogo nemiran život i je dnolikost reljefa koji otuda proističu. onda se na najstarije formacije nailazi na periferij i. pogodne za svakovrsnu upotrebu. uostalom. vidljivo tle sastoji se skoro potpuno o d nagomilanih raspadnutih materija. litice od krede. Zemljište i reljef. krečne gline i ilovače u komađu. zapazilo bi se da najrazličitije formacije. ili su prelomi ograničenog obima snizili i uzdigli po koji delić zemljišta. i najzad na Uralu. slojevi kristalne soli i uglja. Dugački i uzani zali vi koji tako čudno reckaju severnu obalu jezera Onjega još i danas pokazuju pravac k ojim se kretao led. gde je materijal. — Ako se uzme u obzir relativna starost terena koji su uzeli učešća u sačinjavanju ruskoga zemljišta. mora ko ja su se čas širila u pravcu uporednika ili se pružala smerom podnevaka. Taj dar je. Sve do malo nizvodno od Kijeva na Dnjepru. Izloženi posle toga stalnom skresavanju usled atmosferskih sila. trošne krečne g line. sačinjavaju na jugozapadu drugu otpornu masu. pomešan sa ostacima iskrunjene podloge. rude gvožđa i dragocenih i retkih metala. kao na južnoj obali Krima. po dnu različite dubine. peska. U ovako ograničenu prostoriju.

naseljavanje koje su vršili Krivići. Kada napustimo lepe i hladovite šume po kojima su rastureni letnjikovci kijevskih građana. pa naposletku pesak. a malo dalje između Litvanije i Bele Rusije. a druga postepeno pretvor ena u ritove usled prorašća koje se sve više širi. njihovim pogodnostima za saobraćaj i zemljištem zgodnim za obrađivanje. Još i danas. leži na škriljcu koji se troši. danas u Poljskoj. takav je pesak u Poljesju. zemljoradničko slovensko plem e koje je polako pretopilo u sebe skoro čitavo finsko stanovništvo toga kraja. crkva zvana Spas na boru (Spasitelj na boru) potseća na davno doba kada je borova šuma bila na vrhu toga brežuljka. no koji kada se slepi može da zadrži vo du na svojoj površini u obliku jezera ili bare. dok su se veliki politički centri sklanjali u udoline. Sve to stv ara prizore kojima ne nedostaje ni lepota ni raznolikost. sačinjava nekorisno i pusto zemljište gde još ima mnogo šuma. škriljca i stenja bila izložena vodi od otopljeno g leda. od kojih su jedna bistra i puna ribe. Tome glečeru iz prošlosti imaju Srednja i Severozapadna Rusija da zahvale z a onu živopisnost koja može da postoji u zemlji malih. Reč bor. najpre krupan šljunak. U čitavoj toj talasastoj zemlji koju je glečer svojim iščezavanjem otkrivao. Tako je napredovalo. U ovima dremaju jezera. sa njihovim bujnim šumama punim divljači. seosko stanovništvo. tražilo je os rednje uzvišice. ubrzo ćemo zapaziti kako se drveće . Svakom stupnju povlačenja glečera odgovara obično pojas pesk a. bolje odvodnjene. onim »samcima« koje lađari tako dobro znaju. u krugu tvrđave K remlj u Moskvi. potom sitn iji. Još starija pa usled toga i najoštećenij a jeste jedna široka glečerska kosa. naseljeništvo. Pesčanka. Tako je razasut. takav je i pesak u Rjazanjskoj g uberniji. Na drugome mestu brežuljci il i dugački slojevi peska raspoznaju se 26 po zagasitom zelenilu borova. bilo usamljeni. i koja je bila međa između Tversk e i Moskovske kneževine. kao u Severnoj Voliniji. Među najskorašnjijima. dok nedaleko odatle jedva može da se nađe »dovoljno šljunka da se odagna pas«. koji se ponekad pružaju veoma daleko i koji svojom relativnom topog rafskom važnošću nisu bili bez uticaja na život i istoriju Rusije. Pesočnjaja. ima mnogo naziva r eka i sela rasturenih po toj oblasti kuda su tekle glečerske reke. Tim stupnjevima povlačenja odgovaraju nizovi glečersk ih povijaraca. te nema dovoljnu čvrstinu koju zahtevaju velike brzine vozova. pruža se put. po lazeći od jugozapada. koja je trošila. Veliki Novgorod. jezero Ilmelj. preko Smolenska i Minska. a to će reći najbolje očuvanim. uzvišenja. koja se često javlja u ruskim nazivima mesta. Taj pesak. duž čijeg se čela nerazdvojno pružaju put i železnička p a od Moskve do Bžešća na Bugu. označava u isti mah i taj pesak i borove šume koje na njemu rastu. Još i d anas se vidi velika suprotnost u pogledu naseljenosti između glečerskih uzvišica sa mn ogim selima i skoro pustih vlažnih udolina gde blatni ritovi i baruštine često otimaju zemlju od kržljavih šuma. U ređim slučajevima povrh niskih kosa. Ukoliko se čelo glečera koji je iščezavao povlačilo ka severozapadu. Duguljasti brežuljci. Bjeloe Ozero (Belo Jezero). za koje bi se pomislilo da su veštački nasipi. prebirala i prenosila te delove na razne daljine prema nj ihovoj veličini. počevši od čela glečera. kao što su Peski. tri takva povijarca ograničavaju kao neke kotline u kojima se nalazi po jedno veliko i mnogo malih jezera: dvostruko Pskovsko i Pejpusko j ezero. Povlačenje glečera išlo je postupno. koje odudara od jasnog zelenila livada. nekadanje prestonice država koje su izbegle tatarskoj na jezdi i dugo bile nezavisne i od same Moskve. Korito gornje Volge je posej ano stenjem što ga je glečer ostavio. bilo u grupama. u nedostatku šljunka. manje vlažan nego škriljac. gde se kleše ugaono kamenje za kuće. dok na drugome mestu železnička pruga. Međutim. A još opštije uzev.različitih izgleda uprkos zajedničkog porekla! Ima predela gde komađe stena izobiluje . razdvajaju udoline ili kotline. na obalama ili n a izlasku svakoga od njih nailazimo na najstarija središta naseljavanja Rusije : Pskov. utoliko je otkrivena naslaga blata. pa se uputimo ka jugu.

710 m. kod Žigulija. na Roman Kohu. dakle. Najudaljeniji krajevi zemlje. pretstavlja — kao i neplodni pesak bora — posredni dar glečera u toku iščezavanja. gde — na krajnjem jugu — krečnjačke visoravni Krima. a do 345 m. gde Pripjat leno vuče vodu koju donosi Dnjepru. glavni oblik ruske topografije. koji je već bio istrošen tekućim vodama. izuzev vododerina zvanih ovrag i balka što ih stvaraju plahovite kiše. Između tih dveju prostranih visoravni nalazi se jedna ugnuta ravnica po kojoj teče Oka od Rjazanja do svoga sastavka sa Volgom. Nigde u Evropi uticaj geografske širine na klimu nije tako mali: Krim ima u januaru temperaturu Stokhol ma. treba otići na periferiju. Visina tu doseže 322 m na severu kod Kamenika. dostižu visinu od 1. od čuven ih baruština kod Pinska. pošto su se spustile ili uzdigle d už linije preloma. diže do najveće visine od 1. i da se prorašće koje uspeva u njenom podnožju ne bi moglo na njoj zakoreniti? Klima. koja izbliza nadvišuje desnu obalu reke od Nižn jeg-Novgoroda do Caricina i pruža se ka zapadu do Tambova. Nigde u Evropskoj Rusij i nema visija na kojima bi počivao večiti sneg.. na Jaman-tau i često prelazi 1.400 km. i ta ravnica niža je za 40 m. zeml ji koja postaje lepljiva i porozna kada je natopi snežnica ili kiša. a u julu temperaturu Madere.27 proređuje. Visija Srednje Rusije pretstavlja jednostavnu i neprekidnu visoravan. naročito u najsuprotnijim godišnjim 28 dobima. pa se tako prostire od severa ka jugu skoro 1. krećući se od . od Valdajske Visoravni na severu do povijaraca prema D onecu na jugu. potom južni deo Krima gde se nailazi na donekle sredozemn o podneblje. čiji zidovi čuvaju u seb i svetilišta i prihvataju stanovnike u slučaju opasnosti.544 m. ravnije. tako lak za prelaz na m nogim mestima. gde se dugačak venac Urala. u pogledu god išnjih doba. Na golemoj prostoriji po kojoj su rasturene ove formacije. a zemljište postaje ujednačenije.200 m. koja je nekada imala izgled stepe a danas postala žitorodna. te tako ta zemlja. i što se više ide ka U ralu. — Ako se zanemare ove čisto mesne posebnosti. suvi i jaki. a prašinasta za v reme suše. razlikuju se manje njihovim krajnjim temperaturama nego njihovim traj anjem: leto traje duže a zima je kraća na jugu nego na severu. koja se prostire u dužinu 1. Tek u današnje vreme je utvrđeno da postoj e dve velike i široke visoravni: visija u Srednjoj Rusiji i visija u oblasti Volge . Pesak je ustupio mesto crnici (černozjom). Ravnica je. nije ništa manje jednolika od njenoga visinskog oblika. raznosili nadaleko najsit nije deliće glečerskog taloga. Visija u oblasti Volge. i krajnji jugoistok gde već počinje aziska pustinja. a dinja sazreva u gradinama Pe rma kao i u stepama na jugu. Leti seljak radi u košulji na obalama Neve isto kao i na Krimu. koji će zbog toga morati da odgovara pred Bogom. Zar uostalom nije svakome poznato da je na vrhu makar i najmanje visije hladnoća oštrija a vetar silovitiji. te je tada vetar nosi nadaleko.500 m . i da su žega kao i h ladnoća otprilike podjednako raspoređene i usred leta kao i usred zime. sve više opada srednja temperatura u januaru. na ju gu. Uzvišice su samo skloništa: kaluđeri su na njima podigli svoje manastire a varoši svoje tvrđave (kremlje). uzdiže se do 405 m. a 375 na povijarcima kod Doneca. Da bi se na išlo na veće visine. Njegov ideal je ravnica »ravna kao javorov list«. na šumskim proplancima isto kao u obrađen oj stepi. gde se jedna sijenitska visija na polu ostrvu Koli uzdiže oko 1. od Arhangelska do Astrahanja. ako se izuzme krajnji sever gde drveće prestaje da raste.. koju je Bog stvorio na korist ljudi. može se ustanoviti d a klima Rusije.200 km . i tome zemljištu sa retkim nera vninama prilagodio se život ruskoga seljaka. dok su sve grube neravnine zemljišta delo nečastivoga. Zimi se može u saonicama preći čitava Rusija od severa do juga. razlike u reljefu mog u se uočiti tek posle marljivoga proučavanja. Porazni pohod iz 1812 godine osveštao je čuvenu oštrinu ruske zime. I ta zemlja je jamačno u obliku prašine nag omilana kada su — usled jakih barometarskih pritisaka što su vladali na površini sve m anjega glečera — istočni i severoistočni vetrovi.

u Moskvi kao u Nantu. pretstavlja za reke — kada se one oslobode leda — dragocen izvor za snabdevanje vodom. Pošto topljenje snega oduzima mnogo toplote. sa temperaturom od — 41°2 u Kursku. Razume se da se svake zime zamrznu reke u celoj Rusiji. oskudne ili gladne godine su često puta one kojima je prethodila zim a kada nije bilo izobilno snega ili se on nije dugo zadržavao na njivama. gde postoji oblast slobodnih voda. na širini Pariza. U julu je srednja temperatura Petrograd a ista kao u Brislu. blaža. Takav slučaj dogodio se dvaput u Moskvi u toku XIX veka. »jabuka se gaji kao loza duž Rajne«. naziva istom rečju i patnju i kosidbu. prema oblastima. na geografskoj širini Londona. a ponekad i u Odesi. toj maloj povlašćenoj oblasti. javlja sa žegama kakve se na Zapadu javljaju s amo na znatno manjim geografskim širinama. temperature od —20° nisu retke. Ponekad se termometar penjao do 43° u Astrahanju. Strahoviti pljuskovi obaraju se na nepostojano zemljište i održavaju promenljivu i razgranatu mrežu jaruga sa ivicama ko je se rone. gde seljak koji radi teške poslove dok ga ujedaju komarci. To je »peto godišnje doba« u 29 seljačkom kalendaru. leto se — zbog dugog zadržavanja sunca iznad horizonta. do 37°5 u Moskvi. krastavaca i suncokreta dopire do velike geografske širine u oblastima između Volge i Urala. ona je tamo. Nekoliko najposećenijih vašara u Rusiji održavani su u zimu. na 57° severne širine Rostov se specialisao u gajenju povrća. i pored veće geografske širine. Dodajmo da snežni pokrivač sprečava rashlađivanje zemlje. Ranije ili kasnije. loza uspeva i grožđe sazreva ne samo na osmanlucima južne obale Krima. iako je neprijatna čoveku zbog svoje užasne studi i snežnih mećava. te omogućava upotrebu saonica svuda gde se u drugim godišnjim dobima prevoz kolima ima da bori sa blatom i prašinom. Toplota je — istina samo za vrlo kratko vreme — strahovita po livadama u dolinama krajnjega severa. Ču vene su trešnje iz okoline Vladimira i Muroma. raspućica. od —45°u Permu. termometar se spušta na —8°. koje joj je »voćna pošta« donosila iz A strahanja i sa Dona preko Voronježa i Moskve. nego i duž donjega toka Dona i donje Volge. u toj umereno vlažnoj zemlji. Najzad sneg. iako zim a duže traje u Petrogradu nego u Moskvi. poplavu u nižim delovima prestonice. bila u nemogućnosti da g aji ozima žita. relativno prerano na istoku i jugu. prema oblasti. do 39°1 u Samari. reke se prelaze preko leda. u Orenbu rgu kao u Tangeru. isto se događa u A zovskom Moru. Ali zima. tako je zima uklanjala prepreke i za vojne snage međusobno za raćenih kneževina. Ali leto ne donosi samo blagodeti. do 36°1 u Petrogradu. otkuda često duvaju zapadni vetrovi. i njegovo postepeno o tapanje usporava opadanje reka u leto. Uostalom. što je posledica velikih geografskih širina. prelazio je 25°. Na srednjem toku Volge. kao z a trgovinu i prevoz. morske obale su opko ljene ledom u Belom Moru. I sami gradovi osećaju nezgode i ružnoću toga doba. n akvašeno zemljište pretvara se u blatište. proleće u Rusiji je hladno i sumorno. ipak olakšava saobraćaj. Pregrejana atmosfera često stvara oluje s pljus kovima. to je posledica blizine Finskog Zaliva. od —40°8 u Lugansku. Izuzev murmansku obalu n a Severnom Ledenom Moru. na jugu. sneg pokriva zemlju za vreme od dv a do šest meseci. S . tih istoriskih gradova Srednje Rusi je. Godišnje se mogu nabrojati po dvadesetak oluja s pljuskovima u oblasti c rnice i preduralskoj oblasti. čak i u Novo j Rusiji. i carica Jelisaveta Petrovna dobijala je za svoj dvor r azne proizvode iz vrtova Južne i Jugoistočne Rusije. oni isti vetrovi koji u jesen sprečavaju oticanje Neve i izazivaju tada. na drugom mestu se železnička pruga ugiba pod kratkotrajnom poplavom. u Kazanju kao u Tuluzi. uzvodno od Nižnjeg Novgoroda. Za vreme naročito oštrih zima bilo je sluča a da se živa smrzne. i da bi skoro cela Rusija. dinja. a na južnoj obali Krima.—8° 4 u Smolensku do —13'*8 u Kazanu i —16° u Permu. Zahvaljujući toj velikoj toploti u leto. a to će reći doba kada nema prohodnih puteva. gajenje lubenica. Mnogo raznovrsnih voćn ih pića pravi seljak leti. kao 1924 godine. U Srednjoj Rusiji svake godine temperatura pada i na —30°. kad ne bi bilo snega. a kasni je na zapadu i severu. a ponekad čak i 30° s on e strane polarnoga kruga. od —6° u Kijevu do — 10°8 u Saratovu. finskom Zalivu i na Baltičkom Primorju.

bor.druge strane. gde se nivo merzlote spušta. jer irvas. on tamo zasejava njivu ili povrće. zima. gde mahovina nagriza . čiji se nivo snižava usled isparavanja. On tamo kosi seno za svoju kravu. kao što je jela. č ja je površina skoro četiri puta veća od površine Francuske. drhtavo tresetno zemljište. koga je bilo u izobilju južno od jezera Ladoge i u oblasti Novgoroda u prei storisko vreme. Na drugim mestima je stalna eksploatacija proredila pošumljenu površinu. Tundr a je »polarna stepa« koja se od obala Severnoga Ledenog Mora pruža u nejednakoj širini s ve do ivice šuma. ima vrsta koje se sve više rasprostiru. Stal an život mogućan je samo u dolinama. I spod nje vlada merzlota. sa zadocnjenjem sa mo na Krimu. Prorašće i nastanjenost. ali je on tu granicu retko kad prelazio. kao št o su breza. koj a njoj jedino i godi. zakržljale vrbe i breze koje ne p remašuju visinu kolena. Na krajnjem severu. koji se šire na račun svojih evropskih jednovrsnika. sve dok ih prve sante ne oteraju u zimovnike zaklonjene od opasnosti prolećne bujice . te ga moraju neprestano seliti s mesta na mesto. koja s e sada sastoji samo od mladih drveta. i kroz njih se Rus uvukao među urođeničke nomade. kao i drveće u tundru. Šumarci sa sitnim drvećem i pošumljeni brežuljci nagoveštavaju veliku šumsku oblast Rusije. Naročito u predelima nedovoljno isušenim. a leskovi šibljaci nadživljuju hrastove. koja su mu neop hodno potrebna za građenje zgrada. plovidba postaje sv e teža: to je doba kada brodovi zakašnjuju i nasukuju se na sprudove. to je mšara. naposletku se gnezdi svuda. ta nemoćna šuma. gde se produžuje letovanje. preovlađivanje bilo drveće koje voli senku. obično će nekadanju š zameniti šuma sasvim različita od nje. koja već vlada na severu i istoku. ne usled lagane promene u klimi. Posle jeseni koja obično kratko traje. o čemu svedoči naseljavanje Novgorođana na poluostrvu Koli već u XIII veku. lovci pro vodili zimu tražeći životinje sa krznom. Neka požar uništi neki šumski kraj ili neka čovek zanemari raskrčeno zemljište. kao što su om orika i sibirski bor. podzol. kroz koji voda ne prodire i koji je odveć blizu površine da bi drveće moglo da razvije svoje korenove. Godišnja doba utiču takođe na se ljenje -ovih čopora. 30 Samo u dolinama. prema prirodi i vlažnoći zemljišta. jer vodi nejednaku borbu sa tresetn im močvarama. a to će reći sloj večito zamrznut. pa čak i kada čovek nije svedok tih promena. koji se leti približuju moru da bi izbegli ubode komaraca. Iznad tog a sloja merzlote nalazi se zemljište bez drveća koje Laponci nazivaju tundrom. Ruska šuma retko kad da je sačuvala obeležja nekadanje guste prašume. tamo seče drva. nego zbog suparništva koje iskorišćuje najrazličitije okolnosti. bilo ono koje je željno svetlosti. u čijem su se društ u zakorenili. šuma pušta nekoliko izdanaka u pustome p redelu. po kojima su. Između njih širi se. jer je pretvorila škriljac glečerskog nanosa u sivu i trošnu zemlju. jasika. šuma je kržljava. Granicu do koje raste drveće Rus je dosegao dosta davno. i nejednako trajanje godišnjih doba daje raznolik izgled biljnom svetu Rusije. pokrov od vresa potsetiće nas na iščezlu borovu šumu. za alat i ogrev. Sastav šume menja se neprestano. U odnosu na svetlost. prljavožuti zastor lišaja il »irvasova mahovina«. obratno. postao je tamo prava retkost. toga neophodnog pomoćnika u nj egovoj ekonomiji. karakteristična životinja tih oblasti. Razumljivo je da u tundri mogu da stanuju samo nomadi . od Karelije do Kame i Pečore. sa veoma visokim i starim stablima. Šuma je ostavila traga da zem ljište. Skoro nedirnute šume postoje još samo u veoma mal o naseljenim oblastima Severne i Severoistočne Rusije. i kada studen izvrši svoje prve juriše. kao danas u Sibiru. na primer. Ponekad je šuma ustupila mesto ljadi. hrast. i to mnogo kasnije i veoma malo. Na tome pogodnom zemljištu raznovrsnost drveća je u suprotnost i sa jednolikošću njihove podloge. brzo popase lišaj na velikom prost oru. na rekama. — Isto koliko razlike u zemljištu. g de retka drveta nadvišuju šiblje. one mu se posrednim putem otkrivaju: tako. tajge pune divljači. zemlja se odmržnjava samo do izvesne male dubine. gde je sred nja godišnja temperatura niža od 0°.

Ali ta granica nije strogo određena. veoma originalnih. i već usred te povlašćene prirode. uz velike troškove gradovi u Južnoj Rusiji održavaju drveće u svojim parkovima. leptiraste i krinaste biljke stvaraju biljni zastirač koji prestaje tek u blizini Kaspiskog Mora. građenje drvenih crkava. usnatice. stepa je imala sve do kraja XVIII veka jednu podvrsgu divljega konja. kupinovom žbunju. kao 32 nameštaj. I zaista. tvrdolisnim travama pribijenim uz zemlju i bodljikavim biljkama . da ustupi mesto pustinjskom prorašću što raste u usamljenim gr upama. kormonika . između Rusa i Tatarina. Beskrajna je raznolikost trava. po selima policija zaštićuje belu vrbu. izgleda da su se u prošlosti drveta. Šuma je oblast stalnoga boravka.31 oronula stabla. jedan u zimu a drugi u leto. a to će reći ste pa. Da bi se ponovo naišlo na šumu. Dva zastoja u prorašću. i stari putopisi često navode n . koja svojim debelim l išćem za vreme jakih žega stvara dragocenu hladovinu oko domova. Šuma prestaje onde gde počinje duboko zemljište. treba otići do planina na Krimu. služi mu za pravljenje kola i sanki. gde se noga zaglibljuje u biljne materije u raspadanju. klanika i zlatica. za ogrev. okružena šumom poput prirodnih proplan aka. tamo se manje selio nego stepski pastir. U XIII veku cveta u Novgorodu i u Pskovu religiozno rusko neimarstvo. I sa me varoši zajedno sa svojim ogradnim zidovima za odbranu bile su sagrađene od drveta . On je rođeni drvo delja. poniklo veko vno suparništvo između Severa i Juga. zgrade od kamena mogle su se na prste izbrojati. daje mu koru za štavljenje koža. Tolika uporedna razlika između stepe i šume nije mogla ostati bez uticaja na život i s udbinu stanovnika Rusije. slez. koja se ne viđa više počev od Podolije. Rus je takoreći ponikao iz šume. a n aročito hrast i bor. Osim toga. iste spoljne promene kao i prerija Severne Amerike. Posle toga. jednogodišn jih ili dugovečnih. drvoseča koji prispodobljava drvo svakovrsnoj upotrebi. porozna oranica. čovek se za nekoliko trenutaka obrete u sasvim novom predelu. Drvo mu daje građu za građevine. sa svojim posebnim biljkama. i »pokretnih biljaka« koje vetar nosi kada se sasuše. alatke i neverovatno raznolike igračke. crnica. gde se iznad hrasta i graba ponovo javlja bukva. krstašice. razume se u drugim srazmerama. biljaka čije veoma dugačko korenje ponire u dubinu da tamo traži vla gu. Tek tada. koje Rusi nazivaju polje. drvo služi takođe kao građa za sijaset predmeta koje sa nasleđenom veštinom izrađuje kustar za vreme prinudne zimske dokolice . karakterišu stepu. i kuda čov ek retko zalazi. lavor. To je ulaz u sredozemnu ob last. šume i stepe. Ima šumskih ostrvaca u stepi. Ali drvo se tamo javlja samo izuzetno: tek počinje da se ukorenjuje na stranama jaruga koje se učvršćuju prelazeći iz stanja ovraga u stanje balke. g de se vidi večno zeleno drveće. pružali na jug dalje nego danas. Naročito od apri la do juna zapaža se onaj bujni život i raznolikost boja koje je slavio Gogolj u jed nom odeljku svoga romana Taras Buljba. sasvim kao u frigani Grčke ili Anadolije. a od njega on pravi sirotinjsku obuću lapti. Čak i ruski drvoseča je bez takmaca kad treba složiti maksimum drva na gomilu određene vel ičine. i sam lovac na krzna. stepa je izgubila svoju div lju lepotu da bi pretrpela. I tako je iz suprotn osti tih dveju oblasti. Kao oblast sitnih glodara i velikih travojeda. s a svojim krpljama. kao što postoje ostrovca stepe. i ta je opasnost utoliko veća što se usled klime moraju ložiti peći za vreme mnogo meseci. Ali skoro isključiva upotreba drveta za građevine izlaže ih opasnosti od požara. kada s e siđe na južnu obalu. kada je otpočelo naseljavanje i kada ju je zemljoradnja preobrazila. prostrane šume ustupaju mesto razređenim žbunovima. zbog njihovog posebnog življenja. a poznije između Moskovske države i slobodnih Kozaka.

Tako su na j ednom polju. tako i požari nisu dovoljni da o dagnaju stanovništvo sa prebivališta koja se njima čine zgodna. 1857 i 1859 godine. U suprotnom pravcu. osnovali Novgorođani još u davno doba m esto Rostov. što dovoljno opravdava zabranu da se u njemu puši. a preko 600 u 1858. Takva prebivališta bile su čistine u šumskoj oblasti. dočepao Kijeva. te su Rusi još izrana počeli da se bave pčelarstvom i da mešaju med u praznična pića. Ipak. Na jednom polju na desn oj obali Dona. A baš ta bezbednost nedostajala je Kijevu. pa čak i Tver. Da bi se sprečile te nevolje. u tome početku stepe. Vladimir. M oralo se kuvati napolju. čija je prestonica. knez Suzdaljski. što zn ači »iza šume«. koje je ostalo mitropolitsko sedište sve do vladavine Katarine II. knez Dmitrij je 1380 godine odneo nad Tatarim a pobedu koja je bila puna nade za konačno oslobođenje Rusa. Na svakom polju su Rusi nalazili još i relativnu bezbednost od napada stepskih nomada. Stoga je udolina Dona i Oke bila otvoren prolaz najezdi Tatara na putu ka severu. Ipak. dip lomatija je. i ostac i njihovih šljaha ili vojničkih puteva sačuvani su u tome kraju. 1742. nazvan Zaljeskij. sudbina Rusije bila je 33 vezana za sudbinu te centralne kneževine. bio je isto tako grad podignu t na polju. R usi su napredovali od polja do polja. obližnja šuma daje drvo. teku ovde između niskih obala koje su ipak većinom suve i mogu se lako pregaziti na plićacima. To spajanje je pre jedno međusobno prodiranje. Samo ako se kakvo jezero ili reka sa ribom nalazila na takvoj čisti ni. Kada se u XII veku Andrej Bogoljubski. 1754. Lako je za misliti da je namerni požar Moskve bilo lako izazvati. Nije redak slučaj da se tamo uvukla kao jezik crnica. U Orelu je požar uništio 1. Izgleda da takav dodir izaziva borbu stopu po stopu između suparničk og stanovništva. Samo u toku XVIII veka Nižnji Novgorod bio je opustošen vatrom 1711. ruska kolonija na f inskom zemljištu. od tvrđave do tvrđave. ta bezbednost bila je relativna. 1760. pored prirode zemljišta. u čijoj se okolini još nalaze ostaci jednoga šumskog pojasa. Tver na Volgi. 1761 i 1785 godine dogodili s u se veoma opasni požari. Na drugom jednom polju osnovan je godine 1152 Perejaslavlj. pčele kupe med p o cvetnom proplanku. i da za neko vreme potčine Moskvu. 1722 i 1784 g odine. od kojih je onaj iz 1754 stao života 177 osoba. jeste oblast gde se sastaje gusta šuma sa otvorenom ste pom. bila g rad Vladimir. sagrađen takođe na jednom proplanku. naposletku je dopušteno nekoliko izuzetaka za vreme maglovitih dana i izvesnih praznika. koji su pre Moskve bili politički ce tri Velike Rusije. jer i pored zaštite što ju je pružala šuma. užljebljene u udolinama visoravni. pošto pr imi u sebe reku Moskvu. Isto se može reći i za Moskvu. zabranjeno je u XVI veku da se u varošima loži vatra u kućama od maja do septembra. Rusi su se lagano i oprezno spuštali preko zaštitne oblasti velikih šuma. Razumljivo je da su požari u njima često pustošili i da nema varoši u Srednj oj Rusiji koja nije imala da zabeleži u svojim analima strahovite katastrofe. naročito hrastovih. gde Oka. Ali kaogod ni zemljotresi ili vulkanske erupcije. Murom na Oki bio je. pripremila vojničku odmazdu Rusije. ali kako su u zabranjenim mesecima mogli da nastupe pon ekad i hladni dani. 1715. Na trećem se razviše Vladimir i Suzdalj. koja se tu javlja sa svojim stepskim prorašćem i koja zemljoradnji pruža naj lepše izglede na uspeh. kao i Rostov. ide ka Volgi. divlje plodove. Osećanju opasnosti pridruživalo se i osećanje što su ga stvarali novi utisci u zemlji toliko r . i naposletku Moskva. Njihov suparnik. ipak su Tatari uspeli da opustoše Suzdalj. pečurke. na obali jezera Nera u Finskoj. Niska oblast koja razdvaja visiju Srednje Rusije i visiju Volge. Osim toga. Godine 1622 Kaluga je skoro sasvim izgorela. vašarski kvart goreo je 1816. već je u šumskoj usamljenosti bilo mogućnosti za stvaranje naseljeničkog središta. Zat o je nekoliko istoriskih varoši u Rusiji poniklo na šumkim proplancima.237 kuća 1918 godine. mnogo manja visina i mnogo blaži reljef olakšavaju kretanje. a ima i čitavih šuma. jer ima čistina koje se pružaju i preko ivice šume. posle Suzdalja. na Kulikovom polju.jihov broj. i gde u suprotnom pravcu Don i njegova pri toka Voronjež teku ka jugu. Reke. Ali vojska čiju glavnu snagu sačin java konjica ne može dugo držati osvojena mesta u šumovitom kraju.

i Dnjepar. kao što su Kama. koji su se brojali odvojeno prilikom popisa stanov ništva. Bj lev. te granične varoši po znaju se po planu koji je isto toliko pravilan kao i plan francuskih bastida.486 km. — Između oblasti koje se razlikuju površinskim tlom i prorašćem. bez drugih prekida osim prenošenja barki sa jedne reke na drugu. Pre nego što je preterano iskorišćavanje i zagađivanje vode usled prevoženja petrol euma i industriskih otpadaka smanjilo prinos ribolova. 34 Posle stvaranja Tulske linije. Zato je Petar Veliki na Voronježu.azličitoj od Srednje Rusije. i ta linija utvrđenja propraćena je ovom zabeleškom: Saisec (umesto zasjeka) con stans nemoribus desectis et vallis. riba je prets . To je takozvana Tulska zasjeka. zvana predgrađa strjeleca (strelaca). pritoci Dona. Reke i jezera. na velikoj daljini od mora. dugačak 2. Sve varoši imale su predgrađa. — Campi deserti ubi nulla hominum habitatio.. U svakom godišnjem dobu. ne spuštajući se na tome ogromnom rastojanju više od 256 metara. za ko je je pretpostavljao da je puno opasnosti. koja je išla od Tula do Šacka preko Epifanja i Rjažska. B. i to osećanje našlo je donekle odjeka na karti Ukrajine od J. broj »strjeleca i kozaka« i broj »tobdžija« u varošima kao što su Kursk. veza s e održava nekolikim rekama koje su među najdužima u Evropi. nego se isto to dogodilo i sa garnizonima.808 km. — Loca deserrta. vojnička granica pomerena je unapred do linije koja je išla od Putivlja do Simbirska na Volgi. na kojoj se mogu pročitati i ovakve napomene: Deserta sine aqua. dugačka 1. Svakom takvom pomeranju p rethodilo je doba utvrđivanja i naseljavanja. Ima sela koja su zadržala naziv Karaul (stražara). čovek je dolazio da lovi ribu . bilo na otvorenoj vodi. Brjansk. Za mnogobrojne dane posta. spajao je Veliki Novgorod sa Crnim Morem. ta reka je bila doista re ka hraniteljka. Tako popis iz 1710 godine navodi broj »dragona i vojnika«.882 km. Sjevsk. Sela koja se zovu Storoževoe potsećaju na storože ili osmatračke stražarnice. u godišnjim dobima kada nisu ni zaleđene ni suviše opale. a Tsar Feodor Ivanovitz aggestum contra irru ptiones Tartarorum Crimensium. bilo kroz led.. a međutim se na velikoj daljini od njih ne nalazi nijedno drvo. onaj koji vodi »od Varega do Grka«. sa pritokama srazmernim njenoj veličini. pa su je potom ojačali drvenim palisadom. ov de je plan kružni. m ogao da sagradi i sakupi flotu koju je odveo da zauzme Azov. dugačak 1. Orel. Ne samo da su ti nazivi nadživeli opadanje utvrđenja ili njihov nestanak.. sa približno istim umerenim nagibom. Homana iz Nirnberga. kojih je puno u pravoslavnom kalendaru. sire campi deserti inhabitati. Još poz nije. To je bila posledica nepoverenja koj e je šumski Rus osećao na otkrivenom zemljištu. samo ako posle požara nije izmenjen njihov plan. Kada je veliki glečer iščezao i Kaspisko More se svelo na svoj današnji obim. Jedan od najstarijih puteva u Rusiji. — Dzike polie. Jer je bilo dovolj no prostora za razvijanje dugačkih tokova i dovoljno vode za njihovo održavanje. Stepa je za njega doista bila »strahotn a krajina«.128 km. Voronježa i Tambova. a k ako topografija nije istavljala visoke prepreke. Ispred te utvrđene linije stražarilo se i danju i noću. Ova mreža dugačkih reka nije samo od koristi trgovini i ljudskom saobraćaju. Razumljiv o je da su ove reke. nec planta reperiunda est. preko Kurska. i Oka. što su prenosači baraka lako vrši li. oduvek pružale saobraćaju najdragocenije usluge. kojoj su goleme jesetre i ukusne kečige raznosile slavu nadaleko. Još i danas. Da bi osvojili stepu. dugačka 1. I Crnome Moru je iščezavanje glečera darovalo velike reke: Don. sa putevima koji se zrakasto pružaju u raznim pravcima. Pored donjeg toka V olge sela su sagrađena od drveta. 357 km. Ova zasjeka obeležena je grubim potezom na prvoj karti Rusije iz 1614 go dine. stvorili su se veoma razgranati slivovi. bez velikih teškoća da se pređe iz jednoga u drugi. šumskim ljudima trebalo je četiri veka oklevanja. ona je zahvatila Ahtirku i gornju dolinu Doneca. postepenog uvlačenja i rata. na divljem polju (djikoe polje). Zbog toga su Rusi najpre načinili jednu čertu ili utvrđenu liniju. i nije samo sentimentalan onaj naziv »matuška« što su ga obalski stanovnici dali reci Volgi. Volga je mogla da se izduži čitavih 3.

nagomilava se u sloj koji po ne koliko meseca leži na zemlji: 80 dana u Kijevu i Poltavi. penje se skoro na 7 m. od jedne obale do druge. pa i one su uzdig nute na kolju. Na svo me ušću u Volgu Vetluga dostiže 12 km. donski. a druga je uzdignuta u obliku jara ili brežuljka. kod Kalača. Ovom stanovništvu. te tako ona dostiže visine nepoznate našim re kama u Zapadnoj Evropi. sveti Vladimir krstio svoje podanike u r . jednoga znamenitoga dan a ruske istorije. Kod Sizranja. a to će reći oni koji stanuju iza poroga ili brzaka da Dnjepru — u prošlosti. činilo se da je prino s od ribolova mnogo pouzdaniji nego obrađivanje zemlje. pod umereno vlažnom klimom. Isto su tako ribari iz Jaroslavlja snabdevali dvor Katarine II. Tambovu. Tako su se k ozačke vojnički organizovane zajednice.tavljala dragoceno jelo. Vol ga se popela na 13 m. kakve su nepoznate u našim podnebljima. Simbirska i Saratova na desnoj. 160 dana u Kos tromi i Ufi. Prilikom tih strahovitih poplava reke se šire na ogromne daljine. Kostroma u svome donjem toku meri 30 k m. koja takođe zavisi od klime. Samari i Orenburgu. dok se Kazanj nalazi dale ko od reke. a ima zaselaka koja održavaju vezu među sobom samo pomoću čamaca. i zbog toga se reke u Rusiji.200 velikih jesetri. mogle bi sasuti tolike vodene mase u dolin e. čovek se privikao toj prirodnoj okolnosti. pada u oči položaj Nižnjeg Novgoroda . Može se zapaziti privlačnost koju su pr ema rekama osećale čitave 35 grupe stanovništva. imalo je svoje najbolje zatočnike u tim vojničkim naseobinama što su se bile podigle duž stepskih reka. Rusko širenje u Sibiru. poplava se šir i lagano zbog malog nagiba rečnoga toka. ali se javlja skoro jedino u obliku snega. 180 u Arhangelsku. skoro u isto vreme svake godine. obrazovale duž reka: zaporoški koz aci. uralski i astrahanjski kozaci. Usled top ljenja leda. godine 1879. odakle prestaju da joj dolaze pritoke. kada je rašćenje reka bilo umereno. Ma kako se objašnjavala ta visinska razlika. širine. orenburški. iza poslednje granice poplava. a kako se ono prilično brzo vrši. ko je je rat mogao svakoga trenutka da udalji od domaćega ognjišta. Druga razlika. Moskvi. koji prol azi kroz oblasti gde se sneg manje zadržava. izlivaju i plave popu t velikih tropskih reka. i zapaženo je da na rekama koje teku u 36 pravcu podnevaka obično je zapadna obala viša od one druge. na levoj obali. koje je Ivan Grozni pripremio zauzimanjem Kazanja i Ast rahanja na Volgi. Kod Muroma reka Oka penje se obično na 8 m. koja se pojava ponekad javlja u uzbudljivim razmerama. Kijev se isto tako na lazi na uzvišicama desne obale Dnjepra. ova pojava može se često zapaziti. a skoro na 10 m. počinje topljenje. Tako je godine 1672 jedan ukaz Alekseja Mihajloviča primo ravao ribare iz Ribinska da šalju dvoru 1. jer je ona prva niska. i to utoliko lakše što veoma često. Pravo na ribolov smatralo se za najdragoceniju povlasticu koju je vladar mogao podariti. i kao i one. Volgine pritoke sa Mologom i Šeksnom liče tada na ogromna jezera. 140 dana u Novgorodu. Međutim. druga osta je relativno suva. Pošto je poplava redovna godišnja pojava. toliko je ribolov bio korisno zanimanje. u 1880 godini. čim malo otopli u proleće. oslobađa se za petnaestak dana ogromna količina vode ko ju sadrži snežni pokrivač nagomilan za vreme cele zime. ispod kojih je. Pa i Don. koji doduše nije preob ilan. Zbog toga u tim niskim ravnicama koje poplava pokriva svakog a proleća postoje kuće za stanovanje samo na najuzvišenijim mestima. jeste znatn a visina i periodičnost poplava. dok sa dolaskom leta ne počne voda da opada. Jedino bujne i neprekidne kiše. 120 dana u Voronježu i Sar atovu. Zimski vodeni talog. zvane vojsko. uzvišenoj obali Volge. a bliže našem dobru. Najglavnija od svih razlika koje postoje između ruskih reka i reka u Zapadnoj Evro pi jeste dužina zaleđenosti. ka S rednjoj Aziji i Kavkazu. prema predanju. dok je jedna obala nadaleko poplavljena. Otuda obalski stanovnici razlikuju »livadsku obalu« i »bregovitu obalu«.

J užna Rusija je zaravnjena oblast. To je otkup za zadovoljstvo što ga varošanin oseća kada posmatra sa visokih šetališta veličanst venu i mirnu površinu reke što se širi pred njegovim očima. U nerav noj oblasti Volginih izvora. ne bi bilo korisno. Ako se izuzme krajnja severna oblas t. Onde gde je glečer naposletku iščezao i gde je isparavanje najmanje. jezero Seliger. te isušivan je tih takoreći sunđera. pa i vašar u Nižnjem Novgorodu održava se na jednom takvom privremenom me stu gde vri od života za vreme od nekoliko nedelja i odakle iduća poplava odnosi otp atke i uklanja nečistoću. a potom se svode na nekoliko tankih mlazeva vode. saobraćaj se vrši većinom vodenim putevima. utoliko se smanj uje broj.eci. Nov hidrografski tip pojavljuje se odjednom kada se priđe stepenovitim visijama Krima. zahvata 18. Iako sa visokih obala varoši mogu da prkose poplavi. prostranstvo i najčešće dubina jezera. Tek kada reka prestane da raste. postoje mnogobrojna jezera. a biljni život traje više od šest meseci. onda se vidi da se Rusija može podeliti na dve velike oblasti: Severnu i Južnu Rusiju. 37 Ponegde. jezera i reka ima tamo u izobilju. Iako među ovim jezerima ima i takvih čija je voda bistra i providna na peskovitom dnu. te baruštine ipak su od koristi kada se završi otapanje snega. sa udubljenim reljefom koji se odlikuje mnogobro jnim jarugama. pustinja oko Kaspiskog Mora. jezero Onjega. Suprotnost između Severne i Južne Rusije. Severni deo je odveć vlažan. izaziva ponekad odronja vanja. jezero Pejpus. Ali čim se prispe n a južnu padinu. 9. ipak su mnoga od njih dobila izgle d ritova u kojima se vidi tek po koja slobodna površina vode. najveće u Srednjoj Rusiji. — Iz ovog pregleda geografskih posebnosti Ev ropske Rusije proističe jedna osnovna razlika. iz koga ističe Neva.150 km2. gde je zemlja manje porozna i gde vrućine duže traju. uopšte uzev. u Kijevu se takva odronjavanja događaju skoro svake godine. tarući višu obalu za nekoliko metara u visinu. Reka. podzemn im pećinama i ponovnim pojavljivanjem retkih ali obilnih izvora. te dodaju još jed nu crtu sličnosti između te male oblasti i sredozemnih zemalja. te reke odjednom postaju sve ređe. Kaogod i klima.500. Takvih odronjavanja bilo je u više mahova blizu Saratova i na nekoliko mest a na donjoj Volgi. Severni deo je oblast naslaga. one su ipak izložene drugim nev oljama. Privremeno stanovništvo pokriva obalu svojim dućanima sve do prestanka perio da plovidbe. jer održavaju vodost aj reka i usporavaju trenutak niskog vodostaja kada nastupe letnje žege. saobraćaj se vrši uglavno m suvozemnim putevima. i ona tamo pokrivaju jednu četvrtinu njene površine . To je hidrografija krečnjačkih oblasti. jezera i baruštine su tamo retke i ograničavaju se najčešće na plavne delov . i na tome me stu podiže se zaselak. biljni život tamo ne traje ni pola godine. tako se i geološka prošlost Rusije ogleda u raspodeli njenih tek ućih i stajaćih voda. podižu ljudi ustave koje stvaraju bare. nastavlja se saobraćaj. odakle silazi tromo ka n ekom nižem udubljenju. 3. najprostranija u Evropi. sa reljefom glečerskih nano sa i topografijom predela načičkanih neravnina. na većim otstojanjima. ipak ih ima izobilno u Kareliji i u čitavoj severnozapadnoj Rusiji. Dnjepar u svome donjem toku prima vrlo malo pritoka. Iako ih je manje nego u Fi nskoj. Jezero Ladoga. Tek ako se ponegde vidi kako se voda skuplja u plitkim udolinama. veće je od j ezera Mađora. sa provalijama. ove skromne dolinice skoro bez padina jesu jedini useci koje je u međuprostoru velikih reka voda izdubila u prostranoj i bezreljefnoj ravnici Južne Rusije. U južnom delu je vlažnos t nedovoljna.583. i krajnji jugoistok.836. Pored ovraga ili jaruga koje brazdaju stepsko tle i skoro s u uvek bezvodne. i varoš u neku ruku silazi na nju. potoci teku samo početkom proleća. gde ih u Vitebskoj guberniji ima 2. što je ravno površini triju običnih francuskih departmana. negostoljubiva tundra. Još dalje ka jugu trošna i retko pošumljena zemlja stepe upija vodu. Iako smetaju saobraćaj u. čij a su obeležja većinom međusobno suprotna. Ukoliko se više ide ka nekadanjoj krajnjoj granici glečera na jugu. a Vol ga ne prima ni jedne od Jeruslana na levoj obali i Sarapta na desnoj. Otuda ona vrsta oskudnih potoka koje u oblasti Poltave na zivaju sljeporod (sleporođen) ili mertvorod (mrtva voda).

Tolstoj. Drevnjije obitatelji srednago Pridnjeprovja (Drevni stanovnici srednjeg sliva Dnjepra). Žebeljeva. Arne. S. 19 25. sv. Kijev. sa slamnim krovom. više nego u drugim zemljama. Uvarova. Sdrussland in Altertum. B. I—VI. južni deo je oblast stepa. od grofice P. na jutu su šume mnogo ređe i sastoje se od hrastova u višim delovima. Severni deo je šumska oblast. u Zbirci memoara francuskog arheološkog društva. i okolnih naroda Skita i Sarmata. V. Moskva. Kijev. Moskva. A. 1923. Hanenko. 1889—1899. sve do jezera Ladoge i gornjega sliva Volge. njih ćemo kasnije spomenuti. Moskovskog ist oriskog muzeja. Bon. i Vvedenije v arheologiju (Uvod u arheologiju). PRESLOVENSKO DOBA Paleolitsko doba. Ö teuropas och Nordbalkans förhistoria. oni uskoro obratiše pažnju na unutrašnjost svoje ze mlje. Kuće na severu grade se od borovih stabala sa krov om od dasaka. Drevnosći Pridnjeprovja (Starine u slivu Dnjepra). čije je prve tri sveske preveo na francuski S. I—VI. uzeli u tome velikog i značajnog ud ela. ona su međutim počela jako da napreduju tek u početk u XX veka zahvaljujući radu Petrogradske carske arheološke komisije. sv. koje su donekle uticale na razvitak Belorusa i Velikorusa s jedne strane. i Malorusa s druge strane. Na severu bor ras te radije na vrhovima vododelnica. Xavojka. u vreme kada je veliki severni glečer pokrivao ogromnu ravnicu koja se p . a čas pružila izuzetne mogućnosti aktivnosti naroda i njegovih vođa. I.e dolina. V. M. 1913. Pošto su se najpre interesovali za istoriske ostatke Grka na severnoj obali Crnoga Mora. i Arheologija. 1. I. I. 1889—1907. Što se tiče specijalnijih radova. Bitovaja arheologija (Materija lna arheologija). N. Moskva. Poslednjih godina su strani na učnici. prvenstveno iz Helzingforsa i Stokholma. Uvarov. jer su oni suvi. Petrograd. a od borova na nanesenom pesku. Pariz. T. P. samoupravnim povlasticama Ma koliko čovek bio malo sklon da pridaje preveliku važnost uticaju geografske sredi ne na sudbinu naroda. Ebert. Pervobitnaja a rheologija (Prvobitna arheologija). Severna Rusija živel a je pod samodržnom organizacijom Moskve. V. Danilević. sv. Stokholm. 1908. a na jugu žene. Arhe ologična minuvšina Kiivščini (Arheološka prošlost Kijevske oblasti). 1921. A. kuće na jugu su od hrastovine. bar pr ividnim. 1925. Uvarov. te oblasti bile su od 1854 do 1858 godine predmet značajnih radova A. ipak se mora u toku istorije ruskoga naroda utvrditi da je priroda u Rusiji. Pariz. Moskovskog arhe ološkog društva.. Moglo bi se navesti još mnogo primera ovakvih suprotnosti. Moskva. Iako su se u drugoj polovini XIX veka arheološka istraživanja umnožila. napr otiv. 38 I I . Renak u Starinama Južne Rusije. čas stavila neprelazne brane. 1904. 1881 . I. a naročito Arheološkog društva u Odesi. K R A T A K P R E G L E D P R E I S T O R I S K E A R H E O L O G I J E R U S K E Z E M L J E Tek je sto godina otkako se ruski naučnici bave arheologijom svoje otadžbine. Ruskaja drevnosći v pamjatnjikah iskustva (Ruske st arine u umetničkim predmetima). — Ne zna se da li je čovek živeo u istočnoj Evropi u prvoj polovini kv aternera. od profesora S. Na severu su muškarci mnogobrojniji. 1910. Arheologija Rossii (Arheologija Rusije). Najglavnija dela posvećena celini ili velikom delu ruske preistoriske arheologije jesu: A. 1892. Da spomenemo još Pregled razvitka arheoloških nauka u Rusiji. 1926. Južna Rusija imala je demokratske ustanove Kijeva. Gorodcov. a hrast u dolinama. koje je prvo počelo da saziva ruske arheološke kongrese. Kondakov i J. 1892. Petrograd. Kijev. i koje su posle ujedinje nja pod carevima dovele do stvaranja Ukrajinske države sa izvesnim.

a kasnije i uralske. lavove i irvase . Rusija ima čitav niz ovakvih obitavališta. Najstarija pripadaju aurignaciskom i solu trenskom dobu i pronađena su kod Kostenki na Donu i kod Karačarova na Oki. Južna Rusija se očigledno razlikuje u tome pogledu od Sred nje i Severne. — Da li su se možda kvaternerske rase. U Južnoj Rusiji. unapređujući svoj umni razvitak tako da se uzdignu na viši step en. a potom još više. ostatke ognjišta. jer ona t ada još nije postojala. Neolitsko doba. na primer u slivovima Volhova i gornjeg i srednjeg toka Volge. koji se javljaju u obliku prostranih slojeva ostataka. Danske. koje je započelo pre više od dve hiljade godina pre Hrista. ili temelja koliba. potom u K ijevu. Sve što se zna to je da tadanje stanovništvo Rusije nije bilo zaostalo iza ostalih s tanovnika Evrope i da se ono neverovatno uvećalo. pored kojih se nalaze kosti divljih životinja iz toga vremena. kod Goncija blizu Poltave i kod Mizina na reci Desni. kod Čuhloma na Veksji. idući za mamutima i irvasima. Taj stupanj je poznat pod imenom fatjanovska kultura. Poltavska i Harkovska guberni ja) i retke grobnice sa skeletima pokazuju drukčiji tip kamenog oruđa (naročito m ikrolite) i drukčiju grnčariju nego istodobna obitavališta pronađena kod Bologoa blizu V elikog Novgoroda. ali ne i grnčarija. kod Balahna blizu Nižnjeg Novg oroda. nova obitavališta.ruža do linije Lavov-Kijev-Tula-Saratov. iz magdalenskog doba. Ne treba verovati ni u jednu najezdu . u Kirilovskoj ulici u predgrađu Podol. tražeći neprestano nova staništa. Ono što nas najviše iznenađuje kod nameštaja nađenog u to me seocetu blizu stanice Utkinskaja na železničkoj pruzi između Jaroslavlja i Vologde jeste uticaj Zapada. do neolitskog stepena? Mi to ne znamo. To više nije jedan jedini narod i svuda ista prosvećenost. čitavog ili slomljenog. razume se sa mesnim razlikama. naročito tamo gde je zemljište bilo plodno i pogodno za stanovanje. To je dokaz da je već na tri hiljade godina pre Hrist a postojala veza između Volge i Baltičkog mora. U ovom poslednjem obitaval ištu pronađeni su vajani i ukrašeni predmeti čije šare odaju veoma razvijen umetnički smisao kod tih prostih ljudi koji su lovili mamute. vide se rastureni od Karelije i Finske do srednje Volge i ka Jugu do granice crnice. tako isto je različita. o tselile nekuda na severoistok i u Sibir. i njemu pripada poslednji stupanj one kulture koju na lazimo na kraju neolitskoga doba. rasprostranjena u Estoniji i slivu Volge. i živeli teškim i napornim životom. pa i stara kultura sa koštanim oruđima. ali znamo pouzdano da se pojavio čim su se glečerske mase počele da povlače. Neolitska obitavališta u Južnoj Rusiji (Volinija. ona razlika u kultu ri između stepske oblasti i oblasti šuma u Srednjoj i Severnoj Rusiji postoji već u ne olitskom dobu. u Voliniji i oblasti Kijeva. Očevidno je da je svuda ovde živeo isti narod. te načinile mesta nekoj novoj najezdi? Il i su ostale rasturene po ravnicama i šumama Rusije. a koja se odlikuju okruglom grnčarijom sa ukrasima u o bliku češljevih zuba. primerci kamenog ili koštanog oruđa . manje bogate u tome pogledu . pokušaji primitivne umetnosti. nailazi se na mnoštvo tragova obitavališta. sa svojim bakarnim predmetima i jakim 40 uticajem nordiske i kavkaske kulture. Svuda gde su neko vreme živele ostavile su tragove svoga prolaska. nosoroge. mezolitski. Dvostruki karakter Rusije u istoriskome dobu. ili pak grobnica sa neolitskim predmetima. Isti ovi tipovi. Srednja i Severna Rusija su. kod Volosova blizu Muroma na Oki. Na 39 ravnicama oslobođenim od leda male porodice živele su nomadskim životom. medvede. Kijevska. On je po svoj prilici došao sa Zapada i pripadao je is toj onoj mlađoj i krupnijoj rasi koja je na Zapadu zamenila prvobitnu i nižu r asu homo primigenius Europae. razume se. Polt ave i Harkova. pa ipak se i tamo nailazi na često veoma značajne ostatke obitavališta. najskorašnjija.

jer ima premalo proverenog materijala. Ali ne treba zaboraviti ne manje čudnu po dudarnost te civilizacije sa drevnom Mesopotamijom (Akropolj u Suzi) i drevnim T urkestanom (Anau blizu Ašabada). sa grnčarijom nordiskoga tipa i onom koja u arheologiji centralne Evrope nosi obično naziv vrvčas te grnčarije. bilo da je izumrla usled napada osvajačkih nom ada. ni u najezdu sa Juga. u trenutku kada prvi bakarni predmeti prodiru u staru n eolitsku zbirku pripremajući na taj način prosvećenost metalnoga doba. ne vidimo jedan jedini narod. iako se ono održalo sve do dolaska Skita. privlačan ali i težak problem ruske arheologije. Štern). Oni se razlikuju od drugih tumulima (kurgan) koji pokrivaju kosture u čučećem stavu. Bronzano doba. veoma rasprostranjena. U sva kom slučaju. svojim idolima od gline i svojim zagonetnim kosturnicama (Pl oščadka) 41 sa grobovima za spaljivanje. Njegova civilizacija blistala je nekoliko vekova. ali. stara fatjanovska kultura. Fatjanovska prosvećenost imala je svoje središte u trouglu Vologda-Vladimir-Novgorod na Volgi. sa obala Odre. od kraja treće hiljade godina pr e Hrista. Njegovi etnički odnosi sa njegovim domorodskim susedima iz neolitskog doba i narodom sa sandučastim grobovima nisu poznati. Posle toga. Jedino je verova tno finsko poreklo stanovništva Srednje i Severne Rusije. još mnogo zagonetaka. Mi ništa ne znamo o svima prastarim narodima Južne Rusije. počev od neolitskoga doba. Litvanci i Sloveni. Na severu. ustupa mesto mlađim kulturama koje se odlikuju obilnošću metala. sve do Grčke (E. koj i je Dm. zapažaju se već jas no različiti narodi. Ostaje. Grobni nameštaj je veoma karakterističan. ukoliko se tiče njenog porekla i njene suštine. Ali izgleda da je on sa n omadskim stanovništvom stepe vodio neprekidno borbu. posle s vršetka kamenoga doba ona naglo iščezava. Ali št o se tiče kraja toga doba. Za neolitsko doba u pravom smi slu ova činjenica nije očevidna. koja se po njega rđavo završila. istoriskim prethodnicima Ski ta. Treći jedan narod sasvim originalne civilizacije obrazovao se takođe na jugu: to je bio zemljoradnički narod koji je stanovao u oblasti između Galicije i kijevskog Dnje pra. takve su da se ne mogu uvrstiti u jednu etničku celinu. Tamo nije bilo velikih promena. — Početkom druge hiljade godina pre Hrista. Razlike u kulturi na koje se tamo nailazi čak i u jednoj užoj oblasti. na primer u Kijevskoj guberniji. Najveći broj tumula pri padaju sledećem bronzanom dobu i obogaćenoj civilizaciji. Sa Zapada. To je Tripoljska civiliza cija. nje nog rasprostiranja i iščezavanja. postavljaju takođe jedan etnički problem. bilo da se povukla u druge zemlje. postoje nejasnosti. dakle. oruđa od bronze zamenjuju k amena i bakarna oruđa. U Južnoj Rusiji. i Tripoljska c ivilizacija ostaće još dugo vremena. i koje je čuveno bogatstvom svoje šarane i bojene grnča rije. ili čak služiti se pojmovima Germani. na jug Evrope. naprotiv. veoma je teško pokušavati da se razreše ta etnička pitanja za tako davne periode vremena. naročito predmetima . Velika srodnost njene grnčarije sa predmetima iz star og doba pronađenim na Balkanu i na Maloaziskom Ostrvlju izazvala je stvaranje nek olikih teorija: najpre onu o širenju egejskih uticaja ka severu a kasnij e teoriju o obratnom uticaju ili čak o spuštanju tripoljskog stanovništva i njegove ci vilizacije ka jugu. Sasvim je prerano prenositi u ta vremena razne faze razvitka indoevropskog narod a. Samokvasov hteo da izjednači sa Cimerijcima. tako nazvana prema jednom od njenih prvih nalazišta koje je otkriveno blizu Kijeva. Grobovi za spaljivanje. uopšte uzev. dolazi među domoroce jedan narod koji je ostavio svuda na svome prolazu grobove sa kosturima u čučećem stavu u kamenim sanducima.sa Zapada. nadmašujući sve susedne civilizacije svojim umetničkim smislom. koji se mešaju među ove. čak i o stanovništvu koje je ost avilo kurgane (tumule). ali se ona rasprostirala odatle sve do Velikog Novgoroda i do varoši Brjanska i Sergača. u Tripolju na Dnjepru. divno izrađene. Grobovi tih naroda rasejani su po čitavoj stepskoj oblasti između Galicije i don je Volge i Kavkaza. sa istoka (ili juga) došao je prvi talas nomada nepoznata porekla. i naročito nas iznenađuje bičaj da se kosti skeleta pokriju jednim slojem crvene boje.

U isto vrem e kada i Skiti. kao i u graničnoj oblasti. od kojih se jedan deo nastani još dalje. da ona pretstavlja vrhunac bronzane kulture na Vo lgi. U razvitku bronzanog doba u Rusiji učestvovale su obe etničke grupe. Me lnika. Bronzana kultur a u Južnoj Rusiji stvorena je industrijom koja je unošena čas iz Mađarske. što dokazuju iskopine nađene u oblasti njihovih kurgana. Ali mnoštvo kalupa i topionica pokazuje da je postojala i lokalna industrija. sa kojom ti grobovi očevidno imaju dodirnih tačaka. u svakom slučaju. koji je toj poslednjoj fa zi dao ime Ananjinske kulture. Jamačno je bilo velikih kulturnih — ako ne i etničkih — promena u dobu kome odgovaraju ti grobovi. a fazu dragocenih predmeta nađenih kod Galiča u X—VIII. čas sa Istoka i Urala. V. te stepe padoše pod vlast Sarma ta za nekoliko vekova. Nomadi su takođe imali udela u toj industriskoj proizvo dnji. Taj procvat stavlja se između VII i II veka pre Hrista. prožete uticajem klas ične grčke umetnosti. može se reći sa A. E. te od prostoga groba postaje grob ojačan građom. u čitavoj stepskoj oblasti stanovali su i njom gospoda rili stari zavojevači sahranjeni pod kurganima sa obojenim skeletima. Kada su u VIII ili najkasnije u VII veku došli u tu oblast. grnčarija tu dostiže retku izobilnost i veliku originalnost ureza nih ukrasa. ote rali su iz stepa Cimerijce. Gorodcova. E. neznani narod trakiskog ili kavkaskog pore kla (narod koji je ostavio ranije pomenute kurgane). Alane i druge. Utica j sliva reke Jeniseja i oblasti Urala na staru kulturu Fatjanova i Volosova nast avio se. Jedan deo Skita bio je uništen. To je jedna nova civilizacija bronzanog doba i ona se održala za vreme narednog perio da.sibirskog porekla. pojaviše se Grci na severnoj obali Crnoga Mora. Danilevič greši što to pripisuje samo prvoj grupi. Trifiljeva i Dm. Jevarnickoga u Harkovskoj i Jekaterinoslavskoj gubern iji. Talgrenom. Ta najezda naišla je u dva talasa. dok ih A. Sibir je tada igrao važnu ulogu u razvitku Istočne Evrope. Ta plemena nazivaju se Jednim opštim imenom Sarmati. čiju veliku ekonoms . a to će reći od polovine druge hiljade godina do poče tka skitsko-sarmatske kulture. Jaksamate. pri pojavi bronzanog doba. Prvi je bio najezda iranskih Skita. kada su u Južnoj Rusiji vladale nove kulture višega stupnja. ni Tripoljska civilizacija. U Južnoj Rusiji. a naročito iz iskopina nađenih kod Borodina. Talgrena. zajedno sa sličnim grobovima. domoroci i osva jači sa kurganima. Ananjin je jedan deo te teritorij e i njenih kultura. Osim toga. a verovatn o ni stanovništvo koje ju je stvorilo ne postoje više. Rokso lane. iako o na obuhvataju čitav niz plemena među kojima istorija zna za Jazige. pa čak i u njihovim grobnicama. a potom se prelazi na kavkas ki tip katakombe. V. Da li je tamo bilo još i drugih etničkih ostataka? To se tačno ne može znati. u Mađarskoj i Bugarskoj. ili kod T urovskoga (Galič). Skitsko-sarmatsko doba (Gvozdeno doba). u XIV—XI vek pre Hrista. Grobovi iz t oga doba danas su vrlo dobro poznati zahvaljujući istraživanjima V. kao što se vidi iz sadržine grobova i mase bronzanih predmeta nađenih na razni m mestima gde su vršena otkopavanja. a naročito zahvaljujući 42 odličnom iscrpnom delu A. naročito veza sa Sibirom i Srednjom Azijom. Gorodcov stavlja f azu Sejma u XIV—XIII vek. Talgren stavlja. U početku III veka pre Hrista drugi talas najezde doveo je uzastopno plemena srod na Skitima. Osim njih. i plod je raznih utic aja. Ali hronologija ostaje i dalje neizvesna. kao što dokazuju iskopine nađene kod Sejma blizu Nižnjeg Novgoroda. sve do dolaska Gota u III veku posle Hrista. bliz u Kišenjeva u Besarabiji. Ostaci Cimerijaca i domorodaca potpadoše pod vlast Skita. koja su isto tako govorila jedno iransko narečje i dolazila takođe iz Srednje Azije. Konstrukcija grobova menja se prema fazama raz vitka. — Za vreme prvih hiljadu godina pre Hrista jedna nova najezda nomada preplavila je čitavu stepsku oblast. nastanili se između Dona i Dn jestra. Njeni jedini stano vnici su ostaci domorodaca koji se održavaju kroz sva doba i kroz sve promene nase ljavanja. i tu osnovali novu državu sa nekoliko dinastija. Ali ova najezda nije bila jedina velika etnička promena u Južnoj Rusiji. koji su pošli iz Srednje Azije.

oni pohitaše da osnuj u čitav niz trgovačkih zastupništava i naseobina. naročito onima što pripadaju varvarskim poglavicama. iza koje su se nalazile ogrom ne žitnice spremne da snabdevaju čitavu Grčku i Jegejsko Ostrvlje. a kasnije naročito u Pantikapeji. i unosi u radionice Krima i poluostrva Tamanja je dan nov životinjski stil sa persijskim i indijskim uticajima. Oblast ovakvih groblja. Kulture sa juga prodir ale su do Voronježa i Romnija. Sarmatsko doba označava preokret u uticajima . no koji su pretrpeli j ak uticaj Mesopotamije. u Kijevskoj. U kurganima. u arheološkim iskopinama Južne Rusije. Ne može se međutim danas kazati koji su to narodi. raznobojan. civilizacija i čitav sarmatski život počinju da gospodare grčkom i romanskom kulturom i da ih prožimaju varvarstvom. Na toj obali. Najpre se vidi kako se skitska i grčka civilizacija stapaju da sačine jednu celinu u kojoj grčka umetnost i tehnika potiskuju nomadska obeležja. Unutrašnjost Rusije ostaje za vreme skitskoga doba u mraku. sa novim dekorativnim tehnikama (umetci. Pantikapeja na Bosforskom Kanalu (danas moreuz Kerč između Azovskog i Crnog Mora). Lugovaja. Sarmatska dekorativna ume tnost širi se i drugim putevima. pored pravih skitskih i grčkih predmeta. Karagodeuaš. Bjelskog). skitskim ili sarmatskim. koji se verovatno kriju iza imena koje se nalazi kod Herodota (IV. pored proste grnčarije i predmeta donesenih iz Azije ili i zrađenih na licu mesta. U čitavom razdoblju od VIII ili VII veka pre Hrista do III veka posle Hrista. grnčarija je delimično različita i običaj spaljivanja meša se sa običajem sahranjivanja. Čertomlik. To nas navo di na pretpostavku da su to drugi narodi. Soloha. iz prv ih vremena. Hohlač. 17. Olbija je u početku bila najnaprednija. ali za varvare. arheologija nailazi samo na ta tri etnička elementa: Skite. iako je prisust vo Slovena na zapadu i Finaca na istoku te oblasti već vrlo verovatno. Sarmate i Grke . koja imaju ponekad i tumule. Pastjerskog. nisu svi predmeti skitskoga ili sarmatskoga porekla. Ali karakter kulture u unutrašnjosti nije nam . Prve dve naseobine bile su po poreklu jonske (osnovali ih stanovnici grada Milet a sa Maloaziske obale). koju su osnovali stanovnici Herakleje. 521) — „zemljoradnički Skiti”. Već od I veka posle Hrista. gde su se mešale sa fatjanovskom kulturom koja je bil a na izmaku. Černjigovskoj i Poltavskoj gubernij i na velika groblja gde se. a koji spaja okolinu Balkaškog jezera sa planinskim lancem Tjan-Čanom na Donu. nailazi se. Sve te novine dolaze velikim putem kojim su se kretale trgovina i najezde. nailazi se severno od stepske oblasti.ku važnost oni odmah uvideše. i vrsta pred meta u grobovima pokazuje da je stanovništvo bilo pre zemljoradničko nego nomadsko. ali je Hersonez duže sačuvao svoju moć. i mnogih drugih. Osim već navedenih grčkih naseobina. Motrenina. jamačno domoro cima koje su pokorili nomadi. Za skitskoga doba preovlađuje grčka umetnost i ona uobličuje varvarski stil. Ali u tome dobu. pored Sevastopolja. Semibratov. Muzej Ermitaž u Petrogradu čuva jednu takvu čuvenu zbirku koja potiče iz kurgana zvanih KulOba. od kojih su najbogatije i najveće bile Olbija sa ostrvom Berezanjom na ušću Buga. gleđ) koji priprema zemljište za umetnost gotskoga doba. a 43 treća dorska. utvrđeni logori u njihovoj blizini pokazuju da su tu bila relativno sta lna obitavališta (logori kod Nemirova. nalaze i pred meti dovoljno različiti da bi se mogli pripisati nekom drugom narodu. koji se o dlikuje životinjskim ukrasima donesenim iz Srednje Azije. čitav niz divnih predmeta klasične izrade što su ih načinili grčki m ajstori u Olbiji. i Hersonez na Krimu. već je pošumljena. sa njihovim mo tivima i po njihovom ukusu.

a kada su ih odatle oterali Huni. i pred sam dolazak Germana on je bio već sasvim uobliče n zahvaljujući potstrecima što su ih doneli Sarmati. Ovim putevima su gotski predmeti. . te će istorija i arheologija naći u VII veku na o balama mora njihove neznatne ostatke. pomoću mesnih radionica. iz I veka. Gotsko-rimsko doba. Ovi su krajem II i početkom III veka napustili u velikim masama donju Vislu i prešli najpre preko zemlje zapadnih Slovena. ali ona ne može tvrditi da su oni tu bil i i ranije. raširili ga po celoj Evropi. Arheologija utvrđuje njihovo prisustvo n a tome mestu na osnovu groblja za sahranjivanje kod Gurzufa. To je bila posledica najpre zauzimanja obale Crno ga Mora od Rimljana za vlade Nerona (63—66). Odatle Goti raširiše svoju vlast nad Fincima. To je dakle je dan grčko-istočnjački stil. nema više nimalo sumnje o njihovom udelu u kasnijem razvitku umetničke rad inosti u Srednjoj Evropi. da je u to vreme cvetala na srednjoj Volgi i na Oki i Kami bronzana kultura Ananjina. poznate po nizu finskih grobalja na Kami i Oki . Jedan njihov deo naiđe 214 godine na rimsku vojsku u Dakiji. koja prodre d osta daleko u unutrašnjost. daju pre utisak završetka neolitskoga doba nego poodmakle metalne kulture . gde se u grobovima iz VI i VII veka nalaze često izopačene gotske kopče. ako ti grobovi kod Zarubinaca pretstavljaju početak iste civilizacije. što dokazuju velike količine nađenoga rimskog novca sa obe s trane Dnjepra. jer s e nalaze u obitavalištima i grobovima litvanskim. Jedan put prolazio je duž Dnjepra (Pastjerskoe). Ako je tako. uostalom. To su kult ure zvane pjanoborska i borkiska. Od god ine 250 najglavnije grčke naseobine padoše postupno pod njihovu vlast. a takođe i trgovini sa Persijom. To su samo novi strupnjevi nekadanje ananjinske kulture. razume se pomoću vizantiske trgovine. nego neposredno iz okoline Turkestana. Ja međuti m ne smatram da ti tragovi potiču sa obala Crnoga Mora. kao što su oni kod Zarubinaca. Ova nova umetnost prodrla je u Rusiju dosta daleko na sever. V. velika i moćna u IV veku. a drugi posede oblast srednjega Dnjepra i tu obrazova novu d ržavu čije je središte bilo na Dnjepru (Kijev?). prodrli do sredine Rusije. i novim stilom životinjskih ukrasa. Uistini taj no vi stil nisu stvorili Goti. Ali pored tih grobova ima i drugi h još starijih. a drugi istočnije. sa mnogo tragova skitske radinosti. a potom osvajanja Dakije koje je izvrši o car Trajan 106 godine. U III i IV veku tako ukrašeni predmeti nisu retki u grčkim grobovima. nego neposredno grčke 45 radionice. U jednoj grupi groblja. kojih nije bilo na jugu Rusije u I veku i čiji su srodnici Bastarni stanovali u drugoj oblasti. Ta gotska država. Pošto su dali nove oblike kopčama i minđušama. Souk-Sua i Mang upa na Krimu. a ne „gotski”. sa svojim koštanim izr ađevinama. pripisao istoj grupi. propade takođe godine 375 pod navalom Huna. Za arheologiju pitanje Gota u Rusiji ostaje dakle ne rešen problem.44 dobro poznat. Najveći deo Gota povuče se ka zapadu. slovenskim i finskim. Talgren . posle 375 godine po ostaloj Evropi. kao što je tvrdio A. koji je poslužio kao osnovica merovinškoj umetnosti u V—VII veku i koji se odlikuje sjajnim raznobojnim umetcima od granata ili stakl a. a uporedo s nj ima i gleđosani predmeti takozvanog moščinskog stila. Litvancima i susednim Slovenima. a tako isto i nad obalama. onda cela ta grupa ne može prip adati Gotima. koja potiču iz VI i VII veka. To je stil koji je baron Beji nazvao „gotska umetnost”. a utvrđeni logori tipa Đakovo gorodišče blizu Moskve. klinastim urezima i ubodima. Naprotiv. Ranije se pretpostavljalo da su oni za vreme svoga b avljenja na Crnome Moru. koje je jedan od dobrih ru skih arheologa. stvorili jedan nov stil. Ali razvoj rimskog uticaja bio je zaustavljen dolaskom Gota. Ove pobede otvoriše vrata rimskoj trgovini. koju pretstavljaju groblja kod Černjahova i Ro maškija blizu Kijeva (grobovi za spaljivanje i sahranjivanje iz IV i V veka). Hvojka. — Već od II veka posle Hrista rimska kultura počela je d a prodire u unutrašnjost Rusije. Got ga samo usvojili i rasprostranili. sačuva ni su predmeti koji bi mogli poticati od Gota. Poznato je.

da bi opis starina tadanje slovenske civilizacije izgledao danas preran. da su Vjatići u VIII ve ku osnovali na Oki važan trgovački i politički centar oko varoši Rjazanja (nekadanja Arz a). na drugom mestu ima kovčega ili sarkofaga. prilikom primanja hrišćanstva. u okolini Smolenska — kod plemena Krivića. udaljena od pokrštenih središta. oko trg ovačkih ili kneževskih središta. gen erala N. to je samo pretpostavka. I pored svih napora grofa A. V. Ali. Brandenburga i nekih drugih još se ne može tačno reći šta je u IX i X veku slov ensko. koje Tacit i Ptolomej pronalaze već kao veliki narod. Danilevič). uzengije. Šiljati šlemovi i pancir-košulje bili su takođe u čestoj upotrebi. U IX i X veku ono je dopunjeno mačem. samo na j ugu raširilo se ono ranije. Celina slovenske kulture već je dosta pouzd ana i poučna. srpovi i ognjila svuda su isti. Kasnije se naoružanje razvilo pod uticajem Rusa. Izvesno je da su Sloveni obrazovali veliki narod pod vlašću Gota i da su se u VI i V II veku raširili do Doneca. na primer na Dnjepru — u zavičaju plemena Poljana. mamuze. ili kod Severjana bli zu Černjigova. Razume se da se u vek nailazi na grobove i obitavališta za koje se ne može 46 pouzdano tvrditi kome su pripadali. Prvobitno oružje Slovena bilo je veoma jednostavno: luk sa strelama. i jedino zemljoradnička kultura ne severu skitskoga carstva i černjakovska kultura posle Hrista imaju pra vo — iako se i tu mogu izraziti sumnje i staviti primedbe — da se pripišu Slovenima. osim u nekojim oblastima gde se javljaju ponekad i nomadski predmeti istočnjačkog obeležja. kopl je i ponekad mali štiti. SLOVENSKO DOBA Vrlo je verovatno da su Sloveni stanovali u svojoj evropskoj postojbini između Vis le i Dnjepra već na nekoliko vekova pre Hrista. naročito na granici slovenske teritorije. sahranjivanje je zavedeno u toku XI veka. gornjega Dnjepra i Volhova. Uvarova. Tek od IX i X veka može ruska arheologija da nam pruži pozitivnu i pouzdanu sliku po stojbine Slovena. A ko se hoće iskreno da prizna.2. Unutrašnja konstrukcija kurgana je veoma različita. nemaju čvrstog osnova. te ne izgleda čudno što su im arheoloz i pripisali nekoliko preistoriskih kultura među onima koje smo nabrojali na jugois toku Rusije. a šta nije. dok s u nomadi imali luk i sablju. na trećem mestu postoje krovovi od drveta. Uopšte uzev. :ne kolebamo se pred celinom. Ne z na se gde su se nalazili Prasloveni u toku III i II hiljade godina pre Hrista. koje su Sloveni odavno vršili. bradvom i velikim štitom. sa nogama ka istoku a glavom ka zapadu. Biće dovoljno da se ovde obeleže glavne njene linije. a za epohe pre prve hiljade godina pr e Hrista svako takvo utvrđivanje istovetnosti neminovno mora biti nepouzdano. Predmeta u grobovima ima obično v eoma malo. njihovoga rasprostiranja i njihove kulture. Spaljivanje. B. načinjenih . Oke. kao što su bili i domaći predmet i. koji od X veka pređoše u upotrebu i kod Slovena. najbogatiji grobovi nalaze se samo duž velikih trgovačkih puteva. Zavitnjiviča. Ali. ili neolitske domorodačk e kulture za slovensko-ukrajniske (v. mora se reći da se ne zna ozbiljno kakva je bila kultu ra Istočnih Slovena čak ni u razdoblju od V do VIII veka. ako se još i kolebamo pred izvesnom gr obnicom. đemovi. Tek u toku I hiljade godina pre Hrista može se utvrditi da su u Rusiji boravili Sl oveni. vršila spaljivanje oko 1100 godine. i svi pokušaji da se kulture Tripolja proglase za slovenske. Ali naše poznavanje obitavališta i grobova iz toga vremena je tako nepotpuno. Slovenske grobnice nalaze se pod mogilama (tumulima) prilično visokim — otuda i dolazi naziv „doba kurgana” — koje pokrivaju tela bilo spaljena ili sahranjena . izgubilo se tek postepeno. ali ponekad i više ka središtu.Varega i o kolnih nomada. ali nam Kijevski letopis kazuje da su neka slovenska p lemena. u kome je vremenu veliki d eo Srednje i Južne Rusije bio već posednut Slovenima. na Oki — kod plemena Vjatića. Telo obično leži na leđima. ponekad gro bovi leže prosto na površini zemlje ili u prostim jamama. Grnča rija je svuda ista: jedan stari tip (raniji od X veka) ćupova bez ukrasa.

Ovi logori služili su za skloništa ili za odbranu. kružići više ili manje ukrašeni koji su visili sa o be strane glave na slepoočnicama. preovlađuje u početku. nekadanjeg Bjelgoroda što ga je sagradio veliki knez Vladimir godine 992. Podbolotnaja. Voronješkoj i drugim gubernijama. To su ćupovi povrnutih ivica i obično ukrašeni položenim ili talasas tim urezanim linijama. skandinavskog. R uske radionice. vizantiskog i istočnjačkog uticaja na slovensku kulturu bilo je veoma živo. Vladimiru. suparništvo između skandin avskog. ali drugi obel ežavaju razna slovenska plemena. Najbogatiji deo nađenih predmeta sačinjavaju svakovrsni nakiti. utvrđeni logori ograđeni bedemom i ponekad palisadom. Ovakva utvrđenja — koja se u Rusiji broj e na hiljade — veoma retko su bila predmet naučnih istraživanja. U onima koji su bili nastanjeni zemljište je unutra puno ruševina i ostataka svakidanjeg života. počeše i same da podražavaju vizantiskim uzorima: nov niz divnih iskopina svedoči o njihovoj delatnosti. Rostovu i Suzdalju. Oni su po o bliku čas prosti a čas složeni.rukom. Harkovskoj (Verhnje S altovo). jer njihov glomazni nakit nije odgovarao slovenskom ukusu. Mnoštvo nomadskih grobova otkriveno je u Kijevskoj. Njihove starine. Ali još nemamo iscrpno delo o njima. koji se nalazi u Rusiji od X veka. Ostaci slovenskih kuća iz ovoga doba i beskrajni niz raznih utvrđenja. al i od XI veka vizantiska izrada ha potiskuje i naposletku zamenjuje sve ostale. Mak simovka) otkrila čitav jedan svet bogate finsko-istočnjačke kulture. Od svih onovremenih slovenskih nakita najinteresantniji su sa arheološkog i etnografekog gledišta viseći prstenovi. privlače takođe pažnju ruskih arheologa. Letonci i Finci imali su manji uticaj nego drugi. To je grnčarija koja je došla u Rusiju iz oblasti Zapadnih Slovena i sre dnjeg sliva Dunava. najpre u Kijevu a potom u Velikom Novgorodu. Istočnjački srebrni nakit. oni se mogu naći svuda gde su Sloveni obitavali i o ni su najvažniji dokazi slovenske arheologije. Na dnu se obično nalazi znak grnčara. Jekaterinoslavskoj. i jedan pozniji tip. Poznata je složena konstr ukcija jednog velikog gorodišča otkako su vršena otkopavanja kod Bjelgorodka blizu Kij eva. koliko na zapadu Rusije na obalama Finskoga Zaliva toliko i u slivu Oke i Volge. istočnjačkog i vizan tiskog. Kultura nomada iz toga doba (Hozara. Njihov i susedi Litvanci. o čemu su dokaz nekolika 47 groblja u središtu slovenske zemlje i čitav niz iskopina iz X i XI veka (Gnjezdovo k od Smolenska). U nakitu se na jbolje može da zapazi dejstvo različitih uticaja. pretstavljaju takođe interesantne dokaze. takođe je dobro poznata. Naprotiv. ukrašen tananom srmom. Isto tako i njihove m eđusobne srodnosti i njihovo ustrojstvo. Tavridskoj. kojima bi se mogli rasvetliti odnosi između starih bratstava ili plemena. Ostali ukrasi menjaju se takođe prema raznim oblastima. nisu još proučena kako treba. 3. Polovaca i drugih). STARINE OKOLNIH NESLAVENSKIH NARODA Na svim obalama slovensko stanovništvo Rusije imalo je za susede na ruskoj teritor iji narode više ili manje stare. Murom. gde su nam grob lja na Oki. koji su doprineli da se stvori slovenska kultura toga doba. ali u mnogo manjoj meri. blizu Tombova i Penza (Tomnjikov. poznat pod naziv om grnčarija gorodišta. koji su bili s usedi Slovena na granicama stepa. Kubanskoj. naročito grnčarije koja se ne razlikuje od one u grobovima. na Ljadi. izuzev kopči koje su u IX i X veku u Rusiji već iščezavale i ustupale mesto pređicama i pucadi. načinjeni na kolovratu i dobro pečeni. a takođe i za održavanje zakonotvornih ili verskih skupština. okačeni o traku ili možda dijademu. Kultura sa kraja preistoriskoga doba relativno je dobro proučena. Jedni su stalno obeležje Slovena. . Pečenjega. naročito onih što se zovu gorodišča. koje delom pripadaju slovenskim oblastima a delom su van njih.

srazmerno s u malo poznate. Ruska arheologija ima dakle pred sobom goleme zadatke i težak posao. Njihove starine. naročito ukoliko se tiče hronologije. Odatle su se oni povukli oko VI i VII veka pred naje zdom Slovena i otišli da se nastane na zapadu. naseljavali su nekada veliki deo ob lasti koja je kasnije postala slovenska. Ali napredak što ga je ona načinila u poslednje vreme daj e nade da će ona i to savladati. iza gornjega Njemena. koji bi lako ispunili čitavo jedno stoleće. . Vilije i Polo te. Dvinine pritoke. sakrivene po neprohodnim šumama. do Pripjata i gornjega Dnjepra. Letonci i Litvanci. raču najući tu i oblast Smolenska.48 Zapadni susedi Slovena.

a koga ima izobilno? Domoroci se ili sami udaljuju od svojih novih suseda kada im se ovi ne sviđaju. ili tačnije Finskoga Zaliva. zaostali na nižem stu pnju kulture i bez ikakve političke organizacije. sa severnih padina Karpata. kulturu i jezik Slovena i stapaju se s njima. pod pritiskom osvajača oni se d elimično povlače sa istoka ka zapadu i nastanjuju se u slivu zapadne Dvine i Njemena . Poljaci se nastanjuju dalje ka istoku. R U S K E Z E M L J E O D P O Č E T K A D O K R A J A T A T A R S K I H N A J E Z D A 1. — U ravnici Istočne Evrope obrazovao se ruski narod. prema najverovatnijoj pretpostavci. na mestu gde se ova r . To zemljište je u to vreme skoro potpuno pod šumom i kroz njega teku u svim pravcima velike i manje reke koje su njegovi glavni putevi. Volinjani zauzimaju oblast zapadnoga Buga. i najzad Krivići se zaustavljaju u gornjem toku Dnjepra. oko srednjega toka Dnjepra i na njegovoj desnoj obal i. njihova trgovin a cveta zahvaljujući trgovačkim putevima koji prelaze preko njihovog zemljišta i vode iz Evrope u Aziju. U v remenu kada se Sloveni pojavljuju na Dnjepru i njegovim pritokama. nesposobna su da se odupru osvajačima. SLOVENSKA PLEMENA I STVARANJE KIJEVSKE KNEŽEVINE Dolazak Slovena u Istočnu E vropu. grupisani u plemena. Severjani. Tako slovenska plemena zauzim aju u ravnici Istočne Evrope jednu izduženu i srazmerno uzanu oblast koja se pruža od juga ka severu. a treće dalje na severoistok. ti narodi n e mogu da dadu Slovenima ozbiljan otpor. duž reke Oke. verovatno p o redu dolaska. Dnjeprove pritoke. I doista. a jedan njihov ogranak. nastanjuju se blizu jezera Ilmenja i reke Volkova. Ta usamljena plemena koja ne spaja nikakva zajednička organ izacija. i tvrđava Sarkel na Donu. a naročito mnogi Arabljani. nastanili su se: dva prva plemena na levim pritokama. Hrvati su ostali najbliže Karpatima. Volge i zapadne Dvine. ovaj ogranak turskoga stabla. koja žive skoro primitivnim životom. koji piše u XI veku i navodi nam imena tih plemena i mesta gde su se nastanila. pošto su prešli Dnjepar. razjedinjeni. Oni tako dolaze u dodir sa drugim narodima koji su se već nastanil i na istom zemljištu ili blizu njega. verovat no u VII veku posle Hrista. Duž ovih puteva osnivaju se mnoge varoši u kojima se susreću trgovc i iz raznih zemalja. I zgleda kao da tu i nema borbe. Radimići i Vjatići. Zašto bi uostalom i bilo kakve borb e kada se Sloveni pojavljuju pre kao naseljenici nego kao osvajači. umeo je da stvori izvesnu svoju kulturu i obrazuje jednu političku organ izaciju. Prema kazivanju staroga Kijevskog letopisca. vinogradarstvom i ribolovom. ili pak — što izg leda da je bio mnogo češći slučaj — ostaju i stapaju se postepeno sa tuđincima koji time ništ ne dobivaju. Sloveni. gde se još od najdavnijih vremena nalaze ras turena finska plemena. oni što ostaju primaju malo po malo običaje. koji zauzima severni deo Kavkaza i jedan deo kaspiskih i azovsk ih stepa. Došljaci idu duž reka i nastanju ju se na njihovim obalama. Slovenska plemena iz kojih je on ponikao spustila su se tamo. prestonica Hozara. u svakom slučaju istoriske starine i slovenske i fi nske legende nisu o njoj sačuvale nikakva traga. i kada mirolju bivo izabiraju zemljište koje je ostalo slobodno. pošto je finska kultura približno ravna njihovoj ili čak i niža od nje. Isti je slučaj i u Severoistočnoj Rusiji. pomerajući se postepeno ka severu i istoku. U oblasti Pripjata i u gornjem toku Dnjepra. od stepa koje se pružaju duž Crnoga Mora pa sve do obale Baltičkoga Mo ra. 50 Sasvim su drukčiji odnosi između Slovena i njihovih južnih suseda Hozara.49 I I I . najpoznatije su Itilj na don joj Volgi. Oni se bave zemljoradnjom. Desn oj i Soži. Volge i zapadne Dvine naišli su na li tvanska plemena koja tu odavno stanuju. Drevljani i Dregovići duž Pripjata. Slabi.

a d anak koji su tražili bio je srazmerno mali. potčinjeno je Hozarima. skoro potpuno pošumljenim. koje naročito — a ponekad i isključivo — služe 51 kao skloništa u slučaju nepredviđenog napada. zvani „kagan” ili „hakan”. Raselj avanje je moralo da rastroji takvo društveno uređenje. Događa se i da se Normani delimično nasele među Slovenima. pretresa i re guliše sve poslove zajednice i bira upravljača. Porodice se gr upišu u zajednice sastavljene od srodnika i nesrodnika. ali ima isto tako i mnogobožaca i hrišćana. koja doprinosi uvećavanju gradova. — Istočni Sloveni žive poglavito od lova i zemljoradn je. Černjigov kod Seve rjana. gotov da i sam postane razbojnik. U nekojim gradovima starešine tih trupa. ali ima s voga hana koji je starešina mnogih oblasnih knezova. Kako po svemu izgleda. Prilagođavajući se prirodnim uslo vima svojega novog zemljišta. te da se i on obogat i na račun stanovništva. između Azije i Srednje Evrope. plemena su ustupila mesto porodicama. nastanjeni blizu ušća Kame u Volgu. za koje su oni bili napast kao što su bili i za Zapadnu Evropu. stoga. kada Sloveni počinj u da učestvuju u trgovini između Istoka i Zapada. sastavljeno od starešina porodice. a kod Zapadnih verv. Usput pl jačkaju Slovene. Nas uprot tome. koja se kreće velikim rekama njihove zemlje i čuvenim „putem od Varega do Grka”. o d kojih je najglavnija Bulgar na Volgi. Sloveni su pre raseljavanja živeli plemenskim životom. počev od IX veka. U naknadu za to. Trgovina. Pre nego što su se nastanili u svojoj novoj otadžbini. pa Vjatiće. oni su već bili zemljoradni ci. ali u tim krajevima. U XI veku Kijev i Perejaslavlj kod Poljana. Veće upravlja čitavom opštinom utoliko lakše. Običaji i vera slovenskih plemena. a ponekad i na njenu štetu. Oni se ubrzo razvijaju i postaju središta trgovine. Porodični običaji nisu isti u svih plemena. U ovu vrstu trgovaca spada i priličan broj tuđinaca. naročito Nor mana. i Rostov kod Vjatića čin e na svoje stanovnike utisak gradova koji su „oduvek” postojali. U VIII veku Hozari pokoravaju Istočne Slovene koji su im susedi. koji donose istočnjačku robu i kupuju naročito krzna što potiču iz finskih oblasti Kame i gor njeg toka Volge. Radimiće. U sva koj zajednici jedan savet ili veće. U VIII i IX veku naoružane trupe Normana kreću se ovim putem koliko radi tr govanja sa Vizantijom. i one se kod Južnih Slovena zovu zadruge. ma da oni lako napuštaju iscrpeno zemljište da bi zauzeli neko novo. ti gradovi s e brzo pretvaraju u velike trgovačke centre nastanjene trgovačkim staležom. ali sva ona dopuštaju mnogoženstvo. u drugim gradovima se N ormani usput zaustavljaju i smeštaju kao gospodari. U svakom slučaju.eka približuje Volgi. uistini je upola razbojnički posao. oni ipak nisu nomadi. pa se te zajednice ujedinjuju u volost. toliko i da bi stupile u službu vizantiskoga cara. pokoreni Sloveni upušta ju se u trgovinu sa Istokom koja je veoma aktivna na čitavoj teritoriji Hozarske d ržave. Gradovi koje Istočni Sloveni osnivaju uskoro pokraj zemljoradničkih naselja isprva s u samo tvrđavice. ovi gradovi igraju u isti mah i ulogu središta za okolne oblasti i obrazuju gradske opštine koje postepen o zamenjuje staru podelu na plemena. zemljoradnja j e odveć nepogodna da bi mogla služiti kao jedino sredstvo za život. Severjane i Poljane. a slovenski trgovci navikavaju se da ponekad uzmu u najamničku službu normanske trupe da brane njihove gradove i trgovačke karavane. Smolensk i Polock kod Slovena na jezeru Ilmenju. Drugo jedno tursko pleme. Potom. pošto im šume p ružaju obilje mogućnosti za lov i pčelarstvo. te trupe uvlače Slovene malo po malo u svoje trgovačke pohode. dočepal i bi se vlasti i zahtevali danak umesto ugovorene plate. što ne samo građani nego i stanovnici svih okolnih sela (volost) mogu da učestvuju u njemu. i upravljačka klasa koja ga okružuje pripadaju judejskoj veri. i služe kao stovarišta robe. N jihov starešina. kad ne može da ih . koji su prokrčili put od Skandinavije do Vizantije i koje Sloveni nazivaju V arezima. Hozari nemaju zajedničku veru i pokazuju se trpeljivi. oni se njima bave isto koliko i zemljora dnjom. a stanovništvo. to su i ostali. I tu dolaze arabljanski trgovci. Sva ki trgovac je u isti mah i ratnik koji za vreme putovanja brani sa oružjem u ruci svoju robu od razbojnika. koji su se zvali konung. većina stanovništva je muslimanska. isprva skromne i čisto lokalne. Bugari imaju nekoliko varoši. Njihov jaram izgleda da nije bio težak. Sa sve većim priraštaje m stanovništva i sve većim bogatstvom usled napretka trgovine. Bugari sa Volge.

Posle njenog uništenj a. vodi takođe dva pohoda protivu Vizantije. Taj ruski knez. njegov r ođak Oleg. Posle njegove smrti vlast je preuzeo staralac njegovoga sina Igora. pa čak i veru. Obožavanje predaka uzdiže na stepen božanstva rodonačelnika i smatra ga za zaštitnika čita voga njegovog potomstva. Oleg je ipak prava istoriska ličnost. Hozarska država bila je glavna prepreka napredovanju horda Pečenjega.istera. Ovi bogovi pretstavljeni su kipovima. Postavši gospodari. Njihova glavna božanstva su: bog grmljavine i groma Peru n. koja je primorana da potpiše jedan ekonomski ugovor koristan po Ruse. Istočni Sloveni. Njegov naslednik Igor. kad je postao punoletan. Zagospodarivši „putem od Varega do Grka” ili bar onim delom toga puta što prolazi kroz zemlju Istočnih Slovena. i njegov pohod iz Kijeva na Vizantiju je dokazan. u vodama po njihovom verovanju. zau zeo njihove glavne gradove Itilj i Sarkel. Tako se oko sredine IX veka na zemljištu Istočn ih Slovena obrazuje nekoliko vareških kneževina. njihova shvatanja. koji je nastavio ujedinjavanje slovenskih zemalja. i opustošio njihovu državu. . zauzima Smolensk i Kijev. nekadanji najamnici i dalje organizuju i štite trg ovinu. Drevljane i Radimiće. i nastanjuje se u toj varoši koju su pre nj egovog dolaska Vareg-Rusi oslobodili gospodarstva Hozara. Pošto ga je Vizantija. kojima se upućuju molitve i prinose žrtve . kao i Zapadni. ni mitološkog sistema. ne unoseći ništa novo. obožavaju u isti mah prirodne sile i pojave. Ali poraz Hozara nij e imao samo srećnih posledica za pobednike. pa napao i na same Hozare. Oleg silazi ka jugu niz Dnjepar. Jedna legenda. dobrog duha zaštitnika kuće i domaćeg ognjišta. Veles se smatra kao zaštitnik stada 52 i bog bogatstva. ni posebnog sv ešteničkog staleža. u Novgorodu. u toku vremena svaka porodica ima svoje domaće božanstvo. — Razvitak trgovine potstakao je krajem IX i početkom X veka Istočne Slovene da ujedine svoje teritorije u jednu prostranu državu. Ova osvajanja Varega ne menjaju život sloven skih gradova. Drugostepena božanstva su oličenja prirode. koji ponekad izlaze iz groba da bi se vratili na zemlju. čijim je putevima ka Crnom Moru zapretila opasnost da budu presečeni. on na čelu jedne velike vojske preduzima pohod protivu Vizantije. stanuju mnogi vodeni duho vi (vodjani). To je jedina njihova uloga. Hors oličava sunce. a potom vodio isto tako pobednički rat protivu Bugara na Volgi. ostavljajući maloletnog sina Svjatoslava. kod Krivića — u Polucku. Njegova udova Olga uspeva da pokori Drevljane i da sačuva Kijevsku kneževinu onakvu kakva je bila pred smrt O legovu. šuma. d omovoja. Veruje se u zagrobni život duša umr lih. potči nio je Vjatiće koji su dotada plaćali danak Hozarima. Daždbog je verovatno darovatelj sv ih zemaljskih dobara. re ka. oni lako usvajaju. nastavio je politiku osvajanja. manje srećan. ali gine prilikom jedne pob une Drevljana. Za to vreme Svjato slav se trudio da proširi svoju državu ka jugu. Iz Kijeva napada na Se verjane. Bjeloozeru i Izborsku. izvora. a kako su oni skoro na istom nivou kulture na kome i Sloveni. jer se glavna slovenska božanstva ne razlikuju u suštini od vareških bog ova. najpre je zagospodario Novgorodom. a tako isto i duše svojih predaka. idolima kojima se prinose na žrtvu životinje i ljudi. a potom osvojio teritoriju Slovena oko Ilmen ja. Rjurik. u šumama žive šumski duhovi (lješi). nomadskog naroda divljeg i ratobornog koji je dolazi o sa Istoka i težio da zauzme stepe oko Azovskog i Crnog Mora. ali Sloveni nemaju ni hramova. Stvaranje jedne političke organizacije Vareg-Rusa i prvi kijevski kneževi. koju prepričava j edan stari letopisac. posebice kod Slovena na Ilmenj u. kako su govorili Finci a sa njima i Sloveni. kaže da je prvi pokretač toga ujedinjenja bio jedan vareški ili ruski knez. i pokorava ih. smerno podnosi njihov jaram. kod Dregovića — u Tu rnovu. i bog sunca koga zovu Daždbog. običaje. bog vetra Stribog. Veles ili Hors. Obožava se i bog neba Svarog. Iako je legenda donekle preuveličala njegove podvige. bog vatre Svarožić. ove horde navalile su na stepe Južne Rusije i počele napadati Istočne Slovene. i najzad kod Poljana — u Kijevu. Svjatoslav.

a to će reći da štiti potčinjene gradove i njihove trgovačke puteve. Vladimir obeća pomoć i obaveza se da će preći u hrišćanstvo pod uslovom da dobije ruku grčk princeze Ane. Don i Volgu. hrišćanstvo se postepeno širilo među Slovenima. Ta flotila. Zamoljen da pomogne vizantiskoj vladi da uguši ustanak vojnog starešine Varde Fokasa . a naročito među Vareg-Rusima. voskom i medom. To je opasan posao. pokrsti se i prevede u Hrišćanstvo svoju vojsku i sve stanovništvo Kijeva godine 988 ili 989. Njegov sin Vladimir. Kada je posle dugoga ratovanja bio primoran da napus ti Bugarsku. n ego i organizatora takvih ekspedicija. U oba slučaja osvojena pokrajina mora da mu plaća danak. Vremenom se sastav garde menja. pa čak i one koji su dotada bili nezavisni od Kijeva. Usled trgovanja s a Grcima. i uništi idole. — kne inja Olga bila je već hrišćanka. za kojom idu barke privatnih trgovaca. i uvek kneževi i njihova garda igraju ulogu ne samo zaštitnika trgovačkih puteva. Posle toga pomogao je grčkom s veštenstvu da zavede hrišćanstvo u ostalim gradovima. zasnovao je u stepi južno od Kijeva čitav niz utvrđenih naselja. ako ovaj prizna vrhovnu vlast Kijeva. glavne grčke naseobine na Krimu. pa ih ljud i prenose na leđima do narednog plovnog dela reke. kao u Novgorodu. nametnuto silom. zajedno sa robovima što ih je kneževa garda z arobila u toku svojih ratnih pohoda. ostavio je svoga sina u zem lji Istočnih Slovena i vratio se na Dunav. Svakoga proleća šalje se on rečnim putevima. osim tovara. posadnika. delom knez i njegova garda. Danak im se plaća najčešće u robi. Trgovački su interesi i doveli do ujedinjenja Istočnih Slovena u jednu državu pod vlašću K ijeva. još i 40 do 50 osoba i koje su grupisane u flotilu. vodio je ogorče nu borbu protivu Bugara na Kami i Pečenjega. tim dankom knez izdržava gardu koja mu omogućuje da vrši svoju glavnu ulogu. 54 Kneževi i njihovi ratnici utoliko su više zainteresovani da štite trgovačke puteve što i o ni sami učestvuju u trgovanju. spuštaju se slične flotil e. Otuda dolazi prvobitni karakter t e vlasti. gde se sada vizantiski car Jovan Cimisk ija odupro njegovom pohodu. Za njegove vladavine odnosi s Vizantijom menjaju se iz osnova. i da bi zadržao navalu ovih poslednjih. i primora G rke da održe reč. potukli i ubi li. I niz ostale reke. Pošto je oslobodio Kijev. — Prvi vareški ili ruski kneževi javljaju se prvenstveno kao pretstavnici i zaštitnici trgovačkih interesa gradova. Pečenjezi su ga iznenada napali na Dnjeprovim brzacima. jer stepski razbojnici Pečenjezi vrebaju tu obično karavane i napadaju ih iznenada. iako su njen sin i unuk ostali mnogobošci. ali ponekad. Najpre su u njoj samo Vareg-Rusi. Hrišćanstvo koje se tada konačno utvrdilo. Kijevski knez ostavlja pokorenoj pokrajini njenoga mesnog vladara. kojima je Kijev ostao središte. U Kijevu se borovi i danak tovare na velike barke koje nose. KIJEVSKA KNEŽEVINA I RUSKE ZEMLJE U XI I XII VEKU Prvobitni zadaci kijevskih kneževa. posle borbi u kojima su poginula dva njegova brata. Pošto se ponovo natovare.53 napadnuta od dunavskih Bugara. No kako je Vizantija posle pobede porekla svoje obećanje. gde je hrišćanstvo najčešće imano dobrovoljno. tu se barke istovare. on joj objavi rat. zadržao j e sve nasleđene oblasti. ili joj pak najčešće daje jednoga svog namesnika. dočepa se Hersoneza. Taj danak sakupljaj u delom posadnici. krznom. sakupio je Svjatoslav vojsku i pod jarmio dunavsku Bugarsku. ali postepeno . barke idu niz Dnjepar sve do Crnoga Mora. ali ju je morao ubrzo napustiti da bi oslobodio Kijev koji su Pečenjezi bili opseli. potom duž morsk e obale odlaze u Carigrad. doprineće takođe da se kod Istočnih Slovena stvori novo državno uređenje i novi običaji. On se oženi Anom. 2. pozvala u pomoć. „majke ruskih varoši” — kako bi ga nazvao Oleg. silazi niz Dnjepar najpre do brzaka. On je osvojio sve gradove I stočnih Slovena. koga obično bira među svojim bliskim rođacima.

Taj upravljački stalež. pozajmljuje od starih Varega njihovo ime „Rusi”. U isto vreme se i kneževska vlast preobražuje. Hrišćanskoj crkvi ima Rusija da zahvali i za skoro čitavu svoju prvu književnu kulturu. Ta c rkvena zajednica obuhvata ne samo redovno sveštenstvo. neslagan je supružnika. koji potom usvajaju sve pokrajine Istočnih Slovena okupljene oko Kijeva. Tako. Obredne i svete knjige što ih je crkva unosila iz Vizantije bile su napisane oni m slovenskim jezikom koji su upotrebljavali sveti Ćirilo i Metodije i koji su Istočni Sloveni razumevali. na primer: nepismeni sveštenički sinovi. ona obrazu je i sama jednu zajednicu koja ima svoje pripadnike. zato su posle dolaska hrišćanstva kneževi i sveštenstvo ul agali sav svoj trud da stvaraju škole i da prikupljaju i prepisuju knjige. — Hrišćanstvo je imalo još važnijih posledica. iako nisu bila mnog o prikladna stvarnim prilikama ruskoga života. vizantiski uticaj ispoljava se i u umetnosti. ono stvara ovu vezu između zemalja Istočnih Slovena ustanovljavajući zajednicu vere i crkvene hij erarhije. postaje sada upravljač i sudija. Knez. Ovi nap ori ubrzo su urodili plodom: u XI veku Rusija ima ne samo dovoljan broj sveštenika . v izantiska umetnost. bar u prvo vreme. ipak je još dugo vremena preovlađivala u arhitekturi i crkvenom slikarstvu. U jednome društvu podeljenom na za jednice. nego i sve osoblje crkava i ustanova koje od njih zavise. a ta či njenica utoliko je značajnija što crkveno sudstvo u izvesnoj meri utiče i na laičke i kn eževske sudove. Uloga hrišćanske crkve. plemena. . zadruge.u nju ulaze i domoroci i ona se stapa sa slovenskim stanovništvom. koga je rukopol ožio carigradski patrijarh. oslobođeni robovi. Njemu su potčinjeni episkopi postavljeni u ostal im gradovima. Saobrazno pravima što su ih Vladimir i njegovi poslednic i podarili crkvi. sast jen od kneževih ratnika i „najuglednijih ljudi” gradova. sukobi između dece i roditelja itd. i njih najpre ima pet. kao št o su skloništa i bolnice sa svim licima koja su u njih primljena. svi ovi crkveni pripadnici potčinjeni su crkvi i potpadaju pod n jeno pravosuđe. Osim toga. crkvene i laičke. grčke neimare i ikonopisce. bratstva. No kako se ona pri suđenju oslanja manje na mesne običaje a više na kanonske propise i z akone Vizantije. bilo domorodaca ili potpuno poslovenjenih Var ega. te njima u građanskim i krivičnim sporovima ne sudi knez nego duhovne vlasti. Po kazi vanju letopisca. jer sveštenstvo koje je došlo iz Grčke propoveda vizantiska shvatanja o kneževskoj vlasti. a kasnije petnaest. iako za Igorov e vladavine izgleda da u njoj ima Varega u velikoj većini. svoja prava i pravosuđe. utoliko veze crkvene hijerahije postaju sve čvršće i rusko stanovništvo postaje svesno svoga duhovnog jedinstva. kneginja Olga brine se već mnogo o oblasnoj upravi Kijevske kneževi ne. Pre svega. gde je taj stalež najjači i najuticajniji. koja se smatra da je božanskog porekla i da ima zadat ak da stvori i održava izvesno društveno uređenje. Za građenje hrišćanski h bogomolja kijevski kneževi dovode. te su usled toga izgubi li svako pravo na njihovu zaštitu. njen unuk Vladimir brine se o tome još više. stvara se jedan društveni stalež čiji članovi kao i članovi garde. ona uvodi na taj način u Rusiju propise vizantiskoga prava. hrišćanska crkva vrši znatnu sudsku vlast. već i „starije građane” i „najuglednije ljude” Kijeva. iako je omogućila razvitak nacionalne ruske umetnosti. Ukoliko se u eparhijama uvećava broj crkava i manastira i grčko 55 sveštenstvo zamenjuje ruskim. nego i začetke (u obliku letopisa) jedne originalne književnosti. Kijevska oblast. porodice. potpadaju pod nadležnost crkve. svi napadaji na veru i moral. gradove i župe (volost). Hrišćanska crkva doprinosi razvitku tih novih kneževskih funkcija. za Vladimirove vlad avine njih je manje nego Slovena.. ipak su izvršila izvestan uticaj. članove svetovnih sveštenika i njihove porodice. Osim toga. osiroteli trgovci. njoj pripadaju i svi oni koji su se odvojili od svoje posebne zajednice. s toje blisko knezu i učestvuju u njegovim poslovima i njegovim brigama. koji je najpre bio samo branilac gradova i zaštitnik trgovine. Zahvaljujući crkvi. Vladimir u državnim poslovima pita za savet ne samo ratnike. pola trgovci a pola ratnici. Starešina te hijerarhije je kijevski mitropolit. prema kazivanju Letopisa. prva uzima naziv „ruska zemlja” ili Rus. i ta shvatanja. kao i porodični sporovi. Uporedo s tim i ukoliko veći broj domorodaca uzima učešća u trgovini.

Jaroslavom. one su im dodeljene prema važnosti i plodnosti. kao što je ranije učinio njegov otac Svjatoslav. čije ime potseća na čuvenu carigradsku baziliku posvećenu istoj svetiteljki. i Jaroslav to iskorišćuje da ulepša ruske varoši. četvrti jednom rođa kom vizantiskoga cara. Neimari pozvani iz Vizantije grade za njega nekoliko manastira i crkava. a drugi na levoj. Kijevske kneževine. Ukoliko Ki jev više napreduje. Pre svoj e smrti on je između pet sinova razdelio svoje oblasti tako da najstariji budu pov lašćeni. izbio je sukob u kome je većina njih poginula. itd. naročito Kijev. To uređenje. Ova podela još ne z nači potpuno uništenje političke organizacije niti pretvaranje pokrajina u nasledna kn eževska dobra. deobe i borbe među njenim članovima Do sredine XI veka vlast pripada — izuzev nekojih kraćih prekida — samo jednom knezu. tako se sam Jaroslav oženio jednom šveds kom princezom. Norveške i Ugarske. Ali 56 Mstislav uskoro umre. najstariji knez. nego brat nasleđuje brata. najstariji nećak najmlađeg strica. a inostrani trgovci dolaze u Kijev . treb a da bude porodični starešina svih ostalih. političko jedinstvo ruske zemlje je ponovo uzdrmano. bol ja oblast. dve najprostranije i najbogat ije oblasti u Rusiji. Takvo je načelo. koje su Jarosla vljevi sinovi više ili manje verno poštovali. Ali te pokrajine ne pripadaju njima lično i nisu im ustuplje ne zauvek. čime su osl obođeni trgovački putevi na Jugu. pa prema tome i vlast u izvesnoj pokrajini. Posle njegove smrti. i svim kneževima. vezuju ga za mnoge evropske zemlje i olakšavaju ženidbene veze njego vih kneževa sa vladarskim dinastijama Zapada. u kojima grad igra ulogu posrednika između I stoka i Zapada. a tri njegove ćerke se udale za kraljeve Francuske.koju je stvorilo sveštenstvo. ali po smrti svoje starije braće. drugom sinu Černjigov i oblasti Muroma i Rjazanja. Jaroslav i Mstislav. „unucima jednoga istog dede”. naprotiv. Poslednji po rođenju dobiva naj manje bogatu pokrajinu. Jaroslav uspeva da P ečenjezima zada strahovit udar i da ih zadugo potisne sa svojih granica. čitava kneževina dobija sve veću snagu i važnost. Kneževska porodica. Kijev se znatno uvećav a i obogaćuje. kao gospodar najprostranije obla sti. Svekolika ruska zemlja smatra se k ao porodično dobro kneževske porodice. da vlada celom „rusk om zemljom” i da pazi na održavanje dobrih odnosa između svih kneževa. između ostalih i sabornu crkvu Svetu Sofiju. a na osnovu ranga što ga oni zauzimaju u kneževskom rodoslovu. Sve življi trgovački odnosi. Najstariji brat je starešina porodice. tri njegova sina oženili se kćerima germanskih kneževa. a poslednjem Vladimir-Volinskij. njemu se daje druga. koga letopisci nazivaju Mudri. Razvitak trgovine stavlja velike sume na raspoloženje knezu. koji je ostao veliki knez kijevski. podeliše državu svoga oca. četvrtome Smolensk. prvi je vladao na de snoj obali Dnjepra. te se sve ruske zemlje još jednom ujediniše pod jednim vladare m. prouzrokovalo je raspre . Najstarijem sinu ostavio je Kijev i Novgorod. kojima se dodeljuju po starešinstvu upražnje ni kneževski posedi. on mora da brani zajedničke interese. na dva kraja velikoga trgovačkog puta. pri znaje se pravo na prihode sa zemlje koja im je dodeljena. Drugim rečima. trećem Perejaslavlj i udaljenu pokrajinu Suzdalja sa B jeloozerom. dv ojica preživelih. Ruski trgovci odlaze u inozemstvo. Ne nasleđuje sin oca. u kneževske odnose unosi se načelo koje vlada i u pr ivatnom životu. kao i ranije među naslednicima Svjatoslavovim. Za vlade Jaroslava. zasnovano na plemenskom uređenju. ali je njegova primena sasvim drugačija. i među njegovim naslednicima. Vladimir je pre svoje smrti (1015) razdelio svoje oblasti svojim sinovima. koji vlada njima iz Kijeva sve do svoje smrti 1054 godine.

dostiže vrhunac u sledećem pokolenju: osporavaju jedan drugome ne samo pravo na razne pokrajine. sin mlađega Monomakovog sina. to zlo se p ogoršalo. retki su oni koji uspevaju da ga zadrže za izvesno duže vrem e.57 koje su se pretvarale u oružane sukobe. Opadan je Kijeva raste kada 58 knez Andrej. ono nudi kijevski presto Vladimiru. ali njihova pobeda ne okončava te borbe. Ovi krv avi i razorni ratovi iscrpljuju malo po malo grad Kijev i njegovu oblast. za vladavine Jaroslavljevih unuka. ili pak prosto otera kneza koji mu se ne sviđa da bi pozvao drugoga koji mu je miliji. zatraži izvesnu oblast ne pozivajući se na drugo pravo osim sile. i kada — se dokopao titule velikoga kneza i same prestonice — on ovu preda najpre svome ml ađem bratu. Unuci Jaroslavljevi traže tada da se konačno učvrste u obla stima koje su pripadale njihovim ocevima. naročit o kada se tiče kijevskog prestola. koje se nastavljaju između unuka i praunuka Monomakovih. Ponekad se narod umeša u raspre kneževa i odluči u veću da podržava jednoga od suparn ka. sinu V sevoloda. S druge strane su se p rilike u pojedinim oblastima izmenile: jedne su izgubile svoju prvobitnu važnost. a u svakom slučaju prestaje da bude sedište najmoćnijega među ruskim kneževima . koji mu za sve vreme njegove vlada vine (1113—1125) pomažu da brani rusku zemlju od spoljnih neprijatelja. ne obazirući se na prvenstvo i kneževske rodoslovne običaje. utoliko se kneževi manje na njega obaziru. Krajem XI veka. Raspra koja se javila za vlade J aroslavljevih sinova. Iako su se ogranci kneževske porodice uistini ukorenili u izvesnim oblastima. vođen svojim ličnim i nteresima. prema načelu što ga je u XII veku jedan od tih smelih ratnika ovako izrekao: „Ne prilazi tvrđava čoveku. . sa mačem u ruci oni osvajaju gradove i pokrajine. a potom svojim bratancima kneževima Smolenska. postale bogate i ugledne. ubrzo posle Jaroslavljeve smrti. prelaz i iz ruke u ruku. Njegovi sino vi sačuvali su naklonost stanovnika Kijeva. ali ono ne uspeva da konačno pobed i. nego čovek tv rđavi”. Nova središta podižu se pored njega i bacaju ga polagano u zasenak. napadne svog bratanca i pusti da se gra d opljačka. Ali u drugoj polovini XI veka. ozbiljniji i dublji nego što su sukobi među kneževima doprinose njegovo m opadanju menjajući njegov trgovački položaj. nego čak i pravo na Kijevsku veliku kneževinu. umnožavanje kneževske porodice toliko zamršuje rodoslovni red. i to je sada nov povod nemira u p roračunima i odnosima kneževa. Svjatoslavovi potomci mešaju se u borbu. posle poraza što su ga Pečenjezi pretrpeli. naprotiv. nazvanom Monomaku. trgovački putevi od Kijeva ka Vizantiji bili su više ili manje slobodni. kao što se dogodilo u Jaroslavljevoj porodici između njegovi h mlađih sinova i njihovih najstarijih bratanaca. Vladimir ume da nametne poslušnost ostalim kneževima. Ukoliko se rodoslovni račun više zapliće. Opadanje Kijevske kneževine u XII veku. ali kako nisu dovoljno jaki da se bore sa Monomakovim sinovima sve dok su o vi ostali složni. trećega Jaroslavljevog sina. Taj izbor je srećan. P otomci Svjatoslava. ponekad su suparnici prizivali u pomoć svoju susetku Poljsku. postavši poprište krvavih borbi. Kneževi okupljeni na jednom svome saboru krajem XI veka odlučuju da se primeni to uređenje. Tako u drugoj polovini XII veka Kijev gubi veliki deo svoje privlačne sn age. Naposletku Monomakovi potomci savlađuju Svjatoslavove. drugoga Jaroslavljevog sina. n ačelo posedovanja zemlje prema plemenskom uređenju i dalje se široko primenjuje. gledaju kako se gaze njihova pr ava. Ki jevsko veće meša se u tu prepirku i odbija da primi sina drugoga Jaroslavljevog sina kao naslednika njegovoga najstarijeg sina. što je bio dotada neviđen događaj u analima „majke svih ruskih varoši”. Drugi razlozi. druge su. Događalo se takođe da jedan knez. Pre svega. da i sam pojam prava starijega gubi svaku jasnost i određenost. Za vlade Jaroslava Mudrog. Svakoga časa izbijaju svađe praćene ratom između kneževa. dok on sam ostaje u Suzda lju. te za nekoliko desetina godina Kijev. te jedan za drugim zauzimaju presto. oni su podnosili tu otmicu njihovih prava očekujući zgodnu priliku z a delanje. — Po smrti najstarijih Monomakovih sinova izbijaju raspre.

Tako se u drugoj polovini XII veka jedan kijevski k nez gorko žali što vidi da su Polovci poseli sve puteve. te je uglavnom vlast usredsređena u rukama jednoga jedinog vladara. u kojima ponekad postavlja svoje sinove za namesnike. te ostali kneževi treba da ga poštuju i da mu se p okoravaju. ukoliko se umnožavaju građanske borbe i opada ugle d kijevskoga velikog kneza. ozbiljnija od najezde Pečenjeza. 59 Opadanje trgovine i pustošenja Polovaca izazivaju grupno iseljavanje stanovništva s a srednjega toka Dnjepra čas ka zapadu. Dok se oblasti Kijeva. i očekuju dolazak onih što se vraćaju ka severu. isteru ju odatle jedan deo Pečenjega. ma da ih ne mogu uvek uspešno da zaštite. Sve dok su ovi malobrojni i dok pripadaju samo jednoj porodici. ali je to srazmerno redak slučaj. Ruske trupe. Posle vremena svetoga Vladimira. obrazuju jedan neobičan savez autonomnih despota međusobno slabo povezanih. naseljavaju se i u njima niču gradovi i sela. Suzdalja. ki jevskoga velikog kneza. Volinije. i na severu Novgorod a. Divlje horde Polovaca koje su došle iz Azije osvajaju stepe pored Azovskog i Crnog Mora. Događa se da ti namesnici odbi ju da se pokoravaju svome ocu i počnu da teže ka samostalnosti.njima zapreti jedna nova opasnost. nailazi jedan Polovac. borba sa Polovcima nije neplodna. pali mu žitnicu. nekadanji plemenski kneževi sasvim su iščezl i. koje pretstavljaju ujedinjen e snage nekolikih kneževina. Istina. u blizini južnih ruskih oblasti. kijevski veliki knez ostaje i dalje po nazivu starešina kneževske porodice. odnosi njegovo dobro i odvodi mu ženu i decu”. Zato se ona zaboravlja ukoliko srodničke veze slabe između sve brojnij ih kneževa i ukoliko lični ugled velikoga kneza opada. ne računajući i bezbrojne manje prepade u tom e međuvremenu: „U proleće — kaže godine 1103 Vladimir Monomak — ruski seljak je izišao da poo e svoju njivu. pa se u svakoj od njih ponavlja ista pojava delenja kneževske vlasti. Administrativno ustrojstvo ruskih zemalja. zbog toga Kijev i okolne oblasti gube još više svoj zn ačaj. Polovci ne štede ni karavane koji idu ka jugu. ka oblastima Galič i Volniji. — U XI i XII veku knez upravlja politički m životom. ubija ga strelom. S druge strane. uo stalom. kijevski knez vlada svim ruskim pokrajinama. otpor prema osvajačima slabi. uzima njegovoga konja. Umnožavanje kneževske porodice i deljenje zemlje između raznih kneževa menjaju potpuno to stanje. krstaški rato vi prokrčuju nove trgovačke puteve između Zapadne Evrope i Istoka. upada u selo. Ali prilike u kojima se oni stvaraju razlikuju se od onih koje su nekada doprinele ujedinjenju ruskih zemalja i veličini Kijeva . uspevaju ne samo da odbiju napade. Tako se stvaraju novi politički i d ruštveni napredni centri. kao na pr imer Vladimir Monomak ili njegov stariji sin. iz ličnih ili porodičnih razloga. Kneževi raznih pokrajina postaj u sve nezavisniji. opada ju naglo. a pretapaju u sebe drugi deo i učvršćuju se na njihovom z emljištu. jedino su Rjurikovi potomci zadržali to zvanje. ali je ta obaveza pre moralna nego politička. Ali. ovi kneževi često menjaju mesto stalnog boravl . ka oblasti Suzdalja. pri kraju XII veka čak i sama titula velikoga kneza prestaje da pripada isključivo kijevskome knezu: nekoliko pokrajina u kojima vladaju razne grane kneževske porodice nazivaju se takođe velikim kneževima. a čas ka severoistoku. i sprečavaju trgovačke veze sa Istokom. i nju nalažu porodični a ne d ržavni razlozi. I tako se događa da mnogi ruski kneževi iz XII veka. i lišeni tako posredničke uloge koja im je obezbeđivala napredak i izobilje. nego i da preduzmu pobedničke pohode u stepe. od 1061 do 1210 godine oni vrše 50 velikih upada na rusko zemljište. Doklegod postoji izvesna sloga između kneževa i dok kijevski veliki kneževi. zato su kijevski kneževi primorani d a šalju svake godine u stepe naoružane trupe koje prate trgovce što putuju ka jugu. oblasti Galiča. imaju izvesnog upliva na ostale kn eževe. koji ostavljaju po strani zemlje Istočnih Slovena. te stvaraju sada nov tip političkoga i socijalnog života. sve češći upadi primoravaj u stanovništvo na srednjem toku Dnjepra da beži iz svoga zavičaja i da traži p ouzdanije sklonište. a tako isto i sa Vizan tijom i obalama Crnoga Mora. Černjigova i Pereja slavlja ispražnjuju. umesto da budu članovi jedne iste države i potčinjeni jednom jedinom sta rešini. Ovi opasni i uvek nemirni susedi pljačkaju i pustoše ruska sela i odvode zarobljenike.

knez mora da veća sa bojarima o svima državnim poslovima . Isprva svi ratnici žive samo od svoje plate i pr ihoda koje im je knez odobrio. Prvi obrazuju kneževu neposrednu okolinu u ratu i miru. održava red u njoj. Na čelu svoje garde o n vrši vojne pohode. on naplaćuje trošar inu na trgovačku robu. Bojari uostalom smatraju da oni imaju pravo da budu pitani za savet. Ali su r atnici slobodni ljudi i vezani su za njega samo jednim ličnim ugovorom. čiju glavninu sačinjava nepo sredni porez što ga plaća stanovništvo i koji pribiraju ponekad njegovi pretstavnici. štiti granice. kneže. koje raspravlja i svršava poslove grada i čitave okolne oblasti. Da bi zadobio njihovu pokornost. Najzad. starije ili bojare. u XII ili u početku XIII veka. on upravlja svojom oblašću. sudi stanovništvu i kao sudija izdaje zakone. naročito sa bojarima. koje kneževi naseljavaju ratnim zarobljenicima. još i hranu ili korm koja mu je potrebna za njegovu 60 ishranu. Za vreme takvoga svog putovanja on prima od stanovništva. Glavna kneževa briga je da ubira porez. daje im platu. kneževi teže sve više da se učvrste u izves noj oblasti i da usredsrede svoju pažnju na prihode i dobiti od zemljoradnje. On smatra s ve njih kao svoje lične službenike. Kada sudi neposredno ili posredno. osnažila su se u XI i XII veku usled . Svim ovim prihodima uskoro se pridružuju i prihodi sa kneževski h dobara. ali se njihovo učešće ne smatra za obavezno. episkop i igumani najvažnijih manastira. ali taj običaj po stoji u svim pokrajinama i proističe iz odnosa između kneza i njegove garde. i on je čvrsto ukorenjen u ruskom životu. On vrši i građanske funkcije. Oni mu služe samo dok se to njima svidi. koje se plaćaju njegovoj blagajni. Postojanje dume zasniva se samo na jednom običaju. U svim poslovima kneza prate kao neophodni pomoćnici ratnici iz njegove g arde. Ponekad u radu dume učestvuju osim bojara i članovi višega sveštenstva. očigledno privatna lica. osim p oreza. po ugledu na kneževe. koja su se održala za vlade prvih kneževa Varega. Rat je glavni posao kneževa. njenom pomoću upravlja on kneževinom i ubira poreze. veće. a ponekad i mesne milicije. Kasnije. Njegova moć meri se prema broju ratnika njegove garde. koje je on hteo da povede u vojnu protivu kijevskoga kneza. Drugo telo sastavljen o je od njegovih ličnih gardista i običnih vojnika. događa se da mu oni odreknu poslušnost: „Ti si sâm. Neposredno ili preko sv ojih pouzdanih ljudi. te kada knez preduzme kakav pohod ili posao ne pitajući ih za mišlj enje. odgovaraju jednom prilikom knezu Dorogobužu n jegovi bojari. knez b dije nad bezbednošću zemlje. deli s nji ma ratni plen i ostavlja im na ime nagrade za izvesnu službu jedan deo prihoda što s e uzima od naroda. iz njenih re dova bira on posadnike i sudije.jenja. mi o to me ništa ne znamo i nećemo da te pratimo”. Ali kneževu vlast ne ograničava samo garda. koja se od XI veka obrazuje prvenstveno od domorodaca. on za zločine određuje novčane kazne. i mlađe. U svakom glavnom ruskom gradu postoji od pamtiveka jedna skupština sastavljena od porodičnih starešina. a najverovatnije sveštenici. a za građanske parnice takse. izdržava ih o svom trošku. Ona se deli na dva tela. Tako se pored njega obrazuje duma sastavljena od bojara kojim daje udela u držav nom poslovanju. Veća. a ponekad on sam. Ukoliko opada trgovina K ijeva i smanjuju se njegovi trgovački prihodi. prikuplja porez. bojari se okr eću zemljoradnji i zadobivaju poljska imanja koja naseljavaju robovima i čije slobod no seljačko stanovništvo podjarmljuju. da im da udela u prihodima i da se s njima savetuje o svakom više manje važnom poslu. Na čelu svoje garde. ponekad poverava mlađima drugostepene upravne ili sudske zadatke. jer mogu slobodno da ga napuste po isteku ugovora i da stupe u službu drugoga kneza. smislio taj plan. a pokatkad ih i prelazi da i sam preduzme pohod protivu neprijatelja. sastavljaju pod naslovom Ru skaja Pravda prvu zbirku odluka — od kojih najstarije potiču iz vremena Jaros lava — što ih je izreklo kneževsko pravosuđe i koje imaju zakonsku snagu. Knez bira svoje namesnike među prv ima. Otuda potreba da se on što više zbliži sa svojim ratni cima.

pa čak u sag lasnosti sa knezom rešava o pitanjima kao što je stvaranje izvesne eparhije. — U toku XI i XII veka društveno uređenje ruskih teritorij a postaje sve složenije. bilo terajući sa vlasti svoga kneza ne osvrćući se na njegova prava. odluka se smatra punovažnom ka da pristalice jednoga predloga uspeju kakvim bilo načinom da ućutkaju svoje protivni ke. traži od kneza da smeni nekog neželjenog upravnika ili sudiju. smatra se kao da je doneto jednoglasno. a sa druge strane. Zbog toga kneževi. Ipak. a na drugom mestu od mlađih. bojara i kneževih ljudi. Ono čas traži da knez p reduzme izvestan vojni pohod. veće joj u većini slučajeva ne nameće nikakvu zakonsku formu. knez i veće .61 kneževskih raspri. veće rešava i odlučuje da odobri ili odbije tu saradnju. Nikakav propis ne određuje red većanja ni glasanja. Ustvari . niti utoliko p re protivu njegove volje. koji bi im po potrebi mogao biti saveznik protivu njihovih suparnika. Viši društveni stalež sastoji se od ratnika kneževe garde. a čas ga naprotiv primorava da se izmiri sa svojim p rotivnicima. ali kada se jedno rešenje naposle tku usvoji. političku ulogu veća umanjuje činjenica što se ono sastaje samo u slučaju potrebe i št o rešava samo o pitanjima koja podnosi knez ili ih nameće javno mišljenje u izvesnom t renutku. Prema tome. Društveni život ruskih zemalja. Čak i kada pozove ili primi ugovorom nekoga kneza. veće se ne odriče svoga prava da se meša u državne poslove. I pored ovakvog svog primiti vnog ustrojstva. Obično se okuplja u dvorištu kneže voga dvora ili na kojem gradskom trgu. nema pitanja iz unutrašnje ili spoljne politike o kome veće ne bi moglo da rešava i o kome se uistini ne rešava. Ali ako kasnije knez pogazi odredbe ugovora. Veće sazivaju knez ili gradski činovni ci. ali se može sazvati i na zahtev stanovnika. gradsko veće je važan politički organ. veće je mnogo manjeg obima. Knez ne bi mogao da upravlja zajednicom bez saradnje veća. Svojim zauzimanjem ono može da izmeni — i često zaista menja — red nasleđa kneževske vlasti u svojoj oblasti bilo pozivajući na vlast nekoga kneza be z obzira na rodoslovna pravila koja ono na taj način sasvim zamršuje. donosi ponekad zakonodav ne odluke. Kako se ono sastaje obično u glavnome gradu oblasti i kako se ne saziva u određeno vreme nego samo u slučaju po trebe. dok oni iz sporednih g radova ili „predgrađa” i sela najčešće izostaju. Svi oni uživaju povlastice: Ruskaja Pr avda određuje za ubistvo kneževog čoveka novčanu kaznu dvaput veću od one kojom se k ažnjava ubistvo makojeg slobodnog čoveka. u njegovom radu učestvuju stanovnici glavnoga grada. pre svega od starijih. kaogod što ne bi mogao da vlada bez dume ili svoje garde . Pa ipak su njegove odluke obavezne za sve: grad odlučuje o čitavoj oblasti i vuče je za sobom. jedno naročito zvono poziva njegove člano ve. S jedne strane se ustaljuju i pojačavaju podele koje već post oje u društvu. čak i oni koji i maju sva prava na nasleđe u jednoj oblasti. ali. ako su starešine porodice i ne služe u kneževoj gardi. njegova uloga i odnosi sa knezom u toku XI i XII 62 veka u svakoj oblasti su drukčiji i zavise od okolnosti. U radu veća m ogu učestvovati svi slobodni stanovnici oblasti. smatraju ponekad za potrebno da pretho dno sklope s njim ugovor po kome mu stanovnici grada i čitave oblasti polažu zakletv u vernosti ljubeći krst.čiji se odnosi određuju obostranim ugovorom . jer su kneževi bili primorani da traže naklonost naroda. jer se u njemu mogu pokrenuti sva pitanja koja interesuju oblast. Većina bojara nastanjuje se stalno na svome zemljištu. Ali ustvari. koje je njihova lična svojina i koje nasleđuju njihovi . Kada knez preduzima neki pohod koji zahteva saradnju narodn e vojske. i ono ne propušta da se koristi svojim pravima . a to će reći da ga progna iz grada. veće ima prava da mu „pokaže put”. iako može da ograniči kneževu vlast i da joj više ili manje jasno odredi pravac. Ono učestvuje u unutrašnjim poslovima kneževine. Ponekad nastane tuča između protivničkih stranaka. pod uticajem ekonomskog razvitka. obrazuju se no vi društveni redovi. Jedino uvek postoje zajed nički te dve vlasti.

njihovi gospodari mogu da ih osude na telesnu kaznu. kao i u prethodnom dobu. ovaj red seljaka sebara ili poljoprivrednih radnika naglo se uvećava. Vremenom i pod uticajem hrišćanske crkve ovo stanje malo se poboljšava. obredima i formama nove vere. zvanih najmiti (na jmljeni) ili zakupi (zaduženi). nego kao stvari koje podležu pravu svojine. a u drugom slučaju je ustupljena samo na privremeno uživanje. Većina njih su slobodni seljaci ili smerdi. ono je zadržalo mnoga stara mnogobožačka shvatanja koja prilagođava idej ama. Pored slobodnih seljaka stara se red seljaka sebara. ponekad čak i veoma važne i po verljive poslove. Mnogob ožački običaji i predanja postoje i dalje.sinovi. vrše industriske radove i najzad obrađuju zemlju. đavola i demona. U XII veku njihovi zem ljišni posedi uvećavaju se znatno u mnogim ruskim pokrajinama. Robovi. Ruskaja Pravda govori uglavnom o gradski m interesima i trgovačkom kapitalu. odgurnuta u red „nečistih sila”. trgovci koji su propali sopstvenom krivicom. Oni nis u ni robovi ni slobodni ljudi. pre svega od ratnih zarobljenika. N jihovi gospodari mogu ne samo da ih slobodno kažnjavaju kako god hoće. oni mu plaćaju porez. deca rođena od gospodara i ro binje. ali se ropstvo razvija i na druge različite načine: robom postaje slobodan čovek koji se oženi ropkinjom ili slo bodna žena koja se uda za roba. dok Ru skaja Pravda njima ne priznaje nikakvo pravo na očinsko nasleđe. slobodan čovek može ne kažnjeno da ubije roba koji je podigao ruku na njega. Ako učine kakav prestup. Ubica tuđega roba ne plaća istu novčanu kaznu kao ubica slobodnog čoveka. Sopstvenik j e odgovoran prema trećim licima za sva dela što ih učini rob. protivu ost . Oni postaju. njegovo imanje vraća se knezu. služe obično kao sluge. deli se na građane i sel jake. Kao slobodni ljudi . ovi se ljaci uzimlju od njega na zajam još i seme. a u izvesnim slučaje vima i poljoprivredni radnici. Prvi su većinom trgovci ili zanatlije i pretstavljaju element ako ne mnogobr ojan. za koje pada odgovornost na (njihovoga gospodara. njihove kćeri. Postoji dakle bitna razlika između zemlje bojara i z emlje seljaka: u prvom slučaju zemlja pripada po pravu lične i neograničene sopstvenos ti. Oni mogu da svedoče pred sudom samo u beznačajnim sporovi ma i kad nema svedoka iz potpuno slobodnih staleža. nego i da ih ubiju. neg o zauzimaju drugostepeno mesto. a u nedostatku muških naslednika. na primer za krađu. Robovi sačinjavaju poslednji i veoma mnogobrojan stalež stanovništva. koji samo jedan njegov deo ostavlja njegovim kćerima. a ono bar veoma važan zbog uloge koju u to vreme ima trgovina. Ia ko je pokršteno. Oni se n ikad ne smatraju kao članovi društva. i sveštenstvo iz toga vremena gorko se tuži što i ma tako malo uspeha u borbi protivu „dvostruke vere” seoskog stanovništva. Ukoliko se bojari nastanjuju na svom ze mljištu i ulažu svoj novac u poljoprivredu. isto kao i njihova mati. Što se tiče seljaka. i oni nisu sopstvenici zemlje na kojoj stanuju. ali. nazvanog opštim imenom narod. oni ne obrazuju jednu homogenu celinu. — Seljaštvo u Rusiji je hrišćansko više po nazivu nego stvarno. koje kneževi. a ovaj ima prava da ih za kaznu pretvori u robove. Kultura ruskih zemalja. zatim zločinci. Za vlade Jaroslava. u naknadu za to obavezuju se da će raditi za njega. poljoprivredni alat i stoku. Kad jedan radnik 63 pokuša da pobegne a nije vratio dug svome gospodaru. vrše razne domaće poslove. zatim čovek koji bez ugovora stupi u ličnu službu drugog a. on takođe može biti pretvoren u r oba. oni malo poznije us pevaju da dobiju jedan mali deo nasleđa. ali Jaroslavljevi sinovi zab ranjuju takvo ubistvo i dopuštaju samo pravo da se rob krivac kazni telesno ili da se od njegovoga gospodara traži zadovoljenje. Odnosi između gospodara i roba isto tako se menjaju: po odredbama Ruske Pravde. poklanjajući svu pažnju ekonomskim odnosima. bojari i trgovci imaju u veli kom broju. Oni nisu lično odgovorni za izve sne prestupe. i u slučaju potrebe služe u mesnoj narodnoj vojsci. smerdi su članovi mesne zajednice i potpadaju pod pravosuđe kneza ili njegovih pre tstavnika. a česti ratovi upropašćuju mnoge zemljoradnike ne ostavljajući im mogućnost da se ponovo uzdignu svojim sopstvenim sredstvima. Pošto od nekoga vlasnika dobiju komad zemlje. Grad je središt e ekonomske moći i političkog života oblasti. on samo plaća otštetu sopstveniku i novčanu kaznu knezu zbog uništenja tuđe svojine. kada jedan smerd um re ne ostavivši za sobom sina. oslobađaju se ropstva posle očeve smrti. Ostatak slobodnog stanovništva. Stara mnogobožačka božanstva ne iščezavaju potpuno.

dobijaju veću važnost u drugoj polov ini XII veka. postaje utoliko opasniji št o se bojari ne ustežu da pozovu u pomoć svoje susede Mađare i Poljake. Zbog toga se spoljne i unutrašnje borbe nerazmrsivo prepleću: neprijatelji mogu da s e mešaju u poslove zemlje i da stvaraju saveznike među stanovnicima. čak i onako moćni kneževi kao što su bili Roman i Danilo moraju uporno da suzbijaju njihove neobuzdane pr ohteve. Sve dok te veze traju. ona ima nekoliko važnih središta. kuda se sklanja jedan deo stanovništva sa obala Dnjepra pred nad iranjem skitačkih naroda. čiji razvoj donekle ide u raznim pravcima i dobiva različite v idove. Kneževina Galič-Volinija. kao i zajednička borba protivu stepskih hordi i jedin stvena crkvena organizacija ukorenjuju to uverenje u svesti Rusa ili bar u s vesti viših društvenih redova. Crkva ima mnogo više uspeha kod građana. obrazuju stalež veleposednika zemlje i podvrgavaju svome nadzoru veliki deo stanovništva. Svi kaluđeri letopisci iz XII veka i anonimni pisa c Povesti o puku Igorovu govore o „ruskoj zemlji” kao o jednoj i istoj otadžbini koja obuhvata sve ruske pokrajine ujedinjene zajedničkim interesima. Pri kraju XI i početkom XII veka Kijev zadivljuje strance svojim prostranstvom. ranije n ego drugde. U vreme ovoga opadanja koje je nastupilo. nezavisna kneževina od kraja XI veka. koji podriva snagu kneževine. I pored svih nesuglas ica među pokrajinama i nedostatka zajedničke državne organizacije. obogaćuje i pobednički odbija napade Polovaca. njen knez postaje jedan od najmoćnijih ruskih kneževa. koje ih se boji. Trgovačke veze između inostranstva i velikog dela varoškog stanovništva mnogo doprinose napretku. U toku XI i XII veka ruski gradovi osnivaju ne samo veliki broj crkav a i manastira. Međutim unutrašnje prilike teže da sputaju njenu moć. Roman. pa ipak se unutrašnji nemiri ne stišavaju i pretstavljaju stalnu pretnju za 65 . Oslanjajući s e na taj svoj uticaj. one daju zemlji nova duhovna i materijalna blag a. Za vreme Romana i Danila kneževina Galič-Volinija se s ve više naseljava.ataka mnogobožačke starine. koje u vreme Jaroslavljeve smrti zauzimaju među ruskim pokrajinama srazmerno beznačajno mesto. svi stanovnici s e navikavaju da sebe smatraju članovima jedne jedine i nedeljive države. kultura je već probudila nacionalni duh. te dve oblasti dostižu još veći stepen napretka. 3. naprotiv. nego i škola i biblioteka. Za vlade kneza Romana i njegova sina Danila. te se zahvaljujući njima ruske varoši brzo razvijaju. Taj sukob. stiče znatn u političku moć. Trgov ačke veze između raznih oblasti. U takvim prilik ama nema političke stabilnosti. Posebice oblast Galič. POKRAJINSKI ŽIVOT RUSKIH ZEMALJA U XII I XIII VEKU Krajem XII veka ruska zemlja nema stvarnoga državnog jedinstva. u oblastima Galiča i Volinije. Ove oblasti. širi. U ovakvim okolnostima crkva revnosno radi i uspeva da raspr ostre svoje ideje u društvu i da podigne nivo kulture. — Jedno od tih središta obrazuje se na jugozapadu. oni teže da nadjačaju i kneževsku vlast. Tek krajem XII veka opada on kao i ostale varoši na Dnjepru zbog najezde Polovaca. koji su obrazovaniji i pristupačniji spoljnim uplivima. o kojima se podjednako staraju crkvene v lasti i pobožni kneževi. kako smo videli. Kada početkom XII I veka knez Volinije. uspe da prisajedini Galič. 64 bogatstvom i lepotom. koji ih skoro potpuno otsecaju od Crnog Mora i sprečavaju ih da nastave svoju trgovinu. bojari se učvršćuju na svojim posedima. posle političkog odvaja nja raznih oblasti. U ovim plodnim krajevima. Poljaka i Mađara. kneževina Galič-Volini ja postaje bogata i moćna država koja se uspešno bori sa svojim susedima.

njegovih „predgrađa” i oblasnih sela imaju isto pravo da učestvuju na sastancima novgo rodskoga veća. Osim glavne varoši koja leži na obema obalama Volhova i deli se na pet samostalnih opština (kanjec). Baltiskim Slovenima. Kada je delio svoje oblasti svojim sinovima. i ako ne vode trgovinu lično. a ovi. Ipak. Pre sve ga bogatstvo i moć grada. koja je osnovica njihovih političkih stremljenja. Novgorod se manje od svih drugih oblasti obazire na rodoslovne zahteve i pr ava kneževa. stekao je izrana izuzetnu trgovačku važnost. Opadanje trgovine sa Vizantijom. sa ostrvom Gotlandom. pozajmljuju novac trgovcima. igra u Novgorodu značajnu ulogu. poput drugih velikih gradova. koj e nastupa krajem XII veka i priprema propast Kijeva.Volinije u početku XIII ve ka olakšaće u mnogome rad njenih neprijatelja i izazvaće teške međunarodne posledic e. Novgorod postaje ubrzo veli ko trgovačko središte. Ovi krajevi imaju posebno administrativno uređenje i p ružaju se na sever sve do Beloga Mora. i trgovaca koji rade svoj im sopstvenim sredstvima ili delimično pozajmljenim kapitalom. Izborsk. i Novgorod. Neplodno zemljište i neizdašna priroda novgorodske oblasti primoravaju njene stanovn ike da potraže sredstava za život u trgovini i zanatima. jer imaju ista politička prava. i ti kneževi. Tuđinski trgov ci imaju u njemu svoje kancelarije i slagališta robe. Poznije se veza izm eđu Kijeva i Novgoroda prekida. jer on već igra ulogu posrednika između Rusa i zapadnih zemalja. a koji se obično potvrđuje obostranom zakletv . a kasnije i sa Libekom. Ova ekonomska uloga Novgoroda uticala je na njegovo društveno ustrojstvo. Viši stalež sastoji se od bojara. Iza ovih pokrajina su zemlje (volost) koje su osvojili i nas elili stanovnici Novgoroda. i budnije pazi da se poštuje ugovor zaključen između stanovništva i iz abranoga kneza. Jaroslav Mudri dao je Novgorod. Oblast Novgoroda. On stupa u vezu sa istočnjačkim zemljama. radnika i ratara. Nijedna od tih protivničkih snaga ne može da savlad a svoga suparnika: bojari ne uspevaju da nametnu svoju volju kneževima. Zat im dolazi red srednjih posednika zemlje i kapitalista. te takoreći igraju ulogu ba nkara i drže veliki deo gradskog i seoskog stanovništva u ekonomskoj zavisnosti. svome najstarijem sinu. a pose bice Nemačke. Veće koje se stvarno — zbog toga što ostatak stanovništva učestvuje u njemu samo ponekad — s astoji poglavito od građana prestonice. doprinose njegovom razvitku. koji se smatraju za predgrađa Novgoroda. Novgorod. prva ruska varoš na velikom putu od severa ka jugu. oblast Novgoroda postaje drugo veliko s redište Rusije. ipak su nemoćni da un ište njihovu socijalnu moć. tih velikih posednika zemlje i velikih kapitalista koji. nema jakog odjeka na sudbin u Novgoroda. Ladoga itd. iako uspevaju da uguše pobunu bojara i da ih svirepo kazne. ope t. Ono se tim e koristi da obezbedi sebi veću slobodu pri izboru kneževa i veću nezavisnost prema nj ima. Oko sredine XII veka njegovo veće smatra da je van spora njegovo pravo da poziva na upravu kneževe koje ono izabere i da zaključuje s njima sporazum koji reguliše njihovu upravnu nadležnost. tog a glavnog poprišta kneževskih borbi. a na istok do venca Urala.blagostanje i bezbednost zemlje. Staraja Rusa. a naročito krzna. ona obuh vata i pet pokrajina ili pjatina (petina). Skandinavijom. Niži stalež ili „crni narod” sastoji se od ostatka slobodnog 66 stanovništva. — Usled opadanja Kijeva. pošto svi stanovnici Novgoroda . i u svakoj od ovih pokrajin a ima gradova kao Pskov. oni tu odlično trguju. kada su se jednom učvrstili u Kijevu. teže da zadrže Novgorod u neposredno j zavisnosti. zanatlija. Upravo su kneževi Novg oroda okupili zemlje Istočnih Slovena i stvorili od njih Kijevsku veliku kneževinu. iz Ska ndinavije ka Grčkoj. Ovakva n estabilna ravnoteža u unutrašnjoj politici kneževine Galič. Oblast Novgoroda odavno zahvata ogromnu površinu.. u isto vreme kad i Kijev. jer kup uju od domorodaca sirovine. ovi staleži razlikuju se samo svoji m ekonomskim stanjem. postaje prestonica jedne nezavisne oblasti kojom upravljaju njeni sopstveni kneževi. sa Grčkom. Razn e okolnosti doprinose da se stvori njegov originalni izgled. a potom udaljenost od oblasti Dnjepra.

čitava Livonija je uskoro u rukama Nemaca. koji zasedava kod posadnika i tisjackoga i koji broji nekoliko desetina članova. po d vidom jedne gradske demokratske republike u kojoj je knez samo izabrani pretst avnik pod kontrolom naroda. te se ono čak i pri izboru kneza opredeljuje p rema koristi koju on može da pruži oblasnoj trgovini olakšavajući joj pristup na nova tržišt a. napadn ute. kneza Suzdalja i sina velikoga kneza Vladimira. ali je njegova vlast u svakom pogledu ograničena. Zbog velikog obima ovih nadležnosti. on ih nije uništio. Godine 1200 jedna nemačka krstaška vojska došla im je u pomoć i dopr la do ušća zapadne Dvine. koji se okreću ka susednim ruskim ze mljama. veću. Albert. U isto doba veće prisvaja pravo da bira glavne kneževe pomoćnike. Ovi u velikoj meri daju prava c vrhovnoj zemaljskoj ustanovi. koja je zadugo zaustavila pokušaje nemačke najezde. nego i radi z emaljske odbrane. te zajednice otstupaju na istok. Knez je vrhovni st arešina koji upravlja i sudi. oblast Novgoroda je stvarno pod upravom jedne bogate aristokratije zemljoposednika i velikih trgovaca. i tisjackoga (tisućnika). dakle od ljudi iz reda bojara i trgovaca. Liv ima ili Letoncima. osnovao je tamo grad Rigu i stvorio u svojim oblastima viteški red Mačonosaca. i Nemci koji nadiru ka istoku. obično se sastavlja od ranijih posadnika. veće cepa ugovor i „pokazuje knezu put” koji vodi iz gr ada. ka Polockoj kneževini i oblasti Novgoroda. Novgorodu nije knez potreban samo radi obezbeđenja trgovačkih koristi. koja sačinjava kao neki upravni savet. onda ni on ni ratnici iz njegove garde nemaju prava da kupuju zemlju u oblasti Novgoroda. koje zaus tavljaju i pljačkaju pri prolazu. knezu i njegovoj administraciji. između ostalih i oblast Novgoroda. Te vtonski red. i tom pobedom — zbog koje je dobio nadimak Nevski — udaljio je zadugo Šveđane od oblasti Novgoroda. i ono nameće knezu saradnike. Potom je oterao Litvance koji su takođe bili prodrli u njegovu oblast. te sad one zauzimaju granične ruske oblasti. On m ože da upravlja i deli pravdu samo u saradnji i pod nadzorom posadnika. I tako veće bira sve svetovne i crkvene velikodostojnike. koga potvrđuje u dostojanstvu kijevski mitropolit. u Novgorodu spadaju u nadležnost jedne posebne ustano ve sa ograničenim osobljem. Odavno su nemački trgovci i misionari pokušava li da se učvrste na južnoj obali Baltičkoga Mora. Odlučni sukobi između ovih novih neprijatelja padaju za vladavine Aleksandra.om. Veće rešava o ratu i miru. Iako je Novgorod uspeo da potuče svoje neprijatelje. uprava tekućih poslova i prethodno proučavanje p itanja koja treba da se podnesu veću umesto da pripada. Godine 1240 Aleksandar poražuje švedskog vođu Birgera na Nevi. posadnika. on rasteruje odrede koji su krstarili oko Novgoroda. kao svuda. Godine 1242 on mora da suzbija Mačonosce. Ako knez odbije da radi sa izabranim činovnicim a ili pogazi ugovorene uslove. Na čelu svoje garde i narodne vojske Novgoroda. I pored očajničko ora. sa namerom da zavede hrišćanstvo među domorodnim mnogobošcima. učvrstio se na ruskom zemljištu. i o zakonodavnim pita njima. Ako mu se obezbedi izvestan prihod. njemu su u početku XIII veka zagroz ili opasniji narodi: Danci koji su osvojili Estoniju. Drugi jedan nemački viteški red. tisjackih i sotskih. kome je bila dužnost da pokori domoroce. Posle toga moraće on da vodi računa u svojoj politici. Šveđani koji su se dokopali Fi nske. oslobađa Pskov i Izborsk i započinje sa glavinom Mačonosaca na zaleđenom Pejpuskom Jezeru bitku nazvanu „pokolj n a ledu”. I tako. koga je papa naimenovao za episkopa Livonije. tako da se opasnosti koja preti Novgorodu od Šveđa na i Nemaca pridružuje još i opasnost od Litvanaca. pa da širi i učvršćuje hrišćanstvo. Ako je do kraja XII veka imao za susede samo 67 finska i litvanska plemena. ali nisu mogli da slome upora n otpor domorodaca. Taj savet . Isto tako veće bira i episkopa. približili se Novgorodu i presekli put stranim trgovcima. razjedinjena litvanska plemena obrazuju ratničke zajednice. a naročito u svojim odnosima sa ostalim ru . jer se iz tih staleža i uzimaju državni službenici. na ušću Njemena i Visle. Pred ovim dvostru kim nadiranjem. slaba i rasturena. koji su se za njegova otsustva dokopali gradova Izbo rska i Pskova. koji je prvi sudija i upravljač posle kneza. koji k ao starešina mesne milicije komanduje njom uz pripomoć izabranih sotskih (stotinara) .

njega ubijaju 1175 godi ne njegovi službenici. jednoga od mlađih sinova Vladimira Monomaka. kome su neznane političke tradicij e Juga. a potom i knez Kijeva. Kada Georgij. Iako stari gradovi Rostov i Suzdalj imaju svaki svoje veće isto kao i druge ruske varoši. koji pozivaju 69 . a to će reći u ravnicama i šumama na rekama Kljazmi i Moskvi . nastanjeni kao zemljoradnici na selu ili kao z anatlije u gradovima. svoj omiljeni grad koji mu je otac poklo nio. Oblast Suzdalja. sa kojima po stupa kao sa potčinjenima i od kojih zahteva slepu poslušnost. on tamo postavlja kao svog zamenika najpre svoga mlađeg brata. a Jaroslav 68 Mudri podiže Jaroslavlj. Takvo je i shvatanje i kneza Andreja. Vjatići. on je neprestano mislio da je napusti radi prelaska u Kijev. koje su saveznice bojara i koje poz ivaju za kneza Andrejeve nećake. koji on brižljivo uvećava i ulepšav a. iako je u njoj podiza o nove varoši. naročito Litvanci. Ruski gradovi Rostov.skim oblastima. te tako on ujedinjuje pod svoju vlast čitavu oblast. ali je pitomije od zemljišta Novgoroda. naprotiv. Uistini. Ali već krajem XI veka ona je uzdignuta na ste pen zasebne kneževine. Krivići i Slove ni iz oblasti Novgoroda. hoće da ga zad rži pored sebe. U to vreme menja se unutrašnje stanje. on potajno beži u Vladimir. pr ilikom podele svojih pokrajina. Mali broj trgovačkih središta. Doduše. on takođe osvaja Kijevsku veliku kneževinu. oliča va nov tip kneza. nego stare varoši. Georgij Dolgorukov postaje tako jedan od najmoćniji h kneževa svoga doba. Njegov sin Andrej Bogoljubski. apsolutizam. stanovnici. kao žrtvu njegove despotske naravi. — Oko sredine XII veka drugo jedno političko središte stvara se u gra nicama oblasti Suzdalja. a on ostaje u Vladimiru odakle nadgleda kijevske kneževe. Posle Georgijeve smrti 1157 godine. ali ne želi da u njoj b oravi. građanski rat izbija između starih varoši Rostova i Suzdalja. njegova smrt ne menja niukoliko režim što ga je on zaveo. koji su baš tada stvarali brzo svoju moćnu državu. ne gledaju u njemu službenika trgovačkoga grada i zaštitnik a puteva. iako je naseljavao svoju kneževinu. kome je on pomogao da osvoji kijevski presto. gde je naposletku i umro kao veliki knez. Naposletku. nego gospodara i vladara zemlje u kojoj su se oni nastanili. između Oke i Volge. Jaroslav Mudri daje tu oblast svome trećem sinu ka o dodatak oblasti Perejaslavlja. Postavši vladar čitave oblasti Suzdalja. Suzdalj i Murom tamo već postoje u vremenu kada se obrazuje Kijevska velika kneževina. Prilike mu idu na ruku. gradovi Rostov i Suzdalj proglašavaju ga za kneza. prezirući veze koje u drugim kneževinama vezuju kneza sa starijim članovima nje gove garde. Andrej zavodi u svojoj državi novo političko uređenje. sve je to doprinelo da se između kneza i stanovništva stvore drukčiji odnosi nego u oblastima Dnjepra. a u korist Georgija Dolgorukoga. brojna nadmoćnost zemljoradnika i kasnije naseljavanje zemlje. On ispoljava svoje preziranje starih varoši i njihovih veća. potom druge svoje rođake. čije je zemljište istina manje plodno nego ono na jugu. njemu je miliji grad Vladimir. Mnoštvo naseljeni ka pridolazi sa Dnjepra ukoliko se borbe između kneževa rasplamćuju i ukoliko se uvećava opasnost od najezde Polovaca. rođenog i vaspitanog na Severu. koji su većinom došli zajedno s knezom ili čak posle njegovog stupanja na vlast. Sa domorocima sastavljenim od finskih plemena Merja i Muroma izmešali su se još odavno Istočni Sloveni. U to doba ova oblast je još uvek samo drugostepeno leno. on izbegava da se savetuje sa starim bojarima i grubo tera od sebe n ekolicinu. o tome da se u blizini njegovih granica nalaze opasni neprijatel ji. Uz pripomoć svojih po danika. ali. a poznije sveti Vladimir tamo osniva grad Vladimir. i novih gradova. Zgodnije saobraćajne veze uspostavljaju se sa oblastima srednjega Dnjepra. nove varoši što su ih kneževi osnovali ne znaju za veće i njegove tr adicije i nemaju moćnog trgovačkog staleža koji teži da ograniči kneževsku vlast.

Džingis-han odvodi svoje horde u Severnu Ki nu koju pokorava. Černjihova. rasturene po čita voj zemlji. koja se u svojim pok rajinama ponašaju kao samostalni gospodari. Iz Rjazanjske oblasti Batij prodire u oblast Suzdalja i zauzim a jedno za drugim Moskvu. Ali jedinstvo oblasti Suzdalja ne traje dugo. koje Tatari pomoću sprava za razbijanje zidova 70 zauzimaju na juriš. Međutim. Ovi su nemoćni d a mu se odupru: jedni su istrebljeni. a ruski knežev i koji su ostali živi i zarobljeni podvrgnuti su nečovečnim mučenjima. pa se potom okreće ka zemljama na zapadnoj strani Mongolije.njegovu braću. moraju da računaju s njom. preko Kavkaza. Knežev i Kijeva. i uskoro potom njegov naslednik Ugedej šalje svog nećak a Batua. Oblast Suzdalja prelazi u vlast jednoga Andrejevog brata. u stepe Polovaca. u stepe ok o Crnoga Mora i napada na Polovce. a on ubijen u bitci. Po smrti Vsevoloda. život ruskih pokrajina. Georgij Vsevolodovič. vrše pokolj stanovništva ili ga odvode u ropstvo. sa opadanjem Kijevske velike kneževine i stvaranjem novih političkih centara . postaje međusobno različit. ili Batija. a kad je ona to odbila. Godine 1236 Batijeve horde pojavljuju se na levoj obali Volge i podjarmljuju Bugare sa Volge . koji čak nisu mogli n da uvide kakvi su njihovi pobedioci. Potom Batij polazi ka Novgorodu. 4. Ali Tatari. dok njegove trupe. U zimu 1237 one prelaze zaleđenu reku i približuju se oblasti Rjazanja od koje traže da se pokori i da im plaća danak. Vsevolodova vladavina (1176—1212) obeležava vrhunac moći suzdaljsk e oblasti: ona nameće kneževe Novgorodu koji joj je u susedstvu. Kaspiskog i Azovskog Mora. ne is korišćujući svoju pobedu. Godine 1240 on polazi lično u rat sa g lavninom svoje vojske i opseda Kijev. njegova vojska je uništena. ali se na sto vrsta od grada zaustavlja zbog na došlih reka — to je bilo u proleće —. koji je kasnije uzeo titulu velikoga kana i li Džingis-hana. najezde Tatara. koji se učvršćuju u stepam a oko Crnoga. Godine 1239 šalje on u oblasti Dnjepra jednu jaku vojsku koja zauzima Pereja slavlj i Černjigov i uništava njihove branioce. ali taj rat kratko traje i završava se pobedom novih gradova i triumf om novoga režima. da po rečima Pov esti o puku Igorovu ona može „veslima svojih brodara da isprazni Volgu i šlemovima svo jih ratnika da isuši Don”. bojeći se da će i oni biti napadnuti ako Polovci budu pobeđeni. zauzimaju i pustoše ostale gradove. ali se tatarska opasnost ponovo javlja posle nekoliko godina. drugi beže ka Dunavu i sklanjaju se kod Mađara i na Balkansko Poluostrvo. Nje gova prethodnica prelazi sa južnih obala Kaspiskog Mora. okreću se nazad i iščezavaju u stepama. TATARSKE NAJEZDE I NJIHOVE POSLEDICE Tatarske najezde. Vladimir i Suzdalj. njegovo mnogob rojno potomstvo — zbog koga su ga nazvali „Mnogorodni Vsevolod” — zavadilo se. Godine 1227 Džingis-han umire. Ove suprotnost i još se pojačavaju posle jedne nove nesreće. koji se ne odupire dugo. te se nje gove države cepkaju na nekoliko kneževina. veliki knez oblasti Vladimi ra. skuplja vojsku i susreće Tatare na reci Sitju u martu 1238 godine. sakupljaju veliku vojsku i polaze u susret Tatarima. Rusi. Najstariji knez Suzdalja zadržava titulu velikoga kneza. Galiča i drugih južnih oblasti. one je opkoljavaju i pu stoše. vide u ovome događaju samo jednu kratku i pr olaznu buru. ali gubi svaku vlast nad mlađom braćom. a li oni pretrpljuju poraz na reci Kalki (sada Kalmiusu) godine 1223. I tako. njena moć je tolika. te se vraća na jug. on toliko pustoši t . pa čak i udalj eni Galič sa Volinijom. koji pozivaju u pomoć susedne ruske kneževe. napušta svoju prestonicu. Odatle Batij preduzima osvajanje Južne Ru sije. Kijev. u zavojevački pohod na zapad. koji zadržava Vladimir kao prestonicu i uzima naziv velikoga kn eza varoši Vladimira. Vsevo loda III. a ostatak se stapa sa Tatarima. ali se ne usuđuju da napadnu tako brojnog neprijatelja i sklanjaju se u svoje u tvrđene varoši. Po izvršenom ujedinjenju. počev od XIII veka. — Početkom XIII veka mnoga tatarska plemena koja lutaju po Mongoli ji ujedinjuju se pod vlašću hana Temučina. Rjazanjski kneževi dolaze žurno.

koji je ranije odbranio Novgorod od N emaca. umetnost. prosveta. ulogor uje na obalama Dona i Volge. jer šest godina kasnije kaluđer Plano Karpini. a potom prelazi u Poljsku i Ugarsku. pomišlja da zbaci tatarski jaram. Tatari upadaju u Poljsku i p ustoše ponovo oblast Galič-Voliniju toliko. Kada je prošlo doba prve klonulosti. nasuprot radikalima. sve što je cvetalo u Kijevu u XII veku. ali Tatari naslućuju njegove namere i zahtevaju da poruši utvrđenja. Litvanaca i Šveđana. održava u miru. Moskva ulazi u eru konačnog opadanja. razvoj despotske vlasti. kada drugi slovenski narodi počinju d a se preporađaju. još i Vladimir-Volinski i Galič. književno st. to bi bili uzastopni uticaji kojima bi se mogla obja sniti usamljenost Rusije i trajanje njenoga „varvarstva”. Isto su tako ruski evrazis ti skloni da preuveličavaju tatarski uticaj. Jedino su sveštena lica oslobođena poreza. i: uopšte uzev. jedan radikal i z godina 1860—1870. Posledice tatarskoga gospodarstva. ali. Moskva. Ruska pravda pobegla je na nebo. u Moskvi je ugaslo. Oni suprotstavljaju — kao što su činili slavenofili i u skorije vreme Osvald Špengler — mongolsku „kulturu” evropskoj „civilizaciji”. čak i silom. sa manjim odredima vojnika koji imaju dužnost da nadgledaju stanovništvo preostalo posle najezde. može da izbroji jedva 200 nastanjenih domova. i po njihovim rečima baš ta mongolska prošlost o ogućiće Rusiji da izbegne evropsku dekadenciju i da u svetu izvrši svoju buduću civiliza torsku ulogu. Tatari. njihovi politički protivnici. Preostali kneževi pokoravaju se takođe. Od Kijeva Batij produžava na zapad i osvaja. koju oni žele da otkriju u premongolskom dobu. stanovništvo pobunjeno protivu Tatara.. Rjazanja . rusko stanovništvo povija se p od tatarskim jarmom. krajem XIII veka. Tata ri ostavljaju pravoslavnoj ruskoj crkvi sve njene povlastice i ne progone je. U inostranstvu se nailazi na ista shvatanja kod protivruskih istoričara: Vizant ija. ponekad oni čak obuzdavaj u pokušaje pobune stanovništva. Za njih je „tatarski” značilo isto što i „moskovski”. da se ona pretvara u seoce. knez Galiča. prestonica hana. Tatarski činovnici prebrojavaju stanovništvo da bi mu nametnuli porez. i pod zaštitom njihovog antinacionalnog sistema uspela je da prisajedini obl asti Novgoroda. pored ostalih gradova. Na reci Ahtubi osniva se kao neka prestonica Zlatne Horde. zato ruski knežev i moraju da odlaze u Hordu i traže od hana jarlik (povelju) koji im daje kneževsku v last. da 71 se ta pokrajina još zadugo nije mogla da oporavi od toga udara niti da povrati nek adanje blagostanje. koje gubi strpljenje zbog globljenja i nasilja što ga vrše skupljači poreza. koje ostavljaju ruskim kneževima. pruža nam lep primer njihovih tvrđenja: „Moskva se bratimila sa Tata rima. Tatari udaraju namet na osvojene ruske zemlje i postavljaju tamo upravljače. Os im skupljanja danka. te on mora da se odrekne svojih planova. U XV veku. utv rdio se čitav jedan moskovski svet. njihovih shvatanja i njihovih ustanova. Nasuprot tome.u varoš. međunarodne veze. On ostavlja stepe pored Azovskog i Crnog M ora jednome svom rođaku. grad Saraj. odvojen od Južne Rusije. radikali. ruski nacionalisti uobičajili su da nazivaju „tatarskim” sve što im se nije svidelo u prošlosti Rusije i u r uskom karakteru. a u Moskvi su šikaniranje i spletka zauze li njeno mesto”. a ne žaliti zbog toga. sve je to po tvrđenju radikala pozajmljeno od Tatara. D anilo. bas kake. Prižov. zastarela shvatanja i zloupotrebe koje su že leli da uklone. U Moskvi. pr i prolasku kroz nju. grubost primitiv nih običaja i kaznenog zakona. a on se sa glavnom tatarskom hordom. Pismenost. ako je moskovski despotizam uništio klice demokratske vladavine. Tvera. ali zadržavaju pravo da ih potvrđuju u tome zvanju. oni se ne mešaju u poslove osvojenih oblasti. Tako Aleksandar Nevski. — Od vladavine Katarine II. tome se tre ba radovati. Pskova. Opljačkano i desetkovano tom svirepom najezdom. pripisival i su tatarskom uticaju despotizam. Zanimljivo je da se i kritičari i obožavaoci Istoka slažu u tvrđenju da je moskovski duh . gde nailazi na otpor koji ga primorava da s e zaustavi i da pođe natrag ka stepama. zasnovan e na suverenosti naroda. te traži saveznike na Zapadu i p očinje da podiže utvrđenja. za vladavine njegovoga sina Lava. postavši veliki knez oblasti Vladimira. „Zlatnom Hordom”.. učinio je to uz pripomoć Tatara. Posle Danilove smrti. Politička centralizacija.

radikala i evrazista. Uistinu. Ono je izvršilo izvestan uticaj i na spo ljne oblike ruskoga života. Strahovita pustoše nja što su ih vršili osvajači i ropstvo koje je posle toga nastupilo oslabilo je ruske oblasti i dovršilo razjedinjavanje koje ih je odavno podrivalo. dovršavajući tako ono što su Pečenjezi i Polovci započeli. Istoričari. Tatarska najezda. dovoljno je — umesto pribegavanja tatarskom uticaju — setiti se novoga političkog režima što ga je 72 zaveo knez u toj oblasti koja se tek naseljavala. Jer je na spoljnoj trgovini počiva la pozajmljena kultura Kijeva. Osvajanje južnih stepa preseklo je konačno saobraćajne veze između Rusije i Vizantije. Središne i Južn e Velikoruse. ima izvesne veze sa tatarskim načinom prikupljanja porez a. ipak ne bi trebalo misliti da tatarsko gospodarstvo nije ostavilo nikakvih tragova u Rusiji . i ako nisu izazvala. Što se tiče onih na severu one su uspele da odbiju svoje za padne neprijatelje i potpuno se predale brizi o svome sopstvenom životu i svojoj n ezavisnosti. propadanje kneževina na jugu i zapadu i širenje onih iz središne ra vnice između Oke i Volge. Iako poreski sistem. te se u daljem izlaganju nećemo na njih obazirati. Tatarska najezda imala je i posrednijih i dalekosežnijih rezultata .isto što i onaj istočnjački duh koji ne može da primi evropsku kulturu. kao što će se videti. koja ih je uostalom i sama delimično pozajmila od Vizantije. U ist i mah se pokrajinska obeležja ruskoga stanovništva u ravnici Istočne Evrope konačno učvršćuju te se tako završava razvitak započet početkom XIII veka. Maloruse. napredak Kijeva nije mogao nadživeti sasvim spolj ne uzroke koji su ga stvorili. Da bi se objasni lo opadanje Kijeva nije potrebno pozivati se na mongolsku najezdu. Ona isto tako odlaže za nekoliko vekova silaženje stanovništva iz Središne Rusije ka stepskoj crnici. koja je nadživela sjajno doba Kijeva. od kojih je glavna pomoć koju su tatarski vl adari pružali moskovskim kneževima. . izvesne vojne i političke ustanove iz XVI veka stvorene su po ugledu na Turs ku. samo je jedna epizoda vekovne borbe započete u preistoris kom vremenu između nomada sa juga i poljoprivrednika iz velike ruske šume. koja je rase lila stepsko stanovništvo. Imena nekada njih slovenskih plemena iščezavaju. a naročito pretstavnici moskovske škole. Nasuprot tome. poznatije od pre izvesnog vremena po njihovom drugom naz ivu Ukrajinaca i Beloruse. Iako treba odbaciti preterivanja nacionalista. kao i državi moskovskoga cara. Ono je imalo neposrednih posledica. te nisu sposobne da pruže pomoć udaljenim pokrajinama. Ovakva unapred stvorena mišljenja su u suprotnosti sa istorijom. ali uticaj pravih tatarskih elemenata bio je mnogo man jeg obima i trajanja nego uticaj Istoka uopšte. koji se dalje dele prema njihovim narečjima na Severne. Važno je da se dobro razlikuje kad je i šta pozajmljeno od istočnjačkih ustanova. Tako se završava staro doba ruske istorije. Shvatanj e da je vladar sopstvenik čitave državne teritorije i da svi treba da služe državi zajed ničko je i carevini vizantskih vasileisa. a to će reći doba osnivanja normanskih država i proširiva nje arapskih kalifata koje se završilo u XI veku. jer je ono bi lo nastupilo još pre nje. Isto tako. a ta trgovina uništena je arapskim opadanjem i isto dobnim slabljenjem Vizantije. za koju tvrde da joj tatarsko gospodarstvo nije moglo duboko izmeniti pravac. Poljaka i Litvanaca. muslimanskih kalifa i padišaha. da bi se objasnilo uzdizanje kneževine Su zdalja i Vladimira. Kneževine na zapadu i jugu gube skoro potpuno svoju otpornu snagu i padaju jedna za drugom pod vlast svojih zapadnih suseda Mađa ra. Ona su ubrzala. geografska raspodela stanovništva i stvaranje pokrajinskih narečja dovode do podele Istočnih Slovena na tri velike gran e: Velikoruse. pa i taj istočnjački uticaj bio je sla biji nego uticaj vizantiske kulture. I tako se istori ja Severne Rusije i istorija Južne i Zapadne Rusije kreću u različitim pravcima. suprotstavljaju tome tvrđenju ideju jedne samonikle i pravilne istoriske evolucije.

na Dnjepru. — Moskovska kneževina obrazuje se srazmerno dockan. — One se stvaraju između Oke i gornje Volge. R U S I J A I U J E D I N J E N E R U S K E Z E M L J E 1. i podnosi joj samo one poslove koje mu se svidi da ona pretresa. U naknadu za to. sebara ili polusebara. da priđu drugome knezu. ali ta obaveza ih ne vezuje isključivo. jer njihov dolazak ubrzava ekonomski razvitak zemlje. kao što smo videli. koji su na čelu najvažnijih s lužbi njegovoga ličnog poseda. bojar i i manastiri kojima pripada zemlja i koji imaju pod sobom veliki broj radnika. ne izlažući se kazni. Perejaslavska. one su zemljoradničke i čisto seljačke. kojima se u drugoj 74 polovini XIII veka pridružuju Suzdaljska. a ona idu čak do vršenja izvesnih upravnih funkcija. Nižnji-No vgorodskoj i Smolenskoj. On čak rado daruje bojarima i manastirima povelje koje sopstvenicima povlašćenih imanja daju veoma obimna prava nad stanovništvo m. Jedino povlašćeni posedi bojara i manastira. Rjazanjskoj. kao u južnim oblastima. Velike kneževine. pa prema tome uvećava političku važnost kneževine. pravosuđa i policije. oni mogu. jer veće ne dobiva tu nik akvu političku moć. sa zabra nom kneževim službenicima da prodru na teritoriju tih povlašćenih imanja. Stvaranje Moskovske kneževine. bojari i manastiri. Svaka kneževina je tada skup od više povlašćenih imanja koj a uživaju neprikosnovenost. Isprva je to samo jedna strategiska vojna stanica i odmorište z a kneževe koji idu iz Severoistočne Rusije u sliv donjega Dnjepra. Tako se ocrtav a jedno čisto feudalno uređenje. bojari i „slobodni službenici” obavezni su da vojnički služe svome knezu sizerenu. preuzimaju prirodno upravu nad preobražavanjem i ekonomskim prilagođavanjem te oblasti. Var ošica Moskva niče na jednom visokom bregu sa borovom šumom. Tu nema.73 I V . imaju ne samo ekonomsku vlast koja proističe iz vlasništva zemlje. ne potpadaju pod upravnu nadležnost namesnika i vo lostelja (župana). Poznije se skoro sve ove kneževine cepkaju i dalje: na primer. Ove feudalizovane kneževine na severoistoku žive primitivnijim životom nego one na jugu. Zbog toga kneževi. koga izdržava neposredno samo stanovništvo — to j e sistem kormlenija (ishrane) — a ne kneževska blagajna. M O S K V A . Politički režim je tamo isto toliko uprošćen koliko i socijalni. u tome svojstvu p . knez poziva samo one bojare koje on želi da pita za savet. Isto rasparčavanje vrši se u drugim velikim kneževinama. ako žele. Ali ovakva duma nema ni stalnoga sastava ni jasno odr eđenu nadležnost. od Rostovske kneževine odvajaju se kn eževine Jaroslavska i Uglička. SEVEROISTOČNE KNEŽEVINE U XII I XIII VEKU I STVARANJE MOSKOVSKE KNEŽEVINE Moskovska država stvorena je postepenim sjedinjavanjem mnogih manjih i većih kneževina koje su najpre sačinjavale Severo-istočnu Rusiju. Kostromska i Moskovska. cepkaju se. Severoistočne kneževine u XII i XIII veku. Knez upravlja savetujući se sa bojarima. Jurijevska i Starodubska. Knez koji uređuje svoju oblast želi da privuče na svoju zemlju moćne bojare koji raspolažu velikim brojem ljudi. usled deljenja između više naslednika. nego i izvesne političke nadležnosti nad stanovništvom svojih poseda. kao sopstvenici tih imanja. Tako se krajem XII veka odvajaju od kneževine oblasti Vladimira četiri manjih k neževina: Rostovska. a s druge strane postaju vazali svojih kneževa. na samom utoku rečice Neglin aje u reku Moskvu. ni traga kakvoga zana tstva ili značajnije trgovine. Ti naseljenici žive najpre od ribolova i lova. a potom počinju da raskrčuju šume. od kneževine Perejaslavske odvajaju se Tverska i Dmitro v-Galička. ukoliko slovenski naseljenici prodiru duž reka u ogromne prašume koje pokrivaju tu z emlju. To raskrčavanje zahteva zajednički rad mnogih ruku. Mesna uprava i pravosuđe p overeni su namjestnjiku (namesniku).

pojačava ist ovremeno i njihovu političku ulogu i priprema im uspeh. osvaja Možajsk posle jednog srećnog prepada na susednu kneževinu Smolensk. Veoma šumovita. iako posrednim putem.ojavljuje se ime te varoši prvi put u letopisima godine 1147. njegov sin Dmitrij ubija Georgija. ali i sam gine posle toga. rečni putevi koji olakšavaju živu trgovinu ukrštaju se tu i privlače naseljenike. Posle jednog perioda borbi sa suparnicima. Ovaj pri liv novih stanovnika. Ovi nisu dirali u političku organ izaciju Rusije. knez Ivan Dmitrijevič. — Danil Aleksandrovič uvećava svoje posede dodajući im Pe rejaslavlj. Moskovska kneževina počinje da se obrazuje. zahvaljujući svome geografskom položaju i izvesnim ekonomskim pos ebnostima. koji je najpre pobeg ao u Pskov a potom u Litvaniju. Politička važnost Moskve raste istovremeno i zbog toga što je ona postala verska prest . Posle toga Moskovska kneževina zahvata skoro ceo sliv reke Moskve. Osim tog a. Danil Aleksandrovič. Mihail Jaroslavič gospodari njo m neko vreme. i dobi potvrdu svoga položaja. Ta kneževina je tada još veoma ma la. PRVI MOSKOVSKI KNEŽEVI od Danila do Ivana III Danil († 1303) i Georgij († 1326). koji mu ostavlja u nasleđe njegov nećak. učvršćuje u njoj i osniva dinastiju moskovskih kneževa oko 1260 godine. Georgij. knez tverski. odlaze u Zla tnu Hordu da se otimaju o jarlik koji bi im dao titulu velikoga kneza. — U Moskvi brat Georgijev Ivan. koji otada ostaje u rukama moskovskih kneževa. privlači veliki broj stanovnika. i Ivan se primi da je predvodi . Novgorodu i Rjazanju stanovništvo odbilo da plati danak tatarskim či novnicima. političkom uje dinjenju cele Rusije pod Moskovskom vlašću. moskovski kneževi — zahvaljujući raskošnim da rovima koje oni šalju Hordi — dobivaju skoro uvek povlastice velikoga kneza. i otima Kolomnu od kneževine Rjazanj. Aleksandar. i Danilovi poslednici energično nastavljaju tu poli tiku uvećavanja. zvani Kalita (vreća novca). i ne bi se moglo naslutiti da će ona jednoga dana. Moskovska kneževina. n asledio ga je i odlučio najpre da Tveru oduzme titulu velikoga kneza. Njegov sin Georgij Danilovič. kojim a godi mogućnost da zaradi od trgovine dodaju još i dobit od poljoprivrede. u drugoj polo vini XIII veka. Moskovs ki knez postaje u neku ruku prvi zastupnik hana Zlatne Horde u upravljanju rusko m teritorijom. te ta činjenica mnogo olakšava moskovskim kneževima njihovu ulogu „ujedinitelja”. Kada je u Tveru. već su jednim jarlikom podarili jednome od ruskih kneževa titulu vel ikoga kneza obavezujući ga da prikuplja i predaje Hordi danak svih ostalih kneževa. Ali već pod Danilom ona počinje da uv ećava malo po malo svoju oblast. Potom. uvećavajući materijalno bogatstvo moskovskih kneževa. zaštićena od spoljnih napada s usednim kneževinama. kada postane prostrana Mosk oveka država. 75 2. Kao nagradu on dobija jarlik velikoga kneza. Mihaila ubijaju mučki u Hordi. Ivan Kalita (1328—1341). ali Ivan Kalita odmah dođe u Hordu. Za vladavine Georgija započinje između moskovskih i tverskih kneževa borba o Vladimirs ku veliku kneževinu. Georgij p odmićuje tatarske činovnike bogatim poklonima i pobeđuje. izradi da se Aleks andar pogubi. koji oni sebi obezbeđuju st avljajući se u službu Tatara Zlatne Horde. pa ipak. i Mihail. on ostav lja svome bratu Aleksandru Mihailoviču jarlik velikoga kneza. Oni započinju „ujedinjavanje ruske zemlje pod Moskvom”. u trenutku kada se rasparčava nekadanja Rostovska kneževina izmeću potomaka Vsevoloda III „Mnogorodnog”. moskovski knez. i ta okolnost doprinosi mnogo. ona pruža protivu mogućnih najezdi Tatara i Litvanaca mnogo bol je uslove bezbednosti nego što ih imaju ostali delovi Severoistočne Rusije. koji ga je nasledio. vrati se posle nekoliko godina u svoj grad i usp e da stekne naklonost hana. zahvatiti skoro čitavu Istočnu Evropu. han pošalje na pobunjenike jednu vojsku. potom se sin Aleksandra Nevskoga. poput ujedinjav anja srednjevekovne Francuske pod Kapetima. tverski knez.

Ivan Ivanović (1353—1359). koji ga nasleđuje na prestolu. Oko 1300 godine mitropolit Maksim napustio je Kijev. Posle pobede nad Suzdaljom. Naziv velikoga kneza i prava nad gradom Vladimirom vraćaju se moskovskom knezu. Ivana Ivanoviča. On uvećava stanovništvo svoje kneževine primajući rado iselj enike koji pritiču sa svih strana.onica Rusije. koji ih potpomažu kneževskom dumom. Suzdaljski knez Dmitrij Konstantinovič koristi se njegovom maloletnošću. hram Bogorodičinog Uspeća. U ovom pogledu on mnogo potseća na opata Sižea. ali njegov naslednik Pet ar potpomagao je odlučno moskovske kneževe protiv Tvera. Pre svoje smrti on zaveštava Mos kvu kao nedeljiv posed svojoj trojici sinova. Ali upravu nad Moskovskom kneževinom i na ziv velikoga kneza cele Rusije nasleđuje posle njegove smrti njegov stariji sin Dm itrij. i preneo svoje sedište u Vladimir na Kljazmi. Veštom politikom oni ponovo zadobivaju hanovu naklonost prema moskovskom knezu. jedna nova opasnost zagrozila je Moskvu. ide stopama svoga oca. da bi postigao to uvećavanje. ali . Dmitrij Ivanovič — koji će kasnije. dok posedi njegovoga drugog brata Andre ja prelaze na Andrejevog sina Vladimira. i troši mnogo na proširivanje svojih poseda. Galič. Dmitriju ostavlja u nasleđe deo svoga preminulog brata Simeona. Šta više. koji će po redu uživati prihode od grada. 76 Simeon (1341—1353). Za vreme ovih prvih napora da se Moskovska kneževina uzdigne iznad ostalih kneževin a Severoistočne Rusije. On se proglašava za velikoga kneza cele Rusije. On je dugo živeo u Moskvi i s agradio u tamošnjem Kremlju glavnu sabornu crkvu te varoši. Dmitrij Donskoj (1362—1389). Umire bez dece i ostavlja svojoj ženi sve zemljišne posede. neotuđeno i nedeljivo dobro moskovskih kneževa. — Kada je došao na vlast. nasleđene ili stečene. koju je učvrstio brak između Dmitrija Ivanoviča i ćerke njeg ovoga ranijeg suparnika. Vladimirskoj. igra značajnu ulogu. Dmitrij Ivanović odupi re se svome suparniku. — Ivan II ne uvećava svoju oblast. moskovskim kneževinama pružaju veliku pomoć dve društvene s ile: moskovski bojari. Kostromi i Dmitrov u. te ovaj mora da prizna da je pobeđen. Rostovskoj i drugim kneže vinama. Za čitave svoje vladavine Ivan neprestano vreba prilike da proširi svoju oblast. On kup uje mnoga zemljišta i sela u Perejaslavlju. posle svoje pobede na Donu biti prozvan Donskoj — ima tek devet god ina. ali određuje „najveći deo prvorođenom sinu” Simeonu. post aje glavni savetnik moskovskih kneževa i vodi ih političkim putem koji treba da ih o dvede do prevlasti. On ima dva sina. Srećom. Ali mitropolit Aleksej i moskovski bojari grozničavo se zalažu da uspostave političku nadmoćnost Moskve. on više voli da se posluži novcem nego oružjem. koji prodire do Moskve i opsađuje Kremlj. a ostale svoje posede razdeljuje svojoj ženi i sinov ima. zvani Gordi. Jurjevu. koji su Tatar i opustošili. Tverski knez M ihail Aleksandrovič hoće da mu preotme titulu velikoga kneza. a Ivanu d eo koji je on sam nasledio od svoga oca. On kupuj e veliki broj bogatih sela u Novgorodskoj. Ivanu i Andreju. Moskva konačno postaje mitropolitsko sedište. otada se u zvanični m aktima moskovske vlade učvršćuju načelo da su titula velikoga kneza i vlast nad gradom Vladimirom nasledno. Za Ivana II i Dmitrija. da ishodi za sebe jarlik velikoga kneza. — Simeon. On stiče ogroman ugled i uvaženje svojim svetačkim životom i državničkim sposobnostima. Simeonu. te sklapa savez sa lit vanskim knezom Olgerdom. Ali naročito u vre menu kada mladi Dmitrij Ivanovič počinje da vlada i kada uspesi što su ih moskovski kn eževi postigli izgledaju uistini ugroženi. Za Teo gnosta. malo rani je je stari drveni zid koji je okružavao Kremlj . Vladimiru. zadobija tri varoši. u kojoj je sahranjen pošto je pretskazao Moskvi slavnu političku budućnost. i sveštenstvo. Dmitrija i Ivana. mitropolit Aleksej. al i su ti posedi uskoro sakupljeni pod vlašću njegovoga brata i naslednika u Moskovsko j kneževini. kao i ra scepom koji je istavio kao suparnike dva hana u Zlatnoj Hordi. poput mitropolita Petra za vladavine Ivana Kalite. čiji ih mitrop oliti podržavaju čitavim svojim verskim uticajem. koji ga je zamenio. čvrsta potpora bojara i sveštenstva pokazuje svu svoju vrednost. Bjeloozero i Uglič.

i na gornjem Donu. knez Pronska. te napreduje ka zapadnom delu Rjazanjske kneževine. koji joj nanese težak poraz (1377). Posle Olgerdovog povlačenja. koju predaje u celini svome najstarijem sinu Vasiliju. Ukoliko Mos kva. Kada No vgorod hoće da se pokaže nezavisnim od njega. Dmitrij polazi brzo u susret 78 Mamaju. Moskovski kneževi. Dmitrij odlazi u manast ir i prima blagoslov od Sergija za junački podvig koji priprema. mo skovska vojska ide na Tver. Peresvjet i Oslabja. Jaroslavlja. Ali. stupaju sa odobrenjem svoga starešine u njegovu vojsku. On potčinjava r ostovskoga kneza i proteruje iz njihovih kneževina kneževe Galiča i Staroduba. koja delom ima da zahvali za svoju nadmoćnost svojoj pokornosti prema Zlatnoj Hordi. jer mu kneževi Rostova. Tada novi han Mamaj posla na Ruse jednu vojsku koja prodre u oblast Rjazanja. koje svet više ne smatra za nepobedive. uspostavio je ravnotežu. koji mu obeća vojnu p omoć. posle dve godine Tatari su se osvetili. primorav a ga da se pokori i da plaća veliki porez. Borba se nastavlja protivu rjazanjskoga kneza Olega. opljačkao i popalio. postaje svesna svoje sve veće moći i ukoliko se Severoistočna Rusija pokazuje sve čvršća ujedinjena pod prevlašću Moskve. Mamaj spremi napad velikih razmera na Rusiju. Dmitrijeva snaga oseća se svuda. i on je spasao grad. Da bi sprečio to spajanje. ta pobeda je neobično uvećala važnost koju je Moskva stekla kao ruski politički centar. Dmit rij sa svoje strane sakupi ogromnu vojsku. Njihov novi han Tohtamih. Zlatna Horda naprotiv slabi usled unutrašnjih bo rbi između raznih pretendenata na hanski presto. U to doba manastir Trojica-Sergijevo. koji pristade da pomaže Mamaja i Jagajla. Najezde mongolskih pljačkaških rulja na rusku teritor iju počinju da nailaze sve češće na junačan otpor. Ova pobeda probudila je nadu na buduće oslobođenje i proizvela u celoj Rusiji dubo k utisak. blizu reke Bože ta vojska se sudari sa Dmitrijem Ivanovičem. Iznenađeni Tatari popuštaju i daju se u bekstvo (1380) .77 zamenjen jakim kamenim zidom. Ist ina. Najzad. ostatak svojih poseda razdeljuje svojim sinovima i svojoj ženi. vraća se na presto rjazanjske kneževine t ek pošto se pokorio Dmitriju Ivanoviču. nekada pokorni H ordi. Isprva Tatari su nadmoćniji. Njim upravlja njegov osnivač iguman Sergej. u ravnici Kulikova započinje ogorčena i krvava bitka. blizu Moskve. No povrh t oga. Dok je starešini Rusa pribavila naziv Donski. dva kaluđera iz toga manastira. uživa već veliku slavu. te je veliki broj Rusa i neko liko kneževa poginulo. ona je podigla hrabrost naroda. opustošio je Nižnji Novgorod i Rjazanj. koje su dotada čekale prikr ivene. i oseća se sve jasnije približavanje odluč a sudara. Ole g. Ali njegova pobeda nad Tatarima daje najviše sjaja njegovoj vladavini. postali su malo po malo vođi jedne Rusije koja je sve više ujedinjena u svojoj borbi za narodnu nezavisnost. čiji knez mora da se odrekne svojih zahteva. a okrnjila slavu tatarskih osvajača. koji je z bacio s prestola Mamaja. Rusi odgov oriše na to pustošenjem sela Mordva i Tatara duž reke Sure. Mamaj želi da se spoji sa Jagajlom. kod utoka Neprjadve u Don. Godine 1377 tatarski knez Arapša. On stupi u pregovore sa litvanskim knezom Jagajlom. napao je Moskvu iznenada 1382 godine. Bj eloozera i drugi dovedoše svoje trupe. on šalje na njega jednu vojsku. nego se i usprotivio rasparčavanju kneževine Vladimir a. Da bi potro utisak što ga je učinio taj poraz. koji se ogleda u čitavom nizu pesničkih i istoriskih dela stare ruske knjiže vnosti. pošto je potukao Ruse na obalama reke Pjane (pritoke Sure). koga svi smatraju za svetitelja. koji beži ispred moskovske vojske. i sa rjazanjskim knezom Olegom. on ne samo da je uvećao moskovsku oblast pomoću kneževina Vereje. Pre nego što je pošao na Mamaja. koga je zamenio Vladimir. Dmitrij je bio primoran da ponovo plaća danak Zlatno . Meščere. koji će poginuti u bitci kod Kulikova. no ipak Vasiliju daje najveći deo. Sve to da je tome pohodu sveto obeležje jednoga verskog i nacionalnog rata. Ali pridolazak svežih ruskih snaga. Kal uge i Dmitrova. zauzeo je na prep ad.

ili sa zapada — Litvanci. Kao što će se videti. obeležena je divljački svirepim postup cima: Vasilij II uhvatio je Vasilija Razrokog i iskopao mu oči. Moskva je u većala svoju teritoriju prisajedinjujući Murom sa njegovim oblastima Suzdaljom. No on se odmah pokaja što je to učinio. on izgoni Vasilija II iz Moskve i primorava ga da se povuče u Kolomnu. Međutim odnosi sa Litvanijom postaju sve zategnutiji i pored rodbinskih veza koje spajaju moskovske kneževe sa litvanskim velikim kneževima. Vasilij I (1389—1425). Ali taj sporazum je bio samo jedno primirje a ne konačno rešenje. ta nekadanja mala kneževina utonula u šumam a. Goro dcem. Moskovs ka država postaje kao neki utvrđeni logor koji neprekidno opsedaju neprijatelji što do laze sa istoka i juga — Tatari. Godine 1395 Tamerlan upada u zemlju. kome je tada bilo tek deset godina. bojari iz oblasti Dvine priznali su vlast Moskve. Borovskim i Nižnjim Novgorodom. — Na svome samrtnom odru Vasilij I zaveštao je u celini svoju kneževinu svome sinu Vasiliju. Za vladavine Va silija II. Ali je pobeda kod Kulikova ipak ostala u očima ruskoga naroda predzn ak potpunog oslobođenja. zbog čega je ovaj prozvan Slepim. Kada je novgorodski knez hteo da se odupr e moskovskoj vojsci koja se približavala gradu. pa pođe ponov o na svoga nećaka i potuče njegovu vojsku. Moskva. ali Novgorod ubrzo savlađuje pobunjenike i uspostavlja svoja suverena pr ava u toj oblasti. Uz pripomoć rjazanjskoga kneza i kneževa Možajska. koji traje dvadeset godina i upropašćuje sve tekovine moskovske politike. . Vasilij se osmelio u svojim odnosima sa Tatarima i prestao čak da im plaća dana k. A da bi nesreća bila potpuna. Stric Vas ilija II. Vasilij je primo ran da sklopi mir i da nastavi plaćanje danka. kasnije Dmitrij Šemj aka podvrgava istom onakažavanju Vasilija II. murza Edigej opsede Moskvu i opustoši zemlju. jer borba između ta dva protivnika nastaviće se u beskraj. Ali. nova tatarska najezda obara se n a Moskvu. Georgij. a protivn o izričitoj želji hana. pritoku Oke. Rusija odbija dve nove tatarske najezde. Ali se on uskoro zavađa sa svojim rođenim sinovima. U isto doba njen veći uticaj oseća se u izvesnim krajevima potčinjenim Velikom Nov gorodu. — Za vladavine Vasilija I. ćerkom litvanskoga velikog kneza Vitovta. Zaista. ali i on umire otrovan. Sukob je izbio zbog toga što su obe zemlje polagale pravo na ruske oblasti u gornjem toku Dnjepra i zapadne Dv ine. Ali godine 1408. približuje se etničkim granicama Rusije i izlaže se napadima svojih suseda. i to joj daje naročito obeležje. Posle n jegove smrti. jer je Vasilij I bio oženje n Sofijom. sina Dmitrija Donskog. koju ona vrši ne ko vreme. Prisajedinjujući jednu za drugom granične kneževine i šireći se postepeno po čitavoj teritor iji na kojoj stanuju Velikorusi. tatarski vođ pošao je natrag i ne stigavši do 79 Oke. galički knez u oblasti Kostrome. Za vladavine Vasijila I. ovo nije jedini primer težnje bojara raznih kneževina da traže pokroviteljstvo moskovskih kneževa za vreme ujedinj enja Rusije pod okriljem Moskve. Zbog toga je odbrana zemlje njen glavni zadatak. i on se morao pov inovati svojoj sudbini. te završi svoj život kao veliki knez. sve ogorčenija. Kraj nezavisnosti ove poslednje kneže vine obeležen je jednim značajnim događajem. i primoran je da vrati Moskvu Vasiliju II. kada je st igao u Elec.j Hordi. polaže pravo na moskovski presto i hoće da zbaci svog nećaka. Tamerlanova ratna slava uliva veliku bojazan Rusima i predočava im bezbroj nevolja. Posle nekoliko sudara. Prisajedinjenje Nižnjeg Novgoroda omogućilo je Moskvi da zakorači u oblast srednje Vol ge. Vasilij i Vitovt se složiše i priznadoše za zajedničku granicu reku Ugru. kneževska porodica započinje građanski rat kakav Moskva nikada nije doživela. Taruzom. na čelu jedne velike vojske koja se ulogoruje na obalama Oke. Vasilijem Razrokim i Dmitrijem Šemjakom. Vasilij II (1425—1462). i Vasilij polazi u susret tome opasnom neprijatelj u. Ovaj događaj nagoveštava neizbežni sukob koji će kasnije izbiti između Novgorodske republike i Moskve. njegovi bojari mu saopštiše svoju odlu ku da on prizna vlast Vasilija I i odbiše da mu pruže makakvu pomoć. njegovi sinovi i dalje se otimaju o Moskovsku veliku kneževinu. Potom ulazi u Moskvu i proglašava se za velikoga kneza. Ov a beskonačna borba.

— Ivan III radi svim silama na ujedinjenju Rusije. a godine 1474 rostovski kneževi prodadoše mu onaj deo svoje kneževine koji je još bio u njihovim rukama. IVAN III VASILJEVIĆ (1462—1505) Teritorijalno ujedinjenje. Već odavno su moskovski kneževi pažljivo motrili na predznake raspadanja te republike. savezom nemačkih trgovačkih gradova kome je pripadao i njihov grad. te se isprava pokazuje toliko poslušan da u više mahova. Nešto ranije. tako da je kraj političke nezavisnosti čitave Rjazan jske oblasti samo pitanje vremena. Ivan III ih je do noge potukao na obalama Šelonja. iako njen ostatak pripada još uvek jednom maloletnom knezu. jedan odbranbeni ugovor u peren protiv Moskve. Još kada se Dmi trij Šemjaka pobeđen sklonio u Novgorod. Ov aj se boji da ne naljuti Ivana III. sina i naslednika Vasilija II. Mihailovo bekst vo u Litvaniju obeležava kraj nezavisnosti Tverske kneževine. zaboravivši svoju zaklet vu. u isti mah oni su prisvojili upravu političkih poslova. uz pripomoć svojih bojara i visokoga sveštenstva. koji je bio kralj Poljske i veliki knez Litvanije. obavezu da njeni episkopi primaju . Ivan III ga napada i pobeđuje. Ivan III 80 ga ipak potčinjava svojoj vlasti. a zatim. Nezadovoljn i. jačanje socijaln ih borbi. poništenje ugovor a sa Kazimirom. Ovo društveno trvenje. Uje diniteljski pokret kojim upravlja Moskva zavisi od čitavog niza istoriskih činilaca. Nasuprot tome. nogvorodski bojari sa Boreckima na čelu zaključili su u ime Novgoroda sa Kazimir om.. uzroka podrivala su postepeno novgorodsku moć: pre svega razvoj separatističkih težnji raznih oblasti koje su joj bile potčinjene — videli smo da se za vreme Vasilija I oblast Dvine odvo jila od Novgoroda i prešla za neko vreme pod vlast Moskve —. Novgorodski bojari. šalje ovome svoju vojsku u pomoć pri njegovim voj ničkim pohodima. 3. Ohrabren ovim napuštanjem koje smatra za znak slabljenja ovog a kneza. postepeno su potčinili ostale staleže i držali ih u ekonomskoj zavisnosti. on je ipak nametnuo republici teške uslo ve koji su u osnovi nagoveštavali njen kraj: pogubljenje Boreckih. Dva. Ivan III zahteva od tverskoga kneza Mihaila da mu se potpuno pokori. Neza visni rjazanjski knez zaveštava mu testamentom najveći deo svoje kneževine. i to je činjenica od velike istoriske važnosti. po naredbi Moskovljanina. novgorodski bojari naginjali su zbliženju sa Litvanijom i Po ljskom u nadi da će tamo naći podrške u slučaju sukoba sa Moskvom. koji ipak nisu umanjili niti prekinuli ujedi niteljsku ulogu Moskve. koje je podrivalo snagu Novgoroda. Moskovska kneževina ostaje i p osle unutrašnjih nemira neokrnjena i moćna. izlazi naposletku kao pobedilac iz ovih građanskih ratova. Njena će se moć neobično uvećati za vlada vine Ivana III. — jer je veće postalo poslušno or uđe u rukama gospode ili bojarskog saveta. Ivan III učinio je jedan još važniji korak ka političkom ujedinjenju Rusije prisvajajući prostrane oblasti republike Velikog Novgoroda. išlo je na ruku moskovskoj vladi. niži narodni slojevi postepeno su izgubili volju za političkom nezavisnošću Novgoroda i najzad počeli da smatraju da bi ih prisajedinjenje Moskvi spaslo bojarske oliga rhije. Iako tada nije potpuno uništio nezavisnost Novgoroda. Godine 1485 on prisajedinjuje Tversku kneževinu. Već nekoliko godina ranije tverski bojari počeli su u grupama da prelaze u službu mosk ovskoga velikog kneza i izjavljivali su javno da je ovaj moćniji pa prema tome i s posobniji da ih štiti. zato lični sukobi između kneževa ne mogu da ga zaustave. Godine 1463 kneževi Jaroslavlja ustupaju mu sve svoje oblasti. Vasilij II opustošio je grad i primorao ga da položi zakletvu vernosti moskovskim kneževima i da se sem toga obaveže da neće primati kneževe neprijateljski raspoložene prema Moskvi. Godine 1471. tisjackog itd.Vasilij II. Ali kada je — u nadi da strese jaram — stupio u vezu sa litvanskim ve likim knezom i zatražio od njega pomoć. koje su prisvojile nekolike moćne porodice bojara. — kao i izborne položaje. sve sami veleposednici i kapitalisti obogaćeni trgov anjem sa Hanzom. na primer posadni ka.

Posle toga ujedinjenje Rusije je skoro sasvim završeno. Moskovski knez. Kraj tatarskoga jarma. Osim toga. Mezeckih. Vorotinskih. te po starom tatarskom običaju upade u Rusiju. Ponovan rat izbija godine 1500. on se ne smede odlučiti na započne borbu. Ivan III imenovao je han ove koji su mu bili potpuno odani i koje je on potpomagao u borbi protivu njihov ih suparnika. Odoevskih. Novosilskih i dr ugih. Ugarskom. Tako Moskva ujedinjuje pod svoju vlast ne samo skoro čitavu Središnu Rusiju između Oke i gornjeg toka Volge. ćerka Ivana III Jelena žali se svome ocu da je njen muž zlostavlja. I Ivan III se isto tako kolebao. naslednik Ivana III imaće samo da pokori još nekoliko kneževina k oje su ostale nezavisne. Uskoro potom on se više ne obazire na Zlatnu Hordu. — Ugovor zaključen između Vasilija I i Vitovta nije održao mir između Moskve i Litvanije. koja rat . U Kazanju mosko vska stranka i stranka Zlatne Horde bore se neprekidno. i naziv „samodržac” znači da je Ivan III potpuno nezavisan od svakoga tuđinskog vla dara. Moskovska država počinje da igra prilično važnu ulogu u međunarodnom životu. Razočaran uzdržavanjem Litvanije na čiju je p omoć računao. koji je dotada bio samo jedan od mnogih feudalnih gospodara. čiji veliki čelnik Platenborg opsađuje Pskov. U bitci kod Vidroša Litvanci pretrpljuju težak poraz. Ovo pomirenje zapečaćeno je brakom između Aleksandra i Jelene. i primenjivanje moskovskih zakona na čitavu oblast Novgoroda. Samo jed na naseobina na istoku. i da grad plaća Ivanu III veliki porez (1470). i prestaje da joj plaća danak. — Dok se razvija uporna borba protivu Tatara i Litvan ije.81 rukopoloženje od Moskve. on je našao jednog saveznika protiv Zlatne Horde u Mengli-Gireju. Bjeljskih. i rat se završava 1503 godine obnavljanjem prethodnog ugovora. ćerke 82 Ivana III. on opsedne varoš i izdiktira svoje uslove: ukidanje veća i svih oblasnih nadleštava. a Ivanu III naziv „samo dršca cele Rusije”. Ahmet okonča ovo stanje povlačeći se sa svojom vojskom. Osim toga. Moskovsku državu. čija se vlast proširuje nad svim golemim oblastima oko Dnjepra i Desne. krimskome hanu. Kneževi graničnih oblasti i dalje prelaze u s lužbu Moskve. nemačkim carem i dalekom Venecijom. i pored prekora koji su mu upućivali iz Moskve. Ali sukobi izbijaju ponovo. Ivan III iskori stio je to da zatraži svoje pravo sa oružjem u ruci. postao je stvarno jedini vladalac cele Severoistočne Rusije i prestavnik velikoruskog naroda stopljenog u jedno jedino istorodno političko tel o. jer je neprekidno prelaženje u službu Moskve kneževa pograničnih kn eževina. posle Kazimirove smrti. nego i čitavu oblast jezera i dugačku severnu obalu. a na Krimu Girejski. stalan uzrok sukoba. On godine 1480 naiđe na vojsku Ivana III na obalama Ugre. Godine 1492. Turskom. te je uhvatio za reč izaslanike Novgoroda koji su ga bili nazvali „gospodarem” i zatražio potpuno potčinja vanje republike. Kada je ona to odbila. Han Ahmet odluči s e tada da ga kazni. ali je i ona primorana oružjem godine 1489 da to učini. pošto jedinstvo s Poljskom nije obnovljeno i Litvanija izabrala sopstvenoga kneza. Vjatka. Posle uspešnog vojnog pohoda on n ametnu litvanskom velikom knezu Aleksandru ugovor kojim se Moskvi priznaje pravo svojine nad svim oblastima onih kneževa koji su prišli njemu. Narednih god ina uticaj Moskve na unutrašnje poslove Novgoroda neprekidno je rastao. Na Volgi je osnovan Kazanjski hanat. št o jako ozlojeđuje Litvaniju. Moskva naslednica Vizantije. — Ovu državu oslobodio je Ivan III i od gospodarstva Tatara. odbija da prizna njenu vlast. oslabljenu unutrašnjim razmiricama. Ona stupa u vezu sa Danskom. Vjazamskih. Zlatna Horda bila se podelila na nekoliko nezavisnih kneževina koje su međusobno rat ovale. Godine 147 8 Ivan III ocenio je da je došlo vreme da se svemu tome učini kraj. to mu je poslužilo kao izgovor da izvrši pet vojni h pohoda na Kazanj. dok Litvanija suprotstavlja Moskvi Livonski red. štićenika Zlatne Horde. Otada moskovski knez neće više plaćati danak. Ovoga puta Moskva podiže proti vu Litvanije krimskoga hana. Borba sa Litvanijom. Tatarskome jarmu došao je kraj.

kao i nove dvorce. Posle toga moskovski vladar usvaja nove znake vladarske vlast i. primoravaju državnu upravu da pre ustroji Moskovsku državu po uzoru na vojnički logor. ili da podleže nekoj porezi ili obaveznoj službi. Još u XIV veku su borbe bugarskih kneževa bile povod da u bugarskoj književnosti ponikne ideja kako bugarska prestonica Trno vo treba da nasledi Carigrad kao središte pravoslavlja i da postane „treći Rim”. kao što j e Carigrad bio „drugi Rim” kada je ranije postao političko središte čitavoga sv eta. a to će reći Moskvi. koji je sastavljen 1492 godine: „Dva Rima su pala. „Turaka”. tverska kne ginja. pošto mu je umrla prva žena. mo skovska vlada je zvanično usvojila. on ne smatra da oni mog u kasnije da ga napuste. jer protiviti se toj vlasti znači protiviti se samome Bogu. Tako Ivan III ne pristaje više da prizna bojarima i slobodnim službenicima pravo da napuste službu svoga kneza pa da pređu u službu drugo ga.uje s Turskom i šalje joj vešto sastavljene poruke da bi je privolela da stane na čelo hrišćanskih krstaša protivu islama. no koje je toliko išlo u prilog vladarevoj moći. i to je kazna koju mu je Bog poslao zbog mnogih jeresi što se u njemu behu u korenile. među kojima i čuveni „dvorac sa pljosnima”. Ivan III. Bojari i slobodni službenici pos . Nova teorija o samodržnoj vlasti i novi zadaci što ih don osi političko ujedinjenje Severoistočne Rusije ne dopuštaju više da se ostane pri političkim običajima i metodama nekadanje Rusije. toliko udaljeno od uobičajenoga mišljenja koje je u knezu videlo star ešinu jedne ustupljene mu oblasti. sav ukrašen istoriskim i bibliskim živopisom. nove kamene lavre: Uspensku. Arhangelsku i Blagoveštensku. i ovo venčanje. a kasnije i od Poljske i Pruske.”. baca u tamnicu i pušta ga tek kada je potpisao obavezu i zakleo se da n ikad neće napustiti njegovu službu da bi otišao drugde. To čine kaluđer Filotej u svojim Poslanicima i mitropolit Zosim u novom Uskršnjem kanonu. t ako i samodržac Moskve treba da se smatra za Božjeg pretstavnika na zemlji. Protivno ranijem uređenju. Potreba za odbranom zemlje od Tata ra i Litvanije. potvrdi lo je u očima savremenika shvatanje da je moskovski veliki knez doista naslednik v izantiskih careva. k oje zamenjuju stare drvene crkve u Kremlju. on ga hvata. skiptar i šar. koji potsećaju n a vizantiske znake i označavaju božansko poreklo i neprikosnovenost njegove vlast i. oni su podigli nove zidove Kremlja sa kulama u stilu Renesans a. Umesto starinskog način a života 83 velikog zemljoposednika dolazi ceremonijal vizantiskog dvora. Način života i uređenja njegovoga dvora menjaju se iz osnova. ovaj no vi poredak počiva na načelu potčinjavanja svakog pojedinca. o na počinje da ruši nekadanju praksu. Pod pritiskom te potrebe. nećakinjom poslednjeg a vizantiskog cara. Za vladavine Ivana III udareni su temelji jednoga novog poretka koji će se kasnije zvati „režim potčinjavanja vladarev oj službi”. Iako on prima u službu kneževe koji su došli iz Litvanije. među kojima je bio i čuveni arhitekt Aristotel Fjoravanti. — U isti mah kada se menja uređenje dvora. koju je Bog uspostavio. Moskovski naučnici pozajmili su to učenje od bugarskih pisaca i usvojili ga pos le pada Carigrada u turske ruke 1453 godine.. isključujući svaku ličnu slobodu. oženio se vizantiskom princezom Zoe (Sofijom) Paleolog. da bi ga primenili na Moskvu. treći Rim biće Moskva. a njegov a vlast. Veliki knez drži se na odstojanju od svojih podanika. Ovo shvatanje. Carigrad je pao pod udarcima „bezbožnih Agarjana”. kada bojar Danil Holmski hoće da se vrati u Litvaniju. Dvor i tvrđavu Kremlj obnovili su iz osnova umetnici.. pr eobražava se i državno uređenje. igrao veliku ulogu. vrednost i obimnost vlasti vizantiskoga cara. Novo političko i administrativno uređenje. tako da bude („službenik” knežev. državni grb. otsada će uloga vrhovnoga središta pravoslavlja pripadati gradu u kome ist inska pravoslavna vera blista u punoj čistoti. uzdignuto na stepen političkog znamenja. i italijanski majstori koji su došli sa Sofijom Paleolog. treba da bude samodržna i potpuna. Kao i vizantiski car. gde sve mora biti podređe no gvozdenoj disciplini. Ali njoj nisu potrebni saveti Venecije da bi stvorila obimne i sjajne planove. i kneza s druge. Iz ovoga učenja mosk ovska književnost toga doba zaključuje da vlast moskovskoga velikog kneza treba da i ma obeležje. kao neko više biće kome se obični smrtni ne mogu slo bodno približiti. gde je načelo slobodnoga ugovora između bojara ili slobodnoga službenika s jedne strane. a čet vrtoga neće ni biti . presto i odelo velikoga kneza.

Stvaraju se stalne ustanove. bez ikakve rasprave. više slobodno razm išljanje o verskim istinama nego spoljnu disciplinu koju nameće crkva. posvećenog naročito sudskom postu pku. Tada bojari koji mrze Sofiju i ne dopuštaju da se dira u običaje iz doba apanaža. nego su mu s amo ustupljena za vreme njegovog službovanja. tvrdi u oblasti državne politike da načelo samodržnosti počiva na ideji o božanskom poreklu vladarske vlasti. nisu sopstvenost vojnog obveznika. sasvim suprotno. bilo raznim oblastima. svake reči Svetoga pisma. čiji je otac umro 1490 godine i koji je rođen u prvom braku Ivana III. Da bi stvorio državna dobra koja su mu potrebna. oni za to primaju kao nagradu i manja ili pomjestje. kao i promena položaja bojara i slobodnih službenika ja ko ozlojeđuju one koji brane neprikosnovenost starih običaja. koji su mnogo pots ećali na oblike upravljanja privatnih preduzeća. on brani crkvene zajednice i pravo manastira da imaju ze mlju. To je prvi neprijatelj ski postupak moskovske vlade protivu bojara iz opozicije. Iako delimične i početne. radi upravljanja bilo raznim granama ad ministracije. Uživalac takvoga imanja ne može ni da ga otuđi ni da ga preda u nasleđe drugome. iako je nezadovoljan pokušajem Ivana III za podržavljavanjem manastirskih dobara i tim povodom da o važne izjave ograđinja u tome pitanju. kao i pogubljavanje jeretika koje se vršilo u Moskvi. Sa stav ove Dume ili Saveta. Nov odnos između vladara i njegovih podanika. a to će reći državnu zemlju. prikazi.taju vojni obveznici i moraju da služe celog života. postaje sve određeniji i stalniji. Za vreme ovih nemira Ivan III šal je u progonstvo i čak pogubljuje nekoliko buntovnih bojara. kada je Sofija ponovo zadobila uticaj. nasuprot baštinama ili votčinama. viši činovnici. kaluđera iz manastira severno od Volge. nazvano „josifizam” po imenu njegovoga tvorca Jos ifa. koje predvodi tako isto jedan iguman. no. dok bo jari. u koji ulaze bojari i okolniči. po njegovoj smrti. Na nekol iko godina pred svoju smrt. U oblasti vere on tvrdi da spasenje duše zavisi od tačnog ispunjavanja crkvenih obreda i doslovnog priznavanja . Jedno od ovih učenja. izražavaju svoj gn ev i počinju možda da pripremaju dvorsku revoluciju. Josif brani društveni poredak zasnovan na str ogom redu koji odriče pojedincu pravo da raspolaže sobom. srazmerno učinjenim uslugama. igumana Voločkog manastira. što izaziva kod javnih radnika onoga vremena živo raspravljanje o pravu manastira na sopstvenost i deli čak i same kaluđere na pristalice i protivnike te sopstvenosti. jeste učenje jedne grupe stareca (Božjih ljudi). ove reforme izazivaju negodovanje i otpor. do obnarodovanja prvog Sudebnjika (Sudskog trebnika). Najbolji dokaz da je moskovska Rusija na putu preobražavanja jeste pojava jedne borbene književnosti u kojoj se suprotstavljaju dva oprečna društvena učenja. Ta imanj a. Ivan III vrši prvi pokušaj oduzimanja manastirskih imanja. no koji takođe dodiruje i razne slučajeve iz društvenog i upravnog područja. državna uprava ga oduzima da ga ustupi ponovo. on odobrava da crkvena vlast ugušuj e svako ispoljavanje slobodoumnosti u oblasti vere. Nil Sorski. Njihovo nezadovoljstvo ispoljava se najpre u pitanju nasleđa prestola koje duboko deli dvorane od bojara . ili pak njegov sin iz drugog braka Vasil ij? Oni koji odobravaju nove običaje potpomažu Sofiju i njenog sina Vasilija. pod vrhovnim rukovodstvom vladaočeve Dume. Drugo učenje. Oni propovedaju isposništvo i odricanje zemaljskih uživanja. više duh nego s lovo Evanđelja. Stareci više cene iskrenu veru nego mehaničko vršenje obreda. Oni ne od obravaju da crkva može služiti državnoj politici. Oni se izjašnjavaju protiv manastirski h zajednica i suprotstavljaju im pustinjački . posle jedne svađe sa Sofijom. počinju takođe da ustupaju mesto drugim a. Ivan III proglasio je Dm itrija za svoga naslednika. Prvobitni i jednostavni oblici državne uprave iz prošlih vremena. kasnije će se ova borba rasplamteti k dobiti strahovite oblike. Težnja za temeljnim 84 preuređenjem državne uprave dovodi do prvog pokušaja da se sastavi zbornik zakona. podržavaju svima silama Dmitrija i njegovu majku Jelenu. Ko će biti naslednik Ivana III? Njegov unuk Dmitrij. koji su privrženi tradicijama i koji pripisuju Sofiji glavnu odgovornost za mrske im novine. on mu odu zima to zvanje i proglašava Vasilija za savladara i svoga naslednika.

koja se 1348 godine odvojila od Velikog Novgoroda kome je pripadala. jer tatarske rulje prodiru do Moskve i odvode mnoštvo rusk ih zarobljenika. a osim toga o duzeo mlađim sinovima sva politička prava u njihovim oblastima. Naposletku je prisajedinio sve zemljišne posede kneževa i z oblasti Sjeverska koji su se odvojili od Litvanije (1523). odbio da se pokori mosko vskome velikom knezu. Vasilij III okončao je već ranije znatno umanjenu nezavisnost Pskova. dao mnogo veći deo nego što su ukupno iznosili delovi svih ostalih. ukinuo i samo veće i nametnuo Pskovu m oskovsko državno uređenje. Ivan III je u g ranicama Moskovske države ograničio prava namesnih kneževa. Godine 1514 ruska vojska potučen a je kod Orše. Tako se završava zauv ek ujedinjenje čitave tadanje Rusije u jednu jedinu Moskovsku državu. za vladavine Ivana III.85 život sav posvećen razmišljanju. pri znala je vlast Moskve i primala kneževe koje joj je ona potvrđivala. uhvaćen je i bačen u tamnicu. d ok su „josifisti” u bliskoj vezi sa zvaničnim krugovima moskovske vlade. i do srednjeg toka Volge. O va varoš. ali je cela njegova kneževina prisajedinjena Moskvi. — Odbrana granica od čestih nasrtaja Tatara još uvek je. i Va silij II zahtevao je da ih ne bira narod. kao i ra nije. Pskova i Sjeverska. Ovo suparništvo izaziva čitav niz vojnih pohoda 86 Moskve na Kazanj da bi se potpomogla moskovska struja protivu pristalica Krima. Tako je postepeno iščezla skoro potpuno njegova politička nezav isnost. Posle triju ratnih poho da (1513 i 1514) Rusi najzad zauzimaju Smolensk. Kao branioci slobod e oni ustaju protivu pogubljavanja jeretika i traže versku trpeljivost. Zlatna Horda je konačno rasparčan a. Prisajedinjenje Rjazanja. ipak je najstarijem sinu. ali pitanje Smolenska sprečava da se oni privedu kraju. Pregovori za mir otpočinju posredstvom nemačkog poslanika Herberštajna. Kada je rjaza njski knez. a tako isto i nove najezde krimskih gireja u Rusiju. Najzad. čije se granice pružaju od obala Ledenoga Okeana do obala Oke iza koje počinju divlje ste pe još nenaseljene. Najezda Mengli-gireja je n aročito porazna. Ubeđeni da kaluđeri treba da budu materijalno nezainteres ovani. — Vasilij III dovršio je prisajedinjen je i poslednjih kneževina na Severo-istoku koje su još bile nezavisne. oni izjavljuju da manastiri ne treba da imaju zemlju. koji je još uvek držao jedan deo svoje kneževine. Godine 1510 Vasilij III iskoristio je jedan sukob između stanovnika i njih ovoga namesnika te je — pod izgovorom da vrši svoja prava vrhovnoga sudije — oduzeo to j varoši zvono za sazivanje veća. Iako je svojim testamentom razdelio svoje posede petorici svojih sinova. Vasilij u. Tako je načelo jedinst vene vlasti konačno i bezuslovno učvršćeno. Pskov se odrekao svoga prava da zbacuje namesnike koje naimenuje veliki knez. neophodna potreba za Moskvu. 4. Od godine 139 9 kneževi Pskova nazivali su se namesnicima moskovskoga velikog kneza. Godine 1510. U oblasti državne politike oni su bliži pretstavnicima opozicije i ne odobravaju nove običaje. Odbrana granica. gde još postoji tatarska kraljevina o ko grada Kazanja. Mir je naposletku zaključen . nego da ih određuje veliki knez. Prelaz u službu Moskve kneza Mihaila Glinskog . Rat sa Litvanijom takođe se nastavlja. on uspe da pobegne i skloni se u Litvaniju. VASILIJ III (1505-1533) Isto onako odlučno kao što je dovršio ujedinjenje Severo-istočne Rusije. litvanskog velikog vlastelina. Krimski hanovi žele da preotmu moskovskome velikom knezu poverenje koje on uživa u Kazanju i kojim se služi da bi svojim štićenicima podario dostojanstvo hana. ponovo raspiruje sukob.

te se padanje u nemilost i pogubljenja umnoža vaju za njegove vladavine. završava se pobedom Šujskih. Vasilij III nije se ustezao da kažnjava nekadanje kneževe osumnjičene za buntovničko spletkarenje. Kada je on umro 1533 godine. Kako mu njegova prva žena Solomonija Saburov nije rodila nijedno dete. Njega će uvek mučiti misao d a drugi upravljaju njegovom voljom i da je on nesposoban da raskine okove koji . težili su da zadobiju povlašćeni položaj kod velikog kneza i želeli da s njim dele vlast. 87 Na isti način oslobađa se ona svoga strica Mihaila Glinskog. hoće da iskoriste te okolnosti da bi izišli iz zavisnog položaja u koji su sta vljeni za vladavine Ivana III mlađi članovi kneževske porodice. pokazuje se veoma odlučna. Nekoliko zapisa nezadovoljnih bojara koji su sačuvani d o danas opisuju ga kao još plahovitijeg i samovoljnijeg vladara nego što je bio nj egov otac Ivan III: „Pokojni vladar — pišu oni — dopuštao je da mu se stavljaju prime dbe.” 5. i o ni završavaju život u tamnici. Ivana — budućega Ivana Groznog. Ova borba. on uživa da sebe smatra za mučenika. IVAN IV GROZNI Početak vladavine. Ivanu je bi lo tek trinaest godina. koji borave u svojim dodeljenim oblastima Možajska i Ugliča. njegove varvarske zabave. Ali Jelena. dok je on bio čvrsto rešen da ih stavi u isti red sa ostalim bojarima i da načini od njih svo je službenike. Oni bodre rđave nagone Ivan ove. uz pripom oć svoga ljubimca. ukidajući i dalje neumorno povlastice iz vremena apanaža. Ovi vladaj u despotski. koja je vladala uz pripomoć svoga ljubimca Kneza Telepnev-Obolenskoga. primorao ju je da se zakaluđeri. nećakom litvanskoga izbeglice Glinskog. Ivanu je bilo suđeno da celoga svog života žudi za samovlašću. u kojoj se protivnici utrkuju u podmuklosti i svireposti i čija grozota užasava nerv oznog i osetljivog dečka kakav je bio Ivan IV. Državna uprava prelazi u ruke bojara. Godine 1538 ona umire i znenada. kada su nasam o nemaju nikakvih obzira prema njemu. Razvitak samodržne vlasti. ali ovaj ne trpi ni jednu. jer predaje An drija Šujskog svojim lovcima. koji su postali bojari moskovskoga velikog kneza. Verovatno da su ga na to delo navel i Glinski. Ona naređuje da se uhapse oba kneza. rođaci njegove majke.godine 1522. — Vasilij III ženio se dvaput. pljačkaju krunsku kasu i ugnjetavaju narod. U svojoj trinaestoj godini on odjednom okončava gospodarstvo Šujskih. Ovi „kneževići” obrazov ali su još ranije viši sloj plemstva. koja u više mahova prelazi sa jedne porodice na drugu. i ža rko žudi da se osveti onima koji su ga vređali i „da se brani”. vređaju ga svojom nabusitošću i uskraćuju mu mnogo štošta. koji su se odmah dočepali državnih poslova. povlađuju njegovom uživanju da gleda mučenje ljudi i živo tinja. njegova uzbudljiva narav navešće ga da svuda vidi lične neprijatelje i goniće ga na osvetu. Pošto je novi veliki knez bio maloletan. namesništvo je prešlo u ruke njegove majke Je lene. Kneževi Šujski (potomc i Rjurikovi) i kneževi Bjeljski (potomci Gedimina. Njihovi i najmanji prohtevi za političkim povlasticama bili su prema tome nemilosrdno ugušivani. i govori se da su je bojari otrovali. a da uvek ponov o pada — kad god bi se oslobodio nekoga odveć nezgodnog savetnika — pod uticaj drugoga . Braća V asilija III. i nastaje čitav niz nereda. i Georgija. Od nje je imao dva sina. koji ga ubijaju. a kako su zadržali svoje kneževske titule. Georgij i Andrej. litvanskoga kneza) pomamno se o timaju o vlast. nekadanjih nezavisnih gospodara k neževskih apanaža. i Moskva je zadržala Smolensk. — Vasilij III nastavio je isto i unutrašnju politiku svoga oca. a on se oženio Jelenom. Celog života Ivan neće moći da zaboravi ta ponižavanja u svome detinjstvu i biće uvek pun mržnje prema „kneževićima” i bojarima. Njegova strasna želja za samovlašćem i nesposobnost da se istinski oslobodi uticaja svoje okoline ispunjavaju njegovu dušu gorčinom. Moskovska vlada budno je pazila na raspoloženje knjažata (malih kneževa). Iako se pred svetom ponašaju prema njemu kao pokorni dvorani.

Posle toga preduzeta je reforma mesne upravne i sudske vlasti. i to razdoblje obeleženo je važnim unutrašnjim preuređenjima kao i ozbiljnim događajima u spoljnoj politici. nezadovoljan sobom. koje će ponekad prestati pod blagotvornim uticajima. bilo da ih zamene izabranim meštanima koji bi imali upravnu i sudsku vlast. on ne propušta da spomene uvrede što ih je pretrpeo u svojo j mladosti od bojara i njihovo despotsko ponašanje prema narodu. opštine koje žele da uživaju samoupravu biće obavezne da plaćaju državi naročiti porez u zamenu za one namete što su ih uzimali namesnici i volostelji. strahovit požar uništava skoro c elu Moskvu. U isto vr eme je jedan naročiti sabor izradio i objavio Stoglav. Ali toga smirenja on ne nalazi. U skoro potom on se kruniše i uzima naziv cara (1547). Mitropolit Makarije. on zamišlja oko sebe sve same zavere. Pred velikim skupom naroda. a moskovskoga knez a kao naslednika vizantiskih careva (cezara). više je volela da vidi kako se vojni obveznici posvećuju odbrani zemlje pre nego namesničkim i volosteljskim zvanjima. pristalica „josifističkih” shvatanja koji se u to doba približi o njemu. priveo ga je ozbiljnijim zanimanjima. Saradnja Silvestra i Adaševa sa Iva nom traje otprilike šest godina (1547—1553). Nekoliko meseca posle njegovoga krunisanja i ženidbe. ipak. Pošto se oslobodio Šujskih i predao vlast Glinskima. u težnji da uveća ojnu snagu države. Uskoro posle 1550 godine.Zaharjinom . Sa svoje strane središna vlast. Još u ranome detinjstvu pokazivao je znake toga duševno g rastrojstva. Sa još nekolicinom drugih ličnosti. protojerej Bogojavljenske lavre. ali koje sam narod izd ržava. nego čoveka kome je neprestano potrebno da samom sebi dok azuje kako je moćan. koja ne pretstavlja tiraniju jednog a samopouzdanog despota. Tako je i 88 zvanično potvrđena teza koja je pretstavljala Moskvu kao treći Rim. još i izabrani pretstavnici mesnoga stanovništva. i koji poziva da u sudovima za sedavaju. zato što moraju da poljube krst i da se zakunu da će praviln . Zbog toga on traži smirenje u užasnim mukama kojima podvrgava svo je istinske ili zamišljene neprijatelje. na stavio je da živi životom koji je bio ispunjen divljačkim zabavama i izopačenim razonoda ma. Izbranaja rada (Savet izabranih) koji sarađuje sa vladaocem na ostvarenju čitavog niza reformi.Jurjevom. sumnjiči sv akoga. Po njegovom se savetu Ivan. Ali narod. on je održao govor u kome je pozvao svakoga da zaboravi nekadanje nepravde i da sarađuje na zajedničkom delu n arodnog uzdizanja. samoupravne opštine (mirovi) obavezno su zamenile svuda namesnike i volostelje. Unutrašnje reforme. i za vreme te nesreće narod se pobunjuje protivu Glinskih. objavljen 1550 godine. koju vrše namesnici i vlastela (volostelji) što ih je car naimenovao. mučeći druge. on će se nemilosrdno svetiti svojoj oko lini. On odlučuje da se odrekne svoga razuzdanog života i da se ozbiljno p osveti državnim poslovima. zasipao je središnu upravu molbama da se ukine n agrađivanje činovnika putem „ishrane”.ga sputavaju. Najpre je sastavljen nov Zbornik (Sudebnjik). koji se bav i naročito reformom sudske organizacije i postupka. U okruzima gde stanuju seljaci i malograđani ili posadski . ženi Anastasijom Romanovnom . — Ivan je otpočeo ovaj rad na reformama jednom svečanom ceremonijom. Ova dva događaja čine na Ivana veom a dubok utisak. Aleksej Adašev. koje postaje prav ilo njegove vladavine. predaje se svome gnevu i dovodi do vrhunca zastrašivanje. pored činovnika. zbirku od sto glava o razni m reformama koje treba izvesti u životu crkve i sveštenstva. Novi savetnici imaju pristupa k njemu: najglavniji od n jih je Silvestar. oni obrazuju carev privatan savet. na Crvenom trgu u Kremlju. To je psihološki uzrok njegove tiranije. i jedan čovek iz nižega plemstva. koji je navršavao šesnaestu godinu. on ne prestaje da muči samoga sebe. iscrpen nametima. čija ga grabežl jiva uprava ozlojeđuje isto koliko i uprava Šujskih. ali će se uve k ponovo javljati još silnije. na obećava da će ubud uće on lično bditi nad dobrom svojih podanika. Zbog toga se isprva ostavlja opštinama (mir) sloboda bilo da zadrže svoje ranije namesnike i volostelje. stanovnici moraju da biraju sudije ili staroste i sudijine pomoćnike zvane kletv enici ili cjelovalnici. naročito knezom Andrejem Kurbskim.

i to pod njihovom ličnom novčanom odgovornošću. sem što komanduju pukovima sa stavljenim od vojnih obveznika iz unutrašnjosti. Pošto je konačno vezala plemiće posednike za vojnu službu i d odelila im zemljišni posed. vraćaju ih njihovim domovim a. te da im omogući da ispune svoje obaveze prema državi. i svaka od njih plaća državnoj blagajni takse za svoju trgovinu ili zanate i daje činovn ike raznim granama državne uprave. čiji su članovi podeljeni u tri klase: bojari. „ljudima iz gostinskog udruženja” ili „ljudima iz udruženja čohara”. Vojni obveznici koji pripadaju visokome plemstvu. sa izvesnim određenim brojem sebara (po jedan sebar na 100 pol udesjatina ili hektara obrađene zemlje). i tako je sudbina jednoga čoveka određena još o d rođenja. ako nekoji starosta proneveri državni novac i ne može da ga vrati. gde članovi svih staleža m oraju da vrše određene službe. ali i h ona često primorava da za duže vreme napuste svoje imanje. izvršena je konačna organizac ija vojnih obveznika. onih koji odavno borave na istom zemljištu. ali u naknadu za to moraju da vrše najdelikatnije finansiske dužnosti. Da bi se stvorila čvrsta osnova vojničkoj odbrani zemlje. Oni koji su se obogatili pozivaju se u Moskvu. i ti izabranici zovu se gubnoj starosta. i oni mogu slobodno po isteku zakupa da napuste vlasnika zemlje pošto ispune sve odredbe ugovora. Tako se stvara jedna Rusija podjarmljena od gore do dole. Svakoga proleća vrši se mob ilizacija. kao i čitavo udruženje (mir) kome oni pripadaju. gde ob razuju jednu višu kategoriju trgovaca i zanatlija — nazivaju ih gostima. izgubili su od XVI veka pravo da prelaze od jednoga posednika drugome i postaju konačno vezani za sopstvenika imanja ili vlastelinstva na kome stanuju . samodržni vladar. Kad prestanu neprijateljstva. Ovi činovnici. Iznad te potčinjene mase uzdiže se car. velikodostojnici druge klase (okolniči) i plemići Dume. kojima su zvanja dodeljena prema njihovoj važnosti. jedan deo njih. odgovaraju svojim imanjem za pravilno vršenje službe. Vojni obveznici koji imaju imanja moraju da odlaze na određena mesta. Zemljišni po sed treba da im pruži materijalnu mogućnost da vrše svoju vojnu obavezu. Prema iznosu njihove poreze oni su podeljeni na nekoliko kategorija. koji upravlj aju raznim prikazima. svi stanovn ici učestvuju u biranju. „izabrani plemići”. imaju još i svoja zvanja u Mosk vi. vojni obveznici dobivaju. Drugi su prema zakonu zakupci. Isto tako varoški trgovci i radnici (posadski) moraju obavezno pripadati svojim ud ruženjima. „sinovi dvorskih bojara” i „sinovi grads ih bojara”. kao što je već rečeno. moraju ga naknaditi sami birači. n a konju i sa oružjem. Vojni obveznici su neopozivo vezani za svoju dužnost do kraj a života. Što se tiče seljaka. „starih seljaka”. Prema svome društvenom položaju oni se dele na tri kategorije ili čina. Zemlja je podeljena na okruge i u svakom od njih ustanovljena su udruženja zemljišnih posednika obaveznih na vojnu službu državi. kao što su intendantska uprava i finansiska administracija. Nije daleko trenutak kada će vlada 90 iskoristiti tu ekonomsku zavisnost da bi za posednike vezala sve seljake koji st anuju na njihovom zemljištu. Birači potpisuj u zapisnik o izboru i odgovorni su pred središnim vlastima za časnost izabranih. U okruzima gde stanuju vojni obveznici ili plemići. Oni obrazuju pukove koji se šalju da brane granice od neprijatelja. Ali ustvari i oni gube n epovratno tu slobodu zbog ogromnih dugova koje su stvorili radi obrađivanja z emlje.o vršiti svoju službu. ona primorava seljake koji stanuju na njihovoj zemlji da rade za njihovu korist. Njihov položaj postaje nasledan. imanja srazmerna njihovom zvanju. On . U o kruzima u kojima su nastanjeni. Oni uživaju izvesne povl ice. Oni zasedavaju u carevoj Dumi. ali samo 89 plemići mogu biti izabrani.

a godine 1556 i Astrahanska kraljevina. Ovaj smeli plan. Ali u tre nutku kada izgleda da je konačni uspeh blizu. te njena teritorija post aje ogromna. Kraj postelje bolesnoga cara bojari se ljuto zavađaju. pod izgovorom da bi za vladavine jednoga maloletnog cara moglo doći do teških razdora. Ali Ivanu IV ne godi uticaj Silvestra i Adaševa. knezu Vladimi ru Starickom. otvoreno se izjašnjavaju za Dmitrija. i godine 1551 Kazanjska hanska država prestaje da postoji. Švedska. oni mogu samo da mu dadu svoje mišljenje o pitanjima koja im on postavi. On ostaje ogorčen na bojare. Litvanija i Danska podeliše izm eđu sebe najveći deo Livonije. odbijaju da polože zakle tvu Dimitriju. i čitava bregovita obala Volge u oblasti Kazanja „prisajed injena” je Svijažsku. više sveštenstvo. Ivan IV odgovara vojnim pohodom kojim se Kazanj osvaja na juriš. činovnici svih moskovskih prikaza. koji će trajati četvrt stoleća. ka ko bi se zaštitili ruski seljaci iz sliva Oke od tatarskih najezda i sprečio svaki t atarski upad sa juga Rusije. no ne može da ga osvoji. Već od početka X VI veka pritisak što ga je Moskva vršila na Kazanjsku tatarsku kraljevinu bio je sve jači. među kojima Silvestar i Adašev. izvanredno sposoban vojskovođa. izjašnjava se za nastavljanje rata. iz azvaće Švedsku i Poljsku da se u njega umešaju. On je počeo godine 1558. Prema Tatarima on naređuje da se podigne niz utvrđenja. te zato više vole da presto dopadne rođaku Ivana IV. Koristeći se jednim raz dorom između Švedske i Danske. bo je se upravo da bi se za Dmitrijeve vladavine Zaharjini dokopali vlasti. pa i on sam traži od bojara da polože zakletvu njegovom sinu. Silvestar i Adašev. nije vodio računa o nemogućnosti da se rat lokalizuje. rođaci Anastasijini.upravlja zemljom uz pripomoć Dume. da svi očekuju njegovu smrt. Zaharjani. Nekoji od njih. čiji je ostatak — Kurlandija — pretvoren u svetovno vojvods tvo. koji su stalno u zategnutim odnosima sa Anastasijom. Dve godine uzastopce ruska vojska pustoši skoro po čitavoj Livoniji. Litvanc i traže mir i pristaju da ustupe Polock. Protivn o svakom očekivanju. Za vladavine Ivana IV cilja se jasno na zauzimanje sliva Volge. gru pa Silvestra i Adaševa nastavlja uspešno odlučnu spoljnu politiku. čiji je centar Tula i koje čuvaju vojni odredi. God ine 1576 on povraća Polock. vojni obvezni ci koji zauzimaju visoke vojne položaje. koji izgleda da ga drže u duhovnoj zavisnosti. Kad oni navaljuju da se posle osvojenja Kazanja i Astrahanja uništi jednom od lučnom ofanzivom poslednji bedem tatarske moći na Krimu. a da preduzme ofanzivu protivu Livonskoga reda. koji nagoveštava politiku Petra Velikog. Ivan IV ozdravio je. Ovaj neuspeh primorava ga da započne — posredstvom apostolskog nuncija Anton . malome Dmitriju. — Uporedo sa unutrašnjim reformama. ne sputavajući niukoliko njegov u volju. Međutim. koji je sazvan po care vom naređenju 1566 godine. Ivan IV staje na 91 gledište suprotno njihovome predlogu i rešava se da ostane u defanzivi prema Tatarim a. Godine 1553 on se tako teško razboleo. To je uvod u osvajanje Kazanja. Sreća mu se isprva osmehuje. međutim. u koji ul aze svi članovi Dume. godine 1563 on zauzima Polock i osvaja Litvaniju sve do Vilne. jer su se ogl ušili o njegov zahtev. U hitnim slučajevima — kao godine 1566 radi pretres anja pitanja o vođenju rata — on saziva i Zemskij Sobor (Narodnu skupštinu). Odma h zatim osvojena je Baškirija. Ceo sliv Vo lge sve do Kaspijskog Mora pripojen je Moskovskoj državi. Ali ni Duma ni Zemskij Sobor ne ograničavaju vladarevu vlast. zauzima Veljikije Luki i opsađuje Pskov. i ta vojna trajaće još šest godina i biti uglavnom povoljna po Ruse. kojeg mu je nedavno rodila njegova žena Anastasija. čija protivmoskovska stranka traži pomoć od krimskoga hana. koje je postalo vazal Poljske. Godine 1550 sagrađena je tvrđava Svijažsk. ali Zemskij Sobor. Otada on prezire njihove sav ete. on objavi rat Litvaniji i Poljskoj. Zbog toga je Ivan primoran da ratuje sa Švedsk om i Litvanijom kako bi sačuvao osvojene oblasti u Livoniji. a naročito na Silvestra i Adaševa. njemu i njegovim novim savet nicima čini se da će njeno osvajanje omogućiti da se lako dopre do Baltičkog Mora i da s e tamo čvrsto zakorači. Što se tiče male Livonije. To stanje naglo se menja — u vremenu kad a je usled pogubljenja bojara ruska vojska lišena mnogih iskusnih i hrabrih vođa — kad a je na presto Litvanije stupio Stevan Batori. Spoljna politika: širenje ka istoku i zapadu. taj rat. i moskovski „ gosti” ili veliki kapitalisti.

u manastir na ostrvlju Solovki. Iako nije imao dokaza. Uskoro p otom ženidba Ivanova sa Čerkeskinjom Marijom Temrjukovnom doprinela je da se razviju njegove izopačene sklonosti. Tako Ivan Peresvjetov originalnim stilom propoveda ideal apsolutizma. pošto ga je jedna delegaci ja iz Moskve zamolila da povuče svoju odluku. pod uslo vom da se svi povinuju novom režimu koji će on zavesti. pošto su dugo vremena trpeli nap ade Tatara iz Sibira. optužujući u isti mah bojare za izdajstvo i na pominjući da on ne okrivljuje narod za to izdajstvo. Opričnici su telesni gardisti kojima j e dužnost da čuvaju cara i da uništavaju „izdajstvo” u zemlji. Ova čuvena prepiska rasvetljuje tajne političke uzroke terorizma Ivana IV. smišlja on plan da uništ i plemićsku grupu „kneževića”. prijatelj Silvestra i Adašev a. u jednoj raspravi pod naslovom Besjeda Valaamskih čudotvorcev negoduje se protivu svirepog i tiranskog režima. od kojih se jedna napaja m oskovskim apsolutizmom u toku stvaranja. U trenutku kada je godine 1565 Ivan započeo svoju politiku pogubljavanja. sklanja se u Litvaniju i šalje mu jedno prekorno pismo u kome ga optužu je da teži ka svirepom despotizmu i da više ne sluša dobre savete iskusnih bojara. Oni se izdržavaju prihodima od nekoliko moskovskih kvartova i v . nazvan Maljuta. Stroganovi. Oni obrazuju zaseban „dvor” oko cara. kao Basmanov i Vasilij Graznoj. Pri samom svršetku godine 1564. a druga je još prožeta uspomenom na slobode koje su bojari uživali u vremenu apanaža. unutrašnj a politika Ivanova duboko se menja. Ivan IV. Ali. Ivan odjednom napušta Moskvu i povlači se u m esto Aleksandrovskaja Sloboda (blizu manastira Trojica-Sergijevo). poslali su na njih jedan odred Kozaka pod zapovedništvom ata mana Ermaka. i novi Ivanovi ljubimci optužuju Silvestra i Adaševa da su oni vinovnici njene smrti. na drugom kraju Rusija postizava istovremeno jedan neočekivani uspe h.ija Posevina — pregovore za mir. Ivan konačno kida sa Silvestrom koji se povlači na krajnji Sever. To je prvo zakoračavanje u Sibir. kao Skuratov-Bjeljski — koji nije iz kneževske porodice Bjeljskih —. Dugotrajni rat za osvojenje Livonije završava s e dakle potpunim neuspehom. U takvoj sredini. Godine 1560 umire carica Anastasija. Razv ratni i grabljivi. Adaševa i Anastasije. Ataman je napao posede tatarskoga velmože Kučuma koji su se nalazili u slivu Oba i Irtiša. prebogati posednici iz sliva Kame. koji će poginuti u ratu sa Livonijom. koji se ne mo gu objasniti samo ličnim pobudama i umnom neuravnoteženošću carevom. U isto vreme Šveđani osvajaju ruske varoši Jam. Godine 1564 knez Andrej Kurbski. u jednom dugačkom i žučnom pismu. i rusko prodiranje u tu zemlju neće se više zaustaviti . Nasuprot tome. No nasuprot tome. potukao Tatare i prisajedinio Moskvi Kučumove oblasti (1582). usred orgija. on na to odmah pristaje. koje im Rusija ustupa godine 1583 zajedno sa Estonijom. Borba protivu plemićske i nasilničke vladavine. Odatle šalje on u Moskvu akt kojim se odriče prestola. Nove ličnosti koje se grupišu oko cara jesu 92 — sa retkim izuzecima — ljudi skromnoga porekla. odgovara mu i potseća na teške uvrede koje su m u u mladosti naneli „kneževići” i bojari. koji pomoću krvavog t erora uništava povlastice plemstva i oslanja se na službeno plemstvo koje se slepo pokorava svim naređenjima apsolutnoga vladara. pojavili su se mnogi politički pamfleti u kojima sa raspravljalo o istim predmetima kao u prepisci između Kurbskoga i cara. Koporje i Korelu. i njih predvodi Maljuta Sk uratov-Bjeljski. pa razvija „josifističku” teoriju o božanskoj prir svoje neograničene vlasti i svoje odgovornosti jedino pred Bogom. i sa Adaševom. naglašuje se potreba da car ima pored sebe jedan stalan savet sa stavljen od izabranih pretstavnika svih narodnih slojeva. Stvarno. — Dok se odigrava spoljni rat. i njegova dužnost da vla da u saglasnosti s tim savetom. to je početak jednoga žestokog sukoba između dveju ideologija. Tada on (1565) stva ra jednu novu ustanovu koju naziva opričnina. oni potpiruju rđave sklonosti kojima se on bio predao u svojoj mladosti i koje su se utišale pod uticajem Silvestra. i godine 1582 Ivan IV pristaje da se odrekne svoj ih zahteva u pogledu Livonije i svih osvojenih oblasti u Litvaniji.

Na godinu dana pred s mrt. a Ivan se usrdno moli Bogu i metaniše toliko da raskrvavi čelo. D O B A N E M I R A I D O L A Z A K R O M A N O V A N A V L A S T . bilo mu je tek 36 godina. Za orgijama dolaze mučenja kojima podvrgavaju sve podozrive ljude. Umro je posle jedne duge i teške bolesti početkom 1584 godine. g de je mitropolita nekoliko godina kasnije udavio u ćeliji sam Maljuta Skuratov. u jednom nastupu gneva. više kneževskih porodica potpuno je istrebljeno. Ta monaška braća vrše revnosno verske obrede . osumnjičena da na ginje izdajstvu. ubio je kundakom svoga starijeg sina Ivana. na jednu dostavu koju se nije potrudio ni da proveri. Ivan iz vodi na taj način pravu agrarnu reformu na račun velikih poseda „kneževića” i zadaje strahov it udar moći poslednjih apanažista.elikih imanja rasturenih po čitavoj zemlji. Ivan IV nije se ustezao da svrgne mitropolita Filipa. Naredne godine još više mu pogoršavaju zdravlje. Svakoj od njih daje on zasebnu upravu. a koja su najčešće pripadala „kneževićim ovi pak. Čitava zemščina smatra se da je u nemilosti. veoma cenjenog zbog svoga svetiteljskog života. i ne može da se uteši zbog toga. najpre krv bojara i „kneževića”. Uskoro se nasilništvo proširuje na čitav u zemščinu bez razlike staleža. dobivaju manja imanja u udaljenijim oblastima. pa oblače raskošna odela i otpočinju pirovanje. ali ipak stavlja takoreći zemščinu pod po licisku kontrolu opričnine. te opričnici imaju pravo da njene članove podvrgnu svakojakim nasil jima. neprekidan strah od opasnosti — u jednom trenutku je pomišljao čak da pobegne u Englesku od svojih uobraženih neprijatelja —. Jednom skrnavnom parodijom on obrazuje od glavnih opričnika neku vrstu monaškog reda kome je on sam starešina. Kada je organizovao opričinu. 93 Jedan njegov savremenik slikovito kaže da je on podelio „kao sekirom” čitavu moskovsku t eritoriju na dva dela: opričninu i zemščinu. a tako isto i pogubljenja. rođenog u njegovom braku sa Anastasijom. duševni potres i što ih je osetio za vreme krvavoga terora. pa je u reku Volhov bačeno toliko leševa da se ona izlila. oni zbacuju svoje kaluđerske mantije. No ovi su ga uhvatili u crkvi i zatvorili u jedan manastir u Tveru. posle službe Božj e. Ivan lično povede svoju vojsku na Veliki Novgorod. ali je on tada već izgle dao kao starac. jer ova obuhvata sve što nije dodeljeno opr ičnini. On opustoši nekoliko ruskih varoši i pretvori Novg orod u pustinju. ali. Strasti koje mu sažižu dušu. nekoliko nedelja pljačkane su trgovine i kuće po gradu i svakodnevn o vršen pokolj stanovnika. u zamenu za to. sve to brzo je porušilo zdravlje Ivana IV. Krv se proliva obilno. razvrat. 94 V . zato što je ukazao na nasilja opričnika i tražio od cara da ih ukloni. Go dine 1570. a ponekad i na same opričnike međusobno pocepane usled suk oba.

najzad je tuđinsko mešanje obnovilo narodno jedinstvo. Godine 1589 on uspeva veoma vešto da vaseljenski patrijarh pristane na stvaranje patrijarši je u Rusiji i uzdiže na to dostojanstvo svoga kandidata Jova. sa pravom da prima st rane poslanike i daje pravac diplomatskim odnosima. — Neinteligentan i slaba karaktera. da se moglo poverovati u njenu skoru propast. Pozniji ukazi zabranjuju veleposednicima da domamljuju sebi sel jake malih posednika. poslednjom ženom Ivana IV. U njegovo ime vlada stvarno njegov šurak Boris Godunov. Sve ove mere dokazuju staranje Borisa Godunova da zašti ti interese maloga i srednjeg plemstva obaveznog na vojnu službu. „Doba Nemira” naziv a se period vremena koji traje od iščezavanja Rjurikove dinastije do dolaska na vlas t dinastije Romanova. obdaren i slav oljubiv mlad čovek Svojom darovitošću on se već bio istakao među moskovskim bojarima za vl ade Ivana IV. Fjodora Ivanoviča. kada su postali socijalni. padaju u isto doba kad i plemićska reakcija. sve to jako je otežalo život stanovništva. koji ga smatraju za skorojevića. Potom se interesuje 95 za odnose između posednika i seljaka. Fjodor i namesništvo Borisa Godunova (1584—1598). Orješek i Korelu. on se trudi da obezbedi sebi pouzdanu potporu protivu svojih političkih suparnika. da raspolažu svojom sudbinom. isprva politički. Jam. taj mlad i knez. bio je njegov jedini prirodni naslednik. POLITIČKI NEMIRI I PLEMIĆSKA REAKCIJA Obavezna vojna služba. vezani za neko zvanje ili dužnost za ceo život. potpisao je godine 159 7 jedan ukaz kojim je određeno da u roku od pet godina begunac može biti silom vraćen svome gospodaru. u maju 1591 godine. Zemljoposednici su se mnogo žalili na bežanje se ljaka koji su imali dugova prema svojim gospodarima i nisu mogli da ih isplate. Još za Fjodorove vladavine otpočinje među raznim bojarskim strankama bo rba o vlast koja priprema nemire. Dmitrij. kome je tek bilo osam godina. traže da se njegov položaj ustupi pretstavnicima naslednoga plemstva. I zaista. Unutra u zemlji. Da bi ga zbacili. koje mu može b iti od koristi u slučaju sukoba sa uvek neprijateljski raspoloženim visokim plemstvo m. sina Ivana IV. lečeći rane što su ih ostavili užasi opričnine i popravljajući kolikog d je mogućno greške iz poslednjih godina vladavine Ivana IV. ipak se oženio ćerkom starešine o pričnika. Ovi. Skoro deset godina vlada on Rusijom mudro i vešto. kn eževi Šujski u dogovoru sa mitropolitom Dionisijem smeraju da prisile cara da otera Irenu Godunovu pod izgovorom da je njihov brak neplodan. ponovo bi pobegli. vladavina poslednjega cara iz Rjurikove dinastije. Maljute Skutarova. Jedva prikriveno nezadovoljstvo. Ali je Boris načuo za tu spletku: Dionisije je svrgnut. Godunov. Gonjenje begunaca stvaralo je mnoge teškoće. oni su naročito delo narodnih rulja. U Ugliču je stanovao sa svojom majkom Marijom Nagajom. Njegov stvarni položaj je zvanično priznat kada je dobio naziv „veliki štitonoša i namesnik”. njegov brat po ocu. car Fjodor je nesposoban da vlada sam. a Šujski su prognani u daleke pokrajine ili čak i pogubljeni. može se smatrati kao uvod u Doba Nemira. kn ez Dmitrij. izbilo je odmah po smrti Iv ana Groznog i izazvalo političke i društvene nemire po čitavoj zemlji. veoma mudro i sa mnogo takta vršio je poziv dvoranina. i malo po malo zadobivao sve veće poverenje i naklonost cara. „Kneževići” i bojari iz najboljih porodica. pa pošto bi primili nove pozajmice za nastanjiva nje. naročito u trenutku kada će se sukobiti polit ičke strasti. odgovarajući željama zemljišnih posednika. Ovi nemiri toliko su duboko poljuljali moskovsku državu. bilo je teško proc eniti poverilačka prava raznih njegovih gospodara. posle toga on može da računa na moćnu potporu crkvenoga poglavara. Međutim. Pošto car Fjodor nije imao dece. teret nameta i poreza. iako u očima na roda nije izgubio ugled učestvovanjem u užasima opričnine. koje je neprekidno raslo. nemogućnost u kojoj su skoro svi podan ici. i n asilja pri kraju vladavine Ivana IV. kada bi se uhvatio jedan takav begunac. tako on uspeva da preot me od Švedske gradove Ivangorod. nađen je zaklan u dvorištu gde ga je njegova d ojkinja ostavila da se igra sam. jer su seljaci prelazili od jednoga p osednika drugome. Njegova mati i njegovi ujaci optužiše za to ubistvo . potom.1. Bilo je dakle nužno stvoriti prop ise o tome. Posle toga je Boris potpun gospodar.

Potučen kod sela Dobriniči. naredio je da se g ladnima besplatno deli žito iz državnih žitnica i preduzima 96 velike javne radove da bi pomogao oskudnima. koji mu duguje zahvalnost. koji je pobegao u Poljsku. ta ko su sada Romanovi izgubili svaku moć.đaka (sekretara) Bitjagovskog. Vlast prelazi na njegovu udovu Irenu. koji je bio poslan iz Moskve u Uglič. prve žene Ivana IV. Kada je postao car. i pretstavljen je kralju Sigmundu III. Kad je vest o pojavi Dmitrija (Demetrijusa) stigla u Moskvu. Najopasniji Borisov suparnik je bojar Fj odor Nikitič Romanov. on se povodi za primerom Ivana IV. koji je nekoliko puta odbio da je primi. Istraga koja je započela pod upravom kneza Vasili ja Šujskog zaključila je da je knežević sam sebi presekao grlo u nastupu padavice. — Godine 1603. tobožnjem Dmitriju koji je bio uzrok Borisove propasti. Potr ebno je dakle izabrati novoga cara. pripremaju p ut prvome samozvancu. Sveta Stolica mu takođe daje svoju podršku. u Antonijevski manastir u Sijsku. Prvi samozvanac protivu Borisa. na jednu besmislenu dostavu oni su okrivlj eni za pokušaj trovanja cara i prognani u daleke pokrajine. U jesen godine 1604. pod rukovođenjem Romanova. njega podržava patrijarh Jov. ipak se odlučuju d a mu pomognu da svrgne Godunova. on pobeže u Putivl . te prema tome rođak pokojnoga cara. primoran je da se zakaluđeri i prognan daleko na Sever. Georgij Mnjišek obećava da će mu dati za ženu svoju kćer Marinu. u slučaju uspeha. nedaleko od Novgoroda-Sjeverskog. Boris je nastavio da upravlja zemljom mudro i sa iskrenom želj om da bude koristan svojoj otadžbini. Dmitrijeva smrt imaće velikog odjeka na sudbinu Borisa i same Rusije. Budno je pazio da održi mir sa susednim zemlja ma. ali je naposle tku pristao. Iako poljski plemići sumnjaju u njegovo kneževsko poreklo. a može da računa i na službeno plemstvo. i mnoge činjenice ukazuju na to da upravo moskovski bojari. veoma popularan u Moskvi i nećak Anastasije. ista sudbina nametnuta je i njegovoj žen i. moskovska vlada trudi se svim silama da raširi tvrđenje kako je on jedan pros t đak manastira Čudnova. Lažni m dostavama sleduju nemilosrdne kazne. znajući da se plemstv o nikada neće pomiriti sa njegovim dolaskom na presto. a kada je jedanput nastupila nerodna godina i glad. — Januara 1598 godine Fjodor umire. Ali se visoko plemstvo izj ašnjava protivu njega i ističe druga imena. te Borisa i dalje sumnjiče za ubistvo. Borisov suparnik pri i zboru cara. jer je bio vaspitan u tome uverenju. ali se ona uskoro odriče prestola i povlači u manastir. te i pored svekolike svoje inteligencije i dobronamernosti. nego da je i sam bio ubeđen da je on kn ez Dmitrij. Iz dvorca Višnjevjeckog on prelazi u Poljsku. zaveo je red u sudstvu i interesovao se za s irotinju. Ali j avno mišljenje ne veruje sudijama. Borisa je to jako u zbudilo i on je izjavio bojarima: „To je vaše delo.” Ne zna se ko je upravo taj lažni Dm itrij. da se Boris izabere za cara Rusije. knez Dmit rij. bez ikakvog objašnjenja. a služio kod Romanovih pre nego što je stupio u manastir. u dvorcu kneza Adama Višnjevjeckog na jugozapadu Rusije. jer on stv arno upravlja zemljom već više od deset godina. njega počinje da obuzima nemi r i nepoverenje. a kada je naposletku pristao da pređe u katoličku ve ru. u Sambor. taj Dmitrij pošao je na Moskvu na čelu jedne vojske koju je sak upio. Boris ima najviše izgleda na uspeh. umesto koga su u Ugliču ubice ubile neko drugo dete. Kao Šujski za vreme Fjodorove vladavine. koji je želeo da uklanjanjem Dmitr ija otvori sebi put ka prestolu. Svet šapuće kako j e Bitjagovski to učinio po tajnom naređenju Borisa. Sveštenstvo i službeno pl emstvo preovlađivalo je na toj skupštini. Patrijarh Jov saziva Zemskij Sobor i predlaže. i bojari nisu mogli da im se usprotive. Ali nema nikakvih pouzdanih dokaza da je ovo tvrđenje tačno. Moskvu preplavljuju njegovi špijuni. Georgiju Mnjišeku. Izbor Borisa Godunova. ali je u isti mah posvetio veliku pažnju prosveti i pokušao da šalje mlade Ruse na nauke u inostranstvo. te je kruna ponuđena Borisu. pojavljuje se jedan koji tvrdi da je sin Ivana IV. Ali. Fjodor Nikitič Romanov. m ože se samo reći da on nije bio običan varalica. Ove mere ustvari samo raspiruju mržnju bojara na Borisa.

iako izgnan u jedn u udaljenu oblast. a Marina i njen otac bačeni su u tamnicu. napustivši ostatke svoje vojske. oni su žudno dočekali tu vest i počeli se spremati da pođu na Moskvu. Bojari. te o zlojeđuju stanovništvo svojom nabusitošću. Saznavši da Vasilij Šujski podbunjuje gradsko stanovništvo protivu njega. Oni isprva žele da rade sporazumno sa Bol otnjikovom. bio zarobljenik u Turskoj. i da neće uzapćivati imanja pogubljenih ili prognanih. Ali opsadna vojska nema oduševljenja i uskoro počinje da se koleba. To je prv i pokušaj da se ograniči careva apsolutna vlast. Ali uskoro potom plemićska vojska Ljapunovih odbija da ide sa Bolotnjikovom. sebra kneza Teljatevskog. Os im toga. Avantura prvoga samozvanca uskomešala je seljake i sebre u Jugozapadnoj Rusiji. Kada je knez Šahovski (vojvoda Putiv lja) proturio glas kako je Dmitrij pobegao iz Moskve i kako se priprema da ponov o osvoji presto. osudu ili kaznu progonstva pre nego što ispita svaku krivicu zajedno s a bojarima.j. Dmitrij. skandal se pojačava. On izaziva čuđenje kod Moskovljana svojom ravnodušnošću prema drevnim običajima. 19/29 maja Vasilij Šujski okuplja na Crvenom Trgu narod koji ga proglašava za cara. slugu Poljske i opasnog jeretika. 2. uvek bezbrižan. on ne posti. Izbor Vasilija Šujskog. koji su se poslužili Dmitrijem samo da bi svrgnuli Godunove. Njegov mladi sin Fjodor stupa na presto. Dok je njihova vojska išla ka Moskvi. — Stupanje na presto Šujskoga obeležava kraj političkih borbi među bojarima stupanje na pozornicu drugih društvenih staleža. Ovaj svojom nemarnošću sam ide na ruku rovarenju svojih protivnika. posle venčan ja. i u aprilu 1605 godine car Boris umire iznenada. opsada se razvlači. kada je njegova verenica Marina Mnjišek stigla u Moskvu i u očekivanju venčanja otsela u jednom manastiru gde on priređuje go zbe u njenu počast. zanemaruje d vorski ceremonijal. braća Ljapunov. možda otrovan. ali vojska koja opseda Kromi prilazi samozvancu. i te dve vojske sastale su se pred Moskvom. i pridobili pokrajinsko plemstvo. on se ipak ne odriče svoje namere da Dmitrija svrgne s prestola . on se obraća verskom i nacionalnom osećanju naroda da bi ga pobudio da svrgne samozvanca. — U noći između 16/26 i 17/27 maja 1606 godine pobuna izbija. i koji je zbog svojih osobina bio pogodan za vođu ustaničkih četa. jer ovaj u svojim proglasima . sa mozvanac je ubijen. I zabrali su sebi za vođu nekog Bolotnjikova. i za vreme jedne po bune u Moskvi Fjodor je ubijen. bojari hoće da onemoguće povratak teror a od kojega su patili za vladavine Ivana IV i Borisa Godunova. ustanovila u samome dvoru jednu katoličku kapelu u kojoj su služila dva katolička sveštenika. video je da je moskovsko stanovništvo naklonjeno njegovim plano vima. koji je imao mnogo avantura u svome životu. koji je Boris opseo. Najzad. No ipak je on morao da se pismeno obaveže prema bojarima da neće izreći nijednu smrtnu presudu. priznaju ga z a cara. k od kojih se ispoljava sve jača prevratnička težnja. kada jedan glasnik donosi pomilovanje od cara. organizovali su ustanak protivu Šujskoga i njegove bojarske 98 vlade. Dmitrij ga izdaje Zemskom Soboru koji ga osuđuje na smrt. Kada se Vasilij Šujski vratio iz izgnanstva i počeo ponovo da snuje zaveru. ne poklanja nimalo pažnje pričanjima koja mu dolaze do ušiju i ne preduzima nikakve mere predostr ožnosti. mnogi Poljaci koji su došli s njim ponašaju se kao gospodari u Moskvi. on dostiže vrhunac kada je Marina. Kozaci iz granične oblasti Putivlja i svakojake skitnice obrazovali su jednu narodnu vojsku da potpomognu njegov pothvat i zauze li grad Kromi. SOCIJALNI NEMIRI NARODNE RULJE Bolotnjikovljeva buna. Osuđenik je već na gubilištu. zemljoposednici iz oblasti Rja zanja. te tako potvrđuje sumnje onih koji ga smatraju za varalicu. ali se spremaju da ga obore još: odmah po njegovom dolasku 97 u Moskvu juna 1605 godine. boravio u Poljskoj i It aliji.

načinile međusobni savez . koji su pustošili i ubijali po okolini. Sigmund pristaje. to je bio dokaz da je on doista vladao u Moskvi i da je on ranije bio pozdravljen kao pravi Dmitrij. i ona mu je postala naložnica. Priznavši da je Tušinski Razbojnik zaista njen muž. — Mešanje Švedske u Rusiju potstaklo je njenu suparnicu Poljsku da joj podražava. gde je počeo da prikuplja nove pristalice. Tušinski Razbojnik iskorišćuje i to što je Marina pala u njegove ruke. Njegov logor je veoma šarolik. on je verovatn o umoren po naređenju Šujskoga. mnoge odrede kozaka. Moskva je oslobođena opsade. koju su predvodili Lisovski i Sapjeha. naišli su na odlučan otpor i odbijeni su pre nego što su mog li da dođu do svoga cilja. 3. ali ju je na putu zaustavio ataman Zarucki. sa Filaretom i bojarom Saltikovom na čelu ostavljaju ga i nude krunu Rusije Sigmundovom sinu knezu Ladislavu. a sada je u Tušinu uzdignut na dostojan stvo patrijarha. samozvanac je pobegao iz Tušina u Kalu gu. Za vladavine Ivana IV Englezi su ispitali Belo More sve do utoke severne Dvine. — Uskoro se u Starodubu Sjeverskom pojavljuje jedan novi samozvanac koji takođe tvrdi za sebe da je on knez Dmitrij. Zahvaljujući nj ihovoj saradnji. Ostaje još da se svrgne s prestola Vasilij Šujski. p očeli su da prilaze — bez obzira kome su društvenom staležu pripadali — svi oni koji su bi li nezadovoljni vladavinom Šujskoga. kralj Poljske Sigmund opseo je Smolensk godine 1609 u jesen. postala su nei zdrživa za mirno stanovništvo. Georgij Mnjišek. odveo je svoju kćer u Tušino pa ju je i pored svog njenog opiranja prodao sam ozvancu. U saglasnosti sa Dijetom. pre obučena kao husar. do bili znatne povlastice od cara i počeli da posećuju rusku obalu. Veoma živ trgovački promet doprineo je ekonomskom uzdizanju Severne Rusije. stvorile na rodnu vojsku i ponudile Šujskome da mu pomognu da uspostavi red. ali je zadržala pravo da u naknadu za tu uslugu ponovo zauzme gradove Ivangorod . Kada su tušinski odredi prodrli u ovu oblas t i pokušali da zaplene robu ruskih trgovaca koji su se 99 spuštali niz severnu Dvinu. kako su ga prozvali. Nasilja tušinskih razbojnika. Marina je potvrdila samoz vančevo tvrđenje. on je došao do sela Tušina blizu Moskve. Ali Šujski dobiva neočekivanu pomoć s druge strane. Bio je neznana porekla i nimalo nije ličio na prvoga samozvanca. Jedna od njihovih rulja. Tome Tušinskom Razbojniku.poziva seljake i sebre na socijalnu revoluciju i istrebljenje bojara i plemića. dok su ruski trgovc i nagomilavali na rečnim utokama robu dovezenu iz svih krajeva Moskovije. Gradske i seoske opštine (mirovi) odmah su se dale na posao. u njemu se nalaz i i Filaret (Fjodor Romanov) koga je oslobodio prvi samozvanac i koji je bio nai menovan za mitropolita Rostova i Rjazanja.Sergijevo. ako pristane na uslove ko je mu sastavlja Saltikov: obaveza da ne dira u prava pravoslavne crkve i da vlad a Rusijom u punoj saglasnosti sa bojarskom Dumom i Zemskim Soborom. Bolotnjikov otstupa do Tule. mnoge u stanike iz najnižih društvenih slojeva. no on se — zahvaljujući svojim bedemima — hrabro odupirao i nije se predao. Jam. do k su njegove čete pljačkale okolinu. Marina je pošla za njim na konju. bio je to pravi avanturista. kao i Litvanaca i Poljaka. Hetman Žolkijevski ide na Moskvu s . a naročito gradova Vologde. To je znak za rasturanje logora Tušinskog Razbojnika: jedan deo Poljaka napušta ga i prilazi S igmundovoj vojsci. opsađivala je punih šesnaest meseci manastir Trojicu. Pod svoje zastave okupio je ostatke Bolotnjikove vojske. Ustjuga. kome je Šujski u zamenu za ruske zarobljenike povratio sl obodu. U leto 1608 godine. podigao tu utvrđen logor i zaposeo sve puteve oko Moskve koju je počeo da opkoljava. gde ga trupe Šujskoga pri moravaju da se preda bez ikakvih uslova. prikupile novac što su ga dobrovoljno prilagale opštinske zajednice. Švedska je pristala da pošalje jedan vojni odred pod zapovedništvom De la Gardij e. koji misli da je okončao nerede. Njihov napad uzbunio je čitavu Severnu Rusiju. Holmogorija itd. Prognan nekuda na Sever. Koporje. Lj apunovi tada prilaze Šujskom. Buna drugoga samozvanca ili Tušinskog Razbojnika. a Rusi. Orješek i Korelu. Naposletku je Šujski poslao Mihaila Skopin-Šujskoga da u Novgorodu pregovara sa Švedskom od koje je tražio pomoć. TUĐINSKO MEŠANJE I NARODNO BUĐENJE Gospodarenje Poljaka i pad Vasilija Šujskog.

Moskovljani šalju Sigmundu. Za to vreme Moskvom i dalje upravl ja starešina poljskog garnizona i nekolicina nekadanjih pristalica Tušinskoga Razboj nika.poljskom vojskom. nedaleko od Gžatska. Manastir Trojica-Sergijevo upućuje na sve strane pozive narodu da se ujedini radi spasenja otadžbine. plemići i kozaci zazi ru jedni od drugih. Žolkijevski pristaje u ime k ralja Sigmunda na sve uslove. nedaleko od njihovoga grada. Dok se De la Gardija povlači ka Novg orodu i poseda čitavu njegovu oblast. oni dakle nude presto Rusije knezu Ladislavu. na nesreću. gde je i podlegao mučenjima. o . jače nego ikad. a Poljaci. ali Sigmund. prešlo je zapovedništvo u ruke brata Vasilija Šujs kog. sve stranke i sve suparničke grupe ujediniće se da oslobode Moskvu i rusku teritoriju od osvajača. zbog iznenadne smrti na jednoj gozbi Mihaila Skopin-Šujs koga — svet je poverovao da je on otrovan — toga darovitog čoveka koji je tr ebalo da njom komanduje. — Pred poljskom opasnošću. pridružuje se odlu ci Rusa iz Tušina. Početkom 1610 godine patrijarh Hermogen šalje poslanice u kojima poziva Ruse da pomo gnu svojoj otadžbini. Varoši većaju i stupaju u međusobnu vezu. Izgleda da je Moskovska država propala. a koje su moskovski bojari donekle izmenili. napreduje takođe ka Moskvi. uhapsi ih i posla u Poljsku kao zarobljenike. U proleće godine 1611 ta narodna vojska opkolila je Moskvu. baš tada se javlja ponovno buđenje nacionalne svesti. pod uslovom da pr eđe u pravoslavnu veru i da primi obaveze koje mu je predložio Saltikov. Bojarska Duma stupa u pregovore sa Žolkij evskim. Obrazuje se narodna vojska sas tavljena od plemića kojima se na čelo stavlja ponovo Prokop Ljapunov. U tome trenutku Ljapunov organiz uje bunu protivu Vasilija Šujskog. stavljeno je u dužnost jednome Zemskom Soboru da upra vlja narodnom vojskom i poverena izvršna vlast jednom triumviratu u kome su bili L japunov. Blizu sela Klušina. koji je želeo d a njega imenuju za cara. kad nije uspeo da primora izaslanike da izmene ugovor. koji je svrgnut s prestola u maju 1610 godine i primoran da se zakaluđeri. nap ustivši Kalugu. Posle toga se misao o oslobođenju Moskve širi sve više. Pol jaci su gospodari Moskve. on se približava Moskvi. Englezi pripremaju plan da prisvoje celu obalu Leden oga Okeana. Svekoliko stanovništvo pati zbog građanskog rata. koji je služio u Tušinu. i u saglasnosti sa Soborom koji je žurno sazvan u Moskvi. Poljaci su ga bacili u tamnicu. sel jaka i sebara pod komandom kneza Trubeckog. potpiruju tu raspru šireći među Rusima lažna pisma. No i pored svega toga. To je čovek u kome je sjedinjeno političko oduševljenje sa izva nredno praktičnim duhom. Ujedinjenje protivu tuđinaca i oslobođenje Moskve. Kozma Minin-Suhoruk. koji je pred bedemima Smolenska. Ljapunov. Ali. otpočinje da sakuplja jedn u novu narodnu vojsku. koji nema ni pojma o ratnoj veštini. od kozaka. nema nijednoga kandidata koga bi mogao da predloži za presto. koga malo kasnije ubija jedan Tatarin. jedno izasla nstvo pod voćstvom Filareta i 10 0 kneza Golicina da potpiše ugovor zaključen sa Žolkijevskim. koji odlično ume da priprema državne udare. Da bi se među saveznicima izbegao rascep kao što je bio onaj koji je nekada razdvoj io Bolotnjikova i Ljapunova. Trubeckoj i Zarucki. Ubistvo što su ga kozaci izvršili nad Ljapunovom dokončava propas t toga pokušaja izazivajući odlazak plemića. potiskuje od Moskve Tušinskog Razbojnika. Sigmund zauzima Smolensk. Šujski mu suprotstavlja svoju vojsku uvećanu pomoćnim švedskim odredom De la Gardije. opsednuti u Kremlju. Tušinski Razbojnik. Čitave pok rajine počinju da se odvajaju od narodne teritorije: Šveđani posedaju oblast Novgoroda . ali će to ujedinjavanje ići teško i veoma sporo. Na njegovo zauzimanje stanovnici Nižnjeg Novgoroda odlučuju d a stvore potrebna novčana sredstva za obrazovanje narodne vojske i nude zapovedništv o nad njim knezu Požarskom koji se na svome imanju. prekinula su sporazum zaključen sa La dislavom. uvodi poljsku posadu u tvrđavu Kremlj i šalje Šujskoga u Poljsku. koji teži da naprosto osvoji Moskvu. Žolkijevski je ostao potpuni pobedilac. Ali rovarenja Si gmundova. i kozačkog a tamana Zaruckog. Dmitrija. Tada zemskij starosta (iza brani pretsednik) Nižnjeg Novgoroda. bojar Saltikov i trgovac Andronov koje je poslao Sigmund.

U zajamno nepoverenje sprečava plemiće i kozake da rade dogovorno. Jedan Zemski Sobor okuplja u Jaroslavlju izaslanike većeg broja gradova i brižljiv o radi na unutrašnjoj organizaciji države. Hotkijevič. Drugi. te on odlučuje da pohita prestonici. Ali on veoma mudro rešava najpre da se utvrde prethodni uslovi kojima oni moraju da odgovaraju. 10 2 Na dan 21 februara/3 marta 1613 godine. Kako k ozaci neće da se umešaju. okupljen u Moskvi januara 1613 godine. švedskog kneza Filipa i tatarske kneževe). te je ovaj izbor zakonitim putem okončao Doba Nemira.poravlja od rana zadobijenih kod Moskve kada se borio u vojsci Ljapunova. U avgustu 1612 godine Požarski se pojavljuje pred gradom i ulogoruje se podalje od kozaka. ali je sabor o dlučno odbio tu ponudu. napušt a moskovski logor i odlazi u Astrahanj. Požarski pomišlja da izvrši izbor novoga cara u Jaroslavlju. jer hoće da car bude Rus. Odmah zatim opsađeni o tvaraju vrata Kremlja i predaju se. kasnijeg Filareta. što će omogućiti da se smanji njihov broj. mor a da se odrekne namere da pomogne Poljacima opsednutim u Kremlju. verni knezu Trubeckom. njegova kandi datura godila je plemićima i kozacima: plemići su cenili njegovo srodstvo sa Rjuriko vom dinastijom (Ivan IV oženio se Anastasijom Romanov). te se Požarski i Trubeckoj sastaju svakoga dana da se posavetuju i izdadu zapovesti za sutradan. oni čak odašilju ubice u Jaroslavlj da ga ubiju. njihov otpor bliži se kraju. neg o na Jaroslavlj. usled nedos tatka hrane ljudi umiru od gladi. a kozaci su u njemu videli naročito sina Tušinskoga patrijarha. Posle toga u speha odnosi između plemića i kozaka postaju srdačniji. ali taj postupak u svakom slučaju nije dokazan. Izbor Mihaila Romanova. potisnut. Zbog svoje mladosti on nije mogao da učestvu je u dotadanjim nemirima. pa će posle toga oslobođenje Moskve ići lako . gde se zadržava dosta dugo. ali zato što je bio sin Fjodora Nikitiča Romanova. Onovremeni dokumenti tvr de da je on pismeno pristao na uslove slične onima koji su bili postavljeni caru B orisu Šujskom. Poljaci opsednuti u Kremlju pate strahovito. . Započinje borba između Poljaka i odreda što ga je Požarski poslao njima u susret. Požarski smatra 10 1 da treba najpre uspostaviti red u zemlji. Sobor. ne na Moskvu. te je i na taj način udaljio nekoliko kandidata. U oktobru kozaci za uzimaju na juriš Kitaj. Za vre me zime 1611—1612 godine narodna vojska se povećava odredima plemića koji su došli iz mnogih voj nih okruga.Gorod (utvrđeni kvart blizu Kremlja). oni dočekuju Požarskoga nepov erljivo i neprijateljski. Avram Paljicin. no u tom doznaje da se jedna nova poljska vojska. Uopšte uzev. opsada je organizovana s ložno. Dolazi i Hotkijevič. približuje Moskvi. Ta potreba je i obezbedila kandidatur u mladoga Mihaila Fjodoroviča Romanova. ekonom manastira Trojice-Sergijevo. Odredi kozaka koji su još logorovali pred Moskvom predlažu kao kandidata sina Zaruc koga i Marine — što bi povuklo za sobom diktaturu Zaruckoga i kozaka —. Da bi se izbegli novi nemiri. Mihail Fjodorovič Romanov izabran je za ca ra. Potom utvrđuje da treba izabrati čoveka koji je uvek bio izvan stranačkih borbi. tada oni jure u borbu. — Odmah zatim Požarski i Trubeckoj sazivaju Zemski Sobor rad i biranja novoga cara. izbijaju raspre među kozacima koji su bili ostali pred Moskvom posle rasturanja prve vojske. ostaju pre d Moskvom. imao je pred sobom mnoge kandidate. On najpre odbacuje sve tuđince (Ladislava. Kada se njegova vojska približila. te je ispunjavao uslov što ga je postavio Zemskij Sobor. U proleće 1612 godine velika Požarskova vojska kreće se. pod vođstvom Zaruckoga. potrebno je bilo naći kandidat a koga bi mogao da primi i Sobor i kozaci. Jedan deo tih kozaka. obraća i m se jednim vatrenim govorom. pod zapovedništvom hetmana Hotkijeviča. jer se sećaju svojih sukoba sa Ljapunovom.

10 3 V I . P R V I R O M A N O V I : O D M I H A I L A D O P E T R A V E L I K O G .

On se nije mogao pojaviti ranije. Tačno je da XVII vek pruža jedan određeni tip kulture i da je taj tip posled ica pobede ruskoga nacionalizma nad opozicionim i kritičkim elementima. obimnijem i sjajnijem. čvrsto i trajno. XVII vek ne može da se odvoji ni od prethodnoga ni od potonjega doba. doba Petra Vel ikog ili doba Petrograda. Dva takva obeležja su naročito karakteristična. a nije mogao da traje i kasnije jer je 10 4 usled sve većeg napretka zemlje prestao da bude neophodan za održavanje drža ve. Istoriski razvoj koji ju je i stvorio ne samo d a se nije zaustavio. koji ga je verno čuvao. Ovaj interesantan državni socijalizam je posebna odlika sredine XVII veka. XVII vek i reforme Petra Velikog. nego da se ona naprotiv počinje tada tek da stvara. tada još slabi. ova borba je oduvek postojala. al i odnosi sa inozemstvom pretstavljaju bitnu odliku XVII veka. Umnožavanje državnih potreba. U materijalnom pogledu zapaža se brz razvitak države. U duhovnom pogledu bila je to borba između narodnih tradicija i tuđinskih pozajmica. dok bi naredno doba. koji ipak ne može potpuno da preovlada. poznije. tuđinski uticaj posta je i suviše jak da bi mu se začeci prave narodne kulture. Razume se da XVII vek ima i svojih posebnih obeležja. značilo opadanje nacionalnoga tipa. Ali ako se istoriski razvitak Rusije posmatra u celini. Stvarna odlika XVII veka jeste naglo jačanje zapadnjačkih uticaja. videće se da narodna kultura ne doseže svoj vrhunac u XVII veku. Po tvrđenju obožavalaca stare Rusije. jer država još nije bila dovoljno snažna da m ože da priveže ceo narod za poslove koje bi ona nadgledala. Istina. vrše se naročito u višim društvenim redovima. mogli odupre ti. ali je ranije zapadnjački uticaj bio odveć slab i narodna tradicija bez začetaka kulture. pr ethodno stoleće bilo je samo njegova priprema. i to posle borbe koja je otpočela — kako smo videli — u XVI veku. običaji. moglo bi se doista pomisliti da je slepo podražavanje Evrope zamenilo narodnu kul turu. kaogod št o je i priprema za budućnost. Ako bi se u čitavoj ruskoj istoriji posmatrala samo dva uzastopna momenta. nesrazmerno u odnosu na narodne m ogućnosti. narodne kulture. naprotiv. Zbog toga u materijalnom kao i u duhovnom životu nastupa već u XVII veku rascep između . On je nastavak i posledica prošlosti. Ovi preobr ažaji. ipak bi bilo sasvim pogrešno zamišljati rusk i tip iz XVII veka kao nešto ustaljeno. koja objašnjava isto tako preobražaje materijalnoga života kao i brz duhovni razvitak Rusije. narodni duh i posebno ruska umetnost. On je suštastveno prelazno doba. — XVII već smatra se obično kao razdoblje kada se ruski nacional ni tip potpuno razvio i kada su se uobličili način života. istina. i to brzo. već je i dalje napredovao. i on i dalje ide ispred razvoj a narodne ekonomije. podlogu za reforme Petra Velikog. i pobedom opozicije nad narodnom t radicijom uspeo i da je uništi. Uistini ta uravnoteženost je samo prividna i nepostojana. kao i izvesna životna snaga koju ispoljava narodna kultur a. imalo je za posledicu — kao i u poslednjem periodu Rimskoga carstva — da si lom priveže čitavo stanovništvo za određene poslove.Opšta obeležja XVII veka. Slepo podražavanje Zapadu samo je jedan prelaz ka novom p rocvatu. a tako isto i njena stvaralačka moć koju nadmoćnost evropske kulture nije još imala v remena da uguši. Samo u tome smislu može se govoriti o narodnom stilu što ga je XVII v ek mogao da stvori. ali ta obeležja su posledica i stovremenoga dejstva nekolikih istoriskih struja koje nisu njegova svojstvenost i koje idu od XVI do XVIII veka. za vreme Petra Velikog. oni su skloni da u r eformama Petra Velikog vide nekakvo izdajstvo u odnosu na taj tip i kao neki ras kid sa ruskim narodom. dostupnijim tuđinskom uticaju. i pre XVII veka kao i posle nj ega. Iako se XVII vek ističe izvesnom uravnoteženošću koja nastaje posle te borbe. da je Rusija živela potpuno odvojena od prosvećenijih naroda. nešto što je utisnulo u rusku d ušu njeno konačno obeležje i stvorilo nacionalni duh. doba koje priprema. te da se primora na tačno vršenje dužnos i prema državi. političko i društveno ur eđenje.

jer se Ladisla v nije odrekao svojih pretenzija na presto Rusije. No radeći i dalje na unutrašnjem smirivanju. baš u istoj sredini. približuju se Mo skvi. isto kao i car. — Odmah po povratku iz Poljske Filaret je proglašen z a patrijarha i dobio je. Ona je silom isterala Šveđane iz oblasti Novgoroda koju su oni bili poseli za vreme nemira. finansiskih. Novgorod je vraćen Moskvi. carevoga oca. ali je Švedska zadržala obalu Finskoga Zaliva. — Zemski Sobor izabrao je Mihaila Fjodoroviča donekle i zbog to ga što usled njegove mladosti i dobre naravi njegova lična delatnost nije mogla da b ude mnogo opasna za one koji su tada bili na vlasti. iz toga se izrodio rat. Lisovski. usredsredio je stvarno svu vlast u svoje ruke. ćerkom jednog skromnog plemića. te 1618 godine stiže s vojskom pod bedeme Moskve. a Marina završava u tamnici svoj burni život. Najpre je uložen sav napor da se uspostavi red i mir u zemlji. državna uprava se starala i o spoljnoj od brani. na čelu jaki h odreda krstario je zemljom i pljačkao gradove i sela. Zato su šest prvih godina nje gove vladavine protekle pod njihovim uticajem. godine 1614 mnoge rulje pobunjenih kozaka. i švedski kralj opseo je Pskov.narodnih masa i onoga dela upravljačkoga staleža koji je najbliži političkom središtu. dok su narodne mase čuvale staru narodnu tradiciju. ni da se Ladislav form alno odrekne ruskoga prestola. pod vođstvom atamana Balovenja. Dugo vremena su ga careve vojvode progonile bez ikakva uspeha. razvile su se suprotne klice i narodne kulture i zapadnjačke obra zovanosti. I mnogi drugi pustolovi iskorišćuju to neredovno stanje. on naposletku umire. on je vratio mladu Hla povu. Ali kako je ova tradici ja imala u sebi veoma malo klica kulture. 1. Odredbe ovoga primirja dokazuju da je moskovska vlada pre svega želela da oslobodi Filareta. kaznio i prognao u Sibir Saltikove i naposletku oženio Mihaila Evdokijom Str ešnjevom. Pošto se najpre obraćao uzastopce i uzaludno danskom i švedskom dvoru. Je dna vojska primorava ga da beži iz Astrahanja na reku Jaik. Poljska najezda je zaustavljena. blizu manastira Trojica . Filaretova vladavina. Pr irodno je što su u takvim okolnostima viši društveni redovi bili nosioci zapadnjačkog ut icaja. naziv „velikog vladara”. nego je odlučno pošao putem koji će odvesti Rus . Taj čovek jake volje . što se tiče narodne mase. skoro jedino ograničenoj na carski dvor i one koji su tamo imali pristupa. čiju su prvu verenicu. Potom je čitavim nizom vojnih. Iz Astrahanja gde se bio učvrstio. posredovanjem pretstavnika Holandije i Engleske (Džona Merika). Narve i Korele. Mariju Hlapov. sadanji Ural. On se najpre stara da oženi cara. No i posle smrti Zaruckoga ostale su rulje kozaka i Poljaka koje su pustošile zemlju i nisu davale mira 10 5 stanovništvu. On i njegov sin pogubljeni su. Naprot iv. odlučan i odvažan. ad ministrativnih i verskih reformi nastavio da razvija unutrašnju organizaciju. i u Deulinu. ona je ostala potpuno strana i novim t ežnjama kao i pojavama narodne kulture i narodnoga duha. jedan od vojnih starešina Tušina. MIHAIL FJODOROVIĆ (1613—1645) Okončanje Doba Nemira. potrebno je suprotstaviti im čitavu jednu vojsku pod zapovedništvom Likov-Obol enskoga koja ih je porazila i zarobila Balovenja. Trebalo je osujetiti njegove namere. činio je najveća zla. Saltikovi sv ojim spletkama bili proglasili za neizlečivo bolesnu i prognali u Tobolsk. Zaru cki pokušava da dobije pomoć od persiskog šaha sa namerom da na donjoj Volgi zasnuje s voju državu koja ne bi zavisila od Moskve. i zaista. koji je bio zasužnjen u Poljsk oj. ne može se tvrditi da je rascep potekao zbog toga što je narod hteo da brani narodnu kulturu od podražavalaca Evrope. Ne s amo da nije izbegao ugledanje na tuđinu. Pre svega bilo je potrebno suzbij ati unutrašnje i spoljne opasnosti koje su nadživele Doba Nemira. a njegove čete se rastur aju.Sergijevo potpisano je primirje između Rusije i Poljske koje će trajati čet rnaest i po godina (1618). gde ga j e potukla i odatle dovela zajedno s njegovom porodicom kao zarobljenika u Moskvu . Godine 1617 . Posle toga trebalo je suzbijati poljsku opasnost. ona nije tražila ni da joj se vrati Smolensk. mir je potpisan u Stolbovu.

Ladislav IV. Turci su ostavili Azov punih pet godina kozacima. 10. Godine 1637 donski kozaci pripremili su uz pripomoć dnjeparskih kozaka ratni pohod na tursku tvrđavu Azov koja im je sprečavala pristup ka Crnom Mor u. Zemski Sobor. On je lično.000 ljudi da preotme tu tvrđavu. — Posle Filaterove smrti. plemići i trgovci prebacuju jedni na druge dužnost odbrane Azova. Estoniju i Kurlandiju. No kako se ova vojska zadržala punih osam meseci zbog 10 6 opsade Smolenska. Ponovn a zgodna prilika javila se tek deset godina kasnije. ali ostavljaju za sobom samo gomilu ruševina. napali Sinop i opustošili čitavu obalu Anatolije. te je sultan morao da potpiše sraman mir. uprav ljao spoljnom politikom Rusije. posle opsade od četiri meseca (1634). sinu Hristijana IV. O tome svom podvigu obavestili su Moskvu.000 kozaka. ali vojne pripreme. oni se pokor avaju. Godine 1621. Ovoga puta car šalje kozacima 5. Te iste 1642 godine Mihail šalje jedno izaslanstvo da ponudi ruku njegove kćeri Ire ne danskom princu Valdemaru. Razni društveni staleži iznose odvojeno svoje mišljenje i ne uspevaju da se slože. Poljaci su se odrekli carske titule koju je Ladi slav dotada nosio. došao je u pomoć o psađenima. zauzeli tvrđavu jurišem i poklali sve musliman sko stanovništvo. odbijaju preko dvadeset turskih napada. Car je morao da se konačno odrekne svakoga prava na Livoniju. odobrio je vladi potrebna sredstva za vođenje rata. i da plati otštetu od 20 0. prilikom bolesti i smrti kr alja Sigmunda III (1632). Ovaj slučaj dokazuje da Rusija tada još nije bila sposobna da osvoji obale Crnoga Mora. on je hteo da iskoristi tu priliku te da dobije ispravku nep ovoljnih odredaba ugovara o primirju zaključenog u Deulinu. Posle dugoga 10 7 . ali je car pohitao da pošalje sultanu jedno pismo u kome se izvinjava i odbija od sebe svaku odgovornost za nezakonite postupke skitničkih „razbojnika”. Upadi kozaka u Tursku bili su česti. U naknadu za to.000 rubalja na poklon i saziva Zemski Sobor da vidi da li bi Rusija — ako bi prihvatila tu ponudu — bila sposobna da brani Azov. te su vojvode Šein i Ismailov dobili zadatak da sa vojsko m od 32. Kraj vladavine i pitanje Azova. Iz svih ovih razloga car naređuje kozacima da napuste Azov. na birokratiju i „nepravedne sudije” koji ih „upropašćuju svojom nepravičnošću i sporošću svojih procedura više nego turski i krimski nevernici”. jer je još uvek jedan veliki deo Rusije potpadao pod Poljsku.000 ljudi i 158 topova povrate gradove koje je Poljska bila zauzela. ko je je i Zemski Sobor bio odobrio. da bi trebalo ogromno mnogo novaca da se on a oprave. sve dok nije naselila stepu koja razdvaja more od nas tanjenih pokrajina Srednje Rusije. Onesposobljeni usled rata sa Persijom i smrti Murata IV. Svi se jedino složno žale n a zajedničkog neprijatelja. No baš tada arta 1642) jedan turski izaslanik donosi u Moskvu ulimatum. primoravaju neprijatelja da digne opsadu. koji je tek bio izabran za kralja. sve do svoje smrti 1633 godine. nanose mu teške gubitke i nude Azov caru.000 rubalja. Usput su ubili turskog izaslanika. i ona je još dugo ostala ne moćna za taj podvig. Ali godine 1641 sultan Ibrahim I posla vojsku od 240. On je opkolio Šeina u njegovom logoru i primorao ga da se preda zajedno s oružjem i topovima. a horde sultana Osmana zaustavio je Hotkijevič kod Hotina. nisu još bile ni završene. sukobi između kozaka i Tur aka (1637 i 1642) potstiču Ruse da obrate pažnju na Crno More. zatvoreni u Azovu. Već godine 1630 oni su razorili Koniju. jedna anketa na licu mesta pokazuj e da su utvrđenja Azova toliko porušena. s druge strane molda vski gospodar Vasilije Lupul potseća cara na uobičajenu nestalnost kozaka i obaveštava ga da mu sultan preti najezdom i sprema se da izvrši pokolj čitavog hrišćanskog stanovn ištva u Turskoj. kada su na Poljsku napali u isti ma h i Turska i Švedska. ako Rusi zadrže Azov. sazvan ponovo.iju ka reformama Petra Velikog. Zemski Sob or je potvrdio ovaj mir. Osim toga. ali nisu pristali da priznadu Mihailu naziv samodršca „svih ruski h zemalja”.

i on je za vreme prvih Romanova delao kao izabrana pretst avnička skupština. od izabranih pretstavnika službe noga plemstva. a takođe i pokušaji verenikovi da pobegn e. kome je tada bilo šesnaest godina. kao prilikom skupštine za i zbor cara godine 1613. iako su socijalne razm irice — kao što smo videli prilikom Zemskoga Sobora godine 1642 — bile prilično žive. Važno je napomenuti i to da je vlada uvek pozivala pretstavnike zemlj e okupljene u Zemskom Soboru da učestvuju u donošenju svih važnijih političkih odluka. njegovog ustezanja da primi presto i jednodušnih uveravanja o usrdnoj saradnji koja su mu tada davana. ko ga su u Moskvi držali u pravom sužanjstvu. 1637 i 1642. koji je postao izborno telo za Doba Nemira. on umire u julu 1645 godine. Njegovi lekari smatraju da je on premnogo plakao. Zemski Sobor postao je pretstavnik naročito srednjih staleža. traže da se zadovolje najpreče potrebe njihovoga staleža. ali za prvih devet godina vladavine okupljao se redovno. Nekadanja kneževska aristokr atija i bojari gube skoro svu svoju moć. Oni se trude da uspo stave red i mir u zemlji. Pri važnim misijama koje se odnose na državne poslove. Pa ipak. Setimo se samo okolnosti u kojima je car preuzeo vlast. godine 1632. Tuga koju je caru pričinio ovaj neuspeh. i poverava starateljstvo nad mladim car em bojaru Borisu Ivanoviču Morozovu preporučujući mu da čuva kneževića kao zenicu u oku. Ivana IV i Godunova su ih desetkovale i rastrojile. Uloga Zemskog Sobora za Mihailove vladavine. ali. — Najkarakterističnija crta Mihailove v ladavine jeste otsustvo svake lične opozicije protivu cara. . verovatno od vodene bolesti. 10 8 Oduzimanje zemlje u korist države što ga je vršio Ivan IV uništilo je njihove velike pos ede i njihovu moć lišilo ekonomske osnove. Najzad. Politika nove dinastije staraće se da zadovolji sve te zahteve. Nasilničke vladavine Vasilija III. tek posle Mihailove smrti može Valdemar. zasedavao skoro neprekidno i mnogo uvećao svoju ulogu. Valdemar dolazi u Moskvu 164 4 godine. no pod uslovom da se princu dopusti da ostane u svojoj veri. Iz to ga nastaju mnoge verske rasprave. a ponekad čak i od seljaka. Pošto je izabrao cara. kao i smrt njegove dvojice starijih sinov a. oni pristaju i na novčane žrtve da bi se uvećala finansiska sredstva države. pred patrijarhom i članovima svoje porodice. Za najvažnije poslove njegovi ukazi se objavljuju u isti mah kada i carevi. Varošan riželjkuju monopol trgovine i zanatstva i poništenje povlastica koje su raniji vlada ri dali tuđinskim trgovcima. Z emski Sobor.oklevanja Hristijan pristade da pošalje svoga sina u Moskvu. Plemići traže učvršćivanje sebarstva i potpunu zabranu premeštanja seljaka. on sada odlučuje o ratu i miru. da se vrati u svoju zemlju. od posadskih. jer ga otac poziva natrag. da je stvarno delio vl ast sa carem. Posle godine 1621 sazivan je svega tri puta. Ta dva stal eža igraju glavnu ulogu u Zemskim Soborima u početku XVII veka. i to u velikim razma cima. u metežima za Doba Nemira oni su iz gubili skoro i poslednju svoju važnost koja je prešla na službeno plemstvo i na gradsk i trgovački stalež. t e su mu se suze nagomilale u unutrašnjim organima i suviše rashladile krv. Ne samo da on daje svoje mišljenje caru. Dok je ranije bio samo savetodavni or gan. neg o sa istim pravom kao i on diktuje svoju volju celoj zemlji. podriva njegovo zdravlje. na ta dva oslonca zemaljske ekonomske i vojne snage. Ova saradnja je za vladu najbolji način da ojača centralnu vlast u očima stanovništva i da poveća ugle d svim merama koje je primorana da preduzme kako bi se popunila državna blagajna i spražnjena za Doba Nemira. oni u isti mah. njegov pretstavnik prati carevog činovnika. on odobrava nov e finansiske mere i povećavanje poreza. svoga sina Aleks eja. sada je u preduzimanju upravnih mera uzeo tolikoga učešća. Na samrtničkoj postelji on određuje sebi za naslednika. sastavljen je od članova bojarske Dume i Saveta crkvenih velikodostojnika. koji u to vreme počinju da igraju veoma važnu ulogu u društvenom i političkom životu. ali se od njega traži da ponovnim krštenjem pređe u pravoslavnu veru.

i Morozov se odmah oženio Anom. ALEKSEJ MIHAILOVIČ (1645—1676) Narodne bune 1648—1649 godine u Moskvi. monopola prodaje duvana. bojara Nikitu Romanova koji je bio omiljen u narodu. a Morozov prognan u manastir Svetoga Ćirila na B elom Jezeru. Moskovski meteži imali su neposrednog odjeka u ostalim varošima: u julu. Car je zatim izabrao Mariju. Posle toga Miloslavski postaju ljubimci i dovode na mesta dota danjih činovnika svoje rođake ili štićenike. pohvatala strance na gradskim kapijama. Usled učetvorostručavanja poreza na so. Njegov uticaj se povećava posle njegovog orođivanja s carem. njegova vlada vina obeležena je narodnim bunama. može se pouzdano tvrditi da Aleksej nije ni kada primio na sebe takvu obavezu. ali su one naročito posledica težine novoga režima i društvenih trvenja koja su već bila osetna pri kraju prethodne vladavine. U maju 1648 godine ogromna gomila naroda zausta vila je konja caru. Car je t ada poslao svoga rođaka. iskasapila đake Čistoga i Pleščejeva. Pskovu i Novgorodu. Kad je Aleksej hteo da se oženi. sest rom mlade carice. ali se ona onesvestila od radosti kada je čula tu vest. koji se vraćao sa pokloništva iz manastira Trojica-Sergijevo. koji je hteo da izvez e tovar žita kupljenog od državne uprave na osnovu jednog ugovora. A li kada je careva pratnja počela da je vređa i šiba nagajkama. bio jedan od uzroka tih pobuna. ogorčena svetina jurnula je na napadače. zahvalio mu što je otkrio zloupotrebe. Morozov. Pa ipak je Aleksejev staralac. — Iako predanje kaže da je Mihailova vlast bila ograničena jednom izričnom obavezom prema bojarima (ili verova tnije prema „pretstavnicima cele zemlje”). kamenovala ih i rasterala. i on se odlučio za ćerku F jodora Vsevoložskog. koji je bio blag i neodlučan. U P skovu su stanovnici napali švedskog trgovačkog agenta Numersa. gde je svetina isprebijala poreznika. odakle se on uostalom vratio posle dva meseca. što dokazuje da je moć nove dinastije bila već čvrsto zasnovana. osećaju se još mnogo jače za vre e Aleksejeve vladavine. 10 9 ranijega trgovca iz Jaroslavlja koga je Morozov uzdigao na dostojanstvo dumnoga đa ka. pa je svetina prodrla u sam Kremlj. gde su opljačkana državna slagališta i gde je pobuna ugušena veoma svirepo. Tri dana su čašćeni vot kom i medovinom strjelci koji su učestvovali u pobuni. i zatražila da se svrgnu njegovi rđavi savetnici. i on ih je nagovorio da se rasture. nesposoban da se bori sa dvorskim spletkarenjem i samovoljom svoje o koline. smatrao za potre bno da Sobor potvrdi izbor njegovoga štićenika. Ona se prema caru ponašala sa poštova njem i skoro se umirila kad joj je on obećao da će zadovoljiti njene zahteve. već njihove životne interese. u Ustjugu. gde su je zaustavili naoružani odredi sastavljeni od tuđinaca. u Solvičegods ku. Jamačno da je sama narav careva. a to će reći državnoga sekretara (1646). jer je duvan u Rusiji smatran za biljku koju su i Bog i vera zabranili (jednim ukazom iz 1634 godine zaprećeno je smrtnom kaznom o nima koji bi ga upotrebljavali). Sutradan se pobuna proširila na sve delove Moskve. nije se mogla više soliti jevtina riba kojo m se hranilo stanovništvo oko Volge. obećao d a će smeniti podmitljivce i zamolio da se pomiluje Morozov. U početku njegove vladavine zemljom upravlja sebični i grabljivi Morozov i prenosi s voje mane i na svoje potčinjene. zahtevala da joj se izda đak Trahaniotov i opljačkala domove Morozova i drugih bojara visokog a roda. početkom avgusta. te su hiljade puda ribe trunuli. opljačkala ih i mučila pod izgovorom da hoće da otkrije nekakvu . koja iskorišćuje svoju neograničenu moć da gazi ne prava stanovnika — jer ta prava i ne postoje —. njegov bliski rođak. na veliki g nev naroda koga je još ogorčilo i ustanovljavanje drugoga jednog državnog mon opola. koji su bili isto toliko podmitljivi i nesa vesni koliko i oni koje su oni zamenili. da p regovara sa pobunjenicima. a zatim je car po izlasku i z crkve održao govor narodu. Njihova uprava najzad je sasvim ogorčila narod.2. pa su j e prognali u Sibir zato što su njeno onesvešćenje protumačili kao napad padavice. Šest najlepših izvedene su pred cara. Tr ahaniotov je pogubljen. a s ada se pojačala i otvoreno ispoljavala. sakupljeno je po starom običaju dvesta najl epših devojaka iz Rusije. No i pored te potvrde. što je učinjeno na predlog Nazarija Čistoga . kćer Ilije Miloslavskog. a potom. pritisak novih nameta i samovolja birokrat ije.

poslužila kao izg ovor za nove nerede u prestonici. nego samo zainteresovana socijalna grupa. i optužila ga da je poneo sobom državno blago. a to je narodnom kreditu. Osim toga. dotada nepoznat ruskome zakonodavstvu. U Novgorodu. vlada nema više razloga da se trudi da sazna misao i volju naroda i da od njega t raži pomoć i savet. otvorila vrata na tamnicama i stavila sebi na čelo oslobođene osuđenike. dopunili i premapotpisali. i on sadrži. Kasnije su kolovođe. Kasnije su ovakva savetovanja sa s tručnjacima ili zainteresovanim grupama učinila izlišnim sazivanje izabranika čitavoga n aroda. samo j e pooštrila bunu. država je odlučila da pribegne jednom načinu kojim će se poznije služiti sve vl ade. U maju i junu stanovnici uspešno odolevaju trupama kn eza Hovanskog koji je bio poslan da ih savlada. na „vojne obveznike” ili plemstvo. 11 0 Zakonik iz 1649 godine. a potom se spremala da zavede red u državnoj administraciji i pravosuđu. car je naredio da se iskuje bakarni novac sa istim . U to doba u Rusiji su bili u opticaju srebrni nov ci zvani kopejka. On je prožet jednom idejom koja ga tesno veže za njegovo doba. idejom da su svi društveni redovi potčinjeni. poslan je državnim nadl eštvima i gradovima da bi „taj zakonik bio čvrst i postojan” i da bi „sve parnice bile isl eđivane saglasno njegovim odredbama. pošt o su ga članovi Sobora pretresli. budućeg patrijarha. kada je marta 1649 godine stigla vest o do gađajima u Pskovu. — Pod utiskom toga niza pobuna vlada je najpre ukinula mon opol na so i duvan. Iako u njemu još uvek ima praz nina. nekoj pos ebnoj obavezi koja ih strogo deli. intervenc ija mitropolita Nikona. u julu pokušavaju uzalud da osvoje njegov logor. koji se vraćao u svoju zemlju. I zaista. Tada car. dodato je više odredaba u korist građanskog stanovništva i plemstva. sastavlj en uz pripomoć Litvanskoga Statuta iz 1588 godine. koju su prouzrokovale sve veće vojne potrebe. Buna 1663 godine u Moskvi. denjga i poluška.tobožnju zaveru. osim sudskoga postupka i osnovnih odredaba. uz zvonjenje svih zvona zauzela je tvrđa vu. Po savetu bojara Fjodora Rtiščeva. Zakonik cara Alekseja ostao je da važi kao osnova ruskoga zakonodavstva puna dva s toleća. — Ovakvo društveno uređenje nije moglo da umanji uzroke nar odnog nezadovoljstva. na zahtev članova skupšt ine. on je ipak mnogo potpuniji nego raniji zakonici careva Ivana III i Ivana I V. Ali je toj zbirci podeljenoj na 25 poglavlja bio dodat jedan odeljak o vrhovnoj vlasti. Godine 1649 tekst toga Zakonika. Tako je finansiska ref orma iz godine 1656. ispitivanje mišljenja raznih društvenih redova vršeno je odvojeno. pravično i pravedno”. po savetu Nikona. koje se i dalje ispoljava u nemirima i pobunama kadgod izb iju unutrašnje teškoće. Već za vreme zasedanja Sobora 1648 godine. sve do objavljivanja Zakonika od 1833 godine. u korist države. Ova podela. Ovaj prvi pokušaj prikupljanj a ruskih zakona je stvarno zbirka propisa koji su već važili u raznim prilikam a ili državnim nadleštvima. ruskih i tuđinskih. a potom je opljačkala d omove bogatih trgovaca. još i socijalno zakonoda vstvo koje se odnosi na seljake. O svakom pit anju je vlada naredila da raspravlja ne cela skupština. svetina je zaustavila danskoga poslanika Graba. naročito finansiske. a konačnu odluku donosio je u svima slučajevima ca r sa bojarskom Dumom. pošto je društvo podeljeno na staleže i svaki stalež ima poseban odnos potčinjenosti državi. koja se utišala tek krajem aprila posle obećanja da će se dati oproštaj. građane i naročito na stalež koji će postati upravni st alež. ili spoljni zapleti. zadaje osetan udar samom načelu Zemskoga So bora. i sveštenstvo uspeva da nagovori stanovnike da poljube krst u znak svoje vernosti caru. koji je anatemisao pobunjenike. suprotstavljajući posebne interese — kao što će se videti — svih društvenih redova. razume se. Da bi se naknadili izvanredni troškovi nastali u sled rata. „iz straha od naroda” sazvala je za septembar 1648 godine Zemski Sobor k ome je podnela predlog Zakonika što ga je sastavila naročita komisija pod pr etsedništvom kneza Odoevskog i đaka Gribojedova. U Pskovu se pobuna produžava. ne izuzimajući v ođe pobunjenika. obećava opšte pomilovanje. pohvatane i pogubljene.

Ali kada je iz Moskve stigao drugi talas nezadovoljnika koji su pretili da će silom oteti izdajnike ako im se odmah n e izdadu. Oni pljačkaju i trgovačke karavane na čitavom toku donje Volge između Saratova i Caricina. šalju svoj bakar u državnu kovnicu novc a da se od njega iskuje novac zajedno sa državnim. oni prelaze na Volgu blizu Caricina i odat le silaze na Kaspisko More da pljačkaju persiske pokrajine. K ako je usled toga tržište bilo preplavljeno bakarnim novcem. Ali bogati trgovci nisu propustili da se koriste tom operacijom. iako pravih kolovođa pobune nije bilo više od 200. podrazumevajući tu i Miloslavskog. ili su im čak otsecane ruke i noge. Verovatno da se i sama vlada nije ustezala da iskuje preterano mnogo novaca. Već smo videli njihovu ulogu na Crnom moru i napore Moskve da zaustave njihove upade na Krim i u Tursku.000 lica kažnjeno je oduzimanj em imanja i progonstvom. 15. On se ne zadovoljava samo pljačkanjem žitnih karavana na Volgi. među žrtvama bilo je kmetova i slobodnih seljaka. a godine 1663 vredeo samo jednu petnaestinu od vrednosti sreb ra. svih gradova i svih staleža u Zemski Sobor. više od 7. gde on troši nemilice i prodaje jevtino skupocenu svilu ukradenu u Persiji. A kada su stanovnici varoši Rešta odbili njegov napa d. n jegova hrabrost i izdašnost izazivaju divljenje upola istočnjačkog i nomadskog stanovn ištva. U toj v aroši.000 pogubljen o je. građana i sveštenih lica. da je on godine 1660 izgubio polovin u svoje vrednosti. U septembru godine 1 69 vlada ga poziva da na Donu pretstane zakonitom atamanu kozačke teritorije. kozak S tepan Razin stvara novo sklonište na jednoj pritoci Dona. tada mesne vojvode uništavaju njihovo sklonište na gornj em Donu. te je tako naglas ila da moskovski autokrati nemaju nameru da više služe tim oblikom narodne s aradnje. ali su stradali samo sitni ljudi. da tamo smešta plen. no t . i da je neophodno potrebno sazvati pretstavnike „cele zemlje. nego početkom 1668 godine o svaja na prevaru tvrđavu Jaik. pa ga posle oni puštaju u opticaj . Ali posle 1667 godine. car poziva strjelce koji jurišaju na goloruku svetinu. a mnogi drugi prognani u Sibir . J edna istraga otkrila je tu prevaru. budu predati sudu i primora va cara da obeća da će on lično izvideti tu stvar. Vlada tada saziva pretstavnike moskovskih trgovaca da ih pit a za savet. dok je plata vojnih lica ostala ista. pa čak i vojnika i oficira. Njihovo pljačkanje tr aje od 1658 do 1665 godine. mnogi su udavljeni u reci Moskvi. Ustanak kozaka Razina 1668—1671 godine. on se osvetio vršeći pokolj nad stanovnicima bogate varoši Farabata. i u proleće pljačka persisku obalu Kaspis kog Mora između Derbenta i Bakua. iako se ono dotada smatralo neosvojivim. razbija vojsku vojvode Bezobrazova koji 11 2 je bio poslan protivu njega iz Astrahanja. Cena robi povećala se u istoj razmeri. Ovaj odbor odgovara da je ta stvar „prvoredne važnosti i da se tiče cele z emlje”. a u av gustu se vraća u Astrahanj gde pod povoljnim uslovima dobiva carev oproštaj. ona t raži da pravi krivci. u okolini Moskve. a ne glavn i lupeži. To je otvoren protest protivu zamenjivanja Sobora st ručnjačkim odborima. ugušeno u prestonici . prenosi se na nedavno naseljene granične oblasti i na zemljište slobodnih kozaka. Uhapšeni ljudi mučeni su posle toga. Otkako se Moskva odrekla Azova te im je prist up ka Crnom Moru zatvoren prema Donu. Svetina počinje tada da se komeša i u julu 1663 godine dolazi pred carev dvorac u selu Kolomenskom. U leto 1669 godine potukao je i potopio persisko brodovlje u Kaspiskom Moru. Ukaz od 1663 godine uspostavio je prosto opticaj srebrnog novca i ut vrdio otkupnu cenu bakarnog novca na 5 ili čak i 1% od njegove nominalne vrednosti . i mnoge legende kruže po narodu o „baćuški Stepanu Timofejeviču”. — Narodno nezadovoljstvo.11 1 natpisom i pustio ga u opticaj sa istom vrednošću koju je imao i srebrni. Ali vlada i dalje nije htela da sazove Sobor. oni podmićuju činovnike koji s u potčinjeni carevom tastu Ivanu Miloslavskom. Isprva je taj novi novac imao uspeha i primao se sa istom vrednošću kao i srebrni. nastupila je takva infl acija i toliko visoka ažija na bakarni novac.

koji su većinom neprijateljski r aspoloženi prema Razinovim „lupežima”. čije stanovništvo i vojnička posada izgleda da hoće da pređu na njegovu str anu. On osvaja Saratov i Samaru i zavodi u njima kozačku upravu. i spaljuje pobunjenička sela. da će sve staleže i društvene redove (čin) izjed ačiti pred zakonom i da će svuda zavesti kozačku 11 3 republiku. Astrahanj se još uvek brani pod upravom Feđke Šeluđaka. u novembru i decembru 1670 g odine. Kagalniku. isteruje razbojnike sakrivene po šumama i šumarcima. odatle odlazi u Čerkasi . stotine i desetine. Domorodačko stanovništvo sa Volge. plemstvo i činovnike. oni ga dočekuju raširenih ruku. izjašnjavaju se protiv njega čim su saznali da je patrijarh Josif s večano anatemisao „Stjenjku” u Uspenskoj lavri u Moskvi. ubija vojvodu koji je odbio da proda rakiju kozacima. K ada mu je astrahanjski vojvoda Prozorovski naredio da prestane sa svojim postupc ima. imućni kozaci. Mordvi. i njegovi smeli podvizi slavlj . gde su ih kozaci sve poklali. Oke i Dona seljaci su poubijali posednik e zemlje još pre njegovog dolaska. Varoš dobiva kozačko uređenje: stanovnici su podeljeni na hiljade. Careve vojvode. otvara tamnička vrata zločincima i prima u svoju rulju seljake skitnice. Pojačan skitničkim seljacima koji jure k njemu sa svih strana privučeni slobodom i izgledom na plen. i ma da on drži tu varoš. Vasku Usu („Brki”). Barjatinski se probija ka donjoj Volgi. glavni buntovnici koji mogu da se spasu beže. ubija carevog izaslanika Evdokimova i pridružuje se drugom jednom razbojniku. on upada u varoš. stigli u Moskvu i čak do manastir a Solovski u Belom Moru. Imućni donski kozaci. knez B arjatinski i Ivan Miloslavski napadaju ga blizu Simbirska. Vatreni Razinovi proglasi narodu doprli su do Tambova i Penza. Njegov poraz blizu Simbirska i svirepo ugušivanje pobune u Nižnjem Novgorodu koje je izvršio knez Georgij Dolgoruki naneli su težak uda r njegovom ugledu. Dolgoruki. pošto su prethodno dobili obećanje da će se dati opšte i pot puno pomilovanje. a njihove žene azdeljene među kozacima. idući ka jugu. Istočnjačka ro ba nađena na trgu uzapćena je i zajednički podeljena. koje on podnosi veoma hrabro . Prebegli strjelci nagovaraju ga da pođe na Astrahanj. on mu odgovara preteći. sa starešinama koji su iz abrani na opštoj skupštini („kružok”) ljudi iz višeg staleža su poklani. čija je rulja već opljačkala i poklala plemstvo Tu le i Voronježa. Po varošima stanovnici su poklali vojvode. starešine raznih kozačkih četa odvajaju se od Razina i otpočinju da vrše razbojništva za svoj račun. ranjen. Prozorovski. Neredi počinju u Ca ricinu. a potom ostavlja zapovedništvo nad A strahanjom Vaski Usu i polazi uz Volgu sa 200 lađa za kojima idu 2. zvanično sedište atamana. U aprilu 1671 godin e. a u junu je raščerečen. Upućen je u Moskvu. Uskoro se nedisciplinovana svetina koj a sačinjava ogromnu većinu Razinovih pristalica rastura. Narod je verno sačuvao uspomenu na Stjenjku Razina. Ta pobuna nije se ograničila samo na Jugoistočnu Rusiju. i zaista. Vlada to iskorišćuje da s akupi jednu vojsku koja na obalama reke Svijega uništava Razinove trupe u d vema krvavim borbama (u oktobru) i primorava Razina da beži na donju Volgu. U isti mah. bili su prišli njemu Ovu raznorodnu svetinu držala je na okupu samo slav a neustrašivoga atamana. on te iste 1670 godine zauzima na prevaru Caricin i u dva maha poražava careve trupe.000 konjanika. Svuda su narodne mase burno pozdravile Razinova obećanja da će uništiti bojare. No on se ipak ne osuđuje da odmah napadne varoš. zatvorio se sa n ajuglednijim građanima u sabornu crkvu. koja proizvode dubok utisak. Tek posle godinu dana vlada će se smatrati dovoljno jaka da otpočn e istragu i pogubi podbunjivače koji su se bili pridružili Šeluđaku. njegovi sta ovnici odbijaju u avgustu juriš vojvode Miloslavskog i otvaraju gradska vrata care vim trupama tek u decembru. on umnožava broj pogubljenja i podiže svuda vešala. u tvrđavi Kagalniku koju je on podigao. On se na jpre utvrđuje na Donu. Novi „Vladar” opija se bez prestanka pune tri nedelje. atamana su iznenadili u njegovom poslednjem skloništu. Čer emisi i Čuvaši. gde je vrgnut na najstrašnije muke. Pobunj enici su pojurili u susret „baćuški Stepanu Timofejeviču” koji je radi uvećanja svoje slave izjavljivao kako vodi sobom carevića Alekseja (nedavno preminulog) i patrijarha Ni kona (izgnanog nedavno na Belo Jezero).o je značilo pružiti mu dobar povod da proširi polje svojih podviga. U svim oblastima između Volge. oni uspevaju da se održe u njenoj tvrđavi čitav mesec dana.

Petar Veliki. Od staroga plemstva. ili bojar Matvjejev. od kojih jedna pretstavlja doba Zemskog Sob ora a druga doba narodnih buna. Tako se objašnja vaju razvrat i samovolja „silnih”. On je zaista bio dobronameran. kada su na vlas ti. No kako u tadanjem ruskom životu ima m alo čega što bi se moglo ulepšavati. ona bi se smatrala uniženom ako b i jedan od njenih članova postao niži po položaju od člana neke druge porodice . on ipak nije ravnodušan prema zapadnjačkim no vinama. pa će ga čak i nadživeti. Mnogo više nego on sam. pri to me radu na preustrojstvu. ili OrdinNaščokin. njemu nedostaje jaka volja. koju vladar mora da ima. ne nanoseći ipak štete monarhističkoj ideji i ličnom ugledu v ladara —. Njih su potisnuli rođaci novoga vladara i raznih carica poreklom iz srednjega plemstva. vlada nije mogla da se liši neprekidne saradnje celoga naroda. prirodno obdaren i imao je jak ume tnički smisao koji se ispoljavao u njegovoj ljubavi prema prirodi i lovu. ona je zasnova na ne na jednakosti bojarskih porodica. kaogod i kozačka slo boda opštem robovanju i teškim teretima koje je nametnula moskovska država. Za Mihailove vladavine obrađena je pažnja obnovi zemlje. propagator narodnog prosvećivanja. Ova ustanova nema ničega zajedničkog sa zapadnjačkim carstvom. Svaka porodica budno pazi da već uspostavljen a ravnoteža ne bude poremećena novim naimenovanjima. Ali u svima tim pojavama. koga smatraju za najtipičnijeg pretstavnika one stare Rusije k oju je uništio njegov rođeni sin. i u pozorišnim pretstavama. prava pr venstva. Jedinstvo nacionalnog razvitka za vreme prve dvojice Romanova. slavi nje gove vladavine doprineli su oni njegovi državnici koji su došli u dodir sa zapadnjačko m kulturom i koji nam zbog toga izgledaju kao preteče njegovoga slavnog sina: na primer. Njegova dobroćudna ličnost ne utiče na opšti karakter vlada vine. koje su samo proizvod i karakteristični znak toga doba. prvi istinski ruski diplomat. nema nimalo njegove lične zasluge. koje su nedavno donete iz Evrope. Naimenovanja na položaje u državnoj službi. On 11 4 se ponekad žali kako ga čak i u njegovoj najbližoj okolini niko ne sluša. Ovaj bunto vnički duh živeće sve do doba Pugačeva. I baš ti novi ljudi. pa i sama njegova blagonaklonost ne zadržava ga da u nastupima gneva pokaže sv irepost i grubost svojstvene dobu u kome je živeo. Ta da se vidi kako se oko dvora stvara originalna umetnost ruskih primitivaca. ne treba da nas navede da zaboravimo jedinstvo n acionalnog razvitka. Iako pobožan na starinski način. ali oni ne sačinjavaju uistini jedan stalež. kako su preke državne potrebe. Bojari pokušavaju da spreče njihovu samovolju i prebrzo napredovanje u upravnoj hijerarhiji pomoću jedne naročite ustanove. U tom pogledu može se reći da u XVII ve ku nijedan stalež nije igrao povlašćenu ulogu upravnoga staleža. trebalo je baš radi njegovoga interesa podvrg nuti sve društvene staleže veoma teškim obavezama. Prava Aleksejeva uloga. od kojih je narod toliko patio za vreme njegove v ladavine.eni su u mnogim narodnim pesmama i legendama. njego vom ukusu za lep nameštaj i lepom ophođenju prema njegovoj okolini. — Suprotnost i zmeđu vladavina prve dvojice Romanova. pokazu ju odnosnu važnost pojedinih porodica. nego na njihovoj nejednakosti. prevazilazile znatno njegove mogućnosti i sredstva. On ume da otkrije izvor radosti u horskom pojanju. naročito za vreme ratnih pohoda. ostal o je samo nekoliko porodica. u tome veku svireposti on je sposoban da se raznežen o zaplače. Ali. jer je položaj onih koji su pozvani na v last veoma nepouzdan. Više činovništvo i dvorsko p emstvo mogli su da drže taj položaj — i zbog toga se narodno nezadovoljstvo razbesnelo protivu njih. oni uzdižu samu ličnost carevu. „preblagoga” Alekseja Mi ailoviča. jer je sv aka porodica jedino želela da sačuva svoj položaj u odnosu na druge porodice bliske dv oru. Njegova osetljiv ost ide ponekad do bolećivosti. bojar Fjodor Rtiščev. a naročito vojne. Ideal kozačke jednakosti i bratstva i dalje je bio suprotstavljen nepravičnosti plemstva i činovništva. dopuštaju sebi najveće zloupotrebe. koje je zavedeno u crkvama. koje je Ivan Grozni desetkovao. — Nacionalistički istoričari imaju običaj da ulepšavaju vladavinu Alekseja Mihailoviča. Nasuprot tome.

koji su ih često napadali i pl jačkali. Uskoro posle toga Galič je zauzeo poljski kralj Kazimir Veliki i prisajedinio ga Poljskoj. 3. N aimenovanje tuđinskih starešina u vojsci nanosi mu prvi udar. njegova kći Hedviga ostala je jedina naslednica njegovih prava na Poljsku. koji je ranije izazvao stvaranje Litvanske države i njeno zbliženje sa Rusijom. Sin i naslednik Gediminov. ove oblasti nisu bile sposobne da se dugo odupiru. te su poljski velikaši ugrabili tu priliku d a brakom sjedine te dve države: Jagajlo (Jagelon). Tako je k rajem XIV veka skoro cela Zapadna i Južna Rusija.11 5 koja je prema rodoslovnom rasporedu ranije bila ravna njoj. koji je tek bio prešao u pravoslavlje. ruski jezik postao je zvaničan jezik Litvanije koja je sv e više postajala ruska i obuhvatala velike ruske teritorije. što su litvanski kneževi. koju su . Većino m rasparčane krajem XIII veka u beznačajne kneževine i oslabljene tatarskom katastrofo m. Litvanski kneževi. Vitebsku. koja je bila naprednija. ponekad su im čak dopuštali da zadrže svoje nekadan je mesne kneževe. — Ali. kralja Poljske i Ugarske. na primer. litvanska plemena pokazala su se veoma ratob orna prema svojim susedima Rusima. prešao je u katoličku veru i oženio se Hedvigom. Mnogobošci i poludivlj i. Uporedo sa uvećav anjem stanovništva. pod uslovom da ovi priznadu vrhovnu vlast litvanskoga veliko g kneza. bio je već osvojio zemlje nekadanjih kn eževina Perejaslavlja i Podolije. Litvanci su prirodno podlegli uticaju ruske kulture. veliki knez Litvanije. — U vremenu kada se Moskovska država počela obrazovati na severoistoku Rusije. pošto su dve trećine njene teritor ije sačinjavale ruske oblasti. i tako je Litvanija. iako su pokorili Ruse. Ova upoređenja ustanov ljuju se polazeći od predaka. Turovsku. brzo i lako osvojio veliki knez Gedimin (1315—1340). i postavio tamo svoje nećake kao vasale. družeći se s Rusima. njihove društvene. Litvansko-poljsko političko ujedinjenje i poljsko gospodarstvo u Južnoj Rusiji. Jer ovi. Zbog toga je mnoge takve o blasti. da mu plaćaju danak i pomažu mu pri njegovim vojnim pohodima. koje je u to doba već bilo obrazovano. nego i politikom litvanskih kneževa. Pinsku i Kijevsku. koji je dotada bio bez takmaca u Litvaniji. zagrozio je u to doba sused noj Poljskoj i izazvao u njenim upravljačima želju za tešnjim savezom sa Litvanijom. P o smrti Ljudevita. bila pripojena Litvaniji. Minsku. Nemački napad. ruski uticaj. kao Polocku. U takvi m okolnostima promena gospodara utoliko je manje izgledala važna stanovništvu. ali je Volinija ostala pod Litv anijom. bile pre jedna ruska država nego litvanska. ruski uticaj rastao je u Litvanskoj državi. Oni su zadržali unutrašnje uređe nje prisajedinjenih oblasti. upoređuju se unuci ili praunuci dveju porod ica. prelazili u pravoslavnu veru. ženili se ruskim kneginjama. oni su postepeno usvojili sudske običaje i hrišćanstvo ruske 11 6 pravoslavne crkve. taj sistem biće sasvim u kinut krajem toga stoleća. oslobodili s u ih tatarskoga jarma i poštovali njihovu veru i običaje. njihov opštinski i oblasni sistem. n aišao je tamo na jednog ozbiljnog protivnika. Lakoća sa kojom su vršena ova osvajanja ne može se objasniti samo slabošću ruskih kneževina. ako ne i sasvim. Pošto su se u početku XIII veka probudila za politički život i obrazovala velike vojničke zajednice pod udarom nemačke najezde. naseljena Belorusima i Malorusim a. Oblast Galič-Volinija bila je već priznala za svoga vladara njegovoga sina Ljubarta. pri kraju XIV veka. s udske i administrativne tradicije. te je znatnom snagom privlačila i druge ruske oblasti. U obliku književnog beloruskog i maloruskog narečja. SJEDINJENJE MALORUSIJE SA MOSKOVSKOM DRŽAVOM Zapadna i južna Rusija pod litv anskom vlašću u XIV veku. Olgerd. sve više su težili da konačno potčine susedne ruske oblasti svojim posedima. navikli se da govore ruski i postali zajedno sa svojom okolinom upola Rusi. lako usvojili njihovu kulturu. zapadni i južni deo ruske zemlje postepeno je prevukla sebi druga jedna država. Litv anija. Jasno je da ovakav sistem isključuje izbor najsposobnijih i koči tok poslova.

Gradovi su izgubili svoja veća. godine 1410. koja je uživala zaštitu države i išla u ko rak s njom. sa zajedničkom Dijetom (skupštinom). Ono je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod litvans kog plemstva. već posle Vitovtove smrti Poljska je pokušala da prisvoji jedan deo tih oblasti. čiji je položaj postajao sve teži. Osim toga. Litvansko društvo je . iako je sačuvala svoju nezavisnost. istina. da je ugovor sklopljen u Gorodlu proširio prava i povlastice polj skoga plemstva i na litvanske plemiće koji su postali katolici. te je naposletku (1392) Jagajlo bio primoran da p rizna za velikoga kneza Litvanije svoga rođaka Vitovta. i dalje smatralo Poljake za tuđince. koji su postajali sve opasniji ukoliko je rasla snaga Mos kve. a naročito ruskog. Tri godine kasnije. ipak je bio ostvaren i njegov rezultat se ubrzo pokazao. usvojila je sistem uprave i d ruštveno uređenje Poljske. i kako više nisu imala veze sa okolnom oblašću. ali se pred odlučnim otporom Litvanac a morala zadovoljiti zapadnom Podolijom. Kada je oko sredine XVI veka iskorišćavanje velikih zemljišnih poseda u Poljskoj uzelo velikoga maha u cilju izvoza. A tako se u to isto vreme u Litvaniji pojačala želja za savezom. Poljaci i Litvanci st ekli su uzajamno pravo da kupuju zemljišta i da zauzimaju upravne položaje i u jedno . diplomatija Moskovske države. Niže i srednje plemstvo. i zajedničkim Senatom. to jedinstvo nije se isprva pokazalo onako tes no kako su želeli poljski plemići. Litvanija. Oblasni kneževi potčinjeni velikom knezu zamenje ni su vojvodama i njihovim kastelanima. kojom vlada jedan i isti izborni vladar. sjedinjene vojske Poljske i Litvanije . Ovo sjedinjavan je jako je želelo i poljsko više plemstvo. sastavljenom od pretstavnika plemstva. Litvanija je već bila konačno usvojila poljsko društveno uređenje. u bi tci kod Tanenberga (Grinvalda). u obliku dinastičkog jedin stva.primorali da raskine svoju raniju veridbu sa vojvodom od Austrije (1386). ali je katolička crkva. Ovaj b rak je donekle obezbedio sjedinjavanje tih dveju država i prokrčio put poljskom i ka toličkom uticaju u Litvaniji. Ipak. koja su se upravljala prema magdeburškom pravu. primalo ih protiv svoje volje i tru dilo se da sačuva svoga sopstvenog kneza u nameri da održi svoju nezavisnost — u čemu su mu energično pomagale i ruske oblasti. Istina. poljsko plemstvo počelo je više nego ikad žudeti za plodnim i slabo naseljenim oblastima južne R usije. iako je pomagalo više m 11 7 plemstvu da porobi seljake. nego i stvarno ujedinjenje tih dveju država. kome su oni ponekad pri lazili zajedno sa svojom oblašću. i usvojili katoličanstvo. Ovo jedinstvo sklopljeno u Lubinu (1569) proglasilo je stapanje Poljske kraljevine i Litvanske velike knežev ine u jednu državu. Pošto su prihvatili poljsku kulturu. vremenom su i pravoslavnim plemićima dodeljena ista prava ko ja su imali i katolici. ipak je žudelo za poljskim uređenjem gde je sve državna vl ast bila u rukama plemića. jer je htelo ne samo da uveća svoju državu. plemići su u velikom broju napustili pravoslavlje. Kao što su ranije upravni krugovi litvanski bili prožeti ruskom kulturom. koji su dotada zavisili od litvanskog ve likog kneza. koji se bio pokazao prilično nezavisan prema njemu. n ego i da oduzme od Litvanije južne ruske oblasti. Litvanci su počeli pomišljati da se što tešnje sjedine sa Poljskom. počela je od XV veka da polaže pravo na sve ruske oblasti koje su bi le potčinjene Litvaniji i koje su moskovski vladari smatrali za svoju naslednu „baštin u”. tako su sad brzo prigrlili poljsku kulturu. ali nije moglo sprečiti napredak poljskoga uticaja . Pred ovim zahtevima. Katolički i poljski uticaj načinio je posle toga toliki napre dak u Litvaniji. pretvorili su se u zasebna i čisto buržoaska društva. ipak zauzela povlašćen položaj. na saboru pretstavnika Poljske i Litvanije koji je održa n u Gorodlu. Ovo smanjivanje ruskog elementa u toj rusko-litvanskoj državi nagnalo je u XV i u početku XVI veka nekolicinu ruskih kneževa. te je u tome i uspelo za izvesno vreme pos le Vitovtove smrti 1430 godine —. proglašeno je ne samo dinastičko.Rusije o dnele su sjajnu pobedu nad Tevtonskim redom i onemogućili mu da dalje polaže pravo n a poljske i litvanske teritorije. 1413. koja se bil a znatno uvećala. skupština (Dij eta) u Lubinu. da priznadu vlast moskovskog velikog kneza. za vlade poslednjega Jagajlovog potomka Sigmunda II Uzvišenog uspos tavila je novo i još tešnje litvansko-poljsko jedinstvo. Seljaci su lišeni svoje slobode i ve zani za zemlju na kojoj su stanovali. Savez između Litvanije i Poljske.

No i pored sveg progonj enja. usvajajući njegove običaje i način živo ta. pot pala je sasvim pod Poljsku. svaka zemlja zadržala je svoje posebne zakone. nastavili istu politiku u svojim područjima gde j e imalo pravo pokroviteljstva nad manastirima i crkvama. na crkvenom saboru u Brest-Litovsku godine 1596 oni su proglasili ujedinjenje dveju crkava (uniju). 11 8 Litvansko-poljsko versko ujedinjenje i katolička prevlast u južnoj Rusiji. a vraćali se da provedu zimu u naseljenim oblastima. da se većina pravoslavnih episkopa u južnoj i zapadnoj Rusiji. koji je isto tako bacio anatemu na pristalice uni je i svrgnuo unijatske episkope. Na imanja koja im je kralj razdelio vlasnici su privukli nove naseljenike. Katolički otpor. najveći deo ruskog stanovništva odlučno se odupirao unijatskoj propagandi. Ovi lovci su obično zalazili u stepe za v reme trajanja proleća i leta. kao kneževi Ostrožski. Većina pravoslavnog sveštenstva je istina odbila da prizna uniju i u dogovoru sa nekolicinom episkopa koji su ostali verni pravoslavlju priredila istovremeno i u istoj varoši drugi jedan sabor. Ali je poljska vlada uvažila odluku većine episkopa . oni su podržavali pravoslavne teologe koji su vodili borbu sa katolici ma i štitili crkvena. Voliniju. Postanak i razvitak kozačke organizacije. koja je dotada bila sastavni deo Litvanije. Stapajući se sa po ljskim plemstvom. — Kozaci su obrazovali jedan društveni stalež na jugu Rusije već od kraja XV veka. i ona je krajem XVI veka došla u veoma težak položaj. bratstva koja su osnivali građani za odbranu pravoslav lja. sela i zamkove. odlučila za sjedinjenje sa Rimom. veoma snažan u Poljskoj. koje je već bilo ustanovljeno u Poljskoj. ali pošto su o ni tamo stavljali na kocku svoj život ili svoju slobodu pri susretu sa Tatarima. Ipak. po kojima su s vremena na vreme lutale samo grupe krimskih Tatara.. o snovali varoši. da bi ih opljačkale. S druge strane je katoličko plemstv o. koje su jezuiti fanatizovali. u saglasnosti sa poljskim vlastima. Ali je verski polet pravoslavnoga plemstva ubrzo oslabio. Na tim granicama bilo je junaka ko ji se nisu ustezali da zađu u stepu da love životinje i divljač. Isprva je jedan deo ruskoga plemstva uzeo učešća u borbi protivu unije i katoličanstva. tako ogorčenu borbu. koju su ispovedali skoro jedino ruski građani i seljaci. Međutim. Ali su oni u isti mah još teže pritisli ruske seljake jarmom kmetstva. plemstvo pohitalo je da se tim koristi: ono je od poljskih kraljeva bilo primilo ogromna zemljišta i na njima zavelo kmetstvo . u nadi da učvrsti svoj položaj. p riznali vrhovnu vlast pape i zapretili anatemom svima koji bi se tome usprotivil i. Osim toga. oni se nisu . osnovali su na svojim područjima štam parije za umnožavanje pravoslavnih crkvenih knjiga i škole za obrazovanje budućih knjiže vnika. Nekoji pravoslavni velikaši. Podlahiju i Kijevsku ob last. lovca ljudi koliko i životinja. Političko ujedinjenje bilo je kobno po pr avoslavnu crkvu. južna Rusija. Južna Rusija bila je tada ograničena sa istoka i juga divljim i pustim stepama. Plemstvo južne Rusije sledovalo je prime ru poljskoga plemstva i ubrzo se s njim stopilo. — Dr uštvenoj potčinjenosti pridružila se i verska. svoju po sebnu administraciju — iako istu kao u drugoj — i svoju narodnu vojsku. Zbog toga je krajem XVI veka pravoslavna vera u Litvansko-pol jskoj državi bila postala „vera mužika”. Poljsko. ruska aristokratija se najčešće odricala i svoje narodnosti i s voje vere. kojima je predala pravoslavne c rkve i manastire zajedno sa njihovim imanjima. o dlazili su u te krajeve samo u naoružanim grupama i stvorili postepeno tip stepsko g ratnika. te su proširili ka jugu i istoku granicu obdelanih o blasti.j i u drugoj zemlji. N o kada bi se otuda vratili. kao i nekoji sitni plemići. koje su se trudile da prodru do graničnih oblasti Moskovske i Li tvansko-poljske države. baš u to doba su ruski građani n ašli branioce pravoslavlja u kozacima južne Rusije. započeo je protivu nje. Od sredine XVI veka. a protivnike unije smatrala za nepokorne i buntovne prema zakonitoj hijerarhiji i podržavala unijatske episkope. L itvanija je ustupila Poljskoj: istočnu Podoliju.

pljačkali i pustošili. Pored ovih upisanih kozaka živeli su i dalje slobodni kozaci. nezadovoljni litvansko. I pored nepreki dnih sukoba spisak se naglo uvećavao: u prvoj četvrtini XVII veka u njemu su bile za pisane ne stotine. čas su se spuštali niz Dnjepar do Crnoga Mora u sv ojim lakim čamcima i napadali obalske gradove sultana ili krimskoga hana. pukovnike i sudi je. i zato je ona za vreme ratnih pohoda dopuštala starešinama da regrutuju mnogo više kozaka nego što je dopuštao spisak. zvani „nizvodni kozaci” jer su stanovali duž donjega toka Dnjepra. po svršetku svakoga pohoda ona je naređivala da se iz spi ska izbrišu svi prekobrojni. Borba kozaka sa Poljskom. Oni su tako isto postali sve smeliji prema Tatarima i nisu se više zadovoljavali da odbij aju one koji su lutali po ruskim stepama. Ti odvažni pustolovi našli su priliku da utroše svoju ratobornost u neprekidnim borbama Sječe.poljskim režimom povrveli su tamo.11 9 vraćali u društvene redove iz kojih su izišli. ali tu naredbu nije bilo lako izvršiti. trebalo je da oni budu lišeni prava da ostanu kozaci . jer su želele da imaju njihovu pomoć u slučaju borbe sa Tatarima. dobiti vla sništvo nad svojim imanjima. van domašaja države i daleko od zemljišnih poseda plemstva. obrazova li su jedno posebno središte. Kozaci . izbile su protivu Poljske. koje su skoro uvek poticale iz zaporoške Sječe i širile se potom na upisane kozake . nisu mogli ostati ravnodušni prema verskom proganjanju. Bojeći se rata s 12 0 Turskom. Kozaci. Zbo g čestih ratova poljskoj vladi bile su potrebne vojne snage. oni su ipak izazvali neprekidne tužbe i pretnje odmazdom koje su krimski han i turski sultan upućivali. skoro svi pravoslavni Malorusi. koji su stanovali u stepi. malu utvrđenu varoš na jednom ostrvcet u Dnjepra. postali us led svoje snage i broja pravi društveni stalež veoma uticajan u južnoj Rusiji. Poslednjih desetina XVI veka poljska vlada. čija je verska politika raspirivala još više mržnju pobunje nika. ili kao „kozaci” — kako su oni sami sebe n zivali jednom rečju pozajmljenom od Tatara. čuvenu zaporošku Sječu. koji će primati platu od vlade. oni su živeli kao slobodni ljudi. naredila je da se ustanovi „spisak” kozaka. Što se tiče neupisanih ljudi. litvansko-poljska vlada počela je uporno da zahteva od kozaka da prestanu s a pohodima koje su oni olako preduzimali i da se smanji broj upisanih ljudi. gde je bilo više slobode. Mesne vlasti. Iz godine u godinu rastao je broj ljudi koji su bežali od poljskoga gospodarstva i robovanja i gomilali se u graničnim oblastima. Ova j dvostruki zahtev naišao je na uporan otpor. ostavljale su im punu slobodu. nego su sad oni upadali u tatarske ste pe i prodirali u njih sve dublje. nizvodno od brzaka. i u tim borbama Tu rci nisu uvek bili pobednici. Sredinom XVI veka o vi kozaci. kasnije nazvanog hetman. Oko sredin e XVI veka oni su. koje su uostalom bile ne sposobne da ih savladaju. iako i dalje lovci i slobodni stepski naseljenici. Čas su kozaci vršili pohode na zemljouz Perekop. kao „nepokornici” — kako ih je nazivala državna vlast. pobunjene mase jurišale su sa istom pomamom na poljske činovnike kao i na plemiće i katoličke sveštenike. a ponekad i desetine hiljada kozaka. te da postanu ponovo seljaci. u želji da nadzirava njihov život i njih ovu vojnu aktivnost. te su tako uvećavali redove kozaka. ostati neprekidno u svojoj službi i imati pravo da bira ju svoje starešine: glavnog zapovednika. Kao slobodna zajednica kojom su upravljale izabra ne starešine. otimali stotine i hiljade zarobljenih hrišćana od Turaka i Tatara. i od kraja XVI veka pobune. Poneka d su čak odlazili do Carigrada i napadali turske ratne brodove. Sječ je smatrala za svoj glavni zadatak borbu protiv muslimana. nego hiljade. a tako isto i radi zemljoposednika koji su želeli da pretvore kozake u se ljake. Svi lj udi. Ubrzo su njihove starešine postale branioci crkve i nj enih prava koja su gazili i država i zemljoposednici. Istina. U praksi ova poslednja odredba nije poštovana. — Iako su ovi pohodi sprečavali tatarske najezde u južnu Rusiju. Taj spisak trebalo je da obuhvati nekoliko stotina ljudi.

većinom Jevreji. polazi lično na Hmjelnickog na čelu celokupne poljske plemićske vojske. potuče poljsku prethodnicu na reci Želtija Vodi (Žute Vode). a prema planovima francuskog inžinjera Boplana. osećala je veliku potrebu za vojnicima. Ugovorom kralj zvanično priznaje Hmjelnickog z a kozačkog hetmana. a potom i samu poljsku vojsku kod Korsunja.000 upisanih kozaka. obavezuje se da će upravne položaje u okruzima Kijeva. sotnik (stotinar) iz Čigirina. činili su što su hteli sa kme tovima i davili ih nametima. te da zbace jaram poljskih spahija. zamkove i tvrđave utamanjujući njihove stanovnike.000 ljudi. Černjigova i Braclava p overavati samo pravoslavnima. Sopstvenici zemlje i njihovi zakupci. pošto se bila uplela u rat sa Moskvom. Ali krajem XVI veka. Radi veće bezbedn osti Poljaci su sagradili na Dnjepru.000.su se istakli kao zaštitnici Malorusa. prestravljeni. kozaci su bili primorani godine 1638 d a prime čitav niz ograničenja. koja je tinjala. jedna posada sastavljena od upisanih kozaka smestiće se u Sječi da pazi na ponašanje Zaporožaca i da ih sprečava da primaju begunce iz pokrajina potčinjenih Poljskoj. hetmane Potocko g i Kalinovskog. kojima su oni svojim ustancima pružali p otporu u nacionalnom. Tako su kozaci uspeli da zn atno uvećaju svoju vojsku i da donekle poboljšaju položaj pravoslavne crkve. i njihove sta rešine naimenovaće vlada. u koju su smestili jaku posad u. koje posla na Krim. Ovi gromki uspes i probuđuju Ukrajinu. Pobeđeni kozaci bili su mirni i poslušni . gde obrazuju zasebne odrede pod zapovedništvom izabranih at amana. poljski spahija. — Uistini. te je često morala da čini neophodne ustupke. U dvodnevnoj bitci kod Zborova. ostali kozaci prevešće se u red seljaka. koju su podržavali i vlada i katoličko plemstvo. a naročito da pod svojim okriljem uspostave episkopsku hijerarhiju uništenu posle sjedinjenja crkava. niti mogu da . U drugoj četvrtini XVII veka Poljska je ušla u period relativnoga mira. unijatsko sveštenstvo. no oni pobiše svoje starešine i pređoše pod njegovu zastavu. neće da ponište crkvenu uniju i da dopuste mitropolitu da zasedava u Senatu. uzvodno od zaporoške Sječe. Osim toga. smatrala je da je konačno savladala pravoslavlje. Unijatska crkva. povisuje broj upisanih kozaka na 40. Posle n ovih žestokih pobuna koje su svirepo ugušene. te ona cela polazi za njim. Ali ni jedna ni druga strana neće da izvrši taj ugovor. opet. A Poljaci. P oljaci pretrpljuju strahovit poraz. ubuduće će biti samo 6. i koji nije mo gao da dobije pravdu od vlade. pobegao je u zaporošku Sječu i tamo digao bunu. On zauze tvrđavu Kodak . koji pljačkaju i ruše vile. Krimski han sa svojom hordo m dolazi u pomoć Hmjelnickom. a potom i sa Turskom. Poljska je na te pobune odgovorila najoštrijim merama. naposletku odnosi on ispod Pilava sjajnu po bedu nad poljskim plemićima koji su se žurno okupili protivu njega. Hmjelnicki pođe u boj pozivajući proglasima sve stanovnike Ukrajine da mu se p ridruže. tvrđavu Kodak. beže iz Ukr ajine gde smrt sustiže sve one koji nisu imali vremena da pobegnu. ponovo planu. Jo van Kazimir koji je tek bio izabran za kralja Poljske. Sp ahije. Ustanak Bogdana Hmjelnickog. i postavlja pravoslavnog a kijevskog mitropolita za člana Senata sa istim pravima koja imaju i katolički nadb iskupi. Sa svih strana seljaci i građani p ristižu njegovoj vojsci. gde uhvati dvojicu neprijateljskih starešina. u istočnoj Galiciji. socijalnom i verskom pogledu. Bogdan Hmjelnicki. te pobu na. Poljaci poslaše protivu njega upisane k ozake. da će ukinuti uniju crkava. Izgledalo je da su ove mere umirile zemlju. a jednoj velikoj vojsci stavili su u dužnost da obezbedi opšti mir u Maloj Rusiji . katolički sveštenici i Jevreji. to smirenje bilo je samo prividno. Godine 1649. koga je uvredio jedan njegov sused. te joj kozaci nisu više bili potrebni. i ona je ponovo pokušala da ih pritegne. Na čelu Tatara i zaporoških kozaka koji su ga izabrali za het mana. i ovaj mu posla 12 1 vojsku od 4. Godine 1648 jedan od velikih kozačkih starešina. Oni pobunjeni seljaci koji n isu upisani u novi spisak kozaka ne žele nikako da se vrate svojim gospodarima i o dbijaju da se u tome pogledu pokore i samom Hmjelnickom. jer nekolicina ruskih plemića iz južne Rusije koji su ostali verni veri svojih otaca nisu mogli da ga štite od ganjanja niti da spreče njegovo opadanje. on je stupio u vezu sa krimskim hanom.

Moskovske vojvo de stanuju po velikim gradovima. ali ga pri kupljaju izabrane mesne vlasti pod kontrolom moskovskih činovnika. a po njegovoj smrti godine 1657 i njegov naslednik kao hetman. Prisajedinjenje Male Rusije Moskovskoj državi. Njena glavna vojska. u Perejaslavlj u. moskovski car ima prava da u njihovom kraju dodeljuje pojed incima imanja i naseljeno zemljište. izuzev Poljsku i Tursk u. U isto vreme Hmjelnicki. a sel jaci odbijaju da priznadu vlast spahija koje su oni prognali. koji je izabran za hetma . — Januara 1654 godine. Georgij. krimski han izdaje svo je saveznike na bojnom polju i napušta poražene kozake. U odlučnoj bitci kod Berestečka. Hetman zadržava ograničeno pravo da održava diplomatske odnose sa drugim zemljama. I pored ugovor a od 1654 godine. i prvi koji se koristio tim pravom bio je sam : Hmjelnicki. Naposletku Hmjelnicki. jer je borba sa Poljskom oko Male Rusije još uvek traja la. i Mos kva se tome nije protivila. a naročito pravo da biraju svoje starešine i sudije. Hmjelnicki je prinuđen da prim i nov ugovor. Skoro odmah zatim borba se nastavlja svom žestinom. Jedan od ovih nezadovoljnika je sekretar kozačke vojske Ivan Vigovski. uvidevši da ne može savladati Poljsku samo svojim sopstvenim snagama. posl e nekoliko pobeda u 1654—1656 godini zauzela je celu Malu Rusiju i veliki deo Litv anije. On pregovara sa poljskom vladom o prisajedinjenju Male Ru sije Poljskoj. namamljen izgledom da dobije pol jski presto. odlučuje 12 2 da se preda moskovskom caru i da mu položi zakletvu. kozačka vojska je i dalje znatno premašivala ugovoreni broj. a li nije mnogo navaljivala. — Isprva je borba sa Poljskom bila povoljna po Moskvu. no ona se nije htela odazv ati sve dok nije videla nikakve stvarne koristi i dok se nije potpuno uverila u slabost Poljaka. Ostali društveni redovi u Maloj Rusiji zadržavaju isto tako svoja nekadanja prava . a na ročito kada se Švedska pridružila njenim neprijateljima. nemiri izbijaju. rada (savet) kozačke vojske. za kojom je išao jedan odred maloruskih kozaka. zaključi sa Poljskom primirje koje mu je ostavilo najveći deo maloruski h i beloruskih teritorija. izaslanika Moskve. Ona j e našla saveznika u samoj Maloj Rusiji. čijem su primeru sledovali ostali članovi kozačke uprave. U Moskvi. Položaj Poljske izgleda očajan. Porez što ga plaćaju seljaci i građani predaje se državnoj blagajni Moskve. potom je pristao da stavi Malu Rusiju pod vlast carevu. a porez prikupljen od maloruskih seljaka i građana išao je u kasu hetmana umesto da se predaje carevoj blagajni. sastavljeni su uslovi prisajedinjenja. uz pripomoć bojara Šeremetjeva. Isto tako vojvoda i vojna posada ostadoše samo u Kijev u. Kao vrhovni vla dar ujedinjene države. gde su mnoge kozačke starešine žalile za poljski m gospodarstvom. 000. jer bi im ono dopustilo da u Ukrajini steknu položaj kakav je ima lo poljsko plemstvo. te car Aleksej Mihailovič. sporazumno sa hetma novim izaslanicima. Ovoga puta prilike su manje povoljne za kozake. nijednom rečju ne spominje uniju i svodi broj upisanih kozaka na 20. na predlog Hmjelnickoga. Kozačkom vojs kom zapoveda jedan hetman koga bira rada i koji je dužan jedino da o svom izboru o bavesti cara i da mu položi zakletvu vernosti. Ovoga puta sazvan je Zemski Sobor da ispita Hmjelnickove predlo ge. On je već bio pozvao u pomoć Moskvu. p ošto je odbio Poljake i njihove nove saveznike Tatare koji su bili prodrli u Podol iju. Vigovski je prinuđen da se odreče s voga zvanja.000 kozaka.000. Ali ni ovaj ugovor se ne izvršuje: broj kozaka premašuje nametnutu cifru. zauzeo je oblast Helma i istočne Galicije. Ali je ovakva poli tika ozlojedila proste kozake.trpe broj od 40. Kozaci zadržavaju kao svoju sopstvenost zemlju na kojoj žive i sva svoja prava i povlastice. Ona traje dve i po godine sa raz ličitim obrtima. Broj kozaka utvrđen je na 60. i uz pripomoć Tatara pobeđuje moskovsku vojsku. ali se ne mešaju u kozačke poslove. Moskva se istina potužila zbog toga Hmjelnickom. odlučuje da se odvoji od nje i da prisajedini Malu Rus iju Moskovskoj državi. Ali uskoro izbijaju raspr e između Švedske i Rusije. te sin Bogdana Hmjelnickog. Ovo zatišje omogućilo je Poljskoj da se oporavi i prikupi snagu za novu borbu. Zbog toga rat uskoro opet počinje. najbliži saradnik Hmjelnickoga. Borba Moskve sa Poljskom i Turskom.

Kozačke starešine. pojavljuje se na levoj obali. Iako Moskva nije uspela da ponovo osvoji desnu obalu Dnjepra. te se njeno stanovništvo raselilo. obedi Rusiju. Sam ojlovič je prognan u Sibir. nedav no veoma bogata. pukovnika Mnogogrješnog. „Večiti mir” zaključen sa Poljskom godine 1681 dao joj je zauvek levu obalu Dnjepra. Potpisujući taj „večiti mir”. Moskva se sprema da učini izves ne ustupke. Zbog rusko-turskog ugovor a u Bakče Saraju godine 1681. Pošto Moskva sad smatra da Andrus ovski ugovor više ne važi. Ali čim se on vratio na desnu obalu. po k ome joj je Poljska ostavila od Male Rusije samo levu obalu Dnjepra i grad Kijev. koga će posle nekoliko godina optužiti za izdaj stvo prema moskovskom caru i zameniti Samojlovičem Za vreme ovoga hetmana Moskva ponovo pokušava da zauzme desnu obalu Dnjepra. Samojlovič napada godine 1675 i 1676 Čigirin. a čas Poljskoj. Već nekoliko godina Mala Rusija je rastrzana n emirima. Iva . Ova dugotrajna borba iscrpla je snagu Rusije. podiže bunu protiv u Rusije.na. Tursko-tatarska vojska osvaja Podoliju i oblast Galiča. koje je još pojačala u nutrašnja politika Bruhoveckog. prestonicu Dorošenka. optužile su ga za izdajstvo. Austrije. Ovo primirje izazvalo je u Maloj Rusiji jako nezadovoljstvo. gunđaju. upropast ila su Ukrajinu na desnoj obali. I doista. kojih su se Poljaci potpuno odrekli. Ali sad Turci opsedaju Čigirin. a na njegovo mesto izabran je jedan kozački starešina. ugovarači su se obaveza li da je ne posedaju ponovo i da ne naseljavaju iznova oblast između Buga i Dnjepr a. ko je je godine 1686 i 1687 preduzela moskovska vojska sa maloruskim kozacima pod z apovedništvom kneza Vasilija Golicina. posle pustošenja za vreme unutrašnjih nereda. ona je ipak povrat ila ranije osvojene oblasti. koji godine 1676 kapitulira i ostavlja mu grad. Poljska je računala da uvuče Rusiju u jedan savez protivu Tu rske. no ta optužba bila je besmislena i trebala je samo da posluži kao opravdanje za Golicinov poraz. čije starešine prilaze njemu i ubijaju Bruhovecko g. ali ne i da potčini desnu obalu. ali tada sam Bruhovecki. Venecije i Rusije. kome pomaže moskovska vojska sa Šeremetjevom na čelu. nezado voljne hetmanom Samojlovičem. jer nije dovoljno jak da odoleva Poljacima i onim kozacima koji su njihovi saveznici. nenaviknuti na moskovske metode. u želji da spase svoj položaj. Hetma n Dorošenko pokušava da sačuva svoju nezavisnost prema Poljskoj. Leva obala izabira za hetm ana Bruhoveckog. vojvode i Moskovske vojne posade su pobijene. biraju n ovog hetmana. Dva vojna pohoda na Krim. i kralj Mihail Višnjovjecki primoran je da po ugovoru sklopljenom u Bugaču 16 72 ustupi Ukrajinu na desnoj obali Turcima. odbija njihov prvi napad. a na levoj obali za Moskvu. a na desnoj obali Kijev i njegovu oko linu. Malorusi. i sada Georgij Uskoro zatim Poljska uspeva da p 12 3 Hmjelnicki prelazi na drugu stranu. te je Moskva godine 1667 zaključila sa Poljskom primirje u Andrusovu. ona će i ostati u takvom stanju. uskoro je obrazovan savez protivu Turaka 12 4 sastavljen od Poljske. jer se nekoliko kandidata za hetmanski položaj otimlju o vlast i odvlače zemlju čas Moskvi. Samojlovič. P ustošenja za vreme ovoga rata. ostali su bez uspeha. Hetman desne obale. oni ponovo priznaju vlast Moskve. prostog kozaka. ali godine 1678 nov turski pohod primorava Ruse da se povuku. sa jednim malim pojasom zemlje na desnoj obali. koji uspeva da uz pripomoć moskovske vojske odbij e Poljake. ponovo polaže zakletvu Moskvi. ona je postala skoro prava pustinja. Doroše nko. te se proglašuje za turskog podanika. Na desnoj obali Dnjepra kozačke starešine s u za Poljsku. Jer je on popustio navaljivanju Moskve i do pustio da moskovske vojvode uđu u varoši Male Rusije i predao im upravu nad gradskim i seoskim stanovništvom sa pravom da prikupljaju sve poreze kojima je ono podložno.

građani i seljaci mogli su slobodno da ulaze u njihove redove. Od njih s u ostala tek poneka. Posledica je toga da hetmani postaju u XVII veku zaštitnici staleških interesa kozačkih „starešinstava”. a svakom s totinom po jedan sotnik (stotinar) i „stotinarsko starešinstvo”. koja se go rko žali zbog toga centralnim vlastima. Varoši i sela koje imaju upravu prema Magdeburškom pravu imaju izabrane ma gistrate. a osim toga obogaćene starešine. Jedina razlika među njima bila je u tome što su prvi bili obavezni da vrše vojnu službu. Njena teritorija podeljena je na deset vojnih okruga ili pukova. jedan ruski a dru gi poljski. posle neuspešnog pokušaja Bruhoveckog. Pukovi se dele na stotine. čiji su iznos prikupljale vlasti i on se trošio u unutrašnjosti Ma le Rusije. i prilično veliki broj 12 5 imanja pravoslavnih manastira. iako obavezni da daju izvesnu naknadu vlasniku imanja. a drugi da daju sve poreze i dugovanja u naturi. Čak i na ovakvim imanjima su seljaci. magistrati i opštinski o dbori nadležni su samo za poslove svojih staleža. koji su neka vrsta ministara i koji obrazuju „opšte starešin stvo”. opšta uprava pripada kozačkim činovnicim a i raznim starešinstvima. ali se u prak si. kupuju zemljišta i naseljavaju ih koz acima i seljacima koji su osiromašili u ratu. Svakim pukom upravlja jedan pukovnik i jedno „pukovsko starešinstvo. i to na posredno zauzimanje Golicina. Moskva je ostavila hetmanu unutrašnj u upravu zemlje i finansije. Ovo protivljenje nalagali su više staleški interesi nego opšti. pala je ponov o pod vlast Poljske koja je pregla da je ponovo naseli i da je preuredi. kor isteći se svojom vlašću i materijalnim sredstvima. ali hetman. ostali lično slobodni i sopstvenici svog a dela zemlje. Sva starešinstva se biraju i njih mogu da svrgnu njihovi birači. Kozačka „starešinstva” nameću uskoro svoj uticaj i samome hetmanu. a pomažu mu nekoliko ađutanata. Posle pobune Bogdana Hmjelnickog. građansku i sudsku vlast. Unutrašnje uređenje ruske Ukrajine u XVII veka. . kao zapovednik kozačke vojske. stalež vezan zajedničkim interesima. ali pri tom učestvuju još uvek istinski i prosti kozaci. a ostali izabrane opštinske odbore. Opšte starešinstvo meša se mnogo i u pukovsk e i stotinarske izbore. Jer hetmani i carevi razdeljuju kozačkim starešinama naseljena zemljišta. — Tek krajem XVII veka jasno se ocrtavaju glavne linije unutrašnjeg uređenja ruske Ukrajine. svakim selom po jedan kozački ataman i jedan seljački vojt (za stupnik). koja pretstavljaju istovremeno vojnu. i to ona koja su pripadala sitnim plemićima koji su se bili opredelili za Kozake prilikom njihovog ustanka. sastavljen poglavito od kozačkih „starešinstava”. može izuzetno da naimenuje nekoliko članova. što im om ogućuje da imaju veliku moć. oni biraju međusobno. Njega i član ove opštega starešinstva treba da bira opšta rada (skupština) cele vojske.n Mazepa. koju su Turci napustili. u čemu ih uostalom pomaže entralna vlada koja takođe želi da oslabi i smanji vlast hetmana. Plemićska imanja su skoro sasvim iščezla. Pred zakonom članovi prvoga staleža se ničim ne razlikuju od pros tih kozaka. Seljački vojti. Tako se stvara ubrzo jedan nov stalež zemljoposednika. ali im u nakn adu za to nameću terete. Svaki puk ima j edno glavno mesto. Zbog toga moskovska vlada ima u poslednjoj trećini XVII veka priliku da izbliže proučava režim što su ga hetmani zaveli i da natenan e priprema svoje buduće mešanje u unutrašnje poslove Male Rusije. Vremenom se broj zemljoposednika brzo uvećava. oni im pomažu da se okuće. ali uistini oni drže u svojim rukama znatnu snagu i bogatstvo. seljaci sa leve obale Dnjepra postali su slobodni i prisvo jili zemlju na kojoj su stanovali. dok se u isti mah uvećava stalež zavis ih seljaka. U to isto vreme Ukrajina na desnoj obali. krajem XVII veka. Zemljom upravlja hetman. Ovi i nteresi dolaze sve više u suprotnost sa interesima kozačke i seljačke mase. koje obuhvataju iz vestan broj tržišta i sela i imaju svoje zasebno središte. Isprva kozaci nisu sačinjavali zatvoren stalež. upravno središte. Ali pri kraju XVII veka hetman i vlasti usprotivili su se primanju seljaka među kozake. I tako krajem XVII veka Mala Rusija je i dalje podeljena na dva dela.

U susret ovom velikoruskom naseljavanju. ali čim su Malorusi izgubili veru u uspeh toga ustanka . Kontrola koju vlada vrši nad slobodnim naseljenicima olakšana je time što je iseljavan je iz središta Velike Rusije doprlo do svojih prirodnih granica. vlada ponovo preduzima odbranu granice. u utvrđenim zonama. koje dolazi sa se vera. U XVI veku je naseljavanje stepe bilo posledica bežanja slobodnih seljaka i kmetova. a novac im je davala tek svake treće ili četvrte godine. Ove dve struj e obeležile su granice stalnoga stanovništva sve do ivica stepe. Menzel insk). UNUTRAŠNJE UREĐENJE U XVII VEKU Unutrašnje naseljavanje. Vojne reforme. desnokrilni i levokrilni puk. između 1630 i 1645 godine. Bjelgorod. iako bežanje se ljaka ka granicama i dalje traje. poljska vlada trudi se da naseli Poltavsku oblast Malorusima. Ustanovljavaju se štabov i na granicama. do kozačkih naseobi na na gornjem Donu. stražarski. Između 1636 i 1656 godine stvara se ispred Tulske odbranbene linije nova linija. i obrazuju se novi pukovi od građana i stanovnika vojnih okruga koji leže duž tih granica. pošt o je ovo bežanje bilo kobno po zemljoradnju središnih oblasti. oni se više nego ikada iseljavaju iz Poljske. ruska teritorija uvećava se naročit o naseljavanjem nenastanjenih oblasti stepa na jugu i na granicama Sibira. Sada je bilo potrebn o održavati pravu vojsku po evropskom uzoru. otpočelo se sa redovnim vežbanj em. već je od njih stvarao čitave pukove. odonud Dnjepra. — Uporedo sa proširenjem teritorije. Za tridesetak godina oni su potpun o naselili južni deo Kurske gubernije. U svakom štabu nalaze se zapovednici tuđinci ko ji uvežbavaju svoje potčinjene i uvode ih u novu taktiku konjice (dragoni i nemački ko . jer od Crnoga Mora dolaze neprestano tatarske najezde od kojih treba b raniti stalne naseljenike. i u Novgorodu — protivu Švedske. ukrajinsko ili m alorusko naseljavanje. A kako je o vaj pokušaj krunisan uspehom prilikom zauzeća Smolenska. gde je naseljavanje prodrlo tek u XVIII veku. U isti mah. Simbirska (od Tambova do Simbirska) i Kamska (Sengilej. te je stanovništvo stvarno ustaljeno. Voronjež i Kozlov). Ovakvo vojno ustrojstvo stajalo je srazmerno malo vladu koja je plaćala „ratnicima” samo davanjem z emlje. Za 12 6 vreme drugoga rata sa Poljskom (1634) nedostatak graničnih utvrđenja kobno se oseća. u Bjelgorodu — protivu Krima.4. Kako se rat udaljavao zajedno sa širenjem granica. čim je popravljena pustoš koju je ostavilo Doba Nemira. vlada je bila primora na da preduzme prinudne mere za zadržavanje stanovništva. ruske pešadije i konjice. celu Harkovsku guberniju i zapadni deo Voronješke gubernije. Za Aleksejeve vladavine ustano vljena su tri štaba mesne odbrane: u Sjevsku — protivu Poljske. Zato je vlada pohitala da dovede nove naseljenike na granicu. na evropski način. Od 1680 godine vlada je prinuđena da podigne i treću utvrđen u liniju duž Doneca. i nije se on zadovoljava o da im samo poverava zapovedništvo. Moskva nije više mogla da služi k ao glavni stan vojske niti da razdeljuje pukove. — U XVII veku. Prošlo je ono vreme kada je za odbranu zemlje prema „ravnici” bilo dovoljno poslati sv akoga leta na Oku i preko nje odrede „ratnika” koji su obrazovali nekoliko pukova: v eliki puk. Ovo naseljavanje privremeno se prekida usled ustanka hetmana Hmjelnickog protiv Poljske. kreće se u prvoj polovini XVII veka druga jedna struja. kao i u XVI. što je bilo obustavljeno. U XVII veku. isto kao i naseljavanje. ipak je država dovoljno jaka da nametne svoju vl ast beguncima i da od njih načini branioce južnih granica stavljajući ih pod svoju kon trolu. naročito Engleze protestante i Nemce. nego je i opasna. Sredinom toga veka već ljudi ne znaju kuda da beže da bi izbegli vlastima. prethodnički puk. za Mihailove vladavine Filaret je pri mao u vojsku tuđince. te oni postaju njena oružana straža. U XVII veku stepa ne samo da nije naseljena. zato. koje dolazi sa zapada. i spoljna politika Moskve postaje sve složenija i zahteva skupe vojne reforme. za vreme nemira. koja se deli na tri dela ili „zone”: Bjelgorodska (Ahtirka.

nego uopšte na sve pojedinačne obaveze prema državi. Po završetku vojne obuke vraćaju vojne obveznike njihovim domovim a. 12 7 Krajem toga veka. Vlada im dodeljuje zemlju kao nagradu za njihovu vojnu službu. — Ovo načelo zajedničke odgovornosti primenjuje se ne samo na pribiranje poreza. Potčinjavanje društvenih staleža.” Sopstvenost takvih državnih imanja bila je tačno određena u XVI veku. i sav teret pada na ročito na seljake iz „crnih (oporezovanih) okruga” na severu. To su u pravom smislu reči vojni obveznici. seljaka i građana.000 rubalja. dok su najpotrebniji predmeti srazmerno poskupeli. trošak je utrostručen: 750. da ne bi palo u ruke tuđim licima. Za vreme ratnih pohoda na Krim. godine 1680. a potom od 1678 do 1680 godine. razume se. ili 10. Ratnici. oni su još daleko od toga da imaju onaj povlašćeni položaj koji će steći u XVIII veku.500. 12 8 nego i sopstvenici slobodnih baština (votčina . osiromašilo za vreme nemira. Finansiske reforme. Osim toga. u XVII veku vlada konačno usvaja jedno novo gledište: vojnoj obavezi podložni s u ne samo pritežaoci imanja dobivenih od države (pomjesća). porez se teško pribira. izišli su iz Doba Nemira mnogo pouzdaniji u sebe. te mo gu čak i da nameću svoju volju vladi. ona pristaje takođe da ga ostavi drugom mužu udove ili vereniku pokojnikov e ćerke. „raspoređuje i određuje”. ali ona budno p azi da ta zemlja „ne iziđe iz ratničkih ruku. Plemstvo. U toku toga veka „ognjišta” podložna porezu popisuju se u dva maha. Ovaj način je neizbežna posledica primitivne administrati vne organizacije. na obaveze ratnika. Pošto su imanja ostala napuštena. pa ipak. Golicin je up otrebio te oblasne pukove sastavljene od starih i novih elemenata.000 rubalja. povrh sv ega. kao što smo videli. a to je polovina državnog budžeta. moralo je biti sasvim oslobođeno poreza. pore zi. Da bi se obezbedilo prikupljanje novih poreza. na černosošnjije. deseti ili čak i peti deo vrednosti imanja. Posle nemira državna blagajna je ostala prazna.000 na kraju XIX veka. pri svakom novom vojnom pohodu pribegava se izvanrednim porezima.000 rubalja.500. Vlada ne traži više da po smrti jednoga vojnog obveznika nje gova zemlja bude predata onome koji može odmah da preuzme njegovu vojnu obavezu. a to će reći a one koji nisu potčinjeni privatnim zemljoposednicima. povećani su. za vlade Ivana Groznog. nesposobna da stupi u neposredan dodir sa poreskim obveznicima . o kojima će kasnije biti reči. Početkom XVII veka izdržavanje vojske zahteva oko 250. poreska osnovica neće više biti „ralo” (soha). najpre od 1646 do 1648. nego „ognjište” (dvor). v lada sad pristaje da to imanje ne upisuje u „carev spisak” sve dok pokojnikov sin ne odraste. Iznos ovih poreza je mnogo veći nego ranije: porez na otplavna (nanosna) zemljišta (jamskoj) je 85 puta veći neg o ranije. što bi krajem XIX veka pretstavljalo sumu od 3. koji iznose obično dvadeseti. između njih prem a njihovoj finansiskoj moći. Ovaj sistem staje vladu mnogo više nego pređašnji. svi porezi postaju grupni. Izvesna određena grupa poreskih obveznika op orezuje se izvesnom sumom koja se potom deli.očevina) koji su dotada bili oslobođeni .njanici) i pešadije. ali na prvi poziv oni moraju da se okupe u jednoj određenoj varoši njihove zone i da tu obrazuju pukove. što uostalom ima za posledicu vanje obrađene površine. država je prinuđena da ih grupiše i da im nametne zajedničku odgovornost za plaćanje por eza. vrednost novca je znatno opala: rublja je izgubila četiri petine svoje vredno sti. Međutim. — Da bi se popunili ti novi izdaci. Osim toga. izvršen je nov popis poreskih obvez nika koji su se raselili za vreme nemira. ali u XVII veku već se otst upa od utvrđenih pravila. Godine 1680 Rusija je konačno podeljena na oblasne vojne o kruge. a novi porez na strjelce prelazi od četvorostrukog na sedmostruki u toku XVII veka.

bez ikakvih pri nudnih mera za njeno izvršenje. To je uglavnom isto ono načelo koje vezuje i poreske obveznike i nameće im zajedničku odgovorno st. jedino centar varoši. a seljaci na plaćanje poreza. Državni interesi poklapali su se sa intere sima posednika. Tada je isto tako ukinuto pravo „starinaca” — a to će reći onih koji odavno žive na is tom zemljištu i pod istim gospodarem — da mogu napustiti vlasnika zemlje na kojoj st anuju. ima pravo da i sam kupuje otroke. pa ih čak i prodaje. Zakonski rok za istraživanje i prinudno vraćanje odbeglih seljaka.svake vojne obaveze. Država sad zahteva vojnu službu i od ovih „posednika” i dodeljuje imanja samo onima koji nemaju baštine ili onima čija je baština m ala. seljak kome sudi njegov gazda može da bude tužilac u nekoj parnici. Da bi ovo uzajamno jamčenje bilo uspešno. „prava varoš”. Da bi obezbedila pravilnost te službe. pretstavlja upravno i vojno središte. pokazuje dokle idu gospodareva prava. okrivljeni se čak stavljaju na muke. sam o ako nađe sebi zamenika. odobrena je ili bolje reći nametnuta je neka vrsta samouprave plemićima koji imaju zemljišne po sede. produžen je na deset. jer je obavezan n a vojnu službu. što je obavezalo izvesnu grupu stanovnika. bilo vezano za zemlju a ne za ličnost. ili obaveza plaćanja poreza. oni biraju između sebe jednoga plemića koji ima dužnost i pravo da određuje uslove pod kojima će svaki od njih ispunjavati svoju vojnu obavezu. vlada zavodi jednu zaštitnu mer u koja pretstavlja „lanac”: posednik zemlje A jamči za posednika B. Isto tako jedan fiskalni razlog objašnjava postupno potčinjavanje i vezivanje seljak a za zavičajnu opštinu. konačno je z abranjeno svakom posedniku zemlje da menja svoj društveni položaj. Tek u XVIII veku biće ukinute ovakve protivrečnosti. a 1607 na petnaest godina. Istina. te je porez na zemlju koji se određivao prema „ralima” zamenila porezom na „ognjište”. i to na račun seljačkih prava. on odeljuje porodice. Uskoro potom. Zakonik cara Alekseja iz 1649 godine preporučuje izrično vlastelinu da ne ubija. Usled ovoga gubi se pojam „slobodnog ratnika” koji može da menja gospodara p o svojoj volji. kakve su obav eze građana? Varoši se još uvek malo razlikuju od sela. a ovaj jamči za G. menja ih. sredinom XVII veka. d ok G opet jamči za D i tako dalje. i veliki deo njihovog stanovništ va sastavljen je od „rabotnika”. itd. zato je ona vezala za „ratničk u zemlju” sve seljake koji su bili upisani prilikom popisa stanovništva od 1646 do 1 648 godine. otuda . jer čak i kada ubije svog otroka. koje je država rado htela da zadovolji. Državni i dvorski seljaci vezani su za zemlju i opštinu još u XVI veku. Zbog toga se vlada trudi da poresku obavezu pretvori u ličn u. ne ranjava niti mori glađu čoveka koji mu je potčinjen. koji je godine 1597 bio utvrđen na pet godina. No i pored toga zakonodavstvo je i dalje veoma nejasno. U XVII veku on slobodno pretvara svoje seljake u sluge. On čak prisvaja pravo da im sudi. carevi ratnici postaju prinudno ratnici države. gospodar ne podleže nikakvoj zakonskoj odgovornosti. u posadima. naročito na on e koji žive na zemljištima čiji su vlasnici obavezni na vojnu službu. Godine 1607 jednim ukazom koji nije bio primenjen vezani su seljaci za posednike zemlje kod kojih su se zatekl i prilikom popisa 1592—1593 godine. pa su plemići podeljeni na k ategorije prema njihovom bogatstvu. to je načelo koje je vlada primenila na seljake. da zaključuje ugovore sa državnom blagajnom. Otada sopstvenik postepeno stiče vlast nad ličnošću seljakovom. Odavno su ratnici pokušavali da izdejstvuju zakon koji bi konačno vezao seljake za njihove gospodare i oduzeo im pravo da menjaju gospodara. Vezati ličnost za zemlju da „zemlja ne bi izb egla poresku obavezu”. razdeljuj e 12 9 seljake. pa čak i sa svojim gospodarem. Trgovci i zanatlije nastanjuju se na periferiji. koji može da bude prodat. ili da ode na rad drugde. Pošto su ratnici obavezni na vojnu službu. Za Mihailove vlada vine vrši se revizija svih plemićskih imanja da bi se položaj i zvanje svakog posednik a doveli u bolju srazmeru sa veličinom njegovog imanja. Ali seljak koji je radio na zemljištu nekoga privatnog posednika ili na crn oj zemlji” mogao je napustiti mesto za koje je bio vezan kao poreski obveznik. jer je tjaglo. i to pravo vidno je istaknuto time što pored nekojih spahiskih dvoraca postoji i tamnica sa okovima za ruke i vrat. Ali već ova i ovakva preporuka. Jedan seljak.

gde je usredsređena celokupna vojna odbrana. Naprotiv. čije je stanovništvo oslobođeno opštinskih poreza . — Ove reforme odnose se naročito na mesnu i finansisku upravu. Kada su za vladavine Ivana IV nekad anji namesnici ili volostelji zamenjeni starostama. i porez se ne razrezuje više na zemljište. nego na onoga u či jem je vlasništvu. Varoša ni čak nemaju više pravo da se sele iz jedne varoši u drugu. Strogo je zabranjeno prodavati dućane i varoške kuće ljudima nekoga drugog staleža. Krajem toga veka. ukidaju se nekadanje sasvim proi zvoljne podele zemlje na „četvrtine”. ipak su i pored toga postavl jane i vojvode koje je Moskva slala da budu na čelu izvesnih okruga naročito izloženih neprijateljskim napadima. sposobniji da plaćaju više nego sel jaci. posle ukidanja vojv odskog zvanja. više upravne starešine koje je postavljala centralna vlast. prva briga je da se varoši odvoje od sela. na jugu Rusije. i nameće im posebne dužnosti. Tako će XVII vek samo ocrtati u glavnim potezima jedno upravno uređenje sa više smisl a nego što je bila zamršena uprava. ali čije kuće nisu oporezovane. Za Doba Nemira ovo zvanje se još više rasprostrlo. gradsku elitu. Čim se koji trgovac iz u rašnjosti obogati. Oko posada stvara se treći pojas. ne izbornog. Trgovački lokali u varošima plaćaju jedan zaseban porez. imaju dužnost da prikupljaju glavne posredne por eze. a ne prema površini zemljišta koje poseduju. koju mu je os . Ove preteče krupne buržo azije. Potom se građani podložni plaćanju poreze razlikuj u u isti mah i od ratnika nastanjenih po gradovima. razume se. U toku celoga tog veka organizacija prikaza pokazuje dve različite težnje. i od seljaka nastanjenih po predgrađima. ovim gostima dodeljuje se celokupna uprava po varošima. Upravne reforme. Odavno se njima razrezuje porez ne prema „ralima”. Početkom XVII veka u izvesnim okruzima bile su vojvode. Usled toga zabranjen o je ratnicima da se bave trgovinom i zanatima na štetu varošana. a seljaci i građani koji su se sklonili u predgrađa vraćeni su jedni u sela. htelo se da se u iste ruke usredsrede sve prikupljene sume. pod pritiskom izuzetnih potreba što će ih rat izazvati: mesto Velike Blagajne z auzeće Ratuša. koji ne plaćaju porez. Često se u nekojim okruzima ponovo postavljaju zaklete staroste umesto vojvoda ili uporedo sa njima. koja se može završiti uzapćivanjem gostovog imanja. stanovništvo je tamo pohrlilo čim su i gradovi bili podvrgnuti jednom naročitom porezu. uostalom veoma malobrojni. „Velikom Blagajnom”. Kada je potrebno da se izvrši opšte i konačno potčinjavanje stanovništva. desetak. Napor koji je učinjen da bi se poboljšale finansije izazvao je izvesne iz mene u poreskoj administraciji. načelo biranja nije konačno napušteno. vrši se stroga istraga. pred građa ili kako su ih tada zvali sloboda. Pošto novac pritiče iz severnog dela zemlje. a raniji vojni okruzi poslužiće kao osnovica za podelu zemlje na „gubernije”. Za Mih ailove vladavine ono se uopštilo. lišena svake oblasne upravne podele. I najzad. koji je veoma unosan za državu. vlada ga 13 0 poziva u Moskvu i uzima u službu kao gosta ili zakletog trgovca. u kojoj su usredsređena sva glavna priman ja. što pretst avlja jednu izvesnu pretpostavljenu površinu zemlje. „carinu” i „krčmarinu”. nego prema „ognjištima”. petnaestak i dvadesetak. vlada odabira n ajbogatije varošane. sredinom XVII veka svi „varošani” su oporezovani lično. kada je suma koju je trgovac prikupio niža od onih iz prethodnih godina. Bio je to pokušaj da se upravna vlast usredsredi u ruke jednog jedinog velikodostojnika. i krajem toga stoleća zamenjuju se jednim pravim m inistarstvom finansija. a drugi u svoje posade. Isto tako u varošima se pokuša va da se oporezuje ne bogatstvo. Usk oro su i stanovnici predgrađa podvrgnuti plaćanju istoga poreza koji plaćaju varošani. Na varoši padaju u XVII veku s vi vanredni nameti. nego neposredno postavljenog od centralne vlasti. za čiji iznos oni jamče svojim imanjem.naziv posadskije ljuđi kako nazivaju varošane. vrši se d ecentralizacija u finansiskoj administraciji i pribiranju poreza: tu dužnost sad v rše mesni vojni štabovi. Ova dvostruka evolucija završiće se tek za vladavine Petra Veli kog. nego zanatstvo i zanatska zarada. Ipak. i vlada mu pribegav a dosta često zbog zloupotreba što ih čine vojvode i zbog teškoće da se nad njima vrši uspeša nadzor. Zanatlije i trgovci su.

Matvjejev i njihovi sinovi. bar kada se tiče k je. niko ne može da uđe u dom nekoga evropskog trgov ca. ali su oni samo jedan izuzetak. Za Aleksejeve vladavine vlada je. jer su tuđinci više voleli da se nastane u samoj Mosk vi.” To ne sprečava odnose sa tuđincima. ali . — Isprva je neprijateljsko držanje stanovništva otežavalo sva ki odnos sa tuđincima. čizmama drečavih boja i haljinama sa ruka vima dugačkim po dvanaest aršina. koje je u početku ostalo nezapaženo. Kada se oni pojave na ulici. u Tverskaja. ovaj kvart je napušten. na ušću Jauza. tuđince koji poznaju jezik dotične zemlje. i car je žurno brisao desnu ruku posle rukovanja sa poslanicima. Pavla iz Alepa koji je pos etio Moskvu posle 1660 godine. ponikao je čitav jedan tuđ nski kvart koji je dobio ime Njemeckaja Sloboda (nemačko predgrađe). jer se smatra da je svaki tuđinac 13 2 „nečist”. šubarama. kao divljake. svetina se smeje i posmatra ih radoznalo . oblače se kao Evropljani i čije ponašanje n e vređa njihove sabesednike. kako su verovali Evropljani. naredila da se prodaju kuće tuđinaca. trgovaca i kućevlasnika. Oni počinju sve češće da šalju u inostranstvo. Dve nove protestantske (luteranske) crkve podignute su osim jedne koja je već post ojala. Nekolicina obrazovanih Rusa sa kraja toga stoleća. uzimali rusku poslugu. da se poruše njihove crkve i da se oni nastane u njihovom nekadanjem predgrađu. lome nameštaj. evropska kultura je tamo duže ostala nedirnuta. na traženje sveštenstva. Tek krajem XVII veka počinju Moskovljani da uviđaju kakav utisak ostavljaju svojom g rubošću i smešnom gordošću. Spaljen za Doba Nemira. za vreme prijema stranih poslanika. ali sad Moskva odlazi da u Njemeckoj S lobodi potraži zabave i vaspitanja. — Već u XVI veku. kao na primer Ordin . PREOBRAĆAJ ŽIVOTA I OBIČAJI POD TUĐINSKIM UPLIVOM U XVII VEKU — RUSIJA TRAŽI SVOJ PUT Ruski nacionalni ponos. Prodiranje tuđinskih knjiga. vaspitani su baš u takvoj sred ini koja je održavala veze sa inostranstvom. i sve jačeg tuđinskog uticaja. postavljen pored cara umivaonik i peškir. koja teži da sačuva svoje tradicionalno obeležje. oni ne samo da neće da poštuju običaje te zemlje. u Arbatu i Sivcevom Vražeku. jes te borba između nacionalne kulture. Tako je u Moskvi. na reci Jauzi (kasnije je to bila Nemačka ulica u Lefortovu). Tuđinci u Moskvi.tavio u nasleđe XVI vek. a sagrađena je i jedna reformistička (kalvinistička) crkva. nego stoga što su Rusi smatrali za greh i skrnavljenje svako mešanje sa drugim narodom. nego rado postupa ju sasvim suprotno i izazivaju neprestano teškoće i raspre. Ruski poslanici oštećuju stanove. jer veruju da će tako održat i svoj ugled i dostojanstvo. tuđinci nisu više u Moskvi. 5. u Pokrovki. najzad je počelo da pri vlači pažnju. Ali je posledica toga bila suprotna onome što se očekival o: iako su neposredni odnosi prekinuti. Njihovo prisustvo. kao što smo rekli. inače može čovek da bude uhapšen i d se kaže: „Ti ćeš i sam postati Frank (Evropljanin). Po rečima jednoga istočnjačkog kaluđera. u Čisćije Prudi (čiste bare). u samoj Moskvi. Kad ruski diplomati moraju da se poja ve u inostranstvu. i pokazati nadmoćnost svoje kulture. Rusija nije više ona nepoznata zemlja koju j e Herberštajn otkrio krajem XV veka. — Druga karakteristična crta XVII veka. ostavljaju za sobom neizdržljiv zadah i neverovatnu nečistoću. te su sad oni izgledali mnogo opasniji pego kada su bili izdvojeni u z asebnom predgrađu. Najjači uticaj izvršili su tuđinci nastanjeni u Rusiji. tuđinci su se sprijat eljili s Rusima. nakinđuren i svojim dugačkim i šarenim kaftanima. a ponekad nosili čak i rusko odelo. naučili jezik. on se može videti samo na trgu ili u dućanima. Moskovska grubos t prelazi u poslovicu. ne iz straha da će biti izloženi tuđinski m uticajima.Naščokin. Istina je da je 13 1 Rusima strogo zabranjeno da odlaze u Evropu.

ni zahtevaju opreznost. Jedan ukaz iz 1672 godine dokazuje da su tuđinske knjige v eć prodrle u izvesne oblasti Rusije; on „zabranjuje strogo ljudima svih staleža, stanovnicima varoši, posada, predgrađa, okruga, sela i zaselaka da čuvaju javno ili tajno knjige štampane na latinskom ili poljskom jeziku”, i naređuje da se takve knjige predadu vojvodi. Te iste godine pokušava se da se u Moskvi otvori jedna prodavnica tuđinskih knjiga, ali godine 1675 jednom naredbom vlade prekida se odjednom taj pokušaj, sa izgovorom „da je nepotrebno slati u Moskvu tuđinske knjige, jer Moskva ima svoju sopstvenu štamp ariju i izobiluje knjigama”. Ovo su bile crkvene knjige, tada najrasprostranjenije ; no ipak su istoričari zabeležili u toku sto pedeset godina, počev od sredine XVI vek a, na stotinu rukopisa, prevedenih sa stranih jezika, čija sadržina dokazuje da j e radoznalost izvesnog broja obrazovanih čitalaca išla dalje od verskih štiva. V eć tada bogati ljudi počinju da stvaraju svoje biblioteke i da uzimaju učitelje strani h jezika. Usvajanje tuđinskih običaja. — Posledice ovakvih lektira koje su upoznale Ruse sa novim idejama, pokazaće se mnogo docnije. Uglavnom usvojeni su n ajpre običaji, način života, odelo, nakit i ponašanje tuđinaca. Carev dvor je dao primer, a dvorani i bogati trgovci poveli su se za njim. Već za vladavine cara Mi haila, njegova deca nose „nemačko” odelo koje je za njih poručio njihov domaći učit elj Morozov. Godine 1675 jednim dvorskim naređenjem zabranjeno je dvoranima da nos e nemačko ili ma kakvo drugo odelo, da potsecaju kosu, da nose haljine, kaftane il i šešire po tuđinskom uzoru i da tako oblače svoju poslugu; ali sve to nije sprečavalo da u Moskvi krojačke radnje, koje su sve držali Poljaci i Nemci, dobro pazare. I unutrašnjost kuća menja se. Nekadanja ruska izba preobražuje se u evropski dvorac, s a stočićima umetnički izvajanim na poljski način, sa foteljama prevučenim originalnim ve zovima; pozlaćene „nemačke stolice” zamenjuje nekadanje hrastove ili lipove klupe koje su se stavljale duž zida. Kupuju se časovnici pa čak i ogledala; istina, isprva ih prekrivaju svilom da bi se na taj način pokazalo kako oni služe za potrebu a ne za ukras. Umesto nekadanjih slika rađenih na samom zidu stavljaju se pokretne slik e, a krajem toga stoleća čak i portreti rađeni po prirodi; skromniji kupci biraj u štampane slike različite sadržine: verske, moralne, istoriske, satirične, itd.; tak vih slika nalaze koliko hoće na Vrtarskom trgu i na Kapiji Spasa, i to po ceni koj a se kreće od pola kopejke do dve kopejke komad. I zabave se preobražuju. Naročito u časovima dokolice ublažuje se strogost neka danjeg načina života. Već odavno, i pored svešteničkih zabrana, sačuvala se muzika, narodne popevke i običaji nekadanjeg mnogoboštva. Sad se na dvoru pojavljuju akrobati i mađion ičari, igrači i svirači. Pobožni car Aleksej,. nezadovoljan tim novinama, ukida te nove zabave i umesto pesama i profanih

13 3 pripovedaka zavodi crkvene pesme koje prosjaci lutalice pevaju u njegovim odajam a; orgulje su zamenjene crkvenim pojanjem: „dvorana za zabavu” napuštena je radi lova na konjima i lova pomoću sokola. Ali ova reakcija ne traje dugo. Posle ponovnog ve nčanja cara sa Natalijom Nariškin — majkom Petra Velikog — koju je u savremenom duhu vas pitao bojar Matvjejev, carski dvor zavodi, od 1672 do 1675 godine, najsloženiju za bavu — pozorišne pretstave. Reditelj tih pretstava je jedan nemački pastor iz predgrađa, a dekorater je jedan slikar tuđinac. Repertoar je pozajmljen od nemačkih putujućih gl umaca; neka „bibliska radnja” prekida se svakog časa grubim šalama, nepristojnim ljubavnim izjavama, lakrdijašenjem holandskog Pikelheringa ili čulnostima iz kakve „engleske komedije”. Ove predstave održavaju se tri godine, skoro do smrti Aleksejeve. Rusija traži svoj put: Križanićeve ideje. — Tako se krajem XVII veka stvara atmosfera po godna za uvođenje novina. Pa ipak, one izazivaju otpor i negodovanje. Jedan deo st anovništva koje se drži starih običaja udružuje se sa patrijarhom i sveštenstvom na čelu. Ru sija se očevidno koleba između starinskih i novih običaja. Ovo doba opisao je veoma ja snovidno i snažno — što jedan Rus tada još ne bi mogao učiniti — jedan slovenski savremenik, Hrvat Križanić. Veoma obrazovan, Križanić, koji je došao u Moskvu (1646—1657) da propoveda

uniju dveju crkava, vaspitan je u seminaru u Beču, potom u Rimu, gde se pripremao za misionarski poziv; ali on ubrzo pokazuje duboku veru u kulturnu misiju Moskve . To je jedan veliki slovenski rodoljub koji se više svega boji odnarođavanja Sloven a. On zazire od tuđinskog uticaja, pa ma kako on slab bio; on želi da Ruse zaštiti od njegovih posledica, a preko Rusa i naročito preko cara, i sve ostale Slovene. Pa ipak je Križanić, iako je idealizovao slovenstvo, veliki realist koji vidi stvari onakve kakve jesu. Njegovo je načelo da traži put „razuma” između dva sasvim suprotna uti caja, podjednako opasna i između kojih se ruski duh koleba, između grčkog i nemačkog uti caja. Rusija treba samo da izabere; ali, da ne bi ona izabrala nasumce, treba jo j osvetliti put. Grci, to znači jaka reakcija; Nemci, nepromišljeni napredak. Prvi p ut vodi unazad, u mrak; drugi vodi ka primamljivoj budućnosti. Ali, između ta dva pu ta postoji razumni napredak, koji ne kida sa prošlošću c ne nosi u sebi opasnost odrođavanja. Ako su Nemci pristalice svake novine, a Grci protivnici svega što je n ovo, „razum” pokazuje da ništa ne može da bude dobro ili rđavo jedino stoga što je novo, jer ono što je danas staro bilo je nekada novo; dakle, ne odbacujmo ono što je dobro u novome, nego se naučimo da ga zapazimo. U pitanjima vere ne sme biti nagađanja. Za K rižanića, koji je katolik, Nemci su „đavoli” i „zmajevi” koje treba izbegavati i mrzeti; u ov m sporu on je gotov da stane na stranu pravoslavnih. On je manje nepopustljiv ka da se tiče odnosa između nauke i vere i slobode mišljenja, koju dopušta u pitanjima vere . Višim staležima dopušteno je da proučavaju filosofiju, kao što su je proučavali crkveni oc i. Ne treba odricati svako učenjaštvo i propagirati neznanje, kao što čine Grc i; ne treba se protiviti slobodi

13 4 propovedanja koju zastupaju Nemci, ali je treba ostaviti episkopima, je r oni jedini dobro poznaju načela hrišćanskog morala. Ne treba prezirati isposništvo, k ao što čine Nemci, da bi se predalo telesnim uživanjima, ali treba u isti mah izbegava ti licemerstvo i sujeverje Grka. Iako ih ne treba slušati kada u politici preporučuj u da se u svemu podražava Turskoj, ipak je nepravedno smatrati da je nečovečno i varva rsko sve što je tursko. Iako ne treba potcenjivati snagu ruske države, ipak je ne tr eba raspirivati i verovati u bajke i smešna pripovedanja grčkih obožavalaca koji naziv aju Moskvu „trećim Rimom”; moć ruske države ne razlikuje se niukoliko od moći ostalih zemalj a. Križanić smatra da su najopasniji neprijatelji Nemci, zbog nadmoćnosti njihove kulture , njihove obdarenosti, zbog svih pozitivnih i primamljivih strana njihovog karak tera, koji i on sam ceni. On rado priznaje da su Sloveni na sredini između divljak a i prosvećenih naroda, i povlači između Nemaca i Slovena ovo poređenje: „Naša spoljašnost ni e privlačna, a tuđinci su lepi, i zbog toga se oni gorde i ponose; mi smo zatvoreni u sebe, a oni su rečiti; mi smo spora duha i prostodušni, dok su oni prepredeni. Mi smo neumereni i rasipni, ne vodimo računa o svojim troškovima i prihodima, i mi samo rasipljemo i traćimo svoju imovinu; a oni su štedljivi i grabljivi, i u svemu traže s amo dobiti. Mi smo leni, mi ne volimo ni učenje ni rad; a oni su vredni i iskorišćuju svaki trenutak. Mi se zadovoljavamo svojim grubim odelom i skučenim životom; a oni s u rođeni u bogatim i raskošnim zemljama. Naše reči i naše misli su jednostavne kao što su i naša dela; mi se svađamo, pa se potom mirimo; a oni su podmukli, licemerni, osvetlji vi, pogled im je neiskren, oni nikada ne zaboravljaju uvredu i do smrti traže pril iku da se osvete.” Razume se da je sasvim prirodno što Sloveni teže da podražavaju tuđincima koji ih zasenj uju: „Pošto nam je jezik nesavršen a duh siromašan, oboje skoro bez ikakve lepote, mi s e divimo rečitosti, duhovitosti, umu, veštini da se zabavljaju i veštom laskanju drugi h; oni nas love u svoje mreže kao što lovci hvataju ptice; oni nas zauzdavaju, stežu n as za vrat i teraju nas da jurimo kolikogod oni hoće.” Da li se treba predati bez bo rbe? Kako se treba boriti? Iako Križanić nije ubeđen da se Sloveni mogu izjednačiti sa E vropljanima, on zna da i pored svih njihovih prirodnih nedostataka, koji im toliko škode, oni imaju i svojih dobrih osobina. Najglavnija je njihova mlado st, jer se pred njima otvara čitava jedna budućnost. „Kao i pojedinac, i narodi se spo

ro prosvećuju. Potrebno je mnogo vremena da oni upoznadu istinu i napuste rđava shva tanja i zakone.” Na Slovene se može veoma lepo da primeni teorija o „dobima starosti” ri mskog istoričara Florusa: „Neka se niko dakle ne usudi da kaže kako su nauke nedostupn e nama Slovenima usled izvesne kobne sudbine, i da učenjem nećemo i ne možemo postići us peha u tome. Nisu za godinu dana ni za jedan čas drugi narodi stekli svoje znanje, nego su se učili postepeno, ugledajući se na, jedne i na druge.” Križanić tvrdi da je Rus ija na pragu prosvećivanja, jer nauke počinju da

13 5 cvetaju onda kada država dostigne vrhunac svoje moći; a taj trenutak se p ribližuje. Na ovome proročanstvu zasniva on svoju duboku veru u posebnu misiju Rusije prema S lovenima. Ostali Sloveni nemaju svoje otadžbine, te jedino će Rusi moći da okupe rastu reno stado. Ali da bi izvršila svoj zadatak, Rusija treba da se i sama brani od od narođavanja. U ovom pitanju Križanić gubi svoju uobičajenu umerenost i oštro napada svako pozajmljivanje od tuđinaca. Rusi moraju po svaku cenu sačuvati jednostavnost svojih običaja. Istina je da su njihovi domovi sa niskim prozorima malo ugodni, i kada s e u njima založi vatra, dim usled nedostatka dimnjaka ostaje u sobama, ne do pušta da se vidi i šteti vid. Ali domovi tuđinaca navode čoveka na lenost; mermer ni pod u njima blista se poput oltara i „ne može čovek ni da pljune na pod a da odmah ne dođe služavka da ga obriše”; i ne treba se ugledati na Nemce koji „da bi samo održali čist , ne plaše se nikakvog umora”. Istina je da rusko odelo ima izvesnih nezgoda: ono je neukusno, teško i staje mnogo novaca; ono primorava čoveka da sakriva svoju džepnu ma ramicu u šubaru, da novac drži u ustima, noževe i hartije u sarama čizama, što izaziva odv ratnost i potsmeh tuđinaca, dok je evropsko odelo prilagođeno potrebama i veoma ugod no; ali se u inozemstvu moda menja svake godine; zato Križanić preporučuje Rusima da s tvore novu nošnju ugledajući se u isti mah i na istočnjačka i na zapadnjačka odela. On pre poručuje takođe da sačuvaju svoj način života: „Rus, pošto se naspavao kako tako na nekoj klu i ili na svojoj peći, u potpunom odelu pod pokrivačem ili na slamnjači umes to dušeka, juri od ranoga jutra svome poslu ili u službu caru. Međutim, Zapadnjak se i zležava do podne u svome toplom i mekanom krevetu; čim ustane, on seda za doručak i pr edaje se dokolici” — Križanić ovde pobija ono što je maločas tvrdio — „i u svojim trenucima dokolice zabavlja se igrama, pesmom i muzikom. Viši društveni re dovi plivaju u izobilju, dok radnici grcaju u bedi; ali u Rusiji, hvala Bogu! sv i, i najbogatiji kao i najubogiji, jedu raženi hleb, ribu, meso i zadovoljavaju se kvasom, kada nema piva, te je tako sudbina seljaka i radnika bolja u Rusiji neg o u mnogim drugim zemljama.” On odobrava onu vrstu socijalizma koju pretstavljaju zajedničke obaveze stanovništva prema državi; u Rusiji svi služe državi i rade za državu: „Seljaci oru zemlju i stvaraju hleb, vojnici podnose glad i stud, prolivaju svoju krv i daju svoj život za otadžbin u. Plemići ratuju, sudovi sude, saveti većaju i pomažu caru i narodu svojim mišljenjem i radom. Sveštenici i monasi mole se Bogu za grehove svojih bližnjih.” Jedino trgovci i intelektualci ne služe ničemu. Trgovci, kao i besposleni deo plemića, jesu neradnici; intelektualci, izuzev jednog malog dela potrebnog za državnu službu, samo su „parazit i”. Pa ipak, iako se izjašnjava za samodržnu vladavinu, Križanić ne želi da car zloupotreblj uje svoju vlast. On mu savetuje da vrši samo umerenu vlast, ograničenu „slobodama” ili p ovlasticama koje su dobili razni društveni staleži, i u tome duhu on sastavlja za Al ekseja jedan govor namenjen narodu na trgu Lobnoe, čiji program potseća u mnogome na program Petra Velikog. Križanić je jamačno nameravao da zauzme položaj

13 6 jednoga od dvojice „filosofa” koje car treba da ima pored sebe „da mu kazuju istinu”; zn

a se da je on ovu neobičnu ulogu imao da vrši ne u Moskvi, nego u Tobolsku kuda ga j e vlada, malo naviknuta na političke rasprave u kojima je uvek podozrevala, iako n ejasno, neku skrivenu opasnost, radije poslala. U očima Moskovljana ovaj Sloven, koji je branio narodnu kulturu, rasuđivao je i sam kao kakav tuđinac, jer su oni većinom bili nesposobni da shvate širinu njegovih zamisl i i oduvek su smatrali za podozrivo ono što im je bilo nerazumljivo. Ono što je kod Križanića dragoceno za savremenog istoričara, bilo je opasno za tadanju Moskvu. Jer, k ao obrazovan i dovoljno nepristrasan posmatrač, Križanić se nije ustezao da ocrta živu i istinitu sliku mračnih strana ruskoga života, onih strana koje će upravo iščeznuti. Ruska kultura je spremna da izvrši ono što joj on savetuje, a to će reći da primi i usvoji um erenu količinu tuđinskih pozajmica, te da se zaštiti od nepromišljenih pozajmica. Ali je to usvajanje preteško i prekasno; u okvir stare tradicije može se uneti samo malo s tvari. Složen i znalački program što ga je Križanić preporučivao ne može se više ostvariti, t Rusija, umesto da pođe preteškim „srednjim” putem, otići u krajnosti; pa ipak, ni jednoga trenutka neće ruski narod, kao što bi se moglo dogoditi malim slovenskim narod ima, doći u opasnost da izgubi svoje nacionalno obeležje. 6. CRKVENA REFORMA I CRKVENI RASCEP (ŠIZMA U XVII VEKU) Jedan od pokušaja da se nađe „srednji” put, koji bi doprineo razvitku originalne narodne kulture, učinjen je u oblasti koja je bliska narodnoj psihologiji, a to je vera. Taj pokušaj pokazuje veoma jasno zašto Križanićev savet nije mogao da bude primenjen na Rusiju njegovoga doba. Sredinom XVII veka „smešne bajke” XVI veka liče na anahronizam; ali je opasno dirati u n jih, jer u oblasti vere i religije vlada krajnji konzervatizam. Zato, kada pobožni car Aleksej stavi sebi u dužnost da obnovi narodnu crkvu, on mora da pođe jednim no vim putem. Pošto on voli estetsku stranu verskih obreda i želi veličanstvenost i lepot u, nada se da će tim putem oživeti jednu formalističku crkvu i obrednu veru. Oko njega se okuplja čitava grupa mladih sveštenika koji idu za istim ciljem: njegov lični ispo vednik, Stepan Vonifatjev, jedan prijatelj ovoga, Ivan Neronov iz Nižnjeg - Novgor oda, nekoliko zemljaka Neronova, protopop Avakum, obdaren znatnim književnim sposo bnostima i mnogi drugi. Ova grupa trudi se da oživi veru približujući se vernima jedni m načinom sasvim neobičnim za ono doba, besedom koja se govori u samoj crkvi, koja j e prema Križanićevu tvrđenju jako omiljena kod Nemaca, ali koju Grci osuđuju. Ova nov ina jako se sviđa pastvi; svetina koju besede Neronova privlače u Kazanjsku sabornu crkvu toliko je velika, da crkva ne može da je primi; narod se tiska u porti, penj e se na prozore; slušaoci plaču razneženo, a i sam propovednik ne može da zadrži jecaje . Ranija ruska crkvena služba je potpuno nerazumljiva

13 7 vernima. Sveštenik i njegovi pomoćnici gledali su u njoj samo jednu formalnost koju je trebalo izvršiti, te su se žurili da što pre završe liturgiju: oni su pevali i čitali m olitve u nekoliko glasova jednovremeno; prisutni nisu ništa razumevali, te nisu ni slušali. Grupa reformatora želela je da na veoma blag način oživi taj obred, da ga učini razumljivijim i prisnijim vernicima. Ali i pored sve njihove umerenosti, izazval i su živo negodovanje stare svešteničke generacije: „Vi ste licemeri, — zamera im jedan mo skovski sveštenik, — vi širite jednu novu jeres, zavodite pevanje u jedan glas i poučava te ljude u samoj crkvi. Mi nikada nismo besedili u samoj crkvi, nego izvan nje. Licemeri, nečastivi je u vama!” Ova grupa bila je izabrala „srednji put” i nasula u star e mešine novo vino. Videćemo zašto ovaj put nije odveo ničemu. Patrijarh Nikon pripadao je ovoj grupi i slagao se sa njenim shvatanjima o narod noj religiji, i carev ispovednik Vonifatjev preporučio ga je Alekseju za patrijarh a. Kada je postao patrijarh, došao je brzo u sukob sa svojom grupom na davnašnjem i uvek živom pitanju štampanja crkvenih knjiga. Ove knjige, proizišle iz jedine državne štamparije koja se zvala Pečatnij dvor, bile su rđavo otštampane; njihov tekst bi o je pun varijanata. U XVI veku, da bi se ispravio taj tekst, doveden je u Moskv u Maksim Grk; ali su njegove ispravke pobudile živo negodovanje; u očima Moskovljana

, dirati u neko slovo Evanđelja, značilo je vršiti skrnavljenje. Početkom XVII veka učinjen je nov pokušaj popravljanja teksta. Ovoga puta dovedeni su Rusi, učenici Kijevske duhovne akademije koji, pošto su imali nešto pojmova o jednoj tada malo rasprostranjenoj nauci, gramatici, htedoše da razjasne smisao teksta. Proučav ajući tradicionalni tekst oni su otkrili ne samo pogreške prepisivača, nego i umetke k o zna kakvoga porekla koji su se razlikovali od originalnih grčkih tekstova , ali saglasni sa jednim jamačno veoma starim običajem ruske crkve. Osuditi te u metke kao pogreške, to je za jednoga Kijevljanina, kao i za jednoga Grka, značilo bi ti u Rusiji optužen za jeres. Jer za Moskovljane neobičnosti ruskog bogosluženja bili su najbolji dokaz da je ruska crkva, nasuprot grčkoj, ostala na pravom putu. Kada je ona postala narodna sredinom XVI veka i kada je dobila zadatak da čuva pravosla vlje čitavoga sveta, ona je baš tada izjavila da jedino njene posebnosti ispravno tumače verske dogme, te je zato ona odbila od sebe grčku crkvu. Zbog toga s u Kijevljani, hoteći da povrate ugled Grcima izjavom da oni ne samo da nisu bili j eretici, nego da je u njih bila prava vera, i da moskovski patrijarh treba da st upi u vezu sa četvoricom drugih istočnih patrijaraha, izazvali žestoku prepirku. I upr avo za vreme te prepirke izabran je Nikon za patrijarha. Posle iscrpnog proučavanj a toga pitanja, on je raskinuo sa svojim nekadanjim prijateljima, nacionalistima , i povučen svojom odlučnom i bujnom naravi, opredelio se bezuslovno za Grke. On je ča k prekoračio granice potrebnoga: „Nikon je — napominje jedan istoričar šizme, Kapterev , — zaveo kod nas grčke amvone, grčko episkopsko žezlo, grčke kamilavke i mantije, g rčke melodije crkvenog pojanja. On prima grčke slikare i zlatare, počinje da zida mana stire po grčkom uzoru; on ima prijatelje Grke i sluša njihove savete.” Na crkvenom sab oru godine

13 8 1656 Nikon ide čak dotle da izjavljuje kako „ma da je Rus i sin Rusije, on ima veru i shvatanja jednoga Grka.” Razume se da mu pristalice narodne religije živo zameraju zbog ovakvog držanja: „Ti odobravaš zakone tuđinaca i prihvataš njihova učenja, — kaže mu Ne ov, — a ranije si nam ti sam ponavljao da su Grci i Malorusi izgubili veru i snagu , i da su njihovi običaji rđavi. A sada su oni za tebe sveci i učitelji vere.” Ono što lep o karakteriše Ruse toga doba, to je da su oni nesposobni da, usled nedostatka nepr istrasnosti, nađu rešenje te čudne prepirke. Kada su godine 1645 car i Nikon zatražili s avet od grčkoga patrijarha Pajsija, ovaj im je prosto odgovorio da su crkveni obre di posledica istoriskoga razvitka pojedinih crkava i da nemaju nikakve veze sa v erskim dogmama. On „hvali shvatanje” Moskovljana koji se plaše i najmanje greške, ali „ispravlja njihovu name ru”, jer hoće da dokaže kako „šizmatici nisu jeretici”. No u Moskvi nijedna od dveju grupa n e može da prihvati to gledište; obe grupe veruju da verski obredi imaju skoro mađi jsku snagu da obezbede spas duše i da udaljavanje od njih znači izgubiti dušu. Nikon potom uspeva da dovede u Moskvu istočne patrijarhe i privoleva ih da bace an atemu na pristalice narodne crkve. Dvojica od njih, antiohiski i aleksandriski, prisustvuju crkvenim saborima 1666 i 1667 godine; oni shvataju i čine ono što se od njih očekuje. Vlada j e konačno odbacila učenje o „srednjem putu” i pošla jednim od „krajnjih” puteva podražavanja, im putem. Tako je izvršen onaj važni događaj u ruskoj istoriji, rascep između nacionalne crkve, koja je postala narodna, i zvanične crkve, koja je teoriski u pravu, ali n ema više u svojoj pastvi iskrenih vernika. Posledice ovoga videće se za vladavine Pe tra Velikog. Patrijarh Nikon pobedio je protivnike crkvene reforme, i car Aleksej, i pored sv oje naklonosti prema nekolicini članova Neronovljeve grupe, stao je na njegovu str anu. Nikon ima manje sreće kad je prišao rešavanju pitanja o odnosu između crkve i države i pokušao da obnovi papsko učenje iz srednjeg veka, te da dokaže kako je svešteničko dosto janstvo iznad kraljevskoga. Aleksej ne može da trpi takvo učenje, te je Nikon, čije je neutoljivo slavoljublje izvelo iz strpljenja „preblagoga” cara, postao žrtva svoga pokušaja da stavi crkvu iznad države. Petar Veliki s

etiće se toga kada se bude odlučivao da od crkve načini jednu državnu ustanovu. 7. DUHOVNI ŽIVOT U XVII VEKU Prosveta. — U prosveti, kao i u veri, tragovi nekadanje nacionalne kulture počinju d a se gube pod nadiranjem jedne više kulture, čije neizbežno usvajanje zahtevaju i savr emene potrebe i zahtevi tehnike. „Neznanje ruskoga naroda — kaže Margeret — jeste izvor njegove pobožnosti. On ne zna ni za škole, ni za univerzitete. Jedino sveštenici uče omladinu čitanju i pisanju; no malo nj ih se tim bave.” Ova slika je tamna, ali tačna. Tek sredinom toga stoleća, da bi mogla suzbijati versku propagandu,

13 9 vlada pomišlja da osnuje u Moskvi jednu školu, makar ona bila i osnovna. Videli smo da je vlada, usled nedostatka učenih Moskovljana, dovela iz Kijeva učene ljude sumnj ive vere. Da bi se ona suprotstavila latinskom učenju Kijevske duhovne akademije, otvoren je godine 1645 u Moskvi tečaj grčkog jezika. Posle toga, godine 1648, Fjodor Mihailovič Rtiščev otvara u Svetoandrejskom manastiru, koji je on sam osnovao, jednu školu u kojoj ukrajinski kaluđeri predaju, osim slovenske i grčke gramatike, još i retoriku i filozofiju. Ali ova škola nije dugo radila. Od 16 50 do 1665 školski razvoj se zaustavlja. Pojava verskoga rascepa (šizme) daje mu nov polet. Crkveni sabor iz 1666—1667 godine naređuje svima sveštenicima da nauče čitanju i p isanju bar svoju rođenu decu: „Neka oni prestanu da trguju sa svešteničkim položajima — kaže n — i da stvaraju sveštenike od seljaka neznalica, od kojih nekoji ne umeju čak ni sto ku da čuvaju. Kako bi oni mogli da budu pastiri ljudi? Otuda i potiču rascepi i nemi ri u crkvi Gospodnjoj.” Pa ipak, prosečni Rus je ubeđen da je prava opasnost imati mno go znanja: „Ne trudite se da vešto umujete, braćo, — može se pročitati u jednom savremenom z apisu — nego ostanite smerni. Ako te neko zapita da li znaš filozofiju, ti mu odgovo ri: Duh jelinski meni je nepoznat, ja nisam čitao retore i astronome, i nikada n isam zborio sa visokoučenim filozofima. Ja proučavam svete knjige zakona o milosrđu da bih oslobodio greha svoju grešnu dušu.” Još i krajem XVII veka raspravlja se ozbiljn o o tome da li treba naučiti bar osnove gramatike, retorike, filosofije i teol ogije da bi se razumelo Evanđelje, ili pak služiti Bogu u punoj „prostodušnosti” i či tati Sveto pismo ne razumevajući mu smisao. Od godine 1660 počinje se najzad priznavati korisnost škole. Ali, kakva ona treba da bude? Pristalice staroga pravoslavlja zahtevaju isključivo izučavanje grčkoga jezika , dok zastupnici zapadnjačkih ideja traže da se osnuje jedna „Akademija” po uzoru na Kijevsku, i da se u njoj predaje latinski. Posle dugoga kole banja vlada se odlučuje za jedno srednje rešenje: ona usvaja jedan obiman program, a li određuje da nastavnici budu Grci. Godine 1685 stižu braća Lihudi, dva Grka za koje je patriarh dao pristanak i koji su izučavali više škole u Veneciji i Padovi. Godine 1 687 učenici obeju škola povereni su njima, i tako je osnovana Akademija „sloveno - lat insko - grčka”. Isprva vlada nju iskorišćuje za ciljeve cenzure i policije. Pretvorena u neku vrstu istražnog suda, ona vrši nadzor nad svim privatnim nastavnicima stranih jezika. Jedino oni koji su učili u njoj imaju pravo da imaju poljske, latins ke i nemačke knjige i druge luteranske i kalvinističke spise, da raspravljaju o religiji i da priređuju javne rasprave o veri. Strani naučnici pretstavnici „slobod nih nauka podvrgnuti su strogom nadzoru. Oni koji čuvaju knjige o „mađiji, vradžbinama i čarolijama” i druge knjige koje je crkva osudila izlažu se opasnosti da budu spaljeni . Čak ni braća Lihudi nisu mogli da ispune ono što se od njih zahtevalo. Videćemo kakva je bila njihova sudbina i sudbina Akademije za vladavine Petra Velikog. Oni nika da nisu ni predavali teologiju, jer već 1694 godine otpušteni su zato što su „uneli u pr oste duše latinske nepravde”. To je dokaz da čak ni ona škola na koju su pristali

14 0 izvesni tradicionalisti ne može da se trpi u Moskvi i da je ona u nemogućnosti da pr uži Rusiji ma i najmanji delić nauke. Na tome polju Petar Veliki imaće da počne ispočetka; on će morati da jednim mahom zavede evropsku nauku. Naučna znanja. — S obzirom na potpun nedostatak viših i srednjih škola i na premalen bro j osnovnih škola, ne može se očekivati da su naučna znanja u Rusiji XVII veka bila na ve likoj visini. Aritmetika je jedna od najmanje rasprostranjenih nauka, čak i među stručnjacima. Zna s e sabiranje i oduzimanje, ali množenje i deljenje ostaju sasvim nerazumljivi. Teško se shvataju razlomci: školovan Rus ume da podeli jedan broj samo sa dva ili tr i; posle toga on deli delove na isti način („polovina od polovine”, „polovina polovine jedne polovine”, itd.); da bi sabrao i oduzeo razlomke, on ih zamenjuje c elim brojevima, uzimajući za osnovnu jedinicu najmanji razlomak. Izlažući prosto pravi lo o deljenju sa tri, poslednji triumf nauke, pisac jedne računice oduševlja va se mađijskom snagom „zlatnog preseka”: ako se na dva određena mesta stave dat e količine, traženi rezultat se dobiva na neki način, ali ni sam pisac ne može da kaže zašto i kako. Tek u XVIII veku pojaviće se savršeniji udžbenici. Tek godine 1647 arapski br ojevi zamenjuju u jednom ruskom udžbeniku stara slovenska slova za oznaku brojeva i tako omogućuju desetični račun; ali još i godine 1676, pod izgovorom da jedna zbirka l ekarskih recepata bojara Matvjejeva sadrži „cifre”, njegovi neprijatelji pretresaju mu celu kuću da pronađu tu knjigu „opasnu i protivnu zakonu Božjem”. Euklidova geometrija ostala je nepoznata sve do vladavine Petra Velikog. Tadanji udžbenici za geometriju, koji su ustvari samo knjige o geodeziji i zemljomerstvu, sasvim su nesposobni da objasne kako se premerava ma koja površina; površina ma kog a trougla izračunava se množenjem njegovih strana sa polovinom treće strane; da bi se izračunala površina kruga, izračuna se površina kvadrata koji ima isti obim. Uostalom, r ukopisi tih udžbenika za geometriju pre Petra Velikog toliko su izmenjeni prepisiv anjem da i ovi prosti propisi postaju nerazumljivi. O astronomiji, razume se, ne zna se ništa. Pomoću nekoliko praktičnih načina, „mesečevog kruž nja” i „sunčevog kruženja”, određuju se datumi pokretnih praznika; osim ovo nekoliko pojmova tačnih za svoje doba, svi drugi, kako u astronomiji tako i u kosmografiji, pozajm ljeni su od Vizantije, gde su bili mnogo oskudniji nego kod starih Grka. Tako na primer, egipćanski kaluđer Kozma ustao je u VI veku protivu onih koji se „usuđuju da ob jašnjavaju položaj i oblik sveta skolastičkim silogizmima, da dokazuje sferno i kružno k retanje neba, i koji hoće da geometriskim proračunavanjima zasnovanim na sunčevim i me sečevim pomračenjima odrede oblik i položaj zemlje”. Ovim znanjima iz kojih se rađa „oholost” on je suprotstavljao svoja shvatanja; on je „iz Svetoga Pisma” saznao da je zemlja, poput Mojsijevog prestola, ravna četvorougaona površina, dvaput duža od svoje širine; na ivicama zemlje uzdiže se jedan zid koji se pri vrhu zaobljava i tako stvara nebes ki svod gde obitavaju Bog i njegovi sveci;

14 1 anđeli šalju na zemlju kišu koju najpre prikupe u svojim trubama; oni pokreću i zvezde. U XVI veku prodire u Moskvu pojam o devetoro nebesa za koje su prikačene zvezde, n ebesko plavetnilo i gornji nebeski svod; kretanje zvezda potčinjeno je zakonima i vezano za sudbinu ljudi. Tadanje moskovsko stanovništvo, sa Maksimom Grkom na čelu, protestuje u ime slobodne volje protivu toga astrološkog fatalizma; ako s e sve u svetu zbiva prema neizbežnom kretanju zvezda, onda nema ni greha ni vrline . U XVII veku jedan kijevski naučnik, Simeon Polocki, pokušava da izmiri slobodnu vo lju sa neminovnošću, ne odričući se ipak glavne astrološke ideje: uticaja zvezda na čovekovu sudbinu. Imena Kopernika, Keplera, Galileja i Njutna još su nepoznata u Rusiji: Petar Veliki prvi će izgovoriti Njutnovo ime. Osnovni pojmovi iz prirodnih nauka, koji stižu u Moskvu tek u XVII veku, pozajml jeni su od srednjevekovnih enciklopedista XIII i XIV veka. Dotada su se Moskov ljani zadovoljavali vizantiskim teorijama koje potiču iz prvih vekova hrišćanst va. Vizantisko delo Fiziolog, koje je prodrlo u Rusiju zajedno sa prevodom Kozmo ve teorije, crkva je zvanično priznala. Ali, dok je u zapadnoj Evropi ovo delo

bilo veoma rasprostranjeno i postalo opšte dobro srednjevekovne misli i umet nosti, kao i neiscrpna riznica za propovednike, koji su u njemu tražili simbole, i za umetnike, koji su ih ovaploćavali, — u Rusiji je ono ostalo zatrpano u manastirs kim knjižnicama i nije se upotrebljavalo sve do XVII veka, kada je otpočeo kijevski uticaj. Ovo je tada zamenjeno jednim novim delom, srednjevekovnim Bestiariumom ( Knjiga o životinjama), iz koga su simboličnost i tajanstvenost isključene, ali koje još ne sadrži nijedne pozitivne opaske evropske nauke. Medicina i farmacija imaju, silom prilika, praktičnije obeležje. Od XVI veka tuđinski lekari sve su češći na carskom dvoru. U XVII veku pojavljuju se vojni lekari. A li tek godine 1672 odobrava se slobodno izdavanje lekova iz druge moskovske apot eke. Tada takođe tuđinski lekari počinju da imaju ruske učenike. No u tom pogledu Rusija je još uvek privržena starinskim shvatanjima. Ni Vezalova Anatomija, ni Harvejeva F iziologija nisu poznate u Rusiji. Godine 1661 lekari farmaceutskog prikaza odobr avaju rukopis jednoga Vrta svežine ili Cvetnoga vrta, koji je preveden sa jednoga latinskog izdanja iz XVI veka, a čije se nemačko i zdanje pojavilo 1672 godine; u tome delu se i dalje govori o mađijskoj snazi i oso binama dragoga kamenja, o načinu kako da se razlikuju dobri dani od rđavih, kako da se nađe sreća među ljudima i da se sazna pol deteta koje će se tek roditi, itd. Najraspr ostranjeniji udžbenik za farmaciju je takođe prevod, čiji je original izdat godine 153 4. Istina je da se ruska farmakopeja neprestano dopunjuje narodnim receptima, ko ji su često zasnovani na dragocenim oprobanim zapažanjima i koji iskorišćuju lekovitost biljaka. Dodajmo da su sva ova znanja, više manje sumnjiva i sakupljena u zastarelim izdanj ima, dostupna samo veoma ograničenom broju čitalaca iz viših društvenih redova. U narodu se naučna znanja javljaju u obliku bajki, poslovica i

14 2 narodnih pesama, i u tim narodnim umotvorinama književni izvori mešaju se sa mnogobožačk im predanjem i hrišćanskim povestima. Književna znanja. — U oblasti istorije, Rusija poznaje, sve do kraja XVI veka, samo letopise pisane po ugledu na grčke hronike. Godine 1512 jedan udžbenik opšte istorij e, zajedno sa istorijom Slovena, sastavljen u južnoslovenskim zemljama, prer ađen je za ruske čitaoce i dodat mu je kratak pregled ruske istorije sastavljen u ro doljubivom nacionalnom duhu: to je Hronograf. Sto godina docnije, godine 1617, k ada su zapadnjački i latinski uticaji potisnuli južnoslovenske i grčke uticaje, Hronog raf je prerađen prema poljskim i latinskim podacima; dodati su i novi pojmovi iz k osmografije i obaveštenja o istoriji zapadne Evrope, sve do Reformacije i otkrića Am erike, kao i o ruskoj istoriji pre Dmitrija Samozvanca. U toku XVII veka ovo izd anje Hronografa neprestano se uvećava, naročito ukoliko se tiče geografij e (Geografija od Merkatora prevedena je 1630 godine. Godine 1674 izlazi prvi udžbenik za rusku istoriju, Sinopsis, sa čisto autokratskim i pravoslavnim obeležjem. Ova nauka izgleda da se više obrađuje i uživa veću potporu nego druge, ali osnova istoriskog izlaganja ostaje i dalje puna legendi i bajki. U književnosti, gramatika, čija je važnost zvanično priznata početkom XVII veka, zauzima prvo mesto. Godine 1634 pojavljuje se prvi moskovski bukvar od Vasilija Burceva, ali je to samo preštampavanje jednoga bukvara izdatog u Vilni 16 21 godine. Bukvari su jedina svetovna izdanja moskovske državne štamparije koji se r asturaju u priličnom broju. Od 1648 do 1651, a to će reći za četiri godine, izišla su tri njegova izdanja, 9.600 primeraka; od 1678 do 1689 godine, a to će reći za dvanaest godina, izdato je čak 25.000 primeraka. I drugi udžbenici prodaju se isto tako dobro: Časlovac u 36.000 i Psaltir u 18.000 primeraka . No i pored svega toga, kada se saberu sve ove osnovne knjige, dolazi po jedna knjiga na 2.400 stanovnika. Iako se uči čitanje, gramatika se malo proučava. Gramatika iz 1648 godine nije ponovo izdata, i treba sačekati 1721 godinu pa da se ona pros to preštampa. To je gramatika Meletija Smotrickog, objavljena prviput u Vilni godi

ne 1619, i ona je postavljala pravila crkvenoslovenskog jezika dopuštajući upotrebu i izvesnih reči iz jezika koji se govorio u Južnoj Rusiji. Ovaj slovenski jezi k je stara veštačka tvorevina, zajednička svim Slovenima, i njega su veoma davno z aveli slovenski apostoli Ćirilo i Metodije; on se dugo očuvao usled upotrebe u crkvi . Ruski učeni ljudi koristili su se ovim gotovim jezikom pomoću koga su se u XIV i X V veku raširila u Rusiji mnoga dela što su preveli Srbi i Bugari .No iako je ovaj je zik bio Rusima prisan i razumljiv, on je za Ruse kao i za ostale Slovene ostao s amo jedan uobičajen i veštački stvoren dijalekt; to je jezik sveštenstva, crkve i povlašćeni h staleža. Uporedo s njim razvija se u XVII veku bogat narodni jezik, ne samo govo rni, nego i u pisanim spomenicima, u aktima i čak u književnim delima (memoarima, po litičkim pamfletima, itd.). Književnici stare škole protive se razvitku ovoga jezika k oji počinje da biva književni: „Ja mislim — piše u XVI

14 3 veku na starom crkvenoslovenskom jeziku Zinovij Otenski — da su protivnici Hristov i ili prostaci izmislili da uvedu u knjige prostonarodni jezik. Meni se čini da je pristojnije da se narodni govor popravlja pomoću naučnog jezika, nego da se ovaj un ižava unošenjem prostonarodnih reči.” Ovakvo držanje ruskoga sveštenstva bilo je jedan od gl avnih uzroka koji su usporili razvoj ruske nacionalne književnosti i oduzeli r uskoj kulturi jedno od njenih najopasnijih oruđa u borbi protivu tuđinskih utic aja. Stil pisara poklisarskog prikaza, Kotošihina, stil seljaka Posoškova i protopop a Avakuma dovoljni su da dokažu bogatstvo, snagu i gipkost ovoga moskovskog jezika XVII veka, koji se usavršio u kancelarijama Moskve. Ali, kao i drugi elementi rus ke kulture koji su se kasno razvili, i on neće moći da se odupre tuđinskim uticajima. Sa reformama Petra Velikog čitav ruski život biće preplavljen tolikim novim ut iscima i novim idejama, tolikim novim materijalom za zapažanje i proučavanje, toli kim novim potrebama da se izrazi lično duševno stanje, da će ruski jezik, ponesen tom bujicom, biti preplavljen tuđinskim izrazima i rečima. Upadljiv primer nagl e promene koja je nastupila u jeziku daće nam dela onih Rusa koji su za vreme Petr a Velikog odlazili u Evropu, a naročito Memoari kneza Kurakina, o kojima ćemo imati prilike da još govorimo. Ukratko rečeno, pre Petra Velikog naučna znanja su veoma malo rasprostranjena. Čitalac zavisi potpuno od kulturnijih naroda koji mu pružaju prevode, najpre od južnosloven skih zemalja, od Srbije i Bugarske, a potom od ruskih pokrajina potčinjenih Poljsk oj. Ali, ovo su prevodi samo zastarelih dela; prva grupa ovakvih dela, ranijih o d XIV veka, prevode delimično originale koji potiču iz prvih vekova hrišćanstva i koji s u došli u Rusiju preko Vizantije; druga grupa obuhvata zapadnjačke tekstove, ali one po kojima je Evropa živela u srednjem veku i koje je ona već odavno zamenila rezult atima novih odnosno prvih iskustava i otkrića istinski naučnih. Sa vizantiskom i slo venskom književnošću Rusija je zaostala za pet stotina godina; a sa poljskim i kijevsk im delima za dvesta do trista godina. Nije dakle nikakvo čudo što je evropska nauka krajem XVII i početkom XVIII veka, koja se raširila u Rusiji za vladavine Petra Veli kog, potpuno istisnula svoje prethodnice, vizantisku i kijevsku. 8. KNJIŽEVNI I UMETNIČKI ŽIVOT U XVII VEKU U književnosti i umetnosti XVII veka naći ćemo, samo još jače istaknuta, ista obeležja kao u prosveti. Književnost. — Istorija ruske književnosti, sve do kraja doba Petra Velikog, može se podeliti na četiri perioda: period starih epskih legendi, čiji su se tragovi s ačuvali samo u narodnoj poeziji i narodnim umotvorinama; — period prerađivanja hrišćanske srednjevekovne poezije (legende, priče i povesti ili takozvane „lutajuće” sadržine); — perio d novih zapadnjačkih uticaja, za kojim je nastalo buđenje osećanja, lirizma i prvih po kušaja ličnog stvaranja; — period ropskog podražavanja Zapadu. Nas ovde interesuje treći p eriod, onaj koji pada u

14 4 XVII vek i koji će biti prekinut reformom Petra Velikog. Periodi stare epske po ezije koja je cvetala na dvorovima feudalnih kneževa i poezije hrišćanskih legendi već s u minuli: prvi je već odavno zaboravljen, a drugi, veoma zakasnio i koji uostalom nije u Rusiji imao isti razmah kao na Zapadu, pripada XVI veku. Sa njim je iščezao u ticaj hrišćanskih legendi iz prvih vekova hrišćanstva koje su došle preko Vizantije; iščezli u i svetovni romani čija je sadržina uzimana iz starih indiskih priča, iz Budine poves ti, iz Trojanskog rata, iz ratova Aleksandra Velikog, iz podviga vizantiskoga ju naka Digenisa, koji su došli u Rusiju u južnoslovenskim prevodima iz vremena od XI-H V veka, često u obliku zagonetaka iza kojih se nalazio njihov ključ ili u obliku pri povedaka koje se odvijaju kao klupče. Razume se da ima tragova svega toga u XVII p a čak i u početku XVIII veka, a to će reći u trenutku kada ta književnost silazi iz viših dr uštvenih redova u narodne slojeve; ali glavna obeležja ruske književnosti XVII veka na laze se drugde. Dijalozi i povesti u stilu priča iz Hiljadu i jedne noći ustupaju mesto dugačkim prip ovetkama sa zamršenim zapletom; sadržina „spasonosna za dušu” i „moralistička” zamenjen e „dirljivim” i „smešnim”, a to će reći da lirizam i ironija počinju da se uvlače u rusku knj t. Pojavljuju se „prijatne” ili „ljupke” povesti u kojima se govori o „slavnim” kraljevima, o hrabrim vitezovima, o lepim princezama, o princu Bovi, o Mageloni, o Petru „sa z latnim ključevima”. Ovi romani, u glavnom prevedeni, otkrivaju ruskom čitaocu da osećan je može da bude predmet književne analize. Pojava originalnih ruskih pripovedaka pr e Petra Velikog i u početku njegove vladavine dokazuje da je ova tuđinska književnost potstakla interesovanje publike. Mornar Vasilije i Neustrašivi konjanik Aleksandar , poput njihovih tuđinskih uzora, zaljubljuju se, sastavljaju čak i ljubavne stihove , preživljuju čitav niz avantura i naposletku se sjedinjuju sa draganama za kojima v atreno žude. Ali, treba napomenuti da su u svim ovakvim originalnim pripovetkama j unaci naučili veštinu ljubavi za vreme nekog putovanja po inozemstvu; jer pisac se još ne usuđuje da traži tako tanana osećanja u Rusiji svoga vremena. Za vlada vine poslednika Petra Velikog, ove skromne i naivne pokušaje, koji su dirljivi zbo g iskrenosti i svežine osećanja, potisnuće prevodna književnost. Plastične umetnosti. — Među umetnostima, arhitektura ima sasvim izuzetnu važnost. Tesno vezana za klimu, za materijal koji se upotrebljava pri zidanju i za životne okolno sti sredine, ova umetnost u svima zemljama ponajpre može da postane nacionalna i n ezavisna. U Rusiji se prvi predznaci njene nezavisnosti mogu nazreti u crkvama s agrađenim za vreme kijevskog perioda po vizantiskim uzorima. Pravi ruski arhitekto nski stil razvija se konačno i izrazito ne u građevinama od kamena, nego u građevinama od drveta, i on usvaja sredinom XVI veka oblike koji su svojstveni toj vrsti gr ađevina. Ali, u XVII veku, crkva kritikuje taj nacionalni stil čiji je najsav ršeniji primer crkva Vasilija Blaženog u Moskvi; on joj se ne čini saglasan sa tradicionalnim vizantiskim

14 5 uzorima, i u ime toga istog grčkog pravoslavlja koje je ugušilo prve začetke jedne čisto narodne vere, ona svodi rusku crkvenu arhitekturu na srednje forme: primerci ti h crkava iz XVII veka sačuvani su u Rostovu i u Jaroslavlju. Razume se, ove forme ne pretstavljaju više onaj strogi vizantiski tip, ali one nisu ni lična tvorevina ar hitekata iz XVII veka, jer je odlučeno „da se ništa ne stvara prema ličnoj zamisli”, da se više ne grade „crkve u obliku šatora”, „nego da se gradi prema pravilima svetih apostola i svetih otaca, te da crkva ima pet kupola i da ne bude u obliku šatora”. Ovaj zasto j u slobodnom ispoljavanju nacionalnog stvaralačkog duha imao je i ovde istih posl edica kao i u drugim granama umetnosti; posle reforme Petra Velikog, na opustošeno m i obesplođenom polju, nije više bilo ničega što bi smetalo da se ropski podražava tuđinski m uzorima. Osim u arhitekturi, ruski nacionalni stil stvara originalne uzorke još jedino u or namentici. I ovde glavni motivi, koji se dobivaju kombinovanjem pravih linija, u zeti su iz arhitekture drvenih zgrada. Ove šare prelaze u ruski vez, koji podražava

bojene šare iz rukopisa i ukrase sa građevina; oni će tu sačuvati neobično jak zamah, sve do trenutka kada nov procvat ruskog staralačkog duha bude nastupio u drugoj polovi ni XIX veka. Pravoslavna crkva je protivnik skulpture. Kada su u XVII veku počeli njom da ukrašuj u građevine, ona se usprotivila: „Ne pristoji se pravoslavnim hrišćanima da iznad vrata svojih domova stavljaju likove fantastičnih životinja, zmajeva ili bezbožnih junaka. N eka pravoslavni hrišćani ukrašuju vrata svojih domova svetim ikonama ili časnim krstovim a.” Jedino se u crkvenoj umetnosti slikarstvo razvija slobodno, pa i ono u ograničenom obimu. Rusija je pozajmila od Vizantije njenu umetnost X i XI veka, a kasnije X III i XIV, koja je tek bila izišla iz asketske i tradicionalne nepomičnosti; ako je i bilo izvesnoga novog života u toj umetnosti, kao što smatraju moderni istoričari, ne kadanja Rusija u svakom slučaju sačuvala je od njega samo jedan delić. Tek oko XIV i X V veka stvara se u Rusiji nacionalni i originalni stil, različit od grčkoga, u slika nju ikona (vizantiske škole Novgoroda i Suzdalja), i pojavljuje se prvi stvaralački genije, živopisac („zoograf”) Andrej Rublev (umro 1430 godine). U Moskvi, u XVI i XVII veku, ovo slikarstvo se razvija na carskom dvoru. U XVI veku slikareva mašta može d a se razvija više ili manje slobodno. On se isprva koristi tim da kopira slikare i z italijanskog Renesansa, sa kojima je on u neospornoj vezi, naročito sa onima iz prve epohe: zato se u Blagoveštenskoj lavri, koju su godine 1547 ukrasili živopisom umetnici iz Pskova, nalaze kopije Čimabua i Perućina. Ali se javlja negodovanje prot ivu slikara koji rade ikone „prema svojem ličnom nadahnuću a ne prema Svetom Pismu”; crkveni sabor u svojim odlukam a sastavljenim od sto članova (Stoglav) žestoko se protivi „inicijativi” novih slikara; njima se naređuje da slikaju prema starim uzorima, i u to me cilju stvaraju se udruženja slikara koji su dužni da rade pod nadzorom i vlašću svešten ih lica. Pa ipak, čak i kroz utvrđeni uzor probija lični ukus slikara koji ga vuče da sl ika prema živom modelu. Uzalud protopop Avakum optužuje Nikona da je hteo da zavede slikanje „po prirodi”, na „franački” način a to će reći

14 6 tuđinski; čak i u carističkoj slikarskoj školi razlikuju se dva načina slikanja: slikanje ikona i slikanje živoga modela, i primenjuje se jedan ili drugi način, prema želji por učioca. Slikari sa kraja XVII veka odlučno brane svoje pravo da idealizuju ikone, a u isti mah i pravo da unesu realizam u svoje slikarstvo. U to vreme, koje je nep osredno prethodilo reformama Petra Velikog, u Rusiji vlada duhovno raspoloženje ko je potseća na italijanski Kvatročento. Slikari se trude da oživotvore ikone ne samo st oga što to zahteva njihova umetnost, nego i stoga što su oni prožeti dubokim verskim o sećanjem. Zahvaljujući tome osećanju, oni dodaju nove predmete starim utvrđenim obrascim a i menjaju način njihove obrade. Krajem toga veka suprotstavlja se čak podliniku, s tarom udžbeniku za ikonografiju koji sadrži utvrđene i odobrene uzore, jedan nov „kritički” tekst koji oslobađa slikara od starog utvrđenog načina rada i traži da se usvoje novi po kušaji. Ova struja u slikarstvu približava se novoj struji u književnosti; i ovde se priprema pokret za nacionalni preporod. Ali i ovde ta obnova dolazi pr ekasno. Pošto se nacionalna religija, usled rascepa (šizme) odvratila od sl ikarske umetnosti i osudila je kao odveć nezavisnu prema tradiciji, ona je izgubil a svaku osnovicu i potporu. Na drugoj strani, ona je bila u odveć tesnoj vezi sa t om istom tradicijom. Prvi preporod ruske umetnosti nije uspeo iz istog razloga k oji je sprečio i reformu ruske crkve: krajem XVII veka bilo je prekasno otpočeti ono što se u Evropi nagoveštavalo već u XIV veku, razvilo u XV, cvetalo u XVI, ali opalo već u XVII veku i spremalo se da ustupi mesto novim načelima. Muzika. — Skoro je isti slučaj i sa muzikom; jedina razlika je u tome što se muzička teh nika može teže da prilagodi i što nije lako izjednačiti se sa evropskim kompozitorima. U Evropi su već odavno brižljivo proučavani postupci višetonske muzike i javila se čežnja za vraćanjem melodiji; u isti mah, iz stapanja elemenata narodne pesm e i horske crkvene pesme ponikla je jedna nova muzika. U Rusiji, u muzici ka

o i u književnosti, narodni elemenat — koji će ostati izdvojen sve do XIX vek a — ne unapređuje ni škola ni crkva, niti on obogaćuje crkvenu muziku. Crkva ne dopušta up otrebu nikakvog duvačkog niti gudačkog instrumenta, niti pak orgulja. Jedino se peva ju monotone pesme, u jedan glas, prema tradicionalnim grčkim melodijama. Veliki je napredak bilo već i samo dopuštenje koje je u XVI i XVII veku dato pevačima da po svo me nahođenju unose u pevanje kadence i ukrase. Kasnije su beleženi predtonovi najbol jih pevača; sačuvane su čak i pesme u više glasova, zapisane novim znacima koji još nisu s avremene note. Kao i za slikarstvo, tako je carska škola pevanja u Moskvi imala važn u ulogu, iako manje značajnu od uloge novgorodske škole pevanja, u kojoj su se školova li najstariji ruski harmonisti — pomoću prostoga tritona. Tek u drugoj trećini XVII ve ka zavodi Kijev savremene note koje se pišu na pet linija, a takođe i nove melodije i novu harmoniju. Ali je već prekasno da se stvara ruski originalni višetonski sti l; od vremena Petra Velikog, ruska muzika usvaja potpuno italijansku školu, i svetovna muzika potiskuje sasvim u pozadinu crkvenu muziku. Vladavina opere o tpočinje, razume se tuđinske opere.

14 7 Iz svega što je rečeno izdvajaju se dve činjenice: najpre prekid razvoja nacionalne ku lture, čiji su začeci postojali, neizbežan prekid koji je nastupio iz dva podjednako v ažna uzroka, zbog neospornog zadocnjenja Rusije za svojim vekom i stvarne nemogućnos ti da živi usamljena u Evropi; a zatim, usled toga naglog prekida i usled toga što s u viši i obrazovani slojevi ruskoga društva pali pod uticaj evropske kulture, nastup io je neminovni duhovni rascep između tih viših slojeva, podrazumevajući tu i red intelektualaca koji se tek stvarao, i između narodne mase. Ovaj prekid i ovaj rascep obično se smatraju kao posledice reforama Petra Velikog i pripisuju se ličnom uticaju preporoditelja Rusije. Međutim, istorija ruskih ustan ova i ruske kulture u XVII veku dokazuje netačnost ovakvoga gledišta. Uistini, Peta r Veliki samo je priveo kraju jedan razvitak koji je otpočeo pre njega i koji se n ikako ne može objasniti ćudima ili ličnom voljom jednog jedinog čoveka. 9. NEPOSREDNI PRETHODNICI PETRA VELIKOG

Vladavina Fjodora Aleksejeviča (1676—1682). — Fjodor, stariji sin i naslednik Aleksej ev, dobio je, za razliku od svoga oca i dede, evropsko vaspitanje. Naj slavniji naučnik od onih što su došli iz Kijeva i preko kojih je Akademija pretrpela u ticaj poljske kulture, Simeon Polocki, učio ga je poljskom jeziku i dao mu osnovna znanja iz latinskog jezika. Ali je Fjodor bolešljiv; vezan je za postelju i ne do pušta mu se učešće ni u kakvim poslovima. Njegova slabost je već jasno vidljiva prilikom s mrti njegovoga oca. Zbog toga bojar Artamon Matvjejev pokušava tada, kako izgleda, da predloži kao kandidata za presto svog štićenika četvorogodišnjeg Petra, snažnog i živahno sina Alekseja i njegove druge žene, Natalije Kirilovne Nariškin; ali je on zbog tog a pokušaja prognan i uzapćeno mu imanje. Patrijarh je potvrdio da je sam Aleksej, na samrtničkoj postelji, označio svog starijeg sina za svoga naslednika, a i Miloslavski, Aleksejevi rođaci po njegovoj prvoj ženi, izjasnili su se takođe za Fjod ora. Ali oni od toga nemaju velike koristi. Jer car, slabe volje, okružio se mladi m ljubimcima Jazikovom i Lihačovom, koji su kao i on dobili vaspitanje zasnovano n a novim načelima. Već od izvesnog vremena poljska moda pojavila se u Moskvi i ispolj avala se u nameštaju, poljskim i latinskim knjigama i njihovim prevodima. Pri kraj u Aleksejeve vladavine pravoslavno sveštenstvo pokušalo je da spreči širenje te „latinsk e” kulture koju ono izjednačuje sa katolicizmom; ali za Fjodorove vladavine, latinske ideje što su ih širili naučnici koji su došli iz Kijeva nadvlađuju „grčki” uticaj. hov glavni branilac, Silvestar Medvjedev, uspeo je da se u Moskvi ponovo otvori šk ola Polockoga (koji je umro 1680 godine), čiji je on učenik, i zauzima se za stvaran je jedne Akademije koja će — kao što smo videli — biti otvorena tek posle Fjodorov e smrti, i u kojoj će preovlađivati „grčka” stranka. Preovlađivanje latinskih težnji vidi se jasno iz toga što Medvjedev sasvim slobodno propoveda katoličko učenje o pretvaranju nafore i vina u telo i krv Hristov

protivan ruskim običajima. ne priznaje njihov povlašćeni položaj i zloupotrebljava njihove usluge i sume namen jene za njihovu platu. odlučna i strasna. Veoma književno obrazovana. Ovi pukovi. Na dan 15/25 maja 1682 godine. — Posle Fjodorove smrti. ovaj skup. koji je već odavno bio izgubio važnost. Protivu koalicije Fjodorovih ljubimaca i pristalica Narišk inovih. Što se tiče Fjodorove spoljne politike. jer je bila živa. a da su carevića Ivana baš tada udavili bojari. Pa ipak 14 9 pobunjenici prodiru u dvor. da bi se zadovoljilo plemstvo. Tako je još ukinut propis o plemićskom prvenstvu. svečano su spaljene u predvorju carskog dvo ra. oni istržu iz Petrovih ruku bojara Matvjejeva koji se vratio iz progonstva i ubijaju i njega i još nekoliko rođaka carice Natalije. da traže od svojih starešina naknadu štete i interes. što će kasnije biti proglašeno za jeres. rešeno je da se ustanove nove zvanične rodo slovne knjige u kojima će se nalaziti imena svih bojara koji pripadaju povlašćenom sta ležu.u. oni su našli potporu u pukovima strjelaca. Vlada je bila toliko popustljiva da ih je ovlastila. Kao i svi ovakvi vojnici. a kojima bi nova geografska podela zemlje odredila granice. On ih uverava da njemu ne preti nikakva opasnost. pod uticajem shvatanja poljskoga plemstva. ne i spitavši dovoljno taj slučaj. koji su u tome trenutku jedina oružana snaga Moskve. Njegov brat Ivan. ona je imala smelosti da se odrekne staroga moskovskog običaja koji je primoravao žene da ostanu zatvorene u svome teremu i da se ne pojavljuju među svetom. Reformatorska 14 8 stremljenja Fjodorove okoline ispoljavaju se i na drugim poljima. u koje porodice upisuju sva naimenovanja i proizvodstva. Odmah po Fjodorovoj smrti. patrijarh Joakim pita narod okupljen pred dv orom koga želi za cara. Glavni potstrekač ove trodnevne pobune bila je Ivanova sestra Sofija. Ali Miloslavski. tako podbunjeni strjelci odjurili su u tvrđavu Kremlj i za tražili da se oba brata pojave na Crvenom Trgu. slab i duh om i telom. načelnik strjelečkog prikaz a. viče ime najmlađega carevog sina. nije uspeo. Posle Fjodorove smrti oni se potpuno rasturaju i ne pokoravaju se više svojim starešinama. „Knjige o rangu”. odbijaju da priznadu zakonitost toga izbora. Tako je ponikl a zamisao o obimnom vojnom preuređenju. pokušava se da stvori više plemstvo. čijim izvođenjem upravlja Vasilij Vasiljevič Gol icin. pita nje nasleđa prestola izazvalo je ozbiljne nemire u Moskvi. kako ih nazivaju oni njihovi savremenici koji poznaju turske običaje. oni su jako nezadovoljni što njihov neposredni starešina. rođaci Ivanovi. Međuti m. zbog toga se Fjodorovi prijatelji ponovo okreću Petru i približuju se Na riškinima. sačinjavaju neku vrstu garde il i „janičara”. prisvojivši samovlasno prava Zemskoga Sobora. Ipak. ali o vaj pokušaj. Ona je po naravi bila prava suprotnost svome bratu. koji je već stekao veliki uticaj na državne poslove. ona je miroljubiva. smešteni po raznim krajevima prestonice. posle toga oni se rasturaju po ulicama Moskve i počinju da pljačkaju i ubijaju. ko ji je trebalo da nasledi presto. Miloslavski iskorišćuju tu nepokornost da otpočnu među njima oštru propagandu uveravajući i h kako je car Fjodor bio otrovan. jednim od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. sa posebnim titulama koje bi odgovarale nazivima pojedinih oblasti Rusije. kao što su Nariškini i želeli. Mir zaključen u Bakče-Saraju okončao je godine 1681 rat sa Turcima koji je trajao već dvadeset godina. bio je petnaestogodišnji mladić. koja služe kao oslonac u sporovima oko prvenstva. te je Petar proglašen za cara pod namesništvom svoje majke. oni hoće da se uvere svojim očima da j e Ivan živ. Na Fjodorovom pogrebu . i sanjala je da u Rusiji XVII veka odigra ulogu vizantiske carice Pul herije. pošto on nije imao dece. Još za Fjodorova života ona se sprijateljila sa Vasilijem Golicinom. rođena 1657 go dine. Osim toga. Sofijino namesništvo (1682—1689). oni sebe smatraju za snagu koju svako treba da uvažava.

sazvan na brzu ruku. Nikita Pustosvjat. kome prost svet daje duhovit nadimak tararuj (bumbar). ot ac i stariji sin su pogubljeni. pobunjuju i zauzimlju Kremlj. ostali su izgubili povlastice koje su bili d obili posle 15/25 maja. do koje je došlo po sle mnogih teškoća. razdeljuj e im se nagrada od 10 rubalja svakome. a na mesto ubijenog Dolgorukija . gde se strjelci. Stari vernici nadaju se još u vek da će dokazati ispravnost svoga shvatanja. odlaze na svoja poljska im anja. bojeći se strjeleca. usled novih uvreda što su ih izgovorili staroverci. i preklinjala je da ih „puste da zdravi i čitavi otidu u tuđinu”. Nikita je pogubljen. smatran za jeretika. spomenik pobune uništen je (2/12 novembra). Posle toga Sofija može spokojno da vrši namesničku vlast punih sedam godina (1682—1689). 26 maja/5 juna. Sofija je postigla svoji cilj. Da bi zadobio poverenje strjeleca i od njih nači nio svoje oruđe. koje potpomaže i Hovanski. 14/24 septemb ra Sofija. 5/15 jula 1682 godine. Sofija prihvata pravoslavlje svoga oca koji je. Hovanski gaji u sebi visoke želje. zlos tavlja jednog arhiepiskopa nikonca. Strjelcima ne ostaje ništa drugo do da se pok ore. mlađi sin beži u Moskvu. Ona poziva i Hovanskog i njegove sinove. Ali. kao i Nikon. unapred su naklonjeni starom bogosluženju. Ivana i Petra. sa Sofijom ili bez nje. gde dovode i Strjemjani puk n a čiju se odanost namesnica može osloniti. namesništvo je poveren o njihovoj sestri Sofiji. njoj preti jedna opasnost koju je sama stvor ila. Ivan je proglašen za „pr voga cara”.ona je privukla opštu pažnju tužeći se glasno kako su cara otrovali. nekolicina njih je pogubljeno. Ali se u manastiru Trojica-Sergijevo. on postaje branilac „stare vere” koju su potiskivali car Aleksej i patrijarh. koji se ne usuđuju da ne poslušaju. nije još završena. Potkupljivanjem se uspelo da se strjelci odreku st are vere. koji služi kao p osrednik između nje i strjeleca. a carska porodica odlazi u selo Kolomenskoe. te nove „dvorske garde”. i strjelci. Jedan Sobor. da mnogi bojari. koje ona hoće da upotrebi „da bi ugušila pobunu vojske i kaznila buntovnog poda nika”. ponovo je prekinuta sa beznačajnim izgovorom. načelnika prikaza strjeleca. „zbog maloletstva dvojice vladara”. kao i sam narod. posle osam dana 15 0 uspostavljen je red. zapovedništvo nad strjelcima povereno je đaku Šaklovitiju. i jedan propovednik starog bogosluženja. a to će reći trupe sastavljene od plemića. u kome se zaustavila. Ovima se ispunjavaju svi zahtevi. Posle pobune ona postavlja svog ljubimca Gol icina za načelnika prikaza spoljnih poslova. Glas da se priprema nova pobuna toliko se uporno održava. Sofija je primorana da popusti njihovom navaljivanju. Ostao je još Hovanski sa svojim slavoljubivim težnjama i svojim planovima za vojničku diktaturu. Ona je imala i svoje slavopojce: knez Kurakin tvrdi u svojim Uspomenama „da nikad a u ruskoj državi nije bilo tako mudre vladavine” i da je „u to doba narodno blagostanje cvetalo”. Uživajući Sofijinu naklonost. priča se čak da taj slavoljubivi i površni čovek. gaji nadu da se popne na carsk i presto. Uskoro potom neko je potkazao i optužio Hov anskog da priprema ubistvo carske porodice i velikog broja bojara. jer je pravda „carovala” i „narodno bogatstvo se . održana je na učna rasprava u njegovom prisustvu između patrijarha i staroveraca. oba br ata. Rasprava o tome pitanju. ona imenuje kneza Ivana Hovanskog. A 23 maja/2 juna. saznavši to. već okuplja plemićska vojska. jednom od Sofijinih prijatelja. dodeljuje im se počasna titula „dvorske pešadije” i podiže se čak na jednom gradskom trgu spomenik za uspomenu na događaje od 15/25 maja. Verska raspra između „staroveraca” i „nikonaca”. „ratnike” iz svih gradova. koje oni brkaju sa verskim dogmama. a 29 maja/8 juna. što nisu izabrali Iva na za cara. Ona se skoro odm ah pretvara u tuču. koja traje već dvadeset godina. to je neposlušnost strjeleca. u Granovitoj Palati. izaslanici strjeleca d olaze u dvor i izjavljuju — jamačno po Sofijinom nagovoru — da oni žele dva cara. parodija nekadanjega Sobora. gde je Sofi ja stigla. povinuje se poslušno tome zahtevu. koja je pošla u manastir Trojica-Sergijevo sakupila je u selu Vozdvižensk aja.

ali on i dalje smatra da je potrebna aktivna spoljna politika da bi se pažnja ja vnosti odvratila od unutrašnjih sukoba. Golicin se zaustavlja i vraća u Moskvu. Umesto da se bori. misli naprotiv na tehničku stranu i r ukuje veoma dobro sredstvima za izvođenje svoje reforme. Ali ništa nije vredelo. Gordon ga najzad potseća da od Rusije do Krima ima nekoliko dana hoda kroz bez vodne stepe koje Rusi još nisu naselili. itd. Na 200 vrsta od Perekopa. kome je on izložio svoje planove godine 1689. carigradski patrijarh ga odvraća od toga pohoda. konji su počeli da lips avaju usled nedostatka hrane. po ruskom običaju vuče za sobom ogr omnu komoru koja ometa kretanje trupa. Samojlovič mu objašnjava da pl an o oslobođenju slovenskih hrišćana interesuje više Poljake i Austrijance nego Ruse. on odlično ume da drži svečane go vore na latinskom i da daje intervjue koji imaju velikog odjeka. Vojska. a t rupe su napredovale odveć sporo. I ovde postoji očita suprotnost između zamisli i njih ovog ostvarenja. u ukrasima i obedima”. on se obaveza o da stupi u „Sveti Savez” sklopljen 1684 godine protivu Turske i da zauzme Krim. na odašiljanje đaka u inostranstvo. jer se boji da se sultan ne osveti na pravoslavnom stanovništvu T urske. Snežne vejavice i nedostatak hra ne usporavaju hod. ali još uvek o dveć korenitih za to doba. na naseljavanje Rusije. na stalne odnose sa inos transtvom. a Sofija javno veliča izvanredne pobede ruske vojske. na potpunu slobodu mišljenja i vere. U februaru godine 1689 on polazi ponovo ka Krimu. Kao vrhunac nesreće naišao je požar stepe. koji piše s mukom i pravi mnogo pravopisnih grešaka. ali on nema čvrstu i bujnu volju kao Petar. te im je trebalo sedam nedelja da pređu 300 vrsta. pomoću delimičnih mera. Poučen iskustvom. Golicin je primoran da pripremi drugi pohod. Njega tamo dočekuju kao pobednika. on stupa u pregovore sa krimskim hanom i vraća se natrag. Sofijin ljubi mac Golicin smišlja reformu umerenih težnji i saobraznih narodnom duhu. Prvi Golicinov pohod pretrpeo je potpun poraz. „da se u to d oba uglađenost ponovo uspostavila među plemićima i dvoranima. u načinu života. na unapređivanje trgovine. posle mira sa Poljskom. Ova pohvala je preterana i samo dokazuje da su Sofijine pristalice smatr ale svoje želje za stvarnost. srpski patrijarh i gospodar Vlaške šalju ista pretskazanja. Osim toga. objavljuje sa pouzd anjem svetu da „slava Rusije odjekuje celim svetom”. Pripreme su trajale odveć dugo. no one su tačne. ako je verovati Nevilu. i da je nemogućno ostvariti taj plan na Krimu dok se saveznici budu borili na Duna vu. sa više istinitosti. Jer on pomišlja na stvaranje redovne vojske. kada stepe izobiluju vodom i travom. Jedan od uzroka koji su sprečili Sosriju i Golicina da pređu od reči na dela jeste neu speh njihove spoljne politike. Dalmaciji i Moreji. Osim toga grčki patrijarh naglašava sada potrebu da Rusi izvrše nov pohod i pretskazuje opšti ustanak na Balkanu. te on tek sredinom maja nailazi na neprijatelja na Perekopu. on je naprotiv pretrpeo neuspeh na Krimu. naziva sebe „samodršcem” i u jesen go dine 1687 šalje Golicina sa vojskom od 100.000 ljudi da osvoji Krim. pošto mu je poginulo 20. predočavaju opasnost i toga rata. sastavljena od plemića i njihovih kmetova. hrana za vojsku ponestaje i stoka lip sava u masi. Uz alud mu general Patrik Gordon i hetman Male Rusije. on odlučuje da ga preduzme u pro leće. za k oji su neopravdano optuživali Samojloviča. iako je sa Poljskom potpisao (1686) ugovor o „večnome miru” po kome je Kijev konačno pripao Rusiji. Savez je potukao Turke u Mađarskoj. Iako je Golicin uspeo godine 1689 da zaključi u 15 1 Nerčinsku ugovor sa Kinom kojim se priznaje napredovanje što ga je za sto godina iz vršilo rusko naseljavanje i utvrđuje granica dveju država na reci Amuru. i to na poljski način. dok Petar. pošto je uništio travu. oni su prožeti teoriskim i knjiškim shvatanjima. Gordon mu ukazuje na mogućnost novih unutrašnjih teškoća u slučaju neuspeha.uvećavalo”. Svud oko njega prostiru se bezvodne stepe. Golicin je neosporno obrazovaniji od Petra. Samojlovič. ost ajući uvek u uzanom krugu strogo praktičnih ideja. I iz Evrope stižu vesti o pobedama. i o gledala se u njihovim zapregama. Ovi planovi su odveć o bimni da bi mogli biti ostvareni. Petar Veliki postupaće sasvim drukčije. iako on to nije zaslužio. Njemu je potrebna pobeda da bi izbegao svoj pad koji mu preti od Petra koji raste. na zamenjivanje domaće ekonomije trgovinskom. Isti Kurakin potvrđuje. Potpisujući „večni mir”.000 a zarobljeno . na oslobođenje seljaka koji su dobili zemlju. Sofija.

koja se za vršava Sofijinim padom. Sofija. .000 od 100. jer Petar otvoreno započinje borbu. koja mu je pisala radosna pisma o njegovom „povratku iz Egipta”. očekuje nestr pljivo trenutak kada će „zagrliti svoga dragog Vasilija”. Šaklovitijevim pogubljenjem i Golicinovim progonstvom.000 ljudi.15. 15 2 Ali ih očekuje sasvim drukčiji rasplet. Ona sanja o tome da se uda z a Golicina i da uvenča u isti mah i njega i sebe carskom krunom.

čije smo pripremanje vid eli pre Petra Velikog. može se tvrditi da njegov o doba označava prelaz Rusije iz jedne nesvesne evolucije u svesnu. Ono što naročito karakteriše taj novi istoriski period. raspoznaje se u njegovom radu ono što je dalo tr ajnih rezultata od onoga što je bilo samo privremeno. Sa vladavinom Petrovom poči nje postepeno obrazovanje pokolenja koja će se pošto su dugo i dosta tesno bila podl ožna tuđinskim uticajima. i da vladavinu Petra Velikog i njegovih prethodnika smatraju kao uzastopne etape jednog istog i povezanog istoriskog razvitka. to je da je Rusija konačno dobila rang evropske sile i post ala važan činilac u međunarodnoj politici. iako je on kao neka s pona između ta dva dela sveta. dok se u samoj zemlji obrazuje jedan nov dr uštveni stalež koji odmah dobiva obeležje povlašćenoga plemstva. Da bi se bolje shvatilo njegovo poreklo i razvitak. Odavno se raspravlja o ličnom udelu Petrovom u ovom novom razvoju ruskoga duha. prve Petrove reforme. Ako je usled toga razvitka r uski narod stekao pretežno evropsko obeležje. kulturne Rusije. to dokazuje da ga sve osnovice njegovo g istoriskog razvitka stavljaju pre u Evropu nego u Aziju. a to je: da je glavni činilac u reformatorskom radu Petra Veliko g bila njegova volja ili njegova ćud. I zaista. i jedni i drugi dolaze d o istoga zaključka. njegovi prvi reformatorski pokušaji nose više razorno obeležje. iako utvrđuju organski karakter istoriskog razvo ja Rusije. teže da umanje ličnu ulogu cara reforma tora. Ali. i voljniju. Skorašnja istoriska proučavanja dokazala su da su između doba Petra Velikog i pret hodnog doba postojale tešnje veze nego što se mislilo. koje su u suprotnosti sa opšti m obeležjem njegovoga dela. rusku kulturu. više upućenu izves nome cilju. ova proučavanja. a koja pretstavlja jedno prelazno doba. Za njegove pristalice njegova uloga bila je veoma važna. Sa . Onda se jasnije zapažaju odnosi između vladareve lične aktivnosti i sam ih reforama. korisnije je posmatrati ga p o razdobljima. njegovi protivnici. nasuprot ranijima. Videćemo u čemu se tačno sastojala careva lična uloga. Od toga doba počinje povest savremene Rusije. oslobađati sve više i naposletku stvoriti.15 3 V I I . — Vladavina Petra Velikog označava početak novo ga doba u istoriji Rusije. naproti v. razaznaju se pobude. U tome smislu mogao je Petar Veliki da bude nazvan „prvim ruskim revol ucionarom”. P E T A R V E L I K I ( 1 6 8 2 — 1 7 2 5 ) Glavne podele vladavine Petra Velikog. prožimajući se narodnim duhom. odbijaju da mu priznadu ma kakvu zaslugu i smatraju da je on samo uputio Rusi ju jednim neprirodnim pravcem služeći se različitim dokazima. Uglavnom. te k kasnije započinje on rad na preporodu. Ipak. izgledaju više da su posledica neke ćudi i prekidaju organ ski razvoj. ta proučavanja su uspela da por eknu postojanje prekida koji su nekoji hteli da vide u tome trenutku ruske istor ije. Ovaj prelaz od nesvesnog i nagonskog ka s vesnom i sistematskom jeste glavna crta velike reforme koju je Petar Veliki pred uzeo.

čije smo planove i težnje upoznali. U svojoj desetoj godini Petar je prinuđen da prekine svoje oskudno učenje. Njegova majka je druga žena cara Alekseja. od kojih je najstari joj. 1. — Petar Veliki rodio se 30 maja/9 juna 1672 godine. ispunila je čitav ovaj period. ali „izdašnost” Sofijina je toliko skučena da je Natalija primorana da prima potajno potporu od sveštenstva. u svojoj petoj godini. isto kao i njen prijatelj Vasilij Vasiljevič Golicin. živi sa svojom majkom u Preobražensku ili Semjonovskom. Tu. Sam o poslednjih pet godina toga perioda posvećene su reformama. bilo suđeno da odigra istorisku ulogu. u okolini Moskve. i sedam kćeri. njegov učitelj Nikita Zotov uči ga psaltiru i časlovcu. „carica Natalija živi od onoga što joj dodeli ruka kneginje Sofije”. drugom jednom selu blizu Moskve. obnova. sina Marije Milosla vski. Međutim. u Pustozersk. Sofiji. izgledalo je da je zgodno vreme za reforme koje je Golicin namerava o da ostvari uz pripomoć Sofijinu. Petar dobiva prve osnove vaspita nja po propisima stare 15 5 tradicije. priča se da je baš u kući Matvjejeva. Prvi period. budućnost Nariškina izgleda tamna. Marije Milosla vski. u koju su dolazili strani diplomati. Sofija sa njima postupa veom a rđavo: po rečima jednoga onovremenog hroničara. kao na primer za bavljenje čarolijama. isto tako je uda ljen iz Moskve zajedno sa svojom majkom. optužen za mnoge zločine. i tek tada će učiti sabiranje i oduzimanje od Holanđanina Timermana. smenjen je sa dužnosti načelnika ambasadorskog prik aza i prikaza farmacije i prognan na krajnji severoistok Rusije. kome je tada bilo tek četiri godine.od 1700 do 1709.15 4 toga gledišta može se život Petra Velikog podeliti na dva skoro podjednaka perioda. Mladi Petar. koje postepeno dobivaju obeležje ozbiljnih zanimanja. kneza Kurakina. zadržavajući za sebe namesnička prava. njega jednim državnim udarom uzdižu na presto u maju. druga. od patrij arha. njegovi h dečačkih i mladićskih igara. O vo je. Kada je Petar slavio mir zaključen u Nistatu. od kojih je svaki trajao otprilike po dvadeset i sedam godina. Sofija. Miloslavski imaju utoliko više razloga da budu nezadovoljni što se Aleksej privoleo svojoj drugoj porodici i staraocu Natalijinom. n ered. ŽIVOT I RAD PETRA VELIKOG DO RATA NA SEVERU (1672-1699) Detinjstvo i mladost Pe tra Velikog. naročito borba o uticaj između novih i starih vladarevih sro dnika. kao što se događalo u XVII veku kada su se carevi često ženili devojkom iz sirotn ijih plemićskih porodica. uspeva da pridruži mladome vladaru još jednoga cara. od 1700 do 1725 godine. A naprotiv. Borba između Nataliline porodice i porodice prve careve žene. prva sistematska reforma. koji se otimlju o njegovu naklonost. Matv jejev. od 1718 do 1722. Artamonu Sergejeviču Matvjejevu. svoga brata Ivana. Kada je Aleksej umro godine 1676. Ovaj period može s e razdeliti na tri dela. Tako su se pri stalice prošlosti. on je sam o značio svoje trostruko učenje matematičkim obrascem 3x7=21. jednom od prvih moskovskih „Evrop ljana”. kći Marije Milo slavski. jeste doba vaspitavanja Petrova. i sama je oduševljena obožavateljka inostranstva.od 1709 do 1718. koja je imala dva sina. uništavanje ranijih oblika državne uprave.od 1718 do 1727. u sedamnaestoj godini Petar još uvek neće umeti da piše pravilno. On i dalje. drugim državnim udarom Sofija. Od prvoga državnog udara Petar je dobio sam o načelnu vlast. ali ga ne uči pisan ju. u junu. evropska kultura već nije više nikakva novost u Moskvi. od manastira Trojica-Sergijevo i od rostovskog mitropolita. Usled smr ti svoga starijeg brata Fjodora godine 1682. 3. od 1672 do 1699 godine. punih sedam godina. uz pripomoć strjeleca. Fjodora i Ivana. koji nisu imali razloga da budu zadovoljni novim običajima što su i . Ali bi bilo tačnije razlikov ati tri dela od po devet godina: 1. 2. Natalija Kirilovna Nariškin. jer izgleda da je pripremao jednu farmakopeju. ispunjen je ratovanjem na severu i reformom koju je on izazvao i koja se po inerciji produžuje još dve godine posle Petrove smrti. Dve odlučne faze reforme nalaze se na prelazu sv akog od ovih delova ka narednom delu i svaka od njih obuhvata period od četiri god ine: od 1708 do 1712. a potom u Mezen. Oboje će živeti u krunskome selu Preobražensk u. car p rviput susreo svoju drugu ženu. Drugi period.

on živi slo bodno. — Ove vojničke igre naposletku su privukle pažnju namesnice . ili je pak — kao što kaže isti pisac — on prirodno težio a ponizi ugledne porodice. Tu pomoć našla je ona u staroj vojsci strjeleca. Činjenica da je mladi Petar živeo daleko od Kremlja imala je neobično važnih posledica. starešina strjeleca. Isprva je on za svoje igre uzimao iz oružar nice Kremlja puške. pravu vojnu upravu. tamo će se on odavati obilnim pijankama koj e će ponekad trajati puna tri dana.. u svetu detinjskih igara koje se postepeno preobražuju. okupili oko Natalije. olovo. Petar je ponajpre tražio među njima stručnjake za razne tehničke probleme iz vojne veštine. jednom rečju. k ao i njegove uobičajene zabave. Aleksandar Menšikov. bio je odmah očaran slo bodom običaja koji su tamo vladali. čovek „najgorega porekla”. Sofija može da smatra svoju suparnicu za saveznicu reakcije. štale itd. umesto da se zadovolji pratnjom od mladih plemića koje su obično p ridavali carevićima. „jednog francus kog razvratnika”. doboše. Svoje prijatelje odlazio je da bira među stanovnicima Njemecke Slobode. Kada ga je u Njemecku Slobodu odveo knez Boris Golic in (rođak Sofijinog ljubimca). itd. dobro disciplinovanih i obučen ih u nemačku uniformu. i pored njegove džinovske snage. Verovatnije je. osnovna pravila „fortifikacije” primenjena na potješne tvrđave. Kasnije će Petar narediti da se podigne veoma ugodan dvorac za nje govoga prijatelja u Njemeckoj Slobodi. ili pak zanatlije koji su se trudili da vuku koristi iz raznih zanata. Međutim. Ubrzo je on tamo pronašao jednog savetodavca. U poljskim dvorcima život nije bio potčinjen staroj moskovskoj etikeciji koju Petar prezire i čij u stegu on teško podnosi. Ali su mu te rezerve ubrzo po stale nedovoljne. mladog Švajcarca Fransoa Lefora. te da umanji njihovu slavu. Da li su ga ovi pukovi. prema kratkoj definiciji Kurakina. Petar veoma malo obraća pažnju na okolinu svoje majke. on se morao obratiti tuđincima. On živi u jednom svetu što ga je on sam stvorio. ma da Natalija to ne zapaža. te nisu mogli biti najdosto jniji pretstavnici evropske kulture. Pošto je obrazovao odred potješnjih (zab avljača). bira sam svoje prijatelje i sam udešava svoje zabave. izjavio je kasnije pred sudijama „da je u to vreme (1687) car Petar Aleksejevič počeo da okuplja oko sebe konjušare potješne i d a je to bio povod bojazni”. kome je uskoro morao dodati i Potješnji Dvor. prvi pomislio na sukob koji je morao neizbežno da izbije između njegove sestre i njega. i navići će se na razvrat i vino. gde ona ponovo otpočinje propagandu koja joj je ranije omogućila da se približi prestolu.h zaveli Sofija i knez Golicin. Njegova poznanstva. Preobraženskog i Semjonovskog. pištolje. da je on prosto želeo da se pomoću svoja dva puka. jer za vreme zvaničnih prijema mora da izgovara uobičajene p ozdrave naučene napamet. prema rečima kneza Kurakina. čiji su vojnici regrutovani „iz najbeznačajnijih i najsirotnijih ple mićskih porodica. usred svojih zabava. ljupkog ig rača i veselog druga. — među ovima poslednjim nalazio se i njegov budući ljubimac. koji su bili upućeniji u ratnu veštinu. Ipak nije izvesno da je Petar. da im oduzme moć i da posta ne na taj način on lično svemoćan vladar? Možda on još nije smislio ni taktiku ni određene p . Ove „bojazni” naterale su Sofiju da preduzme mere predostr ožnosti i da potraži pomoć protivu novih Petrovih pukova. kojima je dato ime prema selima gde su obrazovani. obezbedi od namesnice. čega se više nikad n eće odreći i što će ga. on je otpočeo da stvara prave pukove uzimajući u svoju vojsku dvorske tobdžije i konjušare. jedan „pijanica” kako kaže Kurakin. zatim Potješnaja Izba za skupove. a koja je bila toliko neobična u staroj tradicio nalističkoj Moskvi. odličnog konjanika. njen saučesnik Šaklovi ti. osnovna znanja iz ar tilerije i matematike. u vojne studije koje postaju sve ozbiljnije. Bi li su to pustolovi koji su došli da okušaju sreću u dalekoj Moskvi. odvesti pre vremena u grob. kao što misli Kurak in. Sukob između Sofije i Petra. Njegov samovoljni karakter već tada se ispoljava. koja voli vlast i ne mari nimalo da je ustupi mladome caru. itd. barut. morale su izgledati veoma čudne i malo pristojne ist o toliko starim moskovskim bojarima koliko i evropskoj i obrazovanoj okolini Sof ijinoj.” naveli — kako kaže Kurakin — da zauzme još u ranoj mladosti neprijateljsk i stav „prema uglednim porodicama”. i uživanjima kojima se tamo svet odavao. da bi naučio „propise vojnih 15 6 vežbi”.

on tada misli na mornaricu i gradi svoju prvu flotilu na . Šakloviti. i poziva sv oga brata Ivana „da ne dopušta da neko treći učestvuje nezakonito u državnim poslovima i d a deli sa nama naša zvanja”. čija narav i duh ne mogu da mu se svide. Rano ujutru on odlazi u manastir Trojica-Sergijevo prijate ljima svoje majke.”. a on već hita da se vrati zanimanjim a koja su mu draga i koja zahtevaju da se stalno udaljuje od svoga doma. Dolaskom u početku septembr a stranih oficira pod vođstvom škotskoga generala Patrika Gordona. Posle Gordona u manastir dolazi Vasilij Golicin. kao što će se kasnij e utvrditi istragom vršenom pomoću užasne moskovske inkvizicije. odbio je da nagradi Golicina i njegove vojskovođe za njihov porazni pohod. umoren je. Nata lija pokušava da ga umiri primoravajući ga da se oženi Evdoksijom Lopuhin. pozvan takođe u manastir. to je išlo na štetu evropeizacije Rusije i državne uprave uopšte. koji je ubr zo postao najbliži Petrov savetnik. čas odmazde prema Miloslavskima. ona je ipak dala dokaza o istinskoj dobroj volji. jer je težila da zadovolji narod i da Rusiju povede putem napretka. Sofiji je zabranjen pristup u manastir. kojemu j e tada bilo sedamnaest godina.lanove za budućnost. Tako 12/22 septembra. A Petar ne pomišlja da napusti s voje „igre” da bi se posvetio opštem dobru. — Ako je nešto i izmenjeno u početku Petrove vladavin e. zbog zategnutih odnosa među tim dvema porodicama i sve većeg nepoverenja koje su uza jamno ispoljavale. Njegove ratoborne igre uzimaju postepeno sve veći obim i postaju sve ozbiljnije. Šakloviti priprema nekoliko atentata na carev život. Teško je odrediti. nesposobna da vlada”. mnogo zloupotreba i rasipanja narodnoga novca. u Moskvi. uistini. a strogi ceremonijal moskovskog porodičnog života nije mu nimalo po volji. Preobražaj Petrovih vojnih igara. odlazi na svoje imanje u okolini Moskve. Petar joj naređuje da se povuče u manastir Novodjevičij. Po rečima kne za Kurakina. Ivan je bolešljiv. ko je prvi izazvao pravi sukob. povinuju volji onoga koji j e car. U svakom slučaju Petar se odlučno usprotivio da Sofija učestvuje u verskim litijama. Da bi kaznio Sofiju „što je htela da se meša u državne poslove i da prisvaja razna zvanja bez našega d opuštenja”. Natalija je žena „oskudne inteligencije. Kada bojarska kasta bude prešla u tabor neprijatelja reform e. Ako je So fija odveć dobro organizovanom „reklamom” i preterivala u svome namesničkom radu. i posle Pe trova dolaska na vlast „bilo je mnogo administrativnih nepravdi što su ih činile sudij e. a njen prijatelj Vasilij Golicin. ona je to učin ila da bi se obavestila kako bi se oni držali onoga dana kada ona bude pokušala „da st avi na glavu carsku krunu”. Šta više. 7/17 avgusta 1689 godine Sofija je sa kupila strjelce pod 15 7 izgovorom da je prate na jednom pokloništvu. ubrzan je rasplet. posle Golicinovog nesrećnog pohoda na Krim. Ali je izvesno da ga je njegov raskid sa Kremljom i to što se o kružio prostim ljudima navelo da prekine odnose sa moskovskim plemstvom i usadilo mu demokratske navike. o n umire 1696 godine. Ali godine 1692 Petar napušta za neko vreme svoju suvozemnu voj sku. saziva strjelce i nekoliko pukova redovne vojske koji se. Tek što je protekao njegov medeni mesec. kucnuće za Petra. 7/17 avgusta Petra su probudili u Preobražensku vešću da se u Moskvi pripremaju da dođu i da ga ubiju. G odine 1690 i 1691 pravilnici Semjonovskog i Preobraženskog puka su konačno utvrđeni. te odavno stečene navike dobiće političku važnost. ali je on odmah prognan u severnu Rusiju. jer se on navikao da se druži sa lepim devojkama iz Nj emecke Slobode. počinje lična v ladavina Petra Velikog. Petrova porodica nije pokušala ništa slično. a potom u Pinjegu. Ne stigavši ni da se obuče. obeshrabren. te igra samo pasivnu ulogu savladara. Godine 1689. najpre u Jare nsk. On i dalje provodi vreme u svojim uobičajenim zabavama i zadovoljava se tim što proširuje obim svojih vojnih vežbi. posle dvomesečne krize. pos le kratkog kolebanja i suprotno Sofijinim naređenjima. on je uzjahao konja i otišao da se sakrije u jednoj obližnjoj šumi.

i da bi tamo osvojio pristaništa. komandovati tom flotom. Mudra politika zahtevala je da se taj trostruki zadatak razdeli i da se ta tri protivnika pobeđuju jedan za drugim. koji je pre svega bio ideolog. Ide ologija tih operacija njega mnogo ne zanima. nije obratio nimalo pažnje diplomatskoj pa čak ni vojničkoj svrsi toga preduzeća. Petar još nije znao kako da upotrebi svoju ratnu flotu. razume se. na koje more i proti vu koga neprijatelja da upravi svoje brodove. Ipak. Za njega je rat već sam po sebi jedan cilj. potom u pravo vojno delo. holandske zanatlije. jer granice Rusije nisu još konačno utvrđene. jer je bio jedino zauzet „d a uveća slavu Rusije. ali se njegov rečnik ograničava. Sa kojim od te trojice treba otpočeti? Ordin-Naščokin. u svrhu operacija Petar naređuje da se ustanovi jedna knjiga sa planovima logora. „poljski kralj” ( koga pretstavlja Romodanovski) napada „požunskog kralja” (Buturlin). jer će se u njemu oprobati njego va flota i vojska. Austriski diplomat Korb beleži u svojim Memoar ima: „Lefor je pokazao caru put slave.15 8 Perejaslavskom jezeru. Godine 1693 on odlazi u Arhangelsk da vidi pravo more i v elike brodove svojih prijatelja Holanđana. kuda ga njegovi prijatelji iz Arhangelska i Moskve nagovaraju da ode. okrenuo se ka Baltičkom Moru. i on uve postiže naposletku cilj koji je sebi postavio. pomišljao je da stvori koaliciju protivu Švedske. ali je ta igra preteča jedne v ažnije vojne operacije. koji nikad a nije bio mornar. Petar će se poslužiti rečima samoga Lefora i kazaće da se založio da „uveća slavu Rusije.” Pohodi na Azov (1695—1696). manje pripreml . Ovaj prvi dodir sa mornarima i z Arhangelska pobuđuje u njemu želju da ode u Holandiju u Amsterdam. neobično se jasno vidi u njegovim prvim pokušajima. kaogod što mu je on savetovao da preduzme svoje prvo putovanje u inostranstvo. On nije mo gao ranije da misli na „uspostavljanje pravilnog poretka”. U tom pogledu on je sušta suprotnost knezu Vas iliju Golicinu. Potstičući ga na vojne podvige. toliko isto malo misli o ciljevim a rata. Pet ar je u suštini pregalac i tehničar: njegovi porazi ne samo da ga ne obeshrabruju. Pohodi na Azov po nikli su iz potrebe da za stvarni cilj upotrebi vojne snage koje je nagomilao.000 ljudi učestvuje u njima. Vasilij Golicin. on se godine 1694 v raća svojim čisto vojničkim zanimanjima i organizuje prave manevre u selu Kožuhovu. Na godinu dana pre pohoda na 15 9 Azov. naprotiv. komore i bitaka. Sada se lakše može razumeti zašto on. potpuno svesno. Jer on se doista tek tada. vežbanja u gađanju . građenje brodova itd. Pret hodna vladavina ostavila je u nasleđe XVIII veku trostruk spoljni zadatak. bio je izabrao teži put. da će admiralski brod nositi ime Slon ( to je bio znak na Leforovom grbu). jeste slava. da će biti ukrašen zlatom i da će imati posadu od i zabranih holandskih mornara. Ali on već zna da će Lefor. Fransoa Lefor predlaže mu jedan cilj na koji on dotada nije pomišljao. Poljske i Turske. On sam imaće samo rang kapetana i zadržaće celoga svog živo ta tu naviku da ustupa drugima prvo mesto. Holandski je prvi jezik koji on uči u pra ktičnom cilju. on mu neumorn o ponavlja da svrha kojoj treba da teže sve njegove vojne igre. Ali svaki pokušaj proširavanja na račun jedne ili druge mož lako da izazove koaliciju triju graničnih sila. borbu protivu tri najbliža suseda Rusije: Švedske. na kopnu kao i na moru. na stručne izraze što ih upotre bljavaju njegovi prijatelji. zalaže za svoju drugu i poslednju sistematsku reformu. on je pothranji vao njegove snove o slavi. nesposoban za praktičnu akciju. — Nema nimalo sumnje da je Lefor ukazao Petru put osvaja nja.” Kasnije. i oni traju tri nedelje. K olikogod se malo brine za upravu svoje zemlje. On ipak priznaje da su ovi manevri samo jedna igra. ministar Aleksejev. te će mu vojne operacije omogućiti da oceni njihovu vrednost. za koje će on kasnije priznati da i ti pohod i nisu imali sasvim ozbiljan karakter. v eć ga potstiču da traži nova usavršavanja. kada je polazio u svoj prvi pohod na Azov (1695) .” Drugi deo svoje vladavine on će drukčije okarakteris ati i nazvaće ga „epohom uspostavljanja pravilnog poretka”. on nije navikao da apstraktno posma tra državne probleme koji mu se nameću. kada bude definisao težnje prvoga dela svoj e vladavine {do godine 1715). Ovaj preobražaj u ozbiljniju zabavu. što je obeležje svake P etrove akcije. pohoda na Azov.. bez obzira na žrtve što ih nameće zemlji. Jedn a vojska od 30.

ovaj neuspeh nije u životu Petrovu 16 0 značio tako odlučan datum kao što kaže Solovjev. jer se on tim putem snabdeva. na koje on potseća svojim neukrotivim poletom. Pa ipak je to jedna po beda. — U toku ovih prvih godina Rusijom se upravlja na stari način. ne samo Petrova delatnost. on polazi drugim. ipak Petar nije uputio svoje prve ratne pohode ka Baltičkom Moru. Da bi se Azov primorao na predaju. pripisujući kapitulaciju Azova jednom „ugovoru” a ne vojnim operacijama. Ali pre nego bi se pojavili u Evropi. kod Narve. svemoćni satrap Kazanjskoga dvorca. te je pisa o povodom toga: „Ovde vidimo da se pojavljuje veliki čovek. a Lefor ga pra ti na jednom drugom brodu —. Zato stara moskovska stranka pobeđuje „latiniste” pa . i zaista. U poljskoj se rugaju ruskom poslaniku. nije međutim ništa bolja od one prve. drži pravca koji je nametnut ugovo rom o „večnome miru” iz 1686 godine. na Azov je pošao da se još jednom pozabavi svojim vojnim „igrama”. tako reći usled inercije. koji žurno iskorišćuje svoj položaj da se obogati. Ne samo da nije izgubio hrabrost.” Uistini. Ta igra dovodi do poraza. i potrebno je izvući flotu iz neprijateljske vatre. Nova brodogradilišta daju se vredno na posao u jesen 1695 godine. i svaki put će on pokazivati istu „neobičnu aktivnost”. Tvrđava Azov odbija dva uzastopna juriša. ka Crnom Moru. nije mogao da se oslobodi preteranog veličanja. On želi da oproba svoje potješnje i svoju r atnu flotu. On je oduševljeni branilac reakcije. na Prutu. dvorski spletk aroš. to j e najpre bojar stare loze. on se i dalje. Strani inžinjeri stižu sa zakašnjenjem. to je naposletku dumnij đak — državni sekretar toga vremena — Tihon Strešnjev. već je izgledalo da je Petar uzvišen tom pobedom i pokazao je neobičnu aktiv nost kako bi popravio poraz i obezbedio uspeh drugom pohodu. Lafor gaji nadu da odvede Petra u inostranstvo. u slivu Dona . jer on piše Apraksinu da će taj pohod biti samo nastavak manevara pred „požunskom tvrđavom”. Tr i ličnosti drže vlast i one skupa čine stari moskovski oblik vladavine. Ova flota. Unutrašnja uprava. On je tada rešio da pođe opasnim putem što ga je izabrao Golicin. Opsadna taktika i d alje je detinjasta. Pa ipak se Azov naposletku predao. koji primorava Rusiju da pomaže Poljskoj protivu Turske.jen. i propao je na Krimu. treba ga opkoliti s mora. to je patrijarh Joakim. Gordon i Lefor. prepreden i lukav. nedostatkom razlikov anja i računa. koji iz Moskve rasprostire svoju vlast po čita voj oblasti Volge. Istoričar Solovjev. Petar se reši da sagradi novu flotu na reci Voronježu. nego i latinsko-poljska kultura koju je zaveo Vasilij Golicin njemu se čine kao đavolske čin i i izdajstvo prema veri predaka. Tako je pohod na Azov trebalo da donese Petru njegove prve lavorike i da posluži kao prolog njegovom putovanju u inostranstvo. koju je pred vodio jedan brod sa ponosnim geslom Principium — na njemu je Petar. potrebno je izvršiti nekoliko vojnih podviga l ostvariti san o slavi. Ali kako osrednji brojevi sa Perejaslavskog jezera nisu bil i dobri ni za šta. u njemu leži neiscrpna snaga. traće se metci i dim bez velikih rezultata. „Požunskog i poljskog kralja” zamenila su tri gen erala: Golovin. to je zatim novi bogataš i skorojević Lav Kirilovič Nariškin. „Kapetan Petar Aleksejev” ponovo se vratio svojoj vo jnoj igri i komandovao je jednom četom tobdžija. Ali onaj koji diktuje svoju volju vladi. „čovek be z prošlosti”. ali brat caričin. „tome pr ozoru otvorenom prema Evropi”. Nove Petr ove trupe pokazale su se sasvim nesposobne da učestvuju u jednoj ozbiljnoj borbi. i već 1/11 maja 1696 spušteno je u vodu 23 galija i 4 paljevica. koji je uspeo da ocrta p ravi lik Petra Velikog. te da se pred svojim prijatel jima u Švajcarskoj i Holandiji pohvali carevim prijateljstvom. I pored ovoga iskustva. Osim tog a. koji zna pravu „tajnu svih državnih poslova”. On jedino menja taktiku: pred teškoćom da prodre preko Perekopa. Neuspeh kod Azova obeležava početak vladavine Petra Velikog. Boris Golicin. i on deluje isto onako neobuzdano kao što deluju slepe prirodne sile. jer će ga vojni neuspesi još dugo pratiti. stari aristokrat len i drevna pijanica . „svirep i zloban” kako kaže Kurakin. koji je vodio u Tursku. I tačno u tom smislu vođen je taj pohod. Posle toga može se ostvariti Leforov plan i pojaviti se u Evropi. kraćim putem i ide na Azov.

i Akademija posle toga tavori dugo i bezživotno. dostavlja Petru početkom 1697 godine izveštaj o razgovorima koji su vođeni u jednom krugu nižih činovnika i seljaka — među kojima se nalazi i budući Petrov slavopojac Ivan Posoškov —: „Narod stenje i jadikuje zbog onoga od koga je sve očekivao. zbog čega nema više blago stanja”. Isprva bojažljiv pred ovim damama. on se brzo pribira. komandant strjel eckog puka i član plemićske Dume. Tu zaveru bili su sklopili Cikler.” Okrivljeni. ti pomirljivi Grci.” Petnaest dana po odlasku Petrovu u inostranstvo otkrivena je jedna prava zavera koja je grozila životu carevu. da na presto dovedu njegovog sinčića Alekseja i da vrate Sofiji namesništvo. Stavljen i su na muke. i dva plemića stare loze. ponižava se pred tuđincima i beščasti se. Čak su i Dihudi. krajem 1694 godine oni dobivaju otkaz. ne stanuje u Kremlju. verovalo se da kada vladar bude postao punole tan i ponovo se oženi. i na svome samrtnom odru preporučuje da se sprečava svaki prijateljski odnos između pravoslavnih i bezbožnika. optuženi — i pored svih njihovih napora da „dovedu u saglasnost Aristotela sa pravoslavljem i religijom” — da se radije bave fizikom i filosofijom. zbog „protivhrišćanskog ponašanja” carevog i zbog njegove namere da odnese ruski državni novac u inostranstvo po nagovoru Leforovu. 16 1 Razume se da pristalice stare Moskve iskorišćuju Petrovo otsustvo i njegovu nameru d a putuje po inostranstvu da bi pokušali da se oslobode toga vladara i da okončaju njegovu delatnost koja im smeta. brandeburškim izbornim knezom i budućim prvim pruskim kraljem. pa naposletku traži smrtnu kaz nu za svaki pokušaj da se u Rusiji zavede neka nova vera ili novi običaji. bili odlučili da ga ubiju. U Hanoveran skoj. Petar je odložio da ih k onačno kazni po svom povratku iz inostranstva. Ivana Miloslavskog. Ka luđer Avramij. Cilj njegovoga putovanja iskazan je u geslu ispisanom u sredini vo jnih oznaka i stolarskog alata izrezanog na pečatu što ga je on upotrebljavao u Hola ndiji: „Nalazim se među šegrtima i tražim nastavnike. poziva verne da razore tuđinske bogomolje i d a oteraju tuđince sa svih položaja na kojima se nalaze. Ona je već izazvala negodovanje u narodu. Mitave i Libave. Strjelci su odmah na svima stražarskim mestima zamenjeni vojnicima i poslani u Moskvu. on se umalo nije potukao sa kneževim izaslanicima što se n isu dovoljno divili vatrometu što ga je Petar Mihailov svojeručno načinio. dok zloupotrebe rastu i dok car „okruživši se pros ima. pošto je najpre priznao da ga je godine 1682 Sofija nagovarala da ubije Petra. što se smatralo za sasvim dovoljno. U Kenigzbergu se sastaje sa Fridrihom III. dok se „broj činovnika umnožava”. odlaz i u Njemecku Slobodu.čak i Grke iz slovensko-grčko-latinske Akademije. Joakim umire u martu 1690 godine. — 10/20 marta 1697 godine napustilo je Moskvu j edno mnogobrojno izaslanstvo od 200 ljudi. otkrili su da s e naročito negoduje protiv „igara u selu Semjonovsku i manevara u Kožuhovu” kao i protiv careve upornosti. i Cikler. izjavio je da su zaverenici. ekonom manastira Trojica-Sergijevo. car se okrenuo uživanjima. da će napustiti delo svoje mladosti i poboljšati opšte stanje. stavljeni na muke. pokazuje im svoje ru ke otvrdle od rada i hvali se sa . Prvo putovanje na Zapad (1697—1698). napustio pravi put i prouzrokovao samo tugu i nevolju. koja mora da se ograniči da propoveda „pobožne nake”. Ta zavera j e sprečena. Al i kada je postao čovek i oženio se. „jer on neće da sasluša nikoga. na svo j rođendan. Sokovnjin i Puškin. koji je pomagao Nataliji protiv u Sofije. u Kopebrugu. umesto da se zadovolje predavanjem gram atike. Petar se u njemu nalazio pod imenom „P etar Mihailov”. 29 juna/9 jula. sam stavlja na muke i pogubljuje nezadovoljnike u mučionici Preobraženskoga pri kaza. a Golicinu vlast.” On odlazi u Kenigzberg preko Rige. a zaverenici pogubljeni nad iskopanim lešom Sofijinog ujaka. upoznao se sa hanoveranskim i brandeburškim kneginjama.

novi saveznici se sprijateljuju i izmenjuju svoje grbove i odelo. Iz Beča on namerava da otide u Veneciju. Razume se. Viljem zapaža da on ostaje ravnodušan prema svemu što ne sp ada u njegovu struku. učinilo da Holanđani ne poznaju teoriju brodogradnje i da oni rade nesist ematski.” Jer se Petar u Evropi pokazao onakvim kako su ga za deset ili pe tnaest godina ulaženja u život vaspitali moskovski krugovi i Njemecka Sloboda. gde ga je primio kralj Viljem.. zaustavlja se u Ravi. prvoga putovanja koje se usudio da preduzme 16 3 jedan ruski car? One dve nemačke izborne kneginje kažu za njega da je „veoma obdaren d ivljak”. 16/26 juna on svečano ulazi u Beč gde se sastaje sa carem Leopoldom. kome je bilo povereno da ga upozna sa verskim pr oblemima. Engleski episkop Barnet. Ali ga 19/29 juna vest o pobuni strjelaca poziva iznenada natrag u Moskvu. upoznavajući se sa more plovstvom. on žudno prikuplja sva znanja koja ga interesuju i hoće ne samo d a sve upozna. nego i da sve može sam da stvori. Lajpciga. čija je flota sastavljena o d galija čuvena u svetu. Ipak. njega manje zanimaju slike čuve nih umetnika nego jedna sprava kojom se osmatra pravac vetra. S vima se čini da je on „sasvim drukčiji nego što su ga opisivali prilikom njegovih poseta drugim dvorovima”. on ne uspeva da ubedi cara u potrebu da nastavi rat sa Turskom. 7/17 avgusta stiže on u A msterdam. I tako. koji čak nije hteo ni da primi Petra u Parizu iz straha da se ne zame ri Porti. u ovu koaliciju stupiće i Danska i Brandeburg. ali prizor ograničavanja kral jevske vlasti ne može da mu godi. Zbog svoga di plomatskog neuspeha u Beču on menja svoje vojne planove i načela svoje spol jne politike. Tu ostaje četiri i po meseca i proučava brodogradnju u radionicama Društva h olandske Indije „ne iz neophodne potrebe. Stigao je 11/21 januara 1698 godine u London. kada dođe u dvorac Kensington. S . Osim Rusije i Poljske. — piše on patrijarhu Adrijenu — nego da bi se upoznao sa pomorstvom te da bi po našem povratku mogao pobediti neprijatelje Isusa Hrista i postati njegovom milošću oslobodilac hrišćanstva”.16 2 svojih petnaest zanata što ih je naučio u Njemeckoj Slobodi. On prolazi k roz Krakov. Bog jedini zna kolik o će godina on biti napast za taj narod i njegove susede. provodi četiri meseca u Vulviču i Detfordu ne da bi radio u radionicama. 27 aprila/7 maja vraća se u Holandiju. pojaviće se na političkoj pozornici Rajnhold Patkul.. diplomat koji će pripremit i koaliciju protiv Švedske. on i dalje ima u vidu borbu sa Turcima na Crnom Moru i odbranu potlačen ih hrišćana. u ok tobru. Kakav je utisak ostavio Petar za vreme svoga putovanja po inostranstvu i šta je on doneo sa toga putovanja. Malo kasnije. On je samouk. nego da prikupi obaveštenj a o brodogradnji. i R ajnhold Patkul. Avgust se pokazuje veseo drug. a posle tri nedelje polazi u Beč preko Kleva. pozorišta. Tu zaključuje s poljskim kraljem Avgustom sporazum o napadu na Švedsku . ni sam ne znajući jasno čemu sve to. livonski plemić kome je Švedska oduzela imanje i čiji je on ogorčeni nep rijatelj. prisustvuje čak i jednoj sednici Parlamenta. založiće se za tu stvar oduševljeno. posećuje na brzu ruku rudnike u Vjeličkoj. Drezde i Praga. laboratorije. Bilfelda. on se n e ograničava samo na proučavanje pomorskog problema. gde se sastaje sa poljskim kraljem (31 jula i 1 avgusta/10 i 11 avgusta).” Barnet ipak priznaje kasn ije da su „pozniji događaji otkrili kod Petra više genijalnosti nego što se moglo predvi deti u ono doba. koji nije pristao da učestvuje u koaliciji. sad više ne cilja na Crno More. već na Baltičko. os tao sam zbunjen pred namerama proviđenja. Pošto mu se. pošao je u Englesku da tamo potraži ono što želi. Svuda se njegovi domaćini osećaju srećni što su se otarasili toga čudnog i nevaspitan og posetioca. govori o njemu takođe bez oduševljenja: „Priroda kao da ga je stvorila da bu de pre brodarski radnik nego vladar. jer su Rusiji upravo potrebne galije. Pošto sam se često s njim družio i razgovarao. koje je poverilo tako plahovitom čoveku be zgraničnu vlast što se prostire nad tako velikim delom sveta. On posećuje muzeje. on tu ostavlja — po tvrđenju papskog nuncija — utisak učtivog. Hala. lepo va spitanog i skromnog čoveka. bilo sa carem Leopoldom. Biće lakše pridobiti za savez ove dve države nego zaključiti ugovor bilo s a Lujem XIV.

Opadanje bojara i sveštenstva. Kao što je i trebalo očekivati. Želeći da isko riste nestanak toga ljubimca. sa svim zloupotrebama i samovoljom k oju ona nosi u 16 4 sebi. te čak i u susednim zemljama pitaju careve diplomatske pretstavnike da li s u Moskovljani hrišćani i da li će se uskoro pokrstiti. razume se. bojari su pokušali da zauzmu prva mesta u povorci i da stanu ispred stranaca. Rusija još ne postoji za E vropu. svojstvene njegovoj vladavin i. po rečima Šaklovit ija. to je za njih jedinstvena prilika da uvećaju svoje znanje o jednoj nepoznatoj zemlji. pružile su mu slobodu delanja koja je nedostajala njegovim prethodnicima. a to je opadanje sveštenstva. Iz njihovih redova uzima on svoje poverljive ljude kad god posumnja u vernost osta lih članova svoje okoline. naročito čuda prirode. „tuđincima se objašnjavalo koliku naklonos t oseća Petar prema svojoj gardi tim što u njoj nije bilo nijednoga vojnika kome car ne bi bez ustezanja poverio svoj život. spremno je u njegovim rukama. nego kijevskih učenj aka. nego od ratničkih snova Petrovih. Pa ipa k. i koje bi uživalo uvaženje i naklonost naroda. Fokerot (1737): „Po mišljenju mnogih dobro obaveštenih ljudi. i jedino su ravnodušni ljudi ostali u zvaničnoj crkvi.asvim ravnodušan prema državnim poslovima kojima se dotada nije nikada bavio.” Zašt o rusko sveštenstvo toga doba nije uživalo to uvaženje? Zašto ono nije imalo u svojim re dovima „umnijih sveštenika”? Zato što su najbolje pastire. potstrek je došao ne od same želje za refor mom.” A kada su posle svršenog obreda bojari požurili da se udalje iz Leforovog dvorca. nego psi. kao na primer Lajbnic. Bojarski stalež je u punom opadanju. pa da p okrene mašinu. a t o je opadanje bojara. Petar ih je zaustavio i rekao: „Zašto se rasturate? Zar vam je ta smrt toliko dobrodošla? Zar vam vaša radost ne dopušta da način ite tužna lica?” Na koje se snage oslanja Petar? Na svoje potješnje koji obrazuju njegovu gardu. U tome prelaznom dobu birokratija preovlađuje. on se sav predao čisto tehničkim pitanjima. u nauci on samo vidi primenu. druga je verska. Sa svoga pu tovanja on donosi. da takoreći namesti prenosne kaiševe. dogodio se rascep između zvaničnoga sveštenstva i naroda koji je prišao šizmi. Oruđe reforme . zamenili „laskavci”. ona je sad. a potom razočarani. konačno oslobađa stare moskovske rutine i usavršava se nezavisno. ne iz redova Velikorusa. koji su uostalom uvek poštovali stare moskovske običaje. Ali najvažnije od svega jeste to što se Petar. jer ga ne sputav aju nekadanji „feudalci” niti novi staleži. sve interesantne pojave. Po rečima Bergholca. interesuju se za Petra isto kao što bi se interesovali za abisinskog kralja ili kineskog cara. Petar ne bi mogao toliko daleko otići u svom reformatorskom radu da je naišao na otpor jed noga sveštenstva koje bi bilo umnije. koji je ranije bio čuven zbog svojih večernjih zabava. Zato Petar i može da se ponaša prem a bojarima kako se njegovi prethodnici nikad ne bi usudili. Petar se tada razvikao: „To nisu bojari. samo ono što je hteo ili mogao da vidi: on odašilje u Rusiju 279 stručnjaka i mornara koje je uzeo za svoju mornaricu. Dve okolnosti. on tako isto šalje u Moskvu mnogo zanimljivih predmeta za svoj muzej. Evropski vladari najpre su začuđe ni. Korb opisuje jedan zanimljiv prizor koji se odigrao za vreme Leforovog pogreba. Naučnici. zahvaljujući svojim posetama Njemeckoj Slobodi. posmatrano u glavnim linijama. one koji su napustili crkvu i prišli starovercima. Što se tiče ši re evropske javnosti. Ostaje još samo da on sebi postavi neki jasno određen cilj. koje će u XVIII ve ku i najvećim delom XIX veka biti upravni stalež. učenika Kijevske akademije koja je za pola veka prethodila Moskovskoj akademi ji.” Drugi razlog koji je omogućio Petru da raskine sa starim običajima tačno je označio jeda n tuđinski posmatrač. „samo jedno trulo stablo koje leži na zemlji”. Što se tiče plemstva. ona i ne zapaža Petrov prolazak. ono još nije stupilo na pozornicu. Ovakvo stanje omogućuje samodržnom vladaru da učvrsti svoju moć. Eto zašto Petar može bez bojazni da ruši stare ograde i da otvoreno obesvećuje crkvene tradi . njega takođe zanimaju. Pre Petrova stupanja na presto. — Vladavina Petra Velikog pada u doba kada je jedan u ticajni stalež počeo da se raspada. a međutim onaj koji će ga zameniti nije još imao vreme na da se obrazuje. Jedna je socijalna.

Pobuna strjeleca izbila je utoliko žešće što je proturana vest „kako je car umro u inostra nstvu i da bojari imaju nameru da udave carevića”. U pitanju je. Ovo shvatanje. posle Arhangelska i Voronježa (1693 i 1695) preobražuju u ozbiljniji „posao”. RUŠENJE STAROGA PORETKA (1700—1709) Pobuna strjeleca (1698). od prvoredne važnosti. U avgustu on je optužio za kukavičluk „kneza Kesara” Romodanovsk . Petar. Petrovi pukovi. te prema tome ne sme da ostane neaktivan. o kojoj se on brine tako malo da njenu upravu pover ava drugima. pošli su im u susret. otpočinje prava njegova reforma. rat je za njega samo jedno sredstvo. Ali. kojima je komandovao Gordon. Za njega su mornarica i vojska. Ali to Petru nije nik ako bilo dovoljno. prema obaveštenjima što ih Lefor šalje svojoj p orodici. kao što smo videli. t aj pojam službe ima u sebi nečega stvarnog: to je služba koju mora da vrši jedan vojskov ođa koji prima od države platu. Petar se ne interesuje nimalo da sazna kako se došlo do tih sred stava. Tek kada oseti nestašicu novca i ljudi. kojima on služi. da postave Sofi ju ili Vasilija Golicina za namesnika mladom careviću i da pokolju bojare i tuđince. Dužnost ovih „upravnika careve baštine” je da daju voj sci i mornarici dovoljnu količinu ljudi i novca. gde su nekoji od njih imali svoju trgovinu. a to će reći u trenutku kada je njegova vojna aktivno st srušila staro moskovsko uređenje. usled čega su oni „izginuli u velikom broj u”. poslali su svoje izaslanike u prest onicu da od bojara zatraže dopuštenje da se vrate. One su isprva predmet igara koje se. ima poverenja u svoje nove trupe. za svaki slučaj. kada su bili poslani na zapad (u Veljikije Luki) umesto da su vraćeni u Moskvu kao što su se oni nadali. jer po Korbovom pričanju kružio je glas da strjelci nameravaju da p okolju i spale Nemecku Slobodu. To su glavn e linije ove vladavine toliko obilne događajima. Tuđinci je se naročito boje. rešeni da ne dopuste da se car vr ati u Moskvu. Za vreme pohode na Azov. otadžbini. jer ih je tada car pridodao onoj vojsci koja je treba lo da bude potučena.cije. oni su teško podnosili službu na granici i jedva su čekali da se vr ate u Moskvu gde su ih očekivale njihove žene i deca. — Posle Ciklerove pobune (1697). služba Rusiji. uticalo je na njegovo duševno raspoloženje još u početk u njegove vladavine. Tek tada. koja je bila sklonjena u manastir Novodjevičij. Doklegod je država sposobna da daje i jedno i drugo. on se okreće toj oblasti koja mu je d otada ostala tuđa. razume se. Odlazak Petrov u inostranstvo je povoljna prilika za novu pobunu. i razmaženi pažnjom koju su im ukazivali Pe trovi prethodnici. i ona ih je obodrila da pođu na Moskvu. Ciklerov saučesnik Puškin rekao je da se oni nemaju više čemu nadati i da neće umaći smrt . izabrane iz plemićskih porodica. ali. koji su logo rovali na južnoj granici. ali su to — bar po pretpostavci stranca Krula — bili uistini taoci koji su jamčili za „vernost svojih roditelja”. Naviknuti na miran život u Moskvi. omrznuti „Franko Lefor” postavio ih je „na najopasnija mesta i minirao njihov položaj”. Kako po svemu izgleda. Oni pođoše u borbu. kako smo već kazali. On može sebi sve da dopusti. Odašiljanje na granicu sasvim ih je ogorčilo. svojim poverenicima. utoliko pre što su joj se svi nadali. on ipak nije ništa žrtvovao od svoje slobode. Njegovu ćud ograničava samo n jegova urođena dobrodušnost i nekakvo čudno osećanje dužnosti. 2. koje se meša sa poj mom „službe”. Oni su se osetili u vređeni još za vreme manevara. i nji hova artilerija ih je lako rasterala blizu manastira Voskresenskog ( 18/28 juna 1698 godine). on je poveo i „dobrovoljce”. Iako je skinuo svoje moskovsko odelo da bi obukao evrops ku uniformu. Četiri puka strjeleca. strjelci su udaljeni iz Moskve i za kaznu poslani da brane tursku i poljsku granicu. već da ga ubiju „što je poklonio svoje poverenje Nemcima”. Isto tako je za njega 16 5 samo prosto sredstvo i država. oni su stu pili u pregovore sa Sofijom. Time se objašnjavaju i one nihilističke crte koje nalazimo i u njegovoj ličnosti kao i u njegovom radu. 56 zarobljenika obešeno je. po njegovom shvatanju. Otuda ona neusiljenost u njegovom opštenju sa ljudima. pa ipak.

seče brade ne sam car. a to će reći otkako je počeo da posećuje Njemecku Slobodu. Iako je on već odavno ležao u grobu. stoln ici. kome je bila dužnost da bdije nad javnim poretkom. Ipak. Ne treba zaboraviti verski značaj što ga je moskovska Rusija pridavala bradi. a donji kraći. odmah u početku septembra. dokaze za Sofij ino saučesništvo. Lefor im je pisao: „Ovde ćete naći jednog širokogrudog vladara koji štiti tuđince i koji nosi odelo po francuskoj modi. Patrijarh Joakim osuđivao je „običaj razvratnih Grka koji su brijali bra du. koja je ranije bila to isto Leforu. ona ne bi na narod proizvel a tako dubok i trajan utisak da za njom nije došao čitav niz drugih događaja koji su d uboko uzbudili narodnu maštu. stravičnog starešinu 16 6 Preobraženskog prikaza. kako tvrde Gvarient i Korb. naknadnu istragu koja je vođena pomoću svih uzgrednih sreds tava tadanjega moskovskog pravosuđa: dželata. on stiže 26 avgusta/5 septembra u Moskvu i naredi. okolniči. što je prim enjivano sa najveštijom svirepošću. Strjel ci su u gradovima u unutrašnjosti zemlje sa zabranom da se kreću bez putnih isprava i da stupaju u vojnu službu. toj glavnoj ozn aci „Božjega lika”. već ga je još i pojačala. Nemici Ani Mons. žileci i svi činovi Moskve i drugih gradova moraju da nose mađarsko odelo. I on sam. što je bio njegov glavni cilj. ili sa obrijanim jeretic ima?” Tako on preti večnim mukama onima koji odobravaju „tu jeretičku izopačenost koja čovek a prispodobljuje mački ili psu”. tadanje „Čeke”. i odlučio je da se na svoj način oslobodi „semena Ivana Mihailoviča” (Miloslavs ki). pod imenom Suzana. gornji kaftan dovoljno dugačak da dosegne do podveze. 16 7 No on se ne ograničava samo na to delo. Narod z apaža da po svom povratku u Moskvu car ne odlazi više u dvor svojoj ženi. on uzima makaze i počinje da seče bradu velikodostojnicima. Petar nije uspeo da pronađe. koje je Petar čak pozivao da se pridruže dželatima. za vreme svečanog prijema. koji je upravo strogo os udio jednog moskovskog diplomatskog pretstavnika što je obrijao bradu. soba za mučenje i inkviziciju. p ozivajući članove svoje porodice da dođu u Rusiju. đaci. njegov naslednik Adrijan još je nepomi rljiviji protivnik obrijanih lica: „Gde ćete stati na dan strašnoga suda?” pita on prist alice te mode. . Car se ne zadržava u Kremlju. nego njegova dvorska budala. između ostalih i glavn om komandantu Šeinu i „knezu Kesaru” Romodanovskom. Ali ono što se događalo po njegovu povratku još je gore. moskovski plemići. — Kazna kojom su kažnjeni strjelci ne samo da nije utišala negodovanje naroda. još između 1689 i 1691 godine. ipak. Mnogo što šta nije se svidelo narodu i pre Petrovog puto vanja u inostranstvo. Njima je oduzet naziv carevih čuvara i postali su prost i građani. u Šeinovom domu. U februaru 1699 godine počeo je najpre da skraćuje predugačke rukave ruske nošnje. Prekinuvši svoje putovanje. I posle tri dana Petar je konačno savladao taj sveti običaj: svi bojari dolaze na jednu večernju zabavu u Leforov dom obrija na lica. Posle pet dana. dumni i bližnjije ljuđi. „Sa svetiteljima čija su lica ukrašena bradom. nego u Njeme cku Slobodu. on je proklinjao one koji su ponovo počeli da „unakažuju lik što ga je Bog po dario čoveku”.” Po povra tku iz inostranstva Petar nameće tuđinsku modu ličnostima iz svoje okoline. on ju je primorao da se zakaluđeri. 4/15 januara 17 00 godine jednim ukazom propisano jeda „bojari. Preobražaj odela i običaja (1699—1700).og. i da živi okružena jednom gardom koja je neće ostaviti sve do njene smrti 1704 godine. a dr ugi deo sa tardiskim pukovima u Preobraženskom. svojoj naložnici. ne pozdravlja nikako ni ikonu Tverske Bogorodice. ni mošti moskovskih svetaca. Korb nam je ostavio jednu sliku pogubljenja koje j e izvršeno pred očima stranaca. običaj koji je ranije bio zabranjen i koji je car Aleksej potpuno i skorenio”. Sutradan. provodi jedan deo noći u pijankama u Leforovom domu. uobičajio je da nosi tuđinsko odelo.

pretstavljali su čitavu Rusiju. Moglo se unapred reći da ukaz koji bi se odnosio i na žene neće biti izvrše n. U Rusiji je taj preobražaj bio neobično b olan. kočijaša i zemljoradnika. oni koje je Petar prezrivo nazivao „bradonjama”. i to stoga što je baš taj spoljni preobražaj učinio najdublj i utisak na savremenike. Jer. bili obrijani i nosili evropsku uniformu. Sve promene od 1699—1700 odnose se na spoljni život. uto liko preobražaj teže pada narodu i izaziva opasnost da se on pobuni. na drugoj strani je sveštenstvo i prost narod podložan plaćanju poreze.istoga kroja”. 1/12 januara 17 00 godine on naređuje da svi „moraju ukrasiti svoja vrata jelovim. „čoveka koji je ličio na čudovište” — kako ga nazi ez Kurakin. Petar dakle povlači društvenu među između onih koji moraju da nose novu nošnju.” Uzorci ovakvoga od ela izloženi su na gradskim vratima. izuzev sv eštenstva. 20/30 decembra 1699 godine Petar naređuje da se g odine računaju. izuzev neposrednu okolinu carevu. ne od stvorenja sveta. samo će porez kojim je on oporezovao „bradonje” do stići veoma visoku cifru posle popisa iz 1705 godine. no koje su međutim danas skoro zaboravljene. naša mašta izaziva uspomenu najpre na s poljni preobražaj stanovništva. — Dokumenti Preobraženskoga prikaza. 60 za činovnike prikaza i trgovce obeju katego rija. utoliko pre što s e taj preobražaj vrši pod uticajem tuđinštine. Videćemo i mnogo važnije izmene. borovim i smrekov im grančicama prema uzorima 16 8 izloženim na velikom trgu i kod donje Apoteke”. a kasnije i vojsku. i tamo se naplaćuje od onih koji se ne pokorava ju tome ukazu novčana kazna od 40 kopejaka od pešaka. još nedavno. Tek kada se setimo sličnih reformi izvršenih u današnje vreme. uvredila bi se n ajdublja verska osećanja i mogla se time izazvati narodna pobuna. „Car sk ida drugima brade i druguje sa Nemcima. crkvenjaka. Kao potvrde o naplati izdaju se bronzane medalje sa n atpisom: „Porez je naplaćen”. narod je pro zvao pretstavnike upravnoga staleža „duvandžije”. kada govorimo o Petrovom radu koji je podelio istoriju Rusije na dva dela. 100 rubalja godišnje za gostje trgovce i Gostinaju Sotnju. da isto tako svi moraju da izmenjaju čestitke prilikom nove godine i završetka stoleća. 1699—1700. po ugledu na sve hrišćanske narode. ljudi svih društvenih redova. i vera je postala nemačka” — kaže se u jednom do . a 1 rublja od konjanika. jer su vojnici. a ponekad i sa izrekom: „Brada je n epotreban teret. ako bi se nekom Turčinu nasilno skinuo fes. pošto je on prestavljao rušenje starih običaja koje je i sama vera osveštala. plemstvo. zato što su bili protivni njegovoj reformi. 20/31 avgusta 1700 godine taj ukaz je ponovljen. izobiluju primerima. deljenje staroveraca i postanak s ekta. njihove žene i kćeri moraće isto tako da nose mađarsko ili nemačko odelo počev od 1 januara 1701 godine. bojarskije ljuđi i kočijaše. ko je su nametnule ogromne žrtve stanovništvu i iz osnova promenile i samo državno uređenje . za razlik u od strjeleca. 30 za posadske. i baš tih godina. te da i one budu odevene na isti način kao i ljudi. nego od rođen ja Isusa Hrista. pola kopejke trošarine za seljake pri ulasku i izlasku iz varoši. ili Turkinji njezin veo. tako je Petar zaveo u Rusiji i nem ačku božićnu jelku. i da godina počinje u januaru umesto u septembru. Ukoliko kasnije u životu jednoga naroda nastupi pokret za ukidanjem tradicija vezanih za veru. potješnje. Prvo izbijanje narodnoga gneva i verski otpor. sa slikom jedne brade. Da bi odgovorio na nadimak „bradonja” koji su mu prikačili. te je prema tome značio i rušenje same vere. narodno ogorčenje na Petra izbilo je najsilni je. To je bila nova uvreda za starinske običaje. koji je terorisao čitavu Rusiju za vreme nj egovoga strašnoga starešine Romodanovskog.” Ustvari. i onih koji su oslobođeni te obaveze: na jednoj strani su razni stupnjevi plemstva koje je u care voj službi. Druga jedna mera koja je duboko vređala narodno verovanje i postala glavna oznaka reforme jeste promena kalendara. samo sa jednim ograničenjem: „Ra di ugleda i lepote u državi i vojnom području. u kulturno zaostalim znamenjima. narodnoga ogorčenja i navode razloge za to. moraće da nose mađarsko ili nemačko odelo. On čin i isto to u pogledu nošenja brade. koji su zabranjivali upotrebu „proklete trave”. Oni koji su odeveni po nemački smatraju za ukusno da imaju lulu u zubima .

taj rascep ipak nije bio potpun i nije izgledalo da će biti kon ačan. okrećući se protivu jednoga društvenog staleža nakinđurenog tuđinskom odelom. a to je nova nošnja. I on. dogodio mnogo pre stupanja na pre sto Petra Velikog. naređuje da se brije brada. Ovo nekoliko primera dokazuju da otstupanje od starinskih. one tekstove čijom pomoću su moskovski čudotvorci spasli svoje duše. Ta dva protivnička tabora borila su se na istom polju i služila se istim oružjem. običaja znači u očima narod a isto što i izdajstvo prema veri. Narodne mase. jer ona osuđuje ono što svi mogu da procene. nije više bilo nikakvih sumnji. koji su iskvarili stare tekstove. pa bilo da se ono tumači prema starinskom ili novom shvatanju. a to će reći do drugog ristovog dolaska i do Strašnoga suda? Isprva su staroverci pribegli jednom komprom isnom rešenju koje je poticalo iz vremena protopopa Avakuma: primali su sveštenike k oje je rukopoložio Nikon. koje nisu neposredn o učestvovale u toj prepirci sveštenstva. Pobunjenici. Pet ar je počeo da „ruši hrišćansku veru. koje su bodrili da treba da brane „star u veru”. Boreći se protiv uticaja Grka. 16 9 mogle su mirno da očekuju dan kada će „čitači” svetih knjiga. 1 januara 1700 godine on je naredio da se proslavlja nova godina. nije poštovao post svetoga Filipa. sveštenici koji su bili rukopoloženi pre Nikona. te je tako pogazio zavet svetih otaca. i lozinka te opozicije razumljiva je svima.” Ali. Bilo je samo dva rešenja za tu krizu: ići do kraja u to m kompromisnom rešenju i tražiti nove episkope koji će pristati da prigrle staru veru. U trenutku verskoga rascepa oni su propusti li da u svoje redove prime dovoljno episkopa te da tako obezbede neprekidno ruko polaganje sveštenika. objavili dolazak „Antih ristove vladavine”. Snaga opozicije raste usled same činjenice što ona brani veru od profanisanja. jede meso sredom i petkom. koju je Nikonova „no va vera” izazvala između upravnoga staleža i naroda. Ovakvo raspoloženje postojalo je još i za vreme pobune strj eleca od 1682 do 1689 godine. Međutim. naprotiv. staroverci tumačeći proroštva iz Knjige o veri o opasnostima koje su pretile crkvi u 1666 godini. „Radikali” su usvojili drugo rešenje i izazvali pokret za bezpopovščinu ili „bezsvešteničko stanje”. da bi vladao sam i da ne bi imao suparnika. obrija ne brade. Nikonovi protivnici pokazali su već izvestan nacionalni duh. mogli su da odgovore: „To je patrijarhova dužnost. Ako se ne vrše svete tajne. izumirali su postepeno. Za vreme Sofijinog namesništva bilo ih je ostalo još svega nekolicina. pa dopustiti da se svete tajne ugase i čekati smak sveta. gajili su i dalje nadu da će još istoga dana ili sutradan postići odmazdu. ali koji su kršteni pre njega. Ovi su istraživali predznake toga doba koji su prema Svetom pismu trebalo da objave smak sveta. pošto je prema Knjizi otkrovenja ona trebalo da traje dve i po godine. Ukinuo je patr ijarhat. videli smo da je tuđinskom kvartu u Moskvi bila zapretila opasnost da d oživi pravu Vartolomejsku noć. a ako takvih ne bude. zauzeti nepop ustljivo držanje. a satanina su proglašena” — kaže drugi dokument. pa prema tome i veo ma popularna. došao je u Moskvu da ga postidi zbog toga” — kaže posadski Andrej Ivanov koji je došao naročito iz Nižnjeg Novgoroda da urazumi cara. a hoćemo samo da ispitamo is tinu. nije se više moglo objavljivati „da će pre sunce prestati da kruži nego Božja crkva da živi”. Stanovište što ga je car zauzeo.kumentu. posle prvih Petrovih reformi. „Car živi po ugledu na strance. Ivanov. Jedna jaka kriza savesti razjedinila je branioce stare vere. „umni ljudi” toga doba pronaći je toga sukoba. ili pak. a to će reći prema starom bogosluženju. primati Nikonove popove. Umerenije pristalice izabrale su prvo rešenje i stvorili stranku popovščine ili „popovsku”. Ta opozicija je utoliko jača što je verski život veoma bujan. Kada su crkveni sabori 1666 i 1667 godine bacili anatemu na šizmatike. Ali je i ovo po kolenje sveštenstva izumiralo. nala zi se „van oblasti vere”. te da saznamo zašto su odbačene stare knjige i kakve se to jeresi u njima sadrže . kako bi onda stara crkva mogla ispuniti sv oj zadatak da „sačuva pobožnost u svoj njenoj čistoti za sve vekove”. Iako se verski rascep (šizma). Oni koji su sinoć bili pobeđeni u nekoj verskoj raspravi. postati bitno naci onalistička. Ubuduće će narodna opozicija. Utvrdili su da će se ona završiti 1669 godine. i koji su jedini smatrani za nadležne da vrše svete tajne. da se nosi nemačko odelo i uši duvan. Leta gospodnja su uništena. Naredio je svima da nose nemačku nošnju. duvan. .

Smak sveta treba. oni bi zacelo izobličili samozvanca. jer je za njih to bio način d a izbegnu „ognjenu reku” koja je prema predanju trebalo da poplavi zemlju na dan Str ašnoga suda i da poštedi samo verne koji se budu dragovoljno bacili u pl amen. isto tako izmenio je kalendar da bi prikrio pravi dan dolaska Antihrista. Priča se kako je kraljica Stekolnija (Stokholma) zatvorila cara u jedno bure pa g a bacila u more. Kasnije. Ali je ta strašna godina protekla bez događaja. Petar zanemaruje da poseti svoju porodicu. da je pravi car umro u inostranstvu.5 08. dok će truba Strašnoga s uda okupiti sve ljude. pristalice bezpopovščine i dalje tvrde kako A ntihrist vlada u svetu. te da bi se očuvala zajednica s Bogom. Kako je jednim Sofijinim ukazom. po povratku iz inostranstva. očekivali su dolazak . — Da zvuk trube čekam. rešeni da „pate radi vere”. Oni najfanatičniji . n a pet dana pre nove godine. iako nevidljiv. da se pom oli Bogu na grobovima svojih predaka i odlazi u posetu tuđincima. i pomeren je u godinu 1699. promenivši računanje godina. da će zvezde popadati s neba i da će zemlju sagoreti plamen. godine 1690. I oni sami stvorili su nekoliko sekti. od stvaranja sveta. brojevi su se označavali sl ovima slovenske azbuke — dobija se 666. sam Bog mu ni je dopustio da uđe u svete crkve Kremlja. ako se izuzme ovo slovo i doda brojna vrednost ostalih slova. Usled toga su oko 1669 godine u nekojim oblastima Rusij e seljaci prestali da rade zemlju i da seju. Ovaj radikalizam nagoni ih da istražuju nove puteve vere slične zapadnjačkoj Reformaci ji. kada je Petar uzeo titulu imperatora. a ne od njegovog vaskres enja. Jasno je. a što se tiče grobova predaka. da će se sunce ugasiti. treba pribeći molitvama i duhovnom usavršavanju. dok su ga druge i dalje odbijale. — jer dok Petar nije zaveo arapske cifre. Prve verske sekte osnovane su u Rusiji na nekoliko godina pre Petrovog stupanja na presto. Dok pristalice popovščine . zaprećeno starovercima da će b iti spaljeni na lomači. pričešćivali se u masi prema starinskom bogosluženju. u Antiohiji i Carigradu. da su umesto nje ga podmetnuli drugoga i da ovaj što je sad došao u Moskvu može da bude samo Antihrist. koji su verovali da Antihrist uistini postoji od krvi i mesa. Bezpopovnici su doprineli njihovom razvijanju i potpomagali 17 1 im da se ojačaju i rasprostiru. Međutim. dok njegove dvorske budale seku bradu poslednjim upornim „bradonjama”. koja je po st arom kalendaru počinjala u mesecu septembru. umesto 5. kako nema više svetih tajni niti crkve. da nastupi godine 1702. dolazak Antihristov nastupiće prema tome kasnije za trideset i tri godin e. računati godine od Hristovog rođenja. — njega ću leći. koliko je Hristos proživeo na zemlji. Na novu godinu o n ne prisustvuje svečanoj službi u Kremlju i ne čestita narodu. posluša li su Avakumov savet i bežali od života spaljujući se živi. verni. ne očekujući mnogo smak sveta. a to je kobni broj što pretstavlja životinju i z Knjige otkrovenja. počinju da tragaju za „staro-pravoslavnim sveštenstvom” koje — po jednom starom predanju postoji još uvek u „kralj evini Oponiji”. Tumači pretskazanja zaključili su iz toga da su se prevarili u računanju: trebalo j e. već provodi dan na gozbi kod Šeina. I ponovo fanatici ležu u svoje pogrebne kovčege pevajući: — „Drveni kovčeg — Sagradih ja. a da je sadanji vladar sin Lefora i jedne Nemice. dakle. od kojih su nekoje prihvatile kompromis. Oni kažu da je on prikrio svo je pravo ime zahvaljujući slovu M.” I ponovo kobna godina protiče katastrofa. mislili su oni. dakle. staroverc i videli su u tome novu potvrdu da je došao Antihrist. i zato se on dobro čuvao da im ne priđe. „on je ukrao Bogu osam punih godina” — jer su staroverci računali 5.500 godina. dubili stabla da od njih načine pogrebne kovčege i legali u njih da sačekaju trubu Arhanđelovu.17 0 pretskazali su da će odmah za njim nastupiti smak sveta.

itd. spaljen je na Crvenom Trgu zato št o je isekao sabljom jednu ikonu. zasnivaju veliku zaj ednicu na obalama reke Viga. Pod vođstvom crkve noga pojca Teodosija iz Novgoroda oni napuštaju svoje jednovernike koji su se obes vetili i osnivaju zasebnu zajednicu pod imenom Teodosijevci (1706). Kako nisu imali mogućnosti da se venčavaju. Ovo izmirenje sa neprijateljima vere ogorčuje nepopustljive članove sekte. naklonjena j e misticizmu i prestavlja neku vrstu ruskog kvekerstva. a Toma Ivanov. i tada mu dolazi „otkrovenje”.” Drugo jedno svedočanstvo. stupaju u vezu sa raznim oblastima Rusije i obogaćuju se naglo. pokretač jedne grupe koja je osnovana godin e 1690 oko Slaveno. Tveritinov ponavlja sa ubeđenjem: „Danas. koji je učestvovao na jednom nji hovom verskom skupu 1680 godina i čiji su sledbenici tvrdili da je on „prorok i da n jim vlada Sveti Duh”: „Kad u njega „uđe” Sveti Duh i obori ga na zemlju. u zanosu. Otada bezpop ovnici ostaju podeljeni na dve sekte. odaju se trgovini žitom. Naprotiv. Oni tu stvaraju veliku naseobinu.. teži ka raciona lizmu i evangeličkom hrišćanstvu. potiče iz .grčko-latinske akademije radi proučavanja verskih pitanja. gde žive bez sveštenika i zadovoljavaju se kapelicama. Mistička i narodna struja stupila je otvoreno u opoziciju i poklapa se sa ekstremi stičkom delatnošću staroveraca. iz 1687 godine. on ostaje opružen. sektu Filipovac a.. oni su ukinuli porodicu i zamenil i je slobodnom zajednicom.500 lica. proizišla iz narodnih masa. ali nisu uspevali ništa drugo sem da ih preteraju iz ja roslavskih šuma u kostromske. 1650 i 1665. na obale Ledenoga okeana.vojnika koji će dati znak za ognjeno očišćenje. braća Andrej i Simon Denisov. Dve struje su se stvorile među njima: jedna. već su kopali sebi „jazbine” u zemlji da tamo žive usamljeničkim životom. Dvojica između njihovih starešina. Lekar Tveritinov. Izvesni znaci. kao što je činilo pre njih domorodačko stanovništvo rastureno po šumama i d už reka. Državne vlasti su ih povremeno rasturale.. Ona prva struja ne meša se sa opozicijom protiv Petra. Oko njega su se okupili stareci koji nisu odlazili u crkvu. započinju otvoreno protestantsku propagandu protivu obožavanja moštiju. svaku svetu tajnu i svaku staru veru”. Pod uticajem ozbiljne krize verske save sti koju smo videli. Početkom XVII veka oni propovedaju svoje učenje po kneževskim i 17 2 bojarskim domovima. Ivan Maksimov. postojale su i sekte sa mno go određenijim težnjama ka otpadništvu. njeni pokretači smatraju da je njihova idej a vezana sa carevom.” No to tvrđenje je uostalom prer ano. i iz kostromskih u vladimirske. umesto da se traži mučeništvo. koji je bio uporniji. iako nejasni. ponikla u obrazovanom staležu koji je imao osnovna znanja iz teologije i koji se upoznao sa razvojem protestantstva. Usled toga p rimorani su da žive u slozi sa državnim vlastima i nepobožnim svetom. Evo zanimljive slike seljaka Simeona. druga struja. koju oni smatraju za manji greh nego brak bez venčanja. jer su slobodni mislioci bili primorani da se u Uspenskoj lavri odreknu svo jega učenja. ikona i svetih tajni. ali su se oni razlikovali od bezpo povnika. njego v sledbenik berberin Toma Ivanov i jedan učenik Akademije. Bezpopovnici menjaju taktiku. Potom mu se svest vraća i on ustaje sa zemlje. omogućuju da se odredi vrem e njenoga početnog delanja u godinama 1639. svako sme u Moskvi slobodno da ispoveda veru koju je izabrao. Osim bespopovnika koji su se delom povukli iz pravoslavlja i obrazovali jednu sr ednju grupu između sektaša i pripadnika redovne crkve. prvi trenuci straha bili su već prošli i progonjenja su se umanjila. sektaške sredine živele su u očekivanju Strašnoga suda. povući se u isposnice. hvala Bogu. „ zbegavali svaki svešteni obred. Petar nije smeo dopustiti da se ide tako daleko . već da je dovoljno. Oni propovedaju da se ne treba živ spaljivati. pa objavljuje: „Moj duh vam javlja. kasnije će obrazovati i treću. i da se ono veže za ime mon aha Kapitona. Krajem 1680 i početkom 1690 godina ova zaraza dobrovoljnoga spaljivanja bila je neobično jaka: ponekad je broj spaljenih na istoj lomači dostizao 2. Oni se sele na sever. Iz njihove sredine i zišli su pokretači „dragovoljnog spaljivanja”. Kada je Petar stupio na presto.

Ali se ubrzo pr ibira. svi Petrovi vojnici dali su se u bekstvo. da „tamo izvrši božansko delo”.” On će bez o kolišenja priznati „da je čitav taj posao bio samo jedna detinjarija”. Dok narod ostaje protivan refo rmi. koji je očekujući dolazak Antihrista sakupio na obali reke Medvjedice gomilu od 2. tu se opisuje nekakav Kuzma Ćora vi. i da potom treba pribeći pravoj veštini u svim stvarima. a priređene su i viteške igre na kojima se Petar takmičio sa svojim poljskim prijat . Petar polazi u rat kao što se polazi u šetnju. Dva mese ca njegova vojska očekuje da se tvrđava smiluje i da se preda. i u političkim i u vojnim”. primorani da prvi započnu borbu protivu Karla XII koji je smatran za najvećeg vojskovođu svoga vremena. morao je sačekati da se završe pregovori koje je đak Ukrajincev vodio sa Portom. i tada su se oni omirski častili i veselili nekoliko dan a. Ali. on je stvorio konačan plan. i zaista. iz toga vremena. U tome je i uspeo prilikom sastanka u Biržiju (26 febru ara/9 marta 1701 godine). pa se rešio da upotrebi svoju vojsku ne više protivu Turske. zamenjuju ih „besednicima. da bi objavio rat Švedskoj. devet prvih godina Severnoga rata (1700—1709). Kao i kod Azova. Petar je naglo izmenio svoje planove o spoljnoj politici. Od toga pa do prvih „duhovnih ruskih hrišćana” samo je jedan korak.000 Rusa. nego protiv Švedske Prilikom svoga sastanka sa poljskim kraljem u Ravi. da napušta sv oj logor i ostavlja protivrečna naređenja svome tuđinskom vojskovođi De Kroi ju koji je tek prispeo.430 Šveđana napadne 40. Petra je to toliko zbunilo i uzrujalo. koji je već lako potukao danskoga kra lja. Petar ima jedan izgovor: zar nisu Šveđani uvredili drvodelju Petra Mihailova u trenutku kada je izaslanstvo koje je on pratio prolazilo kroz Rigu? Verujući da je Karlo XII zauzet borbom protivu njegovih saveznika. — Za vreme svoga bavljenja u inostranstvu. tvrdi da ima „jednu povelju napisanu Božjim prstom pre stvorenja sveta” i „da je Bog sve nas stvorio kao braću”. Tek što je stigao. Tada se prviput ide ologija mase razlikuje od ideologije „evropeiziranog” upravnog staleža. a to je poljski kralj. 17 3 Od Narve do Poltave. Da li treba sačekati da stigne artilerija.000 lica i hteo da ide na Moskvu uz pripomoć „nebeskih sila”. te nije imao vremena da se upozna sa trupama kojima je s ve nedostajalo. Ovi pregovori su se odužili. dao prvu grupu ljudi evropske kulture. a to će reći iz 1 680—1690 godina. osim gardiskih pukova. ali sledbenici Kuzmini i dalje „izbegavaju sveštenike”. ubrzo se uviđa da Petrova artilerija ne vredi ništa. On propoveda da treba „umreti bez pričešća” bez venčanja”. gde su se stareci bili povukli pošto su uzalud pokušavali da povrate staru veru za vreme pobune strjeleca godine 1682. U Dnevniku koji će svojeručno ispravljati. k ojima će se kasnije dati naziv ruska inteligencija. Odjednom se saznaje d a dolazi Karlo XII i da će za dvadeset i četiri časa biti već pred Narvom (17/28 i 18/29 novembra 1700 godine). Odmah posle poraza on pada u očajanje i plače. Tek 8/19 avgusta 17 00 godine jedan glasnik donese vest da je između Rusije i Turske potpisan mir. Kao i obično. Karlo. Ali ona odbija da se p reda. I upravo taj stalež je. Petrova „slava” pomračena je u očima čitave Evrope. Za pola časa bitk a je dobivena. da se odreče svega. on će ovako izložiti ukratko te mučne tr enutke: „Potreba je odagnala lenost i nametnula naporan rad i danju i noću. pretrpeše poraz. ili treba odmah pokušati juriš na Narvu? Dok se oni tako pitaju. Njegovu versku zajednicu opkolili su koz aci i predali „proroka” redovnim trupama. Takva je društvena sredina u kojoj se razvija Petrova reforma.oblasti Dona. potiču „Božji ljudi” i Hristovi ljudi ili hlisti. i spreman je da zaključi mir po svaku cenu. Petrovom zaslugom. Tu „veštinu” ni e on postigao odjednom. ovaj stalež od XVIII veka drži u svojim rukama političku i društvenu vlast. odm ah je iskoristio jednu buru da baci svoje trupe na Petrov logor. On najpre opseda tvrđavu Narvu. že nama i devojkama kojima su poverene svešteničke dužnosti”. Pre svega pokušao je da produži sporazum sa jedinim članom koalicije koji nije bio pot učen. Da bi objavio rat Švedskoj. — u društvenom pog ledu granicu između njih pretstavlja „nemačka” nošnja. taj događaj okončan je vodom i vat rom. Avgust Poljsk i i Fridrih Danski. Ist oga dana ruska vojska dobi naređenje da pođe u rat. ne usteže se da sa svojih 8.

jer ga je hetman Mazepa mamio u bogatu ukrajinsku oblast. Za to vreme ruska vojska je obnovljena. vraća se na najniži položaj. osim toga. m orao je usput da ostavi svoju artileriju. Petar mora da nastavi rat. Ona može sve tešnje da opkoli Karla. Pe tar bio izabrao mesto za građenje jednog pristaništa i tvrđave. naposletku sagradio čitavu varoš u vazduhu. kako je on nazivao svoj novi „Mon Pl ezir”. Ovo je želeo stoga što je u toj krajini. sklopio poseban mir sa Karlom XII. Razume se da će Petrograd zadugo ostati kao neka kolonij a u tuđoj zemlji. „grad dvoraca usred pustinje”. koji um . Karlo XII morao se zadržati mesec dana u Mohilevu da sačeka Levenhaupta. Ako hoće da sačuva svoj „raj”. to mesto je zgodno izabrano. taj ključ Finskog Zaliva. Godine 1708 on rešava da se povuče u središte Rusije. taj novi grad postaće znamenje jedne nove faze u Istoriji Rusije. želeo je da ima svoju Njemecku Slobodu. Međutim zatišje koje m u je ostavio Karlo XII bliži se kraju: Avgust 17 4 Poljski zaključio je sraman mir sa Švedskom u Altranstatu (5 oktobra 1706 godine). da povuče za sobom neprijatelja uništavajući sve iza sebe. Dok Karlo XII progoni Avgusta po njegovoj kraljevini. koji se neprestano kolebao i igrao dvoličnu igru sa Petrom i Karlom. On sam stvarao je još više teškoća svome preduzeću menjajući nekoliko puta mesto gde je trebalo da se podigne njegov „raj”. koji će biti jezgro jedn e nove varoši od koje će on načiniti sebi prestonicu godine 1715. te je on odveo u Karlov logor samo 6. A Mazepa. najzad — prema tradicionalnom nazivu — taj „prozor prema Evropi”. koji s u 17 5 samo pretstavljali nov teret za ishranu u toj već izgladneloj vojsci.eljem. pošto je obilno obodrio Avgusta. a za to vreme su bolesti. da se pridruži Karlu na ukrajinskoj granici. Da bi još neko vreme bio na miru . pošto je nekoliko puta uzalud pokušao da sagradi odvojene kuće u tome rit u. Pa ipak. gde su stanovali siromašni finski seljaci. Ta utoka velike rečne mreže kojom saobraća ogr omna Rusija. ta stražara u osvojenoj zemlji. I on pokušava da posre dstvom vojvode od Malboroa. Močvarno zemljište toliko je nepodobno za zidanje da jedna finska legenda pripoveda kako je on. Nikakva prepreka nije ga mogla omesti da je sagradi. on instinktivno pribegava metodi koja će sto godina kasnije omogućiti Rusiji da po bedi drugog jednog velikog osvajača. i naredio je da mu iz Livonije dođe pojačanje od 16. poslao je tamo desetine hiljada radnika. glad i pijančenje pustošili njegovu vojsku. Na veliku Petrovu radost. zamor i bol esti desetkovale. da leko od strjeleca i bojara. na Zapadno Ostrvo. Petar obnavlja svoju vojsku i sa nov im trupama uspeva da osvoji obalu Finskoga Zaliva i Livenije. Kako nije bilo dovoljno radne snage. ali su njegovi zahtevi preterani: on hoće da zadrži ušće Neve i okolnu obalu. Rusi su potukli Le venhaupta 9/20 oktobra 1708 godine kod Ljesnaje. naposle tku opet menja mišljenje. t e je Petar ostao sam pred svojim strahovitim neprijateljem. Napoleona. na obalama Finskoga Zaliva koje tek beše osvojio. no potom ga je prebacio na levu obalu. Šveđanin s e beše uputio ka jugu. dok Petar pustoši Livoniju i Ingriju zato što se nada da će se sukobiti sa Karlom XII u severnim oblastima. I zais ta. i njegov protivnik upada u tu klopku preko svakog očekivanja. kako će reći Didro Katarini II . u poslednjem trenutku odustao je da dođe.700 ljudi.000 ljudi pod komandom gener ala Levenhaupta. mogao je da odahne. 16/27 maja 1703 godine zasnovao je Petrograd na močvarnim obalama Neve. k ao što je bio obećao. pa je potom spustio na zemlju. koje su klima. Pošto je bez smetnji prešao reku Berezinu. koga je potkupio. Najpre je hteo da bude na desnoj obali. višu i zaštićeniju od poplava. gde još postoje njegova kućica i njegov a crkva. Kako nije voleo Moskvu i sve češće se iz nje udaljavao. Primor avao je svakoga svog dvoranina da tamo podigne sebi kuću. Posle toga. i da bi podražavao Amsterdamu.

esto letnjeg rata na koji je računao. sa stal nim komandnim osobljem u središtima vojnih okruga.000 odraslih lica jedi no za vojnu službu. i nazvao ih Leforov puk i Butirsk i puk. Šepeljeva i Kravkova. Posle dva sata Rusi pobeđu ju. i tako ona bez ika kvog zakonskog ili ukaznog osnova. Peta r je vuče za sobom dugo godina s jednoga kraja Rusije na drugi. Uskoro mu ponestaje municija. Petar je podelio svoje trupe na tri korpusa od po 10.000 ljudi. U kritičnim časovima ratova u XVII veku (rat za Smolensk godine 1632. stvorena 1 700 godine i kojom su komandovali stari generali tuđinskog porekla koji su stupili u rusku službu u 1660 i 1680 godini. oni se penju od 2. on je tako regrutovao 35. iz osnova je izmenjen. — Pre svega. a da bi nesreća bila još veća.000 ljudi.405 u 17 06. žrtve rata.000 ljudi. Ogromni gubici u ljudima pretrpljeni za tih godina nadoknađeni su novim regrutovanjima koja su uskoro postala godišnja. Kako je ekonomski život Rusije u to vreme još uvek primitivan.270.000 ljudi. Karlo beži ka jugu. ranjen je u nogu. koja traje dugo. bolesti i vojnog a uređenja toga doba. a 30. Ako se saberu cifre regrutovanih vojnika za tih devet godina.248 rubalja u godini 1701 na 2.000 ljudi). dobiva obeležje stalne vojske.000 ljudi. od 1700 do 1707 17 6 uključno.000 regruta broju od 4. brzina toga povećavanja i p . kojima su komandovali generali Golovin. što znači da je tr ebalo dodati 28. Ratovi u XVII veku. Iz kojih izvora popunjava Petar ove iz datke koji znatno prevazilaze izdatke njegovih prethodnika? Rasvetliti ovo pitan je znači prodreti u sam smisao njegove velike reforme.000 ljudi) on otpočinje opsadu Poltave. Pošto su „besmrtnici” morali uvek biti spremni da zam ene one koji su pali. taj ključ može se doista naći samo u oblasti vojnih i finansiskih pitanja koja su isp red svih ostalih.696. sistem mobilizacije i izdržavanja vojske. Petar se i dalje ne žuri. Kada je pripremao rat protivu Šv edske. znači da onih drugih 100. Petar je izvršio 11 regrutovanja. računao je samo na svoja dva omiljena puka. Uzalud ga njegovi generali savetuju da se okane svoje namere. primoravali su državu da čini velike napore. od 1659 do 1667 godine).000 u 1708. U slučaju rata to osoblje je poveća vano i pukovi pretvarani u divizije (6 ili više pukova. i na 3. Vojni troškovi i traženje finansiskih izvora (1701—1710). — Ratni troškovi tih godina uvećav aju se sve više. Od g odine 1640 bila su još dva „odabrana” puka u Moskvi. jer se uzda u dva saveznika: vreme i prostor. Koje su metode omogućile ovu pobedu i žrtve koje je ona zahtevala? Tu je ključ Petrove reforme. Povećavanje vojske. od 1700 do 1709. 27 juna/8 jula.000 u 1709 godin i. Petar je promenio nazive ovih pukova.000 vojnika zarobljeni s u. Sa smanjenom vojskom (manje od 20. nije više privremena kao nekadašnja vojska. ili ukupno 32. njen sastav i troškovi za njeno izdržavanje su se naprotiv zna tno izmenili. kakva je vojska kojom se Petar poslužio? Ia ko se ona brojno ne razlikuje mnogo od vojske iz druge polovine XVII veka. koji su se dotada zvali po i menima svojih komandanata. jer i ma oko 100. svaki po 1.643 rubalja u 1710 godini. Po svom običaju Petar ne vodi nimalo računa o onome što je učinjeno pre njegovog dolaska na presto. vidi se da je od radnoga naroda oduzeto 200. Vejde i Rjepnjin. ka turskoj granici. Kako je stalno brojno stanje vojske tih godina iznosilo 100. Naposletku. i protivu Karl a X Švedskog. kao što smo videli. njegov štab i 2. ali njihove posledice — povećanje poreza. Petar je postigao cilj iz prvih devet godina Severnoga rata. Karlo vrši napad. morao da dočeka zimski rat (od januara do mart a 1709 godine). kao što smo videli. Potom naređuje da se brojno stanje ima sao braziti „ciframa iz ranijih godina”. Ova vojska. Sa potješnima to je iznosilo ukupno četiri puka. koji su pri pojača nom brojnom stanju imali po 8.000 vojnika koji su pretstavljali jezgro onih četiri puka. organizovani na isti način kao i ostale ruske trupe.000 pretstavljaju gubitke.158. ne računajući ostale službe o kojima će kasnije biti govor a. Preobraženski i Semjonovski.

Pošto je usredsredila u sebe prihode od carina i krčmi. a Bur mestr je holandskog porekla — dokazuju da tu nije u pitanju samo usredsređivanje fin ansija. koje je zameni lo nekadanju Veliku Blagajnu pod imenom Ratuša (opštinska zgrada) il i Burgmestrov Dvor. V lada se.000 rubalja rashoda. Više od polovine tih rashoda — 53% — pokrivano je posre dnim porezima na uvezenu robu (carine) i na rakiju („porez na krčme”). Iako ove tuđinske reči — jer Ratuša potiče od nemačke reči Rathaus. — takvo bedno mišljenje ima vlada o svoji m činovnicima — istim ukazom zahteva se „dvostruko plaćanje”. Ugovorom sklopljenim u Burži (26 februara/9 marta 1701 godine) on se obavezao da plaća.200. Pokupio je sav novac iz finansiskih prikaza. izuzet od kontrole prikaza i usredsređen u 17 7 jednu novu ustanovu. prikaz arsenala. tako da se uvek zna stanje njihovog poslovanja. uračunavajući i sve promene izvršene u XVII veku. koji je blagoi zvoleo „osloboditi” svoje podanike od vojvoda. Po svome povratk u Petar samo daje tuđinske nazive ranijim moskovskim ustanovama: zemske staroste. ipak je istina da ustanovljavan je Ratuše.000 odlazilo je na vojsku. Ali.000 rubalja. 700.000 rubalja. svome savezniku polj skom kralju Avgustu po 100.« Osim toga.000 rubalja za izdržavanje jednog pomoćnog korpusa. Ovaj pregled dokazuje prvenstveno da je iznos posrednih poreza. uzeo pozajmice od manastira Trojica Sergijevo i od bogatog trgovca Filatećejeva. on naređuje jednim ukazom (14/25 marta 1701 godine) svim prikazima da redovno podnose računske izveštaje užoj kancelar iji Dume. koji je pokrivao polovinu državnih izdataka. zamenju je izabranim opštinskim odborima. s obzirom na Petrove finansiske potrebe. jer već odavno veliki deo posredno g poreza plaćaju veliki trgovci. koj i je nedavno bio pretvoren u muzej. nego samo čer nosošnjiji. ova opštinska povlastica dodeljena je samo severnim oblastima koje u XVII veku imaju n ajveći broj poreskih obveznika i gde nema seljaka zavisnih od spahija.000 a sve ostale izdatke. Preobraženski prikaz. išao je čak dotle da je uzajmio 420 zlat nika od „pokrajinskog namesnika Menšikova”. vojvode i činovnike prikaza. ali je jasno da neće moći da i dalje to čini. u zamenu za „dobrote” vladareve. koje ovaj namet mnogo ozlojeđuje. jer državne službenike. u jedno pravo ministarstvo finansija. 19% izvanrednim taksama za vojne troškove.000 na dvor. ustanovljen ukazom od 23 jula/3 avgu sta 1700 godine sa zadatkom da podmiruje potrebe cele vojske. ustanovljen godine 1701 kao štab trupa nove konjice. a 300. ova ref orma upravo i nije Petrovo delo. imamo veoma tačnu sliku budžeta od 1701 do 1710 godine. trudi da svojoj finansijskoj reformi da obeležje povlastice dodel jene gradskom stanovništvu. Da nabrojimo najpre nove prikaze koje je Petar stvarao prema povećavanju potreba i troškova koje je morao da plaća: ratni prikaz. Ratuša oduzima čitavom nizu prikaza njihove glavne prihode. 224. ma gde on bio i ma čemu bio namenjen. odgovara više fiskalnim interesi ma nego želji da se opštinama dadu nove povlastice. da bi prikupio ovu sumu koju razume se ne može da nađe u okviru sta roga budžeta. svi ost ali je odbijaju pod izgovorom „da ne mogu plaćati dvostruko zbog evoga bednog stanja”. Zbog toga gradovi nisu mnogo oduševljeni pažnjom koja im je ukazana. ali potrebno je naći još i nove izvore. On dolazi do svoga cilja. Zahvaljujući ovoj meri k ojoj je po prviput ustanovljen redovan budžet. ali je nastavio svoj raniji rad na izradi or . nego jedna prava reforma opštinske uprave. Već 1701 godine Petru nedostaje n ovac za njegove izdatke. tamoženi (carinici) i kabacki golovi (skupljači poreza na krčme) postaju burgmestri. artileriski prikaz.reobražaj ustanova — ne mogu se ni uporediti sa onim što se događa za Petrove vladavine. za vreme od tri godine. Od 1. samo 25% pokriv eno je neposrednom porezom (porez za strjelce) i prihodom od iznajmljivanja krun skih dobara. konjički prikaz ili Zolotaja palata (Zlatni dvorac). Uostalom.000 rubalja. samo se 11 gradova od 70 pokazuju naklonjeni toj reformi. dograbio je sav raspoloživ novac. Pre njega (1680) budžet opštih rashoda. Ona je spremljena 11/21 marta 1698 godine — a Pet ar je tada bio u inostranstvu — i ona samo ponavlja ranije ukaze. ukupno 1.100. Sutradan pošto je predao Poljacima 100.200. istina. iznosio je 1. ili „zato što ne znaju koga da izaberu ni kako da otpočnu takav posao. Po po vratku u Moskvu. koje su se naplaćivale uz ne posredni porez.

ratni prik az koji već raspolaže sumama što mu ih predaje Ratuša vuče velike prihode (više od 700. koji se u budžet unose u poslednjem trenutku .350. Ako se to dod a ranijim prihodima Ratuše (1.000. izgleda da su najprešniji i zbog toga se najpre i pokrivaju. Pošto su isprva imale po 50.000 rub alja u 1702 na 1.000 52. Takav jedan pribilščik. Ako se izdacima za suvozemnu vojsku dodadu troškovi za flotu.000.000 rubalja umesto ranijih 280.000 rubalja u 1701 godini na 574.250.000 Artilerija 80. Zato je bilo neophodno potrebno zavesti novu jednu taksu „podjednaku za sve” od 10 denjga na akta 1. pa čak i iz budžeta redovnih rashoda.000 Flota 444.000 20. Ova dva velika izvora i nekoliko manje važnih daju 1.000 204.810. Svaki od ovih prikaza ima prava da prikupl ja posebne prireze za pokriće razvih svojih izdataka.000 1706 1.000 u 1706 godini.000 u 1704.000 u 1703 i na 797.000 Diplomatija 121.000 ljudi. trošak za njihovo izdržavanje penje se od 99. nije mogao.206. ne računajući novčanu pomoć poljskome kralju.875.užja. te se godine 1705 dodaje Ratuši jedan pribilščik (finansijer). mornarički i vojni prikaz. a to će reći ministarstva finansija.248).455.000 rubalja novih prihoda.000 rubalja na 144.475. i na 1.000 2.000 1710 1. i to od 781. Da bi se postiglo.000 u 1710 godini. koji se starao o zadov oljavanju potreba mornarice. 38.000 . Usled ovakvog ra da računovodstvo Ratuše.000 rubalja).000 24.000 r ubalja u 1701 godini) iz preobraćanja novca. vidi se da su se prihodi udvostručil i (2. Ali za v reme rata troškovi se nikada ne poklapaju sa budžetom. da odgovori nadama koje su u njega polagane. a to će reći da „obogati državnu blagajnu ne globeći narod”.107. Porezi n isu više dovoljni. a na 38 u 1710 godini.000 u 1703. neki Kurbatov. Tako.000 ljudi. Ali tada otpočinju teškoće. 1. razume se. 48 pešadiskih pukova zamenjuju 27 pukova iz 1701 godine. na primer. čije je izdržavanje stajalo 442. Međutim.000) i da su bili dovoljni za vojne izdatke u godini 1701 (2. a Zolotaja palata prikuplja nov jedan neposredni porez zvani „porez za dragone” (ukupno 230. neobično se zamršuje. ovi vanredni rashodi. 17 8 U toku rata brojno stanje i troškovi vojske i dalje rastu.000 rubalja u 1705 godini.100. naknadni izdaci naglo se uvećavaju. Broj konjičkih pukova povećava se od 11 u 1701—1703 na 28 u 1706. garnizonske trupe br ojale su uskoro po 58. artileriju i spoljne odnose. uzima se novac gde se stigne.000 81. a na 570. dobiva se ovaj pregled (u rubljama): vojska Suvozemna 1701 982. Iako je broj gardiskih pukova ostao i da lje utvrđen na 2. — tako s u se nazivali oni koji su obećavali da za državnu blagajnu pronađu nove prihode. kada je trebalo sve preustrojiti.000 75. a u 17 06.495. admiralski prikaz.00 rubalja u 1706. Za Petrove vladavine. troškovi za njihovo izd ržavanje penju se od 447. Godine 1703.000 rubalja).000 Ukupno: 2.213.270. dok se njihovo izdržavanje penje na 420.000 Ovaj pregled sadrži samo rashode koji su predviđeni i stalno unošeni u budžet.

da upotrebi 727. a godine 1704 rublje i altini (3 kopejke). iako Petar ima dobitaka pri menjanju novca kada šalje svoju pomoć Poljskoj — sve do dana k ada plaćanje te pomoći bude prestalo usled presušivanja monetarnih dobitaka. ipak on omogućuje Petru da prebrodi najteže ratne go dine: da plati svu novčanu pomoć Poljskoj. raniji državni ugovori o zakupu povećani.721. Godine 1700 iskovan je novac od 5 kopejki. i to na rakiju (od vedra). gu bernatoru Ingermanlanda. kao i jedan nov „porez na krčme”. 397. 732. smanjujući mu težinu.0 00 rubalja u 1701. da po veća prihode Ratuše za 779. oslobođe n svake kontrole i stavljen na raspoloženje Petru za njegove vanredne rashode. Na suprot tome.000 u 1703.000 rubalja.000 u 1 705. ovo pretopljavanje novca daje rezultate slične inflaciji: izmenjenom novcu smanjuje se odmah vrednost.297. U XVII veku ona je već bila pretvorila strani novac u moskovske kopejke i polukopejke.000 rubalja..215. ukupno 1. Osim toga. nego zadržava i no ve koji su im po zakonu pripadali. 1. 161. te da tako raspolaže ukupnom sumom od 2. Ižorska kancelarija.000 u 1706. Već 1698 godine polukopejke težine 9 dolja pretopljene su u 6 dolja ½. k rčme i mlinovi oporezovani. Prihodi Ižorske kancelarije odgovaraju donekle Petrovim nadama. te Avgust zaključi mir sa Švedskom —. Tako je stvoren jedan vanbudžetski fond.000 rubalja. banje popisane.000 rubalja za van redne vojne izdatke. Zbog toga je odlučio da pretopi sav novac koji je pos tojao. itd. vanbudžets ki prihodi što ih je ona ostvarila premašaju pola miliona. 312. Petar zavodi jedan postupak kome će pribegavati kasnije kad god bude p reduzeo kakav važniji vojni pohod: 17 9 emitovanju kreditnoga novca. dok cene srazmerno tome rastu. ali sa neznatnom dobiti u poređenju sa onim što je postignuto ovom novom operacijom .000 u 1707. ali privremene: 792.000 u 1702. Tada državna uprava pribegava pretopljavanju novca. Ne samo da ona oduzima nekadanjim prikazima njihove dotadanje izvore prihoda.000 u 1704. poverena Menšikovu. od čega skoro dve trećine pre tstavljaju nov prihod. Ribolov se proglašuje za državni monopol. godine 1701. koj i utoliko više ostaju nedovoljni što se njihov iznos nikad ne prikuplja ni potpuno n i blagovremeno. državna blagajna pretrpljuje velike gubitke usled velikih k upovina u inostranstvu. od 50 kopejki. ugovore i kupovine. kao što pokazuje ovaj pregled: Godine Prihod a u rubljama Prihodi od ranijih zakupa Prihodi od novih zakupa Ukupn o Od toga država uzela u rubljama . te se u tu svrhu osniva godine 1703 jedna nova ustanova. 228. Ižorska kancelarij a zauzima dosta neobično mesto među finansiskim ustanovama toga doba. Ova mera znači slabljenje nedavno zavedenog budžetskog sistema i ustanova koje su mu od govarale. Iako se ovaj izvor prihoda iscrpljuje čim je sav opticajni novac pretopljen. sve nove novčane j edinice. Traže se novi izvori prihoda u izdavanju pod zakup državnih dobara. Ova operacija donela je ogromne dobitke.

910..000 394. neki Dmitrij Solovjev. a potom iščezava u Poljskoj za čitavu godinu dana.. pregled bilansa rashoda i prihoda otkrio mu je tako op .000 394.000 godine 1708. čija je prodajna cena dvaput veća od kupovne.000 1707……… 192. kolomaz. …. rastura ne samo prihod. a to će reći 143.000 rubalja. i na 970.000 rubalja dobiti. Dotada. Ali Petrovi zahtevi sve više rastu. U novembru 1706 godine Petar naređuje da mu se odmah pošalje izveštaj koliko će ost ati u kasi Moskovskog prikaza posle izdavanja plate vojsci.” Tako se stvara spoljna državna trgovina. ni dobitak od pretopljavanja novca.390.…. kredu.000 593.000 394. ni prihodi Ratuše. već teži da prigrabi i spoljnu t rgovinu. koji je za deset godina ostv ario 344. oni ipak ne mogu da zamene dobitke od pretopl javanja novca koji se neprestano smanjuje..000 rubalja godišn je. ali se i ta rezer va brzo iscrpljuje. ali Petar troši dvaput veću sumu..000 379.000 rubalja.370.280. skoro 300. 1074……… 1705……… 1706……… 115. gde s u ga zvali hitni poslovi. mogla su se ona pribaviti iskorišćavajući viškove prihoda iz ranijih go dina.. i ne isplaćuje nabavljačima koji su mu dobavili so.610. „da ne ispusti Rzecz Pospolita.000 449.000 334.700.000 rubalja. a spustiće se na 1.. piše on. kada bi pone stalo sredstava. Kada se u decembru 1707 godine vratio u Moskvu. Godine 1707 mon opol je proširen i na druge preke životne potrebe: katran. godine 1707 na 1. riblje ul je. godine 1705 na 2. Ma koliko bili veliki ovi prihodi. Godine 1705 državna blagajna prisvojila je trgovinu solju. „ovo je veoma hitno”. a godine 1709 i na svinjske čekinje.000 u 1709 god ini.000 574. Stanje postaje neobično teško 1706 i 1707 godine. Zbog toga se trgovina najpreči m životnim potrebama pretvara u monopol u korist države. koja je ostala bez starešine”.. nego i kapital.000. čak je naimenovan i jedan trgovački k omesar kome je povereno da kupuje prekomorsku robu u velikim količinama i da izvoz i rusku robu u inostranstvo.000 369.000 205.000 18 0 ….000. te je godine 1704 pala na 3.000 529.000 360. Jer ne samo da se ne zadovoljava najboljom robom svoje zemlje.000 214.000 rubalja.000 169. ona iz t oga izvlači za pet godina (1705—1710) 715. ….000. tako da u aprilu 1706 godine britanski os matrač Uajtvort može da napiše: „Ovaj dvor je postao pravo izvozničko preduzeće. godine 1706 na 1.. niti čak prihod od državnih dobara izdatih pod zakup ne mogu da zadovolje nje gove potrebe. koji su godine 1702 dostizali sumu od 3.

primil i smo tvoje pismo. Kunem vam se da jedna jedinstvena 18 1 administracija vredi uvek mnogo više. Pre svega. on je usredsredio prihode u Ratušu. Istina. i mi smo već dovoljno raspravljali o tome da li više ruku više vred e nego jedna. Popis iz godi ne 1710. posle kratkih kolebanja. a to će reći na cifre iz 1680.2 od sto. te poreske vlasti ne znaju tačno koliko se poreskih obveznika krije u jednom „ognjištu” od kojih svako ima prosečno po 3.5 od sto). Teritorijalne ustanove koje imaju zadatak da raspoređuju prikupljene sume dobivaju naziv „gubernija. U nekojim oblastima s manjenje je još veće: na severu (u Jaroslavskoj. Umesto uvećanja stanovništva kao što se pretpostavl jalo. koje je on naimenovao za gubernatore.005 „ognjišta” i da računa porez na 812. „Neposredne posledice rada državne uprave”. gde se broj stanovnika uvećava za 289 od sto.” Petar mu odgovara: „Gospodine Kurbatove.64 čoveka i 3. te svi koji su zapisani kao otsutni nisu mrtvi. 20. 37. čak i sa svim ovim ograničenjima. negoduje u svoj im pismima caru: „Kunem vam se. čemu je bio uzrok desetogodišnji Severni rat.018 „ognjišta”. 3. koji je nabrojao samo 637. nego samo onaj njegov deo koji je sposoban da plaća porez. to je regrutovanje v ojnika i radnika. ljudi koji uživaju njego vo poverenje. ali se i oni u toku narednih sedam godina iseljavaju. 0. i jasno je da je ovo opadanje stanovništva posledica Petrovog rada. te će tako uspeti da pronađe nove poreske obveznike. naređuje da se izvrši popis stanovništva.9 od sto. slika ostaje ipak veoma mračna. „posredni uzroci”. varoš Moskva i okolne gubernije pokazuju smanjenje od 25 od sto. Osim toga. bekstvo. Oni pokazuju da su zloupotrebljavanje n arodnih snaga i finansisko iscrpljivanje zemlje. 4 od sto. a u nekojim okruzima čak i preko 50 od sto. skoro celokupno starosedelačko stanovništvo iselilo se u Sib ir. iseljavanje i prelaz u drugi društveni stalež.34 žene. prema kojima je bilo 791. gospodaru.8 od sto. usvojila je jedn o veoma prosto rešenje: odlučila je da ne uzima u obzir taj popis iz 1710 godine. utvrđeno je da se znatno umanjio broj poreskih obveznika. jer pretpostavlja da se ono uvećalo od poslednjeg popisa.6 od sto.asno stanje. Sada pak r ashode usredsređuje u vojni prikaz. čiji su stanovnici manje davali regrute za vojsku a više plaćali ratn e poreze. a u južnim oblastima naseljavanja manjak nije znatniji — od 12 do 14 od s to —. to smanjenje dostiže 40 od sto. U 13 od sto slučajeva popisne liste naznačuju uzroke smanjenja poreskih obveznika: p rirodna smrt. neposredne posledice rada državne uprave. da ćete imati malo koristi od ovih raz nih administracija. kao što smo videli. 29 od sto.. što odgovara smanjiv anju broja stanovnika za jednu petinu (19. prelaz u prosjaštvo i razbojništvo. videće se malo dalje da je veliki broj lica uspeo da izbegne popis i da su se mnogi iselili u druge oblasti . da se on rešio da preduzme korenite mere. Kurbatov. kao i raniji popisi.. 8. Potom za vodi novu organizaciju rashoda i određuje sve državne prihode za potrebe vojske. U oblasti severnog Urala (d o Solvičegodska). povećane redovnim priraštajem stanovništva koji je utvrđen jednim popisom iz 1704 godine u Moskovskom okrugu. Iako se broj „ognjišta” u oblasti donje Volge (oblast slobodnog naseljavanja) uvećao za 17 do sto. Iz sličnih razloga. čije izdržavanje pretstavlja 76 do 96 od sto svih državnih rashoda. Razume se da je pri ovakvom si stemu stanovništvo globljeno više nego ikad. Uzalud starešina Ratuše. ne broji pojedince nego „ognjišta”. i našli smo da nema ničega goreg od sadanjeg ustrojstva. Ali.” Te „ruke” kojima on dopušta da ispražnjuju Ratušu jesu njegovi generali. na njihovo mesto došli su novi naseljenici. posredne posledice toga rada. no koji se nije održao. taj popis ne u zima u obzir čitavo stanovništvo. Kostromskoj i južnom delu Volog dske gubernije).” Rezultati popisa iz 1710 godine su očajni. .000 „ognjišta”. Pred ovakvim rezultatima državna uprava. razn i uzroci. opustošili Rusiju.

dodati nove. Kako su se državni rashodi skoro udvostručili u tome razdo blju. — Prva velika Petrova reforma. stvorene pre nego što je otpočeta prva sistematska reforma. Petar. Pokušaj da se poveća broj poreskih obveznika novim popisom ne samo da je bio bezuspešan. ona koja je toliko oneraspoložila Kurbatova. 3. Uistini. Iako je taj rat započet prilično lakomisleno. Petar upotrebljava tada prviput izraz tup myn herr gubernor. Ne može se reći da je taj rat bio rat bez ikakva cilja ili da je premašao njenu snagu. P ošto se Petar nije hteo da obazire na dotadanje ustanove i na redovne državne prihod e. Sva ova sredstva. Petrove reforme odnosile su se isključivo na spoljni izgled i način odevanja. pomogla su Petru da prebrodi najteže trenutk e. Razume se da je i sam Karlo svojim pogreška ma potpomogao svome protivniku da iskoristi te „skitske” činioce. I baš zbog toga su one nosile obeležje profanisanja i sukobile su s e sa ogorčenim otporom narodnih masa i svih branilaca „stare vere. K ako se državna uprava interesovala pre svega za rat i 18 3 finansije — ona se samo mimogred interesovala za administraciju i pravosuđe. što j e bila posledica neprekidnog regrutovanja vojnika i bekstva seljaka. a tako isto je brodogradilišne radnike nazivao ship ti . zahtevala je od ruskoga stanovništva žrtve toliko velike i dugotrajne kakve ono dotada nije poznavalo. Apraksin. Malo po malo potrošene su uštede iz p ređašnjih godina. Od Narve do Poltave. dak le. i neposredne i posredne. On će iskoristiti to zatišje da sist ematiše i saobrazi posebne mere koje je bio preduzeo u cilju da kako tako zadovolj i najpreče trenutne potrebe. povećanja zakupa za državna dobra i stvaran ja novih monopola. a posebice sniženje vrednosti novca koje je o dgovaralo današnjoj papirnoj inflaciji. zahvaljujući Petrovoj upornoj volji. svojim ljubimcima. — bilo je prirodno da onaj koji je upravljao tim dvema granama državne uprave upravl ja i svim ostalim poslovima i da. svojim gener alima. M. posle prvoga sramnog poraza. koji su isprva bili usredsređeni u Ratuši a potom „razdeljeni” gubernatorima. bude starešina dotične oblasti. iako je ovome bilo t ada dvadeset i osam godina. Rusija j e preživela devet teških ratnih godina. Posebne vojne oblasti bile su još ranije obrazovane u južnoj i jugozapadnoj Rusiji. Kada je godine 1694 prispeo u Arhangelsk u svome još novom mor narskom odelu i sa nekoliko naučnih holandskih reči. ona takti ka povlačenja i čekanja koja je zamenila ratnu veštinu. ne povodeći se ni za kakvim sistemom. Ova pobeda primo rala je Evropu da računa sa Rusijom kao sa vojnim činiocem prvoredne važnosti. jeste stvaranje jedne opšte redovne administracije koja je Rusiji nedo stajala. Ali su ti izvori prihoda vrlo brzo presušili. pobedom nad jednim od najvećih evropskih vojskovođa.” Pobeda kod Poltave dopustiće Petru da se pribere. prirodan razvoj državnih ustanova već joj je bio utro put. Njihova pojava upućuje nas da se još jednom osvrnemo na vojne napore i finansiske nezgode prvih devet godina njegove vladavine. Krajem XVII veka ovi mesni štabovi počeli su da vojnoj administraciji pridružuju i poresku. Za tih devet godina. Gubernije su. Tako je naposletku podelio Rusiju na osam velikih oblasti nazvanih „gubernijama” prema nazivu njihovih upravljača — gubernatora. PRVA SISTEMATSKA REFORMA (1708—1712) Postanak gubernija. a naročito izvući kor isti iz državnih operacija: kovanja novca. koga je on naimenovao za vojvodu Arhangelska. o n se završio. Onaj koga je tako nazvao jeste njegov prijatelj F. ide istim takvim putevima i usredsređu je — ukoliko se za to ukazuje potreba — i vojnu i poresku administraciju u ruke izve snoga svoga generala. staro državno uređenje brzo je ustupilo mesto novim vojnim upravama i ličnim misij ama koje je car poveravao ljudima. nego je još pokazao veliku bedu naroda i opadanje stanovništva. za tu pobedu ima Rusija da zahvali manje svojoj ratnoj veštini a više dvema prirodnim silama: prostoru i vremenu. Osim toga.18 2 Načinimo pregled ovih devet prvih godina XVIII veka. Istina. trebalo je ranijim porezima. ona iz godina 1708—171 2. uopšte uzev. koji su uživali njegovo poverenje.

koji prikuplja poreze. Tako je postala Kijevska gubernija. M. Ali se ovom prilikom Kazanjski okrug potpuno odvojio od Moskve. jezero budućeg Azovskog okruga. plan ustrojstva gubernija. Već početkom leta 1708 godine Petar dolazi lično u Kijev i rukovodi njegovim utvrđivan jem. A. Na mesto admiralteik-a Apraksina poslan je početkom 1703 godine U. na tim tek osvojenim oblastima. nailazimo na guberniju koja ima gubernatora. a to je čitava jedna oblast gradova „određe ih za poslove flote”. svu građansku upravu. Ali Petar mari za sudbinu centralnih moskovskih upravnih ustanova. koji komanduje trupama. sačinjavaju: bjelgor odski puk i razrjad (vojni okrug). finansije i administraciju. da usredsredi sva državna sredstva na tri unutrašnje ob lasti. koji će se kasnije proširiti i primeniti za vreme d ruge sistematske reforme. Tol stoj u ovaj novi vojni okrug Voronježa i Azova. U jesen 1705 godine javlja se buna u oblasti Astrahana. konačno je „opljačkana”. Petar počinje da organizuje granicu stvarajući jednu utvrđenu linij u koja se pruža od Smolenska do Pskova. i to u S molensku i Kijevu. Iako su tri mora isprva redom privlačila Petrovu pažnju. Od vojnog okruga postao je o blast u isti mah fiskalna i vojna. „koja se stara o svim potrebama”. i stavlja mu na raspoloženje sve prihode Kasa cionog prikaza. još pri prvim pokušajima ugledanja na tuđinske uzore.) Interesantno je videti kako se upravo tu.mmerman. buduća Smolenska gubernija. Pošto je praktikovao ofanzivu od 1702—1705 godine. naposletku je postao g ubernator Estonije i knez Ižarske oblasti (1707. javlja potreba za uprošćavanjem. I tako se. Ovaj poslednji ima u svojim rukama. Knez Dmitrij Golicin. a blizu Crnoga Mora jednu guberniju bez gubernatora. Buna je ugušena u proleće 1706 godine. oberproviant koji priku plja žito. on se ne zove bjelgorodski. Tako je konačno stvorena jedna vojno-fiskalna oblast. i on otpočinje brzo građenje jedne flotile u Voronježu. Apraksina. na obalama Beloga Mora jednog gubernatora bez „gubernije”. oberkomendat. i pored još neodređenih ob lika. dakle. nosio je od 1704 godine titulu „gubernator”. kako se žali Kurbatov. i landrikhter. potrebno je d a se utvrdi zapadna granica. Ali „u čast grada Kijeva”. sad mora da menja taktiku i da se povlači ispred Karla XII. a potom k omandant Petrograda. kad on cele godi ne juri po putevima svoje carevine i jedva stiže — i to ne svake godine — da o Božiću svra . i preobrazio se u ono što će kasnije biti Kazanjs ka gubernija. Ub rzo posle toga ova četiri zvanja svode se na dva: 18 4 oberkomendat i landrikhter. Tome cilju namenjuje on direktno prihode S molenske oblasti i potčinjava smolenskog vojvodu Saltikova jednome svom poverljivo m čoveku. nego kijevski gubernator. Menšikov p ostaje najpre komandant Šliselburga i Šlotburga (posle zauzeća Orješka). Petar odmah šalje tamo P. Na trećem moru. iako nosi titulu sudije. koji ne liči nimalo na nekadašnje vojne okruge. Menšikov.timmerman-ima premešta se žurno iz Arhangelska na D on. Ukoliko napreduju ruska osvajanja u baltičkoj oblasti. Videli smo. Petrogradska (In germanlandska) gubernija pokazuje po prviput godine 1707. posle toga dobiva on titulu gubernator generalis Ingermanlandiae et Careliae. Ovu oblast. koji je sudija. Balt ičkom. koju je nasledio od svoja dva prethodnika koji su r anije bili na čelu vojne komande. On zamenjuje svoju titulu nazivom admiralteik. Naredne godine pripremanje pohoda na Azov svraća njegovu pažnju sa severa k a jugu. brata admiralteik-ova. a to je jedan od Petrovih lju bimaca. Ovom gubernijom upravljaju isprva četiri državna činovnika s a tuđinskim titulama: oberkomissar. kao i „niži gradovi” na simbirskoj utvrđenoj liniji. „Guverner” sa svojim ship . Kirilu Nariškinu. koji je „upravljao bjelgorodskim razrjadom”. Ratuša. Umesto da ide na Pskov. stvara nov tip gubernije. te će on biti i gubernator Azova. ipak on mora usled potreba koje je nametao Severni rat. a zatim pristanište u Ta ganrogu. koji Petar tek beše osnovao godine 1703. gde su još od XVII veka smeštena dva đeneralštaba. Karlo se odlučuje u februaru 1708 godine da pođe na Ukrajinu . U očekivanju neprijateljevog napada. ali se upravo na jugu stvara za njega ono što će se kasnije zvati „gubernija”.

te gubernatori mogu po prviput da otidu svaki u svoju guberniju. koji je bio zaveden u osvojenim oblastima. između mera koje je preduzeo 1707 godine i njegove odluke. na primer. Jer Petar je ostvario ovu reformu. ma da on jedva stigne da se na brzu ruku upozna s njima . Istina. njegov protivnik ga ne ostavlja na miru. Ovoga 18 5 puta. no on se ograničavao na bitne od redbe reforme: na raspodelu gradova i pukova na gubernije i na novu razdeobu pri hoda. te se tako događalo da je metodični plan postajao samo komad bezvredne harti je koji nimalo ne odgovara stvarnosti. oko Božića 1709 godine. naredio da se istražuju sredstva „kako bi se sastavio kraj s kraje m i našao novac za redovne potrebe. pošto je potreba za novcem neobično hitna” (Whitwort h). U decembru 1707 god ine naređuje on da se „pripoje gradovi — izuzev onih koji se nalaze na 100 vrsta od Mo skve — prema oblasti u kojoj se nalaze. bilo o nedostatak saobražavanja. ali nekoj i od njih još ne behu napustili Moskvu. Tek januara 1710 godine Petar se vraća u Moskvu i saziva prvu skupštinu gubernatora. kaogod i mere koje je pre toga predu zimao. jer su prikupljeni podaci nedovoljni. prema njegovom ličnom tvrđenju (u Istoriji Švedskog rata). 6/17 januara 1708 godine on ustanovljava pri svojoj ličnoj kancelariji Bo jarski savet koji će ga zastupati za vreme njegovog osustvovanja i naređuje „ministrim a” da se sastaju triput nedeljno i da vode zapisnike svojih sednica (u kojima „će se i spoljiti glupost svakoga od njih”). Bojarski savet pripremio je jedan prethodni nacrt zakona. Skupštine gubernatora i poreske mere. Za vreme zime 1708—1709 godine. U januaru 1709 godine car im naređuje „da prouče pobliže razne poslove svoj ih gubernija”. Proteklo je dosta vremena. I tako. To su datumi pr ve Petrove ozbiljne reforme. ova prva Petrova reforma može se nazvati sistematskom samo u najobičnijem sm islu reči.ti u Moskvu na nekoliko dana? Jer se obično o Božiću nagomilaju svi poslovi koji zahte vaju njegovu ličnu odluku. Ali već 5/16 januara 1708 godine on opet odlazi iz Moskve da cele te godine mo tri na kretanje Karla XII. o životne neophodnosti koje su ga primoravale da poništava sve ono što je bio ust anovio. da se „bavi građanskim poslovima”. To je klica budućega Senata. On mora da čeka Božić između 1710—1711 godine da bi sazvao u svojoj novoj severnoj prestonici. kao što smo videli. Arhangels ku. Istina. a drugi su pratili Petra pri njegovim ratn im pohodima. tek posle mnogih i neprekidnih spoticanja bilo o nedovoljnost obaveštenost i kod svojih saradnika. Kazanju. ili pak o nove činjen ice. i to Kijevu. da je on u decembru 1707 godine. pomoću nekoliko hitno ispi sanih redaka — koje će ministri imati da razrade i preobraze u zakone — postavljeni su temelji dveju važnih ustanova moderne Rusije. posle jednogodišnjeg otsustv ovanja iz Moskve. .” To je klica buduće podele Rusije na gubernije. i da budu spremni da stupe na dužnost i da prikupljaju poreze već od poče tka 1710 godine. pridodati su im pomoćnici pod na zivom landrikhter-i. Petrogradu. Zna se. koju je objavio prilikom svog povratka u Moskvu godine 1709. on počinje „da se bavi gr ađanskim poslovima”. Tek posle p obede kod Poltave. Ali i ovoga puta on ne može ništa da odluči. — Gubernatori su već bili postavljeni. umesto u Moskvi. U međuvremenu (1708). on svoje reforme može da izvodi tek delimično. Smolensku. vraća se on najzad u Moskvu posle otsustvov anja koje je trajalo skoro dve godine. Da bi im se olakšao prethodni rad. usred decembarskih mrazeva. drug u skupštinu gubernatora. on i ovoga puta samo sistematiše svoje ranije odluke. Za vreme rada ove skuštine reforma je približno sasvim utvrđena . već napada iznenada na varoš Gajdar. A kako je on lično neprekidno zauzet brigam a koje u njegovim očima ostaju važnije nego preduzeti posao. t e je Petar primoran da provede božićne praznike u Sumi. Treba zapamtiti ova dva datuma: božićne praznike 1707 i 1708 godine.

Pošto je ovako odlučno rešio to pitanje . Istina. Ali taj neuspeh ga goni da se još više nada miru. ako se pouzdamo u Boga?”. Usled toga gubernije su podeljen e na posebne „otseke” (146 i po otseka. a pojavljuju se i saveznici koji bi že leli oslabljenje Švedske.000 rubalja. a to će reći da se ustanovi jedan nov porez koji bi moga o da popuni deficit i da se „naplaćuje u svim oblastima.18 6 Pitanje izdržavanja vojske je sada jedna od prvih Petrovih briga. Međutim situacija — kao što će se ustanoviti posle nekoliko godina na osnovu tačnih računa — ila je mnogo manje ozbiljna nego što se mislilo.033 za garnizone). čiji se kraj već nazire. Najvažnije tvrđave u Estoniji. Go dina 1711.413 za pešadiju. pod pretnjom najsvirepije kazne. Treba plaćati troškove „prvenstveno pukova a ktivne vojske. druge zemlje izlaze joj u susret. njih treba „platiti iz viškova. a pukovi se raspoređu ju srazmerno broju „otseka” svake gubernije. I tako će se reforma roditi u prilično nezgodnim okolnostima godine 1712. ambasadorske kancelarije i a rtilerije”. Dotada su se najpre zadovoljavale lokalne potrebe. i on „zabranjuje. i pored nedovoljnih podataka. te se tada prviput posle mnogo godina može pomišljati na mir . oduzimaju najpre od prihoda gubernija sume potreb ne za ona četiri glavna prikaza.000 za vojsku. i da ti prihodi n isu dovoljni. naprotiv.330. Posle pobede kod Poltave i kapitulacije vojske Karla XII pred Perevoločnajom. Kijevska i Azovska gubernija. i 815. Očekujući drugo zasedanje Saveta gubernatora. ovaj rat potrajaće još jedanaest godina i primoraće Rusiju da podnese nove i teške žrtve. međunarodni položaj Rusi je je učvršćen. 156. samo za tu godinu. Otsada se. jer on krajem aprila piše Apraksin u: „Zar nije očajno što se moramo tući sa ovakvim neprijateljima. pa potom se ostatak prihoda predavao centralnim ustanovama (Ratuši) koje su imale dužnost da ih razdele raznim p rikazima.000 rubalja. pronašle su i ovde jedno sasvim prosto rešenje.159.000 za đeneralštab.” U smislu ove Petrove odluke Skupština gubernatora ustanovljava nov budžetski predlog od deset članova. Prihodi stvarno prikupljeni u raznim gubernijama godine 1710 premašaju znatno 18 7 budžetska predviđanja i daju višak od 900. po pola rublje od ognjišta”. a to su Petrogradska. prikaz admiralstva i prikaz ambas ada. Ne ostaje ništa drugo sem da se pribegne jednom načinu koji je primenj ivan pre Petrove vladavine. u isto vreme porazni rezultati popisa stanovništva iz 1710 godine pokazuju znatno smanjenje broja por eskih obveznika. Što se tiče ostalih izdataka. izuzev rashode dvora i četiri glavnih prikaza. treba se bar pobrinuti za one koje su najpreče i razdeliti prihode između če tiri ustanove: prikaz rata. jer su se odlučile da prikupljaju porez na osnovu nekadašnjih već zastarelih ci fara. Uistini.207 za gardu. „Ministri” donose tada odluku da „povere tu dužnost gubernatorima”. da uvidi krajnju ozbiljnost situacije. Uskoro postaje jasno da tri gubernije u kojima je skoncentrisan na jveći deo vojske. Razume se da ovaj sistem. napušta prestonicu i ostavlja Bojarskom savetu brigu da pronađe način kako da se zad ovolje ostali rashodi. 840. iako stavlja na teret gubernijama deficit.996 za ad . i on im omogućava da slobodno deluju i da odmah zadovolje sve rashode.319 rubalja za vojsku (91. zatim garnizonskih trupa. Petar usvaja jedno sasvim prosto rešenje.792 rublje za ostale prikaze (433. 764. a da gubimo iz vida ra t sa Švedskom. od čega 3.666 za konjicu.834. 340. Na skupštini gubernatora 1710 godine Petar može. a gubernijama se ostavlja samo preostatak tih pri hoda. Godine 1711. Pošto je nemogućno zadovoljiti sve potrebe. Tada se prviput javlja deficit od pola miliona. mornaricu. da se novac upotrebljava z a druge troškove pre nego što se obezbede oni prvi”. označava početak novoga doba zategnutosti i napora. Prihodi. Vlasti. To je i odlučio Bojarski savet 28 februara 11 marta 1710 godine. artileriju i diplomatij u. prikaz artilerije. od kojih se očekivao maksimum — na osnovu prosečne cifre dohodaka iz 1705—17 07 godine — dali su samo 3. Ukupni rashodi penju se na 3.000 rubalja. iste te 1711 godine Petar je pretrpeo jedan poraz na reci Prutu . mornarice.192. on ga ne otklanja. kojim se predviđa 2. upotrebljava ju već odavno sve svoje prihode na izdržavanje pukova. pošto se prethodno provere. kao što smo videli. umesto da otvori period mira. svaki sa po 5. Petar naređuje da se na osnovu ist ih cifara raspodele troškovi na izdržavanje pukova. Livoniji i Kareliji predaju s e jedna za drugom. Nasuprot tome. ovaj višak poznat je vlastima.536 „ognjišta”).

Ovaj novi budžetski sistem primenjen je počev od godine 1712. Docnije ćemo videti njeg ove rezultate. da su već krajem XVII veka postojale oblasne grupacije (vojni i fi nansiski okruzi). Drugo. izostavljeni su iz budžeta svi ostali rashodi. 99.026. prestoni ca Rusije.131 rubalja prihoda. da bude dosledan sebi: „Ako su gubernije konačno ustanov ljene. koji iznose oko pola miliona. Dotada je ona bila središte. a one koje ne iščezavaju potp uno. One prestaju da budu državna upravna tela. I sam Kurbatov. koja nije služila za poprište vojnih operacija. nego ih je Moskva dodeljivala raznim oblas tima po svojoj volji. pošto su najpre predali svoje poslove organima stvo renim na licu mesta. To je i učinjen .111 rubalja rashoda prema 3. Organizacija gubernija. 148. Zasada treba da rasmotrimo tri elementa reforme: gubernije.568 za prikaz artilerije. a zatim prikazi koji se bave kovanjem novca. a to će reći administrativnim ustanovama istoimenih gubernija. dao je Petru s avet. Oblasni prikazi. Ali izvesni prikazi. narušavajući ist oriski red i ne vodeći računa o prošlosti. koji su bili grupisani prema fiskalnim potr ebama i koji su sačuvali svoju organizaciju sve do stupanja Petrova na presto. pretstavljaju ustanove od opšteg a ne lokalnog interesa: to su najpre „četiri ustano ve” kojima gubernije moraju da šalju direktno svoje prihode. Isti preobražaj vrši se u čitavom nizu centralnih ustan ova Moskve. što izaziva promenu njene centralističke organizacije. ukinuti su. i neki drugi. za koga sada tu nema više posla. Nema više deficit a. Andrejevski. Posle ove raspodele. Istina. Lešk ov. već od početka Severnoga rata beše usredsredila u svojim kancelarijama upravu vojnih i finansiskih poslova. Gradovski. Jer j e istina. Šta će biti sa ovim ostacima tako uništene central ne moskovske administracije? . ona postaje prost oblasni glavni grad. koji su otsada grupisani prema geografskim obzirima: prema blizini ili lakoći rečnog saobraćaja. tačno je da su na severu i u centru Rusije nekadašnji teritorijalni sistemi (apanaže koje je Moskva prisajedinila) odavno prestali da postoje i da su gradovi. Ovi okruzi. ušli su u sastav Azov ske i Kijevske gubernije. da u Rusiji nisu postojale oblasne i pokrajinske jedinice pre Petra Vel ikog. Ali će sada i ona biti pot isnuta. — kaže on — onda je potrebno da se meću njima razdele prihodi Ratuše”. ta ko da je svaka grupa gradova raspodeljena na četiri 18 8 ili pet gubernija. 008. što iznosi ukupno 3. 22. koji se ranije protivio decentralizaciji. Kurbatov. jer da bi s e on postigao. Središna Rusija. kao što smo videli. što je stvorila teritorijalnu vezu izmeću ovih gradova. 651 za prikaz farmacije. no koji se moraju pokriti ma na koji način. Drugi istoričari. dakle. ostaju samo kao lokalni organi. kao Lohvicki. Petrova reforma imala je. usled same prirode poslova kojima se bave . uostalom veoma mudar. podeljena je prosto na dve velike oblasti. 111. koji su neka da bili raspodeljeni u ove finansiske grupacije ulaze u teritorijalni sistem. nis u sačinjavali oblasne upravne jedinice.031 za prikaz ambasada. te su one primorane da predadu svoje poslove pokrajinskim ustanovama . Moskva doživljuje u to vreme znatan preobražaj.546 za dvorske troškove. zamenjujući tako nekadašnje prikaze. tek u vremenu o kome govorimo. Mroček Drozdovski. tu posledicu.miralitet. — Nekoliko pravnih istoričara. kao na primer Kaz anjski i Sibirski. već naprotiv izvestan mali višak. gradovi. Ova. poslovanje Ratuše ograničilo se na prikupljanje prihoda Mosko vske gubernije. raspo delu pukova i Senat. polazeći od jedne tačn e misli. pa čak i još s tarije. Kako su njeni prihodi poticali većinom iz severnih pokrajina. Dmitrijev. Oba ova mišljenja izgleda da su pogrešna. razrjadi Sjevska i Bjelgoroda. prvo. Nevolin. smatraju da je on stvorio gubernije i okruge po svojoj volji. izneli su pretpostavku da gubernije koje je stvorio Petar nisu ništa drugo do nekadašnje administrativne oblasti Rusije XVII veka. Moskovsku i Arhangelsku. tako ona gubi svoje obeležje ministarstva finansija i postaje obična lokalna ustanova. ovaj višak je samo prividan. Prilikom stvaranja gubernija. naimenovan je sasvim prirod no za gubernatora Arhangelska. Ipak.

Gordona. poverio vođenje poslova. Videli smo takođe da izvan kontrolisanog budžeta Petar raspolaže i vanbudžetskim sumama. Ideju o „besmrtnim” vojnicima pozajmio je on od svoga protivnika Karla XII. ne dop uštaju mu da lično nadgleda rad svoga Saveta. Već od početka Severnoga rata.” Devetorica senatora. I Andrejevski ističe da je ova reforma svesn o delo. već u samom početku reforme uvidelo se jasno da će. Ali sama činjenica da je nekadašnja Bojarska duma. u drugima nije bilo ni jednog jed inog puka. gubernije vrše isti posao kao i prikaz rata. „Petar je osudio Dumu da iščez ne. n iko više nije znao ko upravlja državom. jer je ona bila samo jedna zastarela ustanova nesposobna da udovolji savreme nim zahtevima”. a to je veza sa njihovim odgovarajućim gubernijama. Očevidno da je i Petar težio tome cilju. uoči svog polaska u ratni pohod na Prut (odmah posle druge skupštine gubernatora). doklegod bude trajao rat. puk koji je najpre nosio ime svoga komandanta Al. S d ruge strane. kome je dužnost da pa zi na izdržavanje trupa. i skupština koja je pozvan a da tu zasedava dobila je obeležje vladarevog privatnog saveta. tada bi se prosto vratilo teritorijalnom sistemu sa kraja XVII vek a. I tada. dodeljen svakom puku od strane odgovarajuće gubernije (1711 ). u koju spada i Astrahan. i ova omaška izazvaće kasnije veliku zabunu. Od godine 1707 on naređuje S avetu da se okuplja redovno i da vodi zapisnike svojih sednica.Raspodela pukova. dok je veliki broj pu kova bio skoncentrisan u izvesnim gubernijama. iščezavanje Dume vrši se postepeno i neosetno. c areva lična kancelarija postala je državni kontrolni organ. o kome je Peta r. i Moskovska gubernija plaća njegove troškove. niti kojoj su vlasti potčinjeni gubernatori. Ali. čak ni jedan državni činovnik ka kav je bio Kurbatov. istina. a zatim ime mlado ga Šeremetjeva. Komesari koje su otposlale pojedine gubernije primorani su da prate p ukove pri svima njihovim marševima. Međutim. u to vreme imao prilično nejasan pojam. Riksdagu ili Senatu Štokholma. monopol poreza i druge monopole). njegova otsustvovanja. on je propisao da pukovi nose imena onih gradova koji će morati da se staraju o njihovom izdržavanju: tako na prim er. od činovni ka. neprekidno premešta nje trupa onemogućiti raspodelu vojnika po gubernijama. da bi mogao njima slobodno raspolagati. a prilikom stvaranja gubernija i uki danja prikaza. raniji sistem kontrole menja se takođe. u ukidanju Bojarske dume i ustanovljavanju Senata dokaz careve političke mudrosti. Ali u ovome sistemu. 18 9 prekršten je u Astrahanski puk. isto toliko česta koliko i dugotrajna. — Ideja vodilja reforme ne može se pomiriti sa postojanjem central nih vojnih prikaza. Kada se mehanizam prikaza poremetio. te tako njihovo zvanje gubi svoj pravi smisao. I zmeđu gubernija i cara ne postoji više nikakav posrednik. jer. Ovaj sistem ima izvesne sličnosti sa švedskim vojnim sistemom. i taj savet nije mnogobrojan. Ako pukove treba da izdržavaju gubernije onda je logično staviti ih u direktnu vezu sa ovima. Stvaranje Senata. I zaista. Zbog toga je po jedan komesar. Otuda nov izvor komplikacija. Ukazom od 22 feb ruara/5 marta 1711 godine proširuje ga on dalje i „ustanovljava Upravni senat zbog s vojih uobičajenih otsustvovanja izazvanih ratom. puk Gaspara Gulica (koji je kasnije nazvan Šambers ov puk) postao je Rostovski puk. koje ne podležu ničijo j kontroli. Ovo se nije o dmah uvidelo. koja bi se možda izbegla. za čitavo v reme njegovog otsustva. godine 1710 položaj ovoga Saveta menja se iz korena. u sličnoj situaciji. pobija ovo shvatanje. Petar se seća ili saznaje za primer Karla XII koji je deset godina ranije. piše na primer Petrovski. Kao što je dokazao Ključevski. jer njegovo izdržavanje pada na teret Kazanjske gube rnije. d a je mir zaključen u predviđenom roku i da su pukovi bili otposlati u svoje odgovara juće gubernije. naimenovanih . od „ministara” — kako ih on naziva. kao što smo vi deli. čije ćemo posledice videti. u vremenu ustanovljavanja Senata (godine 1711) već odavno bila iščezla. da je on tome dodao izvesne posebne poreze (prihode ižorske kancelarij e. I pored svog naziva Savet koji se okuplja u carevoj ličnoj kancelariji sastavljen je sa mo od šefova raznih administracija koji spadaju u najbližu Petrovu okolinu. — Istoričari su ponekad videli.

Ali stvarajući ove fiskale. kao što ćemo uskoro videti. posl ovođe.19 0 za članove te nove skupštine. Treba imati u vidu da Petar neće da dopusti Senatu da pozajmi od n jegove lične kancelarije gotovu organizaciju i zakonske forme kontrole kojima ona raspolaže. koji — kao na primer Menjšikov i Apraksin. Nasuprot tome. koji m ogu biti kažnjeni zbog nedostataka i pogrešaka u službi i koji su samo upravnici. ako se nekoja guber nija pokaže neuredna u svojim plaćanjima. da bi ove njegove naredbe mogle biti izvršene. On mu daje jednu posebnu kancelariju. i ta špijunska o rganizacija ubrzo diskredituje ovu ustanovu. njegov nekadanji profesor. administracija se odjednom našla u po . Petar je težio da se okruži prijateljima i vernim slugama. Oni su potčinjeni „šefovima”. ka ko gubernije ne upućuju nikakav izveštaj Senatu. careva lična kancelarija. k ao takva. posle toga treba da obeleži delokrug rada ovih ustanova i da stvari zakonsku vezu između S enata i gubernija. koji bi bili vezani za njega ličn im vezama. Zbog toga on većinom daje ove poverljive zadatke oficirima svoj e garde. ne izuzimajući ni ličnosti na najvišim položajima. pod pretnjom smrtne kazne. Zabranjeno je čak. Petar je preneo na njih dužnost da se brinu o svim poslovima koje je trebalo svršava ti posle stvaranja gubernija. jedan pribilščik. ona prima od cara hitne i kratke naredbe. Ovo su samo stručnjaci. bez obzi ra na njegovo poreklo čija bi dužnost bila da potajno nadzirava svaku lično st. koja sad ne prima više izveštaje o tekućim poslovima.” Pod upravom ovoga ober-fiskala stv ara se u unutrašnjosti zemlje čitava mreža agenata. Na trećem mestu njima se pridaju — radi održavanja vez e između njih i gubernija — komesari koje odašilju same gubernije. podvrći ove kome sare telesnim kaznama dvaput nedeljno. jer novac je živac rata”. u odnosu na pojedince i ustanove koje su im potčinjene. organizacija Senata ostaje i dalje nesavršena. koje se odnose na posebne i konkretne slučajeve. dovitljiv čovek koji je postao stručnjak za monopole i oji je ranije bio pretsednik Ižorske kancelarije. Ali. a imaju većinom fiskalno obeležje. Na četvrtom mestu njima je naređeno (ukazom o d 5/16 marta 1711 godine) da naimenuju za ober-fiskala jednog „pametnog i dobrog čoveka. koncentrisano je u jednom posebnom i tajnom otseku n jegovih kancelarija. Ovaj cilj. Pošto je predala svoje arhive Senatu. Petar se ne brine mnogo da upo zna posledice takvih svojih naloga. Sve ove mere imaju za cilj da popune praznine koje je ostavilo za sobom rasturan je centralne administracije. što treba imati u vidu — nisu istaknute ličnosti koje bi igrale neku važnu ulogu u politici. jedan „nov čovek”. već ober-sekretar Ščukin. a „računovodstvo” ili ukupni pregled budžetskih tabela koje je ustanovila svaka gubernija. Ali čak i ovako. na čelu koje se nalazi ne šef careve lične 19 1 kancelarije Nikita Zotov. Ova novina stvorila je veliku zabunu pri izradi budžetskih izveštaja. — administrativne a ne zakonodavne. koje on dopunjuje postepeno novim naređenjima za vreme svojih putešestvija. Njegove dužnosti odgovaraju potpun o posebnim uputstvima koja su data Senatu: „prikupiti što je moguće više novca. oni mogu. Što se tiče samoga Senata. od februara 1712 godine. Na drugom mestu. on je primoran da doda Senatu jedan izvršni organ i jednu urednu kancelariju. Ova tri elementa čine jedinu razliku između Senata i nekadašnjega S aveta pri carevoj ličnoj kancelariji. careva lična kance larija predala im je kontrolu nad guberniskim budžetima (komisija Vadb olski. davnašnji prijatelji i vojni i diplo matski saradnici Petrovi — jesu iznad Senata i imaju pravo da pri opštenju sa njim u potrebljavaju formulu: „Po naređenju Njegovog Veličanstva”. primorana je na besposličinje. da se p odnose tužbe protivu njih dok se car ne vrati. pod imenom fiskali. kao u staro doba. oni pr etstavljaju vladarevu ličnost. Ali. čiji su metodi t ek bili utvrđeni. Na prvom mestu poverio im je kontrolu nad vanbudže tskim prihodima (monopoli i „dobiti”). nije bio dostign ut. on je dakle u početku samo jedna privremena ustanova.

to je potreba z a Petra. pokazuju koliko su diplomatski odnosi Rusije postali složeni. Odatle odlazi u Volgast. neuspeh danskih o peracija u Pomorju dovodi ga juna 1712 godine na pomorsku obalu. Godine 1710 prisustvuje opsadi Viborga. Pri povratku. — Petrova putovanja u inostranstvo. U ovakvim okolnostima car je u nemog ućnosti da i dalje igra ulogu zakonodavca. već i da ode na Zapad da učvrsti svoje saveze i da uskladi plan svojih vojnih operacija sa operacijama svojih saveznika. Tu u Jaroslavlju on razgovara sa diplomatskim pretstavnikom volfenbitelskog dvora i ugovara ženidbu svoga sina. a da bi očuvao uspomenu na pobedu kod 19 2 Poltave. ali bez uspeha. u raspodel i pukova i administrativnim metodama Senata. a to će reći u administraciji gubernija. a potom kroz Drezdu odlazi na lečenje u Karlove Vari. i zato se ovo doba može nazvati „period h aosa”. U aprilu 1711 godine. na čelu svoje voj ske. Posle toga on odlazi na Prut. u svakom pojedinom ele mentu reforme iz 1708—1712 godine. i to od početka . i u Anklam. zatim. o n prelazi Poljsku i Prusku. Što se tiče uzroka suprotnosti između cil ja reforme i nedovoljnosti njenih rezultata. umesto očekivanoga mira. Nered u računovodstvu nije posledica slučaja. sav iznuren. U novembru prolaz i kroz Drezdu i Berlin i pridružuje se svojoj vojsci. On odbija mir koji mu sult an nudi „da ne bi ohrabrio neprijatelja”. Računovodstvo je toliko dezorganizovano ovim promenama. koji on naziva „uzglavljem Pretrograda”. carevića Alekseja. slika opšteg r astrojstva države posle stvaranja gubernija. kao što smo videli. prus kim prestolonaslednikom. Posle svog poraza na Prutu. svečano otvara u Petrogradu crkvu svetoga Samsona i pušta u more ratni bro d Poltavu. da predadu svoje izveštaje i druga potrebna dokumenta. POSLE POLTAVE Diplomatija i rat (1709—1717). Iznuren neprijatnostima le tnjega rata. a narednog meseca sastaje se tu sa kraljem Avgustom. odlazi ponovo na lečenje u Karlove Vari i u Teplic. Tu mu još francuski ambasador Baliz predlaže posredovanje Fran cuske između Turske. Petar odlazi u Poljsku i u Torunu ima sa kraljem A vgustom sastanak kome prisustvuje i ambasador Danske. u Jaroslavlju u Galiciji. oni se jasno ukazuju: to je pre sve ga nastavljanje jednoga mučnog rata. odmah posle pobed e kod Poltave. Posle kratkog bavljenja u Petrogradu. 4. on prvi baca tri bomb e pri opsadi Rige. knegi njom od Volfenbitela. ne bez zadnje misli. da je ono godine 1714 ponovo premešteno u carevu ličnu kancelariju. a tu ulogu on neće da poveri nikome. sa Sofijom-Šarlotom. U okt obru šalje Turskoj ultimatum koji prouzrokuje zategnutost rusko-turskih odnosa. Malo kasnije susreće se sa p ruskim kraljem Fridrihom I u Marijenverderu. gde vrši smotru nad danskom flotom. Švedske i Rusije. ne samo da krstari Rusijom od Baltičkog do Belog Mora i od Belog do Crnog Mora. on slavi veridbu svoje bratanice Ane (ćerke njegovoga brata Ivana) sa vojvodom od Kurlandije. ima krat ak sastanak sa Lajbnicom. O Božiću 1709—1710 godine saziva on prvu skupštinu gubernatora u Mos kvi.ložaju savršenog nepoznavanja državnih rashoda. na nov razgovor sa poljskim k raljem. i stiže u Jaš da se sastane sa gospodarem Moldavije. Posle zauzeća Rige i Revala (u leto 1710). jer se gubernije uzdržavaju. a zatim se u Krosenu susreće sa Fridrihom-Viljemom. ali . sve do trenutka kada sta ri Zotov umire i kada njegova ustanova iščezava zajedno sa njim (u jesen 1717 godine ). gde prisustvuje carevićevom venčanju. u malom. koji mu o bezbeđuje pismenim sporazumom pomoć jednog kontingenta poljske vojske protivu Turske . zaključuje ugovor sa gospodarom Mold avije Kantemirom. gde Menjšikov ops ađuje Štetin. Usled tog a nastaje isto toliko duga koliko i besplodna prepiska. Ali je u oktobru već u Torgau. a to će reći od stvaranja gubernija onakvih kakve su ih utvrdile „budžetske tabel e” iz 1710 godine. Ali zabuna ipak i dalje postoji. Krajem septembra 1709 godine. Klice ovoga rastrojstva nalaze se. a ovoj je stavljeno u dužnost da ponovo pregleda novi budžet. On je.

koji ga nisu očekiv li. radi obuke. i Švedska ima za protivnika samo Dance i nekoliko ma lih nemačkih dvorova — jer Turska tada tek počinje da stiče važnost — koji upravo i postaju prvi zapadni saveznici Rusije i neprekidno razgnevljuju Petra svojom dvoličnošću i spl etkama. Razume se da je tada bilo još prerano p ostavljati najveći deo ovih problema. O ovome se raspravlja na svima sastancima. gde se sastaje sa izb ornim knezom. Ruski ambasador i. Matvjejev piše iz Holandije: „Sadašnji rat protivu Švedske je veoma neprijatan Ujedinjenim Oblastima i veoma štetan po celu Holandiju. Ako on uspe da pose dne jedno pristanište u toj oblasti. jer vi imate nameru da oduzmete od Šveđana pristanište Narvu ili Nienskanc na Baltičkom Moru. naprotiv. pa čak ponekad i podlu po litiku. Turska.” Kada je Petar zatražio od Holanđana da prime u službu. Iako su se. Srbe. i ta dva vladara odg ovaraju time što su potukli Šveđane kod Švabšteta i oterali ih 30 januara/10 februara iz F ridrihsštata u Holštajnu. na čijem će ostvarenju radi ti docnije nekoliko generacija. Pri povratku zadržava se on u Hanovru. ko ji tek što beše nasledio presto svoga oca Fridriha I. Holandsku i Francusku. drugostepene sile. Petar je grabio sve prilike k oje su se ukazivale. Švedske i Turske. koja izaziva — naročito kod pomorskih sila — zavist u p ogledu ruskih namera. kada su „Englezi i ovdašnji ljudi rešeni da nam ne dopuste da ma šta imamo na tome moru? Oni neće ni da čuju za tako blisko susedstvo. pošto su se oni sami nametali Rusiji. Poljske. Švedska može da se osloni na tri pomorske sile. koju isto tako podržava Francuska. Iako nas oni dočekuju ljubaznim rečima. a to će reći protivu jed ne države koja je pre ratnih avantura Karla XII uživala veliki ugled u Evropi. Ova ravnodušnost počinje da iščezava posle pojave ruske mor narice u Baltičkom i Crnom Moru. i u Šenhauzenu blizu Berlina. Grke. Danci i Saksonci. Držanje velikih sila pred sve većim uticajem Rusije menja se iz osnova posle pobede kod Poltave. 4. U početku Petrove vladavine Rusija je „beznačajna činjenica”. Jermene. gde se susreće sa Fridrihom-Viljemom. i pored svih pomoći i trupa što ih obilno obećavaju Petrovi diplomatski pretstavnici u inostranstvu. koja je povukla Petra u pohod na Prut dajući mu lažnu nadu da će hrišćani dići ustanak u pozadini turske vojske. i on je raspoložen da joj prepusti Livoniju. ali je isto tako bilo teško izbeći ih. ali neiskusan. Ali udaljenost njihove eventualne zaštitnice izaziva kod. već istinski — sfera 19 3 posebnih interesa Rusije i niz spoljnopolitičkih problema. Ovo nabrajanje dovoljno je da pokaže teškoće borbe protivu Švedske. Poljska je postala njegov saveznik. Bugare. pretrpeli su poraz od Šveđana kod Gadebuša. Eng lesku. hrišćana na istoku strah od turske osvete u slučaju da Rusija zadocni ili se čak i odrek ne namere da im pomogne. Mat vjejev ga obaveštava „da oni nimalo ne žele da uče pomorskoj veštini naše ljude. 17/28 januara 1713 godine on se sastaje sa danskim kraljem u Redensburgu. kao što je bila na primer politika hrišćanskih vođa u dunavskim pokrajinama Vlaške i jednog dela Moldavije. Niko nema volju da stane na s tranu Rusije. Tada se isto tako p ojavljuje — ne u apokrifnom „testamentu” Petrovom. jer će mu tada sva vrata biti otvorena. — kako on kaže. Sistem interesa koji su stvorili uspesi Rusije pojavljuje se jasno. te im nalaže da vode dvosmislenu. koja je proširila svoje oblasti do severoistočne obale Baltičkog Mora i koja je u prvom red u evropskih velikih sila.” Raspoloženj ngleske je isto takvo: „Zar mogu Engleska i Ujedinjene Oblasti — napominje opet Matv jejev — imati simpatija prema nama i otvoriti nam vrata ka Baltičkom Moru”. njihova . Već 1700 godine. razume se.„pokazujući više revnosti nego pameti”. koji se tada prviput najavljuju u diplomatskom telu. koji preklinju Rusiju da ih oslobodi. te je neizbežno rasparčavao svoju snagu. ima protivu sebe sve potlačene hrišćanske narode: Rumune. Energičan. Od njegova tri eventua lna neprijatelja. grčevito su se uhvatile za ovu novu vojničku silu koja raspolaže prostranom teritorijom i neiscrpnim mnoštvom „besmrtnih vojnika”. Slabljenje Švedske i pojava Rusije na evropskoj pozornic i poremetili su nekadašnju političku ravnotežu. nailaze na hladan pa čak i na ironičan prijem u raznim evropskim prestonicama.000 mornara iz Arhangelska. ali druga dva neprijatelja dovoljni su da neobično otežaju njegov zadatak. sve velike sile — a naročito pomorske sile — pokazale neprijateljski raspoložene prema ovom razvoju Rus ije. — govore ljudi — mi ćemo biti primorani da ga se bo jimo isto koliko i Francuza.

i razume se. Ali Matvjejev piše iz Londona: „Engleski minis tar je veštiji i okretniji u svojim spletkama nego i sami Francuzi. Iz svih njihov ih reči. Treba je dakle udaljiti od evropskih poslova i od saveza. već da ga isprate učtivim frazama. Zato. ne obzirući se na svoju stvarnu sit uaciju. i svetoandrejski orden. Oni ukazuju na opasnosti koje bi usled uvećavanja Rusije zapretile Evropi i uveravaju cara u iskrenu odanost Karla XII Austriji. januara 1702 godine. Pre bitke kod Poltave. više vole da održe nekadašnju političku ravnotežu. On ide čak dotle da nudi vojvodi od Marlboroa čitavu jednu rusku „kneževinu” po slob odnom izboru. Petar razgovara sa francuskim poslanikom i izražava mu svoju žel ju da smanji oholost Ujedinjenih Oblasti koje. u Birži. Međutim. proističe za nas samo gubljenje v remena. onda neće više moći da se spreči širenje njene moći nad tavom Evropom. da će sva trgovina na Baltičkom Moru us koro biti u rukama njegovih podanika i podanika francuskog kralja. hoće da stanu u red velikih sila i mešaju se u sve evropske poslove. ustanovljava da „francuski dvor pokazu je srdačnost prema Šveđanima”. pomoću ruskih brodova. ruski diplomatski pretstavnik izjašnjava se još otvorenije pr ed istim poslanikom: ako Luj XIV hoće da pomogne caru da se dokopa jednog pristaništ a na Baltičkom Moru.” Pokušaji Rusa da se učvrste na Crnom Moru još više su uznemirili Tursku. koju je vodio nek i Postnikov. Matvjejev ukazuje na to „da Šv eđani uživaju ovde veliko uvaženje”. ka da je krajem 1702 godine Francuska poslala u Moskvu ambasadora de Baliza. nego što bi pokazao moskovskim lađama put ka Crnom Mo . čak i prijateljske i savezničke zemlje. jedna istraga. Švedski diplomati deluju u istom smisl u služeći se korupcijom. U Varšavi .srca nisu iskrena prema nama. već i Švedsku. U jednom izveštaju iz Londona. Zbog toga su uzaludni svi pokušaji koje Rusija čini preko Golic ina i Patkula u Beču 1701—1702 godine da bi dobila posredovanje i savez: „Nas smatraju za varvare”. koje su isto toliko učtive koliko i prazne. uviđa se ubrzo da ovaj diplomata želi manje da pomogne Petru a više da ga zavadi sa svim onim njegovim saveznicima koji su se pokazali neprijateljski rasp oloženi prema Francuskoj. car će sagraditi toliko lađa. ako ona nauči vojnu veštinu i porazi Šveđane koji jedin i služe Evropi kao bedem protivu nje. Ako ona bude primlje na u veliki savez. kao Hanover i Pruska. Iz Pariza. Izgleda da su Engleska .” Holanđani i Englezi trude se u Beču da spreče svako zbliženje sa Moskvom. i da ima malo izgleda „da će prijateljstvo koje nam se ovde izražava ljubaznim ali praznim rečima. upravo toga se Evropa najviše i boji. plemić „koji nema rang ambasadora”. Matvjejev obaveštava svoju vladu da se dvorovi Pruske i Hanovera trude da rašire misao kako s vi evropski vladari treba da zaziru od uvećavanja Rusije. nego preko baltičkih pristaništa. kažu oni.” Godine 1701. ostali narodi biće time potisnuti u stranu. ako ona bude 19 5 učestvovala u evropskim poslovima. doneti ma kakve koristi.” Ponude za sklapanje saveza što ih je Matvjejev uči nio u Londonu godine 1706 samo su naljutile 19 4 Engleze Uzalud on pokušava da ih ubedi u korist koju će imati ako budu primali rusku robu ne više preko pristaništa Arhangelsk. Pet ar je bio spreman da se obaveže Engleskoj da neće imati pomoćnu flotu u Baltičkom Moru. Nemačko carstvo i Holandija poslušale ovaj savet i rešile „da ne prime cara u njihov s avez. ali mu je veliki vezir izjavio: „Sultan bi radij e otvorio unutrašnjost svoje kuće. otežavati joj obučavanje njene vojske i pomagati Švedskoj protivu nje. Pošto su Holanđani kazali Matvjejevu da je de Baliz špijun k oji obaveštava ne samo Francusku. kuda je bio poslan. Godine 1701 kne z Golicin je poslan u Tursku sa naročitim zadatkom da izdejstvuje za ruske brodove dopuštenje da plove po Crnom Moru. gde svaka lađa može godišnje da izvrši samo jedn o putovanje. piše Golicin Golovinu govoreći o knjizi Georga Korba o Rusiji. ma da je on preporučivao svome poslaniku Golovinu „da ne otkrije pre vremena broj br odova”.

jer im tvoj pomorski karavan uliva ogroman strah”. u koju nijedan tuđinac nema pristu pa. u Turskoj. Francuzi i Poljaci iz Leščinskovoga tabora tru de se da u Carigradu izazovu metež protivu Rusa. Jednim tajnim sporazumom. Bugare. pa je čak obećao Livoniju poljskom kralju Avgustu. Posle svoga bekstva sa bojnog polja kod Poltave. Porta započinje potajne pregovo re sa kozacima i krimskim hanom.” I z aista. Za rusku vojsku bilo je najvažnije da dopre do Dunava i prodre u Vlašku pre dolaska turskih trupa. Bugari i drugi hrišćani podići takođe na Turke: jedn i će se pridružiti nama. sa Grcima. Srbe. i neće da napusti tu zemlju. Sa svoje strane Moskva je već stupi la u potajne veze sa hrišćanima turskim podanicima. A. međunarodni položaj Rusije učvrstio bi se zacelo jednim mahom. Karlo XII sklonio se u Bender. ugled Rusije povećava se odmah. a naročito sa slovenskim narodi ma dobivaju otsada obeležje jedne praktične i direktne politike. bio se već obavezao da će. a jednim posebnim proglasom poziva Crnogo rce na borbu protivu Turaka. Šveđani. koji piše: „Grci ne smeju više ni da se približe kući u kojo j ja stanujem. on je odlučno odbio više puta ponovljene mu predloge o deobi Poljske koje mu je činio pruski kralj. Posle pobede kod Poltave. Petar piše Šeremetjevu: „Gospodari nam javljaju da čim naša vojska uđe u njih ove oblasti. iako se uzajamni odnosi i interesi velikih sila ne men jaju. a reis efendija mu je rekao: „Sultan smatra Crno More kao unutrašnjost svoje kuće. Tu rci zahtevaju od Tolstoja da se uništi i flota i utvrđenja. dok ugled Švedske osetno opada. podići na ustanak Srbe i Bugare i stvoriti od njih vojsku od pri bližno 30. Pet ar pak zaključuje aprila 1711 godine ugovor sa Kantemirom. vičući po ulicama i trgovima da je moskovska flota u „Trakijskom ušću” (frakijskoe girlo). a s druge strane vidi se kako se mali narodi prikačinju za Rusiju. taj strah je toliki. Sultan bi radije zaratio sa vama. U takvim okolnostima vezir neće smeti da pređe Dunav. gospodar Vlaške. Odlučivši se da raskine sa Turskom. i Tolstoj piše: „Oni se sada pokazuju veoma oprezni u pogledu Crnoga Mora.. već se trudi da u njoj raspiri mržnju na Rusiju. Već 1704 godine dolazi u Moskvu jedan sultanov izaslanik sa zahtevom da Rusija o dmah prestane sa građenjem tvrđava na turskoj granici. mnogi Turci pobegoše iz Carigrada i skloniše se u Aziji. Turci napominju da „nema primera da je jedan moskovski poslanik bio pri P orti”.ru”. a Grcima zabranjuju da razg ovaraju sa ruskim poslanikom. Tolstoj stigao u Jedrene. U n aknadu za to Petar se obavezao da proglasi nezavisnost Vlaške pod protektoratom Ru sije. ostavljajući svoje domove i dolazi u Carigrad sa svojim ženama i decom” (Tolstojevi i zveštaji).” Dok Petar gradi svoje brodove u Voronježu i Azovu i utvrđuje ušće Dona. Ali se baš tada ispoljava s jedne s trane nestrpljenje i neiskustvo Petra. Turci naslućuju ove vez e i spremaju se da izvrše pretres u Tolstojevom stanu. da k ada se pročulo u julu 1709 godine (pre Poltave) da je car stigao u Azov da zarati na Tursku i „da se tamo žurno pripremaju lađe i hrana —. I zaista. Ova prva praktična manifestacija čuve nog ruskog „sveslovenstva” primorava ga da uspokoji Poljsku. oni će se odmah pridružiti nama i podići svoje mnogobrojne narode na Turke. osim toga on je bio obećao da snabdeva hranom rusku vojsku.000 ljudi. a drugi će dići bunu u unutrašnjosti zemlje. 19 6 Na Balkanu Petrovi odnosi sa hrišćanskim stanovništvom. Brankovan.” On pak tvrdi „da mu ni jedna ni druga misao nikad nije pala na um. Da Petar nije morao da rasparčava svoje napore. koji je potpisan uskoro pos le Poltavske bitke. a većina njegovih trupa će se razbeći ili pobuniti. itd. te je flota iz Mramornog Mora pozvana da odmah dođe u Carigrad. Ali . da veliki broj Turaka napuštaju obalu Crnoga Mora. u slučaju da car pođe na Tursku. Usled toga će se Srbi. koja se već pribojava „carskog plana da vaspostavi Istočno carstvo i njegove namere da baci Poljsku u rasu lo i propast. koji je postao odveć samouveren.” Kada je novembra 1701 godine novi ruski poslanik P. Evropa je prin uđena da računa sa Rusijom. gospoda rem Moldavije. nego što bi dopustio vašim lađama da plove po to me moru. car u jednoj javnoj izjavi spominje „jaram” ko jim „varvari” muče Grke.

osim toga. bez pomoći Rusije. Danci. Međutim. Austrija se drži hladno. neprijatelj se zadovoljio.” Pošto su Šveđani napustili bez borb e Helsingfors. radi „časti ruskoga oružja” i zato što jedino jedna smela ofanziva može da posti ne željeni cilj. pod uslovom da sačuva Ingriju i Petrograd.000 ljudi opkolj en je na Prutu od jedne tursko-tatarske vojske koja je pet puta jača od njegove. i pruski kralj piše: „Mi smo tako reći ostavljeni na milost i nemilost caru”. čija je zabrinutost na vrhuncu. Petar. Borgu i Abo. a u isti mah su ga se pribojavali. Saveznici Rusije uznemireni su. ugovoro m sklopljenim na Prutu (1711 godine). Petar se ponaša kao gospodar: kralj A vgust pored njega liči na vazala.” Engleski trgovci izlažu kraljici Ani da je trgovi na celokupnom ruskom robom bila nekada u rukama Engleza i Holanđana. z . obaveza da se neće mešati u pitanja Poljske i da neće „uznemiravati koza ke”. i da vidi kako se ravnoteža uništava u kor ist Rusije. mi moramo imati na raspoloženju izvesnu teritoriju koju bismo mogli ustup iti u slučaju mira. gde ruski vojnici žare i pale. Tamo se godine 1712 žale na Menjšikova da je zauzeo diktatorski stav. dok se Šeremetjev još nalazio blizu Jaša. a ova pokrajina je kolevka Švedske. Oni su želeli napredovanje ruske vojske. Pod ovakvim okolnostima Petar je primoran da nastavi rat ne samo da bi savladao Šv edsku. da se Petar odrekne svoga plana da izvrši prepad s mora iz Nemačke na južnu obalu Šveds ke u Skaniji. Jedan deo Petrovih generala smatra da ne treba preći čak ni Dnjesta r. i nov jedan brak se sklapa u aprilu 1716 godine. Razume se da je ova 19 7 avantura poljuljala njegov ugled u Evropi. već sada Šveđani mole za mir. engleski ambasador u Holandiji. odlučeno je da se pođe napred. b rak između druge bratanice Petrove. Držanj e sila prema Rusiji se menja. Kolebanje Pruske produžuje se i za vlade novoga kralja Fridriha-Vil jema (1713). Petar p rihvata radosno ove uslove. vršiti trgovinu svojim sopstvenim brodovima i trgovaće sa svim zemljam a na svetu.ako mi oklevamo. te je istočno pitanje odloženo do stupanj a na presto Katarine. Austrij a zahteva evakuaciju Meklemburga. Pruska se u isti mah pribojavala da pođe otvoreno protivu Švedske. da nametne Rusima ove uslove: vraćanje Azova i rušenje tvrđava.” Sa svoje strane. jer se ona trudi da održi nekadašnju ravnotežu među svim severnim silama. U Berlinu je ruski plan o zauzeću Štralsund a i Štetina primljen sa velikim strahom. Pregovori. Sada nije više car taj koji traži posredovanje. Katarine Ivanovne i vojvode od Meklemburga. potvrđuje Kurakinu tradicionalno pravilo britanske diplomatije: „Engleska ne želi uništenje i slabljenje švedske krune. Turci će preći Dunav i primorati gospodare da im se pridruže. Jedino zahvaljujući podmićivanju i ne dostatku poverenja Turaka u sopstvenu vojsku. na čelu 30 do 40. pokušali su da sami izvojuju po bedu. obećanje da će pustiti Karla XII da se slobodno vrati u svoju kraljevinu. već i da bi pobedio ravnodušnost i neodlučnost cele Evrope. Lord Straford. čak i da napusti varoš P skov. Čuvena pobeda kod Hangeuda nad švedskom flotom 27 jula/7 avgusta 1714 godine proizvela je u Rusiji kao i u inostranstvu utisak druge bitke kod Poltave. i da će Rusi „ako se car dokopa svih morsk ih pristaništa. i traži. posle svoga sastanka sa ovim kraljem. Velike sile su još opreznije. da ruska roba nije odlazila ni u Francusku ni u Španiju. ipak ona više voli da protivteža švedskom uticaju bude Pruska pre nego Rusija. on nije uspeo da privoli kralja „ni na kakvu akciju”. Saveznici. Petar primećuje da u Berli nu ima još mnogo pasa koji mirišu na Švedsku” i da pored svih „ljubaznih reči” koje su mu rečene. Pruska i Danska. Iako je ruski poraz na Prutu štetan po nju . on je bio spreman da vrati sve. U Pomorju. kao što smo videli. Ali. Godine 1713 preduzi ma on pohod u Finsku i ovako objašnjava njegov cilj: „Iako nama Finska nije nimalo p otrebna. G ospodar Vlaške uzdržava se da pođe za njim i ne pušta da kroz njegovu zemlju prođe 19.000 Srba koji su bili spremni da idu u pomoć Rusima. te hrišćani neće više smeti da pođu za nama”. ali su bili tučeni. turska vojs a prešla je Dunav. jer će imati da sa strepnjom gleda kako Turska postaje sve jača. čitava južna obala Finske pala je za kratko vreme u rusk e ruke. sprečavaju ruske trupe da uđu u varoš Vismar koja se tek beše predala. gde je prispeo januara 1716 godine.

” Pošto nije mogao da radi sa saveznicima. Nasu prot tome. Petar okleva. jer on još uvek misli na obalski napad koji b i izvršio u Švedskoj. U avgustu. on s razlogom smatra da treba. jedan ratni s avet na kome su bili okupljeni car. od kojih jedne engleske. U to vreme su odnosi između Petra i Danaca dobili p rilično čudan vid: dok se na dvoru priređuju sjajne svečanosti. da ga vrate u Rusiju. da ćemo pri tom ili propasti. Ovo međusobno raspravljanje omog ućava Švedskoj da utvrdi sve tačke na svojoj obali gde bi iskrcavanje bilo mogućno. sa svoga broda Ingermanlandija Petar piše Ka tarini: „Mi lutamo bez cilja kao kakva mlada konjska zaprega: onaj srednji hoće rado da vuče. praćen jednom flotom galija i 5. — 19 8 nastavljeni su u Hagu. saveznici ga obasipaju spoljnim izrazima uvažavanja. što one osvetljavaju pojavu na međunarodnoj pozornici jednoga novog . s obzirom na tadanje običaje i shvatanja. S jedne strane on ozbilj no pomišlja na odvojen mir i započinje u toj nameri direktne pregovore o Alandskim O strvima. a za to vreme se ređaju svečanosti i izjave prijate ljstva. Šafirov piše Menjšikovu da „takva počast nije ukazana nijednom vladaru otkako svet postoji”. čas kako hoće da presajedin i Meklemburg.” Primoran je. te se taj pohod pretva ra u zabavno putovanje. dakle. on je radio sam. Ali se ova eskadra ne može da meri sa neprijateljem koji se sklonio u Karlskronu. čitav niz brošura navode žalbe stanovništva ogorčenog ponašanjem carevih vojnika u Pomorju. Poverenje više ne vlada nimalo među saveznicima: Petar ih optužuje da odugovlače pripreme za taj pohod i da izbegavaju svaku odlučnu akciju. Želi se samo jedno: videti kako Rusi što pre napuštaju Evropu. A Danci ga. Posle iskustva što ga je stekao na Prutu. njegovi ministri i njegovi generali. S vakako da. koje sad o ptužuje da izdaju Rusiju odugovlačeći rat sve do jeseni. ima dosta istine u ovim žalbama . te se shodno t ome i priprema. i Petar hoće da zavešta potomstvu brod kojim je on plovio kao vrhovni zapovednik. Početkom oktobra ruska vojska je p revezena iz Danske u Meklemburg. on napušta Pirmont i odlazi u Kopenhagen. kao št o se Petar mogao i lično uveriti za vreme jednog izviđanja u okolini Lanskrona. Daju mu čak priliku da se stavi na čelo četiri eskadre. opet. ili ćemo iz toga izići toliko oslabljeni. Meklemburgu i Holštajnu. Čas sa tvrdi kako Petar traži dansko Pomorje. Zato imam nameru da uskoro dođe m k vama. da ćemo morati da igramo kako nam oni sviraju. odlučuje da se odloži iskrcavanje trupa. ali je važno to. da odloži izvršenje svoga plana do narednoga leta. a da njega treba primorati da se vrati u Rusiju. da ga primoraju da odvede svoje brodove i trupe.000 ko njanika. ali ona druga dva ne misle ni na šta. Engleski kralj Đorđe I poziva zvaničnim putem 19 9 cara Karla VI da kao vladar Germanskoga carstva razmisli o načinima kako da spase Severnu Nemačku od Petrove moći. S druge strane.apočeti u Pirmontu — banji u kojoj je Petar bio na lečenju. pre nego što bi završio rat. te da tako učine kraj ruskom širenju na Baltičkom Moru. Govori s e da su Englezi odlučili da cara liše slobode. A kako se ovaj napad može izvršiti samo uz pripomoć Dans ke. Iskovana je i naročita medalja da bi se svečano obeležio ovaj događaj. oni pak sumnjiče njega da hoće da zaključi zaseban mir. on zna šta znači „raditi la komisleno i oslanjati se na saveznike. Ali ovi planovi propadaju usled sve veće uznemirenosti koju u Evropi izaz iva sve brže jačanje njegove moći. Ali on nailazi na očigledno zlu volju Danaca i Engleza. U septembru 1716 godine. Kopenhagen se utvrđuje s o bzirom na mogućan Petrov napad koji bi on izvršio protivu svojih saveznika. optužuju da je spor i da se potajno sporazumeva sa Šveđanima. da zada Šveđanima poslednji udarac jedino svojim sopstvenim snagama. a to je nepovoljno doba za vo jne operacije: „Oni dobro znaju da ako mi olako izvršimo taj pokušaj po takvom vremenu . Prigodnim spisi ma pokušava se da se javno mišljenje okrene protivu Rusije. čas opet kako ima nameru da zauzme Hamburg i Libek. I pak se ova stvar izvodi na uglađen način.

ali je moskovsko varvarstvo ostavilo na njemu svoj žig utoliko vidljiviji. Prva Petrova sistematska reforma pokuša la je istina da zasnuje takav sistem. što je on sa da svestan svoje moći. k oji je zavladao u državnim poslovima posle ukidanja nekadašnjeg uređenja.glumca — moćne Rusije. i više je voleo d a opšti sa nižim ljudima. — U ovakvim okolnostima. Pometnja u računovodstvu unela je nered u finansije. odložen je. nego da bude primoran da se vlada prema složenoj etikeci ji otmenoga društva. trajaće sve do stvaranja jednoga sistema novih ustanova. koji je trebalo da bude između Utrehta i Lejde. — i da joj ništa ne obećava. Upravo je Pruska i potstakla P etra da ide u Francusku. neprijatelju Francuske. car polazi da još jednom poseti Hol andiju i Francusku. i on je baš po savetu kralja Fridriha-Viljema predložio Regentu (Filipu Orleanskom) da mu garantuje poštovanje dvaju ugovora. a to je . u isti mah samoniklu i samovoljnu. Susret između Petra i engleskoga kralja. već je to vođ evropske koalicij e uperene protivu Švedske. toliko različit im od onih prilikom njegovoga prvog putovanja. i u tom pogledu zadovoljava on potpuno svoju radoznalost. čije trajanje još nij e isteklo. Ali je Francuska vezana za Švedsku tajnim ugovorom. a cilj ustanovljavanja gub ernija i organizovanja pukova nije postignut. on više nije onaj divljak od pre nekoliko godina. pa da joj ponudi u zame nu za to sporazum sa Rusijom. jer neizbežni uslov reforme. Taj haos. On najzad pokazuje nezasitnu radoznalost prema praktičn im ostvarenjima zapadnjačke obrazovanosti. koji je bio određen da vodi pre govore sa Rusijom. U decembru stiže u Amsterd am i provodi nekoliko meseci u Holandiji. uostalom veoma zanimljive. 20 0 Poznate su mnoge anegdote. te se ne stara mnogo da bude blag prema ličnostima koje ga ok ružuju. donosi izvesnu sasvim ličnu veselost. koje se odnose na Petrovo bavljenje u Parizu. Krajem marta 1717 godine. već ga je i ubrzal a. Ovo prvo diplomatsko iskustvo zacelo da nije ulilo Petru i njegovim saradnicima mnogo divljenja za ciljeve i metode zapadnjačkih diplomata. ali. u zamenu za garantovanje njegovih osvajanja i za obećanje da neće pom agati Šveđanima. k ad je to potrebno. kakvog su ga Ujedinjene Oblasti nekada dočekale. možda zbog careve bolesti. U ovom razdoblju on prestaje da radi na „uvećavanju sla ve” da bi se pobrinuo da „ustanovi red”. To sada nije više onaj bezimeni „dr vodelja” što je pošao da traži „učitelje”. Petar odlazi u Francusku preko Brisla. Drugo razdoblje označeno je kao „haos”. 5. pruskoga kralja i učvršćuje rusko-pruski savez. pošto je ona izvođena žurno da bi zadovolji la hitne trenutne potrebe. Kud god se on pojavi. Izvesno. On želi da najpre poseti Pariz i da se pouči. još uvek obavijen velom taja nstvenosti za druge narode. pruski kralj prećutao je da kaže Petru kako postoji jedan tajn i francusko-pruski ugovor. posećujući redom najraz ličitije ustanove. Drugo putovanje u zapadnu Evropu (1716—1717). No ipak. ona ne samo da nije sprečila taj haos. no koji je dao već prvi dokaz svoje moći. Razume se. Osim toga. Utrehtsko g i Badenskog. On polazi iz Kopenhagena u jesen 1716 godine i susreće usput. i ume da ne vređa preterano propise učtivosti. u Havelbergu. REZULTATI REFORME: HAOS. ali da ipak ne odbaci njene ponude — iz straha da se ona ne obrati austriskom caru. Holandijom i Engleskom. a možda i zbog toga što Engleska i dalje traži da r uske trupe napuste Meklemburg. Zbog toga maršal de Tese. Poljskom i Pruskom. niti da poštuje običaje zemlje u kojoj se nalazi. to je vladar Moskovske države. Briža i Ostende. Carevi ministri i ne prikrivaju svoju mržnju prema kralju Đorđu. on je naučio da vlada sobom. Ali on ima i jednu diplomatsku nameru. Drugo Petrovo putovanje na Zapad pretstavlja prirodan prelaz između drugog i trećeg razdoblja njegove vladavine. Uje dinjene Oblasti nisu mnogo oduševljene da dočekaju takvog posetioca. a to je: da otrgn e Francusku od saveza sa Švedskom. dobiva nalog da razvlači pregovore. To je ostvarenje jednoga davnašnjeg sna.

može — zahvaljujući ovoj sumi „i bez ikakve pomoći” — da regrutuje i izdržava dva p va eskadrona dragona. U Sibiru je položaj još očajniji: gubernator Gagarin . Ka da su se sve prinudne mere iscrpele. mora da se šalje u guberniju jedan oficir kome je naročito poveren taj zadatak. Niz ukaza objavljenih od 1712 do 1717 god ine vraćaju prikazu rata njegovu ulogu centralne administracije.000 rubalja „dobiti”. Kad treba v ratiti dugovanu sumu. Ista takva evolucija priprema se u ostalim granama državne uprave. za kupovinu konja i lekova. a ako ne uspeju u svojim napori ma. Saltikov mora za izvesno vreme da oslobodi poreza nastanjena „ognjišta”. Ovakav sistem. pošt o je za tri godine (1710— 1713) prikupio u kazanjskoj guberniji 400. njegov poslednik P. naposletku. sprečava eskadr u da isplovi iz Neve i odlaže za godinu dana pohod koji je Petar nameravao da izvrši. M. Apraksin. uvek se naposletku pronađe način da se iskobelja iz neke teškoće: p rigrabe se prvi raspoloživi prihodi da bi se pokrili izdaci kojima oni nikako n isu bili namenjeni. — na šest meseci posle iscrpljenja novca ili čak i kasnije. Tobdžije „umiru od gladi”.000 rubalja lično caru na raspoloženje . koji ne povlači granice nadležnosti između prikaza rata. Kada utroši sume koje su mu poverene. prete da će kazniti — pa ponekad to i čine — guvernere novčanim kaznama. Da bi se dobile nove svote. da povrh toga plaća sve troško ve pohoda na Kubanj i da stavi ostatak od 120. on prest aje da prima svako izdržavanje od svoje gubernije i postaje sasvim nekoristan za v ojsku. žalbe puka zbog neurednih isplata stižu u prikaz rata — kome su trupe 20 1 neposredno potčinjene. a šalju na mesto opredeljenja s amo jedan deo prihoda. S druge strane. Uistini. jedan deo pukovskih troškova je na teretu centralne vojne administracije: na primer. kažnjavaju telesnim kaznama gubernijske komesare pri Senatu. Inače. Begunci su se sklonili kod Baškiraca. Ali kada je on otišao u rat.000 „ognjišta” i time je o pterećena budućnost još većim deficitom. Zbog toga se ubrzo vraća na nekadašnju centralizaciju. godine 1713. što ometa rad ruske diplomatije. Kakvi su pre svega rezultati glavne reforme iz 1708—1712 godine. U praksi. dva puka i jedan bataljon pešaka. otkriva ubrzo rezultate ove pohvalne revnosti: usled novih poreza koje je Apraksin nametnuo neslovenskom stanovništvu opustelo je 33. svome komesaru pri Senatu. koje se isporučuju sa zakašnjenjem. S. ili se pak pozajmljuje od raznih ustanova. zadržavaju namerno raspoložive sume. da se tačno postupi po „budžeti ma” koje baš one prve nisu poštovale. Uzalud gubernije traže da se vodi računa o unapred izdatim sumama. P. Oskudica u novc u i nedostatak životnih namirnica. za nabavku oružja i municije. diplomati. hapse gubernijske činovnike. one zabranjuju da se vodi računa o unapred izdatim sumama. onda se na lice mesta odašilju oficiri koji t akođe izdašno dosuđuju novčane i telesne kazne i hapšenja. veoma je nezgodan. d ogodilo se da se komesar Arhangelske ili Simbirske gubernije nađe u izvesnom t renutku u Ukrajini ili Pomorju. vlasti zahtevaju. mlad upravljač. Nju je ne mogućno ostvaritc prvo stoga što ona nailazi na nesavladljive teškoće u primeni. Sen at je nesposoban da sam zameni centralistički sistem administracije koji je Petar ukinuo. itd. koje gubernije ne moraju da izdržavaju. ova ravnoteža postoji samo na hartiji. te o tpočinje beskrajna prepiska sa dotičnom gubernijom. zbog izvesnih osobenosti moskovskih upravljača. Nekolicina njih ipak — da bi zadobili Petrovu nak lonost — odlučuju se na opasnu igru da prijave viškove. a drugo . kasa je prazna. „Da ne bi povećao broj opustelih domova”. Najčešće gubernatori. nije bio ostvaren. i zahteva da se vodi računa o sumama koje su unapred isplaćene. na primer. te ponovo otpočinje prepiska. koja obično šalje predmet u Moskvu. gubernije su izgubile svaku vezu sa centralnom vlašću i ostavljene su same s ebi. Kakvi su bili rezu ltati ovog preobražaja? Na prvi pogled izgleda da su svi državni rashodi pokriveni porezima pravilno raspo deljenim među gubernijama. traže uputstva od svojih starešina. a država nije mogla vršiti nad njima ma i najmanju kontrolu. nisu primili platu za čitavu godinu dana (1713—1714). gubernija i pukova. koje potstiču na bunu.bilo okončanje rata i povratak trupa u mirnodopsko stanje. iz predostrožnosti. a to će reći odnosa u spostavljenih između gubernija i pukova koje one imaju da izdržavaju? Pošto su komesar i određeni od pojedinih gubernija morali da prate pukove pri njihovom premeštanju. za „izradu uniformi”. Saltikov.

ili u Arhangelskoj guberniji. Situacija u staroj moskovs koj centralnoj oblasti je mnogo teža. za dopunsko snabdevanje vojske. Živi se od danas do sutra. Tako se u isti mah pokazuje i nedovoljnost novih ustanova. Godine 1712 i 1713 građanje baltičke flote vrši se živo: vel iki brodovi su tako rđavo izrađeni. Da bi se popravila prva od ovih nezgoda. čini velike usluge prilikom osva janja Finske. izričito zabranjuje to gubernatorima.500).000 rubalja u 1711 na 464. Da li da se zavedu novi neposredni porezi na „ognjišta”? Još od 1710 godine se često primenjivao taj način: „za nabavku jahaćeg ibora” godine 1710. knez M. na čije ćemo ime još naići. G odine 1713 razrezano je po pola rublje na svako „ognjište” radi rata sa Turskom i u zamenu za porezu u konjima.000 rubalja godišnje. D. potrebno j e da se stvori ma kakav sistem centralne administracije. na primer u novoj prestonici Petrogradu. on ne daje više čak ni jednu trećinu predviđenog prihoda (117. Ali razna dovijanja postaju nedovoljna da pokriju nove redovne izdatk e koji neprestano rastu. U godinama 1715 i 1716 priprema se iskrcavanje u Švedsku kroz Alandski Moreuz. na 651. ne isplaćuje sume koje treba da plaća 20 2 njegova gubernija. a ostale gubernije i ne haju da naknade novac koji su bile dužne da p ošalju. U oba ova slučaja. treba li da se one što hitnije nakupuju? Treba li. primer činovnika koji vrši redovno isplate.000 u 1715—1716 godini. na 484. na 740.namerno prikriva ili krnji prihode.000 u 1714. pruža veoma redak primer za to doba . za građenje Petrograda — svi porezi ustanovljeni 20 3 za taj cilj donose oko 200. pa čak plaća i za druge gubernije. Iste takve teškoće postoje i na drugim mestima. Nemogućno je snaći se u ovome haosu. p osle zauzeća Azova. G olicin. čak i posle ustanovljavanja „tabela” (budžeta) od 1710 godine. i neuspešnost nekadašnjeg poreskog sistema. Nije li isplaćena plata brigadnom genera lu Černičevu? Pošto gubernije nisu ispunile dužnost da snabdeju Rigu namirnicama. u cilju „jedne brze vojničke akcije” da se pribave prinadležnosti. deli primljeno mito sa svojim činovnicima ili prosto naprosto k rade.000 u 1713. gubernator Kijeva. Nasuprot tome. čiji glavni prihodi dolaze od toga jedinog morskog pristaništa Rusije. Ali je ovaj stari način oporezivanja već preživ eo. po star inskom običaju? Gubernatori dosta obilno pribegavaju ovom odveć lakom načinu. tako da posle sudske istrage završava na vešalima. umesto 36 0. osim mesnih rashoda. al i je jasno da se ne može staviti u dužnost jednom upravnom organu da stvara nove poreze. te Senat. godine 1712. municija i konji za pukove generala Golicina? Treba li brz o nabaviti novac potreban „za careve redovne troškove”? Sve to mora da plaća Petrogradsk a gubernija. Ali on može tako da radi zato što je u jednoj pograničnoj oblasti. nasuprot tome se rashodi mornarice.000 rubalja.jer su računi — kao što smo videli — konačno zamršeni i nikakav bilans nije načinjen od 1710 do 1715 godine. treba zadovoljavati i vanredne potrebe — koje nisu predviđene u budžetima („tabelama”) — centralnih administracija. povećavaju. sada mora u novoj prestonici da se obraća kancelariji Petrogradske gubernije kad god se pojavi kakav nepredviđen izdatak od opšteg interesa.000 u 1712. Iako se rashodi suvozemne vojske smanjuju. Godine 1714 Senat se konačno pres eljava u Petrograd i neprestano mora da se brine o vanrednim rashodima. Petar je potpuno zanema . Usled toga se budžet mo rnarice penje od 434. do kojih ne mogu da dopru veliki brodovi. Dok je u Moskvi raspolagao izuzetnim prihodima od kovnice novca i raspoloživih (ili neraspoloživih) viškova posle ukidanja prikaza. Šta da se radi? Da li da se svakom novom rashodu pridoda neki nov namet. da se ne smeju upotrebiti protivu neprijatelja. ali laka flotila sastavljena od galija koje plove među ostrvima finskoga Zaliva (S kärgard).

Priznanje ruskih osvajanja na Baltičkom Moru: Ništatski mir (1721). OD BALTIČKOG MORA DO KASPISKOG JEZERA (1617—1724). — Da bi se suzbio unutrašnji haos i da bi se ostvarile reforme koje su se nametale. . Ali Senat ne može sam da zameni čitav jedan sistem mećusobno povezanih ustanova. i od 1715 godine. ta uloga pripada Petrogradu. koju je trebalo izvršiti ako se želi da se prihodi povećaju. pošto je nekadašnji poreski s istem postao neprimenljiv.rio da se za to pobrine i nije čak ni naslutio tu potrebu za sve vreme njegovih pu tovanja po Rusiji i po inostranstvu. S druge strane. Posle reforme iz 1708— 1712 godine. P E T A R V E L I K I ( 1 6 8 2 — 1 7 2 5 ) (Nastavak) 1. 20 4 V I I I . nametala se korenita promena. Tek pred 1714—1715 godinom počinje on da oseća tu potrebu. Zato on odlučuje da potraži način za okončanje rata sa Švedskom. Druga i poslednja sistematska Petrova reforma teži la je da reši ta dva problema. kada je preseljen Senat. S je dne strane potrebno je da se tačno odredi njegov položaj u odnosu na gubernatore i d a se odrede granice njihove nadležnosti. Petru je potreba n mir. Moskva je prestala da igra ulogu pre stonice.

Jula 1719 godine Petar odgovara jednom demonstracijom ratne flote: čak i samu okolinu Štokholma pustoše. On im daje uputstva da „ne raskidaju odmah. ali traži da joj se vrate Finsk a i Livonija. Švedska kraljic a pristaje tada da ustupi Reval. a protestantski i pravoslavni „disidenti” od katolicizma — potstiče pol jske velikaše da vode opoziciju prema svome 20 5 kralju. Švedska se konačno odlučila. ali nagoveštava svojim protivnicima da je još uvek spreman da z apočne novu ofanzivu. Pošto Petar — koji još uvek drži svoje trupe Poljskoj. trudi se upravo da ubedi svog ratobornog gospoda ra da on ne može ratovati sa celim svetom i da treba da zaključi mir sa Rusijom. u Finskoj. no sa ograničenjem da ne bude uperen protivu Rusije. načini „apsolutističkim” vladaocem. Konferencija u Alandu otvar a se u maju. u avgustu 1719 godine ona je zaključila savez sa Engleskom. a u julu 1720 — pod uticajem Engleske — i ugovor o miru. Ništat. Narvu i Estoniju. ali. Engleska se trudila. nego u Nemačk oj. koji je ubijen 1718 godine pri opsadi norveške tv rđave Fredrikshama. Austrija je zakl jučila odbranbeni savez sa poljskim kraljem Avgustom II. ako želi da pobedi Nemačku. I jedna i druga strana odugovlači: Šveđani računaju na mogućnost jedne pobune u Rusiji. iz abran je za sedište konferencije. Posle rasturanja Alandske konferencije februara 1720 godine. ni nemački car ne mogu uspešno pomoći protivu Rusije. gde on namerava da brani Ustav od planova za stvaranje nasledne kralje vske vlasti. iako želi da zadrži osvojene oblasti na Baltičkom Moru i da bra ni interese Pruske i Poljske. i u septembru se prekidaju pregovori u Alandu. a Rusi su ubeđeni da Karlo XII neće moći duže da izdržava svoju vojsku u svojoj i scrpenoj zemlji. zatim hapšenje Gerca.Ministar Karla XII. koji je oženjen jednom austrisko m princezom. Avgust II je potpisao „preliminare” mira sa Švedskom i potsetio cara na njegov o obećanje da će mu ustupiti Livoniju. koji se trudi da svoju d inastiju učini naslednom i da svoga sina. a stotine sela pale kozaci i ruski mornari. zatekli su pretstavnike Švedske. Sa svoje strane Danska zakl jučuje sa Švedskom krajem 1719 godine primirje. avgusta 1 720 godine. U početku 1720 godine Engleska je uspela da usami Rusiju. Osterman — čij i će rad na pregovorima istaći njegov diplomatski talent — i Brus polaze iz Petrograda za Alandska Ostrza. stupanje na presto Ulrike -Eleonore u martu 1719. ona sklapa mir sa Švedskom i dobiva Štetin. borbe oko krune. Ni predlog da Francuska bude posrednik. koje su njene „tvrđave”. Petar joj odgovara jednim ultimatumom. Šveđani. jer (njegov) inte res to sada ne dopušta”. pošto se najpre činila kao da hoće da ostan e verna ruskome savezu. kojim vraća sve osvojene oblasti u Pomorju. da predlože caru nastavljanje direktnih pregovora. ali pred očima britanskih admirala — koji nisu smeli t . rešavaju se. Smrt Karla XII.. U aprilu šalje u Baltičko Mo re — „da bi zaštitila švedsku teritoriju i pomogla zaključenje mira koji će biti koristan po obe strane” — eskadru admirala Norisa. on je ipak gotov da „ustupi” Finsku uzimajući kao granic u reku Kimen i da ne pomaže zahteve Engleske i Danske. ni napo ri engleske i austriske diplomatije da zavade Portu sa Rusijom ne mogu da natera ju Petra da promeni svoje namere. Kada su ruski punomoćnici Brus i Osterman tamo sti gli u proleće 1721 godine. koji su naposletku uvideli da im ni engleski kralj. Austrije i Francusk e. Ona više voli da pregovara sa Engleskom . da usami Rusiju. ni francuski kraljevsk i namesnik. Već na prvoj sednici prestavnici Švedske izjavljuju da ona ne može da se odrekne Estonije i Livonije. popustila je pod pritiskom Engleske. Rus ki admiral Apraksin odgovara protivpredlogom da se pribegne — kao što je bilo i ugov oreno — direktnim pregovorima između zaraćenih strana. baron Gerc. koga ovlašćuje da ponudi njeno posredovanje. ali zadržava Šlezvig. izazivajući čitav niz saveza. Engleska eskadra ponovo se pojavljuje u Baltičkom Moru. pa pobeda „liberalne” stranke i pogubljenje Gerca menjaju po tpuno situaciju. i u novembru 1720 godine on uspeva da pretvori Jedrenski ugovo r iz 1630 godine u „večiti mir” sa turskom carevinom. On i dalje uporno hoće da zadrži sve osv ojene oblasti. U avgustu 1717 godine Petar prihvata ponudu da se započnu dir ektni pregovori. u to isto vreme odred gene rala Mengdena pustoši švedske obale. Početkom 1718 godine njegovi diplomatski pretstavnici. Švedska nije više voljna da čini ustupke na Baltičkom Moru. Pruska. Pregovori traju celoga leta i ce le jeseni.

Ali u Persiji odbi jaju da potvrde ovaj ugovor. Car se vraća u Astrahanj i zasniva usput tvrđavu Svjatoj Krest (Sveti Krst). primorana je godine 1723 da nominalno prizna tursko pokroviteljstv o. no bez uspeha. Petar je takođe pokušao. Tada novi švedski kralj Fridrih uzrujan. a Senat mu dodeljuje nazive „Otac otadžbine. koji je stao toliko napora i žrtava. car uspeva da zadrži novo osvojene oblasti na obali Kaspijskog Jezera.000 pešaka. — Petar nije čekao da obezbedi svoja osvajanja na Baltičkom Moru da bi okrenuo svoju pažnju ka Kavkazu i Kaspiskom Jezeru. te mesni samodršci prihvataju rusku zašt itu. Početkom l eta ovaj stiže u Petrovgrad. i traži od Rusije da ne podržava pretendovanje na presto bratanca Karla XII. On je naredio jednom naročitom odredu da nastavi vojnu i da zauzme Rešt i Gilan.” 20 6 Rusija na obali Kaspiskog Jezera. đurđijanskim knezom. granica prolazi na 22 časa hoda zapadno od Derbenta i obrazuje pravu liniju od Šemaha do sastava reka Ara kse i Kura. ali hrana počinje da ponestaje. Mazanderan i Astrabad. sve varoši. ali biva potučen. Ingriju. Godine 1722. Muslimanska plemena na Kavkazu mole za tursku pomoć. s aznati naročito što se tiče oblasti Gilan koje planine i teško prohodna mesta razdvajaju ovu pokrajinu od ostalih pokrajina na persiskoj obali Kaspijskog Jezera. Petar likuje: glavn i zadatak njegove vladavine. U septem bru Petar zaključuje sa pretstavnikom Persije u Petrogradu ugovor kojim se on obavezuje da pruža vojničku pomoć novom šahu Tahmasibu. pod uslovom da dobije „u stalnu s vojinu” Derbent. 9. koju okružuju ova plemena.o da sprečavaju — švedske obale ponovo pustoši ruski general Lasci. i Porta. pošto su ove granice između Evrope i Azije još uvek veoma malo poznate. koje su tvrđave i utvrđenja. koji spaljuje tri va roši i 506 sela. ova uputstva: proučiti. Njegova nova politička maksima je: da se ne bi moglo trpeti da se Porta učvrsti na obalama Kaspijskog Jezera. i tražio da sazna gde živ e Jermeni. Pune dve nedelje svetkuje on mir u svojoj novoj prestonici. Ova ruska demokracija pokazuje se kao veoma uspešna. „prolazeći kroz persiske oblasti kopnom i morem. Rešt je osvojen u novembru 1722 godine. Estoniju. koristeći se nemirima koje je u Persiji izazvala promena vladara i na jezda Avganistanaca. Početkom 1716 godine on je stavio u dužnost knezu . spušta se od Nižnjeg-Novgoroda do Astrahanja i započinje letnju vojnu idući kopno m i vodom ka Derbentu sa 22. Nemogućno je odupreti se takvim snagama. kao i slobodu veroispovesti. Ništatski mir potpisan je 30 avgusta/10 sept embra 1721 godine. Đurđijanska.000 morn ara. ona želi da zadrži Viborg „ključ Finske”. ipak.000 kozaka i isto toliko Kalmuka. i Porta ih uzima pod svoj protektorat. stanovnici oblasti koje su ustupljene Rusij i sačuvaće prava koja su uživali za švedske vladavine.”1 U ist o vreme stupio je on u vezu sa Vahtangom. da zauzme istočnu obalu Kaspijskog Jezera. kakvi su u pristaništim a ratni ili trgovački brodovi koje šah drži na tome jezeru. koga je poslao kao ambasadora persiskome šahu. izgleda da je po stignut.000 Tatara i 5. vojvode od Holštajna. ugovorom od juna 1724 godine priznaje to osvajanje. Baku se predaje u julu 1723 godine. dao je on Artemiju Volinskom.000 konjanika. i tu otpočinje borba oko uticaja između Rusije i Porte koja je nedavno saznala za novu rusku ekspanziju. Car i Veliki. Baku i pokrajine Gilan. o ni koji imaju zemlju zadržaće svoje posede pod uslovom da postanu ruski podanici. ona pak vraća Švedskoj ostatak Finske i od riče se mešanja u njene unutrašnje stvari. pristan išta i druga mesta. 20. Rusija dobiva „za uvek” Livoniju. Još godine 1715. Petar nudi svoju pomoć i zaštitu. Ipak. jedan deo K arelije sa Viborgom i ostrva Ezel i Dago. da bi se videlo koje se vel ike reke ulivaju u Kaspisko Jezero. Švedska pristaje da ustupi Livoniju. on zna da su ova dva naroda hrišćanske vere i već pomišlja na protektorat n ad njima. jedino se Uteniški sultan laća oružja. 30. odlučuje se da ispuni sve Petrove zahteve. Poljska i Engleska potpisale su ugovor kao ugovaračke stranke. dokle se može ploviti uz te reke i da li posto ji neka reka koja polazi iz Indije a uliva se u to jezero. Od maja do jula on odlazi na Volgu. kao i opštu situaciju tih pokrajina. Derbent otvara svoja vrata bez borbe.

on u svome odgovoru čini jedno čudno ogr aničenje: „Nema sumnje da ne treba da oslabimo u vojničkim poslovima”. DRUGA SISTEMATSKA REFORMA (1718—1722) Iz haosa u svesnu reformu. i reforma tor je znatno proširio svoj vidik usled složenosti odnosa koje je Severni rat stvori o između Rusije i evropskih sila. On sada raspol aže čitavom falangom „savetnika”. OBNOVA. jer njegove metode se mn ogo razlikuju od onih koje su primenjivane prilikom prve reforme. neprijatelj je pribegao lukavstvu: pod izgovorom da će lakše obezbedit i sebi ishranu. koji je jedva brojao 3. Mesta izabrana za građenje onih dveju tvrđava pokazala su se kao n epodobna za stanovanje. Petar je proveo godine 1716 i 1717 izvan Rusije. Bekovič-Čerkaski. on je nagovorio Bekovič-Čerkaskog da podeli svoju trupu na pet delov a. završiće se tek posle jednog i po st oleća. projekte i izdvojene predloge koji su ostali među njegovim ličnim hartijama.1 Rečenice štampane kurzivom dopisao je Petar svojom rukom. održao jedan dosta neuobičajen govor. 20 7 Aleksandru Bekovič-Čerkaskom. 000 ljudi raznih narodnosti. može sada da govori o „opštoj koristi” i potrebi da se olakša narodu u kome je on dotada video samo poreskog obveznika? Zacelo da je on pozajmio od drugih ovakve ideje. na „izveštaje”. da sagradi dve tvrđave. 2. pošto je uša o u Hivu kao prost izaslanik.” Otkuda njemu ovakve neočekivane misli? Kako to da on. n alazi Krasnovodsk. Osvajanje koje on beše započeo. te da se narodu olakša. on više nije onaj isti čovek iz 1698 godine. — Ova druga reforma bitno se razlikuje od prve. Problem i koji se nameću reformatoru istovetni su. u oktobru 1717 godine. za svesnu reformu. do kojih je došao za vreme svoga putovanja po inostranstvu. Dužnost vladareva je da štiti na rod od svake nepravde i da iskorenjuje najodlučnijim sredstvima nepoštenje i korup ciju birokratije. koje su posle toga hivski ratnici razoružali i zarobili. koji je zabeležio francuski diplomat La Vi: „Pošto je uspostavio spoljnu bezbednost. godine 1719. bio je pogubljen i njegova glava izložena na gradski m vratima. Pa i sam način 20 8 kako je on pripremao ovu reformu veoma je interesantan. gde je ovaj umro. utiču na njegove zamisli . stepska plemena behu se pridružila plemeni ma iz oblasti Hiva da prepreče put odredu Bekovič. Petar je 1720 godine bacio poslanika Hive u tamnicu . Tako je on pre svog odlaska u Olonec. a drugu na mestu gde se sada. koji je već ranije opisao jedan deo te obale. on će upraviti svoje težnje da prekine eksploat isanje naroda koje vrše potkupljivi činovnici i sudije. a zatim da otide hanu oblasti Hive da bi ga privoleo da primi rusko pokroviteljstvo i da traži od njega dopuštenje da „pošalje rekom Amu-Darijom u Indiju jednog trgovca koji bi se obavestio o putevima k oji tamo vode” i da sazna da li bi buharski kan takođe pristao da primi rusko prij ateljstvo. koji je uvek mislio samo o „ko risti po državu”. jednu na nekadašnjem ušću reke Amu-Darije. . S druge strane. ali reforma postaje svesnija. Među praktična znanja ko ja privlače njegovu radoznalost spadaju otada i državnička. kada je Senat hteo da polaska njegovoj davnašnjoj ambiciji i slavio ga „što je izvukao Rusiju iz mr aka i uzdigao je na pozornicu svetske slave”.” Isto tako prilikom zaključenja Ništatskog mira. Nekoliko novih shvatanja. on ih je našao proučavajući projekte za svoju drugu reformu. Da bi se osvetio. Pošto ga je susreo na šest dana hoda od Hive. zvaničnih ili dobrovoljnih čija mišljenja čita on vrlo p vo.Čerkaskoga. ali „treba da se po svetimo onome što je korisno i što ide u opštu korist —. kao što dokazuju znaci koje je stavljao na savete.

Ako je smanjenje broja stanovnika posledica preteških nameta natureni h narodu. za vreme Petro vog bavljenja u inostranstvu. putem opšte reforme. primenljivih ili neprimenljivih predloga. Raguzinski polazi od načela da „ako su seljaci odveć mnogo oporezovani. a to će reći za posredne p reze. To čini. kr užićima. zamišljene prema jednom određenom načelu. on će nastaviti praktično izvođenje refor ama između 1717—1718 i 1722 godine. Senat pokušava da primeni ovu zamisao i naređuje da se zadržavaju 2½ kopejke od puda. A kako je novac 20 9 neophodno potreban.000 rubalja godišnje. On pre svega savetuje da se poveća prihod od kovanja novca smanjujući za 10 od sto težinu novca. te oko 1714 godine desetine solana ostaju bez posla. oni izrađuju nameravane reforme. ali. i skoro sve su one upotrebljene u pojedinim n jegovim zakonodavnim odlukama. onda je sva ko novo oporezivanje nemogućno.Misli koje su naročito privukle njegovu pažnju obeležene su karakterističnim znacima. Na drugom mestu. proučene sistematski i praktično izvodljive. putem jedne skladne i svesne reforme. koje bi se pri menjivale na konkretne činjenice i posebne slučajeve. Ta uloga je uistini veoma skromna. koji caru stavljaju na raspoloženje svoje zapadnjačko iskustvo. čiji je pisac verov atno bio plemeniti ilirac Sava Raguzinski. što omogućuje da se prati l inija kretanja raznih potreba kaogod i zakonodavčeve namere. Ipak. Peta r izdaje naređenja u tome smislu. što se videlo prilikom popisa iz 1710 godine. I zaista. okruženim krstovima. da bi pošao drugim putem. U 1711—1712 godini. Posmatrani sa ovoga gledišta. pošto ova izmena u kovanju srebr noga novca ne daje dovoljno dobiti. Može se pratiti razvoj njegovih misli kroz ove tri uzastopne faze: vidimo kako se on odriče sistema delimičnih reformi. a šta je „učinjeno bez mišljanja”. predlozi zakona podneseni Petru mogu se raspodeliti u tri uzastopne faze: od 1711 do 1713 godine. Istina. koji 1713 godine prep lavljuje tržište i potiskuje srebrni novac: ranijem prihodu od približno 156. već ostavlja da iskustvo pokaže šta ima životnu vrednost. k oje je uvek na dnevnom redu i koje zahteva hitno rešenje: kako da se pribavi novac ? Oni su veoma uznemireni zbog „praznina” u pogledu naseljenosti i zbog smanjenja br oja stanovnika. Da je tako. u 1716 i 1717 godini. vidi se iz toga što se njihov predmet me nja ukoliko se potrebe jasnije ocrtavaju i sve jače osećaju. kuje se bakarni novac. pa ide čak dotle da prepisuje i greške koje su se potkrale u teks tu. u godin ama 1714 i 1715 njihova shvatanja se menjaju i svedoče o socijalnim brigama. jedan od izveštaja sa početka 1711 godine. ali ne čineći dovoljne razlike i zmeđu njih. tada se ocrtavaju opšta načela reformi koje se nameću.000 rubalja ovaj bakarni novac dodaje — od 1712 do 1717 godine — nov prihod od p ribližno 130. ovi predlozi nisu mu slučajno podneseni i oni skoro uvek odgovaraju ne koj trenutnoj hitnoj potrebi. Toga radi pribegava on jednom starom ob ičaju i predlaže načine koji su već hiljadu puta primenjivani. a da je neophodno potrebno da se „napuni državna blagajna” ne uzimajući „ni jedn e jedine kopejke od onih koji su oskudni”. onda uspeh nove reforme zahteva „da se narod ne upropašćuje”. „savetnici” carevi još su nadahnuti star inskim metodama i sistemom „dobiti”. mera koje se odnose na pos ebne slučajeve i skupnih članova. jer on doslovno usvaja predloge koj i su mu podneseni. a to će reći brigom o fiskalnim interesima. jednom rečju. zemlja će opusteti”. ali glavni liferant Stroganov i njego vi drugovi odbijaju da isporučuju so pod ovim uslovima. na primer. Raguzinski savetuje da se povećaju prihodi od soli pomoću jednog sasvim prostog postupka: zadržavajući 4½ kopejke na svaki pud prilikom isplata liferantima soli. „savetnici” se izjašnjavaju za najlakši način. U ovoj poslednjoj f azi treba istaći važnu ulogu „savetnika” tuđinaca. Raguzinski preporučuje da se d ržava odrekne ostalih monopola od kojih je bio ustanovljen veliki broj. U tim projektima ima saveta od opšteg inte resa. i da se do . „Savetnici” iz 1711—1713 godine posvećuju uistini svu svoju brigu samo jednom pitanju. Njegova uloga postaje uloga potstrekača koji se trudi da privede kraju zap očeto delo. i koji nosi ovaj karakterističan naziv: Članci o tome kako da se napuni državna blagajna za potrebe sadašnjega rata (rat na P rutu). i koji se baš zbog toga često izvo de mimo njegovu volju. Petar ih brzo usvaja. da bi se „u ovom ratnom vremenu liferant odrekao dobiti”. krstovima. i upravo oslanjajući se na to iskustvo.

i pošto nije bilo epidemije. jer porezi kojima se ono objašnjava n isu bili smanjivani. među neslovenskim stanovništvom. neka je hvala Gospodu! oni su zacelo većinom napustili svoje nekadašnje gospodare i otišli da se nastane na zemlji drugih posednika”. pa u slučaju da ne bude nikakvih smetnji. Ovaj popis. čiji je iznos ostao nedovoljan i počeo se iscrp ljivati — ipak „ne bi upropastile narod”. za k oje se predlaže da se vrate i nastane u utvrđenoj zoni (od Caricina do Panšina) i da s e podvrgnu porezu u žitu. te Petar odmah naređuje da se izvrši popis begunaca koji su se sklonili u ta sela i da se vrate u zavičaj. On odmah nar eđuje da se najpre pokuša u Arhangelskoj guberniji.9 od sto u 1717 godini). izvršen je za vreme od dve godine koje je Petar pro veo u inostranstvu (1716—1717). posledica zlonamernosti popisivača. Ali to su izuzeci. koji su veoma brojni. oni se pitaju da li su te praznine doista stvarne. i li pak nisu možda posledica dezertiranja i skitnje pre nego posledica gubitaka koj e je narod pretrpeo za vreme prvih deset godina rata. gde se očekivalo da se pronađu begunci. da. broj „ognjišta” smanjio se za 29 od sto. Oni pokušavaju da ispitaju uzroke koji su izaz vali paniku 1711—1713 godine i primorali državu da pribegne posrednim porezima kao j edinom rešenju krize. Vasilij Lodigi n. Proučavanje uzroka opadanja sta novništva pokazuje da su oni ostali isti kao i u 1710 godini. usled Apraskinovih metoda. U izvesnim oblastima stanovništvo kao da se počelo oporavlj ati posle poraza i počelo se gomilati — jamačno da bi smanjilo broj poreskih zajednica — na nekadašnjim „ognjištima”. broj „ognjišta” j e opao za 7 od sto. Već godine 1713 jedan „anonimni spis” o način u kako da se olakša poreskim obveznicima na selu pominje bežanje seljaka koji odlaze da se nastane u Ukrajini na imanjima bogate vlastele „koja su razdeljena posle Ma zepine smrti”. U drugim oblastima opadanje stanovništva se pojačalo: u Arhangelskoj guberniji. opadanje stanovništva uzelo je ozbiljne razmere. otuda se javlja jedna neobična pojava: broj „ognjišta” se ne . ono je isto (37. U Kazanjskoj guberniji prirodni priraštaj stanovništva nije dovoljan da naknadi gubitke. Šta više. Godine 1714—1715 „savetnici” pomišljaju na mere koje — budući korenitije nego što je povećanje prihoda od kovanja novca. državna uprava m anje je neposredno odgovorna za to opadanje. dok je 1710 godine iznosilo 20 od sto. a 29 od sto bežanja. U februaru 1715. ipak. 6. Njegovi rezultati su skoro isto onoliko nepovoljni koliko i u 1710 godini. Državna uprava dolazi do ubeđenja da ovaj popis ne može da služi kao oenovica nijednom produktivnom sistemu oporezivanja . ili najzad nije to možda sam o varka. „praznine u naseljenosti” proširuju se sada i na jugoistočne oblasti. Raguzinski je naimenovan za „dvorskog sa vetnika”. od 1710—1717. — ne spominjući svoju ličnu akciju koja je bila ubistvenija nego epidemija. se dopusti svim staležima da trguju”. a broj muškaraca za 9 od sto. gde je popis iz 1710 godine utvr dio najveće opadanje stanovništva. ili se uvećava lagano. Petar naređuje „da se prouči ovaj predlog. dok broj stanovnika počinje da prevazilazi broj iz popisa v ršenih pre Petra Velikog. — i on izv odi zaključak da će biti dovoljno izvršiti nov popis i pohvatati zabušante. jer je ono posledica njene akcije s amo za 10 od sto. podrobno naznačuje oblasti i grupe stanovništva koje treba kontrolisati i ponovo popisati. a to će reći „re grutovanja vojnika i radnika”. izjavljuje on . a 37. U znak nagrade za njegove savete. a to će reći upravo na oblasti kolonizacije. zvani landratski2. Pošto je popis stanovništva iz 1710 godine pokazao da postoje „pra znine u naseljenosti zemlje”.5 od sto ovoga smanjenja je posledica direktne akcije državne uprave.2 od sto u 1710. a broj stanovnika za 31 od sto. Što se tiče dezertiranja. drugi jedan izveštač.pusti slobodna prodaje robe podvrgavajući je taksama. U čitav oj Azovskoj guberniji. on usvaja tu meru i još je 21 0 proširuje ( u maju 1714 godine): „Pošto svi begunci nisu otišli na Don i u Sibir. A kada je drugi jedan predlog privukao njego vu pažnju na oblasti donje Volge i Dona gde su se skrivali begunci. a to stoga što je posle 1710 god ine ona zahtevala manje žrtve u ljudstvu.

drugiput oni naprotiv po kazuju znatnu dalekovidost. a pokretna dobra i kapital na mlađu braću. Idući za svojim „savetnicima”. ume sto da su diletanti. Što se tiče nep osrednih potreba države. o korporati vnoj organizaciji — da stručna ili zanatska obuka traje sedam godina i da svaki mora biti upisan u svoje stručno udruženje. a njihovi sastavljači. Fjodor Saltikov. On sebi postavlja isti zadatak kao i ostali „savetnici”: „istraživati velike prihode. koji ima običaj da radi brzo i da nameće svoju volju opštim sredstvima. ne obraća dovol jno pažnje ovom nedostatku. 21 2 Reforma iz 1718—1722 godine odnosila se na tri glavne tačke: trgovačka i industriska p . On prihvata i dr uge predloge Saltikova.i da treba izmeniti samo načelo neposredne poreze zasnovane na „ognjištima”. Petar se ponekad — kao u 1711—1713 godini — slepo povodi za savetima koje mu drugi daju. od 18/29 marta 1714 godine. kao i do potre be jedne obimne i sistematske reforme po uzoru na inostrane obrasce. sada su stručnjaci. Ali su glavne linije te reforme već ocrtane dovoljno jasno. nimalo slučajni. koja je kao i ova prethodna potekla iz Engleske. ali se on isto tako bavi zavođen jem „opšteg narodnog prosvećivanja i predavanja svih liberalnih nauka”. jedan 2 Jer su ga vršili landrati (Landrat) guberniski činovnici. Kod njega je on našao ideju za onaj neuspeli zakon o neo tuđljivosti nekretnina. a ne republikama i parlamentima”. ugledajući se na tuđinske obrasce. — što propisuje ukaz od 20/31 marta 1722 godine. o osvajanju Azije preko Sibira. Petar. uostalom. Ako su ponekad predlozi Saltikova rizični i malo praktični. Prilikom ove reforme. „savetnici” dolaze postepeno — kao što smo videli — do toga da osuđu u izvore prihoda koji su postali neproduktivni (dobici od soli i kovanja novca) do predlaganja da se napuste neuspešni načini (popis iz 1717 godine). Pe tar je išarao zabeleškama njegov rukopis i koristio se njim u nekoliko svojih odlu ka. a da se ne upropašćuje narod”. evropski specijalisti koji više ne izlažu opšte ideje. Slaba strana njihovih predloga je što su ponekad odveć malo prilagođeni ruskom životu. po kome nepokretna dobr a prelaze na najstarijeg sina. kao na primer predlog da se u svakoj guberniji stvore pri manastirima učilišta gde bi se mladići do 23 godine pripremali za građansku i vojnu službu (ukazi od 20/31 januara i 28 februara/ 11 marta 1714 godine). kad reforma prestane da bude slučajna i posta ne svesna. već i za soc ijalno zakonodavstvo i za pravilnu organizaciju više nastave u Rusiji. Podneseni projekti. Petar počinje da se interesuje ne samo za napredak brodarstva i vojne v eštine. šal je on godine 1714 — uostalom bez uspeha — ekspediciju u te krajeve. 21 1 izveštaj koji pokazuje kod njega širinu pogleda dosta retku u to doba među Petrovim „savetnicima”. ona je često puta prevremena i neprirodna. za najnovije modele pušaka i poslednja usavršavanja u brodogradnji. oni odgovaraju na pitanja namerno postavljena. napisao je godin e 1712. Zbog toga. Od njega j e pozajmio i ideju. Kaspijskog i Aralskog Jezera. već u svome zapadnjačkom iskustvu traže praktično rešenje posebnih problema. Isto tako pod uticajem njegovih saveta o organizaciji s poljne trgovine. najvažnije u njegovoj vladavini. plemić kome je bilo povereno da primi isporuku brodovlja u Engleskoj i koji se „u slobodnim časovima” — kako on kaže — „trudio da prikupi iz zakonskih odredaba engleske države i drugih evropskih država „samo ono što bi godilo samodržnoj državi. a njegove političke zamisli izgleda da svedoče o dub okom poznavanju zapadnjačkih primera. ili na primer savet da se šalju mladi ljudi u inostranstvo da bi se uputili u diplomatiju i da bi naučili moreplovstvo (odluke primenjene 1714 i 1715 godine).

Berlinu. poreklom iz Šlezije. a da će svaki moći da prodaje ostalu robu koja je dotada bila monopolisana. tu on. Upravo je primenjivanje zaštitnih mera i merkantilizma. koji propoveda pasivnu borbu protiv tuđinske konkurencije. finansiska organizacija i administrativno uređenje. da bude onako priprost kao samouk Posoškov. kosti. a u isto vreme. jer toga dana Petar jednim ukazom — „da bi dokazao velikodušnost prema trgovcima ruske države” — odlučuje da samo dve vrste robe. Kako nije poznavao ekonomsku geografiju zemlje. dobivaće pomoć i pozajmice bez interesa. Amsterdamu. katran. Trgovačka i industriska politika. Ove takse.olitika. Od 6/17 aprila 1719 godine slobodna unutrašnja trgovina p obeđuje državne monopole. Lisabonu. a uvod koji prethodi ovim poveljama postaje ubrzo tekst konačne „uredbe” industriskog kolegijuma (Manufaktur-Kollegija). ako bi one bile prepreka za razvijanje m erkantilizma. čisto utilitarno. Pošto je za tim nabrojao proizvode živinarstva. — izj avljuje on — iako je „potrebno poslužiti se prisiljavanjem. no „pod uslovom da plaća državne takse”. naprotiv. u Liježu i Bordou godine 1723. i o interesu države. bez transakcija i privatne inicijative. kao što se vidi. da se stvori je dan centralni organ (idustriski kolegijum). kao što i naši ljudi ništa ne znaju o njihovoj. Pošto Rusija ne može da izvlači v eliku korist od plovidbe zbog tuđinske konkurencije on se ograničava na to da prepor uči zauzimanje još jedino slobodne geografske tačke — ribolovišta na Špicbergu i predlaže da e tamo potajno otpočne građenje trgovačke flote za eksploatisanje lova na kitove. poslao mu je jedan spis u kome podrobno izlaže teoriju merkantilizma. Kopenhagenu. stočarstvo će davati vunu. On je pre sklon da „silom” osniva fabrike i da im daje povlastice. spoljna trgovina ne može da donosi koristi. u Beču. 21 3 Već 1715 godine postavlja on trgovačke agente u Parizu i Anversu. Ali glavno obeležje Petrove politike je u tome što državna trgovina i ind ustrija prestaju da teže jedino usko fiskalnom cilju. šumski proizv odi davaće potašu. On proučava dva glavna činio ca od kojih „zavisi ekonomski napredak i jačanje jedne zemlje” ili „naprotiv. kožu. da bi se pobrinule o socijal nom i nacionalnom interesu. on ustaje protivu monopolis anja celokupne trgovine od strane države i tvrdi da. Petar i nema nameru da naplaćuje. veruje u mogućnost njenog razvoja. potaša i smola — i to jedi no da bi se sačuvale šume — ostanu monopol države. — U oblasti trgovine i industrije Petar nije stvor io ništa novo. Iak o se „u industriskim poslovima ne treba zadovoljiti samo tim da se čine predlozi”. kao i izvoz i uvoz. kome bi bila dužnost da vodi nadzor na d radionicama i fabrikama. ipak je isto tako neophodn o potrebno ohrabriti industrijalce savetima. pomoglo c aru da napusti dotadašnje shvatanje. lova. Luberas j e daleko od toga. Bordou. Njegove savete pohitao je Petar da usvoji. a to će reći izgnanstvo tuđinaca i njihovih konzula. a to su: plovidba i industrija. Još za vreme cara Alekseja je Englez Koliks rekao da je u Rusiji car prvi trgovac u svojoj zemlji” i „prvi proizvođač”. svaki ko bude osnovao neku fabriku biće oslobođen svih državnih ili opšt inskih nameta.” Godine 1715 Luberas je između ostalog. što je tada bilo u modi.” Prema tome. rudarstva itd. a to će reći trgovačku poštu „da i ne mogu ništa znati o našoj robi. razume se. L ibeku. on ukazuje na potrebu da se. godine 1716. i da se u inostranstvu osnuju trg ovačka pretstavništva i da se naimenuju trgovinski konzuli u Dancigu. on pravi teoriski pregled raznih privrednih grana iz kojih potiču ta bogat stva: žito će služiti za izradu rakije. Čak i za vreme svoga putovanja po inostranstvu (1716— 1717) daje on prve povelje kojima dopušta otvaranje privatnih fabrika. U isto vreme kada j e ukazivao Petru na nezgodne strane izvoženja sirovina i opasnost da se uvozi više f abričkih proizvoda nego što se proizvodi u zemlji.. Kadisu. u istini. preporučivao stvaranje „trgovačkih savetnika” u glavnim pr istaništima i trgovačkim gradovima. Naimenovaće i druge. radi oživljavanja industrije. a prodaja njegove robe . Bilbau. njeno iscr pljenje i potčinjenost”. dobiju kredite iz inostranstva. u Kadisu i u Kini godine 1719. državni kapitalizam još je cvetao u Rusiji u XVII veku. lan i konoplja za jedra i hartiju. Prilikom njegovoga putovanja u inostranstvo 1716—1717 godine. govoreći da treba „dobro začepiti otvor”. Što se pak tiče industrije. lepak. smolu. nekakav baron Luberas. nabavkom mašina i svim drugim sredstv ima. Londonu. jer Rusija raspolaže velikim prirodnim bogatstvima.

na koje s u proširene plemićske povlastice. ne misleći da propisni razboji za tkanje neće moći da uđ u uzane izbe seljaka i da će jedan deo seoskih tkača biti upropašćen. boravilo je u luci Arhangelska. posede i robove za pot rebe svojih preduzeća. Petar se ne usteže da upotrebi strogost i silu. U isto vreme štiti on svaku novu industriju pomoću veoma teških zaštitnih carina na sličn u inostranu robu. ovlašćeni su da kupuju zemljište.000. posle njegove smrti moraće da se izbrišu sa spi ska „fabrikanata” mnoge ličnosti koje su uzele taj naziv samo da bi se koristile povla sticama koje su za njega vezane. u ovom slučaju fr ancuske. koji traže da se smanje carinske takse na inostranu svilenu robu. — Drugi deo reforme iz 1718—1722 godine. kad određuje širinu platna. problem koji treba rešiti mnogo je složeniji nego u 1710 godini. dok se trgovina Petrograda od ničega popela na 4. na primer.000. on obično preti prestupnicima da će biti kažnjeni teškom robijom ili konfiskacijom imanja. je — kao što i treba očekivati — mnogo bolje prilagođen ruskom životu nego prethodne m ere. Jasno je da Rusija još nije zrela za pravilnu industrisku proizvodnju. . rudnici) ostvarile su za njegove vladavine t rajne napretke. godine 1712 on uopštava ovu odluku i stavlja krivce na raspoloženje industriskom kolegijumu. iako su njihovi proizvodi bili osrednji i skuplji od inostranih. koji je pisac jamačno pod neo prvih meseca 1717 godine i kome je kao objašnjenje dodao jedan Izveštaj o prihod ima francuske države. uvećavanje „ognjišta” koje j e zapaženo među stanovništvom ulivalo je izvesno poverenje zakonodavcu. Jedan nov projekat za stvar anje jednog fonda namenjenog za uvećavanje državnih prihoda. Međutim. „da tkaju lan”. Isto tako mnoge od 150 fabrika osnovanih za njegov e vladavine postoje samo na hartiji. Onda je bilo dovoljno podeliti ukupnu cifru vojnih rashoda sa brojem poreskih obveznika da bi se dobila cifra ličnog poreza za svakog pojedinca. Kad on propiše nove metode fabrikacije. u godini 1725.” Sve ove Petrove tvorevine ne postižu željeni uspeh: na primer. Finansiska reforma. samo 12 stranih brodova. Isto tako u ovom razdoblju pojavljuju se u Rusiji i veštački vodeni putevi. i naređuje da se te takse naplaćuju čak pre nego što su ruske fabrike i počele da proizvode. pošto tkačnica tepiha koj u je sagradio za čuvenog Leblona — „čudotvornog veštaka” koga je sa još četvoricom zanat a doveo u Rusiju.000 rubalja na 300. To čini da je u godini 1718 trgovina Arhangelska pala od 3. a to će reći finansiske ref orme. fabrike čoje. Ova politika smeta mnogo baš samim ruskim proizvođačima. na veliko nezadovoljstvo trgovaca. koji dobro poznaje strane finansije. ali od šes t kanala koje je Petar nameravao da načini. I ovoga puta j e jedan dobrovoljni „savetnik”. — p ošto nije mogla da nađe pogodnu vunu. dao Petru ideju vodilju za njegovu reformu. broj stranih brodova popeo od 116 na 240. „Visoke ličnosti” iz careve okoline pozvane su čak da osnivaju trgo vačka i industriska preduzeća. ovako on postupa kad reguliše prera du koža. jer ruska industrij a „ne može uspeti da isporučuje zlatotkanu svilu u dovoljnoj količini za celu zemlju. već i opšteg ekonomskog stanja zemlje. Petrov neuspeh nije jedino posledica njegovog neiskustv a. dok se u Petrogradu. pošto se u Parizu divio čuvenoj radionici tepiha Goblen.000. od 1722 do 1724. On nameće fabrikant ima zatvoreničku radnu snagu: godine 1719 šalje on. predlaže da se svi neposredni porezi zamene „jednim porezom od 50 kopejaka od glave koji bi se ubirao od celokupnog nižeg staleža”. prema 53 u 1710 godini. izvesne industrije koje su posto jale pre njega (oružnice. No kasnije su se prilike izmenile: iako je popis stanovništva iz 1717 godine pokazao da ne treba oče kivati povećanje broja poreskih obveznika. 21 4 radnici su morali besposličiti. 18/29 januara 1721 godine fabrikanti i sopstvenici mehaničkih radionica. u fabriku platna nekoga Turčanjihova „žene i devojke koje su državne vlasti kaznile u M oskvi ili u drugim gubernijama zbog njihovih prestupa”.biće rasterećena svake takse. jer to njima nanosi štetu. samo je jedan završen za njegova života. 000. Nasuprot tome. nasuprot tome. i trgovci počinju da se žale zbog toga učestvovanja plemstv a u poslovima. Premeštanje spoljne trgovine iz Arhangelska u Petrovu omiljenu varoš Petrograd takođe je rezultat prinudnih mera.

jer naređuje Senatu. bežanje iz zavičaja. prema tome šta de zgodnije. i „duša” postaje ubrzo poreska jedinica isto toliko formalna koliko i „ognjište”. Na ovaj način „niko neće više biti kinjen i ugnjetavan. plemstva. popisivanje jedino onog stanovništva koje podleže oporezivanju. Iste godine zavedeni su i pasoši ili „propusna pisma”. iako još uvek zadržava nadu da oporezuje samo gradsko stanovništvo i da će „naći novac ne opterećujući narod previše”. Ali. I upr avo godine 1717 Petar po prviput spominje ovaj porez od glave u dva svoja pisma. Od ovo nekoliko kratkih redova Sena t stvara ukaz od 22 januara/2 februara 1719 godine o popisivanju „duša”. Godine 1720 naređuje on da se popisanim seljacima d odadu i sluge.duše”. mogao se stvoriti uži odnos izm eđu poreza i poreskog obveznika. a da se ne uračunavaju mal deca i starci”. koji se u svakoj porodici menja iz godine u godinu. ipak se više približuje stvarnosti nego ona k oja računa 50 kopejaka od glave. i to da na svakog vojnika dođe po toliko i toliko „ognjišta” ili „duša”.000 rubalja. itd. — „te da sv aki plaća prema svome zvanju i prihodu. koja daje rublju i po od svakog odra slog radnika. kada se zna da posle izvesnog vremena rezul tati popisa neće više odgovarati stvarnom stanju. „prema mitu koje su primili. u praksi. on je najpre ostavio mogućnost da se pr ibegne starim metodama da bi se odredio njegov iznos. kao što se obično kaže. Kada je Petar konačno usvojio lični porez od „duše”. jedan naročiti „desetak”. a to će reći odraslih lica. I zaista.000 stanovnika — što je približno tačno. iako su one već odavno postale nepouzdane. Ni u 1719 ni u 1720 ovaj opšti popis ne može da se završi. Neki Ivan Filipov tv rdi u svom projektu da „propadanje naroda.” Tek posle godinu dana. ume sto da je lični. Drugi jedan „bezimeni savetnik” pita se zašt o da se ne ubrojavaju deca i starci. od zanatlije do kneza vladalačkog roda”.. pret postavlja bilo postojanje katastra. Među teškoćama na koje on nailazi. Otuda izlazi da neposredni porez. koja bi mog la da zameni sve dotadašnje. postaje grupni: svaka opština je oporezovana prema broju poreskih o bveznika upisanih prilikom poslednjeg popisa i njen deo poreze razrezuju zatim s ami stanovnici na stvarne poreske obveznike. pa čak i manje. i svi će biti jedna ki pred zakonom”.Ceneći da u Rusiji ima 12. a drugo iz Pariza. Njegova procena. jedno pisano iz Kalea. Međutim. kako bi se sprečila 21 6 . Da je oporezivanje po „ognjištu” zamenjen o oporezivanjem od glave ili . jedna od najvećih dolazi otuda što Petar neprestano uvećava katego rije poreskih obveznika. ako se saberu oba p ola. Drugi 21 5 „savetnici” bave se naročito popisom poreskih obveznika. u Rusiji nema ničega sličnog ni z a vreme Petrove vladavine. i on optužuje popi sivače da ubeležavaju u spiskove čas 20 osoba po „ognjištu”.” On savetuje „da se ne popis „ognjišta”. o pasno širenje razbojništava i krađa. ma koliko da je približna. ostavljajući godinu dana roka.000. te da bi se znalo kol iko ima u svakome selu „duša” muškog pola”. odlučuje se on da dopuni ovaj propis: „Tražiti od svih. u novem bru 1717 godine. čas 10. a to će reći po rez na prihod — što odgovara desetku ustanovljenom u Francuskoj 1710 godine. da raspodeli izdatke suvozemne vojske i mornaričkih regruta „na sel jake. dolaze „od nepravilnog popisivanja”. on predlaže takođe da se zavedu pasoši i da se pojača policiski nadzor nad opštinama. tamo je običaj da se za vreme čitavih desetina godina ostane pri ciframa poslednjega popisa . Naprotiv.000. On je logičniji od Filipova. ni posle njegove smrti. nego seljani oba pola koji obrazuju jedno „ognjište”. — on proračunava da će predloženi porez dati 6. On smatra da je bolje da se popiše c elokupno stanovništvo i utvrđuje 75 kopejki od glave za novu ličnu porezu. bilo stalnu kontrolu broja radnika. Da bi se suzbilo iseljavanje. 26 novembra/7 decembra 1718. da dadu izjavu. kao i napuštanje sela. što će se konačno regulisati „ om” od 1724 godine. On osim toga smatra da treba ubirati od sveštenstva.

400. prikazi sudova i Sinoda. čime se opravdava nepoverenje koje su ulivali raniji popisi.000 rubalja podele sa 5. rata. fi nansija — kamer-kollegija — i trgovine). Tako se celokupni državni izdaci penju na približno 7. dobiva se iznos lične pore ze u 1724 godini od 80 kopejaka na svaku „dušu”. Ova kontrola. a to su rashodi mornarice.duša” bilo zatajeno. Rusiji je nedostajao sistem usklađenih centralnih i lokalnih ustanova.000 rubalja. delimično uspostavljen e. ali ga ozbiljno ispituje tek u jednom svojeručnom spisu od 23 februara/3 marta 1715 godine. Berlinu.000 u 1725 godini. koji ot sada zamenjuje sve druge neposredne poreze. i na 1. admiraliteta. Za najglavnije od ovih. diplomatiju. a na prvom mestu za građevine. zbog toga se taj i naredni popisi nazivaju „revizijama”. koji su se još j ednom udvostručili od 1721 godine. Porez od „duše”.000 rubalja. Uostalom. Ona je neobično složena. koja je završena te k u decembru 1723 godine. 570. Petrove nade nisu bile prevarene: zvaničan ukupni broj poreskih obveznika dostiže 5. baš zbog svoga tuđinskog obeležja ova reforma. ali zaboravlja da spomene i jedan sedmi.000 za garnizonske pukove. koji nosi naslov Rasmatranja o kolegijumima.000. Ali tek 1712 godine. poreklom iz Holštajna. Ovaj zaborav nam otkriva izvor iz koga je crpeo svoje podatke.175. u Hesenu i Saks . Ukidanje pr ikaza ostavilo je prazninu koju ni Senat ni centralne službe. Prilikom njegovoga drugog putovanja u inostranstvo poziva on i Luberasa da sarađuje na reformi.000 rubalja na 1. kao bar on Luberas. I tako celokupni državni prihodi. — Razume se da se ovi finansiski rezultati ne mogu odvoji ti od administrativne reforme. On tu nabraja šest švedskih kolegijuma (pravosuđa.200. njemu je predložen kolegijalni sistem. koji su stvoreni posle iščezavanja prikaza. Svi ostali rashodi. U 1725 godini delitelj se povećava na 5 . Isti je 21 7 slučaj i sa kolegijumima. imaju kao protivtežu prihode od kovanja novca i prodaje soli. te je tako porez konačno utvrđen na 74 kopejaka. on se obraća Henriku Fiku decem bra 1715 godine. daje značajne rezultate: ona otkriva da je preko 2. penjući se od 600. jer se ista omaška nalazi u naslovu jednoga projekta koji mu je bi o podnesen u to vreme. Sa ovim sistemom Petar vrši prv i opit 1713 godine.000. Kad stranci predlažu da se kolegijalnim sistemom zameni nače lo lične uprave. ma koliko njena načela izgled ala savršena. određeni su svi dopunski prihodi koji potiču od gube rnija. da bi se zaštitila trgovina i industrija (kolegijumi za trgovinu i industriju).000.500. ovaj odabira u Hambrugu. Drugi prihodi pokrivaju o stale rashode.000. sume što ih je davala Petrogradska gubernija i novo osvojene p okrajine.000 . gubern atori i vojvode dobili su nalog da na licu mesta provere podatke. koji su u ovom slučaju pravi stručnjaci.000. koji su do nedavno iznosili 6. za vreme njegovoga prvog putovanja u Englesku.500. Francis Li mu je prepo ručio da stvori kolegijume u Rusiji. Da bi ostvario taj projekt. što čini ukupno 2. nisu mogle popuniti. spoljnih poslova.000 rubalja. osim toga.000 „duša” muškoga pola.000. Administrativna reforma. drža vni kolegijum (Stats-kollegija). Petru je odavno poznat ovaj naz iv „kolegium”. kao što su prikaz Male Rusije. Da bi se na njih razrezali izdaci na vojsku.„zatajivanja koja su zapažena ranije u ognjištima”. i n a 1. koga smo već pomenuli.000 rubalja.000 u 1724 .000 rubalja: budžetska ravnoteža je uspo stavljena. ako se ovih 4. a naročito posredni porezi. zatim prihode onih ustanova koje nisu potpale pod centralizaciju. kao i od posebnih taksa i carina. do stižu dakle pri kraju Petrove vladavine 8.500. daje povrh toga 2. Iako jedan poslednji ukaz iz marta 1 721 godine kaže da će zatajivači moći da poprave svoju pogrešku do 1/12 septembra.0 00 . Senat nije zamenio Bojarsku dumu.400. dvor. a to će reći usred h aosa što ga je izazvalo ustanovljavanje gubernija. posle napretka merkantil ističke doktrine. dakle sa zaokrugljenim brojem poreskih obveznika.000 rubalja za đeneralštab i 73 puka dragona i pešadije. carine i porez na krčme. pošto su stranci. onda u osnovi nije toliko važno da se jedna nesavršena organizacija zameni boljom. zaokrugljene su cifre budžeta iz febr uara 1720 godine na 3. koliko da se kako tako sastavi jedan centralni organizam koji ned ostaje. nego je samo zauzeo prazninu koju je z a sobom ostavilo ukidanje ove skupštine. nije bila primenljiva na Rusiju.000. I njene ideje vodilje došapnul i su Petru „savetnici”. i Henrik Fik.

te će landfogde . pastor sarađuje pri utvrđivanju cifre poreza za svakog po reskog obveznika. i dodaje: „Slobodan seljak je toliko ponosan na svoju čast. Ali čak i ova upravna jedinica. švedski kolegijumi brojali su među svojim članovima najugledn ije plemiće kraljevine. Fik utvrđuje da „radi prim oravanja ruskih poreskih obveznika da se odazovu svojoj dužnosti. a kolegijumi. U Švedskoj svakim srezom. a land jedinici višega reda — zemlji (oblasti). Fik najpre počinje da istražuje n eku simetriju između ovih švedskih oblasnih jedinica i istovrsnih ruskih organizacij a. stvarajući kolegijume. ne bi mogao da bude opterećen većim brojem p odručnih lica. kojima se. svaki srez ima svoj iza brani sud. ovaj. relativno maloga prostranstva. taj kamen temeljac švedske adminis trativne zgrade. Međutim. härad ili nekadašnja centurie odgovara ujezd-u (ok rugu). u kome je grupisano seosko stanovništvo. vernije. Zatim. a da ga on odmah ne tuži za uvredu”. ka o oligarhiska ustanova. te je Petar odavno tražio — no bezuspešno — način da vojvodi doda jedno izbrano telo sastavljeno od plemića. Jasno je da ovaj sistem ne može da bude presađen u Rusiju bez ikakvih izmena. već njihova nadležnost pripada gubernatorima i njih ovim pomoćnicima. „tako da u čitavome 21 8 hrišćanstvu” — piše Fik — „nije lako naći poštenije. poveravaju svakojaki zadaci. i države3. nema landfogde-a u gubernijama. Ovi seljaci. upravlja jedan činovnik koji se zove fogde ili länsman. Pet ar ne samo da nije ukinuo Senat. pobožnije i čestitije o što su švedski seljaci”. što će mnogo komplikovati njegov rad. koje su po ticale iz davnine. Pre vladavine Karla XII. Upoređujući ih.onskoj 148 budućih činovnika . predaju svoj porez neposredno landfogde-u. U Rusiji. lakše je stvoriti jedan okrug nego jedan srez . gde oni pre tstavljaju jedan savršeno usklađen organizam u kome je izvršena stroga podela nadležnost i i prava.” I tako su ov i „glasnici” vlasti jedina veza između niže klase.on i prevodi sa švedskog jezika pravilnike za svaki kole gijum. U Švedskoj. „U Švedskoj” — primećuje Fink — „landfogde nema pod svojom upravom više od 800 do 1000 seljačkih „ognjišta”. kao što Fik mora da prizna. k ojim upravlja landfogde sa svojim pomoćnicima. niti ovim moralnim običajima. poput slobodnih ljudi. ukinut je. već u početku njihovoga postojanja stavlja im na čelo senatore. on dolazi ubrzo do ubeđenja da u Rusiji ne postoji nikakvo oblasno jezgro koje bi se moglo pretvoriti u srez. zavođenje kol egijalnog sistema pretpostavlja reorganizaciju gubernija. koji u isti mah ima dužnost da prikuplja obaveštenja koja o selja cima traže više sudske vlasti. pored jednoga sudsko g činovnika (häradshöfding). mnogo je veća od švedskoga okruga. Sve što je on mogao učiniti pre kolegijalne reforme. da ča k i jedan plemić ne bi smeo da ga nazove lopovom ili bitangom. U Rusiji se ne može naći ništa slično ni tome sistemu koji se stvara o postepeno kroz vekove. Ujezd isto tako ne odgovara tačno härad-u ili okrugu. Od kraja XVII veka. seljaka. osim toga. u härad-u postoji veoma dobro organizovan poreski aparat. Oblasna organizacija u Švedskoj sadržavala je tri administrativne podele. koji su isto tako bili članovi Senata i obrazovali jednu pos ebnu kastu kojom je bila ograničena vladareva vlast. Senat. landsrat-ima. rasnije. samo pod ovi m uslovom mogu kolegijumi učiniti Rusiji iste usluge kao u Švedskoj. U tom obliku one prelaze u Rusiju: socken ili kirchspiel sa baltičkih obala odgovara volost-i (srezu). iako u Švedskoj administracija radi uredno. to je da podeli gubernij e na „otseke” sa nešto više od 5. pošto već ima dovoljno posla sa svojih 800 do 1000 „ognjišta” i odgovarajućim poreskim knjigama. landratima su pr idodati glasnici. no čija je poslednja forma datirala od apsolutističkog državnog uda ra Karla XI. pretvoreni u čisto birokratske us tanove. potpadaju neposredno pod kraljevsku vlast. a docnije će na ta mesta postaviti manje važne ličnosti. Pre svega. i svi činovnici poznaju dob ro svoj posao. ili će pak poveriti prikupljanje poreza „zem ljoposednicima i njihovim upravnicima”.000 „ognjišta” i da na čelo svakog otseka postavi po jednog dsrat-a.” U Rusiji je sasvim drukčije: ili će landfogde-e morati lično da ubira po reze.

potčinjena jednom landshöfding-u. već u njegovu nadležnost spada i pravosuđe i kažnjavanje prestupa” — a do 1712 godine o n je čak imao pravo da utvrđuje cifre poreza. lagman koji posebno bdije nad pravo suđem. Ono što se dogodilo sa centralnim ustanovama ponavlja se i ovde: nove oblasti potči njene su gubernijama. koji ima samo bl agajničku dužnost i potpada pod državni kolegijum. koja je finansiski iscrpena. zakonodavac je prenebregao da ukine stare. pored njega postoje u okruzima još samo landsrat-i. jer ona ne da je „dovoljne prihode za pokriće godišnjih izdataka na 3 Organizacija vlasti i ostaće. otsada postoje tri stepenasto poređane oblasne jedinice u Rusiji. Istina. daju se s druge strane gubernijskim „otsecima”. ipak ostaje dovoljno obimna i složena. podela zemlje na oblasti i okruge ne ukla nja raniju podelu na „otseke” i na osam ogromnih gubernija. najpre samo kao pokušaj u Petrogradskoj guberniji. Primera radi treba uporediti „mesne komesare” okruga i njihove dužnosti u Švedskoj i u Rusiji. okrug. vidi kako upravna vlast pada u ruke jedne nove vladajuće klase koja još nije ko načno obrazovana. senat mora da vodi računa o prevelikim troškovima ko je za sobom povlači ovo administrativno cepkanje: administracija svih ruskih gubernija stajala je samo 173. područja pet do šest i po puta veća nego što su š i okruzi. one ne mogu da odgovaraju trećoj švedskoj upravnoj jedinic i. dok je administracija samo Livonije . čija nadležnost. organ fin ansiskog kolegijuma. kao što su kolegijumi bili Senatu. drugi stepen sistema. oblast. sadrži 4 do 7 okruga. Utoliko pre ne može da ih izdrži usija. Ničega sličnog u Rusiji: „ne samo” — kao što naglašava Fik — „da je ruski gubernator na čelu admini ije. iako jasno o međena nezavisnim radom ostalih činovnika. ona ima veliki broj činovnika sa strogo određeni m nadležnostima: landsekretärare. oni svake godine sastavl jaju i proveravaju „mesni registar” (grundboken) ili katastar i paze na plaćanje svih taksa. koja je podeljena na 14 oblasti. u vreme „švedskoga poretka” stajala Šveđane preko 200. ali je u njima izostavl jeno baš ono što je najglavnije. naposletku. sam guverner oblasti. sve do kraja staroga režima. Što se tiče ruskih gubernija. samo jedna prelazna ustanova. ne može više da izdrži tolike troškove. umesto da su ga zamenili. jer on vrši nadzor nad svim o nim što u toj oblasti spada u nadležnost kolegijuma. koju su opustošile ruske trupe. land-u ili oblasti. šef guvernerove kancelarije. To Senat i čini. Petar je odmah težio da ga uprosti. kao u Švedskoj. U Rusiji. Zbog toga. a to je srez ili volost. sa v iše od 5. Švedski sistem ne odgovara dakle ekonomskom ni vou zemlje. nekadašnjoj guberniji.000 rubalja. što lišav a započetu zgradu njenih temelja. 21 9 prinadležnosti činovnika u nekadašnjim švedskim srezovima”. ali su mu i oni potčinjeni. landsrentmästre. potčinjena četvrtoj upravnoj jedinici. dok se na jednoj strani prosto naprosto žrtvuje srez. bilo da je zaboravio da one postoje. i zavodi se sva hijerarhija švedskih činovni ka. da zamene organe volost-i ili srezova koji ne postoje u Ru siji. dovoljno je rasmotriti zvanična uputstva koja su da ta novim činovnicima. Švedski sistem nije uostalom ni bio usvojen u potpunosti. kao i u Švedskoj. postaje ovde prvi. Ovakva švedska oblast. Ma koliko da je mala. Suprotno onome što bi se moglo misliti.000 „ognjišta” umesto 800 do 1000. već pri prvim pokušajima jedne ozbiljne reforme oblasne upr ave. Zavodeći nove ustanove. ovi niži činovnici imaju dužnost da paze na promene u imovnom stanju svakog poreskog obveznika. a svaka od njih na 5 o kruga.000.„moći da ima na svome području 3 do 4. oni su samo prosti . landsbokförare. bilo da ih se nije mogao lišiti. ona su doslovno prevedena sa švedskog. nerešiv problem. Da bi se to uvidelo. S druge strane. no ipak pod uslovom da mu se dodele pet do šest „nižih komesara”. Fik predlaže da se ovi komesari izaberu između „plemića skromnog pol ožaja i bogatstva”.000 seljaka”. U Švedskoj. dok je poslednji stepen. ali u Rusiji nedostaje osnova švedskoga sistema. a zatim i u ostalim gubernijama. Pošto je Senat jasno izjavio „da u okruzima nema inteligentnih seljaka” sposobni h da vrše ove dužnosti. Fik priznaje da čak i ova Livonska gubern ija. Jedino rešenje je da se podele na oblasti pr ostrane gubernije koje je Petar stvorio. koji ima „najteže i najvažnije dužnosti”. Zato se.

kao i u prošlosti. Oblasnom kamerir. ne postoji direk tan odnos između administracije i slobodnog poreskog obveznika. godine napisao jedan član finansiskog kolegijuma. usled toga što on prikuplja glavni neposredni porez. zašto onda da se povećava b roj činovnika i da se plaćaju naknadne prinadležnosti? Zbog toga se izvesna reakcija. umesto da su lično odgovorni za svoje poreze. postoje samo „revizioni spiskovi”. pa naređuje da se „stave u p enziju svi nepotrebni administratori. i okružna administ racija žrtvovana. umesto da se trudi da pobol jša švedske metode. kako bi pod bliskim rukovodstvom i na dzorom poslovali sa više opreznosti”. Nekadašnje niže zvanje gradsko g vojvode uspostavljeno je i potčinjeno zvanju oblasnog vojvode. Stevan Kohijus . a uputstva koja su sastavljana za njih popravljena su i prilagođena sistemu koji je važio pre Petra Velikog. krčmi i centralne. već da . jer um esto da odlaze u razne kancelarije i raznim službenicima. da od ostalih kolegijuma svaki prikuplja svoj prihod. Novi činovnici nisu zauzeli svoja mesta u raznim gubernijama ni 1719 ni 1720 godine. od 1726 godine. ispoljiće se p onovo i završiće se uspostavljanjem starih metoda. tako da se jedva jedna trećina naplaćenih suma predaje državnoj blaga jni. u jednom skupn om sistemu koji će trajati do stupanja na presto Katarine II. namenjen za pokriće vojnih rashoda. O primeni novoga finansiskog sistema ostao nam je jedan veoma interesantan izvešta j što ga je 1723. već pod kolegijum rata. potpada ne pod finansiski ko legijum. Vojvoda sad nema više dužnost da pazi na poreske obveznike. koji je opet potčin jen gubernatoru. da u unutrašnjosti zemlje neizvežbani činovnici prikupljaju poreze neuredno. umesto katastra. na zvanje oblasnog vojvode. te se nov lični porez od „duše” pretva ra u skupni. Pošto se naposletku dolazi do istih rezultata kao i pre reforme. koju je već i sam Petar pokazao. Slično uprošćavanje nižih stupnjeva objašnjava nam zašto su strogost i podrobno st više švedske administracije postajale nemogućne i bile bi uostalom beskorisne. kao i u prošlosti. Kako se naplaćivanje poreza vrši posredstvom plemića. „mesni komesar'” p ostaje činovnik koga bira mesno plemstvo: i tako je.u ostaje dakle samo dužnost da pr ikuplja prihode od carina. pojavljuje ubrzo protiv nove oblasn e administracije: težnja za uprošćavanjem. da se nadležnost finansiskog kolegijuma ne poštuje. koja će postati naročito živa posle Petrove smrti. gubernatorima i vojvodama — koje će mere u mnogom olakšati siromašnima. da se ukinu kancelarije i nadleštva mesnih k omesara i drugih činovnika iste vrste. da je broj tih činovnika mnogo veći nego ranije. kao i u prošlosti. i da se pravosuđe i kažnjavanje povere.” u januaru 1727 godine on ide i dalje. mesni komesar.22 0 naplaćivači poreza. već se seljački porez uplaćuje posredstvom njihovoga gazde. imaće otsada posla samo sa jednom jedinom kancelarijom. ponekad čak i po nekoliko puta naplaćuju isti porez i ne polažući račune. On opravdano napominje da je reforma „bila izvršena olako i bez potrebnih p riprema”. on se vraća starim moskovskim navikama. S druge strane. Ali. hijerarhiska potčinjenost oblasti gubernijama i zvanično je utvrđena. sada ih ima deset”. posle sreza. Vojvoda sad zamenjuj e kamerir-a i rentmeister-a. Carev vrhovni savet prinuđen je.” Tako se celokupna administrativna hijerarhija svodi na jedno 22 1 jedino zvanje. da vodi računa o ovim kritikama. jer „onde gde je ranije bio samo jedan starešina na čelu seljaka. Sve ove posebne odluke konačno su dovedene u saglasnost naređenjem koje je upućeno gubernatorima i vojvodama u septembru 1728 godine. U junu i julu 1726 godine uzima on u rasmatranje stvarno uprošćavanje što su ga pretrpele oblasne administracije i odlučuje da smanji „nekorisne plate” i „da penzioniše rentmeister-e i njihove potčinjene. a to će reći posredne i opštedržavne. da svaki od ovih ras polaže svojom kancelarijom i velikim brojem pisara. Posle naređenja „da se vojvode potčinjavaju gubernatorima. koji zamenjuje nekadašnjeg okružnog vojvo du iz vremena pre Petra Velikog. obveznici su odgovorni zajednički.

savetuje da se stvori jedna „vrhovna uprava”. On predlaže da se ovim direktorijumima priključe dva druga organa: jed an „Sinod” i jedan „Tajni savet za spoljne poslove”. Sve kancelarije i nadleštva usredsređena su u jednoj jedinoj kancelariji koja ima. nekadašnji društveni stalež „vojnih obveznika”. promene koje on izvodi toliko su duboke. postoji sem toga i jedna ustanova sa nedovoljno određenom nadležnošću: jedno veće sastavljeno od „v isokih ličnosti” iz neposredne careve okoline. nisu ni same bile dovoljno dovedene u saglasnost. kojima su bile potčinjene mesne službe. kolegijumi vo jske. Načelnici triju glavnih grana državne uprave. ovih „visokoblagorođija” kako se one nazivaju. zahvaljujući svome autoritetu. gde će povremeno zasedavati Njegovo Veličanstvo car. jedna „nadkancelarija carstva”. koji je zavođenjem redovne vojne službe modernizovan i obnovlje n uvođenjem elemenata uzetih izvan njegovih redova. uzrok je careva moćna ličnost. itd. potvrđivanje i izmena zakona utvrđivanje novih poreza . vojske . ovaj pa k postaje dalje jezgro budućega plemstva koje će. problema vojske. koji će kasnije poslužiti da se označi skup vrhovnih administrativnih ustanova. Kurbatov. načelnika vojnog kolegijuma. — Pošto je bila korenita i despotska. Senat nije iznad svih kolegijuma. oduvek su bili iznad Senata i obraćaju se njemu „prema ukazu Njegovog Veličanstva. i ona će i biti stvorena odmah posle njegove smrti. postaje zatvoren stalež. da one moraju im ati odjeka na društveno uređenje. prema starinskom običaju. Sa svoje strane Fik preporučuje da se izmeni organizacija Senata. usled poremećaja koje je ona izazvala. koji bi sa povećanim brojem članova obrazovao dva otseka ili „vrhovnih direktorijuma” za sudsko policiske poslove i finansije. Međutim. SOCIJALNE POSLEDICE PETROVE REFORME Petar se jedino interesu za rat i diplomatiju. radi otpravljanja redovni h poslova.” Prilikom stvaranja kolegijuma. odluke koje on lično donosi popunjavaju nedostatak jedne vrhovne političke centralne ustanove. neka vrsta tajnog saveta za vojne i d iplomatske poslove. kao i naspram Senata. Uprošćavanje oblasne administracije moralo je logično imati za posledicu i uprošćavanje ce ntralnih ustanova. on se bavi finansiskim. Ma da ova poslednja evolucija samo počin je za Petrove vladavine i završava se tek za vladavine njegovih poslednika. ekonomski m i administrativnim reformama samo ukoliko se one dotiču glavnoga problema. Obrazovanje povlašćenog plemićskog staleža. vladareve funkcije. mornarice i spoljnih poslova zadržavaju svoje prvenstvo u odnosu na ostale k olegijume. zvane povitje (otsek) i stol (k ancelarija). predzn . Petrova re forma se ne zaustavlja ni pred kakvom preprekom. utišava ili ublažava raspre „visokoblagorođija”. On.goni lopove i razbojnike i da upravlja karantinskom službom i merama protivu požara . nekadašnji branilac administrativne centr alizacije. razne otseke. te da se obrazuje jedan uređen sistem više državne uprave i da se između ova četiri organa razdele. koji je postavl jen za državnog pravobranioca u Senatu 1722 godine. On daje direktorijumu finansija naziv „Vrhovni lični savet”. pomilovanja. Ipak. S druge strane. ona izjednačuje sve društvene jedin ke. Svaka briga za socijalnom reformom njemu je tuđa. kao i raspre između njegovoga nekadašnjeg ljubimca 22 2 Menšikova. Pored Senata. imati da upravlja državom. Ove centralne ustanove. te je u tom pogledu demokratska. Kada je Petar započeo novu reformu. i iznad njega. 3. k ao što smo videli. potreba za ovakvom ustanovom već se oseća. Međutim. Što ovaj Vrhovni lični savet nije stvoren za Petrova života. i novoga ljubimca Jagužinskog. rusko društvo će postepeno dobiti aristokratsko obeležje: pre svega. najglavniji izvor pometnji. bez obzira na položaj njegovih članova u carevoj službi. I upravo je rad ovih visokih ličnosti” koje ne obrazuju neko red ovno telo. mornarice i spoljnih poslova.

te da „tako poniža va otmene porodice”. pošto je stavljen izvan zakona. načelo obavezne javne službe je uspostavljeno. kao što znamo. kao što smo videli). on i dalje zadržava pov lašćen položaj u redovima vladajuće klase. ili se pak — opet po r ečima Posoškova — ugledaju na Zolotareva. svaki ima pravo da i opljačka. među kojima i kneževi (Golicini. oni se sklanja ju u pozadinu. Posoškov navodi jednu svakid ašnju rečenicu zemljoposednika: „Neka bi nam Bog dopustio da služimo velikom vladaru ne izvlačeći mač iz korica!” A za vreme ratnih pohoda „čitave desetine ovih ratnika skrivale su se po šumama i jarugama. on ga zamenjuje velikim smotrama plemića i vrši strog popis dečaka i mladića. pod uticajem „pravilnika engleske države i drugih evropskih država” predložio je da se načini spisak svih plemića prema broju „ognjišta” koje poseduju i da im se dodele odgovarajuće titule. on vrši smotru nad više od 8. kako kaže Kurakin? S druge strane. Ali činjenica da ove pretnje moraju neprestano da se ponavljaju i pooštra vaju dokazuje njihovu bezuspešnost. od kojih dve stotine pravih kneževa. koji su po poreklu bili plemići. drugim rečima. Ovo j e isti onaj Saltikov koji je. čak i kad je prinuđen da živi u kasarnama i da ra i grube poslove. oni.” I pored svih ovih zabušavanja. prve Petrove reformne mere ne dopuštaju da se predvide takvi rezultati. Prema jednom ukazu iz 1722 godine. samo menjaju metode : umesto da se kriju po svojim domovima. 22 3 Godine 1712 mladići iz Moskve odvedeni su u masi u Petrograd na smotru. kome daje svoje ime. Već 1712 godine Fjodor Saltikov. Čerkaski i drugi) upuć ni su — kako kaže Kurakin — kao vojnici u gardiske pukove. pravilnik iz 1716 godine utvrđuje (više nego što naređuje) da.aci koji nju nagoveštavaju prilično su značajni u poslednjim godinama njegove vladavin e.” Petar ih „silom izvlači” iz njihovih domova. pod pretnjom da im neće odobriti ženidbu (ukaz od 20/31 januara i 28 februara/11 marta 1714 godine). Ipak. radi svojih vojnih planova. plemić koji ne dođe na smotru izlaže se mogućnosti da bude „obeščašćen” i da doživi „građansku smrt”. koji su Petru bili zaloga ve rnosti njihovih roditelja”. Godine 1704 (jedne od najtežih godina. u kome s u sami plemići. na svome imanju. zar nije on glasno tvrdio da ruski vojnički stalež treba da „služi državi? U to vreme je b io odveć rasprostranjen običaj da se izbegava vojna služba. Ima u ovome izvesan kom promis: plemić služi kao vojnik. koji preobražuju slučajno sastavljanje trupe u redovnu vojsku. — ako je verovati Posoškovu — biraju kakvo p ovlašćeno mesto ili još bolje kakav položaj koji im donosi koristi. preteći im svirepim kaznama.000 mladića r egrutovanih iz svih pokrajina: 500 do 600 između „najplemenitijih”. misleći jedino da se vrate svojim kućama. — docnije ćemo vi deti kakva je bila sudbina ovog programa nastave. Međutim. radi proizvođenja z a oficira. svoga konja i slugu. Godine 171 4 svi plemići od dvadeset do trideset godina pozvani su da se upišu u Senat. pošto otsluži svoj rok. Kampredon tvrdi „da su najveći bro j gardiskih pukova sačinjavali sinovi kneževa i bojara. a kada treba ići u rat. Petar potv rđuje ovu povlasticu stvarajući godine 1719 Leib regiment dragona. Ovaj život u kasarni stvara pak izvestan duh zajednice koji se ja vlja vrlo rano u gardiskim pukovima i omogućuje im da steknu svest o svojoj političk oj snazi. Sasvim je prirodno da se u takvoj sredini ubrzo razvi la „staleška svest”. a neprek idni ratovi. dok on „krstari poljem u zaprezi o d šest konja i upropašćuje svoje susede. On primorava plemiće da uče matematiku. Zar nije on slao upotješnjuj-ske pukove konjušare iz svojih štala da tamo budu rame uz ra me sa njegovim drugovima u kocki. pod pre tnjom konfiskovanja njihovih imanja. pretstavnici ruskog šljahtestva ili plemstva — to je jedan od prvih prim era upotrebe ove reči — nemaju drugog načina „sem da služe u gardi”. On im takođe nameće obavezu da služe kao prosti vojnici i potčinjava ih ukazu od 26 februara/9 marta 1714 godine. koji umesto sebe šalje u rat jednog siromašnog p lemića. dao Petru ideju za čuveni ukaz od 18/29 . ali služi u gardi. Petar pokušava da zavede pripremnu obuku između desete i petn aeste godine. Pošto je mesni nadzor nad vojnom sl užbom zemljoposednika bio ukinut u isto vreme kad i teritorijalno regrutovanje. postaje odmah oficir u vojsci i za država na taj način svoj društveni položaj i svoje hijerarhisko dostojanstvo. po k ome niko ko nije ispunio tu obavezu ne može biti proizveden za oficira. Plemići se i dalje izvlače. čine da ov a služba postaje stalna. Vojnik u gardi.

koju potvrđuju i druge Petrove odluke. Ustanovljavanje ove tabele smatra se većinom kao je dna demokratska mera. iz osam prvih rangova (do čina majora i koleškog sudijskog pomoćnika). koja u to vreme počinje da dobiva izvesnu važnost.” On naređuje heroldmeister-u da „pazi da ne bude više od jedne trećine članova svake porodice zaposleno u građanskoj službi. čiji tekst ponavlja reči ovoga „savetnika” sa aristokratskim težnjama: „na 22 4 taj način porodice neće biti imovno upropašćene. onda će se lakše razumeti da ona nije samo imala za cilj da zavede demokratska načela. i njegova zlovolja ispoljava se nervoz nim trzanjem ramena i glave. oficir poreklom iz nižeg staleža ostaje. Tabela izjednačuje „sa najboljim i starim plemstvom” potomke građanskih službenika i oficira. koji će moći da se koriste „svim počastima i preimućstvima koje uživa to plemstvo”. kaže on. koji zacelo nije naviknut da sluša takve primedbe. pre izvesnog broja godina provedenih u službi. Ona pred nas iznosi jedan bilans: Petar je izazvao mešanje raznih društvenih sloje va. ali odlučuje da s e ne ide dalje tim putem. on jasno otkriva nameru z akonodavaca. čak i ako su „skromnoga porekla”. osim svoga finansiskog cilja. jer ona proglašava da samo ime nije dovoljno da obezbedi pol ožaj u državi onome koji to ime nosi. U građanskoj službi. a ne „skromno poreklo”. i isti o vaj pisac saopštava jednu značajnu činjenicu: 29 juna/10 jula 1721 godine Petar prosla vlja svoj imendan. S druge strane ta tabela potvrđuje odredbe ukaza iz 1721 godine koji je proglašav ao da jedan vojnik niskoga porekla može da dobije naslednu plemićsku titulu pošto dobi je čin višeg oficira (ober-oficir). Menjšikov ga stiže trčeći: car ne može da se povuče tako. Ako se pomisli da je Tabela rangova ustanovljena tek 1722 godine i da je ona tako reći kruna čitave reforme. U isto to vreme sastavljena je Tabela rang ova (Tabel o rangah). I pored toga što je mnogo cenio naučnu spremu i posebna znanja koja su se tražila od činovnika — on je čak naredio heroldmeister-u da ustanovi jedan staž za obuku u administrativnim i ekonomskim poslovima —. građanski položaji sa odgovarajućim vojnim činovima iz Tabele rangova. kako se ne bi smanjivao broj vojnih lica na kopnu i na moru. koja priznaje tri uporedne kategorije hijerarhija: vojnu. i njihove velike i slavne po rodice ostaće nepokolebljive. ima više činovnika nižeg porekla — nekadašnji podjač ego plemića. on je spreman da prizna ono što je učinjeno. već i da učvrsti položaj plemstva . ruskog i tuđinsko g porekla. on treba da prisustvuje trim a pozdravima. ponizio plemićske porodice. koji im a da se stara isključivo o plemstvu. građansku i dvorsku službu. heroldmeistera-a (načelnika odeljenja za plemićske grbove).” a to će reći da sprečava plemiće da izbegavaju vojnu službu prihvatajući se položaja u građanskoj službi. on je ophrvan brigama.marta 1714 godine o neotuđljivosti nepokretnih imanja. pošto se deoba iman ja vrši kao i ranije. vraća se p . a vojna služba uživa najveće uvaženje. Po rečima Bergholc a „ništa ga nije moglo zadržati” kada je trebalo učiniti neku prijatnost gardi. Godine 1722 ustanovljeno je je dno novo zvanje.” Istina. ali on mora da se uputi ka postrojenoj gardi i da o dgovori na njen pozdrav. taj zakon je doživeo neuspeh. 22 5 Držanje Petrovo prema višoj klasi koja se obrazovala za njegove vladavine vidi se i u obzirima koje je ukazivao eliti prestoničkoga plemstva. Petar zabranjuje da se izjednaču ju. gradi. prisustvuje prvom pozdravu i udaljuje se od mah. razume se. i dalje samo jedan izuzetak. Razume se da se naglašava „najbolje plemstvo”. posle toga odjednom se zaustavio. Ali. on prilazi. da plemići dobivaju rang tek pošto ga zasluže i da i m se izvesno „dostojanstvo” dodeljuje kao nagrada za njihove vojne zasluge. uzdigao na vlast ljude niskoga porekla. i Petar. ali. Petar uopstalom ne prestaje da ponavlja ple mstvu kako se ono upravo svojom vojnom službom razlikuje od prostog naroda i obraz uje pravu aristokratiju. „bilo bi uvredljivo za vojna lica ko ja su dobila svoj čin po cenu naporne službe da vide kako druga lica dolaze nezaslužen o do istih počasti ili čak i do višega čina. jer.

prisustvuje svečanosti i ispunjava tako svoju društvenu obavezu prema plemstv u. dotle se celo ple mstvo koristi zakonom iz 1714 godine o neotuđljivoj nekretnini. poverava on gardi brigu da izviđa administrati vne krivice. ipak docnije ukida ovaj oblik zakonski dopuštenog bežanja sa zemlje za koju su vezani. jer postupno upisuje i jedne i druge u poreske obvezni ke. vicegubernatore i njihove potčinjene. ovi su otada počeli da vrše službu poreznika nad svojim sopstvenim seljacima i postali tako reći činovnici ministarstva finansija . na primer. koje može da ga protumači kao dodeljivanje prava apsolutne sopstvenosti nad polj skim dobrima koja ono ima u državini na osnovu vojne službe koju vrši za račun države. k oja ne postoji ni u jednoj zemlji i koja izaziva vapaje. a zatim prema „dušama”. ili tačnije rečeno — kak o primećuje Ključevski — o nedeljivom nasledstvu. a nad kojima oni sa d stiču pravo potpune svojine. Petar i zakonski potvrđuj e ovo približavanje. menjajući iz osnova odno između zemljoposednika i seljaka koji žive na njihovim posedima. stavljajući im lance na vrat i noge. oni vrše sem toga i službu koja spada u nadležnost ministarstva unutrašnjih poslova. U unutrašnjosti z emlje. kuda se šalju sa naročitim zadacima. hapsi i okiva u lance „najbolje građane” te va oši. pod zavisnost vlastele.oslušno. i Petar zahteva tu službu od svih plemića. jer ovi ljubimci iz poslednjeg doba njegove vladavine razgolićuju zločine i kažnjavaju ih strogo. ima još mnogo drugih. Poznati su mnogi dokazi poverenja koje je on ukazivao oficirima garde.” U Moskvi. vojna služba je obavezna za plemiće. i njegovo poverenje nije iznevereno. zakon o „nedeljivom nasledstvu” unosi „jedno divno dobročinstvo” plemst vu. I ovde su razlike koje su postojale između raznih kat egorija seljaka iščezle još pre Petrovog stupanja na presto. opustošio kancel arije i savladao starešine nadleštava stavljajući im lance ne samo na noge. i ne propušta da i on primi mito. Pri kraju svoje vladavine. koje još i ne postoji. Dok se elita plemstva koja služi u gardi koristi carevom naklonošću. a to će reći visokog činovnika. pronevere. On bez uspeha pokušava da ukloni barem vidne znake evolucije ka porobljavanju koje se tada vršilo: tako 1721 godine naređuje Senatu „da prekine pojedinačnu prodaju ličnosti. izaslanik finansiskog kolegijuma. kako priča diplomat Matvjejev. Porobljavanje seljaka. Kada su postavljeni za pomoćnike mesnoga komesara koga oni sami i biraju. Gardiski oficiri prisustvuju sednicama Senata i motre na držanje senatora: francuski diplomat La Vi iznenađen je što vidi „kako senatori ustaju sa svoga sedišta p red nekim poručnikom i kako se prema njemu ophode sa puno poštovanja”. „podoficir Pustoškin. primanje mita. on se prvi uplaši. I zaista. Iako on isprva ograničava ovu zavisnost sebara dopuštaj m da stupaju u vojsku bez pristanka njihovih gospodara. zavodeći sistem pasoša: b ez posebne „otpusnice” koju izdaje sopstvenik zemlje. oporezujući ih najpre prema „ognjištima”. a ovi dru gi pali. i nezavisna nasledna dobra. oficiri su ovlašćeni da vrgnu u oko ve „gubernatore. — Razume se da Petar nikada nije imao nameru da zavede rops tvo. jer su oni prvi prestali da budu robovi. nego i na vrat. kao i za obične gr ađane. ta dva tipa imanja koji su se istina znatno približila u XVII veku ne samo stvarno. seljak ili sluga ne može da se u dalji da bi išao ma kud. kao slučajno što se često događa u Petr ovim zakonodavnim spisima — taj zakon brka državna dobra (pomjestje). primenio je najsvirepije mere. već i u zako nskom pogledu. S druge strane. Kad ponekiput uvidi posledice svoga zakonodavnog rada. u pogledu svoje ličnosti. ovaj zakon ne pravi nikakv u razliku između raznih tipova nepokretnih dobara. U slučaju da se ona ne može . Stapajući potpuno razna zakonska prava so pstvenosti. p odrazumevajući tu i njegove ljubimce. Kada je — da bi uprostio švedski sistem — poverio prikupljanje novoga poreza na zemlju veleposednicima. kad više nema iluzija o svojoj okolini.” U Vjatki. vojnik Netesev ulazi pijan u kancelariju jednoga kamerira. Na taj način vrše oni besplatne službe — jedine koje u to doba postoje — pomoćnika u mesnim administracijama. pa ma kakvo bilo poreklo dobara koja oni poseduju. 22 6 Ovaj zakon još doprinosi učvršćivanju povlašćenog položaja plemstva. bez obzira na to poreklo. šiba stražare batinom. čije je uživ anje uslovljeno godinama vojne službe. položaj slobodnih seljaka i položaj sebara približili su se.

Za važne poslove pridaju se magistratima staroste. Njihova je dužnost da vrše građansko i krivično pravosuđe. kojoj je cilj da nabaci na 22 7 trgovce. već kao pomoćne organe e konomskog razvitka zemlje. Takvo stanje postojalo je otp rilike i pre njega. obične zanatlije učlanjene u esnafe. NARODNA PROSVETA I REFORMA CRKVE . da osnivaju škole. oni mogu biti nagrađeni za svoj rad dodeljivanjem izvesnoga ranga. prema uputstvu za magistrate oni se priznaju za gradske stanovnike. da potpo mažu razvitak zanata. godine 1720 i 1721 rad na sastavljanju novih statuta još nije dovršen. oni u pravljaju gradskom policijom i dužnost im je da potstiču stvaranje fabrika. U 1718 godini stavlja on pribelešku na ovaj projekat: „usvojiti za sve gradove . članove magistrata biraju gilde. Članove magistrata biraju. a to će reći plaćeni radnici i nadničari. Izvan gilda ostaje „prost narod”. Ovoga puta je usvajanje merkantilističke politike i stvaranje posebnih ekonomskih organa. istaknute zanatlije. već one samo posredno proističu iz tih r eforama. oni imaju pravo da podnose svoje žalbe preko svojih starosta i svojih desjatsk ih (desetara). godine 1722 on preti teškom robijom oberprezidentu glavnoga magistrata. Uzalud je seljak Posoškov — koji je bio veoma napredan za doba u kome je živeo — žel eo da se jednim zakonom utvrde novčane obaveze i kuluk i da se odvoji seljakova ze mlja od zemlje njegovoga gospodara. apotekare. Prestajući da posreduje u odnosima između spahija i seljaka. druga. Stvaranje povlašćenog gradskog staleža. koja se takođe zasnivala na klasnim razlikama. P osle promene finansiskog sistema. a ne pojedinih s ebara”. bila je da stvori auto nomnu opštinsku upravu. uzalud je on izneo svoju glavnu mi sao da „spahije nisu svetovni gospodari seljaka”. Tako je stvarno ustanovljeno ropstvo. — Nekoliko socijalnih promena koje u gradovima i zazivaju Petrove reforme nisu takođe namerne. Ali pod tom lepom f irmom i tim zvučnim nazivima tuđinskoga porekla krije se samo jedna finansiska mera. ipak je potrebno dve i po god ine da bi se to uspešno okončalo. U novoj organizaciji gradova nema ni jednoga elementa samoup rave (self-government): istina. kao što je učini la za celu Rusiju. na staroste i na cjelovalnjik-e odgovornost za glavni posredni porez. „ugledne” trgovce. Prva gilda obuhvata: bankare. Porobljavanje seljaka. koji imaju savetodavni glas i koje biraju gilde. naređujući mu da završi taj posao u roku od pola godine. država je ostavila seljake na milost i nemilost njihovih gospodara. lekare. Što se tiče „neredovnih” građa na. ali ne kao „ugledni” ili „redovni” građani. čineći spahije odgovornim za postupke njihovih se ljaka. knezu Trubeckom. Podela gradskog stanovništva na dve „gilde” nema u sebi ničega demokratskog. 4. između građana prve gilde. ali. male trgovce. I ovde on ima da zahva li Henriku Fiku za zakonski projekat o stvaranju gradskih magistrata. da ih smatra ne kao oruđa njegovog finansiskog sistema. a njihovi pretsednici mogu čak da dobiju plemićsku titulu za usluge učinjene drža vi. Za ovu reformu on pribegava istim izvorima i služi se i stim metodama kao i za reformu centralnih ustanova. ovaj začetak opštinske autonomije iščeza va zajedno sa rasparčavanjem prihoda Ratuše na razne gubernije. i to u obliku dotada nepoznatom. koje će trajati jedn o i po stoleće. Kada je Petar bio pr imoran da obnovi sve centralne ustanove morao je isto tako da centralizuje i opšti nsku administraciju. nagnalo ga da sa gradovima postupa sa više ob zira. otpočelo je. premoć jednog višeg društvenog staleža. na osnovu pravilnika Rige i Revala”. itd. sa svim njegovim pravnim nedostacima i svom moral nom gnusobom. kao što smo videli. kao što su trgovački i industriski kolegijumi. Petrova reforma imala je dakle za posledicu da ozakoni u gradovima. ratušu i burgmestre (pretsednike opština). Jedna od prvih Petrovih briga. ugled građani i burgmestri.pro tivu smrtne kazne koju oni izreknu može se uputiti apel na glavni magistrat.potpuno ukinuti” — dodaje on — „neka se bar vrši prodaja čitavih porodica. ali su oni neuklo nljive starešine grada.

a mlad trgovac za tezgom. niti kakva su Adrijanova shvatanja o školsk om programu. kao i dipl omati i mali broj imućnih turista koji su tamo zalazili nisu mogli da shvate ni sa mu osnovu evropskog života niti da im ona omili. svak uči svoj zanat na praksi. da mladi ljudi koji su slati u inostranstvo. kao njegovi prethodnici. bilo je izlišno stvarati škole. u državama koje posećuju. Bog čak i slepcima pokazuje put. Ml adi Rusi mogu samo da najpovršnije upoznadu praktične metode rada i moraju se zadovo ljiti da kako tako proučavaju nauke u njihovim svakodnevnim primenama. građevinsku i lekarsku!” Petar tada i ne sluti kakvo je stanje u toj Akademiji. Ali ako nem aju mnogo sklonosti za „tešku” nauku i ne uspevaju da nauče strane jezike.Stvaranje škola. činovnik u svome nadleštvu (p rikazu). jedan od njih ne sme da iziđe iz svoje sobe jer se boji da će pasti u latinsku zablu du i iz mržnje prema tuđinstvu. drugi jedan. obuzeti žudnjom za domovinom. On se ne plaši. po imenu Nepljujev. hitali su da se vrate svome domu zadržavaj ući u sećanju samo uspomenu na dobra vina i na lepe žene. U vreme cara Alekseja. odreći se svoje sopstvene vere i preći u njihovu. jer nimalo ne razumem ni jezik ni samu nauku”. jer mi je nametnuta najteža nauka. Englesku i Holandiju „da izučavaju arhitekt uru i brodarstvo”. Po po vratku sa svoga prvog putovanja pripoveda on naivno patrijarhu Adrijanu o svojoj nameri da pretvori u univerzitet Akademiju slovensko-grčko-latinsku: „Božjom milošću”. a retko su i odašiljan i mladi ljudi u inostranstvo. On je isto tako i osnivač intelektualne klase u Rusiji. bilo je nekoliko Rusa koji su ost ali u tuđini i odrodili se. ali. Isto tako i za Pet rove vladavine moreplovac uči svoj posao na svome brodu. „imamo i mi jednu školu. građansku. 22 9 Zbog toga se Petru nameće potreba da u svojoj državi organizuje pripremne škole. Od pedesetorice koji su godine 1697 pošli u isto vreme kada i mladi car u Veneciju. Kotošihin je govorio: „Ne šalje se niko u druge zemlje d a proučava i upoznaje tuđinske običaje. tako se i ovde ne bi mogla povući tačna g ranica između kraja XVII i početka XVIII veka. Daj Bože da ljudi u njoj vrše pametna proučavanja da bi mogli da vrše razne službe: crkvenu. a apotekar u laboratoriji. sticanje ozbiljnih znanja bez ikakve prethodne spreme pravo je čudo. U početku je Petar. ali . kad upozna veru i običa je drugih ljudi. Oni su se zadovoljavali da uživaju u svojoj slobodi. 22 8 Kao i za ostale manifestacije ruskog života. oni se rad o odaju raskalašnosti i ostavljaju za sobom. jer postoji bojazan da će. mogao bih posvetiti s ve dane svoga života učenju. smatra svoj zadatak „kao najveću nesreću” i žali se na to u pismima koja upućuje svojoj porodici: „Evo gde mi je pao u deo najžalosniji život. razlika između ruske i evropske civilizacij e bila je toliko velika. na l icu mesta. a ponekad su sklapali na brzu ruku i poneko prijateljstvo. Razume se. ali su ovakvi slučajevi bili retki. kada je uskoro potom uvideo koliko je njegov razgovor sa patri . ne hajući da se vra ti svojim poslovima i svojoj porodici”. pa ipak ne bih postigao uspeh. Ja o tome nemam pojma. samo nepovo ljne uspomene na svoj boravak. ni jedan jedini nije postao brodar. kaže n. Pre Petrovog stupanja na prest o sveštenik je učio svoj posao u crkvi. Pošto tada cilj učenja nije bio da se razvijaju sposobno sti mladih ljudi. Uistini. Ustvari. koje Petar šalje u Evropu u strogo praktičnom cilju. treći opet piše Petru povodom jednoga svog druga: „Ti si me izvol eo zapitati kako je Stevan (Boženinov) uspeo da nauči geografiju kad nije znao ni az buku. odabranih isto tako među plemićima kao i među onima običnoga porekla. Kada su stigli u Veneciju. vojnu. slao buduće specijaliste da stiču praktična znanja u inostranstvu. umesto da stvara škole. već da se oni pripreme za izvesnu praktičnu karijeru. Pedagoški problem je savršeno nepoznata s tvar za ova dva razdoblja. lekar u bolnici. što će Rusi dolaziti u dodir sa tuđi ncima. Takvo je stanje duha mnogih mladića. — Petar se nije ograničio samo na to da evropeizira spoljn i izgled svojih podanika.

da bi se videli sa svojim majkama i se strama. Dekartovoj filosofiji. grčkom. Ovo je prvi pokušaj u Rusiji da se u jednoj „privatnoj školi” da je opšta nastava mladićima koji su većinom iz viših društvenih redova. no kojima su potrebne pritke i kočevi”. pravilima francuske i nemačke učtivosti. sirijskom i haldejskom”. u Akademiju za brodarstvo i A kademiju slaveno-grčko-latinsku. on upoređuje omladinu „sa mekanom glinom koja zadržava sve utiske”. sa njima se postupa kao sa odraslima i kažnjavaju se kao za prestup protivu zakona: za neopravdani izostanak kažnjavaju se novčano.000 tadašnjih rubalja. on pozdravlja mladiće dobre volje jednom ruskom rečenicom koja je dosta nevešto sročena: „Zdravo. l atinskom. jer pre takvih g imnazija. jevrejskom. jer upravo u kući toga pastora stanuje livonska seljanka koja će kasnije postati rus ka carica Katarina I. strategiji. otposlani su u svaku rusku guberniju „da poučavaju decu iz svih društveni h redova”. i da u nepismenoj Rusiji treba najpre naučiti učenike da čitaju. On poziva u Moskvu Engleza Farvors ona. „gimnazija prima samo siromašne blagodejance. potrebe toga doba traže otvaranje osnovnih škola. Kurakin kaže da je to „škola viteških znanja. Glik je očekivao da će učenici pohrliti sami od svoje volje. isto tako ova nova brodarska škola ima i praktičan cilj da preobr azi vojsku i flotu. Glikova „gimnazija”. I pored svega toga ta ustanova ne napreduje: jedan deo zemljoposedničke dece beže iz nje. Uistini. osnovana 1705 godine. To je prvi ozbiljan pokušaj da se u Rusiji stvore srednje škole. baca se on lično na posao. a to je privatna škola pastora Glika u Marienburgu. a naredna generacija daće tome programu naziv „ple mićskih nauka”. decu majora. Po dva učenika. nemački. zaustavićemo se samo na jednom prime ru. nego i vaspitač.jarhom bio neumesan. a za prekršaj discipline izlažu se batinanju.” Ništa nije pomoglo. kapetana i plemića koji nem aju zemlje. dobiva državnu pomoć od 3. politici. nemačkom. Godine 171 . sastavljenim pompeznim stilom. te da se mora stvoriti škola koja neće biti posebno posvećena „pomorskim znanjima”. a učitelj igranja Ramberg daje lekcije „iz lepog ponašanja i komp limenata na francuski i nemački način”. koje on smatra kao pripremu za vojnu službu. Ubrzo Petar mora da uvidi da se ne može postati moreplovac jednim mahom. samo na preseljavanje Pomorske akademije u Petrograd. Ustanovljen je i internat za decu čiji roditelji stanuju daleko. Glik ima amb iciju da ne bude samo profesor. Pos le raznih pokušaja on naposletku uspeva da tačno izloži taj problem: pre nego što se stv ori neka viša stručna škola. Kao god što je nekadašnja stručna škola za teologiju imala dužnost da popravlja svete kn jige i održava veru. Jedan poseban ukaz poziva tada „Plemenite ličnosti” da u nju „dovedu svoju decu bez ikakvog ustezanja i da im tu pruže vaspitanje o svom t rošku. ako se učenici pokažu nemarljivi. i sva k može tu da uči „predmete po svom izboru”. viteškom jahanju i višoj dresuri konja”. i Petar ga uzima pod svoju ličnu zaštitu. jezicima: francuskom. o vi plodne šibljike. U svojim prospektima. Njegov nastavnik švedskog jezika predaje u 23 0 isti mah i istoriju. potrebno je stvoriti osnovne i srednje škole. Ne ispitujući o vde sve zlosrećne Petrove pokušaje u pogledu škola. i on obećava da će ih učiti „geografiji. u njegovoj školi predaje se samo latinski. profesora matematike i moreplovstva. koji otvara godine 1705 Školu matematičkih i pomorskih nauka i drži svoja predavanja u Suharevskoj kuli i sto toliko za „one koji tu dolaze svojevoljno” koliko i za „one koji dolaze pod moranj e”. Ovo je prva ustanova koja je u suprotnosti sa Petrovim duhom koji teži samo onome što je praktično i korisno. Glikov pokušaj je preran. italij anski i švedski jezik. One postaju još potrebnije kada je Petar nametnuo plemićima obavezno školovanje. Da bi ostvario svoj program. Ustvari. a može da primi 300. jahanja i mačevanja”. Glik pada u ruke Rusa. Po zauzeću ove varoši. ali godine 17 06 njegova gimnazija ima svega 40 učenika. Usled toga se i samo učenje smatra kao izvesna služba za koju se prima plata. već mu ona služi kao učite ljska škola iz koje će izići budući nastavnici. francuski. umesto kneževske dece. latinskoj retorici sa vežbanjima u govorništvu. kao i „veštini igranja. on se ne ogra ničava. drugi je napuštaju da bi prešli u posebne škole. koji su naučili geografiju i geometriju.

ni učenik da uči. zatim Putjirim iz Novgoroda. jer.” Zbog toga se m atematička škola održala sve do 1744 godine. otvoreno je za pet narednih godina 46 takvih škola. 23 1 Sinod opet traži da se sveštenička deca upisuju u eparhiske škole koje spremaju svoje učen ike za sveštenički poziv. Ali ovo skromno brojno stanje nije se dugo održalo. zanimljivim dokumentima o radu ovih ruskih srednji h škola. a druga p etina sastavljena je od „nepismene. kao što su bili Jov iz Novgoroda — koji je prihvatio br aću Lehudi. 14 od njih moraju da budu zatvorena.9 od sto) završavaju u njima svoje školovanje. p i računaju” — u razredu ruskog jezika i matematike — a to će reći pošto su završili dve prve dine učenja — samim tim su završili svoje školovanje i osposobljeni da mogu vršiti razne d . da bi ostala u njihovim dućanima i učila njihov zanat. Mi raspolažemo. a to će reći deca vojnika (dragona. Eparhiske škole pokazuju mnogo više života.000 učenika odabrano je. kolegijum admiralitet a pokušava da se otarasi ovih škola potčinjavajući ih Sinodu i spajajući ih sa eparhiskim šk olama. 19. Oni samo kažu: „Biće izdat jedan ukaz o tome”. Srednje škole su se same od sebe diferencirale. prema društvenim kategorijama učenika. kozaka i artiljeraca).000 učenika — od kojih. puštaju da ško le začame i da se naposletku zatvore. istina. pr ivlače stotine učenika i znatno proširuju program nastave.500 dece koja su prošla kroz ove škole.6 od sto su skromnoga porekla. Od 1. U oblasti osnovne nastave Petrovo delo je daleko od toga da bude isto toliko obi mno. iz kojih jedna petina učenika beži ili bivaju vraćeni roditeljima. i zgrade. polovina pripada eparhijama Male Rusije. Istoričar Pomorske akademije piše da „pošto su učenici prostoga porekla naučili da čitaju.5 od sto. N e primorava se ni nastavnik da predaje. što se tiče plem ićskih i bojarskih sinova. oni zahtevaju da se njihova deca oslobode obaveznog ško lovanja. i svaka oblast mora da ima jednu takvu školu. Ali Sinod odmah protestuje. retorika.2 od sto su čino vnička deca. i školski materijal. Ali oni ne umeju da objasne odakle treba uzeti sr edstva koja su potrebna za građenje ovih škola. Ovo dokazuje da osnovnoj nastavi nedostaje sve. Drugi. ne dodavajući tome teologiju. Posadski prvi protestvuju. glupe ili maloumne dece”. i da osnovna škola skoro nije ni posto jala za Petrove vladavine. 12. Skoro pol ovina njih (45 od sto) jesu sveštenička deca. Pa ipak. Ve oma aktivne crkvene starešine. Dmitrij iz Rostova i Gabrijel Bužinjski. Ovaj ogromni napredak ne izvršuje se bez velikih teškoća. i učitel ji. samo 4. Tu sve zavisi od starešine dotične eparhije. za matematičke škole. milom ili silom. Oko 2. One su nazvane „brojovne škole” ili „matematičke škole”. niti gde da se nađu potrebne namirnice i materijal. Akade a slaveno-grčko-latinska pozvana je isto tako da stvara nastavnike. u 1727 godini mogu se nabrojati 46 eparhiskih škola sa 3. i udžbenici. spojivši se delimično sa „garnizonskom vojnom školom” ustanovljenom 1732 godine. kojima se pridružuju još 30 u 1720—1722 godini. ili se pak upućuje „na nek o drugo opredeljenje”. Odlazak ovih dveju kategorija učenika smanjuje brojno stanje matematičkih škola na 572 deteta. filozofija i teologija. u njima se izučava gramatika. njih je samo 2. Posle Petrove smrti. „nije red da crkvene škole obučavaju učen ike jedino u geometriji i aritmetici. među kojima treba na vesti i suparništvo između crkvenih i svetovnih škola koje se otimaju o učenike. ni koje predmete treba u njima predavati. I tako sad postoji po jedna svetovna i jedna crkvena škola u svakoj oblasti. — i ovaj broj neće se menjati pre nego što ove škole budu pretvorene u seminare 1737 godine. Osim pismenosti. Tu njegovi pokušaji ne daju nikakav rezultat: o onom njegovom pokušaju što ga je učinio prilikom popisa stanovništva iz 1710 godine ovako se izražava arhiepiskop Jov i z Novgoroda: „Popisivači prisiljavaju sveštenike da grade škole u svakoj parohiji i da u njima predaju razne predmete.5 od sto su deca posadskih (gradskih stanovnika). samo 302 (19. za godinu 1727. kaže on. I sam program nastave zavisi jedino od raspoloživih sredstava i revnosti upravnika škole. Pošto je crkv eni pravilnik iz 1721 godine pozvao episkope da osnivaju eparhiske škole na svome području. naprotiv. ni kakvi treba da budu nastavn ici.6 osnovano je 12 škola. ostalo ih je samo 28.

kao što zn amo. Niži razredi. i godine 1716 Petar im izrično zabranjuje da stupaju u njih: plemići ne smeju da borave u unutrašnjo sti. već je njima nepoznat i predmet koji imaju da prevode: jedan savremenik piše da „oni koj i znaju jezik ne poznaju nauku. anatomiji. nemaju u sebi ničega što bi moglo da uznemiri Akademiju slavenogrčko-latinsku. utvrditi prigodnu 23 3 terminologiju. ali da plemići nastavljaju učenje u višim razredima. „ispunjavaju često svoje knjige nekorisnim pripovedanjima jedino u cilju da one budu što deblje. koje su provinciske ustanove. a ne „brbljanja”. građanskoj arhitekturi. Za tim su sa stranih jezika prevedeni mnogi udžbenici posvećeni artileriji. botanici. posle koje nastaje prava stručna obuka. kako bi se pripremili za 23 2 službu u ratnoj mornarici. U Petrovo vreme ne samo da prevodioci ne raspolažu naučnim rečnikom. namenjeni učeni cima iz narodnih slojeva. ona je isključivo namenjena plemićima. Tako školska nastava ne daje opšte obrazovanje. apotekarskih pomoćnik a. Inžinjerskoj i Artileriskoj školi. pa se čak i pobožni spisi izdati u Kijevu nemilosrdno p roganjaju. i iz njih izilaze nastavnici ma tematičkih škola. inžinjeriji i vojnom građevinarstvu. već ona pokazuje da radoznalost čitalaca nije uprav ljena na knjige koje Petar želi da nametne. hirurgiji. — Ono što škola nije mogla da pruži. prva knjiga štampana ovim novim slovima je jedna geometrij a.” Petar budno motri da u ovim prevodima budu samo tačne činjenice. Godine 1708 usvajaju se „nova amsterdamska slova”. kasnije. pobožna i poučna dela u stilu Velikog ogledala. fortifi kaciji. ali su viši razredi namenjeni plemićima. on ih ne štampa „samo radi tašte lepote. i zaslužuje stoga da se na njemu zadržimo. Isti preobražaj vrši se i u dvema drugim specijalnim školama. objavljena prema rukopisu u koji je Petar lično uneo pažljivo mnoga objašnjenja. ogroman za on o vreme. treba prevoditi samo ono što se direktno odnosi na pre dmet. U oblasti knjige vidi se kako društvo i država dobivaju svetovno obeležje još n aglije nego u oblasti školske nastave. itd.užnosti: pisara. inkvizitorsku cenzuru. a oni koji poznaju nauku ne znaju jezik. već zato što su prevodi rđ vi. kao i „matematici. napominje on. potrebno je najpre izraditi je dan rečnik. Pa ipak. zacelo. Akademija slaveno-grčko-latinska vrši. Od svih Petrovih izdanja jedno jedino delo uživa uspeh. da stupe u inžinjersku školu.” Ove knjige. U Artileriskoj školi početni razredi sastavlje ni su od dece artileraca. namenjena samo višem staležu. koje je Petar osnovao 1712 godine. ratu. Šta više. Kada je Akademija preseljena u Petrograd. ova rđava prođa knjige ne dokazuje da sklonost ka čitanju još ne postoji. „dirljive” ili „šaljive” pripovetke prevedene sa poljskog ili izvorne. mehanici. Matem atičke škole. Pre nego što bi se prevodile naučne knjige. sa kratkim uvodom ispred svakog odeljka. ona uzima naj veći deo svojih učenika iz reda plemića. i vojnička priprema. Čitaju se životopisi svetaca. ne zato što govore o suviše teškim predmetima. Usled stalnog uzdržavanja plemića. posle njenoga preseljenja u Petrograd (1719 ). već za učenje i obrazovanje čitaoca”. građevinarskih pomoćnika. trebalo je da nadoknadi knjiga. već samo najosnovniju spremu za niže kla se. one su potpuno nerazumljive za ruskog čitaoca. Svetovne ruske knjige štampaju se u Amsterdamu. gde se Petar prilikom svoga prvog putovanja sprijateljio sa porodicom štampara Tesinga i gde je osnovao jednu rusku štampariju.” Ne treba se mnogo čuditi što se godine 1703 holandski trgovac žali kako se knjige ne prodaju i kako je njegova trgovina u deficitu. i to bogatih plemića.. kojima je zabranj en boravak u unutrašnjosti zemlje i koje one pripremaju za vojničku karijeru. „ ci”. morala je ova najza d da uzima učenike iz naroda. činovnika u admiralitetu. i dalje rade u Moskvi. Razume se. Godine 1717 pojavljuje se prevod . kojima je i bila namenjena. One nisu opasne za pravoslavlje. nisu namenjene plemićima. a to će reći „građanska slova”. itd. Štampanje knjiga i književnost. koja je namenjena raznim društvenim kate gorijama.

koje treba govoriti ne samo radi vežba nja. Razume se. To dolazi otuda što ova knjig a uči mladog plemića „da ne liči na prostaka” i da se približi što je moguće više idealu „dvo eka”. jeda n ruski plemić iz XVIII veka treba najpre da nauči kako „da se pristojno ponaša za stolo m. nogama. a kojoj je on želeo dati obeležje jednog političkog čina. da se kreće. Ova „pl emićska znanja” uskoro će se prilagoditi u Rusiji i pomoći će. ali. među kojima je i sâm Petar . a pokazao se kao njihov protivnik . car prola zi ulicama „da slavi Hrista”. da se ne žvaće poput svinja. mačevanju. i ovu n epristojnu igru nastaviće on za vreme čitave svoje vladavine. naviknut da se ne pokorava nijednoj di sciplini. — Petrovo držanje prema Crkvi je dosta neobično i u njemu se ispoljav aju isto toliko njegove prirodne sklonosti koliko i posledice njegovoga vaspitan ja. a naročito u znanju stranih jezika. arhimandrita i drugih crkvenih ličnosti. Kukuja i cele Jauze”. on je od evropskoga duha pozajmio samo površna obeležja jednoga slobodnog mislioca. da se ne pr evlači šakama po stolu. rukama. on ima dosta razloga da smatra sveštenstvo za svoga protivnika. ne braniti uporno svoje mišl jenje. voli ih i rado se pridružuje crkvenim ho rovima. strjelec-ima. da se ne češe po glavi za stolom. Istina. kao protođakon. no . Za jednu društvenu klasu koja treba da preuzme upravljanje zemljom i koju sam car silom privlači na dvor. On čak sastavlja i podro bna pravila za ovu komedijašku ustanovu. kao što se može već zapaziti da se to jasno is poljava u poslednjim godinama Petrove vladavine. i da nosi na glavi jednu mitru ukrašenu nepristojnim likom Bahusa. da se ne čiste zubi vrhom noža. prilagoditi se gledištima svoga sagovornika. a 1767 godine štampano je peto izdanje. od u crkvenoj vlasti vidi jednu neprijateljsku snagu koju treba slomit i po svaku cenu. Ali ne treba Petru pripisivati takve namere. da ne treba čačkati nos prstom.dela Ogledalo učtivosti za mladež ili pouke o lepom ponašanju. zajedno sa promenom nošnje. igri. Za dve godine prodato je 189 primeraka. da ume da se služi nožem. šeširom. Eto zašto on unosi u svoje 23 4 odnose sa Crkvom sve protivrečnosti i svu zbrku koje karakterišu prelazno doba ruske istorije i koje su nerazdvojne od njegove ličnosti. koja je bila isto toliko grubo pros tačka koliko i skrnavna. pošto ga prava kultura nije dirnula. Uostalom. da pozdravlja. a takođe da bi mogao razlikovati jedan „čovek plemićskog porekla od glupaka”. itd. i čitav im „konklavom” episkopa. on pokušava. da govori. kojoj na čelo stavlja „kneza-papu” ili „veom a komičnog patrijarha Moskve. viljuškom. I on lično učestvuje u toj litiji. pisca onoga poznatog testamenta protivu stranaca. Svakoga Božića praćen gomilom od 70 do 200 ličnosti. već i zato „da sluge i sluškinje ne razumeju ništa od onoga što se kaže”. ustima. džepno m maramicom. da se ne brišu usta rukom. odlikovati se u jahanju. Ono takođe uči „da ne treba pljuvat i pred drugima. On je bio vaspitan prema davnašnjim običajima. želju da se oslabi ugled Crkve izlažući je potsmehu. On dobro poznaje shvatanja crkvenih velikodostojnika koji okružuju nj egovu majku i koji su protivni svemu što potseća na moderna shvatanja. stranci pokušavaju da otkriju neku potajnu nameru. ova knjiga je od neocenjive vrednosti. da se ne ližu prsti. Po smrti patr ijarha Joakima. njegova osećanja prema crkvi dat iraju još iz njegovoga detinjstva i slična su onima koja on ispoljava prema bojarima .” Ono potom daje složenija pravila o idealn o uglađenom čoveku: ne otkrivati drugima cilj kome se teži.” Ogledalo daje pouke o svemu tome. tanjirom. d a se viša klasa izdvoji od ostalog društva. da ne smeta svojim susedima svo jim nosom. ipak on organizuje odmah po svome prvom povratku iz inostranstva onu čuven u litiju u kojoj je primorao svoga starog učitelja Zotova da igra ulogu „veoma komično g i veoma pijanog patrijarha”. Crkvena reforma. U ovim neverovatnim lakrdijama i orgijama koje ih zbunjuju. Ma da on poznaje temeljno crkvene obrede. Setimo se samo programa Glikove gimnazije: pastor nije bio mnogo istrčao ispred svoga doba. okruženog dvanaestoricom „kardinala” n aročito izabranih zbog njihovog opštepoznatog pijančenja i proždrljivosti. da sedi. tražeći hranu i novac od domaćina koji bi mu otvorili vrata.

— Episkopi koji rešavaju bez patrijarha liče na udove koji bi hteli d a se kreću bez glave. da postavi svoga kandidata. čak i kada . već d a čuva nagomilano blago. Izvesno je da je on naklonjen protestantskim težnjama i da stvaranje Svetoga Sinod a.. iskorišćuje tu priliku da indirektno ukori Petra odgova rajući teolozima sa Sorbone: „Čak i kada bismo mi hteli da otklonimo to zlo (odvajanje Crkava). autonomna. crkveni pravilnik što ga je sastav io Teofan Prokopovič proklamuje to na jasan način: „Otadžbina” — izjavljuje on u izlaganju p obuda za stvaranje Svetoga Sinoda — „nema da se boji od jednoga korporativno g skupa onih nemira i pobuna koje izaziva uprava jednoga jedinog duhovnog st arešine. pa čak možda i veći od njega. veoma učenog episkopa Marcela. Petar h oće da jednom za svagda svrši sa političkom moći Crkve. narodna crkvena organizacija (autokefalna. naročito u ovako v ažnom poslu. već je to samo jedno pitanje pr aktičnosti i korisnosti. staju naprotiv na stranu Prokopoviča. koji je bio skoro isto toliko nazadan kao i Joakim. menjajući crkvenu administraciju. To su granice koje nas u ovome poslu sprečavaju da radimo ili da govorimo. — „niti sistema” — kako kaže Samarin. da se njegovi n eprijatelji „hvališu kako oni ne kaljaju svoje ruke. januara 1721 godin e. odaje takv e težnje. koji se u ovom pitanju ne slaže sa Teofanom Prokopovičem i naginje ka kato ličkom tumačenju toga problema. Petar ustanovljava jedan „crkveni ko legijum” ili Sveti Sinod. cilj pravoslavne Crkve nije da umnožava. bolja od one prve. italijanski i francuski”. onda se ona može cepkati u besk raj. nego ih posvećuju.” O dnosno same osnove ovoga pitanja. itd. lask ajući sebi da vojuju za samoga Boga. Kada izbije kakav razdor između tih dveju vlasti. Prema tome. Ali. Dogme su dovoljno proširi vali vaseljenski sabori. koje je kao i stvaranje kolegijuma posledica uticaja Henrika Fika. Prostosrdačni ljudi su toliko zavedeni o vim mišljenjem. on smatra da je takav starešina drugi v ladar. Episkop rjazanjski Stevan upravljaće ubuduće poslovima koji se tiču šizme i jeresi. Stevan 23 5 Javorski. svi će sa osećati pre sa duhovnim p oglavarom nego sa svetovnim starešinom i usuđuju se da ustanu u odbranu prvoga. kod kojih organizacija Crkve pretstavlja gla vni problem.. čija će pravila napisati Teofan Prokopovič. koji je „mnog o putovao i koji govori latinski. već ono rešava delimično i polit ički problem koji je Petra nagnao da tako radi i koji je jasno postavljen. i da je njegovo duhovno podr učje druga jedna država. čuvar patrijarhiskog prestola.” Jamačno da se Teofan seća teorije patrijarha Nikona.” Prilikom stvaranja kolegijuma. jer je njoj tuđa i sama pomisao na „razvijanje dogmi”. prema narodnostima. ipak oni tvrde da se ovo pitanje ne postavlja za pravoslavnu Crkvu. Kada je godine 1717 Sorbona iskoristila carevo bavljenje u Parizu da mu podnese jedan projekt o spajanju Cr kava. zasenut ug ledom i poštovanjem koje uživa vrhovni pastir. svetovni ruski teolozi iz XIX veka. ili na zvezde koje bi išle svojom putanjom ne primivši početni pot strek. i Petar ne zaboravlja da se protivu njega vojuje „u ime samoga Boga”.4 Ne samo da ovakvo shvatanje uklanja kanonski problem.) ne zavisi od dogmi.bez uspeha. „Od ovoga tre nutka Stevan Javorski postavljen je za „egzarha. — njena unutrašnja ad inistracša ne može da pretstavlja kanonski problem. jer narod ne ume da razlikuje duhovnu vlast od samodržne vlasti. Iako priznaj u da je pitanje o tome ko je nadležan da razvija dogme isto toliko važno za katolike kao i za protestante. čuvara i starešinu presvetoga patrija ršiskog prestola. mi bismo u tome bili sprečeni apostolskim kanonom koji zabranj uje episkopu da preduzima ma šta bez odobrenja svoga starešine. Ako se usvoji ovo gledište. on ne uviđa da se on meša u jednu oblas t koja ne spada u njegovu nadležnost i da samim tim on povređuje crkvene kanone. Pošto ova Crkva „nema razvitka” — kako kaže mitropolit Serafim u sv ome odgovoru biskupu Palmeru. Po smrti patrijarha Ad rijana (u oktobru 1700). jednak u moći samodržcu. Pet ar je već dovoljno moćan da nametne svoju volju: „Prikazi i razrjadi (nadleštva) patrija ršiski” — odlučuje on 16/27 decembra 1700 godine — „prestaju da postoje. O n jegovoj reformi mišljenja su podeljena u ruskoj Crkvi. da oni dižu svoje poglede manje ka samodržcu nego ka vrhovnom pastiru. sl avenofili Homjakov i Samarin. koji je u svojoj borbi sa carem Aleksejem tvrdio da je „duhovno iznad svetovnog”. Nije onda čudno što jedno tako tašto mišljenje potstr ekava na akciju i samog pastira.

noću. počinju da se oporezuju banje. za njih je pril ika da ispolje svoje nezadovoljstvo. To protivljenje ima korena čak u Niko novoj reformi. Ovaj ag ent. Poslednji strje lec-i podneće svoj račun”. a sad će ih i us — Drugi jedan kaluđer odgovara: „Ta slanina moraće da se plati kad-tad. on besni i mahnita. Nekoliko navoda iz njegovog spisa pok azaće kako su razne društvene sredine odgovorile na Petrovu reformu. Bojarev sin kaže: „Zar je to car? On nas primorava da vršimo vojnu službu. Otsada pitanje ponovnog uspostavljanja patrijarhata neće više biti pitanje uspostavljanja premoći Crkve nad d ržavom. Njemu niko ne može umaći. sam. Rumunija i Bugarska. On putuje u svako doba. kuće. Do njegove smr ti oni se drže povučeno.” Čak se i prosjak pridružuje ovome horu nezadovoljnika: „Nemci su g a opčinili.” Ako su se svi društveni slojevi osećali podjarmljeni. a ovamo uzima naše sluge i naše seljake za vojnike. ali. NEZADOVOLJSTVO ZEMLJE I CAREVIĆA Opšte nezadovoljstvo. polurubljama i davanju komore. ipak je jedan od njih. On lično odlazi redovno na svoju dužnost: a niko da ga ubije. — Kaluđer kaže: „Vladar je povešao strjelece kao što se veša slanina. košnice. Zar je to vladar? To je neprijatelj. već pitanje oslobođenja Crkve državnog tutorstva.” — I svi u horu ponavljaju : „To je proždrljivi džin. Zato se nezadovoljstvo usredsređuje naročito u nižim društvenim re . Srbija. omoguća va caru da savlada svoje protivnike. Čudim se e dosad nije našao niko da ga ukloni. u ministra za duhovne poslove. Niko nema više mira”. Ništa mu ne vredi što galopira kroz Moskvu. koji ima odvažnosti” ima dužnost da strogo motri da se Crkva ne meša u državne poslove. ali on ne uspeva da ih uništi. oduzeo na m muževe. Kad bi ga neko ubio.” — Seljak kaže: „Otkako nam ga je Bog poslao. oteraće nas na onaj svet. Za Petrove vladavine ono dobiva sve veći obim i uzima na sebe nacionalno i socialno obeležje. i primorava nas da plačemo do kraja života. To nezadovoljstvo ne postoji više samo u jedn oj društvenoj klasi. onda sve ide dobro. koji je neka vrsta ministarstva policije. car postavlja pri Svetom S inodu jednoga svog agenta. što se nikad nije videlo u vreme naših oceva i naših predaka. napast. koje je dobilo vid cezaropapi zma. Zar nema smrti za toga ludaka! On samo ubija valjane ljude. na koje se oslanjao razočarani narod. i narodu bi lakn ulo. nema više srećnih dana. — Žen e vojnika kažu: „Zar je to vladar? On je upropastio seljake i domove. jer skida zvona sa crkava. kao što s mo videli. 5. on je proždrao narod. Svi su prop ali na splavovima (pri građenju pristaništa). Nemamo više vladar a”. kao što je učinio i u Senatu i drugim ustanovama.4 Primeru koji je Rusija dala o ovoj nezavisnosti još u XVI veku sledovaće kasnije G rčka. go i se samo o rubljama. — Sebar kaže: „Ako poživi dugo. i to 23 7 po pustim putevima. ali svaka nova žrtva koju on nameće stanovništvu. Život je težak. istoričar Solovjev uspeo je da stvor i jednu upečatljivu sliku opšteg neraspoloženja. učinio našu decu siročićima. koji treba da je „dobar oficir. ipak će naposletku izgubiti glavu. to bi bio kraj kuluku. Pod nazivom „generalnog prokuratora Svetoga Sinoda” on se postepeno preobražava u pravog šef a crkvene administracije. u drugim trenucima.” Da bi konačno potčinio Crkvu državi.” — Svešten „Bog zna šta se sve događa u našoj zemlji! Naša Ukrajina upropašćena je porezima. Pomoću arhiva Preobraženskog prika za. Kad je dobro raspoložen. — Već pri svojim prvim pokušajima da preobrazi narodnu nošnju Petar nailazi na žestoko protivljenje narodnih masa. te se dakle javlja u verskom obliku. Sad se okomio i na samoga Boga. 23 6 idu do prolivanja krvi. a sada se okomio i na sveštenike. bio povlašćen. nego obuzima čitavo rusko društvo. to su neshv tljivi nameti. Jedino stroga kazna izrečena nad strjelec-ima.

Središte ove pobune je varoš Astrahanj. Proglas što ga pobunjenici iz Astrahanja upućuju kozacima navodi uzrok e pobune. a posle njihovog uništenja kod kozaka i inorodaca. Kozaci kažu strjelecima: „U vreme Stenjke Razina vi ste nas sprečavali u našem radu. ali opet bezuspešno. U julu 1708 godine on se ubija usred pobeđenih kozaka. Pošto je Petar naredio da se oni popišu. Kozaci su smatrali ovo odašiljanje ruskih trupa kao nasrtaj na njihove stare slobode.. Donski kozaci su se takođe uzdržali. (Usled ovih zloupotreba).dovima. već i da „žive slobodnim i burnim životom u stepi. mi smo ubili izvesne starešine ( vojvodu Rževskog). i da se oni oblače prema svojim davnašnjim običajima”. Car se tuče sa Šveđanima. od deset kopejaka po sežnju (2. Caricin se uzdržao. i mi smo im oduzeli njihove mnogobožačke bogove. Jedan deo trupa koje su bile poslane protiv Bulavina prešle su na stranu neprijatelja..” Nasilja pobunjenika izazivaju naposletku negodovnje stanovništva. koji je zauzeo Čerkask. ceni svoje trupe na 100. Još 1701 godine. a 23 8 druge smo uhapsili.. i ustanici izjavljuju „da tako veliki posao nije započet olako”. To je bio znak za opšti ustanak. i zbog posečenih brada. mi ćemo se pobrinuti za ona j drugi. Jedino su se gradov i Krasni Jar i Černji Jar pridružili Astrahanju. Anciferova.133 m) na podrume.000 ljudi. Jedan strjelec iz Moskve izjavio je kozacima: „Mi ćemo pobuniti ljude u Astrahanju. za koga se misli da je još živ i koji „voli narod”.” Misao o ustaničkom pokretu odavno im se vrti po glavi. dok Petar „voli bojare”. i zato što nam se zabranjuje da ulazimo u crkve odeveni u star inska ruska odela. ili još: „Ako vi počnete s jednog kraja. Oni koji upravljaju nama klanjaju se pred idolima. koja je jamačno izabrana namerno baš zbog svo je udaljenosti. To su pre svega povodi koji su veoma uticajni u prvim godinama XVIII v eka: „Mi dižemo ustanak u Astrahanu u ime vere hrišćanske. ne računajući ruske izbeglice. i smišljeno je da se car uhapsi na Donu i da se pre da sultanu u isto vreme kad i tvrđava Azov. Uskoro potom i Donska oblast diže ustanak. a oni koji su ostali žele isto što i mi i veoma se raduju što ste došli. i što nam seku kaftane. staroverac. jedan trgovac. izbija pobuna na najudaljenijoj granici na jugoistoku. i što nas progone . Što se tiče ostalih pobunjenika. Ustanak je bio brižljivo pripremljen. Bulavin. sad nema više nikoga da nam smeta”.. pored jednog moskovskog trgovca. pobunjenici šalju poruke kubanjskim kozacima i sultanu. njih su top ovi Šeremetjeva brzo urazumili. Nemir i se šire i izvan prave Donske oblasti. pukovnik knez Dolgorukov poslan je godine 1707 na Don. i posadskih iz Nižn jeg Novgoroda. okružena sa svih strana inorod nim plemenima. Drugi atamani p okušavaju da nastave njegovo delo. duvana —. da se vrate svak i u svoje zavičajno mesto i da se poruše varošice zvane „uzvodne” koje su ponikle u toj ob lasti. po gradovima nema garnizona. pre svega kod poreskih obveznika. Ugliča i Simbirska. zato se između ovih dve ju grupa uspostavljaju neposredne veze. Pobune. Ataman Bulavin napada odred Dolgorukova i uništava ga. u ob lasti reke Dona.” Ova proklamacija nije imala mnogo odjeka. oni su potučeni u krvavoj borb . i Bulavin doživl juje poraz. Mržnja stare bojarske aristokratije ima sasvim dru go obeležje. zbog ne mačkog odela. Posle mnogih hapšenja izvršene su krvave kazne na licu mesta i u Moskvi. stara vera moći će da se uspostavi”. Jedan deo stanovnika Astrah anja su se pokajali i molili za oproštaj. — Raspoloženje kod kozaka je slično kao i kod strjeleca. Veliki broj begunaca iz Rusije okupio s e bio u gornjem toku Dona. niko neće moći da nam se suprotstavi. iz Novgoroda po imenu Nosov učest vovao je tu. Sredinom godine 1705. Jedna naročita organizacija pretstavljala je razne r uske varoši.” Ali ima i skorašnjijih i stvarnijih pobuda: „Razrezali su nam namet od jedne ru blje na banje. pod izgovorom „da oni nisu dobili ukaz koji se odnosi na brade i o delo. zatim kod strjeleca. U svojim proklamacijama on poziva dobrovoljce ne samo d a „brane veru”. jedan lažni Ivan (b rat Petrov). stanovništvo sa Dona i Jaika pridružiće nam se. i skupština pretstavnika velikog broja ovih varoši sastala se u cilju da započne ovu pobunu. lišili su nas nezak onito naših pomoći u žitu . da dobro piju i dobro jed u. pokušano je da se istakne jedan lažni pretendent.

Petar je želeo da svome sinu pruži zapadnjačko vaspitanje. jer je narod potlačen”. koji su svi b ili protivnici reforme. Ign jatjev se ne usteže da odgovori: „Mi mu svi želimo isto to. Sve je ovo sasvim netačno: Menjšikov tuče i zlostavlja carevića. Godine 1705 Matvjejev piše iz Pariza da se tamo peva jedna pesma o Ivanu Groznom u koju se upliće i Petrovo ime: u toj pesmi se pripoveda kako je car naredio Menjšikovu da ubije carevića zato što je razgn evio svog oca. Jakov Ignjatjev. koja je bila uzrok sukoba odvojena je od Donske oblasti i otvorena za useljavanje Velikorus a. Svi nezadovoljnici nisu uporne pristalice starih predrasuda i veko vnih zabluda. oni posmatraju plebejsku okolinu carevu i neuredan život tih skorojevića sa prezira njem i gađenjem. carevića Alekseja. Po smrti cara Ivana i zatočavanja carice Evdoksije. Petar to zna. koji je promenio mišljenje. sko rojevići i tuđinci. Njegov ispovednik. princezom Šarlotom od Volfenbitela. Njih vređa carev privatni život. čas u Beč ili Pariz. Aleksej je pisao svome ispovedniku: „Pokoravam se volji svoga oca . Ovo nezadovoljstvo uzima većinom oblik jedne ozbiljne kritike Petr ove politike. docnije sam se d ružio sa sveštenicima i kaluđerima”.. čijim posredovanj em on održava vezu sa svojom zatočenom majkom. Ali njegovo neprestano o tsustvovanje sprečavalo ga je da lično nadgleda vaspitavanje svoga sina. već naprotiv voli da čita pobožne kn jige i da razgovara o verskim stvarima. koji će se kasnije žaliti da je t aj ljubimac carev namerno usadio u njega sklonost ka besposličenju i pijanstvu. ali. sa svoje strane. a Matvjejev. oni odbijaju da priznadu njegov drug i brak sa livonskom zarobljenicom Katarinom i ne skrivaju svoje gnušanje na neotes ane careve ljubimce. kao što je Menjšikov.. i kada mu je Aleksej jednoga dana priznao da je poželeo smrt svome ocu. Bar on Hijsen priča da je godine 1704 car pred njim zapretio Alekseju: „Ako vetar raznese moje savete i ako se ti protiviš da me slušaš” — kaže mu on — „ja ću te se odre iću se Bogu da te kazni i u ovom i u budućem životu”. Petar ga je oženio. 7 do 8.i kod Panšina (27 avgusta/7 septembra 1708 godine).” I ne pitajući svoga sina. na veliku radost njegovoga oca. odgovara Francuzima „da je ta pesma nedostojna naravi ne samo jednoga vlada ra. nezadovoljna aris tokratija polaže sve svoje nade u naslednika. Način živ ta carevića pokazuje koliko se njegove sklonosti razlikuju od sklonosti cara refor matora: on ne voli da putuje. on ga je 3701— 1702 godine okružio strancima (Nojgebauer. baron Hijsen) i pomišljao nekoliko puta d a ga pošalje u inostranstvo. već i jednoga čoveka iz naroda. te se mladi carević nadahnjuje idejama svojih rođaka po majci i Petrovih sestara. oktobra 1711 godine. čas u Drezdu. računaju se m eđu najobrazovanije ljude svoga doba. Nezadovoljstvo plemstva i carevića. spas ava život careviću. koji su pušteni niz Don. a to je nezadovoljstvo i otpor višeg staleža. da bi se zastrašilo stano vništvo. i protivu njegove volje. Kažnjavanje pobunjenika je svire po: kozaci su vešani na splavovima. što ga približuje nezadovoljnom sveštenstvu. potisnuti u pozadinu od Petrovih štićenika. koji i ne sluti da će se proročanstvo iz pesme ostvariti posle trinaest g odina. i pored toga što je izjavio da je izvršio naređenje. uzvodna oblast. kome oni moraju da se klanjaju i da ga pr opuštaju 23 9 ispred sebe. Nekoji od njih. — Osim narodnog nezadovoljstva postojalo je još jedno.. a njihovim atamanima otsečena glava na Crvenom Trgu u Moskvi. a da Menjšikov. Verenic a je rekla za svoga budućeg supruga „da on izgleda ravnodušan prema svim ženama”. Kozaci su izgubili igru. kao knezovi Dmitrij Golicin i Kurakin. one stare moskovske a ristokratije koju su bacili u zasenak novi Petrovi ljubimci. i on često put a pokušava da suzbija naklonosti svoga sina hoteći da mu nametne sebe za primer.000 ljudi je posečeno.” Ali ubrzo se odnosi među mladim supružnicima kvare: Aleksej voli da pije sa svojim prijateljima. Nikakva opasnost ne preti više Petru od kozaka. „Od svoga detinjstva'' — izjaviće on prilikom saslušavanja po nj egovoj krivici — „ja sam živeo u društvu svoje majke i njenih službenica. a njeg . jeste vođ jedne grupe reakcionarnih svešt enika. Z bog toga se njegova okolina nada da će se posle njegovoga stupanja na presto utišati politička uzrujanost i da će nastati jedno mirnije doba. mi slim da ona ima u sebi dobrote i da ovde ne bih našao bolju ženu. prezire more i rat.

jer švedsku obalu brane stene. Bolje bi bilo da su ostavljeni kraj svojih plugova oni milioni ljudi što su žrtvovani ratu sa Švedskom i g rađenju Petrograda. takve ideje su često izražavane u „prijateljskim i poverljivim razgovorima” što su ih vodili obrazova ni prestavnici ruskoga plemstva. Ali i najsvirepiji protivnik koji b i opustošio našu zemlju ne bi učinio ni polovinu onoga zla što nam ga prouzr okuje izdržavanje jedne stalne vojske. Aleksej više ne krije da „ne samo vojni i drugi poslovi njegovoga oca. samo neka narod bude uz mene. I raniji vladaoci o svajali su zemlje. Međutim. kao što je činio u Doba Nemira. Ali. Bilo bi dovoljno da se ona samo gušće naseli. ne povećavaju n imalo našu bezbednost i mogu samo da nas uvuku. pošto se celokupna ruska trgovina obavlja posredstvom tuđinskih brodova. Trgovačka mornarica takođe ne pruža n i najmanje koristi. ali one za n as znače najsmišljeniju kritiku koju su savremenici dali o Petrovom državničkom radu. čije je svedočenje objavljeno na dvanaest godina posle Petrove smrti. Jedan iskrcani odred doživeo bi neminovno da mu saobraćajne vez e budu presečene čim bi se zaledilo pribrežno more. njen je muž već sklopio vezu sa jednom mladom seba rkom svoga domaćeg učitelja. kaže on. bilo bi isto tako besciljno napasti je.ova žena odbija da razgovara sa pijanim čovekom. on bi stanovao u Moskvi. Uostalom. on odgovara: „Šta me se tiče. On se više ne bi starao o floti i njenom održavanju i zadržao bi samo trupe po trebne za odbranu. koje je bilo nezadovoljno reformama. Naša zemlja je toliko vel ika. naprotiv. oni su prisajedinjavali samo oblasti potrebne državi ili o pasne zbog razbojničkih najezda. Ovi razgov ori možda nisu imali onu veoma logičnu formu koju im pripisuje Vokerod. Još je besmislenije od Rusije da pokušava da igra ulogu nekakve pomorske sile. Eufrozina je otkrila njegov politički plan: „Kad bi postao car. Nikakva mornarica nije nam potrebna za odbranu obala. i prijatelji moga oca biće nabijeni na koplja”. Što se tiče Danske. Bilo bi dakle bolje ostaviti sume upotrebljene na izdržava . Ne samo da plemstvo iz njih ne vuče nikakvu korist. Za vreme istrage koja je vođena protivu njega. Ev o te kritike u glavnim crtama. Petrova osvajanja. bez ikakve koristi po Rusiju. Ni ko nas ne napada. Kada ga obaveštavaju da će takve reči neko da ponovi i da njegovi prijatelji naposletku neće smeti više da se druže s njim. da je nepotrebno proširivati je. u ra spre i sukobe sa stranim državama. Nedostatak mišica svirepo se oseća po selima. On ne bi nikome objavljivao rat i zadovoljio bi se nekadašnj om državnom teritorijom. već šta više Livonci „igraju na našim glavama” i uživaju veće povlastice nego mi. Za odbranbene ciljeve sasvim je dovoljna naša nekadašnja vojna organizacija. jer bi se ostale p omorske sile odmah umešale da je brane. Eufrozinom. Prema tome. ako bi se tako što dogodilo. narod bi učinio sv e da se odbrani.” On je uostalom ubeđen da će nje gov otac.” Otkuda njemu ovakve ideje? Ako bi se verovalo Vokerod u. pošto je rodila sina Petra. da ona nema da se boji nimalo neke najezde. i da je zbog toga on uvek želeo da otide nekud. Pre svega nezadovoljnici kritikuju spoljnu politiku. jer 24 1 jedina zemlja koja bi mogla da pokuša napad s mora jeste Švedska. Petrograd bi bio samo jedna ob ična varoš. dok su Petrova osvajanja samo izvor briga i troškova. Nama ostaje samo čast d a prolivamo svoju krv za odbranu jednoga tuđinskog naroda.” Sv ojim prijateljima i Eufrozini on često puta kaže: „Petrograd neće dugo ostati u našim ruka ma. prava narodna politika sastojal a bi se u tome da se ne mešamo u tuđe poslove i da ne napadamo nikoga. a ona će uvek radije vršiti napad s kopna. Kada je u oktobru 1715 godine Šarlota umrla. koji ima padavicu. uskoro umreti: „On će živeti još najviše dve godine”. a prusku brane dune. geografski položaj Rusije je takav. Razume se. Nekadašnja osvajanja bila su istinska dobit iz ko je su država i njeni službenici izvlačili razne koristi. već i sama 24 0 njegova ličnost njemu su odvratni. Isto tako je nekorisno izdržavati mo rnaricu u cilju napadačkog rata.

Najzad. već za čitav niz godina. glomazne sirovine koje su glavni predmet izvoza zahtevaju da prevozni troškovi budu što manji. Opis domaćeg gazdinstva ruskih zemljoposednika. izuzev Petrograda. kada nezadovoljnici govore o svojim staleškim interesima. Sudstvo. a seljaci ih ostavljaju i beže. ono što je u Petrovom radu bilo veštačko i neprirodno ukazalo se jasnije n ego dotada. već upotrebljava sve to u svome domaćinstvu. Što se tiče ost alih stranih sila. međutim. Za v lade njegovih direktnih poslednika. Nas toliko pljačkaju. Namirnice za sopstvenika i njegovu poslugu. neskladnoj i često nesmišljenoj delatnosti koju je Petar razvio u svojoj spoljnoj polici i svom radu na vojnim poslovima. kao i nezgode i opasnosti što ih pruža položaj Petrograda. S druge strane. njihov ton posta je plahovitiji: „Zbog lične ambicije cara. i kada je Moskva ponovo postala prestonica. što nas udaljuje od naših domova i naših porodica. prevozni troškovi teško pritiskuju trgovinu. kao što je bilo nekada. seljak u se isisava krv. Nasuprot tome. Podizanje te nove prestonice usred finskih baruština i inorodnog stanovništva mogl . On ne prodaje ništa. ovaj način gazdovanja bio je veoma nepodesan za preskup način života u prestonici i po vojničkim logorima. na koje treba paziti mnogo budnije nego na Švedsku. na primer . U pogledu spoljne politike. te je plemić prinuđen da dovozi iz velike daljine potr ebne namirnice i stočnu hranu. Ili je 24 2 pak on prinuđen da sve kupuje za gotov novac. Njemu je potrebno u izobilju hrane i pića ruskoga porekla. koji su plen kor upcionaša i lopova. pošto su cene u Petrogradu upravo skočile posle dolaska dvora. i tek će se po dolasku Katarine II na presto pojaviti prava ruska nacionalna politika. „Jedan ruski plemić” — piše Voker od — „ne teži da stekne skupoceno ruho i nameštaj. finansije i čitava državna administracija. Mi smo primorani da ostavimo svoja imanja u ruke nepoštenih nadzornika. koja služi kao pristanište za sv e što ulazi u Rusiju. Isto tako. Moskva je bliža P oljskoj i Turskoj. ipak to susedstvo nije bez velike opasnosti. Sve to može on nabaviti u Moskvi skoro besplatn o ili po skromnu cenu. savremena Rusija izgubila oblasti na Baltičkom Moru koje je Petar osvojio. jer je primoravao zemljopos ednika da otsustvuje dugo godina i unosio je nered u njegove poslove. da čak i kada dobijemo penziju usled bolesti ili st arosti. i što je još gore. pošto u ruskoj ekonomiji gotov novac igra manje važnu ulogu ne go dohotci u naturi. tovarna kola ne mogu dalje. a seno i zob za njegove konje obilato daje plemiću njegova zemlja koja se nalazi nedaleko od va roši. Njegovi konji padaju od umora na putu. Premeštanje vladareve rezidencije u severnu prestonicu smatra se da je više od štete n ego od koristi. Treba priznati da su ove kritike Petrovih savremenika mnogo ubedljivije nego sve ono što su protivu reforme mogli kasnije reći branioci drevnih ruskih običaja. lako je uvideti sve što je bilo veštačko i nekorisno u ćutljivoj.” Iz ist ih ovih razloga i zemljoposednici duboko mrze Petrograd. mi nikad ne uspevamo da uspostavimo red u našim poslovima. Isto tako pada u oči i korisnost od centralnog položaja Moskve . rezultati ovih nepotrebnih postupaka osetili su se mnogo jače. a ova dva grada su podjednako udaljena od Rige. Većina o d njih su razumne i tačne. jer i najmanja taktička pogrešk a može predati prestonicu u ruke Šveđanima. što mu s tvara velike nezgode. one su otprilike na istom ostojanju i od Moskve i od Petrogra da.nje mornarice u džepovima poreskih obveznika. a nas primoravaju da lično vršimo vojnu službu. Petrove veze sa malim nemačkim dvorovima bile su mnogo prisnije nego što su to nalagali interesi Rusije. tako da dvor lišava trgov inu one dobiti koju bi joj mogao pružiti geografski položaj nove prestonice. veoma je tačan. njegovih ministara. niti da se časti ukusnim ručkov ima i tuđinskim vinima. iako je tačno da je Švedska bliža Petrogradu nego Mosk vi. koji je odveć blizu granice . Trgovina nema nikakve koristi od toga što je carski dvor u Pet rogradu. On je svima i svakome nudio ruske vojnike. mogli bi se lakše nadgledati u tako velikom centru kao što je Mosk va. i to ne za vreme rat a. Ali je okolin a Petrograda neplodna. zatim mnogobrojna posluga i konji. i to po veoma visokim cenama. jer potrošnja dvora pretstavlja sasvim malu cifru godišnjeg trgovačkog bilans a. Kada je. međutim.

Videćemo i druge posledice. sad i am brata”. a to će reći ciljeve koje je Rusija njihovoga doba bila sposobna da sebi postavi i da ih dostigne. pa verujući čvrsto da je sigurnije ako ga ima kraj sebe. služi se Eufrozinom. Petar je naslutio put na koji je sudbina uputila Rusiju. dopušta mu da se sakrije u zamku Sant. bolje je da pođeš pravim putem. postupaću s tobom kao sa zločincem!” Aleksej pita za savet svoje prijatelje. nemoj hitati. koje u ovom trenutku ne uživaju velike povlastice” — piše mu on.o je izgledati kao ćudljivi prohtev jednoga despota koji se bio odlučio da prkosi za konima istorije i prirode. da mu ostavio vremena da se iskreno pokaje. bila je prerana i premašala je mogućnosti i sredstva. jedne tako siromašne i zaostale zemlje kakva je bila Rusij a. Milioni duša priz ivaju u pomoć nebesku silu protivu cara. zbog toga njihove kritike sadrže mnogo istine. poziva svog sina da dođe k njemu. i zato je od strane čove ka kakav je bio knez D. sve je bilo uzalud . Aleksej. s kojim je u srodstvu preko svoje žene. nego da postaneš kaluđer. njegovi odnosi sa sinom mo rali su neizbežno da se završe tragično. Ja ću pričekati još pola godine. dodaje: „Hvala Bogu. Ali Petar ne pridaje veru njegovom odricanju: „Na tebe će uplivisati du gačke brade. ali nepredviđen. da bi ga privoleo da se vrati u Rusiju: on mu nagoveštava da će moći da se oženi Eufrozinom koju voli i da će moći posle toga da živi časnim i mirnim životom „na sel Izaslanici stranih država prikazuju u svojim izveštajima koliko je za Petra opasno da ostavi svog naslednika u životu i u slobodi.” On mu obećava. Međutim. koj i ga potsećaju „da se kamilavka ne može prikovati za glavu”. Savr emenici nisu mogli da shvate njegovo delo. koji je dobio ime Petar. Aleksej se tada odlučuje da beži i sklanja se kod austriskog cara Karla VI . Austriski car. imali su pred. Golicin negodovanje bilo isto toliko prirodno koliko i neizbežno. pa prema tome moram umreti. on šalje Alekseju jedan pisani ultimatum: „Ja sam čovek. ili ćeš postati kaluđer. i on daje svome ocu jedan o dgovor savršeno logičan. on odlazi u inostrans tvo. Na sam dan Šarlotinog pogreba. Njegovi savremenici. jer bez toga moj duh ne bi mogao da se uspokoji. Od tog tre nutka car se nosi mišlju da izmeni zakon o nasleđivanju prestola. Petar se sastao sa svojim sin om i obasuo ga savetima: „Razmisli. predočavam ti da ću te isključiti iz nasleđa. Poznate su nam posledice ovih kritika: uprošćavanje odveć složenog i preskupo g upravnog sistema što ga je Petar bio ustanovio. i ne samo korio nego i tukao. On namerava da sačeka Petrovu smrt. — Petru su. „Inače. Sveopšta mržnja koja tinja očekuje samo da duhn . kome njegovo pri sustvo nije moglo da bude prijatno. koja j e pošla s njim. napominje: „U ovo j carevini sve će se jednoga dana završiti jednom užasnom katastrofom. Koliko sam te puta k orio. Pre nego što je otputovao u inostranstvo. M. izaslanik Hanover a. kao što se otseca araženi deo tela. i koliko već ima godina kako s tobom ne govori m! Ali ti ništa nije koristilo. pošto je opisao zavere i atentate koji su skovani protivu cara. da će pričekati još neko vreme. dodaje on. događaji koji su se odigrali za dva naredna stoleća opravdeli su ono što je u njoj bilo bitno. razume se. iak o je on u mnogo čemu bio preteča svoga stoleća. 24 3 Kažnjavanje Alekseja i smrt Petrova. k oji nadvišuje Napulj. čiji su špijuni pronašli begunca. Inače. očima samo svoje neposredne potrebe. u kojoj bi živa spoljna politika. Bolje je da ono padne u deo jednom dostojnom tuđinu nego rđavom rođaku. čija smo rasmatranja naveli. pa da se vrati u Rusiju kao namesnik svome mlađem bratu. ništa nije pomoglo. jer je ono obznanjivalo jednu dalek u budućnost. Zbog njegove plahovite naravi. Onaj kome ću ostaviti u nasleđe ono što sam ja zasadio jeste jedan lenji rob koji je zakopao svoj talenat.. koji ne može mnogo da uspokoji cara: „Tražim da se zakaluđerim”. — „ili ćeš izme svoju narav.” Sutradan je Katarina rodila sina. Ali će o vaj otpor biti samo privremen i neće moći da spreči Rusiju da se drži istoriske brazde k oju je Petar umeo tako duboko i tako snažno da zaore u još neobrađenom tlu svoje otadžbi ne. Petar.. živa spoljna trgovina i narodna mornarica bile neophodan uslov ruske narodne nezavisnosti. Sve kritike koje smo naveli svode se na jednu: reforma koju je izvršio Petar.Elmo. poznati uzroci nezadovol jstva. On zna da njegov životni zadatak ugrožavaju i njegov rođeni sin i nezadovoljnic i okupljeni oko ovoga.” Uvek zabrinut. odgovara jući mu — takođe pismeno — da se izričito odriče prestola. Veber.

činovnike koje je on lično postavio. o kojima smo govo rili. na nekoliko dana pred Petrovu smrt. ali. i Petar lažno prestavlja strancima da je njegova smrt bila posledica nekak ve užasne bolesti. često se otkrivaju i ukazuju na nade koje nezadovoljnici gaje da će Petar usko ro umreti. Ali ja neću imenovati nikoga. proglašeno je da je Aleksej lišen svojih prava na p resto u korist njegovoga mlađeg brata. krvi i novca. ja bih se odazvao njihovom pozivu. Pošaljite uhode u narod da slušaju šta se priča. on sebi pripisuje pravo da po svojoj volji odredi sebi nasledni ka. sa svojim duboko ukorenjenim navikama koje potiču iz drugog jednog stoleća. sa ciljem da opustoši državu. Ne može se večito rušiti da bi se sve ponovo podizalo.” Istrazi je sledovao čitav niz pogubljenja. plemstvo i narod obožavaju carevića.” Zaključci koje Petar izvlači jasni su: treba ukloniti carevića. Događaj sa Monsom pokazuje Petru koliko je on usamljen. Nije se moglo dokaza ti da postoji zavera. Kada je pošao na put 1719 godine. ali je sad odveć kasno. carević je ispu stio dušu”. upravnikom njegove lične kancelarije i bratom njegove nekadašnje drag ane. njegova džinov . ali kao što piše Veber: „Sveštenstvo. čiju pohvalu Teofan Prokopovič objavljuje u delu koje nosi naslov: Osnovanost vladareve volje. izvan ovoga režima i ovih činovnika. Ukazom od 5/16 februara 1722. Petar je postao kao neki anahronizam. ne obeduju za istim stolom.” Eufrozina otkriva carevićeve namere ko je smo već naveli. „u podne.” 26 juna/7 jula on je ponovo stavljen na muke u prisustvu cara i Menjšikova. On odlučuje da ga preda sudu sastavljenom od velikodostojnika i sveštenika i da ga zatoči u Petropavlovskoj tvrđavi. I pored toga što je Aleksej uklonjen sa sveta. i sam Aleksej priznaje svome ocu: „Da su me pobunjenici pozvali. koja je u svome početku ličila na oduzetost. priz naje sve što se od njega traži da prizna. ako se dogodi da on umre. i svakome je poznato da testament ca rev neće biti izvršen posle njegove smrti.e vetar pa da se rasplamti. Aleksej. Episkop Dositej izjavljuje u toku istrage: „Ja sam jedini dopustio da b udem uhvaćen u ovoj parnici. Sva lica za koja se pretpostavljalo da su n jegovi saučesnici podvrgnuta su ispitivanju. prizna o je Menjšikovu i Apraksinu da on savršeno dobro zna koliko se njih obojica ne slažu s a merama koje je on preduzeo i. i to za života svoga oca. 7/18 maja 1724 godine on priređuje krunisanje svoje žene Katarine. car — čiji je sinčić Petar umro takođe (1719 ). i dalje je bio nespokojan. koji je potom optužen za nekakvu beznačajnu krivicu i pogubljen 28 novembra/9 d ecembra. 22 i 24 juna/3 i 5 jula. Ispitajte šta svi nose u srcu. i tek 14/25 januara 1725 godine. pokušaće oni da se izmire. isto kao i 1698 godine. Osim toga. Istoga dana. vraća iz inostranstva kao neumoljiv osvetnik. I sami običaji su se iz menili. ali razgovori među prijateljima. a zatim i mučenju. sa svojom željom da sve ra di on lično i da održi svoju nezavisnost prema utvrđenom poretku. i njih nema ko da 24 5 zameni. On već zna kolik o oni vrede. očekuje se samo da se javi neki vođ. i 24 juna/5 jula sud ga osuđuje na smrt zato što je hteo „da se dočepa prestola pomoću pobunjenika. Ali šest mese ci kasnije njemu dolazi do ušiju šaputanje kako carica održava nedopuštene odnose sa lepim Monsom. da su oni spremni da v rate Petrograd i osvojene pokrajine i da zanemare onu mornaricu koja ga je stala toliko napora. stanuju odvojen o. on vidi samo prazninu. Supruzi više ne opšte uzajamno. Iako mu više ne preti neka p rava zavera.” Zbog toga se Petar. vrgnut na muke. cara (austriskog) i tuđinskih trup a. U dane 19/30 juna. on ipak oseća da je uhvaćen u jedan krug koji on više ne može da raskine kažn javajući ljude iz svoje okoline kojima je poklonio svoje poverenje. 31 24 4 januara/11 februara 1718 godine. Oko sebe vidi on jedan režim koji je on sâm stvorio. ča k i za tvoga života. Odmah po svo m povratku u Moskvu.

Izdahnuo je 28 januara/8 februara. Zatim je pozvao svoju kćer.reforma Petra Velikog imala je odjeka na socijalnu organ izaciju. (Kraj prve knjige) 24 6 I X .ska snaga poljuljana je usled njegove grozničave delatnosti. Godine 1722 njegovo zdravlje bilo je konačno porušeno. Pošto se ispovedio i pričestio. Sudbina Petrove reforme veza na je za pitanje nasleđa prestola. koje je ostalo otvoreno i koje će biti rešeno silom . Ova društvena sila. a naročito usled burnih pirovanja kojima se odavao još od svoje mladosti. osnovno načelo pod ele na staleže. pokušao da joj diktira. Dovršavajući preobražaj nekadašnje patrijarhalne monarhije Rjurika u adm inistrativnu monarhiju. nije se do poslednjeg trenutka mogao odlučiti da se koristi svojom „vladarskom voljom” da odredi sebi naslednika. up otrebljena je prviput pred kovčegom preminuloga cara. 27 januara/7 fe bruara 1725 godine. O D K A T A R I N E I D O K A T A R I N E I I Nova uloga plemstva. Umro je kao što je i živeo. koje teži da potčini državi socijalne grupe namećući im javne službe i . i svi su računali da će on uskoro umreti . pošto je već izgubio moć govora. dao je znak da mu se donese harti ja i uspeo da napiše samo ove dve reči koje su se mogle razaznati: „Dajte sve”. koja tek što beše ponikla. dosledan sam om sebi. Anu Petrovnu. doba svemoći garde. Njegova smrt nastupila je posle jednog žestokog nazeba što ga je dobio kada je spa savao jedan čamac koji je bio potonuo u reku. Iako su izvesni položaji u državnoj upravi razdeljeni među socijalne grupe na jedan nov način. — Sa drugom četvrti XVIII veka otvara se nov period socijalne i storije Rusije. Nastupa novo doba. ali nije mogao da izgovori ni jednu reč. i same osnove sastava tih grupa bile izmenjene.

vernoj životno j drugarici Petrovoj. ostavio je sudbinu prestola nerešenu. iako član jedne veoma stare porodice. druge žene Petra Velikog. da pristalice Petra Aleksejeviča ocenjuju da je pametnije ćutati. u socijalnom pogledu. koji je sebi pripisao pravo da po svojoj volji odredi sebi naslednika. drugu. po naredbi Menjši kova stiže svečano da podupre Katarininu kandidaturu. I tako je Katarina proglašena za caricu Rusije uz dobovanje doboša garde. pošto je on bio glavni izvršilac vo lje Petra Velikog prilikom osuđivanja carevića Alekseja na smrt. KATARINA I (1725—1727) I PETAR II (1727—1730) Stupanje na presto Katarine I. kandidaturu Katari ne. Ove plemićske grupe se veoma razlikuju međusobno po svome poreklu.novčane obaveze prema državi. nisu njegov a rasmatranja izazvala donošenje odluke. Garda. Tu je zatim plemstvo sa „dodeljenom titulom”. 1. Ipak. Porodične tradicije nagone ih da sebe smatraju za prirodne saradnike careve. takvi su saradnici Petra Velikog. mladoga Petra Aleksejeviča. da bi nagradio njihovu darovitost i njihove sposobnosti. kontrolišući čitav narodni rad. koja se tada prv . Ko je nadležan da izabere jednoga od ova dva kandidata? Petar nije označi o svog naslednika. Prvi znaci ove evolucije. Ti znaci ispoljavaju se u obliku borbe između suparničkih grupa u samom plemstvu. Dok je on držao svoj govor. koja je bila obasuta novcem. On otpočinje pohvalu Katarine. i upinje se da dokaže da njoj. koje je on uzdigao na stepen velike vlastele. ono igra g lavnu ulogu u mesnoj upravi. gardiski pukovi pod oružjem opkoljavaju dvor. Ako on tada. utoliko jaram ropstva postaje teži. ljudi bez imena i imanja. koji treba da učestvuju u visokoj upravi države. radi sporazumno sa najbližim saradnicima Petra Velikog. kandidaturu carevog unuka. postavila je aristokratska partija davnašnjega porekla. Tu je pre svega staro plemstvo sastavljeno o d potomaka starih plemićskih porodica. po glavnim svojim interesima i težnjama. u noći između 27 i 28 februara/10 i 11 mart a 1725 godine da bira novog cara. od vremena Petra Velikog od položaja u drž vnoj upravi ili čina u vojsci. čiji su pretstavnic i kneževi Dolgoruki i Golicin. druge supruge Reformatorove. Porobljavanje seljaka od strane zemljoposednika pojačava se sve više. sastavljeno iz najrazliči tijih društvenih slojeva i čiji je izvestan broj pretstavnika proizišao iz najnižih društv enih redova da bi se popeo do vrha društvenih lestvica. no koji nije imao vremena da ga izabere. Gardiski oficiri ispunjavaju d voranu gde se držala skupština i propraćuju Tolstojev govor tako ratobornim uzvicima i gestovima. Či m je stanje cara na samrti postalo beznadežno. on to čini stoga što se lično boji da mladi Petar bude izabran. Dve kandidature su postavljene: 24 7 prvu. teže da se dočepaju vlasti. pripada sasvim opravdano nasleđe prestola. Ove dve kandidature maskiraju suparništvo ovih dveju plemićskih grupa koje. ostalo je netaknuto i postalo je čak neumitnije nego ikad. jer ukoliko plemići stiču sve nove i nove p ovlastice. ne obazirući se na z akonske podrobnosti. javljaju se odmah po smrti Petra Velikog. Tu je najzad „službeno” plemstvo. Kada su pretstavnici stare aristokratije predl ožili mladog Petra Aleksejeviča. koja će se završiti i dobiti zakonsku potvrd u za vladavine Katarine II. plemstvo počinje da se oslobađa postepeno obavezn e vojne službe koja mu je nametnuta. po zadi svakoga kandidata. po načinu života. Tolstoj je uzeo reč. Ako je ova treća grupa i ostala privremeno u zasenku. zahvaljujući njihovim ličnim v ezama sa vladarima. postavili su Menjšikov i najbliži saradnici cara-reforma tora. čije plemićske titule zavise. od oficirske diplome ili zvanja osme klase u Tabeli rangova. oslanja sve više na pov lašćeno plemstvo. zemlje i robove. one prve dve stu pile su u međusobnu borbu odmah po smrti Petra Velikog. U političkom pogledu Rusija je i dalj e apsolutistička monarhija. a nijedan organ nije zakonski vlastan da bira novog vladara. koje teži da se približi prestolu i da vrši jači uticaj na vladu. — Petar Veliki. sina carevića Alekseja. okuplja se u dvoru. imajući povlastice. sa titulama ili bez njih. velika vlastela. po smrti Petra Velikog. no ona se. Ali.

U početku. i koji sanja o tome da stavi sebi na glavu carsku krunu. imalo je za cilj takođe da oslabi ličnu diktaturu Menjšikova. vojvoda od Holštaj na naimenovan je za člana toga Saveta. već joj s amo daje nov pravac. Zbliženje između Menjšikova i stare aristokratije. Apraksina. vojvoda znatno p ojačava svoj uticaj i uspeva da dobije komandu garde. taj vešti dvoranin. ali je bila savršena neznalica u državnim poslovima. Nju je Pet ar uzeo najpre za svoju draganu iz Menjšikovljevog saraja. Ona je bila i ostala prosta livonska seljanka. carski ambasad or Rabutin preduzima da zbliži Menjšikova sa starom aristrokratijom. Kao samodržna carica. ona se bila zadovoljila m estom koje joj je bilo dodeljeno i podnosila je bez roptanja nezgodne ćudi svoga s upruga. obdarena prirodno živim duhom i pouzdanim taktom. on otuđuje od sebe simpatije svoje okoline. Ali. ono ipak ima znatna prava: sve poslove. njegovi ukazi imaju istu važnos t kao i caričini. Tolstoja. Petar je bio iskreno privržen toj ženi. D a bi otklonio tu blisku krizu. članova stare aristok ratije i vojvode od Holštajna. i izgleda da se govori o ograničavanju samodržne vlasti u korist visokoga plemstva. Ovaj daroviti skorojević b io je poslušan pomagač u rukama jednoga gospodara kakav je bio Petar Veliki. Uskoro stanje postaje sasvim zategnu to. čija je dužnost da rukovodi glavnim tekućim poslovima. Stvaranje ovoga saveta. Tolstoj. Stara aristokratija nije se pomirila sa 24 8 svojim porezom. Menjšikovljeva diktatura. On udešava čitav niz sastanaka između Menjšikova. kne za Dmitrija Golicina i Ostermana. Ono potiskuje u drugi red Senat. kao i na tajnim skupovima. Menjšikov smatra za potrebno d a obezbedi sebi saveznike. Nekadašnji povremeni skupov i velike vlastele. On odmah pokušava da u njemu igra prvu ulogu i da potisne Menjšikova u pozadinu. koji je bio neka vrsta veća sastavljenog od šefova najvažnijih grana državne uprave i za kojim se odavno osećala potreba. — Na dan 8/19 februara 1726 godine ustanovljen j e Vrhovni Tajni Savet. izuzev tajnih . prima na sebe da stvor i jedan kompromis. mora ono da ispita pre nego što se podnesu carici. Ono je za sebe zadržalo pravo da raspravlja o gl avnim pitanjima iz unutrašnje i spoljne politike. njena vladavina je ustvari diktatura Menjšikova. ona je neminovno morala da postane slepo oruđe u tuđim rukama. Iako to veće ne ogra ničava caričinu samodržnu vlast. i uspeva u tome . Petra Aleksejeviča. — Svakome je jasno da je Katarina nesposobna da drži državnu k rmu. U domovima Golicina i Dolgorukova. Golovina. U isto vreme Austrija. pored toga što je zadovoljavalo jednu pot rebu. on pušta na volju najgorim sklonostima svoje prirode. pr etresaju se planovi o državnom udaru. trudila se da onemogući vojvodin uticaj. Anom Petrovnom. Stvaranje Vrhovnog Tajnog Saveta. koja tek što je bila zaključila ug ovor o savezu sa Rusijom i koja se pribojava da bi savezništvo između Holštajnskog voj vodstva i Rusije moglo da odvuče ovu u međunarodne kombinacije štetne po austriske int erese. koji se završavaju stvaranjem jedne nove državne ustano ve. bili su preteča i kao neka zamena o ve ustanove. svojoj izdržljivosti i veselosti. za koju je Tolstoj mislio da ju je utišao. Devet dana posle njegovog ustanovljavanja. Ugovoreno je da Menjšikov privoli Katarinu da prizna za naslednika prestola kand idata ove grupe. Dok je ovaj bio u Kurlandiji. i da će d . Da bi ovoga usamio. S druge strane. ma da je bila savršena drugarica Petrova.iput umešala u politiku. koji se u Petrogradu oženio ćerkom Petra Vel ikog. — Stvaranje Vrhovnog Sa veta ne prekida borbu partija.. čiji su poljupci jedino mogli da utišaju njegove užasne nastupe ludačkoga besa i njegove histerične trzaje. i ona je postala za cara veoma pogodna supruga za vreme njegovih ratnih pohoda. koji od „Upravnog” postaje „Visoki” Senat. on se bezobzirno obogaćuje na štetu državne blagajne. za vladavine Petra Velikog. Menšikovljeva diktatura je nepodnošljiva za vojvodu od Holštajna. Katarina je bila nesposobna da bude njegov poslednik. Beskrajno gr amziv. To veće bilo je sastavljeno isprva od šest članova: Menjšikova. da ovaj bude verenik Menšikovljeve kćeri. zahvaljujući s vojoj skromnoj naravi. Pun oholosti i nadmenosti . Postavši stvarni vladar.

a sutradan je njen testament. Sin Alekseja Grigor jevića Dolgorukog. zadržao je prvo mesto kraj carskog prestola. i koja će biti zajemčena jednim aristokratskim Ustavom.o njegovoga punoletstva namesničku vlast vršiti Vrhovni Tajni Savet. To je triumf za Dolgoruke. A ovaj. Nariškinom i drugima. knez Dmitrij Mihilovič Golicin. 6/17 maja 1727 godine Katarina 24 9 umire. u Belom Mor u. Međutim njihov položaj za koji imaju da zahvale samo nji hovim ličnim vezama sa mladim carem. i dalje se ponaša prema caru kao prema nerazumnom detetu i opovrgava njegov a naređenja. — Menjšikov. Petar II proglašen je za cara. u Berezov. vređaju ceo svet svojom nabusitošću i be zočno pljačkaju državnu blagajnu. Ovaj starac je neobičan tip aristokrate. najpre na njegovo imanje na kraju Rusije. On želi da ostane diktator i raču na da potčini sebi Vrhovni Tajni Savet. On sanja o tome da visokome plemstvu dadne prevagu u rukovođenju državnim poslovima. o n se zadubio u proučavanje političkog ustrojstva Švedske. on se oslobađa za verenika: Tolst oj je prognan i zatvoren u kazamatima manastira na ostrvima Solovki. uspeva lako da pots takne njegovo samoljublje protivu Menjšikova. koji se pribojava Petrovog dolaska na presto. koji sadrži odluke koje je Menjšikov utvrdio za jedno sa starom aristokratijom. Pre svega. ne uviđajući opa snost. jer njegova vernost sta rim običajima i ruskim shvatanjima spojena je sa njegovim najživljim interesovanjem za zapadnjačke političke ideje. Njegova kći. Sa Devijerom. Poljske i drugih evrop skih država. već mu daje za verenicu umesto kneginjice Menjšikov. koji nij e bio prekidan raznim događajima političke borbe. kneževi Dolgoruki idu za primerom Menjšikova i ponavljaju njegove pogreške: oni zloupotrebljavaju prema drugima svoju moć. svoju kćer Katarinu. Smatrajući već da je presto njihova nasle dna baština. Vojvoda i Tolst oj. Katarinu Dolgoruku. pročitan svečano. kao budući tast novog a cara. veoma je nepouzdan. Taj „veoma oholi Golijat”. careva verenica prema kojoj car ne gaji nikakve osećaje. veoma su uzrujani zbog ovih pl anova. koja ga mrzi. Stupanje na presto Petra II i diktatura Dolgorukih. i šalje ga u progonstvo. U noći između 18 i 19/29 i 30 januara 1730 godine Petar II umire od boginja. Ne samo da mu on nameće sv oga sina Ivana za ljubimca. U svojoj pometenosti oni vrše jedan očajnički pokušaj: sastavljaju lažan testament kojim Petar II proglašuje za caricu svoju verenicu. uz pripomoć Nemca Fika. Ali Menjšikov otkriva na vreme njihovu zaveru i preduzima potrebne me re. oni snuju zaveru da onemoguće te planove. Menjšikov se prema svima ponaša nadmeno desp otski kao kakav zamenik cara. Kada je trebalo naći zamenika Petru II. — Rad Saveta. a vojvoda od Holštajna mora da se povuče u svoje vo jvodstvo. pada takođe u nemilost. Ivan. on je ostao po strani. gde će i umreti. on je iskoristio tu priliku da o bjavi svoje političke planove. gde će i završiti svoj burni život. Namah se veličina Dolgorukih ruši po put kuće od karata. kako ga nazivaju njegovi ne prijatelji. Vasilij Lukič Dolgoruki i on postaju članovi Vrhovnog Tajnog Saveta. Kneževi Dolgoruki pripremaju njegov pad. ne obazire se na to što na prestolu sedi kandidat stare aristokratije. prijatelja i druga u uživanjima i razvratu. Uveren u čvrstinu svoga položaja. Buturlinom. Posle jedne žestoke prepirke. ali jednu prevagu za koju ono neće imati da zahvaljuje samo svojim lični m vezama sa carem. Tada stupa na pozornicu starešina druge jedne aristokratske porodice. koji će ogr aničiti apsolutnu 25 0 carevu moć. a potom u Sibir. usamljen u svome kabinetu za rad. postavši blizak prijatelj mladoga cara. Doklegod su Dolgoruki uživali vladarevu naklonost. bio je upravljen naročito na dve tačke : s jedne strane na smanjivanje državnih izdataka i rasterećenje poreskih obveznika . Petar II oduzima mu odjednom sve titule i sva zvanja. Alek sej Grigorjevič raspolaže carem kao kakvim porodičnim dobrom. Reforme Vrhovnog Tajnog Saveta za vlade Katarše I i Petra II.

oglašuj e se za slobodnu.. i ta komisija daje pravo ovim plemićim a da trguju poljoprivrednim proizvodima kako u unutrašnjosti zemlje tako i u pogle du izvoza. putem naizmeničnog smenjivanja na dužno sti. zato što su one rođene pre venčanja Katarine sa carem. Osterman. ukinut je. vojvode u oblastima i okruzima. utoliko će više moći da daje svome gospoda ru. a „glavni” magistrat je ukinut. jer je smestio u varoške kasarne pukove k oje je Petar Veliki bio razmestio po gubernijama i nametnuo njihovo izdržavanje st anovnicima okruga. trgovci gube svaku autonomiju. — Čim je Petar II umro. bez čijeg pristanka ona neće moći da objavi rat. Na direktnu korist seoskoga plemstva. a administrativna organizacija uprošćena što je mog uće više usredsređivanjem upravne i sudske vlasti u ruke jednog istog činovnika. kao udova vojvode od Kurlandije. mesne administracije dobile su u širokim razmerama jedno pravo koje je dotada pripadalo isključivo kolegijumu za plemićska dobra. U oblasnoj administraciji ukinut je sistem mnogostrukih ustanov a što ga je zaveo Petar Veliki. da zavodi nove poreze. Mihail Vladimirovič Dolgoruki i maršal Mihail Golicin.seljaka. da lišava plemiće života. ni da zaključi mir. koji je tobože zaveštao presto svojoj vere nici. otsustvo od godinu dana da otidu na svoja imanja i srede svoje lične poslove. Savet je smanjio broj i osoblje državn ih kolegijuma. uistini. tome Savetu prepustiće ona upravu nad vojnim snagama. a njihovim činovnicima odobrio. kćer cara Ivana V i neća kinju Petra I. koja je dotada bila monopol države. Ipak. Vasilij L ukič Dolgoruki i Dmitrij Golicin. Njega tada sačinjavaju samo pet članova: Golovin. plemiću zemljoposedniku — proučava se temeljno. guberna tora u gubernijama. koje je Petar I dodelio umirovljenim vojnicima. izabrani opštinski magis trati potčinjeni su vojvodama. Aleksej Grigorjevič. p onovo su nametnute varoškim trgovcima i zanatlijama. i još na toj istoj sednici utvrđuje uslove ili „članove” koje će Ana mora ti da potpiše. Savet je odobrio između ostalog jednu stvar nu olakšicu zemljoposednicima i seljacima. Ove reforme interesuju isto toliko plemiće koliko i trgovce . Savet ukida zakon Petra Velikog kojim se oslobađaju ropstva seljaci i sluge vezane za zemlju koji dobrovo ljno stupe u vojsku. kako bi se ograničila njena vlast u korist Vrhovnog Tajnog Saveta. imanja i čast i bez prethodnog suđenja. a to je pravo da potvrđuju beležnička akta koja se odnose na ustupanje zemlj išnih poseda. 25 1 2. a sa druge strane na iznalaženje mogućnosti da se olakša uprava nad imanjima onim plemićima koji su usled obavezne vojne službe morali da žive daleko od njih. On u ist i mah izjavljuje da njoj treba postaviti tačno određene uslove. smanjivanje seljačkog poreza — što je interesovalo takođe i plemstv o. da će uvek zadržati kraj sebe jedan Vrhovni Savet od os am članova. pod pretnjom da bude svrgnuta s prestola. što ga je Petar Veliki dodelio Petrogradskoj luc i. pored kojih su pozvani još i maršal Vasilij Vladimi rovič Dolgoruki. U njima se zahteva da se Ana. Što su ovi „članovi” bili . reguli san je i menični sistem. Nasuprot tome. U oblasti finansija. izvesne službe koje su u vezi sa prikupljanjem poreza. je dan jedini je trgovac. Čitav niz odluka ima za cilj da poveća slobodu trgovine i indu strije: trgovina solju i duvanom. da razdeljuje državnu zemlju i da naređuje isplate iz državne blagajne. Ali Dmitrij Golicin. Aleksej Dolgor uki okolišno ukazuje na testament Petra II. od sedam članova Specijalne trgovačke komisije ustanovljene u to doba. na veliki uštrb zemljop osednika. pred krajnjom složenošću toga probl ema nije odlučena nikakva reforma. koja. monopol izvoza. neće ponovo udati i neće naimenovati svoga naslednika — što znači d a monarhija postaje izborna. dok su ostali plemići. Ane i Jelisavete. Vrhovni Taj ni Savet okupio se u dvoru na noćnu sednicu da raspravlja o nasleđu prestola. pošto je otvoreno izjavio da je taj dokument lažan i odbi o mogućnu kandidaciju dveju kćeri Petra I. ANA IVANOVNA (1730—1740) Anino stupanje na presto i Članovi iz 1730 godine. U isto vreme. jer ukoliko seljak bude manje plaćao državi. ali. U oblasti centralne državne uprave. predlaže za vladarku Anu Ivanovnu. da dodeljuje činove iznad pukovničkog. ali su izvozne carine tamo niže nego u pristaništu Arhangelska. stanuje u Mitavi. Posle kratkog ustezanja Savet prih vata ovaj predlog.

Senata i građanskih i vojnih velikodostojnika 2/13 februara. Drugi propovedaju. Golicin. odlazi potajno u Mitavu da ponudi krunu Ani i da joj predloži uslove. a drugi za ograničavanje apsolutne vlasti. Ob javljivanje planova Saveta ih je najzad strahovito uzrujalo. komešaju. da bud e podvrgnuto javnom ispitivanju čitavoga plemstva okupljenog u Moskvi. osećajući neprijateljsko raspoloženje skupštine. Golicin je tu pročitao Anin pristanak i „članove” koje je ona potpisala. a da nar od u tome nema nikakvoga udela. Niko nije zadovoljan planovima Saveta. koji bi se zamenio Senatom od trideset članova koje bi bi rala opšta skupština plemstva. Po čitavoj varoši obrazuju se skupovi na kojima se živo raspravlja. od kojih bi naizmenično zasedavala jedna trećina i koji. ali se nezadovoljnici cepaju u dve stranke: jedni su za održavanje autokratskog režima. i pored garde koja čuva stražu na izlazima iz varoši. da s e radi upravljanja tekućim poslovima ustanovi jedna skupština od sto članova. Zatim jedan od prisutnih izražava želju da se načela toga no voga režima podvrgnu opštoj diskusiji. organa aristokratske oligarhije. i najzad. poput kakve dvors ke spletke snovane u prisenku. Ledena tišina zavladala je priliko m toga čitanja. Od tog trenutka kriza ula zi u svoju odlučnu fazu. Moskva je u tome trenutku prepuna plemića iz unutrašnjosti. tajna je ipak nekako otkrivena. Sa njima stupa na 25 2 pozornicu treći element plemstva.. tako se ovde jasno ispoljava želja da oligarhiju stare aristokratije zameni samovlada viših činovnika. Oni su bili pošli da p risustvuju venčanju Petra II. a to će reći n strojstvo državne uprave kakvo je uvedeno u Švedskoj 1719 i 1720 godine i na kraljevsku zakletvu Fridriha I. kao i senatori. koje predvodi Vasilij Dolgoruki. a ne samo u korist stare aristokratije. čiji su mnogi prestavnici sasvim skromnoga porekla. za jedan više reprezentativan sistem. sa neznatnim razlikama . Članovi Saveta odlučuju da se ova reforma izvede u šta većoj tajnosti. ovi „članovi” stvoreni su direktno po ugledu na švedske „Akte”. koje nazivaju poljskim nazivom šljahta. ali su stigli na njegov pogreb. već određivani po slobodnom nahođenju. ne spominjući ni jednom rečuju one čuvene „članove”. pa da se na čelo državne uprave stavi Senat. oni to čine pod uslovom da senatore i savetnik e takođe bira skupština sastavljena od prestavnika celokupnoga plemstv a.brzo sastavljeni ima se zahvaliti proučavanju ustava stranih država koje je vršio Goli cin. Ostale predlozi izjašnjavaju se. Sinoda. Plemići odmah počinju da sastavljaju predloge za reformu. vladareva vlast biće jas no ograničena u korist Saveta osam članova. i da ta skupština ima pored ostalog i pravo da pretresa projekte za . jedan zajednički sistem: iako predlažu da se zadrže i dalje Senat i Vrhovni Tajni Savet povećavajući broj njihovih članova. Uistini. od kojih nam je ostalo sačuvano dvanaest — mogućno je da ih je bilo i više. Ovi plemići. Uzalud članovi Saveta pokušavaju da prekinu to o kupljanje plemića. ne bi bili birani. smatra za korisno da načini jedan ustupak: svaki će moći slobodno da sastavi svoje predloge i da ih podnese Vrhovnom Tajnom Savetu. ali u korist celokupnoga plemstva. to pitanje izlazi iz uskoga kruga Saveta osmorice. — sastaje se zajednička skupština Saveta. a za to vreme jedno izaslanstvo. vođa sveštenstva arhiepiskop Teofan i državni tužilac Jagužinski šalju izaslanike da obaveste Anu Ivanovnu da su „članovi” potekli od članova Saveta. Razume se. Ovi predlozi. uzrujanost se sve više širi. službeno plemstvo. Istoga dana. Kada je stigao odgovor od Ane. — pokazuju razna polit ička shvatanja tadanjega plemstva. Ujutru 19/30 januara oni stavljaju do znanja skupšt ini sastavljenoj od višeg sveštenstva i visokih državnih činovnika izbor Ane Ivanovne . naprotiv. Predlog visokih činovnika koji ne pripa daju staroj aristokratiji predlaže da se ukine Vrhovni Tajni Savet. ma da je Moskva opkoljena gardom i ma da nikome nije dopušteno da u nju uđe ili iz n je iziđe. koja prima krunu i potpisuje „članove” — iako je unapred rešena da ih se otarasi čim bude mogla. I zaista. Jedan jedini predlog traži ukidanje Vrhovnog Tajnog Saveta. da se uporedo poveri i vladaocu i Senatu vrhovna vlast donošenja zakona. da se broj senatora povisi na dvadeset i jedan. počinju da se savetuju o situaciji. uzrujavaju s e.

kada joj se donese novorođenče njenoga ljubimca Birona. Golicin istina pokušava da vodi računa o težnjama plemstva i da poveća broj članova Saveta predviđen prvobitnim „članovima”. Osterman dobro zna da se svi predlozi. Izaslanici plemića traže i sprva da se sazove pretstavnička skupština plemstva. on nema nameru da se odrekne sistema naimenovanja članova po slobodnom nahođenju koji uprav o i daje njegovom predlogu oligarhijsko obeležje. on ipak pronalazi način da joj saopšti poslednje vesti: ujut ru. Ja sam već pri kraju života. cepajući pred celom skupštinom „članove” koji su ograničavali njenu moć izjavljuje da će vladati kao autokrata. ma da ti predlozi pretpostavljaju stvaranje pretstavničkih saveta koje bi ra plemstvo da „pomažu” carici. da ona odluči o političkom režimu. Uveče je Moskva svečano osvetljena. oni im se pridružuju. njegovi ustupci su odv eć zakasnili. ali. da svi zahtevaju da se utvrdi t rajanje obavezne službe. iako pristaje da poveća broj članova Saveta.kona i najvažnija državna pitanja. Zato je ta propaganda postigla sjajan u speh. Odmah pristalice apsolutne vladarske vlasti udružuju sve svoje napore da bi — iskorišćavajući raspre između raznih plemićskih grupa — post gli poništenje „članova”. Ma da na Anu budno motre čl anovi Saveta. bilo je „doba Birona”. taj vešti dvoranin koji ume odlično da vodi dvorske spletke . s . i njen stric. cenio je njenu inteligenciju. prima na sebe da radi na uspostavljanju autokratije. teška. gde je sve unapred pripremljeno i gde su na sve strane postavljeni vojnici iz garde. Ta prop aganda tvrdi takođe da u većini predloga što su ih izradili plemići nije jasno i određeno iznesena ustavna teorija izražena u „članovima” i. ali se zvanice nisu pokazale dostojne nje. Petar Veliki. ali oni zbog kojih ja moram da plačem. Ali ona iskorišćuje svoje sposobnosti. Ona je obdarena duho m koji je od prirode brz i dovitljiv. ma kakvo bil o njihovo shvatanje države. ako ta vlast obeća da će svojevoljno dati te povlastice. Bile su to proročke reči. U jednom krugu prija telja knez Dmitrij Golicin ovako izlaže ukratko događaje: „Gozba je bila spremljena . Bironovščina. jer on neće da popusti u glavnom pitanju 25 3 koje ozlovoljava novo plemstvo. Ja znam da ću biti žrtva toga. 25 4 Carica i ljubimac. Njegovi mnogobrojni agenti uvlače se u skupove plemstva i trude se da ubede plemiće da treb a da traže od carice da poništi uslove koje je potpisala. Patiću za svoju otadžbinu. Ali ovi pokušaji za izmirenjem ne mogu da imaju uspeha. slažu u težnjama plemstva. ipak ta nejasna formula ne može značiti ograničavanje apsolu tne vlasti. jer ono što je očekivalo siju. pravo da oni ne služe u vojsci kao prosti vojnici i odobrenje da u nju stupaju neposredno kao oficiri. i Ana. autokratska partija ga pretiče jednom pomamnom propagandom. Visoka. kada su gardiski oficiri zazveckali sabljama i zahtevali da se odmah uspostavi apsolutna vlast. Osterman. da se ukine ukaz Petra I koji propisuje da sva zemlja jed ne porodice prelazi na jednog jedinog naslednika. Na dan 25 februara/8 marta plemići u gomili dolaze u Vrhovni Tajni Savet i zahteva ju da njegovi članovi pođu sa njima u dvor. Uostalom. — Ani je bilo trideset i sedam godina kada je stupila na presto . Neka bud e volja Božja. ona nađe jedno pisamce u d etinjim pelenama. krupna. koje nimalo nisu usavršavane. zatim stvaranje jedne škole name njene plemićima. On otuda opravdano izvlači zaključak da bi se ve lika većina plemića rado odrekla ograničenja apsolutne vlasti. plakaće jače nego ja”. po svojoj volji i svom nahođenju. Ostermanova propaganda iskorišćuje pre svega činjenicu da su se mnog i plemići pokazali još u početku tih događaja ubeđene pristalice apsolutne vlasti. Na dan 10/ 21 februara Ana stiže u Moskvu. ona pada u oči muškim crtama svoga lica. Najzad i naročito.

ona će dati maha svojim sklonostima. o čemu svedoče smerne molbe za materijalnu pomoć koje je upućivala Ka tarina I svojoj rođaki Jelisaveti. ona je i dalje životarila u d nu Kurlandije kao siromašna rođaka koju izdržavaju iz milosti. Bilo bi nep ravedno pripisivati Bironu sve svireposti te vladavine. Pariza i drugih gradova. Po svim odajama dvora ima napunjenih 25 5 pušaka. Možda su ove cifre i preterane. Njeni dvorovi p retvoreni su u prave menažerije. ponekad sklona osveti i svireposti. Dok na jednoj strani uživa da ubija životinje. Ostermanu. godine 1740 otposlano je iz Moskve u njen dvor u Petrogradu šest sto tina živih zečeva. I Petrograda nisu joj ništa slali. Ona je vazda strasno voljela da gađa iz puške. i ona pokušava da je ispuni za bavama koje nemaju u sebi ničega ženskog. U tome sumornom i tužnom životu.” Sve strane diplomate žale se zbog ogromni . Može joj se dogoditi da ponekad ispolji i kakvo lepo osećanje: tako je. ona je već moralno skrenula s pravoga puta. Posle ovih zabavnih prizora. Ali nije bez razloga d vorska budala na dvoru njene majke obično vikao kada se ona približavala: „Din. dok su se stvarale i rušile karijere. dong! Evo ide car Ivan Grozni!” Ako je ona još u svome detinjstvu pustila na volju s vojim ćudima i svirepim prohtevima. jer ju njena majka nije volela. da joj skupština Kurlandije dodeli udovički deo zemalja iz vojvodine zaos tavštine. Iz svih krajeva Rusije dovode se medvedi. da bi ona mogla u svakom trenutku da puca na ptice u vrtu.amo za to da se ruga i da vređa neprestano one koji joj se približe. ali postavši ubrzo udovica. kao radi pots meha. no b ez uspeha. usamljena i napuštena. dok dve dvorske budale knežev skoga porekla kakoću kao kokoške. Ovo ismevanje čovečanstva dovodi ona do vrhunca prilikom one čuvene svadbe dvorskih budala koja je svetkovana u jed noj kući načinjenoj od leda na Nevi: ogromne sume novca utrošene su za podizanje čudni h građevina i za organizovanje povorki poludivljih plemena sa neplodnih ravnica severne Rusije i Sibira. ova vojvotkinja bez vojvod ine obrela kao carica svih Rusa. i ograničavali su se samo na to da zahtevaju. dva bedna kepeca. Dok se u Petrogradu vodila borba ambicija. Zar je nije jedino posre dovanje njenoga ljubimca zadržalo da ne kazni bičevanjem kneza Kurakina. vojvodu od Kurlan dije. za Fridriha Viljema. momak i devojka. vuci. Ona je srca kam enoga. svoju vezu sa Bironom. Praznina njene duše tišti je. a zakićena. ostala je skoro devetnaest godina da čami u Mitavi . piše: „Ja sam video mnoge dvorove. čučeći na korpi sa jajima. ali tvrdim da ruski dvor. njenoga najgoreg neprijatelja. već i i z potrebe da se razonodi. ali je va n svake sumnje da je vladavina Anina bila pravi teror. De Lirija. ona ne ume da se šali a da ne vređa ili p onižava ljude svojom zajedljivom ironijom. Kada se iznenadno. moraju da zabavljaju caricu i njene dvorane izigravajući mladence i prov odeći noć na postelji od leda. Njen tužni i mučni život bio je ispunjen gorčinom. među tuđincima. Raskoš dvorskih zabava je nečuven. Iz London a. Menjšikovu. u trideset sedmoj godini. i ona je srećna samo kad ti lu daci i nakaze zapodenu međusobno krvavu bitku. nesposobna za kakvo plemenito i samoniklo osećanje. ona je imala jednu utehu. bila je primorana da m oli za pomoć velikaše. bila veoma dobra prema ćerki Menjšikova. a desetine hiljada prognano u Sibir. dong. španski ambasador. U sedamnaestoj godini udali su je. sposo bna samo za ironiju i nepoverenje. svojim luksuzom i sjajem pr evazilazi i najblistavije strane dvorove. čija je krivi ca bila jedino u tome što je obrisao maramicom ivicu svoga pehara koji je ona prin ela svojim ustima? Zar je onda čudo što su knuta i vešala igrali tako veliku ulogu za vreme njene vladavi ne? Prema tvrđenju stranih diplomata na njenome dvoru hiljade ljudi osuđeno je na sm rt. Po smrti Petra Velikog doživela je ona i ponižavanja. Mladost joj je bila nes rećna. odrasla je kao napušteno dete. ruski diplomatski pretstavnici šalju hrtove i lovačke ps e na stotine. Kepeci i dvorske budale oba pola i svak ojaki bogalji susreću se u dvoru na svakom koraku. koji je kao poručen da ogr ubi srce i dušu. sada kad je izišla iz svih svojih iskušenja i pošto je stavila na glavu carsku krunu. na primer. Ono što nju najbolje karakt eriše jeste činjenica da ona zadaje patnje drugima ne samo iz srdžbe ili straha. iz političkih razloga. d ivlji veprovi i jeleni u njene poljske letnjikovce radi lovačkih zabava. titulom vojvotkinje.

Prema jednom nedavno pronađeno m dokumentu.” Bironovština. U samom početku su pobednici iz 1730 godine toliko malo pouzdani u svoj uspeh. naglo uobičajene na obalama Neve. „Nigde” — kaže Ron o — „nisam video toliko zlata i srebra posutog po odelu. Ove obavezne zabave. Ali ovaj plan.h izdataka koje moraju da čine da bi se saobrazili dvorskom načinu života. a Vasilij Dolgoruki svrgn ut sa svih svojih zvanja i podvrgnut veoma strogom nadzoru. a čas kao divljeg i grubog neznalicu. Jedan nj egov savremenik kaže o njemu: „On govori o konjima kao da su ljudi.” Svejedno je koga ona sluša. već p rimorava i ruske plemiće da troše u vreme tih zabava veliki svojih prihoda na haljin e i odela za večernje zabave. Tek početkom apr ila 1730 godine zadat je prvi udarac: Aleksej Dolgoruki. Njenog ljubimca Birona. istina ne prema ljudima. da bi odagnao tišinu od koje se njena duša ledi i koja je ispunjava užasom i očajanjem. koja je uzela učešća 1730 godine u borbi za apsolutnu monarhiju. a o ljudima kao da su konji. Nema ničega melodramatičnog u njegovoj ličnosti. toliko dijamanata. Ova polit ika ide za dvema težnjama. izazivaju negodovanje javnosti. to je bio ljubimac čovek. dok teror zastrašuje ostale društvene redove i dovodi ih do očajanj a. naposletku pada u zaborav. I zai sta. a zatim da se ispune obećan ja data nižem plemstvu. On j e čak sposoban i za nežna osećanja. da se ne usuđuju kažnjavati vođe aristokratskog pokreta. toliko zlatotkane i srebrot kane svile. a s druge strane o reformi državne uprave. a caricu ne zabavljaju potpuno. dotle zakonske mere u korist plemstva izazivaju samo prolazno zadovoljstvo i ostavljaju izvesno osećanje razočarenja. koje obe potiču iz straha da se ne ozlovolji plemstvo. Naviknut da ljude smatra samo kao oruđa koja će mu poslužiti da izgradi svoje blagostanje. u njihova sela. dok se obilno služi policiskim pritiskom. Istina da je kao student bio dvaput osuđivan zbog krađe i da je učtiv i pr ijatan samo dok se ne dirne u njegove lične interese ili u njegovu ugodnost. on će točkovima svojih kočija preći preko njihovih telesa. U martu 1731 godine ponovo je uspostavljen . ona naređuje da joj se pošlje jedan čvorak „koji. Saltikovu. To je naprosto jedan Nemac lepa stasa i malo obdaren. a namera da se sazovu pretstav nici plemstva i da se odmah kazne Golicin i Dolgoruki napuštena je. Usred najblista vijih svečanosti ona se nikad ne oseća zadovoljna i njoj je dosadno ako pored nje ne ma nikoga ko bi joj pričao razne doživljaje i priče. Teško onome ko se usudi da se pokaže kao njegov politički protivnik! On se ne usteže da pošalje svoje sup arnike na vešala. a otarasiće ih se čim počnu da mu smetaju. Ali. njegov sin Ivan i njego v brat Sergej prognani su vrlo daleko. pristupačan u ophođenju i učio je neko vreme na univerzitetu u K enigzbergu. — Predanje je nazvalo Aninu vladavinu „bironovštinom” (Bironovo doba). no to se čini uvek u cilju da se spreči stva ranje zavera. čoveka ili životinju. kako pričaju. Biron je stvarni poglavar države i on daje pravac caričinoj politici. Golicine još nisu počeli da uznemiravaju. što dokazuje primer Volinskoga. glavno je da nečiji glas bruji bl izu njinih ušiju. koga ona obožava. senatora i pl emstva da ona raspravlja s jedne strane o krivičnoj odgovornosti članova Vrhovnoga T ajnog Saveta. U jednom pismu glavnom upravniku M oskve. i taj lepo vaspitani čovek zapretio je senatorima: ako taj most ne bude opravljen u 25 6 određenom roku. jer su ga kola mnogo istruckala dok su pr elazila jedan most na Nevi. Tako je jednoga dana stigao u Senat naljućen. Zato. ona sve više krnji date povlastice. opisuju često čas kao jednog užanosnog i mračn og zločinca iz melodrame. oni su odmah posle Aninog stupanja na presto počeli proučavati plan da sazovu jednu veliku skupštinu sastavljenu od pretstavnika sveštenstva. govori m nogo. Uistini. pojačana je sa d va puka. Garda. Ta politika služi se policiskim teretom i čini plemićima izvesne ustupke koje su oni zah tevali još pre Aninog stupanja na presto. Radi nje se šalju izaslanici po cel oj zemlji da traže žene koje „umeju da govore mnogo”. u kome se vidi težnja da se najpre ukroti buntovna aristrokratija. Ismajilovskim i Viteške garde. već prema konjima. on im se osm ehuje ljubazno dok su mu oni potrebni.” Ova raskoš ne pada teško samo stranim diplomatama.

ima prava da očekuje ispunjavanje carskih obećanja i dodeljivanje povlastica koje je ono tražilo svojim predlozima iz 1730 godine. napuštena namera da se sazove skupština pretstavnika plemstva. Pošto im doživo tna služba u vojsci ili državnoj administraciji nije dopuštala da se bave svojim posed ima i seljacima. i ponašaju se prema Rusima nadmeno i grubo. pridružuje se drugim razlozima nezadovoljstva socijalnog karaktera. pod pretsedništvom Miniha. I zaista. Rusi” bio je omiljen izraz Bironov. a da će ostali obavezno stupati u državnu službu kad navrše dvadesetu godinu i služiće za vreme o d dvadeset i pet godina. I tako. koji postaje njegova duša. u svak oj porodici će jedan od sinova — koga otac izabere. Jedno prezrivo „vi. Kabin et ministara. broj plemića koji su otslužili dvadeset i pet godi na i koji traže da se povuku iz službe toliko je veliki. koja je imala da p rouči pitanje ograničavanja roka službe. Korfi i mnogi drugi pretstavnici čisto nemačkih porodica. Objavljivanje ovoga proglasa izazvalo je snažan utisak. da vlada smatra za potrebno . nekadašnja glavna uprava političke p olicije. Ali uskoro potom. Osterman upravlja spoljnom politikom. nego organ visoke birokratije. ali se zna šta znače ova iščezavanja. iščezavaju kao da ih j e zemlja progutala i ne ostavljajući traga. i koj i se sada ponovo baca na posao sa pomanom revnošću. na osnovu neproverenih dostava. kao što je to bio Vrhovni Tajni Sav et. već je još stavljen ispod jedne nove ustanov e koja mu snižava ugled. Prvi koraci ka nezavisnosti plemstva. knez Čerkaski.a. ili. drže najviše položaje na dvoru i u državno j upravi. nasuprot zahtevima plemstva. čiji je najtipičn iji pretstanik Osterman. naprotiv. Ali posle tri go dine. organ aristokratske oligarhije. 18/29 oktobra 1731 godine. a 9/20 juna 1735 godine . podržava svoga go spodara. U početku njegova uloga izgleda veoma ograničena . da bi se mogao starati o svome imanju. a broj njegovih članova utvrđen je na dvadeset i jedan. Postepeno Kabinet usredsređuje u svoje ruke sve važnije državne poslove. dogovorom između braće — biti sasvim oslobođen službe. Na socijalnom području. koje je branilo apsolutnu mon arhiju. Preobraženski prikaz Petra I. Policisk i teror caruje. čak i ako su još sposobni za službu. po završetku rata sa Turskom. plemići dobivaju delimično zadovoljenje. oni žarko žele da se ta služba ukine ili bar ograniči. kao što smo videli. koji je ukinut za vladavine Petra II. Kasnije će se jednim zakonom potvrditi ovo stanje i od Kab ineta ministara pretvoriti u organ vrhovne državne uprave. koji nikad ne otvara usta. ne samo da Senat nije postao izborno telo. stvoren je drugi jedan organ. Ljudi uhapšeni gde bilo. pod nazivom Kancelarija za tajna istraživanja. Senat ponovo uzima s voj naziv „upravni”. Na nedelju dana posle vaspostavljanja autokratije ukinut je Vrhovni Tajni Savet. jednim Aninim ukazom dodeljuje se ministarskim ukazima ista za konska snaga koju imaju i caričini ukazi. i čitava nemačka klika. koje vređa nacionalno osećanje. jer je značilo prvi korak ka nezavisnosti plemstva. 25 7 Malo po malo gnev javnosti pretvara se u mržnju na strance koji imaju vlast u ruka ma. čovek mlak i bezbojan. Kabinet ministara nije. koji su sa Anom došli iz Kurlandije na obale Neve. to je neka vrsta caričine lične kancelarije. koja puzi pred njim. Godine 1731 stvo rena je jedna naročita komisija. plemići su prinuđeni da s e zadovolje onim što se Anini ministri smiluju da im dodele. razni L evenvoldi. koji je viši od Senata. ako je otac umro. te Senat ponovo spada na onu beznačajnu ulogu koju je imao u vreme Vrhovnog Tajnog Saveta. a posle toga roka imaće pravo da podnesu 25 8 ostavku. Nemci su na svima istaknutim položajima: caričin ljubimac Biron vlada zemljom. a Minih vojnim poslovima. sačinjavaju ga samo tri ličnosti: Golovsk in. i baron Osterma n. — Niže plemstvo. Pošto je. koji će se primenjivati tek po završetku rata sa Turskom. i njen rad završio se carskim proglasom 1736 godine: po zakonu. Politička špijunaža pruža svuda svoje og ranke. Ovakvo držanje.

državnog pravozastupnika u Senatu. a nasuprot tome ograničaval i pravo seljaka vezanih za zemlju. jer su bili prinuđeni da zaveštaju celokupno svo je nepokretno imanje jednom jedinom nasledniku. i to za svaki pojedini slučaj. U njih se primaju samo deca plemića. a vreme koje u njemu provedu računa im se kao vojna služba u trupi. traženo u predlozima iz 1730 godine. Da bi se sprečilo bekstvo seljaka. dok ih vlad a smatra kao maksimum ustupaka. po završetku učenja stupaju oni u vojsku kao ofici ri. kao što smo videli. koja ih upisuje u posebne spiskove. a naročito je bio nezgodan za one male posednike koji nisu imali nikakvih drugih sredstava kojima bi obeštetili osta le članove svoje porodice. koji su 1730 godine tražili posebne škole za svoju decu. a oruža na snaga odašiljana je u sela samo u slučaju neplaćanja. Posle no vog roka od četiri godine. već pre teži da ga sman ji. g de moraju ostati najmanje dvadeset i pet do trideset i pet godina. istorije i fortifikacije i stupaju u državnu službu. Ukidanje toga ukaza. Ceo njihov život. Ove mere. ostali se upisuju u državne škole . Carica i nj eni ministri i dalje zaziru od pobune plemića. Oni koji ne polože taj i spit šalju se u mornaricu kao prosti mornari i gube pravo na unapređivanje. koje znače početak jedne nove vladine socijalne politike. Posle četiri godine. povereno je spahijama. Ukaz iz 1714 godine o nedeljivosti nasleđa nepokretnih dobara jako je sputavao tes tamentarnu slobodu zemljoposednika. pred kojom polažu ispit. označavaju i p očetak preobražaja plemstva u jednu povlašćenu kastu sopstvenika poljskih do bara i mužika. Godine 1731. mladi plemići. Plemići. usled čega je trpela čitava poljoprivredna ekonomija plemstva. svi se pozivaju u Petrogra d ili Moskvu pred jednu treću komisiju i polažu ponovo ispit. one ipak vladavinu Aninu ne čine popularnom među plemstvom. poslednji put polažu ispit iz geografije. da bi se odgovorilo želji plemića. To dolazi otuda što plemstvo smatra svoje zahteve iz 1730 godi ne samo kao prvi korak ka svome potpunom oslobođenju od obavezne službe. U sedmoj godini života. izvršeno je već krajem te godine. da prikupi neplaćene sume iz ra nijih godina. ostaje i dalje regulisan samo u cilju toga službovanja. koji ne namerava da prekorači. kojima je tada dvadeset godina. i ono će odobravati tek uz saglasnost. U dvanaestoj godini ponovo izlaze pred drugu jednu regrutnu komisiju. prikupljanje ličnog poreza (glava rine) koje su dotada vršili vojni odredi ili vojvode. nijednome građanskom služb eniku neće se moći dopustiti povlačenje iz službe pre navršene pedeset pete godine — čime se enja proglas iz 1736 godine.da čitavim nizom propisa znatno ograniči te ustupke: povlačenje iz službe nije nikakvo pravo. a to će reći do čet rdeset i pet ili pedeset i pet godina života pre nego što se mogu koristiti svojim p . Potom se puštaju kućama s amo oni čiji roditelji imaju najmanje 100 mužika i koji se moraju obavezati da će njih ova deca izučiti veronauku. a ovi sve više mrze 25 9 „bironovštinu”. posle čega su roditelji obavez ni da im stvore mogućnost da nauče čitati i pisati. brzo su izgubili jedan deo koristi od zakona iz 1736 godine o trajanju obaveznog službovanja. još od kolevke. kao što podrobno određuje ukaz iz 17 37 godine. U toku te iste godine zabranjeno je seljacima da idu na radove izvan svoga sel a bez dopuštenja njihovoga gospodara. ili u administrativnu službu sa odgovarajućim položajem. aritmetiku i geometriju. Iako one ostvaruju predloge plemstva iz 1730 godine. osim toga. jednim ukazom iz 1736 godine dato je spahijama pravo da oni sami određuju kazne seljacima beguncima . Uporedo sa proširavanjem prava plemića-spahija vrši se sužavanje prava sel jaka vezanih za zemlju (mužika): godine 1737 njima je zabranjeno da kupuju tkačnice. da učestvuju u javnim nadmetanjima (licitacijama) i da izdaju menice . jer se trajanje obaveznog služenja povišava na trideset i pet godina. Najzad. a ovaj će davati svoju saglasnost samo za one plemiće koji su savesno ispunili svoju dužnost i kojima stvarno bude potrebno da stanuju na sv ome imanju radi poboljšanja njegovog iskorišćavanja. Drugi ukazi povećavali su vlast spahije u njegovom selu. a to će reći kad navrše šesnaest godina. ustanovljen je u Petrogradu 1731 godine plemićski pešadiski kadetski kor pus. svi plemićski sinovi moraju se javiti jednoj regr utnoj komisiji. godine 1737.

On je istina ovlašćen da prikuplja lični porez. predložio da se zakonskim putem regulišu materijalne obaveze seljaka prema spahijama. zatočen je u tvrđavi Šliselburgu. da „bironovština” izgleda plemićima ka o nepodnošljiva tiranija. Pod ovakvim uslovima. razume se da plemić sebe smatra za roba i žu di da živi srećnim i nezavisnim životom feudalnoga gospodara na svojoj zemlji. koji je u međuvremenu umro. napoličare i sluge za vreme neplodnih godina i da im daje se me za setvu. u izvesn oj meri. maršal Vasilij Vladimirovič Dolgoruki. zato što je pomagao Goli cinu pri proučavanju tuđinskih zakonodavstava. ipak mu je celokupno iman je konfiskovano. da n ijedna vlada nije smela da pristupi tome pre ukidanja ropstva 1861 godine. Anina osveta proširuje se čak i na potomke kolovođa onoga pok reta iz 1730 godine: knez Jusupov. koji je vazda bio visoko cenjen zbog svojih vojnički h vrlina i svog plemenitog karaktera. Oko sredine 1730 godine. optužena da se bavi vradžbinama i da obasipa pogrdama Birona. Godine 1733 plemiću je zabranjeno da premešta mužike sa jednog imanja na drugo bez naročitog od obrenja vlade. No iako mu je smrtna kazna zamenjena zatočenjem u tvrđavi Šliselburgu. njegova kći. Pre svega. oni pribegavaju teroru. koje su protivteža povlasticama koje je on dobio na štetu mužika. nastavljajući svoju poresku politiku. vlada zabranjuje da se žitarice upotrebljavaju za pravljenje alkohola. Fik. — Ana i Biron uviđaju da su nepopularni. slobodu da raspolaže svojim imanjem i svojim mužicima. da ne bi ovo premeštanje ometalo kontrolu nad urednim prikupljanjem poreza. ali je u naknadu za to odgovo ran za manjak toga poreza. Da bi sprečili pobunu nezadovoljnih pl emića. koju vlad a počinje da traži veoma strogo. Zbog toga ogromni izdaci carskoga dvora i rashošan život stranaca koji isko rišćuju svoje prijateljstvo sa caričinim ljubimcem vređaju sve društvene 26 0 slojeve i izazivaju žagor gnušanja. Uvažavajući izvesne dostave sibir skih službenika koji su javljali da izgnanici kritikuju vladu. Godine 1736. Pošto nije s mela priznati da joj je samo stalo do osvete. Pojava ove ideje lepo karakteriše r aspoloženje koje vlada u tadanjim vladinim krugovima. a Vasilij Lukič na ostrva Solovki. zajedno sa policiskim terorom Tajne kancelarije. vrgnut je na točak i pogubljen u Novg . da primoraju seljake i spahije da plate zaostalu porezu. umesto da ih ustu pe državi. Ana se oslobađa Dmitrija Golicina. sa očiglednom namerom da sled stveno tome povisi njihov porez u korist države. vlada mu nameće odgovo rnost za ekonomski napredak njegovoga poseda i za redovno plaćanje poreza koju dug uju njegovi seljaci. osuđena je na šibanje knutom i prognana u Sibir. Ovoj obavezi da služi državu. doprinose. Vojni odredi šalju se u sela koja nisu ispunila svoju p oresku dužnost. pridružuju se i drug e. to je stoga što je taj porez glavni izvor državnih prihoda. koji su zbog uloge što su je igrali u 1730 godini bili prvi na redu d a postanu žrtve. Godine 1738. Dajući mu. Ivan Alek sejevič Dolgoruki. u vladinim krugovima. bio se složio sa Goli cinovim planovima. kćer Petra Velikog. I van Grigorijevič u Pustozersk. i ova fantastična optužba dovoljna je da bude osuđen na smrt. pod pretnjom kazne. da hrani svoje mužike. Ovi odredi. Godine 1731. pod nejasnom o ptužbom uvrede veličanstva. Moskov. Godine 1739 Ana je odlučila da raskrsti sa Dolgorukima. već se pomišlja na takvo ograničavanje spahiskih prava. gde je ranije živeo u progonstvu Menjšikov. U to vre me. u nekojim oblastima gde je obavezno davati — akonto poreza — namirnice za vojsk u. T ako je državni pravozastupnik u senatu. čime se ograničava njegova nezavisnost. Što država traži tako strogo od seljaka lični porez i zaostale s ume toga poreza. oni pooštravaju mere preduzete protivu Dol gorukih: Aleksej je prognan u Berezov. da je izjavljivao kako je gotov da pita za savet i sa moga đavola. Sa svoj e strane spahije teže da zadrže za sebe najveći deo mužikovih prihoda. koji preplavljuju spahiluke. Jedan ukaz iz 1734 godine primorava ga. Golicinima i Gagarinima da su umešani u jednu izmišljenu zaveru i optužuje ih da h oće da ubiju Birona i da uzdignu na presto Jelisavetu. do koga je mnogo stalo plemićima-spahij ama.ravom na penziju. Teror. nekadašnji Ljubimac Petra II. takođe je prognan u Sibir. vlada odlučuje da ukine pravo pečenja rakije. ona podmeće Dolgoruki ma. oni se svete nad kneževima Dolgorukim i na d Golicinom. ona ga optužuje da izbegava službu pod izgovorom da je bolestan.

a ne vodi se računa ni o polu. Njega odmah priznaju i s veštenstvo i stanovnici gradova. Uistini. ali su ove zavere posledica opšteg očajanja koje on pothranjuj e i o kome dokumenti Tajne kancelarije pružaju uzbudljivu sliku. dotle u visokom društvu Artemij V olinski razmišlja o mogućnostima jednog državnog udara i o promeni režima. namerava da obori najpre Ostermana. Ali. i oni su isto tako spremni da obore jedan drugoga. pa da postane šef . niže plemstvo bilo je neprijateljski raspoloženo prema pretstavnicima viso ke aristokratije. Biron upravo i traži nekog čovek a koji bi mu omogućio da spreči Ostermana da diriguje. Slika koju je o njemu ostavio pisac Lažečnjikov opisujući ga u svome istoriskom romanu Kuća od leda k ao borca za narodnu ideju. čas Birona. postalo je uskoro jedan politički sistem koji je zagrozio celoj zemlji. Prek o 20. protivu ogromnih izdataka koje za sobom povlači nečuvena raskošnost dvorskih svečanosti. on se opravdava uz pripomoć B irona. ali njegov karakter nije besprekoran: kao darovit i veoma preduzimljiv čo vek. Dok se u narodnim masama komešaju lažni pretendenti. Tako se i godine 1738 pojavljuje u okolini Kijeva nekakav čo vek koji se izdaje za carevića Alekseja Petrovića. koji smera da od njega načini svoje slepo oruđe. 26 1 Ono što je u početku bilo samo kažnjavanje glavnih protivnika iz godine 1730. u kome je Rusija. i čitaju se molitve po crkvama za njegovo zdravlje. Teror postaje još teži p osle izvesnih zavera. zatim padanja u ne milost i smrtne kazne počele su pretvarati sužnje i pogubljene u mučenike za dobro ru skog naroda. on je sebi stvorio suparnika. dotle Ostermanova snag a proističe iz njegovog savršenog poznavanja državnih poslova. puštajući na volju svojoj ambiciji. ni o društvenom položaju optuženoga. on ponovo spletkari protivu Birona. dok je ovaj nepokolebljiv pristalica tesnog prijateljstva sa Austrijo m. Dok on pokušava da zameni čas Osterm ana. iz njegovog 26 2 administrativnog iskustva i njegovog diplomatskog dara. Minih započinje pregovore sa francuskim poslanikom Manjanom sa ciljem da se skl opi francusko ruski savez. bezgranična ambici ja Volinskoga nema u sebi ničega herojskog. Nemogućno je oboriti ga pr e nego što mu se nađe zamenik dostojan njega. Daleko od toga da se — kao što bi se moglo pomisliti — ruski i nemački v elikodostojnici grupišu u to doba u dva protivnička i neprijateljska tabora. saobrazno Os termanovom programu. Za vreme od deve t godina. Vasilij Lukič. Već vekovima se u Rusiji narodno nezadovoljstvo ispoljava pojavom lažnih pre tendenata na presto. Kabin etom ministara. U početku njene vladavine Minih uzalud pokušava da ometa Ostermanovu spoljnu politiku. Biron. trgovci i seljaci podvrgnuti su nasilnom ispitivanju i mučenju zato što su držali bunt ovne govore protivu preterano visokih poreza. kao što je želeo. sveštenici. posle smrti starog Jagužinsk og sa kojim je verovao da će se moći složiti uvodi Volinskog u Kabinet ministara. ali opšte gnušanje koje je izazvao „Bironov teror”. Ivan i Sergej Grigorjevič pogubljeni su takođe. samo je pesničko ulepšavanje. umesto saveznika. o kojima je dopro g las čak do prestonice. to je jedan strastven čovek. Izriču se kazne na najsvirepija mučenja i na smrt. Zato Biron.000 lica prognano je za vreme Anine vladavine. Plemići. Ali se taj događaj završava žalosno: učesnici su raščerečeni i živi nabijeni na kolac. dok Biron ova snaga leži u strasnoj ljubavi koju Ana oseća prema njemu. ta tri Nemca koji daju pravac Aninoj vladi. Volinski.orodu. Posle rata sa Turskom. on se pročuo svojim iznuđivanjima i nasiljima. nikada se ne slažu m eđusobno. i pri čemu je i on lično zadobio izves nih uspeha. Kao gubernator Astrahanj a i Kazanja. Ali. Osterman i Minih. a zatim i Birona. Pošto mu je pretila stroga kazna. spo minje se slučaj jednog sveštenika koji je bio nabijen na kolac. kao i protivu mešanja strana ca u državne poslove. bila saveznica Austrije. on ima sve mane svoje sredine i svoga stoleća.

ćuti i ne pušta da se nasluti njegova misao. novorođenog sina svoje nećakinje Ane Leopoldovne. Ana određuje za naslednika prestol a Ivana Antonoviča. Osećajući da su joj dani izbrojani. Ana. a već i sama pomisao na tak o štogod izazivala je gnušanje kod plemića koji služe u gardi. mi Ne mci smo propali. Sa neverovatnom bezbrižnošću d vodio je on u očajanje ceo svet. ne daje nikakvo unapređenje. Ani Leopoldovnoj i Antonu-Ulrih u. može biti da je težio da vaskrsne plemićske zahte ve iz 1730 godine. Od tog trenutka on je izgubljen. 3. 27 juna/8 jula 174 0 godine on je pogubljen. ali nekoliko rečenica ko je je Velinski. zbijaju sve više oko ca ričinog ljubimca. Plemstvo se tada bilo odreklo da traži politička prava. jer Biron nema nameru da ustup i svoje mesto. ono je ponovo počelo da misli. nije to kao k od nas. položaju društvenih staleža i ekonomskom stanju Rusije. on s druge strane smišlja plan da povredi statut garde otvarajući pristup u ovu trupu i ljudima prostoga porekla kao i plemićima. Ali je svakome jasno da Biron priželjkuje taj položaj i da očekuje da se predloži njegova 26 3 kandidacija. Minih dobiva saglasnost Ane Leopoldovne da ga svrgne sa vlasti. Zato se i ne treba čuditi što njegovo namesništvo traje samo tri nedelje. U jednom i zveštaju koji podnosi carici on ocrnjuje sve velikodostojnike i navodi pr otivu njih najteže optužbe. Iako smanjuje za 17 kopejak a lični porez. bojeći se možda za sudbinu svoga l jubavnika. brine v iše — prilikom rešavanja pitanja odnosa sa Poljskom — o svojim ličnim interesima nego o in teresima Rusije. Ne samo da se nije trudio da se izmiri sa roditel jima mladoga cara. jedan poljski plemić. Osterman. po svome običaju. priznao da je izgovorio. bacaju malo svetlosti n a njegove ideje.vlade i jedini caričin saveznik. Da li je tačno. Pošto je budući car još u kolevci. Na jednoj sednici Kabineta on pušta jednu otrovnu st relu i protivu samog Birona. koji mu ne mogu da oproste što im je ugrabio namesništvo. a takav plan mogao je da upropasti i čoveka manje omrznutog nego on. naposletku potpisuje rešenje koje se traži od nje. posvećenu političkim ustanovama. Minihu. IVAN VI (1740—1741) Bironovo namesništvo. Volinski je bio stvorio čitav jedan krug pristalica. Pošto nije dobilo od Anine vladavine sve što je očekivalo. napominjući da se on. u sudskim akti ma nalaze se samo njeni delovi. kao vojvoda Kurlandije. već sa kn ezom Antonom postupa kao sa detetom i upućuje mu prekore usred Senata. Nažalost. o političkim pravima kakva su uživali švedski i poljski plemići. jer je caričin kraj sasvim blizu. kojima je čitao svoju raspravu Opšta rasmatranja o vođenju unutrašnjih poslova. jer se nadalo d a će mu autokratija dati socijalne povlastice. kralj ne može ništa da učini. kao što piše ambasador Francuske Lašetar di. na osnovu obaveštenja koja mu je dao jedan činovnik Volinskoga. kog a muči ambicija i kome on ima da zahvali za svoj položaj. koji žive od režima. pošto mu je najpre otsečena jedna ruka. smatrali su njegovi obožavaoci za „bolju od Telemaka”. te Bironovi prijatel ji sa strepnjom govore među sobom: „Ako Biron ne bude naimenovan za namesnika. na primer: Poljskim senatorima je dobro . Minih ima hrabrosti da kaže carici da treba naimenovati Bi rona za namesnika. pri kraju vladavine. da je ovaj uzima o u obzir potpuno preuređenje države? Mi o tome ništa ne znamo. Posle izvesnog oklevanja. Protivu njega se podiže optužba i izvodi se pred sud i on i njegovih pet poverenika. opšta mržnja na Birona do stigla je vrhunac. treba predvideti namesništvo. koji se plašimo svega i svačega. i izgled a prirodno da se ono poveri carevim roditeljima. no samo forme radi. ona nije sačuvana. Izgleda da je on kazao. Međutim.” Najzad. jer je on već unapred osuđen. 8/19 novemb ra 1740 godine. žene Antona-Ulriha od Brunsvika. Biron ide za Menjšikovljevim primerom. . oni se ništa ne brinu. izdahnula je. pa pošto je kazala Biron u: „Ne boj se”. te se zabrinuti Nemci. Zasle pljen svojom srećom. on izgleda kao da prkosi sudbini. vrgnut na muke. — Kada se Ana teško razbolela 1740 godine. vreme ne čeka. Postavši namesnik. On ide svome cilju bez opreznosti. On ne čini ništa da umanji mržnj u koju svet oseća prema njemu i neće da deli ni sa kim dobiti od svoga uspeha. Ovu raspravu.

On ga napušta u 11 sati noću. sada naređuje da ga s koro svakodnevno nose u nosiljci u dvor. a Minih za prvog ministra. Upravo u to vreme počinju da joj ukazuju više poverenja. Jednim namesničkim ukazom podeljen je Kabinet ministara na otseke. no oni ga baca ju na zemlju. Krajem januara 1741 godine. tek pri kraju vladavine Ane Ivanovne izgleda da joj je životno iskustvo nametnulo ovakvo pitanje. francuski lekar Lestok. Njegovi izveštaji ne primaju se više pov oljno i namesnica često puta odbija da ga primi. Ona je baš tada izgubila svog verenika. Biron pokušava da se odupre vojnicima. odlučno joj je savetovao da se stavi na čelo garde i da se dočepa državne vlast i pomoću državnog udara. jer oni teže da dobiju i druge povlastice i neće više da se zadovolje prostim uspostavljanjem zakonskih mera iz prvih godina vladavine Ane Ivanovne. razgovara s njim kao da se ništa ne priprema. ponavljajući reči koje je Ce . i traži zaborava svome bolu u raznim razonodama. Spoljna politika i revolucija 1741 godine. knez se ne bi mogao braniti. ali on koga su n oge bile izdale te je dotada vrlo retko izlazio iz svoje kuće. Njegov ađutant Manstejn upada odma h u spavaću sobu namesnikovu. i stražari u dvorcu odmah pristupaju njihovoj trupi. jedan vojnik je ščepa i gurne na gomilu snega. njena ličnost smeta onima čija karijera zavisi od učvršćivanja vlas ti Ane Ivanovne. hteo da demokratizuje gardu. Kasnije. Osterman je „car svih Rusija”. Tu on govori mnogo. evangeličkog kneza. gde ona ostaje onesvešćena neko vreme. 26 4 Anton-Ulrih naimenovan je za vrhovnog zapovednika vojske. unutrašnji poslovi povereni su knezu Čerkaskom i Golovkinu. Minih se trudi da ugodi plemićima. pod izgovorom da nema vremena. On uostalom i ne može da ih zadovolji. Ipak. vezuju ga jednim oficirskim opasačem i odvode u dvor u Minihovim kolima. Pošto su je podigli i obukli. kome on neoprezno oduzima položaj potkancelara. Ostermana. Ostermanu je povereno vođenje spoljne politike i on je zadržao i komandu mornarice. i njegov jezik oštar je isto koliko i Minihov mač. i to je značilo kraj njegove karij ere. sa nadom da ga neće pustiti da ode i da će moći d a se cenka. Minih. on izvršuje svoju osvetu. čak i večera s njim. — Pobedilac Birona. po rečima Lašetardija. P osle devet meseca jedna nova dvorska revolucija okončava taj triumf i zamenjuje Iv ana VI Jelisavetom. iako je već sve gotovo za državni udar. Njegova žena hoće da pođe s njim i istrčava u košulji za spavanje. koje je pozvala da i m izloži svoje optužbe protivu Birona. — Ostermanov triumf je kratkoga veka. kada posle smrti Ane Ivanovne. engleski ambasador Finč lepo izražava mišlje nje koje vlada na dvoru. Mi nih je zadržao samo upravu nad suvozemnom vojskom. kćerju Petra Velikog. sa obavezom da podnosi izveštaje o svakom svom postupku knezu Antonu. ona stalno ima osećanje da nju smatraju za podozrivu. ne osvrćući se na njega. Iako se ona odrekla svojih prava na carsku krunu. u lovu. Oni svi izjavljuju da su spremni da se osvete mrskome namesniku. a u 2 sata ujutru Ana Leopoldovna drži govor vojnicima garde. On ne može da se pomiri sa ovakvim stanjem. da mu sam Minih nije dao jednog moćnog saveznika. Samo u jednom pravcu vodi on drukčiju politiku. kuda ga prizivaju Ana i njen suprug. Ali je njegova ostavka uvažena odmah. Sa 80 njih Minih dolazi iznenada u Bironov dvorac. odveli su i nju u dvor. Biron je prognan u sibirsku selendru Pelim.biskupa grada Lib eka. Ova atmosfera nepoverenja mogla ju je prirodno navesti da se za pita da li ne bi bilo bolje za nju da okuša sreću. Još prilikom smrti Petra II. u mladalačkim zanosima i u ljubavi. otpočinje da čini iste greške koje je činio i Biron.On provodi celo veče u Bironovom domu. pravu da se povuku iz državne službe posle dva deset i pet godina. da bi ga na imenovao za velikog admirala. Osterman vešto prikriva svoju mržnju. Ali je godine 1730 toj mladoj knjeginjici malo stalo do pol itike. Ograničena i troma duha. Od toga trenutka. ali u svima važnim pita njima Minih odlučuje kao apsolutni gospodar. premlaćuju ga. Dok je Biron. Ana Leopoldovna proglašena je za name snika. Namesništvo Ane Leopoldovne. ukid ajući sva ograničenja nametnuta njihovom. On je pao u potpunu nemilost: od pretsednika vlade postao je običan ministar. te 3/14 marta 1741 godine daje ostavku. jedan Jelisavetin prijatelj. iako se ona drži po strani od svakog političkog spletkarenja. prk oseći plemstvu.

Ali se ona koleba. Povrh toga. kao divljak. ona dobiva Azov. Rusija š lje protivu nje. Da bi se potstakla na delovanje biće potrebna intervencij a stranih diplomata. gde se ćerka Petra Velikog pojavljuje veoma često. razmišl ja i pušta da vreme protiče. ovaj rat je dug i zahteva velike žrtve. ni pojava engleske flote u Baltičkom Moru ne mogu s prečiti Ostermana da zaključi ugovor o savezu sa Austrijom 1726 godine. koga bi htela da načini 26 5 vojvodom od Kurlandije na mesto Birona. Njemu je stavljeno u dužnost da vidi na licu mesta da li se u Rusiji ne priprema kakav pokret koji bi se mogao iskoristiti da se obori austrof ilski režim Ane Ivanovne. Jelisaveta. ipak pokušava svim silama da je privoli na brak sa bratom kneza Antona-Ulriha. Leščinskov pokušaj je propao. 26 6 Tada se u Petrogradu pojavljuje ponovo jedan francuski ambasador. Jelisavetino ime postaje simbol narodnoga otpora nemačkome mešanju u državne poslove. Francuska predlaže kandidaciju Stanislava Leščinskog na presto Poljske. na Rajnu. Porodica Brunsvik „da bi je se otarasila”. Pošto je Francuska objavila rat Austriji. Posle stupan ja na presto Ane Ivanovne. Ali svi njegovi napori lome se na pitanju nasleđa poljskog prestola. kad opazi neko strano lice. Ono se sa nadom izgovara sve češće u svim društvima. Ruska vojska upada u Poljsku i Minih opseda Gdansko. a naročito u kasarnama garde . Francuska podbada Turke protivu Austrije i Rusije. usled svoga va spitanja i okoline u kojoj živi. Francuska ponovo pokušava da raskine austro-ruski savez. No i pored čitavog ni za uspeha koje je postigao Minih. Godine 1731 i 1732. Ana Leopoldovna. Za Ruse. Uskoro potom i Rusija je primorana da zaključi mir. grofa Linara. osećajući da okolnosti postaju z a nju sve povoljnije. Zato ni navaljivanje francuskog ambasadora Kampredona. Posle caričine smrti. potrebna je austriska pomoć. ne podaje se tome uticaju. Ona rado krštava decu vojnika i p rima u svoj dom roditelje svojih kumčića. Austrija .zar izgovorio o Brutu. umesto da ostane namesnica. dolazak na vlast porodice Brunsvih i triumf Ostermana — toga ubeđenog austrofila — nad Bironom i Minihom izgleda da oduzim aju Francuskoj svaku nadu da će izmeniti rusku politiku. i beži što igda može. kojoj je Turska nanela teške gubitke. piše da se Jelisaveta suviše ugojila da bi mogla sklapati zavere. koja je tada bila u ratu sa Persijom. Vojska je uz nju. Po smrti Petra Velikog. i pošto je Rusija sklopila mir sa Persijom vraćajući joj ka spiske oblasti koje je osvojio Petar Veliki. ona ima čudnu na rav: provodi po čitav dan neobučena. ostaje tuđinka u Rusiji. U dva maha pokušava Francuska uzalud da zavadi Rusiju sa Austrijom. jer postoji mogućnost da navuče na sebe rat sa Turskom. čiji poljupci prekidaju beskrajno ćućorenje sa Julijom Mengden. sedeći na svome krevetu u društvu svoje ljubimice J ulije Mengden. uz pripomoć Miniha i uprkos Ostermanovog p rotivljenja. te se javlja bojazan da posle „bironovštine” ne nastupi „linarovština”. nego i trgovačke brodove. ne može više da izdrži i traži posredovanje Francu ske. Prviput pokušava ona to posle stupanja na presto Katarine I. Kampredonov poslednik Manjan radi na sklapanju francusko-ruskog sav eza. i tada otpočinje nov rat sa Tur skom 1735 godine. Zna se d a ona ima živu želju da postane carica. gde se zatvorio Stanisla v Leščinski. Rusija stupa u njega zajedno sa Austrijom. godine 1739.000 ljudi. Prema Beogradskom ugovoru . Osterman stalno zasniva svoju spoljnu politiku na uskom austrisko-ruskom zbliženju. Tada iznenadno upada u au . Rusiji. ali se zna i to da ona ima jednog ljubimca. ali se obavezuje da poruši sva utvrđenja i odriče se p rava da na Crnom Moru drži ne samo ratne. jedan korpus od 20. koje početak pregovora o miru sprečava da se bore. To je markiz L ašetardi. dok Rusija i Austrija sporazumno podržavaju kandidaciju saksonskoga izbornoga knez a.

Trgnuta naglo iza sna. Taj proglas objavljen je 25 novembra/ 6 decembra u 8 časova ujutru. Razume se. koja jednim proglasom obznanjuje da taj rat ima za cilj jedino da oslobodi ruski narod nemačkoga jarma i da uzdigne Jelisavetu na presto Rusije. Ona odvodi četu pravo u dvor. a za to vreme naročiti odredi pohapsili su u nji hovim domovima Miniha. jer ona nikad i nije žudela za krunom. usred opšteg veselja. Pri svem tom. ako ne želi da o stane ostavljena samoj sebi. č . Tada. Ostalo je izvedeno sasvim prosto. vreme je da ustanete”. pa joj kaže: „Birajte”. ona ulazi u sobu Ane Leopoldovne i kaže joj glasno: „Sestrice. ali posle ovoga razgovora Jelisaveti je jasno da više ne može da okle va. ona odbija svako ustupanje te ritorije. koji prima novčanu pomoć od Francuske i pruža potporu francuskom i šved skom ambasadoru. Taj događaj ustalasao je celu Evropu. sporazumno sa Francuskom. Za Francusku je sada važnije nego ikad da odvrati Rusiju od Austrije. objavi rat Rusiji. Ana Leopoldovna izlaže otvoreno sve svoje sumnje Jelisaveti. od kojih jedan prestavlja nju kako se penje na presto u z poklike okupljenog naroda. o na odlazi saonicama u kasarnu gardiske čete Preobraženskog puka. Kako je bio darovit crtač. koja se čini iznenađena. Ovaj dokaz je imao uspeha. Voroncovi. Sa svojom uobiča jenom prostodušnošću. Međutim. 4. kojih su je. Grenadiri je dočekuju oduševljeno i svi se zaklinju da će dati život za kćer Petra Vel ikog. u pratnji Lestoka i Švarca. Mengdena i Ostermana. pa je naposletk u uzimaju na ruke i nose. ne gubeći vreme. Odvoze je saonicim a zajedno sa carem Ivanom VI u Jelisavetin dvorac. gnuša se i zaklinje da je savršeno nevina. JELISAVETA PETROVNA (1741—1762) Vladavina Jelisavetina ubrzava stvaranje nezavisnosti plemićskog staleža. Plemstvo o seća da je njegov čas došao i ono zbog toga oseća samo još veću naklonost prema Jelisaveti. jer se kneginjica najviše plaši manastira. iako garda nju obožava. Kako je sutradan. i gde je te noći napisan proglas kojim se obznanjuje stupanje na presto nov e carice. Lašetardija i švedskog ambasadora Nolkena privukoše pažnju namesnice. pošto — po rečima jednog diplomate — nema u sebi ni kapi kaluđerske krvi. kada rovarenja Lesto ka. Na kraju Nevskog Prospekta Jelisave ta izlazi iz saonica i polazi pešice. Švedska. Naklonost koju garda gaji prema Jelisaveti veoma je povoljna okolnost koju treba iskorist iti. p okazuje joj on dva crteža. ona nema nameru da održi ova obećanja. računala je da će joj kneginja. ona se još nije bila odlučila da učini odlučni korak. Ana shvata šta se događa i moli za milost. a drugi kako prima kaluđerički veo u jednom manastiru. zato se Francuska i njena saveznica Švedska pridružuju naporima koje čini garda da privoli Jelisavetu da se izvrši državni udar. svoga starog nastavnika muzike. 24 novembra/5 decembra 1741 godine izdato naređenje gardi da pođe u rat protivu 26 7 Švedske. da raskine ranije ugovore sa Austrijom i Engleskom. Grenadiri je mole da pohita. iako je Minih dokazao da je jedan noćni napad garde na dvor do voljan pa da uspe državni udar. Praćena grenadirima. ustupiti izvesne ruske pokrajine. pozniji događaji oslobodili i u pravnom i u moralnom pogledu. Dve suparnice grle se uz nekoliko suza. a u 3 časa po podne. i da ubuduće zaključuje savez samo sa Švedskom i Francuskom. da odobri Šveđanima trgovačke povlastice u Rusiji. uostalom. iako su se oko nje već odavno okupili njeni odani prijatelji. i pošto se pred jednom ikonom za klela da — ako državni udar uspe — neće nikoga kazniti smrću u noći između 24 i 25 novembra/5 i 6 decembra. gde su je očekiva li. Ona pristaje dakle da Šve dska. Svaki oseća da će uskoro nastupiti važne promene u međunarodnoj situacij i. Međutim. ali se obavezuje da naknadi Švedskoj ratne troškove plaćajući joj novčanu potpor u za vreme čitave svoje vladavine. godine 1741. ona je primorana da otpočne svoju akciju pre odlaska pukova. Razumovski. Jelisaveta ulazi u Zimski Dvorac. iako su poslanici Francuske i Švedske spremni da joj pomognu. gde su dovedeni i Minih i Ost erman. Jelisaveta se još usteže. Šuvalovi. čini sve što može da je privoli na akciju.striski deo Šleske novi pruski kralj Fridrih II. Lestok. kada postan e carica.

Ali pod ovom spoljnom sličnošću između ćerke i oca kriju se duboke razlike. i to sve raspoređuje se žurno po sobama. Ne oseća nimalo potrebu da stvori svoj dom i da ga ugodno namesti. Loviti sa konjima i psima. prostom maloruskom kozaku (Racumovskom). ogled ala. ona na to i ne misli. Ona je lišena svake duhovne radoznalosti. Carica Jelisaveta. Katarina II pokazuje živopisno u svojim Uspomenama koliko se Jelisaveta malo brine o unutrašnjem uređenju svojih dvorova. na kaminima zjape velike pukotine. uživati nezasitno u ljubavi. časti ih lešnicima i igra kolo sa njima pevajući narodne popevke. da ne bi zaostala iza „prosvećene Evrope”. nosi sa sobom nameštaj. ima u njenom dvoru odaja u kojima se stanuje za koje bi se reklo da ih je neko maločas opustošio: vrata se ne zatvaraju. naprotiv. ona se povinuje zahtevima svoga stoleća. blistave lepote. i svuda boravi samo privremeno. eto u kakvim se v idovima ispoljava snaga u njenoj mladosti. već i dvo rske dame: kada se lepa gospođa Lopuhin usudila da se na jednom dvorskom balu poja vi sa istom frizurom kao ona i sa istom ružom u kosi kao ona. nije onda ništa čudno što je njoj potrebno n ajmanje 20. pošto je bila verenica svakojakih kneževa. iako nema njeg ovu pravu prirodu. — Jelisaveta ima izvesne spoljne crte svoga oca. sve dok ne klone. sedamnaestoro slugu u j ednoj sobi. da bi i na samome dvoru Luja XV blistala. sve to za nju je samo dužnost. ona je nesposobna da se uzdigne iznad najnaivnijeg praznoverja. ona ipak naređuje da se pred nju iznose — na veliko čuđenje stranih diplomata.ja se popularnost objašnjava i izvesnim njenim ličnim osobinama. čak i iz jedne varoši u drugu. ona ost avlja — i to samo zbog svoje odvratnosti prema pisanju. da se diplomatska akta vuk u nedeljama po njenom pisaćem stolu pre nego što ih potpiše. Njen n ačin shvatanja hrišćanstva je potpuno isti kao i u seljanaka sa kojima ona igra kolo. jer ona nikada nema vremen a. Kad putuje iz jednog dvorca u drugi. te dvor ske ceremonije. najzad. pri čemu se izlaže opasnosti da pogine. Sa godinama. ona i sama igra menuet ta ko savršeno. Pop ut njega i ona udara snažno. Ona potseća na svoga oca svojom izuzetnom pokretljivošću. ona se Uvek žuri na neki bal ili u lov. iako je njen sto postavljen po svim pra vilima francuske etikecije. ali posle četrdesete godine ona se odaje uživanju u jelu i produžuje svoje gozbe po čitave noći. kad priredi kakvu svečanu gozbu. kada. otsekla makazama ružu zajedno sa pramenom kose i prilepila joj dva zvonka šamara. Neprekidna Petrova pokretljivost samo je odraz njegovog uzavrelog duha. Veo ma pobožna. Nje na duša otvara se istinski i njena narodska. Tako Katarina opisuje jedan Jelisavetin dvorac u Moskvi. posteljne stvari. naposletku pokl onila svoje srce jednom pevaču. trom: u najkritičnijim trenucima međunarodnih zapleta. ona je velika neznalica. ona okuplja na jednoj livadi dvorske sobarice i mlade se ljanke.000 konja za put od Petrograda do Moskve. Ali ta velelepnost. najprostija seljačka jela i pušta na volju svome apetitu. ona obasipa teškim šamarima ne samo svoje služavke. naredila je drskoj l epotici da klekne pred njom na kolena usred bala. Od svoga oca nasledila je ona. seljačka priroda — zar nije ona ćerka jedne livonske seljanke? — oseća se ugodno samo u nekom selu blizu Moskve ili u njenom le tnjikovcu na morskoj obali blizu Petrograda. Pri organizovanju svoga dvora ona revnosno kopira Versalj. niz vlažne zidove sliva se voda. Jelisave tin duh je. njena vatrenost do biva druge oblike: strasti kod nje ostaju i dalje iste žestine. balovi i primanja na francuski način. Pored raskošnih salona za 26 8 primanje. Ona voli logorski život. ona primora va dvorane da podražavaju francuske markizice i markize. Živi neprekidno lutaličkim život om. . pošto je saslušala reda radi jeda n hor talijanskih pevača. Nije to slučajno da je ova carica. njena prirodna inteligencija nije bila obrazovana. igrati u zanosu p o čitave časove. A što se tiče udobnosti stana. svuda promaja. Snažna. Ovom nehajanju za ugodnost pridružuje se kod nje i nekakva želja da živi životom prostog a naroda. razdražljivu ćud i plahovitost. ona potseća na Petra pre svega svojom žustrom fizičkom snagom. Strani diplomati se zamar aju tražeći pogodan trenutak za ozbiljan razgovor s njom. Isto tako.

ali je nežna Jelisaveta odgovorila: „N e treba imati sažaljenja prema onima koji nasrću na caričin život. ona naređuje da se uhapse i stave na muke ove dve žene. Knez Šahovski. ali je gospođa Lopuhin podvrgnuta najsvirepijem mučenju: kada je dovedena na mučilište. Njezina vlada. te da se na taj nači n dobije mesta za bolesnike koji se vuku po ulicama. pošto je bila bremenita. pa čak i u njegovoj sobi za spavanje. Nepopustljiva je u svemu što može da ug rozi njenome zdravlju. — Usled toga što za Jelisavetine vladavine socijalna evo . Kad sazna da se Bota. dželat j oj je išarao telo udarcima knute. a imala je samo jednu bolnicu koja je morala da odbija bolesnik a. između ostalih u domu gospođe Lopuhin — koja ima tu nesreću da u lepoti ne ustupa carici — i kod gospođe Be stužev. to je stoga što on smatra da je grubost po trebna za dobro države. na koje se primenjuje dvostruka kazna: šibanje knutom i stavljanje na žar. Ona ulaže svu svoju moć za odbranu svojih ženskih interesa: pošto joj jedna modiskinja. Svirepa osveta izvršena nad gospođom Lo puhin pada u prvo vreme njene vladavine i može se smatrati kao ostatak običaja koji su vladali u vreme Ane Ivanovne. to je jedino iz nemarnosti i nedostatka vaspitanja. sudije su predložile da se istraga odloži posle porođaja. toliko se razgnevila. Nekoliko drugih lica upleteno je u tu aferu. U plemićskim redovima Je lisavetina popularnost raste sve više ukoliko. mogu se videti nekoliko slučajeva nag injanja ka despotizmu. U svemu ovome nema Jelisave tine zasluge. savremenici smatraju njenu vladavinu kao prijatno zatišje posle tmurnih godina koje su joj prethodile. i pokušava se na sve načine da ona priznaju kako su spremala zaveru u korist Ivana VI. gospođa Tardije. koja je bila okrivljena u toj aferi. Istina.Ako se Petar malo brinuo za svoju ličnu ugodnost. Svi okrivljeni osuđeni su na kaznu bičevanja i progonstvo na robiju. Upravljanje državom vrši se sa više blagosti. i javnost može slobodno da diše. ali on a ne sprečava socijalnu evoluciju povoljnu po interese plemstva. Jelisaveta. koja odbija da potvrdi jedan projekt kaznenog zakona zato što je odveć izd ašan u svirepim kaznama. Za dr ugu jednu ženu. pod njenim okriljem. usud io da govori s nepoštovanjem o njoj u raznim kućama koje je posećivao. ne dajući svečane i teoriske izjave. da je naredila da se perionica premesti iz Kremlja u k uću Šahovskoga i da se smesti po svim sobama. a još manje se treba br inuti o njihovom potomstvu”. nije pokazala novosti namenjene drugim ženama. jer ona u isto vreme st rasno voli raskoš. Moskva je bila prepuna ranjen ika i bolesnika. A ako Jelisaveta vodi logorski 26 9 život. ali sistematski teror policije prestaje. evoluiše socijal no zakonodavstvo. koji je bio određen da vrši smeštanje ranjenika. koja ima trenutaka prirodne dob rote. a zatim joj iščupao jezik i pokazao ga narodu. to je stoga što je drža vni interes privlačio svu njegovu pažnju. No i pored svega ovoga. austriski ambasador. a to je dovoljno da pretstavnici plemića — spahija. naredila je da se ona baci u tamnicu. naredio je da se bolnička perionica premesti u napuštenu pivaru u Kremlju. jer ona nema običaj da se iscrpljuje proučavajući državne probleme. posle svoje smrti ostaviće ona preko 15. Nasuprot tome. direktni potomci tvoraca predloga iz 1730 godine. za vreme rata. Ako je Petar ponekad svirep i plahovit.000 haljina i dva kovčega p una svilenih čarapa. a naročito kada se dirne u njenu slavu lepe žene. Godine 1758. Kada je Jelisaveta to sazna la. objavljuje čitav niz ukaza koji doprinose da se 27 0 u isti mah kod plemića ojača shvatanje o tome da je ono zaseban stalež i ubeđenje da vla st razume i služi interesima zemljoposedničkog plemstva. slave i veličaju dobru i veselu caricu koja im je donela smirenje. koja se zaklela i održala zakletvu da neće nikoga kazniti smrću posle svoga državn og udara. pok azuje se nemilosrdna samo kada je njena sopstvena ličnost u pitanju. Zavere i spoljna politika. koja je toliko puta samo lako kažnjavala političke zločine. obnažena je do pojasa pred okupljenom svetinom.

progn ani su svi u Sibir. Nema u ovoj aferi ničega političkog: to je jedan rasipnik i kockar prosto naprosto hteo da zavuče ruku u kesu velikoga kneza. jedan ruski trgovac. Staroverci odbijaju da se mešaju u tako opasnu pustolovinu. bio je prognan na robiju posle pada svoga zaštitnika. U maju 1746 on obnavlja ugovor o savezu iz 1726 godine sa Aus trijom. Da bi ispunila obaveze prema svojim saveznicima. Ima istina nekoliko pokušaja zavere. naslednika prestola. Između 1750 i 1760 godine. koji zbog svojih poslova mora s vremena na vreme da odlazi u Prusku. 1756 godine. preko Moravsk e i Češke. poručnik Baturin uhapšen je što je nepromišljeno iz javio da hoće da zbaci Jelisavetu i da umesto nje dovede njenog nećaka Petra Fjodoro viča. koja je započela rat protivu Rusije pod izgovorom da brani Jelisavetina prava na presto. Francuska i Austrija — što je ranije izgledalo neverovatno — udružuju se protivu Engleske i Prusk . njen lični sobar. Rat se nastavlja do 1743 godine i završava se pobedom Rusije. i oni su samo odjeci ranijih događaja. Nislot i po krajinu Kimenegard. Tako po ličnom naređenju Fridriha II. Ona proističu samo iz različitih shvatanja spoljne politike. Pošto Francuska podržava Švedsku. Švedska. otkrivene u početku Sedmogodišnjeg rata. koji je tada tam novao u Holmogori. dok Jelisaveta smatra da je najbolji način za Šveđane da joj dokažu svoje dobre namere prosto u tome da ne rat uju više protivu nje. Tek posle deset godina. optuženi su da pripremaju vraćanje na presto Ivana VI. Otsada Bestužev upravlja spoljnom politikom Rusije. Lašetardi je primoran da napusti R usiju.lucija ide svojim prirodnim tokom. Zaverenici. Kaogod ni u ovim zaverama. Osam meseci posle Jelisavetinog stupanja na presto otkrivena je jedna mala gr upa oficira. tako isto ne treba videti neku ozbiljnu opoziciju Jel isaveti u suparništvima dvorskih stranaka. Ali ju je ta nada ubrzo izneverila. te je taj pokušaj propao. Švedska traži teritorijalne ustupke za svoje usluge. evropska diplomatska igra menja se iz osnova. Uistini. Ovaj nekadašnji štićenik Birona. koju predvodi Turčaninov. dobiva nalog da organ izuje zaveru među starovercima . zatim žena kancelara Bestuže va. Rusija odreći Ostermanove spoljne 27 1 politike i da će raskinuti s Austrijom. Kasnije zavere. bilo je to samo razgovaranje i spletkarenje. Ta zavera izmišljena je nevešto samo zato da se obori kancelar Bestužev. za v reme sedmogodišnjeg rata. koji se ne oslanjaju ni na koju uticajnu grupu. direktno su posledica prusk oga rovarenja. političke zavere prestaju da budu važna čin jenica u državnom životu. Gospođa Lopuhin. ali Ahenski mir okončava rat za nasleđe Austr ije pre nego što je ovaj korpus stupio u borbu sa Francuzima. Francusko švedska stranka nadala se da će se odmah po Jelisavetino m stupanju na presto.000 vojnika. ili pak pri kraju. a narednog meseca potpisuje jedan sporazum sa Engleskom. jedan korpus od 30. Ali dok umenta istrage koja su sačuvana dokazuju da je ta optužba bila bez osnova. Njegovi protivnic i pokušavaju da mu nahude progoneći gospođu Lopuhin i kompromitujući ambasadora Botu. jer ov aj Ostermanov neprijatelj ostaje isto tako austrofil kao i on. nekoliko vojnih lica i — što daje ovoj aferi jedno izuzetno obeležje — aust riski ambasador Bota. nastavlja taj rat i pošto je Jelisaveta stekla krunu svojim sopstvenim sre dstvima. i njih potajno priprema Pruska. ali su oni malobrojni. Istraga po ovome traje pola godine. a protivničke stranke sukobljavaju se mnogo više na pitanjima spoljne politike nego unutrašnje. da se kompromituje Bota i da se Rusija navede da raskine sa Austrijom. Godine 1743 otpočinje jedno važnije suđenje. ali se prevario u računu. koj i ga je suprotstavio Ostermanu pošto je uzalud pokušavao da u tu svrhu upotrebi Voli nskog. Jelisaveta ga vraća iz progonstva i postavlja ga za svog kancelara. Ugovorom u Ab ou Švedska ustupa Rusiji jedan deo Finske: Frederiksham.sa ciljem da se oslobodi Ivan VI. Zatvoren je u tvrđavu Šliselberg. a događaju se bilo u počet ku njene vladavine. Rusija godine 1748 šalje na Rajnu. Vilmanstrand. To je težak udar za Francusku. Ta grupa imala je nameru da je ubije i da povrati presto Ivanu VI koji čami u tamnici. al i se on održava na položaju nasuprot njima i ne udaljuje se od političke linije koju j e unapred povukao.

Kancelar Bestužev. i tim licima je zabranjen o da ih ubuduće kupuju. prestonoslednikovici Sofiji Anh alt. što je započeto posle Petrove smrti. To je stoga što u socijaln om pogledu nema više ničega što bi moglo davati pravac njihovom opredeljivanju. i dok Jelisaveta leži teško bolesna. koje bi od nje jamačno načinilo drugi Kabin et ministara. Jelisaveta je ozdravila. počinju da potkopavaju ugled Bestuževa. . Ova promena ima odjeka na stranke u Petrogradu. a nepri jatelj Pruske i Engleske. a ova su nerazdvojna od narodne ekonomije i opšte državne uprave . i ona je stavljena iznad Senata. Vojna pitanja su u tesnoj vezi sa fin ansiskim pitanjima. poput Kabineta ministara. Rusija. Ali njeni neprijatel i. Kaogod što je Ana Ivanovna otpočela svoj rad time što je ukinula Vrhovni Tajni Savet i povratila Senatu prava koja mu je dao Petar I. Sedmogodišnji rat tek je otpočeo. a isto vreme proširuje njihove socijalne i ekonomske povlastice. njen upravni rad često puta je u suprotnosti sa ovim načelima. ali umesto da iskoristi svoju pobedu. samo pod drugim naziv om. uspeva pr ilikom svojih razgovora sa Jelisavetom — 27 2 iskorišćujući sve svoje glumačke sposobnosti — da utiša caričinu sumnju. na taj način jedan plemić kome je tek dvadeset ili trid eset godina dobiva oficirski čin ne izlazeći iz kruga svoje porodice. Apraksin od jednom počinje da otstupa. razbija Pruse. upisu ju u spiskove pojedinih pukova. tu Aninu tvorevinu. stvorena je jedna nova ustanova pod imenom Konferencija. Uistini. Kasnije. Tada Šuvalovi. Konferencija proširuje brzo. ona preduzima mere da upotpuni oslobođenje plemstva od obaveza pre ma državi. uhapšen je i prognan na svoje imanje. postaje samim tim saveznica Francuske. Ona vraća Senatu njegovu nekadašnju nadležnost i propisuje mu da bdije nad tačnim iz vršivanjem statuta i pravilnika Petra Velikog i da se na njih oslanja u svim svoji m postupcima. — U trenutku preuzimanja vlasti J elisaveta je izjavila da će se i dalje držati načela Petra Velikog. a koja prima novčanu potporu od Engleske i podržava Prusku i Englesku. Ali. Ovo sve veće proširivanje njenih nadležnosti. Britanski ambasador Viljams sarađu je na zbliženju izmeću Bestuževa i Katarine. Službovanje plemića i uređenje zemljoposedničkih odnosa. Godine 1754 konfiskovana su sva zemljišta koja su pripadala licima iz drugih staleža. Ona sve više olakšava obaveze službovanja pl emića. U oblasti socijalnog zakonodavstva. krug svoje delatnosti. koji je odavno plaćenik Engleske. Bestužev. još od detinjstva. koji su — za vreme bolesti carice kojoj su ka ko oni tvrde odani. Uistini. 14/25 marta 1756 godine. Sad mora do bira. protivno svakom očekivanju. pod koma ndom Apraksina. on pokušava da se približi svojoj neprijateljici. Katarina. isto tako je i Jelisaveta započela svoju vladavinu ukidanjem kabineta ministara. Vidimo dakle da se na Jelisavetinom dvoru grupisavanja i pregrupisavanja stranaka vrše prvenstveno s obzirom na spoljnu politiku. Godine 1757 ruska vojska. — takođe pokušali da se približe Katarini. Njihove godine službe i pravo na unapređivanje počinju da teku od dana toga upisa. ostajući verna Austriji. Zato je neizbežno da se nadležnost Konferencije proširi postepeno na sva ova područja. Zakonska snaga data je već starom običaju da se plemićska deca. ostaju gospodari situacije do kraja Jelisavetine vladavine. zaustavilo se tek stupanjem na presto Petra III. pošto je ugrabio vreme da uništi sve hartije koje bi ga mogle kompromitovati. Šuvalovi. koja je kasnije postala velika kneginja Katarina. osumnjičena da je sa njim i Apraksinom učestvovala u kažnjivim radnjama. On se odlučuje za Englesku.e. Namenjena u početku da o kuplja na savetovanje više činovnike kojima je povereno vođenje diplomatskih i vojnih poslova u Sedmogodišnjem ratu koji je tek otpočeo. Isto tako je za Jelisavetine vladavine pravo posedovanja naseljenih zeml jišta postalo isključiva povlastica naslednoga plemstva. Saznaje se da se on dopisuje sa Bestuževom i Katarinom. ne može više da služi — kao što je to dotada lako činio — i Englesku i Aus ju. pod izgovoro m da je to drugo izdanje Vrhovnog Tajnog Saveta. vlada se samo izdaleka pridržava načela Petra Ve likog. O ptužuju ga glasno da je izdajnik.

sve o . i takvi osuđenici oduzimaju se od broja regruta ko je on mora da daje državi. to liko su skloni shvatanju da već sama činjenica što je neko zapisan u spisak mužika prets tavlja osnov podozrenja da su upisana lica na to pristala. prvo. Pr ema tome. pa da taj seljak izgubi svoju s lobodu i postane njegov mužik. Kako ovo pravo. a drugo.27 3 S druge strane. Ukolik o se proširuju njegova prava nad stanovništvom vezanim za njegovu zemlju. ovaj može da traži sudskim putem da mu se vr ati sloboda. Stvarno. Odmah po Jelisavetinom stupanju na presto proneo se glas da će taj ukaz biti vraćen na snagu. Mužici su dočekali taj glas oduševljeno. to svaki mužik koji iz bilo koga razloga nema više gospodara. On prikuplja lični porez u ime poreski h vlasti. pa čak i da pojača. koji su i sami plemići. Jer „Popi liste”. jer to proganjanje služi da se nasele obradive a nenastanjene prostorije u Sibiru. Osim toga. Vrhovni Tajni Savet bio je stavio van snage ukaz Petra Velikog kojim se dopuštalo mužicima da stupaju u vojsku. Iako je veliki broj popisanih seljaka umro. koji mora da sluša svoga gospodara jedino stoga št o je ovome državna vlast stavila u dužnost da vrši izvesne administrativne poslove. tri niza upravnih mera teže da učine što povoljnijim uslove pod kojima plemstvo vrši svoj zemljoposednički monopol. da mu je skoro nemogućn o postići ispravku. koja je nametnuta s pahijama od 1758 godine. Zbog toga je ovaj novi popis zaista „po volji” plemstvu. ali je taj postupak toliko složen. uporedo sa drugom „revizijom”. inače mu državna vlast može po službenoj dužnosti nametnuti novoga gospodara. vlada naređuje da s e izvrši novo popisivanje stanovništva. već su takođe jedan zakonski akt: činjenica da je seljak zapisan u spisak ne kog imanja vezuje ga za gospodara toga imanja. da nađu sebi gospodara u određenom roku. pravo svojine plemića nad n jihovim seljacima. Prvi niz ovih mera ima za cilj da održi. Ipak. a sudije. Ovo omogućuje posedniku zemlje. da lako prisvoji seljake koji mu ne pripadaju. Iako je Jelisavetina vlada izjavila da će se u svemu pri državati Reformatorovih načela ona je pohitala da ne samo potvrdi ukidanje Petrovog ustava. Da bi „učinila po volji plemstvu”. ako neće da ih vlasti razdele spahijama. Mužik se manje smatra kao privatna svojina. pa da se prema tome i oslobode ropstva. Ukazom od 1760 godine spahije su dobile pravo da pošalju u progonstvo u Sibir svoj e mužike uhvaćene na delu prestupa. on može da pošalje u progonstvo samo mužike ispod četrdes et i pet godina i sposobne za rad. Šta više. nekoliko Jelisavetinih ukaza primoravaju seljake podložne oporezivanju. već i da strogo kazni seljake koji su podneli molbe za stupanje u vojsku. mora u izvesnom određenom roku da izabere sebi gospodara. a koji nisu nigde upisani. spahija po staje u neku ruku pretstavnik državne vlasti. on bdije nad moralom seljaka i kažnjava ih u slučaju bekstva. ističe socijalno i političko obeležje seljačkog ropstva. vlada primećuje da je proteklo dvadeset godina otkako je Petar Veliki n aredio da se izvrši prva „revizija” ili popis stanovništva radi ustanovljavanja ličnog por eza. Razume se. koje na svakom imanju popunjava sam sopstvenik. pošto je seljačko ropstvo jedna ustanova javnoga prava. Znači da je ovo pravo slanja u progonstvo dato spahijama u cilju naseljavanja. nisu samo jedan statistički podatak. kako je kazano u njenom ukazu. Drugi niz mera povećava moć spahija nad njihovim mužicima. da ne pl aća više za iščezle „duše”. tako i dužnost da paze na ponašanje svojih mužika. oni u masama beže od svojih gospodara i traže da stupe u vojsku. a drugi odbegli od svojih gospo dara i iščezli. a više k ao član jednog organizovanog društva. ipak zemljoposednici i dalje plaćaju za njih porez finansiskim vlastim a. on isto tako mora da ih hrani i da im daje 27 4 seme za vreme neplodnih godina. Dovoljno je dakle da gospodar une se nekog seljaka u spisak koji on sam popunjava.

Da bi se pokrili troškovi rata sa Švedsk om. cena soli. Šuvalov je više vo leo da poveća prodajnu cenu soli i rakije nego ličnu porezu. — Petar Šuvalov poduhvatio se da reši jedno pitanje koje je mnogo interesova lo vlasnike zemljišta. učinjen je odlučan korak ka rešenju drugog jednog problema do koga je s pahijama mnogo stalo. zamenjene su. a u isti mah briše znatne sume neplaćene poreze iz budžetskih godina 1724—1747. Nasuprot tome. Što može da izvrši ova smanjenja. koja se u ranije vreme menjala prema mestu. Godine 1752 vlada snižava — i to konačno a ne više privremeno — lični porez sa 3  kopejke od lave. Finansiski interesi države su u suprotnosti. ona se trudi da smanji iznos ličnog poreza. trgovci će moći da je isp oručuju još samo neko vreme. koji nikada nije ukidan otkako su ga ustanovili moskovski veliki kneževi. godine 1754. Često pu ta odigravaju se prave borbe na međama pojedinih imanja ili na spornom zemljištu. Najzad te iste godine data im je druga jedna povlastica. Srednje plemstvo pom išlja mnogo manje da „obori aristokratiju”. te položaj mužika postaje sve teži. pomoću kapitala dobivenih od monopola soli stvorena je jedna kre ditna ustanova koja je imala da olakša plemićima iskorišćavanje njihovih poseda. „dok spahije ne budu dovoljno uvećale broj svojih pecara. ona zadržava jedan deo plate sveštenstva. Neumoran pregalac — jer je po rečima jednoga njegovog savremenika njegov dom bio pun pisara koji su neprestano prepisivali njegove zakonske 27 5 projekte. što daje ukupnu olakšic u u iznosu od preko jednog miliona rubalja. o traženju i vraćanju odbeglih mužika. jednom odre dbom koja se mogla mnogo lakše primeniti: rešeno je da za polaganje prava vlasništva n ad pronađenim mužikom. spahije mogu da se pozivaju samo na akta o prvom popisu. da se na tome i ostalo. umesto da poveća lični porez. zakonske odredbe o zemljišnim sporovima toliko nejasne. Cena rakije povišena je z a 50 kopejaka od vedra. sa ličnim interesima spahija. mada država povećava lični porez mužika. u jednačena je svuda na 30 kopejki za jedan pud. a više da stavi nekoga iz svoje sredine na čel . direktor Jelisavetine ekonomske i finansiske politike. a to je isključivo p ravo da oni isporučuju rakiju državi. Zastarele odredbe Zakonika iz 1649 godine. Ona im je odobravala zajmove na podlozi njihovih naseljenih zemljišta. U ovom pitanju Jelisavetina vlada postupa suprotno Aninoj vladi. da je seoski život usled toga veoma nespokojan i rastrojen. i monopol na rakiju. Zato oni postepeno prestaju da žude za učestvovanjem u centraln oj upravi. vojnih lica i činovnika. koje bi bile nemogućne da je seljačko ropstvo smatrano kao ustanova privatn oga prava. Da bi povećao državne prihode.spahija. Godine 1754 takođe. jer. kao što smo videli. poljoprivrednim i mesnim problemima. a pokazuju jaku želju da se dokopaju mesne vlasti. uz podršku vlade. veoma znatna.” Ukoliko se skraćuje rok njihovog obaveznog službovanja. im anja toliko nezgodno uvučena jedno u drugo. koji je Petar Šuvalov. Naposletku. smanjuje kredite namenjene zvaničnim svečanostima. a da bi ogra ničila štetan luksuz na koji je Ana bila primorala dvor i plemiće. ali su teškoće oko njegovoga izvođenja t oliko velike. zabranjuje da se no si zlatan i srebrn nakit i čipke šire od tri prsta. onom iz 1719 godine. I ne pomišljajući da ograničava mat erijalne obaveze mužika prema spahiji. što bi bio veliki teret za poreske obveznike. koja ima monopol na nju. On sastavlja i uspeva da se u svoji jedno dugačko uputstvo za taj posao. treći niz mera teži da zaštiti ekonomske interese plemića. da bi se iz lične poreze izvuklo povećanje prihoda koje se dobilo ovom operacijom. vaspostavio godine 1751.ve mere. potčinjavaju sve više život seljaka samovolji njegovoga gospodara. Granice pojedinih imanja bile su tako nedovoljno određene. U 1743 i 1744 godini ona ga smanjuje za 10 kopejaka od glave. koji je još bio u važnosti. Šuva lov predlaže da se izvrši opšte omeđivanje seoskih imanja. A prema Šuvalovljevoj proceni. ona ne dopušta spahiji da povećava materijalne obaveze koje mužici imaju prema njemu. On je otpočet u Moskovskoj guberniji i pr oširen na neke okruge u Novgorodskoj guberniji. bilo bi potrebno podići iznos lične poreze za 13½ kopejki od glave. ima da se zahvali viškovima prihoda što ih daje monopol na so. utoliko se plemići rad ije nastanjuju na svojim imanjima i posvećuju više.

što je državnoj blagajni naknađeno odgovarajućim povećavanjem carin a na artikle spoljne trgovine. Nije bez razloga što će u trenutku sazivanja skupštinskog odbora za vlade K atarine II trgovački esnaf uložiti odlučne proteste protivu preplavljivanja trgovine i industrije od strane plemića. lova na tulanje u Kaspiskom Mor u. Ubrzo postaje on najveći autorit et u Senatu. — Pažnja koju Jelisavetina vlada poklanja interes ima plemstva ne sprečava je da teži razvijanju trgovine i industrije. uspostavljanje trgovinske Komisije za izradu trgovačkih propisa. plemići spahije imaju pravo da trguju poljoprivrednim proizvodima. koji j e postao svemoćan ljubimac. pored toga. Kao plemići-komornici na dvoru velike kneginje Jelisavete. a i srednje plemstvo počinje takođe da se interesuje sve više za industriju. da bi sebi obezbedilo prevagu u poslovima koji neposredno zadiru u nje gove ekonomske interese. osnivanje. koji mu donose ogromne prihode: monopol trgovine mašću u Arhangelsku i na poluostrv u Koli. Petar je umeo vrlo dobro da iskoristi naklonost koju uživa njegov brat. vaspostavljanje glavnoga magistrata i magistrata po grado vima u unutrašnjosti u obliku koji im je dao Petar Veliki. on je ipak daleko od toga da bude izuzetak među tadašnjim titul arnim plemstvom. život koji će mu pružiti materijalnu nezavisnost i blag ostanje. On iskorišćuje obilno svoj zvanični položaj da dobije za sebe monopole. Dva brata Šuvalovi. Da bi se došlo do potpunog oslobođenja plemstva. pripadaju jednoj porodici siro mašnijeg plemstva. godine 1754. U tom pogledu je delatnost Petra Šuvalova veoma značaj na. — da baca prašinu u oči pomoću bezbrojnih zakonskih p rojekata koji mu se neprestano vrzmaju po pameti. Aleksandar i Petar. godine 1758. stvaranje monarhije oslonjene na plemićski stalež već je gotova činjenica. Aleksandar o svojio i Jelisavetino srce. uzimaju uostalom i sami aktivno učešće u trgovačkim poslovima i industriskim preduzećima. Trgovinska i industriska politika. lova na tulanje i ribolova u Belom Moru. A kada je. kaogod i njihovi seljaci. uzimanje u zakup metalurgiskih fabrika u Goroblagodatskoj na Uralu. Iako je njegova trgovačka i industriska delatno st veoma velika. i da se tome prilagode razni mehani zmi političkog organizma. Plemići spahije.o okruga. Ali je ona učinila ono što je glavno da bi obezbedila plemstvu. Potom dolaze: stvaranje. Od vremena Petra Velikog. gde se niko ne usuđuje da mu protivreči i gde on svaki čas donosi složene i smele planove za administrativnu reformu. Jelisaveta ostavlja tu brigu svome po sledniku. da je postalo za trgovački esnaf u zrok veoma ozbiljne zabrinutosti. . te su tako odjednom bili istureni u prvi red. Petar Šuvalov je tvorac mera preduzetih za Jelisavetine vladavine da bi se oživela t rgovina i industrija. čim bude kon ačno ukinuto obavezno službovanje. što se tiče s itnog seljačkog trgovanja. Plemići počinju tako isto da se interesuj u za razne grane industrije. ono se toliko raširilo. I ovde Jelisavetina vlada izlazi u susret plemstvu: zak on od 1761 godine određuje da se u svakom okrugu načelnik ili vojvoda ima birati među spahijama čiji se posedi nalaze u blizini glavnoga grada i da će ta birati svi plemići — spahije iz dotičnog okruga. potrebna je još samo jedna mera: potp uno ukidanje obaveznog službovanja plemstva. Ostaje još samo da se pronađe tačna 27 6 pravna formula koja bi potvrdila tu činjenicu. naređe na ukazom 1753 godine. oni pomažu svim svojim silama državni udar koji ju je popeo na presto. koji će ga načiniti gospodarem podjarmljenog narodnog rada i koji će dati zad ovoljenje njegovom staleškom duhu. On ume isto tako — priklanjajući se vešto pred Razumovskim. jedne Trgovačke banke za izvoznike koji rade u pe trogradskom pristaništu. plemić teži da zameni trgovca u industriskim preduzećima. Od godine 1726. Glavna od tih mera je ukidanje unutrašnjih carinarnica. No u isti mah brine se on i o svojim ličnim interesima. i široko učešće u eksploataciji monopola na rakiju. „Bankarskih f ilijala za meničnu trgovinu”. Pri kraju njene vladavine.

Posle toga delatnost Komisije se usporava. koji će biti tako veliki. samo proširiti njihovu primenu. Skoro sve najznačajnije zakonske mere te veli ke carice već su ocrtane za Jelisavetine vladavine. bez ikakvi h potresa i sudara. bez hvalisanja i svečanih izjava. O D K A T A R I N E I D O K A T A R I N E I I 1. u septembru 1760 godine. mode i običaja. PETAR III (1762) . i izabrani poslanici počinju tek da pristižu. koja je već smislila projekt za jedno šire izborno telo. delo jednog Lomonosova dovoljno je međutim da pokaže kakav sr ećan upliv ona već vrši na rusku misao. s amo im dati više bleska. Ukaz iz septembra 1761 godine p ropisuje tada da se izabere po jedan plemić i. U duhovnoj oblasti takođe. koji gaji u sebi političke ambi cije. sve je to započeto za Jelisavetine vladavine. da se zameni zastareli Zakonik iz 1649 godine ostali su neplodni. upravna decentralizacija okruga u korist mesnoga plems tva. — Ako se izbliza prouči delo što ga je ostvarila Jeli savetina vlada. sve do dana kada.27 7 Pripremanje novog Zakonika. izvršen jedan veliki rad. ulazi u nju Roman Voroncov. slobodni zid ar. jedan trgovac na svaku pokrajinu. zahvaljujući usavršenim ustanovama koje su bolje pr ilagođene svome cilju. — Pokušaji činjeni za vlade Petra Velikog. čovek sa velikim obrazovanjem i velikim: vezama. i naposletku sam pokušaj sa narodnim pretstavništvom izab ranim za izradu novog Zakonika. Pet ra II i Ane. razgraničavanje imanja. Na njegovu inicijativu. na zauzimanje Petra Šuvalova. G odine 1757. Nagoveštaj vladavine Katarine II. Jelisavetina vladavina nagoveštava vladavinu Katarine II. Proširivanje socijalnih i ekonom skih povlastica plemstva. književnosti. počinje upravo da se oseća za vreme Jelisavete. Kata rina II samo će razviti do kraja ove mere. Poče tkom 1755 godine. kad Jelisavet a umire. Komisija izlaže Senatu da je potrebno pridodati joj izabrane prestavnike plemstva i trgovačkog esnafa. Uticaj francuske filosofije. vidi se da je za vreme od dvadeset godina. B iranje se izvodi strogo. već su gotova dva odeljka novog Zakonika. 27 8 X . Ako se taj uticaj ispoljava više u način u života nego u idejama. Katarine I. odeljak koji se tiče sud skog postupka i krivica iz javnog prava. koji je pripremio vladavinu Katarine II. jedna nova komisija dala se na posao. ali Jelisaveta odbija da ih potvrdi zbo g njihovih odveć svirepih odredaba. Godine 1763 njih će raspustiti Katarina II.

on nek oliko puta namerno zaostane iza pogrebnih kola. nema on nikakvoga u dela. proglasila ga za naslednika prestol a i oženila Sofijom od Anhalt-Cerbsta. bojeći se da ne naškode interesima države. Na Jelisavetinom pogrebu. uz Petrovu odv ratnu spoljašnost išlo je uporedo i potpuno siromaštvo duha i izvesna sklonost za deti njarije i budalaštine. Šuvalova i nekojih ličnosti koje su se. a ne da sasvim ukinu svoj rok obavezno g službovanja.. I zaista. ja ne znam šta s njim da činim”.. pozvala iz Holštajna. Šuval ovi su. I on se odaje piću. Jelisavetu Voronco v. To je jedina njegova lična inicijativa. Pokretači unutrašnje politike. sestrić je Jelisavete. tražili da plemići ne budu izloženi konfiskovanju njihovih naslednih dobara i d a budu izuzeti od izvesnih ponižavajućih kazni. o n naređuje da se pacov uhvati. on ne može da zaspi pre nego što se poigra lutkama u svojoj postelji. čija je inteligencija ta ko živa. može da ima mužike i zemlju a da u kaknadu za to nema nikakvih obaveza prema državi. koje je prognala Jelisaveta. oni nisu svi bili voljni da idu daleko tim putem. ona je govorila suštu istinu. Petar uzima ljubaznicu. ali. posle svog stupanja na presto.Detinjasti car. Voroncova. Postavši car. „On nije nimalo ličio na cara”. poto m naređuje da se ispita zakonski projekt o ukidanju monopola soli. ali.. on je ht eo da plemić. progurali iz drugog 27 9 reda u prvi. Petar III odlazi u Senat da potpiše ukaze kojima se v raćaju iz Sibira Minih. Razume se da on nema nikakav politički program. odlučno izjašnjava za potpuno ukidanje. i izražava želju da se uk . Čak i posle svoga venčanja sa Katarinom. One su delo onih koji zauzimaju prvo mesto pored carskoga prestola. Zato i pre staju ubrzo svi odnosi između supružnika. za vreme intimnih gozbi koj e on priređuje u jednoj odaji zagađenoj duvanskim dimom. nekadašnjeg Menšik ovljevog protivnika za vlade Katarine I. sin Ane Petrovne i vojvode od Holštajna. da bi ih posle toga sustigao u t rku i da bi video kako za njim lete skutovi njegovog crnog ogrtača. da se prouče izmene koje treba uneti u statut manastirskih mužika. trudio se da ih ulije nasledniku prestola. a to će reći političara iz pređašnje vladavine. uzdigao je detinjaste zabave na stepen državnih poslova i iskorišćavao svoju autokratsku moć da natera sede d ržavne velikodostojnike da učestvuju u njegovim detinjastim igrama. razume se. Stupanje na presto Petra III dalo je prevagu triumviratu Voroncov. k ao Volkov i Gljebov. Kada je postao car. koji se odmah daju na posao da ostvare svoj program oslobođenja plemića od obav eznog službovanja. — Pa ipak. i takvoga muža. nesloga je neizbežna. On pravi detinjaste i neumesne gestove u najozbiljnijim prilikama. ćudljivu i pijanicu. Mendeni i gospođa Lopuhin. a kada se probudi. oni su pristali samo da ograniče. Pošto je bio manje moćan nego Šuv alov. budućom Katarinom II. kao što dokazuje projekt o „osnovnim zakonima” šta ga je Jelisaveti predao Ivan Šu valov. reći će kasnije jedna stara dvorska dama. postavši u punoj meri povlašćen zemljoposednik. odriče se odmah s vih teritorija koje je Jelisaveta osvojila u Pruskoj i zaključuje mir sa F ridrihom II. Između Katarine. naprotiv. za njegove tako kratkotrajne vladavine dones ene su u unutrašnjoj politici važne odluke. v eoma inteligentne i veoma obdarene. Na svečanim prij emima u dvoru on zasmejava prisutne podražavajući duboko klanjanje dvorskih dama. — Petar III. Volkov i Glje bov. Kada je Jelisaveta uzvikivala sa strepnjom: „Moj sestrić je jedno čudovište. on trabunja i blebeće svojim piskavim glasom. Oslobođenje plemstva obavezne službe. računajući na budućnost. nije mogao da nametne svoje ideje. kome se divi kao kakvom božanstvu. a ponekad otkriva i važne državne tajne. pa ga zatim predaje jednom vojnom sudu i naređuje da mu po svim propisima sude velikodostojnici koje on imenuje u tom cilju i koji mo raju ozbiljno da se podvrgnu toj glupoj lakrdiji. Iako su svi Jelisavetini visoki činovnici bili složni u tome da treba p roširiti plemićske povlastice. igra se olovnim vojnicima. ženu ograničenu. Voroncov se. strašilo . u kojima. — Na nekoliko dana posle svog stupanja na presto . 17/28 januara 1762 godine. Jednoga dana zat ekao je jednog pacova kako glođe na njegovom pisaćem stolu jednu tvrđavu od kartona. On ima samo jednu ličnu misao. čvrst o ukotvljenu u njegovom slabačkom mozgu: to je divljenje prema pruskom kral ju Fridrihu II. koja ga je.

Ali u dnu duše seljaci i dalje tumače događaje na svoj način. ali ga plemići podlo kriju od naroda. i posledice toga videće se deset godina kasnije. ostavljajući mu prava koje je ono iz te obaveze izvlačilo. p lemići se čine kao da su zaboravili opomenu iz toga dodatka. onda zašto su je odobrili? Kako vlada može da izlaže javnom preziru one koji budu primili tu povlasticu. U svakom slučaju.ine obavezna služba plemstva. potčinjavanje s eljaka spahiji prestaje da bude ustanova iz državnoga prava. izuzev u vreme rata ili na tri meseca pre početka neprijateljstava. Iako su oslobođeni obavezne službe. Čitavo socijalno i p olitičko zakonodavstvo Katarine II proizilazi iz toga proglasa. i baš ta jaka suprotnost između radosti plemića i gneva seljaka ističe veoma jasno socijalni značaj te reforme od trenutka kada plemić. među njima se širi glas da on postoji. Ukaz od 29 janua ra/9 februara 1762 godine. pod p retnjom da izgube svoja imanja. Potrebno je poslužiti se vojskom da bi se on i ugušili. On im između o stalog odobrava da slobodno odlaze u inostranstvo. Zato seljačke mase čvrsto veruju da ukidanje njihove podjarmljenosti treba da sleduje ukidanju obaveznog službovanja plemića. počela su da im se dodeljuju i izvesna lična obezbeđenja. u kome bilo trenutku . a zapamtili samo to da su oslobođeni obaveza. 18 februara/1 marta. odobrava onima koji su se sklonili u Poljsku i druge zemlje da se vrate u Rusiju i obećava da će im se dati zemlja u Sibiru i u drugim po krajinama prikladno izabranim. pošto je ocrtao jednu mračnu sliku špijunskih zločina i tero ra koje je vršila Tajna kancelarija. on menja takođe iz o snova ulogu plemstva u političkom organizmu Rusije. objavljuje svečano da je taj sistem političke špiju naže i inkvizitorske procedure ukinut „za svagda” i da se sada zamenjuje novim propisi ma: otsada će političke dostave ići običnim zakonskim putem. — Pošto su plemići oslobođeni obaveza prema državi. pojavljuje se „Proglas o povlasticama plemstva”. kao što stablo proiz ilazi iz zrna. U jednom dodatku. Isto tako i prema starovercima zauzima vlada širokogrudije držanje. neće pohitati da se odmah koriste p ravom koje im se daje i da neće izbegavati službu. U mnogim predlozima govori se kako bi Petru III trebalo podići zlatan kip o trošku pl emstva. prestaje da bude državni službenik da bi postao povlašćeni vlasnik zemlje i seljaka. Ovaj proglas što su ga sastavili Volkov i Gljebov daje plemićima pravo da se sasvim uzdrže od službovanja državi ili da napuste službu po svojoj volji. u kome se vidi kako se sasvim bojažljivo pojavljuje ide ja o verskoj trpeljivosti. pa čak i da stupaju u službu stra nih vladara. pa se čak i u privatnim pismi ma nalaze odjeci te radosti. Dopušta im se da ispovedaju svoju veru i da vrše svoj . Reforme u korist plemića i staroveraca. a neće više biti upućivane naroč m ustanovama. brinući se o opštim interesima. Pesnici opevaju cara u ushićenim slavopojkama. kada ju je ona i ustanovila? Pisac proglasa nije zapazio tu protivrečnost. ide se čak dotle da se zabranjuje o nima koji bi se uzdržavali od služenja da se pojavljuju na dvoru i takvi se izvrgava ju javnom preziru. oni su se pokazali veoma zahvalni. koje je bilo razlog i opravdanje te podjarmljenosti. on istim udarcem obnavlja i sa me osnove državnog uređenja i ozakonjuje preobražaj administrativne monarhije zasnovan e na seljačkom ropstvu u monarhiju koja se oslanja na plemstvo. Po tvrđenju savremenika. jedan progl as što ga je sastavio Volkov. Tada ogr omni ustanci počinju da se dižu u Rusiji. oslobođen obaveznog služenja u vojsci ili državnoj administraciji. koja im se nisu mogla dati d ok su oni bili samo državni službenici. A kako se takav proglas ne pojavljuje. proglas izr ažava nadu da plemići. 21 februara/4 marta 1762 godine. Posle mesec dana. te očekuju p roglas koji bi obznanio ukidanje ropstva. koji je ostao značajan događaj u istoriji ruskog ple mstva. no ipak pod uslovom da se vrate u Rusiju na prvi poziv vlade. Proglas od 18 februara/1 marta 1762 godine nije samo oslobodio plemstvo obavezne službe. 28 0 Mužici dočekuju manifest sasvim drukčije. za vladavine Katarine II. oni ipak moraju da se staraju o obrazovanju i školovanju svoje dece. Ako ova nova povlastica uništava.

Ali se sve t o menja stupanjem na presto Ane. svetovna vlast je težila da prisvoji prostrana crkvena imanja da bi uvećal a državne prihode i proširila površinu državnog zemljišnog poseda. kolegijum ekonomije pada pod zavisnost Sinoda. Iz ovog razloga. preduzima državna vlast godine 1738 dve važne mere: kolegijum ekonomije potpuno je odvojen od Sinoda i potčinjen Senatu. u drugi ne tražeći odobrenje od centralne državne uprave. kada je Sinod zamenio patrijašiju. niži oficiri određeni su naročito da štite staroverce od gonjenja mesnih crkvenih vlasti. Sve ove mere odnose se na sitnija pitanja. određuje im maksimum prihoda i naređuje da viškove imaju predavati državnoj blagajni . a ovlašćuje spahije da premeštaju svoje mužike iz jednog okruga. Vlada povećava vlast — već i inače tako veliku od doba Jelisavetine vladavine — spahija na d njihovim mužicima. Često se tvrdi kako je ovo vraćanje 28 2 na ideju o podržavljenju crkvenih dobara bilo izazvano nezadovoljstvom i pobunama . i ako treba onda u kojoj meri. Pobožna Jelisaveta stavlja van snage najpre sve ove mere. ona naređuje da se ponište istrage započete protiv u njih i da se oslobode oni koji su uhapšeni. Od svih crkvenih ustanova. Pošto vlada pretpostavlja d a. je dnim naročitim ukazom. koji j e bio sastavljen od svetovnih činovnika. a naročito svako odašiljanje oficira ili drugih državnih službenik a na privatna imanja. — U godini 1762 pitanje podržavljenja (oduzimanja) crkve nih dobara nije novo. ne primor avanjem i nasiljem. bez otpusnica ili potvrda o oslobođenju sa potpisom njihovoga gospodara. svetovnom. Ali je značajno da su je posle trinaest godina državni razlozi primorali da se vrati na onaj put što su ga ob eležili Petar I i Ana. ipak. A upravo manastirska imanja duguju veoma velike sume zaostale državne p oreze. a ne da bi se oslobodili manastirski seljaci. površina njihovih imanja je ogromna. ako — staroverci sve češće sami sebi zadaju smrt penjući se dragovoljno na lomaču. ona ostavlja spahijama punu vlast da prikupljaju porez od svojih mužika i da predaju primljene sume mesnoj državnoj blagajni. Oduzimanje crkvenih dobara. već ubeđivanjem. vlada zabranjuje mesnim vlastima svako mešanje u prikupljanje ličnog poreza seljaka. čija se vlada. ali se ubrzo odustalo od toga usled odlučnih protesta patrijarha i crkvenih vlasti.” Posle nekoliko dana. odmah je poverio upravu nad crkvenim imanjima jednoj novoj ustanovi. zalaže tako revnos no da prisili poreske obveznike na plaćanje poreze i da traži plaćanje zaostale porez e. sa isključenjem crkvenih vlasti. ali otkako je ono postavljeno. koji su mislili samo na interese plem stva. Posle njegove smrti. man astiri imaju najveći deo naseljenih zemljišta. a to će reći od postanka Moskov ske države. kolegijumu ekonomije. Petar Veliki ponovo je uspostav io prikaz manastira. Za vlade cara Alekseja Mihailoviča pokušavalo se da se uprava nad crkvenim imanjima poveri jednom državnom na dleštvu. Go dine 1724 Petar Veliki naređuje da većina manastira utvrdi brojno stanje svoga osobl ja. i da upravlja tim i manjima. Ona između ostalog stavlja v an snage ranije zakone o premeštanju mužika. one su značajne po tome što pokazuj u o čemu su se brinuli tadašnji upravljači države. Najzad. kao što smo videli. Ona naročito potseća da se oni ne 28 1 mogu upisivati u trgovački esnaf bez odobrenja svojih gospodara. prikazu manastira.e obrede bez ikakvih smetnji. ona ukida kolegijum ekon omije i vraća potpuno upravu nad crkvenim imanjima Sinodu. „jer treba odvratiti ljude od praznoverja. oni to čine zbog kinjenja kojima su izloženi. a zatim. Otada nastaju između svetovnih i crkvenih v lasti beskrajne prepirke da bi se utvrdilo da li kolegijum ekonomije treba da bu de potčinjen Sinodu. a osim toga stavljeno mu je u dužnost da u ist i mah prikuplja državne poreze što ih duguju manastirska imanja. Zbog toga se oduzimanje crkvenih dobara ne bi moglo — kao što čine nekoji pisci — tumačiti kao jedna liberalna mera u korist seljaka.

jer odluke Pet ra III samo pojačavaju i proširuju mere koje ni sama Jelisaveta. Ali baš ta manjina gospodari. samo po jedna rub lja od seljaka. u početku Sedmogodišnjeg rata. nije mogla da izbegne. kada je bilo potrebno da se bez odlaganja povećaju državni prihodi. veoma velika u središnom delu Evropske Rusije. Cela zemlja je.235 su u službi carskih dvoraca i admiralitet a.054 seljaka svih kategorija. i da se prihod od tih zakupa šalje kolegijumu ekonomije. Pred tom potrebom ona je popustila i pored sve manje želje da ugodi svešte nstvu. bitno zemljoradnička i poljoprivredna. Ekonomske krize u XVI veku. nekadašnjem delu poljsko-litvanske države. nekadašnji veliki kneževski i vlastelinski zemljišni posedi ne posto je više. 668. koja se oslanja na plemstvo. zatim se jednim dopunskim proglasom od 21 marta/1 aprila 1762 godine ponovo uspostavlja kolegijum ekonomije i pover ava mu se uprava — preko penzionisanih oficira — nad crkvenim i manastirskim imanji ma. propisuje da se naplaćuje. Razgnevljeno sveštenstvo počelo je da optužuje vladu da je ona neprijatel jski raspoložena prema pravoslavnoj crkvi. i ona sem t oga vlada nad mužicima. 3. umesto nekadašnjih mnogostrukih nameta. Razume s e da visoko sveštenstvo upotrebljava. Odmah su postavljeni i stupili na dužnost oficiri koji će upravljati crkvenim i manastirsk im imanjima. Mužici dakle čine u to doba dve trećine seljačkog stanovništva. 796.manastirskih seljaka. Tačno je da su ove pobune za vreme Jelisavetine vladavine uzele velikoga maha i verov atno je da su one uticale na sudbinu manastirskih imanja. a čija je vrednost sasvim r elativna. čija je organizacija tu ostavila svoje tragove. 34. i to ne bez uspeha. prema tome. 28 3 Skoro čitavo stanovništvo nalazi se na selu. 494. U Sibiru se i ne zna za seljačko ropstvo. Posle stupanja na presto Petra III prestaje svako okolišenje u rešavanjima ovog pita nja. preostatak će pripasti državi.073. Ali se. koji žive na tim imanjima. koji odgovara nekadašnjem središtu Moskovske države smanjuje se postepeno što se id e više ka severu. pored lične poreze. Krajem XVII veka.067. — Prema podacima kojima raspolažemo. da se izdaju u zakup svakom ponuđaču zemlje i zgrade manastirskih imanja koje već n isu dodeljene seljacima. kada je godine 1757 naredila da se uprava nad crkvenim i manastirskim ima njima preda penzionisanim oficirima.364 crkvama i manastirima. da se manastirima dodeli izvestan od ređeni deo prihoda sa tih imanja a da se višak prihoda upotrebljava prema posebnim caričinim ukazima.249 fabrikama. Ova optužba je bez osnova. takozvani državni seljaci i seljaci koji plaćaju sam o porez zvani jasak (koji sibirski domoroci plaćaju u krznima). zemlju koju su ranije uživali. koja je toliko bila odana Crkvi. Ali je njihova raspodela na oblasti veoma ne jednaka: njihova gustina. Mužici sačinjavaju pravi temelj socijalne zgrade u Rusiji. Od ovih prihoda kolegijum će davati manastirima i arhiepiskopijama sume predviđene z a njihovo izdržavanje spiskovima iz 1724 godine. od 5.583 pripadaju plemićima. Tako se ona jednim mahom vraća na praksu iz 1738 godine. i da se te sume predaju direktno koležu ekonomij e. Godine 1730. Odluke iz 1757 godine odlučno su potvrđene. sav svoj uticaj da spreči ili odloži primenu tih mera. Kakvo je unutrašnje stanje u Rusiji između ova dv a datuma? Plemići-spahije i mužici. stanovništvo Rusije u prvoj polovini XVIII veka ima skoro 90 od sto selj aka. istoku i jugu. gde plemići spahije pretstavljaju neznatn u manjinu u odnosu na seljačko stanovništvo. UNUTRAŠNJE STANJE U RUSIJI U PRVOJ POLOVINI XVIII VEKA Videli smo kako se. konfiskacije zemljišta što ih je vršio Ivan IV i so . dodeljuje seljacima.623 su slobodni seljaci. ona pada sasvim nisko. u razdoblju od 1725 do 1762 godine obrazuje nova ruska monar hija. ali ostaje veoma visoka na zapadu. a s druge strane 7 od sto plemića i 3 od sto gradskog stanovništva. na krajnj em severu i jugu i na donjoj Volgi. s druge strane . 2. promena u Jelisavetinom držanju u ovom pitanju događa pri kraju njene vladavine. dovedenih do očajanja usled zloupotreba crkvenih vlasti.

u drugoj polovini XVII veka nekoliko pro stranih zemljišnih poseda. Kakva suprotnost između ovih skromnih cifara i onih koje dostižu ogromni zemljišni posedi što se tek stvaraju! Dok običan plemić smatra sebe za bogata ako ima hiljadu mužika. A ko su bogatstva Jagužinskog. Malorusi skromnoga stanja. V ećina velikih imanja iz doba pre Petra Velikog bila su raskomadana i rasparčana.000 mužika. bila isto toliko kratkotrajna koliko i velika. knezu Alekseju Dolgorukom. Ranenburg. pošto je uspeo da pomoću industris kih špekulacija i primanja mita uveća znatno svoje bogatstvo. čijim izvlačenjem upravljaju vile. Srednje i sitno plemstvo. Aleksej Razumovski. To su najčešće pridošlice u redovima visokog zemljoposedničkog plemstva. Tek u XVIII veku ponovo se stvara jedna brojna klasa velikih posednika u pogledu zemlje i mužika. njegova imanja konfisk ovana su 1723 godine zbog pronevera. del om zbog odeljivanja porodica.000 „duša” i veoma bogata imanja u Maloj Rusiji. istina. Šafirova. Počep.000 mužika ocu svoje verenice. ovo naglo stvaranje ogromnih bogatstava postaće još češće. čijeg će sina. ili pak Rumjanceva. od 100 do 500 pa da se smatra osrednje imućan. kao i nekoliko varoši. Stupanjem n a presto Petra III otpočinje niz novih poklona. kome je njegova supruga.000. samo će još više porasti. Rumjancev. Glavni državni tužilac Jagužinski. lome u hiljadu komada. Posle Petra Velikog. Jamburg. a Minih i Biron dobivaju ogromne posede za vrem e Jelisavete. Jedan siromašan plemić iz Kostrome. Potkancelar Šafirov dobio je 1 5. pa da bude uvršćen među velike posednike. Koporje. postao je z a vreme Reformatora jedan od najbogatijih zemljoposednika. čiji je otac bio siromašan orguljaš u jednoj luteranskoj crkvi. razume se. može se tvrditi da je u prvoj polovini XVIII stoleća trebalo imati više od 1. liči na nekakvu političku lutri ju. velikodostojnici počinju da nagomilavaju imanja ko ja se cene na više desetina hiljada „duša”. Menjšikov je imao. kojima se koriste ljubimci novoga cara. no isto tako odjednom druga se ruše. ne učestvu ju u tome. preko 100. kao na primer Šeremetjeva. ispod 25. u trenutku svoga pada za v reme Katarine I. njegov brat Kiril ima ih oko 120. P ored ovih ostataka javljaju se. po rođenju 28 4 kneginja Čerkaskaja. ču venog maršala. sve zavisi od ćudi sudbi ne. sem ako kakav slučaj ne približi nekog od njihovih pretstavnika nekom dvo . Na osnovu čitavog niza zabeležaka iz toga vremena. pola veka kasnije njih je već pet puta više.000 mužika pa da neko bude smatr an za veoma bogatog. Većina ovih bogatstava imaju da zahvale za svo j postanak dareživosti vladara. kao udarom čarobne palice. donela u miraz između ostalog još 80. Za Anine vladavi ne. Bogatstvo Šuvalovih i Voroncovih p ribližuje se bogatstvu Razumovskog. Ali imanja od 100 do 500 „ognjišta” ostaju još uvek najrasprostranjeniji tip poljskog im anja. Petar II d odeljuje jednim mahom 44.cijalni metež u Doba Nemira ostavili su od njih samo nekoliko preostalih delova. a delom zbog parcelisanja što su ih vršili osiromašeli s opstvenici. koji za vreme celoga XVIII veka ne prestaje da pok lanja naseljena zemljišta. pored velikih nasleđenih imanja primao od cara takve poklone — već sama pobeda kod Pol tave donela mu je odjednom ceo Juhotski okrug — da je on ostavio 60. a 25 do 100 pa da pripada sitnom plemstvu. Iako se 1640 godine moglo nabrojati sa mo 12 imanja svako sa više od 1000 „ognjišta”. Katarina II obasipati poklonima.000 mužika. druga.000 mužika svome sinu Petru. Neverovatna bogatstva stvaraju se tako odjednom. od 500 do 1000. Od Petra Velikog potiče bogatstvo maršala Borisa Šeremetjeva koji je.000 mužika. caričin ljubimac. knez Čerkaski ima 70. čija će imanja kofiskovati Ana Ivanovna. Baturin. koji će dobiti još veći zamah za vladavine Katarine II. to je siromašan plemić. Menjšikova. uzd ižu takođe. obasut je imanjima zato što je otkrio mesto gde se krio carević Aleksej posle svoga bekstva iz Rusije. koji su postali od poklona u zemlji i u mužicima što su ih carevi darovali svojim vernim službenicima. ali. uspeva da postane gospodar 50. u red velikih zemljoposednika. 000 mužika. da bi ih razdala drugima. čiji se svi rođaci. Ovaj razvoj zemljišnih poseda državnih velikodostojnik a. Ali nekoja od njih izlaze netaknuta iz političkih kriza i održaće se u drugoj polo vini XVIII veka i u XIX veku. zahvaljujući obilnim poklonima.

relativno je malobrojna. stavljeni na ra spoloženje posle obnarodovanja spiskova crkvenog osoblja iz 1724 godine. Ekonomski trebnik. obrazovan čovek. može bez obzira na njegovu volju da ga u vojnoj službi zameni jednim od svojih mužika. i najzad slobodni ljud i nesposobni da dokažu svoje poreklo i koji nisu nigde 28 5 upisani. zatim dec a sveštenika i crkvenih službenika koja su rođena pre rukopoloženja njihovih oceva ili a ko ne postanu sveštenici. prva sadrži samo nekolicinu vrlo velikih zemljopo sednika koji imaju znatan deo mužičnog stanovništva. bilo je dovoljno. pošto su bili uzeti u vojsku. dao godine 1742 opis gazdovanja na njegovom imanju. Gospodar se nimalo ne trudi da proširi svoj deo obradive zemlje. Najrasprostranjeniji način za spahiju je da prijavi nov e mužike. Tatiščev primenjuje na svome imanju sistem kuluka: jedan deo zemljišta obrađuju seljaci za račun gospodara. pa da od njega načini svog mužik a. koristeći se zakonom koji propisuje da izvesne kategorije ličn osti moraju obavezno postati mužici. Seljak Posoškov. Međutim. Počev od godine 1767. a to su: niži crkveni službenici. I drugi načini omogućavaju spahijama da zakonskim putem obezbede sebi vlasništvo nad izvesnim čovekom i bez njegovog pristanka. kada bi se posle izlaska iz državne službe nastanili na svome imanju. Sopstvenik fabrike u koju je neki radnik svojevol jno stupio. u određenom roku. inače ih vlada može dati kao mužike prvom spahiji koji hoće da ih primi. Oni se takođe koriste pravom da pri svakom novom zvaničnom popisu stanovništva sast avljaju spisak ili poreski registar svojih mužika. čije prostranstvo određuju isključivo potrebe spahijinog dvorca. bili kasnije oslobođeni vojne služb e. treća kategorija. Sva ova lica moraju sama da izaberu sebi gospodara. pa da ga na taj način za uvek veže za fabriku. čija je vlast. ne trudeći se da nadmaši tu potrošnju. nad mužicima sve više rasla. spahije iskorišćuju pored ostalog i pravo da traže natrag svoje ne kadašnje mužike koji su. d a bi ubrzala izradu tih spiskova. Na većin i imanja gde se primenjuje sistem kuluka. Svako imanje proizvodi samo ono što je potrebno gospodaru i njegovim seljaci ma. zanatlija i vojnika neupisanih u spiskove lične poreze. ona to čine sasvim drukčijim načinima. Ako i ove vrste plemstva uvećavaju sve više broj svojih mužika. jer je obradiva zemlja obično podeljena na ravne delove između spahije i njegovih seljaka. kada će se vlastelinski posed pretvoriti postepeno u preduzeće koje radi za tržište. u kome je jedan od njih. Ove spahije. a tri dana za sebe. deca trgovaca . Plemić koji prihvata neko napušteno d ete postaje njegov gospodar. već se javljaju jake povr ede ovog pravila. u koju spadaju ma li posednici sa manje od 100 mužika. Zbog tog a je zakupnina koju seljaci plaćaju spahiji daleko od toga da bude onako velika ka o što će biti u narednom razdoblju. koji piše početkom XVIII veka. Kako je od 1747 godine. mužici koje su njihovi gospodari oslobodili. Od tri kategorije plemića spahija. pravilo je da seljak radi tri dana u n edelji za račun spahije.rskom ljubimcu. omogućava nam da stvorimo tačnu pretstavu o tadašnjoj domaćoj ekono miji. uzimali su stvarnijeg ud ela u upravljanju svojim imanjem. u kojoj su srednji posednici sa 100 do 1000 mužika. da jedan spahija upiše u njih ime nekog slobodnog čoveka. istoričar i publicista Tatiščev. koji ga iskorišćuju za sv oj račun. zakonsku vrednost tim spiskovima. drugi deo razdeljen je seljacima. Ali nedovoljnost i primitivnost poljoprivredne tehn ike primoravaju da se donekle poveća teret seljačkih obaveza prema gospodaru. vlada priznala. najveći broj spahija s pada u drugu kategoriju. i radovi seljaka na gospodarevim njiva ma zovu se barščina (kuluk). i da redovno prodaje na tržištu svoje prirodne proizvode ili izrađevine. priča kako izvesne spa hije nameću kuluk svojim mužicima . na svoje ime. kao što smo videli. kao što smo videli. i bez prethodnog prover avanja.

Spahije su zadovoljne ako im seljački danak ob ezbedi sve što je potrebno za njihov život. koje je njihov gospodar ostavio njihovoj sudbini. koje se oslobađa obaveznog službovanja državi. Crkveni i manastirski. Kuluk se ponekad zamen juje plaćanjem u naturi: umesto da obrađuju njive svoga gospodara. Tako su.000 mužika. čak lišena svakog osnova. fabrički. Opomene. najveća mužička grupa . I pored veoma strogih kazni predviđenih zakonom. ipak spahijska vlast. ali se taj zakon ne poštuje dovoljno. koja dobiva sve više samopouzdanja. Razume se. Godine 1742 širi se lažna vest da je seljacima ponovo dopušteno da stupaju u vojsku i da se na taj način oslobode ropstva. u okrugu Ka luga. oni ponekad idu i do pobune. Os im ovih izuzetnih slučajeva. mužici iz središne Rusije beže u ma sama ka Uralu. dvorski krunski seljaci. osim toga. vidi u njemu jem stvo čvrstog i stabilnog državnog poretka. dovoljna je da proizvede u seljačkim masama komešanje i previra nje duhova. Najmanja vest. Sve veći broj bežanja sa imanja i seljačkih pobuna pokazuje jasno da je položaj mužika veoma težak. a dopuštaju im da rade za sebe samo nedeljom.500 mužika.000 Demidovljevih seljaka. Uistini. Podjarmljenost seljaka je socijalna osnova aristokratske monarhije koja je u tok u stvaranja. zakon obavezuje spahiju da ga hrani u slučaj u oskudice.000. S druge strane. Iako seljačka podjarmljenost još nije onako tegobna kao što će biti kasni je. usled sve većeg nezadovoljstva pod jarmljenih seljaka. mužici beže sa imanja u masama. kao što smo videli. bliz u Moskve. teško pritiskuje mužika. razbili i naterali u bekstvo čitav jedan puk dragona i zarobili njegovoga komand anta. Međutim. Plemstvo. ali može dostići i 5 rubalja. baltičkim pokrajinama i Poljskoj. pojedinačna bekstva događaju se svakog dana. država izgleda kao da leži na vulkanu. naoružanih puškama i topovima. koja su rasturena u petnaest gubernija Velike Rusije. svakog trenutka duboki po dzemni potresi ljuljaju njene temelje. 28 7 za vlade Petra III. Godine 1758 oni u gomilama napuštaju svoje gospodare i odlaze ka fabrikam a svile na donjoj Volgi. Sistem plaćanja zakupa izgleda da se ra dije primenjuje nego sistem kuluka. obnarodovanje proglasa kojim se plemići oslo bađaju obaveznog služenja u vojsci izazvalo je. zatim dolaze Uspenski manastir u oblasti Vjatke.000 mužika na svojim imanjima. sv . Ma da mužici najčešće odgovaraju na tego st svoga položaja bežanjem. seljaci daju polj oprivredne proizvode i izrađevine za izdržavanje vlastelinskog dvorca. čiji je iznos najčešće 1 ili 2 r ublje od mužika godišnje. obavezno služenje u vojsci ili državnoj administr aciji ne dopušta im da se lično staraju o svome imanju. potrebno je poslati šest pukova sa artilerijom. sa 21. seljaci pribavljaju potrebni nov ac odlazeći da rade razne zanate izvan sela.28 6 cele nedelje. Sibiru. sve to ništa ne pomaže. Nemiri se zatim proširuju i na druge okruge. Godine 1754 obnarodovan je čitav jedan zakonik kojim se podrobno r eguliše pitanje traženja i vraćanja odbeglih mužika. Može se oceniti veličina te neprijatne pojav e i briga koje ona prouzrokuje spahijama i vladi po pažnji koju joj tadašnje zakonod avstvo ukazuje. i manastir svetoga Kirila u Bjelozersku. godine 1752. istina. ima oko 1740 godine 106. seljak nije siguran da će od svoga gospodara dobiti materijalnu p otporu u neplodnim godinama. i da bi se oni ugušili. posle spahijskih seljaka. gde se priča kako je njima odobreno da stupaju na rad. Broj manastirskih mužika je naročito veliki. pre tnje. gde ih čeka gorko razočaren je. te su na primer u godinama 173 4. primorani da prosjače. 1749 i 1750 mnogi seljaci. Manastir Aleksandra Nevskog u Petrogradu im a 25. stroge kazne. Godine 1762. Za vreme Ane i Jelisavete. Čuveni manastir Trojica-Sergijevo. Ponegde je i ovo davanje u naturi zamenjeno plaćanjem u gotovom novcu. Za Jelisavetine vladavine o vi ustanci dobivaju već obeležje pravih bitaka između pobunjenih seljaka i trupa koje su poslane da ih savladaju. koje povremeno ližu plamenovi građanskog rata . na primer. oni još ne pomišljaju da pretvore svoja iman ja u privredna preduzeća. i odmah mužici počinju da pristižu u gomilama u regrutne kancelarije. ne treba verovati da ova primitivna ekonomija obezbeđuje seljaku lak i patr ijarhalan život. sa oko 24. 3. Kavkazu. na severu. — Seljaci potčinjeni raznim crkvenim i manastirskim ustanovama su. nove pobune seljak a na mnogim spahijskim imanjima. kao u vreme Petra I.

ali su i kuluk i zakupnina tu manje teške obaveze koje pritiskuju spahijske seljake. napasanje stada. Prema tome. a to će reći na zemljištima koja imaju obeležje drža h poseda: ovi seljaci.. Tim imanjima i maju oni pravo da slobodno raspolažu. uprav u nad mužicima imaju niži oficiri i upravnici manastira i crkava. da ih čak i otuđuju po svojoj volji. nisu potčinjeni nikakvoj privatnoj vlasti i većinom su skoncentrisani na severu E vropske Rusije i u Sibiru. ustanovio glavarin u (lični porez). Čuvaši. — Pored seljaka vezanih za zemlju i gospodara. svi su oni spadali u kategoriju „državnih” ili „državnoblagajničkih” seljaka. kao na pri mer sečenje i prevoz drva. odgovori su različiti. Svi napori koje oni čine da bi odbranili svoja prava osuđeni su na neuspeh. koja se ispoljava u krvavim p obudama. Za sve ostalo vreme. pod izvesnim uslovima. pod uslovom . Između crkveno-manastirskih i plemićskih seljaka jedina je razlika u tome. potčinjeni fabrikama. Slobodni ili državni seljaci. njihov vlasnik nema prava da ih pojedinačno prodaje. k su druge dve trećine mužici. ali nije redak slučaj videti ih kako nagomila vaju zemlje i mužike. o d 1740 do 1745 godine. granice koje je zakon postavio samovolji vlasnika ne poštuju se. Iako su njihove sporedne obaveze. zvani černosošnjije (crnoplugci) potpadaju neposredno pod držav u. mnogobrojnije. godine 1724. od 1725 do proglasa Petra III. dragona. Što se tiče prave up rave nad tim imanjima i njihovim seljacima. koji su nastanjeni na državnom zemljištu koje se nalazi većinom u slivu Volge i is točno od ove reke. To su pre svega potomci seljaka od avno nastanjenih na „crnim” zemljištima. Tatari. Od vremena kada je Petar I. njihov kuluk je manje naporan n ego kuluk spahijskih seljaka. a više od zloupotreba upravnika.u stvarnosti . Ona sačinjava otprilike trećinu ruskog seljačkog stanovništva. O i su nastanjeni na imanjima čija je površina međusobno veoma nejednaka. da ih ne prodaju ličnostima os . ne pripadaju industrijalcu. Baškiri. naposletku. ribolov. Čeremisi it d. zatim. Pa ipak je njihovo stanje veoma teško. ona je oduzeta od crkvenih vlasti i predata svetovnim činovnicima Kolegijuma ekonomije samo za vreme od četiri godine. Pokušaji podržavljenja crkvenih i manastirs kih dobara koje su činile vlade u prvoj polovini XVIII veka imale su prvenstveno z a cilj da se državi predaje najveći deo prihoda sa crkvenih imanja. Njihovo očaj anje dolazi manje od težine obaveza. muči manastirske seljake za vreme čitave Jelisavetine vladavine. Oni moraju da rade kulukom na državnim imanjima i da plaćaju zakupninu upravi carskih dvoraca. koje se često postav lja. itd. Nije bez uzroka što izvesna opasna uzrujanost. potomci nekadašnjih tobdžija. jer imaju da obrađuju mnogo manje zemlje u korist sv ojih gospodara.. Ali. „Černosošnji” seljaci sačinjavaju glavni deo ove kategorije. prema tome da li ih daju svetovni ili crkveni istoričari . nagrađivala ustupa njem delova zemljišta. i to ih često puta nagoni da pribegnu otvorenoj p obuni. kuvanje piv a i kvasa. Seljaci crkvenih usta nova imaju najčešće velike komade zemlje. čije surovo post upanje ide čak do stavljanja na muke. isto onako kao što spahijski sel jaci zavise od svojih gospodara. te fabrički selja ci imaju da podnose sav teret robovanja. rad u mlinovima i pecarama rakije. Dvorski seljaci zavise od uprave carskih dvoraca.. Zakon od ređuje maksimum seljaka koje može da drži izvesna kategorija 28 8 fabrika. inorodni seljaci. nego samoj fabrici. krunski seljaci su oni srazmerno malobrojni seljaci koji pripadaju priva tnim posedima članova carske porodice. ima m nogo seljaka koji uživaju ličnu slobodu. koji je postavljen tek za Jelisavetine vladavine. Najzad. konjan ika itd. Da li je život ovih mužika teži nego život mužika na spahijskim imanjima? Na ovo pitanje. I iznos njihove zakupnine je niži. ali evo zaključaka koji se mogu nepristrasno iz njih izvući. strelaca. On isto tako određuje broj onih koje industrijalac mora da dodeli na rad u fabrici i koji se više ne mogu upotrebljavati za druge poslove. kojima je Moskovska država bila stavila u dužnost da brane južne granične oblasti i koje je državna blagajna.i manastiri nemaju prostrana imanja. što oni prv i ne zavise od pojedinaca već od ustanova. Seljaci zvani „posedni”.

„redovnih” građana. . a to će reći radnici. pretstavlja samo jedan beznačajan delić stanovništva podložnog poreskoj obave zi. U Sibiru. Većina ovih poreza su skupni p orezi. Drugi su podeljeni na dve — a u brzo potom na tri — korporacije ili „gilde”: u jednoj se nalaze kapitalisti i najveći tr govci. grupisan je zasebno. Povrh toga. Svaki poklon u zemlji i seljacima koje n eki vladari daju svojim ljubimcima — a videli smo koliko ovi pokloni mogu da budu veliki — povlači automatski podjarmljivanje velikog broja slobodnih seljaka. Vlada sebi pripisuje po tpuno pravo da ih svede na stepen mužika. svi su seljaci stvar no više ili manje robovi. Oni su obavezni da naizm enično vrše dužnosti blagajnika. onda je trgovački elemen t najmalobrojniji — zanatlije. Veliki broj građana bavi se p ovrtarstvom. U jednoj zemlji gde preovlađuje sistem domaćeg gazdinstva. zanatlija i radnika. kao i mnoge takse. a većina njih liče na velika sela. bilo redovne. kao i razne dužnosti u službi carina. radnici i baštovani sačinjavaju 58 od sto gradskog st anovništva. Najzad. Vlada unapred rasporedi taj porez.lobođenim lične poreze. ne učestvuju ni u plaćanju opštinskih poreza ni u mesnoj upravi. Prvi. koji su stalno primoran i da napuštaju svoje poslove. sastavljeno od trgovaca. imaju prema državnoj blagajni razne obaveze. uslovi nis u povoljni za varoški život. blagajnika i čuvara u ustanovama gde država prodaje vino i so. čiji se uživaoci nalaze u tome pogledu. gl asnika. „državni seljaci” plać ono što se naziva „zemljišni desetak”. koje padaju na opštinu. prodavaca. lekari i apotekari. Trgovci. Varošani moraju da plaćaju osim toga lični porez. industrijalaca. kao i dužnosti nižih policiskih organa. osim ovog poreza. noćnih čuvara itd. i obavezu — veoma tešku zbog ogromnih razdaljina između na seljenih mesta — da putnicima daju odmorne konje do najbliže stanice. od godine 1723 oni su podvrgnuti jednoj novoj novča noj obavezi koja će ubrzo — prema mišljenju same vlade. umesto da plaćaju ovaj novi danak. tvrdilo se sa zvanične strane da je to učinjeno upravo stoga što su i spahije povisile nedavno zakupnine svojim mužicima. sveštenici i stranci. Ima veoma malo varoši. po svojoj volji. prost narod. I tako. Ona time potvrđuje svoje nasledno pravo nad tom zemljom. na kraju krajeva. soli i drugih monopolskih artikala. te ova obaveza potseća takođe na položaj mužika podvr tih kuluku. umetnici. — Gradsko stanovništvo. u ko je spadaju plemići. zanatlije i prost narod obrazuju jednu zajednicu čiji članovi. izraženom više puta u raznim ukazi ma — biti prispodobljena zakupnini koju plaćaju mužici spahijama i dvorski se ljaci upravi carskih dvoraca. Oni takođe moraju na smenu da vrše dužnosti procenjivača. solidarno o dgovorni. mnoge od njih povlače i novčanu odgovornost onoga koji ih vrši. procenjivača. Lična sloboda državnih seljaka je uostalom veoma nepouzdana. God ine 1721 Petar I podelio je stanovnike varoši na „neredovne” i „redovne” građane. već sam socijalni i ekonomski sastav društva. Kada je za vreme Jelisavete ta zakupnina 28 9 povišena. „Državni se ljak” ostaje dakle napragu ropstva. mostarina i upravne policije. imaju prema državi mnoge i teške dužnosti. od koj ih su nekoje veoma teške kao što je na primer održavanje puteva po gustim šumama i barušti nama u severnoj Rusiji. Ove službe zahtevaju tolik o mnogo osoblja. Gradovi. Ako dodamo da se ove službe vrše često puta u m ima udaljenim od varoši. da se u izvesnim varošima za njihovo vršenje mora da uposli 70 od s to. a ponekad čak i više. bilo vanredne. „Državni seljaci”. u položaju koji j e sličan položaju mužika. iako zadržavajući svoju ličnu slobodu i pravo da otuđe svoj deo zemlje. 3 od sto. kontrolora robe i pomoćnika u državnim pr odavnicama rakije. Država dakle uzima od slobodnih seljaka zakupninu kao sopstvenik zemlje na kojoj su oni nastanjeni. u drugoj su mali trgovci i zanatlije. Ako se posmatra ne ova zakonska p odela na klase. te varoš zadržava veoma mnogo izgled sela. pa čak obrađuje i njive. razumeće se koliko one staju građane. — a sitna trgovina znatno preovlađuje. oni nisu članovi gradske zajednice. putarina.

Posledica toga je da je opštinsko uređenje gradova čisto oligarhijsko. Rusija jeste primora na da pribegne stranim fabričkim proizvodima. Trgovina. rusko-kineska trgovina sme da se vodi samo preko varoši Kjahte i Curuhajtu. jer si stem domaće ekonomije. Ovaj višak izvoza menja se zajedno sa izmenama carinskih ta rifa. u sled slabosti njene kupovne moći i skromnosti njenih potreba. i što je rusko aziska trgovina u to vreme v elikim delom tranzitna trgovina. a to koči njihovu delatnos t i nanosi velike štete njihovom materijalnom blagostanju. dužnosti i poreza koje gubernija traži od varoši. ali inostrane fabrike imaju beskrajno veću potrebu za njenim sirovinama. Saobrazno ugovoru iz 1727 godine. Rusija izvozi uglavnom izrađevine. i Reformator je računao da revnost opštinskih odbora izabr anih da ostvare njegove namere. i na zborovima kao i u magistratima. Englesko-ruskim ugovorom iz . Ustvari. Glavni izvozni artikli su konoplja. Trgovanje se vrši pomoću karavana koje rusk a država šalje u unutrašnjost Kine: od smrti Petra I pa do stupanja na presto Katarine II otišlo je pet takvih karavana. Za vreme Ane. ali ostaje solidarno odgovorna za njegovu isplatu. — Vrednost spoljne trgovine koju Rusija vodi samo sa Evropom povećava se o d 1717 do 1760 godine za više od 13. jedna šaka bogataša drži sve ostale građane u potpunoj zavisnosti. U ovoj trgovini prvo mesto zauzima Kina. a uvozi naročito sirovi ne za svoje fabrike. S jedne strane izvoz je manji od uvoza. koje je ustanovio Petar I da upravljaju „redovnim” građanima. Ovi poslovi su uostalom veoma malobrojni. koji će prvi put biti zaključeni za vlade Katarine II. gvožđe i drvo. koji preovlađuje u celoj zemlji. u ruska pristaništa koja su u to vreme bila na severu. engleska trgovina sačuvala je svoju prevagu. otpravljanje poslova. zatim kmetove i odbornike ( savetnike.000 rubalja. Ruski trgovci trg uju s Evropom samo posredstvom stranaca. s druge. stoku i čaj. 1737. Uvozni artikli su naročito razne čoje. To je stoga što Rusija služi kao spona između Azije i zapadne Evrope. P ravilnik što ga je Petar I obnarodovao 1721 godine bio je ocrtao plan obimne reorg anizacije gradova. Rusija zaključuje trgovinski ugovor sa Engleskom i daje joj klauzulu najvećeg povlašćenja. I mućniji stanovnici odgovaraju dakle za sirotnije ili oskudne stanovnike. a treće Centralna Azija. Za čitavo ovo razdoblje izvoz nadmašuje uvoz. Čak za vreme Se dmogodišnjeg rata. to nije stoga što ne p ostoje državni dugovi — Jelisaveta nije uspela da zaključi spoljne zajmove. koji je 29 1 svrstao Englesku među političke protivnike Rusije. i to godine 1728. koji obrazuju opštinska veća ili magistrate. sa čisto zaštitnim obeležjem. te se višak izvoza j oš povećava. Zbor bira starostu opštine.29 0 na razne poreske obveznike. svilene i pamučn e tkanine. 1741. ali je sve bilo uzalud. št o izaziva znatno povećanje izvoza u odnosu na uvoz. u čije ruke prelazi skoro polovina prometa što ga vrši petrogradsko pristanište. lan. Trgo vinu sa Persijom drže u svojim rukama Englezi i Jermeni. voće. Što trgovački bilans ostaje stalno povoljan za Rusiju. Nemogućno je u to vreme da ruska varoš postane središte ekonomskog i duhovnog napretka. osudio je varoš na životarenje . drugo Persija i Aziska Turska. vunena roba i razni predmeti za svakidašnju upotrebu. koji su novčano odgovorni državnoj blagajni za redovno plaćanje poreza. Unutrašnji poslovi opštine rešavaju se n a zboru svih građana. odveć je tešk odveć skupo prevoziti ih iz plodne oblasti na jugu Rusije. Ruske žitarice još nisu postale važna činjenica na evropskim tržištima. 1746 i 1755. je isključivo u rukama nekolicine bogatih trgo vaca. „ratmane”). Spoljna trgovina Rusije sa Azijom pruža nam obratnu sliku. Godine 1731 jedna nova tari fa označava odlučan korak ka najstrožijoj zaštiti domaće radinosti. i životne namirnice.000. — već usled opšteg ekonomskog stanja zemlje. koji pretstavljaju glavninu njenog u voza. Trgovina sa Kinom je monopol držav ne blagajne. i još stoga što su građani obavezni da vrše mnoge javne službe. naročito Engleza. Godine 1724 Petar I obnaroduje prvu rusku tarifu. koj e pretstavljaju masu njenog izvoza. jer se zborovi i magistrati ograničavaju sk oro isključivo na raspoređivanje službi.

koji je naučio kod jednoga stranca u Šliselburgu tajn u sastavljanja boja i izrade cica. izuzev razume se državnih fabr ika. Petar I se odj ednom vratio slobodnoj trgovini. Gračev i Garelini. sve dok nisu bile ukinute za Jelisavetine vla davine. — Tek u XVIII veku stvorena je uistinu ruska industrija. preostalo je jedva dvadesetak. kome je vlada dala velike povlastice. ali ono nije dugo trajalo i stopilo se postepeno sa jednim jermensk im društvom. gde seljaci tkaju kod svoj e kuće i na ručnim razbojima konac uvezen iz inostranstva. nedovoljni. Tr govina se većinom obavlja na vašarima. Nepostojanost industriskih preduz eća što su ih osnovali trgovci za vlade Petra I dolazi otuda. pripadaju većinom trgovcima. Veliki industriski problem to . što se one nikad nisu os lanjale na velike privatne kapitale. pribegava se ponovo si stemu monopola.161 fabrike koje postoje pri kraju vladavine Katarine II. Ali. Prvi pokušaji industriske i zrade pamučnih tkanina datiraju tek od 1740 godine. već su se pojavile i nove. svile. Oko 1 750 godine podignuta je. i vašar u Irbitu. čuveni i ndustrijalci. duvana i s takla. Pošto je između 1709 i 1714 godine bio dao državi monopol trgovanja izvesnim artiklima. i mnogobrojni državni monopoli kočili su unutrašnju trgovinu. kao na primer Petar Šuvalov. išli su njegovim tragom. Industrija. blizu Nižnjeg-Novgoroda. počev od godine 1730. Unutrašnje carinarnice. Među onim prvim da navedemo fabrikaciju čoj e. fabrike koža. Ukrajina je puna mesnih vašara. za vladavine Petrovih pos lednika. Cicevi i vezogl ave koje je izrađivao Sokov bile su na glasu u XVIII veku. u svojoj fabrici u Vladimiru. nije živa. Ove dru ge jesu: industrija pamuka. koje je ona izgubila krajem XVI veka. čitava trgovina sa Sibirom obavlja se na vašarima. služeći se običnom masom od koje se pravi staklo. 29 2 Pre Petra I u Rusiji se prede i tka pamuk po kućama. skoro sve su podi gnute posle vladavine Petra I. one se održavaju zahvaljujući naročito svakovrsni m potporama koje im daje država. U 1745 godini. Za vlade Petr a I bilo je u Rusiji samo 98 fabrika. da s lobodno provozi kroz Rusiju evropsku robu upućenu u Persiju. kristala i porculana. U to vreme se brzo razvijaju vašari u Makarjevu. gde seljak Sokov. i tek 1757 Malcev. To je stoga što za vreme Petra I industriska preduzeća. prva fabrika porculana — ima ih u to vreme samo četiri u Evropi — godine 1758 ustanovljene su u Petrogradu carska fabr ika porculana i fabrika trgovca Volkova. Prve fabrike stakla potiču iz XVIII veka. one su se znatno razvile već za vlade Petr a I. počinje prvi put izradu kristala. Državna blagajna počinje da izdaje pod arendu privatnim društvima mnoge grane trgovine koje su dotada bile monopol države. Ali tek 1752 godine osniva Lomonosov jednu fabriku za izradu bojenog stakla koje je on izumeo. zatim metalurgiske fabrike. selu u Vladimirsko j guberniji. ne samo da su se dotadašnje indu strije razvile. platna. prvu fabriku pamučnih tkanina osnovao je Ižinjski u Ivanovu. a pred smrt Ka tarine II 3. osnova zatim još jednu fabriku.161. jer od 98 fabrika koje su radile za vreme Petra I .1754 godine vraćeno je Engleskoj pravo. na 85 vrsta od Moskve. a trgovac je primoran. koje su podignute ili su se znatno umnožile za vlade Petra Velikog. od kojih nekoje. za vladavine Katarine II. i persisku robu upućenu u Evropu. zato svak o smanjenje državne potpore povlači brzo slom preduzeća. biće nekadašnji monopo li postepeno ukinuti. uspevaju da ostvare veoma ve like dobiti. godine 1762 bilo ih je 984. Ulozi ortaka su najčešće skromni. Od 3. Tek posle 1762 godine. da u velikoj meri ustupa mesto plemiću. koji je došao do vrhunca svoga razvoja za Jelisavetine vladavine. rafinerije. Odveć visoka interesna stopa dokazuje da su kapitali bi li retki i da se imalo malo poverenja u trgovačka i industriska preduzeća. Unutrašnja trgovina. iako je njena vrednost skoro dvaput veća od vrednosti spoljne trgovine. Za vladavine poslednika Petra I. i te dve varoši bile su centar ruske trgovine. Oko 1755 godine obrazovano je jedno rusko trgovačko društvo za trgovanje sa Persijom. neka od ovih društava imaju na čelu veoma visoke ličnosti. ostale iščezavaju u toku prve polovine XVIII veka. ali tek u XVIII veku stvara s e oko Moskve i Vladimira jedna prostrana tkačka oblast.

Uskoro se duhovna delatnost ne ograničava samo na Akademiju. školskih drama i političkih rasprava po naredbi Petra I. čovek vel ike naučne spreme i veoma darovit. Akademija je ubrzo počela obilno da pomaže procvat ru ske nauke. Od osnivanja Akademije nauka u Petrogradu godine 1725. koj i će se ubrzo istaći svojim radovima. U isti mah kada tako udara temelje naučnom proučavanju Rusije. njenog zemljišta i njene prošlosti. Vidi se čak kako se pojavljuju preduzeća koja su osnovali seljaci-kulučari koji zavise od bogatih spahija. — Zajedno sa primenjenom naukom koja je pr venstveno interesovala Petra Velikog. kao što su Mamesi. mogla je da u njih uvrsti. pod upravom akademika Milera. U raznim sre dinama ruskog društva poznate su već glavne filosofske. s druge strane. Jedna anketa vršena za Anine vladavine o ko 1730 godine otkriva da su mnoge fabrike. da se dokazivanje osloni na zapadnjačku nauku. veoma je teško naći slobodnu radnu snagu. ona obrazuje ruske naučnike. Rumovskog. Polasa. i da je sad potrebno. čija je plodna književna delatnost počela još za života Petra Velikog. On je napisao veliki broj teoloških dela — koja pokazuju težnju ka protestantizmu. ruska prestonica postaje kolonija zapadnjačke nauke. Stevan Javorski. i Sammlung russischer Geschichte (od 1732). naučne ili estetičke id eje tadašnje evropske književnosti. Krašeninnikova. zato. sa nekoliko retkih izuzetaka. kada je ona oko 1760 godine organizovala čitav niz naučnih ekspedicija u razne pokrajine Rusije. Jer. Duhovni život pre Jelisavetine vladavine. pored skučenosti tržišta za fabričke proizvode. pored ostalih Lepehina. opravda i propoveda ost ale careve reforme. dok njegov književni suparnik. kako bi omogućile industrijalcima da sačuvaj u izvesne povlastice. itd.ga doba je pitanje radne snage. Najglavniji od njih je isti ovaj Teofan Prokopovič. čiji reformatorski planovi ne zadiru samo u . oko 1750 godine. doprinosi još više opadanju f abrika koje pripadaju trgovcima. Teofan Prokopovič priznaje da je pora stao broj onih koji se više ne daju ubediti samo navodima iz Svetog Pisma. Nasuprot tome.5 Ali njen najveći n aučni ponos je delo genijalnog naučnika Lomonosova. nekoliko pisaca ističu se u književnos ti. i ru ske naučnike. Akademija priprema isto tako prvi ruski naučn i atlas. sadrži samo imena trgovaca. posvećenih proučavanju geografije i i storije Rusije. Zatrapezni. Ona priprema čitav niz naučnih izdanja. objavljenom oko 1760 godine. usled podjarmljenosti seljaka. jer zakonodavstvo i državna politika teže sve više da priznadu plemićima isključivo pravo — koje oni ogorčeno brane — na mužičku radnu gu. uzalud bi se tražila imena nekolicine nekadašnjih ve likih industrijalaca trgovačkog porekla. kao što su Publications géographiques mensuelles (1728). — stihova. Krašeninnikova. takav je slučaj seljaka Sokova. stvarno zatvorene i postoje samo na hartiji. ako se želi da se oni ubede. ovaj kaluđer bio je glavni Petrov saradnik u crkv enoj reformi i upotrebio je svoj književni dar da objasni. U zvaničnom registr u. jednoga od osnivača pamučn e industrije u Vladimirskoj oblasti. koja je duboko prožeta evropskim duhom. U isto to vreme Miler posećuje mnoge varoši u Sibiru i prikuplja u mesnim arhivama o gromnu količinu istoriskih dokumenata. uz saradnju Gmelina. broj fabrika koje su osnovali plemići osetno 29 3 raste. naginje ka katoli cizmu. po naređenju Petra Velikog. iako industrijalac spada u klasu trgov aca. Godine 1744 jedan ukaz naređuje da se izbrišu iz spiska i ndustrijalaca oni čije su fabrike u punom materijalnom rasulu. ipak mu nije lako da iskoristi mužike. među članovima Akademije. zvanično registrovane. Iako u početku sastavlje na isključivo od stranih naučnika. zatim čuveni zbornik kanonskih propisa Crkveni pravilnik. Uskoro posle smrti Petra Velikog. pored svojih članova stranog porekla. Gildensteda. i ovo. Falka i Georgija. čista nauka prodrla je takođe u Rusiju. spisak isključenih . koji će biti izdat 1745 godine. Učenik Kijevske duhovne akademije i Jezuitskog kolegijuma u Rimu. nalaze se naročito braća Bernuji. Fišera i jednog ruskog naučnika. gde je evropsk a nauka sjajno zastupljena. Miklj ajevi. U raspravi Osnovanost vladareve volje koju je na pisao godine 1721. Između 1730 i 1740 ona organizuje dve ekspedi cije na Kamčatku. političke. Ščegolini.

kao i u pohodu na Prut. napisana 1730 godine. Juvenala. Boaloa. I pored razlike u njihovoj književnoj delatnosti. već i u oblast opšte politike. Tatiščev. iselio u Rusiju 1711 godine. u kome on izlaže svoje ideje. On se školovao u Artilerisko-inžinjerskoj školi. Petr idu. pripada jednoj staroj bojarskoj porodici. Prokopovič. Dugo godina je upravljao metalurgiskim fabrikama u Sibiru. takođe je važan izvor za proučavanje njegove doktrine. i u sporazumu sa visokim službenim plemstvom suz bija pokušaje članova Vrhovnog Tajnog Saveta. Njegove satire pokazuju veoma jasno uticaj zapadne kulture na obrazovanu elitu tadašnje Rusije. Bajer i Gros. Godine 1732 on je naimenovan za ruskog diplomatskog prestavnika u Londonu. Kantemirova poetika proističe iz poetike Boaloa. on ostaje veran slogovnim stihovima Simeona Polockog (XVII vek). on odlazi u Nemačku i trudi se da tamo usavrši svoje obrazova nje. On sastavlja ode. sprijateljio se sa Monteskjeom. on piše još osam drugih satira. svoja ubeđenja i načela s voga života. Posle careve smrti njegov gostoljubivi dom postao je zborište prestavnika zapadnjačke nauke i kulture. i pr ikuplja švedske dokumente o istoriji Rusije. Demetriusa. Ohrabren uspehom. On prevo di na ruski delo Razgovori o mnoštvu svetova od Fošnela. geografije i prirodn ih nauka i odlučuje da upotrebi dokumente koje je prikupio te da napiše istoriju Rus ije. Antioh Kantemir je sin jednog moldavskog gospodara. Prijateljstvo koje ih veže potiče vrlo verovatno iz zajednice njihovih opštiš pogleda. U dva maha (1 713—1714 i 1718 godine). Njegova glavna de la su: Istorija Rosijskaja (Istorija Rusije) u pet svezaka. Pa i same njegove propovedi. i ne unosi nika kvu plodnu novinu. a od 1737 do 1744. Kantemir i Tatiščev pretst avljaju jednu istu duhovnu struju. Strani akademi ci druže se tu sa ruskim piscima. donela mu je oduševljenu pohvalu Teofana Prokopovčiča . kada je umro. podrobni opisi koje su oni objavili i danas su izvor za korisnu dokumentaciju. U svojim političkim raspravama Prokopovič pozajmljuje dokaze od Lokea. i njegovi Razgovori o korisnosti 29 5 nauka i škola. jedan od najvažnijih potekao je iz njegovoga pera. 29 4 oblast crkve. pune su čisto političkih ideja i daju mnogo mesta veličanju i o bjašnjavanju Petrovih reformi. Njegov Testament. Grociusa. Hobe sa. u oblastima Orenburga i Astrahanja. Pufendorfa. rođen 1686 godine. a njego . Labrijera. Ško lovao se u Akademiji. Među političkim projektima. on igra važnu ulogu kao odlučan pristalica autokratije i protivnik članova Vrhovnog Tajnog Sa veta. kad mu je bilo osamnaest godina. bavio se adminis trativnim uređenjem na jugoistoku Rusije. vrši dužnost ruskog ambasadora u Parizu. Njemu je tek tri godine kada se njegov otac. koje tada izr ađuje plemstvo. prevodi psalme. On stu pa u vojsku u Preobraženski puk. stupa u vojsku i učestvuje u Sev ernom ratu.5 Svi ovi akademici proučavali su mnogostruko razne ruske oblasti. u bitkama kod Narve i Poltave. koju je osnovao Petar Veliki i kojom je upravljao Br us. Mopertuejem i opatom Venutijem. on stvara u svome domu veoma veliku biblioteku sa delima iz istorije. i prilikom stupanja na presto carice Ane. on u njima uzima živog učešća. Njegovo o brazovanje i visoke duhovne težnje otvorili su mu pristup u parisku naučnu i književnu elitu. Kasnije. započinje jedan spev. jer sva trojica su pod jakim uplivom zapadnjački h ideja. kada je postao pretsednik Kolegijuma za rude i fabrike. Prva od ov ih satira. U izboru sadržine i njihove obrade on ide za primerom Horacija. gde proučava kovanje novca i metalurgiju. Moral od Epikteta. čija je teol oška vrednost neosporna. U pogledu stihova. čovek veoma obrazovan. među kojima su u prvom redu pesnik Kantemir i isto ričar Vatiščev. Događaji iz 1730 godine zatiču ga u Moskv i. Persiska pisma od Monteskje a. ali za svoju pravu književnu slavu ima da zahvali svojim Satirama. Od 1724 do 1726 živi u Švedskoj. gde su mu bili učitelji slavni Bernuji. Godine 1704.

a 1745 godine naimenovan je za profesora latinskog i ruskog govorništva. izvan prepreka zvanične crkve. pošto je bio bez ikakvih sredstava. pa da ipak ne bude protivan božanskom zakonu. na Pufendorfa i Gro ciusa. na primer. Nezadovoljan nastavom katoličkih kaluđera u Astrah anju. i oni su oko 1730 godine najsjajniji pretstavnici ruske duhovne elite. a zatim polazi u Pariz. napuštajući filosofska. poput nj ihovih zapadnjačkih učitelja. što dokazuje reformatorsko delo Petra Velikog. tragedije i pesme. dao u točište. vrednost laičke nauke i potrebu verske trpeljivosti. Ali sva trojica brane snažno slobodu kritičkog proučavanja. Sva trojica su isto tako odlučne pristalice održavanja auto kratije u Rusiji. ko zna na koji način. i ma da se ne slaže sa Makijavelijem i Lokeom. on je dokazao da je slogovno stihovanje protivno duhu ruskog jezika i pokazao je pesnicima pravi put. o narodnoj volji kao izvoru svake vlasti. i smatraju da politička vlast treba da proističe iz opšteg pristanka. To je Tredjakovski. drugi jedan pisac. U Parizu nalazi nove zaštitni ke u kneževima Kurakinima i strasno se predaje izučavanju matematike i filosofije. on poznaje dobro njihova del a. Sva trojica su ratni drugovi koji brane ista načela. . ističe najupornije podudarnost i slaganje načela prirodnoga zakona sa načelima božanskog zakona. Posle dve godine učenja u Akademiji slaveno-grčko-latinskoj. Ova veoma važna književna reforma postala je ka men temeljac pravog ruskog stihovanja. rođen 1703 godine. sin jednog pravoslavnog sveštenika iz Astrahanja. oni sl ožno veruju da će tada sopstveni interesi nagnati ruski narod da se izjasni za apsolutnu monarhiju. i pridaje veliku važnost Dekartovim ide jama. Tatiščev proučava (Belov) Istorisk i rečnik i Valhovu Filosofsku enciklopediju. Prokopovič. njihovo shvatanje. Ali u isti mah. i Tatiščev tvrdi da ovaj prirodni zakon može da se razlikuje od crkven og zakona. Odaje se pesništvu i piše ode. zasnivaju oni svoje političko shvatanje na teoriji društve nog ugovora. sasvim novo u Rusiji. Kantemir u svojim Satirama i Tatiščev u svojim Raz govorima o korisnosti nauka i škola zasnivaju svoje teorije na bitnim obeležjima čovek ove prirode. u oblasti politike naslanja se on na Kristijana Volfa. Razume se da se oni svi ne upuštaju isto toliko energično u kritikova nje toga pravoslavlja. Razume se. kada se vladajuća dinastija bude ugasila. Oni smatraju da je neograničena vlast vladara veoma plodan činilac napretka. prešao je taj put pešice. a to je narodni stih i njegov tonski ritam. doklegod bu de postojala vlast koju je taj ugovor ustanovio.va socijalna shvatanja od ideja Lokea i Monteskjea. posvećuje se sasvim književnosti i lingvistici. Sva trojica su pristalice doktrine o p rirodnom pravu. u Holandiji. ruski poslanik. Posle 1730 godine. k oje su sastavili ljudi slični onima koji stvaraju građanske zakone. jer se crkveni propisi. on oseća jaku želju da dopuni svoje obrazovanje na Zapadu. politička i socijalna pi tanja. on tu ubrzo dobiva mesto prevodioca u Akademiji nauk a. Jednoga dana obreo se on. i u njegovom prevodu Telemaka ima lepih stihova. direktni sledbenici Reform e Petra 29 6 Velikog. Složene i teške filosofske i polit ičke probleme postavljaju dakle sebi ovi pisci. Oni propovedaju da će društveni ugovor i dalje sjedinjavati buduća pokolenja. Njegovi savremenici videli su samo njego ve nevešte stihove i ismevali ih. No i pored svega ovoga. Oni su prema tome slobodni da izrade jedan sis tem. komplikuje tradicionalnu teori ju o božanskoj i patrijarhalnoj monarhiji. koji mora da rukovodi normalnim funkcion isanjem socijalnog života. G odine 1730 vraća se u Rusiju. On oseća još iz rane ml adosti neodoljivu žudnju za naukom. ne mogu nikako i dentifikovati sa božanskim zakonom. Oni oduševljeno tvrde da laičk o obrazovanje i kultura nisu ništa manje vredni od tradicionalnog crkvenog pravoslavlja. odlazi u Moskvu. Najsmeliji je Tatiščev. ali da će narod biti slobodan da iskazuje i nameće svoju volju. gde mu je grof Golovkin. određujući ponovo način organizovanja vlasti kada ta vlas t bude iščezla. On međutim nije toliko lišen pesničkog rada kao što se t vrdilo. razvijaju praktičnu filosofiju o „razumnoj sebičnosti” i ističu racio nalističko tumačenje pojma o opštem interesu. On tu dopunjuje svoje znanje francuskog jezika. zbog svoga visokog položaja u crkvi. Ali je njegova velika z asluga što je bio teoretičar stihotvorstva.

— Jelisavetina vladavina označava novo razdoblje u duhovnom razvitku. tome duhovnom rasadniku koji je već stvorio rusko pozorište. samo je prolazna str ana jednog duhovnog uticaja mnogo dubljeg i ozbiljnijeg. kao što su obest ili neznalaštvo ple mića. koji je bio došao u Petrograd poslom. koji u njega gomila naučne studije i građu o istoriji i geografiji Rusije. srebroljublje činovnika. čiji mladi pisci i prevodioci pripadaju ka detskom korpusu. Fjodor Volkov. i odjeci uspeha Jaroslavskog pozorišta ubrzo dopiru do prestonice. onome sinu jednoga sveštenik a iz Jaroslavlja koji će biti vođa ruskog pozorišta u drugoj polovini 29 7 XVIII veka. tapkaju u mestu. novinarstva i nastave. Carski dvor. igrajući komade Sumarokova. svoje duhovne težnje. i neusp elog pokušaja Petra I da stvori narodno pozorište. pojavljuju se uspešna sredstva za širenje književnosti i nauka: javna pozorišta. malo po malo. koje su propoveda li pisci iz 1730 godine. Šuvalova i aktivnoj saradnji Lomonosova. Sam Volkov posta je veliki tragičar. Godine 1756. To su veoma plašljivi p očeci društvene satire koja će kasnije. Ma kako mali bio. naučni i književni rad ostao je ograničen u uskom i potpuno zatvorenom krugu Akademije nauka i u grupi ci koju je oko Prokopoviča obrazovalo nekoliko književnika koji. Od 1740 do 1750. Uskoro se pojavljuju u Moskvi i Petrogradu i drugi časopisi. nemajući publike ni čit alaca. Jednoj od ovih pretstava prisustvuje i jedan mlad trgovac iz Jaro slavlja. ovaj duhovni pokret počeo je da zahvata ono što se već može nazvat i „rusko društvo. jednim ukazom stvara se u Petrogradu jedno stalno državno pozorište. Od fran cuske ono pozajmljuje svoja shvatanja. Ali prvo mesto pripada Dmitrevskom. Oni više nisu isključivo na učni. Želja za podražavanjem odvodi često u smešne krajnosti. ali će dvadesetak godina kasnije on mnogo doprineti širenju kulture i ra zvitku društvenog života očekujući da u toku XIX veka zauzme počasno mesto.Duhovni život za vreme Jelisavete. li ovo površno i besmisleno podražavanje. životni okvir i propise društvene pristojnosti. Prvi od ovih časopisa je opet akademskog porekla. za Katarine II. Posle prvih pokušaja priređivanja pozorišnih pretstava na dvoru cara Alekseja. ovaj univerzitet nije prekonoć postao prava viša škola u današnjem sm islu te reči. dobiti veći zamah. svoje estetske naklon osti i lepe manire. bilo originalnih bilo najčešće prevedenih. u njima se štampaju prilozi opšt e sadržine ili čisto književni. Ali. koj e su priređivali učenici kadetskog korpusa. Pod na slovom Ježemjesjačnija Sočinenjija (Mesečni Spisi) izlazi on od 1755 do 1764 pod uredništvom akademika Milera. I. gde ova priređuje sa uspehom dve pretstave na dvoru. Ali je izvesno da su oni začeli jedan duhovni pokret koji se neće više zaust aviti i da su ga prisilili da iziđe iz kruga akademika ili Prokopovičeve književne gru pe. kao što su povremene publikacije Akademije nauka. novog ruskog d ramskog pisca. Književnost i pozorište žive . daje primer p restoničkom plemstvu. Akademska erudicija je sasvim prognata iz njih. u čijoj trupi Volkov i njegovi drugovi iz Jaroslavlja sačinjavaju jezgro. često puta preterano. koje brižljivo kopira ko stime i manire. Između 1750 i 1760 godine pojavljuje se i nekoliko časopisa. Godine 1757 osnovano je u Moskvi jedno narodno pozorište pod upravom p isca Heraskova. za šta ima da se zahvali naporima g rofa I. ovim apstraktnim moralnim rasmatranj ima pridružuje se kritika izvesnih društvenih zala. Očaran pozorištem. koje osnivaju pisci proizišli iz ove sredine. Razume se da ne treba preuveličavati rezultate svih ovih pokušaja u oblast i pozorišne umetnosti. ali objavljuje i o pitašima morala mnoštvo članak a. čija je publika još veoma ma lobrojna. Razume se. Osnivanje Moskovskog univerziteta godine 1755. One se ponovo javljaju u obliku pretstava na dvoru. U svom rodnom gradu obrazuje on trupu od mladih ljudi.” Glavno obeležje ovoga društva je njegova težnja da podražava francuskim uzorima. označava veliki korak na putu na pretka. Jelisaveta poziva tu trupu u Petrograd. književnosti. pozorišne pretstave bile su skoro s asvim prestale u Rusiji. i satirični čla ci po časopisima počinju da ismevaju mlade kicoše koji hoće da liče na francuske „gizdavce”. Tu se razvijaju isti propisi mo rala zasnovanog na „razumnoj sebičnosti” i na načelima „prirodnoga prava”. on od lučuje da mu se posveti. nju zamenjuju l irske pesme i članci o opštoj filosofiji ili moralu. Od 1730 do 1740 godine. naprotiv. glupo kicošenje mladih gizdavaca. novinarstvo i prvi univerzitet. koji brižljivo kopira dvor Luja XV.

da se on gnuša kada „plačevna komedija” počinje da zadobiva naklon ost francuske publike. Stručnjaci koji danas proučavaju njegove naučne radove pronalaze u njima duboke ideje koje su omogućavale da se predvidi čitav niz velikih otkrića u oblasti prirodnih nauka. ulazi u Akademiju. svome zaštitniku. jeste jedno od najsnažnijih dela ruske književnosti XVIII stoleća. on u njih ne unosi nimalo nacionalnog obeležja. njega je jedna urođena i žestoka žudnja za naukom nagnala da napusti s voje rodno mesto. jer one 29 9 snažno brane slobodu naučnih istraživanja. On je pre svega veliki prirod njak. i žali se na to Volteru. Dmitrevsk i odlazi u Pariz. trudi 29 8 se da podražava prvoj dvojici u svojim tragedijama. jesu obrasci naučn e sinteze. Lomonosov je ponikao iz naro da. Iako on piše tragedije iz ruske istorije. drage njegovome srcu. gde se predaje naučnim s tudijama pod rukovodstvom slavnoga Hansa Kristijana Volfa. Lomonosov temeljno poznaje ruski jezik. Rođen 1711 godine na obalama Severnog Ledenog Mora. Zahvaljujući svojoj gvozdenoj volji. naročito kad počne da slavi lepote sev erne prirode. On još proučava metalurgiju u Frajber gu. Širina njegovog intelektualnog vidika. On ima veliki lični dar. ali danas kritika teži da mu dodeli važno mesto u književnom razvoju. ili kad dodiruje velike naučne probleme. te se u njegovim oda ma oseća izvesna izveštačena i nadmena retorika. Bez znanja svoga oca. u porodici jednoga ribara iz Arhangelska. on savlađuje sve prepreke. koji su u to vreme bili obavez ni za jednog naučnika. Tadanji najplodniji pisac. Oduševljeno se prevode na ruski jezik de la Voltera. širinom svojih pogleda. koje na mahove izbije u njegovim delima usred visokoparnih i hladnih tirada. Njegova Rasprava o poreklu s vetlosti i njegova Rasprava o korisnosti hemije. Rasina. U trenutku kada počinje da se uči od Francuske. koji izazivaju kod njega iskreno oduševljenje. koji mnogo ceni prirodne sposobnosti svoga učenika. On mora da sastavlja svečane ode prili kom raznih državnih ili dvorskih događaja. Rusija daje jednog genijalnog naučnika . U nekolikim svojim filološkim raspravama on je nazreo načela istorije jezi ka i uporedne filologije. i ot ada njegov život teče u plodnom naučnom i književnom radu. i pošto je učio u moskovskim školama. a Lafontenu u svojim basnama. on polazi 1730 godine ka dalekoj Moskvi. Njegovi planovi za gramatičku reformu su zaista značajni za sv oje doba. dubokom analizom tih pitanja. upoznaje se tamo sa najboljim tadanjim glumcima i trudi s e da se na licu mesta usavrši u veštini francuske scenske dikcije. Molijeru u svojim komedijama. smelošću kojom pokreće mučna politička pitanja. već originalan prilagođivač. čija dela obogaćuju kulturu celoga sveta. On nije rođeni pesnik. Molijera. Njegov klasiciz am je toliko revnostan. zato on nije hladan i površan podražavalac. Ali se on posvećuje takođe književnim radovima. Dugačka studija O uvećavanju i održavanju ruskog naroda koju je on predao 1761 godine grofu Šuvalovu. Čas pešice. On tu zapanjuje svoje nastavnike neobičn om snagom svoje inteligencije. a u isto vreme i primeri građanske hrabrosti. pa se 1741 godine vraća u Rusiju. pored ostalih. Njegova gramatička istraživanja visoko cene stručnjaci. Ali on nije lišen stvarnog pesničkog osećan ja. Sumarokov. on stiže do svetoga cilja svoga putovanja. i 1736 godine poslan je u Nemačku da tamo usavrši s voje školsko obrazovanje. čas sa karavanima koji idu u istom pravcu.i hrane se uzorima francuskog klasicizma. Dugo vremena je osporavan njegov p esnički dar. kao Ho rev i Lažni Dmitrij. On ume da nađe sretne obrte i upečatljive slike. Nastanjuje se u Marburgu. Režija Dmitrevskoga je isto tako prožeta tradicijama klasične francuske režije. plaćenog državnog činovnika. čistota i dubina njegove inteligencije ogledaju se i u njegovim raspravama o opštim problemima prirodnih nauka i u njegovim studijama o raznim političkim pitanjima. svo jim energičnim i izrazitim stilom. . Lomonosova. Godine 1742 postaje član Akademije nauka.

K A T A R I N A I I ( 1 7 6 2 — 1 7 9 6 ) 1. mogao je Puškin r eći da je sam Lomonosov bio „prvi ruski univerzitet”. — Katarina II imala je čudesnu sudbinu.Pred neumornom i raznolikom delatnošću ovoga genijalnog čoveka. 30 0 X I . REVOLUCIJA 1762 I POČETAK VLADAVINE Karakter Katarine II. Njoj je tek petnaest g . Ne bi se moglo bolje označiti važno mesto koje on zauzima u istoriji ruske kulture.

ona zna takođe da se jedno često ponavljano mišljenje nameće. ruskoj „Minervi”. ne prelaze granice kojima ne pristaju da se za dovolje težnje genijalnih priroda. Njen karakter se odlikuje dvema crtama koje se retko kad nalaze kod jedne iste osobe. zapodeva glupe spletke koje su mogle da za uvek upropaste sreću njene kćeri. ali ih je savlađivala zahvaljujući svojoj sreći koja joj je skoro r edovno pomagala. i da se ništa ne ukorenjuje čvršće u mozak gomile nego jedna obična istina. a ružnog i inteligentnog Paćomkina lepim i glup im Zubovom. njene str asti. Platona Zubova. Ona ume jasnovidno da izabere sredstva i načine da ostvari svoje strasne želje. pošto se brzo otarasila svoga supruga. Ona zamenjuje nežnog i otmenog Ponjatovsk og džinovskim i neobrazovanim Orlovom. Od svoje mladosti pa do pos lednjeg dana svoga dugog života ona daje dokaza o svome neverovatnom temperamentu. ne treba misliti da ona održava svoje književno koketiranje sa evropskim filosofima samo rad . drukčije rečeno. koja ju je pratila na putu. Ona ume da zadobije Jelisavetino poverenje. sam Paćomkin. U tom pogledu ona je neuporedivo vešta. Ona vlada trideset i četiri godine Rusijom. Ustvari. njena majka. Prema sasvim tačnom proračunu njoj se pripisuje dvadeset i jedan ljubimac za četrdeset i četiri godine. ona se ne us teže da iskoristi potkupljivo pero i najpodlija škrabala. proglašena je za caricu . Od 1776 do 1789 godine. jedino se krajnjom čulnošću može objasniti neverovatan broj njenih ljubavnika i bezo bzirnost sa kojom ih je često puta birala. Isprva je Jelisaveta gledala na nju sa nepoverenje m. idolom 30 1 njenih poslednjih godina. o na ipak stalno ponavlja da je krunu primila samo zato da bi odgovorila navaljiva nju svojih podanika. nego svetini opčinjenoj smelim i iznenadni m delima. da požanje ono što su posejali njeni pret hodnici.odina kada je iz jednog zabačenog kutka Pomorja prenose usred vilinskog carstva. da izvuče korist iz tuđega rada. Istina. Da bi pridobi la javno mišljenje zapadne Evrope. Pa ip ak. Ona ne p rkosi sudbini. jer se zna da je ponekad i osećajno mnogo patila. pošto je izgubio caričino srce. ona na prepreke ne udara nikad direktno i više voli da vešto ukroti svoje neprijatelje nego da ih uništi . a bilo joj je p reko šezdeset kada je izabrala poslednjeg. a nije prestala sve do svoje sm rti da nemilostivo kasapi ruski jezik svojim nemačkim naglaskom. ona se uvek trudi da se prilagodi prilikama. sa Volterom ia čelu . njena strast nije ni uzvišena ni plemenita. Površan posmatrač mogao bi se prevariti i smatr ati njenu neukrotivu energiju kao dokaz genijalnosti. i u ljubavi i u politici. Da bi nesreća bila potpuna. Ona ne p restaje da daje publicitetu prvorednu ulogu u svome „vladarskom zanatu”. koji ne štede svoje slavopojke „Severnoj Semiramidi”. Malo ona mari što je ovo tvrđenje suprotno stvarnosti. Ali. a kasnije. ostaje punih trinaest godina kao neki upravitelj njenoga muškog harema. njena kći ostaje u Rusiji. Bilo joj je dvadeset i tri i dvadeset i sedam godina k ada je izabrala svoje prve ljubavnike. ona više voli da se prilagodi prilikama i da dođe do cilja okolišnim putem. Iako se dokopal a prestola uz pripomoć nekolicine zaverenika i zahvaljujući potpori garde. Katarina je imala da učvrsti i ojača monarhiju oslonjenu na plemstvo. Zacelo bi bilo nepravično videti u njoj samo čulnost. a potvrđuje ih u njihovoj ulozi. dok na drugoj stra ni ume vešto da pridobije pohvale najvećih filozofa svoga doba. Ona zna da se publicitet ne obraća umnim ljudima. U ljubavi. koje je tada bilo konačno formirano. njeni ljubimci se smenjuju sko ro iz godine u godinu. n a blistavi petrogradski dvor. i ako je majka morala da se spakuje i vrati pokunjeno svome domu. a to su strast i vladanje sobom. razumnim iskorišćavanjem. Saltikova i Ponjatovskog. udaje se za prestolonasledn ika. strasna ambicija Katarinina pribegava neslavnim sredstvima. U politici. kao što bi se činilo sa zvanični m pesnikom. koji. kao i javno mišljenje svoga carstva. kao glumica koja je vešta da postiže uspehe na životnoj pozornici. A upravo njena narav nije ni kao u sejača ni kao u orača već kao u žeteoca koji ume. postaje poznato. a njen verenik Petar Fjodorovič izjavljuje joj grubo da ne oseća prema njoj nikak vu naklonost. Kako da se objasn i ovaj neverovatni uspeh? Najglavniji razlog njenog uspeha je u savršenom prilagođavanju radnice postavljenom zadatku. Ona je nailazila na mno gobrojne prepreke.

izaziva početak pokreta. Revolucija 1762 godine. Oni moraju sačekat i da ona bude sposobna da se stavi na čelo pokreta. kneginja Daškov. Njena zakonodavna slava nije joj dovoljna. Sa svoje strane. Umesto da neumorno radi za opšte blagostanje. Ovaj sebični optimizam njoj je urođen i on sačinjava samu osnovu njene ličnosti. Njena ljubavna veza sa Grigorijem Orlovom. ponekad sumnjiv ukus — kao u njenim imitacijama Šekspirovih istoriskih drama. domaći učitelj Katarininog sina Pavla..i svoga hvalisanja. ona je samo jedna imitacija. Početkom juna. Ali njeni odnosi sa njenim slavnim dopisnicima nisu bez izvesnog i političkog računa. Nepokolebljivo uverenje da će u svemu imati uspeha nagoni je da se pača u najraznovr snije poslove. on prostački vređa Katarinu pred svim zvanicama i preti joj neoprezno da će je prognati u manastir. Na dan 23 aprila/4 maja ona do nosi na. i kao no vinar. kak o ona rado naziva u šali svoje carstvo. za vreme jedne svečane večere u dvoru. koja je uvek van Rusije i koju car. jer je na taj način sigurna da će sva književna Evropa z nati da je ona vesela i zadovoljna te neće verovati da njoj uistini preti opasnost . I Or lovi odlažu ostvarenje svoga plana. namerava da kruniše svog učenika. On odlaže državni udar do dana kad a će Petar doći u Moskvu pre nego što pođe vojsci. Orlovi ne gube vr eme. i koji nema nijedne sopstvene stvaralačke ideje koju bi suprotstavio stvarnos ti. ona radije veruje da je o no već ostvareno i da je svet kojim ona vlada najbolji od svih mogućih svet ova. ali zaverenici još uvek ok levaju. i povlači se za izvesno vreme u samoću. pozivaju braća Orlovi u Petrograd. itd. zbog Katarinine bremenitosti. z abrinut zbog stanja svoga Holštajnskog vojvodstva. sjajnim ađutantom P etra Šuvalova. pomišlja da uputi na Dansku. a ponekad polet i duhovitos t — kao i njenim komedijama iz ruskog života. ona hoće da se pokaže i kao plodan dramski pisac. koja čeka trenutak da stupi u dejstvo. ženi isto toliko ružnoj k oliko i ništavnoj. Kada je njen muž stupio na presto. Taj sveopšti diletantizam je osobina jednog živ og i radoznalog duha. jednoga od njih. dovoljno vešto izvedena da ne bi pala ispod duhovno g nivoa obrazovanih ljudi toga doba. 27 juna/8 jula iznenadno hapšenje. oni pripremaju državni udar koji će Kata rini doneti vlast. 29 juna/1 0 jula Katarinu. koji ume veoma vešto da prima utiske. njen položaj postaje neizdržljiv. Nikita Ivanovič Panin. nerazdvojna je uostalom od njenoga ubeđenja da sve što ona čini može da bude samo savršeno. polaže odmah zakletvu. već dele novac i prikupljaju pristalice. ona piše Volteru nekoliko re daka punih namerne veselosti. Njena dela. donosi joj odmah potporu garde. Paseka. ona se iskreno divi Volterovom geniju i proučava predano dela Monteskjea i enciklopedista. dok njegova savez nica. Sve što dolazi od nje izgleda joj lepo. Ova težnja da prikrije rupe i pukotine u „svojoj kućici”. i pored nedostatka istinskog poznavanja stvari. Njoj su nepoznate one krize razočarenja od kojih često pate pravi stvaraoci. jer ona to posmatra kroz svoje ružičaste naočar e. Bobrinskog. Tada se zaverenici odlučuju da se pripreme za rad. svet jednog Orlovljevog sina. Tako ona piše mirne opise blagostanja ruskih seljaka usred najv eće gladi i neplodne godine. Sam Petar ubrzava rasplet. ali ne može da ih preobr azi. da oko nje može da bude samo blagostanje i napredak. Kada su oblaci zamračili sjaj njene vladavine. kada se trudila da prikrije svoje brige i svoje neuspehe. Ona prepušta svoga muža Jelisaveti Voroncov. gde su braća Orlovi veoma popularni. nisu bez izvesnog talenta. a kojim se obznan . T aj oprezni i hladni račundžija pretvara se kao da ga se ništa ne tiče. i Katarina potpisuje proglas narodu koji je na brzu ruku sastavio Petrov. i kao pisac jednoga uporednog rečnika sv ih jezika. Ali se ona ne uzdiže iznad prosečnosti . gde se predaje čitanju dela f rancuskih filosofa. u kojima se ponekad vidi 30 2 neznanje — kao na primer u njenim filološkim studijama. i najzad njeni članci u časopisu Vsjakaja Vsjačina (Svaštarije). a da Katarini ostavi samo namesništvo. koja se nalazila u Peterhofu. Svečano blagodarenje otsluženo je u čuvenoj sabornoj crkvi Kazanjske Bogorodice. pokazuje grozničavu delatnost. gde joj garda. i kao komentator starih hronika. Tako ona ismeva „markiza” Pugačeva i sultana istoga onog dana kada joj oni prouzroku ju najveću strepnju. — Još pre Jelisavetine smrti Katarina je odvojila svoj život o d života Petra III.

potpisuje akt o abdikaciji. Ostaje još samo da se ukloni Petar.juje njeno stupanje na presto. jedan oficir. Orlov ga je zadavio. i čija nesloga otežava već i: inače teško s tanje. Učvršćivanje vladavine. Tada Petar. na čelu garde. uoči Katarininog k runisanja. Petar joj šalje jednu poruku u kojoj joj predlaže da po dele vlast. da se podjednako ophodi i sa Grigorij em Orlovom i sa Paninom koji se nikako ne slažu. Pa ipak. U jesen 1762 godine. sva ova darežljivost nije dovoljna da joj pridobije dovoljno pristalica. Plan o Katarininom venčanju sa Grigorijem Orlovom izaziva najoštrije nezadovoljstvo među visokim plemstvom. Dok ovi smišljaju nove državne udare. Uvek na oprezi. Mnogobrojni su oni koji primaju znatne poklone u novcu i prostranim posedim a naseljenim seljacima. Izveštaji koje su strani poslanici slali iz Petrograda spomi nju često zabrinutost koja se ogleda na Katarininom licu: „Strah da ne izgubi ono što se usudila da uzme ispoljava se neprestano u caričinom držanju”. kao što mu savetuje Minih. Mirovič je pog ubljen. Petar. jer je Talicin u njemu. Mirovič. pod nadzorom Alekseja O rlova. i pored sjajnog u speha državnog udara. Zato je njena glavna briga da nar . Kada je čuo vest o revoluciji. ubijaju svrgnutoga cara. a godine 1763 da g rupa okupljena oko Hitrova smišlja ubistvo Orlova. a pored njega je i Minih. U početku. on okleva i gubi vreme. Umesto d a se povuče odmah u Kronštat. A kad a se naposletku njegov brod približio Kronštatu. otkriva se da nekoliko oficira. koji se nalazi u Oranienbaumu i koji ima sredstva da se brani sa više ili manje uspeha: on raspol aže sa oko 1. već je bilo dockan. Oni šalju odmah admirala Talicina u Kronštat sa zadatkom da privoli posadu tvrđave da položi zakletvu vernosti novoj vladarki. rade brzo i oštroumno . Njega su smestili u Ropšu. on može da otide i svojoj vojsci. Ona ide napred kao pravi po bednik. ona velikodušno razdeljuje povl astice i nagrade. a Orlovi. koji su vešti. ispred garde. potpuno o beshrabren. Pre svega. kao što im je bilo propisano jednim tajnim uputstvom. U junu iste godine jedan progla s preti da će biti kažnjeni oni koji ne budu prestali da iskazuju opasne misli i pre vratničke kritike o politici. pripremani su dugo i pažlj ivo. u Moskvi. i Katarina je primorana da ga se odrekne. U julu 1764. Katarina se trudi da učvrsti svoju vlast. koji su sačuvani. već nastavlja svoj pohod. car je potpuno izgubio glavu. pripremaju prevrat u korist Ivana Antonoviča. On se vraća u Oranienbaum u sumrak da tamo sazna kako je Katarina. ne opirući se dal je. Prijatelji postaju isto toliko opasni kao i neprijatelji. Panin nije jedi ni koji želi da se Pavle proglasi za cara i da se ustanovi namesništvo do punoletstv a mladoga cara. ka Petrovoj letnjoj rezidenciji. i tvrđava preti da će pucati na brod ako se odmah ne udalji. obučena u muško odelo. francuski ambasador. koga je on vratio i z progonstva. oni prvi traže da im se plati za usluge koje su učinili. — Tako počinje Katarinina vladavina. Iste noći 30 3 Katarina. Posle nedelju dana. zasužnjenog u tvrđavi Šliselberg. pa bile one zaslužene ili ne. Oko pet časova ujutru. Ona ne odgovara. politička atmosfera ostaje prilično mutna. ne sluša Miniha koji navaljuje na njega da što pre ode na obalu Pomorja da se tamo pridruži svojoj vojsci. Jednim potezom pera carica pretvara mnoštvo slobodnih državn ih seljaka u mužike velikodostojnika i vernih 30 4 pristalica nove vlade. za vreme jedne svađe. sa Gurjevom i Hruščovom na čelu. S druge strane. ali za vreme toga pokušaja čuvari. Katarina je izložena preteranim zahtevima onih koji su rad ili za nju i koji traže nagrade. već izišla iz Petrograda. Spiskovi daroprimaca. ali on nema nimalo uviđavnosti. piše Bretej. polazi na konju. Uskoro počinju da se snuju zavere. koja se u ratnom stanju nalazi u P omorju. ona j e primorana da obazrivo postupa sa svakim.500 holštajnskih vojnika. i priželjk uju razne povlastice. Jedan caričin proglas objavljuje da je on umro od krize hemoroida. koje ona hoće da nagradi. pokušava da sa oružjem u ruci izvede Ivana Antonoviča iz tvrđave.

ona se vraća na plan svoje prethodnice. a 28 decembra 1762/8 januara 1763 godine. on predlaže da se osnuje „jedna vrhovna 30 5 zakonodavna ustanova”. Pojedinosti ovoga obrta ostale su nerazjašnjene. Ona uviđa da toga radi treba da stvori i održava vezu između sebe i narod ne mase. pošto je raspustila komisiju koju je Jelisaveta bila obrazovala za izradu novog Zakonika. Katarina određuje buduće savetn ike. On izjavljuje da se ove nesreće ne mogu izbeći ako se „razumno vršenje zakonodavne vlasti ne poveri malom broju ličnosti izabranih u tu sv rhu. i potsećala je na pokušaj učinjen u cilju da se ograniči autokratija pre stupanja na p . Jedna od tih ličnosti odobravala je Paninu. svetoga Dimitrija. da bi učvrstila svoju vlast. čiji su veoma interesantni zaključci sačuvani do d anas. — Već u prvim mesecima njene vladavine. kažu. čije sednice otvara ona u Moskvi 1767 godine veoma svečano.od zaboravi kako je ona došla na vlast. poput probnog kamena. koji su njegovi članovi. Tada je ona. koju on naziva „Carev Savet” i koji bi bio sastavljen od šest li ca. Ona još odmah odlučuje da okupi poslanike izabrane po svim oblastima i od svih društvenih slojeva. izmenila potpuno svoj politički program i preobrazila se. da ukine seljačko ropstvo i da saobraz i zakone i običaje prosvećenim načelima koja je crpla iz dela enciklopedista. u „caricu plemića”. umesto da se upravlja prema nekoj zakonskoj odredbi. proširujući ga i da jući mu više odjeka i sjaja. pošto će konačne odluke po svim državnim poslovim a donositi monarh. jedan događaj nam otkriva. Zna se samo da su Paninovi projek ti bili saopšteni nekolikim ličnostima.” Sledstveno tome. Zatim. Sve zakonodavne mere morale bi se podnositi na pregled ovome Savet u. plemstvo. prilikom izlaganja mošti nekadašnjeg arhiepiskopa toga grada. ona isto tako posećuje Rostov. otkriva nam svoju igru. ona Volgom odlazi u Kazanj i boravi dugo u Jaroslavlju. a sva naređenja. i pre nego što se ispita sadržina njenog Nakaza. Tvrdilo se da je ona stupila na presto sa namerom da u Rusiji poseje klicu političkih sloboda. želje i težn je naroda. govori i izjave poslanika trgle iz njenih filozosofskih snova i pokazali joj da najvažnija društvena klasa. Paninovi projekti. PRVE UPRAVNE MERE (1862—1766) Postoji veoma rasprostranjeno mišljenje kako je ova „Poslanička komisija” poremetila sv e Katarinine ideje. samo povin uje samovolji neodgovornih ljubimaca. a to će reći up utstva namenjenog toj skupštini. v eć je naprotiv težila da sasvim porobi seljake i da prigrabi za sebe glavnu ulogu u mesnoj upravi. ona potpisuje proglas kojim se us tanovljava Savet. Njegov je predlog isprva prihvaćen. ma da je napomenula da je neopho dno potrebno biti uvek oprezan. pravu Katarininu političku misao. ne samo da nije usvajala njene ideje. Njeni prvi pokušaji da se približi narodu i da osvoji njegovu naklonost jes u njena putovanja do najzabačenijih delova carstva: posle putovanja u Moskvu na kr unisanje. Da li je ovo zaista tačno? Da li je Katarina morala da menja sve sv oje namere da bi ugodila plemstvu? Ne može se odgovoriti na ovo pitanje pre nego što se prouče zakonodavne mere koje je carica preduzela pre saziva Poslaničke komisije. Nikita Panin. već bi ih rešavale dobr o organizovane ustanove. da se ne bi ispustile dizgine autokratske vlasti . Zatim odjednom poništava svoj potpis. Ali su j e. da oni izlažu i pretresaju potrebe. kažu. Panin pretpostavlja da na taj način državni poslovi ne bi zavisili od ćudi izvesnih ličnosti. koji smišlja v elike planove. U isti mah on snažno ističe da ova projektovana reforma neće nimalo ograničiti samodržnu vlast vladara. 2. kapitulirala pred zah tevima plemstva. i da potvrdi svoj državni udar opštim narodnim priznanjem. U predgovoru svome projektu za jednu novu državnu ustanovu. Narednih godina ona radi na sastavljanju jednog nakaza. iako je oprezan i malo sklon ličnoj akciji. on ocrtava mučnu sliku nesreća koje prete državi kad god se politička vlast usredsredi „jedino u vladarevoj lično sti” i kada se on. i Paninovi predlozi su nap ušteni. sve proglase i druga akta vladarske vlasti da premapotpisuje j edan od državnih sekretara.

da bi ga stavila pod direk tnu vlast Senata i carice. mogli vremenom da uzdignu na step en savladara. mnogi dotadašnji porezi su povećani i mnogi novi ustan ovljeni. Usavršavajući administrativnu organizaciju. U isto vreme z natno su uprošćene i centralne ustanove ukidanjem čitavog niza nadleštava za koje se utv rdilo da su suvišna. Katarina smatra za potrebno da poveća prin adležnosti činovnika. ka o što mi nalaže moja dužnost. na šest otseka. Na dan 21 aprila/2 maja 1764 godine objavljeno je jedno „Naređenje gubernatorima”. u svakom otseku odluke su konačne. nikakvi znaci takve namere ne poj avljuju se u njegovom projektu. Potpuno prožeto načelom administrativne decentralizacije. — Iako odbija da izmeni političko uređenje carevine. Katarina je gajila to nepoveren je zajedno sa drugima. podređuj e mu mesne ustanove. rusko carstvo će postojati. Prve upravne reforme. koje su interesantne po tome što nagoveštavaju velike reforme iz 1775 godine. Međutim. u želji da uveća svoju popularnost. iskazao je bez okolišenja svoje u beđenje da pisac toga projekta. Radi toga mora da poveća poreze. koji se zanose slavoljubivim planovima i veruju da su pos tali majstori u politici jedino stoga što su živeli dugo u inostranstvu — to je slučaj s a Paninom. u k ome se nalaze ideje koje će jedanaest godina kasnije davati pravac opštoj reformi ob lasne administracije. čisto tehničke prirode. a viškovi prihoda koji su otuda proistekli potpuno su upotrebljeni za pov ećanje prinadležnosti. Ali. „ta samovolja izvesnih ličnosti” od koje je Panin upravo i želeo da zaštiti državu. uistini težio d a ograniči autokratiju u Rusiji. — i koji možda puštaju da ih zavedu „raniji primeri” — ovde se misli na pokušaj iz 1730 godine. da bi za njega bio štetan sva ki drugi režim osim autokratije”. a u isti mah ga čini potpuno nezavisnim od vladinih kolegijuma. pod vidom učvršćivanja monarhije. 5/16 jula 1762 godine. Mogućno je da je Panin. samo u slučaju neslaganja iznosi se predmet rešavanja pred opštu sednicu Senata. kojima su dodeljene razne kategorije državn ih poslova. . U početku svoje vladavine. kao što potvrđuj e Fonvizin. i da bi taj Savet. Ova reforma . ima za cilj da ubrza rad birokratske mašine. i jako nepoverljiv. Senat.resto Ane Ivanovne. počev od 1763 godine. Tako i sam obazrivi pokušaj Paninov da obezbedi poštov anje zakona prilikom rešavanja državnih poslova uliva naposletku strah Katarini. približujući suviše vladara njegovim podanicima. proglašava ga za „gospodara i zaštitnika” svoje gubernije. koji Savetu dodeljuje strogo savetodavnu ulogu. ako su donesene jednoglasno. što navodi na misao da su kritike koje su joj bile podnete proizvele na nju jak utisak. 30 6 Njeni politički pogledi. ona je smanjila za 10 kopejaka po pudu porez na so. da je ona spremna da Paninov skromni predlog smatra kao nameran nasrtaj na njenu samodržnu vlast. koju bi članovi „Carevog Saveta”. Druga ličnost. ovo naređenje daje gubernatoru neograničenu vlast nad svim granama lokalnog života. U svakom slučaju. kako bi poboljšala njihov položaj i umanjila njihovu potkupljivost . U jednom tajnom uputstvu ona pravi providne aluzije na Paninov projekt: ona govori o drskim ljudima koji sanjaju o tome da u Rusiju presade tuđinske običaje. — i ona dodaje: „Ali doklegod ja budem živa. pa da u Paninovom proje ktu otkrije zaveru protivu autokratije. koje je naimenovao car. stvorenog jednim državnim zakonom. trebalo je da neko bude jako protivan svakom po kušaju ograničavanja carske ćudi. mogao da post ane oruđe protivu vladara? Zaista. general Vilboa. poznati dramski pisac koji je bio njegov lični sekretar. čak i pre sazivanja Poslaničke komisije iz 1767 godine. Proglas od 15/26 decembra 1763 godine podelio je — prema Paninovom predlogu — najvišu ustanovu carstva. teži da zavede aris tokratsku vladu. za či je će vladavine cvetati favoritizam. Kako bi jedan skup od šest državnih sekretara. jer je ono toliko prostrano. Gubernator iz 1764 godine je — to se jasno vidi — skica b udućeg „carskog pretstavnika” ili „general-gubernatora” koje će stvoriti zakon od 1775 godine. tako su jasno određeni. moga o u ovima da pobudi želju da dele vlast s njim. Katarina ip ak ostvaruje nekoliko čisto administrativnih reformi.

— Isto tako ne izgleda — ako se oslonimo na činjenično stanje — da je K atarina isprva imala socijalne ideje kojih će se kasnije morati odreći da ne bi izgu bila naklonost plemstva.Potpunost samodržne vlasti. ali samo u izvesnim pitanjima i iz vesnim granicama. Ova Katarinina izjava nije u saglasnosti sa namerom koja joj se pripisuje da želi osloboditi seljake. i da će plemićima biti do pušteno da odlaze iz Rusije i da prelaze u strano podanstvo. nego će preći na njegove naslednike. da se zakonskim putem prizna da plemić ne može biti kažnjen bez suđenja. knezu Vjazemskom: „Plemići su ve oma nezadovoljni što ne vide da se potvrđuju njihove povlastice. ukratko. administrativna decentraliz acija. sve one povlastice koje će kasnije biti obuhvaćene Poveljom pl emstva iz 1785 godine. Socijalna pitanja. zabrana rasturanja pojedinih porodica prilikom pro daje mužika. da se plemićska titula neće više automatski dodeljiv ati državnim činovnicima kada budu unapređeni na izvesne položaje. Katarina je usvojila ovaj izveštaj i naredila da se prema njemu sastavi zakon. uprošćavanje upravnog aparata. ako bi se davala sloboda mužicima svakog imanja koje prelazi u ruke novih vlasnika. da se na njega ne mogu primeniti tel esne kazne. da u slučaju progonstva ili smrtne kazne njegovo imanje neće biti konfis kovano. a seljacima naređuje da se poko ravaju svojim gospodarima. već 13/24 jula 1762 odlučuje da će oficirski čin biti dodeljen svim plemićima u trenutku penzionisanja.” Sledstveno tome stvorena je 11/22 februara 1763 godine jedna komisija sa 30 7 zadatkom da pregleda proglas Petra III o povlasticama plemstva i da pripremi nje govo proširivanje. prilikom nereda koji su nastali na m nogim plemićkim imanjima. U početku svoje vladavine ona u dva maha postavlja pitanje mužika. 17/28 januara 1765 godine daje ona plemićima pravo da samovlasno šalju svoje mužike na robiju. Ona još nije bila stupila na presto. I tako. regulisanje zakonskim putem mužičkih dažbina. Ovi predlozi — koje se Livonska Dijeta. Ne bi trebal o zanemariti da se uradi nešto u tome pravcu. da će moći potpuno slobodno da raspolaže svoj im posedima. ona jednim naročitim ukazom izražava svoju volju „da odlučno štiti plemiće-spahije u pogledu njegovih poseda i imovine”. Zar ona dakle nije imala nikakvu nameru da posreduje u odnos ima između mužika i vlastele? Zacelo da je imala. Što se ovo nar eđenje nije odmah ostvarilo. carica ne čeka ovaj saziv da bi znatno proširila plemićska prava. požurila da baci u arhivu — zacelo su veoma . čak i ako vremenski nisu stekli pravo da ga dobiju. Ipak. to su ideje kojima su prožete mere što ih je Katarina preduzela još pre sazivan ja Poslaničke komisije i kojima će ona ostati verna i pošto bude stupila u dodir sa nj ima. Između njenog programa i izjava poslanika po jednom istom pitanju neće biti. zatim. Za mesec dana ona sastavlja jedan projekat zakona. 3/14 jula 1762 godine. Taj projekt predlaže da se pre svega potvrde sve povl astice dodeljene plemstvu proglasom Petra III. sv i bi seljaci bili oslobođeni posle sto godina. velike razlike. osim toga. Godine 1764 predl aže ona Dijeti livonskoga plemstva da ispita sledeća sredstva kojima bi se obu zdala „tiranska samovolja zemljoposednika”: odobrenje seljacima da mogu imat i pokretna dobra. osim toga. 9/20 avgusta 1765 godine ona dodeljuje monopol pečenja rakije plemićskom staležu. ona uzima u obzir potrebu da računa na pomoć vlastele. kada je na jednoj hartijici zapisala da. koji se s pr avom može smatrati kao prva skica „Povelje plemstva” koju je Katarina obnarodovala dva deset i dve godine kasnije. to je verovatno usled pretstojećeg sazivanja poslanika. kontrola nad kaznama k oje vlasnici izriču nad mužicima. kao što im i dužnost nalaže. ka o što ćemo videti. razume se. već od o voga doba. Početkom 1763 godine ona piše vrhovnom državnom tužiocu. ali da bi neposredno ukidanje seljačk oga ropstva imalo za posledicu da plemstvo ohladni prema njoj.

Za vreme Jelisavete razgraničenju je trebalo da prethodi proveravanje prava sopstv enosti svih zemljoposednika. ostajući anonimna. one samo — i važno je da se to istakn e — ponavljaju u većem obimu pokušaje Jelisavetine vlade. on a i ne pomišlja da ih oslobodi ropstva. Ali kakvo je lično mišljenje one ko ja je postavila to pitanje Nezavisnom društvu za ekonomska proučavanja? Ona ga je is kazala u zabeleškama kojima je propratila prepisku između dva kneza Golicina povodom seljačkog problema. Važnost ovoga posla za posednike je očevidna. U maju 1765 godine ona ustanovljava pod pretsedništvom Nikite Panina jednu komisiju koja dovršava. Poljenov. doktoru prava iz Ahena. Vladine odluke donesene na osnovu ovog so cijalnog programa nemaju ničega originalnog. ali o ni ne spominje njihovo oslobođavanje. da se ne prodaju bez zemlje cele seljačke porodice ili odvojeno članovi jedne iste porodice. Ova odluka olakšava razgraničavanje. Sve ove činjenice dokazuju da. ali se sa tim poslom odugovlačilo i od njeg a se naposletku odustalo. čiji je zakonski predlog dostavljen carici 1766 godine. ponavlja tu ideju. među kojima su 9 od nemačkih pisaca. i da se utvrdi iznos dažbina na dve rublje od glave i kuluk od četiri dana nedeljno. a to je upravo i otežalo izvođenje toga posla. Godine 1765 jedno „Nezavisno društvo za ekonomska proučavanja” osniva se u Petrog radu sa ciljem da ispituje ekonomske probleme. d a se seljacima dodeli pravo svojine nad žitom i stokom. On se ogran ičava na to da predloži da im se na spahiskom imanju dodele parcele dovoljne za njih ove lične potrebe i koje bi prelazile na njihove naslednike. Ona izgled a više raspoložena da reguliše mužičke dažbine. svako omeđivanje imanja izvršeno sporazumno među susedima biće priznato i potvrđeno bez ikakve kontrole. razgraničenje imanja koje je predlagao Petar Šuvalov bilo je započeto. Petar Panin ga prvi iznosi u zakonskom projektu koji podnosi carici 1763 godine i u kome predlaže da se gubernatorima da pravo da kontrolišu zloupotrebu spahijske vlasti. koji je studirao na univerzi tetima u Strasburgu i Getingenu. Onaj ruski pisac. Ona uklanja pometnju u odnosima između p . iako je položaj mužika isprva zabrinjavao Katarinu. u jesen iste godine. njegovi su članovi. predlaže tome društvu da ob javi konkurs sa nagradom za temu: „Da li je korisnije po društvo da mužik bude sopstve nik zemlje ili samo pokretnog imanja i dokle treba da se prostire njegovo pravo nad jednom ili drugom vrstom imovine?” Od 162 podnesena spisa samo je 15 primljeno za učestvovanje u konkursu.30 8 ozbiljni. Ovoga pu ta. Pri kraju vladavine Katarine II taj p osao je završen u osamnaest gubernija. da se zabrani rasturanje porodica prilikom prodaje mužika. da njeni projekti za poboljšanje njihovoga položaja iskazuju shvatanja ličnosti iz njene okoline koje poznaju to pita nje. među kojima i braća Orlovi. da se završi 1843 godine. a s amo jedan od ruskog pisca. Ona dočekuje sa ironijo m i nepoverenjem predlog da se seljacima odobri pravo zemljovlasništva. ali su daleko od toga da se u njima može videti namera da se mužici oslobo de. Jel agin. Katarina. 19/30 septembra 1765 godine jedan prog las objavljuje taj džinovski posao koji zadire u tolike životne interese posednika. Za vreme potonjih vlad avina on će se postepeno vršiti u ostalim delovima Rusije. mladi pravnik Poljenov. samo u slučaju osporavanja zvaničnim putem vlada će prove ravati prava obeju parničnih strana. a koja joj je dostavljena baš u to vreme. slika veoma živim bojama duhovnu bedu seljaka koj i su pod spahiskim jarmom. a započet u šest drugih. 5 od francuskih. sastavljanje jednog podrobnog pravilnika za opšte ra zgraničenje zemljišnih poseda u celoj Rusiji. i da se tačno utvrdi veličina mužičkih dažbina. naprotiv. da je ona šta više čvrsto rešena da ne preduzima ništa što bi u tom pogledu mog lo da izazove nezadovoljstvo plemstva. on ne odobrava da spahije budu primorane da ove ref orme izvršuju protiv svoje volje. najzad. istoga je mišljenja. Katarina ga ponovo otpočinje u velikim razmerama. veoma ugledni plemići. on smatra da vlada treba da ih na to privoli daj ući primer u selima koja zavise od dvorske uprave. No pri svem tom. — Za vreme Jelisavete. kao što smo videli. Nagrada je dodeljena Beardeu-de-Labeu. prema jednom postupku podrobno iznesenom u pr avilniku. 30 9 Opšte razgraničenje zemljišnih poseda. Ali ta ideja nije strana ni izvesnim pretsta vnicima plemstva.

„Novu Srbiju” i „Slaveno-Srbiju”. Zbog svega ovog. oni su smešteni žurno. sve ljudi sa sumnjivom prošlošću. tuđa lica mogla da prisvoje. i zato što vlada brani interese zemljoposedničkog plemstva. Odnosi između njih i koncesionara kvare s e još u početku. Zašto se na ovako mučan i skup način dovode tuđinci. kada ruski zemljoradnici. Oko prestola s u svetovni i crkveni velikodostojnici zapodeli žestoku borbu zbog ovog pitanja. razgraničavanje je iz azvalo među mesnim plemstvom izvanrednu uzrujanost. zgomilani na glinastoj i nedovoljno plodnoj zemlji u središnom delu evropske Rusije jedva ček aju da se bace na pusta zemljišta duž granica? To je stoga što su spahije zainteresova ne u pitanju naseljenosti središne oblasti. potpore i novčanu pomoć. izazvalo je žestok gnev sveštenstva. vešt i okreta n. opisani su snažno u tome delu. On im obećava svakojake povlastice. Razume se. predložio je jedno poravnanje: objaviti privremeno povraćaj crkvenih dobara svešten . Jedan svečan proglas poziva u Rusiju sve strance koji žele da o snuju naselja. o kojoj nam jedan posednik iz središne Rusije. kao i parc ele zemljišta snabdevene svim potrebnim poljoprivrednim alatom. daje živopisnu sliku u svojim Uspomenama. koji traju sve do ono ga dana kada je godine 1779 vlada poništila ugovore zaključene između državne blagajne i koncesionara. Katarina se trudi da ostvari ovaj plan u velikim razmeram a.109 stanovnika oba pola organizovano je na donjoj Volgi . zamršeni marifetluci kojima se oni s luže da bi prikrili bespravna prisvajanja pomoću kojih su uvećali svoja imanja i o koj ima većina njih jedino misli. Sječenov. bez reda i sistema. nasuprot tome. — Jelisaveta je nameravala da naseli puste oblasti duž gran ica nastanjivanjem stranih naseljenika. Želeći da sebi obezbedi na klonost uticajnih društvenih redova. omeđivanje imanja oduzimalo je nekim posednicima pravo uživanja parcela na koje oni nisu imali nikakvo pravo. naseljenici. koncesionari se žale na svakovrsna kinjenja od strane naseljenika i t vrde da su oni uvučeni u klopku kada su navedeni da potpišu ugovore čiji domašaj oni nis u shvatili. Tuđinska naselja u Rusiji. ne pokazuju se mnogo sposobni . niti da se bogatimo na račun Gospodnjega dela. gde su seljaci ropski vezani za zemlju . Posle nekoli ko bezuspešnih pokušaja. — Podržavljavanje crkvenih dobara. pokupljeni iz raznih krajeva Nemačke. Godine 1763 ona osniva „Kancelariju za pokroviteljstvo nad strancima” kojom uprav lja Grigorije Orlov. petrogradski mitropolit. Godine 1764—1765 31 0 zaključeni su ugovori sa tri koncesiona društva kojima su upravljali Prekur. u nedostatku tačnih međa. Veštinom i umešn ošću uspevali su čak nekoji da povećaju svoja imanja na račun suseda ili neobrađenog zemljišt koje je pripadalo državi. pustol ovi koji sa veoma malo savesnosti odgovaraju svojim obavezama. oduzimanje crkvenih imanja je već rešeno na najvišem mestu. jer smatraju da je privatn o zemljoposedništvo monopol plemstva.ojedinih imanja i uzroke stalnih svađa među susedima. Ona je bila osnovala na jugoistoku srpsk a naselja. On i prvi su se izjasnili za oduzimanje crkvenih dobara. 104 naselja sa 23. ono je vraćalo drugi ma imanja koja su. i ovaj njen ukaz je samo jedan taktički potez da se ocrni što je moguće više vladavi na Petra III i da pridobije sveštenstvo. Bolotov. diplomatska lukavstva. otkupljujući po skup novac ta naselja i zavodeći nad njima državnu upravu. Jer istoga trenutka kada ona objavljuje o vaj ukaz. njen ukaz od 12/23 avgusta 1762 godine završava se ovako: „Mi nemamo ni želju ni nameru da prisvoji mo crkvena dobra. Pri kraju svoje vladavine ona je bila izrad ila jedan podroban plan po kome je trebalo pozvati izvestan broj Nemaca i naseli ti ih na donjoj Volgi. Državna blagajna uvučena je u ogromne beskorisne troškove . Ukupno. te su na kraju krajeva mnogi posednici mogli biti zadov oljni zbog znatnog povećanja njihovog imanja. pribegava se sistemu koncesija. koje su se često preobraćale u smr tnu mržnju. svi Francuzi. blizu Saratova i Caricina. Katarina se požurila da zadobije naklonost svešte nstva opozivajući svečano ukaze Petra III kojima su se štetila zemljoposednička prava pr avoslavne Crkve. koje je za vlade P etra III postalo svršen čin. i baron Kano de Boregar. do godine 1768. Otuda proizilaze nemiri i neredi u naseljima.” Ali ona nije iskre na. Uzbuđenje koje je obuzelo sve vlastelinčiće. Podržavljavanje crkvenih dobara. Pite i Derua.

podržavljavanje c rkvenih dobara je tu pretstavljeno kao blagotvorna mera da se uzdigne ugled same crkve. oduševljenje koje je izazv ao među sveštenstvom ukaz od 12/23 avgusta i bacio je u zaborav nekadašnje optužbe pro tivu Petra III. Ostatak manastira i arhiepiskopija podeljen je na tri kategorije. Oduzimanje crkvenih dobara izaziva pored ostalog i jedan mučan događaj koji se ne sl aže mnogo sa prosvećenim načelima filosofije. Seljaci dobivaju naziv „seljaci ekonom ije”. i služilo je interesima plemića-spahija. ona ga pretstavlja kao početak ostvarivanja načela sav remene filosofije. kao i opšte razgraničenje imanja i stvaranje tuđinskih naselja. Iako crk vena imanja nisu ustupljena plemstvu. ipak njihovo prisajedinjenje državnom zemljišn om posedu omogućilo je vrhovnoj upravi da izdašnije razdeljuje druge svoje posede ka o poklon za učinjene usluge. Seljaci potčinjeni Kolegijumu ekonomije zadržali su ziratnu zemlju i drugu imovin u koju su pridržavali na crkvenim imanjima. U istom trenutku izbijaju na crkvenim imanjima strahovite pobune seljaka . i svakoj od njih dodeljuje državna blagajna godišnju pomoć u naknadu za izgubljena imanj a. Bio je to akt stroge optužbe protivu 31 1 sveštenstva koje upotrebljava prihode sa crkvenih dobara da bi zadovoljilo svetovn e potrebe. prihodi Kolegij uma ekonomije upotrebljavani su za razne svrhe. da bi se zamenili mnogi kuluci i razne dažbine u naturi i u žit u koje su davali manastirima. koji su se uzrujali usled opozivanja odluka Petra III o podržavljenju crkvenih d obara. koji pripadaju crkvama. Sva dobra i svi selja ci. a 161 sačuvano. a njih u stvari 991. U svojoj prepisci sa filosofima i književnicima zapadne Evrope. pod uslovom da se izdržavaju milostinjom . Umesto da posluša ove zainteresovane savete. manastirima i arhiepiskopijama potpada ju ubuduće pod nadležnost Kolegijuma ekonomije. među kojima je i Sječenov. — zatim naimenovati jedan odbor za pro učavanje toga problema. Izvesni pretstavnici plemstva predlažu da se plemićima izdadu u najam ili čak da im se prodad u imanja oduzeta od Crkve. 252 manastira zatvoreno je. imali su da plaćaju po rublju i po od glave. bez izuzetka. U praksi. ne izaziva podržavlje nje crkvenih dobara. sastavljen je od pet svetovnih članova i samo tr i člana iz svešteničkih redova. navukao je na sebe jednu nemilosrdnu kaznu zato što je žestoko p rotestovao protiv proglasa iz 1764 godine. Proglasom su dodeljeni prih odi sa tih imanja za narodno prosvećivanje i dobročinstva. Katarina se ponosi oduzimanjem crkvenih dobara. Ustvari. a zanemaruje svoju dužnost prosvećivanja naroda i milosrđe. Jelisavete i Petra III. jedan progla s objavljuje potpuno i konačno podržavljenje crkvenih dobara. koji je neka vrsta glavne probe za blisku Pugačevljevu bunu. k oji je napisao Teplov. pa je u seljačkom odelu i pod imenom Andrej V . n jena reforma. kome pretsedava knez Kurakin. i Katarina će umeti da se koristi tim preimućstvom. odgovara lo je u isti mah i potrebama države. S druge strane. ona je samo dovršila delo Ane. rashladio je. a to će reći kao or gan svetovne državne vlasti. 60.stvu — što je i učinjeno ukazom od 12/23 avgusta. 26 februara/8 marta 1764 godine. Pravilnik o radu toga odbora.000. Pošto je čameo četiri godine u jednom zabačen om manastiru na severu. a sem toga. raščinjen je. koji nikad nisu tvrdili da su učenici Voltera i enciklopedista.666. rostovski episkop Arsenije Macejevič. i ubrzo su oni počeli da se smatra ju kao jedno sredstvo za prikrivanje budžetskih manjkova.761 muškaraca. Jedan pretstavnik visokoga sveštenstva. U maju 1763 godine. proglas procenjuje njihov broj na 910.000 pobunjenika ustalo je protivu crkvene vlasti. Oni moraju da plaćaju državnoj blagajni ličn i porez. kada je objavljen. koje je već odlučeno. Ovaj odbor za crkvena iman ja. već ga samo ubrzava. ubeđeni pristalica 31 2 crkvene autonomije. što je učinjeno tri meseca kasnije. Kata rina je sva ta imanja pridodala državnoj blagajni. što povišava broj pobunjenika na 100. Ko legijum ekonomije ponovo je uspostavljen u ranijemm svom obliku. U isto vreme bune se i seljaci vezani za fabrike. Ovaj ustanak .

Iako se čini kao da slepo podražava svome uzoru. Zato ona posveću je dugačke odeljke u Uputstvu pravosuđu i školi. gde je propatio najstrašnije muke od gladi i hladnoće. očevidno. koji su se zbo g toga jako uzrujali i zatražili izvesne izmene i izostavljanja. što iz os nova menja smisao doktrine. Ono sadrži čitav niz maksima koje će kasnije ponoviti Povelja plemstva. sa zabranom da se samovoljno tumače zakoni (§ 151). Monteskje je pristalica političkih povlastica plemstva u umerenoj monarhiji. koje ima da se pokorava apsolutnom vladaru. izlažući tu izvesne humanitarne ideje sav remenih filosofa. Katarina se trudi da načini razliku između autokra tije i despotizma. a za autokratiju kaže da je to despotska vladavina. sa kažnjavanjem dela a ne namere (§ 477). i oslanjajući se na tu ideju. Prema tome. pod podelom vlasti podrazumeva ona samo raspodelu nadležnosti između raznih ustanova. ali Katarina ne ukazuje kako bi autokratija mogla da zajemči poštovanje tih načela. može savrše no da se slaže sa načelima zakonitosti. Katarina uzima u obzir plemićske povlasti ce samo u autokratskom režimu. Godine 1772. sa slobodom štampe pod izvesni m uslovima (§ 484). na primer Bilfelda i d rugih. pokušava ona da dokaže kako u ogr omnoj Rusiji jedini mogućan oblik vladavine jeste apsolutna monarhija. one nisu nimalo u suprotnosti sa tadašnjim političkim i socijalnim shvatanjima. Katarina ustvari postupa suprotno. sa tačnim o dređivanjem slučajeva kada je dopušteno uhapsiti jednoga građanina. Jedan dokument nam pruža pouzdan odgovor na to pitanje. sa jednoobraznom primenom zakona (§ 101). Ali. Prema tome. one odgovaraj u položaju plemstva. i umro 1772 godine. nasuprot despotizmu. umesto da ponovi ono što Monteskje kaže. već niz apstraktnih rasmatranja koja n am otkrivaju kakva su njena politička shvatanja. to su n avodi iz Duha Zakona. svoje doktrine i svojih ličnih težnji. ovo mišljenje je netačno. kao što i sama priznaje u svojim šaljivim pismima. d a vlast mora „da deluje pomoću svojih granica”. Hoćete li drugi jedan primer načina kako 6 Vral znači: lažljiv i brbljiv. ona smatra da su one u saglasnosti sa socij alnim uslovima koji su se učvrstili u Rusiji XVIII veka. To nije program mera koje ona namerava da preduzme. menjajući prosto dve ili tri reči u nekom izlaganju. Sem toga. Ona dakle isključuje načelo nezavisnosti svake vlasti. suprot no Monteskjeu. Uputstvo namenjeno Komisiji poslanika — čije je sazivanj e već rešeno — koje je ona napisala u vremenu od 1764 do 1766 godine. Dok Monteskje dopušta samo umerenu monarhiju. menja potpuno njegov smisao. Ono što tu odmah pada u oči. Otuda potiče ono opšte uverenje da je Ka tarina u Uputstvu. — Prve Katarinine upravne mere samo prošir uju i dovršavaju reforme koje su preduzeli njeni prethodnici. Ako se izbliza ispita. I ovde Katarina ostavlja Monteskjea na pola puta. jer on u njima vid i čvrstu zaštitu za mogućne samovolje vladara.ral6 zasužnjen u jednom kazamatu revalske tvrđave. ona tvrdi u čitavoj svojoj raspravi kako apsolutna monarhija nije d espotska vladavina. Uputstvo ističe jasno potrebu socijalnih povlastica plemstva. Svakako. Zna se da je Katarina pokazala koncept Uputstva nekolicini plemića. a to je Nakaz. Iako se tu nalaze mnoge pozajmice iz dela italijanskog kri minaliste Bekarija i izvesnih nemačkih pravnika XVIII veka. ipak izvodi iz Monteskjea preovlađuju. Otuda je ponikla . Sa očevidnim zad ovoljstvom pozajmljuje ona od njega ideju o odnosu između oblika vladavine i vreme nskih i mesnih uslova. a to će reći sa podelom vlasti (§ 149) . Ona hoće da dokaže kako autokratija. ona piše: „pomoću granica koje je ona sama sebi odredila”. 31 3 ona preinačuje ono što je pozajmila od Monteskjea? U njenom § 512. on je zazidan jednim kamenim zidom u svojoj ćeliji. Katarinine ideje na osnovu njenog „Uputstva”. sa poštovanjem zakona od strane svih građana bez izuzetka (§ 34). Da li ispravno sudstvo i dobro organizovana prosveta mogu u autokratskom režimu da zameni političke garantije koje ona odriče slobodi? Ona u to veruje. sa verskom trpeljivošću (§ 493). Što se tiče socijalnoga pitanja. Ostaje još da se vidi da li se tu Katarina nije iz bilo kog razloga udaljila od svojih shvatan ja. prepisujući jedan ode ljak glave XXV iz XII knjige Duha Zakona. samo pokrala i deje iz Duha 3akona. ova načela mogu da budu ozbiljna kočnica apsolutističkoj samovolji. tako ona.

No otkako su objavl jeni odeljci koji su bili izostavljeni iz prvobitnoga teksta. 3. imaju pravo glasa. mora imati najmanje trideset godina. Za rukovođenje izbori ma. ali da ih je Katarina na zahtev plemića izbacila. Svaka kozačka jedinica bira onaj broj poslanika koji je propisan od njihove vrhovne komande. ta legenda mora se konačno napustiti. Sinoda — Na dan 14/25 decembra 1766 godine. već Kat arine tu tvrdi. jedan poseban ukaz daje pravo glasa seljacima ekonomije i fabričkim se ljacima. Centralne ustanove imaju svaka samo po jednog pretstavnika. Ne samo da u njima ne govori o ukidanju seljačkog ropstva. Dok se poslanici plemića i varošana biraju direktnim glasanjem. poslanici državnih seljaka biraju se u tri stepena. te komisije: pretstavnici centralnih državnih ustanova. svi stanovnici koji imaju zgradu. al i one imaju dužnost da paze na izborne radnje državnih seljaka i inorodaca. i eto zašto ona u s vome konačnom tekstu čini na to samo nekoliko neodređenih i neubedljivih aluzija . m a koliki bio njihov posed. mučenja. a varoša ni jednog „starešinu” ili kmeta. da treba priznati mužicima pravo svojine nad pokretnom imovinom.legenda da su u tome konceptu izvesni članovi zakona proglašavali potrebu osl obođenja mužika. državnih seljaka. P i pravilnik o sastavu te komisije i načinu biranja poslanika. pri čemu svi plemićispahije iz toga okruga. Poslanici dobivaju plate od državne blagajne i doživotno su izuze ti od mogućnosti smrtne kazne. Da bi neko bio izabran za poslanika plemstva ili građana. Sta lno nastanjeni inorodci biraju pojednog poslanika za svaku narodnost u svakoj po krajini. mora imati najmanje dvad eset i pet godina. krunski i fabrički seljaci. Poslanici državnih seljaka birani su po jedan na svaku pokrajinu. imati zemlju ili kuću. zatim izaslanici plemstva. Bilo je mnogobrojnih uzdržavanja od glasanja među biračima svih staleža. Nekoliko izveštaja iz toga vremena pripisuju jedan deo tih uzdržavanja čas potpunoj ravnodušnosti birača. To je samo pokušaj da se ukrasi cvećem moderne ideologije jedan režim koji se oslanja na stvarne uslove ruskoga života. biti ože njen i imati decu. U ovim tačkama njeno mišljenje ne zadovoljava veliku vlastelu. javio je saziv jedne roglasu je bio dodat Pozvani su u sastav reći Senata. Mesne vlasti ne mešaju se u izborne radnje plemstva i gradova. dotada su samo trgovci i zanatlije bili članovi opštinske z ajednice. Kod koza ka se izbori vrše „prema starim običajima”. i utvrditi maksimum seljačkih dažbina i kuluka. stalno nastanjenih inorodaca i kozačkih jedinica. tada su prviput u istoriji svi građani obuhvaćeni u jednu jedinu zajed nicu pred zakonom. Ona tu izjavljuje samo da treba izbegavati ztoupotrebljavanje spahiske vlasti. Plemstvo bi ra po jednog poslanika na svaki okrug. ko ga imenuje svaka biračka skupština. ali ne i nad zemljom. Njeno Uputstvo nema u sebi ničega revolucionarnog. a da bi ne ko bio izabran za seljačkog poslanika. Svaka varoš ima po jednog izabr anog poslanika. a koju će sastaviti jedan: odbor od pet članova. Ali us koro potom. Birači moraju predati svome poslaniku jednu svesku u kojoj će biti izložen e njihove potrebe i njihove želje. da bi naglo i jednovremeno oslobođavanje velikoga broja ljudi bilo opasno. seljaci ekonomije. 31 4 građana. imaju biračko pravo. Izbori i sveske. KOMISIJA IZ 1767 GODINE Sazivanje komisije. Želja za korenitim izmenama koju ona ispoljava pre saziva poslanika nije dakle t ako velika kao što tvrdi legenda. ali mnogo više među plemićima i seljacima nego među građanima. i biti besprekornog vladanja. plemići svakog okruga najpre imenuju jednoga između sebe za „maršala plemstva”. čas njihovom otvorenom . — Za vreme celoga proleća 1767 godine vršili su se izbori poslanika i sastavljanje svezaka. naprotiv. a to će i kolegijuma. Iz nje su isključeni mužici. bez obzira na stalež. jedan proglas ob komisije koja je imala da sastavi projekt novog Zakonika. telesnih kazni i konfiskacije njihovog i manja. i sveštenstvo.

od kojih 161 od plemstva. za razliku od Katarininih Uputstava. Na dr ugom mestu. pošto se od njih bira samo po jedan na svaku pokrajinu.066 seljaci. otkako su mu te povlastice date . u svim sveskama izbegava se da se kritikuju osnovice tadašnjega r ežima. a plemići tek drugo. Izabrani poslanici doneli su u Komisiju 1. kojima se izbori ukazuju kao nova dužnost ko je oni žele da se otarase. Nekoliko velikih industriskih i trgovačkih palanki bore se uporno i ponekad uspevaju da dobiju povlasticu da budu uvršćene u sp isak gradova. Na isto držanje naila zi se ponekad u varošima. u velikoj meri. Verovatno se pretpostavljalo da će mnogi gradovi izabrati za poslanike plemiće. očevidno dele mišljenje Bolotova. Pre svega. kada se dešavaju poplave i kada su putevi neprohodni. te bi tako ovi imali većinu u Komisiji. 208 o d gradova. Daleko od toga da se vrše usred uopšte ravnodušno ti. Nekoji vide u pozivu z a učestvovanje u izborima jednu novu obavezu. Ali se tako štogod nije dogodilo: jedino je dvanaest gradova izabralo plemiće. Što su gr adski poslanici brojniji od poslanika plemstva. one se interesuju za čisto praktična pitanja . za one koji stanuju u prestonici.441 svesku. taj obrazovani spahija i pisac koji se interesuje za socijalna pitanja. da odu u svoj okrug. Putovanje od vlastelinskog doma do glavnog okružnog me sta tada je veoma teško. No mnogi i od ovih poslednjih mogu uostalom takođe biti otsutni iz svoga mes ta stanovanja. a ponekad i nemogućno za mnoge spahije. 79 od slobodnih seljaka i 88 od kozaka i inorodaca. poljoprivredne i druge. 210 građani i 1. među trgovcima. one skoro ne sadrže apstraktna i teoriska r asmatranja. koji one primaju kao neospornu 31 6 . još je teže. one posvećuju svu svoju pažnju stvarnim potrebama svakidašnjeg života. u proleće.neodobravanju vladine inicijative. Kako to da jedan Bolotov. Ovi rezultati s u. Skupa uzev. Izbori su bili zakazani u najnezgodnije doba godine. posledica izbornog sistema koji je propisala carica. Nasuprot tome. N eizbežno je da seljački poslanici budu malobrojni. jer nam one otkrivaju stanje ruskoga života i socijalna stremljenja toga doba. a kojih ima priličan broj. ove sves ke imaju veliku dokumentarnu vrednost. te da mogu odaslati svoga pretstavnika u Komisiju. Tako su poslanici iz trgovačkih redova zauzeli u Komi siji prvo mesto. U svojim Uspomenama. svi ostali gradovi izabral i su skoro isključivo trgovce. pozivajući se na proglas Petra III koji ih je oslobodio obavezne službe. odreklo svojih nekadašnjih političkih ambicija i interesuje se sada samo za 31 5 mesni život. mnogi drugi stanovnici interesuju se živo za izbore i pokazuju čvrstu želju da iskoriste svoje izborno pravo. Neredi izbijaju m eđu mužicima lišenim svoga prestavništva. ostaje ravnodušan prema sastavljanju novog Zakonika? To je otuda što se plemstvo. to je stoga što u to vreme postoji više gradova nego okruga. U izvesnim tačkama one se slažu. zbog ogromne razdal jine. Plemići iz izvesnih okruga. objašnjava svoje uzdržavan je od glasanja svojim ubeđenjem da će rezultat tih izbora biti samo prazna larma i n ekorisne spletke. 155 plemstvo. koju oni odbijaju da prime. a to je izborna oblast prostranija od svih ostalih. izbori izazivaju ovde onde prilično žive borbe oko suprotstavljenih kandidacija. koji je toliko spreman da odobri sva ku inicijativu koja se odnosi na mesne interese. Bolotov. Naposletku je poslano da zasedavaju u Komisiji 28 pretstavnika najglavnijih državn ih ustanova i 536 poslanika izabranih od naroda. Pojedinci kojim a je iz bilo kog razloga osporeno pravo glasa traže ga revnosno. koji u svojim sveskama izjavljuju da nemaju da izraze nikakvu ličnu želju. I drugi uzroci objašnjavaju uzdržavanje od glasanja. pošto su oni obavezni da vrše izvesne službe po udaljenim mestima. od kojih su 10 sastavile c entralne ustanove. koje je p re trideset godina onako žarko želelo da uzme učešća u centralnoj zemaljskoj upravi da bi pokušalo da izvojuje za sebe socijalne povlastice. i zato ima više uzdržavanja kod plemićskih birača nego kod va roških.

Državni seljaci suprotstavljaju se u isti mah i trgovcima i plemićima. ali i plemići. tražeći da se to 31 7 pravo uskrati plemstvu. i koj u sve sveske zahtevaju. školu. sednice Ko misije svečano su otvorene u prisustvu carice. Ali. Početak rada Komisije. najupornije. i traže da nad njima mogu naročito da izriču svakojake kazne. da bi „plemićski red bio odvojen na osn ovu svojih prava i povlastica od ostalih ljudi drugoga ranga i porekla”. mučenja. Prema mužicima oni igraju dvostruku ulogu. a to je jedan spahija iz oblasti Kostrome. One se ne bave političkom metafizikom kao Katarina. socijalne pregrade spremne da popucaju. već traže da se vlast približi narodu i da se na licu mesta pobrine o bitnim potrebama zajednic e decentrališući registrovanje svih civilnih radnji i poslova. one se više ne slažu. ona ga teško pritiskuje poreskim nametima. oni se izjašnjavaju protiv zahteva trgovaca koji traže monopol trgovine. utoliko će moći više da plaća spahiji. ribolova. što je uostalom u skladu sa njihovim interesima. Najzad. bez lekara. koja pokazuju da su. da plemići budu izuzeti od primenjivanja smrtne kazne. S druge strane. sve sveske se slažu u pitanju opšteg u ređenja države: one ostaju čvrsto pristalice jedne države zasnovane na tačnom određivanju pr ava i dužnosti svakog staleža. za kojim u to vreme žude svi slobodni staleži. Carica ima da ga izabere između tri kandidata. oni polažu pravo da uživaju i povlastice drugih s taleža. S druge strane. Pošto je on z . jer su n jihovi interesi ponekad potpuno suprotni. naročito pravo da se bave trgovinom i da imaju fabrike i industriska pr eduzeća. itd. Plemići uporno traže proširenje svojih povlastica. S jedne strane. razume se. da je bez škola. oni u isti mah žele da sa plemstvom dele pravo da imaju muži ke. gde se deca plemića ne bi mešala sa decom iz nižih staleža. vršenje lekarske p rakse. trgovci traže pravo da mogu trgovati i imati fabrike i industriska preduzeća kao povlasticu njihovoga staleža. One traže pored ostalog i potpunu slobodu raspolaganja svim zgradama na njihovom posedu.činjenicu. od kojih dvojicu predlaže Komisija. da bude stvorena jedna no va škola za plemiće. Sve bez izuzetka traže smanjivanje poreza i dažbina. pa čak prema pojedinim sveskama i hapšenja. telesnih kazni. traže takođe ukidanje ili smanjenje mnogih posrednih poreza i dažbina. Bibikov. Na trećem mestu. podrazumevajući tu i robi ju sa progonstvom. itd. one konstatuju da. sve one traže uporno administrativnu decent ralizaciju. to je isključivo pravo posedovanja zemlje i mužika. seljaci i građani čine to. Ona je izabrala ovoga trećeg. oni opisuju b edu seljaka u najživljim bojama i revnosno ih uzimaju u zaštitu od zahteva poreskih vlasti. iako država daje malo stanovništvu. ona koja treba da stvara razliku između plemstva i drugih staleža. u trenutku kada treba da se sast ane Komisija. ispoljiće se jasno u tok u poslaničkih diskusija. k ao i opozivanje zakona koji ograničavaju eksploataciju šuma. Oni takođe uporno traže da se mesna upravna vlast preda u r uke činovnicima koje bi biralo plemstvo. One ubedljivo pokazuju da je unutrašnjost zemlje potpuno žrtvovana prest onici i da je lišena svih blagodeti kulture. Na četvrtom mestu. S druge strane. Ali glavna povlastica. a jednog vrhovni državni pravobranilac. konfis kacije imanja. samo u granicama koje im nameće taj režim traže one da se zadovolje njihove najpreče potrebe. oni teže da pojačaju svoju vlast nad mužicima. Najzad. mineralnih bl aga. iako oslobođeni neposrednih poreza. bankarski kredit. oni ustaju protiv nepo pustljivosti plemića koji hoće da zadrže za sebe pravo da imaju mužike. kad treba to izvesti. pošto ukoliko seljak bude m anje plaćao poreskim vlastima. Zato on i zahtevaju da iznos novčane kazne za uvredu nanesenu plemiću bude povećan. — Na dan 30 jula/10 avgusta 1767 godine. nad kojima oni žele da budu jedini gospodari. S jedne stran e. da njeni s tanovnici ne mogu da svrše nikakav građanski posao a da ne idu u prestonicu ili u gl avni grad pokrajine. Potrebno je pre svega naimenovati j ednog pretsednika ili „maršala”. jer i on i sami žele da se odadu trgovačkim poslovima. Ali. jer i oni p riželjkuju to pravo. Ova razilaženja u gledištima. u isti mah kada traže za sebe izvesne isključive povlastice.

Svi ostali zahtevi izazvali su žive kritike. Od 20/31 avgusta do 11/22 septembra 1767 godine. Suprotno ovome. dopuštenje da uz mu u zakup prazna zemljišta koja pripadaju državi i da smeju trgovati po vašarima i gr adskim tržištima. Mudra. što bi se one delimično renele na trgovce. Katarina se odriče onih dvaju prvih epiteta. on pokušava da dokaže kako je Petar I smatrao Tablicu rangova samo kao jednu . Debata o službenom plemstvu. dvanaest svezaka slobodnih seljaka pročitano je i pretreseno. Mati