P A V L E N

M I L J U K O V ,

A R L

S E N J O B O S ,

L U J

E Z E N M A

I S T O R I J A R U S I J E

P O N OV L J E N O I Z DA N J E

ZAG REB 2 00 9. I S T O R I J A R U S I J E N A PAV Z I . E TA I S T O R I J A R U S I J E , N A R O D N A K U L T U R A , B E O G R A D 1 9 3 9 . Saradnici pri originalnom izdanju: Kamena Dalmeda, profesor univerziteta u Bordou; General G. Danilov, ran iji naelnik taba ruske vojske; P. Gronski, raniji profesor politehnikog instituta u Petrogradu; A. Kizeveter, raniji profesor Moskovskog univerziteta, profesor uni verziteta u Pragu; V. Mjakotin, profesor univerziteta u Sofiji; B. Mirkin-Gecevi, raniji profesor univerziteta u Petrogradu; L. Niderle, honorarni profesor unive rziteta u Pragu. Prvo izdanje je bilo prepuno tamparskih greaka i nedoslednosti u prevodu, zbog urbe izdavaa pri objavljivanju knjige. Tako se dogaalo da su iste linosti prevedene na razliiti nain - esto na susednim stranicama. Veina tamparskih greaka je ispravljena u ponovljenom izdanju, prevodi su ujednaeni, a jedina intervencija u tekstu je tran skripcija Potemkin mesto Paomkin, koje je potpuno neubiajena u srpskom jeziku i u ono vreme (pre Drugog svetskog rata). R E DA K T O R P O N OV L J E N O G I Z DA N J A O G N J E N E K U L J I C A S A D R A J P L T S I E E E S A L I : M I L J U K OV, R A N I J I P RO F E S O R M O S KOV S KO G U N I V E R TA , N J O B O S , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T E TA , L . E Z E N M A N , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T

Predgovor 12 KNJIGA PRVA Od poetaka do smrti Petra Velikog Izvodi za istoriju Rusije i ruska istoriografija 12 I. Geografska slika Evropske Rusije 25 II. Kratak pregled preistorijske arheologije ruske zemlje 39 1. Preslovensko doba 39 2. Slovensko doba 46 3. Starine okolnih neslavenskih naroda 48 III. Ruske zemlje od poetka do kraja tatarske najezde 50

1. 2. 3. 4.

Slovenska plemena i stvaranje kijevske kneevine 50 Kijevska kneevina i ruske zemlje u XI i XII veku 54 Pokrajinski ivot ruskih zemalja u XII i XIII veku 65 Tatarske najezde i njihove posledice 70

IV. Moskva, Rusija i ujedinjenje ruske zemlje 74 1. Severoistone kneevine u XII i XIII veku i stvaranje moskovske kneevine 74 2. Moskovski kneevi 76 3. Ivan Trei Vasiljevi 80 4. Vasilij Trei 86 5. Ivan etvrti Grozni 87 V. 1. 2. 3. Doba nemira i dolazak Romanova na vlast 95 Politiki nemiri i plemiska reakcija 95 Socijalni nemiri narodne rulje 98 Tuinsko meanje i narodno buenje 100

VI. Prvi Romanovi: od Mihajla do Petra Velikog 104 1. Mihail Fjodorovi 105 2. Aleksej Mihailovi 109 3. Sjedinjenje Malorusije sa moskovskom dravom 116 4. Unutranje ureenje u XVII veku 126 5. Preobraaj ivota i obiaj pod tuinskom vlau u XVII veku 131 6. Crkvena reforma i crkveni rascep 137

2 7. Duhovni ivot u XVII veku 139 8. Knjievni i umetniki ivot u XVII veku 144 9. Neposredni prethodnici Petra Velikog 148 VII. Petar Veliki 154 1. ivot i rad Petra Velikog do rata na severu 155 2. Ruenje staroga poretka 166 3. Prva sistematska reforma 183 4. Posle Poltave 192 5. Rezultati reforme: haos 201 VIII. Petar Veliki (nastavak) 205 1. Od Baltikog Mora do Kaspijskog jezera 205 2. Obnova 208 3. Socijalne posledice Petrove reforme 223 4. Narodna prosveta i reforme crkve 228 5. Nezadovoljstvo zemlje i carevia 237 KNJIGA DRUGA Poslednici Petra Velikog, od autokratije sa podrkom plemstva do birokratske autokratije IX. Od Katarine Prve do Katarine Druge 247 1. Katarina Prva i Petar Drugi 247 2. Ana Ivanovna 252 3. Ivan esti 263 4. Jelisaveta Petrovna 268 X. Od Katarine Prve do Katarine Druge (nastavak) 279

1. Petar Trei 279 2. Unutranje stanje u Rusiji u prvoj polovini XVIII veka 283 XI. Katarina Druga 301 1. Revolucija 301 2. Prve upravne mere 305 3. Komisija 314 XII. Katarina Druga (nastavak) 325 1. Spoljni rat i Pugaevljeva buna 325 2. Zakonski rad 332 3. Spoljni rat 340 4. Kraj vladavine 346

3 XIII. Pavle Prvi i unutranje stanje 351 1. Pavle Prvi 351 2. Ekonomsko i socijalno stanje krajem XVIII veka 359 3. Duhovni ivot u Rusiji u drugoj polovini XVIII veka 367 XIV. Aleksandar Prvi 375 1. Liberalna reforma 375 2. Reakcija 387 3. Materijalni i duhovni napredak za Aleksandra Prvog 394 4. Spoljna politika 397 XV. Nikola Prvi 412 1. Stupanje na presto 412 2. Poetak vladavine 419 3. Konzervativna politika i rad dravne uprave (18311855) 433 XVI. Nikola Prvi (nastavak) 447 1. Vlada i duhovni ivot Nikole Prvog 447 2. Spoljna politika 458 KNJIGA TREA XVII. Aleksandar Drugi 472 1. Kraj rata na istoku 472 2. Doba velikih reforma 474 XVIII. Aleksandar Drugi (nastavak) 505 1. Ocevi i deca 505 2. Poeci revolucionarnog pokreta 510 3. Reakcija i teroristiki pokreti 518 4. Evropska politika i ekspanzija u Aziji 536 XIX. Aleksandar Trei 557 1. Pobeda reakcije 557 2. kolska i duhovna reakcija 572 3. Ekonomska politika 578 4. Spoljna politika 581 XX. Nikola Drugi 587 1. Odravanje reakcije 587 2. Ekonomski i finansiski rad 591

3. Porast opozicije i priprema revolucije 597

4 4. Spoljna politika 604 XXI. Nikola Drugi (nastavak) 618 1. Prva revolucija 618 2. Od manifesta do sastanka Dume 631 3. Prva Duma ili Duma narodnog preziranja 643 4. Od prve do druge Dume 650 5. Druga Duma 653 6. Trea Duma ili Duma plemia 657 XXII. Nikola Drugi (nastavak) 665 1. Spoljna politika (1905-1914) 665 2. Spoljna politika (1914-1917) 678 3. Uloga Rusije u Svetskom ratu 685 XXIII. Nikola Drugi (nastavak) 701 1. etvrta Duma 701 2. Revolucija iz februara 1917 712 XXIV. Rusija pod sovjetskim reimom 733 1. Ratni komunizam i Lenjin 733 2. Nep i borba o vlast posle Lenjina 747 3. Petogodinji plan i Staljinizam 760 4. Kulturna revolucija 771 Napomena o ovom izdanju 783

5 P R E D G O V O R I Ova Istorija Rusije ponikla je iz saradnje nekolicine ruskih istoriara koje je ve lika katastrofa izgnala iz njihove otadbine. Ona je zajedniko delo ljudi vinih isto riografskom poslu, koji su hteli omoguiti Francuskoj da se koristi njihovim znanj em steenim u Rusiji. Onaj koji je, zajedno sa g. L. Ezenmanom i sa mnom, zamislio ovo delo i rukovodio njegovim stvaranjem, g. Miljukov, ije su radove o ruskome d rutvu istoriari ve ranije visoko cenili, nosi ime koje je danas postalo slavno irom celoga sveta zbog njegove dravnike uloge. On lino napisao je veliki broj odeljaka o voga dela, esto najoriginalnijih i najvanijih, a posebice glave o revolucionarnoj krizi u XX veku kojoj je prisustvovao kao svedok i u kojoj je uestvovao kao sudel ova. Pisci ovoga dela hteli su da prue francuskim itaocima rezultat prouavanja vrenih u Rusiji po arhivskim dokumentima, privatnim dnevnicima, memoarima i prepiskama , prouavanja koja su veinom skoranjega datuma, malo poznata u Francuskoj, i iz koji h je ruska istorija izila obnovljena. Nije potrebno naglaavati korisnost ovakvoga dela. Francuz, eljan da upozna prolost ovoga velikog naroda, ija uloga u oveanstvu raste iz dana u dan, ne moe jo i danas da nae delo koje bi potpuno zadovoljilo njegovu opravdanu radoznalost. Jer na franc uskom jeziku postoji veoma mali broj knjiga o istoriji Rusije. Najpounija Istorij a Rusije od Ramboa, opravdano cenjena u svoje vreme, pretstavlja danas samo istoriska znanja sa kraja XIX veka; ona ak ponekad prua izopaenu sliku ruske istorije usled uticaja francusko-ruskog saveza i tenje za preteranim divljenjem caristikom reimu. Mala Istorija Rusije od Platonova, prevedena na francuski, moe imati za cilj samo da prui ukupan pregle d, i ona se zaustavlja na pragu savremenoga doba. Niz monografija Vasiljevskoga o najglavnijim ruskim vladarima i njihovoj okolini sainjavaju sjajnu zbirku, zani mljivu i prijatnu za itanje, dramskih i skandaloznih anegdota; ali ona ne moe da p retstavlja istoriju ruskoga naroda. Mnogo temeljnija dela nemakih pisaca, Hermana , Briknera, imana, Heea i telina, nisu prevedena na francuski; ona, uostalom, i ne sainjavaju povezanu celinu. Da bi popunili tu prazninu, pisci i izdavai ovoga dela odluili su da objave na f rancuskom jeziku jednu celokupnu istoriju ruskoga naroda od njenoga poetk a. Oni su eleli da prue istorisku sliku svih vidova ruskoga ivota, unutranj ega politikog reima i spoljne politike, kretanja stanovnitva i organizovanja drutva, zemljoradnje, industrije i trgovine, knjievnosti i umetnosti, nauke i prosvete. Pokuau da objasnim zato mi se ini da su oni u tome poslu uspeli, i eleo bih isto tako da rasvetlim razliku u gleditima izmeu ruskih istoriara i onih koje u Rusiji naziv aju zapadnjacima.

6 II Opti plan ovoga dela dri se koliko god je moguno hronolokoga reda, to je prirodno za svaku istoriju. Kaem koliko god je moguno, jer ma da je celina podeljena na hronol oke periode, ipak je bilo potrebno da se u svakom od ovih perioda opiu odvojeno i uzastopno grupe raznorodnih pojava: politikih, socijalnih, ekonomskih i duh ovnih. Granice izmeu perioda uzete su iz unutranje politike; ona prua ok vir najmanje proizvoljan, jer se jedino dejstvo dravnih vlasti prua kroz sve oblas ti narodnoga ivota, a utoliko pre u jednoj zemlji gde je vlada, imajui pred oima sa mo jedan jedini cilj, uvek zavisila od volje jedne jedine linosti, i gde su presu

dni dogaaji bili promene na prestolu. Pravilna srazmera odrana je izmeu uzastopnih perioda kao god i meu raznorodnom graom . Niko se nee iznenaditi to izlaganje dogaaja postaje sve obimnije ukoliko se pribl iuje naem dobu. Opravdano je to se brzo prelazi preko svih poetnih vekova zakljuno sa krajem XV veka; jer oni ne samo da su malo proueni zbog nedostatka dokumenata, n ego su skoro bez dogaaja zbog nedostatka ljudi. Ta zemlja, gde naseljavanje tek b ee otpoelo, imala je tada veoma razreeno stanovnitvo u kome se nije jo mogao da ispol ji skoro nikakav javni ivot. Isti sluaj bio je i u svima evropskim kolonijama u pr vim vremenima kolonizacije. Isto je tako opravdano dati mnogo vie mesta XIX veku, dobu kada je ruski narod, postavi najmnogobrojniji narod itave Evrope i mnogo vei od svih ostalih, poeo da ivi snanim ivotom koji je do sitnica poznat iz ogromne gomi le najverodostojnijih dokumenata. italac se nee poaliti, nadam se, to vidi kako se u veava obim izlaganja kada se doe do poslednje revolucije iz koje je neposredno pot ekao sadanji reim u Rusiji, utoliko pre to je pisac te povesti, kao svedok i znaaja n sudelova, tada bio na najboljem poloaju odakle je mogao da posmatra tu krizu i d a upozna njene najtajnije opruge. Ne treba se isto tako uditi to e se naii na vie pojedinosti iz unutranje nego iz spolj ne politike, a naroito kad bude potrebno da se objasni jedna od najoriginalnijih pojava u istoriji Rusije: one neobine inicijative samodrca, one nepredviene samovol je koje odluuju o budunosti jednoga velikog naroda. Krvava oprinina Ivana Grozno g, revolucionarni ukazi Petra Velikog, zakonodavni prohtevi Katarine, mistina matanja Aleksandra I, liberalni pokuaji Aleksandra II, sva ta dela ruskih samodraca mogu se objasniti jednome zapadnjakom itaocu samo pomou podrobnog prouavanja ivotnih prilika za vreme svakog poj dinog vladara, dok odnosi sa drugim dravama, koji pretstavljaju grau spoljne polit ike, ulaze u zajedniku oblast istorije Evrope koja je naem itaocu ve poznata. U tom podruju bilo je dovoljno izneti tano posebna stremljenja i postupke ruske vlade; i u tom pogledu obim izlaganja je veoma proiren, naroito od godine 1876. Najnoviji deo za itaoca je, razume se, istorija drutvenog, ekonomskog i duhovnog i vota. O kretanju stanovnitva, tako vanom u toj zemlji veoma

7 skoranjeg i veoma brzog naseljavanja, o stvaranju velikih industr iskih preduzea, o uveanju proizvodnje i trgovine italac e nai veliko izobilje obaveten ja, cifara i karata. Tu e se videti koliko Rusi u statistiku imaju po verenja (koje je na Zapadu veoma poljuljano) i koliko im je u vo lji izraunavanje procenata, u emu sada boljevici idu do besmislenosti, jer u desetn im razlomcima izraunavaju procenat svoje industriske proizvodnje koja je jo u povo ju. Jedno veoma zanimljivo otkrie za Francuze, koji su tako malo obaveteni o unutranjem razvitku ruskoga naroda, bie objanjenje dveju najoriginalnijih crta ruskoga drut va, a to je prelaz u plemstvo vladarevih slubenika, i preobraaj seljaka u robove; jer se u tome najjasnije vidi obratni tok drutvenoga razvitka u Francusk oj i u Rusiji. Dok su u Francuskoj, zemlji koja je veoma davno poela da se obrauje , ratnici kao posednici velikih oblasti sami sebe proglasili za plemie za vreme m eusobnih ratova, i dok su se seljaci, veoma davno vezani za zemlju kao sebri, postepeno uzdizali iz ropstva do slobodnog posedovanja zemlje preobraajem njihovih odnosa sa velikim posednicima, pri emu je kraljeva mo mogla da ig ra samo sporednu ulogu, - u Rusiji je, naprotiv, vladar silom svoje svemoi, a iz potrebe za zajednikom odbranom od susednih naroda, stvorio jednu klasu ratn ika koji su za vreme svoje slube nagraivani ustupanjem zemlje u veom a siromanom i jo neobraenom kraju, gde je zemlja, kao jedini izvor bogatstva, d obijala vrednost samo radom seljaka. Da bi izdravala ratnike, a tako isto d a bi prikupila potreban novac najpre za danak tatarskome hanu a poznije za dravne izdatke, dravna uprava je postepeno vezivala za zemlju zemljoradnike bez kojih o na ne bi davala ni dug ratniku ni porez caru. Ratnici, postavi najpre nasledni po sednici svoje zemlje, a potom u XVIII veku osloboeni svake obaveze i ovlaeni da pos tupaju po svojoj volji sa seljacima vezanim za njihov posed, stekli su veoma vis

ok poloaj koji ih je najzad izjednaio sa plemstvom ostalih evropskih zem alja. Seljaci, privezani za odreeno zemljite i ostavljeni na milost plemia, s pali su sa poloaja slobodnih zemljoradnika na stupanj sebarstva, koje se jedva ma lo razlikovalo od ropstva antikoga doba. Duhovni ivot obraen je u ovoj knjizi onim hronolokim redom to ga je nametnuo politiki ivot, sa naroitim isticanjem razliitih vidova koje je taj ivot dobijao u raznim per iodima, i to vie sa gledita istorije nego sa gledita umetnosti. Vanost jednoga dela ili jednoga pisca odmerena je prema mestu u razvitku ruskoga duhovnog ivota vie ne go prema njegovoj estetskoj vrednosti. Poetna natucanja ruskoga knjievnog ivota, ti pokuaji nezgrapni za nae zapadnjake oi, obraeni su sa isto toliko obzira, a ponekad i sa vie ljubavi kego remek dela XIX veka, iji su zraci obasjali itavo oveanstvo. Nauni ivot, zapoet u Rusiji najpre u obliku vebanja u tehnikim zanatima, dugo vremena bio je samo popularisanje radova evropske nauke; on je morao da saeka drugu polo vinu XIX veka da bi se uzdigao do visine originalnih istraivanja. On je mogao da zauzme samo skromno mesto u slici ruskoga ivota.

8 A naprotiv, dato je - i to opravdano - najire mesto istoriji nastave, koja je prirodna dopuna istorije nauka. III Nije samo istoriska sadrina ovoga dela pouna za itaoca, ve isto tako i gledite sa kog a ruski istoriari posmatraju istoriju svoje otadbine. Oni dovoljno poznaju Rusiju i Evropu, te zapaaju tesne veze koje ih spajaju; oni dakle nisu dolazili u iskuenj e da osobine svojstvene ruskom narodu pripiu azijatskom poreklu ili temperamentu. Oni su se u dovoljnoj meri oslobodili iluzija sveslovenskog romantizma, te vie n e veruju da je ruski narod pozvan da preporodi evropske narode u ime jednoga nov og shvatanja ljudskoga ivota. Oni znaju da je njihov narod po poreklu evropski na rod, stvoren kao i drugi okolni slovenski narodi ujedinjavanjem nekolikih st alno nastanjenih plemena pod vlau jednoga ratnikog voe. Poto je u istoriski period ula mnogo docnije nego zapadna Evropa, Rusija je u XII veku dostigla otprilike i sti stupanj razvia evropskih naroda koji je Francuska dostigla u VIII a Nemaka u X veku. Bilo je to doba pre feudalnog reima, kada je zemlja bila podeljena izmeu kn eeva od kojih je svaki imao oko sebe krug ratnika. Dva dogaaja usled geografskog p oloaja Rusije na granicama Azije prelaz u pravoslavlje krajem X veka i najezda i gospodarenje Tatara od XIII veka, najpre su je odvratili a potom sasvim odvojili od evropske zajednice i bacili u usamljenost koja je zaustavila njen razvitak. Ona je ponovo dola u dodir s Evropom tek posle ponovnog zakanjenja, te je zaostala za pet ili est vekova, i nije imala ni viteki stale, ni gradsku buroazi ju, ni Renesans, ni Reformaciju, ve je bila potinjena svevlasti jednoga jedinog vl adara, samodrca ruskih zemalja, ija je vlast bila tiranska, jer je bila liena konica a ristokratije i oblasnih zlasti koje su u Srednjem veku ponikle u Evropi i ogrania vale ak i vlast apsolutnih monarhija. Dovde su ruski istoriari saglasni s nama, se m to umanjuju vanost tatarskoga gospodarstva. Ali posle narodnoga otpora u poetku XVII veka protivu pokuaja Poljske i vedske, i im je Rusija ponovo dola u stalan dodir sa evropskim narodima, koji su bili odmakli u prosveenosti, itav njen unutranji ivot ukazuje se nama zapadnjacima samo kao kopi ja reima, obiaja i shvatanja Zapada. Petar Veliki stvara vojsku i flotu po uzoru n a Evropu, Senat, vea i finansiski sistem po uzoru na vedsku, a Sinod po ugledu na protestantske crkve; kneevi i kneginje nemakoga porekla u XVIII veku obrazuju plem stvo, plemiske sabore, zanatska udruenja i buroaziju po nemakom uzoru. Aleksandar I ugleda se na Napoleona, a Nikola I upravlja svojom vojskom po pruskom nainu; Alek sandar II zavodi u Rusiji francuske sudove i porote, univerzitete i gimnazije ka o u Nemakoj, a mesne i pokrajinske sabore kao u Evropi; pa i Duma Nikole II stvor

ena je po nemakim uzorima. Za ta dva veka nazivi ustanova, inova i poloaja su skoro uvek zapadnjaki; tu su odbori stvoreni po zapadnjakoj modi

9 da pripreme sve reforme, i ideal ruske dravne uprave ostao je uvek prosveeni despot izam iz evropskog XVIII veka. Isti je sluaj i sa opozicijom. U svima svojim uzastopnim oblicima ona je uvek trai la svoj ideal u politikom i socijalnom reimu pozajmljenom od zapadnjakih praksa i t eorija. Dekabristi iz 1825 godine traili su ustavnu monarhiju po ugledu na francu sku, a liberali iz 1860 godine parlamentarnu monarhiju po ugledu na englesku; re volucionari posle 1875 godine radili su za evropski socijalizam, a komunisti za nemaki marksizam, i najvii stupanj originalnosti to ga je Rusija postigla sastoji s e danas u tome da ostvaruje jednu teoriju koja je u Evropi ostala u stanju utopi je. Nije samo u politici Evropa sluila kao uzor. U svim oblastima ivota, u zemljoradnj i, industriji, trgovini, knjievnosti, umetnosti, nauci, nastavci, u nainu o devanja, drutvenim obiajima i zabavama, Rusija je dobivala potstrek od Zapada, usv ojila njegove prakse i sledovala njegovim modama. Njena knjievnost je otpoela prev oenjem i preraivanjem zapadnjakih spisa, a njena nauka popularisanjem evropske nauk e. Takav utisak ini istorija Rusije na duh jednoga zapadnjaka. Ali, kada se taj dugak i niz podraavanja posmatra sa ruskoga gledita, on dobija sasvim drugi izgled. Panju ruskog istoriara ne privlai vie strani uzor, nego rad izvren u Rusiji da bi se taj uzor prilagodio prilikama ruskoga ivota. I upravo taj rad na prilagoavanju postaje za njega glavni predmet prouavanja; reklo bi se da evropski uzor postoji tek od trenutka kada je nekoji saradnik ruske vlade saznao za njega. Zbog toga ruski is toriar veoma briljivo prouava pripremne radove za reforme, careve line utiske ili mat anja, uticaje koji su vreni na njegovu volju, suparnitva u njegovoj okolini, raspr ave u njegovom kabinetu ili u odborima kojima je stavljeno u dunost da ispitaju t a pitanja, prouavanja to su ih vrili njegovi saradnici, izmene unete u prvobitni na crt, oblik konanih odluka i mere preduzete za njegovu primenu. Ruski istoriar se i nteresuje ak i za neusvojene nacrte, jer oni bacaju svetlost na shvatanja male gr upe upravljaa i upoznaju nas sa oseanjima, predrasudama i otporom onoga to se u Rusiji smatra za javno miljenje. Francuski italac moe uostalom samo da se raduje ovakvoj sklonosti ruskoga duha, je r upravo ta neprekidna tenja da se podraavanja Zapadu pretstave kao ruski pronalas ci pruaju itaocu izobilje obavetenja o delima i linostima dosada skoro nepoznatim u Francuskoj. Tako e se upoznati sa onima koji su stvarali projekte za Petra Veliko g, Katarinu i oba Aleksandra. Podroban pregled radova uvene Katarinine zakonodavn e komisije pokazae mu jasno ve otro izraen pokret protivu sebarstva i pomaman otpor povlaenih protivu svake reforme u tome pogledu, ime se objanjava neuspeh toga pokuaja . Prouavanje diskusija i spletaka u komisiji i oko komisije kojoj je Aleksandar I I stavio u dunost da pripremi osloboenje sebara objasnie itaocu kako se vlada mogla odluiti na tako znaajnu reformu i zato je unela u nju tako vana ogranienja.

10 Sa toga ruskog gledita moe se lako uoiti kako se jedna tuinska ustanova p resaena u Rusiju preobrazila toliko da je postala kao neka domaa tvorevina. Zemstv o, stvoreno po ugledu na pokrajinske zajednice Zapada, postalo je u Rusiji organ politikog ivota mnogo snaniji nego njegov slabaki zapadnjaki uzor; ono je mnogo dubl je prodrlo u narodnu masu. Svojim ustanovama za lekarsku pomo, za osnovn u nastavu, za zemljoradnju i statistiku, zemstvo je intelektualce, lekare , uitelje, statistiare i agronome dovelo u linu vezu sa seljacima; njegova delatnos t probudila je unutranjost zemlje koju je birokratija bila dovela do ob

amrlosti; ono je naviklo ljude razliitog drutvenog nivoa da sarauju kao m eusobno ravni, i ono je uinilo da ak i u sela prodre oseanje jednakosti pred zakonom . Slinim preobraajem su se ruske politike stranke, iaka ponikle iz zapadnjakih stranak a od kojih su ak i nazive pozajmile, izmenile usled isto ruskih prilika koje su na njih uticale. Ni ustavna stranka, ni liberali, ni socijalisti, ni radnika strank a nisu postupali kao njihovi evropski imenjaci. Rascep - ije su posledice bile su dbonosne za zemlju -izmeu parlamentarnih liberala i grupa sa socijalistikim tenjama potekao je iz suprotnosti izmeu dveju uzastopnih generacija, i njega su ovde pot puno rasvetlili ubedljivi navodi uglednih pisaca iz oba tabora. Posle 1875 godin e rusku omladinu odvratilo je od parlamentarne opozicije oseanje nesavladljivog n epoverenja prema njenim starijim drugovima liberalima, osumnjienim da gaje potajn e aristokratske tenje. Tako se objanjava oduevljeno stremljenje ka ekstremnim reenji ma, koje je u ovoj knjizi oznaeno kao revolucionaran pokret i koje je, sluei se i d alje zapadnjakim obrascima, naposletku nametnulo Rusiji jedan reim sasvim razliit o d reima ostalih evropskih drava. Razlika u gleditima ne oslovljava uostalom i razliitost u nainu naunog obraivanja. Pi sci ovoga dela, dobro upoznati sa primenom istoriske metode koja se upotrebljava u itavoj Evropi, izvebali su se u prouavanju izvora i oni znaju za predostronosti k oje kritika zahteva. Oni su umeli da oiste teren od lanih povesti i anegdota koje su nagomilala dva veka eretanja na dvoru i po ambasadama, a takoe i od pogrenih zap aanja i tumaenja tuinskih putnika. Tako su oni uspeli da rasture opsenu romantinih i luzija o staroj Rusiji (naroito o miru i Saboru). Praktina potreba da se ogranie razmere ove istorije i vrsta italaca kojim a je ona namenjena nisu doputale da se ovo delo otromi mnogim objanjenjima u oblik u napomena. Ipak e jedan podroban odeljak o kritinim delima omoguiti itaocu da s tvori tanu sliku izvora za istoriju Rusije i upoznae ga sa vanim monografija ma i iscrpnim delima u kojima su izneti rezultati steeni prouavanjem dokumenata. elim da zavrim izraavanjem svoje zahvalnosti za ast koja mi je ukazana da francuskim itaocima pretstavim delo od tako velike vrednosti. . Senjobos

11 I Z V O R I Z A I S T O R I J U R U S I J E I R U S K A I S T O R I O G R A F I J A Najstariji izvori za istoriju Rusije jesu letopisi (ili hronike) i dela. Letopis i izlau dogaaje hronolokim redom, prema spisima pisanim u manastirima i crkvama, a ponekad i na dvorovima. Ostali su nam od njih mnogi prepisi pisani od XIV do XVI I veka. Najvanije od njih objavila je Petrogradska arheografska komisija u zbirci Polnoe Sobranjije Ljetopisej (Potpuna zbirka ruskih letopisa), u 22 sveske info lio. Od sredine XIX veka ne smatra se vie da je prvi letopisac bio monah Nestor iz Peerskog manastira u Kijevu. Najstariji deo letopisa (od 850 do 1110 1116) pripisuje se Silvestru, igumanu Vidubickog manastira u Kijevu, ko ji izgleda da je preradio zbirku nekih ranijih letopisa; u jednoj analizi moda preterano opreznoj A. ahmatov raspoznaje u dosada poznatim tekstovima Povesti min ulih vremena (Povjes vremennih ljet) itavih pet uzastopnih slojeva, od kojih prvi potie iz sredine XI veka. to se tie obavetenja koja se odnose na prve poetke, letopi si ih crpu iz narodnih legendi i vizantiskih hronika, kojima su dodali najstari je sauvane dokumente: ugovor sa Grcima iz 911 i 945 godine, i Rusku istinu (Ruska ja Pravda). Kasnije, u XII i XIII veku, rad letopisaca gubi svoje obeleje celok upnosti: piu se razliite hronike u Kijevu, Novgorodu, Perejaslavlju (junom), u Galiu, u Voliniji, Vladimiru, Rostovu itd. Od XIII veka, letopisi sever nih i junih pokrajina konano se odvajaju i piu se nezavisno. Od kraja XV pa sve do XVII veka, istodobno sa stvaranjem politikog jedinstva Rusije, rezult ati tih razliitih radova ponovo se skupljaju u pregledne celine. Poslednje ovakv o celokupno delo, najopirnije ali i najmanje kritiko, napisano je po nareenju patri

jarha Nikona, ije ime i nosi. Ipak, u ovo doba letopisi gube konano svoje anonim no i strogo pripovedno obeleje; oni postaju izbor dogaaja namenjenih da dad u tendenciozno objanjenje prolosti, saobrazno novim politikim i verskim shvatanjima Moskve; ili se pak preobrauju u memoare savremenika koji opisuju dogaaje svoga do ba. Politike tendencije preovlauju isto tako i u prvom udbeniku ruske istorije sast avljenom po ugledu na istorisku knjievnost Poljske, Sinopsisu, koji je objavljen u Kijevu godine 1674, a napisao ga na osnovu hronika Teodosije Safonovi. Broj mem oara (ili kazivanja) uveava se, naroito poev od Doba Nemira (1613); od kraja XVII v eka oni se reaju bez prekida i sainjavaju glavni izvor za prouavanje ruskoga iv ota. Njima treba dodati i prianja tuinaca o Rusiji, od kojih je najstarije napisao Sigismond fon Herbertajn, Rerum Moscoviticarum Commentarii, 1549 godine. Prouavanju dela pristupili su ruski istoriari znatno kasnije nego prouavanju letopisa; ali su postepeno ti dokumenti o unutranjem ivotu, dravnoj uprav i, pravu, ekonomiji, finansijama itd. zauzeli glavno mesto u istoriografiji. Izv esno, za najstarija razdoblja oni su mnogo oskudniji nego oni kojima raspolae zap adna Evropa: od XII do XV veka oni su veoma malobrojni: dokumenti koji se tiu ist orije Moskovske drave pojavljuju se u znatnoj koliini

12 tek od druge polovine XVI veka. Najstariji takvi dokumenti uvani su prvenstveno u manastirima; odatle su ih uzimala privatna lica, muzeji, bibl ioteke, Arheografska komisija sastavljena naroito u tome cilju (18271834), i napos letku dravni arhivi. Zbirke dokumenata nekadanjih javnih ustanova bile su velikim delom unitene poarima, naroito za Doba Nemira, a isto tako u godini 1626 i 1812. I pak, znatan broj tih dokumenata, onih koji su poticali iz centralnih ustanova a naroito iz oblasnih uprava, sauvani su, i to uglavnom posle Doba Nemira; ima ih iz obilno poev od vladavine Katarine II. To su najpre dokumenti o diplomatskim od nosima, o vojnoj administraciji i finansijama; potom policiska akta (o javn oj bezbednosti i moralu); i naposletku akta pravosua, koje se stapalo sa administ racijom. Diplomatska akta od kraja XV veka bila su prouavana i objavljena na jpre u Zbirci dravnih akata i ugovora (Sovranjije gosudarstvenih aktov i do govorov), u 4 sveske, od 1813 do 1822 godine, a potom u Zborniku Drutva za rusku istoriju, gde su objavljeni i izvetaji stranih diplomatskih pretstavnika u Rusiji (od kraja XVII veka). Kasnije se prelo na prouavanje vojnih i finansiskih aka ta, kao i rodoslovnih knjiga (Razrjadnija knjigi, zvanino ustanovljena 1556 i 1686 godine) koje su odreivale mesta na koja su imali prava izvesni lanovi iz na jviih plemiskih porodica. Meu dokumentima o zemljinim posedima plemstva obavezn og da vri vojnu ili javnu slubu (lena i domeni) i fiskalnih dokumenata, da nav edemo knjige za upisivanje (piskovija) i knjige za oporezivanje (perepisanjija), koje su s vremena na vreme ustanovljavane da bi se odredio porez: u prve, starije po posta nku, upisivana je zemlja koja treba da plaa porez; u druge, koje potiu iz tree dec enije XVII veka, upisivana su isto tako ognjita (dvor) poreskih obveznik a. Od svih sudskih dokumenata najbolje su proueni zakonici: Ruskaja Pravda, Sudeb njih, Zakonik (Uloenije) cara Alekseja Mihailovia. Potpuni zbornik zakona kasniji h od Zakonika, I serija, od 1649 do 1825 godine, u 46 svezaka, objav ljen je 1830 godine. U arhivima se uvaju takoe mnogobrojni dokumenti koji se odnos e na pravne nauke. Akta iz privatnog prava manje su sauvana; meu najinteresantniji m spomenuemo ona koja su odreivala razne stupnjeve line potinjenosti (od sebarstva p a sve do obaveza dunika prema poveriocima), ugovore o prodaji i kupovini, brane ug ovore, testamente. Nauno prouavanje ruske istorije zapoeo je u XVIII veku najpre Rus Tatiev (16861750) i Nemac orijentalist Vajer (16941738), potom Rus Lomonosov (17111 765) i Nemac Miler (17051772), i naposletku Rus erbatov 17331790), kao i njegov takmac Boltin (17351792), prvi koji je razmiljao o unutranjoj istoriji Ru sije, Nemac lecer. Bajer i lecer bavili su se samo najstarijim periodom ruske isto rije; Bajerovi radovi sauvali su i danas svoju vrednost; naprotiv, lecer, slavni o

sniva istoriske kritike, poao je od pogrene pretpostavke da su letopisi, zvani Nest orovi, delo jednoga istog pisca, da su sve njihove varijante samo prosta preinaen ja prepisivaa, i da se moe uspostaviti prvobitni tekst kao to se uspostavlja tekst klasinih pisaca

13 izbacivanjem tih preinaenja. Tatiev i erbatov nameravali su, iako se nisu za to dovol jno bili pripremili, da na osnovu letopisa sastave povezanu istorisku povest. Ta tiev je samo grupisao sasvim mehaniki, prepriavajui ih jezikom svoga doba, sva obavete nja koja je naao u raznim rukopisima letopisa; ako je njegovo delo sauvalo do dana s izvesnu vrednost, to je stoga to se on posluio nekojim dragocenim rukopisima koji su se kasnije izgubili. erbatov je, naprotiv, umanjio vrednost svoje dokumentacije jednim pokuajem pragmatikog izlaganja prema knjievnom ukusu svoga doba; pa ipak, on nad Tatievim ima to veliko preimustvo to je osim Letopisa iskoris tio i diplomatske note, iju je istorisku vanost ve bio naglasio Miler, vredni uprav nik arhive Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi od godine 1765. Miler, koji je pomogao erbatovu da napie svoju Istoriju, imao je takoe nameru da objavi diplomatsk e dokumente. Njegovu nameru ostvario je tek posle njegove smrti kancelar N. P. R umjancev (Zbirka dravnih akata i ugovora, u 4 sveske; poetak V sveske sauvan je u n epovezanim listovima), koji je naredio da se sistematski istrauju najstariji ruko pisi sauvani po manastirima; ta istraivanja omoguila su sem toga Kalajdoviu i Stroev u da sastave dragocene spiskove starih rukopisa. uvena Istorija Ruske drave od N. M. Karamazina obino zanemaruje rad istoriografa XV III veka. Karamzin, koji je kao i Lomonosov smatrao istoriju za knjievno delo, po pularisao je rusku istoriju i pridenuo svojim junacima sentimentalne ideje svoga doba. Glavna je mana njegove Istorije to je sauvao tendenciozni karakter istoriskih radova XVIII veka slavei monarhiju i svodei itavu rusku evoluciju na ove tri faze: ujedinjenje, raspadanje i ponovno uspostavljanj e dravne oblasti (Kijev, apanae, Moskva pod samodrnim vladarima); zbog toga su mu n ajmlai njegovi savremenici uskoro zamerali to mu nedostaju kritiki smisao i filosof ske ideje. Jedan uenik lecerov, profesor Kaenovski, zasnova skeptiku kolu i pokua da meni na istoriju Rusije shvatanja zapadnjakog romantizma. Pod izgovorom da je prv obitna istorija svih naroda zasnovana na prostonarodnim legendama, te je uvek ba snoslovna, on je izjavio da je itav poetak ruske istorije, kako ga opisuju letopis i, pun bajki. Njegovi uenici ili su ak dotle da su tvrdili, no bez dovoljno dokaza, k ako je ruska istoriografija verodostojna tek od XIII veka, doba kada izgleda da je sastavljena istorija prethodnih stolea. Pri tom oni preteruju, poput lecera, u isticanju prvobitnog divljatva ruskih plemena. Njihovi protivnici, Butkov i Pogod in, nisu imali nimalo muke da pobiju njihova tvrenja, te je skeptika kola uskoro iz gubila svaki uticaj. Prouavanje elingove i Hegelove filosofije nagnalo je tadanju mladu generaciju da s e zapita kakva je bila uloga Rusije u svetskoj istoriji. P. J. aadaev, koji je pr vi postavio sebi to pitanje, tvrdio je kako ruski narod nije nimalo sklon da igr a istorisku i svetsku ulogu, kako je njegova prolost prazna i kako on nema budunos ti, sem ako bi usvojio jedinu ideju koja ima istorisku i svetsku vrednost: ideju hrianstva u njegovom zapadnjakom obliku katolicizma. Meutim organsko shvatanje isto rije, koje su mladi ruski naunici pozajmili od nemake

14 filosofije, propovedalo je naprotiv da budunost proistie iz prolosti, kao plod iz s etve, te prema tome ako je ruski narod sposoban da igra kakvu ulogu u istoriji ov eanstva, to dolazi otuda to je klica njegove istoriske misije ve postojala u njegov oj prolosti. Pogodin, postavljen godine 1836 za profesora istorije na Moskovskom univerzitetu i zvanino pozvan da brani istorisko pravoslavlje od kleveta skeptika, po

duhvatio se prvi da istrauje dokaze za tu misiju. Iako je mnogo zasluan za rusku i storiografiju, naroito zbog svog podrobnog prouavanja letopisa, on je veoma neveto i jednostrano ispunio filosofski deo svoga zadatka. U tenji da otkrije postojanj e zakona uzronosti u istoriskom razvitku, on se okomio da dokae kako svi dogaaji, ak i oni najsitniji, imaju izvesnoga smisla, i da u njima vidi dokaze natprirodne i udesne misije Rusije. U toj osobitoj milosti provienja on je video glavni dokaz u zviene uloge dodeljene Rusiji u budunosti. Nestruni istoriar N. Polevoj nastavio je n jegov pokuaj sa vie vetine. On je prvi raskinuo, iako bojaljivo, sa patriotskim i mo narhistikim shvatanjem koje je bilo glavno obeleje ruske istoriografije do Tatieva i Karamzina. Po njemu, zadatak istoriara nije da u ivopisnom obliku iznosi dramske dogaaje i junane linosti, nego da obelei unutranji razvoj istorije i istinsku vezu meu dogaajima; da istakne uzastopne periode narodne istorije i njene odnose sa sveopt im razvitkom. Zato on odbija da prizna kako je ideja monarhije bila ostvarena jo od poetka istorije. On dokazuje da podela Rusije na apanae nije nastupila kao vraan je unazad posle tobonje sjajne epohe pod samodrnom vlau, ve da je to naprotiv bio pot reban prelaz u istoriskom razvitku Rusije koji je donosio postupno jaanje njene p olitike moi, i da je tatarska vladavina bila isto tako neophodna. Ali i kod njega ta neophodnost postaje malo po malo smisaona, te se na kraju krajeva istorija Rusije i dalje svodi na istoriju vrhovne vlasti. Meutim, prema novom uenju, treba u samom narodu traiti osnovu itavoga istoriskog razvitka, i ta osnova treba da bude pre je dna ideja nego kakav stvarni dogaaj. Slavenofili su na svoj nain reili tako postavljeni problem; u istonjakom pravoslavlj u i zemljoradnikim zajednicama ili miru oni su videli dvostruki vid, verski i soc ijalni, jedne specifino ruske ideje; i uopte uzev, oni su zapadnjakoj dui, racionaln oj i loginoj, gde je sve jasno koliko i ogranieno, suprotstavili istonjaku duu, suta stveno emocionalnu, kojoj se koreni gube u carstvu mistike i vanzemaljsko g ivota. Konstantin Aksakov primenio je ova shvatanja na istoriju. Po njemu, rusk a istorija otpoinje jednim idealnim dobom ivota u zajednici, opteia, koje je prekinuto stvaranjem drave, i on je narod i zemlju, te elemente unutarnje istine, suprotstavi o dravi, knezu i njegovim ratnicima, tim tuinskim elementima unesenim iz Skandinav ije (Varezi), Vizantije i od Tatara. Poto je jedan mlad istoriar, S. M. So lovjev, usvojio i razvio teorije dvojice profesora univerziteta u Dorpatu, E versa i Rajca, pravnih istoriara koji su tvrdili da je ruska drava ponikla ne iz o ptinske zajednice, nego iz plemena, od kojega su jedan primer videli u razgranato j lozi ruskih kneeva, razvila se

15 iva prepirka izmeu zapadnjakih istoriara, pristalica teorije plemena, koja se mogla primeniti na Zapad kaogod i na Rusiju, i slavenofila, branilaca teorije optinske organizacije, koja je bitno ruska. Iako su zemljoradnika zajednica i mir u Rusiji relativno pozni oblici zajednikog z emljoposednitva, slavenofili su uporno dokazivali da su to njegovi najstariji obl ici, te su toga radi poeli prouavati socijalnu istoriju Rusije, dotada potpuno nei spitanu. Istovremeno objavljen je u Aktima arheografske ekspedicije rezultat ist raivanja vrenih od 1829 do 1834 godine po arhivama dravnih manastira, to je pruilo prvu osnovicu za prouavanje te istorije, kojoj se posvetio I. D. Bjelaje v. Oi je upravio svoju panju na istoriju plemstva, svetenstva, seljaka, graana, zem ljoradnje i zemljoposednitva, finansiskog i monetarnog sistema, vojske, pravnih a kata i ustanova, a objavio je takoe i dela o istoriskoj geografiji, etnografiji i statistici. Kao sekretar Drutva za rusku istoriju i starine u Moskvi od 1848 do 1867 godine, on je ispunio svojim radovima 27 svezaka asopisa toga drutva, i oni s u dugo bili dragocen izvor za prouavanje ruskoga ivota, iako nisu uspeli da potvrd e teorije slavenofila. Zapadnjaci su uneli isto toliko oduevljenja u svoja istraivanja, koja su sa isto is toriskoga gledita imala mnogo vei obim. Rukovoen radovima Eversa, Rajca, Polevoja i Pogodina, Solovjev (18201879) je pokuao da postavi zakon istoriskoga razvitka Rus ije, polazei od razvoja plemenskog reima na kome su se zasnovali odnosi izmeu kneeva vladajue dinastije. Po njegovom tvrenju je taj sistem socijalnog ureenja postojao

u Rusiji sve do Petra Velikog, i tek za njegove vladavine ustupio je mesto dravno m ureenju. Ipak, u meuvremenu su socijalni uslovi koji su proisticali iz plemensko ga ureenja i preovlaivali na jugu, u Kijevu, imali vremena da se izmene na moskovs kom severoistoku, gde se bio usredsredio ruski ivot potisnut nomadskim najezdama. Knez, koji se na jugu oseao pre svega lanom plemena, neprestano zauzet brigom da razdeli razne gradove lanovima svoje porodice, poeo je na severoistoku da smatra s ebe za naslednoga gospodara i poeo je da zasniva svoje odnose na linoj svojini. Ova teorija nije uspela da zadovolji istoriare ruskoga prava. K. D. Kavelin posta vio je sebi cilj da je izmeni polazei od naela unutarnjega jedinstva i traei u njemu zapadnjake elemente. Za pravnika postoji istinski pravna organizacija tek od tre nutka kada porodica prevagne nad plemenom. A pobeda porodice i porodine svojine nad plemenom i nad odgovarajuim sblicima svojine prestavlja stalan potstrek. I ba u tome potstreku, koji je sveopta osobina oveanstva, treba traiti uzr ok neotklonjivog i prastarog raspadanja plemena, kao i izvor privatne svojine. I sto se tako u toku toga raspadanja plemenskog ureenja ostvarivala postepeno pobed a i osloboavanje pojedinca. Do toga zapadnjakog naela o evoluciji pojedinca dolazi Kavelin; ali, po njegovom miljenju to naelo ne samo da nije pozajmljeno od zapadne Evrope, ve je ono rezultat potpuno logian iako veoma zakasneo sopstvenoga razvoja Rusije. Drugi jedan pravni istoriar, pisac vanih studija o istoriji ruskih ustanova i priv renik Hegelove filosofije, ierin, odbio je da prizna tu ulogu pojedinca.

16 Po Hegelu, pojedinac je izvor samovolje i sebinosti; ne pojedinac, ve je, u istoriji, drava izraz najvee duhovne slobode; zbog toga, nasuprot Kavelinu, ierin stavlja vladavinu pojedinca na poetak istoriskog razvoja Rusije, koji se po njeg ovom tvrenju zavrio stvaranjem naela o dravi. Plemenski reim, potom doba porodine i pr ivatne svojine, kao i reim zemljoradnike zajednice za njega su samo pojave iz obla sti privatnoga prava; prema tome Rusija, kao i svaka zajednica u kojoj prvenstvu je privatno pravo, prema Hegelovom tvrenju nije bila drava, ve graanska zajednica. Prepirka slavenofila i zapadnjaka bila je vrlo iva u godinama 1850 i 1860; ali su naunici ubrzo napustili te dve filosofije o ruskoj istoriji da bi se vie posvetil i stvarnim injenicama. Izmeu stare i nove istoriografije, nauni rad Bestuev-Rjumina (1829 1897), poslednjeg pristalice Karamzina, posluio je kao prelaz. U iskuenju da se sl oi sa shvatanjima slavenofila, ovaj istoriar pokaza se upoetku raspoloen da uzme za lozinku nacionalnost; ali je kasnije tvrdio sve upornije da je neophodn o potrebno temeljno i kritino prouavanje izvora. Njegova Ruskaja Istorija, izdat a u Petrogradu u 2 sveske 1872 i 1885 godine, jeste zbornik dogaaja, sa pozivanjem na neposredne izvore. Preterivanje u primeni njegove metod e dovelo je najzad petrogradsku istorisku kolu do besplodnosti. Sasvim razliit bio je u ovom prelaznom dobu rad moskovske kole. I. Zabjeljin posv euje se istoriji spoljnih oblika ruskoga ivota i daje sliku, na osnovu d okumenata iz dvorskih prikaza (centralnih arhiva), ivota i obiaja u Moskvi u XVII veku, u Domanjij bit ruskih carej (Domai ivot ruskih careva) 1862, i Domanjij bit ruskih caric (Domai ivot ruskih carica) 1869 godine; F. Buslaev izuava prv enstveno rusku umetnost i njene odnose sa knjievnou; Afanasijev objavljuje svoje Narodnija legendi i skazki (Narodne legende i pripovetke), tu dragocenu zbirku ruskoga folklora, kojoj je donekle umanjio vrednost poputa jui tenji koja je tada bila omiljena da objasni narodne pripovetke oboavanjem sunc a. Zabjeljin je hteo takoe, ali bez velike sree, da napie istoriju naroda a ne drave ruske; njemu je nedostajala nauna priprema koja bi mu omoguila da govor i o najstarijim vremenima; zato je on nagomilao sasvim nekritike pretpostavke o s lovenskom poreklu preistoriskih stanovnika ruske teritorije. Mnogo sreniji bili s u radovi koje je M. Kostomarov (18171885) dao posle istraivanja po arhivama i koje je naroito posvetio istoriji Male Rusije ili Ukrajine; u njegovim Monografijama

i Istraivanjima (Monografii i izsledovanija), Petrograd, 20 svezaka, 18681889, odue vljenje za ideju posebne ukrajinske narodnosti praeno je istinski monim izraavanjem . Njegovo je delo i Ruskaja Istorija v biografijah (Istorija Rusije u ivotopisima ), 1872 popularno delo koje opisuje ivot i rad najznamenitijih linosti ruske istor ije, i koje je dugo vremena ostalo glavna istoriska itanka i narodni udbenik. Naunici koje smo spomenuli pojavili su se krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godi na prologa veka, a to e rei u vremenu kada su intelektualni

17 ruski krugovi, posle teke reakcije za vlade Nikole I, oekivali liberalne reforme Aleksandra II. O nacionalnoj ideji, koja im je bila zajednika, oni su ve bili dali suprotno vladinim oekivanjima liberalno tumaenje. Ali su njihove politike ideje usk oro bile nadmaene. Istoriografija ezdesetih i sedamdesetih godina prologa veka bila je ispunjena borbom konzervativaca sa liberalima, kao to su prethodne decenije b ile ispunjene rasprama slavenofila i zapadnjaka. Konzervativci se nisu regrutova li samo iz redova nekadanjih slavenofila, niti pak liberali samo iz redova zapad njaka; oba tabora su se podelila i stvorila etiri posebne stranke: konzervativnih slavenofila, konzervativnih zapadnjaka, liberalnih slavenofila i liberalnih zap adnjaka. Prva od ovih stranaka pokuala je, kao i prirodnjak N. Danilevski, da stvori oslan jajui se na prirodne nauke pojam osobene slovenske due. Danilevski (18221885), koji je bio antidarvinist, pozajmio je od nemakog istoriara Rikerta doktrinu o neprome nljivosti i neizmenljivosti istoriskih tipova civilizacije, slinih nepromenljivim v rstama iz biljnoga i ivotinjskog carstva. Ruski poraz na Krimu koji je delimino bi o povod teoriji Danilevskoga i poljski ustanak 1863 godine vratili su mnoge umer ene liberale nacionalizmu. To se dogodilo sa Bestuev-Rjuminom i njegovom petrogra dskom kolom, sa Kostomarovom i naroito sa njegovim prijateljem Kuliem. Jedan mlai na unik, Kojalovi, istoriar zapadne Rusije i pisac jedne Istorije ruske nacionaln e svesti (Istorija Ruskago samosoznanjija), usvojio je odmah krajnja shvatanja nacionalizma o narodnoj svesti i potrebi da se iz ruske due uklone sve kasnije poza jmljene osobine, unesene spolja, koje su izmenile istotu te nacionalne svesti, osob ito u viim i obrazovanijim drutvenim redovima. Da bi se suzbijao taj obrazovani st ale (inteligencija), suprotstavljene su mu uroene osobine prostoga naroda. To shva tanje delili su u isti mah i branioci prava naroda nastanjenih na granicama Rusi je, i ljudi koje su u Evropi netano nazivali panslavistima, a to he rei pristalica ma jedne sveslovenske federacije sa prevlau Rusije i Carigradom kao prestonicom, to je bio i san Danilevskoga. Konzervativno slavenofilstvo ilo je ak dotle da je tvr dilo, zajedno sa Konstantinom Leontijevom, da liberalni i ravnopravni napredak n aposletku dovodi do propasti svaki narod, i da se Rusija moe spasti Jedin o ako se najreakcionarnijim merama primora da se dri vizantiskih naela. Pod uticaj em tih nacionalistikih tenji preduzeta su izvesna isto istoriska istraivanja, izmeu o stalog i ona to su ih vrili samouci Zabjeljin, Ilovajski i Samokvasov, koji su pok uali da dokau pomou popularne etimologije osobnih imena da su Istoni Sloveni bili p tari stanovnici ruske zemlje, i uporno su poricali normansko poreklo prvih ruski h knezova. Konzervativno zapadnjatvo naroito je pretstavljao reiti publicist Katko v i pravni istoriar B. ierin. Ovaj je, kako smo ve kazali, primenio na istoriju Rusi je hegelovsku teoriju o prvenstvenosti drave; svoja istraivanja upravio je on na s tvaralaku ulogu drave, kojoj je pripisivao osobenosti drutvenog ivota stare Rusije. Poznije je napustio istoriska prouavanja radi

18 teoriskih radova iz oblasti politike, sociologije i filosofije, kojima je bio ci

lj da suzbijaju radikalne doktrine toga doba. Liberalno slavenofilstvo, koje je propovedalo teoriju populizma (narodnjiestvo), nalo je svoga prvog pretstavnika u originalnoj linosti A. P. apova (18301883), koji j e hteo da na prouavanje istorije primeni metod prirodnih nauka, kojima je bil a oduevljena generacija ezdesetih godina prologa stolea. Poto je proao kroz idej e slavenofila i zemljoposedniki liberalizam, apov je godine 1864 poeo da razmilja o o dnosima izmeu sila i zakona spoljnoga sveta i snage ljudske prirode, o zakonima k oji upravljaju njihovim uzajamnim delovanjem i o ispoljavanju tih zakona u istor iji. Tada mi je postalo jasno pie on da je i najsavrenija apstraktna socijalna i pr avna teorija nepostojana i proizvoljna ako ne poiva na naunim osnovama, fizikim i a ntropolokim, jedinim koje su postojane. Iako nije mogao, usled svojih ivotnih tekoa, da nauno razvije svoje ideje onoliko koliko su one zasluivale, ipak je on ostavio i tav niz veoma interesantnih radova koji objanjavaju osobenosti ruske istorije p rimitivnim ekonomskim ureenjem zemlje, za ije su naseljavanje i iskoriavanje bila po trebna mnoga stolea. Pod uticajem Bukleove knjige on je pokuao kasnije da objasni istoriju Rusije istorijom prepreka koje je fiziki i etnoloki razvitak ruskoga naroda suprotstavio njegovom umnom usavravanju koje bi se vrilo na naunim i racionalnim osno ama, i on je smatrao da su te prepreke pomogle ruskom narodu da sauva samoniklos t svoga prirodnog uma. Ovo je, kako vidimo, znailo odrei se konano ponovno g uzdizanja i slavljenja drevnih osnova ruskoga ivota. Tek od vremena Petra Velik og, apov utvruje da se razvija jedan nov evropski umni tip, i to poglavito pod uticaje m prirodnih nauka. Populistika teorija poklanjala je panju samo prouavanju aktivnih manifestacija volj e, misli i oseanja narodne mase, i ona je tvrdila da se ta volja i ta misao, koje sputavaju drava i obrazovani slojevi, ispoljavaju uvek i svuda gde narod sam stu pi na poprite i dela nagonski, kao u istoriji raskola (crkvenog rascepa) i sekti u oblasti vere, i kao u istoriji kozaka i seljakih pobuna za vreme ropstva u soc ijalnoj oblasti. U tome pravcu otpoee dakle populisti svoja istraivanja. Jedan prij atelj Kostomarova, Mordovcev, specialisao se u prouavanju antidravnih elemenata u prolosti, i Aristov je poao za njegovim primerom. Ve krajem pedesetih godina prologa veka Kelsijev poe da prouava verske sekte u Rusiji, kao to su kasnije koris no inili Melnikov i Prugavin. V. J. Semevski bavio se posebno sebarstvom, o emu je ostavio dokumentarne radove prvoredne vanosti. V. A. Mjakotin, koji je bio bliza k prijatelj Semevskoga, pripada u izvesnom smislu toj koli; u odeljku ove Istorij e gde on govori o Kijevskoj epohi, naii e italac na obavetenja o tome koliko je naro d uestvovao pri osnivanju drave u junoj Rusiji. Liberalno zapadnjatvo okupilo je izvestan broj naunika koji su manje obraali panju n a istoriski razvitak, no koji su nauno ispitivali mnogobrojne

19 dokumente o postupnom evropeiziranju zemlje. Tu treba na prvom mestu spomenuti S . M. Solovjeva, ija uvena i ve spomenuta Istorija ide do godine 1774 i oslanja se na arhivske dokumente koje je on prvi upotrebio i koje je on es to navodio doslovno. Nema tesne veze izmeu glavnih ideja i prianja Solovjeva, koji se pre svega brine da ispuni svoju pripovedaku dunost; ali, meu optim pogledima na koje se nailazi u njegovoj knjizi ima ideja o postupnoj evropeizacij i Rusije. I on usvaja pretpostavku da postoji organska veza izmeu te evropeizacij e i raznih faza u unutranjem razvitku Rusije; ali je njemu nedostajalo vremena da izbliza proui taj razvitak, te zbog toga i nije dublje prouio niti dovoljno dokaz ao svoju glavnu misao. Brikner, profesor u Dorpatu, zasluuje istu zamerku; on se iskljuivo ograniava na to da poredi spoljne uticaje koji objanjavaju evr opeizaciju Rusije, ne vezujui ih za unutranju istoriju zemlje. A. N. Pipin ( 1904), koji je odluno nameravao da pobije slavenofilske teorije o pr olosti Rusije, napisao je o slovenskoj knjievnosti, o etnografiji raznih ogranaka ruskoga naroda i socijalnom pokretu nove Rusije niz opirnih studija, koja donose mnogo novih injenica to ih je pisac nagomilao da bi potkrepio svoju tezu o liberal nom zapadnjatvu i koje ostaju dragocena pomona dela. Istoriari ruskoga prava, a naroito A. D. Gradovski ( 1889), pokazali su se otroumnij

i. Gradovski polazi od gledita koje izgleda da treba da ga uvrsti meu liberalne sl avenofile, ali on dolazi do rezultata koji ga stavljaju u red liberalnih zapadnj aka. Jer, iako on polazi od slavenofilskoga shvatanja da je narodni organizam ak tivan inilac i sposoban za napredak, ipak prouavanje ruskih ustanova, a naroito pro uavanje ruske provincije, nije mu pruilo nijednoga primera u prolosti da je narod i grao ulogu aktivnog inioca, kaogod to mu nije otkrilo da su postojali najneophodni ji uslovi za normalan drutveni ivot. Ipak, njega to ne navodi da poput ierina oajava zbog naroda niti da svu svoju nadu poloi u dravu. Iznenaen postupnim osloboavanjem ru h drutvenih stalea poev od druge polovine XVIII veka, on se nada da e taj razvoj dov esti u budunosti do oblasne autonomije. U svakom sluaju, daleko od toga da narod s matra za tromu i trpeljivu masu, on u njemu vidi jednu ivu snagu, jednu moralnu lin ost; i ba to naelo aktivnosti sainjava za njega binost nacionalnog pitanja; tako on oduzima od konzervativaca dajui mu demokratski opseg pojam nacionalizma koji su oni bili monopolisali. V. I. Sergejevi, drugi jedan istoriar ruskoga prava, veruje vie u aktivnu ulogu nar oda u prolosti. Po njemu, samo je za vreme moskovskog perioda ruske istorije, i t o privremeno, narod ostao miran posmatra, umesto da upravlja dogaajima; klice poli tikih sloboda postojale su u Rusiji, kaogod i u ostalim evropskim zemljama, ali s u one tu bile uguene tatarskom vladavinom i vizantiskim svatanjima. I on je posvetio sav svoj znalaki trud da pronae tragove tih klica. On vidi njihov p otpuni razvoj u odnosima izmeu vjea (narodnoga skupa) i kneza u staroj Rusiji; on ih otkriva i kasnije, u XVI i XVII veku, u Zemskim Soborima, skuptinama koje su l iile na savremene pretstavnike

20 ustanove na Zapadu. On se ak trudi da ih otkrije i u pokuajima koje je vlada inila u XVIII veku da okupi zakonodavne odbore koji su imali da izrade graanski zakonik . Jedan uenik Sergejevia, Latkin, posvetio je naroite studije Zemskim Soborima i za konodavnim odborima XVIII veka. Tvrdei da su slinosti to ih pokazuju te ustanove sa zapadnjakim ustanovama tako mnogo brojne, da ih nikako ne treba pripisivati sluaju i da se mogu objasniti samo dejs tvom istih uzroka, Sergejevi je zaao u uporednu istoriju, ali je M. M. Kovalevski, uenik Engleza Enria Samner Mena, uistini prvi zaveo u Rusiji uporedno prouavanje i storije, iako se on nije naroito odao ruskoj istoriji. Ova uporedna metoda duboko izmenjuje shvatanja istoriara. Pre svega, ona ponitava tvrenja slavenofila, koji s u iz originalnosti ruske istorije izvlaili ubeenje da se ona ne moe porediti ni sa jednom tuom istorijom. Ona konano unitava i predrasudu da je svaka slinost iz meu ruske istorije i istorije zapadnih zemalja posledica neposrednog po zajmljivanja, i ona objanjava slinosti ne pozajmljivanjem, nego uporednou bitnih razvoja istoriskoga ivota. I tako je pitanje evropeiziranja Rusije potisnuto u drugi red. Sada je bilo glav no ustanoviti stepene slinosti ili razlike izmeu Rusije i Zapada u toku istoriskog a razvitka, zanemarujui pri tom tehnike i spoljne pozajmice koje je Rusija uzela o d zapadne Evrope. Da bi se to postiglo, trebalo je pribei sociolokim metodama. Rus ki istoriari od 1880 do 1900 godine prihvatili su u veoj ili manjoj meri ovo novo shvatanje. Sve do 1905 godine ova generacija naunika radila je mirno i pod normal nim uslovima naunog ivota, posveujui se u isti mah i univerzitetskoj nastavi. Zbog t oga je korisno pozabaviti se univerzitetima koji su unapreivali nauno istraivanje i stvorili razliite kole. Najglavnija od njih bila je neosporno moskovska kola, koja je posluila kao uzor dr ugim kolama. Solovjev, sav zauzet pisanjem svoje Istorije, ne bee stvorio svoju kol u. Zasluga za popularisanje novih shvatanja i metoda pripada pre profesorima opte istorije nego profesorima ruske istorije. U Moskvi su naroito Maksim Kovalevski i Pavle Vinogradov bili prvi propovednici tih shvatanja. Kada ih je autokratska vlada primorala da napuste svoje katedre i da se nastane u tuini, gde je Vinograd ov uskoro stekao veliki ugled svojim predavanjima u Oksfordu i svojim radovima o

istoriji engleskoga prava u srednjem veku, oni su ostavili dosta svojih uenika u Moskvi, gde je 1897 godine odlini naunik Kljuevski zamenio ostarelog Slovjeva. Svo jom vetinom da ocrta istoriske linosti, kao i svojom otroumnom analizom izvora, svo jim darom istoriskog oivljavanja i svojom jasnovidnou, Kljuevski, iji Pregled ruske istorije objavljen pri kraju njegova ivota ili posle njegove smrti ni izbl iza ne odrazuje ar njegove ive rei, izvrio je veliki uticaj na javnost i na svoje uenike. Pod uticajem Vinogradova i njega, moskovski istoriari posvetie s e vie prouavanju ruskih ustanova i socijalnim pitanjima, a to e rei unutran joj istoriji. Ovoj koli pripadaju i P. N. Miljukov i A. A. Kizeveter, koji su nap isali nekoliko odeljaka ove knjige.

21 Na Petrogradskom univerzitetu uticaj Bestuev-Rjumina jo dugo je gospodario. On je smatrao da itava savremena generacija treba da se posveti iskljuivo prethodnoj kri tici izvora, naroito onih iz najstarijeg istoriskog doba, a da se uzdri od pisanja ruske istorije ili pojedinanih spisa na osnovu arhivskih dokumenata. Jedan od njegovih uenika Zamislovski, otiao je do krajnjih granica toga odricanja od svakog izvoenja zakljuaka i svakog istoriskog konstruisanja; ali najmlai od ovih i storiara, naroito S. F. Platonov, potrudie se da dovedu u sklad tu tradiciju svoje k ole sa ivljim metodama Kljuevskoga i moskovskih istoriara; iako se jo nailazi na uti caj Bestueva i Zamislovskoga u radovima E. murloa, nasuprot tome Lapo-Danilevski, Druinjin, akonov, Prjesnjakov i Pavlov-Silvanski usvojili su potpuno pravac moskov ske kole. Ipak, nacionalni pravac, koji takoe potie od Bestueva, jo p ostoji i njega pretstavljaju Filevi i euljin. Petrogradska istoriska kola izvrila je svoj uticaj i na radove Ikonjikova, profeso ra Kijevskog univerziteta, pisca jedne vane studije, iako donekle bezobline i glom azne, o istoriografiji i bibliografiji ruske istorije. Uticaj pravnih istoriara i stoga univerziteta, Gradovskoga i Sergejevia, bio je veoma jak, na primer na Droek -Drozdovskoga, Lohvickoga, Petrovskoga i Filipova u Moskvi; na Vladimirski-Budan ova i Romanovi-Slavatinskoga u Kijevu; na Zagoskina u Kazanju, i Ditjaina u Harkovu, od kojih imamo, osim nekoliko optih pregleda, itav niz dragocenih r asprava o istoriji prava i raznih ustanova, posebice sredinih ustanova. Na Kijevskom univerzitetu, ije istoriske tradicije potiu od Kostomarova, prouavala se naroito oblasna istorija ukrajinskoga juga. Prouavanje oblasne istorije zapoeo j e u Moskvi svojim radovima Bjelajev, za kojima su doli radovi Korsakova, Peretjat kovia. Ilovajskoga, Borzakovskoga i M. Ljubavskoga, koji se naroito bavio istorijo m zapadne Rusije i Litvanije. Ali u Kijevu ta prouavanja dobie veoma jasno politiko obeleje, jer postavie sebi za cilj, prema uenju Kostomarova, da dokau pravo oblasno g stanovnitva i teritorija na kojima ono stanuje ka samoupravu ili ak i na nezavis nost. Tvorac te kijevske kole je V. Antonovi, istoriar velike kneevine Litvanije. Nj egovi uenici, na koje je on izvrio jak uticaj, odali su se prvenstveno prouavanju i storije junih ruskih kneevina u doba prevlasti Kijeva; Hruevski, Bahaljev, Molanov ski, Andrijaev, Golubovski, Dovnar-Zapoljski, P. Ivanov, V. Ljaskoron ski i Evarnicki, pored ostalih, objavili su korisne rasprave. M. Hruevski, kada je 1894 godine postao profesor univerziteta u Lavovu, uze na sebe ulogu branioc a novih ukrajinskih tenji. Bahaljev je igrao, u manjoj meri, slinu ulogu na Harkov skom univerzitetu. Doba marksistikog upliva obeleava, poev od 1890 godine, pretposlednju fazu r uske istoriografije. Iako je, teoriski, marksizam pripomogao da se unite izvesne istoriske predrasude koje su se bile rairile oko 1870 godine u doba populistikog u ticaja, on ipak nije uneo mnogo novina u istorisko prouavanje dogaaja. Pod njegovi m uticajem napisana je najpre knjiga Tugan-

22

Baranovskoga o ruskoj fabrici, a potom znaajno delo N. Rokova o seoskoj ekonomiji u XVI veku, i prilino interesantna Ruskaja Istorija u 4 sveske, izdavana vie puta , od M. X. Pokrovskoga. Veina mlaih istoriara, uenici Kljuevskoga, nisu poli za tim novim pravcem, ve su se i dalje posveivali prouavanju unutranje istorije, n aroito ekonomskoj i socijalnoj istoriji, kao Bologovski, Gautier, Jakovljev, Bahr uin, Zaozerski, Vernadski i drugi. Nedavno je jednu novu istorisku doktrinu stvorila jedna grupa ruskih izbeglica i z mlae generacije, i oni su se nazvali evrazisti. Najglavniji meu njima su knez N. S. Strubeckoj, P. N. Savicki, L. P. Karsavin i P. P. Suvinski. Pod uplivom proti vtuinskog posleratnog pokreta, kao i Danilevski posle poraza na Krimu, oni su naj pre pokuali da se vrate slavenofilskom pokretu, trudei se da dokau kako je ruski du h originalan, kako njegova originalnost dolazi od pravoslavlja, a da je nalazila politikog izraza u monarhiji. Potom, kako im se slovenstvo uopte uinilo odve proeto evropskom kulturom, radije su ga zamenili azijatst om. Ruska carevina, kako je oni shvataju, bila je nekadanja carevina Dingis-Hana, koja se geografski nalazila izmeu granica Evrazije, a to je kontinent istone Evrope i zapadne Azije, ogromna teritorija koja nije ni Evropa ni Azija, ali koja obrazuje jednu ekonomsku i geografsku celinu i dovoljna je sama sebi. Nekoliko evrazista, Suvinski, Karsavin, Svjatopolk- Mirski, kasnije su se odv ojili od ostalih i obrazovali leviarsku grupu. Oni su se pomirili sa idejom jedne sovjetske Rusije, koja im se ukazuje kao poetak azijatskoga carstva o kome oni s anjaju, sposobnog da zapone eru preobraaja materije i oduhovljavanja ivota, a pod upravom jedne ideokratske vlade koja bi pret stavljala jednu demotinu upravljaku klasu. G. Vernadski, u Obrisu ruske istor ije (Naertanije ruskoj istorii), pokuao je bez velikog uspeha da napie jednu evrazi sku istoriju Rusije; njegov novi udbenik, A history of Russia, to ga je objavio univerzitet u Yale-y 1929 godine, ima skromnije tenje. Strani istoriari, nemaki, francuski i engleski, dali su korisnih priloga za rusku istoriju, bilo saimajui istraivanja ruskih istoriara u skupne preglede ili pojedinane rasprave, bilo uzimajui iz arhiva ministarstva spoljnih poslova raznih zemalja grau za originalna dela o meunarodnim odnosima Rusije. Takva su dela: Gesc hichte des russischen Staates, Kamburg i Gota, 7 svezaka, 1832 1866, od trala i Hermana; sjajan pregled od Teodora fon Barhardija, Gesshishte Rus slands u. der Europ. Politik (18141831), Lajpcig, 3 sveske, 18631877; studija Teod ora imana u Onkenovoj zbirci, Russland, Polen und Livland bis im XVII Jahrhunder t, Berlin, 1886, i njegova Geschichte Russlands unter Kaiser Nikolaus I, Berlin, 4 sveske, 1904 1913; i najzad ve spomenuti radovi A. Briknera. Najskoranjiju studi ju u kojoj su iskoriena nova ruska istraivanja napisao je Karl telin, koji je zameni o imena na katedri istorije istone Evrope na Berlinskom univerzitetu; ta studija, pod naslovom Geschichte Russlands seit den Anfngen bis zur Gegenwart, treba da iz ie u tri sveske, od kojih je prva izila 1928, a druga 1931 godine.

23 U Francuskoj se nije mnogo pisalo o celokupnoj istoriji Rusije, Odlina knjiga Ana tola Lerua-Boljea, L' Empire des Tsars (3 sveske), ipak daje veoma taan i dubok o pti pregled. L' Histoire de la Russie od Alfreda Ramboa, koju je objavio E. Oman (7. izdanje), jo uvek je korisna i sadri bibliografiju dosta potpunu za svoje doba . K. Valievski posvetio je niz knjiga, nejednake vrednosti, razdoblju koje poinje od Ivana Groznog pa do Aleksandra I; njegovu panju privlai skoro iskljuivo anegdotin a istorija i intimni ivot pojedinih linosti; ipak, njegova lina istraivanja po savre menim memoarima i arhivskim dokumentima omoguila su mu da pokatkad stvori interes antne istoriske slike. Na engleskom, osim celokupnog dela Ser D. Makenzija Valasa, Russia, 1912, mogu se navesti: dobar udbenik Morfila, Russia, u zbirci Story o f the Nations, Njujork, 1891, i njegova History of Russia, Njujork, 1902; niz monograf ija, slinih monografijama Valievskog, od Nisbeta Beina; potom u The Cambridge Mode rn History (sv. XIXII), Reastion and Revolution in Russia (18611909) od Cep. B. Pe

jrsa. A History of Russia, od ovoga pisca, pretstavlja izvod iz njegovih predava nja na Londonskom univerzitetu i daje bibliografiju. Za XIX vek, Skrajnova knjiic a The expansion of Russia, 1915 (Kembrid, istoriska serija), koja sadri bibliograf ski spisak, zasluuje takoe da se spomene.

24 I . G E O G R A F S K A S L I K A E V R O P S K E R U S I J E Istona polovina Evrope, koja obuhvata celokupnu Evropsku Rusiju, u poreenju sa zap adnom polovinom pokazuje viestruke suprotnosti: suprotnosti u spoljnim konturam a, klimi, vodenim slivovima, ne spominjui jo mnoge druge. Oblici su joj mas ivni, a obale slabo razgranate; pa i te obale su obale mora meusobno veoma udalje nih; Moskva je na 650 km. od najbliega mora, a Perm na vie od 1.000 km. Ova mora s u ili potpuno zatvorena, kao Kaspisko More, ili su suena pri izlasku, kao Baltiko i Crno More; jedino otvoreno more nalazi se s one strane polarnoga kruga, i to j e Severno Ledeno More. Ovim ve odavno poznatim razlikama, iji su odrazi na istoriski razvitak Rusije oigl edni i mnogobrojni, pridruuju se i razlike koje nam je otkrilo geoloko i topografsko prouavanje te zemlje. Dok ostali deo Evrope pokazuje tektonske nerav

nine, mnogobrojne i iz veoma razliitih vremena, i kao posledicu toga esto veoma is presecan reljef ije uobliavanje kao da jo nije zavreno, u Evropskoj Rusiji takvi pot resi dogodili su se samo na njenom obimu; oni su se rano zavrili, te izraz ruska z aravan koji se esto upotrebljava, dosta dobro izraava taj ne mnogo nemiran ivot i je dnolikost reljefa koji otuda proistiu. Zemljite i reljef. Ako se uzme u obzir relativna starost terena koji su uzeli uea u sainjavanju ruskoga zemljita, onda se na najstarije formacije nailazi na periferij i. Finska i Karelija otkrivaju posmatrau moda najstarije stene na zemljinoj kugli. Druge arhajske stene, one preko kojih Dnjepar prelazi tako teko na svojim dobro poznatim brzacima ili porogima, sainjavaju na jugozapadu drugu otpornu masu. Najz ad, trea vrsta stena sainjava istonu padinu Urala. U ovako ogranienu prostoriju, po dnu razliite dubine, razastrla su uzastopna geoloka mora svoje naslage, mora ko ja su se as irila u pravcu uporednika ili se pruala smerom podnevaka, i iji je o pstanak bio pokatkad prekidan dugim periodima izdizanja dna. Samo su u tri ma ha dejstvovale bregotvorne snage: prviput u Finskoj, malo poznije na jugozapadu, i najzad na Uralu, ije je stvaranje zavreno pri kraju primarnog doba. Izloeni posle toga stalnom skresavanju usled atmosferskih sila, ti reljefi imaju da nas samo skromne visine i najee ublaene oblike sasvim istroenih planinskih lanaca. Je dva da su kasnije nekoliki onii nabori pogdegde poremetili horizontalnost slojeva i primorali reke da se suze izmeu njih, ili su prelomi ogranienog obima snizili i uzdigli po koji deli zemljita, kao na zavijutku iguli gde vijuga srednja Volga, il i pak izneli na videlo lokalizovane eruptivne mase, kao na junoj obali Krima. Kon ano izdignuta iz mora krajem sekundarnoga doba skoro itavom povrinom, Rusija kasnij e nije imala morskih poplava osim na krajnjem jugu. One su se javljale naizmenino sa periodima izdizanja zemlje iznad vodene povrine, sve dok se Crno More, kada j e jednom izgubilo vezu sa Kaspiskim Morem nije spojilo sa Sredozemnim Morem kroz Bosforski Moreuz.

25 Bilo bi pogreno ako bi se, zbog ovako malo burne istorije, poverovalo u nedostata k raznolikosti zemljita u Rusiji. Ako bi se prokrstarilo prostorijama ponekad veo ma velikim, i ako bi se otkrile nepomine stene pod nanosom koji ih esto pokrivaju, zapazilo bi se da najrazliitije formacije, pogodne za svakovrsnu upotrebu, sainja vaju osnovu te ogromne teritorije: raznovrsni graniti, kriljci ponekad uljeviti. gipsevi puni peina, vrsti krenjaci pogodni za zidanje, litice od krede, trone krene g line, slojevi kristalne soli i uglja, rude gvoa i dragocenih i retkih metala. Ma k oliko da su te stene istroene u toku vremena, one su ipak dovoljne da dobro objasne posebnosti reljefa, ije i najmanje neravnine izazivaju u klimi i pr orau posledice koje su znane seljaku. Ipak, odluni dogaaj u stvaranju ruskoga zemljita bila je, u poetku najnovijega geolok og doba, najezda jedne dinovske ledene kore koja je dolazila sa severozapada. Na ogromnoj prostoriji koju je ona pokrila, vidljivo tle sastoji se skoro potpuno o d nagomilanih raspadnutih materija, krene gline i ilovae u komau. Ovde onde, naroito na severozapadu, blokovi granita divlje kamenje kako ih zovu seljaci obeleavaju ge ologu put kojim ih je led na sebi doneo iz Finske i Karelije. Dugaki i uzani zali vi koji tako udno reckaju severnu obalu jezera Onjega jo i danas pokazuju pravac k ojim se kretao led. Sve do malo nizvodno od Kijeva na Dnjepru, od Pavlovska na D onu, i do Ninjeg-Novgoroda na Volgi, nailazi se pod biljnim pokrivaem na te iste n aslage raspadnutih materija, gde je materijal, dovuen izdaleka, pomean sa ostacima iskrunjene podloge, i tu naslage kriljca, peska, komae stena i ljunak obrazuju sko ro sami korisno zemljite, umovito ili pogodno za obraivanje, na kome se pojavilo prorae posle povlaenja leda i na kome ovek ivi i radi. Skandinavski gleeri su darovali tu rusku zemlju koju e ujediniti moskovski kneevi. Taj dar je, uostalom, veoma nejednake vrednosti. Ne samo da crnica na jugu, koja je istina neposredna tvorevina gleera, nadmauje u prirodnom i stvorenom bogatstvu zemljite isto gleersko u Srednjoj i Severnoj Rusiji, nego i u tome zemljitu, koliko

razliitih izgleda uprkos zajednikog porekla! Ima predela gde komae stena izobiluje , kao u Severnoj Voliniji, gde se klee ugaono kamenje za kue, dok nedaleko odatle jedva moe da se nae dovoljno ljunka da se odagna pas. Korito gornje Volge je posej ano stenjem to ga je gleer ostavio, onim samcima koje laari tako dobro znaju, dok na drugome mestu eleznika pruga, u nedostatku ljunka, lei na kriljcu koji se troi, te nema dovoljnu vrstinu koju zahtevaju velike brzine vozova. Tome gleeru iz prolosti imaju Srednja i Severozapadna Rusija da zahvale z a onu ivopisnost koja moe da postoji u zemlji malih. uzvienja. Duguljasti breuljci, bilo usamljeni, bilo u grupama, razdvajaju udoline ili kotline. U ovima dremaju jezera, od kojih su jedna bistra i puna ribe, a druga postepeno pretvor ena u ritove usled proraa koje se sve vie iri. U reim sluajevima povrh niskih kosa, za koje bi se pomislilo da su vetaki nasipi, prua se put. Na drugome mestu breuljci il i dugaki slojevi peska raspoznaju se

26 po zagasitom zelenilu borova, koje odudara od jasnog zelenila livada. Sve to stv ara prizore kojima ne nedostaje ni lepota ni raznolikost. Povlaenje gleera ilo je postupno. Tim stupnjevima povlaenja odgovaraju nizovi gleersk ih povijaraca, koji se ponekad pruaju veoma daleko i koji svojom relativnom topog rafskom vanou nisu bili bez uticaja na ivot i istoriju Rusije. Meu najskoranjijima, a to e rei najbolje ouvanim, tri takva povijarca ograniavaju kao neke kotline u kojima se nalazi po jedno veliko i mnogo malih jezera: dvostruko Pskovsko i Pejpusko j ezero, jezero Ilmelj, Bjeloe Ozero (Belo Jezero). Meutim, na obalama ili n a izlasku svakoga od njih nailazimo na najstarija sredita naseljavanja Rusije : Pskov, Veliki Novgorod, nekadanje prestonice drava koje su izbegle tatarskoj na jezdi i dugo bile nezavisne i od same Moskve. Jo starija pa usled toga i najoteenij a jeste jedna iroka gleerska kosa, du ijeg se ela nerazdvojno pruaju put i eleznika p a od Moskve do Bea na Bugu, preko Smolenska i Minska, i koja je bila mea izmeu Tversk e i Moskovske kneevine, a malo dalje izmeu Litvanije i Bele Rusije. U itavoj toj talasastoj zemlji koju je gleer svojim iezavanjem otkrivao, dok su se veliki politiki centri sklanjali u udoline, seosko stanovnitvo, naseljenitvo, trailo je os rednje uzviice, bolje odvodnjene, sa njihovim bujnim umama punim divljai, njihovim pogodnostima za saobraaj i zemljitem zgodnim za obraivanje. Tako je napredovalo, po lazei od jugozapada, naseljavanje koje su vrili Krivii, zemljoradniko slovensko plem e koje je polako pretopilo u sebe skoro itavo finsko stanovnitvo toga kraja. Jo i d anas se vidi velika suprotnost u pogledu naseljenosti izmeu gleerskih uzviica sa mn ogim selima i skoro pustih vlanih udolina gde blatni ritovi i barutine esto otimaju zemlju od krljavih uma. Ukoliko se elo gleera koji je iezavao povlailo ka severozapadu, utoliko je otkrivena naslaga blata, kriljca i stenja bila izloena vodi od otopljeno g leda, koja je troila, prebirala i prenosila te delove na razne daljine prema nj ihovoj veliini. Tako je razasut, poevi od ela gleera, najpre krupan ljunak, potom sitn iji, pa naposletku pesak. Svakom stupnju povlaenja gleera odgovara obino pojas pesk a; takav je pesak u Poljesju, danas u Poljskoj; takav je i pesak u Rjazanjskoj g uberniji. Taj pesak, manje vlaan nego kriljac, no koji kada se slepi moe da zadri vo du na svojoj povrini u obliku jezera ili bare, sainjava nekorisno i pusto zemljite gde jo ima mnogo uma. Re bor, koja se esto javlja u ruskim nazivima mesta, oznaava u isti mah i taj pesak i borove ume koje na njemu rastu. Jo i danas, u krugu tvrave K remlj u Moskvi, crkva zvana Spas na boru (Spasitelj na boru) potsea na davno doba kada je borova uma bila na vrhu toga breuljka. A jo optije uzev, ima mnogo naziva r eka i sela rasturenih po toj oblasti kuda su tekle gleerske reke, kao to su Peski, Pesonjaja, Pesanka. Kada napustimo lepe i hladovite ume po kojima su rastureni letnjikovci kijevskih graana, pa se uputimo ka jugu, ubrzo emo zapaziti kako se drvee

27 proreuje, a zemljite postaje ujednaenije, ravnije, izuzev vododerina zvanih ovrag i balka to ih stvaraju plahovite kie. Pesak je ustupio mesto crnici (ernozjom), zeml ji koja postaje lepljiva i porozna kada je natopi snenica ili kia, a prainasta za v reme sue, te je tada vetar nosi nadaleko. I ta zemlja je jamano u obliku praine nag omilana kada su usled jakih barometarskih pritisaka to su vladali na povrini sve m anjega gleera istoni i severoistoni vetrovi, suvi i jaki, raznosili nadaleko najsit nije delie gleerskog taloga, koji je ve bio istroen tekuim vodama, te tako ta zemlja, koja je nekada imala izgled stepe a danas postala itorodna, pretstavlja kao i neplodni pesak bora posredni dar gleera u toku iezavanja. Na golemoj prostoriji po kojoj su rasturene ove formacije, razlike u reljefu mog u se uoiti tek posle marljivoga prouavanja. Tek u dananje vreme je utvreno da postoj e dve velike i iroke visoravni: visija u Srednjoj Rusiji i visija u oblasti Volge . Visija Srednje Rusije pretstavlja jednostavnu i neprekidnu visoravan, koja se prostire u duinu 1.400 km. od Valdajske Visoravni na severu do povijaraca prema D onecu na jugu. Visina tu dosee 322 m na severu kod Kamenika, a 375 na povijarcima kod Doneca. Visija u oblasti Volge, koja izbliza nadviuje desnu obalu reke od Nin jeg-Novgoroda do Caricina i prua se ka zapadu do Tambova, uzdie se do 405 m. na ju gu, a do 345 m. kod igulija, pa se tako prostire od severa ka jugu skoro 1.200 km . Izmeu tih dveju prostranih visoravni nalazi se jedna ugnuta ravnica po kojoj tee Oka od Rjazanja do svoga sastavka sa Volgom, i ta ravnica nia je za 40 m. od uven ih barutina kod Pinska, gde Pripjat leno vue vodu koju donosi Dnjepru. Da bi se na ilo na vee visine, treba otii na periferiju, gde se jedna sijenitska visija na polu ostrvu Koli uzdie oko 1,200 m.; gde se dugaak venac Urala, tako lak za prelaz na m nogim mestima, die do najvee visine od 1.710 m. na Jaman-tau i esto prelazi 1.500 m .; gde na krajnjem jugu krenjake visoravni Krima, poto su se spustile ili uzdigle d u linije preloma, dostiu visinu od 1.544 m. na Roman Kohu. Nigde u Evropskoj Rusij i nema visija na kojima bi poivao veiti sneg. Ravnica je, dakle, glavni oblik ruske topografije, i tome zemljitu sa retkim nera vninama prilagodio se ivot ruskoga seljaka, na umskim proplancima isto kao u obraen oj stepi. Njegov ideal je ravnica ravna kao javorov list, koju je Bog stvorio na korist ljudi, dok su sve grube neravnine zemljita delo neastivoga, koji e zbog toga morati da odgovara pred Bogom. Uzviice su samo sklonita: kalueri su na njima podigli svoje manastire a varoi svoje tvrave (kremlje), iji zidovi uvaju u seb i svetilita i prihvataju stanovnike u sluaju opasnosti. Zar uostalom nije svakome poznato da je na vrhu makar i najmanje visije hladnoa otrija a vetar silovitiji, i da se prorae koje uspeva u njenom podnoju ne bi moglo na njoj zakoreniti? Klima. Ako se zanemare ove isto mesne posebnosti, ako se izuzme krajnji sever gde drvee prestaje da raste, potom juni deo Krima gde se nailazi na donekle sredozemn o podneblje, i krajnji jugoistok gde ve poinje aziska pustinja, moe se ustanoviti d a klima Rusije, naroito u najsuprotnijim godinjim

28 dobima, nije nita manje jednolika od njenoga visinskog oblika, i da su ega kao i h ladnoa otprilike podjednako rasporeene i usred leta kao i usred zime. Leti seljak radi u koulji na obalama Neve isto kao i na Krimu, a dinja sazreva u gradinama Pe rma kao i u stepama na jugu. Zimi se moe u saonicama prei itava Rusija od severa do juga, od Arhangelska do Astrahanja. Najudaljeniji krajevi zemlje, u pogledu god injih doba, razlikuju se manje njihovim krajnjim temperaturama nego njihovim traj anjem: leto traje due a zima je kraa na jugu nego na severu. Nigde u Evropi uticaj geografske irine na klimu nije tako mali: Krim ima u januaru temperaturu Stokhol ma, a u julu temperaturu Madere. Porazni pohod iz 1812 godine osvetao je uvenu otrinu ruske zime, i to se vie ide ka U ralu, sve vie opada srednja temperatura u januaru, kreui se od

8 4 u Smolensku do 13'*8 u Kazanu i 16 u Permu; od 6 u Kijevu do 108 u Saratovu. U Srednjoj Rusiji svake godine temperatura pada i na 30; ak i u Novo j Rusiji, na jugu, temperature od 20 nisu retke, a na junoj obali Krima, toj maloj povlaenoj oblasti, termometar se sputa na 8. Za vreme naroito otrih zima bilo je slua a da se iva smrzne, sa temperaturom od 412 u Kursku, na geografskoj irini Londona; od 408 u Lugansku, na irini Pariza; od 45u Permu. Takav sluaj dogodio se dvaput u Moskvi u toku XIX veka. Uostalom, iako zim a due traje u Petrogradu nego u Moskvi, ona je tamo, i pored vee geografske irine, blaa; to je posledica blizine Finskog Zaliva, otkuda esto duvaju zapadni vetrovi, oni isti vetrovi koji u jesen spreavaju oticanje Neve i izazivaju tada, kao 1924 godine, poplavu u niim delovima prestonice. Razume se da se svake zime zamrznu reke u celoj Rusiji. Izuzev murmansku obalu n a Severnom Ledenom Moru, gde postoji oblast slobodnih voda, morske obale su opko ljene ledom u Belom Moru, finskom Zalivu i na Baltikom Primorju; isto se dogaa u A zovskom Moru, a ponekad i u Odesi. Ali zima, iako je neprijatna oveku zbog svoje uasne studi i snenih meava, ipak olakava saobraaj; sneg pokriva zemlju za vreme od dv a do est meseci, prema oblasti, te omoguava upotrebu saonica svuda gde se u drugim godinjim dobima prevoz kolima ima da bori sa blatom i prainom; reke se prelaze preko leda. Nekoliko najposeenijih vaara u Rusiji odravani su u zimu; kao z a trgovinu i prevoz, tako je zima uklanjala prepreke i za vojne snage meusobno za raenih kneevina. Najzad sneg, u toj umereno vlanoj zemlji, pretstavlja za reke kada se one oslobode leda dragocen izvor za snabdevanje vodom, i njegovo postepeno o tapanje usporava opadanje reka u leto. Dodajmo da sneni pokriva spreava rashlaivanje zemlje, i da bi skoro cela Rusija, kad ne bi bilo snega, bila u nemogunosti da g aji ozima ita; oskudne ili gladne godine su esto puta one kojima je prethodila zim a kada nije bilo izobilno snega ili se on nije dugo zadravao na njivama. Poto topljenje snega oduzima mnogo toplote, prolee u Rusiji je hladno i sumorno; n akvaeno zemljite pretvara se u blatite. To je peto godinje doba u

29 seljakom kalendaru, raspuica, a to e rei doba kada nema prohodnih puteva. I sami gradovi oseaju nezgode i runou toga doba. Ranije ili kasnije, prema oblastima, relativno prerano na istoku i jugu, a kasni je na zapadu i severu, leto se zbog dugog zadravanja sunca iznad horizonta, to je posledica velikih geografskih irina, javlja sa egama kakve se na Zapadu javljaju s amo na znatno manjim geografskim irinama. U julu je srednja temperatura Petrograd a ista kao u Brislu; u Kazanju kao u Tuluzi; u Moskvi kao u Nantu; u Orenbu rgu kao u Tangeru. Ponekad se termometar penjao do 43 u Astrahanju, do 391 u Samari, do 375 u Moskvi, do 361 u Petrogradu; prelazio je 25, a ponekad ak i 30 s on e strane polarnoga kruga. Toplota je istina samo za vrlo kratko vreme strahovita po livadama u dolinama krajnjega severa, gde seljak koji radi teke poslove dok ga ujedaju komarci, naziva istom reju i patnju i kosidbu. Zahvaljujui toj velikoj toploti u leto, loza uspeva i groe sazreva ne samo na osmanlucima june obale Krima, nego i du donjega toka Dona i donje Volge; gajenje lubenica, dinja, krastavaca i suncokreta dopire do velike geografske irine u oblastima izmeu Volge i Urala. Na srednjem toku Volge, uzvodno od Ninjeg Novgoroda, jabuka se gaji kao loza du Rajne. u vene su trenje iz okoline Vladimira i Muroma, tih istoriskih gradova Srednje Rusi je; na 57 severne irine Rostov se specialisao u gajenju povra. Mnogo raznovrsnih von ih pia pravi seljak leti, i carica Jelisaveta Petrovna dobijala je za svoj dvor r azne proizvode iz vrtova June i Jugoistone Rusije, koje joj je vona pota donosila iz A strahanja i sa Dona preko Voronjea i Moskve. Ali leto ne donosi samo blagodeti. Pregrejana atmosfera esto stvara oluje s pljus kovima. Godinje se mogu nabrojati po dvadesetak oluja s pljuskovima u oblasti c rnice i preduralskoj oblasti. Strahoviti pljuskovi obaraju se na nepostojano zemljite i odravaju promenljivu i razgranatu mreu jaruga sa ivicama ko je se rone; na drugom mestu se eleznika pruga ugiba pod kratkotrajnom poplavom. S

druge strane, na rekama, iji se nivo sniava usled isparavanja, plovidba postaje sv e tea: to je doba kada brodovi zakanjuju i nasukuju se na sprudove, sve dok ih prve sante ne oteraju u zimovnike zaklonjene od opasnosti prolene bujice . Posle jeseni koja obino kratko traje, i kada studen izvri svoje prve jurie, zima, koja ve vlada na severu i istoku, naposletku se gnezdi svuda, sa zadocnjenjem sa mo na Krimu, gde se produuje letovanje. Prorae i nastanjenost. Isto koliko razlike u zemljitu, i nejednako trajanje godinjih doba daje raznolik izgled biljnom svetu Rusije. Na krajnjem severu, gde je sred nja godinja temperatura nia od 0, zemlja se odmrnjava samo do izvesne male dubine. I spod nje vlada merzlota, a to e rei sloj veito zamrznut, kroz koji voda ne prodire i koji je odve blizu povrine da bi drvee moglo da razvije svoje korenove. Iznad tog a sloja merzlote nalazi se zemljite bez drvea koje Laponci nazivaju tundrom. Tundr a je polarna stepa koja se od obala Severnoga Ledenog Mora prua u nejednakoj irini s ve do ivice uma.

30 Samo u dolinama, gde se nivo merzlote sputa, uma puta nekoliko izdanaka u pustome p redelu. Izmeu njih iri se, prema prirodi i vlanoi zemljita, prljavouti zastor liaja il irvasova mahovina, drhtavo tresetno zemljite, zakrljale vrbe i breze koje ne p remauju visinu kolena. Razumljivo je da u tundri mogu da stanuju samo nomadi , jer irvas, karakteristina ivotinja tih oblasti, brzo popase liaj na velikom prost oru, te ga moraju neprestano seliti s mesta na mesto. Godinja doba utiu takoe na se ljenje -ovih opora, koji se leti pribliuju moru da bi izbegli ubode komaraca. Stal an ivot moguan je samo u dolinama, i kroz njih se Rus uvukao meu uroenike nomade, kao i drvee u tundru. On tamo kosi seno za svoju kravu, toga neophodnog pomonika u nj egovoj ekonomiji; on tamo zasejava njivu ili povre; tamo see drva, koja su mu neop hodno potrebna za graenje zgrada, za alat i ogrev. Granicu do koje raste drvee Rus je dosegao dosta davno, o emu svedoi naseljavanje Novgoroana na poluostrvu Koli ve u XIII veku, ali je on tu granicu retko kad prelazio, i to mnogo kasnije i veoma malo. umarci sa sitnim drveem i poumljeni breuljci nagovetavaju veliku umsku oblast Rusije, ja je povrina skoro etiri puta vea od povrine Francuske. uma je ostavila traga da zem ljite, jer je pretvorila kriljac gleerskog nanosa u sivu i tronu zemlju, podzol, koj a njoj jedino i godi. Na tome pogodnom zemljitu raznovrsnost drvea je u suprotnost i sa jednolikou njihove podloge; ima vrsta koje se sve vie rasprostiru, kao to su om orika i sibirski bor, koji se ire na raun svojih evropskih jednovrsnika; obratno, hrast, koga je bilo u izobilju juno od jezera Ladoge i u oblasti Novgoroda u prei storisko vreme, postao je tamo prava retkost. U odnosu na svetlost, preovlaivanje bilo drvee koje voli senku, kao to je jela, bilo ono koje je eljno svetlosti, kao t o su breza, bor, jasika. Sastav ume menja se neprestano, ne usled lagane promene u klimi, nego zbog suparnitva koje iskoriuje najrazliitije okolnosti. Neka poar uniti neki umski kraj ili neka ovek zanemari raskreno zemljite, obino e nekadanju zameniti uma sasvim razliita od nje; pa ak i kada ovek nije svedok tih promena, one mu se posrednim putem otkrivaju: tako, na primer, pokrov od vresa potsetie nas na iezlu borovu umu, a leskovi ibljaci nadivljuju hrastove, u ijem su se drut u zakorenili. Ruska uma retko kad da je sauvala obeleja nekadanje guste praume, tajge pune divljai, sa veoma visokim i starim stablima, po kojima su, kao danas u Sibiru, lovci pro vodili zimu traei ivotinje sa krznom. Skoro nedirnute ume postoje jo samo u veoma mal o naseljenim oblastima Severne i Severoistone Rusije, od Karelije do Kame i Peore. Na drugim mestima je stalna eksploatacija proredila poumljenu povrinu, koja s e sada sastoji samo od mladih drveta. Ponekad je uma ustupila mesto ljadi, g de retka drveta nadviuju iblje. Naroito u predelima nedovoljno isuenim, uma je krljava, jer vodi nejednaku borbu sa tresetn im movarama; ta nemona uma, to je mara, gde mahovina nagriza

31 oronula stabla, gde se noga zaglibljuje u biljne materije u raspadanju, i kuda ov ek retko zalazi. uma prestaje onde gde poinje duboko zemljite, porozna oranica, crnica, a to e rei ste pa. Ali ta granica nije strogo odreena. Ima umskih ostrvaca u stepi, kao to postoje ostrovca stepe, sa svojim posebnim biljkama, okruena umom poput prirodnih proplan aka, koje Rusi nazivaju polje. Osim toga, izgleda da su se u prolosti drveta, a n aroito hrast i bor, pruali na jug dalje nego danas. Dva zastoja u prorau, jedan u zimu a drugi u leto, karakteriu stepu. Naroito od apri la do juna zapaa se onaj bujni ivot i raznolikost boja koje je slavio Gogolj u jed nom odeljku svoga romana Taras Buljba. Beskrajna je raznolikost trava, jednogodin jih ili dugovenih, biljaka ije veoma dugako korenje ponire u dubinu da tamo trai vla gu, i pokretnih biljaka koje vetar nosi kada se sasue; usnatice, krstaice, kormonika , slez, leptiraste i krinaste biljke stvaraju biljni zastira koji prestaje tek u blizini Kaspiskog Mora, da ustupi mesto pustinjskom prorau to raste u usamljenim gr upama. Kao oblast sitnih glodara i velikih travojeda, stepa je imala sve do kraja XVIII veka jednu podvrsgu divljega konja. Tek tada, kada je otpoelo naseljavanje i kada ju je zemljoradnja preobrazila, stepa je izgubila svoju div lju lepotu da bi pretrpela, razume se u drugim srazmerama, iste spoljne promene kao i prerija Severne Amerike. Ali drvo se tamo javlja samo izuzetno: tek poinje da se ukorenjuje na stranama jaruga koje se uvruju prelazei iz stanja ovraga u stanje balke; uz velike trokove gradovi u Junoj Rusiji odravaju drvee u svojim parkovima; po selima policija zatiuje belu vrbu, koja svojim debelim l iem za vreme jakih ega stvara dragocenu hladovinu oko domova. Da bi se ponovo nailo na umu, treba otii do planina na Krimu, gde se iznad hrasta i graba ponovo javlja bukva, koja se ne via vie poev od Podolije. Posle toga, kada s e sie na junu obalu, ovek se za nekoliko trenutaka obrete u sasvim novom predelu, g de se vidi veno zeleno drvee, lavor, klanika i zlatica. To je ulaz u sredozemnu ob last, i ve usred te povlaene prirode, prostrane ume ustupaju mesto razreenim bunovima, kupinovom bunju, tvrdolisnim travama pribijenim uz zemlju i bodljikavim biljkama , sasvim kao u frigani Grke ili Anadolije. Tolika uporedna razlika izmeu stepe i ume nije mogla ostati bez uticaja na ivot i s udbinu stanovnika Rusije. uma je oblast stalnoga boravka; i sam lovac na krzna, s a svojim krpljama, tamo se manje selio nego stepski pastir. I tako je iz suprotn osti tih dveju oblasti, ume i stepe, zbog njihovog posebnog ivljenja, poniklo veko vno suparnitvo izmeu Severa i Juga, izmeu Rusa i Tatarina, a poznije izmeu Moskovske drave i slobodnih Kozaka. I zaista, Rus je takorei ponikao iz ume. On je roeni drvo delja, drvosea koji prispodobljava drvo svakovrsnoj upotrebi. Drvo mu daje grau za graevine, za ogrev, slui mu za pravljenje kola i sanki, daje mu koru za tavljenje koa, a od njega on pravi sirotinjsku obuu lapti; drvo slui takoe kao graa za sijaset predmeta koje sa nasleenom vetinom izrauje kustar za vreme prinudne zimske dokolice , kao

32 nametaj, alatke i neverovatno raznolike igrake. U XIII veku cveta u Novgorodu i u Pskovu religiozno rusko neimarstvo, graenje drvenih crkava, veoma originalnih. ak i ruski drvosea je bez takmaca kad treba sloiti maksimum drva na gomilu odreene vel iine. Ali skoro iskljuiva upotreba drveta za graevine izlae ih opasnosti od poara, i ta je opasnost utoliko vea to se usled klime moraju loiti pei za vreme mnogo meseci. I sa me varoi zajedno sa svojim ogradnim zidovima za odbranu bile su sagraene od drveta ; zgrade od kamena mogle su se na prste izbrojati, i stari putopisi esto navode n

jihov broj. Razumljivo je da su poari u njima esto pustoili i da nema varoi u Srednj oj Rusiji koja nije imala da zabelei u svojim analima strahovite katastrofe. Samo u toku XVIII veka Ninji Novgorod bio je opustoen vatrom 1711, 1715, 1722 i 1784 g odine; vaarski kvart goreo je 1816, 1857 i 1859 godine, to dovoljno opravdava zabranu da se u njemu pui. U Orelu je poar unitio 1.237 kua 1918 godine, a preko 600 u 1858. Godine 1622 Kaluga je skoro sasvim izgorela; 1742, 1754, 1760, 1761 i 1785 godine dogodili s u se veoma opasni poari, od kojih je onaj iz 1754 stao ivota 177 osoba. Lako je za misliti da je namerni poar Moskve bilo lako izazvati. Da bi se spreile te nevolje, zabranjeno je u XVI veku da se u varoima loi vatra u kuama od maja do septembra. M oralo se kuvati napolju; ali kako su u zabranjenim mesecima mogli da nastupe pon ekad i hladni dani, naposletku je doputeno nekoliko izuzetaka za vreme maglovitih dana i izvesnih praznika. Ali kaogod ni zemljotresi ili vulkanske erupcije, tako i poari nisu dovoljni da o dagnaju stanovnitvo sa prebivalita koja se njima ine zgodna. Takva prebivalita bile su istine u umskoj oblasti. Nije redak sluaj da se tamo uvukla kao jezik crnica, koja se tu javlja sa svojim stepskim proraem i koja zemljoradnji prua naj lepe izglede na uspeh; oblinja uma daje drvo, divlje plodove, peurke; pele kupe med p o cvetnom proplanku, te su Rusi jo izrana poeli da se bave pelarstvom i da meaju med u praznina pia. Samo ako se kakvo jezero ili reka sa ribom nalazila na takvoj isti ni, ve je u umskoj usamljenosti bilo mogunosti za stvaranje naseljenikog sredita. Zat o je nekoliko istoriskih varoi u Rusiji poniklo na umkim proplancima. Tako su na j ednom polju, na obali jezera Nera u Finskoj, osnovali Novgoroani jo u davno doba m esto Rostov, koje je ostalo mitropolitsko sedite sve do vladavine Katarine II. Na drugom jednom polju osnovan je godine 1152 Perejaslavlj, nazvan Zaljeskij, to zn ai iza ume. Na treem se razvie Vladimir i Suzdalj, koji su pre Moskve bili politiki ce tri Velike Rusije. Njihov suparnik, Tver na Volgi, bio je isto tako grad podignu t na polju. Isto se moe rei i za Moskvu, u ijoj se okolini jo nalaze ostaci jednoga umskog pojasa. Murom na Oki bio je, kao i Rostov, ruska kolonija na f inskom zemljitu, sagraen takoe na jednom proplanku. Na svakom polju su Rusi nalazili jo i relativnu bezbednost od napada stepskih nomada. A ba ta bezbednost nedostajala je Kijevu. Kada se u XII veku Andrej Bogoljubski, knez Suzdaljski, doepao Kijeva, sudbina Rusije bila je

33 vezana za sudbinu te centralne kneevine, ija je prestonica, posle Suzdalja, bila g rad Vladimir, i naposletku Moskva. Ipak, ta bezbednost bila je relativna, jer i pored zatite to ju je pruala uma, ipak su Tatari uspeli da opustoe Suzdalj, Vladimir, pa ak i Tver, i da za neko vreme potine Moskvu. Ali vojska iju glavnu snagu sain java konjica ne moe dugo drati osvojena mesta u umovitom kraju; dip lomatija je, pored prirode zemljita, pripremila vojniku odmazdu Rusije. Niska oblast koja razdvaja visiju Srednje Rusije i visiju Volge, gde Oka, poto pr imi u sebe reku Moskvu, ide ka Volgi, i gde u suprotnom pravcu Don i njegova pri toka Voronje teku ka jugu, jeste oblast gde se sastaje gusta uma sa otvorenom ste pom. To spajanje je pre jedno meusobno prodiranje, jer ima istina koje se pruaju i preko ivice ume, a ima i itavih uma, naroito hrastovih, u tome poetku stepe. Izgleda da takav dodir izaziva borbu stopu po stopu izmeu suparnik og stanovnitva. Osim toga, mnogo manja visina i mnogo blai reljef olakavaju kretanje. Reke, uljebljene u udolinama visoravni, teku ovde izmeu niskih obala koje su ipak veinom suve i mogu se lako pregaziti na pliacima. Stoga je udolina Dona i Oke bila otvoren prolaz najezdi Tatara na putu ka severu, i ostac i njihovih ljaha ili vojnikih puteva sauvani su u tome kraju. U suprotnom pravcu, R usi su napredovali od polja do polja, od tvrave do tvrave. Na jednom polju na desn oj obali Dona, na Kulikovom polju, knez Dmitrij je 1380 godine odneo nad Tatarim a pobedu koja je bila puna nade za konano osloboenje Rusa. Ipak, Rusi su se lagano i oprezno sputali preko zatitne oblasti velikih uma. Oseanju opasnosti pridruivalo se i oseanje to su ga stvarali novi utisci u zemlji toliko r

azliitoj od Srednje Rusije. Zbog toga su Rusi najpre nainili jednu ertu ili utvrenu liniju, koja je ila od Tula do acka preko Epifanja i Rjaska, pa su je potom ojaali drvenim palisadom. To je takozvana Tulska zasjeka. Ova zasjeka obeleena je grubim potezom na prvoj karti Rusije iz 1614 go dine, i ta linija utvrenja propraena je ovom zabelekom: Saisec (umesto zasjeka) con stans nemoribus desectis et vallis, a Tsar Feodor Ivanovitz aggestum contra irru ptiones Tartarorum Crimensium. Sve varoi imale su predgraa, zvana predgraa strjeleca (strelaca). Ne samo da su ti nazivi nadiveli opadanje utvrenja ili njihov nestanak, nego se isto to dogodilo i sa garnizonima, koji su se brojali odvojeno prilikom popisa stanov nitva. Tako popis iz 1710 godine navodi broj dragona i vojnika, broj strjeleca i kozaka i broj tobdija u varoima kao to su Kursk, Orel, Brjansk, Sjevsk, Bj lev. Jo i danas, samo ako posle poara nije izmenjen njihov plan, te granine varoi po znaju se po planu koji je isto toliko pravilan kao i plan francuskih bastida; ov de je plan kruni, sa putevima koji se zrakasto pruaju u raznim pravcima. Ispred te utvrene linije straarilo se i danju i nou. Ima sela koja su zadrala naziv Karaul (straara). Sela koja se zovu Storoevoe potseaju na storoe ili osmatrake straarnice.

34 Posle stvaranja Tulske linije, vojnika granica pomerena je unapred do linije koja je ila od Putivlja do Simbirska na Volgi, preko Kurska, Voronjea i Tambova. Jo poz nije, ona je zahvatila Ahtirku i gornju dolinu Doneca. Svakom takvom pomeranju p rethodilo je doba utvrivanja i naseljavanja. To je bila posledica nepoverenja koj e je umski Rus oseao na otkrivenom zemljitu, na divljem polju (djikoe polje), za ko je je pretpostavljao da je puno opasnosti. Stepa je za njega doista bila strahotn a krajina, i to oseanje nalo je donekle odjeka na karti Ukrajine od J. B. Homana iz Nirnberga, na kojoj se mogu proitati i ovakve napomene: Deserta sine aqua; Campi deserti ubi nulla hominum habitatio, nec planta reperiunda est; Loca deserrta; Dzike polie, sire campi deserti inhabitati. Da bi osvojili stepu, umskim ljudima trebalo je etiri veka oklevanja, postepenog uvlaenja i rata. Reke i jezera. Izmeu oblasti koje se razlikuju povrinskim tlom i proraem, veza s e odrava nekolikim rekama koje su meu najduima u Evropi. Jer je bilo dovolj no prostora za razvijanje dugakih tokova i dovoljno vode za njihovo odravanje; a k ako topografija nije istavljala visoke prepreke, stvorili su se veoma razgranati slivovi, bez velikih tekoa da se pree iz jednoga u drugi. Kada je veliki gleer iezao i Kaspisko More se svelo na svoj dananji obim, Volga je mogla da se izdui itavih 3. 357 km. ne sputajui se na tome ogromnom rastojanju vie od 256 metara, sa pritokama srazmernim njenoj veliini, kao to su Kama, dugaka 1.882 km., i Oka, dugaka 1.486 km., sa priblino istim umerenim nagibom. I Crnome Moru je iezavanje gleera darovalo velike reke: Don, dugaak 1.808 km., i Dnjepar, dugaak 2.128 km. Razumljiv o je da su ove reke, u godinjim dobima kada nisu ni zaleene ni suvie opale, oduvek pruale saobraaju najdragocenije usluge. Jedan od najstarijih puteva u Rusiji, onaj koji vodi od Varega do Grka, spajao je Veliki Novgorod sa Crnim Morem, bez drugih prekida osim prenoenja barki sa jedne reke na drugu, to su prenosai baraka lako vri li. Zato je Petar Veliki na Voronjeu, pritoci Dona, na velikoj daljini od mora, m ogao da sagradi i sakupi flotu koju je odveo da zauzme Azov. Pored donjeg toka V olge sela su sagraena od drveta, a meutim se na velikoj daljini od njih ne nalazi nijedno drvo. Ova mrea dugakih reka nije samo od koristi trgovini i ljudskom saobraaju. U svakom godinjem dobu, bilo kroz led, bilo na otvorenoj vodi, ovek je dolazio da lovi ribu , i nije samo sentimentalan onaj naziv matuka to su ga obalski stanovnici dali reci Volgi. Pre nego to je preterano iskoriavanje i zagaivanje vode usled prevoenja petrol euma i industriskih otpadaka smanjilo prinos ribolova, ta reka je bila doista re ka hraniteljka, kojoj su goleme jesetre i ukusne keige raznosile slavu nadaleko. Za mnogobrojne dane posta, kojih je puno u pravoslavnom kalendaru, riba je prets

tavljala dragoceno jelo. Tako je godine 1672 jedan ukaz Alekseja Mihajlovia primo ravao ribare iz Ribinska da alju dvoru 1.200 velikih jesetri. Isto su tako ribari iz Jaroslavlja snabdevali dvor Katarine II. Moe se zapaziti privlanost koju su pr ema rekama oseale itave

35 grupe stanovnitva. Pravo na ribolov smatralo se za najdragoceniju povlasticu koju je vladar mogao podariti, toliko je ribolov bio korisno zanimanje. Tako su se k ozake vojniki organizovane zajednice, zvane vojsko, obrazovale du reka: zaporoki koz aci, a to e rei oni koji stanuju iza poroga ili brzaka da Dnjepru u prolosti; a blie naem dobru, donski, orenburki, uralski i astrahanjski kozaci. Ovom stanovnitvu, ko je je rat mogao svakoga trenutka da udalji od domaega ognjita, inilo se da je prino s od ribolova mnogo pouzdaniji nego obraivanje zemlje. Rusko irenje u Sibiru, ka S rednjoj Aziji i Kavkazu, koje je Ivan Grozni pripremio zauzimanjem Kazanja i Ast rahanja na Volgi, imalo je svoje najbolje zatonike u tim vojnikim naseobinama to su se bile podigle du stepskih reka. Najglavnija od svih razlika koje postoje izmeu ruskih reka i reka u Zapadnoj Evro pi jeste duina zaleenosti. Druga razlika, koja takoe zavisi od klime, jeste znatn a visina i periodinost poplava. Zimski vodeni talog, koji dodue nije preob ilan, ali se javlja skoro jedino u obliku snega, nagomilava se u sloj koji po ne koliko meseca lei na zemlji: 80 dana u Kijevu i Poltavi, 120 dana u Voronjeu i Sar atovu, 140 dana u Novgorodu, Moskvi, Tambovu, Samari i Orenburgu, 160 dana u Kos tromi i Ufi, 180 u Arhangelsku. Meutim, im malo otopli u prolee, poinje topljenje, a kako se ono prilino brzo vri, oslobaa se za petnaestak dana ogromna koliina vode ko ju sadri sneni pokriva nagomilan za vreme cele zime. Jedino bujne i neprekidne kie, kakve su nepoznate u naim podnebljima, mogle bi sasuti tolike vodene mase u dolin e, i zbog toga se reke u Rusiji, pod umereno vlanom klimom, izlivaju i plave popu t velikih tropskih reka, i kao i one, skoro u isto vreme svake godine. Usled top ljenja leda, koja se pojava ponekad javlja u uzbudljivim razmerama, poplava se ir i lagano zbog malog nagiba renoga toka, te tako ona dostie visine nepoznate naim re kama u Zapadnoj Evropi. Kod Sizranja, odakle prestaju da joj dolaze pritoke, Vol ga se popela na 13 m. godine 1879, a skoro na 10 m. u 1880 godini, kada je raenje reka bilo umereno. Kod Muroma reka Oka penje se obino na 8 m. Pa i Don, koji prol azi kroz oblasti gde se sneg manje zadrava, penje se skoro na 7 m. kod Kalaa. Prilikom tih strahovitih poplava reke se ire na ogromne daljine. Na svo me uu u Volgu Vetluga dostie 12 km. irine. Kostroma u svome donjem toku meri 30 k m. od jedne obale do druge; Volgine pritoke sa Mologom i eksnom lie tada na ogromna jezera. Zbog toga u tim niskim ravnicama koje poplava pokriva svakog a prolea postoje kue za stanovanje samo na najuzvienijim mestima, pa i one su uzdig nute na kolju; a ima zaselaka koja odravaju vezu meu sobom samo pomou amaca, dok sa dolaskom leta ne pone voda da opada. Poto je poplava redovna godinja pojava, ovek se privikao toj prirodnoj okolnosti, i to utoliko lake to veoma esto, dok je jedna obala nadaleko poplavljena, druga osta je relativno suva, jer je ona prva niska, a druga je uzdignuta u obliku jara ili breuljka. Otuda obalski stanovnici razlikuju livadsku obalu i bregovitu obalu, i zapaeno je da na rekama koje teku u

36 pravcu podnevaka obino je zapadna obala via od one druge. Ma kako se objanjavala ta visinska razlika, ova pojava moe se esto zapaziti; pada u oi poloaj Ninjeg Novgoroda , Simbirska i Saratova na desnoj, uzvienoj obali Volge, dok se Kazanj nalazi dale ko od reke, na levoj obali, iza poslednje granice poplava. Kijev se isto tako na lazi na uzviicama desne obale Dnjepra, ispod kojih je, jednoga znamenitoga dan a ruske istorije, prema predanju, sveti Vladimir krstio svoje podanike u r

eci. Tek kada reka prestane da raste, nastavlja se saobraaj, i varo u neku ruku silazi na nju. Privremeno stanovnitvo pokriva obalu svojim duanima sve do prestanka perio da plovidbe, pa i vaar u Ninjem Novgorodu odrava se na jednom takvom privremenom me stu gde vri od ivota za vreme od nekoliko nedelja i odakle idua poplava odnosi otp atke i uklanja neistou. Iako sa visokih obala varoi mogu da prkose poplavi, one su ipak izloene drugim nev oljama. Reka, tarui viu obalu za nekoliko metara u visinu, izaziva ponekad odronja vanja. Takvih odronjavanja bilo je u vie mahova blizu Saratova i na nekoliko mest a na donjoj Volgi; u Kijevu se takva odronjavanja dogaaju skoro svake godine. To je otkup za zadovoljstvo to ga varoanin osea kada posmatra sa visokih etalita velianst venu i mirnu povrinu reke to se iri pred njegovim oima. Kaogod i klima, tako se i geoloka prolost Rusije ogleda u raspodeli njenih tek uih i stajaih voda. Onde gde je gleer naposletku iezao i gde je isparavanje najmanje, postoje mnogobrojna jezera, najprostranija u Evropi. Iako ih je manje nego u Fi nskoj, ipak ih ima izobilno u Kareliji i u itavoj severnozapadnoj Rusiji, gde ih u Vitebskoj guberniji ima 2.500, i ona tamo pokrivaju jednu etvrtinu njene povrine . Jezero Ladoga, iz koga istie Neva, zahvata 18.150 km2, to je ravno povrini triju obinih francuskih departmana; jezero Onjega, 9.836; jezero Pejpus, 3.583. U nerav noj oblasti Volginih izvora, jezero Seliger, najvee u Srednjoj Rusiji, vee je od j ezera Maora. Ukoliko se vie ide ka nekadanjoj krajnjoj granici gleera na jugu, utoliko se smanj uje broj, prostranstvo i najee dubina jezera. Iako meu ovim jezerima ima i takvih ija je voda bistra i providna na peskovitom dnu, ipak su mnoga od njih dobila izgle d ritova u kojima se vidi tek po koja slobodna povrina vode. Iako smetaju saobraaj u, te barutine ipak su od koristi kada se zavri otapanje snega, jer odravaju vodost aj reka i usporavaju trenutak niskog vodostaja kada nastupe letnje ege, te isuivan je tih takorei sunera, uopte uzev, ne bi bilo korisno. Jo dalje ka jugu trona i retko poumljena zemlja stepe upija vodu, te reke odjednom postaju sve ree. Dnjepar u svome donjem toku prima vrlo malo pritoka, a Vol ga ne prima ni jedne od Jeruslana na levoj obali i Sarapta na desnoj. Tek ako se ponegde vidi kako se voda skuplja u plitkim udolinama, odakle silazi tromo ka n ekom niem udubljenju. Otuda ona vrsta oskudnih potoka koje u oblasti Poltave na zivaju sljeporod (sleporoen) ili mertvorod (mrtva voda).

37 Ponegde, na veim otstojanjima, podiu ljudi ustave koje stvaraju bare, i na tome me stu podie se zaselak. Pored ovraga ili jaruga koje brazdaju stepsko tle i skoro s u uvek bezvodne, ove skromne dolinice skoro bez padina jesu jedini useci koje je u meuprostoru velikih reka voda izdubila u prostranoj i bezreljefnoj ravnici June Rusije. Nov hidrografski tip pojavljuje se odjednom kada se prie stepenovitim visijama Krima. To je hidrografija krenjakih oblasti, sa provalijama, podzemn im peinama i ponovnim pojavljivanjem retkih ali obilnih izvora. Ali im se prispe n a junu padinu, gde je zemlja manje porozna i gde vruine due traju, potoci teku samo poetkom prolea, a potom se svode na nekoliko tankih mlazeva vode, te dodaju jo jed nu crtu slinosti izmeu te male oblasti i sredozemnih zemalja. Suprotnost izmeu Severne i June Rusije. Iz ovog pregleda geografskih posebnosti Ev ropske Rusije proistie jedna osnovna razlika. Ako se izuzme krajnja severna oblas t, negostoljubiva tundra, i krajnji jugoistok, pustinja oko Kaspiskog Mora, onda se vidi da se Rusija moe podeliti na dve velike oblasti: Severnu i Junu Rusiju, ij a su obeleja veinom meusobno suprotna. Severni deo je odve vlaan; biljni ivot tamo ne traje ni pola godine; saobraaj se vri veinom vodenim putevima. U junom delu je vlanos t nedovoljna, a biljni ivot traje vie od est meseci; saobraaj se vri uglavno m suvozemnim putevima. Severni deo je oblast naslaga, sa reljefom gleerskih nano sa i topografijom predela naikanih neravnina; jezera i reka ima tamo u izobilju. J una Rusija je zaravnjena oblast, sa udubljenim reljefom koji se odlikuje mnogobro jnim jarugama; jezera i barutine su tamo retke i ograniavaju se najee na plavne delov

e dolina. Severni deo je umska oblast; juni deo je oblast stepa. Na severu bor ras te radije na vrhovima vododelnica, jer su oni suvi, a hrast u dolinama; napr otiv, na jutu su ume mnogo ree i sastoje se od hrastova u viim delovima, a od borova na nanesenom pesku. Kue na severu grade se od borovih stabala sa krov om od dasaka; kue na jugu su od hrastovine, sa slamnim krovom. Severna Rusija ivel a je pod samodrnom organizacijom Moskve; Juna Rusija imala je demokratske ustanove Kijeva. Na severu su mukarci mnogobrojniji, a na jugu ene. Moglo bi se navesti jo mnogo primera ovakvih suprotnosti, koje su donekle uticale na razvitak Belorusa i Velikorusa s jedne strane, i Malorusa s druge strane, i koje su posle ujedinje nja pod carevima dovele do stvaranja Ukrajinske drave sa izvesnim, bar pr ividnim, samoupravnim povlasticama Ma koliko ovek bio malo sklon da pridaje preveliku vanost uticaju geografske sredi ne na sudbinu naroda, ipak se mora u toku istorije ruskoga naroda utvrditi da je priroda u Rusiji, vie nego u drugim zemljama, as stavila neprelazne brane, a as pruila izuzetne mogunosti aktivnosti naroda i njegovih voa.

38 I I . K R A T A K P R E G L E D P R E I S T O R I S K E A R H E O L O G I J E R U S K E Z E M L J E

Tek je sto godina otkako se ruski naunici bave arheologijom svoje otadbine. Poto su se najpre interesovali za istoriske ostatke Grka na severnoj obali Crnoga Mora, i okolnih naroda Skita i Sarmata, oni uskoro obratie panju na unutranjost svoje ze mlje, sve do jezera Ladoge i gornjega sliva Volge; te oblasti bile su od 1854 do 1858 godine predmet znaajnih radova A. Uvarova. Iako su se u drugoj polovini XIX veka arheoloka istraivanja umnoila, ona su meutim poela jako da napreduju tek u poetk u XX veka zahvaljujui radu Petrogradske carske arheoloke komisije, Moskovskog arhe olokog drutva, koje je prvo poelo da saziva ruske arheoloke kongrese, Moskovskog ist oriskog muzeja, a naroito Arheolokog drutva u Odesi. Poslednjih godina su strani na unici, prvenstveno iz Helzingforsa i Stokholma, uzeli u tome velikog i znaajnog ud ela. Najglavnija dela posveena celini ili velikom delu ruske preistoriske arheologije jesu: A. S. Uvarov, Arheologija Rossii (Arheologija Rusije), sv. I, Moskva, 1881 ; N. P. Kondakov i J. Tolstoj, Ruskaja drevnosi v pamjatnjikah iskustva (Ruske st arine u umetnikim predmetima), sv. IVI, Petrograd, 18891899, ije je prve tri sveske preveo na francuski S. Renak u Starinama June Rusije, Pariz, 1892, 1892; B. I. Hanenko, Drevnosi Pridnjeprovja (Starine u slivu Dnjepra), IVI, Kijev, 18891907; V. Xavojka, Drevnjije obitatelji srednago Pridnjeprovja (Drevni stanovnici srednjeg sliva Dnjepra), Kijev, 1913;. V. A. Gorodcov, Pervobitnaja a rheologija (Prvobitna arheologija), Moskva, 1908; Bitovaja arheologija (Materija lna arheologija), Moskva, 1910, i Arheologija, sv. I, Moskva, 19 25; M. Ebert, Sdrussland in Altertum, Bon, 1921; V. I. Danilevi, Arhe ologina minuvina Kiivini (Arheoloka prolost Kijevske oblasti), Kijev, 1925; T. Arne, teuropas och Nordbalkans frhistoria, Stokholm, 1926. Da spomenemo jo Pregled razvitka arheolokih nauka u Rusiji, od grofice P. Uvarov, u Zbirci memoara francuskog arheolokog drutva, Pariz, 1904, i Vvedenije v arheologiju (Uvod u arheologiju), Petrograd, 1923, od profesora S. A. ebeljeva. to se tie specijalnijih radova, njih emo kasnije spomenuti. 1. PRESLOVENSKO DOBA Paleolitsko doba. Ne zna se da li je ovek iveo u istonoj Evropi u prvoj polovini kv aternera, u vreme kada je veliki severni gleer pokrivao ogromnu ravnicu koja se p

rua do linije Lavov-Kijev-Tula-Saratov, ali znamo pouzdano da se pojavio im su se gleerske mase poele da povlae. On je po svoj prilici doao sa Zapada i pripadao je is toj onoj mlaoj i krupnijoj rasi koja je na Zapadu zamenila prvobitnu i niu r asu homo primigenius Europae. Na

39 ravnicama osloboenim od leda male porodice ivele su nomadskim ivotom. Svuda gde su neko vreme ivele ostavile su tragove svoga prolaska, ostatke ognjita, pored kojih se nalaze kosti divljih ivotinja iz toga vremena, primerci kamenog ili kotanog orua , itavog ili slomljenog, pokuaji primitivne umetnosti, ali ne i grnarija, jer ona t ada jo nije postojala. Rusija ima itav niz ovakvih obitavalita. Najstarija pripadaju aurignaciskom i solu trenskom dobu i pronaena su kod Kostenki na Donu i kod Karaarova na Oki, potom u K ijevu, u Kirilovskoj ulici u predgrau Podol; najskoranjija, iz magdalenskog doba, kod Goncija blizu Poltave i kod Mizina na reci Desni. U ovom poslednjem obitaval itu pronaeni su vajani i ukraeni predmeti ije are odaju veoma razvijen umetniki smisao kod tih prostih ljudi koji su lovili mamute, nosoroge, medvede, lavove i irvase , i iveli tekim i napornim ivotom. Neolitsko doba. Da li su se moda kvaternerske rase, idui za mamutima i irvasima, o tselile nekuda na severoistok i u Sibir, te nainile mesta nekoj novoj najezdi? Il i su ostale rasturene po ravnicama i umama Rusije, traei neprestano nova stanita, nova obitavalita, unapreujui svoj umni razvitak tako da se uzdignu na vii step en, mezolitski, a potom jo vie, do neolitskog stepena? Mi to ne znamo. Sve to se zna to je da tadanje stanovnitvo Rusije nije bilo zaostalo iza ostalih s tanovnika Evrope i da se ono neverovatno uvealo, naroito tamo gde je zemljite bilo plodno i pogodno za stanovanje. U Junoj Rusiji, u Voliniji i oblasti Kijeva, Polt ave i Harkova, nailazi se na mnotvo tragova obitavalita, koji se javljaju u obliku prostranih slojeva ostataka, ili temelja koliba, ili pak grobnica sa neolitskim predmetima. Srednja i Severna Rusija su, razume se, manje bogate u tome pogledu ; pa ipak se i tamo nailazi na esto veoma znaajne ostatke obitavalita, na primer u slivovima Volhova i gornjeg i srednjeg toka Volge. To vie nije jedan jedini narod i svuda ista prosveenost. Juna Rusija se oigledno razlikuje u tome pogledu od Sred nje i Severne. Dvostruki karakter Rusije u istoriskome dobu, ona razlika u kultu ri izmeu stepske oblasti i oblasti uma u Srednjoj i Severnoj Rusiji postoji ve u ne olitskom dobu, koje je zapoelo pre vie od dve hiljade godina pre Hrista. Neolitska obitavalita u Junoj Rusiji (Volinija, Kijevska, Poltavska i Harkovska guberni ja) i retke grobnice sa skeletima pokazuju drukiji tip kamenog orua (naroito m ikrolite) i drukiju grnariju nego istodobna obitavalita pronaena kod Bologoa blizu V elikog Novgoroda, kod Volosova blizu Muroma na Oki, kod Balahna blizu Ninjeg Novg oroda, kod uhloma na Veksji, a koja se odlikuju okruglom grnarijom sa ukrasima u o bliku eljevih zuba; pa i stara kultura sa kotanim oruima, rasprostranjena u Estoniji i slivu Volge, tako isto je razliita. Isti ovi tipovi, razume se sa mesnim razlikama, vide se rastureni od Karelije i Finske do srednje Volge i ka Jugu do granice crnice. Oevidno je da je svuda ovde iveo isti narod, i njemu pripada poslednji stupanj one kulture koju na lazimo na kraju neolitskoga doba, sa svojim bakarnim predmetima i jakim

40 uticajem nordiske i kavkaske kulture, a kasnije i uralske. Taj stupanj je poznat pod imenom fatjanovska kultura. Ono to nas najvie iznenauje kod nametaja naenog u to me seocetu blizu stanice Utkinskaja na eleznikoj pruzi izmeu Jaroslavlja i Vologde jeste uticaj Zapada, Danske. To je dokaz da je ve na tri hiljade godina pre Hrist a postojala veza izmeu Volge i Baltikog mora. Ne treba verovati ni u jednu najezdu

sa Zapada, ni u najezdu sa Juga. Fatjanovska prosveenost imala je svoje sredite u trouglu Vologda-Vladimir-Novgorod na Volgi, ali se ona rasprostirala odatle sve do Velikog Novgoroda i do varoi Brjanska i Sergaa. U Junoj Rusiji, naprotiv, ne vidimo jedan jedini narod. Razlike u kulturi na koje se tamo nailazi ak i u jednoj uoj oblasti, na primer u Kijevskoj guberniji, takve su da se ne mogu uvrstiti u jednu etniku celinu. Za neolitsko doba u pravom smi slu ova injenica nije oevidna, jer ima premalo proverenog materijala. Ali t o se tie kraja toga doba, u trenutku kada prvi bakarni predmeti prodiru u staru n eolitsku zbirku pripremajui na taj nain prosveenost metalnoga doba, zapaaju se ve jas no razliiti narodi. Sa Zapada, sa obala Odre, dolazi meu domoroce jedan narod koji je ostavio svuda na svome prolazu grobove sa kosturima u ueem stavu u kamenim sanducima, sa grnarijom nordiskoga tipa i onom koja u arheologiji centralne Evrope nosi obino naziv vrvas te grnarije. Grobovi za spaljivanje, koji se meaju meu ove, postavljaju takoe jedan etniki problem. Posle toga, sa istoka (ili juga) doao je prvi talas nomada nepoznata porekla, koj i je Dm. Samokvasov hteo da izjednai sa Cimerijcima, istoriskim prethodnicima Ski ta. Grobovi tih naroda rasejani su po itavoj stepskoj oblasti izmeu Galicije i don je Volge i Kavkaza. Oni se razlikuju od drugih tumulima (kurgan) koji pokrivaju kosture u ueem stavu. Grobni nametaj je veoma karakteristian, i naroito nas iznenauje biaj da se kosti skeleta pokriju jednim slojem crvene boje. Najvei broj tumula pri padaju sledeem bronzanom dobu i obogaenoj civilizaciji. Trei jedan narod sasvim originalne civilizacije obrazovao se takoe na jugu: to je bio zemljoradniki narod koji je stanovao u oblasti izmeu Galicije i kijevskog Dnje pra. Njegovi etniki odnosi sa njegovim domorodskim susedima iz neolitskog doba i narodom sa sanduastim grobovima nisu poznati. Ali izgleda da je on sa n omadskim stanovnitvom stepe vodio neprekidno borbu, koja se po njega ravo zavrila. Njegova civilizacija blistala je nekoliko vekova, od kraja tree hiljade godina pr e Hrista, nadmaujui sve susedne civilizacije svojim umetnikim smislom; ali, posle s vretka kamenoga doba ona naglo iezava, bilo da je izumrla usled napada osvajakih nom ada, bilo da se povukla u druge zemlje, na jug Evrope. To je Tripoljska civiliza cija, tako nazvana prema jednom od njenih prvih nalazita koje je otkriveno blizu Kijeva, u Tripolju na Dnjepru, i koje je uveno bogatstvom svoje arane i bojene grna rije, divno izraene, svojim idolima od gline i svojim zagonetnim kosturnicama (Pl oadka)

41 sa grobovima za spaljivanje. Velika srodnost njene grnarije sa predmetima iz star og doba pronaenim na Balkanu i na Maloaziskom Ostrvlju izazvala je stvaranje nek olikih teorija: najpre onu o irenju egejskih uticaja ka severu a kasnij e teoriju o obratnom uticaju ili ak o sputanju tripoljskog stanovnitva i njegove ci vilizacije ka jugu, sve do Grke (E. tern). Ali ne treba zaboraviti ne manje udnu po dudarnost te civilizacije sa drevnom Mesopotamijom (Akropolj u Suzi) i drevnim T urkestanom (Anau blizu Aabada). Ostaje, dakle, jo mnogo zagonetaka, i Tripoljska c ivilizacija ostae jo dugo vremena, ukoliko se tie njenog porekla i njene sutine, nje nog rasprostiranja i iezavanja, privlaan ali i teak problem ruske arheologije. U sva kom sluaju, uopte uzev, veoma je teko pokuavati da se razree ta etnika pitanja za tako davne periode vremena. Sasvim je prerano prenositi u ta vremena razne faze razvitka indoevropskog narod a, ili ak sluiti se pojmovima Germani, Litvanci i Sloveni. Mi nita ne znamo o svima prastarim narodima June Rusije; postoje nejasnosti, ak i o stanovnitvu koje je ost avilo kurgane (tumule), iako se ono odralo sve do dolaska Skita. Jedino je verova tno finsko poreklo stanovnitva Srednje i Severne Rusije, poev od neolitskoga doba. Tamo nije bilo velikih promena. Bronzano doba. Poetkom druge hiljade godina pre Hrista, orua od bronze zamenjuju k amena i bakarna orua. Na severu, stara fatjanovska kultura, veoma rasprostranjena, ustupa mesto mlaim kulturama koje se odlikuju obilnou metala, naroito predmetima

sibirskog porekla. Sibir je tada igrao vanu ulogu u razvitku Istone Evrope. Utica j sliva reke Jeniseja i oblasti Urala na staru kulturu Fatjanova i Volosova nast avio se, kao to dokazuju iskopine naene kod Sejma blizu Ninjeg Novgoroda, ili kod T urovskoga (Gali). Ali hronologija ostaje i dalje neizvesna. V. Gorodcov stavlja f azu Sejma u XIVXIII vek, a fazu dragocenih predmeta naenih kod Galia u XVIII, dok ih A. Talgren stavlja, zajedno sa slinim grobovima, u XIVXI vek pre Hrista. To je jedna nova civilizacija bronzanog doba i ona se odrala za vreme narednog perio da, kada su u Junoj Rusiji vladale nove kulture viega stupnja, proete uticajem klas ine grke umetnosti. Osim toga, moe se rei sa A. Talgrenom, koji je toj poslednjoj fa zi dao ime Ananjinske kulture, da ona pretstavlja vrhunac bronzane kulture na Vo lgi. Taj procvat stavlja se izmeu VII i II veka pre Hrista, i plod je raznih utic aja, naroito veza sa Sibirom i Srednjom Azijom. Ananjin je jedan deo te teritorij e i njenih kultura. U Junoj Rusiji, pri pojavi bronzanog doba, ni Tripoljska civilizacija, a verovatn o ni stanovnitvo koje ju je stvorilo ne postoje vie. Njeni jedini stano vnici su ostaci domorodaca koji se odravaju kroz sva doba i kroz sve promene nase ljavanja. Da li je tamo bilo jo i drugih etnikih ostataka? To se tano ne moe znati. Osim njih, u svakom sluaju, u itavoj stepskoj oblasti stanovali su i njom gospoda rili stari zavojevai sahranjeni pod kurganima sa obojenim skeletima. Grobovi iz t oga doba danas su vrlo dobro poznati zahvaljujui istraivanjima V. Gorodcova, E. Me lnika, E. Trifiljeva i Dm. Jevarnickoga u Harkovskoj i Jekaterinoslavskoj gubern iji, a naroito zahvaljujui

42 odlinom iscrpnom delu A. Talgrena. Konstrukcija grobova menja se prema fazama raz vitka, te od prostoga groba postaje grob ojaan graom, a potom se prelazi na kavkas ki tip katakombe; grnarija tu dostie retku izobilnost i veliku originalnost ureza nih ukrasa. Jamano je bilo velikih kulturnih ako ne i etnikih promena u dobu kome odgovaraju ti grobovi, a to e rei od polovine druge hiljade godina do poe tka skitsko-sarmatske kulture, sa kojom ti grobovi oevidno imaju dodirnih taaka. U razvitku bronzanog doba u Rusiji uestvovale su obe etnike grupe, domoroci i osva jai sa kurganima. V. Danilevi grei to to pripisuje samo prvoj grupi. Bronzana kultur a u Junoj Rusiji stvorena je industrijom koja je unoena as iz Maarske, as sa Istoka i Urala, kao to se vidi iz sadrine grobova i mase bronzanih predmeta naenih na razni m mestima gde su vrena otkopavanja, a naroito iz iskopina naenih kod Borodina, bliz u Kienjeva u Besarabiji. Ali mnotvo kalupa i topionica pokazuje da je postojala i lokalna industrija. Nomadi su takoe imali udela u toj industriskoj proizvo dnji, to dokazuju iskopine naene u oblasti njihovih kurgana, pa ak i u njihovim grobnicama. Skitsko-sarmatsko doba (Gvozdeno doba). Za vreme prvih hiljadu godina pre Hrista jedna nova najezda nomada preplavila je itavu stepsku oblast. Ta najezda naila je u dva talasa. Prvi je bio najezda iranskih Skita, koji su poli iz Srednje Azije. Kada su u VIII ili najkasnije u VII veku doli u tu oblast, ote rali su iz stepa Cimerijce, neznani narod trakiskog ili kavkaskog pore kla (narod koji je ostavio ranije pomenute kurgane), nastanili se izmeu Dona i Dn jestra, kao i u graninoj oblasti, i tu osnovali novu dravu sa nekoliko dinastija. Ostaci Cimerijaca i domorodaca potpadoe pod vlast Skita, od kojih se jedan deo nastani jo dalje, u Maarskoj i Bugarskoj. U poetku III veka pre Hrista drugi talas najezde doveo je uzastopno plemena srod na Skitima, koja su isto tako govorila jedno iransko nareje i dolazila takoe iz Srednje Azije. Ta plemena nazivaju se Jednim optim imenom Sarmati, iako o na obuhvataju itav niz plemena meu kojima istorija zna za Jazige, Jaksamate, Rokso lane, Alane i druge. Jedan deo Skita bio je uniten, te stepe padoe pod vlast Sarma ta za nekoliko vekova, sve do dolaska Gota u III veku posle Hrista. Ali ova najezda nije bila jedina velika etnika promena u Junoj Rusiji. U isto vrem e kada i Skiti, pojavie se Grci na severnoj obali Crnoga Mora, iju veliku ekonoms

ku vanost oni odmah uvidee. Na toj obali, iza koje su se nalazile ogrom ne itnice spremne da snabdevaju itavu Grku i Jegejsko Ostrvlje, oni pohitae da osnuj u itav niz trgovakih zastupnitava i naseobina, od kojih su najbogatije i najvee bile Olbija sa ostrvom Berezanjom na uu Buga, Pantikapeja na Bosforskom Kanalu (danas moreuz Ker izmeu Azovskog i Crnog Mora), i Hersonez na Krimu, pored Sevastopolja. Prve dve naseobine bile su po poreklu jonske (osnovali ih stanovnici grada Milet a sa Maloaziske obale), a

43 trea dorska, koju su osnovali stanovnici Herakleje. Olbija je u poetku bila najnaprednija, ali je Hersonez due sauvao svoju mo. U itavom razdoblju od VIII ili VII veka pre Hrista do III veka posle Hrista, arheologija nailazi samo na ta tri etnika elementa: Skite, Sarmate i Grke . Najpre se vidi kako se skitska i grka civilizacija stapaju da saine jednu celinu u kojoj grka umetnost i tehnika potiskuju nomadska obeleja. U kurganima, naroito onima to pripadaju varvarskim poglavicama, skitskim ili sarmatskim, iz prv ih vremena, nailazi se, pored proste grnarije i predmeta donesenih iz Azije ili i zraenih na licu mesta, itav niz divnih predmeta klasine izrade to su ih nainili grki m ajstori u Olbiji, a kasnije naroito u Pantikapeji, ali za varvare, sa njihovim mo tivima i po njihovom ukusu. Muzej Ermita u Petrogradu uva jednu takvu uvenu zbirku koja potie iz kurgana zvanih KulOba, Soloha, ertomlik, Semibratov, Lugovaja, Hohla, Karagodeua, i mnogih drugih. Za skitskoga doba preovlauje grka umetnost i ona uobliuje varvarski stil, koji se o dlikuje ivotinjskim ukrasima donesenim iz Srednje Azije, no koji su pretrpeli j ak uticaj Mesopotamije. Sarmatsko doba oznaava preokret u uticajima . Ve od I veka posle Hrista, civilizacija i itav sarmatski ivot poinju da gospodare grkom i romanskom kulturom i da ih proimaju varvarstvom. Sarmatska dekorativna ume tnost iri se i drugim putevima, i unosi u radionice Krima i poluostrva Tamanja je dan nov ivotinjski stil sa persijskim i indijskim uticajima, raznobojan, sa novim dekorativnim tehnikama (umetci, gle) koji priprema zemljite za umetnost gotskoga doba. Sve te novine dolaze velikim putem kojim su se kretale trgovina i najezde, a koji spaja okolinu Balkakog jezera sa planinskim lancem Tjan-anom na Donu. Ali u tome dobu, u arheolokim iskopinama June Rusije, nisu svi predmeti skitskoga ili sarmatskoga porekla. Osim ve navedenih grkih naseobina, nailazi se severno od stepske oblasti, u Kijevskoj, ernjigovskoj i Poltavskoj gubernij i na velika groblja gde se, pored pravih skitskih i grkih predmeta, nalaze i pred meti dovoljno razliiti da bi se mogli pripisati nekom drugom narodu, jamano domoro cima koje su pokorili nomadi. Oblast ovakvih groblja, koja imaju ponekad i tumule, ve je poumljena, i vrsta pred meta u grobovima pokazuje da je stanovnitvo bilo pre zemljoradniko nego nomadsko; utvreni logori u njihovoj blizini pokazuju da su tu bila relativno sta lna obitavalita (logori kod Nemirova, Motrenina, Pastjerskog, Bjelskog); grnarija je delimino razliita i obiaj spaljivanja mea se sa obiajem sahranjivanja. To nas navo di na pretpostavku da su to drugi narodi, koji se verovatno kriju iza imena koje se nalazi kod Herodota (IV, 17, 521) zemljoradniki Skiti. Ne moe se meutim danas kazati koji su to narodi, iako je prisust vo Slovena na zapadu i Finaca na istoku te oblasti ve vrlo verovatno. Unutranjost Rusije ostaje za vreme skitskoga doba u mraku. Kulture sa juga prodir ale su do Voronjea i Romnija, gde su se meale sa fatjanovskom kulturom koja je bil a na izmaku. Ali karakter kulture u unutranjosti nije nam

44 dobro poznat, a utvreni logori tipa akovo gorodie blizu Moskve, sa svojim kotanim izr aevinama, daju pre utisak zavretka neolitskoga doba nego poodmakle metalne kulture . Poznato je, uostalom, da je u to vreme cvetala na srednjoj Volgi i na Oki i Kami bronzana kultura Ananjina, sa mnogo tragova skitske radinosti. Ja meuti m ne smatram da ti tragovi potiu sa obala Crnoga Mora, kao to je tvrdio A. Talgren , nego neposredno iz okoline Turkestana. Gotsko-rimsko doba. Ve od II veka posle Hrista rimska kultura poela je d a prodire u unutranjost Rusije. To je bila posledica najpre zauzimanja obale Crno ga Mora od Rimljana za vlade Nerona (6366), a potom osvajanja Dakije koje je izvri o car Trajan 106 godine. Ove pobede otvorie vrata rimskoj trgovini, koja prodre d osta daleko u unutranjost, to dokazuju velike koliine naenoga rimskog novca sa obe s trane Dnjepra. Ali razvoj rimskog uticaja bio je zaustavljen dolaskom Gota. Ovi su krajem II i poetkom III veka napustili u velikim masama donju Vislu i preli najpre preko zemlje zapadnih Slovena. Jedan njihov deo naie 214 godine na rimsku vojsku u Dakiji, a drugi posede oblast srednjega Dnjepra i tu obrazova novu d ravu ije je sredite bilo na Dnjepru (Kijev?). Odatle Goti rairie svoju vlast nad Fincima, Litvancima i susednim Slovenima, a tako isto i nad obalama. Od god ine 250 najglavnije grke naseobine padoe postupno pod njihovu vlast. Ta gotska drava, velika i mona u IV veku, propade takoe godine 375 pod navalom Huna. Najvei deo Gota povue se ka zapadu, te e istorija i arheologija nai u VII veku na o balama mora njihove neznatne ostatke. Arheologija utvruje njihovo prisustvo n a tome mestu na osnovu groblja za sahranjivanje kod Gurzufa, Souk-Sua i Mang upa na Krimu, koja potiu iz VI i VII veka; ali ona ne moe tvrditi da su oni tu bil i i ranije. U jednoj grupi groblja, koju pretstavljaju groblja kod ernjahova i Ro makija blizu Kijeva (grobovi za spaljivanje i sahranjivanje iz IV i V veka), sauva ni su predmeti koji bi mogli poticati od Gota. Ali pored tih grobova ima i drugi h jo starijih, iz I veka, kao to su oni kod Zarubinaca, koje je jedan od dobrih ru skih arheologa, V. Hvojka, pripisao istoj grupi. Ako je tako, ako ti grobovi kod Zarubinaca pretstavljaju poetak iste civilizacije, onda cela ta grupa ne moe prip adati Gotima, kojih nije bilo na jugu Rusije u I veku i iji su srodnici Bastarni stanovali u drugoj oblasti. Za arheologiju pitanje Gota u Rusiji ostaje dakle ne reen problem. Naprotiv, nema vie nimalo sumnje o njihovom udelu u kasnijem razvitku umetnike rad inosti u Srednjoj Evropi. Ranije se pretpostavljalo da su oni za vreme svoga b avljenja na Crnome Moru, pomou mesnih radionica, stvorili jedan nov stil, a kada su ih odatle oterali Huni, rairili ga po celoj Evropi. To je stil koji je baron Beji nazvao gotska umetnost, koji je posluio kao osnovica merovinkoj umetnosti u VVII veku i koji se odlikuje sjajnim raznobojnim umetcima od granata ili stakl a, klinastim urezima i ubodima, i novim stilom ivotinjskih ukrasa. Uistini taj no vi stil nisu stvorili Goti, nego neposredno grke

45 radionice, i pred sam dolazak Germana on je bio ve sasvim uoblie n zahvaljujui potstrecima to su ih doneli Sarmati, a takoe i trgovini sa Persijom. U III i IV veku tako ukraeni predmeti nisu retki u grkim grobovima. To je dakle je dan grko-istonjaki stil, a ne gotski. Poto su dali nove oblike kopama i minuama, Got ga samo usvojili i rasprostranili, razume se pomou vizantiske trgovine, posle 375 godine po ostaloj Evropi. Ova nova umetnost prodrla je u Rusiju dosta daleko na sever, gde se u grobovima iz VI i VII veka nalaze esto izopaene gotske kope. Jedan put prolazio je du Dnjepra (Pastjerskoe), a drugi istonije. Ovim putevima su gotski predmeti, a uporedo s nj ima i gleosani predmeti takozvanog moinskog stila, prodrli do sredine Rusije, jer s e nalaze u obitavalitima i grobovima litvanskim, slovenskim i finskim. To su kult ure zvane pjanoborska i borkiska, poznate po nizu finskih grobalja na Kami i Oki . To su samo novi strupnjevi nekadanje ananjinske kulture.

2. SLOVENSKO DOBA Vrlo je verovatno da su Sloveni stanovali u svojoj evropskoj postojbini izmeu Vis le i Dnjepra ve na nekoliko vekova pre Hrista, te ne izgleda udno to su im arheoloz i pripisali nekoliko preistoriskih kultura meu onima koje smo nabrojali na jugois toku Rusije. Ali, to je samo pretpostavka, a za epohe pre prve hiljade godina pr e Hrista svako takvo utvrivanje istovetnosti neminovno mora biti nepouzdano. Ne z na se gde su se nalazili Prasloveni u toku III i II hiljade godina pre Hrista, i svi pokuaji da se kulture Tripolja proglase za slovenske, ili neolitske domorodak e kulture za slovensko-ukrajniske (v. B. Danilevi), nemaju vrstog osnova. Tek u toku I hiljade godina pre Hrista moe se utvrditi da su u Rusiji boravili Sl oveni, koje Tacit i Ptolomej pronalaze ve kao veliki narod, i jedino zemljoradnika kultura ne severu skitskoga carstva i ernjakovska kultura posle Hrista imaju pra vo iako se i tu mogu izraziti sumnje i staviti primedbe da se pripiu Slovenima. A ko se hoe iskreno da prizna, mora se rei da se ne zna ozbiljno kakva je bila kultu ra Istonih Slovena ak ni u razdoblju od V do VIII veka, u kome je vremenu veliki d eo Srednje i June Rusije bio ve posednut Slovenima. Izvesno je da su Sloveni obrazovali veliki narod pod vlau Gota i da su se u VI i V II veku rairili do Doneca, Oke, gornjega Dnjepra i Volhova; da su Vjatii u VIII ve ku osnovali na Oki vaan trgovaki i politiki centar oko varoi Rjazanja (nekadanja Arz a). Ali nae poznavanje obitavalita i grobova iz toga vremena je tako nepotpuno, da bi opis starina tadanje slovenske civilizacije izgledao danas preran. Tek od IX i X veka moe ruska arheologija da nam prui pozitivnu i pouzdanu sliku po stojbine Slovena, njihovoga rasprostiranja i njihove kulture. Razume se da se u vek nailazi na grobove i obitavalita za koje se ne moe

46 pouzdano tvrditi kome su pripadali, naroito na granici slovenske teritorije, ali ponekad i vie ka sreditu. I pored svih napora grofa A. Uvarova, V. Zavitnjivia, gen erala N. Brandenburga i nekih drugih jo se ne moe tano rei ta je u IX i X veku slov ensko, a ta nije. Ali, ako se jo i kolebamo pred izvesnom gr obnicom, :ne kolebamo se pred celinom. Celina slovenske kulture ve je dosta pouzd ana i pouna. Bie dovoljno da se ovde obelee glavne njene linije. Slovenske grobnice nalaze se pod mogilama (tumulima) prilino visokim otuda i dolazi naziv doba kurgana koje pokrivaju tela bilo spaljena ili sahranjena . Spaljivanje, koje su Sloveni odavno vrili, izgubilo se tek postepeno, prilikom primanja hrianstva. Uopte uzev, sahranjivanje je zavedeno u toku XI veka; samo na j ugu rairilo se ono ranije, ali nam Kijevski letopis kazuje da su neka slovenska p lemena, udaljena od pokrtenih sredita, vrila spaljivanje oko 1100 godine. Unutranja konstrukcija kurgana je veoma razliita; ponekad gro bovi lee prosto na povrini zemlje ili u prostim jamama; na drugom mestu ima kovega ili sarkofaga; na treem mestu postoje krovovi od drveta. Telo obino lei na leima, sa nogama ka istoku a glavom ka zapadu. Predmeta u grobovima ima obino v eoma malo; najbogatiji grobovi nalaze se samo du velikih trgovakih puteva, oko trg ovakih ili kneevskih sredita, na primer na Dnjepru u zaviaju plemena Poljana, na Oki kod plemena Vjatia, u okolini Smolenska kod plemena Krivia, ili kod Severjana bli zu ernjigova. Prvobitno oruje Slovena bilo je veoma jednostavno: luk sa strelama, kopl je i ponekad mali titi. Kasnije se naoruanje razvilo pod uticajem Rusa- Varega i o kolnih nomada. U IX i X veku ono je dopunjeno maem, bradvom i velikim titom, dok s u nomadi imali luk i sablju, koji od X veka preoe u upotrebu i kod Slovena. iljati lemovi i pancir-koulje bili su takoe u estoj upotrebi, kao to su bili i domai predmet i; uzengije, emovi, mamuze, srpovi i ognjila svuda su isti, osim u nekojim oblastima gde se javljaju ponekad i nomadski predmeti istonjakog obeleja. Grna rija je svuda ista: jedan stari tip (raniji od X veka) upova bez ukrasa, nainjenih

rukom, i jedan pozniji tip, koji se nalazi u Rusiji od X veka, poznat pod naziv om grnarija gorodita. To su upovi povrnutih ivica i obino ukraeni poloenim ili talasas tim urezanim linijama, nainjeni na kolovratu i dobro peeni. Na dnu se obino nalazi znak grnara. To je grnarija koja je dola u Rusiju iz oblasti Zapadnih Slovena i sre dnjeg sliva Dunava. Najbogatiji deo naenih predmeta sainjavaju svakovrsni nakiti, izuzev kopi koje su u IX i X veku u Rusiji ve iezavale i ustupale mesto preicama i pucadi. U nakitu se na jbolje moe da zapazi dejstvo razliitih uticaja, skandinavskog, istonjakog i vizan tiskog, koji su doprineli da se stvori slovenska kultura toga doba. Njihov i susedi Litvanci, Letonci i Finci imali su manji uticaj nego drugi, jer njihov glomazni nakit nije odgovarao slovenskom ukusu. Naprotiv, suparnitvo izmeu skandin avskog, vizantiskog i istonjakog uticaja na slovensku kulturu bilo je veoma ivo, o emu su dokaz nekolika

47 groblja u sreditu slovenske zemlje i itav niz iskopina iz X i XI veka (Gnjezdovo k od Smolenska). Istonjaki srebrni nakit, ukraen tananom srmom, preovlauje u poetku, al i od XI veka vizantiska izrada ha potiskuje i naposletku zamenjuje sve ostale. R uske radionice, najpre u Kijevu a potom u Velikom Novgorodu, Vladimiru, Rostovu i Suzdalju, poee i same da podraavaju vizantiskim uzorima: nov niz divnih iskopina svedoi o njihovoj delatnosti. Od svih onovremenih slovenskih nakita najinteresantniji su sa arheolokog i etnografekog gledita visei prstenovi, kruii vie ili manje ukraeni koji su visili sa o be strane glave na slepoonicama, okaeni o traku ili moda dijademu. Oni su po o bliku as prosti a as sloeni. Jedni su stalno obeleje Slovena, ali drugi obel eavaju razna slovenska plemena; oni se mogu nai svuda gde su Sloveni obitavali i o ni su najvaniji dokazi slovenske arheologije. Ostali ukrasi menjaju se takoe prema raznim oblastima, ali u mnogo manjoj meri. Ostaci slovenskih kua iz ovoga doba i beskrajni niz raznih utvrenja, naroito onih to se zovu gorodia, utvreni logori ograeni bedemom i ponekad palisadom, pretstavljaju takoe interesantne dokaze. Ovi logori sluili su za sklonita ili za odbranu, a takoe i za odravanje zakonotvornih ili verskih skuptina. U onima koji su bili nastanjeni zemljite je unutra puno ruevina i ostataka svakidanjeg ivota, naroito grnarije koja se ne razlikuje od one u grobovima. Ovakva utvrenja koja se u Rusiji broj e na hiljade veoma retko su bila predmet naunih istraivanja. Isto tako i njihove m eusobne srodnosti i njihovo ustrojstvo, kojima bi se mogli rasvetliti odnosi izmeu starih bratstava ili plemena, nisu jo prouena kako treba. Poznata je sloena konstr ukcija jednog velikog gorodia otkako su vrena otkopavanja kod Bjelgorodka blizu Kij eva, nekadanjeg Bjelgoroda to ga je sagradio veliki knez Vladimir godine 992. 3. STARINE OKOLNIH NESLAVENSKIH NARODA Na svim obalama slovensko stanovnitvo Rusije imalo je za susede na ruskoj teritor iji narode vie ili manje stare. Njihove starine, koje delom pripadaju slovenskim oblastima a delom su van njih, privlae takoe panju ruskih arheologa. Kultura sa kraja preistoriskoga doba relativno je dobro prouena, koliko na zapadu Rusije na obalama Finskoga Zaliva toliko i u slivu Oke i Volge, gde su nam grob lja na Oki, na Ljadi, blizu Tombova i Penza (Tomnjikov, Podbolotnaja, Murom, Mak simovka) otkrila itav jedan svet bogate finsko-istonjake kulture. Kultura nomada iz toga doba (Hozara, Peenjega, Polovaca i drugih), koji su bili s usedi Slovena na granicama stepa, takoe je dobro poznata. Mnotvo nomadskih grobova otkriveno je u Kijevskoj, Jekaterinoslavskoj, Tavridskoj, Harkovskoj (Verhnje S altovo), Kubanskoj, Voronjekoj i drugim gubernijama. Ali jo nemamo iscrpno delo o njima.

48 Zapadni susedi Slovena, Letonci i Litvanci, naseljavali su nekada veliki deo ob lasti koja je kasnije postala slovenska, do Pripjata i gornjega Dnjepra, rau najui tu i oblast Smolenska. Odatle su se oni povukli oko VI i VII veka pred naje zdom Slovena i otili da se nastane na zapadu, iza gornjega Njemena, Vilije i Polo te, Dvinine pritoke. Njihove starine, sakrivene po neprohodnim umama, srazmerno s u malo poznate, naroito ukoliko se tie hronologije. Ruska arheologija ima dakle pred sobom goleme zadatke i teak posao, koji bi lako ispunili itavo jedno stolee. Ali napredak to ga je ona nainila u poslednje vreme daj e nade da e ona i to savladati.

49 I I I . R U S K E Z E M L J E O D P O E T K A D O K R A J A T A T A R S K I H N A J E Z D A 1. SLOVENSKA PLEMENA I STVARANJE KIJEVSKE KNEEVINE Dolazak Slovena u Istonu E vropu. U ravnici Istone Evrope obrazovao se ruski narod. Slovenska plemena iz kojih je on ponikao spustila su se tamo, prema najverovatnijoj pretpostavci, sa severnih padina Karpata, verovat no u VII veku posle Hrista. Prema kazivanju staroga Kijevskog letopisca, koji pie u XI veku i navodi nam imena tih plemena i mesta gde su se nastanila, Hrvati su ostali najblie Karpatima; Volinjani zauzimaju oblast zapadnoga Buga; Poljaci se nastanjuju dalje ka istoku, oko srednjega toka Dnjepra i na njegovoj desnoj obal i; Drevljani i Dregovii du Pripjata, Dnjeprove pritoke; Severjani, Radimii i Vjatii, poto su preli Dnjepar, nastanili su se: dva prva plemena na levim pritokama, Desn oj i Soi, a tree dalje na severoistok, du reke Oke; i najzad Krivii se zaustavljaju u gornjem toku Dnjepra, Volge i zapadne Dvine; a jedan njihov ogranak, Sloveni, nastanjuju se blizu jezera Ilmenja i reke Volkova. Tako slovenska plemena zauzim aju u ravnici Istone Evrope jednu izduenu i srazmerno uzanu oblast koja se prua od juga ka severu, od stepa koje se pruaju du Crnoga Mora pa sve do obale Baltikoga Mo ra, ili tanije Finskoga Zaliva. To zemljite je u to vreme skoro potpuno pod umom i kroz njega teku u svim pravcima velike i manje reke koje su njegovi glavni putevi. Doljaci idu du reka i nastanju ju se na njihovim obalama, pomerajui se postepeno ka severu i istoku, verovatno p o redu dolaska. Oni tako dolaze u dodir sa drugim narodima koji su se ve nastanil i na istom zemljitu ili blizu njega. U oblasti Pripjata i u gornjem toku Dnjepra, Volge i zapadne Dvine naili su na li tvanska plemena koja tu odavno stanuju. Slabi, razjedinjeni, zaostali na niem stu pnju kulture i bez ikakve politike organizacije, grupisani u plemena, ti narodi n e mogu da dadu Slovenima ozbiljan otpor. I doista, pod pritiskom osvajaa oni se d elimino povlae sa istoka ka zapadu i nastanjuju se u slivu zapadne Dvine i Njemena ; oni to ostaju primaju malo po malo obiaje, kulturu i jezik Slovena i stapaju se s njima. Isti je sluaj i u Severoistonoj Rusiji, gde se jo od najdavnijih vremena nalaze ras turena finska plemena. Ta usamljena plemena koja ne spaja nikakva zajednika organ izacija, koja ive skoro primitivnim ivotom, nesposobna su da se odupru osvajaima. I zgleda kao da tu i nema borbe; u svakom sluaju istoriske starine i slovenske i fi nske legende nisu o njoj sauvale nikakva traga. Zato bi uostalom i bilo kakve borb e kada se Sloveni pojavljuju pre kao naseljenici nego kao osvajai, i kada mirolju bivo izabiraju zemljite koje je ostalo slobodno, a koga ima izobilno? Domoroci se ili sami udaljuju od svojih novih suseda kada im se ovi ne sviaju, ili pak to izg leda da je bio mnogo ei sluaj ostaju i stapaju se postepeno sa tuincima koji time nit ne dobivaju, poto je finska kultura priblino ravna njihovoj ili ak i nia od nje.

50 Sasvim su drukiji odnosi izmeu Slovena i njihovih junih suseda Hozara. U v remenu kada se Sloveni pojavljuju na Dnjepru i njegovim pritokama, ovaj ogranak turskoga stabla, koji zauzima severni deo Kavkaza i jedan deo kaspiskih i azovsk ih stepa, umeo je da stvori izvesnu svoju kulturu i obrazuje jednu politiku organ izaciju. Oni se bave zemljoradnjom, vinogradarstvom i ribolovom; njihova trgovin a cveta zahvaljujui trgovakim putevima koji prelaze preko njihovog zemljita i vode iz Evrope u Aziju. Du ovih puteva osnivaju se mnoge varoi u kojima se susreu trgovc i iz raznih zemalja, a naroito mnogi Arabljani; najpoznatije su Itilj na don joj Volgi, prestonica Hozara, i tvrava Sarkel na Donu, na mestu gde se ova r

eka pribliuje Volgi. Hozari nemaju zajedniku veru i pokazuju se trpeljivi. N jihov stareina, zvani kagan ili hakan, i upravljaka klasa koja ga okruuje pripadaju judejskoj veri; veina stanovnitva je muslimanska, ali ima isto tako i mnogoboaca i hriana. Drugo jedno tursko pleme, Bugari sa Volge, nastanjeni blizu ua Kame u Volgu, potinjeno je Hozarima, ali ima s voga hana koji je stareina mnogih oblasnih knezova. Bugari imaju nekoliko varoi, o d kojih je najglavnija Bulgar na Volgi. I tu dolaze arabljanski trgovci, koji donose istonjaku robu i kupuju naroito krzna to potiu iz finskih oblasti Kame i gor njeg toka Volge. U VIII veku Hozari pokoravaju Istone Slovene koji su im susedi, pa Vjatie, Radimie, Severjane i Poljane. Njihov jaram izgleda da nije bio teak, a d anak koji su traili bio je srazmerno mali. U naknadu za to, pokoreni Sloveni uputa ju se u trgovinu sa Istokom koja je veoma aktivna na itavoj teritoriji Hozarske d rave. Obiaji i vera slovenskih plemena. Istoni Sloveni ive poglavito od lova i zemljoradn je. Pre nego to su se nastanili u svojoj novoj otadbini, oni su ve bili zemljoradni ci; to su i ostali; ali u tim krajevima, skoro potpuno poumljenim, zemljoradnja j e odve nepogodna da bi mogla sluiti kao jedino sredstvo za ivot; stoga, poto im ume p ruaju obilje mogunosti za lov i pelarstvo, oni se njima bave isto koliko i zemljora dnjom, a ponekad i na njenu tetu. U svakom sluaju, ma da oni lako naputaju iscrpeno zemljite da bi zauzeli neko novo, oni ipak nisu nomadi. Kako po svemu izgleda, Sloveni su pre raseljavanja iveli plemenskim ivotom. Raselj avanje je moralo da rastroji takvo drutveno ureenje. Prilagoavajui se prirodnim uslo vima svojega novog zemljita, plemena su ustupila mesto porodicama. Porodice se gr upiu u zajednice sastavljene od srodnika i nesrodnika, i one se kod Junih Slovena zovu zadruge, a kod Zapadnih verv, pa se te zajednice ujedinjuju u volost. U sva koj zajednici jedan savet ili vee, sastavljeno od stareina porodice, pretresa i re gulie sve poslove zajednice i bira upravljaa. Porodini obiaji nisu isti u svih plemena; ali sva ona doputaju mnogoenstvo. Gradovi koje Istoni Sloveni osnivaju uskoro pokraj zemljoradnikih naselja isprva s u samo tvravice, koje naroito a ponekad i iskljuivo slue

51 kao sklonita u sluaju nepredvienog napada. Oni se ubrzo razvijaju i postaju sredita trgovine, isprva skromne i isto lokalne. Potom, poev od IX veka, kada Sloveni poinj u da uestvuju u trgovini izmeu Istoka i Zapada, izmeu Azije i Srednje Evrope, koja se kree velikim rekama njihove zemlje i uvenim putem od Varega do Grka, ti gradovi s e brzo pretvaraju u velike trgovake centre nastanjene trgovakim staleom, i slue kao stovarita robe. U XI veku Kijev i Perejaslavlj kod Poljana, ernjigov kod Seve rjana, Smolensk i Polock kod Slovena na jezeru Ilmenju, i Rostov kod Vjatia in e na svoje stanovnike utisak gradova koji su oduvek postojali. Sa sve veim prirataje m stanovnitva i sve veim bogatstvom usled napretka trgovine, ovi gradovi igraju u isti mah i ulogu sredita za okolne oblasti i obrazuju gradske optine koje postepen o zamenjuje staru podelu na plemena. Vee upravlja itavom optinom utoliko lake, to ne samo graani nego i stanovnici svih okolnih sela (volost) mogu da uestvuju u njemu. Trgovina, koja doprinosi uveavanju gradova, uistini je upola razbojniki posao. Sva ki trgovac je u isti mah i ratnik koji za vreme putovanja brani sa orujem u ruci svoju robu od razbojnika, gotov da i sam postane razbojnik, te da se i on obogat i na raun stanovnitva. U ovu vrstu trgovaca spada i prilian broj tuinaca, naroito Nor mana, koji su prokrili put od Skandinavije do Vizantije i koje Sloveni nazivaju V arezima. U VIII i IX veku naoruane trupe Normana kreu se ovim putem koliko radi tr govanja sa Vizantijom, toliko i da bi stupile u slubu vizantiskoga cara. Usput pl jakaju Slovene, za koje su oni bili napast kao to su bili i za Zapadnu Evropu. Nas uprot tome. te trupe uvlae Slovene malo po malo u svoje trgovake pohode. Dogaa se i da se Normani delimino nasele meu Slovenima, a slovenski trgovci navikavaju se da ponekad uzmu u najamniku slubu normanske trupe da brane njihove gradove i trgovake karavane. U nekojim gradovima stareine tih trupa, koji su se zvali konung, doepal i bi se vlasti i zahtevali danak umesto ugovorene plate; u drugim gradovima se N ormani usput zaustavljaju i smetaju kao gospodari, a stanovnitvo, kad ne moe da ih

istera, smerno podnosi njihov jaram. Tako se oko sredine IX veka na zemljitu Iston ih Slovena obrazuje nekoliko varekih kneevina, posebice kod Slovena na Ilmenj u, u Novgorodu, Bjeloozeru i Izborsku; kod Krivia u Polucku; kod Dregovia u Tu rnovu, i najzad kod Poljana u Kijevu. Ova osvajanja Varega ne menjaju ivot sloven skih gradova. Postavi gospodari, nekadanji najamnici i dalje organizuju i tite trg ovinu. To je jedina njihova uloga; a kako su oni skoro na istom nivou kulture na kome i Sloveni, oni lako usvajaju, ne unosei nita novo, njihova shvatanja, obiaje, pa ak i veru, jer se glavna slovenska boanstva ne razlikuju u sutini od varekih bog ova. Istoni Sloveni, kao i Zapadni, oboavaju u isti mah prirodne sile i pojave, a tako isto i due svojih predaka. Njihova glavna boanstva su: bog grmljavine i groma Peru n, i bog sunca koga zovu Dadbog, Veles ili Hors; Dadbog je verovatno darovatelj sv ih zemaljskih dobara; Veles se smatra kao zatitnik stada

52 i bog bogatstva; Hors oliava sunce. Oboava se i bog neba Svarog, bog vatre Svaroi, bog vetra Stribog. Ovi bogovi pretstavljeni su kipovima, idolima kojima se prinose na rtvu ivotinje i ljudi, ali Sloveni nemaju ni hramova, ni posebnog sv etenikog stalea, ni mitolokog sistema. Drugostepena boanstva su olienja prirode, re ka, izvora, uma; u vodama po njihovom verovanju, stanuju mnogi vodeni duho vi (vodjani); u umama ive umski duhovi (ljei), kojima se upuuju molitve i prinose rtve . Oboavanje predaka uzdie na stepen boanstva rodonaelnika i smatra ga za zatitnika ita voga njegovog potomstva; u toku vremena svaka porodica ima svoje domae boanstvo, d omovoja, dobrog duha zatitnika kue i domaeg ognjita. Veruje se u zagrobni ivot dua umr lih, koji ponekad izlaze iz groba da bi se vratili na zemlju. Stvaranje jedne politike organizacije Vareg-Rusa i prvi kijevski kneevi. Razvitak trgovine potstakao je krajem IX i poetkom X veka Istone Slovene da ujedine svoje teritorije u jednu prostranu dravu. Jedna legenda, koju prepriava j edan stari letopisac, kae da je prvi pokreta toga ujedinjenja bio jedan vareki ili ruski knez, kako su govorili Finci a sa njima i Sloveni. Taj ruski knez, Rjurik, najpre je zagospodario Novgorodom, a potom osvojio teritoriju Slovena oko Ilmen ja. Posle njegove smrti vlast je preuzeo staralac njegovoga sina Igora, njegov r oak Oleg, koji je nastavio ujedinjavanje slovenskih zemalja. Oleg silazi ka jugu niz Dnjepar, zauzima Smolensk i Kijev. i nastanjuje se u toj varoi koju su pre nj egovog dolaska Vareg-Rusi oslobodili gospodarstva Hozara. Iz Kijeva napada na Se verjane, Drevljane i Radimie, i pokorava ih. Zagospodarivi putem od Varega do Grka ili bar onim delom toga puta to prolazi kroz zemlju Istonih Slovena, on na elu jedne velike vojske preduzima pohod protivu Vizantije, koja je primorana da potpie jedan ekonomski ugovor koristan po Ruse. Iako je legenda donekle preuveliala njegove podvige, Oleg je ipak prava istoriska linost, i njegov pohod iz Kijeva na Vizantiju je dokazan. Njegov naslednik Igor, manje srean, vodi takoe dva pohoda protivu Vizantije, ali gine prilikom jedne pob une Drevljana, ostavljajui maloletnog sina Svjatoslava. Njegova udova Olga uspeva da pokori Drevljane i da sauva Kijevsku kneevinu onakvu kakva je bila pred smrt O legovu. Svjatoslav, kad je postao punoletan, nastavio je politiku osvajanja, poti nio je Vjatie koji su dotada plaali danak Hozarima, pa napao i na same Hozare, zau zeo njihove glavne gradove Itilj i Sarkel, i opustoio njihovu dravu, a potom vodio isto tako pobedniki rat protivu Bugara na Volgi. Ali poraz Hozara nij e imao samo srenih posledica za pobednike; Hozarska drava bila je glavna prepreka napredovanju horda Peenjega, nomadskog naroda divljeg i ratobornog koji je dolazi o sa Istoka i teio da zauzme stepe oko Azovskog i Crnog Mora. Posle njenog unitenj a, ove horde navalile su na stepe June Rusije i poele napadati Istone Slovene, ijim je putevima ka Crnom Moru zapretila opasnost da budu preseeni. Za to vreme Svjato slav se trudio da proiri svoju dravu ka jugu. Poto ga je Vizantija,

53 napadnuta od dunavskih Bugara, pozvala u pomo, sakupio je Svjatoslav vojsku i pod jarmio dunavsku Bugarsku, ali ju je morao ubrzo napustiti da bi oslobodio Kijev koji su Peenjezi bili opseli. Poto je oslobodio Kijev, ostavio je svoga sina u zem lji Istonih Slovena i vratio se na Dunav, gde se sada vizantiski car Jovan Cimisk ija odupro njegovom pohodu. Kada je posle dugoga ratovanja bio primoran da napus ti Bugarsku, Peenjezi su ga iznenada napali na Dnjeprovim brzacima, potukli i ubi li. Njegov sin Vladimir, posle borbi u kojima su poginula dva njegova brata, zadrao j e sve nasleene oblasti, kojima je Kijev ostao sredite. On je osvojio sve gradove I stonih Slovena, pa ak i one koji su dotada bili nezavisni od Kijeva; vodio je ogore nu borbu protivu Bugara na Kami i Peenjega, i da bi zadrao navalu ovih poslednjih, zasnovao je u stepi juno od Kijeva itav niz utvrenih naselja. Za njegove vladavine odnosi s Vizantijom menjaju se iz osnova. Usled trgovanja s a Grcima, hrianstvo se postepeno irilo meu Slovenima, a naroito meu Vareg-Rusima; kne inja Olga bila je ve hrianka, iako su njen sin i unuk ostali mnogoboci. Zamoljen da pomogne vizantiskoj vladi da ugui ustanak vojnog stareine Varde Fokasa , Vladimir obea pomo i obaveza se da e prei u hrianstvo pod uslovom da dobije ruku grk princeze Ane. No kako je Vizantija posle pobede porekla svoje obeanje, on joj objavi rat, doepa se Hersoneza, glavne grke naseobine na Krimu, i primora G rke da odre re. On se oeni Anom, pokrsti se i prevede u Hrianstvo svoju vojsku i sve stanovnitvo Kijeva godine 988 ili 989, i uniti idole. Posle toga pomogao je grkom s vetenstvu da zavede hrianstvo u ostalim gradovima, gde je hrianstvo najee imano dobrovoljno, ali ponekad, kao u Novgorodu, nametnuto silom. Hrianstvo koje se tada konano utvrdilo, doprinee takoe da se kod Istonih Slovena stvori novo dravno ureenje i novi obiaji. 2. KIJEVSKA KNEEVINA I RUSKE ZEMLJE U XI I XII VEKU Prvobitni zadaci kijevskih kneeva. Prvi vareki ili ruski kneevi javljaju se prvenstveno kao pretstavnici i zatitnici trgovakih interesa gradova. Trgovaki su interesi i doveli do ujedinjenja Istonih Slovena u jednu dravu pod vlau K ijeva, majke ruskih varoi kako bi ga nazvao Oleg. Otuda dolazi prvobitni karakter t e vlasti. Kijevski knez ostavlja pokorenoj pokrajini njenoga mesnog vladara, ako ovaj prizna vrhovnu vlast Kijeva, ili joj pak najee daje jednoga svog namesnika, posadnika, koga obino bira meu svojim bliskim roacima. U oba sluaja osvojena pokrajina mora da mu plaa danak. Taj danak sakupljaj u delom posadnici, delom knez i njegova garda; tim dankom knez izdrava gardu koja mu omoguuje da vri svoju glavnu ulogu, a to e rei da titi potinjene gradove i njihove trgovake puteve.

54 Kneevi i njihovi ratnici utoliko su vie zainteresovani da tite trgovake puteve to i o ni sami uestvuju u trgovanju. Danak im se plaa najee u robi, krznom, voskom i medom. Svakoga prolea alje se on renim putevima, zajedno sa robovima to ih je kneeva garda z arobila u toku svojih ratnih pohoda. U Kijevu se borovi i danak tovare na velike barke koje nose, osim tovara, jo i 40 do 50 osoba i koje su grupisane u flotilu. Ta flotila, za kojom idu barke privatnih trgovaca, silazi niz Dnjepar najpre do brzaka; tu se barke istovare, pa ih ljud i prenose na leima do narednog plovnog dela reke. To je opasan posao, jer stepski razbojnici Peenjezi vrebaju tu obino karavane i napadaju ih iznenada. Poto se ponovo natovare, barke idu niz Dnjepar sve do Crnoga Mora, potom du morsk e obale odlaze u Carigrad. I niz ostale reke, Don i Volgu, sputaju se sline flotil e, i uvek kneevi i njihova garda igraju ulogu ne samo zatitnika trgovakih puteva, n ego i organizatora takvih ekspedicija. Vremenom se sastav garde menja. Najpre su u njoj samo Vareg-Rusi, ali postepeno

u nju ulaze i domoroci i ona se stapa sa slovenskim stanovnitvom; iako za Igorov e vladavine izgleda da u njoj ima Varega u velikoj veini, za Vladimirove vlad avine njih je manje nego Slovena, bilo domorodaca ili potpuno poslovenjenih Var ega. Uporedo s tim i ukoliko vei broj domorodaca uzima uea u trgovini, stvara se jedan drutveni stale iji lanovi kao i lanovi garde, pola trgovci a pola ratnici, s toje blisko knezu i uestvuju u njegovim poslovima i njegovim brigama. Tako, prema kazivanju Letopisa, Vladimir u dravnim poslovima pita za savet ne samo ratnike, ve i starije graane i najuglednije ljude Kijeva. Taj upravljaki stale, sast jen od kneevih ratnika i najuglednijih ljudi gradova, pozajmljuje od starih Varega njihovo ime Rusi. Kijevska oblast, gde je taj stale najjai i najuticajniji, prva uzima naziv ruska zemlja ili Rus, koji potom usvajaju sve pokrajine Istonih Slovena okupljene oko Kijeva. U isto vreme se i kneevska vlast preobrauje. Knez, koji je najpre bio samo branilac gradova i zatitnik trgovine, postaje sada upravlja i sudija. Po kazi vanju letopisca, kneginja Olga brine se ve mnogo o oblasnoj upravi Kijevske kneevi ne; njen unuk Vladimir brine se o tome jo vie. Hrianska crkva doprinosi razvitku tih novih kneevskih funkcija; jer svetenstvo koje je dolo iz Grke propoveda vizantiska shvatanja o kneevskoj vlasti, koja se smatra da je boanskog porekla i da ima zadat ak da stvori i odrava izvesno drutveno ureenje, i ta shvatanja, iako nisu bila mnog o prikladna stvarnim prilikama ruskoga ivota, ipak su izvrila izvestan uticaj. Uloga hrianske crkve. Hrianstvo je imalo jo vanijih posledica. Pre svega, ono stvara ovu vezu izmeu zemalja Istonih Slovena ustanovljavajui zajednicu vere i crkvene hij erarhije. Stareina te hijerarhije je kijevski mitropolit, koga je rukopol oio carigradski patrijarh. Njemu su potinjeni episkopi postavljeni u ostal im gradovima, i njih najpre ima pet, a kasnije petnaest. Ukoliko se u eparhijama uveava broj crkava i manastira i grko

55 svetenstvo zamenjuje ruskim, utoliko veze crkvene hijerahije postaju sve vre i rusko stanovnitvo postaje svesno svoga duhovnog jedinstva. Osim toga, hrianska crkva vri znatnu sudsku vlast. U jednome drutvu podeljenom na za jednice, plemena, porodice, zadruge, bratstva, gradove i upe (volost), ona obrazu je i sama jednu zajednicu koja ima svoje pripadnike, svoja prava i pravosue. Ta c rkvena zajednica obuhvata ne samo redovno svetenstvo, lanove svetovnih svetenika i njihove porodice, nego i sve osoblje crkava i ustanova koje od njih zavise, kao t o su sklonita i bolnice sa svim licima koja su u njih primljena; njoj pripadaju i svi oni koji su se odvojili od svoje posebne zajednice, te su usled toga izgubi li svako pravo na njihovu zatitu, na primer: nepismeni sveteniki sinovi, osiroteli trgovci, osloboeni robovi. Saobrazno pravima to su ih Vladimir i njegovi poslednic i podarili crkvi, svi ovi crkveni pripadnici potinjeni su crkvi i potpadaju pod n jeno pravosue, te njima u graanskim i krivinim sporovima ne sudi knez nego duhovne vlasti. Osim toga, svi napadaji na veru i moral, kao i porodini sporovi, neslagan je suprunika, sukobi izmeu dece i roditelja itd., potpadaju pod nadlenost crkve. No kako se ona pri suenju oslanja manje na mesne obiaje a vie na kanonske propise i z akone Vizantije, ona uvodi na taj nain u Rusiju propise vizantiskoga prava, a ta i njenica utoliko je znaajnija to crkveno sudstvo u izvesnoj meri utie i na laike i kn eevske sudove. Zahvaljujui crkvi, vizantiski uticaj ispoljava se i u umetnosti. Za graenje hrianski h bogomolja kijevski kneevi dovode, bar u prvo vreme, grke neimare i ikonopisce; v izantiska umetnost, iako je omoguila razvitak nacionalne ruske umetnosti, ipak je jo dugo vremena preovlaivala u arhitekturi i crkvenom slikarstvu. Hrianskoj crkvi ima Rusija da zahvali i za skoro itavu svoju prvu knjievnu kulturu. Obredne i svete knjige to ih je crkva unosila iz Vizantije bile su napisane oni m slovenskim jezikom koji su upotrebljavali sveti irilo i Metodije i koji su Istoni Sloveni razumevali; zato su posle dolaska hrianstva kneevi i svetenstvo ul agali sav svoj trud da stvaraju kole i da prikupljaju i prepisuju knjige. Ovi nap ori ubrzo su urodili plodom: u XI veku Rusija ima ne samo dovoljan broj svetenika , nego i zaetke (u obliku letopisa) jedne originalne knjievnosti, crkvene i laike,

koju je stvorilo svetenstvo. Kneevska porodica, deobe i borbe meu njenim lanovima Do sredine XI veka vlast pripada izuzev nekojih kraih prekida samo jednom knezu. Vladimir je pre svoje smrti (1015) razdelio svoje oblasti svojim sinovima, kao to je ranije uinio njegov otac Svjatoslav; i meu njegovim naslednicima, kao i ranije meu naslednicima Svjatoslavovim, izbio je sukob u kome je veina njih poginula; dv ojica preivelih, Jaroslav i Mstislav, podelie dravu svoga oca; prvi je vladao na de snoj obali Dnjepra, a drugi na levoj. Ali

56 Mstislav uskoro umre, te se sve ruske zemlje jo jednom ujedinie pod jednim vladare m, Jaroslavom, koji vlada njima iz Kijeva sve do svoje smrti 1054 godine. Za vlade Jaroslava, koga letopisci nazivaju Mudri, Kijev se znatno uveav a i obogauje. Sve ivlji trgovaki odnosi, u kojima grad igra ulogu posrednika izmeu I stoka i Zapada, vezuju ga za mnoge evropske zemlje i olakavaju enidbene veze njego vih kneeva sa vladarskim dinastijama Zapada; tako se sam Jaroslav oenio jednom veds kom princezom, tri njegova sina oenili se kerima germanskih kneeva, etvrti jednom roa kom vizantiskoga cara, a tri njegove erke se udale za kraljeve Francuske, Norveke i Ugarske. Ruski trgovci odlaze u inozemstvo, a inostrani trgovci dolaze u Kijev . Razvitak trgovine stavlja velike sume na raspoloenje knezu, i Jaroslav to iskoriuje da ulepa ruske varoi, naroito Kijev. Neimari pozvani iz Vizantije grade za njega nekoliko manastira i crkava, izmeu ostalih i sabornu crkvu Svetu Sofiju, ije ime potsea na uvenu carigradsku baziliku posveenu istoj svetiteljki. Ukoliko Ki jev vie napreduje, itava kneevina dobija sve veu snagu i vanost; Jaroslav uspeva da P eenjezima zada strahovit udar i da ih zadugo potisne sa svojih granica, ime su osl oboeni trgovaki putevi na Jugu. Posle njegove smrti, politiko jedinstvo ruske zemlje je ponovo uzdrmano. Pre svoj e smrti on je izmeu pet sinova razdelio svoje oblasti tako da najstariji budu pov laeni. Najstarijem sinu ostavio je Kijev i Novgorod, dve najprostranije i najbogat ije oblasti u Rusiji, na dva kraja velikoga trgovakog puta; drugom sinu ernjigov i oblasti Muroma i Rjazanja; treem Perejaslavlj i udaljenu pokrajinu Suzdalja sa B jeloozerom; etvrtome Smolensk, a poslednjem Vladimir-Volinskij. Ova podela jo ne z nai potpuno unitenje politike organizacije niti pretvaranje pokrajina u nasledna kn eevska dobra; naprotiv, najstariji knez, koji je ostao veliki knez kijevski, treb a da bude porodini stareina svih ostalih, kojima se dodeljuju po stareinstvu upranje ni kneevski posedi. Drugim reima, u kneevske odnose unosi se naelo koje vlada i u pr ivatnom ivotu, zasnovano na plemenskom ureenju. Svekolika ruska zemlja smatra se k ao porodino dobro kneevske porodice, i svim kneevima, unucima jednoga istog dede, pri znaje se pravo na prihode sa zemlje koja im je dodeljena, pa prema tome i vlast u izvesnoj pokrajini. Ali te pokrajine ne pripadaju njima lino i nisu im ustuplje ne zauvek; one su im dodeljene prema vanosti i plodnosti, a na osnovu ranga to ga oni zauzimaju u kneevskom rodoslovu. Ne nasleuje sin oca, nego brat nasleuje brata, najstariji neak najmlaeg strica, itd. Poslednji po roenju dobiva naj manje bogatu pokrajinu, ali po smrti svoje starije brae, njemu se daje druga, bol ja oblast. Najstariji brat je stareina porodice; kao gospodar najprostranije obla sti, Kijevske kneevine, on mora da brani zajednike interese, da vlada celom rusk om zemljom i da pazi na odravanje dobrih odnosa izmeu svih kneeva. Takvo je naelo, ali je njegova primena sasvim drugaija. To ureenje, koje su Jarosla vljevi sinovi vie ili manje verno potovali, prouzrokovalo je raspre

57 koje su se pretvarale u oruane sukobe; ponekad su suparnici prizivali u pomo svoju susetku Poljsku. Krajem XI veka, za vladavine Jaroslavljevih unuka, to zlo se p ogoralo. Pre svega. umnoavanje kneevske porodice toliko zamruje rodoslovni red, da i sam pojam prava starijega gubi svaku jasnost i odreenost. S druge strane su se p rilike u pojedinim oblastima izmenile: jedne su izgubile svoju prvobitnu vanost; druge su, naprotiv, postale bogate i ugledne, i to je sada nov povod nemira u p roraunima i odnosima kneeva. Unuci Jaroslavljevi trae tada da se konano uvrste u obla stima koje su pripadale njihovim ocevima. Kneevi okupljeni na jednom svome saboru krajem XI veka odluuju da se primeni to ureenje, ali ono ne uspeva da konano pobed i. Iako su se ogranci kneevske porodice uistini ukorenili u izvesnim oblastima, n aelo posedovanja zemlje prema plemenskom ureenju i dalje se iroko primenjuje, naroit o kada se tie kijevskog prestola. Dogaalo se takoe da jedan knez, voen svojim linim i nteresima, zatrai izvesnu oblast ne pozivajui se na drugo pravo osim sile. Ukoliko se rodoslovni raun vie zaplie, utoliko se kneevi manje na njega obaziru; sa maem u ruci oni osvajaju gradove i pokrajine, prema naelu to ga je u XII veku jedan od tih smelih ratnika ovako izrekao: Ne prilazi tvrava oveku, nego ovek tv ravi. Ponekad se narod umea u raspre kneeva i odlui u veu da podrava jednoga od suparn ka, ili pak prosto otera kneza koji mu se ne svia da bi pozvao drugoga koji mu je miliji. Svakoga asa izbijaju svae praene ratom izmeu kneeva. Raspra koja se javila za vlade J aroslavljevih sinova, dostie vrhunac u sledeem pokolenju: osporavaju jedan drugome ne samo pravo na razne pokrajine, nego ak i pravo na Kijevsku veliku kneevinu. Ki jevsko vee mea se u tu prepirku i odbija da primi sina drugoga Jaroslavljevog sina kao naslednika njegovoga najstarijeg sina; ne obazirui se na prvenstvo i kneevske rodoslovne obiaje, ono nudi kijevski presto Vladimiru, nazvanom Monomaku, sinu V sevoloda, treega Jaroslavljevog sina. Taj izbor je srean. Vladimir ume da nametne poslunost ostalim kneevima, koji mu za sve vreme njegove vlada vine (11131125) pomau da brani rusku zemlju od spoljnih neprijatelja. Njegovi sino vi sauvali su naklonost stanovnika Kijeva, te jedan za drugim zauzimaju presto. P otomci Svjatoslava, drugoga Jaroslavljevog sina, gledaju kako se gaze njihova pr ava, ali kako nisu dovoljno jaki da se bore sa Monomakovim sinovima sve dok su o vi ostali sloni, oni su podnosili tu otmicu njihovih prava oekujui zgodnu priliku z a delanje. Opadanje Kijevske kneevine u XII veku. Po smrti najstarijih Monomakovih sinova izbijaju raspre, kao to se dogodilo u Jaroslavljevoj porodici izmeu njegovi h mlaih sinova i njihovih najstarijih bratanaca. Svjatoslavovi potomci meaju se u borbu, te za nekoliko desetina godina Kijev, postavi poprite krvavih borbi, prelaz i iz ruke u ruku; retki su oni koji uspevaju da ga zadre za izvesno due vrem e. Naposletku Monomakovi potomci savlauju Svjatoslavove, ali njihova pobeda ne okonava te borbe, koje se nastavljaju izmeu unuka i praunuka Monomakovih. Ovi krv avi i razorni ratovi iscrpljuju malo po malo grad Kijev i njegovu oblast. Opadan je Kijeva raste kada

58 knez Andrej, sin mlaega Monomakovog sina, napadne svog bratanca i pusti da se gra d opljaka, to je bio dotada nevien dogaaj u analima majke svih ruskih varoi, i kada se dokopao titule velikoga kneza i same prestonice on ovu preda najpre svome ml aem bratu, a potom svojim bratancima kneevima Smolenska, dok on sam ostaje u Suzda lju. Tako u drugoj polovini XII veka Kijev gubi veliki deo svoje privlane sn age, a u svakom sluaju prestaje da bude sedite najmonijega meu ruskim kneevima . Nova sredita podiu se pored njega i bacaju ga polagano u zasenak. Drugi razlozi, ozbiljniji i dublji nego to su sukobi meu kneevima doprinose njegovo m opadanju menjajui njegov trgovaki poloaj. Za vlade Jaroslava Mudrog, posle poraza to su ga Peenjezi pretrpeli, trgovaki putevi od Kijeva ka Vizantiji bili su vie ili manje slobodni. Ali u drugoj polovini XI veka, ubrzo posle Jaroslavljeve smrti,

njima zapreti jedna nova opasnost, ozbiljnija od najezde Peenjeza. Divlje horde Polovaca koje su dole iz Azije osvajaju stepe pored Azovskog i Crnog Mora, isteru ju odatle jedan deo Peenjega, a pretapaju u sebe drugi deo i uvruju se na njihovom z emljitu, u blizini junih ruskih oblasti. Ovi opasni i uvek nemirni susedi pljakaju i pustoe ruska sela i odvode zarobljenike; od 1061 do 1210 godine oni vre 50 velikih upada na rusko zemljite, ne raunajui i bezbrojne manje prepade u tom e meuvremenu: U prolee kae godine 1103 Vladimir Monomak ruski seljak je iziao da poo e svoju njivu; nailazi jedan Polovac, ubija ga strelom, uzima njegovoga konja, upada u selo, pali mu itnicu, odnosi njegovo dobro i odvodi mu enu i decu. Polovci ne tede ni karavane koji idu ka jugu; zato su kijevski kneevi primorani d a alju svake godine u stepe naoruane trupe koje prate trgovce to putuju ka jugu, i oekuju dolazak onih to se vraaju ka severu, ma da ih ne mogu uvek uspeno da zatite. Doklegod postoji izvesna sloga izmeu kneeva i dok kijevski veliki kneevi, kao na pr imer Vladimir Monomak ili njegov stariji sin, imaju izvesnog upliva na ostale kn eeve, borba sa Polovcima nije neplodna. Ruske trupe, koje pretstavljaju ujedinjen e snage nekolikih kneevina, uspevaju ne samo da odbiju napade, nego i da preduzmu pobednike pohode u stepe. Ali, ukoliko se umnoavaju graanske borbe i opada ugle d kijevskoga velikog kneza, otpor prema osvajaima slabi; sve ei upadi primoravaj u stanovnitvo na srednjem toku Dnjepra da bei iz svoga zaviaja i da trai p ouzdanije sklonite, i spreavaju trgovake veze sa Istokom, a tako isto i sa Vizan tijom i obalama Crnoga Mora. Tako se u drugoj polovini XII veka jedan kijevski k nez gorko ali to vidi da su Polovci poseli sve puteve. S druge strane, krstaki rato vi prokruju nove trgovake puteve izmeu Zapadne Evrope i Istoka, koji ostavljaju po strani zemlje Istonih Slovena; zbog toga Kijev i okolne oblasti gube jo vie svoj zn aaj, i lieni tako posrednike uloge koja im je obezbeivala napredak i izobilje, opada ju naglo.

59 Opadanje trgovine i pustoenja Polovaca izazivaju grupno iseljavanje stanovnitva s a srednjega toka Dnjepra as ka zapadu, ka oblastima Gali i Volniji, a as ka severoistoku, ka oblasti Suzdalja. Dok se oblasti Kijeva, ernjigova i Pereja slavlja ispranjuju, oblasti Galia, Volinije, Suzdalja, i na severu Novgorod a, naseljavaju se i u njima niu gradovi i sela. Tako se stvaraju novi politiki i d rutveni napredni centri. Ali prilike u kojima se oni stvaraju razlikuju se od onih koje su nekada doprinele ujedinjenju ruskih zemalja i veliini Kijeva , te stvaraju sada nov tip politikoga i socijalnog ivota. Administrativno ustrojstvo ruskih zemalja. U XI i XII veku knez upravlja politiki m ivotom. Posle vremena svetoga Vladimira, nekadanji plemenski kneevi sasvim su iezl i; jedino su Rjurikovi potomci zadrali to zvanje. Sve dok su ovi malobrojni i dok pripadaju samo jednoj porodici, kijevski knez vlada svim ruskim pokrajinama, u kojima ponekad postavlja svoje sinove za namesnike. Dogaa se da ti namesnici odbi ju da se pokoravaju svome ocu i ponu da tee ka samostalnosti, ali je to srazmerno redak sluaj, te je uglavnom vlast usredsreena u rukama jednoga jedinog vladara, ki jevskoga velikog kneza. Umnoavanje kneevske porodice i deljenje zemlje izmeu raznih kneeva menjaju potpuno to stanje. Istina, kijevski veliki knez ostaje i dalje po nazivu stareina kneevske porodice, te ostali kneevi treba da ga potuju i da mu se p okoravaju, ali je ta obaveza pre moralna nego politika, i nju nalau porodini a ne d ravni razlozi. Zato se ona zaboravlja ukoliko srodnike veze slabe izmeu sve brojnij ih kneeva i ukoliko lini ugled velikoga kneza opada. Kneevi raznih pokrajina postaj u sve nezavisniji; pri kraju XII veka ak i sama titula velikoga kneza prestaje da pripada iskljuivo kijevskome knezu: nekoliko pokrajina u kojima vladaju razne grane kneevske porodice nazivaju se takoe velikim kneevima, pa se u svakoj od njih ponavlja ista pojava delenja kneevske vlasti. I tako se dogaa da mnogi ruski kneevi iz XII veka, umesto da budu lanovi jedne iste drave i potinjeni jednom jedinom sta reini, obrazuju jedan neobian savez autonomnih despota meusobno slabo povezanih; uo stalom, iz linih ili porodinih razloga, ovi kneevi esto menjaju mesto stalnog boravl

jenja. Rat je glavni posao kneeva. Na elu svoje garde, a ponekad i mesne milicije, knez b dije nad bezbednou zemlje, titi granice, a pokatkad ih i prelazi da i sam preduzme pohod protivu neprijatelja. On vri i graanske funkcije. Neposredno ili preko sv ojih pouzdanih ljudi, on upravlja svojom oblau, odrava red u njoj, prikuplja porez, sudi stanovnitvu i kao sudija izdaje zakone; u XII ili u poetku XIII veka, oigledno privatna lica, a najverovatnije svetenici, sastavljaju pod naslovom Ru skaja Pravda prvu zbirku odluka od kojih najstarije potiu iz vremena Jaros lava to ih je izreklo kneevsko pravosue i koje imaju zakonsku snagu. Glavna kneeva briga je da ubira porez, iju glavninu sainjava nepo sredni porez to ga plaa stanovnitvo i koji pribiraju ponekad njegovi pretstavnici, a ponekad on sam. Za vreme takvoga svog putovanja on prima od stanovnitva, osim p oreza, jo i hranu ili korm koja mu je potrebna za njegovu

60 ishranu. Kada sudi neposredno ili posredno, on za zloine odreuje novane kazne, a za graanske parnice takse, koje se plaaju njegovoj blagajni. Najzad, on naplauje troar inu na trgovaku robu. Svim ovim prihodima uskoro se pridruuju i prihodi sa kneevski h dobara, koje kneevi naseljavaju ratnim zarobljenicima. Ukoliko opada trgovina K ijeva i smanjuju se njegovi trgovaki prihodi, kneevi tee sve vie da se uvrste u izves noj oblasti i da usredsrede svoju panju na prihode i dobiti od zemljoradnje. U svim poslovima kneza prate kao neophodni pomonici ratnici iz njegove g arde, koja se od XI veka obrazuje prvenstveno od domorodaca. Na elu svoje garde o n vri vojne pohode; njenom pomou upravlja on kneevinom i ubira poreze; iz njenih re dova bira on posadnike i sudije. Ona se deli na dva tela, starije ili bojare, i mlae. Prvi obrazuju kneevu neposrednu okolinu u ratu i miru. Drugo telo sastavljen o je od njegovih linih gardista i obinih vojnika. Knez bira svoje namesnike meu prv ima; ponekad poverava mlaima drugostepene upravne ili sudske zadatke. On smatra s ve njih kao svoje line slubenike, izdrava ih o svom troku, daje im platu, deli s nji ma ratni plen i ostavlja im na ime nagrade za izvesnu slubu jedan deo prihoda to s e uzima od naroda. Njegova mo meri se prema broju ratnika njegove garde. Ali su r atnici slobodni ljudi i vezani su za njega samo jednim linim ugovorom. Oni mu slue samo dok se to njima svidi, jer mogu slobodno da ga napuste po isteku ugovora i da stupe u slubu drugoga kneza. Otuda potreba da se on to vie zblii sa svojim ratni cima, naroito sa bojarima, da im da udela u prihodima i da se s njima savetuje o svakom vie manje vanom poslu. Bojari uostalom smatraju da oni imaju pravo da budu pitani za savet, te kada knez preduzme kakav pohod ili posao ne pitajui ih za milj enje, dogaa se da mu oni odreknu poslunost: Ti si sm, knee, smislio taj plan, mi o to me nita ne znamo i neemo da te pratimo, odgovaraju jednom prilikom knezu Dorogobuu n jegovi bojari, koje je on hteo da povede u vojnu protivu kijevskoga kneza. Da bi zadobio njihovu pokornost, knez mora da vea sa bojarima o svima dravnim poslovima . Tako se pored njega obrazuje duma sastavljena od bojara kojim daje udela u drav nom poslovanju. Postojanje dume zasniva se samo na jednom obiaju, ali taj obiaj po stoji u svim pokrajinama i proistie iz odnosa izmeu kneza i njegove garde, i on je vrsto ukorenjen u ruskom ivotu. Ponekad u radu dume uestvuju osim bojara i lanovi viega svetenstva, episkop i igumani najvanijih manastira, ali se njihovo uee ne smatra za obavezno. Isprva svi ratnici ive samo od svoje plate i pr ihoda koje im je knez odobrio. Kasnije, po ugledu na kneeve, bojari se okr eu zemljoradnji i zadobivaju poljska imanja koja naseljavaju robovima i ije slobod no seljako stanovnitvo podjarmljuju. Ali kneevu vlast ne ograniava samo garda. U svakom glavnom ruskom gradu postoji od pamtiveka jedna skuptina sastavljena od porodinih stareina, vee, koje raspravlja i svrava poslove grada i itave okolne oblasti. Vea, koja su se odrala za vlade prvih kneeva Varega, osnaila su se u XI i XII veku usled

61 kneevskih raspri, jer su kneevi bili primorani da trae naklonost naroda, koji bi im po potrebi mogao biti saveznik protivu njihovih suparnika. U radu vea m ogu uestvovati svi slobodni stanovnici oblasti, ako su stareine porodice i ne slue u kneevoj gardi. Ali ustvari, vee je mnogo manjeg obima. Kako se ono sastaje obino u glavnome gradu oblasti i kako se ne saziva u odreeno vreme nego samo u sluaju po trebe, u njegovom radu uestvuju stanovnici glavnoga grada, dok oni iz sporednih g radova ili predgraa i sela najee izostaju. Pa ipak su njegove odluke obavezne za sve: grad odluuje o itavoj oblasti i vue je za sobom. Vee sazivaju knez ili gradski inovni ci, ali se moe sazvati i na zahtev stanovnika. Obino se okuplja u dvoritu knee voga dvora ili na kojem gradskom trgu; jedno naroito zvono poziva njegove lano ve. Nikakav propis ne odreuje red veanja ni glasanja; odluka se smatra punovanom ka da pristalice jednoga predloga uspeju kakvim bilo nainom da uutkaju svoje protivni ke. Ponekad nastane tua izmeu protivnikih stranaka, ali kada se jedno reenje naposle tku usvoji, smatra se kao da je doneto jednoglasno. I pored ovakvog svog primiti vnog ustrojstva, gradsko vee je vaan politiki organ, jer se u njemu mogu pokrenuti sva pitanja koja interesuju oblast, i ono ne proputa da se koristi svojim pravima . Svojim zauzimanjem ono moe da izmeni i esto zaista menja red naslea kneevske vlasti u svojoj oblasti bilo pozivajui na vlast nekoga kneza be z obzira na rodoslovna pravila koja ono na taj nain sasvim zamruje, bilo terajui sa vlasti svoga kneza ne osvrui se na njegova prava. Zbog toga kneevi, ak i oni koji i maju sva prava na naslee u jednoj oblasti, smatraju ponekad za potrebno da pretho dno sklope s njim ugovor po kome mu stanovnici grada i itave oblasti polau zakletv u vernosti ljubei krst. Ali ako kasnije knez pogazi odredbe ugovora, vee ima prava da mu pokae put, a to e rei da ga progna iz grada. ak i kada pozove ili primi ugovorom nekoga kneza, vee se ne odrie svoga prava da se mea u dravne poslove. Kada knez preduzima neki pohod koji zahteva saradnju narodn e vojske, vee reava i odluuje da odobri ili odbije tu saradnju. Ono as trai da knez p reduzme izvestan vojni pohod, a as ga naprotiv primorava da se izmiri sa svojim p rotivnicima. Ono uestvuje u unutranjim poslovima kneevine, donosi ponekad zakonodav ne odluke, trai od kneza da smeni nekog neeljenog upravnika ili sudiju, pa ak u sag lasnosti sa knezom reava o pitanjima kao to je stvaranje izvesne eparhije. Ustvari , nema pitanja iz unutranje ili spoljne politike o kome vee ne bi moglo da reava i o kome se uistini ne reava. Ipak, politiku ulogu vea umanjuje injenica to se ono sastaje samo u sluaju potrebe i t o reava samo o pitanjima koja podnosi knez ili ih namee javno miljenje u izvesnom t renutku. Knez ne bi mogao da upravlja zajednicom bez saradnje vea, niti utoliko p re protivu njegove volje, kaogod to ne bi mogao da vlada bez dume ili svoje garde ; ali, iako moe da ogranii kneevu vlast i da joj vie ili manje jasno odredi pravac, vee joj u veini sluajeva ne namee nikakvu zakonsku formu. Prema tome, njegova uloga i odnosi sa knezom u toku XI i XII

62 veka u svakoj oblasti su drukiji i zavise od okolnosti. Jedino uvek postoje zajed niki te dve vlasti, knez i vee ,iji se odnosi odreuju obostranim ugovorom . Drutveni ivot ruskih zemalja. U toku XI i XII veka drutveno ureenje ruskih teritorij a postaje sve sloenije. S jedne strane se ustaljuju i pojaavaju podele koje ve post oje u drutvu, a sa druge strane, pod uticajem ekonomskog razvitka, obrazuju se no vi drutveni redovi. Vii drutveni stale sastoji se od ratnika kneeve garde, pre svega od starijih, bojara i kneevih ljudi, a na drugom mestu od mlaih. Svi oni uivaju povlastice: Ruskaja Pr avda odreuje za ubistvo kneevog oveka novanu kaznu dvaput veu od one kojom se k anjava ubistvo makojeg slobodnog oveka. Veina bojara nastanjuje se stalno na svome zemljitu, koje je njihova lina svojina i koje nasleuju njihovi

sinovi, a u nedostatku mukih naslednika, njihove keri. U XII veku njihovi zem ljini posedi uveavaju se znatno u mnogim ruskim pokrajinama. Ostatak slobodnog stanovnitva, nazvanog optim imenom narod, deli se na graane i sel jake. Prvi su veinom trgovci ili zanatlije i pretstavljaju element ako ne mnogobr ojan, a ono bar veoma vaan zbog uloge koju u to vreme ima trgovina. Grad je sredit e ekonomske moi i politikog ivota oblasti; Ruskaja Pravda govori uglavnom o gradski m interesima i trgovakom kapitalu, poklanjajui svu panju ekonomskim odnosima. to se tie seljaka, oni ne obrazuju jednu homogenu celinu. Veina njih su slobodni seljaci ili smerdi, i oni nisu sopstvenici zemlje na kojoj stanuju; kada jedan smerd um re ne ostavivi za sobom sina, njegovo imanje vraa se knezu, koji samo jedan njegov deo ostavlja njegovim kerima. Postoji dakle bitna razlika izmeu zemlje bojara i z emlje seljaka: u prvom sluaju zemlja pripada po pravu line i neograniene sopstvenos ti, a u drugom sluaju je ustupljena samo na privremeno uivanje. Kao slobodni ljudi , smerdi su lanovi mesne zajednice i potpadaju pod pravosue kneza ili njegovih pre tstavnika; oni mu plaaju porez, i u sluaju potrebe slue u mesnoj narodnoj vojsci. Pored slobodnih seljaka stara se red seljaka sebara, zvanih najmiti (na jmljeni) ili zakupi (zadueni). Poto od nekoga vlasnika dobiju komad zemlje, ovi se ljaci uzimlju od njega na zajam jo i seme, poljoprivredni alat i stoku; u naknadu za to obavezuju se da e raditi za njega. Ukoliko se bojari nastanjuju na svom ze mljitu i ulau svoj novac u poljoprivredu, a esti ratovi upropauju mnoge zemljoradnike ne ostavljajui im mogunost da se ponovo uzdignu svojim sopstvenim sredstvima, ovaj red seljaka sebara ili poljoprivrednih radnika naglo se uveava. Oni nis u ni robovi ni slobodni ljudi. Ako uine kakav prestup, njihovi gospodari mogu da ih osude na telesnu kaznu. Oni mogu da svedoe pred sudom samo u beznaajnim sporovi ma i kad nema svedoka iz potpuno slobodnih stalea. Oni nisu lino odgovorni za izve sne prestupe, na primer za krau, za koje pada odgovornost na (njihovoga gospodara, a ovaj ima prava da ih za kaznu pretvori u robove. Kad jedan radnik

63 pokua da pobegne a nije vratio dug svome gospodaru, on takoe moe biti pretvoren u r oba. Robovi sainjavaju poslednji i veoma mnogobrojan stale stanovnitva. Oni postaju, kao i u prethodnom dobu, pre svega od ratnih zarobljenika, ali se ropstvo razvija i na druge razliite naine: robom postaje slobodan ovek koji se oeni ropkinjom ili slo bodna ena koja se uda za roba, zatim ovek koji bez ugovora stupi u linu slubu drugog a, zatim zloinci, trgovci koji su propali sopstvenom krivicom, a u izvesnim sluaje vima i poljoprivredni radnici. Robovi, koje kneevi, bojari i trgovci imaju u veli kom broju, slue obino kao sluge, vre razne domae poslove, ponekad ak i veoma vane i po verljive poslove, vre industriske radove i najzad obrauju zemlju. Oni se n ikad ne smatraju kao lanovi drutva, nego kao stvari koje podleu pravu svojine. N jihovi gospodari mogu ne samo da ih slobodno kanjavaju kako god hoe, nego i da ih ubiju. Ubica tuega roba ne plaa istu novanu kaznu kao ubica slobodnog oveka; on samo plaa ottetu sopstveniku i novanu kaznu knezu zbog unitenja tue svojine. Sopstvenik j e odgovoran prema treim licima za sva dela to ih uini rob. Vremenom i pod uticajem hrianske crkve ovo stanje malo se poboljava. Za vlade Jaroslava, slobodan ovek moe ne kanjeno da ubije roba koji je podigao ruku na njega, ali Jaroslavljevi sinovi zab ranjuju takvo ubistvo i doputaju samo pravo da se rob krivac kazni telesno ili da se od njegovoga gospodara trai zadovoljenje. Odnosi izmeu gospodara i roba isto tako se menjaju: po odredbama Ruske Pravde, deca roena od gospodara i ro binje, isto kao i njihova mati, oslobaaju se ropstva posle oeve smrti; ali, dok Ru skaja Pravda njima ne priznaje nikakvo pravo na oinsko naslee, oni malo poznije us pevaju da dobiju jedan mali deo naslea. Kultura ruskih zemalja. Seljatvo u Rusiji je hriansko vie po nazivu nego stvarno. Ia ko je pokrteno, ono je zadralo mnoga stara mnogoboaka shvatanja koja prilagoava idej ama, obredima i formama nove vere. Stara mnogoboaka boanstva ne iezavaju potpuno, neg o zauzimaju drugostepeno mesto, odgurnuta u red neistih sila, avola i demona. Mnogob oaki obiaji i predanja postoje i dalje, i svetenstvo iz toga vremena gorko se tui to i ma tako malo uspeha u borbi protivu dvostruke vere seoskog stanovnitva, protivu ost

ataka mnogoboake starine. Crkva ima mnogo vie uspeha kod graana, koji su obrazovaniji i pristupaniji spoljnim uplivima. U toku XI i XII veka ruski gradovi osnivaju ne samo veliki broj crkav a i manastira, nego i kola i biblioteka, o kojima se podjednako staraju crkvene v lasti i poboni kneevi. U ovakvim okolnostima crkva revnosno radi i uspeva da raspr ostre svoje ideje u drutvu i da podigne nivo kulture. Trgovake veze izmeu inostranstva i velikog dela varokog stanovnitva mnogo doprinose napretku. Sve dok te veze traju, one daju zemlji nova duhovna i materijalna blag a, te se zahvaljujui njima ruske varoi brzo razvijaju. Pri kraju XI i poetkom XII veka Kijev zadivljuje strance svojim prostranstvom,

64 bogatstvom i lepotom. Tek krajem XII veka opada on kao i ostale varoi na Dnjepru zbog najezde Polovaca, koji ih skoro potpuno otsecaju od Crnog Mora i spreavaju ih da nastave svoju trgovinu. U vreme ovoga opadanja koje je nastupilo, kako smo videli, posle politikog odvaja nja raznih oblasti, kultura je ve probudila nacionalni duh. I pored svih nesuglas ica meu pokrajinama i nedostatka zajednike dravne organizacije, svi stanovnici s e navikavaju da sebe smatraju lanovima jedne jedine i nedeljive drave. Trgov ake veze izmeu raznih oblasti, kao i zajednika borba protivu stepskih hordi i jedin stvena crkvena organizacija ukorenjuju to uverenje u svesti Rusa ili bar u s vesti viih drutvenih redova. Svi kalueri letopisci iz XII veka i anonimni pisa c Povesti o puku Igorovu govore o ruskoj zemlji kao o jednoj i istoj otadbini koja obuhvata sve ruske pokrajine ujedinjene zajednikim interesima. 3. POKRAJINSKI IVOT RUSKIH ZEMALJA U XII I XIII VEKU Krajem XII veka ruska zemlja nema stvarnoga dravnog jedinstva; naprotiv, ona ima nekoliko vanih sredita, iji razvoj donekle ide u raznim pravcima i dobiva razliite v idove. Kneevina Gali-Volinija. Jedno od tih sredita obrazuje se na jugozapadu, u oblastima Galia i Volinije, kuda se sklanja jedan deo stanovnitva sa obala Dnjepra pred nad iranjem skitakih naroda. Ove oblasti, koje u vreme Jaroslavljeve smrti zauzimaju meu ruskim pokrajinama srazmerno beznaajno mesto, dobijaju veu vanost u drugoj polov ini XII veka. Posebice oblast Gali, nezavisna kneevina od kraja XI veka, stie znatn u politiku mo; njen knez postaje jedan od najmonijih ruskih kneeva. Kada poetkom XII I veka knez Volinije, Roman, uspe da prisajedini Gali, te dve oblasti dostiu jo vei stepen napretka. Za vlade kneza Romana i njegova sina Danila, kneevina Gali-Volini ja postaje bogata i mona drava koja se uspeno bori sa svojim susedima. Meutim unutranje prilike tee da sputaju njenu mo. U ovim plodnim krajevima, ranije n ego drugde, bojari se uvruju na svojim posedima, obrazuju stale veleposednika zemlje i podvrgavaju svome nadzoru veliki deo stanovnitva, koje ih se boji. Oslanjajui s e na taj svoj uticaj, oni tee da nadjaaju i kneevsku vlast; ak i onako moni kneevi kao to su bili Roman i Danilo moraju uporno da suzbijaju njihove neobuzdane pr ohteve. Taj sukob, koji podriva snagu kneevine, postaje utoliko opasniji t o se bojari ne usteu da pozovu u pomo svoje susede Maare i Poljake. Zbog toga se spoljne i unutranje borbe nerazmrsivo prepleu: neprijatelji mogu da s e meaju u poslove zemlje i da stvaraju saveznike meu stanovnicima. U takvim prilik ama nema politike stabilnosti. Za vreme Romana i Danila kneevina Gali-Volinija se s ve vie naseljava, iri, obogauje i pobedniki odbija napade Polovaca, Poljaka i Maara; pa ipak se unutranji nemiri ne stiavaju i pretstavljaju stalnu pretnju za

65

blagostanje i bezbednost zemlje. Nijedna od tih protivnikih snaga ne moe da savlad a svoga suparnika: bojari ne uspevaju da nametnu svoju volju kneevima; a ovi, ope t, iako uspevaju da ugue pobunu bojara i da ih svirepo kazne, ipak su nemoni da un ite njihovu socijalnu mo, koja je osnovica njihovih politikih stremljenja. Ovakva n estabilna ravnotea u unutranjoj politici kneevine Gali- Volinije u poetku XIII ve ka olakae u mnogome rad njenih neprijatelja i izazvae teke meunarodne posledic e. Oblast Novgoroda. Usled opadanja Kijeva, oblast Novgoroda postaje drugo veliko s redite Rusije. Novgorod, prva ruska varo na velikom putu od severa ka jugu, iz Ska ndinavije ka Grkoj, stekao je izrana izuzetnu trgovaku vanost. Upravo su kneevi Novg oroda okupili zemlje Istonih Slovena i stvorili od njih Kijevsku veliku kneevinu, i ti kneevi, kada su se jednom uvrstili u Kijevu, tee da zadre Novgorod u neposredno j zavisnosti. Kada je delio svoje oblasti svojim sinovima, Jaroslav Mudri dao je Novgorod, u isto vreme kad i Kijev, svome najstarijem sinu. Poznije se veza izm eu Kijeva i Novgoroda prekida, i Novgorod, poput drugih velikih gradova, postaje prestonica jedne nezavisne oblasti kojom upravljaju njeni sopstveni kneevi. Razn e okolnosti doprinose da se stvori njegov originalni izgled. Oblast Novgoroda odavno zahvata ogromnu povrinu. Osim glavne varoi koja lei na obema obalama Volhova i deli se na pet samostalnih optina (kanjec), ona obuh vata i pet pokrajina ili pjatina (petina), i u svakoj od ovih pokrajin a ima gradova kao Pskov, Izborsk, Staraja Rusa, Ladoga itd., koji se smatraju za predgraa Novgoroda. Iza ovih pokrajina su zemlje (volost) koje su osvojili i nas elili stanovnici Novgoroda. Ovi krajevi imaju posebno administrativno ureenje i p ruaju se na sever sve do Beloga Mora, a na istok do venca Urala. Neplodno zemljite i neizdana priroda novgorodske oblasti primoravaju njene stanovn ike da potrae sredstava za ivot u trgovini i zanatima. Novgorod postaje ubrzo veli ko trgovako sredite. On stupa u vezu sa istonjakim zemljama, sa Grkom, Skandinavijom, Baltiskim Slovenima, sa ostrvom Gotlandom, a kasnije i sa Libekom. Tuinski trgov ci imaju u njemu svoje kancelarije i slagalita robe; oni tu odlino trguju, jer kup uju od domorodaca sirovine, a naroito krzna. Opadanje trgovine sa Vizantijom, koj e nastupa krajem XII veka i priprema propast Kijeva, nema jakog odjeka na sudbin u Novgoroda, jer on ve igra ulogu posrednika izmeu Rusa i zapadnih zemalja, a pose bice Nemake. Ova ekonomska uloga Novgoroda uticala je na njegovo drutveno ustrojstvo. Vii stale sastoji se od bojara, tih velikih posednika zemlje i velikih kapitalista koji, i ako ne vode trgovinu lino, pozajmljuju novac trgovcima, te takorei igraju ulogu ba nkara i dre veliki deo gradskog i seoskog stanovnitva u ekonomskoj zavisnosti. Zat im dolazi red srednjih posednika zemlje i kapitalista, i trgovaca koji rade svoj im sopstvenim sredstvima ili delimino pozajmljenim kapitalom. Nii stale ili crni narod sastoji se od ostatka slobodnog

66 stanovnitva, zanatlija, radnika i ratara. Ipak, ovi stalei razlikuju se samo svoji m ekonomskim stanjem, jer imaju ista politika prava, poto svi stanovnici Novgoroda , njegovih predgraa i oblasnih sela imaju isto pravo da uestvuju na sastancima novgo rodskoga vea. Vee koje se stvarno zbog toga to ostatak stanovnitva uestvuje u njemu samo ponekad s astoji poglavito od graana prestonice, igra u Novgorodu znaajnu ulogu. Pre sve ga bogatstvo i mo grada, a potom udaljenost od oblasti Dnjepra, tog a glavnog poprita kneevskih borbi, doprinose njegovom razvitku. Ono se tim e koristi da obezbedi sebi veu slobodu pri izboru kneeva i veu nezavisnost prema nj ima. Novgorod se manje od svih drugih oblasti obazire na rodoslovne zahteve i pr ava kneeva, i budnije pazi da se potuje ugovor zakljuen izmeu stanovnitva i iz abranoga kneza. Oko sredine XII veka njegovo vee smatra da je van spora njegovo pravo da poziva na upravu kneeve koje ono izabere i da zakljuuje s njima sporazum koji regulie njihovu upravnu nadlenost, a koji se obino potvruje obostranom zakletv

om. U isto doba vee prisvaja pravo da bira glavne kneeve pomonike, posadnika, koji je prvi sudija i upravlja posle kneza, i tisjackoga (tisunika), koji k ao stareina mesne milicije komanduje njom uz pripomo izabranih sotskih (stotinara) . Isto tako vee bira i episkopa, koga potvruje u dostojanstvu kijevski mitropolit. I tako vee bira sve svetovne i crkvene velikodostojnike. Knez je vrhovni st areina koji upravlja i sudi, ali je njegova vlast u svakom pogledu ograniena. On m oe da upravlja i deli pravdu samo u saradnji i pod nadzorom posadnika. Ako mu se obezbedi izvestan prihod, onda ni on ni ratnici iz njegove garde nemaju prava da kupuju zemlju u oblasti Novgoroda. Vee reava o ratu i miru, i o zakonodavnim pita njima, i ono namee knezu saradnike. Ako knez odbije da radi sa izabranim inovnicim a ili pogazi ugovorene uslove, vee cepa ugovor i pokazuje knezu put koji vodi iz gr ada. Zbog velikog obima ovih nadlenosti, uprava tekuih poslova i prethodno prouavanje p itanja koja treba da se podnesu veu umesto da pripada, kao svuda, knezu i njegovoj administraciji, u Novgorodu spadaju u nadlenost jedne posebne ustano ve sa ogranienim osobljem, koja sainjava kao neki upravni savet. Taj savet , koji zasedava kod posadnika i tisjackoga i koji broji nekoliko desetina lanova, obino se sastavlja od ranijih posadnika, tisjackih i sotskih, dakle od ljudi iz reda bojara i trgovaca, jer se iz tih stalea i uzimaju dravni slubenici. I tako, po d vidom jedne gradske demokratske republike u kojoj je knez samo izabrani pretst avnik pod kontrolom naroda, oblast Novgoroda je stvarno pod upravom jedne bogate aristokratije zemljoposednika i velikih trgovaca. Ovi u velikoj meri daju prava c vrhovnoj zemaljskoj ustanovi, veu, te se ono ak i pri izboru kneza opredeljuje p rema koristi koju on moe da prui oblasnoj trgovini olakavajui joj pristup na nova trit a. Novgorodu nije knez potreban samo radi obezbeenja trgovakih koristi, nego i radi z emaljske odbrane. Ako je do kraja XII veka imao za susede samo

67 finska i litvanska plemena, slaba i rasturena, njemu su u poetku XIII veka zagroz ili opasniji narodi: Danci koji su osvojili Estoniju, veani koji su se dokopali Fi nske, i Nemci koji nadiru ka istoku. Odavno su nemaki trgovci i misionari pokuava li da se uvrste na junoj obali Baltikoga Mora, ali nisu mogli da slome upora n otpor domorodaca. Godine 1200 jedna nemaka krstaka vojska dola im je u pomo i dopr la do ua zapadne Dvine, sa namerom da zavede hrianstvo meu domorodnim mnogobocima, Liv ima ili Letoncima. Albert, koga je papa naimenovao za episkopa Livonije, osnovao je tamo grad Rigu i stvorio u svojim oblastima viteki red Maonosaca, kome je bila dunost da pokori domoroce, pa da iri i uvruje hrianstvo. I pored oajniko ora, itava Livonija je uskoro u rukama Nemaca, koji se okreu ka susednim ruskim ze mljama, ka Polockoj kneevini i oblasti Novgoroda. Drugi jedan nemaki viteki red, Te vtonski red, uvrstio se na ruskom zemljitu, na uu Njemena i Visle. Pred ovim dvostru kim nadiranjem, razjedinjena litvanska plemena obrazuju ratnike zajednice; napadn ute, te zajednice otstupaju na istok, te sad one zauzimaju granine ruske oblasti, izmeu ostalih i oblast Novgoroda, tako da se opasnosti koja preti Novgorodu od vea na i Nemaca pridruuje jo i opasnost od Litvanaca. Odluni sukobi izmeu ovih novih neprijatelja padaju za vladavine Aleksandra, kneza Suzdalja i sina velikoga kneza Vladimira. Godine 1240 Aleksandar porauje vedskog vou Birgera na Nevi, i tom pobedom zbog koje je dobio nadimak Nevski udaljio je zadugo veane od oblasti Novgoroda. Godine 1242 on mora da suzbija Maonosce, koji su se za njegova otsustva dokopali gradova Izbo rska i Pskova, pribliili se Novgorodu i presekli put stranim trgovcima, koje zaus tavljaju i pljakaju pri prolazu. Na elu svoje garde i narodne vojske Novgoroda, on rasteruje odrede koji su krstarili oko Novgoroda, oslobaa Pskov i Izborsk i zapoinje sa glavinom Maonosaca na zaleenom Pejpuskom Jezeru bitku nazvanu pokolj n a ledu, koja je zadugo zaustavila pokuaje nemake najezde. Potom je oterao Litvance koji su takoe bili prodrli u njegovu oblast. Iako je Novgorod uspeo da potue svoje neprijatelje, on ih nije unitio. Posle toga morae on da vodi rauna u svojoj politici, a naroito u svojim odnosima sa ostalim ru

skim oblastima, o tome da se u blizini njegovih granica nalaze opasni neprijatel ji, naroito Litvanci, koji su ba tada stvarali brzo svoju monu dravu. Oblast Suzdalja. Oko sredine XII veka drugo jedno politiko sredite stvara se u gra nicama oblasti Suzdalja, a to e rei u ravnicama i umama na rekama Kljazmi i Moskvi , izmeu Oke i Volge, ije je zemljite istina manje plodno nego ono na jugu, ali je pitomije od zemljita Novgoroda. Sa domorocima sastavljenim od finskih plemena Merja i Muroma izmeali su se jo odavno Istoni Sloveni, Vjatii, Krivii i Slove ni iz oblasti Novgoroda. Ruski gradovi Rostov, Suzdalj i Murom tamo ve postoje u vremenu kada se obrazuje Kijevska velika kneevina, a poznije sveti Vladimir tamo osniva grad Vladimir, a Jaroslav

68 Mudri podie Jaroslavlj. U to doba ova oblast je jo uvek samo drugostepeno leno; pr ilikom podele svojih pokrajina, Jaroslav Mudri daje tu oblast svome treem sinu ka o dodatak oblasti Perejaslavlja. Ali ve krajem XI veka ona je uzdignuta na ste pen zasebne kneevine, a u korist Georgija Dolgorukoga, jednoga od mlaih sinova Vladimira Monomaka. U to vreme menja se unutranje stanje. Zgodnije saobraajne veze uspostavljaju se sa oblastima srednjega Dnjepra. Mnotvo naseljeni ka pridolazi sa Dnjepra ukoliko se borbe izmeu kneeva rasplamuju i ukoliko se uveava opasnost od najezde Polovaca. Georgij Dolgorukov postaje tako jedan od najmoniji h kneeva svoga doba, ali, iako je naseljavao svoju kneevinu, iako je u njoj podiza o nove varoi, on je neprestano mislio da je napusti radi prelaska u Kijev, gde je naposletku i umro kao veliki knez. Njegov sin Andrej Bogoljubski, naprotiv, olia va nov tip kneza, roenog i vaspitanog na Severu, kome su neznane politike tradicij e Juga. Kada Georgij, kome je on pomogao da osvoji kijevski presto, hoe da ga zad ri pored sebe, on potajno bei u Vladimir, svoj omiljeni grad koji mu je otac poklo nio. Posle Georgijeve smrti 1157 godine, gradovi Rostov i Suzdalj proglaavaju ga za kneza, te tako on ujedinjuje pod svoju vlast itavu oblast. Uz pripomo svojih po danika, on takoe osvaja Kijevsku veliku kneevinu, ali ne eli da u njoj b oravi; on tamo postavlja kao svog zamenika najpre svoga mlaeg brata, potom druge svoje roake, a on ostaje u Vladimiru odakle nadgleda kijevske kneeve, sa kojima po stupa kao sa potinjenima i od kojih zahteva slepu poslunost. Andrej zavodi u svojoj dravi novo politiko ureenje, apsolutizam. Prilike mu idu na ruku. Iako stari gradovi Rostov i Suzdalj imaju svaki svoje vee isto kao i druge ruske varoi, nove varoi to su ih kneevi osnovali ne znaju za vee i njegove tr adicije i nemaju monog trgovakog stalea koji tei da ogranii kneevsku vlast. Mali broj trgovakih sredita, brojna nadmonost zemljoradnika i kasnije naseljavanje zemlje, sve je to doprinelo da se izmeu kneza i stanovnitva stvore drukiji odnosi nego u oblastima Dnjepra; stanovnici, koji su veinom doli zajedno s knezom ili ak posle njegovog stupanja na vlast, nastanjeni kao zemljoradnici na selu ili kao z anatlije u gradovima, ne gledaju u njemu slubenika trgovakoga grada i zatitnik a puteva, nego gospodara i vladara zemlje u kojoj su se oni nastanili. Takvo je i shvatanje i kneza Andreja. Postavi vladar itave oblasti Suzdalja, a potom i knez Kijeva, njemu je miliji grad Vladimir, koji on briljivo uveava i ulepav a, nego stare varoi. On ispoljava svoje preziranje starih varoi i njihovih vea; prezirui veze koje u drugim kneevinama vezuju kneza sa starijim lanovima nje gove garde, on izbegava da se savetuje sa starim bojarima i grubo tera od sebe n ekolicinu. Naposletku, kao rtvu njegove despotske naravi, njega ubijaju 1175 godi ne njegovi slubenici. Uistini, njegova smrt ne menja niukoliko reim to ga je on zaveo. Dodue, graanski rat izbija izmeu starih varoi Rostova i Suzdalja, koje su saveznice bojara i koje poz ivaju za kneza Andrejeve neake, i novih gradova, koji pozivaju

69

njegovu brau; ali taj rat kratko traje i zavrava se pobedom novih gradova i triumf om novoga reima. Oblast Suzdalja prelazi u vlast jednoga Andrejevog brata, Vsevo loda III, koji zadrava Vladimir kao prestonicu i uzima naziv velikoga kn eza varoi Vladimira. Vsevolodova vladavina (11761212) obeleava vrhunac moi suzdaljsk e oblasti: ona namee kneeve Novgorodu koji joj je u susedstvu; Kijev, pa ak i udalj eni Gali sa Volinijom, moraju da raunaju s njom; njena mo je tolika, da po reima Pov esti o puku Igorovu ona moe veslima svojih brodara da isprazni Volgu i lemovima svo jih ratnika da isui Don. Ali jedinstvo oblasti Suzdalja ne traje dugo. Po smrti Vsevoloda, njegovo mnogob rojno potomstvo zbog koga su ga nazvali Mnogorodni Vsevolod zavadilo se, te se nje gove drave cepkaju na nekoliko kneevina. Najstariji knez Suzdalja zadrava titulu velikoga kneza, ali gubi svaku vlast nad mlaom braom, koja se u svojim pok rajinama ponaaju kao samostalni gospodari. I tako, sa opadanjem Kijevske velike kneevine i stvaranjem novih politikih centara , ivot ruskih pokrajina, poev od XIII veka, postaje meusobno razliit. Ove suprotnost i jo se pojaavaju posle jedne nove nesree, najezde Tatara. 4. TATARSKE NAJEZDE I NJIHOVE POSLEDICE

Tatarske najezde. Poetkom XIII veka mnoga tatarska plemena koja lutaju po Mongoli ji ujedinjuju se pod vlau hana Temuina, koji je kasnije uzeo titulu velikoga kana i li Dingis-hana. Po izvrenom ujedinjenju, Dingis-han odvodi svoje horde u Severnu Ki nu koju pokorava, pa se potom okree ka zemljama na zapadnoj strani Mongolije. Nje gova prethodnica prelazi sa junih obala Kaspiskog Mora, preko Kavkaza, u stepe ok o Crnoga Mora i napada na Polovce, koji pozivaju u pomo susedne ruske kneeve. Kneev i Kijeva, ernjihova, Galia i drugih junih oblasti, bojei se da e i oni biti napadnuti ako Polovci budu pobeeni, sakupljaju veliku vojsku i polaze u susret Tatarima; a li oni pretrpljuju poraz na reci Kalki (sada Kalmiusu) godine 1223, a ruski kneev i koji su ostali ivi i zarobljeni podvrgnuti su neovenim muenjima. Ali Tatari, ne is koriujui svoju pobedu, okreu se nazad i iezavaju u stepama. Rusi, koji ak nisu mogli n da uvide kakvi su njihovi pobedioci, vide u ovome dogaaju samo jednu kratku i pr olaznu buru; ali se tatarska opasnost ponovo javlja posle nekoliko godina. Godine 1227 Dingis-han umire, i uskoro potom njegov naslednik Ugedej alje svog neak a Batua, ili Batija, u zavojevaki pohod na zapad. Godine 1236 Batijeve horde pojavljuju se na levoj obali Volge i podjarmljuju Bugare sa Volge . U zimu 1237 one prelaze zaleenu reku i pribliuju se oblasti Rjazanja od koje trae da se pokori i da im plaa danak; a kad je ona to odbila, one je opkoljavaju i pu stoe, vre pokolj stanovnitva ili ga odvode u ropstvo. Rjazanjski kneevi dolaze urno, ali se ne usuuju da napadnu tako brojnog neprijatelja i sklanjaju se u svoje u tvrene varoi, koje Tatari pomou sprava za razbijanje zidova

70 zauzimaju na juri. Iz Rjazanjske oblasti Batij prodire u oblast Suzdalja i zauzim a jedno za drugim Moskvu, Vladimir i Suzdalj, dok njegove trupe, rasturene po ita voj zemlji, zauzimaju i pustoe ostale gradove. Meutim, veliki knez oblasti Vladimi ra, Georgij Vsevolodovi, naputa svoju prestonicu, skuplja vojsku i susree Tatare na reci Sitju u martu 1238 godine; njegova vojska je unitena, a on ubijen u bitci. Potom Batij polazi ka Novgorodu, ali se na sto vrsta od grada zaustavlja zbog na dolih reka to je bilo u prolee , te se vraa na jug, u stepe Polovaca. Ovi su nemoni d a mu se odupru: jedni su istrebljeni, drugi bee ka Dunavu i sklanjaju se kod Maara i na Balkansko Poluostrvo, a ostatak se stapa sa Tatarima, koji se uvruju u stepam a oko Crnoga, Kaspiskog i Azovskog Mora. Odatle Batij preduzima osvajanje June Ru sije. Godine 1239 alje on u oblasti Dnjepra jednu jaku vojsku koja zauzima Pereja slavlj i ernjigov i unitava njihove branioce. Godine 1240 on polazi lino u rat sa g lavninom svoje vojske i opseda Kijev, koji se ne odupire dugo; on toliko pustoi t

u varo, da se ona pretvara u seoce, jer est godina kasnije kaluer Plano Karpini, pr i prolasku kroz nju, moe da izbroji jedva 200 nastanjenih domova, Od Kijeva Batij produava na zapad i osvaja, pored ostalih gradova, jo i Vladimir-Volinski i Gali, a potom prelazi u Poljsku i Ugarsku, gde nailazi na otpor koji ga primorava da s e zaustavi i da poe natrag ka stepama. On ostavlja stepe pored Azovskog i Crnog M ora jednome svom roaku, a on se sa glavnom tatarskom hordom, Zlatnom Hordom, ulogor uje na obalama Dona i Volge. Na reci Ahtubi osniva se kao neka prestonica Zlatne Horde, grad Saraj, prestonica hana. Tatari udaraju namet na osvojene ruske zemlje i postavljaju tamo upravljae, bas kake, sa manjim odredima vojnika koji imaju dunost da nadgledaju stanovnitvo preostalo posle najezde. Tatarski inovnici prebrojavaju stanovnitvo da bi mu nametnuli porez. Jedino su svetena lica osloboena poreza, i: uopte uzev, Tata ri ostavljaju pravoslavnoj ruskoj crkvi sve njene povlastice i ne progone je. Os im skupljanja danka, oni se ne meaju u poslove osvojenih oblasti, koje ostavljaju ruskim kneevima, ali zadravaju pravo da ih potvruju u tome zvanju; zato ruski kneev i moraju da odlaze u Hordu i trae od hana jarlik (povelju) koji im daje kneevsku v last. Opljakano i desetkovano tom svirepom najezdom, rusko stanovnitvo povija se p od tatarskim jarmom. Preostali kneevi pokoravaju se takoe; ponekad oni ak obuzdavaj u pokuaje pobune stanovnitva, koje gubi strpljenje zbog globljenja i nasilja to ga vre skupljai poreza. Tako Aleksandar Nevski, koji je ranije odbranio Novgorod od N emaca, Litvanaca i veana, postavi veliki knez oblasti Vladimira, odrava u miru, ak i silom, stanovnitvo pobunjeno protivu Tatara. Kada je prolo doba prve klonulosti, D anilo, knez Galia, pomilja da zbaci tatarski jaram, te trai saveznike na Zapadu i p oinje da podie utvrenja; ali Tatari nasluuju njegove namere i zahtevaju da porui utvrenja, te on mora da se odrekne svojih planova. Posle Danilove smrti, za vladavine njegovoga sina Lava, krajem XIII veka, Tatari upadaju u Poljsku i p ustoe ponovo oblast Gali-Voliniju toliko, da

71 se ta pokrajina jo zadugo nije mogla da oporavi od toga udara niti da povrati nek adanje blagostanje. Posledice tatarskoga gospodarstva. Od vladavine Katarine II, ruski nacionalisti uobiajili su da nazivaju tatarskim sve to im se nije svidelo u prolosti Rusije i u r uskom karakteru. Nasuprot tome, njihovi politiki protivnici, radikali, pripisival i su tatarskom uticaju despotizam, zastarela shvatanja i zloupotrebe koje su e leli da uklone. Za njih je tatarski znailo isto to i moskovski; ako je moskovski despotizam unitio klice demokratske vladavine, zasnovan e na suverenosti naroda, koju oni ele da otkriju u premongolskom dobu, uinio je to uz pripomo Tatara, njihovih shvatanja i njihovih ustanova. Priov, jedan radikal i z godina 18601870, prua nam lep primer njihovih tvrenja: Moskva se bratimila sa Tata rima, i pod zatitom njihovog antinacionalnog sistema uspela je da prisajedini obl asti Novgoroda, Pskova, Tvera, Rjazanja ... U Moskvi, odvojen od June Rusije, utv rdio se itav jedan moskovski svet. U XV veku, kada drugi slovenski narodi poinju d a se preporaaju, Moskva ulazi u eru konanog opadanja. Pismenost, prosveta, knjievno st, umetnost, meunarodne veze, sve to je cvetalo u Kijevu u XII veku, u Moskvi je ugaslo. Ruska pravda pobegla je na nebo, a u Moskvi su ikaniranje i spletka zauze li njeno mesto. Politika centralizacija, razvoj despotske vlasti, grubost primitiv nih obiaja i kaznenog zakona, sve je to po tvrenju radikala pozajmljeno od Tatara. U inostranstvu se nailazi na ista shvatanja kod protivruskih istoriara: Vizant ija, Tatari, Moskva, to bi bili uzastopni uticaji kojima bi se mogla obja sniti usamljenost Rusije i trajanje njenoga varvarstva. Isto su tako ruski evrazis ti skloni da preuveliavaju tatarski uticaj; ali, nasuprot radikalima, tome se tre ba radovati, a ne aliti zbog toga. Oni suprotstavljaju kao to su inili slavenofili i u skorije vreme Osvald pengler mongolsku kulturu evropskoj civilizaciji, i po njihovim reima ba ta mongolska prolost o oguie Rusiji da izbegne evropsku dekadenciju i da u svetu izvri svoju buduu civiliza torsku ulogu. Zanimljivo je da se i kritiari i oboavaoci Istoka slau u tvrenju da je moskovski duh

isto to i onaj istonjaki duh koji ne moe da primi evropsku kulturu. Ovakva unapred stvorena miljenja su u suprotnosti sa istorijom, te se u daljem izlaganju neemo na njih obazirati. Istoriari, a naroito pretstavnici moskovske kole, suprotstavljaju tome tvrenju ideju jedne samonikle i pravilne istoriske evolucije, za koju tvrde da joj tatarsko gospodarstvo nije moglo duboko izmeniti pravac. Da bi se objasni lo opadanje Kijeva nije potrebno pozivati se na mongolsku najezdu, jer je ono bi lo nastupilo jo pre nje. Uistinu, napredak Kijeva nije mogao nadiveti sasvim spolj ne uzroke koji su ga stvorili, a to e rei doba osnivanja normanskih drava i proiriva nje arapskih kalifata koje se zavrilo u XI veku. Jer je na spoljnoj trgovini poiva la pozajmljena kultura Kijeva, a ta trgovina unitena je arapskim opadanjem i isto dobnim slabljenjem Vizantije. Isto tako, da bi se objasnilo uzdizanje kneevine Su zdalja i Vladimira, dovoljno je umesto pribegavanja tatarskom uticaju setiti se novoga politikog reima to ga je

72 zaveo knez u toj oblasti koja se tek naseljavala. Tatarska najezda, koja je rase lila stepsko stanovnitvo, samo je jedna epizoda vekovne borbe zapoete u preistoris kom vremenu izmeu nomada sa juga i poljoprivrednika iz velike ruske ume. Iako treba odbaciti preterivanja nacionalista, radikala i evrazista, ipak ne bi trebalo misliti da tatarsko gospodarstvo nije ostavilo nikakvih tragova u Rusiji . Ono je imalo neposrednih posledica, od kojih je glavna pomo koju su tatarski vl adari pruali moskovskim kneevima. Ono je izvrilo izvestan uticaj i na spo ljne oblike ruskoga ivota; ali uticaj pravih tatarskih elemenata bio je mnogo man jeg obima i trajanja nego uticaj Istoka uopte, pa i taj istonjaki uticaj bio je sla biji nego uticaj vizantiske kulture, koja je nadivela sjajno doba Kijeva. Vano je da se dobro razlikuje kad je i ta pozajmljeno od istonjakih ustanova. Iako poreski sistem, kao to e se videti, ima izvesne veze sa tatarskim nainom prikupljanja porez a, izvesne vojne i politike ustanove iz XVI veka stvorene su po ugledu na Turs ku, koja ih je uostalom i sama delimino pozajmila od Vizantije. Shvatanj e da je vladar sopstvenik itave dravne teritorije i da svi treba da slue dravi zajed niko je i carevini vizantskih vasileisa, muslimanskih kalifa i padiaha, kao i dravi moskovskoga cara. Tatarska najezda imala je i posrednijih i dalekosenijih rezultata . Osvajanje junih stepa preseklo je konano saobraajne veze izmeu Rusije i Vizantije, dovravajui tako ono to su Peenjezi i Polovci zapoeli. Ona isto tako odlae za nekoliko vekova silaenje stanovnitva iz Sredine Rusije ka stepskoj crnici. Strahovita pustoe nja to su ih vrili osvajai i ropstvo koje je posle toga nastupilo oslabilo je ruske oblasti i dovrilo razjedinjavanje koje ih je odavno podrivalo. Ona su ubrzala, i ako nisu izazvala, propadanje kneevina na jugu i zapadu i irenje onih iz sredine ra vnice izmeu Oke i Volge. Kneevine na zapadu i jugu gube skoro potpuno svoju otpornu snagu i padaju jedna za drugom pod vlast svojih zapadnih suseda Maa ra, Poljaka i Litvanaca. to se tie onih na severu one su uspele da odbiju svoje za padne neprijatelje i potpuno se predale brizi o svome sopstvenom ivotu i svojoj n ezavisnosti, te nisu sposobne da prue pomo udaljenim pokrajinama. I tako se istori ja Severne Rusije i istorija June i Zapadne Rusije kreu u razliitim pravcima. U ist i mah se pokrajinska obeleja ruskoga stanovnitva u ravnici Istone Evrope konano uvruju te se tako zavrava razvitak zapoet poetkom XIII veka. Imena nekada njih slovenskih plemena iezavaju. Nasuprot tome, geografska raspodela stanovnitva i stvaranje pokrajinskih nareja dovode do podele Istonih Slovena na tri velike gran e: Velikoruse, koji se dalje dele prema njihovim narejima na Severne, Sredine i Jun e Velikoruse; Maloruse, poznatije od pre izvesnog vremena po njihovom drugom naz ivu Ukrajinaca i Beloruse. Tako se zavrava staro doba ruske istorije.

73 I V . M O S K V A , R U S I J A I U J E D I N J E N E R U S K E Z E M L J E 1. SEVEROISTONE KNEEVINE U XII I XIII VEKU I STVARANJE MOSKOVSKE KNEEVINE Moskovska drava stvorena je postepenim sjedinjavanjem mnogih manjih i veih kneevina koje su najpre sainjavale Severo-istonu Rusiju. Severoistone kneevine u XII i XIII veku. One se stvaraju izmeu Oke i gornje Volge, ukoliko slovenski naseljenici prodiru du reka u ogromne praume koje pokrivaju tu z emlju. Ti naseljenici ive najpre od ribolova i lova, a potom poinju da raskruju ume. To raskravanje zahteva zajedniki rad mnogih ruku. Zbog toga kneevi, bojar i i manastiri kojima pripada zemlja i koji imaju pod sobom veliki broj radnika, sebara ili polusebara, preuzimaju prirodno upravu nad preobraavanjem i ekonomskim prilagoavanjem te oblasti. Knez koji ureuje svoju oblast eli da privue na svoju zemlju mone bojare koji raspolau velikim brojem ljudi, jer njihov dolazak ubrzava ekonomski razvitak zemlje, pa prema tome uveava politiku vanost kneevine. On ak rado daruje bojarima i manastirima povelje koje sopstvenicima povlaenih imanja daju veoma obimna prava nad stanovnitvo m, a ona idu ak do vrenja izvesnih upravnih funkcija, pravosua i policije, sa zabra nom kneevim slubenicima da prodru na teritoriju tih povlaenih imanja. Tako se ocrtav a jedno isto feudalno ureenje. Svaka kneevina je tada skup od vie povlaenih imanja koj a uivaju neprikosnovenost; bojari i manastiri, kao sopstvenici tih imanja, imaju ne samo ekonomsku vlast koja proistie iz vlasnitva zemlje, nego i izvesne politike nadlenosti nad stanovnitvom svojih poseda, a s druge strane postaju vazali svojih kneeva. U naknadu za to, bojari i slobodni slubenici obavezni su da vojniki slue svome knezu sizerenu; ali ta obaveza ih ne vezuje iskljuivo; oni mogu, ako ele, da priu drugome knezu, ne izlaui se kazni. Ove feudalizovane kneevine na severoistoku ive primitivnijim ivotom nego one na jugu, na Dnjepru. Tu nema, kao u junim oblastima, ni traga kakvoga zana tstva ili znaajnije trgovine; one su zemljoradnike i isto seljake. Politiki reim je tamo isto toliko uproen koliko i socijalni, jer vee ne dobiva tu nik akvu politiku mo. Knez upravlja savetujui se sa bojarima, koji su na elu najvanijih s lubi njegovoga linog poseda. Ali ovakva duma nema ni stalnoga sastava ni jasno odr eenu nadlenost; knez poziva samo one bojare koje on eli da pita za savet, i podnosi joj samo one poslove koje mu se svidi da ona pretresa. Mesna uprava i pravosue p overeni su namjestnjiku (namesniku), koga izdrava neposredno samo stanovnitvo to j e sistem kormlenija (ishrane) a ne kneevska blagajna. Jedino povlaeni posedi bojara i manastira, kao to smo videli, ne potpadaju pod upravnu nadlenost namesnika i vo lostelja (upana). Velike kneevine, usled deljenja izmeu vie naslednika, cepkaju se. Tako se krajem XII veka odvajaju od kneevine oblasti Vladimira etiri manjih k neevina: Rostovska, Perejaslavska, Jurijevska i Starodubska, kojima se u drugoj

74 polovini XIII veka pridruuju Suzdaljska, Kostromska i Moskovska. Poznije se skoro sve ove kneevine cepkaju i dalje: na primer, od Rostovske kneevine odvajaju se kn eevine Jaroslavska i Uglika; od kneevine Perejaslavske odvajaju se Tverska i Dmitro v-Galika; Isto rasparavanje vri se u drugim velikim kneevinama, Rjazanjskoj, Ninji-No vgorodskoj i Smolenskoj. Stvaranje Moskovske kneevine. Moskovska kneevina obrazuje se srazmerno dockan. Var oica Moskva nie na jednom visokom bregu sa borovom umom, na samom utoku reice Neglin aje u reku Moskvu. Isprva je to samo jedna strategiska vojna stanica i odmorite z a kneeve koji idu iz Severoistone Rusije u sliv donjega Dnjepra; u tome svojstvu p

ojavljuje se ime te varoi prvi put u letopisima godine 1147. Potom, u drugoj polo vini XIII veka, u trenutku kada se rasparava nekadanja Rostovska kneevina izmeu potomaka Vsevoloda III Mnogorodnog, Moskovska kneevina poinje da se obrazuje. Mihail Jaroslavi gospodari njo m neko vreme, potom se sin Aleksandra Nevskoga, Danil Aleksandrovi, uvruje u njoj i osniva dinastiju moskovskih kneeva oko 1260 godine. Ta kneevina je tada jo veoma ma la, i ne bi se moglo naslutiti da e ona jednoga dana, kada postane prostrana Mosk oveka drava, zahvatiti skoro itavu Istonu Evropu. Ali ve pod Danilom ona poinje da uv eava malo po malo svoju oblast, i Danilovi poslednici energino nastavljaju tu poli tiku uveavanja. Oni zapoinju ujedinjavanje ruske zemlje pod Moskvom, poput ujedinjav anja srednjevekovne Francuske pod Kapetima. Moskovska kneevina, zahvaljujui svome geografskom poloaju i izvesnim ekonomskim pos ebnostima, privlai veliki broj stanovnika, te ta injenica mnogo olakava moskovskim kneevima njihovu ulogu ujedinitelja. Veoma umovita, zatiena od spoljnih napada s usednim kneevinama, ona prua protivu mogunih najezdi Tatara i Litvanaca mnogo bol je uslove bezbednosti nego to ih imaju ostali delovi Severoistone Rusije. Osim tog a, reni putevi koji olakavaju ivu trgovinu ukrtaju se tu i privlae naseljenike, kojim a godi mogunost da zaradi od trgovine dodaju jo i dobit od poljoprivrede. Ovaj pri liv novih stanovnika, uveavajui materijalno bogatstvo moskovskih kneeva, pojaava ist ovremeno i njihovu politiku ulogu i priprema im uspeh, koji oni sebi obezbeuju st avljajui se u slubu Tatara Zlatne Horde. Ovi nisu dirali u politiku organ izaciju Rusije, ve su jednim jarlikom podarili jednome od ruskih kneeva titulu vel ikoga kneza obavezujui ga da prikuplja i predaje Hordi danak svih ostalih kneeva. Posle jednog perioda borbi sa suparnicima, moskovski kneevi zahvaljujui raskonim da rovima koje oni alju Hordi dobivaju skoro uvek povlastice velikoga kneza. Moskovs ki knez postaje u neku ruku prvi zastupnik hana Zlatne Horde u upravljanju rusko m teritorijom, i ta okolnost doprinosi mnogo, iako posrednim putem, politikom uje dinjenju cele Rusije pod Moskovskom vlau.

75 2. PRVI MOSKOVSKI KNEEVI od Danila do Ivana III Danil ( 1303) i Georgij ( 1326). Danil Aleksandrovi uveava svoje posede dodajui im Pe rejaslavlj, koji mu ostavlja u naslee njegov neak, knez Ivan Dmitrijevi. Njegov sin Georgij Danilovi, koji ga je nasledio, osvaja Moajsk posle jednog srenog prepada na susednu kneevinu Smolensk, i otima Kolomnu od kneevine Rjazanj. Posle toga Moskovska kneevina zahvata skoro ceo sliv reke Moskve. Za vladavine Georgija zapoinje izmeu moskovskih i tverskih kneeva borba o Vladimirs ku veliku kneevinu. Georgij, moskovski knez, i Mihail, tverski knez, odlaze u Zla tnu Hordu da se otimaju o jarlik koji bi im dao titulu velikoga kneza. Georgij p odmiuje tatarske inovnike bogatim poklonima i pobeuje. Mihaila ubijaju muki u Hordi; njegov sin Dmitrij ubija Georgija, ali i sam gine posle toga; pa ipak, on ostav lja svome bratu Aleksandru Mihailoviu jarlik velikoga kneza. Ivan Kalita (13281341). U Moskvi brat Georgijev Ivan, zvani Kalita (vrea novca), n asledio ga je i odluio najpre da Tveru oduzme titulu velikoga kneza. Kada je u Tveru, Novgorodu i Rjazanju stanovnitvo odbilo da plati danak tatarskim i novnicima, han poalje na pobunjenike jednu vojsku, i Ivan se primi da je predvodi . Kao nagradu on dobija jarlik velikoga kneza, koji otada ostaje u rukama moskovskih kneeva. Aleksandar, knez tverski, koji je najpre pobeg ao u Pskov a potom u Litvaniju, vrati se posle nekoliko godina u svoj grad i usp e da stekne naklonost hana; ali Ivan Kalita odmah doe u Hordu, izradi da se Aleks andar pogubi, i dobi potvrdu svoga poloaja. Politika vanost Moskve raste istovremeno i zbog toga to je ona postala verska prest

onica Rusije. Oko 1300 godine mitropolit Maksim napustio je Kijev, koji su Tatar i opustoili, i preneo svoje sedite u Vladimir na Kljazmi; ali njegov naslednik Pet ar potpomagao je odluno moskovske kneeve protiv Tvera. On je dugo iveo u Moskvi i s agradio u tamonjem Kremlju glavnu sabornu crkvu te varoi, hram Bogorodiinog Uspea, u kojoj je sahranjen poto je pretskazao Moskvi slavnu politiku budunost. Za Teo gnosta, koji ga je zamenio, Moskva konano postaje mitropolitsko sedite. Za itave svoje vladavine Ivan neprestano vreba prilike da proiri svoju oblast; ali , da bi postigao to uveavanje, on vie voli da se poslui novcem nego orujem. On kupuj e veliki broj bogatih sela u Novgorodskoj, Vladimirskoj, Rostovskoj i drugim knee vinama; zadobija tri varoi, Gali, Bjeloozero i Ugli. Pre svoje smrti on zavetava Mos kvu kao nedeljiv posed svojoj trojici sinova, Simeonu, Ivanu i Andreju, koji e po redu uivati prihode od grada, a ostale svoje posede razdeljuje svojoj eni i sinov ima, ali odreuje najvei deo prvoroenom sinu Simeonu, koji ga nasleuje na prestolu.

76 Simeon (13411353). Simeon, zvani Gordi, ide stopama svoga oca. On se proglaava za velikoga kneza cele Rusije. On uveava stanovnitvo svoje kneevine primajui rado iselj enike koji pritiu sa svih strana, i troi mnogo na proirivanje svojih poseda. On kup uje mnoga zemljita i sela u Perejaslavlju, Jurjevu, Vladimiru, Kostromi i Dmitrov u. Umire bez dece i ostavlja svojoj eni sve zemljine posede, nasleene ili steene; al i su ti posedi uskoro sakupljeni pod vlau njegovoga brata i naslednika u Moskovsko j kneevini, Ivana Ivanovia. Ivan Ivanovi (13531359). Ivan II ne uveava svoju oblast. On ima dva sina, Dmitrija i Ivana. Dmitriju ostavlja u naslee deo svoga preminulog brata Simeona, a Ivanu d eo koji je on sam nasledio od svoga oca, dok posedi njegovoga drugog brata Andre ja prelaze na Andrejevog sina Vladimira. Ali upravu nad Moskovskom kneevinom i na ziv velikoga kneza cele Rusije nasleuje posle njegove smrti njegov stariji sin Dm itrij. Za vreme ovih prvih napora da se Moskovska kneevina uzdigne iznad ostalih kneevin a Severoistone Rusije, moskovskim kneevinama pruaju veliku pomo dve drutvene s ile: moskovski bojari, koji ih potpomau kneevskom dumom, i svetenstvo, iji ih mitrop oliti podravaju itavim svojim verskim uticajem. Za Ivana II i Dmitrija, mitropolit Aleksej, poput mitropolita Petra za vladavine Ivana Kalite, igra znaajnu ulogu. On stie ogroman ugled i uvaenje svojim svetakim ivotom i dravnikim sposobnostima, post aje glavni savetnik moskovskih kneeva i vodi ih politikim putem koji treba da ih o dvede do prevlasti. U ovom pogledu on mnogo potsea na opata Siea. Ali naroito u vre menu kada mladi Dmitrij Ivanovi poinje da vlada i kada uspesi to su ih moskovski kn eevi postigli izgledaju uistini ugroeni, vrsta potpora bojara i svetenstva pokazuje svu svoju vrednost. Dmitrij Donskoj (13621389). Kada je doao na vlast, Dmitrij Ivanovi koji e kasnije, posle svoje pobede na Donu biti prozvan Donskoj ima tek devet god ina. Suzdaljski knez Dmitrij Konstantinovi koristi se njegovom maloletnou, kao i ra scepom koji je istavio kao suparnike dva hana u Zlatnoj Hordi, da ishodi za sebe jarlik velikoga kneza. Ali mitropolit Aleksej i moskovski bojari grozniavo se zalau da uspostave politiku nadmonost Moskve. Vetom politikom oni ponovo zadobivaju hanovu naklonost prema moskovskom knezu. Dmitrij Ivanovi odupi re se svome suparniku, te ovaj mora da prizna da je pobeen. Naziv velikoga kneza i prava nad gradom Vladimirom vraaju se moskovskom knezu. ta vie, otada se u zvanini m aktima moskovske vlade uvruju naelo da su titula velikoga kneza i vlast nad gradom Vladimirom nasledno, neotueno i nedeljivo dobro moskovskih kneeva. Posle pobede nad Suzdaljom, koju je uvrstio brak izmeu Dmitrija Ivanovia i erke njeg ovoga ranijeg suparnika, jedna nova opasnost zagrozila je Moskvu. Tverski knez M ihail Aleksandrovi hoe da mu preotme titulu velikoga kneza, te sklapa savez sa lit vanskim knezom Olgerdom, koji prodire do Moskve i opsauje Kremlj. Sreom, malo rani je je stari drveni zid koji je okruavao Kremlj

77 zamenjen jakim kamenim zidom, i on je spasao grad. Posle Olgerdovog povlaenja, mo skovska vojska ide na Tver, iji knez mora da se odrekne svojih zahteva. Borba se nastavlja protivu rjazanjskoga kneza Olega, koji bei ispred moskovske vojske. Ole g, koga je zamenio Vladimir, knez Pronska, vraa se na presto rjazanjske kneevine t ek poto se pokorio Dmitriju Ivanoviu. Dmitrijeva snaga osea se svuda. On potinjava r ostovskoga kneza i proteruje iz njihovih kneevina kneeve Galia i Staroduba. Kada No vgorod hoe da se pokae nezavisnim od njega, on alje na njega jednu vojsku, primorav a ga da se pokori i da plaa veliki porez. Najzad, on ne samo da je uveao moskovsku oblast pomou kneevina Vereje, Meere, Kal uge i Dmitrova, nego se i usprotivio rasparavanju kneevine Vladimir a, koju predaje u celini svome najstarijem sinu Vasiliju; ostatak svojih poseda razdeljuje svojim sinovima i svojoj eni, no ipak Vasiliju daje najvei deo. Ali njegova pobeda nad Tatarima daje najvie sjaja njegovoj vladavini. Ukoliko Mos kva, koja delom ima da zahvali za svoju nadmonost svojoj pokornosti prema Zlatnoj Hordi, postaje svesna svoje sve vee moi i ukoliko se Severoistona Rusija pokazuje sve vra ujedinjena pod prevlau Moskve, Zlatna Horda naprotiv slabi usled unutranjih bo rbi izmeu raznih pretendenata na hanski presto. Moskovski kneevi, nekada pokorni H ordi, postali su malo po malo voi jedne Rusije koja je sve vie ujedinjena u svojoj borbi za narodnu nezavisnost. Najezde mongolskih pljakakih rulja na rusku teritor iju poinju da nailaze sve ee na junaan otpor, i osea se sve jasnije pribliavanje odlu a sudara. Godine 1377 tatarski knez Arapa, poto je potukao Ruse na obalama reke Pjane (pritoke Sure), opustoio je Ninji Novgorod i Rjazanj. Rusi odgov orie na to pustoenjem sela Mordva i Tatara du reke Sure. Tada novi han Mamaj posla na Ruse jednu vojsku koja prodre u oblast Rjazanja. Ali, blizu reke Boe ta vojska se sudari sa Dmitrijem Ivanoviem, koji joj nanese teak poraz (1377). Da bi potro utisak to ga je uinio taj poraz, Mamaj spremi napad velikih razmera na Rusiju. On stupi u pregovore sa litvanskim knezom Jagajlom, koji mu obea vojnu p omo, i sa rjazanjskim knezom Olegom, koji pristade da pomae Mamaja i Jagajla. Dmit rij sa svoje strane sakupi ogromnu vojsku, jer mu kneevi Rostova, Jaroslavlja, Bj eloozera i drugi dovedoe svoje trupe. U to doba manastir Trojica-Sergijevo, blizu Moskve, uiva ve veliku slavu. Njim upravlja njegov osniva iguman Sergej, koga svi smatraju za svetitelja. Pre nego to je poao na Mamaja, Dmitrij odlazi u manast ir i prima blagoslov od Sergija za junaki podvig koji priprema. No povrh t oga, dva kaluera iz toga manastira, Peresvjet i Oslabja, koji e poginuti u bitci kod Kulikova, stupaju sa odobrenjem svoga stareine u njegovu vojsku. Sve to da je tome pohodu sveto obeleje jednoga verskog i nacionalnog rata. Mamaj eli da se spoji sa Jagajlom, te napreduje ka zapadnom delu Rjazanjske kneevine. Da bi spreio to spajanje, Dmitrij polazi brzo u susret

78 Mamaju, i na gornjem Donu, kod utoka Neprjadve u Don, u ravnici Kulikova zapoinje ogorena i krvava bitka. Isprva Tatari su nadmoniji, te je veliki broj Rusa i neko liko kneeva poginulo. Ali pridolazak sveih ruskih snaga, koje su dotada ekale prikr ivene, uspostavio je ravnoteu. Iznenaeni Tatari poputaju i daju se u bekstvo (1380) . Ova pobeda probudila je nadu na budue osloboenje i proizvela u celoj Rusiji dubo k utisak, koji se ogleda u itavom nizu pesnikih i istoriskih dela stare ruske knjie vnosti; ona je podigla hrabrost naroda, a okrnjila slavu tatarskih osvajaa, koje svet vie ne smatra za nepobedive. Dok je stareini Rusa pribavila naziv Donski, ta pobeda je neobino uveala vanost koju je Moskva stekla kao ruski politiki centar. Ist ina, posle dve godine Tatari su se osvetili. Njihov novi han Tohtamih, koji je z bacio s prestola Mamaja, napao je Moskvu iznenada 1382 godine, zauzeo je na prep ad, opljakao i popalio. Dmitrij je bio primoran da ponovo plaa danak Zlatno

j Hordi. Ali je pobeda kod Kulikova ipak ostala u oima ruskoga naroda predzn ak potpunog osloboenja. Vasilij I (13891425). Za vladavine Vasilija I, sina Dmitrija Donskog, Moskva je u veala svoju teritoriju prisajedinjujui Murom sa njegovim oblastima Suzdaljom, Goro dcem, Taruzom, Borovskim i Ninjim Novgorodom. Kraj nezavisnosti ove poslednje knee vine obeleen je jednim znaajnim dogaajem. Kada je novgorodski knez hteo da se odupr e moskovskoj vojsci koja se pribliavala gradu, njegovi bojari mu saoptie svoju odlu ku da on prizna vlast Vasilija I i odbie da mu prue makakvu pomo; i on se morao pov inovati svojoj sudbini. Kao to e se videti, ovo nije jedini primer tenje bojara raznih kneevina da trae pokroviteljstvo moskovskih kneeva za vreme ujedinj enja Rusije pod okriljem Moskve. Prisajedinjenje Ninjeg Novgoroda omoguilo je Moskvi da zakorai u oblast srednje Vol ge. U isto doba njen vei uticaj osea se u izvesnim krajevima potinjenim Velikom Nov gorodu. Zaista, bojari iz oblasti Dvine priznali su vlast Moskve, koju ona vri ne ko vreme; ali Novgorod ubrzo savlauje pobunjenike i uspostavlja svoja suverena pr ava u toj oblasti. Ovaj dogaaj nagovetava neizbeni sukob koji e kasnije izbiti izmeu Novgorodske republike i Moskve. Prisajedinjujui jednu za drugom granine kneevine i irei se postepeno po itavoj teritor iji na kojoj stanuju Velikorusi, Moskva, ta nekadanja mala kneevina utonula u umam a, pribliuje se etnikim granicama Rusije i izlae se napadima svojih suseda. Moskovs ka drava postaje kao neki utvreni logor koji neprekidno opsedaju neprijatelji to do laze sa istoka i juga Tatari, ili sa zapada Litvanci. Zbog toga je odbrana zemlje njen glavni zadatak, i to joj daje naroito obeleje. Za vladavine Vasijila I, Rusija odbija dve nove tatarske najezde. Godine 1395 Tamerlan upada u zemlju, i Vasilij polazi u susret tome opasnom neprijatelj u, na elu jedne velike vojske koja se ulogoruje na obalama Oke. Tamerlanova ratna slava uliva veliku bojazan Rusima i predoava im bezbroj nevolja. Ali, kada je st igao u Elec, tatarski vo poao je natrag i ne stigavi do

79 Oke. Vasilij se osmelio u svojim odnosima sa Tatarima i prestao ak da im plaa dana k. Ali godine 1408, murza Edigej opsede Moskvu i opustoi zemlju. Vasilij je primo ran da sklopi mir i da nastavi plaanje danka. Meutim odnosi sa Litvanijom postaju sve zategnutiji i pored rodbinskih veza koje spajaju moskovske kneeve sa litvanskim velikim kneevima, jer je Vasilij I bio oenje n Sofijom, erkom litvanskoga velikog kneza Vitovta. Sukob je izbio zbog toga to su obe zemlje polagale pravo na ruske oblasti u gornjem toku Dnjepra i zapadne Dv ine. Posle nekoliko sudara, Vasilij i Vitovt se sloie i priznadoe za zajedniku granicu reku Ugru, pritoku Oke. Ali taj sporazum je bio samo jedno primirje a ne konano reenje, jer borba izmeu ta dva protivnika nastavie se u beskraj. Vasilij II (14251462). Na svome samrtnom odru Vasilij I zavetao je u celini svoju kneevinu svome sinu Vasiliju, kome je tada bilo tek deset godina. Za vladavine Va silija II, kneevska porodica zapoinje graanski rat kakav Moskva nikada nije doivela, koji traje dvadeset godina i upropauje sve tekovine moskovske politike. Stric Vas ilija II, Georgij, galiki knez u oblasti Kostrome, polae pravo na moskovski presto i hoe da zbaci svog neaka. Uz pripomo rjazanjskoga kneza i kneeva Moajska, a protivn o izriitoj elji hana, on izgoni Vasilija II iz Moskve i primorava ga da se povue u Kolomnu. Potom ulazi u Moskvu i proglaava se za velikoga kneza. Ali se on uskoro zavaa sa svojim roenim sinovima, Vasilijem Razrokim i Dmitrijem emjakom, i primoran je da vrati Moskvu Vasiliju II. No on se odmah pokaja to je to uinio, pa poe ponov o na svoga neaka i potue njegovu vojsku, te zavri svoj ivot kao veliki knez. Posle n jegove smrti, njegovi sinovi i dalje se otimaju o Moskovsku veliku kneevinu. Ov a beskonana borba, sve ogorenija, obeleena je divljaki svirepim postup cima: Vasilij II uhvatio je Vasilija Razrokog i iskopao mu oi; kasnije Dmitrij emj aka podvrgava istom onakaavanju Vasilija II, zbog ega je ovaj prozvan Slepim, ali i on umire otrovan. A da bi nesrea bila potpuna, nova tatarska najezda obara se n a Moskvu.

Vasilij II, uz pripomo svojih bojara i visokoga svetenstva, izlazi naposletku kao pobedilac iz ovih graanskih ratova, koji ipak nisu umanjili niti prekinuli ujedi niteljsku ulogu Moskve, i to je injenica od velike istoriske vanosti. Uje diniteljski pokret kojim upravlja Moskva zavisi od itavog niza istoriskih inilaca; zato lini sukobi izmeu kneeva ne mogu da ga zaustave. Moskovska kneevina ostaje i p osle unutranjih nemira neokrnjena i mona. Njena e se mo neobino uveati za vlada vine Ivana III, sina i naslednika Vasilija II. 3. IVAN III VASILJEVI (14621505) Teritorijalno ujedinjenje. Ivan III radi svim silama na ujedinjenju Rusije. Neza visni rjazanjski knez zavetava mu testamentom najvei deo svoje kneevine; iako njen ostatak pripada jo uvek jednom maloletnom knezu, Ivan III

80 ga ipak potinjava svojoj vlasti, tako da je kraj politike nezavisnosti itave Rjazan jske oblasti samo pitanje vremena. Godine 1463 kneevi Jaroslavlja ustupaju mu sve svoje oblasti, a godine 1474 rostovski kneevi prodadoe mu onaj deo svoje kneevine koji je jo bio u njihovim rukama. Godine 1485 on prisajedinjuje Tversku kneevinu. Ve nekoliko godina ranije tverski bojari poeli su u grupama da prelaze u slubu mosk ovskoga velikog kneza i izjavljivali su javno da je ovaj moniji pa prema tome i s posobniji da ih titi. Ohrabren ovim naputanjem koje smatra za znak slabljenja ovog a kneza, Ivan III zahteva od tverskoga kneza Mihaila da mu se potpuno pokori. Ov aj se boji da ne naljuti Ivana III, te se isprava pokazuje toliko posluan da u vie mahova, po naredbi Moskovljanina, alje ovome svoju vojsku u pomo pri njegovim voj nikim pohodima. Ali kada je u nadi da strese jaram stupio u vezu sa litvanskim ve likim knezom i zatraio od njega pomo, Ivan III ga napada i pobeuje. Mihailovo bekst vo u Litvaniju obeleava kraj nezavisnosti Tverske kneevine. Neto ranije, Ivan III uinio je jedan jo vaniji korak ka politikom ujedinjenju Rusije prisvajajui prostrane oblasti republike Velikog Novgoroda. Ve odavno su moskovski kneevi paljivo motrili na predznake raspadanja te republike. Dva. uzroka podrivala su postepeno novgorodsku mo: pre svega razvoj separatistikih tenji raznih oblasti koje su joj bile potinjene videli smo da se za vreme Vasilija I oblast Dvine odvo jila od Novgoroda i prela za neko vreme pod vlast Moskve ; a zatim, jaanje socijaln ih borbi. Novgorodski bojari, sve sami veleposednici i kapitalisti obogaeni trgov anjem sa Hanzom, savezom nemakih trgovakih gradova kome je pripadao i njihov grad, postepeno su potinili ostale stalee i drali ih u ekonomskoj zavisnosti; u isti mah oni su prisvojili upravu politikih poslova, jer je vee postalo posluno or ue u rukama gospode ili bojarskog saveta, kao i izborne poloaje, na primer posadni ka, tisjackog itd., koje su prisvojile nekolike mone porodice bojara. Nezadovoljn i, nii narodni slojevi postepeno su izgubili volju za politikom nezavisnou Novgoroda i najzad poeli da smatraju da bi ih prisajedinjenje Moskvi spaslo bojarske oliga rhije. Nasuprot tome, novgorodski bojari naginjali su zblienju sa Litvanijom i Po ljskom u nadi da e tamo nai podrke u sluaju sukoba sa Moskvom. Ovo drutveno trvenje, koje je podrivalo snagu Novgoroda, ilo je na ruku moskovskoj vladi. Jo kada se Dmi trij emjaka pobeen sklonio u Novgorod, Vasilij II opustoio je grad i primorao ga da poloi zakletvu vernosti moskovskim kneevima i da se sem toga obavee da nee primati kneeve neprijateljski raspoloene prema Moskvi. Godine 1471, zaboravivi svoju zaklet vu, nogvorodski bojari sa Boreckima na elu zakljuili su u ime Novgoroda sa Kazimir om, koji je bio kralj Poljske i veliki knez Litvanije, jedan odbranbeni ugovor u peren protiv Moskve. Ivan III ih je do noge potukao na obalama elonja. Iako tada nije potpuno unitio nezavisnost Novgoroda, on je ipak nametnuo republici teke uslo ve koji su u osnovi nagovetavali njen kraj: pogubljenje Boreckih, ponitenje ugovor a sa Kazimirom, obavezu da njeni episkopi primaju

81 rukopoloenje od Moskve, i da grad plaa Ivanu III veliki porez (1470). Narednih god ina uticaj Moskve na unutranje poslove Novgoroda neprekidno je rastao. Godine 147 8 Ivan III ocenio je da je dolo vreme da se svemu tome uini kraj, te je uhvatio za re izaslanike Novgoroda koji su ga bili nazvali gospodarem i zatraio potpuno potinja vanje republike. Kada je ona to odbila, on opsedne varo i izdiktira svoje uslove: ukidanje vea i svih oblasnih nadletava, i primenjivanje moskovskih zakona na itavu oblast Novgoroda. Tako Moskva ujedinjuje pod svoju vlast ne samo skoro itavu Sredinu Rusiju izmeu Oke i gornjeg toka Volge, nego i itavu oblast jezera i dugaku severnu obalu. Samo jed na naseobina na istoku, Vjatka, odbija da prizna njenu vlast, ali je i ona primorana orujem godine 1489 da to uini. Posle toga ujedinjenje Rusije je skoro sasvim zavreno; naslednik Ivana III imae samo da pokori jo nekoliko kneevina k oje su ostale nezavisne. Moskovski knez, koji je dotada bio samo jedan od mnogih feudalnih gospodara, postao je stvarno jedini vladalac cele Severoistone Rusije i prestavnik velikoruskog naroda stopljenog u jedno jedino istorodno politiko tel o, Moskovsku dravu. Kraj tatarskoga jarma. Ovu dravu oslobodio je Ivan III i od gospodarstva Tatara. Zlatna Horda bila se podelila na nekoliko nezavisnih kneevina koje su meusobno rat ovale. Na Volgi je osnovan Kazanjski hanat, a na Krimu Girejski. U Kazanju mosko vska stranka i stranka Zlatne Horde bore se neprekidno; Ivan III imenovao je han ove koji su mu bili potpuno odani i koje je on potpomagao u borbi protivu njihov ih suparnika, tienika Zlatne Horde; to mu je posluilo kao izgovor da izvri pet vojni h pohoda na Kazanj. Osim toga, on je naao jednog saveznika protiv Zlatne Horde u Mengli-Gireju, krimskome hanu. Uskoro potom on se vie ne obazire na Zlatnu Hordu, oslabljenu unutranjim razmiricama, i prestaje da joj plaa danak. Han Ahmet odlui s e tada da ga kazni, te po starom tatarskom obiaju upade u Rusiju. On godine 1480 naie na vojsku Ivana III na obalama Ugre. Razoaran uzdravanjem Litvanije na iju je p omo raunao, on se ne smede odluiti na zapone borbu. I Ivan III se isto tako kolebao, i pored prekora koji su mu upuivali iz Moskve. Ahmet okona ovo stanje povlaei se sa svojom vojskom. Otada moskovski knez nee vie plaati danak. Tatarskome jarmu doao je kraj, i naziv samodrac znai da je Ivan III potpuno nezavisan od svakoga tuinskog vla dara. Borba sa Litvanijom. Ugovor zakljuen izmeu Vasilija I i Vitovta nije odrao mir izmeu Moskve i Litvanije, jer je neprekidno prelaenje u slubu Moskve kneeva pograninih kn eevina, Vorotinskih, Bjeljskih, Mezeckih, Vjazamskih, Odoevskih, Novosilskih i dr ugih, stalan uzrok sukoba. Godine 1492, posle Kazimirove smrti, poto jedinstvo s Poljskom nije obnovljeno i Litvanija izabrala sopstvenoga kneza, Ivan III iskori stio je to da zatrai svoje pravo sa orujem u ruci. Posle uspenog vojnog pohoda on n ametnu litvanskom velikom knezu Aleksandru ugovor kojim se Moskvi priznaje pravo svojine nad svim oblastima onih kneeva koji su prili njemu, a Ivanu III naziv samo drca cele Rusije. Ovo pomirenje zapeaeno je brakom izmeu Aleksandra i Jelene, erke

82 Ivana III. Ali sukobi izbijaju ponovo. Kneevi graninih oblasti i dalje prelaze u s lubu Moskve, ija se vlast proiruje nad svim golemim oblastima oko Dnjepra i Desne, t o jako ozlojeuje Litvaniju. Osim toga, erka Ivana III Jelena ali se svome ocu da je njen mu zlostavlja. Ponovan rat izbija godine 1500. Ovoga puta Moskva podie proti vu Litvanije krimskoga hana, dok Litvanija suprotstavlja Moskvi Livonski red, iji veliki elnik Platenborg opsauje Pskov. U bitci kod Vidroa Litvanci pretrpljuju teak poraz, i rat se zavrava 1503 godine obnavljanjem prethodnog ugovora. Moskva naslednica Vizantije. Dok se razvija uporna borba protivu Tatara i Litvan ije, Moskovska drava poinje da igra prilino vanu ulogu u meunarodnom ivotu. Ona stupa u vezu sa Danskom, Turskom, Ugarskom, nemakim carem i dalekom Venecijom, koja rat

uje s Turskom i alje joj veto sastavljene poruke da bi je privolela da stane na elo hrianskih krstaa protivu islama. Ali njoj nisu potrebni saveti Venecije da bi stvorila obimne i sjajne planove. Jo u XIV veku su borbe bugarskih kneeva bile povod da u bugarskoj knjievnosti ponikne ideja kako bugarska prestonica Trno vo treba da nasledi Carigrad kao sredite pravoslavlja i da postane trei Rim, kao to j e Carigrad bio drugi Rim kada je ranije postao politiko sredite itavoga sv eta. Moskovski naunici pozajmili su to uenje od bugarskih pisaca i usvojili ga pos le pada Carigrada u turske ruke 1453 godine, da bi ga primenili na Moskvu. To ine kaluer Filotej u svojim Poslanicima i mitropolit Zosim u novom Uskrnjem kanonu, koji je sastavljen 1492 godine: Dva Rima su pala, trei Rim bie Moskva, a et vrtoga nee ni biti ...; Carigrad je pao pod udarcima bezbonih Agarjana, Turaka, i to je kazna koju mu je Bog poslao zbog mnogih jeresi to se u njemu behu u korenile; otsada e uloga vrhovnoga sredita pravoslavlja pripadati gradu u kome ist inska pravoslavna vera blista u punoj istoti, a to e rei Moskvi. Iz ovoga uenja mosk ovska knjievnost toga doba zakljuuje da vlast moskovskoga velikog kneza treba da i ma obeleje, vrednost i obimnost vlasti vizantiskoga cara. Kao i vizantiski car, t ako i samodrac Moskve treba da se smatra za Bojeg pretstavnika na zemlji, a njegov a vlast, koju je Bog uspostavio, treba da bude samodrna i potpuna, jer protiviti se toj vlasti znai protiviti se samome Bogu. Ovo shvatanje, toliko udaljeno od uobiajenoga miljenja koje je u knezu videlo star einu jedne ustupljene mu oblasti, no koje je toliko ilo u prilog vladarevoj moi, mo skovska vlada je zvanino usvojila. Ivan III, poto mu je umrla prva ena, tverska kne ginja, oenio se vizantiskom princezom Zoe (Sofijom) Paleolog, neakinjom poslednjeg a vizantiskog cara, i ovo venanje, uzdignuto na stepen politikog znamenja, potvrdi lo je u oima savremenika shvatanje da je moskovski veliki knez doista naslednik v izantiskih careva. Posle toga moskovski vladar usvaja nove znake vladarske vlast i; dravni grb, presto i odelo velikoga kneza, skiptar i ar, koji potseaju n a vizantiske znake i oznaavaju boansko poreklo i neprikosnovenost njegove vlast i. Nain ivota i ureenja njegovoga dvora menjaju se iz osnova. Umesto starinskog nain a ivota

83 velikog zemljoposednika dolazi ceremonijal vizantiskog dvora. Veliki knez dri se na odstojanju od svojih podanika, kao neko vie bie kome se obini smrtni ne mogu slo bodno pribliiti. Dvor i tvravu Kremlj obnovili su iz osnova umetnici, meu kojima je bio i uveni arhitekt Aristotel Fjoravanti, i italijanski majstori koji su doli sa Sofijom Paleolog; oni su podigli nove zidove Kremlja sa kulama u stilu Renesans a, kao i nove dvorce, meu kojima i uveni dvorac sa pljosnima, sav ukraen istoriskim i bibliskim ivopisom, nove kamene lavre: Uspensku, Arhangelsku i Blagovetensku, k oje zamenjuju stare drvene crkve u Kremlju. Novo politiko i administrativno ureenje. U isti mah kada se menja ureenje dvora, pr eobraava se i dravno ureenje. Nova teorija o samodrnoj vlasti i novi zadaci to ih don osi politiko ujedinjenje Severoistone Rusije ne doputaju vie da se ostane pri politikim obiajima i metodama nekadanje Rusije. Za vladavine Ivana III udareni su temelji jednoga novog poretka koji e se kasnije zvati reim potinjavanja vladarev oj slubi. Protivno ranijem ureenju, gde je naelo slobodnoga ugovora izmeu bojara ili slobodnoga slubenika s jedne strane, i kneza s druge, igrao veliku ulogu, ovaj no vi poredak poiva na naelu potinjavanja svakog pojedinca, tako da bude (slubenik kneev, ili da podlee nekoj porezi ili obaveznoj slubi. Potreba za odbranom zemlje od Tata ra i Litvanije, a kasnije i od Poljske i Pruske, primoravaju dravnu upravu da pre ustroji Moskovsku dravu po uzoru na vojniki logor, gde sve mora biti podree no gvozdenoj disciplini, iskljuujui svaku linu slobodu. Pod pritiskom te potrebe, o na poinje da rui nekadanju praksu. Tako Ivan III ne pristaje vie da prizna bojarima i slobodnim slubenicima pravo da napuste slubu svoga kneza pa da preu u slubu drugo ga. Iako on prima u slubu kneeve koji su doli iz Litvanije, on ne smatra da oni mog u kasnije da ga napuste; kada bojar Danil Holmski hoe da se vrati u Litvaniju, on ga hvata, baca u tamnicu i puta ga tek kada je potpisao obavezu i zakleo se da n ikad nee napustiti njegovu slubu da bi otiao drugde. Bojari i slobodni slubenici pos

taju vojni obveznici i moraju da slue celog ivota; oni za to primaju kao nagradu i manja ili pomjestje, a to e rei dravnu zemlju, srazmerno uinjenim uslugama. Ta imanj a, nasuprot batinama ili votinama, nisu sopstvenost vojnog obveznika, nego su mu s amo ustupljena za vreme njegovog slubovanja. Uivalac takvoga imanja ne moe ni da ga otui ni da ga preda u naslee drugome; po njegovoj smrti, dravna uprava ga oduzima da ga ustupi ponovo. Da bi stvorio dravna dobra koja su mu potrebna, Ivan III vri prvi pokuaj oduzimanja manastirskih imanja, to izaziva kod javnih radnika onoga vremena ivo raspravljanje o pravu manastira na sopstvenost i deli ak i same kaluere na pristalice i protivnike te sopstvenosti. Prvobitni i jednostavni oblici dravne uprave iz prolih vremena, koji su mnogo pots eali na oblike upravljanja privatnih preduzea, poinju takoe da ustupaju mesto drugim a. Stvaraju se stalne ustanove, prikazi, radi upravljanja bilo raznim granama ad ministracije, bilo raznim oblastima, pod vrhovnim rukovodstvom vladaoeve Dume. Sa stav ove Dume ili Saveta, u koji ulaze bojari i okolnii, vii inovnici, postaje sve odreeniji i stalniji. Tenja za temeljnim

84 preureenjem dravne uprave dovodi do prvog pokuaja da se sastavi zbornik zakona, do obnarodovanja prvog Sudebnjika (Sudskog trebnika), posveenog naroito sudskom postu pku, no koji takoe dodiruje i razne sluajeve iz drutvenog i upravnog podruja. Iako delimine i poetne, ove reforme izazivaju negodovanje i otpor. Nov odnos izmeu vladara i njegovih podanika, kao i promena poloaja bojara i slobodnih slubenika ja ko ozlojeuju one koji brane neprikosnovenost starih obiaja. Njihovo nezadovoljstvo ispoljava se najpre u pitanju naslea prestola koje duboko deli dvorane od bojara . Ko e biti naslednik Ivana III? Njegov unuk Dmitrij, iji je otac umro 1490 godine i koji je roen u prvom braku Ivana III, ili pak njegov sin iz drugog braka Vasil ij? Oni koji odobravaju nove obiaje potpomau Sofiju i njenog sina Vasilija, dok bo jari, koji su privreni tradicijama i koji pripisuju Sofiji glavnu odgovornost za mrske im novine, podravaju svima silama Dmitrija i njegovu majku Jelenu. Na nekol iko godina pred svoju smrt, posle jedne svae sa Sofijom, Ivan III proglasio je Dm itrija za svoga naslednika; no, kada je Sofija ponovo zadobila uticaj, on mu odu zima to zvanje i proglaava Vasilija za savladara i svoga naslednika. Tada bojari koji mrze Sofiju i ne doputaju da se dira u obiaje iz doba apanaa, izraavaju svoj gn ev i poinju moda da pripremaju dvorsku revoluciju. Za vreme ovih nemira Ivan III al je u progonstvo i ak pogubljuje nekoliko buntovnih bojara. To je prvi neprijatelj ski postupak moskovske vlade protivu bojara iz opozicije; kasnije e se ova borba rasplamteti k dobiti strahovite oblike. Najbolji dokaz da je moskovska Rusija na putu preobraavanja jeste pojava jedne borbene knjievnosti u kojoj se suprotstavljaju dva oprena drutvena uenja. Jedno od ovih uenja, nazvano josifizam po imenu njegovoga tvorca Jos ifa, igumana Volokog manastira, tvrdi u oblasti dravne politike da naelo samodrnosti poiva na ideji o boanskom poreklu vladarske vlasti; iako je nezadovoljan pokuajem Ivana III za podravljavanjem manastirskih dobara i tim povodom da o vane izjave ograinja u tome pitanju, Josif brani drutveni poredak zasnovan na str ogom redu koji odrie pojedincu pravo da raspolae sobom. U oblasti vere on tvrdi da spasenje due zavisi od tanog ispunjavanja crkvenih obreda i doslovnog priznavanja , bez ikakve rasprave, svake rei Svetoga pisma; on odobrava da crkvena vlast uguuj e svako ispoljavanje slobodoumnosti u oblasti vere, kao i pogubljavanje jeretika koje se vrilo u Moskvi; on brani crkvene zajednice i pravo manastira da imaju ze mlju. Drugo uenje; sasvim suprotno, jeste uenje jedne grupe stareca (Bojih ljudi), kaluera iz manastira severno od Volge, koje predvodi tako isto jedan iguman, Nil Sorski. Stareci vie cene iskrenu veru nego mehaniko vrenje obreda, vie slobodno razm iljanje o verskim istinama nego spoljnu disciplinu koju namee crkva, vie duh nego s lovo Evanelja. Oni propovedaju isposnitvo i odricanje zemaljskih uivanja. Oni ne od obravaju da crkva moe sluiti dravnoj politici. Oni se izjanjavaju protiv manastirski h zajednica i suprotstavljaju im pustinjaki

85 ivot sav posveen razmiljanju. Ubeeni da kalueri treba da budu materijalno nezainteres ovani, oni izjavljuju da manastiri ne treba da imaju zemlju. Kao branioci slobod e oni ustaju protivu pogubljavanja jeretika i trae versku trpeljivost. U oblasti dravne politike oni su blii pretstavnicima opozicije i ne odobravaju nove obiaje, d ok su josifisti u bliskoj vezi sa zvaninim krugovima moskovske vlade. 4. VASILIJ III (1505-1533) Isto onako odluno kao to je dovrio ujedinjenje Severo-istone Rusije, Ivan III je u g ranicama Moskovske drave ograniio prava namesnih kneeva. Iako je svojim testamentom razdelio svoje posede petorici svojih sinova, ipak je najstarijem sinu, Vasilij u, dao mnogo vei deo nego to su ukupno iznosili delovi svih ostalih, a osim toga o duzeo mlaim sinovima sva politika prava u njihovim oblastima. Tako je naelo jedinst vene vlasti konano i bezuslovno uvreno. Prisajedinjenje Rjazanja, Pskova i Sjeverska. Vasilij III dovrio je prisajedinjen je i poslednjih kneevina na Severo-istoku koje su jo bile nezavisne. Kada je rjaza njski knez, koji je jo uvek drao jedan deo svoje kneevine, odbio da se pokori mosko vskome velikom knezu, uhvaen je i baen u tamnicu; on uspe da pobegne i skloni se u Litvaniju, ali je cela njegova kneevina prisajedinjena Moskvi. Godine 1510, Vasilij III okonao je ve ranije znatno umanjenu nezavisnost Pskova. O va varo, koja se 1348 godine odvojila od Velikog Novgoroda kome je pripadala, pri znala je vlast Moskve i primala kneeve koje joj je ona potvrivala. Od godine 139 9 kneevi Pskova nazivali su se namesnicima moskovskoga velikog kneza, i Va silij II zahtevao je da ih ne bira narod, nego da ih odreuje veliki knez. Najzad, za vladavine Ivana III, Pskov se odrekao svoga prava da zbacuje namesnike koje naimenuje veliki knez. Tako je postepeno iezla skoro potpuno njegova politika nezav isnost. Godine 1510 Vasilij III iskoristio je jedan sukob izmeu stanovnika i njih ovoga namesnika te je pod izgovorom da vri svoja prava vrhovnoga sudije oduzeo to j varoi zvono za sazivanje vea, ukinuo i samo vee i nametnuo Pskovu m oskovsko dravno ureenje. Naposletku je prisajedinio sve zemljine posede kneeva i z oblasti Sjeverska koji su se odvojili od Litvanije (1523). Tako se zavrava zauv ek ujedinjenje itave tadanje Rusije u jednu jedinu Moskovsku dravu, ije se granice pruaju od obala Ledenoga Okeana do obala Oke iza koje poinju divlje ste pe jo nenaseljene, i do srednjeg toka Volge, gde jo postoji tatarska kraljevina o ko grada Kazanja. Odbrana granica. Odbrana granica od estih nasrtaja Tatara jo uvek je, kao i ra nije, neophodna potreba za Moskvu. Zlatna Horda je konano rasparan a. Krimski hanovi ele da preotmu moskovskome velikom knezu poverenje koje on uiva u Kazanju i kojim se slui da bi svojim tienicima podario dostojanstvo hana. Ovo suparnitvo izaziva itav niz vojnih pohoda

86 Moskve na Kazanj da bi se potpomogla moskovska struja protivu pristalica Krima, a tako isto i nove najezde krimskih gireja u Rusiju. Najezda Mengli-gireja je n aroito porazna, jer tatarske rulje prodiru do Moskve i odvode mnotvo rusk ih zarobljenika. Rat sa Litvanijom takoe se nastavlja. Prelaz u slubu Moskve kneza Mihaila Glinskog , litvanskog velikog vlastelina, ponovo raspiruje sukob. Posle triju ratnih poho da (1513 i 1514) Rusi najzad zauzimaju Smolensk. Godine 1514 ruska vojska potuen a je kod Ore. Pregovori za mir otpoinju posredstvom nemakog poslanika Herbertajna, ali pitanje Smolenska spreava da se oni privedu kraju. Mir je naposletku zakljuen

godine 1522, i Moskva je zadrala Smolensk. Razvitak samodrne vlasti. Vasilij III nastavio je isto i unutranju politiku svoga oca, ukidajui i dalje neumorno povlastice iz vremena apanaa. Moskovska vlada budno je pazila na raspoloenje knjaata (malih kneeva), nekadanjih nezavisnih gospodara k neevskih apanaa, koji su postali bojari moskovskoga velikog kneza. Ovi kneevii obrazov ali su jo ranije vii sloj plemstva; a kako su zadrali svoje kneevske titule, teili su da zadobiju povlaeni poloaj kod velikog kneza i eleli da s njim dele vlast, dok je on bio vrsto reen da ih stavi u isti red sa ostalim bojarima i da naini od njih svo je slubenike. Njihovi i najmanji prohtevi za politikim povlasticama bili su prema tome nemilosrdno uguivani. Vasilij III nije se ustezao da kanjava nekadanje kneeve osumnjiene za buntovniko spletkarenje, te se padanje u nemilost i pogubljenja umnoa vaju za njegove vladavine. Nekoliko zapisa nezadovoljnih bojara koji su sauvani d o danas opisuju ga kao jo plahovitijeg i samovoljnijeg vladara nego to je bio nj egov otac Ivan III: Pokojni vladar piu oni doputao je da mu se stavljaju prime dbe, ali ovaj ne trpi ni jednu. 5. IVAN IV GROZNI Poetak vladavine. Vasilij III enio se dvaput. Kako mu njegova prva ena Solomonija Saburov nije rodila nijedno dete, primorao ju je da se zakalueri, a on se oenio Jelenom, neakom litvanskoga izbeglice Glinskog. Od nje je imao dva sina, Ivana buduega Ivana Groznog, i Georgija. Kada je on umro 1533 godine, Ivanu je bi lo tek trinaest godina. Poto je novi veliki knez bio maloletan, namesnitvo je prelo u ruke njegove majke Je lene, koja je vladala uz pripomo svoga ljubimca Kneza Telepnev-Obolenskoga. Braa V asilija III, Georgij i Andrej, koji borave u svojim dodeljenim oblastima Moajska i Uglia, hoe da iskoriste te okolnosti da bi izili iz zavisnog poloaja u koji su sta vljeni za vladavine Ivana III mlai lanovi kneevske porodice. Ali Jelena, uz pripom o svoga ljubimca, pokazuje se veoma odluna. Ona nareuje da se uhapse oba kneza, i o ni zavravaju ivot u tamnici.

87 Na isti nain oslobaa se ona svoga strica Mihaila Glinskog. Godine 1538 ona umire i znenada, i govori se da su je bojari otrovali. Dravna uprava prelazi u ruke bojara, i nastaje itav niz nereda. Kneevi ujski (potomc i Rjurikovi) i kneevi Bjeljski (potomci Gedimina, litvanskoga kneza) pomamno se o timaju o vlast, koja u vie mahova prelazi sa jedne porodice na drugu. Ova borba, u kojoj se protivnici utrkuju u podmuklosti i svireposti i ija grozota uasava nerv oznog i osetljivog deka kakav je bio Ivan IV, zavrava se pobedom ujskih. Ovi vladaj u despotski, pljakaju krunsku kasu i ugnjetavaju narod. Oni bodre rave nagone Ivan ove, njegove varvarske zabave, povlauju njegovom uivanju da gleda muenje ljudi i ivo tinja. Iako se pred svetom ponaaju prema njemu kao pokorni dvorani, kada su nasam o nemaju nikakvih obzira prema njemu, vreaju ga svojom nabusitou i uskrauju mu mnogo tota. Celog ivota Ivan nee moi da zaboravi ta poniavanja u svome detinjstvu i bie uvek pun mrnje prema kneeviima i bojarima; njegova uzbudljiva narav navee ga da svuda vidi line neprijatelje i gonie ga na osvetu. U svojoj trinaestoj godini on odjednom okonava gospodarstvo ujskih, jer predaje An drija ujskog svojim lovcima, koji ga ubijaju. Verovatno da su ga na to delo navel i Glinski, roaci njegove majke, koji su se odmah doepali dravnih poslova. Ivanu je bilo sueno da celoga svog ivota udi za samovlau, a da uvek ponov o pada kad god bi se oslobodio nekoga odve nezgodnog savetnika pod uticaj drugoga . Njegova strasna elja za samovlaem i nesposobnost da se istinski oslobodi uticaja svoje okoline ispunjavaju njegovu duu gorinom; on uiva da sebe smatra za muenika, i a rko udi da se osveti onima koji su ga vreali i da se brani. Njega e uvek muiti misao d a drugi upravljaju njegovom voljom i da je on nesposoban da raskine okove koji

ga sputavaju; nezadovoljan sobom, on e se nemilosrdno svetiti svojoj oko lini. To je psiholoki uzrok njegove tiranije, koja ne pretstavlja tiraniju jednog a samopouzdanog despota, nego oveka kome je neprestano potrebno da samom sebi dok azuje kako je moan. Zbog toga on trai smirenje u uasnim mukama kojima podvrgava svo je istinske ili zamiljene neprijatelje. Ali toga smirenja on ne nalazi; muei druge, on ne prestaje da mui samoga sebe; on zamilja oko sebe sve same zavere, sumnjii sv akoga, predaje se svome gnevu i dovodi do vrhunca zastraivanje, koje postaje prav ilo njegove vladavine. Jo u ranome detinjstvu pokazivao je znake toga duevno g rastrojstva, koje e ponekad prestati pod blagotvornim uticajima, ali e se uve k ponovo javljati jo silnije. Poto se oslobodio ujskih i predao vlast Glinskima, na stavio je da ivi ivotom koji je bio ispunjen divljakim zabavama i izopaenim razonoda ma. Mitropolit Makarije, pristalica josifistikih shvatanja koji se u to doba priblii o njemu, priveo ga je ozbiljnijim zanimanjima. Po njegovom se savetu Ivan, koji je navravao esnaestu godinu, eni Anastasijom Romanovnom - Zaharjinom - Jurjevom. U skoro potom on se krunie i uzima naziv cara (1547). Tako je i

88 zvanino potvrena teza koja je pretstavljala Moskvu kao trei Rim, a moskovskoga knez a kao naslednika vizantiskih careva (cezara). Nekoliko meseca posle njegovoga krunisanja i enidbe, strahovit poar unitava skoro c elu Moskvu, i za vreme te nesree narod se pobunjuje protivu Glinskih, ija ga grabel jiva uprava ozlojeuje isto koliko i uprava ujskih. Ova dva dogaaja ine na Ivana veom a dubok utisak. On odluuje da se odrekne svoga razuzdanog ivota i da se ozbiljno p osveti dravnim poslovima. Novi savetnici imaju pristupa k njemu: najglavniji od n jih je Silvestar, protojerej Bogojavljenske lavre, i jedan ovek iz niega plemstva, Aleksej Adaev. Sa jo nekolicinom drugih linosti, naroito knezom Andrejem Kurbskim, oni obrazuju carev privatan savet, Izbranaja rada (Savet izabranih) koji sarauje sa vladaocem na ostvarenju itavog niza reformi. Saradnja Silvestra i Adaeva sa Iva nom traje otprilike est godina (15471553), i to razdoblje obeleeno je vanim unutranjim preureenjima kao i ozbiljnim dogaajima u spoljnoj politici. Unutranje reforme. Ivan je otpoeo ovaj rad na reformama jednom sveanom ceremonijom. Pred velikim skupom naroda, na Crvenom trgu u Kremlju, on je odrao govor u kome je pozvao svakoga da zaboravi nekadanje nepravde i da sarauje na zajednikom delu n arodnog uzdizanja; ipak, on ne proputa da spomene uvrede to ih je pretrpeo u svojo j mladosti od bojara i njihovo despotsko ponaanje prema narodu, na obeava da e ubud ue on lino bditi nad dobrom svojih podanika. Najpre je sastavljen nov Zbornik (Sudebnjik), objavljen 1550 godine, koji se bav i naroito reformom sudske organizacije i postupka, i koji poziva da u sudovima za sedavaju, pored inovnika, jo i izabrani pretstavnici mesnoga stanovnitva. U isto vr eme je jedan naroiti sabor izradio i objavio Stoglav, zbirku od sto glava o razni m reformama koje treba izvesti u ivotu crkve i svetenstva. Posle toga preduzeta je reforma mesne upravne i sudske vlasti, koju vre namesnici i vlastela (volostelji) to ih je car naimenovao, ali koje sam narod izd rava. Ali narod, iscrpen nametima, zasipao je sredinu upravu molbama da se ukine n agraivanje inovnika putem ishrane. Sa svoje strane sredina vlast, u tenji da uvea ojnu snagu drave, vie je volela da vidi kako se vojni obveznici posveuju odbrani zemlje pre nego namesnikim i volosteljskim zvanjima. Zbog toga se isprva ostavlja optinama (mir) sloboda bilo da zadre svoje ranije namesnike i volostelje, bilo da ih zamene izabranim metanima koji bi imali upravnu i sudsku vlast; optine koje ele da uivaju samoupravu bie obavezne da plaaju dravi naroiti porez u zamenu za one namete to su ih uzimali namesnici i volostelji. Uskoro posle 1550 godine, samoupravne optine (mirovi) obavezno su zamenile svuda namesnike i volostelje. U okruzima gde stanuju seljaci i malograani ili posadski , stanovnici moraju da biraju sudije ili staroste i sudijine pomonike zvane kletv enici ili cjelovalnici, zato to moraju da poljube krst i da se zakunu da e praviln

o vriti svoju slubu. U okruzima gde stanuju vojni obveznici ili plemii, svi stanovn ici uestvuju u biranju, ali samo

89 plemii mogu biti izabrani, i ti izabranici zovu se gubnoj starosta. Birai potpisuj u zapisnik o izboru i odgovorni su pred sredinim vlastima za asnost izabranih; ako nekoji starosta proneveri dravni novac i ne moe da ga vrati, moraju ga naknaditi sami birai. Da bi se stvorila vrsta osnova vojnikoj odbrani zemlje, izvrena je konana organizac ija vojnih obveznika. Zemlja je podeljena na okruge i u svakom od njih ustanovljena su udruenja zemljinih posednika obaveznih na vojnu slubu dravi. U o kruzima u kojima su nastanjeni, vojni obveznici dobivaju, kao to je ve reeno, imanja srazmerna njihovom zvanju. Prema svome drutvenom poloaju oni se dele na tri kategorije ili ina, izabrani plemii, sinovi dvorskih bojara i sinovi grads ih bojara, kojima su zvanja dodeljena prema njihovoj vanosti. Zemljini po sed treba da im prui materijalnu mogunost da vre svoju vojnu obavezu, ali i h ona esto primorava da za due vreme napuste svoje imanje. Svakoga prolea vri se mob ilizacija. Vojni obveznici koji imaju imanja moraju da odlaze na odreena mesta, n a konju i sa orujem, sa izvesnim odreenim brojem sebara (po jedan sebar na 100 pol udesjatina ili hektara obraene zemlje). Oni obrazuju pukove koji se alju da brane granice od neprijatelja. Kad prestanu neprijateljstva, vraaju ih njihovim domovim a. Vojni obveznici koji pripadaju visokome plemstvu, sem to komanduju pukovima sa stavljenim od vojnih obveznika iz unutranjosti, imaju jo i svoja zvanja u Mosk vi. Oni zasedavaju u carevoj Dumi, iji su lanovi podeljeni u tri klase: bojari, velikodostojnici druge klase (okolnii) i plemii Dume, koji upravlj aju raznim prikazima. Vojni obveznici su neopozivo vezani za svoju dunost do kraj a ivota. Njihov poloaj postaje nasledan, i tako je sudbina jednoga oveka odreena jo o d roenja. Isto tako varoki trgovci i radnici (posadski) moraju obavezno pripadati svojim ud ruenjima. Prema iznosu njihove poreze oni su podeljeni na nekoliko kategorija, i svaka od njih plaa dravnoj blagajni takse za svoju trgovinu ili zanate i daje inovn ike raznim granama dravne uprave. Ovi inovnici, kao i itavo udruenje (mir) kome oni pripadaju, odgovaraju svojim imanjem za pravilno vrenje slube. Oni koji su se obogatili pozivaju se u Moskvu, gde ob razuju jednu viu kategoriju trgovaca i zanatlija nazivaju ih gostima, ljudima iz gostinskog udruenja ili ljudima iz udruenja ohara. Oni uivaju izvesne povl ice, ali u naknadu za to moraju da vre najdelikatnije finansiske dunosti, kao to su intendantska uprava i finansiska administracija, i to pod njihovom linom novanom odgovornou. to se tie seljaka, jedan deo njih, starih seljaka, onih koji odavno borave na istom zemljitu, izgubili su od XVI veka pravo da prelaze od jednoga posednika drugome i postaju konano vezani za sopstvenika imanja ili vlastelinstva na kome stanuju . Drugi su prema zakonu zakupci, i oni mogu slobodno po isteku zakupa da napuste vlasnika zemlje poto ispune sve odredbe ugovora. Ali ustvari i oni gube n epovratno tu slobodu zbog ogromnih dugova koje su stvorili radi obraivanja z emlje. Nije daleko trenutak kada e vlada

90 iskoristiti tu ekonomsku zavisnost da bi za posednike vezala sve seljake koji st anuju na njihovom zemljitu. Poto je konano vezala plemie posednike za vojnu slubu i d odelila im zemljini posed, ona primorava seljake koji stanuju na njihovoj zemlji da rade za njihovu korist, te da im omogui da ispune svoje obaveze prema dravi. Tako se stvara jedna Rusija podjarmljena od gore do dole, gde lanovi svih stalea m oraju da vre odreene slube. Iznad te potinjene mase uzdie se car, samodrni vladar. On

upravlja zemljom uz pripomo Dume. U hitnim sluajevima kao godine 1566 radi pretres anja pitanja o voenju rata on saziva i Zemskij Sobor (Narodnu skuptinu), u koji ul aze svi lanovi Dume, inovnici svih moskovskih prikaza, vie svetenstvo, vojni obvezni ci koji zauzimaju visoke vojne poloaje, i moskovski gosti ili veliki kapitalisti. Ali ni Duma ni Zemskij Sobor ne ograniavaju vladarevu vlast; oni mogu samo da mu dadu svoje miljenje o pitanjima koja im on postavi, ne sputavajui niukoliko njegov u volju. Spoljna politika: irenje ka istoku i zapadu. Uporedo sa unutranjim reformama, gru pa Silvestra i Adaeva nastavlja uspeno odlunu spoljnu politiku. Ve od poetka X VI veka pritisak to ga je Moskva vrila na Kazanjsku tatarsku kraljevinu bio je sve jai. Za vladavine Ivana IV cilja se jasno na zauzimanje sliva Volge. Godine 1550 sagraena je tvrava Svijask, i itava bregovita obala Volge u oblasti Kazanja prisajed injena je Svijasku. To je uvod u osvajanje Kazanja, ija protivmoskovska stranka trai pomo od krimskoga hana. Ivan IV odgovara vojnim pohodom kojim se Kazanj osvaja na juri, i godine 1551 Kazanjska hanska drava prestaje da postoji. Odma h zatim osvojena je Bakirija, a godine 1556 i Astrahanska kraljevina. Ceo sliv Vo lge sve do Kaspijskog Mora pripojen je Moskovskoj dravi, te njena teritorija post aje ogromna. Ali Ivanu IV ne godi uticaj Silvestra i Adaeva, koji izgleda da ga dre u duhovnoj zavisnosti. Godine 1553 on se tako teko razboleo, da svi oekuju njegovu smrt, pa i on sam trai od bojara da poloe zakletvu njegovom sinu, malome Dmitriju, kojeg mu je nedavno rodila njegova ena Anastasija. Kraj postelje bolesnoga cara bojari se ljuto zavaaju. Nekoji od njih, meu kojima Silvestar i Adaev, odbijaju da poloe zakle tvu Dimitriju, pod izgovorom da bi za vladavine jednoga maloletnog cara moglo doi do tekih razdora, te zato vie vole da presto dopadne roaku Ivana IV, knezu Vladimi ru Starickom. Zaharjani, roaci Anastasijini, otvoreno se izjanjavaju za Dmitrija; meutim, Silvestar i Adaev, koji su stalno u zategnutim odnosima sa Anastasijom, bo je se upravo da bi se za Dmitrijeve vladavine Zaharjini dokopali vlasti. Protivn o svakom oekivanju, Ivan IV ozdravio je. On ostaje ogoren na bojare, jer su se ogl uili o njegov zahtev, a naroito na Silvestra i Adaeva. Otada on prezire njihove sav ete. Kad oni navaljuju da se posle osvojenja Kazanja i Astrahanja uniti jednom od lunom ofanzivom poslednji bedem tatarske moi na Krimu, Ivan IV staje na

91 gledite suprotno njihovome predlogu i reava se da ostane u defanzivi prema Tatarim a, a da preduzme ofanzivu protivu Livonskoga reda. Prema Tatarima on nareuje da se podigne niz utvrenja, iji je centar Tula i koje uvaju vojni odredi, ka ko bi se zatitili ruski seljaci iz sliva Oke od tatarskih najezda i spreio svaki t atarski upad sa juga Rusije. to se tie male Livonije, njemu i njegovim novim savet nicima ini se da e njeno osvajanje omoguiti da se lako dopre do Baltikog Mora i da s e tamo vrsto zakorai. Ovaj smeli plan, koji nagovetava politiku Petra Velikog, nije vodio rauna o nemogunosti da se rat lokalizuje. Meutim, taj rat, koji e trajati etvrt stolea, iz azvae vedsku i Poljsku da se u njega umeaju. On je poeo godine 1558. Dve godine uzastopce ruska vojska pustoi skoro po itavoj Livoniji. Ali u tre nutku kada izgleda da je konani uspeh blizu, vedska, Litvanija i Danska podelie izm eu sebe najvei deo Livonije, iji je ostatak Kurlandija pretvoren u svetovno vojvods tvo, koje je postalo vazal Poljske. Zbog toga je Ivan primoran da ratuje sa vedsk om i Litvanijom kako bi sauvao osvojene oblasti u Livoniji. Koristei se jednim raz dorom izmeu vedske i Danske, on objavi rat Litvaniji i Poljskoj. Srea mu se isprva osmehuje; godine 1563 on zauzima Polock i osvaja Litvaniju sve do Vilne. Litvanc i trae mir i pristaju da ustupe Polock, ali Zemskij Sobor, koji je sazvan po care vom nareenju 1566 godine, izjanjava se za nastavljanje rata, i ta vojna trajae jo est godina i biti uglavnom povoljna po Ruse. To stanje naglo se menja u vremenu kad a je usled pogubljenja bojara ruska vojska liena mnogih iskusnih i hrabrih voa kad a je na presto Litvanije stupio Stevan Batori, izvanredno sposoban vojskovoa. God ine 1576 on povraa Polock, zauzima Veljikije Luki i opsauje Pskov, no ne moe da ga osvoji. Ovaj neuspeh primorava ga da zapone posredstvom apostolskog nuncija Anton

ija Posevina pregovore za mir, i godine 1582 Ivan IV pristaje da se odrekne svoj ih zahteva u pogledu Livonije i svih osvojenih oblasti u Litvaniji. U isto vreme veani osvajaju ruske varoi Jam, Koporje i Korelu, koje im Rusija ustupa godine 1583 zajedno sa Estonijom. Dugotrajni rat za osvojenje Livonije zavrava s e dakle potpunim neuspehom. Nasuprot tome, na drugom kraju Rusija postizava istovremeno jedan neoekivani uspe h. Stroganovi, prebogati posednici iz sliva Kame, poto su dugo vremena trpeli nap ade Tatara iz Sibira, poslali su na njih jedan odred Kozaka pod zapovednitvom ata mana Ermaka. Ataman je napao posede tatarskoga velmoe Kuuma koji su se nalazili u slivu Oba i Irtia, potukao Tatare i prisajedinio Moskvi Kuumove oblasti (1582). To je prvo zakoraavanje u Sibir, i rusko prodiranje u tu zemlju nee se vie zaustaviti . Borba protivu plemiske i nasilnike vladavine. Dok se odigrava spoljni rat, unutranj a politika Ivanova duboko se menja. Godine 1560 umire carica Anastasija, i novi Ivanovi ljubimci optuuju Silvestra i Adaeva da su oni vinovnici njene smrti. Iako nije imao dokaza, Ivan konano kida sa Silvestrom koji se povlai na krajnji Sever, u manastir na ostrvlju Solovki, i sa Adaevom, koji e poginuti u ratu sa Livonijom. Nove linosti koje se grupiu oko cara jesu

92 sa retkim izuzecima ljudi skromnoga porekla, kao Skuratov-Bjeljski koji nije iz kneevske porodice Bjeljskih , nazvan Maljuta; kao Basmanov i Vasilij Graznoj. Razv ratni i grabljivi, oni potpiruju rave sklonosti kojima se on bio predao u svojoj mladosti i koje su se utiale pod uticajem Silvestra, Adaeva i Anastasije. Uskoro p otom enidba Ivanova sa erkeskinjom Marijom Temrjukovnom doprinela je da se razviju njegove izopaene sklonosti. U takvoj sredini, usred orgija, smilja on plan da unit i plemisku grupu kneevia. Godine 1564 knez Andrej Kurbski, prijatelj Silvestra i Adaev a, sklanja se u Litvaniju i alje mu jedno prekorno pismo u kome ga optuu je da tei ka svirepom despotizmu i da vie ne slua dobre savete iskusnih bojara. Ivan IV, u jednom dugakom i unom pismu, odgovara mu i potsea na teke uvrede koje su m u u mladosti naneli kneevii i bojari, pa razvija josifistiku teoriju o boanskoj prir svoje neograniene vlasti i svoje odgovornosti jedino pred Bogom. Ova uvena prepiska rasvetljuje tajne politike uzroke terorizma Ivana IV, koji se ne mo gu objasniti samo linim pobudama i umnom neuravnoteenou carevom. Stvarno, to je poetak jednoga estokog sukoba izmeu dveju ideologija, od kojih se jedna napaja m oskovskim apsolutizmom u toku stvaranja, a druga je jo proeta uspomenom na slobode koje su bojari uivali u vremenu apanaa. U trenutku kada je godine 1565 Ivan zapoeo svoju politiku pogubljavanja, pojavili su se mnogi politiki pamfleti u kojima sa raspravljalo o istim predmetima kao u prepisci izmeu Kurbskoga i cara. Tako Ivan Peresvjetov originalnim stilom propoveda ideal apsolutizma, koji pomou krvavog t erora unitava povlastice plemstva i oslanja se na slubeno plemstvo koje se slepo pokorava svim nareenjima apsolutnoga vladara. No nasuprot tome, u jednoj raspravi pod naslovom Besjeda Valaamskih udotvorcev negoduje se protivu svirepog i tiranskog reima, naglauje se potreba da car ima pored sebe jedan stalan savet sa stavljen od izabranih pretstavnika svih narodnih slojeva, i njegova dunost da vla da u saglasnosti s tim savetom. Pri samom svretku godine 1564, Ivan odjednom naputa Moskvu i povlai se u m esto Aleksandrovskaja Sloboda (blizu manastira Trojica-Sergijevo). Odatle alje on u Moskvu akt kojim se odrie prestola, optuujui u isti mah bojare za izdajstvo i na pominjui da on ne okrivljuje narod za to izdajstvo. Ali, poto ga je jedna delegaci ja iz Moskve zamolila da povue svoju odluku, on na to odmah pristaje, pod uslo vom da se svi povinuju novom reimu koji e on zavesti. Tada on (1565) stva ra jednu novu ustanovu koju naziva oprinina. Oprinici su telesni gardisti kojima j e dunost da uvaju cara i da unitavaju izdajstvo u zemlji. Oni obrazuju zaseban dvor oko cara, i njih predvodi Maljuta Sk uratov-Bjeljski. Oni se izdravaju prihodima od nekoliko moskovskih kvartova i v

elikih imanja rasturenih po itavoj zemlji, a koja su najee pripadala kneeviim ovi pak, u zamenu za to, dobivaju manja imanja u udaljenijim oblastima. Ivan iz vodi na taj nain pravu agrarnu reformu na raun velikih poseda kneevia i zadaje strahov it udar moi poslednjih apanaista.

93 Jedan njegov savremenik slikovito kae da je on podelio kao sekirom itavu moskovsku t eritoriju na dva dela: oprininu i zeminu, jer ova obuhvata sve to nije dodeljeno opr inini. Svakoj od njih daje on zasebnu upravu. ali ipak stavlja takorei zeminu pod po licisku kontrolu oprinine. itava zemina smatra se da je u nemilosti, osumnjiena da na ginje izdajstvu, te oprinici imaju pravo da njene lanove podvrgnu svakojakim nasil jima. Jednom skrnavnom parodijom on obrazuje od glavnih oprinika neku vrstu monakog reda kome je on sam stareina. Ta monaka braa vre revnosno verske obrede , a Ivan se usrdno moli Bogu i metanie toliko da raskrvavi elo; ali, posle slube Boj e, oni zbacuju svoje kaluerske mantije, pa oblae raskona odela i otpoinju pirovanje. Za orgijama dolaze muenja kojima podvrgavaju sve podozrive ljude, a tako isto i pogubljenja. Krv se proliva obilno, najpre krv bojara i kneevia; vie kneevskih porodica potpuno je istrebljeno. Uskoro se nasilnitvo proiruje na itav u zeminu bez razlike stalea, a ponekad i na same oprinike meusobno pocepane usled suk oba. Ivan IV nije se ustezao da svrgne mitropolita Filipa, veoma cenjenog zbog svoga svetiteljskog ivota, zato to je ukazao na nasilja oprinika i traio od cara da ih ukloni. No ovi su ga uhvatili u crkvi i zatvorili u jedan manastir u Tveru, g de je mitropolita nekoliko godina kasnije udavio u eliji sam Maljuta Skuratov. Go dine 1570, na jednu dostavu koju se nije potrudio ni da proveri, Ivan lino povede svoju vojsku na Veliki Novgorod. On opustoi nekoliko ruskih varoi i pretvori Novg orod u pustinju; nekoliko nedelja pljakane su trgovine i kue po gradu i svakodnevn o vren pokolj stanovnika, pa je u reku Volhov baeno toliko leeva da se ona izlila. Strasti koje mu saiu duu, razvrat, neprekidan strah od opasnosti u jednom trenutku je pomiljao ak da pobegne u Englesku od svojih uobraenih neprijatelja , duevni potres i to ih je osetio za vreme krvavoga terora, sve to brzo je poruilo zdravlje Ivana IV. Kada je organizovao opriinu, bilo mu je tek 36 godina, ali je on tada ve izgle dao kao starac. Naredne godine jo vie mu pogoravaju zdravlje. Na godinu dana pred s mrt, u jednom nastupu gneva, ubio je kundakom svoga starijeg sina Ivana, roenog u njegovom braku sa Anastasijom, i ne moe da se utei zbog toga. Umro je posle jedne duge i teke bolesti poetkom 1584 godine.

94 V . D O B A N E M I R A I D O L A Z A K R O M A N O V A N A V L A S T

1. POLITIKI NEMIRI I PLEMISKA REAKCIJA

Obavezna vojna sluba, teret nameta i poreza, nemogunost u kojoj su skoro svi podan ici, vezani za neko zvanje ili dunost za ceo ivot, da raspolau svojom sudbinom, i n asilja pri kraju vladavine Ivana IV, sve to jako je otealo ivot stanovnitva. Jedva prikriveno nezadovoljstvo, koje je neprekidno raslo, izbilo je odmah po smrti Iv ana Groznog i izazvalo politike i drutvene nemire po itavoj zemlji. Doba Nemira naziv a se period vremena koji traje od iezavanja Rjurikove dinastije do dolaska na vlas t dinastije Romanova. Ovi nemiri toliko su duboko poljuljali moskovsku dravu, da se moglo poverovati u njenu skoru propast. I zaista, vladavina poslednjega cara iz Rjurikove dinastije, Fjodora Ivanovia, sina Ivana IV, moe se smatrati kao uvod u Doba Nemira. Jo za Fjodorove vladavine otpoinje meu raznim bojarskim strankama bo rba o vlast koja priprema nemire. Ovi, isprva politiki, padaju u isto doba kad i plemiska reakcija; potom, kada su postali socijalni, oni su naroito delo narodnih rulja; najzad je tuinsko meanje obnovilo narodno jedinstvo. Fjodor i namesnitvo Borisa Godunova (15841598). Neinteligentan i slaba karaktera, car Fjodor je nesposoban da vlada sam, naroito u trenutku kada e se sukobiti polit ike strasti. U njegovo ime vlada stvarno njegov urak Boris Godunov, obdaren i slav oljubiv mlad ovek Svojom darovitou on se ve bio istakao meu moskovskim bojarima za vl ade Ivana IV; veoma mudro i sa mnogo takta vrio je poziv dvoranina; iako u oima na roda nije izgubio ugled uestvovanjem u uasima oprinine, ipak se oenio erkom stareine o prinika, Maljute Skutarova, i malo po malo zadobivao sve vee poverenje i naklonost cara. Kneevii i bojari iz najboljih porodica, koji ga smatraju za skorojevia, trae da se njegov poloaj ustupi pretstavnicima naslednoga plemstva. Da bi ga zbacili, kn eevi ujski u dogovoru sa mitropolitom Dionisijem smeraju da prisile cara da otera Irenu Godunovu pod izgovorom da je njihov brak neplodan. Ali je Boris nauo za tu spletku: Dionisije je svrgnut, a ujski su prognani u daleke pokrajine ili ak i pogubljeni. Posle toga je Boris potpun gospodar. Njegov stvarni poloaj je zvanino priznat kada je dobio naziv veliki titonoa i namesnik, sa pravom da prima st rane poslanike i daje pravac diplomatskim odnosima. Skoro deset godina vlada on Rusijom mudro i veto, leei rane to su ih ostavili uasi oprinine i popravljajui kolikog d je moguno greke iz poslednjih godina vladavine Ivana IV; tako on uspeva da preot me od vedske gradove Ivangorod, Jam, Orjeek i Korelu. Unutra u zemlji, on se trudi da obezbedi sebi pouzdanu potporu protivu svojih politikih suparnika. Godine 1589 on uspeva veoma veto da vaseljenski patrijarh pristane na stvaranje patrijari je u Rusiji i uzdie na to dostojanstvo svoga kandidata Jova; posle toga on moe da rauna na monu potporu crkvenoga poglavara. Potom se interesuje

95 za odnose izmeu posednika i seljaka. Zemljoposednici su se mnogo alili na beanje se ljaka koji su imali dugova prema svojim gospodarima i nisu mogli da ih isplate. Gonjenje begunaca stvaralo je mnoge tekoe, jer su seljaci prelazili od jednoga p osednika drugome, pa poto bi primili nove pozajmice za nastanjiva nje, ponovo bi pobegli; kada bi se uhvatio jedan takav begunac, bilo je teko proc eniti poverilaka prava raznih njegovih gospodara. Bilo je dakle nuno stvoriti prop ise o tome. Godunov, odgovarajui eljama zemljinih posednika, potpisao je godine 159 7 jedan ukaz kojim je odreeno da u roku od pet godina begunac moe biti silom vraen svome gospodaru. Pozniji ukazi zabranjuju veleposednicima da domamljuju sebi sel jake malih posednika. Sve ove mere dokazuju staranje Borisa Godunova da zati ti interese maloga i srednjeg plemstva obaveznog na vojnu slubu, koje mu moe b iti od koristi u sluaju sukoba sa uvek neprijateljski raspoloenim visokim plemstvo m. U Ugliu je stanovao sa svojom majkom Marijom Nagajom, poslednjom enom Ivana IV, kn ez Dmitrij. Poto car Fjodor nije imao dece, Dmitrij, njegov brat po ocu, bio je njegov jedini prirodni naslednik. Meutim, u maju 1591 godine, taj mlad i knez, kome je tek bilo osam godina, naen je zaklan u dvoritu gde ga je njegova d ojkinja ostavila da se igra sam. Njegova mati i njegovi ujaci optuie za to ubistvo

aka (sekretara) Bitjagovskog, koji je bio poslan iz Moskve u Ugli. Svet apue kako j e Bitjagovski to uinio po tajnom nareenju Borisa, koji je eleo da uklanjanjem Dmitr ija otvori sebi put ka prestolu. Istraga koja je zapoela pod upravom kneza Vasili ja ujskog zakljuila je da je kneevi sam sebi presekao grlo u nastupu padavice. Ali j avno miljenje ne veruje sudijama, te Borisa i dalje sumnjie za ubistvo. Dmitrijeva smrt imae velikog odjeka na sudbinu Borisa i same Rusije. Izbor Borisa Godunova. Januara 1598 godine Fjodor umire. Vlast prelazi na njegovu udovu Irenu, ali se ona uskoro odrie prestola i povlai u manastir. Potr ebno je dakle izabrati novoga cara. Boris ima najvie izgleda na uspeh, jer on stv arno upravlja zemljom ve vie od deset godina; njega podrava patrijarh Jov, koji mu duguje zahvalnost, a moe da rauna i na slubeno plemstvo. Ali se visoko plemstvo izj anjava protivu njega i istie druga imena. Najopasniji Borisov suparnik je bojar Fj odor Nikiti Romanov, veoma popularan u Moskvi i neak Anastasije, prve ene Ivana IV, te prema tome roak pokojnoga cara. Patrijarh Jov saziva Zemskij Sobor i predlae, bez ikakvog objanjenja, da se Boris izabere za cara Rusije. Svetenstvo i slubeno pl emstvo preovlaivalo je na toj skuptini, i bojari nisu mogli da im se usprotive, te je kruna ponuena Borisu, koji je nekoliko puta odbio da je primi, ali je naposle tku pristao. Kada je postao car, Boris je nastavio da upravlja zemljom mudro i sa iskrenom elj om da bude koristan svojoj otadbini. Budno je pazio da odri mir sa susednim zemlja ma, ali je u isti mah posvetio veliku panju prosveti i pokuao da alje mlade Ruse na nauke u inostranstvo; zaveo je red u sudstvu i interesovao se za s irotinju, a kada je jedanput nastupila nerodna godina i glad, naredio je da se g ladnima besplatno deli ito iz dravnih itnica i preduzima

96 velike javne radove da bi pomogao oskudnima. Ali, znajui da se plemstv o nikada nee pomiriti sa njegovim dolaskom na presto, njega poinje da obuzima nemi r i nepoverenje, te i pored svekolike svoje inteligencije i dobronamernosti, on se povodi za primerom Ivana IV. Moskvu preplavljuju njegovi pijuni. Lani m dostavama sleduju nemilosrdne kazne. Kao ujski za vreme Fjodorove vladavine, ta ko su sada Romanovi izgubili svaku mo; na jednu besmislenu dostavu oni su okrivlj eni za pokuaj trovanja cara i prognani u daleke pokrajine; Borisov suparnik pri i zboru cara, Fjodor Nikiti Romanov, primoran je da se zakalueri i prognan daleko na Sever, u Antonijevski manastir u Sijsku; ista sudbina nametnuta je i njegovoj en i. Ove mere ustvari samo raspiruju mrnju bojara na Borisa, i mnoge injenice ukazuju na to da upravo moskovski bojari, pod rukovoenjem Romanova, pripremaju p ut prvome samozvancu, tobonjem Dmitriju koji je bio uzrok Borisove propasti. Prvi samozvanac protivu Borisa. Godine 1603, u dvorcu kneza Adama Vinjevjeckog na jugozapadu Rusije, pojavljuje se jedan koji tvrdi da je sin Ivana IV, knez Dmit rij, umesto koga su u Ugliu ubice ubile neko drugo dete. Iz dvorca Vinjevjeckog on prelazi u Poljsku, u Sambor, Georgiju Mnjieku, i pretstavljen je kralju Sigmundu III. Iako poljski plemii sumnjaju u njegovo kneevsko poreklo, ipak se odluuju d a mu pomognu da svrgne Godunova; u sluaju uspeha, Georgij Mnjiek obeava da e mu dati za enu svoju ker Marinu; a kada je naposletku pristao da pree u katoliku ve ru, Sveta Stolica mu takoe daje svoju podrku. Kad je vest o pojavi Dmitrija (Demetrijusa) stigla u Moskvu, Borisa je to jako u zbudilo i on je izjavio bojarima: To je vae delo. Ne zna se ko je upravo taj lani Dm itrij; moskovska vlada trudi se svim silama da rairi tvrenje kako je on jedan pros t ak manastira udnova, koji je pobegao u Poljsku, a sluio kod Romanovih pre nego to je stupio u manastir. Ali nema nikakvih pouzdanih dokaza da je ovo tvrenje tano; m oe se samo rei da on nije bio obian varalica, nego da je i sam bio ubeen da je on kn ez Dmitrij, jer je bio vaspitan u tome uverenju. U jesen godine 1604, taj Dmitrij poao je na Moskvu na elu jedne vojske koju je sak upio. Potuen kod sela Dobrinii, nedaleko od Novgoroda-Sjeverskog, on pobee u Putivl

j, napustivi ostatke svoje vojske. Kozaci iz granine oblasti Putivlja i svakojake skitnice obrazovali su jednu narodnu vojsku da potpomognu njegov pothvat i zauze li grad Kromi, koji je Boris opseo. Ali opsadna vojska nema oduevljenja i uskoro poinje da se koleba; opsada se razvlai, i u aprilu 1605 godine car Boris umire iznenada, moda otrovan. Njegov mladi sin Fjodor stupa na presto, ali vojska koja opseda Kromi prilazi samozvancu, i za vreme jedne po bune u Moskvi Fjodor je ubijen. Bojari, koji su se posluili Dmitrijem samo da bi svrgnuli Godunove, priznaju ga z a cara, ali se spremaju da ga obore jo: odmah po njegovom dolasku

97 u Moskvu juna 1605 godine. Saznavi da Vasilij ujski podbunjuje gradsko stanovnitvo protivu njega, Dmitrij ga izdaje Zemskom Soboru koji ga osuuje na smrt. Osuenik je ve na gubilitu, kada jedan glasnik donosi pomilovanje od cara; iako izgnan u jedn u udaljenu oblast, on se ipak ne odrie svoje namere da Dmitrija svrgne s prestola . Ovaj svojom nemarnou sam ide na ruku rovarenju svojih protivnika. On izaziva uenje kod Moskovljana svojom ravnodunou prema drevnim obiajima; on ne posti, zanemaruje d vorski ceremonijal, te tako potvruje sumnje onih koji ga smatraju za varalicu. Os im toga, mnogi Poljaci koji su doli s njim ponaaju se kao gospodari u Moskvi, te o zlojeuju stanovnitvo svojom nabusitou. Najzad, kada je njegova verenica Marina Mnjiek stigla u Moskvu i u oekivanju venanja otsela u jednom manastiru gde on prireuje go zbe u njenu poast, skandal se pojaava; on dostie vrhunac kada je Marina, posle venan ja, ustanovila u samome dvoru jednu katoliku kapelu u kojoj su sluila dva katolika svetenika. Kada se Vasilij ujski vratio iz izgnanstva i poeo ponovo da snuje zaveru, video je da je moskovsko stanovnitvo naklonjeno njegovim plano vima; on se obraa verskom i nacionalnom oseanju naroda da bi ga pobudio da svrgne samozvanca, slugu Poljske i opasnog jeretika. Dmitrij, uvek bezbrian, ne poklanja nimalo panje prianjima koja mu dolaze do uiju i ne preduzima nikakve mere predostr onosti. Izbor Vasilija ujskog. U noi izmeu 16/26 i 17/27 maja 1606 godine pobuna izbija, sa mozvanac je ubijen, a Marina i njen otac baeni su u tamnicu. 19/29 maja Vasilij ujski okuplja na Crvenom Trgu narod koji ga proglaava za cara. No ipak je on morao da se pismeno obavee prema bojarima da nee izrei nijednu smrtnu presudu, osudu ili kaznu progonstva pre nego to ispita svaku krivicu zajedno s a bojarima, i da nee uzapivati imanja pogubljenih ili prognanih. To je prv i pokuaj da se ogranii careva apsolutna vlast; bojari hoe da onemogue povratak teror a od kojega su patili za vladavine Ivana IV i Borisa Godunova. 2. SOCIJALNI NEMIRI NARODNE RULJE Bolotnjikovljeva buna. Stupanje na presto ujskoga obeleava kraj politikih borbi meu bojarima stupanje na pozornicu drugih drutvenih stalea. Avantura prvoga samozvanca uskomeala je seljake i sebre u Jugozapadnoj Rusiji, k od kojih se ispoljava sve jaa prevratnika tenja. Kada je knez ahovski (vojvoda Putiv lja) proturio glas kako je Dmitrij pobegao iz Moskve i kako se priprema da ponov o osvoji presto, oni su udno doekali tu vest i poeli se spremati da pou na Moskvu. I zabrali su sebi za vou nekog Bolotnjikova, sebra kneza Teljatevskog, koji je imao mnogo avantura u svome ivotu, bio zarobljenik u Turskoj, boravio u Poljskoj i It aliji, i koji je zbog svojih osobina bio pogodan za vou ustanikih eta. Dok je njihova vojska ila ka Moskvi, braa Ljapunov, zemljoposednici iz oblasti Rja zanja, organizovali su ustanak protivu ujskoga i njegove bojarske

98 vlade, i pridobili pokrajinsko plemstvo. Oni isprva ele da rade sporazumno sa Bol otnjikovom, i te dve vojske sastale su se pred Moskvom. Ali uskoro potom plemiska vojska Ljapunovih odbija da ide sa Bolotnjikovom, jer ovaj u svojim proglasima

poziva seljake i sebre na socijalnu revoluciju i istrebljenje bojara i plemia; Lj apunovi tada prilaze ujskom. Bolotnjikov otstupa do Tule, gde ga trupe ujskoga pri moravaju da se preda bez ikakvih uslova. Prognan nekuda na Sever, on je verovatn o umoren po nareenju ujskoga, koji misli da je okonao nerede. Buna drugoga samozvanca ili Tuinskog Razbojnika. Uskoro se u Starodubu Sjeverskom pojavljuje jedan novi samozvanac koji takoe tvrdi za sebe da je on knez Dmitrij. Bio je neznana porekla i nimalo nije liio na prvoga samozvanca; bio je to pravi avanturista. Pod svoje zastave okupio je ostatke Bolotnjikove vojske, mnoge u stanike iz najniih drutvenih slojeva, mnoge odrede kozaka, kao i Litvanaca i Poljaka. U leto 1608 godine, on je doao do sela Tuina blizu Moskve, podigao tu utvren logor i zaposeo sve puteve oko Moskve koju je poeo da opkoljava, do k su njegove ete pljakale okolinu. Tome Tuinskom Razbojniku, kako su ga prozvali, p oeli su da prilaze bez obzira kome su drutvenom staleu pripadali svi oni koji su bi li nezadovoljni vladavinom ujskoga. Njegov logor je veoma arolik; u njemu se nalaz i i Filaret (Fjodor Romanov) koga je oslobodio prvi samozvanac i koji je bio nai menovan za mitropolita Rostova i Rjazanja, a sada je u Tuinu uzdignut na dostojan stvo patrijarha. Tuinski Razbojnik iskoriuje i to to je Marina pala u njegove ruke. Georgij Mnjiek, kome je ujski u zamenu za ruske zarobljenike povratio sl obodu, odveo je svoju ker u Tuino pa ju je i pored svog njenog opiranja prodao sam ozvancu. Priznavi da je Tuinski Razbojnik zaista njen mu, Marina je potvrdila samoz vanevo tvrenje; to je bio dokaz da je on doista vladao u Moskvi i da je on ranije bio pozdravljen kao pravi Dmitrij. Nasilja tuinskih razbojnika, koji su pustoili i ubijali po okolini, postala su nei zdriva za mirno stanovnitvo. Jedna od njihovih rulja, koju su predvodili Lisovski i Sapjeha, opsaivala je punih esnaest meseci manastir Trojicu- Sergijevo, no on se zahvaljujui svojim bedemima hrabro odupirao i nije se predao. Naposletku je ujski poslao Mihaila Skopin-ujskoga da u Novgorodu pregovara sa vedskom od koje je traio pomo. vedska je pristala da poalje jedan vojni odred pod zapovednitvom De la Gardij e, ali je zadrala pravo da u naknadu za tu uslugu ponovo zauzme gradove Ivangorod , Jam, Koporje, Orjeek i Korelu. Ali ujski dobiva neoekivanu pomo s druge strane. Za vladavine Ivana IV Englezi su ispitali Belo More sve do utoke severne Dvine, do bili znatne povlastice od cara i poeli da poseuju rusku obalu, dok su ruski trgovc i nagomilavali na renim utokama robu dovezenu iz svih krajeva Moskovije. Veoma iv trgovaki promet doprineo je ekonomskom uzdizanju Severne Rusije, a naroito gradova Vologde, Ustjuga, Holmogorija itd. Kada su tuinski odredi prodrli u ovu oblas t i pokuali da zaplene robu ruskih trgovaca koji su se

99 sputali niz severnu Dvinu, naili su na odluan otpor i odbijeni su pre nego to su mog li da dou do svoga cilja. Njihov napad uzbunio je itavu Severnu Rusiju. Gradske i seoske optine (mirovi) odmah su se dale na posao, nainile meusobni savez , prikupile novac to su ga dobrovoljno prilagale optinske zajednice, stvorile na rodnu vojsku i ponudile ujskome da mu pomognu da uspostavi red. Zahvaljujui nj ihovoj saradnji, Moskva je osloboena opsade; samozvanac je pobegao iz Tuina u Kalu gu, gde je poeo da prikuplja nove pristalice. Marina je pola za njim na konju, pre obuena kao husar, ali ju je na putu zaustavio ataman Zarucki, i ona mu je postala nalonica. 3. TUINSKO MEANJE I NARODNO BUENJE Gospodarenje Poljaka i pad Vasilija ujskog. Meanje vedske u Rusiju potstaklo je njenu suparnicu Poljsku da joj podraava. U saglasnosti sa Dijetom, kralj Poljske Sigmund opseo je Smolensk godine 1609 u jesen. To je znak za rasturanje logora Tuinskog Razbojnika: jedan deo Poljaka naputa ga i prilazi S igmundovoj vojsci; a Rusi, sa Filaretom i bojarom Saltikovom na elu ostavljaju ga i nude krunu Rusije Sigmundovom sinu knezu Ladislavu, ako pristane na uslove ko je mu sastavlja Saltikov: obaveza da ne dira u prava pravoslavne crkve i da vlad a Rusijom u punoj saglasnosti sa bojarskom Dumom i Zemskim Soborom. Sigmund pristaje. Ostaje jo da se svrgne s prestola Vasilij ujski. Hetman olkijevski ide na Moskvu s

poljskom vojskom. ujski mu suprotstavlja svoju vojsku uveanu pomonim vedskim odredom De la Gardije; na nesreu, zbog iznenadne smrti na jednoj gozbi Mihaila Skopin-ujs koga svet je poverovao da je on otrovan toga darovitog oveka koji je tr ebalo da njom komanduje, prelo je zapovednitvo u ruke brata Vasilija ujs kog, Dmitrija, koji nema ni pojma o ratnoj vetini. Blizu sela Kluina, nedaleko od Gatska, olkijevski je ostao potpuni pobedilac. Dok se De la Gardija povlai ka Novg orodu i poseda itavu njegovu oblast, on se pribliava Moskvi. Tuinski Razbojnik, nap ustivi Kalugu, napreduje takoe ka Moskvi. U tome trenutku Ljapunov organiz uje bunu protivu Vasilija ujskog, koji je svrgnut s prestola u maju 1610 godine i primoran da se zakalueri. Ljapunov, koji odlino ume da priprema dravne udare, nema nijednoga kandidata koga bi mogao da predloi za presto. Bojarska Duma stupa u pregovore sa olkij evskim, i u saglasnosti sa Soborom koji je urno sazvan u Moskvi, pridruuje se odlu ci Rusa iz Tuina; oni dakle nude presto Rusije knezu Ladislavu, pod uslovom da pr ee u pravoslavnu veru i da primi obaveze koje mu je predloio Saltikov, a koje su moskovski bojari donekle izmenili. olkijevski pristaje u ime k ralja Sigmunda na sve uslove, potiskuje od Moskve Tuinskog Razbojnika, koga malo kasnije ubija jedan Tatarin, uvodi poljsku posadu u tvravu Kremlj i alje ujskoga u Poljsku. Moskovljani alju Sigmundu, koji je pred bedemima Smolenska, jedno izasla nstvo pod vostvom Filareta i

10 0 kneza Golicina da potpie ugovor zakljuen sa olkijevskim; ali Sigmund, koji je eleo d a njega imenuju za cara, kad nije uspeo da primora izaslanike da izmene ugovor, uhapsi ih i posla u Poljsku kao zarobljenike. Za to vreme Moskvom i dalje upravl ja stareina poljskog garnizona i nekolicina nekadanjih pristalica Tuinskoga Razboj nika, bojar Saltikov i trgovac Andronov koje je poslao Sigmund. Ali rovarenja Si gmundova, koji tei da naprosto osvoji Moskvu, prekinula su sporazum zakljuen sa La dislavom. Ujedinjenje protivu tuinaca i osloboenje Moskve. Pred poljskom opasnou, sve stranke i sve suparnike grupe ujedinie se da oslobode Moskvu i rusku teritoriju od osvajaa, ali e to ujedinjavanje ii teko i veoma sporo. Poetkom 1610 godine patrijarh Hermogen alje poslanice u kojima poziva Ruse da pomo gnu svojoj otadbini. Poljaci su ga bacili u tamnicu, gde je i podlegao muenjima. Posle toga se misao o osloboenju Moskve iri sve vie. Obrazuje se narodna vojska sas tavljena od plemia kojima se na elo stavlja ponovo Prokop Ljapunov, od kozaka, sel jaka i sebara pod komandom kneza Trubeckog, koji je sluio u Tuinu, i kozakog a tamana Zaruckog. U prolee godine 1611 ta narodna vojska opkolila je Moskvu. Da bi se meu saveznicima izbegao rascep kao to je bio onaj koji je nekada razdvoj io Bolotnjikova i Ljapunova, stavljeno je u dunost jednome Zemskom Soboru da upra vlja narodnom vojskom i poverena izvrna vlast jednom triumviratu u kome su bili L japunov, Trubeckoj i Zarucki. No i pored svega toga, plemii i kozaci zazi ru jedni od drugih, a Poljaci, opsednuti u Kremlju, potpiruju tu raspru irei meu Rusima lana pisma. Ubistvo to su ga kozaci izvrili nad Ljapunovom dokonava propas t toga pokuaja izazivajui odlazak plemia. Izgleda da je Moskovska drava propala. Pol jaci su gospodari Moskve. Svekoliko stanovnitvo pati zbog graanskog rata. itave pok rajine poinju da se odvajaju od narodne teritorije: veani posedaju oblast Novgoroda ; Sigmund zauzima Smolensk; Englezi pripremaju plan da prisvoje celu obalu Leden oga Okeana. Ali, ba tada se javlja ponovno buenje nacionalne svesti, jae nego ikad. Manastir Trojica-Sergijevo upuuje na sve strane pozive narodu da se ujedini radi spasenja otadbine. Varoi veaju i stupaju u meusobnu vezu. Tada zemskij starosta (iza brani pretsednik) Ninjeg Novgoroda, Kozma Minin-Suhoruk, otpoinje da sakuplja jedn u novu narodnu vojsku. To je ovek u kome je sjedinjeno politiko oduevljenje sa izva nredno praktinim duhom. Na njegovo zauzimanje stanovnici Ninjeg Novgoroda odluuju d a stvore potrebna novana sredstva za obrazovanje narodne vojske i nude zapovednitv o nad njim knezu Poarskom koji se na svome imanju, nedaleko od njihovoga grada, o

poravlja od rana zadobijenih kod Moskve kada se borio u vojsci Ljapunova. Za vre me zime 16111612 godine narodna vojska se poveava odredima plemia koji su doli iz mnogih voj nih okruga. U prolee 1612 godine velika Poarskova vojska kree se, ne na Moskvu, neg o na Jaroslavlj, gde se zadrava dosta dugo. Poarski smatra

10 1 da treba najpre uspostaviti red u zemlji, pa e posle toga osloboenje Moskve ii lako . Jedan Zemski Sobor okuplja u Jaroslavlju izaslanike veeg broja gradova i briljiv o radi na unutranjoj organizaciji drave. Poarski pomilja da izvri izbor novoga cara u Jaroslavlju, no u tom doznaje da se jedna nova poljska vojska, pod zapovednitvom hetmana Hotkijevia, pribliuje Moskvi, te on odluuje da pohita prestonici. Kada se njegova vojska pribliila, izbijaju raspre meu kozacima koji su bili ostali pred Moskvom posle rasturanja prve vojske. Uopte uzev, oni doekuju Poarskoga nepov erljivo i neprijateljski, jer se seaju svojih sukoba sa Ljapunovom; oni ak odailju ubice u Jaroslavlj da ga ubiju. Jedan deo tih kozaka, pod vostvom Zaruckoga, naput a moskovski logor i odlazi u Astrahanj. Drugi, verni knezu Trubeckom, ostaju pre d Moskvom. U avgustu 1612 godine Poarski se pojavljuje pred gradom i ulogoruje se podalje od kozaka. U zajamno nepoverenje spreava plemie i kozake da rade dogovorno. Dolazi i Hotkijevi. Zapoinje borba izmeu Poljaka i odreda to ga je Poarski poslao njima u susret. Kako k ozaci nee da se umeaju, Avram Paljicin, ekonom manastira Trojice-Sergijevo, obraa i m se jednim vatrenim govorom; tada oni jure u borbu; Hotkijevi, potisnut, mor a da se odrekne namere da pomogne Poljacima opsednutim u Kremlju. Posle toga u speha odnosi izmeu plemia i kozaka postaju srdaniji; opsada je organizovana s lono, te se Poarski i Trubeckoj sastaju svakoga dana da se posavetuju i izdadu zapovesti za sutradan. Poljaci opsednuti u Kremlju pate strahovito; usled nedos tatka hrane ljudi umiru od gladi; njihov otpor blii se kraju. U oktobru kozaci za uzimaju na juri Kitaj- Gorod (utvreni kvart blizu Kremlja). Odmah zatim opsaeni o tvaraju vrata Kremlja i predaju se. Izbor Mihaila Romanova. Odmah zatim Poarski i Trubeckoj sazivaju Zemski Sobor rad i biranja novoga cara. Sobor, okupljen u Moskvi januara 1613 godine, imao je pred sobom mnoge kandidate. Ali on veoma mudro reava najpre da se utvrde prethodni uslovi kojima oni moraju da odgovaraju, to e omoguiti da se smanji njihov broj. On najpre odbacuje sve tuince (Ladislava, vedskog kneza Filipa i tatarske kneeve), jer hoe da car bude Rus. Potom utvruje da treba izabrati oveka koji je uvek bio izvan stranakih borbi, te je i na taj nain udaljio nekoliko kandidata. Odredi kozaka koji su jo logorovali pred Moskvom predlau kao kandidata sina Zaruc koga i Marine to bi povuklo za sobom diktaturu Zaruckoga i kozaka , ali je sabor o dluno odbio tu ponudu. Da bi se izbegli novi nemiri, potrebno je bilo nai kandidat a koga bi mogao da primi i Sobor i kozaci. Ta potreba je i obezbedila kandidatur u mladoga Mihaila Fjodorovia Romanova. Zbog svoje mladosti on nije mogao da uestvu je u dotadanjim nemirima, te je ispunjavao uslov to ga je postavio Zemskij Sobor; ali zato to je bio sin Fjodora Nikitia Romanova, kasnijeg Filareta, njegova kandi datura godila je plemiima i kozacima: plemii su cenili njegovo srodstvo sa Rjuriko vom dinastijom (Ivan IV oenio se Anastasijom Romanov), a kozaci su u njemu videli naroito sina Tuinskoga patrijarha.

10 2 Na dan 21 februara/3 marta 1613 godine, Mihail Fjodorovi Romanov izabran je za ca ra, te je ovaj izbor zakonitim putem okonao Doba Nemira. Onovremeni dokumenti tvr de da je on pismeno pristao na uslove sline onima koji su bili postavljeni caru B orisu ujskom; ali taj postupak u svakom sluaju nije dokazan.

10 3 V I . P R V I R O M A N O V I : O D M I H A I L A D O P E T R A V E L I K O G

Opta obeleja XVII veka. XVII ve smatra se obino kao razdoblje kada se ruski nacional ni tip potpuno razvio i kada su se uobliili nain ivota, obiaji, politiko i drutveno ur eenje, narodni duh i posebno ruska umetnost. Po tvrenju oboavalaca stare Rusije, pr ethodno stolee bilo je samo njegova priprema, dok bi naredno doba, doba Petra Vel ikog ili doba Petrograda, znailo opadanje nacionalnoga tipa; oni su skloni da u r eformama Petra Velikog vide nekakvo izdajstvo u odnosu na taj tip i kao neki ras kid sa ruskim narodom, koji ga je verno uvao. Tano je da XVII vek prua jedan odreeni tip kulture i da je taj tip posled ica pobede ruskoga nacionalizma nad opozicionim i kritikim elementima, i to posle borbe koja je otpoela kako smo videli u XVI veku. Iako se XVII vek istie izvesnom uravnoteenou koja nastaje posle te borbe, ipak bi bilo sasvim pogreno zamiljati rusk i tip iz XVII veka kao neto ustaljeno, vrsto i trajno, neto to je utisnulo u rusku d uu njeno konano obeleje i stvorilo nacionalni duh. Uistini ta uravnoteenost je samo prividna i nepostojana. Istoriski razvoj koji ju je i stvorio ne samo d a se nije zaustavio, ve je i dalje napredovao, i pobedom opozicije nad narodnom t radicijom uspeo i da je uniti. Ako bi se u itavoj ruskoj istoriji posmatrala samo dva uzastopna momenta, XVII vek i reforme Petra Velikog, moglo bi se doista pomisliti da je slepo podraavanje Evrope zamenilo narodnu kul turu. Ali ako se istoriski razvitak Rusije posmatra u celini, videe se da narodna kultura ne dosee svoj vrhunac u XVII veku, nego da se ona naprotiv poinje tada tek da stvara. Slepo podraavanje Zapadu samo je jedan prelaz ka novom p rocvatu, obimnijem i sjajnijem, narodne kulture. XVII vek ne moe da se odvoji ni od prethodnoga ni od potonjega doba. On je nastavak i posledica prolosti, kaogod t o je i priprema za budunost. On je sutastveno prelazno doba, doba koje priprema, i to brzo, podlogu za reforme Petra Velikog. Razume se da XVII vek ima i svojih posebnih obeleja; ali ta obeleja su posledica i stovremenoga dejstva nekolikih istoriskih struja koje nisu njegova svojstvenost i koje idu od XVI do XVIII veka. Dva takva obeleja su naroito karakteristina. U materijalnom pogledu zapaa se brz razvitak drave, i on i dalje ide ispred razvoj a narodne ekonomije. Umnoavanje dravnih potreba, nesrazmerno u odnosu na narodne m ogunosti, imalo je za posledicu kao i u poslednjem periodu Rimskoga carstva da si lom privee itavo stanovnitvo za odreene poslove, te da se primora na tano vrenje dunos i prema dravi. Ovaj interesantan dravni socijalizam je posebna odlika sredine XVII veka. On se nije mogao pojaviti ranije, jer drava jo nije bila dovoljno snana da m oe da privee ceo narod za poslove koje bi ona nadgledala, a nije mogao da traje i kasnije jer je

10 4 usled sve veeg napretka zemlje prestao da bude neophodan za odravanje dra ve. U duhovnom pogledu bila je to borba izmeu narodnih tradicija i tuinskih pozajmica. Istina, ova borba je oduvek postojala, i pre XVII veka kao i posle nj ega, ali je ranije zapadnjaki uticaj bio odve slab i narodna tradicija bez zaetaka kulture; poznije, naprotiv, za vreme Petra Velikog, tuinski uticaj posta je i suvie jak da bi mu se zaeci prave narodne kulture, tada jo slabi, mogli odupre ti. Stvarna odlika XVII veka jeste naglo jaanje zapadnjakih uticaja, koji ipak ne moe potpuno da preovlada, kao i izvesna ivotna snaga koju ispoljava narodna kultur a, a tako isto i njena stvaralaka mo koju nadmonost evropske kulture nije jo imala v remena da ugui. Samo u tome smislu moe se govoriti o narodnom stilu to ga je XVII v ek mogao da stvori, da je Rusija ivela potpuno odvojena od prosveenijih naroda; al i odnosi sa inozemstvom pretstavljaju bitnu odliku XVII veka, koja objanjava isto tako preobraaje materijalnoga ivota kao i brz duhovni razvitak Rusije. Ovi preobr aaji, istina, vre se naroito u viim drutvenim redovima, dostupnijim tuinskom uticaju. Zbog toga u materijalnom kao i u duhovnom ivotu nastupa ve u XVII veku rascep izmeu

narodnih masa i onoga dela upravljakoga stalea koji je najblii politikom sreditu. Pr irodno je to su u takvim okolnostima vii drutveni redovi bili nosioci zapadnjakog ut icaja, dok su narodne mase uvale staru narodnu tradiciju. Ali kako je ova tradici ja imala u sebi veoma malo klica kulture, ne moe se tvrditi da je rascep potekao zbog toga to je narod hteo da brani narodnu kulturu od podraavalaca Evrope. Naprot iv, ba u istoj sredini, skoro jedino ogranienoj na carski dvor i one koji su tamo imali pristupa, razvile su se suprotne klice i narodne kulture i zapadnjake obra zovanosti; to se tie narodne mase, ona je ostala potpuno strana i novim t enjama kao i pojavama narodne kulture i narodnoga duha. 1. MIHAIL FJODOROVI (16131645) Okonanje Doba Nemira. Zemski Sobor izabrao je Mihaila Fjodorovia donekle i zbog to ga to usled njegove mladosti i dobre naravi njegova lina delatnost nije mogla da b ude mnogo opasna za one koji su tada bili na vlasti. Zato su est prvih godina nje gove vladavine protekle pod njihovim uticajem. Pre svega bilo je potrebno suzbij ati unutranje i spoljne opasnosti koje su nadivele Doba Nemira. Najpre je uloen sav napor da se uspostavi red i mir u zemlji. Iz Astrahanja gde se bio uvrstio, Zaru cki pokuava da dobije pomo od persiskog aha sa namerom da na donjoj Volgi zasnuje s voju dravu koja ne bi zavisila od Moskve. Trebalo je osujetiti njegove namere. Je dna vojska primorava ga da bei iz Astrahanja na reku Jaik, sadanji Ural, gde ga j e potukla i odatle dovela zajedno s njegovom porodicom kao zarobljenika u Moskvu . On i njegov sin pogubljeni su, a Marina zavrava u tamnici svoj burni ivot. No i posle smrti Zaruckoga ostale su rulje kozaka i Poljaka koje su pustoile zemlju i nisu davale mira

10 5 stanovnitvu. Lisovski, jedan od vojnih stareina Tuina, inio je najvea zla; na elu jaki h odreda krstario je zemljom i pljakao gradove i sela. Dugo vremena su ga careve vojvode progonile bez ikakva uspeha; on naposletku umire, a njegove ete se rastur aju. I mnogi drugi pustolovi iskoriuju to neredovno stanje; godine 1614 mnoge rulje pobunjenih kozaka, pod vostvom atamana Balovenja, pribliuju se Mo skvi; potrebno je suprotstaviti im itavu jednu vojsku pod zapovednitvom Likov-Obol enskoga koja ih je porazila i zarobila Balovenja. No radei i dalje na unutranjem smirivanju, dravna uprava se starala i o spoljnoj od brani. Ona je silom isterala veane iz oblasti Novgoroda koju su oni bili poseli za vreme nemira; iz toga se izrodio rat, i vedski kralj opseo je Pskov. Godine 1617 , posredovanjem pretstavnika Holandije i Engleske (Dona Merika), mir je potpisan u Stolbovu; Novgorod je vraen Moskvi, ali je vedska zadrala obalu Finskoga Zaliva, Narve i Korele. Posle toga trebalo je suzbijati poljsku opasnost, jer se Ladisla v nije odrekao svojih pretenzija na presto Rusije, te 1618 godine stie s vojskom pod bedeme Moskve. Poljska najezda je zaustavljena, i u Deulinu, blizu manastira Trojica - Sergijevo potpisano je primirje izmeu Rusije i Poljske koje e trajati et rnaest i po godina (1618). Odredbe ovoga primirja dokazuju da je moskovska vlada pre svega elela da oslobodi Filareta, carevoga oca, koji je bio zasunjen u Poljsk oj; i zaista, ona nije traila ni da joj se vrati Smolensk, ni da se Ladislav form alno odrekne ruskoga prestola. Filaretova vladavina. Odmah po povratku iz Poljske Filaret je proglaen z a patrijarha i dobio je, isto kao i car, naziv velikog vladara. Taj ovek jake volje , odluan i odvaan, usredsredio je stvarno svu vlast u svoje ruke. On se najpre stara da oeni cara, iju su prvu verenicu, Mariju Hlapov, Saltikovi sv ojim spletkama bili proglasili za neizleivo bolesnu i prognali u Tobolsk. Poto se najpre obraao uzastopce i uzaludno danskom i vedskom dvoru, on je vratio mladu Hla povu, kaznio i prognao u Sibir Saltikove i naposletku oenio Mihaila Evdokijom Str enjevom, erkom jednog skromnog plemia. Potom je itavim nizom vojnih, finansiskih, ad ministrativnih i verskih reformi nastavio da razvija unutranju organizaciju. Ne s amo da nije izbegao ugledanje na tuinu, nego je odluno poao putem koji e odvesti Rus

iju ka reformama Petra Velikog. On je lino, sve do svoje smrti 1633 godine, uprav ljao spoljnom politikom Rusije, Godine 1621, kada su na Poljsku napali u isti ma h i Turska i vedska, on je hteo da iskoristi tu priliku te da dobije ispravku nep ovoljnih odredaba ugovara o primirju zakljuenog u Deulinu; ali vojne pripreme, ko je je i Zemski Sobor bio odobrio, nisu jo bile ni zavrene, a horde sultana Osmana zaustavio je Hotkijevi kod Hotina, te je sultan morao da potpie sraman mir. Ponovn a zgodna prilika javila se tek deset godina kasnije, prilikom bolesti i smrti kr alja Sigmunda III (1632). Zemski Sobor, sazvan ponovo, odobrio je vladi potrebna sredstva za voenje rata, te su vojvode ein i Ismailov dobili zadatak da sa vojsko m od 32.000 ljudi i 158 topova povrate gradove koje je Poljska bila zauzela. No kako se ova vojska zadrala punih osam meseci zbog

10 6 opsade Smolenska, Ladislav IV, koji je tek bio izabran za kralja, doao je u pomo o psaenima. On je opkolio eina u njegovom logoru i primorao ga da se preda zajedno s orujem i topovima, posle opsade od etiri meseca (1634). Car je morao da se konano odrekne svakoga prava na Livoniju, Estoniju i Kurlandiju, i da plati ottetu od 20 0.000 rubalja. U naknadu za to, Poljaci su se odrekli carske titule koju je Ladi slav dotada nosio, ali nisu pristali da priznadu Mihailu naziv samodrca svih ruski h zemalja, jer je jo uvek jedan veliki deo Rusije potpadao pod Poljsku. Zemski Sob or je potvrdio ovaj mir. Kraj vladavine i pitanje Azova. Posle Filaterove smrti, sukobi izmeu kozaka i Tur aka (1637 i 1642) potstiu Ruse da obrate panju na Crno More. Upadi kozaka u Tursku bili su esti. Ve godine 1630 oni su razorili Koniju, napali Sinop i opustoili itavu obalu Anatolije. Godine 1637 donski kozaci pripremili su uz pripomo dnjeparskih kozaka ratni pohod na tursku tvravu Azov koja im je spreavala pristup ka Crnom Mor u. Usput su ubili turskog izaslanika, zauzeli tvravu juriem i poklali sve musliman sko stanovnitvo. O tome svom podvigu obavestili su Moskvu, ali je car pohitao da poalje sultanu jedno pismo u kome se izvinjava i odbija od sebe svaku odgovornost za nezakonite postupke skitnikih razbojnika. Onesposobljeni usled rata sa Persijom i smrti Murata IV, Turci su ostavili Azov punih pet godina kozacima. Ali godine 1641 sultan Ibrahim I posla vojsku od 240.000 ljudi da preotme tu tvravu; 10.000 kozaka, zatvoreni u Azovu, odbijaju preko dvadeset turskih napada, primoravaju neprijatelja da digne opsadu, nanose mu teke gubitke i nude Azov caru. Ovoga puta car alje kozacima 5.000 rubalja na poklon i saziva Zemski Sobor da vidi da li bi Rusija ako bi prihvatila tu ponudu bila sposobna da brani Azov. Razni drutveni stalei iznose odvojeno svoje miljenje i ne uspevaju da se sloe; plemii i trgovci prebacuju jedni na druge dunost odbrane Azova. Svi se jedino slono ale n a zajednikog neprijatelja, na birokratiju i nepravedne sudije koji ih upropauju svojom nepravinou i sporou svojih procedura vie nego turski i krimski nevernici. No ba tada arta 1642) jedan turski izaslanik donosi u Moskvu ulimatum; s druge strane molda vski gospodar Vasilije Lupul potsea cara na uobiajenu nestalnost kozaka i obavetava ga da mu sultan preti najezdom i sprema se da izvri pokolj itavog hrianskog stanovn itva u Turskoj, ako Rusi zadre Azov. Osim toga, jedna anketa na licu mesta pokazuj e da su utvrenja Azova toliko poruena, da bi trebalo ogromno mnogo novaca da se on a oprave. Iz svih ovih razloga car nareuje kozacima da napuste Azov; oni se pokor avaju, ali ostavljaju za sobom samo gomilu ruevina. Ovaj sluaj dokazuje da Rusija tada jo nije bila sposobna da osvoji obale Crnoga Mora, i ona je jo dugo ostala ne mona za taj podvig, sve dok nije naselila stepu koja razdvaja more od nas tanjenih pokrajina Srednje Rusije. Te iste 1642 godine Mihail alje jedno izaslanstvo da ponudi ruku njegove keri Ire ne danskom princu Valdemaru, sinu Hristijana IV. Posle dugoga

10 7

oklevanja Hristijan pristade da poalje svoga sina u Moskvu, no pod uslovom da se princu dopusti da ostane u svojoj veri. Valdemar dolazi u Moskvu 164 4 godine, ali se od njega trai da ponovnim krtenjem pree u pravoslavnu veru. Iz to ga nastaju mnoge verske rasprave, a takoe i pokuaji verenikovi da pobegn e, jer ga otac poziva natrag. Pa ipak, tek posle Mihailove smrti moe Valdemar, ko ga su u Moskvi drali u pravom suanjstvu, da se vrati u svoju zemlju. Tuga koju je caru priinio ovaj neuspeh, kao i smrt njegove dvojice starijih sinov a, podriva njegovo zdravlje. Njegovi lekari smatraju da je on premnogo plakao, t e su mu se suze nagomilale u unutranjim organima i suvie rashladile krv; on umire u julu 1645 godine, verovatno od vodene bolesti. Na samrtnikoj postelji on odreuje sebi za naslednika, pred patrijarhom i lanovima svoje porodice, svoga sina Aleks eja, kome je tada bilo esnaest godina, i poverava starateljstvo nad mladim car em bojaru Borisu Ivanoviu Morozovu preporuujui mu da uva kneevia kao zenicu u oku. Uloga Zemskog Sobora za Mihailove vladavine. Najkarakteristinija crta Mihailove v ladavine jeste otsustvo svake line opozicije protivu cara, iako su socijalne razm irice kao to smo videli prilikom Zemskoga Sobora godine 1642 bile prilino ive. Setimo se samo okolnosti u kojima je car preuzeo vlast, njegovog ustezanja da primi presto i jednodunih uveravanja o usrdnoj saradnji koja su mu tada davana. Vano je napomenuti i to da je vlada uvek pozivala pretstavnike zemlj e okupljene u Zemskom Soboru da uestvuju u donoenju svih vanijih politikih odluka. Z emski Sobor, koji je postao izborno telo za Doba Nemira, sastavljen je od lanova bojarske Dume i Saveta crkvenih velikodostojnika, od izabranih pretstavnika slube noga plemstva, od posadskih, a ponekad ak i od seljaka, kao prilikom skuptine za i zbor cara godine 1613, i on je za vreme prvih Romanova delao kao izabrana pretst avnika skuptina. Posle godine 1621 sazivan je svega tri puta, i to u velikim razma cima, godine 1632, 1637 i 1642; ali za prvih devet godina vladavine okupljao se redovno, zasedavao skoro neprekidno i mnogo uveao svoju ulogu. Dok je ranije bio samo savetodavni or gan, sada je u preduzimanju upravnih mera uzeo tolikoga uea, da je stvarno delio vl ast sa carem. Poto je izabrao cara, on sada odluuje o ratu i miru, on odobrava nov e finansiske mere i poveavanje poreza. Ne samo da on daje svoje miljenje caru, neg o sa istim pravom kao i on diktuje svoju volju celoj zemlji. Za najvanije poslove njegovi ukazi se objavljuju u isti mah kada i carevi. Pri vanim misijama koje se odnose na dravne poslove, njegov pretstavnik prati carevog inovnika. Ova saradnja je za vladu najbolji nain da ojaa centralnu vlast u oima stanovnitva i da povea ugle d svim merama koje je primorana da preduzme kako bi se popunila dravna blagajna i spranjena za Doba Nemira. Zemski Sobor postao je pretstavnik naroito srednjih stalea, koji u to vreme poinju da igraju veoma vanu ulogu u drutvenom i politikom ivotu. Nekadanja kneevska aristokr atija i bojari gube skoro svu svoju mo. Nasilnike vladavine Vasilija III, Ivana IV i Godunova su ih desetkovale i rastrojile.

10 8 Oduzimanje zemlje u korist drave to ga je vrio Ivan IV unitilo je njihove velike pos ede i njihovu mo liilo ekonomske osnove. Najzad, u meteima za Doba Nemira oni su iz gubili skoro i poslednju svoju vanost koja je prela na slubeno plemstvo i na gradsk i trgovaki stale, na ta dva oslonca zemaljske ekonomske i vojne snage. Ta dva stal ea igraju glavnu ulogu u Zemskim Soborima u poetku XVII veka. Oni se trude da uspo stave red i mir u zemlji; oni pristaju i na novane rtve da bi se uveala finansiska sredstva drave; ali, oni u isti mah. trae da se zadovolje najpree potrebe njihovoga stalea. Plemii trae uvrivanje sebarstva i potpunu zabranu premetanja seljaka. Varoan rieljkuju monopol trgovine i zanatstva i ponitenje povlastica koje su raniji vlada ri dali tuinskim trgovcima. Politika nove dinastije starae se da zadovolji sve te zahteve.

2. ALEKSEJ MIHAILOVI (16451676)

Narodne bune 16481649 godine u Moskvi, Pskovu i Novgorodu. Iako predanje kae da je Mihailova vlast bila ograniena jednom izrinom obavezom prema bojarima (ili verova tnije prema pretstavnicima cele zemlje), moe se pouzdano tvrditi da Aleksej nije ni kada primio na sebe takvu obavezu, to dokazuje da je mo nove dinastije bila ve vrsto zasnovana. Pa ipak je Aleksejev staralac, Morozov, smatrao za potre bno da Sobor potvrdi izbor njegovoga tienika. No i pored te potvrde, njegova vlada vina obeleena je narodnim bunama. Jamano da je sama narav careva, koji je bio blag i neodluan, nesposoban da se bori sa dvorskim spletkarenjem i samovoljom svoje o koline, bio jedan od uzroka tih pobuna; ali su one naroito posledica teine novoga reima i drutvenih trvenja koja su ve bila osetna pri kraju prethodne vladavine, a s ada se pojaala i otvoreno ispoljavala; pritisak novih nameta i samovolja birokrat ije, koja iskoriuje svoju neogranienu mo da gazi ne prava stanovnika jer ta prava i ne postoje , ve njihove ivotne interese, oseaju se jo mnogo jae za vre e Aleksejeve vladavine. U poetku njegove vladavine zemljom upravlja sebini i grabljivi Morozov i prenosi s voje mane i na svoje potinjene. Njegov uticaj se poveava posle njegovog oroivanja s carem. Kad je Aleksej hteo da se oeni, sakupljeno je po starom obiaju dvesta najl epih devojaka iz Rusije. est najlepih izvedene su pred cara, i on se odluio za erku F jodora Vsevoloskog; ali se ona onesvestila od radosti kada je ula tu vest, pa su j e prognali u Sibir zato to su njeno onesveenje protumaili kao napad padavice. Car je zatim izabrao Mariju, ker Ilije Miloslavskog, i Morozov se odmah oenio Anom, sest rom mlade carice. Posle toga Miloslavski postaju ljubimci i dovode na mesta dota danjih inovnika svoje roake ili tienike, koji su bili isto toliko podmitljivi i nesa vesni koliko i oni koje su oni zamenili. Njihova uprava najzad je sasvim ogorila narod. Usled uetvorostruavanja poreza na so, to je uinjeno na predlog Nazarija istoga ,

10 9 ranijega trgovca iz Jaroslavlja koga je Morozov uzdigao na dostojanstvo dumnoga a ka, a to e rei dravnoga sekretara (1646), nije se mogla vie soliti jevtina riba kojo m se hranilo stanovnitvo oko Volge, te su hiljade puda ribe trunuli, na veliki g nev naroda koga je jo ogorilo i ustanovljavanje drugoga jednog dravnog mon opola, monopola prodaje duvana, jer je duvan u Rusiji smatran za biljku koju su i Bog i vera zabranili (jednim ukazom iz 1634 godine zapreeno je smrtnom kaznom o nima koji bi ga upotrebljavali). U maju 1648 godine ogromna gomila naroda zausta vila je konja caru, koji se vraao sa poklonitva iz manastira Trojica-Sergijevo, i zatraila da se svrgnu njegovi ravi savetnici. Ona se prema caru ponaala sa potova njem i skoro se umirila kad joj je on obeao da e zadovoljiti njene zahteve. A li kada je careva pratnja poela da je vrea i iba nagajkama, ogorena svetina jurnula je na napadae, kamenovala ih i rasterala, iskasapila ake istoga i Pleejeva, zahtevala da joj se izda ak Trahaniotov i opljakala domove Morozova i drugih bojara visokog a roda. Sutradan se pobuna proirila na sve delove Moskve, pa je svetina prodrla u sam Kremlj, gde su je zaustavili naoruani odredi sastavljeni od tuinaca. Car je t ada poslao svoga roaka, bojara Nikitu Romanova koji je bio omiljen u narodu, da p regovara sa pobunjenicima, i on ih je nagovorio da se rasture. Tri dana su aeni vot kom i medovinom strjelci koji su uestvovali u pobuni, a zatim je car po izlasku i z crkve odrao govor narodu, zahvalio mu to je otkrio zloupotrebe, obeao d a e smeniti podmitljivce i zamolio da se pomiluje Morozov, njegov bliski roak. Tr ahaniotov je pogubljen, a Morozov prognan u manastir Svetoga irila na B elom Jezeru, odakle se on uostalom vratio posle dva meseca. Moskovski metei imali su neposrednog odjeka u ostalim varoima: u julu, u Solviegods ku, gde je svetina isprebijala poreznika, a potom, poetkom avgusta, u Ustjugu, gde su opljakana dravna slagalita i gde je pobuna uguena veoma svirepo. U P skovu su stanovnici napali vedskog trgovakog agenta Numersa, koji je hteo da izvez e tovar ita kupljenog od dravne uprave na osnovu jednog ugovora, pohvatala strance na gradskim kapijama, opljakala ih i muila pod izgovorom da hoe da otkrije nekakvu

tobonju zaveru. U Novgorodu, kada je marta 1649 godine stigla vest o do gaajima u Pskovu, svetina je zaustavila danskoga poslanika Graba, koji se vraao u svoju zemlju, i optuila ga da je poneo sobom dravno blago, a potom je opljakala d omove bogatih trgovaca, ruskih i tuinskih; uz zvonjenje svih zvona zauzela je tvra vu, otvorila vrata na tamnicama i stavila sebi na elo osloboene osuenike; intervenc ija mitropolita Nikona, budueg patrijarha, koji je anatemisao pobunjenike, samo j e pootrila bunu, koja se utiala tek krajem aprila posle obeanja da e se dati oprotaj. U Pskovu se pobuna produava. U maju i junu stanovnici uspeno odolevaju trupama kn eza Hovanskog koji je bio poslan da ih savlada; u julu pokuavaju uzalud da osvoje njegov logor. Tada car, po savetu Nikona, obeava opte pomilovanje, ne izuzimajui v oe pobunjenika, i svetenstvo uspeva da nagovori stanovnike da poljube krst u znak svoje vernosti caru. Kasnije su kolovoe, razume se, pohvatane i pogubljene.

11 0 Zakonik iz 1649 godine. Pod utiskom toga niza pobuna vlada je najpre ukinula mon opol na so i duvan, a potom se spremala da zavede red u dravnoj administraciji i pravosuu, iz straha od naroda sazvala je za septembar 1648 godine Zemski Sobor k ome je podnela predlog Zakonika to ga je sastavila naroita komisija pod pr etsednitvom kneza Odoevskog i aka Gribojedova. Godine 1649 tekst toga Zakonika, pot o su ga lanovi Sobora pretresli, dopunili i premapotpisali, poslan je dravnim nadl etvima i gradovima da bi taj zakonik bio vrst i postojan i da bi sve parnice bile isl eivane saglasno njegovim odredbama, pravino i pravedno. Ovaj prvi pokuaj prikupljanj a ruskih zakona je stvarno zbirka propisa koji su ve vaili u raznim prilikam a ili dravnim nadletvima. Ali je toj zbirci podeljenoj na 25 poglavlja bio dodat jedan odeljak o vrhovnoj vlasti, dotada nepoznat ruskome zakonodavstvu, sastavlj en uz pripomo Litvanskoga Statuta iz 1588 godine. Osim toga, na zahtev lanova skupt ine, dodato je vie odredaba u korist graanskog stanovnitva i plemstva. O svakom pit anju je vlada naredila da raspravlja ne cela skuptina, nego samo zainteresovana socijalna grupa, a konanu odluku donosio je u svima sluajevima ca r sa bojarskom Dumom. Zakonik cara Alekseja ostao je da vai kao osnova ruskoga zakonodavstva puna dva s tolea, sve do objavljivanja Zakonika od 1833 godine. Iako u njemu jo uvek ima praz nina, on je ipak mnogo potpuniji nego raniji zakonici careva Ivana III i Ivana I V, i on sadri, osim sudskoga postupka i osnovnih odredaba, jo i socijalno zakonoda vstvo koje se odnosi na seljake, graane i naroito na stale koji e postati upravni st ale, na vojne obveznike ili plemstvo. On je proet jednom idejom koja ga tesno vee za njegovo doba, idejom da su svi drutveni redovi potinjeni, u korist drave, nekoj pos ebnoj obavezi koja ih strogo deli. Ova podela, suprotstavljajui posebne interese kao to e se videti svih drutvenih redova, zadaje osetan udar samom naelu Zemskoga So bora. I zaista, poto je drutvo podeljeno na stalee i svaki stale ima poseban odnos potinjenosti dravi, vlada nema vie razloga da se trudi da sazna misao i volju naroda i da od njega t rai pomo i savet. Ve za vreme zasedanja Sobora 1648 godine, ispitivanje miljenja raznih drutvenih redova vreno je odvojeno. Kasnije su ovakva savetovanja sa s trunjacima ili zainteresovanim grupama uinila izlinim sazivanje izabranika itavoga n aroda. Buna 1663 godine u Moskvi. Ovakvo drutveno ureenje nije moglo da umanji uzroke nar odnog nezadovoljstva, koje se i dalje ispoljava u nemirima i pobunama kadgod izb iju unutranje tekoe, naroito finansiske, ili spoljni zapleti. Tako je finansiska ref orma iz godine 1656, koju su prouzrokovale sve vee vojne potrebe, posluila kao izg ovor za nove nerede u prestonici. Da bi se naknadili izvanredni trokovi nastali u sled rata, drava je odluila da pribegne jednom nainu kojim e se poznije sluiti sve vl ade, a to je narodnom kreditu. U to doba u Rusiji su bili u opticaju srebrni nov ci zvani kopejka, denjga i poluka. Po savetu bojara Fjodora Rtieva, car je naredio da se iskuje bakarni novac sa istim

11 1 natpisom i pustio ga u opticaj sa istom vrednou koju je imao i srebrni. Isprva je taj novi novac imao uspeha i primao se sa istom vrednou kao i srebrni. Ali bogati trgovci nisu propustili da se koriste tom operacijom; oni podmiuju inovnike koji s u potinjeni carevom tastu Ivanu Miloslavskom, alju svoj bakar u dravnu kovnicu novc a da se od njega iskuje novac zajedno sa dravnim, pa ga posle oni putaju u opticaj . Verovatno da se i sama vlada nije ustezala da iskuje preterano mnogo novaca. K ako je usled toga trite bilo preplavljeno bakarnim novcem, nastupila je takva infl acija i toliko visoka aija na bakarni novac, da je on godine 1660 izgubio polovin u svoje vrednosti, a godine 1663 vredeo samo jednu petnaestinu od vrednosti sreb ra. Cena robi poveala se u istoj razmeri, dok je plata vojnih lica ostala ista. J edna istraga otkrila je tu prevaru, ali su stradali samo sitni ljudi, a ne glavn i lupei. Svetina poinje tada da se komea i u julu 1663 godine dolazi pred carev dvorac u selu Kolomenskom, u okolini Moskve; ona t rai da pravi krivci, podrazumevajui tu i Miloslavskog, budu predati sudu i primora va cara da obea da e on lino izvideti tu stvar. Ali kada je iz Moskve stigao drugi talas nezadovoljnika koji su pretili da e silom oteti izdajnike ako im se odmah n e izdadu, car poziva strjelce koji juriaju na goloruku svetinu. Uhapeni ljudi mueni su posle toga; mnogi su udavljeni u reci Moskvi, a mnogi drugi prognani u Sibir ; iako pravih kolovoa pobune nije bilo vie od 200, 15.000 lica kanjeno je oduzimanj em imanja i progonstvom, ili su im ak otsecane ruke i noge; vie od 7.000 pogubljen o je; meu rtvama bilo je kmetova i slobodnih seljaka, graana i svetenih lica, pa ak i vojnika i oficira. Vlada tada saziva pretstavnike moskovskih trgovaca da ih pit a za savet. Ovaj odbor odgovara da je ta stvar prvoredne vanosti i da se tie cele z emlje, i da je neophodno potrebno sazvati pretstavnike cele zemlje, svih gradova i svih stalea u Zemski Sobor. To je otvoren protest protivu zamenjivanja Sobora st runjakim odborima. Ali vlada i dalje nije htela da sazove Sobor, te je tako naglas ila da moskovski autokrati nemaju nameru da vie slue tim oblikom narodne s aradnje. Ukaz od 1663 godine uspostavio je prosto opticaj srebrnog novca i ut vrdio otkupnu cenu bakarnog novca na 5 ili ak i 1% od njegove nominalne vrednosti . Ustanak kozaka Razina 16681671 godine. Narodno nezadovoljstvo, ugueno u prestonici , prenosi se na nedavno naseljene granine oblasti i na zemljite slobodnih kozaka. Ve smo videli njihovu ulogu na Crnom moru i napore Moskve da zaustave njihove upade na Krim i u Tursku. Otkako se Moskva odrekla Azova te im je prist up ka Crnom Moru zatvoren prema Donu, oni prelaze na Volgu blizu Caricina i odat le silaze na Kaspisko More da pljakaju persiske pokrajine. Oni pljakaju i trgovake karavane na itavom toku donje Volge izmeu Saratova i Caricina. Njihovo pljakanje tr aje od 1658 do 1665 godine; tada mesne vojvode unitavaju njihovo sklonite na gornj em Donu, iako se ono dotada smatralo neosvojivim. Ali posle 1667 godine, kozak S tepan Razin stvara novo sklonite na jednoj pritoci Dona, da tamo smeta plen. On se ne zadovoljava samo pljakanjem itnih karavana na Volgi, nego poetkom 1668 godine o svaja na prevaru tvravu Jaik, razbija vojsku vojvode Bezobrazova koji

11 2 je bio poslan protivu njega iz Astrahanja, i u prolee pljaka persisku obalu Kaspis kog Mora izmeu Derbenta i Bakua. A kada su stanovnici varoi Reta odbili njegov napa d, on se osvetio vrei pokolj nad stanovnicima bogate varoi Farabata. U leto 1669 godine potukao je i potopio persisko brodovlje u Kaspiskom Moru, a u av gustu se vraa u Astrahanj gde pod povoljnim uslovima dobiva carev oprotaj. U toj v aroi, gde on troi nemilice i prodaje jevtino skupocenu svilu ukradenu u Persiji, n jegova hrabrost i izdanost izazivaju divljenje upola istonjakog i nomadskog stanovn itva, i mnoge legende krue po narodu o bauki Stepanu Timofejeviu. U septembru godine 1 69 vlada ga poziva da na Donu pretstane zakonitom atamanu kozake teritorije; no t

o je znailo pruiti mu dobar povod da proiri polje svojih podviga. Neredi poinju u Ca ricinu; on upada u varo, ubija vojvodu koji je odbio da proda rakiju kozacima, otvara tamnika vrata zloincima i prima u svoju rulju seljake skitnice. K ada mu je astrahanjski vojvoda Prozorovski naredio da prestane sa svojim postupc ima, on mu odgovara pretei. No on se ipak ne osuuje da odmah napadne varo. On se na jpre utvruje na Donu, u tvravi Kagalniku koju je on podigao; odatle odlazi u erkasi , zvanino sedite atamana, ubija carevog izaslanika Evdokimova i pridruuje se drugom jednom razbojniku, Vasku Usu (Brki), ija je rulja ve opljakala i poklala plemstvo Tu le i Voronjea. Pojaan skitnikim seljacima koji jure k njemu sa svih strana privueni slobodom i izgledom na plen, on te iste 1670 godine zauzima na prevaru Caricin i u dva maha poraava careve trupe. Prebegli strjelci nagovaraju ga da poe na Astrahanj, ije stanovnitvo i vojnika posada izgleda da hoe da preu na njegovu str anu; i zaista, oni ga doekuju rairenih ruku. Prozorovski, ranjen, zatvorio se sa n ajuglednijim graanima u sabornu crkvu, gde su ih kozaci sve poklali. Istonjaka ro ba naena na trgu uzapena je i zajedniki podeljena. Varo dobiva kozako ureenje: stanovnici su podeljeni na hiljade, stotine i desetine, sa stareinama koji su iz abrani na optoj skuptini (kruok) ljudi iz vieg stalea su poklani, a njihove ene azdeljene meu kozacima. Novi Vladar opija se bez prestanka pune tri nedelje, a potom ostavlja zapovednitvo nad A strahanjom Vaski Usu i polazi uz Volgu sa 200 laa za kojima idu 2.000 konjanika. On osvaja Saratov i Samaru i zavodi u njima kozaku upravu. Careve vojvode, knez B arjatinski i Ivan Miloslavski napadaju ga blizu Simbirska, i ma da on dri tu varo, oni uspevaju da se odre u njenoj tvravi itav mesec dana. Vlada to iskoriuje da s akupi jednu vojsku koja na obalama reke Svijega unitava Razinove trupe u d vema krvavim borbama (u oktobru) i primorava Razina da bei na donju Volgu. Ta pobuna nije se ograniila samo na Jugoistonu Rusiju. Vatreni Razinovi proglasi narodu doprli su do Tambova i Penza, stigli u Moskvu i ak do manastir a Solovski u Belom Moru. Svuda su narodne mase burno pozdravile Razinova obeanja da e unititi bojare, plemstvo i inovnike, da e sve stalee i drutvene redove (in) izjed aiti pred zakonom i da e svuda zavesti kozaku

11 3 republiku. U svim oblastima izmeu Volge, Oke i Dona seljaci su poubijali posednik e zemlje jo pre njegovog dolaska. Po varoima stanovnici su poklali vojvode. Pobunj enici su pojurili u susret bauki Stepanu Timofejeviu koji je radi uveanja svoje slave izjavljivao kako vodi sobom carevia Alekseja (nedavno preminulog) i patrijarha Ni kona (izgnanog nedavno na Belo Jezero). Domorodako stanovnitvo sa Volge, Mordvi, er emisi i uvai, bili su prili njemu Ovu raznorodnu svetinu drala je na okupu samo slav a neustraivoga atamana. Njegov poraz blizu Simbirska i svirepo uguivanje pobune u Ninjem Novgorodu koje je izvrio knez Georgij Dolgoruki naneli su teak uda r njegovom ugledu. Dolgoruki, idui ka jugu, isteruje razbojnike sakrivene po umama i umarcima, i spaljuje pobunjenika sela. U isti mah, u novembru i decembru 1670 g odine, Barjatinski se probija ka donjoj Volgi; on umnoava broj pogubljenja i podie svuda veala, koja proizvode dubok utisak. Uskoro se nedisciplinovana svetina koj a sainjava ogromnu veinu Razinovih pristalica rastura; glavni buntovnici koji mogu da se spasu bee; stareine raznih kozakih eta odvajaju se od Razina i otpoinju da vre razbojnitva za svoj raun. Imuni donski kozaci, koji su veinom neprijateljski r aspoloeni prema Razinovim lupeima, izjanjavaju se protiv njega im su saznali da je patrijarh Josif s veano anatemisao Stjenjku u Uspenskoj lavri u Moskvi. U aprilu 1671 godin e, atamana su iznenadili u njegovom poslednjem sklonitu, Kagalniku, imuni kozaci. Upuen je u Moskvu, gde je vrgnut na najstranije muke, koje on podnosi veoma hrabro , a u junu je raereen. Astrahanj se jo uvek brani pod upravom Feke eluaka; njegovi sta ovnici odbijaju u avgustu juri vojvode Miloslavskog i otvaraju gradska vrata care vim trupama tek u decembru, poto su prethodno dobili obeanje da e se dati opte i pot puno pomilovanje. Tek posle godinu dana vlada e se smatrati dovoljno jaka da otpon e istragu i pogubi podbunjivae koji su se bili pridruili eluaku. Narod je verno sauvao uspomenu na Stjenjku Razina, i njegovi smeli podvizi slavlj

eni su u mnogim narodnim pesmama i legendama. Ideal kozake jednakosti i bratstva i dalje je bio suprotstavljen nepravinosti plemstva i inovnitva, kaogod i kozaka slo boda optem robovanju i tekim teretima koje je nametnula moskovska drava. Ovaj bunto vniki duh ivee sve do doba Pugaeva, pa e ga ak i nadiveti. Prava Aleksejeva uloga. Nacionalistiki istoriari imaju obiaj da ulepavaju vladavinu Alekseja Mihailovia, koga smatraju za najtipinijeg pretstavnika one stare Rusije k oju je unitio njegov roeni sin, Petar Veliki. No kako u tadanjem ruskom ivotu ima m alo ega to bi se moglo ulepavati, oni uzdiu samu linost carevu, preblagoga Alekseja Mi ailovia. On je zaista bio dobronameran, prirodno obdaren i imao je jak ume tniki smisao koji se ispoljavao u njegovoj ljubavi prema prirodi i lovu, njego vom ukusu za lep nametaj i lepom ophoenju prema njegovoj okolini. Njegova osetljiv ost ide ponekad do boleivosti; u tome veku svireposti on je sposoban da se razneen o zaplae. Nasuprot tome, njemu nedostaje jaka volja, koju vladar mora da ima. On

11 4 se ponekad ali kako ga ak i u njegovoj najblioj okolini niko ne slua. Tako se objanja vaju razvrat i samovolja silnih, od kojih je narod toliko patio za vreme njegove v ladavine. Iako poboan na starinski nain, on ipak nije ravnoduan prema zapadnjakim no vinama. On ume da otkrije izvor radosti u horskom pojanju, koje je zavedeno u crkvama, i u pozorinim pretstavama, koje su nedavno donete iz Evrope. Ta da se vidi kako se oko dvora stvara originalna umetnost ruskih primitivaca. Ali u svima tim pojavama, koje su samo proizvod i karakteristini znak toga doba, nema nimalo njegove line zasluge. Njegova dobroudna linost ne utie na opti karakter vlada vine, pa i sama njegova blagonaklonost ne zadrava ga da u nastupima gneva pokae sv irepost i grubost svojstvene dobu u kome je iveo. Mnogo vie nego on sam, slavi nje gove vladavine doprineli su oni njegovi dravnici koji su doli u dodir sa zapadnjako m kulturom i koji nam zbog toga izgledaju kao pretee njegovoga slavnog sina: na primer, bojar Fjodor Rtiev, propagator narodnog prosveivanja; ili OrdinNaokin, prvi istinski ruski diplomat, ili bojar Matvjejev. Jedinstvo nacionalnog razvitka za vreme prve dvojice Romanova. Suprotnost i zmeu vladavina prve dvojice Romanova, od kojih jedna pretstavlja doba Zemskog Sob ora a druga doba narodnih buna, ne treba da nas navede da zaboravimo jedinstvo n acionalnog razvitka. Za Mihailove vladavine obraena je panja obnovi zemlje; pri to me radu na preustrojstvu, vlada nije mogla da se lii neprekidne saradnje celoga naroda. Ali, kako su preke dravne potrebe, a naroito vojne, prevazilazile znatno njegove mogunosti i sredstva, trebalo je ba radi njegovoga interesa podvrg nuti sve drutvene stalee veoma tekim obavezama. U tom pogledu moe se rei da u XVII ve ku nijedan stale nije igrao povlaenu ulogu upravnoga stalea. Vie inovnitvo i dvorsko p emstvo mogli su da dre taj poloaj i zbog toga se narodno nezadovoljstvo razbesnelo protivu njih, ne nanosei ipak tete monarhistikoj ideji i linom ugledu v ladara ; ali oni ne sainjavaju uistini jedan stale, jer je poloaj onih koji su pozvani na v last veoma nepouzdan. Od staroga plemstva, koje je Ivan Grozni desetkovao, ostal o je samo nekoliko porodica. Njih su potisnuli roaci novoga vladara i raznih carica poreklom iz srednjega plemstva. I ba ti novi ljudi, kada su na vlas ti, doputaju sebi najvee zloupotrebe. Bojari pokuavaju da spree njihovu samovolju i prebrzo napredovanje u upravnoj hijerarhiji pomou jedne naroite ustanove, prava pr venstva. Ova ustanova nema niega zajednikog sa zapadnjakim carstvom; ona je zasnova na ne na jednakosti bojarskih porodica, nego na njihovoj nejednakosti, jer je sv aka porodica jedino elela da sauva svoj poloaj u odnosu na druge porodice bliske dv oru. Naimenovanja na poloaje u dravnoj slubi, naroito za vreme ratnih pohoda, pokazu ju odnosnu vanost pojedinih porodica. Svaka porodica budno pazi da ve uspostavljen a ravnotea ne bude poremeena novim naimenovanjima; ona bi se smatrala unienom ako b i jedan od njenih lanova postao nii po poloaju od lana neke druge porodice

11 5 koja je prema rodoslovnom rasporedu ranije bila ravna njoj. Ova uporeenja ustanov ljuju se polazei od predaka; na primer, uporeuju se unuci ili praunuci dveju porod ica. Jasno je da ovakav sistem iskljuuje izbor najsposobnijih i koi tok poslova. N aimenovanje tuinskih stareina u vojsci nanosi mu prvi udar; taj sistem bie sasvim u kinut krajem toga stolea. 3. SJEDINJENJE MALORUSIJE SA MOSKOVSKOM DRAVOM Zapadna i juna Rusija pod litv anskom vlau u XIV veku. U vremenu kada se Moskovska drava poela obrazovati na severoistoku Rusije, zapadni i juni deo ruske zemlje postepeno je prevukla sebi druga jedna drava, Litv anija. Poto su se u poetku XIII veka probudila za politiki ivot i obrazovala velike vojnike zajednice pod udarom nemake najezde, litvanska plemena pokazala su se veoma ratob orna prema svojim susedima Rusima. Litvanski kneevi, koji su ih esto napadali i pl jakali, sve vie su teili da konano potine susedne ruske oblasti svojim posedima. Veino m rasparane krajem XIII veka u beznaajne kneevine i oslabljene tatarskom katastrofo m, ove oblasti nisu bile sposobne da se dugo odupiru. Zbog toga je mnoge takve o blasti, kao Polocku, Vitebsku, Minsku, Turovsku, Pinsku i Kijevsku, brzo i lako osvojio veliki knez Gedimin (13151340). Oblast Gali-Volinija bila je ve priznala za svoga vladara njegovoga sina Ljubarta. Uskoro posle toga Gali je zauzeo poljski kralj Kazimir Veliki i prisajedinio ga Poljskoj, ali je Volinija ostala pod Litv anijom. Sin i naslednik Gediminov, Olgerd, bio je ve osvojio zemlje nekadanjih kn eevina Perejaslavlja i Podolije, i postavio tamo svoje neake kao vasale. Tako je k rajem XIV veka skoro cela Zapadna i Juna Rusija, naseljena Belorusima i Malorusim a, bila pripojena Litvaniji; i tako je Litvanija, poto su dve treine njene teritor ije sainjavale ruske oblasti, bile pre jedna ruska drava nego litvanska. Lakoa sa kojom su vrena ova osvajanja ne moe se objasniti samo slabou ruskih kneevina, nego i politikom litvanskih kneeva. Jer ovi, iako su pokorili Ruse, oslobodili s u ih tatarskoga jarma i potovali njihovu veru i obiaje. Oni su zadrali unutranje uree nje prisajedinjenih oblasti, njihov optinski i oblasni sistem, njihove drutvene, s udske i administrativne tradicije; ponekad su im ak doputali da zadre svoje nekadan je mesne kneeve, pod uslovom da ovi priznadu vrhovnu vlast litvanskoga veliko g kneza, da mu plaaju danak i pomau mu pri njegovim vojnim pohodima. U takvi m okolnostima promena gospodara utoliko je manje izgledala vana stanovnitvu, to su litvanski kneevi, druei se s Rusima, lako usvojili njihovu kulturu, enili se ruskim kneginjama, prelazili u pravoslavnu veru, navikli se da govore ruski i postali zajedno sa svojom okolinom upola Rusi, ako ne i sasvim. Uporedo sa uveav anjem stanovnitva, ruski uticaj rastao je u Litvanskoj dravi. Mnogoboci i poludivlj i, Litvanci su prirodno podlegli uticaju ruske kulture, koja je bila naprednija; oni su postepeno usvojili sudske obiaje i hrianstvo ruske

11 6 pravoslavne crkve. U obliku knjievnog beloruskog i maloruskog nareja, koje je u to doba ve bilo obrazovano, ruski jezik postao je zvanian jezik Litvanije koja je sv e vie postajala ruska i obuhvatala velike ruske teritorije, te je znatnom snagom privlaila i druge ruske oblasti. Litvansko-poljsko politiko ujedinjenje i poljsko gospodarstvo u Junoj Rusiji. Ali, pri kraju XIV veka, ruski uticaj, koji je dotada bio bez takmaca u Litvaniji, n aiao je tamo na jednog ozbiljnog protivnika. Nemaki napad, koji je ranije izazvao stvaranje Litvanske drave i njeno zblienje sa Rusijom, zagrozio je u to doba sused noj Poljskoj i izazvao u njenim upravljaima elju za tenjim savezom sa Litvanijom. P o smrti Ljudevita, kralja Poljske i Ugarske, njegova ki Hedviga ostala je jedina naslednica njegovih prava na Poljsku, te su poljski velikai ugrabili tu priliku d a brakom sjedine te dve drave: Jagajlo (Jagelon), veliki knez Litvanije, koji je tek bio preao u pravoslavlje, preao je u katoliku veru i oenio se Hedvigom, koju su

primorali da raskine svoju raniju veridbu sa vojvodom od Austrije (1386). Ovaj b rak je donekle obezbedio sjedinjavanje tih dveju drava i prokrio put poljskom i ka tolikom uticaju u Litvaniji. Ipak, to jedinstvo nije se isprva pokazalo onako tes no kako su eleli poljski plemii. Ono je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod litvans kog plemstva, a naroito ruskog, te je naposletku (1392) Jagajlo bio primoran da p rizna za velikoga kneza Litvanije svoga roaka Vitovta, koji se bio pokazao prilino nezavisan prema njemu. Savez izmeu Litvanije i Poljske, u obliku dinastikog jedin stva, ipak je bio ostvaren i njegov rezultat se ubrzo pokazao; godine 1410, u bi tci kod Tanenberga (Grinvalda), sjedinjene vojske Poljske i Litvanije - Rusije o dnele su sjajnu pobedu nad Tevtonskim redom i onemoguili mu da dalje polae pravo n a poljske i litvanske teritorije. Tri godine kasnije, 1413, na saboru pretstavnika Poljske i Litvanije koji je odra n u Gorodlu, proglaeno je ne samo dinastiko, nego i stvarno ujedinjenje tih dveju drava; Litvanija, iako je sauvala svoju nezavisnost, usvojila je sistem uprave i d rutveno ureenje Poljske. Katoliki i poljski uticaj nainio je posle toga toliki napre dak u Litvaniji, da je ugovor sklopljen u Gorodlu proirio prava i povlastice polj skoga plemstva i na litvanske plemie koji su postali katolici. Litvansko drutvo je , istina, i dalje smatralo Poljake za tuince, primalo ih protiv svoje volje i tru dilo se da sauva svoga sopstvenog kneza u nameri da odri svoju nezavisnost u emu su mu energino pomagale i ruske oblasti, te je u tome i uspelo za izvesno vreme pos le Vitovtove smrti 1430 godine ; ali nije moglo spreiti napredak poljskoga uticaja . Kao to su ranije upravni krugovi litvanski bili proeti ruskom kulturom, tako su sad brzo prigrlili poljsku kulturu. Oblasni kneevi potinjeni velikom knezu zamenje ni su vojvodama i njihovim kastelanima. Gradovi su izgubili svoja vea, i kako vie nisu imala veze sa okolnom oblau, pretvorili su se u zasebna i isto buroaska drutva, koja su se upravljala prema magdeburkom pravu. Seljaci su lieni svoje slobode i ve zani za zemlju na kojoj su stanovali. Nie i srednje plemstvo, iako je pomagalo vie m

11 7 plemstvu da porobi seljake, ipak je udelo za poljskim ureenjem gde je sve dravna vl ast bila u rukama plemia. Poto su prihvatili poljsku kulturu, plemii su u velikom broju napustili pravoslavlje, iji je poloaj postajao sve tei, i usvojili katolianstvo. Istina, vremenom su i pravoslavnim plemiima dodeljena ista prava ko ja su imali i katolici, ali je katolika crkva, koja je uivala zatitu drave i ila u ko rak s njom, ipak zauzela povlaen poloaj. Ovo smanjivanje ruskog elementa u toj rusko-litvanskoj dravi nagnalo je u XV i u poetku XVI veka nekolicinu ruskih kneeva, koji su dotada zavisili od litvanskog ve likog kneza, da priznadu vlast moskovskog velikog kneza, kome su oni ponekad pri lazili zajedno sa svojom oblau. Osim toga, diplomatija Moskovske drave, koja se bil a znatno uveala, poela je od XV veka da polae pravo na sve ruske oblasti koje su bi le potinjene Litvaniji i koje su moskovski vladari smatrali za svoju naslednu batin u. Pred ovim zahtevima, koji su postajali sve opasniji ukoliko je rasla snaga Mos kve, Litvanci su poeli pomiljati da se to tenje sjedine sa Poljskom. Ovo sjedinjavan je jako je elelo i poljsko vie plemstvo, jer je htelo ne samo da uvea svoju dravu, n ego i da oduzme od Litvanije june ruske oblasti; ve posle Vitovtove smrti Poljska je pokuala da prisvoji jedan deo tih oblasti, ali se pred odlunim otporom Litvanac a morala zadovoljiti zapadnom Podolijom. Kada je oko sredine XVI veka iskoriavanje velikih zemljinih poseda u Poljskoj uzelo velikoga maha u cilju izvoza, poljsko plemstvo poelo je vie nego ikad udeti za plodnim i slabo naseljenim oblastima june R usije. A tako se u to isto vreme u Litvaniji pojaala elja za savezom, skuptina (Dij eta) u Lubinu, za vlade poslednjega Jagajlovog potomka Sigmunda II Uzvienog uspos tavila je novo i jo tenje litvansko-poljsko jedinstvo. Ovo jedinstvo sklopljeno u Lubinu (1569) proglasilo je stapanje Poljske kraljevine i Litvanske velike kneev ine u jednu dravu, kojom vlada jedan i isti izborni vladar, sa zajednikom Dijetom (skuptinom), sastavljenom od pretstavnika plemstva, i zajednikim Senatom. Litvanija je ve bila konano usvojila poljsko drutveno ureenje; Poljaci i Litvanci st ekli su uzajamno pravo da kupuju zemljita i da zauzimaju upravne poloaje i u jedno

j i u drugoj zemlji. Ipak, svaka zemlja zadrala je svoje posebne zakone, svoju po sebnu administraciju iako istu kao u drugoj i svoju narodnu vojsku. Osim toga, L itvanija je ustupila Poljskoj: istonu Podoliju, Voliniju, Podlahiju i Kijevsku ob last. Od sredine XVI veka, juna Rusija, koja je dotada bila sastavni deo Litvanije, pot pala je sasvim pod Poljsku. Poljsko, plemstvo pohitalo je da se tim koristi: ono je od poljskih kraljeva bilo primilo ogromna zemljita i na njima zavelo kmetstvo , koje je ve bilo ustanovljeno u Poljskoj. Plemstvo june Rusije sledovalo je prime ru poljskoga plemstva i ubrzo se s njim stopilo, usvajajui njegove obiaje i nain ivo ta. Na imanja koja im je kralj razdelio vlasnici su privukli nove naseljenike, o snovali varoi, sela i zamkove, te su proirili ka jugu i istoku granicu obdelanih o blasti. Ali su oni u isti mah jo tee pritisli ruske seljake jarmom kmetstva.

11 8 Litvansko-poljsko versko ujedinjenje i katolika prevlast u junoj Rusiji. Dr utvenoj potinjenosti pridruila se i verska. Politiko ujedinjenje bilo je kobno po pr avoslavnu crkvu, i ona je krajem XVI veka dola u veoma teak poloaj. Katoliki otpor, veoma snaan u Poljskoj, zapoeo je protivu nje, u saglasnosti sa poljskim vlastima, tako ogorenu borbu, da se veina pravoslavnih episkopa u junoj i zapadnoj Rusiji, u nadi da uvrsti svoj poloaj, odluila za sjedinjenje sa Rimom; na crkvenom saboru u Brest-Litovsku godine 1596 oni su proglasili ujedinjenje dveju crkava (uniju), p riznali vrhovnu vlast pape i zapretili anatemom svima koji bi se tome usprotivil i. Veina pravoslavnog svetenstva je istina odbila da prizna uniju i u dogovoru sa nekolicinom episkopa koji su ostali verni pravoslavlju priredila istovremeno i u istoj varoi drugi jedan sabor, koji je isto tako bacio anatemu na pristalice uni je i svrgnuo unijatske episkope. Ali je poljska vlada uvaila odluku veine episkopa , a protivnike unije smatrala za nepokorne i buntovne prema zakonitoj hijerarhiji i podravala unijatske episkope, kojima je predala pravoslavne c rkve i manastire zajedno sa njihovim imanjima. S druge strane je katoliko plemstv o, koje su jezuiti fanatizovali, nastavili istu politiku u svojim podrujima gde j e imalo pravo pokroviteljstva nad manastirima i crkvama. No i pored sveg progonj enja, najvei deo ruskog stanovnitva odluno se odupirao unijatskoj propagandi. Isprva je jedan deo ruskoga plemstva uzeo uea u borbi protivu unije i katolianstva. Nekoji pravoslavni velikai,. kao kneevi Ostroski, osnovali su na svojim podrujima tam parije za umnoavanje pravoslavnih crkvenih knjiga i kole za obrazovanje buduih knjie vnika; oni su podravali pravoslavne teologe koji su vodili borbu sa katolici ma i titili crkvena. bratstva koja su osnivali graani za odbranu pravoslav lja. Ali je verski polet pravoslavnoga plemstva ubrzo oslabio. Stapajui se sa po ljskim plemstvom, ruska aristokratija se najee odricala i svoje narodnosti i s voje vere. Zbog toga je krajem XVI veka pravoslavna vera u Litvansko-pol jskoj dravi bila postala vera muika, koju su ispovedali skoro jedino ruski graani i seljaci, kao i nekoji sitni plemii. Meutim, ba u to doba su ruski graani n ali branioce pravoslavlja u kozacima june Rusije. Postanak i razvitak kozake organizacije. Kozaci su obrazovali jedan drutveni stale na jugu Rusije ve od kraja XV veka. Juna Rusija bila je tada ograniena sa istoka i juga divljim i pustim stepama, po kojima su s vremena na vreme lutale samo grupe krimskih Tatara, koje su se trudile da prodru do graninih oblasti Moskovske i Li tvansko-poljske drave, da bi ih opljakale. Na tim granicama bilo je junaka ko ji se nisu ustezali da zau u stepu da love ivotinje i divlja; ali poto su o ni tamo stavljali na kocku svoj ivot ili svoju slobodu pri susretu sa Tatarima, o dlazili su u te krajeve samo u naoruanim grupama i stvorili postepeno tip stepsko g ratnika, lovca ljudi koliko i ivotinja. Ovi lovci su obino zalazili u stepe za v reme trajanja prolea i leta; a vraali se da provedu zimu u naseljenim oblastima. N o kada bi se otuda vratili, oni se nisu

11 9 vraali u drutvene redove iz kojih su izili; oni su iveli kao slobodni ljudi, kao nepokornici kako ih je nazivala dravna vlast, ili kao kozaci kako su oni sami sebe n zivali jednom reju pozajmljenom od Tatara. Mesne vlasti, koje su uostalom bile ne sposobne da ih savladaju, ostavljale su im punu slobodu, jer su elele da imaju njihovu pomo u sluaju borbe sa Tatarima. Iz godine u godinu rastao je broj ljudi koji su beali od poljskoga gospodarstva i robovanja i gomilali se u graninim oblastima, gde je bilo vie slobode, te su tako uveavali redove kozaka. Oko sredin e XVI veka oni su, iako i dalje lovci i slobodni stepski naseljenici, postali us led svoje snage i broja pravi drutveni stale veoma uticajan u junoj Rusiji. Oni su tako isto postali sve smeliji prema Tatarima i nisu se vie zadovoljavali da odbij aju one koji su lutali po ruskim stepama, nego su sad oni upadali u tatarske ste pe i prodirali u njih sve dublje. Poslednjih desetina XVI veka poljska vlada, u elji da nadzirava njihov ivot i njih ovu vojnu aktivnost, naredila je da se ustanovi spisak kozaka. Taj spisak trebalo je da obuhvati nekoliko stotina ljudi, koji e primati platu od vlade, dobiti vla snitvo nad svojim imanjima, ostati neprekidno u svojoj slubi i imati pravo da bira ju svoje stareine: glavnog zapovednika, kasnije nazvanog hetman, pukovnike i sudi je. to se tie neupisanih ljudi, trebalo je da oni budu lieni prava da ostanu kozaci , te da postanu ponovo seljaci. U praksi ova poslednja odredba nije potovana. Zbo g estih ratova poljskoj vladi bile su potrebne vojne snage, i zato je ona za vreme ratnih pohoda doputala stareinama da regrutuju mnogo vie kozaka nego to je doputao spisak. Istina, po svretku svakoga pohoda ona je nareivala da se iz spi ska izbriu svi prekobrojni, ali tu naredbu nije bilo lako izvriti. I pored nepreki dnih sukoba spisak se naglo uveavao: u prvoj etvrtini XVII veka u njemu su bile za pisane ne stotine, nego hiljade, a ponekad i desetine hiljada kozaka. Pored ovih upisanih kozaka iveli su i dalje slobodni kozaci, koji su stanovali u stepi, van domaaja drave i daleko od zemljinih poseda plemstva. Sredinom XVI veka o vi kozaci, zvani nizvodni kozaci jer su stanovali du donjega toka Dnjepra, obrazova li su jedno posebno sredite, uvenu zaporoku Sjeu, malu utvrenu varo na jednom ostrvcet u Dnjepra, nizvodno od brzaka. Kao slobodna zajednica kojom su upravljale izabra ne stareine, Sje je smatrala za svoj glavni zadatak borbu protiv muslimana. Svi lj udi, nezadovoljni litvansko- poljskim reimom povrveli su tamo. Ti odvani pustolovi nali su priliku da utroe svoju ratobornost u neprekidnim borbama Sjee. as su kozaci vrili pohode na zemljouz Perekop; as su se sputali niz Dnjepar do Crnoga Mora u sv ojim lakim amcima i napadali obalske gradove sultana ili krimskoga hana, pljakali i pustoili, otimali stotine i hiljade zarobljenih hriana od Turaka i Tatara. Poneka d su ak odlazili do Carigrada i napadali turske ratne brodove, i u tim borbama Tu rci nisu uvek bili pobednici. Borba kozaka sa Poljskom. Iako su ovi pohodi spreavali tatarske najezde u junu Rusiju, oni su ipak izazvali neprekidne tube i pretnje odmazdom koje su krimski han i turski sultan upuivali. Bojei se rata s

12 0 Turskom, a tako isto i radi zemljoposednika koji su eleli da pretvore kozake u se ljake, litvansko-poljska vlada poela je uporno da zahteva od kozaka da prestanu s a pohodima koje su oni olako preduzimali i da se smanji broj upisanih ljudi. Ova j dvostruki zahtev naiao je na uporan otpor, i od kraja XVI veka pobune, koje su skoro uvek poticale iz zaporoke Sjee i irile se potom na upisane kozake , izbile su protivu Poljske, ija je verska politika raspirivala jo vie mrnju pobunje nika. Kozaci, skoro svi pravoslavni Malorusi, nisu mogli ostati ravnoduni prema verskom proganjanju. Ubrzo su njihove stareine postale branioci crkve i nj enih prava koja su gazili i drava i zemljoposednici; pobunjene mase juriale su sa istom pomamom na poljske inovnike kao i na plemie i katolike svetenike. Kozaci

su se istakli kao zatitnici Malorusa, kojima su oni svojim ustancima pruali p otporu u nacionalnom, socijalnom i verskom pogledu. Poljska je na te pobune odgovorila najotrijim merama. Ali krajem XVI veka, poto se bila uplela u rat sa Moskvom, a potom i sa Turskom, oseala je veliku potrebu za vojnicima, te je esto morala da ini neophodne ustupke. Tako su kozaci uspeli da zn atno uveaju svoju vojsku i da donekle poboljaju poloaj pravoslavne crkve, a naroito da pod svojim okriljem uspostave episkopsku hijerarhiju unitenu posle sjedinjenja crkava. U drugoj etvrtini XVII veka Poljska je ula u period relativnoga mira, te joj kozaci nisu vie bili potrebni, i ona je ponovo pokuala da ih pritegne. Posle n ovih estokih pobuna koje su svirepo uguene, kozaci su bili primorani godine 1638 d a prime itav niz ogranienja; ubudue e biti samo 6.000 upisanih kozaka, i njihove sta reine naimenovae vlada; ostali kozaci prevee se u red seljaka; jedna posada sastavljena od upisanih kozaka smestie se u Sjei da pazi na ponaanje Zaporoaca i da ih spreava da primaju begunce iz pokrajina potinjenih Poljskoj. Radi vee bezbedn osti Poljaci su sagradili na Dnjepru, uzvodno od zaporoke Sjee, a prema planovima francuskog ininjera Boplana, tvravu Kodak, u koju su smestili jaku posad u, a jednoj velikoj vojsci stavili su u dunost da obezbedi opti mir u Maloj Rusiji . Izgledalo je da su ove mere umirile zemlju. Pobeeni kozaci bili su mirni i posluni . Sopstvenici zemlje i njihovi zakupci, veinom Jevreji, inili su to su hteli sa kme tovima i davili ih nametima. Unijatska crkva, koju su podravali i vlada i katoliko plemstvo, smatrala je da je konano savladala pravoslavlje, jer nekolicina ruskih plemia iz june Rusije koji su ostali verni veri svojih otaca nisu mogli da ga tite od ganjanja niti da spree njegovo opadanje. Ustanak Bogdana Hmjelnickog. Uistini, to smirenje bilo je samo prividno, te pobu na, koja je tinjala, ponovo planu. Godine 1648 jedan od velikih kozakih stareina, sotnik (stotinar) iz igirina, Bogdan Hmjelnicki, koga je uvredio jedan njegov sused, poljski spahija, i koji nije mo gao da dobije pravdu od vlade, pobegao je u zaporoku Sjeu i tamo digao bunu. Osim toga. on je stupio u vezu sa krimskim hanom, i ovaj mu posla

12 1 vojsku od 4.000 ljudi. Na elu Tatara i zaporokih kozaka koji su ga izabrali za het mana, Hmjelnicki poe u boj pozivajui proglasima sve stanovnike Ukrajine da mu se p ridrue, te da zbace jaram poljskih spahija. Poljaci poslae protivu njega upisane k ozake, no oni pobie svoje stareine i preoe pod njegovu zastavu. On zauze tvravu Kodak , potue poljsku prethodnicu na reci eltija Vodi (ute Vode), a potom i samu poljsku vojsku kod Korsunja, gde uhvati dvojicu neprijateljskih stareina, hetmane Potocko g i Kalinovskog, koje posla na Krim; naposletku odnosi on ispod Pilava sjajnu po bedu nad poljskim plemiima koji su se urno okupili protivu njega. Ovi gromki uspes i probuuju Ukrajinu, te ona cela polazi za njim. Sa svih strana seljaci i graani p ristiu njegovoj vojsci, gde obrazuju zasebne odrede pod zapovednitvom izabranih at amana, koji pljakaju i rue vile, zamkove i tvrave utamanjujui njihove stanovnike. Sp ahije, unijatsko svetenstvo, katoliki svetenici i Jevreji, prestravljeni, bee iz Ukr ajine gde smrt sustie sve one koji nisu imali vremena da pobegnu. Godine 1649, Jo van Kazimir koji je tek bio izabran za kralja Poljske, polazi lino na Hmjelnickog na elu celokupne poljske plemiske vojske. Krimski han sa svojom hordo m dolazi u pomo Hmjelnickom. U dvodnevnoj bitci kod Zborova, u istonoj Galiciji, P oljaci pretrpljuju strahovit poraz. Ugovorom kralj zvanino priznaje Hmjelnickog z a kozakog hetmana, povisuje broj upisanih kozaka na 40.000, obavezuje se da e upravne poloaje u okruzima Kijeva, ernjigova i Braclava p overavati samo pravoslavnima, da e ukinuti uniju crkava, i postavlja pravoslavnog a kijevskog mitropolita za lana Senata sa istim pravima koja imaju i katoliki nadb iskupi. Ali ni jedna ni druga strana nee da izvri taj ugovor. Oni pobunjeni seljaci koji n isu upisani u novi spisak kozaka ne ele nikako da se vrate svojim gospodarima i o dbijaju da se u tome pogledu pokore i samom Hmjelnickom. A Poljaci, opet, nee da ponite crkvenu uniju i da dopuste mitropolitu da zasedava u Senatu, niti mogu da

trpe broj od 40.000 kozaka. Zbog toga rat uskoro opet poinje. Ovoga puta prilike su manje povoljne za kozake. U odlunoj bitci kod Beresteka, krimski han izdaje svo je saveznike na bojnom polju i naputa poraene kozake. Hmjelnicki je prinuen da prim i nov ugovor, nijednom reju ne spominje uniju i svodi broj upisanih kozaka na 20. 000. Ali ni ovaj ugovor se ne izvruje: broj kozaka premauje nametnutu cifru, a sel jaci odbijaju da priznadu vlast spahija koje su oni prognali. Skoro odmah zatim borba se nastavlja svom estinom. Ona traje dve i po godine sa raz liitim obrtima. Naposletku Hmjelnicki, uvidevi da ne moe savladati Poljsku samo svojim sopstvenim snagama, odluuje da se odvoji od nje i da prisajedini Malu Rus iju Moskovskoj dravi. On je ve bio pozvao u pomo Moskvu, no ona se nije htela odazv ati sve dok nije videla nikakve stvarne koristi i dok se nije potpuno uverila u slabost Poljaka. Ovoga puta sazvan je Zemski Sobor da ispita Hmjelnickove predlo ge; potom je pristao da stavi Malu Rusiju pod vlast carevu. Prisajedinjenje Male Rusije Moskovskoj dravi. Januara 1654 godine, u Perejaslavlj u, rada (savet) kozake vojske, na predlog Hmjelnickoga, odluuje

12 2 da se preda moskovskom caru i da mu poloi zakletvu. U Moskvi, sporazumno sa hetma novim izaslanicima, sastavljeni su uslovi prisajedinjenja. Broj kozaka utvren je na 60.000. Kozaci zadravaju kao svoju sopstvenost zemlju na kojoj ive i sva svoja prava i povlastice, a naroito pravo da biraju svoje stareine i sudije. Kozakom vojs kom zapoveda jedan hetman koga bira rada i koji je duan jedino da o svom izboru o bavesti cara i da mu poloi zakletvu vernosti. Hetman zadrava ogranieno pravo da odrava diplomatske odnose sa drugim zemljama, izuzev Poljsku i Tursk u. Ostali drutveni redovi u Maloj Rusiji zadravaju isto tako svoja nekadanja prava . Porez to ga plaaju seljaci i graani predaje se dravnoj blagajni Moskve, ali ga pri kupljaju izabrane mesne vlasti pod kontrolom moskovskih inovnika. Moskovske vojvo de stanuju po velikim gradovima, ali se ne meaju u kozake poslove. Kao vrhovni vla dar ujedinjene drave, moskovski car ima prava da u njihovom kraju dodeljuje pojed incima imanja i naseljeno zemljite, i prvi koji se koristio tim pravom bio je sam : Hmjelnicki, ijem su primeru sledovali ostali lanovi kozake uprave. I pored ugovor a od 1654 godine, kozaka vojska je i dalje znatno premaivala ugovoreni broj, i Mos kva se tome nije protivila. Isto tako vojvoda i vojna posada ostadoe samo u Kijev u, a porez prikupljen od maloruskih seljaka i graana iao je u kasu hetmana umesto da se predaje carevoj blagajni; Moskva se istina potuila zbog toga Hmjelnickom, a li nije mnogo navaljivala, jer je borba sa Poljskom oko Male Rusije jo uvek traja la. Borba Moskve sa Poljskom i Turskom. Isprva je borba sa Poljskom bila povoljna po Moskvu. Njena glavna vojska, za kojom je iao jedan odred maloruskih kozaka, posl e nekoliko pobeda u 16541656 godini zauzela je celu Malu Rusiju i veliki deo Litv anije. U isto vreme Hmjelnicki, uz pripomo bojara eremetjeva, izaslanika Moskve, p oto je odbio Poljake i njihove nove saveznike Tatare koji su bili prodrli u Podol iju, zauzeo je oblast Helma i istone Galicije. Poloaj Poljske izgleda oajan, a na roito kada se vedska pridruila njenim neprijateljima. Ali uskoro izbijaju raspr e izmeu vedske i Rusije, te car Aleksej Mihailovi, namamljen izgledom da dobije pol jski presto, zakljui sa Poljskom primirje koje mu je ostavilo najvei deo maloruski h i beloruskih teritorija. Ovo zatije omoguilo je Poljskoj da se oporavi i prikupi snagu za novu borbu. Ona j e nala saveznika u samoj Maloj Rusiji, gde su mnoge kozake stareine alile za poljski m gospodarstvom, jer bi im ono dopustilo da u Ukrajini steknu poloaj kakav je ima lo poljsko plemstvo. Jedan od ovih nezadovoljnika je sekretar kozake vojske Ivan Vigovski, najblii saradnik Hmjelnickoga, a po njegovoj smrti godine 1657 i njegov naslednik kao hetman. On pregovara sa poljskom vladom o prisajedinjenju Male Ru sije Poljskoj, i uz pripomo Tatara pobeuje moskovsku vojsku. Ali je ovakva poli tika ozlojedila proste kozake; nemiri izbijaju; Vigovski je prinuen da se odree s voga zvanja, te sin Bogdana Hmjelnickog, Georgij, koji je izabran za hetma

na, ponovo polae zakletvu Moskvi. obedi Rusiju, i sada Georgij

Uskoro

zatim

Poljska

uspeva

da

12 3 Hmjelnicki prelazi na drugu stranu. Ve nekoliko godina Mala Rusija je rastrzana n emirima, jer se nekoliko kandidata za hetmanski poloaj otimlju o vlast i odvlae zemlju as Moskvi, a as Poljskoj. Na desnoj obali Dnjepra kozake stareine s u za Poljsku, a na levoj obali za Moskvu. Leva obala izabira za hetm ana Bruhoveckog, prostog kozaka, koji uspeva da uz pripomo moskovske vojske odbij e Poljake, ali ne i da potini desnu obalu. Ova dugotrajna borba iscrpla je snagu Rusije, te je Moskva godine 1667 zakljuila sa Poljskom primirje u Andrusovu, po k ome joj je Poljska ostavila od Male Rusije samo levu obalu Dnjepra i grad Kijev, sa jednim malim pojasom zemlje na desnoj obali. Ovo primirje izazvalo je u Maloj Rusiji jako nezadovoljstvo, koje je jo pojaala u nutranja politika Bruhoveckog. Jer je on popustio navaljivanju Moskve i do pustio da moskovske vojvode uu u varoi Male Rusije i predao im upravu nad gradskim i seoskim stanovnitvom sa pravom da prikupljaju sve poreze kojima je ono podlono. Malorusi, nenaviknuti na moskovske metode, gunaju. Moskva se sprema da uini izves ne ustupke, ali tada sam Bruhovecki, u elji da spase svoj poloaj, podie bunu protiv u Rusije; vojvode i Moskovske vojne posade su pobijene. Hetman desne obale, Doroe nko, pojavljuje se na levoj obali, ije stareine prilaze njemu i ubijaju Bruhovecko g. Ali im se on vratio na desnu obalu, oni ponovo priznaju vlast Moskve, biraju n ovog hetmana, pukovnika Mnogogrjenog, koga e posle nekoliko godina optuiti za izdaj stvo prema moskovskom caru i zameniti Samojloviem Za vreme ovoga hetmana Moskva ponovo pokuava da zauzme desnu obalu Dnjepra. Hetma n Doroenko pokuava da sauva svoju nezavisnost prema Poljskoj, jer nije dovoljno jak da odoleva Poljacima i onim kozacima koji su njihovi saveznici, te se proglauje za turskog podanika. Tursko-tatarska vojska osvaja Podoliju i oblast Galia, i kralj Mihail Vinjovjecki primoran je da po ugovoru sklopljenom u Bugau 16 72 ustupi Ukrajinu na desnoj obali Turcima. Poto Moskva sad smatra da Andrus ovski ugovor vie ne vai, Samojlovi napada godine 1675 i 1676 igirin, prestonicu Doroenka, koji godine 1676 kapitulira i ostavlja mu grad. Ali sad Turci opsedaju igirin. Samojlovi, kome pomae moskovska vojska sa eremetjevom na elu, odbija njihov prvi napad, ali godine 1678 nov turski pohod primorava Ruse da se povuku. P ustoenja za vreme ovoga rata, posle pustoenja za vreme unutranjih nereda, upropast ila su Ukrajinu na desnoj obali, te se njeno stanovnitvo raselilo; nedav no veoma bogata, ona je postala skoro prava pustinja. Zbog rusko-turskog ugovor a u Bake Saraju godine 1681. ona e i ostati u takvom stanju; ugovarai su se obaveza li da je ne posedaju ponovo i da ne naseljavaju iznova oblast izmeu Buga i Dnjepr a. Iako Moskva nije uspela da ponovo osvoji desnu obalu Dnjepra, ona je ipak povrat ila ranije osvojene oblasti. Veiti mir zakljuen sa Poljskom godine 1681 dao joj je zauvek levu obalu Dnjepra, a na desnoj obali Kijev i njegovu oko linu, kojih su se Poljaci potpuno odrekli. Potpisujui taj veiti mir, Poljska je raunala da uvue Rusiju u jedan savez protivu Tu rske. I doista, uskoro je obrazovan savez protivu Turaka

12 4 sastavljen od Poljske, Austrije, Venecije i Rusije. Dva vojna pohoda na Krim, ko je je godine 1686 i 1687 preduzela moskovska vojska sa maloruskim kozacima pod z apovednitvom kneza Vasilija Golicina, ostali su bez uspeha. Kozake stareine, nezado voljne hetmanom Samojloviem, optuile su ga za izdajstvo, no ta optuba bila je besmislena i trebala je samo da poslui kao opravdanje za Golicinov poraz; Sam ojlovi je prognan u Sibir, a na njegovo mesto izabran je jedan kozaki stareina, Iva

n Mazepa, i to na posredno zauzimanje Golicina. U to isto vreme Ukrajina na desnoj obali, koju su Turci napustili, pala je ponov o pod vlast Poljske koja je pregla da je ponovo naseli i da je preuredi. I tako krajem XVII veka Mala Rusija je i dalje podeljena na dva dela, jedan ruski a dru gi poljski. Unutranje ureenje ruske Ukrajine u XVII veka. Tek krajem XVII veka jasno se ocrtavaju glavne linije unutranjeg ureenja ruske Ukrajine. Njena teritorija podeljena je na deset vojnih okruga ili pukova. Svaki puk ima j edno glavno mesto, upravno sredite. Pukovi se dele na stotine, koje obuhvataju iz vestan broj trita i sela i imaju svoje zasebno sredite. Zemljom upravlja hetman, a pomau mu nekoliko autanata, koji su neka vrsta ministara i koji obrazuju opte starein stvo. Svakim pukom upravlja jedan pukovnik i jedno pukovsko stareinstvo, a svakom s totinom po jedan sotnik (stotinar) i stotinarsko stareinstvo, svakim selom po jedan kozaki ataman i jedan seljaki vojt (za stupnik). Varoi i sela koje imaju upravu prema Magdeburkom pravu imaju izabrane ma gistrate, a ostali izabrane optinske odbore. Seljaki vojti, magistrati i optinski o dbori nadleni su samo za poslove svojih stalea; opta uprava pripada kozakim inovnicim a i raznim stareinstvima, koja pretstavljaju istovremeno vojnu, graansku i sudsku vlast. Sva stareinstva se biraju i njih mogu da svrgnu njihovi birai, ali hetman, kao zapovednik kozake vojske, moe izuzetno da naimenuje nekoliko lanova. Njega i lan ove optega stareinstva treba da bira opta rada (skuptina) cele vojske, ali se u prak si, krajem XVII veka, oni biraju meusobno. Opte stareinstvo mea se mnogo i u pukovsk e i stotinarske izbore, ali pri tom uestvuju jo uvek istinski i prosti kozaci. Isprva kozaci nisu sainjavali zatvoren stale; graani i seljaci mogli su slobodno da ulaze u njihove redove. Jedina razlika meu njima bila je u tome to su prvi bili obavezni da vre vojnu slubu, a drugi da daju sve poreze i dugovanja u naturi, iji su iznos prikupljale vlasti i on se troio u unutranjosti Ma le Rusije; posle neuspenog pokuaja Bruhoveckog, Moskva je ostavila hetmanu unutranj u upravu zemlje i finansije. Ali pri kraju XVII veka hetman i vlasti usprotivili su se primanju seljaka meu kozake. Ovo protivljenje nalagali su vie staleki interesi nego opti. Posle pobune Bogdana Hmjelnickog, seljaci sa leve obale Dnjepra postali su slobodni i prisvo jili zemlju na kojoj su stanovali. Plemiska imanja su skoro sasvim iezla. Od njih s u ostala tek poneka, i to ona koja su pripadala sitnim plemiima koji su se bili opredelili za Kozake prilikom njihovog ustanka, i prilino veliki broj

12 5 imanja pravoslavnih manastira. ak i na ovakvim imanjima su seljaci, iako obavezni da daju izvesnu naknadu vlasniku imanja, ostali lino slobodni i sopstvenici svog a dela zemlje. Vremenom se broj zemljoposednika brzo uveava. Jer hetmani i carevi razdeljuju kozakim stareinama naseljena zemljita, a osim toga obogaene stareine, kor istei se svojom vlau i materijalnim sredstvima, kupuju zemljita i naseljavaju ih koz acima i seljacima koji su osiromaili u ratu; oni im pomau da se okue, ali im u nakn adu za to nameu terete. Tako se stvara ubrzo jedan nov stale zemljoposednika, sastavljen poglavito od kozakih stareinstava, stale vezan zajednikim interesima, dok se u isti mah uveava stale zavis ih seljaka. Pred zakonom lanovi prvoga stalea se niim ne razlikuju od pros tih kozaka, ali uistini oni dre u svojim rukama znatnu snagu i bogatstvo, to im om oguuje da imaju veliku mo. Kozaka stareinstva nameu uskoro svoj uticaj i samome hetmanu, u emu ih uostalom pomae entralna vlada koja takoe eli da oslabi i smanji vlast hetmana. Posledica je toga da hetmani postaju u XVII veku zatitnici stalekih interesa kozakih stareinstava. Ovi i nteresi dolaze sve vie u suprotnost sa interesima kozake i seljake mase, koja se go rko ali zbog toga centralnim vlastima. Zbog toga moskovska vlada ima u poslednjoj treini XVII veka priliku da izblie prouava reim to su ga hetmani zaveli i da natenan e priprema svoje budue meanje u unutranje poslove Male Rusije.

4. UNUTRANJE UREENJE U XVII VEKU Unutranje naseljavanje. U XVII veku, kao i u XVI, ruska teritorija uveava se naroit o naseljavanjem nenastanjenih oblasti stepa na jugu i na granicama Sibira. U XVI veku je naseljavanje stepe bilo posledica beanja slobodnih seljaka i kmetova; pot o je ovo beanje bilo kobno po zemljoradnju sredinih oblasti, vlada je bila primora na da preduzme prinudne mere za zadravanje stanovnitva. U XVII veku, iako beanje se ljaka ka granicama i dalje traje, ipak je drava dovoljno jaka da nametne svoju vl ast beguncima i da od njih naini branioce junih granica stavljajui ih pod svoju kon trolu. Sredinom toga veka ve ljudi ne znaju kuda da bee da bi izbegli vlastima, te je stanovnitvo stvarno ustaljeno. Kontrola koju vlada vri nad slobodnim naseljenicima olakana je time to je iseljavan je iz sredita Velike Rusije doprlo do svojih prirodnih granica, do kozakih naseobi na na gornjem Donu. U susret ovom velikoruskom naseljavanju, koje dolazi sa se vera, kree se u prvoj polovini XVII veka druga jedna struja, ukrajinsko ili m alorusko naseljavanje, koje dolazi sa zapada, odonud Dnjepra. Ove dve struj e obeleile su granice stalnoga stanovnitva sve do ivica stepe, gde je naseljavanje prodrlo tek u XVIII veku. U XVII veku stepa ne samo da nije naseljena, nego je i opasna, jer od Crnoga Mora dolaze neprestano tatarske najezde od kojih treba b raniti stalne naseljenike. Zato je vlada pohitala da dovede nove naseljenike na granicu, te oni postaju njena oruana straa. Za

12 6 vreme drugoga rata sa Poljskom (1634) nedostatak graninih utvrenja kobno se osea; zato, im je popravljena pusto koju je ostavilo Doba Nemira, vlada ponovo preduzima odbranu granice, to je bilo obustavljeno, isto kao i naseljavanje, za vreme nemira. Izmeu 1636 i 1656 godine stvara se ispred Tulske odbranbene linije nova linija, koja se deli na tri dela ili zone: Bjelgorodska (Ahtirka, Bjelgorod, Voronje i Kozlov), Simbirska (od Tambova do Simbirska) i Kamska (Sengilej, Menzel insk). U isti mah, izmeu 1630 i 1645 godine, poljska vlada trudi se da naseli Poltavsku oblast Malorusima. Ovo naseljavanje privremeno se prekida usled ustanka hetmana Hmjelnickog protiv Poljske; ali im su Malorusi izgubili veru u uspeh toga ustanka , oni se vie nego ikada iseljavaju iz Poljske. Za tridesetak godina oni su potpun o naselili juni deo Kurske gubernije, celu Harkovsku guberniju i zapadni deo Voronjeke gubernije. Od 1680 godine vlada je prinuena da podigne i treu utvren u liniju du Doneca. Vojne reforme. Uporedo sa proirenjem teritorije, i spoljna politika Moskve postaje sve sloenija i zahteva skupe vojne reforme. Prolo je ono vreme kada je za odbranu zemlje prema ravnici bilo dovoljno poslati sv akoga leta na Oku i preko nje odrede ratnika koji su obrazovali nekoliko pukova: v eliki puk, prethodniki puk, straarski, desnokrilni i levokrilni puk. Ovakvo vojno ustrojstvo stajalo je srazmerno malo vladu koja je plaala ratnicima samo davanjem z emlje, a novac im je davala tek svake tree ili etvrte godine. Sada je bilo potrebn o odravati pravu vojsku po evropskom uzoru; za Mihailove vladavine Filaret je pri mao u vojsku tuince, naroito Engleze protestante i Nemce; i nije se on zadovoljava o da im samo poverava zapovednitvo, ve je od njih stvarao itave pukove. A kako je o vaj pokuaj krunisan uspehom prilikom zauzea Smolenska, otpoelo se sa redovnim vebanj em, na evropski nain, ruske peadije i konjice. Kako se rat udaljavao zajedno sa irenjem granica, Moskva nije vie mogla da slui k ao glavni stan vojske niti da razdeljuje pukove. Ustanovljavaju se tabov i na granicama, u utvrenim zonama, i obrazuju se novi pukovi od graana i stanovnika vojnih okruga koji lee du tih granica. Za Aleksejeve vladavine ustano vljena su tri taba mesne odbrane: u Sjevsku protivu Poljske, u Bjelgorodu protivu Krima, i u Novgorodu protivu vedske. U svakom tabu nalaze se zapovednici tuinci ko ji uvebavaju svoje potinjene i uvode ih u novu taktiku konjice (dragoni i nemaki ko

njanici) i peadije. Po zavretku vojne obuke vraaju vojne obveznike njihovim domovim a, ali na prvi poziv oni moraju da se okupe u jednoj odreenoj varoi njihove zone i da tu obrazuju pukove. Godine 1680 Rusija je konano podeljena na oblasne vojne o kruge. Za vreme ratnih pohoda na Krim, o kojima e kasnije biti rei, Golicin je up otrebio te oblasne pukove sastavljene od starih i novih elemenata. Ovaj sistem staje vladu mnogo vie nego preanji. Poetkom XVII veka izdravanje vojske zahteva oko 250.000 rubalja, to bi krajem XIX veka pretstavljalo sumu od 3,500.000 rubalja.

12 7 Krajem toga veka, godine 1680, troak je utrostruen: 750.000 rubalja, ili 10,500.000 na kraju XIX veka, a to je polovina dravnog budeta. Finansiske reforme. Da bi se popunili ti novi izdaci, poveani su, razume se, pore zi. Posle nemira dravna blagajna je ostala prazna; porez se teko pribira; povrh sv ega, vrednost novca je znatno opala: rublja je izgubila etiri petine svoje vredno sti, dok su najpotrebniji predmeti srazmerno poskupeli. Plemstvo, osiromailo za vreme nemira, moralo je biti sasvim osloboeno poreza, i sav teret pada na roito na seljake iz crnih (oporezovanih) okruga na severu, na ernosonjije, a to e rei a one koji nisu potinjeni privatnim zemljoposednicima. Iznos ovih poreza je mnogo vei nego ranije: porez na otplavna (nanosna) zemljita (jamskoj) je 85 puta vei neg o ranije, a novi porez na strjelce prelazi od etvorostrukog na sedmostruki u toku XVII veka. Osim toga, pri svakom novom vojnom pohodu pribegava se izvanrednim porezima, koji iznose obino dvadeseti, deseti ili ak i peti deo vrednosti imanja. Da bi se obezbedilo prikupljanje novih poreza, izvren je nov popis poreskih obvez nika koji su se raselili za vreme nemira. Poto su imanja ostala naputena, poreska osnovica nee vie biti ralo (soha), nego ognjite (dvor), to uostalom ima za posledicu vanje obraene povrine. U toku toga veka ognjita podlona porezu popisuju se u dva maha, najpre od 1646 do 1648, a potom od 1678 do 1680 godine. Osim toga, svi porezi postaju grupni. Izvesna odreena grupa poreskih obveznika op orezuje se izvesnom sumom koja se potom deli, rasporeuje i odreuje, izmeu njih prem a njihovoj finansiskoj moi. Ovaj nain je neizbena posledica primitivne administrati vne organizacije; nesposobna da stupi u neposredan dodir sa poreskim obveznicima , drava je prinuena da ih grupie i da im nametne zajedniku odgovornost za plaanje por eza. Potinjavanje drutvenih stalea. Ovo naelo zajednike odgovornosti primenjuje se ne samo na pribiranje poreza, nego uopte na sve pojedinane obaveze prema dravi, na obaveze ratnika, seljaka i graana. Ratnici, kao to smo videli, izili su iz Doba Nemira mnogo pouzdaniji u sebe, te mo gu ak i da nameu svoju volju vladi; pa ipak, oni su jo daleko od toga da imaju onaj povlaeni poloaj koji e stei u XVIII veku. To su u pravom smislu rei vojni obveznici. Vlada im dodeljuje zemlju kao nagradu za njihovu vojnu slubu, ali ona budno p azi da ta zemlja ne izie iz ratnikih ruku. Sopstvenost takvih dravnih imanja bila je tano odreena u XVI veku, za vlade Ivana Groznog; ali u XVII veku ve se otst upa od utvrenih pravila. Vlada ne trai vie da po smrti jednoga vojnog obveznika nje gova zemlja bude predata onome koji moe odmah da preuzme njegovu vojnu obavezu; v lada sad pristaje da to imanje ne upisuje u carev spisak sve dok pokojnikov sin ne odraste; ona pristaje takoe da ga ostavi drugom muu udove ili vereniku pokojnikov e erke, da ne bi palo u ruke tuim licima. Meutim, u XVII veku vlada konano usvaja jedno novo gledite: vojnoj obavezi podloni s u ne samo priteaoci imanja dobivenih od drave (pomjesa),

12 8 nego i sopstvenici slobodnih batina (votina - oevina) koji su dotada bili osloboeni

svake vojne obaveze. Drava sad zahteva vojnu slubu i od ovih posednika i dodeljuje imanja samo onima koji nemaju batine ili onima ija je batina m ala. Usled ovoga gubi se pojam slobodnog ratnika koji moe da menja gospodara p o svojoj volji; carevi ratnici postaju prinudno ratnici drave. Za Mihailove vlada vine vri se revizija svih plemiskih imanja da bi se poloaj i zvanje svakog posednik a doveli u bolju srazmeru sa veliinom njegovog imanja, pa su plemii podeljeni na k ategorije prema njihovom bogatstvu. Uskoro potom, sredinom XVII veka, konano je z abranjeno svakom posedniku zemlje da menja svoj drutveni poloaj, jer je obavezan n a vojnu slubu. Da bi obezbedila pravilnost te slube, vlada zavodi jednu zatitnu mer u koja pretstavlja lanac: posednik zemlje A jami za posednika B, a ovaj jami za G, d ok G opet jami za D i tako dalje. Da bi ovo uzajamno jamenje bilo uspeno, odobrena je ili bolje rei nametnuta je neka vrsta samouprave plemiima koji imaju zemljine po sede; oni biraju izmeu sebe jednoga plemia koji ima dunost i pravo da odreuje uslove pod kojima e svaki od njih ispunjavati svoju vojnu obavezu. To je uglavnom isto ono naelo koje vezuje i poreske obveznike i namee im zajedniku odgovorno st. Isto tako jedan fiskalni razlog objanjava postupno potinjavanje i vezivanje seljak a za zaviajnu optinu. Dravni i dvorski seljaci vezani su za zemlju i optinu jo u XVI veku. Tada je isto tako ukinuto pravo starinaca a to e rei onih koji odavno ive na is tom zemljitu i pod istim gospodarem da mogu napustiti vlasnika zemlje na kojoj st anuju. Ali seljak koji je radio na zemljitu nekoga privatnog posednika ili na crn oj zemlji mogao je napustiti mesto za koje je bio vezan kao poreski obveznik, sam o ako nae sebi zamenika, jer je tjaglo, ili obaveza plaanja poreza, bilo vezano za zemlju a ne za linost. Zbog toga se vlada trudi da poresku obavezu pretvori u lin u, te je porez na zemlju koji se odreivao prema ralima zamenila porezom na ognjite, to je obavezalo izvesnu grupu stanovnika. Vezati linost za zemlju da zemlja ne bi izb egla poresku obavezu, to je naelo koje je vlada primenila na seljake, naroito na on e koji ive na zemljitima iji su vlasnici obavezni na vojnu slubu. Odavno su ratnici pokuavali da izdejstvuju zakon koji bi konano vezao seljake za njihove gospodare i oduzeo im pravo da menjaju gospodara. Godine 1607 jednim ukazom koji nije bio primenjen vezani su seljaci za posednike zemlje kod kojih su se zatekl i prilikom popisa 15921593 godine. Zakonski rok za istraivanje i prinudno vraanje odbeglih seljaka, koji je godine 1597 bio utvren na pet godina, produen je na deset, a 1607 na petnaest godina. Dravni interesi poklapali su se sa intere sima posednika, koje je drava rado htela da zadovolji; zato je ona vezala za ratnik u zemlju sve seljake koji su bili upisani prilikom popisa stanovnitva od 1646 do 1 648 godine. Otada sopstvenik postepeno stie vlast nad linou seljakovom. U XVII veku on slobodno pretvara svoje seljake u sluge; on odeljuje porodice, razdeljuj e

12 9 seljake, menja ih, pa ih ak i prodaje. On ak prisvaja pravo da im sudi, i to pravo vidno je istaknuto time to pored nekojih spahiskih dvoraca postoji i tamnica sa okovima za ruke i vrat; okrivljeni se ak stavljaju na muke. Istina, Zakonik cara Alekseja iz 1649 godine preporuuje izrino vlastelinu da ne ubija, ne ranjava niti mori glau oveka koji mu je potinjen. Ali ve ova i ovakva preporuka, bez ikakvih pri nudnih mera za njeno izvrenje, pokazuje dokle idu gospodareva prava; jer ak i kada ubije svog otroka, gospodar ne podlee nikakvoj zakonskoj odgovornosti. No i pored toga zakonodavstvo je i dalje veoma nejasno. Jedan seljak, koji moe da bude prodat, ima pravo da i sam kupuje otroke; seljak kome sudi njegov gazda moe da bude tuilac u nekoj parnici, da zakljuuje ugovore sa dravnom blagajnom, pa ak i sa svojim gospodarem, ili da ode na rad drugde, itd. Tek u XVIII veku bie ukinute ovakve protivrenosti, i to na raun seljakih prava. Poto su ratnici obavezni na vojnu slubu, a seljaci na plaanje poreza, kakve su obav eze graana? Varoi se jo uvek malo razlikuju od sela, i veliki deo njihovog stanovnit va sastavljen je od rabotnika; jedino centar varoi, prava varo, pretstavlja upravno i vojno sredite. Trgovci i zanatlije nastanjuju se na periferiji, u posadima; otuda

naziv posadskije ljui kako nazivaju varoane. Oko posada stvara se trei pojas, pred graa ili kako su ih tada zvali sloboda, ije je stanovnitvo osloboeno optinskih poreza ; stanovnitvo je tamo pohrlilo im su i gradovi bili podvrgnuti jednom naroitom porezu. Zanatlije i trgovci su, razume se, sposobniji da plaaju vie nego sel jaci. Odavno se njima razrezuje porez ne prema ralima, nego prema ognjitima, to pretst avlja jednu izvesnu pretpostavljenu povrinu zemlje. Trgovaki lokali u varoima plaaju jedan zaseban porez, koji je veoma unosan za dravu. Na varoi padaju u XVII veku s vi vanredni nameti, desetak, petnaestak i dvadesetak. Isto tako u varoima se pokua va da se oporezuje ne bogatstvo, nego zanatstvo i zanatska zarada. Kada je potrebno da se izvri opte i konano potinjavanje stanovnitva, prva briga je da se varoi odvoje od sela, i porez se ne razrezuje vie na zemljite, nego na onoga u i jem je vlasnitvu; sredinom XVII veka svi varoani su oporezovani lino, a ne prema povrini zemljita koje poseduju. Potom se graani podloni plaanju poreze razlikuj u u isti mah i od ratnika nastanjenih po gradovima, ali ije kue nisu oporezovane, i od seljaka nastanjenih po predgraima, koji ne plaaju porez. Usled toga zabranjen o je ratnicima da se bave trgovinom i zanatima na tetu varoana, a seljaci i graani koji su se sklonili u predgraa vraeni su jedni u sela, a drugi u svoje posade. Usk oro su i stanovnici predgraa podvrgnuti plaanju istoga poreza koji plaaju varoani. Strogo je zabranjeno prodavati duane i varoke kue ljudima nekoga drugog stalea. Varoa ni ak nemaju vie pravo da se sele iz jedne varoi u drugu. I najzad, vlada odabira n ajbogatije varoane, gradsku elitu, i namee im posebne dunosti. Ove pretee krupne buro azije, uostalom veoma malobrojni, imaju dunost da prikupljaju glavne posredne por eze, carinu i krmarinu, za iji iznos oni jame svojim imanjem. im se koji trgovac iz u ranjosti obogati, vlada ga

13 0 poziva u Moskvu i uzima u slubu kao gosta ili zakletog trgovca; kada je suma koju je trgovac prikupio nia od onih iz prethodnih godina, vri se stroga istraga, koja se moe zavriti uzapivanjem gostovog imanja. Krajem toga veka, posle ukidanja vojv odskog zvanja, ovim gostima dodeljuje se celokupna uprava po varoima. Upravne reforme. Ove reforme odnose se naroito na mesnu i finansisku upravu. Poetkom XVII veka u izvesnim okruzima bile su vojvode, vie upravne stareine koje je postavljala centralna vlast. Kada su za vladavine Ivana IV nekad anji namesnici ili volostelji zamenjeni starostama, ipak su i pored toga postavl jane i vojvode koje je Moskva slala da budu na elu izvesnih okruga naroito izloenih neprijateljskim napadima. Za Doba Nemira ovo zvanje se jo vie rasprostrlo. Za Mih ailove vladavine ono se uoptilo. Bio je to pokuaj da se upravna vlast usredsredi u ruke jednog jedinog velikodostojnika, ne izbornog, nego neposredno postavljenog od centralne vlasti. Ipak, naelo biranja nije konano naputeno, i vlada mu pribegav a dosta esto zbog zloupotreba to ih ine vojvode i zbog tekoe da se nad njima vri uspea nadzor. esto se u nekojim okruzima ponovo postavljaju zaklete staroste umesto vojvoda ili uporedo sa njima. Napor koji je uinjen da bi se poboljale finansije izazvao je izvesne iz mene u poreskoj administraciji. U toku celoga tog veka organizacija prikaza pokazuje dve razliite tenje. Poto novac pritie iz severnog dela zemlje, htelo se da se u iste ruke usredsrede sve prikupljene sume; ukidaju se nekadanje sasvim proi zvoljne podele zemlje na etvrtine, i krajem toga stolea zamenjuju se jednim pravim m inistarstvom finansija, Velikom Blagajnom, u kojoj su usredsreena sva glavna priman ja. Naprotiv, na jugu Rusije, gde je usredsreena celokupna vojna odbrana, vri se d ecentralizacija u finansiskoj administraciji i pribiranju poreza: tu dunost sad v re mesni vojni tabovi. Ova dvostruka evolucija zavrie se tek za vladavine Petra Veli kog, pod pritiskom izuzetnih potreba to e ih rat izazvati: mesto Velike Blagajne z auzee Ratua, a raniji vojni okruzi posluie kao osnovica za podelu zemlje na gubernije. Tako e XVII vek samo ocrtati u glavnim potezima jedno upravno ureenje sa vie smisl a nego to je bila zamrena uprava, liena svake oblasne upravne podele, koju mu je os

tavio u naslee XVI vek. 5. PREOBRAAJ IVOTA I OBIAJI POD TUINSKIM UPLIVOM U XVII VEKU RUSIJA TRAI SVOJ PUT Ruski nacionalni ponos. Druga karakteristina crta XVII veka, kao to smo rekli, jes te borba izmeu nacionalne kulture, koja tei da sauva svoje tradicionalno obeleje, i sve jaeg tuinskog uticaja. Rusija nije vie ona nepoznata zemlja koju j e Herbertajn otkrio krajem XV veka. Istina je da je

13 1 Rusima strogo zabranjeno da odlaze u Evropu, ne iz straha da e biti izloeni tuinski m uticajima, kako su verovali Evropljani, nego stoga to su Rusi smatrali za greh i skrnavljenje svako meanje sa drugim narodom. Tako je u Moskvi, za vreme prijema stranih poslanika, postavljen pored cara umivaonik i pekir, i car je urno brisao desnu ruku posle rukovanja sa poslanicima. Kad ruski diplomati moraju da se poja ve u inostranstvu, oni ne samo da nee da potuju obiaje te zemlje, nego rado postupa ju sasvim suprotno i izazivaju neprestano tekoe i raspre, jer veruju da e tako odrat i svoj ugled i dostojanstvo, i pokazati nadmonost svoje kulture. Moskovska grubos t prelazi u poslovicu. Ruski poslanici oteuju stanove, lome nametaj, ostavljaju za sobom neizdrljiv zadah i neverovatnu neistou. Kada se oni pojave na ulici, nakinuren i svojim dugakim i arenim kaftanima, ubarama, izmama dreavih boja i haljinama sa ruka vima dugakim po dvanaest arina, svetina se smeje i posmatra ih radoznalo , kao divljake. Tek krajem XVII veka poinju Moskovljani da uviaju kakav utisak ostavljaju svojom g rubou i smenom gordou. Oni poinju sve ee da alju u inostranstvo, bar kada se tie k je, tuince koji poznaju jezik dotine zemlje, oblae se kao Evropljani i ije ponaanje n e vrea njihove sabesednike. Nekolicina obrazovanih Rusa sa kraja toga stolea, kao na primer Ordin - Naokin, Matvjejev i njihovi sinovi, vaspitani su ba u takvoj sred ini koja je odravala veze sa inostranstvom, ali su oni samo jedan izuzetak. Najjai uticaj izvrili su tuinci nastanjeni u Rusiji. Tuinci u Moskvi. Ve u XVI veku, u samoj Moskvi, na uu Jauza, ponikao je itav jedan tu nski kvart koji je dobio ime Njemeckaja Sloboda (nemako predgrae). Spaljen za Doba Nemira, ovaj kvart je naputen, jer su tuinci vie voleli da se nastane u samoj Mosk vi, u Pokrovki, u isije Prudi (iste bare), u Tverskaja, u Arbatu i Sivcevom Vraeku. Dve nove protestantske (luteranske) crkve podignute su osim jedne koja je ve post ojala, a sagraena je i jedna reformistika (kalvinistika) crkva; tuinci su se sprijat eljili s Rusima, uzimali rusku poslugu, nauili jezik, a ponekad nosili ak i rusko odelo. Njihovo prisustvo, koje je u poetku ostalo nezapaeno, najzad je poelo da pri vlai panju, te su sad oni izgledali mnogo opasniji pego kada su bili izdvojeni u z asebnom predgrau. Za Aleksejeve vladavine vlada je, na traenje svetenstva, trgovaca i kuevlasnika, naredila da se prodaju kue tuinaca, da se porue njihove crkve i da se oni nastane u njihovom nekadanjem predgrau, na reci Jauzi (kasnije je to bila Nemaka ulica u Lefortovu). Ali je posledica toga bila suprotna onome to se oekival o: iako su neposredni odnosi prekinuti, evropska kultura je tamo due ostala nedirnuta; tuinci nisu vie u Moskvi, ali sad Moskva odlazi da u Njemeckoj S lobodi potrai zabave i vaspitanja. Prodiranje tuinskih knjiga. Isprva je neprijateljsko dranje stanovnitva oteavalo sva ki odnos sa tuincima. Po reima jednoga istonjakog kaluera, Pavla iz Alepa koji je pos etio Moskvu posle 1660 godine, niko ne moe da ue u dom nekoga evropskog trgov ca, jer se smatra da je svaki tuinac

13 2 neist; on se moe videti samo na trgu ili u duanima, inae moe ovek da bude uhapen i d se kae: Ti e i sam postati Frank (Evropljanin). To ne spreava odnose sa tuincima, ali

ni zahtevaju opreznost. Jedan ukaz iz 1672 godine dokazuje da su tuinske knjige v e prodrle u izvesne oblasti Rusije; on zabranjuje strogo ljudima svih stalea, stanovnicima varoi, posada, predgraa, okruga, sela i zaselaka da uvaju javno ili tajno knjige tampane na latinskom ili poljskom jeziku, i nareuje da se takve knjige predadu vojvodi. Te iste godine pokuava se da se u Moskvi otvori jedna prodavnica tuinskih knjiga, ali godine 1675 jednom naredbom vlade prekida se odjednom taj pokuaj, sa izgovorom da je nepotrebno slati u Moskvu tuinske knjige, jer Moskva ima svoju sopstvenu tamp ariju i izobiluje knjigama. Ovo su bile crkvene knjige, tada najrasprostranjenije ; no ipak su istoriari zabeleili u toku sto pedeset godina, poev od sredine XVI vek a, na stotinu rukopisa, prevedenih sa stranih jezika, ija sadrina dokazuje da j e radoznalost izvesnog broja obrazovanih italaca ila dalje od verskih tiva. V e tada bogati ljudi poinju da stvaraju svoje biblioteke i da uzimaju uitelje strani h jezika. Usvajanje tuinskih obiaja. Posledice ovakvih lektira koje su upoznale Ruse sa novim idejama, pokazae se mnogo docnije. Uglavnom usvojeni su n ajpre obiaji, nain ivota, odelo, nakit i ponaanje tuinaca. Carev dvor je dao primer, a dvorani i bogati trgovci poveli su se za njim. Ve za vladavine cara Mi haila, njegova deca nose nemako odelo koje je za njih poruio njihov domai uit elj Morozov. Godine 1675 jednim dvorskim nareenjem zabranjeno je dvoranima da nos e nemako ili ma kakvo drugo odelo, da potsecaju kosu, da nose haljine, kaftane il i eire po tuinskom uzoru i da tako oblae svoju poslugu; ali sve to nije spreavalo da u Moskvi krojake radnje, koje su sve drali Poljaci i Nemci, dobro pazare. I unutranjost kua menja se. Nekadanja ruska izba preobrauje se u evropski dvorac, s a stoiima umetniki izvajanim na poljski nain, sa foteljama prevuenim originalnim ve zovima; pozlaene nemake stolice zamenjuje nekadanje hrastove ili lipove klupe koje su se stavljale du zida. Kupuju se asovnici pa ak i ogledala; istina, isprva ih prekrivaju svilom da bi se na taj nain pokazalo kako oni slue za potrebu a ne za ukras. Umesto nekadanjih slika raenih na samom zidu stavljaju se pokretne slik e, a krajem toga stolea ak i portreti raeni po prirodi; skromniji kupci biraj u tampane slike razliite sadrine: verske, moralne, istoriske, satirine, itd.; tak vih slika nalaze koliko hoe na Vrtarskom trgu i na Kapiji Spasa, i to po ceni koj a se kree od pola kopejke do dve kopejke komad. I zabave se preobrauju. Naroito u asovima dokolice ublauje se strogost neka danjeg naina ivota. Ve odavno, i pored svetenikih zabrana, sauvala se muzika, narodne popevke i obiaji nekadanjeg mnogobotva. Sad se na dvoru pojavljuju akrobati i maion iari, igrai i svirai. Poboni car Aleksej,. nezadovoljan tim novinama, ukida te nove zabave i umesto pesama i profanih

13 3 pripovedaka zavodi crkvene pesme koje prosjaci lutalice pevaju u njegovim odajam a; orgulje su zamenjene crkvenim pojanjem: dvorana za zabavu naputena je radi lova na konjima i lova pomou sokola. Ali ova reakcija ne traje dugo. Posle ponovnog ve nanja cara sa Natalijom Narikin majkom Petra Velikog koju je u savremenom duhu vas pitao bojar Matvjejev, carski dvor zavodi, od 1672 do 1675 godine, najsloeniju za bavu pozorine pretstave. Reditelj tih pretstava je jedan nemaki pastor iz predgraa, a dekorater je jedan slikar tuinac. Repertoar je pozajmljen od nemakih putujuih gl umaca; neka bibliska radnja prekida se svakog asa grubim alama, nepristojnim ljubavnim izjavama, lakrdijaenjem holandskog Pikelheringa ili ulnostima iz kakve engleske komedije. Ove predstave odravaju se tri godine, skoro do smrti Aleksejeve. Rusija trai svoj put: Krianieve ideje. Tako se krajem XVII veka stvara atmosfera po godna za uvoenje novina. Pa ipak, one izazivaju otpor i negodovanje. Jedan deo st anovnitva koje se dri starih obiaja udruuje se sa patrijarhom i svetenstvom na elu. Ru sija se oevidno koleba izmeu starinskih i novih obiaja. Ovo doba opisao je veoma ja snovidno i snano to jedan Rus tada jo ne bi mogao uiniti jedan slovenski savremenik, Hrvat Kriani. Veoma obrazovan, Kriani, koji je doao u Moskvu (16461657) da propoveda

uniju dveju crkava, vaspitan je u seminaru u Beu, potom u Rimu, gde se pripremao za misionarski poziv; ali on ubrzo pokazuje duboku veru u kulturnu misiju Moskve . To je jedan veliki slovenski rodoljub koji se vie svega boji odnaroavanja Sloven a. On zazire od tuinskog uticaja, pa ma kako on slab bio; on eli da Ruse zatiti od njegovih posledica, a preko Rusa i naroito preko cara, i sve ostale Slovene. Pa ipak je Kriani, iako je idealizovao slovenstvo, veliki realist koji vidi stvari onakve kakve jesu. Njegovo je naelo da trai put razuma izmeu dva sasvim suprotna uti caja, podjednako opasna i izmeu kojih se ruski duh koleba, izmeu grkog i nemakog uti caja. Rusija treba samo da izabere; ali, da ne bi ona izabrala nasumce, treba jo j osvetliti put. Grci, to znai jaka reakcija; Nemci, nepromiljeni napredak. Prvi p ut vodi unazad, u mrak; drugi vodi ka primamljivoj budunosti. Ali, izmeu ta dva pu ta postoji razumni napredak, koji ne kida sa prolou c ne nosi u sebi opasnost odroavanja. Ako su Nemci pristalice svake novine, a Grci protivnici svega to je n ovo, razum pokazuje da nita ne moe da bude dobro ili ravo jedino stoga to je novo, jer ono to je danas staro bilo je nekada novo; dakle, ne odbacujmo ono to je dobro u novome, nego se nauimo da ga zapazimo. U pitanjima vere ne sme biti nagaanja. Za K riania, koji je katolik, Nemci su avoli i zmajevi koje treba izbegavati i mrzeti; u ov m sporu on je gotov da stane na stranu pravoslavnih. On je manje nepopustljiv ka da se tie odnosa izmeu nauke i vere i slobode miljenja, koju doputa u pitanjima vere . Viim staleima doputeno je da prouavaju filosofiju, kao to su je prouavali crkveni oc i. Ne treba odricati svako uenjatvo i propagirati neznanje, kao to ine Grc i; ne treba se protiviti slobodi

13 4 propovedanja koju zastupaju Nemci, ali je treba ostaviti episkopima, je r oni jedini dobro poznaju naela hrianskog morala. Ne treba prezirati isposnitvo, k ao to ine Nemci, da bi se predalo telesnim uivanjima, ali treba u isti mah izbegava ti licemerstvo i sujeverje Grka. Iako ih ne treba sluati kada u politici preporuuj u da se u svemu podraava Turskoj, ipak je nepravedno smatrati da je neoveno i varva rsko sve to je tursko. Iako ne treba potcenjivati snagu ruske drave, ipak je ne tr eba raspirivati i verovati u bajke i smena pripovedanja grkih oboavalaca koji naziv aju Moskvu treim Rimom; mo ruske drave ne razlikuje se niukoliko od moi ostalih zemalj a. Kriani smatra da su najopasniji neprijatelji Nemci, zbog nadmonosti njihove kulture , njihove obdarenosti, zbog svih pozitivnih i primamljivih strana njihovog karak tera, koji i on sam ceni. On rado priznaje da su Sloveni na sredini izmeu divljak a i prosveenih naroda, i povlai izmeu Nemaca i Slovena ovo poreenje: Naa spoljanost ni e privlana, a tuinci su lepi, i zbog toga se oni gorde i ponose; mi smo zatvoreni u sebe, a oni su reiti; mi smo spora duha i prostoduni, dok su oni prepredeni. Mi smo neumereni i rasipni, ne vodimo rauna o svojim trokovima i prihodima, i mi samo rasipljemo i traimo svoju imovinu; a oni su tedljivi i grabljivi, i u svemu trae s amo dobiti. Mi smo leni, mi ne volimo ni uenje ni rad; a oni su vredni i iskoriuju svaki trenutak. Mi se zadovoljavamo svojim grubim odelom i skuenim ivotom; a oni s u roeni u bogatim i raskonim zemljama. Nae rei i nae misli su jednostavne kao to su i naa dela; mi se svaamo, pa se potom mirimo; a oni su podmukli, licemerni, osvetlji vi, pogled im je neiskren, oni nikada ne zaboravljaju uvredu i do smrti trae pril iku da se osvete. Razume se da je sasvim prirodno to Sloveni tee da podraavaju tuincima koji ih zasenj uju: Poto nam je jezik nesavren a duh siromaan, oboje skoro bez ikakve lepote, mi s e divimo reitosti, duhovitosti, umu, vetini da se zabavljaju i vetom laskanju drugi h; oni nas love u svoje mree kao to lovci hvataju ptice; oni nas zauzdavaju, steu n as za vrat i teraju nas da jurimo kolikogod oni hoe. Da li se treba predati bez bo rbe? Kako se treba boriti? Iako Kriani nije ubeen da se Sloveni mogu izjednaiti sa E vropljanima, on zna da i pored svih njihovih prirodnih nedostataka, koji im toliko kode, oni imaju i svojih dobrih osobina. Najglavnija je njihova mlado st, jer se pred njima otvara itava jedna budunost. Kao i pojedinac, i narodi se spo

ro prosveuju. Potrebno je mnogo vremena da oni upoznadu istinu i napuste rava shva tanja i zakone. Na Slovene se moe veoma lepo da primeni teorija o dobima starosti ri mskog istoriara Florusa: Neka se niko dakle ne usudi da kae kako su nauke nedostupn e nama Slovenima usled izvesne kobne sudbine, i da uenjem neemo i ne moemo postii us peha u tome. Nisu za godinu dana ni za jedan as drugi narodi stekli svoje znanje, nego su se uili postepeno, ugledajui se na, jedne i na druge. Kriani tvrdi da je Rus ija na pragu prosveivanja, jer nauke poinju da

13 5 cvetaju onda kada drava dostigne vrhunac svoje moi; a taj trenutak se p ribliuje. Na ovome proroanstvu zasniva on svoju duboku veru u posebnu misiju Rusije prema S lovenima. Ostali Sloveni nemaju svoje otadbine, te jedino e Rusi moi da okupe rastu reno stado. Ali da bi izvrila svoj zadatak, Rusija treba da se i sama brani od od naroavanja. U ovom pitanju Kriani gubi svoju uobiajenu umerenost i otro napada svako pozajmljivanje od tuinaca. Rusi moraju po svaku cenu sauvati jednostavnost svojih obiaja. Istina je da su njihovi domovi sa niskim prozorima malo ugodni, i kada s e u njima zaloi vatra, dim usled nedostatka dimnjaka ostaje u sobama, ne do puta da se vidi i teti vid. Ali domovi tuinaca navode oveka na lenost; mermer ni pod u njima blista se poput oltara i ne moe ovek ni da pljune na pod a da odmah ne doe sluavka da ga obrie; i ne treba se ugledati na Nemce koji da bi samo odrali ist , ne plae se nikakvog umora. Istina je da rusko odelo ima izvesnih nezgoda: ono je neukusno, teko i staje mnogo novaca; ono primorava oveka da sakriva svoju depnu ma ramicu u ubaru, da novac dri u ustima, noeve i hartije u sarama izama, to izaziva odv ratnost i potsmeh tuinaca, dok je evropsko odelo prilagoeno potrebama i veoma ugod no; ali se u inozemstvu moda menja svake godine; zato Kriani preporuuje Rusima da s tvore novu nonju ugledajui se u isti mah i na istonjaka i na zapadnjaka odela. On pre poruuje takoe da sauvaju svoj nain ivota: Rus, poto se naspavao kako tako na nekoj klu i ili na svojoj pei, u potpunom odelu pod pokrivaem ili na slamnjai umes to dueka, juri od ranoga jutra svome poslu ili u slubu caru. Meutim, Zapadnjak se i zleava do podne u svome toplom i mekanom krevetu; im ustane, on seda za doruak i pr edaje se dokolici Kriani ovde pobija ono to je maloas tvrdio i u svojim trenucima dokolice zabavlja se igrama, pesmom i muzikom. Vii drutveni re dovi plivaju u izobilju, dok radnici grcaju u bedi; ali u Rusiji, hvala Bogu! sv i, i najbogatiji kao i najubogiji, jedu raeni hleb, ribu, meso i zadovoljavaju se kvasom, kada nema piva, te je tako sudbina seljaka i radnika bolja u Rusiji neg o u mnogim drugim zemljama. On odobrava onu vrstu socijalizma koju pretstavljaju zajednike obaveze stanovnitva prema dravi; u Rusiji svi slue dravi i rade za dravu: Seljaci oru zemlju i stvaraju hleb, vojnici podnose glad i stud, prolivaju svoju krv i daju svoj ivot za otadbin u. Plemii ratuju, sudovi sude, saveti veaju i pomau caru i narodu svojim miljenjem i radom. Svetenici i monasi mole se Bogu za grehove svojih blinjih. Jedino trgovci i intelektualci ne slue niemu. Trgovci, kao i besposleni deo plemia, jesu neradnici; intelektualci, izuzev jednog malog dela potrebnog za dravnu slubu, samo su parazit i. Pa ipak, iako se izjanjava za samodrnu vladavinu, Kriani ne eli da car zloupotreblj uje svoju vlast. On mu savetuje da vri samo umerenu vlast, ogranienu slobodama ili p ovlasticama koje su dobili razni drutveni stalei, i u tome duhu on sastavlja za Al ekseja jedan govor namenjen narodu na trgu Lobnoe, iji program potsea u mnogome na program Petra Velikog. Kriani je jamano nameravao da zauzme poloaj

13 6 jednoga od dvojice filosofa koje car treba da ima pored sebe da mu kazuju istinu; zn

a se da je on ovu neobinu ulogu imao da vri ne u Moskvi, nego u Tobolsku kuda ga j e vlada, malo naviknuta na politike rasprave u kojima je uvek podozrevala, iako n ejasno, neku skrivenu opasnost, radije poslala. U oima Moskovljana ovaj Sloven, koji je branio narodnu kulturu, rasuivao je i sam kao kakav tuinac, jer su oni veinom bili nesposobni da shvate irinu njegovih zamisl i i oduvek su smatrali za podozrivo ono to im je bilo nerazumljivo. Ono to je kod Kriania dragoceno za savremenog istoriara, bilo je opasno za tadanju Moskvu. Jer, k ao obrazovan i dovoljno nepristrasan posmatra, Kriani se nije ustezao da ocrta ivu i istinitu sliku mranih strana ruskoga ivota, onih strana koje e upravo ieznuti. Ruska kultura je spremna da izvri ono to joj on savetuje, a to e rei da primi i usvoji um erenu koliinu tuinskih pozajmica, te da se zatiti od nepromiljenih pozajmica. Ali je to usvajanje preteko i prekasno; u okvir stare tradicije moe se uneti samo malo s tvari. Sloen i znalaki program to ga je Kriani preporuivao ne moe se vie ostvariti, t Rusija, umesto da poe pretekim srednjim putem, otii u krajnosti; pa ipak, ni jednoga trenutka nee ruski narod, kao to bi se moglo dogoditi malim slovenskim narod ima, doi u opasnost da izgubi svoje nacionalno obeleje. 6. CRKVENA REFORMA I CRKVENI RASCEP (IZMA U XVII VEKU) Jedan od pokuaja da se nae srednji put, koji bi doprineo razvitku originalne narodne kulture, uinjen je u oblasti koja je bliska narodnoj psihologiji, a to je vera. Taj pokuaj pokazuje veoma jasno zato Krianiev savet nije mogao da bude primenjen na Rusiju njegovoga doba. Sredinom XVII veka smene bajke XVI veka lie na anahronizam; ali je opasno dirati u n jih, jer u oblasti vere i religije vlada krajnji konzervatizam. Zato, kada poboni car Aleksej stavi sebi u dunost da obnovi narodnu crkvu, on mora da poe jednim no vim putem. Poto on voli estetsku stranu verskih obreda i eli velianstvenost i lepot u, nada se da e tim putem oiveti jednu formalistiku crkvu i obrednu veru. Oko njega se okuplja itava grupa mladih svetenika koji idu za istim ciljem: njegov lini ispo vednik, Stepan Vonifatjev, jedan prijatelj ovoga, Ivan Neronov iz Ninjeg - Novgor oda, nekoliko zemljaka Neronova, protopop Avakum, obdaren znatnim knjievnim sposo bnostima i mnogi drugi. Ova grupa trudi se da oivi veru pribliujui se vernima jedni m nainom sasvim neobinim za ono doba, besedom koja se govori u samoj crkvi, koja j e prema Krianievu tvrenju jako omiljena kod Nemaca, ali koju Grci osuuju. Ova nov ina jako se svia pastvi; svetina koju besede Neronova privlae u Kazanjsku sabornu crkvu toliko je velika, da crkva ne moe da je primi; narod se tiska u porti, penj e se na prozore; sluaoci plau razneeno, a i sam propovednik ne moe da zadri jecaje . Ranija ruska crkvena sluba je potpuno nerazumljiva

13 7 vernima. Svetenik i njegovi pomonici gledali su u njoj samo jednu formalnost koju je trebalo izvriti, te su se urili da to pre zavre liturgiju: oni su pevali i itali m olitve u nekoliko glasova jednovremeno; prisutni nisu nita razumevali, te nisu ni sluali. Grupa reformatora elela je da na veoma blag nain oivi taj obred, da ga uini razumljivijim i prisnijim vernicima. Ali i pored sve njihove umerenosti, izazval i su ivo negodovanje stare svetenike generacije: Vi ste licemeri, zamera im jedan mo skovski svetenik, vi irite jednu novu jeres, zavodite pevanje u jedan glas i pouava te ljude u samoj crkvi. Mi nikada nismo besedili u samoj crkvi, nego izvan nje. Licemeri, neastivi je u vama! Ova grupa bila je izabrala srednji put i nasula u star e meine novo vino. Videemo zato ovaj put nije odveo niemu. Patrijarh Nikon pripadao je ovoj grupi i slagao se sa njenim shvatanjima o narod noj religiji, i carev ispovednik Vonifatjev preporuio ga je Alekseju za patrijarh a. Kada je postao patrijarh, doao je brzo u sukob sa svojom grupom na davnanjem i uvek ivom pitanju tampanja crkvenih knjiga. Ove knjige, proizile iz jedine dravne tamparije koja se zvala Peatnij dvor, bile su ravo ottampane; njihov tekst bi o je pun varijanata. U XVI veku, da bi se ispravio taj tekst, doveden je u Moskv u Maksim Grk; ali su njegove ispravke pobudile ivo negodovanje; u oima Moskovljana

, dirati u neko slovo Evanelja, znailo je vriti skrnavljenje. Poetkom XVII veka uinjen je nov pokuaj popravljanja teksta. Ovoga puta dovedeni su Rusi, uenici Kijevske duhovne akademije koji, poto su imali neto pojmova o jednoj tada malo rasprostranjenoj nauci, gramatici, htedoe da razjasne smisao teksta. Prouav ajui tradicionalni tekst oni su otkrili ne samo pogreke prepisivaa, nego i umetke k o zna kakvoga porekla koji su se razlikovali od originalnih grkih tekstova , ali saglasni sa jednim jamano veoma starim obiajem ruske crkve. Osuditi te u metke kao pogreke, to je za jednoga Kijevljanina, kao i za jednoga Grka, znailo bi ti u Rusiji optuen za jeres. Jer za Moskovljane neobinosti ruskog bogosluenja bili su najbolji dokaz da je ruska crkva, nasuprot grkoj, ostala na pravom putu. Kada je ona postala narodna sredinom XVI veka i kada je dobila zadatak da uva pravosla vlje itavoga sveta, ona je ba tada izjavila da jedino njene posebnosti ispravno tumae verske dogme, te je zato ona odbila od sebe grku crkvu. Zbog toga s u Kijevljani, hotei da povrate ugled Grcima izjavom da oni ne samo da nisu bili j eretici, nego da je u njih bila prava vera, i da moskovski patrijarh treba da st upi u vezu sa etvoricom drugih istonih patrijaraha, izazvali estoku prepirku. I upr avo za vreme te prepirke izabran je Nikon za patrijarha. Posle iscrpnog prouavanj a toga pitanja, on je raskinuo sa svojim nekadanjim prijateljima, nacionalistima , i povuen svojom odlunom i bujnom naravi, opredelio se bezuslovno za Grke. On je a k prekoraio granice potrebnoga: Nikon je napominje jedan istoriar izme, Kapterev , zaveo kod nas grke amvone, grko episkopsko ezlo, grke kamilavke i mantije, g rke melodije crkvenog pojanja. On prima grke slikare i zlatare, poinje da zida mana stire po grkom uzoru; on ima prijatelje Grke i slua njihove savete. Na crkvenom sab oru godine

13 8 1656 Nikon ide ak dotle da izjavljuje kako ma da je Rus i sin Rusije, on ima veru i shvatanja jednoga Grka. Razume se da mu pristalice narodne religije ivo zameraju zbog ovakvog dranja: Ti odobrava zakone tuinaca i prihvata njihova uenja, kae mu Ne ov, a ranije si nam ti sam ponavljao da su Grci i Malorusi izgubili veru i snagu , i da su njihovi obiaji ravi. A sada su oni za tebe sveci i uitelji vere. Ono to lep o karakterie Ruse toga doba, to je da su oni nesposobni da, usled nedostatka nepr istrasnosti, nau reenje te udne prepirke. Kada su godine 1645 car i Nikon zatraili s avet od grkoga patrijarha Pajsija, ovaj im je prosto odgovorio da su crkveni obre di posledica istoriskoga razvitka pojedinih crkava i da nemaju nikakve veze sa v erskim dogmama. On hvali shvatanje Moskovljana koji se plae i najmanje greke, ali ispravlja njihovu name ru, jer hoe da dokae kako izmatici nisu jeretici. No u Moskvi nijedna od dveju grupa n e moe da prihvati to gledite; obe grupe veruju da verski obredi imaju skoro mai jsku snagu da obezbede spas due i da udaljavanje od njih znai izgubiti duu. Nikon potom uspeva da dovede u Moskvu istone patrijarhe i privoleva ih da bace an atemu na pristalice narodne crkve. Dvojica od njih, antiohiski i aleksandriski, prisustvuju crkvenim saborima 1666 i 1667 godine; oni shvataju i ine ono to se od njih oekuje. Vlada j e konano odbacila uenje o srednjem putu i pola jednim od krajnjih puteva podraavanja, im putem. Tako je izvren onaj vani dogaaj u ruskoj istoriji, rascep izmeu nacionalne crkve, koja je postala narodna, i zvanine crkve, koja je teoriski u pravu, ali n ema vie u svojoj pastvi iskrenih vernika. Posledice ovoga videe se za vladavine Pe tra Velikog. Patrijarh Nikon pobedio je protivnike crkvene reforme, i car Aleksej, i pored sv oje naklonosti prema nekolicini lanova Neronovljeve grupe, stao je na njegovu str anu. Nikon ima manje sree kad je priao reavanju pitanja o odnosu izmeu crkve i drave i pokuao da obnovi papsko uenje iz srednjeg veka, te da dokae kako je sveteniko dosto janstvo iznad kraljevskoga. Aleksej ne moe da trpi takvo uenje, te je Nikon, ije je neutoljivo slavoljublje izvelo iz strpljenja preblagoga cara, postao rtva svoga pokuaja da stavi crkvu iznad drave. Petar Veliki s

etie se toga kada se bude odluivao da od crkve naini jednu dravnu ustanovu. 7. DUHOVNI IVOT U XVII VEKU Prosveta. U prosveti, kao i u veri, tragovi nekadanje nacionalne kulture poinju d a se gube pod nadiranjem jedne vie kulture, ije neizbeno usvajanje zahtevaju i savr emene potrebe i zahtevi tehnike. Neznanje ruskoga naroda kae Margeret jeste izvor njegove pobonosti. On ne zna ni za kole, ni za univerzitete. Jedino svetenici ue omladinu itanju i pisanju; no malo nj ih se tim bave. Ova slika je tamna, ali tana. Tek sredinom toga stolea, da bi mogla suzbijati versku propagandu,

13 9 vlada pomilja da osnuje u Moskvi jednu kolu, makar ona bila i osnovna. Videli smo da je vlada, usled nedostatka uenih Moskovljana, dovela iz Kijeva uene ljude sumnj ive vere. Da bi se ona suprotstavila latinskom uenju Kijevske duhovne akademije, otvoren je godine 1645 u Moskvi teaj grkog jezika. Posle toga, godine 1648, Fjodor Mihailovi Rtiev otvara u Svetoandrejskom manastiru, koji je on sam osnovao, jednu kolu u kojoj ukrajinski kalueri predaju, osim slovenske i grke gramatike, jo i retoriku i filozofiju. Ali ova kola nije dugo radila. Od 16 50 do 1665 kolski razvoj se zaustavlja. Pojava verskoga rascepa (izme) daje mu nov polet. Crkveni sabor iz 16661667 godine nareuje svima svetenicima da naue itanju i p isanju bar svoju roenu decu: Neka oni prestanu da trguju sa svetenikim poloajima kae n i da stvaraju svetenike od seljaka neznalica, od kojih nekoji ne umeju ak ni sto ku da uvaju. Kako bi oni mogli da budu pastiri ljudi? Otuda i potiu rascepi i nemi ri u crkvi Gospodnjoj. Pa ipak, proseni Rus je ubeen da je prava opasnost imati mno go znanja: Ne trudite se da veto umujete, brao, moe se proitati u jednom savremenom z apisu nego ostanite smerni. Ako te neko zapita da li zna filozofiju, ti mu odgovo ri: Duh jelinski meni je nepoznat, ja nisam itao retore i astronome, i nikada n isam zborio sa visokouenim filozofima. Ja prouavam svete knjige zakona o milosru da bih oslobodio greha svoju grenu duu. Jo i krajem XVII veka raspravlja se ozbiljn o o tome da li treba nauiti bar osnove gramatike, retorike, filosofije i teol ogije da bi se razumelo Evanelje, ili pak sluiti Bogu u punoj prostodunosti i i tati Sveto pismo ne razumevajui mu smisao. Od godine 1660 poinje se najzad priznavati korisnost kole. Ali, kakva ona treba da bude? Pristalice staroga pravoslavlja zahtevaju iskljuivo izuavanje grkoga jezika , dok zastupnici zapadnjakih ideja trae da se osnuje jedna Akademija po uzoru na Kijevsku, i da se u njoj predaje latinski. Posle dugoga kole banja vlada se odluuje za jedno srednje reenje: ona usvaja jedan obiman program, a li odreuje da nastavnici budu Grci. Godine 1685 stiu braa Lihudi, dva Grka za koje je patriarh dao pristanak i koji su izuavali vie kole u Veneciji i Padovi. Godine 1 687 uenici obeju kola povereni su njima, i tako je osnovana Akademija sloveno - lat insko - grka. Isprva vlada nju iskoriuje za ciljeve cenzure i policije. Pretvorena u neku vrstu istranog suda, ona vri nadzor nad svim privatnim nastavnicima stranih jezika. Jedino oni koji su uili u njoj imaju pravo da imaju poljske, latins ke i nemake knjige i druge luteranske i kalvinistike spise, da raspravljaju o religiji i da prireuju javne rasprave o veri. Strani naunici pretstavnici slobod nih nauka podvrgnuti su strogom nadzoru. Oni koji uvaju knjige o maiji, vradbinama i arolijama i druge knjige koje je crkva osudila izlau se opasnosti da budu spaljeni . ak ni braa Lihudi nisu mogli da ispune ono to se od njih zahtevalo. Videemo kakva je bila njihova sudbina i sudbina Akademije za vladavine Petra Velikog. Oni nika da nisu ni predavali teologiju, jer ve 1694 godine otputeni su zato to su uneli u pr oste due latinske nepravde. To je dokaz da ak ni ona kola na koju su pristali

14 0 izvesni tradicionalisti ne moe da se trpi u Moskvi i da je ona u nemogunosti da pr ui Rusiji ma i najmanji deli nauke. Na tome polju Petar Veliki imae da pone ispoetka; on e morati da jednim mahom zavede evropsku nauku. Nauna znanja. S obzirom na potpun nedostatak viih i srednjih kola i na premalen bro j osnovnih kola, ne moe se oekivati da su nauna znanja u Rusiji XVII veka bila na ve likoj visini. Aritmetika je jedna od najmanje rasprostranjenih nauka, ak i meu strunjacima. Zna s e sabiranje i oduzimanje, ali mnoenje i deljenje ostaju sasvim nerazumljivi. Teko se shvataju razlomci: kolovan Rus ume da podeli jedan broj samo sa dva ili tr i; posle toga on deli delove na isti nain (polovina od polovine, polovina polovine jedne polovine, itd.); da bi sabrao i oduzeo razlomke, on ih zamenjuje c elim brojevima, uzimajui za osnovnu jedinicu najmanji razlomak. Izlaui prosto pravi lo o deljenju sa tri, poslednji triumf nauke, pisac jedne raunice oduevlja va se maijskom snagom zlatnog preseka: ako se na dva odreena mesta stave dat e koliine, traeni rezultat se dobiva na neki nain, ali ni sam pisac ne moe da kae zato i kako. Tek u XVIII veku pojavie se savreniji udbenici. Tek godine 1647 arapski br ojevi zamenjuju u jednom ruskom udbeniku stara slovenska slova za oznaku brojeva i tako omoguuju desetini raun; ali jo i godine 1676, pod izgovorom da jedna zbirka l ekarskih recepata bojara Matvjejeva sadri cifre, njegovi neprijatelji pretresaju mu celu kuu da pronau tu knjigu opasnu i protivnu zakonu Bojem. Euklidova geometrija ostala je nepoznata sve do vladavine Petra Velikog. Tadanji udbenici za geometriju, koji su ustvari samo knjige o geodeziji i zemljomerstvu, sasvim su nesposobni da objasne kako se premerava ma koja povrina; povrina ma kog a trougla izraunava se mnoenjem njegovih strana sa polovinom tree strane; da bi se izraunala povrina kruga, izrauna se povrina kvadrata koji ima isti obim. Uostalom, r ukopisi tih udbenika za geometriju pre Petra Velikog toliko su izmenjeni prepisiv anjem da i ovi prosti propisi postaju nerazumljivi. O astronomiji, razume se, ne zna se nita. Pomou nekoliko praktinih naina, meseevog kru nja i sunevog kruenja, odreuju se datumi pokretnih praznika; osim ovo nekoliko pojmova tanih za svoje doba, svi drugi, kako u astronomiji tako i u kosmografiji, pozajm ljeni su od Vizantije, gde su bili mnogo oskudniji nego kod starih Grka. Tako na primer, egipanski kaluer Kozma ustao je u VI veku protivu onih koji se usuuju da ob janjavaju poloaj i oblik sveta skolastikim silogizmima, da dokazuje sferno i kruno k retanje neba, i koji hoe da geometriskim proraunavanjima zasnovanim na sunevim i me seevim pomraenjima odrede oblik i poloaj zemlje. Ovim znanjima iz kojih se raa oholost on je suprotstavljao svoja shvatanja; on je iz Svetoga Pisma saznao da je zemlja, poput Mojsijevog prestola, ravna etvorougaona povrina, dvaput dua od svoje irine; na ivicama zemlje uzdie se jedan zid koji se pri vrhu zaobljava i tako stvara nebes ki svod gde obitavaju Bog i njegovi sveci;

14 1 aneli alju na zemlju kiu koju najpre prikupe u svojim trubama; oni pokreu i zvezde. U XVI veku prodire u Moskvu pojam o devetoro nebesa za koje su prikaene zvezde, n ebesko plavetnilo i gornji nebeski svod; kretanje zvezda potinjeno je zakonima i vezano za sudbinu ljudi. Tadanje moskovsko stanovnitvo, sa Maksimom Grkom na elu, protestuje u ime slobodne volje protivu toga astrolokog fatalizma; ako s e sve u svetu zbiva prema neizbenom kretanju zvezda, onda nema ni greha ni vrline . U XVII veku jedan kijevski naunik, Simeon Polocki, pokuava da izmiri slobodnu vo lju sa neminovnou, ne odriui se ipak glavne astroloke ideje: uticaja zvezda na ovekovu sudbinu. Imena Kopernika, Keplera, Galileja i Njutna jo su nepoznata u Rusiji: Petar Veliki prvi e izgovoriti Njutnovo ime. Osnovni pojmovi iz prirodnih nauka, koji stiu u Moskvu tek u XVII veku, pozajml jeni su od srednjevekovnih enciklopedista XIII i XIV veka. Dotada su se Moskov ljani zadovoljavali vizantiskim teorijama koje potiu iz prvih vekova hrianst va. Vizantisko delo Fiziolog, koje je prodrlo u Rusiju zajedno sa prevodom Kozmo ve teorije, crkva je zvanino priznala. Ali, dok je u zapadnoj Evropi ovo delo

bilo veoma rasprostranjeno i postalo opte dobro srednjevekovne misli i umet nosti, kao i neiscrpna riznica za propovednike, koji su u njemu traili simbole, i za umetnike, koji su ih ovaploavali, u Rusiji je ono ostalo zatrpano u manastirs kim knjinicama i nije se upotrebljavalo sve do XVII veka, kada je otpoeo kijevski uticaj. Ovo je tada zamenjeno jednim novim delom, srednjevekovnim Bestiariumom ( Knjiga o ivotinjama), iz koga su simbolinost i tajanstvenost iskljuene, ali koje jo ne sadri nijedne pozitivne opaske evropske nauke. Medicina i farmacija imaju, silom prilika, praktinije obeleje. Od XVI veka tuinski lekari sve su ei na carskom dvoru. U XVII veku pojavljuju se vojni lekari. A li tek godine 1672 odobrava se slobodno izdavanje lekova iz druge moskovske apot eke. Tada takoe tuinski lekari poinju da imaju ruske uenike. No u tom pogledu Rusija je jo uvek privrena starinskim shvatanjima. Ni Vezalova Anatomija, ni Harvejeva F iziologija nisu poznate u Rusiji. Godine 1661 lekari farmaceutskog prikaza odobr avaju rukopis jednoga Vrta sveine ili Cvetnoga vrta, koji je preveden sa jednoga latinskog izdanja iz XVI veka, a ije se nemako i zdanje pojavilo 1672 godine; u tome delu se i dalje govori o maijskoj snazi i oso binama dragoga kamenja, o nainu kako da se razlikuju dobri dani od ravih, kako da se nae srea meu ljudima i da se sazna pol deteta koje e se tek roditi, itd. Najraspr ostranjeniji udbenik za farmaciju je takoe prevod, iji je original izdat godine 153 4. Istina je da se ruska farmakopeja neprestano dopunjuje narodnim receptima, ko ji su esto zasnovani na dragocenim oprobanim zapaanjima i koji iskoriuju lekovitost biljaka. Dodajmo da su sva ova znanja, vie manje sumnjiva i sakupljena u zastarelim izdanj ima, dostupna samo veoma ogranienom broju italaca iz viih drutvenih redova. U narodu se nauna znanja javljaju u obliku bajki, poslovica i

14 2 narodnih pesama, i u tim narodnim umotvorinama knjievni izvori meaju se sa mnogoboak im predanjem i hrianskim povestima. Knjievna znanja. U oblasti istorije, Rusija poznaje, sve do kraja XVI veka, samo letopise pisane po ugledu na grke hronike. Godine 1512 jedan udbenik opte istorij e, zajedno sa istorijom Slovena, sastavljen u junoslovenskim zemljama, prer aen je za ruske itaoce i dodat mu je kratak pregled ruske istorije sastavljen u ro doljubivom nacionalnom duhu: to je Hronograf. Sto godina docnije, godine 1617, k ada su zapadnjaki i latinski uticaji potisnuli junoslovenske i grke uticaje, Hronog raf je preraen prema poljskim i latinskim podacima; dodati su i novi pojmovi iz k osmografije i obavetenja o istoriji zapadne Evrope, sve do Reformacije i otkria Am erike, kao i o ruskoj istoriji pre Dmitrija Samozvanca. U toku XVII veka ovo izd anje Hronografa neprestano se uveava, naroito ukoliko se tie geografij e (Geografija od Merkatora prevedena je 1630 godine. Godine 1674 izlazi prvi udbenik za rusku istoriju, Sinopsis, sa isto autokratskim i pravoslavnim obelejem. Ova nauka izgleda da se vie obrauje i uiva veu potporu nego druge, ali osnova istoriskog izlaganja ostaje i dalje puna legendi i bajki. U knjievnosti, gramatika, ija je vanost zvanino priznata poetkom XVII veka, zauzima prvo mesto. Godine 1634 pojavljuje se prvi moskovski bukvar od Vasilija Burceva, ali je to samo pretampavanje jednoga bukvara izdatog u Vilni 16 21 godine. Bukvari su jedina svetovna izdanja moskovske dravne tamparije koji se r asturaju u prilinom broju. Od 1648 do 1651, a to e rei za etiri godine, izila su tri njegova izdanja, 9.600 primeraka; od 1678 do 1689 godine, a to e rei za dvanaest godina, izdato je ak 25.000 primeraka. I drugi udbenici prodaju se isto tako dobro: aslovac u 36.000 i Psaltir u 18.000 primeraka . No i pored svega toga, kada se saberu sve ove osnovne knjige, dolazi po jedna knjiga na 2.400 stanovnika. Iako se ui itanje, gramatika se malo prouava. Gramatika iz 1648 godine nije ponovo izdata, i treba saekati 1721 godinu pa da se ona pros to pretampa. To je gramatika Meletija Smotrickog, objavljena prviput u Vilni godi

ne 1619, i ona je postavljala pravila crkvenoslovenskog jezika doputajui upotrebu i izvesnih rei iz jezika koji se govorio u Junoj Rusiji. Ovaj slovenski jezi k je stara vetaka tvorevina, zajednika svim Slovenima, i njega su veoma davno z aveli slovenski apostoli irilo i Metodije; on se dugo ouvao usled upotrebe u crkvi . Ruski ueni ljudi koristili su se ovim gotovim jezikom pomou koga su se u XIV i X V veku rairila u Rusiji mnoga dela to su preveli Srbi i Bugari .No iako je ovaj je zik bio Rusima prisan i razumljiv, on je za Ruse kao i za ostale Slovene ostao s amo jedan uobiajen i vetaki stvoren dijalekt; to je jezik svetenstva, crkve i povlaeni h stalea. Uporedo s njim razvija se u XVII veku bogat narodni jezik, ne samo govo rni, nego i u pisanim spomenicima, u aktima i ak u knjievnim delima (memoarima, po litikim pamfletima, itd.). Knjievnici stare kole protive se razvitku ovoga jezika k oji poinje da biva knjievni: Ja mislim pie u XVI

14 3 veku na starom crkvenoslovenskom jeziku Zinovij Otenski da su protivnici Hristov i ili prostaci izmislili da uvedu u knjige prostonarodni jezik. Meni se ini da je pristojnije da se narodni govor popravlja pomou naunog jezika, nego da se ovaj un iava unoenjem prostonarodnih rei. Ovakvo dranje ruskoga svetenstva bilo je jedan od gl avnih uzroka koji su usporili razvoj ruske nacionalne knjievnosti i oduzeli r uskoj kulturi jedno od njenih najopasnijih orua u borbi protivu tuinskih utic aja. Stil pisara poklisarskog prikaza, Kotoihina, stil seljaka Posokova i protopop a Avakuma dovoljni su da dokau bogatstvo, snagu i gipkost ovoga moskovskog jezika XVII veka, koji se usavrio u kancelarijama Moskve. Ali, kao i drugi elementi rus ke kulture koji su se kasno razvili, i on nee moi da se odupre tuinskim uticajima. Sa reformama Petra Velikog itav ruski ivot bie preplavljen tolikim novim ut iscima i novim idejama, tolikim novim materijalom za zapaanje i prouavanje, toli kim novim potrebama da se izrazi lino duevno stanje, da e ruski jezik, ponesen tom bujicom, biti preplavljen tuinskim izrazima i reima. Upadljiv primer nagl e promene koja je nastupila u jeziku dae nam dela onih Rusa koji su za vreme Petr a Velikog odlazili u Evropu, a naroito Memoari kneza Kurakina, o kojima emo imati prilike da jo govorimo. Ukratko reeno, pre Petra Velikog nauna znanja su veoma malo rasprostranjena. italac zavisi potpuno od kulturnijih naroda koji mu pruaju prevode, najpre od junosloven skih zemalja, od Srbije i Bugarske, a potom od ruskih pokrajina potinjenih Poljsk oj. Ali, ovo su prevodi samo zastarelih dela; prva grupa ovakvih dela, ranijih o d XIV veka, prevode delimino originale koji potiu iz prvih vekova hrianstva i koji s u doli u Rusiju preko Vizantije; druga grupa obuhvata zapadnjake tekstove, ali one po kojima je Evropa ivela u srednjem veku i koje je ona ve odavno zamenila rezult atima novih odnosno prvih iskustava i otkria istinski naunih. Sa vizantiskom i slo venskom knjievnou Rusija je zaostala za pet stotina godina; a sa poljskim i kijevsk im delima za dvesta do trista godina. Nije dakle nikakvo udo to je evropska nauka krajem XVII i poetkom XVIII veka, koja se rairila u Rusiji za vladavine Petra Veli kog, potpuno istisnula svoje prethodnice, vizantisku i kijevsku. 8. KNJIEVNI I UMETNIKI IVOT U XVII VEKU U knjievnosti i umetnosti XVII veka nai emo, samo jo jae istaknuta, ista obeleja kao u prosveti. Knjievnost. Istorija ruske knjievnosti, sve do kraja doba Petra Velikog, moe se podeliti na etiri perioda: period starih epskih legendi, iji su se tragovi s auvali samo u narodnoj poeziji i narodnim umotvorinama; period preraivanja hrianske srednjevekovne poezije (legende, prie i povesti ili takozvane lutajue sadrine); perio d novih zapadnjakih uticaja, za kojim je nastalo buenje oseanja, lirizma i prvih po kuaja linog stvaranja; period ropskog podraavanja Zapadu. Nas ovde interesuje trei p eriod, onaj koji pada u

14 4 XVII vek i koji e biti prekinut reformom Petra Velikog. Periodi stare epske po ezije koja je cvetala na dvorovima feudalnih kneeva i poezije hrianskih legendi ve s u minuli: prvi je ve odavno zaboravljen, a drugi, veoma zakasnio i koji uostalom nije u Rusiji imao isti razmah kao na Zapadu, pripada XVI veku. Sa njim je iezao u ticaj hrianskih legendi iz prvih vekova hrianstva koje su dole preko Vizantije; iezli u i svetovni romani ija je sadrina uzimana iz starih indiskih pria, iz Budine poves ti, iz Trojanskog rata, iz ratova Aleksandra Velikog, iz podviga vizantiskoga ju naka Digenisa, koji su doli u Rusiju u junoslovenskim prevodima iz vremena od XI-H V veka, esto u obliku zagonetaka iza kojih se nalazio njihov klju ili u obliku pri povedaka koje se odvijaju kao klupe. Razume se da ima tragova svega toga u XVII p a ak i u poetku XVIII veka, a to e rei u trenutku kada ta knjievnost silazi iz viih dr utvenih redova u narodne slojeve; ali glavna obeleja ruske knjievnosti XVII veka na laze se drugde. Dijalozi i povesti u stilu pria iz Hiljadu i jedne noi ustupaju mesto dugakim prip ovetkama sa zamrenim zapletom; sadrina spasonosna za duu i moralistika zamenjen e dirljivim i smenim, a to e rei da lirizam i ironija poinju da se uvlae u rusku knj t. Pojavljuju se prijatne ili ljupke povesti u kojima se govori o slavnim kraljevima, o hrabrim vitezovima, o lepim princezama, o princu Bovi, o Mageloni, o Petru sa z latnim kljuevima. Ovi romani, u glavnom prevedeni, otkrivaju ruskom itaocu da osean je moe da bude predmet knjievne analize. Pojava originalnih ruskih pripovedaka pr e Petra Velikog i u poetku njegove vladavine dokazuje da je ova tuinska knjievnost potstakla interesovanje publike. Mornar Vasilije i Neustraivi konjanik Aleksandar , poput njihovih tuinskih uzora, zaljubljuju se, sastavljaju ak i ljubavne stihove , preivljuju itav niz avantura i naposletku se sjedinjuju sa draganama za kojima v atreno ude. Ali, treba napomenuti da su u svim ovakvim originalnim pripovetkama j unaci nauili vetinu ljubavi za vreme nekog putovanja po inozemstvu; jer pisac se jo ne usuuje da trai tako tanana oseanja u Rusiji svoga vremena. Za vlada vine poslednika Petra Velikog, ove skromne i naivne pokuaje, koji su dirljivi zbo g iskrenosti i sveine oseanja, potisnue prevodna knjievnost. Plastine umetnosti. Meu umetnostima, arhitektura ima sasvim izuzetnu vanost. Tesno vezana za klimu, za materijal koji se upotrebljava pri zidanju i za ivotne okolno sti sredine, ova umetnost u svima zemljama ponajpre moe da postane nacionalna i n ezavisna. U Rusiji se prvi predznaci njene nezavisnosti mogu nazreti u crkvama s agraenim za vreme kijevskog perioda po vizantiskim uzorima. Pravi ruski arhitekto nski stil razvija se konano i izrazito ne u graevinama od kamena, nego u graevinama od drveta, i on usvaja sredinom XVI veka oblike koji su svojstveni toj vrsti gr aevina. Ali, u XVII veku, crkva kritikuje taj nacionalni stil iji je najsav reniji primer crkva Vasilija Blaenog u Moskvi; on joj se ne ini saglasan sa tradicionalnim vizantiskim

14 5 uzorima, i u ime toga istog grkog pravoslavlja koje je uguilo prve zaetke jedne isto narodne vere, ona svodi rusku crkvenu arhitekturu na srednje forme: primerci ti h crkava iz XVII veka sauvani su u Rostovu i u Jaroslavlju. Razume se, ove forme ne pretstavljaju vie onaj strogi vizantiski tip, ali one nisu ni lina tvorevina ar hitekata iz XVII veka, jer je odlueno da se nita ne stvara prema linoj zamisli, da se vie ne grade crkve u obliku atora, nego da se gradi prema pravilima svetih apostola i svetih otaca, te da crkva ima pet kupola i da ne bude u obliku atora. Ovaj zasto j u slobodnom ispoljavanju nacionalnog stvaralakog duha imao je i ovde istih posl edica kao i u drugim granama umetnosti; posle reforme Petra Velikog, na opustoeno m i obesploenom polju, nije vie bilo niega to bi smetalo da se ropski podraava tuinski m uzorima. Osim u arhitekturi, ruski nacionalni stil stvara originalne uzorke jo jedino u or namentici. I ovde glavni motivi, koji se dobivaju kombinovanjem pravih linija, u zeti su iz arhitekture drvenih zgrada. Ove are prelaze u ruski vez, koji podraava

bojene are iz rukopisa i ukrase sa graevina; oni e tu sauvati neobino jak zamah, sve do trenutka kada nov procvat ruskog staralakog duha bude nastupio u drugoj polovi ni XIX veka. Pravoslavna crkva je protivnik skulpture. Kada su u XVII veku poeli njom da ukrauj u graevine, ona se usprotivila: Ne pristoji se pravoslavnim hrianima da iznad vrata svojih domova stavljaju likove fantastinih ivotinja, zmajeva ili bezbonih junaka. N eka pravoslavni hriani ukrauju vrata svojih domova svetim ikonama ili asnim krstovim a. Jedino se u crkvenoj umetnosti slikarstvo razvija slobodno, pa i ono u ogranienom obimu. Rusija je pozajmila od Vizantije njenu umetnost X i XI veka, a kasnije X III i XIV, koja je tek bila izila iz asketske i tradicionalne nepominosti; ako je i bilo izvesnoga novog ivota u toj umetnosti, kao to smatraju moderni istoriari, ne kadanja Rusija u svakom sluaju sauvala je od njega samo jedan deli. Tek oko XIV i X V veka stvara se u Rusiji nacionalni i originalni stil, razliit od grkoga, u slika nju ikona (vizantiske kole Novgoroda i Suzdalja), i pojavljuje se prvi stvaralaki genije, ivopisac (zoograf) Andrej Rublev (umro 1430 godine). U Moskvi, u XVI i XVII veku, ovo slikarstvo se razvija na carskom dvoru. U XVI veku slikareva mata moe d a se razvija vie ili manje slobodno. On se isprva koristi tim da kopira slikare i z italijanskog Renesansa, sa kojima je on u neospornoj vezi, naroito sa onima iz prve epohe: zato se u Blagovetenskoj lavri, koju su godine 1547 ukrasili ivopisom umetnici iz Pskova, nalaze kopije imabua i Peruina. Ali se javlja negodovanje prot ivu slikara koji rade ikone prema svojem linom nadahnuu a ne prema Svetom Pismu; crkveni sabor u svojim odlukam a sastavljenim od sto lanova (Stoglav) estoko se protivi inicijativi novih slikara; njima se nareuje da slikaju prema starim uzorima, i u to me cilju stvaraju se udruenja slikara koji su duni da rade pod nadzorom i vlau sveten ih lica. Pa ipak, ak i kroz utvreni uzor probija lini ukus slikara koji ga vue da sl ika prema ivom modelu. Uzalud protopop Avakum optuuje Nikona da je hteo da zavede slikanje po prirodi, na franaki nain a to e rei

14 6 tuinski; ak i u caristikoj slikarskoj koli razlikuju se dva naina slikanja: slikanje ikona i slikanje ivoga modela, i primenjuje se jedan ili drugi nain, prema elji por uioca. Slikari sa kraja XVII veka odluno brane svoje pravo da idealizuju ikone, a u isti mah i pravo da unesu realizam u svoje slikarstvo. U to vreme, koje je nep osredno prethodilo reformama Petra Velikog, u Rusiji vlada duhovno raspoloenje ko je potsea na italijanski Kvatroento. Slikari se trude da oivotvore ikone ne samo st oga to to zahteva njihova umetnost, nego i stoga to su oni proeti dubokim verskim o seanjem. Zahvaljujui tome oseanju, oni dodaju nove predmete starim utvrenim obrascim a i menjaju nain njihove obrade. Krajem toga veka suprotstavlja se ak podliniku, s tarom udbeniku za ikonografiju koji sadri utvrene i odobrene uzore, jedan nov kritiki tekst koji oslobaa slikara od starog utvrenog naina rada i trai da se usvoje novi po kuaji. Ova struja u slikarstvu pribliava se novoj struji u knjievnosti; i ovde se priprema pokret za nacionalni preporod. Ali i ovde ta obnova dolazi pr ekasno. Poto se nacionalna religija, usled rascepa (izme) odvratila od sl ikarske umetnosti i osudila je kao odve nezavisnu prema tradiciji, ona je izgubil a svaku osnovicu i potporu. Na drugoj strani, ona je bila u odve tesnoj vezi sa t om istom tradicijom. Prvi preporod ruske umetnosti nije uspeo iz istog razloga k oji je spreio i reformu ruske crkve: krajem XVII veka bilo je prekasno otpoeti ono to se u Evropi nagovetavalo ve u XIV veku, razvilo u XV, cvetalo u XVI, ali opalo ve u XVII veku i spremalo se da ustupi mesto novim naelima. Muzika. Skoro je isti sluaj i sa muzikom; jedina razlika je u tome to se muzika teh nika moe tee da prilagodi i to nije lako izjednaiti se sa evropskim kompozitorima. U Evropi su ve odavno briljivo prouavani postupci vietonske muzike i javila se enja za vraanjem melodiji; u isti mah, iz stapanja elemenata narodne pesm e i horske crkvene pesme ponikla je jedna nova muzika. U Rusiji, u muzici ka

o i u knjievnosti, narodni elemenat koji e ostati izdvojen sve do XIX vek a ne unapreuje ni kola ni crkva, niti on obogauje crkvenu muziku. Crkva ne doputa up otrebu nikakvog duvakog niti gudakog instrumenta, niti pak orgulja. Jedino se peva ju monotone pesme, u jedan glas, prema tradicionalnim grkim melodijama. Veliki je napredak bilo ve i samo doputenje koje je u XVI i XVII veku dato pevaima da po svo me nahoenju unose u pevanje kadence i ukrase. Kasnije su beleeni predtonovi najbol jih pevaa; sauvane su ak i pesme u vie glasova, zapisane novim znacima koji jo nisu s avremene note. Kao i za slikarstvo, tako je carska kola pevanja u Moskvi imala van u ulogu, iako manje znaajnu od uloge novgorodske kole pevanja, u kojoj su se kolova li najstariji ruski harmonisti pomou prostoga tritona. Tek u drugoj treini XVII ve ka zavodi Kijev savremene note koje se piu na pet linija, a takoe i nove melodije i novu harmoniju. Ali je ve prekasno da se stvara ruski originalni vietonski sti l; od vremena Petra Velikog, ruska muzika usvaja potpuno italijansku kolu, i svetovna muzika potiskuje sasvim u pozadinu crkvenu muziku. Vladavina opere o tpoinje, razume se tuinske opere.

14 7 Iz svega to je reeno izdvajaju se dve injenice: najpre prekid razvoja nacionalne ku lture, iji su zaeci postojali, neizbean prekid koji je nastupio iz dva podjednako v ana uzroka, zbog neospornog zadocnjenja Rusije za svojim vekom i stvarne nemogunos ti da ivi usamljena u Evropi; a zatim, usled toga naglog prekida i usled toga to s u vii i obrazovani slojevi ruskoga drutva pali pod uticaj evropske kulture, nastup io je neminovni duhovni rascep izmeu tih viih slojeva, podrazumevajui tu i red intelektualaca koji se tek stvarao, i izmeu narodne mase. Ovaj prekid i ovaj rascep obino se smatraju kao posledice reforama Petra Velikog i pripisuju se linom uticaju preporoditelja Rusije. Meutim, istorija ruskih ustan ova i ruske kulture u XVII veku dokazuje netanost ovakvoga gledita. Uistini, Peta r Veliki samo je priveo kraju jedan razvitak koji je otpoeo pre njega i koji se n ikako ne moe objasniti udima ili linom voljom jednog jedinog oveka. 9. NEPOSREDNI PRETHODNICI PETRA VELIKOG

Vladavina Fjodora Aleksejevia (16761682). Fjodor, stariji sin i naslednik Aleksej ev, dobio je, za razliku od svoga oca i dede, evropsko vaspitanje. Naj slavniji naunik od onih to su doli iz Kijeva i preko kojih je Akademija pretrpela u ticaj poljske kulture, Simeon Polocki, uio ga je poljskom jeziku i dao mu osnovna znanja iz latinskog jezika. Ali je Fjodor boleljiv; vezan je za postelju i ne do puta mu se uee ni u kakvim poslovima. Njegova slabost je ve jasno vidljiva prilikom s mrti njegovoga oca. Zbog toga bojar Artamon Matvjejev pokuava tada, kako izgleda, da predloi kao kandidata za presto svog tienika etvorogodinjeg Petra, snanog i ivahno sina Alekseja i njegove druge ene, Natalije Kirilovne Narikin; ali je on zbog tog a pokuaja prognan i uzapeno mu imanje. Patrijarh je potvrdio da je sam Aleksej, na samrtnikoj postelji, oznaio svog starijeg sina za svoga naslednika, a i Miloslavski, Aleksejevi roaci po njegovoj prvoj eni, izjasnili su se takoe za Fjod ora. Ali oni od toga nemaju velike koristi. Jer car, slabe volje, okruio se mladi m ljubimcima Jazikovom i Lihaovom, koji su kao i on dobili vaspitanje zasnovano n a novim naelima. Ve od izvesnog vremena poljska moda pojavila se u Moskvi i ispolj avala se u nametaju, poljskim i latinskim knjigama i njihovim prevodima. Pri kraj u Aleksejeve vladavine pravoslavno svetenstvo pokualo je da sprei irenje te latinsk e kulture koju ono izjednauje sa katolicizmom; ali za Fjodorove vladavine, latinske ideje to su ih irili naunici koji su doli iz Kijeva nadvlauju grki uticaj. hov glavni branilac, Silvestar Medvjedev, uspeo je da se u Moskvi ponovo otvori k ola Polockoga (koji je umro 1680 godine), iji je on uenik, i zauzima se za stvaran je jedne Akademije koja e kao to smo videli biti otvorena tek posle Fjodorov e smrti, i u kojoj e preovlaivati grka stranka. Preovlaivanje latinskih tenji vidi se jasno iz toga to Medvjedev sasvim slobodno propoveda katoliko uenje o pretvaranju nafore i vina u telo i krv Hristov

u, to e kasnije biti proglaeno za jeres. Reformatorska

14 8 stremljenja Fjodorove okoline ispoljavaju se i na drugim poljima. Tako je ponikl a zamisao o obimnom vojnom preureenju, ijim izvoenjem upravlja Vasilij Vasiljevi Gol icin, koji je ve stekao veliki uticaj na dravne poslove. Tako je jo ukinut propis o plemiskom prvenstvu, koji je ve odavno bio izgubio vanost. Knjige o rangu, u koje porodice upisuju sva naimenovanja i proizvodstva, koja slue kao oslonac u sporovima oko prvenstva, sveano su spaljene u predvorju carskog dvo ra. Ipak, da bi se zadovoljilo plemstvo, reeno je da se ustanove nove zvanine rodo slovne knjige u kojima e se nalaziti imena svih bojara koji pripadaju povlaenom sta leu. Osim toga, pod uticajem shvatanja poljskoga plemstva, pokuava se da stvori vie plemstvo, sa posebnim titulama koje bi odgovarale nazivima pojedinih oblasti Rusije, a kojima bi nova geografska podela zemlje odredila granice; ali o vaj pokuaj, protivan ruskim obiajima, nije uspeo. to se tie Fjodorove spoljne politike, ona je miroljubiva. Mir zakljuen u Bake-Saraju okonao je godine 1681 rat sa Turcima koji je trajao ve dvadeset godina. Sofijino namesnitvo (16821689). Posle Fjodorove smrti, poto on nije imao dece, pita nje naslea prestola izazvalo je ozbiljne nemire u Moskvi. Njegov brat Ivan, ko ji je trebalo da nasledi presto, bio je petnaestogodinji mladi, slab i duh om i telom; zbog toga se Fjodorovi prijatelji ponovo okreu Petru i pribliuju se Na rikinima. Odmah po Fjodorovoj smrti, patrijarh Joakim pita narod okupljen pred dv orom koga eli za cara; ovaj skup, prisvojivi samovlasno prava Zemskoga Sobora, vie ime najmlaega carevog sina, kao to su Narikini i eleli, te je Petar proglaen za cara pod namesnitvom svoje majke. Ali Miloslavski, roaci Ivanovi, odbijaju da priznadu zakonitost toga izbora. Protivu koalicije Fjodorovih ljubimaca i pristalica Narik inovih, oni su nali potporu u pukovima strjelaca, koji su u tome trenutku jedina oruana snaga Moskve. Ovi pukovi, smeteni po raznim krajevima prestonice, sainjavaju neku vrstu garde il i janiara, kako ih nazivaju oni njihovi savremenici koji poznaju turske obiaje. Kao i svi ovakvi vojnici, oni sebe smatraju za snagu koju svako treba da uvaava. Meuti m, oni su jako nezadovoljni to njihov neposredni stareina, naelnik strjelekog prikaz a, ne priznaje njihov povlaeni poloaj i zloupotrebljava njihove usluge i sume namen jene za njihovu platu. Vlada je bila toliko popustljiva da ih je ovlastila, ne i spitavi dovoljno taj sluaj, da trae od svojih stareina naknadu tete i interes. Posle Fjodorove smrti oni se potpuno rasturaju i ne pokoravaju se vie svojim stareinama. Miloslavski iskoriuju tu nepokornost da otponu meu njima otru propagandu uveravajui i h kako je car Fjodor bio otrovan, a da su carevia Ivana ba tada udavili bojari. Na dan 15/25 maja 1682 godine, tako podbunjeni strjelci odjurili su u tvravu Kremlj i za traili da se oba brata pojave na Crvenom Trgu; oni hoe da se uvere svojim oima da j e Ivan iv. On ih uverava da njemu ne preti nikakva opasnost. Pa ipak

14 9 pobunjenici prodiru u dvor; oni istru iz Petrovih ruku bojara Matvjejeva koji se vratio iz progonstva i ubijaju i njega i jo nekoliko roaka carice Natalije; posle toga oni se rasturaju po ulicama Moskve i poinju da pljakaju i ubijaju. Glavni potstreka ove trodnevne pobune bila je Ivanova sestra Sofija, roena 1657 go dine. Ona je po naravi bila prava suprotnost svome bratu, jer je bila iva, odluna i strasna, i sanjala je da u Rusiji XVII veka odigra ulogu vizantiske carice Pul herije. Jo za Fjodorova ivota ona se sprijateljila sa Vasilijem Golicinom, jednim od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. Veoma knjievno obrazovana, ona je imala smelosti da se odrekne staroga moskovskog obiaja koji je primoravao ene da ostanu zatvorene u svome teremu i da se ne pojavljuju meu svetom. Na Fjodorovom pogrebu

ona je privukla optu panju tuei se glasno kako su cara otrovali, to nisu izabrali Iva na za cara, i preklinjala je da ih puste da zdravi i itavi otidu u tuinu. Posle pobune ona postavlja svog ljubimca Gol icina za naelnika prikaza spoljnih poslova, a na mesto ubijenog Dolgorukija , naelnika prikaza strjeleca, ona imenuje kneza Ivana Hovanskog, koji slui kao p osrednik izmeu nje i strjeleca. Ovima se ispunjavaju svi zahtevi; razdeljuj e im se nagrada od 10 rubalja svakome; dodeljuje im se poasna titula dvorske peadije i podie se ak na jednom gradskom trgu spomenik za uspomenu na dogaaje od 15/25 maja. A 23 maja/2 juna, izaslanici strjeleca d olaze u dvor i izjavljuju jamano po Sofijinom nagovoru da oni ele dva cara, oba br ata, Ivana i Petra. Jedan Sobor, parodija nekadanjega Sobora, sazvan na brzu ruku, povinuje se posluno tome zahtevu. 26 maja/5 juna, Ivan je proglaen za pr voga cara, a 29 maja/8 juna, zbog maloletstva dvojice vladara, namesnitvo je poveren o njihovoj sestri Sofiji. Sofija je postigla svoji cilj. Ali, njoj preti jedna opasnost koju je sama stvor ila; to je neposlunost strjeleca, te nove dvorske garde. Uivajui Sofijinu naklonost, Hovanski gaji u sebi visoke elje; pria se ak da taj slavoljubivi i povrni ovek, kome prost svet daje duhovit nadimak tararuj (bumbar), gaji nadu da se popne na carsk i presto, sa Sofijom ili bez nje. Da bi zadobio poverenje strjeleca i od njih nai nio svoje orue, on postaje branilac stare vere koju su potiskivali car Aleksej i patrijarh. Verska raspra izmeu staroveraca i nikonaca, koja traje ve dvadeset godina, nije jo zavrena. Stari vernici nadaju se jo u vek da e dokazati ispravnost svoga shvatanja, i strjelci, kao i sam narod, unapred su naklonjeni starom bogosluenju, koje oni brkaju sa verskim dogmama. Sofija je primorana da popusti njihovom navaljivanju, koje potpomae i Hovanski. 5/15 jula 1682 godine, u Granovitoj Palati, odrana je na una rasprava u njegovom prisustvu izmeu patrijarha i staroveraca. Ona se skoro odm ah pretvara u tuu, i jedan propovednik starog bogosluenja, Nikita Pustosvjat, zlos tavlja jednog arhiepiskopa nikonca. Sofija prihvata pravoslavlje svoga oca koji je, kao i Nikon, smatran za jeretika. Rasprava o tome pitanju, do koje je dolo po sle mnogih tekoa, ponovo je prekinuta sa beznaajnim izgovorom, usled novih uvreda to su ih izgovorili staroverci. Potkupljivanjem se uspelo da se strjelci odreku st are vere; Nikita je pogubljen; posle osam dana

15 0 uspostavljen je red. Ostao je jo Hovanski sa svojim slavoljubivim tenjama i svojim planovima za vojniku diktaturu. Glas da se priprema nova pobuna toliko se uporno odrava, da mnogi bojari, bojei se strjeleca, odlaze na svoja poljska im anja, a carska porodica odlazi u selo Kolomenskoe, gde dovode i Strjemjani puk n a iju se odanost namesnica moe osloniti. Uskoro potom neko je potkazao i optuio Hov anskog da priprema ubistvo carske porodice i velikog broja bojara. 14/24 septemb ra Sofija, koja je pola u manastir Trojica-Sergijevo sakupila je u selu Vozdviensk aja, u kome se zaustavila, ratnike iz svih gradova, a to e rei trupe sastavljene od plemia, koje ona hoe da upotrebi da bi uguila pobunu vojske i kaznila buntovnog poda nika. Ona poziva i Hovanskog i njegove sinove, koji se ne usuuju da ne posluaju; ot ac i stariji sin su pogubljeni; mlai sin bei u Moskvu, gde se strjelci, saznavi to, pobunjuju i zauzimlju Kremlj. Ali se u manastiru Trojica-Sergijevo, gde je Sofi ja stigla, ve okuplja plemiska vojska. Strjelcima ne ostaje nita drugo do da se pok ore; nekolicina njih je pogubljeno; ostali su izgubili povlastice koje su bili d obili posle 15/25 maja; spomenik pobune uniten je (2/12 novembra); zapovednitvo nad strjelcima povereno je aku aklovitiju, jednom od Sofijinih prijatelja. Posle toga Sofija moe spokojno da vri namesniku vlast punih sedam godina (16821689). Ona je imala i svoje slavopojce: knez Kurakin tvrdi u svojim Uspomenama da nikad a u ruskoj dravi nije bilo tako mudre vladavine i da je u to doba narodno blagostanje cvetalo, jer je pravda carovala i narodno bogatstvo se

uveavalo. Ova pohvala je preterana i samo dokazuje da su Sofijine pristalice smatr ale svoje elje za stvarnost. Isti Kurakin potvruje, sa vie istinitosti, da se u to d oba uglaenost ponovo uspostavila meu plemiima i dvoranima, i to na poljski nain, i o gledala se u njihovim zapregama, u nainu ivota, u ukrasima i obedima. Sofijin ljubi mac Golicin smilja reformu umerenih tenji i saobraznih narodnom duhu, ali jo uvek o dve korenitih za to doba, ako je verovati Nevilu, kome je on izloio svoje planove godine 1689. Jer on pomilja na stvaranje redovne vojske, na stalne odnose sa inos transtvom, na odailjanje aka u inostranstvo, na potpunu slobodu miljenja i vere, na zamenjivanje domae ekonomije trgovinskom, na naseljavanje Rusije, na unapreivanje trgovine, na osloboenje seljaka koji su dobili zemlju, itd. Ovi planovi su odve o bimni da bi mogli biti ostvareni; oni su proeti teoriskim i knjikim shvatanjima. Petar Veliki postupae sasvim drukije, pomou deliminih mera, ost ajui uvek u uzanom krugu strogo praktinih ideja. Golicin je neosporno obrazovaniji od Petra, ali on nema vrstu i bujnu volju kao Petar; on odlino ume da dri sveane go vore na latinskom i da daje intervjue koji imaju velikog odjeka, dok Petar, koji pie s mukom i pravi mnogo pravopisnih greaka, misli naprotiv na tehniku stranu i r ukuje veoma dobro sredstvima za izvoenje svoje reforme. Jedan od uzroka koji su spreili Sosriju i Golicina da preu od rei na dela jeste neu speh njihove spoljne politike. I ovde postoji oita suprotnost izmeu zamisli i njih ovog ostvarenja. Iako je Golicin uspeo godine 1689 da zakljui u

15 1 Nerinsku ugovor sa Kinom kojim se priznaje napredovanje to ga je za sto godina iz vrilo rusko naseljavanje i utvruje granica dveju drava na reci Amuru, iako je sa Poljskom potpisao (1686) ugovor o venome miru po kome je Kijev konano pripao Rusiji, on je naprotiv pretrpeo neuspeh na Krimu. Potpisujui veni mir, on se obaveza o da stupi u Sveti Savez sklopljen 1684 godine protivu Turske i da zauzme Krim. Uz alud mu general Patrik Gordon i hetman Male Rusije, Samojlovi, predoavaju opasnost i toga rata. Gordon mu ukazuje na mogunost novih unutranjih tekoa u sluaju neuspeha, ali on i dalje smatra da je potrebna aktivna spoljna politika da bi se panja ja vnosti odvratila od unutranjih sukoba. Samojlovi mu objanjava da pl an o osloboenju slovenskih hriana interesuje vie Poljake i Austrijance nego Ruse, i da je nemoguno ostvariti taj plan na Krimu dok se saveznici budu borili na Duna vu. Gordon ga najzad potsea da od Rusije do Krima ima nekoliko dana hoda kroz bez vodne stepe koje Rusi jo nisu naselili. Osim toga, carigradski patrijarh ga odvraa od toga pohoda, jer se boji da se sultan ne osveti na pravoslavnom stanovnitvu T urske. Ali nita nije vredelo. Sofija, posle mira sa Poljskom, objavljuje sa pouzd anjem svetu da slava Rusije odjekuje celim svetom, naziva sebe samodrcem i u jesen go dine 1687 alje Golicina sa vojskom od 100.000 ljudi da osvoji Krim. Prvi Golicinov pohod pretrpeo je potpun poraz. Pripreme su trajale odve dugo, a t rupe su napredovale odve sporo, te im je trebalo sedam nedelja da preu 300 vrsta. Vojska, sastavljena od plemia i njihovih kmetova, po ruskom obiaju vue za sobom ogr omnu komoru koja ometa kretanje trupa. Kao vrhunac nesree naiao je poar stepe, za k oji su neopravdano optuivali Samojlovia; poto je unitio travu, konji su poeli da lips avaju usled nedostatka hrane. Na 200 vrsta od Perekopa, Golicin se zaustavlja i vraa u Moskvu. Njega tamo doekuju kao pobednika, iako on to nije zasluio, a Sofija javno velia izvanredne pobede ruske vojske. I iz Evrope stiu vesti o pobedama, no one su tane; Savez je potukao Turke u Maarskoj, Dalmaciji i Moreji. Osim toga grki patrijarh naglaava sada potrebu da Rusi izvre nov pohod i pretskazuje opti ustanak na Balkanu; srpski patrijarh i gospodar Vlake alju ista pretskazanja. Golicin je primoran da pripremi drugi pohod. Pouen iskustvom, on odluuje da ga preduzme u pro lee, kada stepe izobiluju vodom i travom. Njemu je potrebna pobeda da bi izbegao svoj pad koji mu preti od Petra koji raste. U februaru godine 1689 on polazi ponovo ka Krimu. Snene vejavice i nedostatak hra ne usporavaju hod, te on tek sredinom maja nailazi na neprijatelja na Perekopu. Svud oko njega prostiru se bezvodne stepe; hrana za vojsku ponestaje i stoka lip sava u masi. Umesto da se bori, on stupa u pregovore sa krimskim hanom i vraa se natrag, poto mu je poginulo 20.000 a zarobljeno

15.000 od 100.000 ljudi. Sofija, koja mu je pisala radosna pisma o njegovom povratku iz Egipta, oekuje nestr pljivo trenutak kada e zagrliti svoga dragog Vasilija. Ona sanja o tome da se uda z a Golicina i da uvena u isti mah i njega i sebe carskom krunom.

15 2 Ali ih oekuje sasvim drukiji rasplet, jer Petar otvoreno zapoinje borbu, koja se za vrava Sofijinim padom, aklovitijevim pogubljenjem i Golicinovim progonstvom.

15 3 V I I . P E T A R V E L I K I ( 1 6 8 2 1 7 2 5 ) Glavne podele vladavine Petra Velikog. Vladavina Petra Velikog oznaava poetak novo ga doba u istoriji Rusije. Od toga doba poinje povest savremene Rusije, kulturne Rusije. Ono to naroito karakterie taj novi istoriski period, ije smo pripremanje vid eli pre Petra Velikog, to je da je Rusija konano dobila rang evropske sile i post ala vaan inilac u meunarodnoj politici, dok se u samoj zemlji obrazuje jedan nov dr utveni stale koji odmah dobiva obeleje povlaenoga plemstva. Sa vladavinom Petrovom poi nje postepeno obrazovanje pokolenja koja e se poto su dugo i dosta tesno bila podl ona tuinskim uticajima, oslobaati sve vie i naposletku stvoriti, proimajui se narodnim duhom, rusku kulturu. Odavno se raspravlja o linom udelu Petrovom u ovom novom razvoju ruskoga duha. Za njegove pristalice njegova uloga bila je veoma vana; njegovi protivnici, naproti v, odbijaju da mu priznadu ma kakvu zaslugu i smatraju da je on samo uputio Rusi ju jednim neprirodnim pravcem sluei se razliitim dokazima, i jedni i drugi dolaze d o istoga zakljuka, a to je: da je glavni inilac u reformatorskom radu Petra Veliko g bila njegova volja ili njegova ud. Skoranja istoriska prouavanja dokazala su da su izmeu doba Petra Velikog i pret hodnog doba postojale tenje veze nego to se mislilo; ta prouavanja su uspela da por eknu postojanje prekida koji su nekoji hteli da vide u tome trenutku ruske istor ije, i da vladavinu Petra Velikog i njegovih prethodnika smatraju kao uzastopne etape jednog istog i povezanog istoriskog razvitka. Ako je usled toga razvitka r uski narod stekao preteno evropsko obeleje, to dokazuje da ga sve osnovice njegovo g istoriskog razvitka stavljaju pre u Evropu nego u Aziju, iako je on kao neka s pona izmeu ta dva dela sveta. Ali, iako utvruju organski karakter istoriskog razvo ja Rusije, ova prouavanja, nasuprot ranijima, tee da umanje linu ulogu cara reforma tora. Videemo u emu se tano sastojala careva lina uloga. Uglavnom, moe se tvrditi da njegov o doba oznaava prelaz Rusije iz jedne nesvesne evolucije u svesnu, vie upuenu izves nome cilju, i voljniju. Ipak, prve Petrove reforme, koje su u suprotnosti sa opti m obelejem njegovoga dela, izgledaju vie da su posledica neke udi i prekidaju organ ski razvoj. U tome smislu mogao je Petar Veliki da bude nazvan prvim ruskim revol ucionarom. I zaista, njegovi prvi reformatorski pokuaji nose vie razorno obeleje; te k kasnije zapoinje on rad na preporodu. Ovaj prelaz od nesvesnog i nagonskog ka s vesnom i sistematskom jeste glavna crta velike reforme koju je Petar Veliki pred uzeo, a koja pretstavlja jedno prelazno doba. Da bi se bolje shvatilo njegovo poreklo i razvitak, korisnije je posmatrati ga p o razdobljima. Onda se jasnije zapaaju odnosi izmeu vladareve line aktivnosti i sam ih reforama, razaznaju se pobude, raspoznaje se u njegovom radu ono to je dalo tr ajnih rezultata od onoga to je bilo samo privremeno, Sa

15 4 toga gledita moe se ivot Petra Velikog podeliti na dva skoro podjednaka perioda, od kojih je svaki trajao otprilike po dvadeset i sedam godina. Prvi period, od 1672 do 1699 godine, jeste doba vaspitavanja Petrova, njegovi h deakih i mladiskih igara, koje postepeno dobivaju obeleje ozbiljnih zanimanja. Sam o poslednjih pet godina toga perioda posveene su reformama. Drugi period, od 1700 do 1725 godine, ispunjen je ratovanjem na severu i reformom koju je on izazvao i koja se po inerciji produuje jo dve godine posle Petrove smrti. Ovaj period moe s e razdeliti na tri dela. Kada je Petar slavio mir zakljuen u Nistatu, on je sam o znaio svoje trostruko uenje matematikim obrascem 3x7=21. Ali bi bilo tanije razlikov ati tri dela od po devet godina: 1- od 1700 do 1709, unitavanje ranijih oblika dravne uprave; 2- od 1709 do 1718, n ered; 3- od 1718 do 1727, obnova. Dve odlune faze reforme nalaze se na prelazu sv akog od ovih delova ka narednom delu i svaka od njih obuhvata period od etiri god ine: od 1708 do 1712, prva sistematska reforma; od 1718 do 1722, druga. 1. IVOT I RAD PETRA VELIKOG DO RATA NA SEVERU (1672-1699) Detinjstvo i mladost Pe tra Velikog. Petar Veliki rodio se 30 maja/9 juna 1672 godine. Njegova majka je druga ena cara Alekseja, Natalija Kirilovna Narikin. Borba izmeu Nataliline porodice i porodice prve careve ene, Marije Milosla vski, koja je imala dva sina, Fjodora i Ivana, i sedam keri, od kojih je najstari joj, Sofiji, bilo sueno da odigra istorisku ulogu, ispunila je itav ovaj period. O vo je, kao to se dogaalo u XVII veku kada su se carevi esto enili devojkom iz sirotn ijih plemiskih porodica, naroito borba o uticaj izmeu novih i starih vladarevih sro dnika, koji se otimlju o njegovu naklonost. Miloslavski imaju utoliko vie razloga da budu nezadovoljni to se Aleksej privoleo svojoj drugoj porodici i staraocu Natalijinom, Artamonu Sergejeviu Matvjejevu, jednom od prvih moskovskih Evrop ljana; pria se da je ba u kui Matvjejeva, u koju su dolazili strani diplomati, car p rviput susreo svoju drugu enu. Meutim, evropska kultura ve nije vie nikakva novost u Moskvi; Sofija, ki Marije Milo slavski, i sama je oduevljena oboavateljka inostranstva, isto kao i njen prijatelj Vasilij Vasiljevi Golicin, ije smo planove i tenje upoznali. Kada je Aleksej umro godine 1676, izgledalo je da je zgodno vreme za reforme koje je Golicin namerava o da ostvari uz pripomo Sofijinu. A naprotiv, budunost Narikina izgleda tamna. Matv jejev, optuen za mnoge zloine, kao na primer za bavljenje arolijama, jer izgleda da je pripremao jednu farmakopeju, smenjen je sa dunosti naelnika ambasadorskog prik aza i prikaza farmacije i prognan na krajnji severoistok Rusije, u Pustozersk, a potom u Mezen. Mladi Petar, kome je tada bilo tek etiri godine, isto tako je uda ljen iz Moskve zajedno sa svojom majkom. Oboje e iveti u krunskome selu Preobraensk u, u okolini Moskve. Tu, u svojoj petoj godini, Petar dobiva prve osnove vaspita nja po propisima stare

15 5 tradicije; njegov uitelj Nikita Zotov ui ga psaltiru i aslovcu, ali ga ne ui pisan ju; u sedamnaestoj godini Petar jo uvek nee umeti da pie pravilno, i tek tada e uiti sabiranje i oduzimanje od Holananina Timermana. U svojoj desetoj godini Petar je prinuen da prekine svoje oskudno uenje. Usled smr ti svoga starijeg brata Fjodora godine 1682, njega jednim dravnim udarom uzdiu na presto u maju; u junu, drugim dravnim udarom Sofija, uz pripomo strjeleca, uspeva da pridrui mladome vladaru jo jednoga cara, svoga brata Ivana, sina Marije Milosla vski, zadravajui za sebe namesnika prava. Od prvoga dravnog udara Petar je dobio sam o naelnu vlast. On i dalje, punih sedam godina, ivi sa svojom majkom u Preobraensku ili Semjonovskom, drugom jednom selu blizu Moskve. Sofija sa njima postupa veom a ravo: po reima jednoga onovremenog hroniara, kneza Kurakina, carica Natalija ivi od onoga to joj dodeli ruka kneginje Sofije; ali izdanost Sofijina je toliko skuena da je Natalija primorana da prima potajno potporu od svetenstva, od patrij arha, od manastira Trojica-Sergijevo i od rostovskog mitropolita. Tako su se pri stalice prolosti, koji nisu imali razloga da budu zadovoljni novim obiajima to su i

h zaveli Sofija i knez Golicin, okupili oko Natalije. Sofija moe da smatra svoju suparnicu za saveznicu reakcije. Meutim, Petar veoma malo obraa panju na okolinu svoje majke. On ivi u jednom svetu to ga je on sam stvorio, u svetu detinjskih igara koje se postepeno preobrauju, ma da Natalija to ne zapaa, u vojne studije koje postaju sve ozbiljnije. injenica da je mladi Petar iveo daleko od Kremlja imala je neobino vanih posledica. U poljskim dvorcima ivot nije bio potinjen staroj moskovskoj etikeciji koju Petar prezire i ij u stegu on teko podnosi, jer za vreme zvaninih prijema mora da izgovara uobiajene p ozdrave nauene napamet. Njegov samovoljni karakter ve tada se ispoljava; on ivi slo bodno, bira sam svoje prijatelje i sam udeava svoje zabave. Njegova poznanstva, k ao i njegove uobiajene zabave, morale su izgledati veoma udne i malo pristojne ist o toliko starim moskovskim bojarima koliko i evropskoj i obrazovanoj okolini Sof ijinoj. Svoje prijatelje odlazio je da bira meu stanovnicima Njemecke Slobode. Bi li su to pustolovi koji su doli da okuaju sreu u dalekoj Moskvi, ili pak zanatlije koji su se trudili da vuku koristi iz raznih zanata, te nisu mogli biti najdosto jniji pretstavnici evropske kulture. Petar je ponajpre traio meu njima strunjake za razne tehnike probleme iz vojne vetine. Isprva je on za svoje igre uzimao iz oruar nice Kremlja puke, pitolje, doboe, barut, olovo, itd. Ali su mu te rezerve ubrzo po stale nedovoljne; umesto da se zadovolji pratnjom od mladih plemia koje su obino p ridavali careviima, on je otpoeo da stvara prave pukove uzimajui u svoju vojsku dvorske tobdije i konjuare; meu ovima poslednjim nalazio se i njegov budui ljubimac, Aleksandar Menikov, ovek najgorega porekla, prema reima kneza Kurakina. Poto je obrazovao odred potjenjih (zab avljaa), kome je uskoro morao dodati i Potjenji Dvor, pravu vojnu upravu, zatim Potjenaja Izba za skupove, tale itd., on se morao obratiti tuincima, koji su bili upueniji u ratnu vetinu, da bi nauio propise vojnih

15 6 vebi, osnovna pravila fortifikacije primenjena na potjene tvrave, osnovna znanja iz ar tilerije i matematike, itd. Kada ga je u Njemecku Slobodu odveo knez Boris Golic in (roak Sofijinog ljubimca), jedan pijanica kako kae Kurakin, bio je odmah oaran slo bodom obiaja koji su tamo vladali, a koja je bila toliko neobina u staroj tradicio nalistikoj Moskvi, i uivanjima kojima se tamo svet odavao. Ubrzo je on tamo pronaao jednog savetodavca, mladog vajcarca Fransoa Lefora, odlinog konjanika, ljupkog ig raa i veselog druga; jednom reju, prema kratkoj definiciji Kurakina, jednog francus kog razvratnika. Kasnije e Petar narediti da se podigne veoma ugodan dvorac za nje govoga prijatelja u Njemeckoj Slobodi; tamo e se on odavati obilnim pijankama koj e e ponekad trajati puna tri dana, i navii e se na razvrat i vino, ega se vie nikad n ee odrei i to e ga, i pored njegove dinovske snage, odvesti pre vremena u grob. Sukob izmeu Sofije i Petra. Ove vojnike igre naposletku su privukle panju namesnice , koja voli vlast i ne mari nimalo da je ustupi mladome caru; njen sauesnik aklovi ti, stareina strjeleca, izjavio je kasnije pred sudijama da je u to vreme (1687) car Petar Aleksejevi poeo da okuplja oko sebe konjuare potjene i d a je to bio povod bojazni. Ove bojazni naterale su Sofiju da preduzme mere predostr onosti i da potrai pomo protivu novih Petrovih pukova, dobro disciplinovanih i obuen ih u nemaku uniformu. Tu pomo nala je ona u staroj vojsci strjeleca, gde ona ponovo otpoinje propagandu koja joj je ranije omoguila da se priblii prestolu. Ipak nije izvesno da je Petar, usred svojih zabava, prvi pomislio na sukob koji je morao neizbeno da izbije izmeu njegove sestre i njega. Verovatnije je, kao to misli Kurak in, da je on prosto eleo da se pomou svoja dva puka, Preobraenskog i Semjonovskog, kojima je dato ime prema selima gde su obrazovani, obezbedi od namesnice. Da li su ga ovi pukovi, iji su vojnici regrutovani iz najbeznaajnijih i najsirotnijih ple miskih porodica, naveli kako kae Kurakin da zauzme jo u ranoj mladosti neprijateljsk i stav prema uglednim porodicama, ili je pak kao to kae isti pisac on prirodno teio a ponizi ugledne porodice, te da umanji njihovu slavu, da im oduzme mo i da posta ne na taj nain on lino svemoan vladar? Moda on jo nije smislio ni taktiku ni odreene p

lanove za budunost. Ali je izvesno da ga je njegov raskid sa Kremljom i to to se o kruio prostim ljudima navelo da prekine odnose sa moskovskim plemstvom i usadilo mu demokratske navike. Kada bojarska kasta bude prela u tabor neprijatelja reform e, te odavno steene navike dobie politiku vanost. Godine 1689, posle Golicinovog nesrenog pohoda na Krim, kucnue za Petra, kojemu j e tada bilo sedamnaest godina, as odmazde prema Miloslavskima. Teko je odrediti, zbog zategnutih odnosa meu tim dvema porodicama i sve veeg nepoverenja koje su uza jamno ispoljavale, ko je prvi izazvao pravi sukob. U svakom sluaju Petar se odluno usprotivio da Sofija uestvuje u verskim litijama, odbio je da nagradi Golicina i njegove vojskovoe za njihov porazni pohod. 7/17 avgusta 1689 godine Sofija je sa kupila strjelce pod

15 7 izgovorom da je prate na jednom poklonitvu; uistini, kao to e se kasnij e utvrditi istragom vrenom pomou uasne moskovske inkvizicije, ona je to uin ila da bi se obavestila kako bi se oni drali onoga dana kada ona bude pokuala da st avi na glavu carsku krunu. ta vie, akloviti priprema nekoliko atentata na carev ivot. 7/17 avgusta Petra su probudili u Preobraensku veu da se u Moskvi pripremaju da dou i da ga ubiju. Ne stigavi ni da se obue, on je uzjahao konja i otiao da se sakrije u jednoj oblinjoj umi. Rano ujutru on odlazi u manastir Trojica-Sergijevo prijate ljima svoje majke, saziva strjelce i nekoliko pukova redovne vojske koji se, pos le kratkog kolebanja i suprotno Sofijinim nareenjima, povinuju volji onoga koji j e car. Sofiji je zabranjen pristup u manastir, a njen prijatelj Vasilij Golicin, obeshrabren, odlazi na svoje imanje u okolini Moskve. Dolaskom u poetku septembr a stranih oficira pod vostvom kotskoga generala Patrika Gordona, koji je ubr zo postao najblii Petrov savetnik, ubrzan je rasplet. Posle Gordona u manastir dolazi Vasilij Golicin, ali je on odmah prognan u severnu Rusiju, najpre u Jare nsk, a potom u Pinjegu. akloviti, pozvan takoe u manastir, umoren je. Da bi kaznio Sofiju to je htela da se mea u dravne poslove i da prisvaja razna zvanja bez naega d oputenja, Petar joj nareuje da se povue u manastir Novodjeviij, u Moskvi, i poziva sv oga brata Ivana da ne doputa da neko trei uestvuje nezakonito u dravnim poslovima i d a deli sa nama naa zvanja. Tako 12/22 septembra, posle dvomesene krize, poinje lina v ladavina Petra Velikog; Ivan je boleljiv, te igra samo pasivnu ulogu savladara; o n umire 1696 godine. Preobraaj Petrovih vojnih igara. Ako je neto i izmenjeno u poetku Petrove vladavin e, to je ilo na tetu evropeizacije Rusije i dravne uprave uopte. Ako je So fija odve dobro organizovanom reklamom i preterivala u svome namesnikom radu, ona je ipak dala dokaza o istinskoj dobroj volji, jer je teila da zadovolji narod i da Rusiju povede putem napretka. Petrova porodica nije pokuala nita slino. Po reima kne za Kurakina, Natalija je ena oskudne inteligencije, nesposobna da vlada, i posle Pe trova dolaska na vlast bilo je mnogo administrativnih nepravdi to su ih inile sudij e, mnogo zloupotreba i rasipanja narodnoga novca.. A Petar ne pomilja da napusti s voje igre da bi se posvetio optem dobru. On i dalje provodi vreme u svojim uobiajenim zabavama i zadovoljava se tim to proiruje obim svojih vojnih vebi. Nata lija pokuava da ga umiri primoravajui ga da se oeni Evdoksijom Lopuhin, ija narav i duh ne mogu da mu se svide, jer se on navikao da se drui sa lepim devojkama iz Nj emecke Slobode, a strogi ceremonijal moskovskog porodinog ivota nije mu nimalo po volji. Tek to je protekao njegov medeni mesec, a on ve hita da se vrati zanimanjim a koja su mu draga i koja zahtevaju da se stalno udaljuje od svoga doma. Njegove ratoborne igre uzimaju postepeno sve vei obim i postaju sve ozbiljnije. G odine 1690 i 1691 pravilnici Semjonovskog i Preobraenskog puka su konano utvreni. Ali godine 1692 Petar naputa za neko vreme svoju suvozemnu voj sku; on tada misli na mornaricu i gradi svoju prvu flotilu na

15 8 Perejaslavskom jezeru. Godine 1693 on odlazi u Arhangelsk da vidi pravo more i v elike brodove svojih prijatelja Holanana. Holandski je prvi jezik koji on ui u pra ktinom cilju, ali se njegov renik ograniava, razume se, na strune izraze to ih upotre bljavaju njegovi prijatelji, holandske zanatlije. Ovaj prvi dodir sa mornarima i z Arhangelska pobuuje u njemu elju da ode u Holandiju u Amsterdam, kuda ga njegovi prijatelji iz Arhangelska i Moskve nagovaraju da ode. Ipak, on se godine 1694 v raa svojim isto vojnikim zanimanjima i organizuje prave manevre u selu Kouhovu. Jedn a vojska od 30.000 ljudi uestvuje u njima, i oni traju tri nedelje; poljski kralj ( koga pretstavlja Romodanovski) napada pounskog kralja (Buturlin); u svrhu operacija Petar nareuje da se ustanovi jedna knjiga sa planovima logora, komore i bitaka. On ipak priznaje da su ovi manevri samo jedna igra, ali je ta igra pretea jedne v anije vojne operacije, pohoda na Azov, za koje e on kasnije priznati da i ti pohod i nisu imali sasvim ozbiljan karakter. Ovaj preobraaj u ozbiljniju zabavu, potom u pravo vojno delo, to je obeleje svake P etrove akcije, neobino se jasno vidi u njegovim prvim pokuajima. Pohodi na Azov po nikli su iz potrebe da za stvarni cilj upotrebi vojne snage koje je nagomilao. K olikogod se malo brine za upravu svoje zemlje, toliko isto malo misli o ciljevim a rata. Za njega je rat ve sam po sebi jedan cilj, jer e se u njemu oprobati njego va flota i vojska, te e mu vojne operacije omoguiti da oceni njihovu vrednost. Ide ologija tih operacija njega mnogo ne zanima; on nije navikao da apstraktno posma tra dravne probleme koji mu se nameu. U tom pogledu on je suta suprotnost knezu Vas iliju Golicinu, koji je pre svega bio ideolog, nesposoban za praktinu akciju; Pet ar je u sutini pregalac i tehniar: njegovi porazi ne samo da ga ne obeshrabruju, v e ga potstiu da trai nova usavravanja, bez obzira na rtve to ih namee zemlji, i on uve postie naposletku cilj koji je sebi postavio. Fransoa Lefor predlae mu jedan cilj na koji on dotada nije pomiljao; on mu neumorn o ponavlja da svrha kojoj treba da tee sve njegove vojne igre, vebanja u gaanju , graenje brodova itd., jeste slava. Austriski diplomat Korb belei u svojim Memoar ima: Lefor je pokazao caru put slave. Potstiui ga na vojne podvige, on je pothranji vao njegove snove o slavi. Kasnije, kada bude definisao tenje prvoga dela svoj e vladavine {do godine 1715), Petar e se posluiti reima samoga Lefora i kazae da se zaloio da uvea slavu Rusije. Drugi deo svoje vladavine on e drukije okarakteris ati i nazvae ga epohom uspostavljanja pravilnog poretka. Jer on se doista tek tada, potpuno svesno, zalae za svoju drugu i poslednju sistematsku reformu. On nije mo gao ranije da misli na uspostavljanje pravilnog poretka, jer je bio jedino zauzet d a uvea slavu Rusije. Pohodi na Azov (16951696). Nema nimalo sumnje da je Lefor ukazao Petru put osvaja nja, na kopnu kao i na moru, kaogod to mu je on savetovao da preduzme svoje prvo putovanje u inostranstvo. Na godinu dana pre pohoda na

15 9 Azov, Petar jo nije znao kako da upotrebi svoju ratnu flotu, na koje more i proti vu koga neprijatelja da upravi svoje brodove. Ali on ve zna da e Lefor, koji nikad a nije bio mornar, komandovati tom flotom, da e admiralski brod nositi ime Slon ( to je bio znak na Leforovom grbu), da e biti ukraen zlatom i da e imati posadu od i zabranih holandskih mornara. On sam imae samo rang kapetana i zadrae celoga svog ivo ta tu naviku da ustupa drugima prvo mesto. Sada se lake moe razumeti zato on, kada je polazio u svoj prvi pohod na Azov (1695) , nije obratio nimalo panje diplomatskoj pa ak ni vojnikoj svrsi toga preduzea. Pret hodna vladavina ostavila je u naslee XVIII veku trostruk spoljni zadatak, borbu protivu tri najblia suseda Rusije: vedske, Poljske i Turske, jer granice Rusije nisu jo konano utvrene. Ali svaki pokuaj proiravanja na raun jedne ili druge mo lako da izazove koaliciju triju graninih sila. Mudra politika zahtevala je da se taj trostruki zadatak razdeli i da se ta tri protivnika pobeuju jedan za drugim. Sa kojim od te trojice treba otpoeti? Ordin-Naokin, ministar Aleksejev, okrenuo se ka Baltikom Moru, i da bi tamo osvojio pristanita, pomiljao je da stvori koaliciju protivu vedske. Vasilij Golicin, naprotiv, bio je izabrao tei put, manje pripreml

jen, koji je vodio u Tursku, ka Crnom Moru, i propao je na Krimu. I pored ovoga iskustva, ipak Petar nije uputio svoje prve ratne pohode ka Baltikom Moru, tome pr ozoru otvorenom prema Evropi. On je tada reio da poe opasnim putem to ga je izabrao Golicin; on se i dalje, tako rei usled inercije, dri pravca koji je nametnut ugovo rom o venome miru iz 1686 godine, koji primorava Rusiju da pomae Poljskoj protivu Turske. On jedino menja taktiku: pred tekoom da prodre preko Perekopa, on polazi drugim, kraim putem i ide na Azov. On eli da oproba svoje potjenje i svoju r atnu flotu; na Azov je poao da se jo jednom pozabavi svojim vojnim igrama, jer on pie Apraksinu da e taj pohod biti samo nastavak manevara pred pounskom tvravom. Osim tog a. Lafor gaji nadu da odvede Petra u inostranstvo, te da se pred svojim prijatel jima u vajcarskoj i Holandiji pohvali carevim prijateljstvom. Ali pre nego bi se pojavili u Evropi, potrebno je izvriti nekoliko vojnih podviga l ostvariti san o slavi. Tako je pohod na Azov trebalo da donese Petru njegove prve lavorike i da poslui kao prolog njegovom putovanju u inostranstvo. I tano u tom smislu voen je taj pohod. Pounskog i poljskog kralja zamenila su tri gen erala: Golovin, Gordon i Lefor. Kapetan Petar Aleksejev ponovo se vratio svojoj vo jnoj igri i komandovao je jednom etom tobdija. Ta igra dovodi do poraza. Nove Petr ove trupe pokazale su se sasvim nesposobne da uestvuju u jednoj ozbiljnoj borbi. Tvrava Azov odbija dva uzastopna juria. Istoriar Solovjev, koji je uspeo da ocrta p ravi lik Petra Velikog, nije mogao da se oslobodi preteranog velianja, te je pisa o povodom toga: Ovde vidimo da se pojavljuje veliki ovek. Ne samo da nije izgubio hrabrost, ve je izgledalo da je Petar uzvien tom pobedom i pokazao je neobinu aktiv nost kako bi popravio poraz i obezbedio uspeh drugom pohodu. Neuspeh kod Azova obeleava poetak vladavine Petra Velikog. Uistini, ovaj neuspeh nije u ivotu Petrovu

16 0 znaio tako odluan datum kao to kae Solovjev, jer e ga vojni neuspesi jo dugo pratiti, kod Narve, na Prutu, i svaki put e on pokazivati istu neobinu aktivnost; i zaista, u njemu lei neiscrpna snaga, i on deluje isto onako neobuzdano kao to deluju slepe prirodne sile, na koje on potsea svojim neukrotivim poletom, nedostatkom razlikov anja i rauna. Da bi se Azov primorao na predaju, treba ga opkoliti s mora, jer se on tim putem snabdeva. Ali kako osrednji brojevi sa Perejaslavskog jezera nisu bil i dobri ni za ta, Petar se rei da sagradi novu flotu na reci Voronjeu, u slivu Dona . Nova brodogradilita daju se vredno na posao u jesen 1695 godine, i ve 1/11 maja 1696 sputeno je u vodu 23 galija i 4 paljevica. Ova flota, koju je pred vodio jedan brod sa ponosnim geslom Principium na njemu je Petar, a Lefor ga pra ti na jednom drugom brodu , nije meutim nita bolja od one prve. Opsadna taktika i d alje je detinjasta; trae se metci i dim bez velikih rezultata. Strani ininjeri stiu sa zakanjenjem, i potrebno je izvui flotu iz neprijateljske vatre. Pa ipak se Azov naposletku predao. U poljskoj se rugaju ruskom poslaniku, pripisujui kapitulaciju Azova jednom ugovoru a ne vojnim operacijama. Pa ipak je to jedna po beda. Posle toga moe se ostvariti Leforov plan i pojaviti se u Evropi. Unutranja uprava. U toku ovih prvih godina Rusijom se upravlja na stari nain. Tr i linosti dre vlast i one skupa ine stari moskovski oblik vladavine; to j e najpre bojar stare loze, Boris Golicin, stari aristokrat len i drevna pijanica , svemoni satrap Kazanjskoga dvorca, koji iz Moskve rasprostire svoju vlast po ita voj oblasti Volge; to je zatim novi bogata i skorojevi Lav Kirilovi Narikin, ovek be z prolosti, ali brat cariin, koji urno iskoriuje svoj poloaj da se obogati; to je naposletku dumnij ak dravni sekretar toga vremena Tihon Strenjev, dvorski spletk aro, prepreden i lukav, svirep i zloban kako kae Kurakin, koji zna pravu tajnu svih dravnih poslova. Ali onaj koji diktuje svoju volju vladi, to je patrijarh Joakim. On je oduevljeni branilac reakcije; ne samo Petrova delatnost, nego i latinsko-poljska kultura koju je zaveo Vasilij Golicin njemu se ine kao avolske in i i izdajstvo prema veri predaka. Zato stara moskovska stranka pobeuje latiniste pa

ak i Grke iz slovensko-grko-latinske Akademije, koja mora da se ogranii da propoveda pobone nake. ak su i Dihudi, ti pomirljivi Grci, optueni i pored svih njihovih napora da dovedu u saglasnost Aristotela sa pravoslavljem i religijom da se radije bave fizikom i filosofijom, umesto da se zadovolje predavanjem gram atike, to se smatralo za sasvim dovoljno; krajem 1694 godine oni dobivaju otkaz, i Akademija posle toga tavori dugo i bezivotno. Joakim umire u martu 1690 godine, i na svome samrtnom odru preporuuje da se spreava svaki prijateljski odnos izmeu pravoslavnih i bezbonika, poziva verne da razore tuinske bogomolje i d a oteraju tuince sa svih poloaja na kojima se nalaze, pa naposletku trai smrtnu kaz nu za svaki pokuaj da se u Rusiji zavede neka nova vera ili novi obiaji.

16 1 Razume se da pristalice stare Moskve iskoriuju Petrovo otsustvo i njegovu nameru d a putuje po inostranstvu da bi pokuali da se oslobode toga vladara i da okonaju njegovu delatnost koja im smeta. Ona je ve izazvala negodovanje u narodu. Ka luer Avramij, ekonom manastira Trojica-Sergijevo, koji je pomagao Nataliji protiv u Sofije, dostavlja Petru poetkom 1697 godine izvetaj o razgovorima koji su voeni u jednom krugu niih inovnika i seljaka meu kojima se nalazi i budui Petrov slavopojac Ivan Posokov : Narod stenje i jadikuje zbog onoga od koga je sve oekivao; verovalo se da kada vladar bude postao punole tan i ponovo se oeni, da e napustiti delo svoje mladosti i poboljati opte stanje. Al i kada je postao ovek i oenio se, car se okrenuo uivanjima, napustio pravi put i prouzrokovao samo tugu i nevolju. Okrivljeni, stavljeni na muke, otkrili su da s e naroito negoduje protiv igara u selu Semjonovsku i manevara u Kouhovu kao i protiv careve upornosti, jer on nee da saslua nikoga, ne stanuje u Kremlju, odlaz i u Njemecku Slobodu, poniava se pred tuincima i beasti se, zbog ega nema vie blago stanja, dok se broj inovnika umnoava, dok zloupotrebe rastu i dok car okruivi se pros ima, sam stavlja na muke i pogubljuje nezadovoljnike u muionici Preobraenskoga pri kaza. Petnaest dana po odlasku Petrovu u inostranstvo otkrivena je jedna prava zavera koja je grozila ivotu carevu. Tu zaveru bili su sklopili Cikler, komandant strjel eckog puka i lan plemiske Dume, i dva plemia stare loze, Sokovnjin i Pukin. Stavljen i su na muke, i Cikler, poto je najpre priznao da ga je godine 1682 Sofija nagovarala da ubije Petra, izjavio je da su zaverenici, zbog protivhrianskog ponaanja carevog i zbog njegove namere da odnese ruski dravni novac u inostranstvo po nagovoru Leforovu, bili odluili da ga ubiju, da na presto dovedu njegovog sinia Alekseja i da vrate Sofiji namesnitvo, a Golicinu vlast. Ta zavera j e spreena, a zaverenici pogubljeni nad iskopanim leom Sofijinog ujaka, Ivana Miloslavskog. Strjelci su odmah na svima straarskim mestima zamenjeni vojnicima i poslani u Moskvu; Petar je odloio da ih k onano kazni po svom povratku iz inostranstva. Prvo putovanje na Zapad (16971698). 10/20 marta 1697 godine napustilo je Moskvu j edno mnogobrojno izaslanstvo od 200 ljudi. Petar se u njemu nalazio pod imenom P etar Mihailov. Cilj njegovoga putovanja iskazan je u geslu ispisanom u sredini vo jnih oznaka i stolarskog alata izrezanog na peatu to ga je on upotrebljavao u Hola ndiji: Nalazim se meu egrtima i traim nastavnike. On odlazi u Kenigzberg preko Rige, Mitave i Libave. U Kenigzbergu se sastaje sa Fridrihom III, brandeburkim izbornim knezom i buduim prvim pruskim kraljem; na svo j roendan, 29 juna/9 jula, on se umalo nije potukao sa kneevim izaslanicima to se n isu dovoljno divili vatrometu to ga je Petar Mihailov svojeruno nainio. U Hanoveran skoj, u Kopebrugu, upoznao se sa hanoveranskim i brandeburkim kneginjama. Isprva bojaljiv pred ovim damama, on se brzo pribira, pokazuje im svoje ru ke otvrdle od rada i hvali se sa

16 2 svojih petnaest zanata to ih je nauio u Njemeckoj Slobodi. 7/17 avgusta stie on u A msterdam. Tu ostaje etiri i po meseca i prouava brodogradnju u radionicama Drutva h olandske Indije ne iz neophodne potrebe, pie on patrijarhu Adrijenu nego da bi se upoznao sa pomorstvom te da bi po naem povratku mogao pobediti neprijatelje Isusa Hrista i postati njegovom milou oslobodilac hrianstva. I tako, upoznavajui se sa more plovstvom, on i dalje ima u vidu borbu sa Turcima na Crnom Moru i odbranu potlaen ih hriana. Poto mu se. uinilo da Holanani ne poznaju teoriju brodogradnje i da oni rade nesist ematski, poao je u Englesku da tamo potrai ono to eli. Stigao je 11/21 januara 1698 godine u London, gde ga je primio kralj Viljem; provodi etiri meseca u Vulviu i Detfordu ne da bi radio u radionicama, nego da prikupi obavetenj a o brodogradnji. Viljem zapaa da on ostaje ravnoduan prema svemu to ne sp ada u njegovu struku; kada doe u dvorac Kensington, njega manje zanimaju slike uve nih umetnika nego jedna sprava kojom se osmatra pravac vetra. Razume se, on se n e ograniava samo na prouavanje pomorskog problema. On poseuje muzeje, laboratorije, pozorita; prisustvuje ak i jednoj sednici Parlamenta, ali prizor ograniavanja kral jevske vlasti ne moe da mu godi. 27 aprila/7 maja vraa se u Holandiju, a posle tri nedelje polazi u Be preko Kleva, Bilfelda, Hala, Lajpciga, Drezde i Praga. Svuda se njegovi domaini oseaju sreni to su se otarasili toga udnog i nevaspitan og posetioca. 16/26 juna on sveano ulazi u Be gde se sastaje sa carem Leopoldom. S vima se ini da je on sasvim drukiji nego to su ga opisivali prilikom njegovih poseta drugim dvorovima; on tu ostavlja po tvrenju papskog nuncija utisak utivog, lepo va spitanog i skromnog oveka. Ipak, on ne uspeva da ubedi cara u potrebu da nastavi rat sa Turskom. Iz Bea on namerava da otide u Veneciju, ija je flota sastavljena o d galija uvena u svetu, jer su Rusiji upravo potrebne galije. Ali ga 19/29 juna vest o pobuni strjelaca poziva iznenada natrag u Moskvu. On prolazi k roz Krakov, poseuje na brzu ruku rudnike u Vjelikoj, zaustavlja se u Ravi, gde se sastaje sa poljskim kraljem (31 jula i 1 avgusta/10 i 11 avgusta). Zbog svoga di plomatskog neuspeha u Beu on menja svoje vojne planove i naela svoje spol jne politike. Tu zakljuuje s poljskim kraljem Avgustom sporazum o napadu na vedsku ; sad vie ne cilja na Crno More, ve na Baltiko. Avgust se pokazuje veseo drug; novi saveznici se sprijateljuju i izmenjuju svoje grbove i odelo. Malo kasnije, u ok tobru, pojavie se na politikoj pozornici Rajnhold Patkul, diplomat koji e pripremit i koaliciju protiv vedske. Osim Rusije i Poljske, u ovu koaliciju stupie i Danska i Brandeburg. Bie lake pridobiti za savez ove dve drave nego zakljuiti ugovor bilo s a Lujem XIV, koji ak nije hteo ni da primi Petra u Parizu iz straha da se ne zame ri Porti, bilo sa carem Leopoldom, koji nije pristao da uestvuje u koaliciji, i R ajnhold Patkul, livonski plemi kome je vedska oduzela imanje i iji je on ogoreni nep rijatelj, zaloie se za tu stvar oduevljeno. Kakav je utisak ostavio Petar za vreme svoga putovanja po inostranstvu i ta je on doneo sa toga putovanja, prvoga putovanja koje se usudio da preduzme

16 3 jedan ruski car? One dve nemake izborne kneginje kau za njega da je veoma obdaren d ivljak. Engleski episkop Barnet, kome je bilo povereno da ga upozna sa verskim pr oblemima, govori o njemu takoe bez oduevljenja: Priroda kao da ga je stvorila da bu de pre brodarski radnik nego vladar. Poto sam se esto s njim druio i razgovarao, os tao sam zbunjen pred namerama provienja, koje je poverilo tako plahovitom oveku be zgraninu vlast to se prostire nad tako velikim delom sveta... Bog jedini zna kolik o e godina on biti napast za taj narod i njegove susede. Barnet ipak priznaje kasn ije da su pozniji dogaaji otkrili kod Petra vie genijalnosti nego to se moglo predvi deti u ono doba. Jer se Petar u Evropi pokazao onakvim kako su ga za deset ili pe tnaest godina ulaenja u ivot vaspitali moskovski krugovi i Njemecka Sloboda. On je samouk; on udno prikuplja sva znanja koja ga interesuju i hoe ne samo d a sve upozna, nego i da sve moe sam da stvori, ni sam ne znajui jasno emu sve to. S

asvim ravnoduan prema dravnim poslovima kojima se dotada nije nikada bavio, on se sav predao isto tehnikim pitanjima; u nauci on samo vidi primenu. Pa ipa k, sve interesantne pojave, naroito uda prirode, njega takoe zanimaju. Sa svoga pu tovanja on donosi, razume se, samo ono to je hteo ili mogao da vidi: on odailje u Rusiju 279 strunjaka i mornara koje je uzeo za svoju mornaricu; on tako isto alje u Moskvu mnogo zanimljivih predmeta za svoj muzej. Evropski vladari najpre su zaue ni, a potom razoarani. Naunici, kao na primer Lajbnic, interesuju se za Petra isto kao to bi se interesovali za abisinskog kralja ili kineskog cara; to je za njih jedinstvena prilika da uveaju svoje znanje o jednoj nepoznatoj zemlji. to se tie i re evropske javnosti, ona i ne zapaa Petrov prolazak. Rusija jo ne postoji za E vropu, te ak i u susednim zemljama pitaju careve diplomatske pretstavnike da li s u Moskovljani hriani i da li e se uskoro pokrstiti. Ali najvanije od svega jeste to to se Petar, zahvaljujui svojim posetama Njemeckoj Slobodi, konano oslobaa stare moskovske rutine i usavrava se nezavisno. Orue reforme , posmatrano u glavnim linijama, spremno je u njegovim rukama. Ostaje jo samo da on sebi postavi neki jasno odreen cilj, da takorei namesti prenosne kaieve, pa da p okrene mainu. Kao to je i trebalo oekivati, potstrek je doao ne od same elje za refor mom, nego od ratnikih snova Petrovih. Dve okolnosti, svojstvene njegovoj vladavin i, pruile su mu slobodu delanja koja je nedostajala njegovim prethodnicima, koji su uostalom uvek potovali stare moskovske obiaje. Jedna je socijalna, a t o je opadanje bojara; druga je verska, a to je opadanje svetenstva. Opadanje bojara i svetenstva. Vladavina Petra Velikog pada u doba kada je jedan u ticajni stale poeo da se raspada, a meutim onaj koji e ga zameniti nije jo imao vreme na da se obrazuje. Bojarski stale je u punom opadanju; ona je sad, po reima aklovit ija, samo jedno trulo stablo koje lei na zemlji. to se tie plemstva, koje e u XVIII ve ku i najveim delom XIX veka biti upravni stale, ono jo nije stupilo na pozornicu. U tome prelaznom dobu birokratija preovlauje, sa svim zloupotrebama i samovoljom k oju ona nosi u

16 4 sebi. Ovakvo stanje omoguuje samodrnom vladaru da uvrsti svoju mo, jer ga ne sputav aju nekadanji feudalci niti novi stalei. Zato Petar i moe da se ponaa prem a bojarima kako se njegovi prethodnici nikad ne bi usudili. Korb opisuje jedan zanimljiv prizor koji se odigrao za vreme Leforovog pogreba. elei da isko riste nestanak toga ljubimca, bojari su pokuali da zauzmu prva mesta u povorci i da stanu ispred stranaca; Petar se tada razvikao: To nisu bojari, nego psi. A kada su posle svrenog obreda bojari pourili da se udalje iz Leforovog dvorca, koji je ranije bio uven zbog svojih veernjih zabava, Petar ih je zaustavio i rekao: Zato se rasturate? Zar vam je ta smrt toliko dobrodola? Zar vam vaa radost ne doputa da nain ite tuna lica? Na koje se snage oslanja Petar? Na svoje potjenje koji obrazuju njegovu gardu. Iz njihovih redova uzima on svoje poverljive ljude kad god posumnja u vernost osta lih lanova svoje okoline. Po reima Bergholca, tuincima se objanjavalo koliku naklonos t osea Petar prema svojoj gardi tim to u njoj nije bilo nijednoga vojnika kome car ne bi bez ustezanja poverio svoj ivot. Drugi razlog koji je omoguio Petru da raskine sa starim obiajima tano je oznaio jeda n tuinski posmatra, Fokerot (1737): Po miljenju mnogih dobro obavetenih ljudi, Petar ne bi mogao toliko daleko otii u svom reformatorskom radu da je naiao na otpor jed noga svetenstva koje bi bilo umnije, i koje bi uivalo uvaenje i naklonost naroda. Zat o rusko svetenstvo toga doba nije uivalo to uvaenje? Zato ono nije imalo u svojim re dovima umnijih svetenika? Zato to su najbolje pastire, one koji su napustili crkvu i prili starovercima, zamenili laskavci, ne iz redova Velikorusa, nego kijevskih uenj aka, uenika Kijevske akademije koja je za pola veka prethodila Moskovskoj akademi ji. Pre Petrova stupanja na presto, dogodio se rascep izmeu zvaninoga svetenstva i naroda koji je priao izmi, i jedino su ravnoduni ljudi ostali u zvaninoj crkvi. Eto zato Petar moe bez bojazni da rui stare ograde i da otvoreno obesveuje crkvene tradi

cije. Time se objanjavaju i one nihilistike crte koje nalazimo i u njegovoj linosti kao i u njegovom radu. Iako je skinuo svoje moskovsko odelo da bi obukao evrops ku uniformu, on ipak nije nita rtvovao od svoje slobode. Otuda ona neusiljenost u njegovom optenju sa ljudima. On moe sebi sve da dopusti. Njegovu ud ograniava samo n jegova uroena dobrodunost i nekakvo udno oseanje dunosti, koje se mea sa poj mom slube. U pitanju je, razume se, sluba Rusiji, otadbini; ali, po njegovom shvatanju, t aj pojam slube ima u sebi neega stvarnog: to je sluba koju mora da vri jedan vojskov oa koji prima od drave platu, te prema tome ne sme da ostane neaktivan. Ovo shvatanje, kao to smo videli, uticalo je na njegovo duevno raspoloenje jo u poetk u njegove vladavine. Za njega su mornarica i vojska, kojima on slui, od prvoredne vanosti. One su isprva predmet igara koje se, posle Arhangelska i Voronjea (1693 i 1695) preobrauju u ozbiljniji posao. Ali, kako smo ve kazali, rat je za njega samo jedno sredstvo. Isto tako je za njega

16 5 samo prosto sredstvo i drava, o kojoj se on brine tako malo da njenu upravu pover ava drugima, svojim poverenicima. Dunost ovih upravnika careve batine je da daju voj sci i mornarici dovoljnu koliinu ljudi i novca. Doklegod je drava sposobna da daje i jedno i drugo, Petar se ne interesuje nimalo da sazna kako se dolo do tih sred stava. Tek kada oseti nestaicu novca i ljudi, on se okree toj oblasti koja mu je d otada ostala tua. Tek tada, a to e rei u trenutku kada je njegova vojna aktivno st sruila staro moskovsko ureenje, otpoinje prava njegova reforma. To su glavn e linije ove vladavine toliko obilne dogaajima. 2. RUENJE STAROGA PORETKA (17001709)

Pobuna strjeleca (1698). Posle Ciklerove pobune (1697), strjelci su udaljeni iz Moskve i za kaznu poslani da brane tursku i poljsku granicu. Oni su se osetili u vreeni jo za vreme manevara, jer ih je tada car pridodao onoj vojsci koja je treba lo da bude potuena. Za vreme pohode na Azov, omrznuti Franko Lefor postavio ih je na najopasnija mesta i minirao njihov poloaj, usled ega su oni izginuli u velikom broj u. Ciklerov sauesnik Pukin rekao je da se oni nemaju vie emu nadati i da nee umai smrt . Odailjanje na granicu sasvim ih je ogorilo. Naviknuti na miran ivot u Moskvi, gde su nekoji od njih imali svoju trgovinu, i razmaeni panjom koju su im ukazivali Pe trovi prethodnici, oni su teko podnosili slubu na granici i jedva su ekali da se vr ate u Moskvu gde su ih oekivale njihove ene i deca. Odlazak Petrov u inostranstvo je povoljna prilika za novu pobunu, utoliko pre to su joj se svi nadali. Tuinci je se naroito boje, jer po Korbovom prianju kruio je glas da strjelci nameravaju da p okolju i spale Nemecku Slobodu. Petar, prema obavetenjima to ih Lefor alje svojoj p orodici, ima poverenja u svoje nove trupe; pa ipak, za svaki sluaj, on je poveo i dobrovoljce, izabrane iz plemiskih porodica, ali su to bar po pretpostavci stranca Krula bili uistini taoci koji su jamili za vernost svojih roditelja. Pobuna strjeleca izbila je utoliko ee to je proturana vest kako je car umro u inostra nstvu i da bojari imaju nameru da udave carevia. etiri puka strjeleca, koji su logo rovali na junoj granici, kada su bili poslani na zapad (u Veljikije Luki) umesto da su vraeni u Moskvu kao to su se oni nadali, poslali su svoje izaslanike u prest onicu da od bojara zatrae doputenje da se vrate. Kako po svemu izgleda, oni su stu pili u pregovore sa Sofijom, koja je bila sklonjena u manastir Novodjeviij, i ona ih je obodrila da pou na Moskvu. Oni pooe u borbu, reeni da ne dopuste da se car vr ati u Moskvu, ve da ga ubiju to je poklonio svoje poverenje Nemcima, da postave Sofi ju ili Vasilija Golicina za namesnika mladom careviu i da pokolju bojare i tuince. Petrovi pukovi, kojima je komandovao Gordon, poli su im u susret, i nji hova artilerija ih je lako rasterala blizu manastira Voskresenskog ( 18/28 juna 1698 godine); 56 zarobljenika obeeno je. Ali to Petru nije nik ako bilo dovoljno. U avgustu on je optuio za kukaviluk kneza Kesara Romodanovsk

og, stravinog stareinu

16 6 Preobraenskog prikaza, tadanje eke, kome je bila dunost da bdije nad javnim poretkom, i odluio je da se na svoj nain oslobodi semena Ivana Mihailovia (Miloslavs ki). Prekinuvi svoje putovanje, on stie 26 avgusta/5 septembra u Moskvu i naredi, odmah u poetku septembra, naknadnu istragu koja je voena pomou svih uzgrednih sreds tava tadanjega moskovskog pravosua: delata, soba za muenje i inkviziciju, to je prim enjivano sa najvetijom svirepou. Korb nam je ostavio jednu sliku pogubljenja koje j e izvreno pred oima stranaca, koje je Petar ak pozivao da se pridrue delatima. Strjel ci su u gradovima u unutranjosti zemlje sa zabranom da se kreu bez putnih isprava i da stupaju u vojnu slubu. Njima je oduzet naziv carevih uvara i postali su prost i graani. Petar nije uspeo da pronae, to je bio njegov glavni cilj, dokaze za Sofij ino sauesnitvo; ipak, on ju je primorao da se zakalueri, pod imenom Suzana, i da ivi okruena jednom gardom koja je nee ostaviti sve do njene smrti 1704 godine. Preobraaj odela i obiaja (16991700). Kazna kojom su kanjeni strjelci ne samo da nije utiala negodovanje naroda, ve ga je jo i pojaala. Ipak, ona ne bi na narod proizvel a tako dubok i trajan utisak da za njom nije doao itav niz drugih dogaaja koji su d uboko uzbudili narodnu matu. Mnogo to ta nije se svidelo narodu i pre Petrovog puto vanja u inostranstvo. Ali ono to se dogaalo po njegovu povratku jo je gore. Narod z apaa da po svom povratku u Moskvu car ne odlazi vie u dvor svojoj eni, nego u Njeme cku Slobodu, Nemici Ani Mons, svojoj nalonici, koja je ranije bila to isto Leforu. Car se ne zadrava u Kremlju, ne pozdravlja nikako ni ikonu Tverske Bogorodice, ni moti moskovskih svetaca, provodi jedan deo noi u pijankama u Leforovom domu, a dr ugi deo sa tardiskim pukovima u Preobraenskom. Sutradan, za vreme sveanog prijema, on uzima makaze i poinje da see bradu velikodostojnicima, izmeu ostalih i glavn om komandantu einu i knezu Kesaru Romodanovskom, koji je upravo strogo os udio jednog moskovskog diplomatskog pretstavnika to je obrijao bradu. Ne treba zaboraviti verski znaaj to ga je moskovska Rusija pridavala bradi, toj glavnoj ozn aci Bojega lika. Patrijarh Joakim osuivao je obiaj razvratnih Grka koji su brijali bra du, obiaj koji je ranije bio zabranjen i koji je car Aleksej potpuno i skorenio; on je proklinjao one koji su ponovo poeli da unakauju lik to ga je Bog po dario oveku. Iako je on ve odavno leao u grobu, njegov naslednik Adrijan jo je nepomi rljiviji protivnik obrijanih lica: Gde ete stati na dan stranoga suda? pita on prist alice te mode. Sa svetiteljima ija su lica ukraena bradom, ili sa obrijanim jeretic ima? Tako on preti venim mukama onima koji odobravaju tu jeretiku izopaenost koja ovek a prispodobljuje maki ili psu. Posle pet dana, u einovom domu, see brade ne sam car, nego njegova dvorska budala. I posle tri dana Petar je konano savladao taj sveti obiaj: svi bojari dolaze na jednu veernju zabavu u Leforov dom obrija na lica, kako tvrde Gvarient i Korb.

16 7 No on se ne ograniava samo na to delo. I on sam, jo izmeu 1689 i 1691 godine, a to e rei otkako je poeo da poseuje Njemecku Slobodu, uobiajio je da nosi tuinsko odelo; p ozivajui lanove svoje porodice da dou u Rusiju, Lefor im je pisao: Ovde ete nai jednog irokogrudog vladara koji titi tuince i koji nosi odelo po francuskoj modi. Po povra tku iz inostranstva Petar namee tuinsku modu linostima iz svoje okoline. U februaru 1699 godine poeo je najpre da skrauje predugake rukave ruske nonje. 4/15 januara 17 00 godine jednim ukazom propisano jeda bojari, okolnii, dumni i blinjije ljui, stoln ici, moskovski plemii, aci, ileci i svi inovi Moskve i drugih gradova moraju da nose maarsko odelo, gornji kaftan dovoljno dugaak da dosegne do podveze, a donji krai,

istoga kroja. Moglo se unapred rei da ukaz koji bi se odnosio i na ene nee biti izvre n. 20/31 avgusta 1700 godine taj ukaz je ponovljen, samo sa jednim ogranienjem: Ra di ugleda i lepote u dravi i vojnom podruju, ljudi svih drutvenih redova, izuzev sv etenstva, crkvenjaka, koijaa i zemljoradnika, morae da nose maarsko ili nemako odelo; njihove ene i keri morae isto tako da nose maarsko ili nemako odelo poev od 1 januara 1701 godine, te da i one budu odevene na isti nain kao i ljudi. Uzorci ovakvoga od ela izloeni su na gradskim vratima, i tamo se naplauje od onih koji se ne pokorava ju tome ukazu novana kazna od 40 kopejaka od peaka, a 1 rublja od konjanika. Petar dakle povlai drutvenu meu izmeu onih koji moraju da nose novu nonju, i onih koji su osloboeni te obaveze: na jednoj strani su razni stupnjevi plemstva koje je u care voj slubi; na drugoj strani je svetenstvo i prost narod podloan plaanju poreze. On in i isto to u pogledu noenja brade, samo e porez kojim je on oporezovao bradonje do stii veoma visoku cifru posle popisa iz 1705 godine, 100 rubalja godinje za gostje trgovce i Gostinaju Sotnju, 60 za inovnike prikaza i trgovce obeju katego rija, 30 za posadske, bojarskije ljui i koijae, pola kopejke troarine za seljake pri ulasku i izlasku iz varoi. Kao potvrde o naplati izdaju se bronzane medalje sa n atpisom: Porez je naplaen, sa slikom jedne brade, a ponekad i sa izrekom: Brada je n epotreban teret. Ustvari, oni koje je Petar prezrivo nazivao bradonjama, zato to su bili protivni njegovoj reformi, pretstavljali su itavu Rusiju, izuzev neposrednu okolinu carevu, plemstvo, potjenje, a kasnije i vojsku, jer su vojnici, za razlik u od strjeleca, bili obrijani i nosili evropsku uniformu. Oni koji su odeveni po nemaki smatraju za ukusno da imaju lulu u zubima . To je bila nova uvreda za starinske obiaje, koji su zabranjivali upotrebu proklete trave. Da bi odgovorio na nadimak bradonja koji su mu prikaili, narod je pro zvao pretstavnike upravnoga stalea duvandije. Druga jedna mera koja je duboko vreala narodno verovanje i postala glavna oznaka reforme jeste promena kalendara. 20/30 decembra 1699 godine Petar nareuje da se g odine raunaju, po ugledu na sve hrianske narode, ne od stvorenja sveta, nego od roen ja Isusa Hrista, i da godina poinje u januaru umesto u septembru. 1/12 januara 17 00 godine on nareuje da svi moraju ukrasiti svoja vrata jelovim, borovim i smrekov im granicama prema uzorima

16 8 izloenim na velikom trgu i kod donje Apoteke; da isto tako svi moraju da izmenjaju estitke prilikom nove godine i zavretka stolea; tako je Petar zaveo u Rusiji i nem aku boinu jelku. Sve promene od 16991700 odnose se na spoljni ivot. Videemo i mnogo vanije izmene, ko je su nametnule ogromne rtve stanovnitvu i iz osnova promenile i samo dravno ureenje , no koje su meutim danas skoro zaboravljene. Jer, kada govorimo o Petrovom radu koji je podelio istoriju Rusije na dva dela, naa mata izaziva uspomenu najpre na s poljni preobraaj stanovnitva, i to stoga to je ba taj spoljni preobraaj uinio najdublj i utisak na savremenike, poto je on prestavljao ruenje starih obiaja koje je i sama vera osvetala, te je prema tome znaio i ruenje same vere. Tek kada se setimo slinih reformi izvrenih u dananje vreme, u kulturno zaostalim znamenjima; jo nedavno, ako bi se nekom Turinu nasilno skinuo fes, ili Turkinji njezin veo, uvredila bi se n ajdublja verska oseanja i mogla se time izazvati narodna pobuna. Ukoliko kasnije u ivotu jednoga naroda nastupi pokret za ukidanjem tradicija vezanih za veru, uto liko preobraaj tee pada narodu i izaziva opasnost da se on pobuni, utoliko pre to s e taj preobraaj vri pod uticajem tuintine. U Rusiji je taj preobraaj bio neobino b olan, i ba tih godina, 16991700, narodno ogorenje na Petra izbilo je najsilni je. Prvo izbijanje narodnoga gneva i verski otpor; deljenje staroveraca i postanak s ekta. Dokumenti Preobraenskoga prikaza, koji je terorisao itavu Rusiju za vreme nj egovoga stranoga stareine Romodanovskog. oveka koji je liio na udovite kako ga nazi ez Kurakin, izobiluju primerima. narodnoga ogorenja i navode razloge za to. Car sk ida drugima brade i druguje sa Nemcima; i vera je postala nemaka kae se u jednom do

kumentu. Car ivi po ugledu na strance, jede meso sredom i petkom; nije potovao post svetoga Filipa. Naredio je svima da nose nemaku nonju. Ukinuo je patr ijarhat, da bi vladao sam i da ne bi imao suparnika. 1 januara 1700 godine on je naredio da se proslavlja nova godina, te je tako pogazio zavet svetih otaca. Leta gospodnja su unitena, a satanina su proglaena kae drugi dokument. Pet ar je poeo da rui hriansku veru, nareuje da se brije brada, da se nosi nemako odelo i ui duvan. I on, Ivanov, doao je u Moskvu da ga postidi zbog toga kae posadski Andrej Ivanov koji je doao naroito iz Ninjeg Novgoroda da urazumi cara. Ovo nekoliko primera dokazuju da otstupanje od starinskih. obiaja znai u oima narod a isto to i izdajstvo prema veri. Iako se verski rascep (izma), koju je Nikonova no va vera izazvala izmeu upravnoga stalea i naroda, dogodio mnogo pre stupanja na pre sto Petra Velikog, taj rascep ipak nije bio potpun i nije izgledalo da e biti kon aan. Ta dva protivnika tabora borila su se na istom polju i sluila se istim orujem. Oni koji su sino bili pobeeni u nekoj verskoj raspravi, gajili su i dalje nadu da e jo istoga dana ili sutradan postii odmazdu. Narodne mase, koje nisu neposredn o uestvovale u toj prepirci svetenstva,

16 9 mogle su mirno da oekuju dan kada e itai svetih knjiga, umni ljudi toga doba pronai je toga sukoba. Ovakvo raspoloenje postojalo je jo i za vreme pobune strj eleca od 1682 do 1689 godine. Pobunjenici, koje su bodrili da treba da brane star u veru, mogli su da odgovore: To je patrijarhova dunost; a hoemo samo da ispitamo is tinu, te da saznamo zato su odbaene stare knjige i kakve se to jeresi u njima sadre . Ali, posle prvih Petrovih reformi, nije vie bilo nikakvih sumnji. Stanovite to ga je car zauzeo, pa bilo da se ono tumai prema starinskom ili novom shvatanju, nala zi se van oblasti vere. Snaga opozicije raste usled same injenice to ona brani veru od profanisanja, i lozinka te opozicije razumljiva je svima, pa prema tome i veo ma popularna, jer ona osuuje ono to svi mogu da procene, a to je nova nonja, obrija ne brade, duvan. Borei se protiv uticaja Grka, koji su iskvarili stare tekstove, one tekstove ijom pomou su moskovski udotvorci spasli svoje due, Nikonovi protivnici pokazali su ve izvestan nacionalni duh. Ubudue e narodna opozicija, okreui se protivu jednoga drutvenog stalea nakinurenog tuinskom odelom, postati bitno naci onalistika; videli smo da je tuinskom kvartu u Moskvi bila zapretila opasnost da d oivi pravu Vartolomejsku no. Ta opozicija je utoliko jaa to je verski ivot veoma bujan. Jedna jaka kriza savesti razjedinila je branioce stare vere. U trenutku verskoga rascepa oni su propusti li da u svoje redove prime dovoljno episkopa te da tako obezbede neprekidno ruko polaganje svetenika. Meutim, svetenici koji su bili rukopoloeni pre Nikona, a to e rei prema starom bogosluenju, i koji su jedini smatrani za nadlene da vre svete tajne, izumirali su postepeno. Za vreme Sofijinog namesnitva bilo ih je ostalo jo svega nekolicina. Ako se ne vre svete tajne, kako bi onda stara crkva mogla ispuniti sv oj zadatak da sauva pobonost u svoj njenoj istoti za sve vekove, a to e rei do drugog ristovog dolaska i do Stranoga suda? Isprva su staroverci pribegli jednom komprom isnom reenju koje je poticalo iz vremena protopopa Avakuma: primali su svetenike k oje je rukopoloio Nikon, ali koji su krteni pre njega. Ali je i ovo po kolenje svetenstva izumiralo; nije se vie moglo objavljivati da e pre sunce prestati da krui nego Boja crkva da ivi. Bilo je samo dva reenja za tu krizu: ii do kraja u to m kompromisnom reenju i traiti nove episkope koji e pristati da prigrle staru veru, a ako takvih ne bude, primati Nikonove popove; ili pak, naprotiv, zauzeti nepop ustljivo dranje, pa dopustiti da se svete tajne ugase i ekati smak sveta. Umerenije pristalice izabrale su prvo reenje i stvorili stranku popovine ili popovsku. Radikali su usvojili drugo reenje i izazvali pokret za bezpopovinu ili bezsveteniko stanje. Ovi su istraivali predznake toga doba koji su prema Svetom pismu trebalo da objave smak sveta. Kada su crkveni sabori 1666 i 1667 godine bacili anatemu na izmatike, staroverci tumaei prorotva iz Knjige o veri o opasnostima koje su pretile crkvi u 1666 godini, objavili dolazak Antih ristove vladavine. Utvrdili su da e se ona zavriti 1669 godine, poto je prema Knjizi otkrovenja ona trebalo da traje dve i po godine,

17 0 pretskazali su da e odmah za njim nastupiti smak sveta, da e se sunce ugasiti, da e zvezde popadati s neba i da e zemlju sagoreti plamen, dok e truba Stranoga s uda okupiti sve ljude. Usled toga su oko 1669 godine u nekojim oblastima Rusij e seljaci prestali da rade zemlju i da seju, prieivali se u masi prema starinskom bogosluenju, dubili stabla da od njih naine pogrebne kovege i legali u njih da saekaju trubu Arhanelovu. Ali je ta strana godina protekla bez dogaaja. Tumai pretskazanja zakljuili su iz toga da su se prevarili u raunanju: trebalo j e, mislili su oni, raunati godine od Hristovog roenja, a ne od njegovog vaskres enja; dolazak Antihristov nastupie prema tome kasnije za trideset i tri godin e, koliko je Hristos proiveo na zemlji, i pomeren je u godinu 1699, koja je po st arom kalendaru poinjala u mesecu septembru. Meutim, po povratku iz inostranstva, n a pet dana pre nove godine, Petar zanemaruje da poseti svoju porodicu, da se pom oli Bogu na grobovima svojih predaka i odlazi u posetu tuincima. Na novu godinu o n ne prisustvuje sveanoj slubi u Kremlju i ne estita narodu, ve provodi dan na gozbi kod eina, dok njegove dvorske budale seku bradu poslednjim upornim bradonjama. Jasno je, dakle, da je pravi car umro u inostranstvu, da su umesto nje ga podmetnuli drugoga i da ovaj to je sad doao u Moskvu moe da bude samo Antihrist. Pria se kako je kraljica Stekolnija (Stokholma) zatvorila cara u jedno bure pa g a bacila u more, a da je sadanji vladar sin Lefora i jedne Nemice; sam Bog mu ni je dopustio da ue u svete crkve Kremlja; a to se tie grobova predaka, oni bi zacelo izobliili samozvanca, i zato se on dobro uvao da im ne prie; isto tako izmenio je kalendar da bi prikrio pravi dan dolaska Antihrista; promenivi raunanje godina, on je ukrao Bogu osam punih godina jer su staroverci raunali 5.500 godina, umesto 5.5 08, od stvaranja sveta. Kasnije, kada je Petar uzeo titulu imperatora, staroverc i videli su u tome novu potvrdu da je doao Antihrist. Oni kau da je on prikrio svo je pravo ime zahvaljujui slovu M; ako se izuzme ovo slovo i doda brojna vrednost ostalih slova, jer dok Petar nije zaveo arapske cifre, brojevi su se oznaavali sl ovima slovenske azbuke dobija se 666, a to je kobni broj to pretstavlja ivotinju i z Knjige otkrovenja. Smak sveta treba, dakle, da nastupi godine 1702. I ponovo fanatici leu u svoje pogrebne kovege pevajui: Drveni koveg Sagradih ja; njega u lei, Da zvuk trube ekam. I ponovo kobna godina protie katastrofa. Dok pristalice popovine , ne oekujui mnogo smak sveta, poinju da tragaju za staro-pravoslavnim svetenstvom koje po jednom starom predanju postoji jo uvek u kralj evini Oponiji, u Antiohiji i Carigradu, pristalice bezpopovine i dalje tvrde kako A ntihrist vlada u svetu, iako nevidljiv, kako nema vie svetih tajni niti crkve, te da bi se ouvala zajednica s Bogom, treba pribei molitvama i duhovnom usavravanju. Ovaj radikalizam nagoni ih da istrauju nove puteve vere sline zapadnjakoj Reformaci ji. Prve verske sekte osnovane su u Rusiji na nekoliko godina pre Petrovog stupanja na presto. Bezpopovnici su doprineli njihovom razvijanju i potpomagali

17 1 im da se ojaaju i rasprostiru. I oni sami stvorili su nekoliko sekti, od kojih su nekoje prihvatile kompromis, dok su ga druge i dalje odbijale. Oni najfanatiniji , koji su verovali da Antihrist uistini postoji od krvi i mesa, poslua li su Avakumov savet i beali od ivota spaljujui se ivi, jer je za njih to bio nain d a izbegnu ognjenu reku koja je prema predanju trebalo da poplavi zemlju na dan Str anoga suda i da potedi samo verne koji se budu dragovoljno bacili u pl amen. Kako je jednim Sofijinim ukazom, godine 1690, zapreeno starovercima da e b iti spaljeni na lomai, verni, reeni da pate radi vere, oekivali su dolazak

vojnika koji e dati znak za ognjeno oienje. Krajem 1680 i poetkom 1690 godina ova zaraza dobrovoljnoga spaljivanja bila je neobino jaka: ponekad je broj spaljenih na istoj lomai dostizao 2.500 lica. Kada je Petar stupio na presto, prvi trenuci straha bili su ve proli i progonjenja su se umanjila. Bezpopovnici menjaju taktiku. Oni propovedaju da se ne treba iv spaljivati, ve da je dovoljno, umesto da se trai muenitvo, povui se u isposnice. Oni se sele na sever, na obale Ledenoga okeana, gde ive bez svetenika i zadovoljavaju se kapelicama, kao to je inilo pre njih domorodako stanovnitvo rastureno po umama i d u reka. Kako nisu imali mogunosti da se venavaju, oni su ukinuli porodicu i zamenil i je slobodnom zajednicom, koju oni smatraju za manji greh nego brak bez venanja. Dvojica izmeu njihovih stareina, braa Andrej i Simon Denisov, zasnivaju veliku zaj ednicu na obalama reke Viga. Oni tu stvaraju veliku naseobinu, odaju se trgovini itom, stupaju u vezu sa raznim oblastima Rusije i obogauju se naglo. Usled toga p rimorani su da ive u slozi sa dravnim vlastima i nepobonim svetom. Ovo izmirenje sa neprijateljima vere ogoruje nepopustljive lanove sekte. Pod vostvom crkve noga pojca Teodosija iz Novgoroda oni naputaju svoje jednovernike koji su se obes vetili i osnivaju zasebnu zajednicu pod imenom Teodosijevci (1706). Otada bezpop ovnici ostaju podeljeni na dve sekte; kasnije e obrazovati i treu, sektu Filipovac a. Osim bespopovnika koji su se delom povukli iz pravoslavlja i obrazovali jednu sr ednju grupu izmeu sektaa i pripadnika redovne crkve, postojale su i sekte sa mno go odreenijim tenjama ka otpadnitvu. Pod uticajem ozbiljne krize verske save sti koju smo videli, sektake sredine ivele su u oekivanju Stranoga suda. Dve struje su se stvorile meu njima: jedna, ponikla u obrazovanom staleu koji je imao osnovna znanja iz teologije i koji se upoznao sa razvojem protestantstva, tei ka raciona lizmu i evangelikom hrianstvu; druga struja, proizila iz narodnih masa, naklonjena j e misticizmu i prestavlja neku vrstu ruskog kvekerstva. Ona prva struja ne mea se sa opozicijom protiv Petra. Naprotiv, njeni pokretai smatraju da je njihova idej a vezana sa carevom. Lekar Tveritinov, pokreta jedne grupe koja je osnovana godin e 1690 oko Slaveno- grko-latinske akademije radi prouavanja verskih pitanja, njego v sledbenik berberin Toma Ivanov i jedan uenik Akademije, Ivan Maksimov, zapoinju otvoreno protestantsku propagandu protivu oboavanja motiju, ikona i svetih tajni. Poetkom XVII veka oni propovedaju svoje uenje po kneevskim i

17 2 bojarskim domovima. Tveritinov ponavlja sa ubeenjem: Danas, hvala Bogu, svako sme u Moskvi slobodno da ispoveda veru koju je izabrao. No to tvrenje je uostalom prer ano, jer su slobodni mislioci bili primorani da se u Uspenskoj lavri odreknu svo jega uenja, a Toma Ivanov, koji je bio uporniji, spaljen je na Crvenom Trgu zato t o je isekao sabljom jednu ikonu; Petar nije smeo dopustiti da se ide tako daleko . Mistika i narodna struja stupila je otvoreno u opoziciju i poklapa se sa ekstremi stikom delatnou staroveraca. Izvesni znaci, iako nejasni, omoguuju da se odredi vrem e njenoga poetnog delanja u godinama 1639, 1650 i 1665, i da se ono vee za ime mon aha Kapitona. Oko njega su se okupili stareci koji nisu odlazili u crkvu, ve su kopali sebi jazbine u zemlji da tamo ive usamljenikim ivotom, zbegavali svaki sveteni obred, svaku svetu tajnu i svaku staru veru. Dravne vlasti su ih povremeno rasturale, ali nisu uspevali nita drugo sem da ih preteraju iz ja roslavskih uma u kostromske, i iz kostromskih u vladimirske. Iz njihove sredine i zili su pokretai dragovoljnog spaljivanja, ali su se oni razlikovali od bezpo povnika. Evo zanimljive slike seljaka Simeona, koji je uestvovao na jednom nji hovom verskom skupu 1680 godina i iji su sledbenici tvrdili da je on prorok i da n jim vlada Sveti Duh: Kad u njega ue Sveti Duh i obori ga na zemlju, on ostaje opruen, u zanosu, i tada mu dolazi otkrovenje. Potom mu se svest vraa i on ustaje sa zemlje, pa objavljuje: Moj duh vam javlja..., itd. Drugo jedno svedoanstvo, iz 1687 godine, potie iz

oblasti Dona, gde su se stareci bili povukli poto su uzalud pokuavali da povrate staru veru za vreme pobune strjeleca godine 1682; tu se opisuje nekakav Kuzma ora vi, koji je oekujui dolazak Antihrista sakupio na obali reke Medvjedice gomilu od 2.000 lica i hteo da ide na Moskvu uz pripomo nebeskih sila, da tamo izvri boansko delo. On propoveda da treba umreti bez priea bez venanja, tvrdi da ima jednu povelju napisanu Bojim prstom pre stvorenja sveta i da je Bog sve nas stvorio kao brau. Njegovu versku zajednicu opkolili su koz aci i predali proroka redovnim trupama. Kao i obino, taj dogaaj okonan je vodom i vat rom, ali sledbenici Kuzmini i dalje izbegavaju svetenike, zamenjuju ih besednicima, e nama i devojkama kojima su poverene svetenike dunosti. Od toga pa do prvih duhovnih ruskih hriana samo je jedan korak; i zaista, iz toga vremena, a to e rei iz 1 6801690 godina, potiu Boji ljudi i Hristovi ljudi ili hlisti. Takva je drutvena sredina u kojoj se razvija Petrova reforma. Tada se prviput ide ologija mase razlikuje od ideologije evropeiziranog upravnog stalea; u drutvenom pog ledu granicu izmeu njih pretstavlja nemaka nonja. Dok narod ostaje protivan refo rmi, ovaj stale od XVIII veka dri u svojim rukama politiku i drutvenu vlast. I upravo taj stale je, Petrovom zaslugom, dao prvu grupu ljudi evropske kulture, k ojima e se kasnije dati naziv ruska inteligencija.

17 3 Od Narve do Poltave; devet prvih godina Severnoga rata (17001709). Za vreme svoga bavljenja u inostranstvu, Petar je naglo izmenio svoje planove o spoljnoj politici, pa se reio da upotrebi svoju vojsku ne vie protivu Turske, nego protiv vedske Prilikom svoga sastanka sa poljskim kraljem u Ravi, on je stvorio konaan plan. Ali, da bi objavio rat vedskoj, morao je saekati da se zavre pregovori koje je ak Ukrajincev vodio sa Portom. Ovi pregovori su se oduili. Avgust Poljsk i i Fridrih Danski, primorani da prvi zaponu borbu protivu Karla XII koji je smatran za najveeg vojskovou svoga vremena, pretrpee poraz. Tek 8/19 avgusta 17 00 godine jedan glasnik donese vest da je izmeu Rusije i Turske potpisan mir. Ist oga dana ruska vojska dobi nareenje da poe u rat. Da bi objavio rat vedskoj, Petar ima jedan izgovor: zar nisu veani uvredili drvodelju Petra Mihailova u trenutku kada je izaslanstvo koje je on pratio prolazilo kroz Rigu? Verujui da je Karlo XII zauzet borbom protivu njegovih saveznika, Petar polazi u rat kao to se polazi u etnju. On najpre opseda tvravu Narvu. Ali ona odbija da se p reda. Kao i kod Azova, ubrzo se uvia da Petrova artilerija ne vredi nita. Dva mese ca njegova vojska oekuje da se tvrava smiluje i da se preda. Odjednom se saznaje d a dolazi Karlo XII i da e za dvadeset i etiri asa biti ve pred Narvom (17/28 i 18/29 novembra 1700 godine). Petra je to toliko zbunilo i uzrujalo, da naputa sv oj logor i ostavlja protivrena nareenja svome tuinskom vojskovoi De Kroi ju koji je tek prispeo, te nije imao vremena da se upozna sa trupama kojima je s ve nedostajalo. Da li treba saekati da stigne artilerija, ili treba odmah pokuati juri na Narvu? Dok se oni tako pitaju, Karlo, koji je ve lako potukao danskoga kra lja, ne ustee se da sa svojih 8.430 veana napadne 40.000 Rusa. Tek to je stigao, odm ah je iskoristio jednu buru da baci svoje trupe na Petrov logor. Za pola asa bitk a je dobivena; osim gardiskih pukova, svi Petrovi vojnici dali su se u bekstvo. Petrova slava pomraena je u oima itave Evrope. Odmah posle poraza on pada u oajanje i plae, i spreman je da zakljui mir po svaku cenu, da se odree svega. Ali se ubrzo pr ibira. U Dnevniku koji e svojeruno ispravljati, on e ovako izloiti ukratko te mune tr enutke: Potreba je odagnala lenost i nametnula naporan rad i danju i nou. On e bez o kolienja priznati da je itav taj posao bio samo jedna detinjarija, i da potom treba pribei pravoj vetini u svim stvarima, i u politikim i u vojnim. Tu vetinu ni e on postigao odjednom. Pre svega pokuao je da produi sporazum sa jedinim lanom koalicije koji nije bio pot uen, a to je poljski kralj. U tome je i uspeo prilikom sastanka u Biriju (26 febru ara/9 marta 1701 godine), i tada su se oni omirski astili i veselili nekoliko dan a, a prireene su i viteke igre na kojima se Petar takmiio sa svojim poljskim prijat

eljem. Posle toga, poto je obilno obodrio Avgusta, mogao je da odahne. Dok Karlo XII progoni Avgusta po njegovoj kraljevini, Petar obnavlja svoju vojsku i sa nov im trupama uspeva da osvoji obalu Finskoga Zaliva i Livenije. Meutim zatije koje m u je ostavio Karlo XII blii se kraju: Avgust

17 4 Poljski zakljuio je sraman mir sa vedskom u Altranstatu (5 oktobra 1706 godine), t e je Petar ostao sam pred svojim strahovitim neprijateljem. I on pokuava da posre dstvom vojvode od Malboroa, koga je potkupio, sklopio poseban mir sa Karlom XII, ali su njegovi zahtevi preterani: on hoe da zadri ue Neve i okolnu obalu. Ovo je eleo stoga to je u toj krajini, gde su stanovali siromani finski seljaci, Pe tar bio izabrao mesto za graenje jednog pristanita i tvrave, koji e biti jezgro jedn e nove varoi od koje e on nainiti sebi prestonicu godine 1715. 16/27 maja 1703 godine zasnovao je Petrograd na movarnim obalama Neve. Kako nije voleo Moskvu i sve ee se iz nje udaljavao, eleo je da ima svoju Njemecku Slobodu, da leko od strjeleca i bojara. Nikakva prepreka nije ga mogla omesti da je sagradi. Movarno zemljite toliko je nepodobno za zidanje da jedna finska legenda pripoveda kako je on, poto je nekoliko puta uzalud pokuao da sagradi odvojene kue u tome rit u, naposletku sagradio itavu varo u vazduhu, pa je potom spustio na zemlju. Primor avao je svakoga svog dvoranina da tamo podigne sebi kuu. Kako nije bilo dovoljno radne snage, poslao je tamo desetine hiljada radnika, koje su klima, zamor i bol esti desetkovale. On sam stvarao je jo vie tekoa svome preduzeu menjajui nekoliko puta mesto gde je trebalo da se podigne njegov raj, kako je on nazivao svoj novi Mon Pl ezir. Najpre je hteo da bude na desnoj obali, gde jo postoje njegova kuica i njegov a crkva, no potom ga je prebacio na levu obalu, viu i zatieniju od poplava; naposle tku opet menja miljenje, i da bi podraavao Amsterdamu, vraa se na najnii poloaj, na Zapadno Ostrvo. Razume se da e Petrograd zadugo ostati kao neka kolonij a u tuoj zemlji, grad dvoraca usred pustinje, kako e rei Didro Katarini II . Pa ipak, to mesto je zgodno izabrano. Ta utoka velike rene mree kojom saobraa ogr omna Rusija, taj klju Finskog Zaliva, ta straara u osvojenoj zemlji, najzad prema tradicionalnom nazivu taj prozor prema Evropi, taj novi grad postae znamenje jedne nove faze u Istoriji Rusije. Ako hoe da sauva svoj raj, Petar mora da nastavi rat. Da bi jo neko vreme bio na miru , on instinktivno pribegava metodi koja e sto godina kasnije omoguiti Rusiji da po bedi drugog jednog velikog osvajaa, Napoleona. Godine 1708 on reava da se povue u sredite Rusije, da povue za sobom neprijatelja unitavajui sve iza sebe, i njegov protivnik upada u tu klopku preko svakog oekivanja. I zais ta, dok Petar pustoi Livoniju i Ingriju zato to se nada da e se sukobiti sa Karlom XII u severnim oblastima, na obalama Finskoga Zaliva koje tek bee osvojio, veanin s e bee uputio ka jugu, jer ga je hetman Mazepa mamio u bogatu ukrajinsku oblast, i naredio je da mu iz Livonije doe pojaanje od 16.000 ljudi pod komandom gener ala Levenhaupta. Poto je bez smetnji preao reku Berezinu, Karlo XII morao se zadrati mesec dana u Mohilevu da saeka Levenhaupta, a za to vreme su bolesti, glad i pijanenje pustoili njegovu vojsku. Na veliku Petrovu radost, Rusi su potukli Le venhaupta 9/20 oktobra 1708 godine kod Ljesnaje, te je on odveo u Karlov logor samo 6.700 ljudi, koji s u

17 5 samo pretstavljali nov teret za ishranu u toj ve izgladneloj vojsci; osim toga, m orao je usput da ostavi svoju artileriju. A Mazepa, koji se neprestano kolebao i igrao dvolinu igru sa Petrom i Karlom, u poslednjem trenutku odustao je da doe, k ao to je bio obeao, da se pridrui Karlu na ukrajinskoj granici. Za to vreme ruska vojska je obnovljena. Ona moe sve tenje da opkoli Karla, koji um

esto letnjeg rata na koji je raunao, morao da doeka zimski rat (od januara do mart a 1709 godine). Sa smanjenom vojskom (manje od 20.000 ljudi) on otpoinje opsadu Poltave, koja traje dugo. Uzalud ga njegovi generali savetuju da se okane svoje namere. Uskoro mu ponestaje municija, a da bi nesrea bila jo vea, ranjen je u nogu. Petar se i dalje ne uri, jer se uzda u dva saveznika: vreme i prostor. Naposletku, 27 juna/8 jula, Karlo vri napad. Posle dva sata Rusi pobeu ju. Karlo bei ka jugu, ka turskoj granici; njegov tab i 2.000 vojnika zarobljeni s u. Petar je postigao cilj iz prvih devet godina Severnoga rata. Koje su metode omoguile ovu pobedu i rtve koje je ona zahtevala? Tu je klju Petrove reforme. Kako je ekonomski ivot Rusije u to vreme jo uvek primitivan, taj klju moe se doista nai samo u oblasti vojnih i finansiskih pitanja koja su isp red svih ostalih. Poveavanje vojske. Pre svega, kakva je vojska kojom se Petar posluio? Ia ko se ona brojno ne razlikuje mnogo od vojske iz druge polovine XVII veka, jer i ma oko 100.000 ljudi, njen sastav i trokovi za njeno izdravanje su se naprotiv zna tno izmenili. U kritinim asovima ratova u XVII veku (rat za Smolensk godine 1632, i protivu Karl a X vedskog, od 1659 do 1667 godine), sistem mobilizacije i izdravanja vojske, kao to smo videli, iz osnova je izmenjen. Po svom obiaju Petar ne vodi nimalo rauna o onome to je uinjeno pre njegovog dolaska na presto. Kada je pripremao rat protivu v edske, raunao je samo na svoja dva omiljena puka, Preobraenski i Semjonovski. Od g odine 1640 bila su jo dva odabrana puka u Moskvi, organizovani na isti nain kao i ostale ruske trupe, sa stal nim komandnim osobljem u sreditima vojnih okruga. U sluaju rata to osoblje je povea vano i pukovi pretvarani u divizije (6 ili vie pukova, svaki po 1.000 ljudi). Petar je promenio nazive ovih pukova, koji su se dotada zvali po i menima svojih komandanata, epeljeva i Kravkova, i nazvao ih Leforov puk i Butirsk i puk. Sa potjenima to je iznosilo ukupno etiri puka, koji su pri pojaa nom brojnom stanju imali po 8.000 ljudi, ili ukupno 32.000 ljudi, to znai da je tr ebalo dodati 28.000 regruta broju od 4.000 vojnika koji su pretstavljali jezgro onih etiri puka. Petar je podelio svoje trupe na tri korpusa od po 10.000 ljudi, kojima su komandovali generali Golovin, Vejde i Rjepnjin. Ova vojska, stvorena 1 700 godine i kojom su komandovali stari generali tuinskog porekla koji su stupili u rusku slubu u 1660 i 1680 godini, nije vie privremena kao nekadanja vojska. Peta r je vue za sobom dugo godina s jednoga kraja Rusije na drugi; i tako ona bez ika kvog zakonskog ili ukaznog osnova, dobiva obeleje stalne vojske. Ogromni gubici u ljudima pretrpljeni za tih godina nadoknaeni su novim regrutovanjima koja su uskoro postala godinja; od 1700 do 1707

17 6 ukljuno, Petar je izvrio 11 regrutovanja. Potom nareuje da se brojno stanje ima sao braziti ciframa iz ranijih godina. Poto su besmrtnici morali uvek biti spremni da zam ene one koji su pali, on je tako regrutovao 35,000 u 1708, a 30.000 u 1709 godin i. Ako se saberu cifre regrutovanih vojnika za tih devet godina, od 1700 do 1709, vidi se da je od radnoga naroda oduzeto 200.000 odraslih lica jedi no za vojnu slubu, ne raunajui ostale slube o kojima e kasnije biti govor a. Kako je stalno brojno stanje vojske tih godina iznosilo 100.000 ljudi, znai da onih drugih 100.000 pretstavljaju gubitke, rtve rata, bolesti i vojnog a ureenja toga doba. Vojni trokovi i traenje finansiskih izvora (17011710). Ratni trokovi tih godina uveav aju se sve vie; oni se penju od 2.270.248 rubalja u godini 1701 na 2,696.405 u 17 06, i na 3,158.643 rubalja u 1710 godini. Iz kojih izvora popunjava Petar ove iz datke koji znatno prevazilaze izdatke njegovih prethodnika? Rasvetliti ovo pitan je znai prodreti u sam smisao njegove velike reforme. Ratovi u XVII veku, kao to smo videli, primoravali su dravu da ini velike napore; ali njihove posledice poveanje poreza, brzina toga poveavanja i p

reobraaj ustanova ne mogu se ni uporediti sa onim to se dogaa za Petrove vladavine. Pre njega (1680) budet optih rashoda, uraunavajui i sve promene izvrene u XVII veku, iznosio je 1,200.000 rubalja. Vie od polovine tih rashoda 53% pokrivano je posre dnim porezima na uvezenu robu (carine) i na rakiju (porez na krme); samo 25% pokriv eno je neposrednom porezom (porez za strjelce) i prihodom od iznajmljivanja krun skih dobara; 19% izvanrednim taksama za vojne trokove, koje su se naplaivale uz ne posredni porez. Od 1,200.000 rubalja rashoda, 700.000 odlazilo je na vojsku, 224.000 na dvor, a 300.000 a sve ostale izdatke. Ve 1701 godine Petru nedostaje n ovac za njegove izdatke. Ugovorom sklopljenim u Buri (26 februara/9 marta 1701 godine) on se obavezao da plaa, za vreme od tri godine, svome savezniku polj skom kralju Avgustu po 100.000 rubalja za izdravanje jednog pomonog korpusa. Po po vratku u Moskvu, da bi prikupio ovu sumu koju razume se ne moe da nae u okviru sta roga budeta, dograbio je sav raspoloiv novac, ma gde on bio i ma emu bio namenjen. Pokupio je sav novac iz finansiskih prikaza, uzeo pozajmice od manastira Trojica Sergijevo i od bogatog trgovca Filateejeva; iao je ak dotle da je uzajmio 420 zlat nika od pokrajinskog namesnika Menikova. On dolazi do svoga cilja, ali je jasno da nee moi da i dalje to ini. Sutradan poto je predao Poljacima 100.000 rubalja, on nareuje jednim ukazom (14/25 marta 1701 godine) svim prikazima da redovno podnose raunske izvetaje uoj kancelar iji Dume, tako da se uvek zna stanje njihovog poslovanja. Zahvaljujui ovoj meri k ojoj je po prviput ustanovljen redovan budet, imamo veoma tanu sliku budeta od 1701 do 1710 godine. Ovaj pregled dokazuje prvenstveno da je iznos posrednih poreza, ukupno 1,100.000 rubalja, koji je pokrivao polovinu dravnih izdataka, izuzet od kontrole prikaza i usredsreen u

17 7 jednu novu ustanovu, u jedno pravo ministarstvo finansija, koje je zameni lo nekadanju Veliku Blagajnu pod imenom Ratua (optinska zgrada) il i Burgmestrov Dvor. Iako ove tuinske rei jer Ratua potie od nemake rei Rathaus, a Bur mestr je holandskog porekla dokazuju da tu nije u pitanju samo usredsreivanje fin ansija, nego jedna prava reforma optinske uprave, ipak je istina da ustanovljavan je Ratue, s obzirom na Petrove finansiske potrebe, odgovara vie fiskalnim interesi ma nego elji da se optinama dadu nove povlastice; jer ve odavno veliki deo posredno g poreza plaaju veliki trgovci, koje ovaj namet mnogo ozlojeuje. Uostalom, ova ref orma upravo i nije Petrovo delo. Ona je spremljena 11/21 marta 1698 godine a Pet ar je tada bio u inostranstvu i ona samo ponavlja ranije ukaze. Po svome povratk u Petar samo daje tuinske nazive ranijim moskovskim ustanovama: zemske staroste, tamoeni (carinici) i kabacki golovi (skupljai poreza na krme) postaju burgmestri. V lada se, istina, trudi da svojoj finansijskoj reformi da obeleje povlastice dodel jene gradskom stanovnitvu, jer dravne slubenike, vojvode i inovnike prikaza, zamenju je izabranim optinskim odborima. Ali, u zamenu za dobrote vladareve, koji je blagoi zvoleo osloboditi svoje podanike od vojvoda, takvo bedno miljenje ima vlada o svoji m inovnicima istim ukazom zahteva se dvostruko plaanje. Zbog toga gradovi nisu mnogo oduevljeni panjom koja im je ukazana; samo se 11 gradova od 70 pokazuju naklonjeni toj reformi; svi ost ali je odbijaju pod izgovorom da ne mogu plaati dvostruko zbog evoga bednog stanja, ili zato to ne znaju koga da izaberu ni kako da otponu takav posao. Osim toga, ova optinska povlastica dodeljena je samo severnim oblastima koje u XVII veku imaju n ajvei broj poreskih obveznika i gde nema seljaka zavisnih od spahija, nego samo er nosonjiji. Poto je usredsredila u sebe prihode od carina i krmi, Ratua oduzima itavom nizu prikaza njihove glavne prihode; ali potrebno je nai jo i nove izvore. Da nabrojimo najpre nove prikaze koje je Petar stvarao prema poveavanju potreba i trokova koje je morao da plaa: ratni prikaz, ustanovljen ukazom od 23 jula/3 avgu sta 1700 godine sa zadatkom da podmiruje potrebe cele vojske; konjiki prikaz ili Zolotaja palata (Zlatni dvorac), ustanovljen godine 1701 kao tab trupa nove konjice; artileriski prikaz; Preobraenski prikaz, prikaz arsenala, koj i je nedavno bio pretvoren u muzej, ali je nastavio svoj raniji rad na izradi or

uja; admiralski prikaz; mornariki i vojni prikaz, koji se starao o zadov oljavanju potreba mornarice. Svaki od ovih prikaza ima prava da prikupl ja posebne prireze za pokrie razvih svojih izdataka. Tako, na primer, ratni prik az koji ve raspolae sumama to mu ih predaje Ratua vue velike prihode (vie od 700.000 r ubalja u 1701 godini) iz preobraanja novca, a Zolotaja palata prikuplja nov jedan neposredni porez zvani porez za dragone (ukupno 230.000 rubalja). Ova dva velika izvora i nekoliko manje vanih daju 1,250.000 rubalja novih prihoda. Ako se to dod a ranijim prihodima Ratue (1,100.000 rubalja), vidi se da su se prihodi udvostruil i (2,350.000) i da su bili dovoljni za vojne izdatke u godini 1701 (2,270.248). Ali tada otpoinju tekoe.

17 8 U toku rata brojno stanje i trokovi vojske i dalje rastu. Godine 1703, 38, a u 17 06, 48 peadiskih pukova zamenjuju 27 pukova iz 1701 godine; trokovi za njihovo izd ravanje penju se od 447.000 rubalja u 1701 godini na 574.000 u 1703 i na 797.000 u 1706 godini. Broj konjikih pukova poveava se od 11 u 17011703 na 28 u 1706, a na 38 u 1710 godini, dok se njihovo izdravanje penje na 420.00 rubalja u 1706, a na 570.000 u 1710 godini. Poto su isprva imale po 50.000 ljudi, garnizonske trupe br ojale su uskoro po 58.000 ljudi, ije je izdravanje stajalo 442.000 rubalja umesto ranijih 280.000. Iako je broj gardiskih pukova ostao i da lje utvren na 2, troak za njihovo izdravanje penje se od 99.000 rubalja na 144.000. Ako se izdacima za suvozemnu vojsku dodadu trokovi za flotu, artileriju i spoljne odnose, ne raunajui novanu pomo poljskome kralju, dobiva se ovaj pregled (u rubljama):

vojska Suvozemna 1701 982.000 Flota 444.000 Artilerija 80.000 Diplomatija 121.000 Ukupno: 2,455.000 Ovaj pregled sadri samo rashode koji su predvieni i stalno unoeni u budet. Ali za v reme rata trokovi se nikada ne poklapaju sa budetom. Za Petrove vladavine, kada je trebalo sve preustrojiti, naknadni izdaci naglo se uveavaju, i to od 781.000 rub alja u 1702 na 1,213.000 u 1703, 1,495.000 u 1704, i na 1,475.000 rubalja u 1705 godini. Meutim, ovi vanredni rashodi, koji se u budet unose u poslednjem trenutku , izgleda da su najpreniji i zbog toga se najpre i pokrivaju. Da bi se postiglo, uzima se novac gde se stigne, pa ak i iz budeta redovnih rashoda. Usled ovakvog ra da raunovodstvo Ratue, a to e rei ministarstva finansija, neobino se zamruje. Porezi n isu vie dovoljni, te se godine 1705 dodaje Ratui jedan pribilik (finansijer); tako s u se nazivali oni koji su obeavali da za dravnu blagajnu pronau nove prihode. Takav jedan pribilik, neki Kurbatov, nije mogao, razume se, da odgovori nadama koje su u njega polagane, a to e rei da obogati dravnu blagajnu ne globei narod. Zato je bilo neophodno potrebno zavesti novu jednu taksu podjednaku za sve od 10 denjga na akta 1,107.000 2,206.000 24.000 75.000 20.000 52.000

1706 1,875.000 81.000

1710 1,810.000 204.000

, ugovore i kupovine, kao i jedan nov porez na krme, i to na rakiju (od vedra), koj i utoliko vie ostaju nedovoljni to se njihov iznos nikad ne prikuplja ni potpuno n i blagovremeno. Tada dravna uprava pribegava pretopljavanju novca. U XVII veku ona je ve bila pretvorila strani novac u moskovske kopejke i polukopejke, ali sa neznatnom dobiti u poreenju sa onim to je postignuto ovom novom operacijom . Petar zavodi jedan postupak kome e pribegavati kasnije kad god bude p reduzeo kakav vaniji vojni pohod:

17 9 emitovanju kreditnoga novca. Zbog toga je odluio da pretopi sav novac koji je pos tojao, smanjujui mu teinu. Ve 1698 godine polukopejke teine 9 dolja pretopljene su u 6 dolja . Godine 1700 iskovan je novac od 5 kopejki; godine 1701, od 50 kopejki, a godine 1704 rublje i altini (3 kopejke), sve nove novane j edinice. Ova operacija donela je ogromne dobitke, ali privremene: 792.0 00 rubalja u 1701; 1,297.000 u 1702; 732.000 u 1703; 397.000 u 1704; 312.000 u 1 705; 228.000 u 1706; 161.000 u 1707, itd. Iako se ovaj izvor prihoda iscrpljuje im je sav opticajni novac pretopljen, ipak on omoguuje Petru da prebrodi najtee ratne go dine: da plati svu novanu pomo Poljskoj, ukupno 1,215.000 rubalja, da po vea prihode Ratue za 779.000 rubalja, da upotrebi 727.000 rubalja za van redne vojne izdatke, te da tako raspolae ukupnom sumom od 2,721.000 rubalja. Na suprot tome, ovo pretopljavanje novca daje rezultate sline inflaciji: izmenjenom novcu smanjuje se odmah vrednost, dok cene srazmerno tome rastu. Osim toga, iako Petar ima dobitaka pri menjanju novca kada alje svoju pomo Poljskoj sve do dana k ada plaanje te pomoi bude prestalo usled presuivanja monetarnih dobitaka, te Avgust zakljui mir sa vedskom , dravna blagajna pretrpljuje velike gubitke usled velikih k upovina u inostranstvu. Trae se novi izvori prihoda u izdavanju pod zakup dravnih dobara, te se u tu svrhu osniva godine 1703 jedna nova ustanova, Iorska kancelarija, poverena Menikovu, gu bernatoru Ingermanlanda. Ribolov se proglauje za dravni monopol; banje popisane; k rme i mlinovi oporezovani; raniji dravni ugovori o zakupu poveani. Iorska kancelarij a zauzima dosta neobino mesto meu finansiskim ustanovama toga doba. Ne samo da ona oduzima nekadanjim prikazima njihove dotadanje izvore prihoda, nego zadrava i no ve koji su im po zakonu pripadali. Tako je stvoren jedan vanbudetski fond, osloboe n svake kontrole i stavljen na raspoloenje Petru za njegove vanredne rashode. Ova mera znai slabljenje nedavno zavedenog budetskog sistema i ustanova koje su mu od govarale. Prihodi Iorske kancelarije odgovaraju donekle Petrovim nadama; vanbudets ki prihodi to ih je ona ostvarila premaaju pola miliona, od ega skoro dve treine pre tstavljaju nov prihod, kao to pokazuje ovaj pregled:

Godine Prihod a u rubljama Prihodi od ranijih zakupa Prihodi od novih zakupa Ukupn o Od toga drava uzela u rubljama

... ... ... 1074 1705 1706 115.000 169.000 214.000 1707 192.000

334.000 360.000 379.000 205.000

449.000 529.000 593.000 369.000

394.000 394.000 394.000 574.000

18 0 ... Ma koliko bili veliki ovi prihodi, oni ipak ne mogu da zamene dobitke od pretopl javanja novca koji se neprestano smanjuje. Zbog toga se trgovina najprei m ivotnim potrebama pretvara u monopol u korist drave. Godine 1705 dravna blagajna prisvojila je trgovinu solju, ija je prodajna cena dvaput vea od kupovne; ona iz t oga izvlai za pet godina (17051710) 715.000 rubalja, a to e rei 143.000 rubalja godin je; ali Petar troi dvaput veu sumu, skoro 300.000 rubalja, rastura ne samo prihod, nego i kapital, i ne isplauje nabavljaima koji su mu dobavili so. Godine 1707 mon opol je proiren i na druge preke ivotne potrebe: katran, kolomaz, kredu, riblje ul je, a godine 1709 i na svinjske ekinje, tako da u aprilu 1706 godine britanski os matra Uajtvort moe da napie: Ovaj dvor je postao pravo izvozniko preduzee. Jer ne samo da se ne zadovoljava najboljom robom svoje zemlje, ve tei da prigrabi i spoljnu t rgovinu. Tako se stvara spoljna dravna trgovina; ak je naimenovan i jedan trgovaki k omesar kome je povereno da kupuje prekomorsku robu u velikim koliinama i da izvoz i rusku robu u inostranstvo, neki Dmitrij Solovjev, koji je za deset godina ostv ario 344.000 rubalja dobiti. Ali Petrovi zahtevi sve vie rastu; ni prihodi Ratue, ni dobitak od pretopljavanja novca, niti ak prihod od dravnih dobara izdatih pod zakup ne mogu da zadovolje nje gove potrebe. Stanje postaje neobino teko 1706 i 1707 godine. Dotada, kada bi pone stalo sredstava, mogla su se ona pribaviti iskoriavajui vikove prihoda iz ranijih go dina, koji su godine 1702 dostizali sumu od 3,910.000 rubalja; ali se i ta rezer va brzo iscrpljuje, te je godine 1704 pala na 3,280.000 rubalja, godine 1705 na 2.700.000, godine 1706 na 1,610.000, godine 1707 na 1,390.000, a spustie se na 1,370.000 godine 1708, i na 970.000 u 1709 god ini. U novembru 1706 godine Petar nareuje da mu se odmah poalje izvetaj koliko e ost ati u kasi Moskovskog prikaza posle izdavanja plate vojsci; ovo je veoma hitno, pie on, a potom iezava u Poljskoj za itavu godinu dana, da ne ispusti Rzecz Pospolita, koja je ostala bez stareine. Kada se u decembru 1707 godine vratio u Moskvu, gde s u ga zvali hitni poslovi, pregled bilansa rashoda i prihoda otkrio mu je tako op

asno stanje,. da se on reio da preduzme korenite mere. Pre svega, nareuje da se izvri popis stanovnitva, jer pretpostavlja da se ono uvealo od poslednjeg popisa, te e tako uspeti da pronae nove poreske obveznike. Potom za vodi novu organizaciju rashoda i odreuje sve dravne prihode za potrebe vojske, ije izdravanje pretstavlja 76 do 96 od sto svih dravnih rashoda. Iz slinih razloga, kao to smo videli, on je usredsredio prihode u Ratuu. Sada pak r ashode usredsreuje u vojni prikaz. Uzalud stareina Ratue, Kurbatov, negoduje u svoj im pismima caru: Kunem vam se, gospodaru, da ete imati malo koristi od ovih raz nih administracija.. Kunem vam se da jedna jedinstvena

18 1 administracija vredi uvek mnogo vie. Petar mu odgovara: Gospodine Kurbatove, primil i smo tvoje pismo, i mi smo ve dovoljno raspravljali o tome da li vie ruku vie vred e nego jedna, i nali smo da nema niega goreg od sadanjeg ustrojstva. Te ruke kojima on doputa da ispranjuju Ratuu jesu njegovi generali, ljudi koji uivaju njego vo poverenje, koje je on naimenovao za gubernatore. Teritorijalne ustanove koje imaju zadatak da rasporeuju prikupljene sume dobivaju naziv gubernija. Rezultati popisa iz 1710 godine su oajni. Oni pokazuju da su zloupotrebljavanje n arodnih snaga i finansisko iscrpljivanje zemlje, emu je bio uzrok desetogodinji Severni rat, opustoili Rusiju. Umesto uveanja stanovnitva kao to se pretpostavl jalo, utvreno je da se znatno umanjio broj poreskih obveznika, to odgovara smanjiv anju broja stanovnika za jednu petinu (19,5 od sto). U nekojim oblastima s manjenje je jo vee: na severu (u Jaroslavskoj, Kostromskoj i junom delu Volog dske gubernije), iji su stanovnici manje davali regrute za vojsku a vie plaali ratn e poreze, to smanjenje dostie 40 od sto, a u nekojim okruzima ak i preko 50 od sto. U oblasti severnog Urala (d o Solviegodska), skoro celokupno starosedelako stanovnitvo iselilo se u Sib ir, gde se broj stanovnika uveava za 289 od sto. Istina, na njihovo mesto doli su novi naseljenici, ali se i oni u toku narednih sedam godina iseljavaju. Iako se broj ognjita u oblasti donje Volge (oblast slobodnog naseljavanja) uveao za 17 do sto, a u junim oblastima naseljavanja manjak nije znatniji od 12 do 14 od s to , varo Moskva i okolne gubernije pokazuju smanjenje od 25 od sto. Popis iz godi ne 1710, kao i raniji popisi, ne broji pojedince nego ognjita, te poreske vlasti ne znaju tano koliko se poreskih obveznika krije u jednom ognjitu od kojih svako ima proseno po 3,64 oveka i 3,34 ene. Osim toga, taj popis ne u zima u obzir itavo stanovnitvo, nego samo onaj njegov deo koji je sposoban da plaa porez, te svi koji su zapisani kao otsutni nisu mrtvi; videe se malo dalje da je veliki broj lica uspeo da izbegne popis i da su se mnogi iselili u druge oblasti . Ali, ak i sa svim ovim ogranienjima, slika ostaje ipak veoma mrana, i jasno je da je ovo opadanje stanovnitva posledica Petrovog rada. U 13 od sto sluajeva popisne liste naznauju uzroke smanjenja poreskih obveznika: p rirodna smrt, 29 od sto; neposredne posledice rada dravne uprave, 20, 4 od sto; posredne posledice toga rada, 37,2 od sto; iseljavanje i prelaz u drugi drutveni stale, 8,8 od sto; prelaz u prosjatvo i razbojnitvo, 0.9 od sto; razn i uzroci, 3,6 od sto. Neposredne posledice rada dravne uprave, to je regrutovanje v ojnika i radnika; posredni uzroci, bekstvo. Pred ovakvim rezultatima dravna uprava, posle kratkih kolebanja, usvojila je jedn o veoma prosto reenje: odluila je da ne uzima u obzir taj popis iz 1710 godine, koji je nabrojao samo 637.005 ognjita i da rauna porez na 812.000 ognjita, a to e rei na cifre iz 1680, prema kojima je bilo 791.018 ognjita, poveane redovnim priratajem stanovnitva koji je utvren jednim popisom iz 1704 godine u Moskovskom okrugu, no koji se nije odrao. Razume se da je pri ovakvom si stemu stanovnitvo globljeno vie nego ikad.

18 2 Nainimo pregled ovih devet prvih godina XVIII veka. Od Narve do Poltave, Rusija j e preivela devet tekih ratnih godina. Ne moe se rei da je taj rat bio rat bez ikakva cilja ili da je premaao njenu snagu. Iako je taj rat zapoet prilino lakomisleno, o n se zavrio, zahvaljujui Petrovoj upornoj volji, posle prvoga sramnog poraza, pobedom nad jednim od najveih evropskih vojskovoa. Ova pobeda primo rala je Evropu da rauna sa Rusijom kao sa vojnim iniocem prvoredne vanosti. Istina, za tu pobedu ima Rusija da zahvali manje svojoj ratnoj vetini a vie dvema prirodnim silama: prostoru i vremenu. Razume se da je i sam Karlo svojim pogreka ma potpomogao svome protivniku da iskoristi te skitske inioce. Osim toga, ona takti ka povlaenja i ekanja koja je zamenila ratnu vetinu, zahtevala je od ruskoga stanovnitva rtve toliko velike i dugotrajne kakve ono dotada nije poznavalo. P oto se Petar nije hteo da obazire na dotadanje ustanove i na redovne dravne prihod e, staro dravno ureenje brzo je ustupilo mesto novim vojnim upravama i linim misij ama koje je car poveravao ljudima. koji su uivali njegovo poverenje, svojim gener alima, svojim ljubimcima. Kako su se dravni rashodi skoro udvostruili u tome razdo blju, trebalo je ranijim porezima, koji su isprva bili usredsreeni u Ratui a potom razdeljeni gubernatorima, dodati nove, i neposredne i posredne, a naroito izvui kor isti iz dravnih operacija: kovanja novca, poveanja zakupa za dravna dobra i stvaran ja novih monopola. Sva ova sredstva, a posebice snienje vrednosti novca koje je o dgovaralo dananjoj papirnoj inflaciji, pomogla su Petru da prebrodi najtee trenutk e. Ali su ti izvori prihoda vrlo brzo presuili. Malo po malo potroene su utede iz p reanjih godina. Pokuaj da se povea broj poreskih obveznika novim popisom ne samo da je bio bezuspean, nego je jo pokazao veliku bedu naroda i opadanje stanovnitva, to j e bila posledica neprekidnog regrutovanja vojnika i bekstva seljaka. Za tih devet godina, Petrove reforme odnosile su se iskljuivo na spoljni izgled i nain odevanja. I ba zbog toga su one nosile obeleje profanisanja i sukobile su s e sa ogorenim otporom narodnih masa i svih branilaca stare vere. Pobeda kod Poltave dopustie Petru da se pribere. On e iskoristiti to zatije da sist ematie i saobrazi posebne mere koje je bio preduzeo u cilju da kako tako zadovolj i najpree trenutne potrebe. 3. PRVA SISTEMATSKA REFORMA (17081712) Postanak gubernija. Prva velika Petrova reforma, ona koja je toliko oneraspoloila Kurbatova, jeste stvaranje jedne opte redovne administracije koja je Rusiji nedo stajala. Uistini, prirodan razvoj dravnih ustanova ve joj je bio utro put. Posebne vojne oblasti bile su jo ranije obrazovane u junoj i jugozapadnoj Rusiji. Krajem XVII veka ovi mesni tabovi poeli su da vojnoj administraciji pridruuju i poresku. K ako se dravna uprava interesovala pre svega za rat i

18 3 finansije ona se samo mimogred interesovala za administraciju i pravosue, bilo je prirodno da onaj koji je upravljao tim dvema granama dravne uprave upravl ja i svim ostalim poslovima i da, uopte uzev, bude stareina dotine oblasti. Petar, ne povodei se ni za kakvim sistemom, ide istim takvim putevima i usredsreu je ukoliko se za to ukazuje potreba i vojnu i poresku administraciju u ruke izve snoga svoga generala. Tako je naposletku podelio Rusiju na osam velikih oblasti nazvanih gubernijama prema nazivu njihovih upravljaa gubernatora. Gubernije su, dak le, stvorene pre nego to je otpoeta prva sistematska reforma, ona iz godina 1708171 2. Njihova pojava upuuje nas da se jo jednom osvrnemo na vojne napore i finansiske nezgode prvih devet godina njegove vladavine. Kada je godine 1694 prispeo u Arhangelsk u svome jo novom mor narskom odelu i sa nekoliko naunih holandskih rei, Petar upotrebljava tada prviput izraz tup myn herr gubernor. Onaj koga je tako nazvao jeste njegov prijatelj F. M. Apraksin, koga je on naimenovao za vojvodu Arhangelska, iako je ovome bilo t ada dvadeset i osam godina, a tako isto je brodogradiline radnike nazivao ship ti

mmerman. Naredne godine pripremanje pohoda na Azov svraa njegovu panju sa severa k a jugu, i on otpoinje brzo graenje jedne flotile u Voronjeu, a zatim pristanite u Ta ganrogu. Guverner sa svojim ship - timmerman-ima premeta se urno iz Arhangelska na D on. On zamenjuje svoju titulu nazivom admiralteik, ali se upravo na jugu stvara za njega ono to e se kasnije zvati gubernija, a to je itava jedna oblast gradova odree ih za poslove flote. Ovu oblast, jezero budueg Azovskog okruga, sainjavaju: bjelgor odski puk i razrjad (vojni okrug), kao i nii gradovi na simbirskoj utvrenoj liniji. Na mesto admiralteik-a Apraksina poslan je poetkom 1703 godine U. A. Tol stoj u ovaj novi vojni okrug Voronjea i Azova, te e on biti i gubernator Azova. Videli smo, dakle, na obalama Beloga Mora jednog gubernatora bez gubernije, a blizu Crnoga Mora jednu guberniju bez gubernatora. Na treem moru, Balt ikom, nailazimo na guberniju koja ima gubernatora, a to je jedan od Petrovih lju bimaca, Menikov. Ukoliko napreduju ruska osvajanja u baltikoj oblasti, Menikov p ostaje najpre komandant liselburga i lotburga (posle zauzea Orjeka), a potom k omandant Petrograda, koji Petar tek bee osnovao godine 1703; posle toga dobiva on titulu gubernator generalis Ingermanlandiae et Careliae; naposletku je postao g ubernator Estonije i knez Iarske oblasti (1707.) Interesantno je videti kako se upravo tu, na tim tek osvojenim oblastima, stvara nov tip gubernije, koji ne lii nimalo na nekadanje vojne okruge. Petrogradska (In germanlandska) gubernija pokazuje po prviput godine 1707, i pored jo neodreenih ob lika, plan ustrojstva gubernija, koji e se kasnije proiriti i primeniti za vreme d ruge sistematske reforme. Ovom gubernijom upravljaju isprva etiri dravna inovnika s a tuinskim titulama: oberkomissar, koji prikuplja poreze; oberproviant koji priku plja ito; oberkomendat, koji komanduje trupama, i landrikhter, koji je sudija. Ub rzo posle toga ova etiri zvanja svode se na dva:

18 4 oberkomendat i landrikhter. Ovaj poslednji ima u svojim rukama, iako nosi titulu sudije, svu graansku upravu, finansije i administraciju. I tako se, jo pri prvim pokuajima ugledanja na tuinske uzore, javlja potreba za uproavanjem. Iako su tri mora isprva redom privlaila Petrovu panju, ipak on mora usled potreba koje je nametao Severni rat, da usredsredi sva dravna sredstva na tri unutranje ob lasti. Poto je praktikovao ofanzivu od 17021705 godine, sad mora da menja taktiku i da se povlai ispred Karla XII. U oekivanju neprijateljevog napada, potrebno je d a se utvrdi zapadna granica, gde su jo od XVII veka smetena dva eneraltaba, i to u S molensku i Kijevu. Petar poinje da organizuje granicu stvarajui jednu utvrenu linij u koja se prua od Smolenska do Pskova. Tome cilju namenjuje on direktno prihode S molenske oblasti i potinjava smolenskog vojvodu Saltikova jednome svom poverljivo m oveku, Kirilu Narikinu. Tako je konano stvorena jedna vojno-fiskalna oblast, budua Smolenska gubernija. Umesto da ide na Pskov, Karlo se odluuje u februaru 1708 godine da poe na Ukrajinu . Ve poetkom leta 1708 godine Petar dolazi lino u Kijev i rukovodi njegovim utvrivan jem. Knez Dmitrij Golicin, koji je upravljao bjelgorodskim razrjadom, nosio je od 1704 godine titulu gubernator, koju je nasledio od svoja dva prethodnika koji su r anije bili na elu vojne komande. Ali u ast grada Kijeva, on se ne zove bjelgorodski, nego kijevski gubernator. Tako je postala Kijevska gubernija. U jesen 1705 godine javlja se buna u oblasti Astrahana. Petar odmah alje tamo P. M. Apraksina, brata admiralteik-ova, i stavlja mu na raspoloenje sve prihode Kasa cionog prikaza. Buna je uguena u prolee 1706 godine. Ali se ovom prilikom Kazanjski okrug potpuno odvojio od Moskve. Od vojnog okruga postao je o blast u isti mah fiskalna i vojna, i preobrazio se u ono to e kasnije biti Kazanjs ka gubernija. Ratua, koja se stara o svim potrebama, kako se ali Kurbatov, konano je opljakana. Ali Petar mari za sudbinu centralnih moskovskih upravnih ustanova, kad on cele godi ne juri po putevima svoje carevine i jedva stie i to ne svake godine da o Boiu svra

ti u Moskvu na nekoliko dana? Jer se obino o Boiu nagomilaju svi poslovi koji zahte vaju njegovu linu odluku, ma da on jedva stigne da se na brzu ruku upozna s njima . Zna se, na primer, da je on u decembru 1707 godine, posle jednogodinjeg otsustv ovanja iz Moskve, naredio da se istrauju sredstva kako bi se sastavio kraj s kraje m i naao novac za redovne potrebe, poto je potreba za novcem neobino hitna (Whitwort h). Ali ve 5/16 januara 1708 godine on opet odlazi iz Moskve da cele te godine mo tri na kretanje Karla XII. Za vreme zime 17081709 godine, njegov protivnik ga ne ostavlja na miru, ve napada iznenada na varo Gajdar, usred decembarskih mrazeva, t e je Petar primoran da provede boine praznike u Sumi, umesto u Moskvi. Tek posle p obede kod Poltave, oko Boia 1709 godine, vraa se on najzad u Moskvu posle otsustvov anja koje je trajalo skoro dve godine. Ovoga

18 5 puta, prema njegovom linom tvrenju (u Istoriji vedskog rata), on poinje da se bavi gr aanskim poslovima. Treba zapamtiti ova dva datuma: boine praznike 1707 i 1708 godine. To su datumi pr ve Petrove ozbiljne reforme. Istina, on i ovoga puta samo sistematie svoje ranije odluke. 6/17 januara 1708 godine on ustanovljava pri svojoj linoj kancelariji Bo jarski savet koji e ga zastupati za vreme njegovog osustvovanja i nareuje ministrim a da se sastaju triput nedeljno i da vode zapisnike svojih sednica (u kojima e se i spoljiti glupost svakoga od njih). To je klica buduega Senata. U decembru 1707 god ine nareuje on da se pripoje gradovi izuzev onih koji se nalaze na 100 vrsta od Mo skve prema oblasti u kojoj se nalaze, i to Kijevu, Smolensku, Kazanju, Arhangels ku. To je klica budue podele Rusije na gubernije. I tako, pomou nekoliko hitno ispi sanih redaka koje e ministri imati da razrade i preobraze u zakone postavljeni su temelji dveju vanih ustanova moderne Rusije. Istina, ova prva Petrova reforma moe se nazvati sistematskom samo u najobinijem sm islu rei. Jer Petar je ostvario ovu reformu, kaogod i mere koje je pre toga predu zimao, tek posle mnogih i neprekidnih spoticanja bilo o nedovoljnost obavetenost i kod svojih saradnika, bilo o nedostatak saobraavanja, ili pak o nove injen ice, o ivotne neophodnosti koje su ga primoravale da ponitava sve ono to je bio ust anovio, te se tako dogaalo da je metodini plan postajao samo komad bezvredne harti je koji nimalo ne odgovara stvarnosti. A kako je on lino neprekidno zauzet brigam a koje u njegovim oima ostaju vanije nego preduzeti posao, on svoje reforme moe da izvodi tek delimino. Proteklo je dosta vremena, kao to smo videli, izmeu mera koje je preduzeo 1707 godine i njegove odluke, koju je objavio prilikom svog povratka u Moskvu godine 1709, da se bavi graanskim poslovima. U meuvremenu (1708), Bojarski savet pripremio je jedan prethodni nacrt zakona, no on se ograniavao na bitne od redbe reforme: na raspodelu gradova i pukova na gubernije i na novu razdeobu pri hoda. Skuptine gubernatora i poreske mere. Gubernatori su ve bili postavljeni; ali nekoj i od njih jo ne behu napustili Moskvu, a drugi su pratili Petra pri njegovim ratn im pohodima. U januaru 1709 godine car im nareuje da proue poblie razne poslove svoj ih gubernija, i da budu spremni da stupe na dunost i da prikupljaju poreze ve od poe tka 1710 godine. Da bi im se olakao prethodni rad, pridodati su im pomonici pod na zivom landrikhter-i, koji je bio zaveden u osvojenim oblastima. Tek januara 1710 godine Petar se vraa u Moskvu i saziva prvu skuptinu gubernatora. Ali i ovoga puta on ne moe nita da odlui, jer su prikupljeni podaci nedovoljni. On mora da eka Boi izmeu 17101711 godine da bi sazvao u svojoj novoj severnoj prestonici, Petrogradu, drug u skuptinu gubernatora. Za vreme rada ove skutine reforma je priblino sasvim utvrena , te gubernatori mogu po prviput da otidu svaki u svoju guberniju.

18 6 Pitanje izdravanja vojske je sada jedna od prvih Petrovih briga. Posle pobede kod Poltave i kapitulacije vojske Karla XII pred Perevolonajom, meunarodni poloaj Rusi je je uvren; druge zemlje izlaze joj u susret, a pojavljuju se i saveznici koji bi e leli oslabljenje vedske. Najvanije tvrave u Estoniji, Livoniji i Kareliji predaju s e jedna za drugom, te se tada prviput posle mnogo godina moe pomiljati na mir . Istina, iste te 1711 godine Petar je pretrpeo jedan poraz na reci Prutu . Ali taj neuspeh ga goni da se jo vie nada miru, jer on krajem aprila pie Apraksin u: Zar nije oajno to se moramo tui sa ovakvim neprijateljima, a da gubimo iz vida ra t sa vedskom, iji se kraj ve nazire, ako se pouzdamo u Boga?. Uistini, ovaj rat potrajae jo jedanaest godina i primorae Rusiju da podnese nove i teke rtve. Go dina 1711, umesto da otvori period mira, oznaava poetak novoga doba zategnutosti i napora. I tako e se reforma roditi u prilino nezgodnim okolnostima godine 1712. Na skuptini gubernatora 1710 godine Petar moe, i pored nedovoljnih podataka, da uvidi krajnju ozbiljnost situacije. Ukupni rashodi penju se na 3,834.000 rubalja, od ega 3,159.000 za vojsku, mornaricu, artileriju i diplomatij u. Prihodi, od kojih se oekivao maksimum na osnovu prosene cifre dohodaka iz 170517 07 godine dali su samo 3,330.000 rubalja. Tada se prviput javlja deficit od pola miliona. Petar usvaja jedno sasvim prosto reenje. Poto je nemoguno zadovoljiti sve potrebe, treba se bar pobrinuti za one koje su najpree i razdeliti prihode izmeu e tiri ustanove: prikaz rata, prikaz artilerije, prikaz admiralstva i prikaz ambas ada; i on zabranjuje, pod pretnjom najsvirepije kazne, da se novac upotrebljava z a druge trokove pre nego to se obezbede oni prvi. Poto je ovako odluno reio to pitanje , naputa prestonicu i ostavlja Bojarskom savetu brigu da pronae nain kako da se zad ovolje ostali rashodi. Ministri donose tada odluku da povere tu dunost gubernatorima. Dotada su se najpre zadovoljavale lokalne potrebe, pa potom se ostatak prihoda predavao centralnim ustanovama (Ratui) koje su imale dunost da ih razdele raznim p rikazima. Otsada se, naprotiv, oduzimaju najpre od prihoda gubernija sume potreb ne za ona etiri glavna prikaza, a gubernijama se ostavlja samo preostatak tih pri hoda. Razume se da ovaj sistem, iako stavlja na teret gubernijama deficit, on ga ne otklanja. Uskoro postaje jasno da tri gubernije u kojima je skoncentrisan na jvei deo vojske, a to su Petrogradska, Kijevska i Azovska gubernija, upotrebljava ju ve odavno sve svoje prihode na izdravanje pukova, i da ti prihodi n isu dovoljni. Ne ostaje nita drugo sem da se pribegne jednom nainu koji je primenj ivan pre Petrove vladavine, a to e rei da se ustanovi jedan nov porez koji bi moga o da popuni deficit i da se naplauje u svim oblastima, samo za tu godinu, po pola rublje od ognjita. To je i odluio Bojarski savet 28 februara 11 marta 1710 godine. Meutim situacija kao to e se ustanoviti posle nekoliko godina na osnovu tanih rauna ila je mnogo manje ozbiljna nego to se mislilo. Prihodi stvarno prikupljeni u raznim gubernijama godine 1710 premaaju znatno

18 7 budetska predvianja i daju viak od 900.000 rubalja. Godine 1711, ovaj viak poznat je vlastima, i on im omoguava da slobodno deluju i da odmah zadovolje sve rashode, izuzev rashode dvora i etiri glavnih prikaza. Nasuprot tome, u isto vreme porazni rezultati popisa stanovnitva iz 1710 godine pokazuju znatno smanjenje broja por eskih obveznika. Vlasti, kao to smo videli, pronale su i ovde jedno sasvim prosto reenje, jer su se odluile da prikupljaju porez na osnovu nekadanjih ve zastarelih ci fara. Oekujui drugo zasedanje Saveta gubernatora, Petar nareuje da se na osnovu ist ih cifara raspodele trokovi na izdravanje pukova. Usled toga gubernije su podeljen e na posebne otseke (146 i po otseka, svaki sa po 5.536 ognjita), a pukovi se rasporeu ju srazmerno broju otseka svake gubernije. Treba plaati trokove prvenstveno pukova a ktivne vojske, zatim garnizonskih trupa, mornarice, ambasadorske kancelarije i a rtilerije. to se tie ostalih izdataka, njih treba platiti iz vikova, poto se prethodno provere. U smislu ove Petrove odluke Skuptina gubernatora ustanovljava nov budetski predlog od deset lanova, kojim se predvia 2,192.319 rubalja za vojsku (91.000 za eneraltab, 156.207 za gardu, 764.666 za konjicu, 840.413 za peadiju, 340.033 za garnizone), i 815.792 rublje za ostale prikaze (433.996 za ad

miralitet, 148.031 za prikaz ambasada, 99.568 za prikaz artilerije, 22. 651 za prikaz farmacije, 111.546 za dvorske trokove, to iznosi ukupno 3, 008.111 rubalja rashoda prema 3,026.131 rubalja prihoda. Nema vie deficit a, ve naprotiv izvestan mali viak. Istina, ovaj viak je samo prividan, jer da bi s e on postigao, izostavljeni su iz budeta svi ostali rashodi, koji iznose oko pola miliona, no koji se moraju pokriti ma na koji nain. Ovaj novi budetski sistem primenjen je poev od godine 1712. Docnije emo videti njeg ove rezultate. Zasada treba da rasmotrimo tri elementa reforme: gubernije, raspo delu pukova i Senat. Organizacija gubernija. Nekoliko pravnih istoriara, Nevolin, Mroek Drozdovski, Lek ov, Dmitrijev, izneli su pretpostavku da gubernije koje je stvorio Petar nisu nita drugo do nekadanje administrativne oblasti Rusije XVII veka, pa ak i jo s tarije. Drugi istoriari, kao Lohvicki, Gradovski, Andrejevski, polazei od jedne tan e misli, da u Rusiji nisu postojale oblasne i pokrajinske jedinice pre Petra Vel ikog, smatraju da je on stvorio gubernije i okruge po svojoj volji, naruavajui ist oriski red i ne vodei rauna o prolosti. Oba ova miljenja izgleda da su pogrena. Jer j e istina, prvo, da su ve krajem XVII veka postojale oblasne grupacije (vojni i fi nansiski okruzi). Ovi okruzi, razrjadi Sjevska i Bjelgoroda, uli su u sastav Azov ske i Kijevske gubernije. Drugo, tano je da su na severu i u centru Rusije nekadanji teritorijalni sistemi (apanae koje je Moskva prisajedinila) odavno prestali da postoje i da su gradovi, koji su bili grupisani prema fiskalnim potr ebama i koji su sauvali svoju organizaciju sve do stupanja Petrova na presto, nis u sainjavali oblasne upravne jedinice, nego ih je Moskva dodeljivala raznim oblas tima po svojoj volji. Ipak, tek u vremenu o kome govorimo, gradovi, koji su neka da bili raspodeljeni u ove finansiske grupacije ulaze u teritorijalni sistem, ta ko da je svaka grupa gradova raspodeljena na etiri

18 8 ili pet gubernija. Petrova reforma imala je, dakle, tu posledicu, to je stvorila teritorijalnu vezu izmeu ovih gradova, koji su otsada grupisani prema geografskim obzirima: prema blizini ili lakoi renog saobraaja. Sredina Rusija, koja nije sluila za poprite vojnih operacija, podeljena je prosto na dve velike oblasti, Moskovsku i Arhangelsku. Moskva doivljuje u to vreme znatan preobraaj. Dotada je ona bila sredite, prestoni ca Rusije. Prilikom stvaranja gubernija, ona postaje prost oblasni glavni grad, to izaziva promenu njene centralistike organizacije. Ova, kao to smo videli, ve od poetka Severnoga rata bee usredsredila u svojim kancelarijama upravu vojnih i finansiskih poslova, zamenjujui tako nekadanje prikaze. Ali e sada i ona biti pot isnuta. I sam Kurbatov, koji se ranije protivio decentralizaciji, dao je Petru s avet, uostalom veoma mudar, da bude dosledan sebi: Ako su gubernije konano ustanov ljene, kae on onda je potrebno da se meu njima razdele prihodi Ratue. To je i uinjen . Posle ove raspodele, poslovanje Ratue ograniilo se na prikupljanje prihoda Mosko vske gubernije; tako ona gubi svoje obeleje ministarstva finansija i postaje obina lokalna ustanova. Kako su njeni prihodi poticali veinom iz severnih pokrajina, Kurbatov, za koga sada tu nema vie posla, naimenovan je sasvim prirod no za gubernatora Arhangelska. Isti preobraaj vri se u itavom nizu centralnih ustan ova Moskve, te su one primorane da predadu svoje poslove pokrajinskim ustanovama . One prestaju da budu dravna upravna tela, a one koje ne iezavaju potp uno, ostaju samo kao lokalni organi. Oblasni prikazi, kao na primer Kaz anjski i Sibirski, ukinuti su, poto su najpre predali svoje poslove organima stvo renim na licu mesta, a to e rei administrativnim ustanovama istoimenih gubernija. Ali izvesni prikazi, usled same prirode poslova kojima se bave , pretstavljaju ustanove od opteg a ne lokalnog interesa: to su najpre etiri ustano ve kojima gubernije moraju da alju direktno svoje prihode, a zatim prikazi koji se bave kovanjem novca, i neki drugi. ta e biti sa ovim ostacima tako unitene central ne moskovske administracije?

Raspodela pukova. Ideja vodilja reforme ne moe se pomiriti sa postojanjem central nih vojnih prikaza. Ako pukove treba da izdravaju gubernije onda je logino staviti ih u direktnu vezu sa ovima. Zbog toga je po jedan komesar, kome je dunost da pa zi na izdravanje trupa, dodeljen svakom puku od strane odgovarajue gubernije (1711 ). Ali u ovome sistemu, gubernije vre isti posao kao i prikaz rata. Ovo se nije o dmah uvidelo, i ova omaka izazvae kasnije veliku zabunu, koja bi se moda izbegla, d a je mir zakljuen u predvienom roku i da su pukovi bili otposlati u svoje odgovara jue gubernije; tada bi se prosto vratilo teritorijalnom sistemu sa kraja XVII vek a. Oevidno da je i Petar teio tome cilju. I zaista, on je propisao da pukovi nose imena onih gradova koji e morati da se staraju o njihovom izdravanju: tako na prim er, puk koji je najpre nosio ime svoga komandanta Al. Gordona, a zatim ime mlado ga eremetjeva,

18 9 prekrten je u Astrahanski puk, jer njegovo izdravanje pada na teret Kazanjske gube rnije, u koju spada i Astrahan; puk Gaspara Gulica (koji je kasnije nazvan ambers ov puk) postao je Rostovski puk, i Moskovska gubernija plaa njegove trokove. Ovaj sistem ima izvesne slinosti sa vedskim vojnim sistemom, o kome je Peta r, istina, u to vreme imao prilino nejasan pojam. Ideju o besmrtnim vojnicima pozajmio je on od svoga protivnika Karla XII. Meutim, ve u samom poetku reforme uvidelo se jasno da e, doklegod bude trajao rat, neprekidno premeta nje trupa onemoguiti raspodelu vojnika po gubernijama; jer, dok je veliki broj pu kova bio skoncentrisan u izvesnim gubernijama, u drugima nije bilo ni jednog jed inog puka. Komesari koje su otposlale pojedine gubernije primorani su da prate p ukove pri svima njihovim marevima, te tako njihovo zvanje gubi svoj pravi smisao, a to je veza sa njihovim odgovarajuim gubernijama. Otuda nov izvor komplikacija, ije emo posledice videti. Stvaranje Senata. Istoriari su ponekad videli, u ukidanju Bojarske dume i ustanovljavanju Senata dokaz careve politike mudrosti. Petar je osudio Dumu da iez ne, jer je ona bila samo jedna zastarela ustanova nesposobna da udovolji savreme nim zahtevima, pie na primer Petrovski. I Andrejevski istie da je ova reforma svesn o delo. Ali sama injenica da je nekadanja Bojarska duma, u vremenu ustanovljavanja Senata (godine 1711) ve odavno bila iezla, pobija ovo shvatanje. I pored svog naziva Savet koji se okuplja u carevoj linoj kancelariji sastavljen je sa mo od efova raznih administracija koji spadaju u najbliu Petrovu okolinu, od inovni ka, od ministara kako ih on naziva, i taj savet nije mnogobrojan. Kao to je dokazao Kljuevski, iezavanje Dume vri se postepeno i neosetno. Ve od poetka Severnoga rata, c areva lina kancelarija postala je dravni kontrolni organ, i skuptina koja je pozvan a da tu zasedava dobila je obeleje vladarevog privatnog saveta. Ali, kao to smo vi deli, godine 1710 poloaj ovoga Saveta menja se iz korena, a prilikom stvaranja gubernija i uki danja prikaza, raniji sistem kontrole menja se takoe. Videli smo takoe da izvan kontrolisanog budeta Petar raspolae i vanbudetskim sumama, koje ne podleu niijo j kontroli; da je on tome dodao izvesne posebne poreze (prihode iorske kancelarij e, monopol poreza i druge monopole), da bi mogao njima slobodno raspolagati. S d ruge strane, njegova otsustvovanja, isto toliko esta koliko i dugotrajna, ne dop utaju mu da lino nadgleda rad svoga Saveta. Kada se mehanizam prikaza poremetio, n iko vie nije znao ko upravlja dravom, niti kojoj su vlasti potinjeni gubernatori. I zmeu gubernija i cara ne postoji vie nikakav posrednik, ak ni jedan dravni inovnik ka kav je bio Kurbatov. I tada, uoi svog polaska u ratni pohod na Prut (odmah posle druge skuptine gubernatora), Petar se sea ili saznaje za primer Karla XII koji je deset godina ranije, u slinoj situaciji, poverio voenje poslova, za itavo v reme njegovog otsustva, Riksdagu ili Senatu tokholma. Od godine 1707 on nareuje S avetu da se okuplja redovno i da vodi zapisnike svojih sednica. Ukazom od 22 feb ruara/5 marta 1711 godine proiruje ga on dalje i ustanovljava Upravni senat zbog s vojih uobiajenih otsustvovanja izazvanih ratom. Devetorica senatora, naimenovanih

19 0 za lanove te nove skuptine, administrativne a ne zakonodavne, to treba imati u vidu nisu istaknute linosti koje bi igrale neku vanu ulogu u politici. Oni su potinjeni efovima, koji kao na primer Menjikov i Apraksin, davnanji prijatelji i vojni i diplo matski saradnici Petrovi jesu iznad Senata i imaju pravo da pri optenju sa njim u potrebljavaju formulu: Po nareenju Njegovog Velianstva. Ovo su samo strunjaci, koji m ogu biti kanjeni zbog nedostataka i pogreaka u slubi i koji su samo upravnici, posl ovoe. Nasuprot tome, u odnosu na pojedince i ustanove koje su im potinjene, oni pr etstavljaju vladarevu linost. Zabranjeno je ak, pod pretnjom smrtne kazne, da se p odnose tube protivu njih dok se car ne vrati. Petar je preneo na njih dunost da se brinu o svim poslovima koje je trebalo svrava ti posle stvaranja gubernija. Na prvom mestu poverio im je kontrolu nad vanbude tskim prihodima (monopoli i dobiti). Na drugom mestu, careva lina kance larija predala im je kontrolu nad guberniskim budetima (komisija Vadb olski, od februara 1712 godine. Na treem mestu njima se pridaju radi odravanja vez e izmeu njih i gubernija komesari koje odailju same gubernije; ako se nekoja guber nija pokae neuredna u svojim plaanjima, oni mogu, kao u staro doba, podvri ove kome sare telesnim kaznama dvaput nedeljno. Na etvrtom mestu njima je nareeno (ukazom o d 5/16 marta 1711 godine) da naimenuju za ober-fiskala jednog pametnog i dobrog oveka, bez obzi ra na njegovo poreklo ija bi dunost bila da potajno nadzirava svaku lino st, ne izuzimajui ni linosti na najviim poloajima. Pod upravom ovoga ober-fiskala stv ara se u unutranjosti zemlje itava mrea agenata, pod imenom fiskali, i ta pijunska o rganizacija ubrzo diskredituje ovu ustanovu. Ali stvarajui ove fiskale, Petar je teio da se okrui prijateljima i vernim slugama, koji bi bili vezani za njega lin im vezama. Zbog toga on veinom daje ove poverljive zadatke oficirima svoj e garde. Sve ove mere imaju za cilj da popune praznine koje je ostavilo za sobom rasturan je centralne administracije. Ovaj cilj, kao to emo uskoro videti, nije bio dostign ut. to se tie samoga Senata, on je dakle u poetku samo jedna privremena ustanova; k ao takva, ona prima od cara hitne i kratke naredbe, koje se odnose na posebne i konkretne sluajeve, a imaju veinom fiskalno obeleje. Petar se ne brine mnogo da upo zna posledice takvih svojih naloga, koje on dopunjuje postepeno novim nareenjima za vreme svojih puteestvija. Ali, da bi ove njegove naredbe mogle biti izvrene, on je primoran da doda Senatu jedan izvrni organ i jednu urednu kancelariju; posle toga treba da obelei delokrug rada ovih ustanova i da stvari zakonsku vezu izmeu S enata i gubernija. Ova tri elementa ine jedinu razliku izmeu Senata i nekadanjega S aveta pri carevoj linoj kancelariji. Ali ak i ovako, organizacija Senata ostaje i dalje nesavrena. Treba imati u vidu da Petar nee da dopusti Senatu da pozajmi od n jegove line kancelarije gotovu organizaciju i zakonske forme kontrole kojima ona raspolae. On mu daje jednu posebnu kancelariju, na elu koje se nalazi ne ef careve line

19 1 kancelarije Nikita Zotov, njegov nekadanji profesor, ve ober-sekretar ukin, jedan nov ovek, jedan pribilik, dovitljiv ovek koji je postao strunjak za monopole i oji je ranije bio pretsednik Iorske kancelarije. Njegove dunosti odgovaraju potpun o posebnim uputstvima koja su data Senatu: prikupiti to je mogue vie novca, jer novac je ivac rata, a raunovodstvo ili ukupni pregled budetskih tabela koje je ustanovila svaka gubernija, koncentrisano je u jednom posebnom i tajnom otseku n jegovih kancelarija. Ova novina stvorila je veliku zabunu pri izradi budetskih izvetaja, iji su metodi t ek bili utvreni. Poto je predala svoje arhive Senatu, careva lina kancelarija, koja sad ne prima vie izvetaje o tekuim poslovima, primorana je na besposliinje. Ali, ka ko gubernije ne upuuju nikakav izvetaj Senatu, administracija se odjednom nala u po

loaju savrenog nepoznavanja dravnih rashoda. Raunovodstvo je toliko dezorganizovano ovim promenama, da je ono godine 1714 ponovo premeteno u carevu linu kancelariju, a ovoj je stavljeno u dunost da ponovo pregleda novi budet, i to od poetka , a to e rei od stvaranja gubernija onakvih kakve su ih utvrdile budetske tabel e iz 1710 godine. Ali zabuna ipak i dalje postoji, jer se gubernije uzdravaju, ne bez zadnje misli, da predadu svoje izvetaje i druga potrebna dokumenta. Usled tog a nastaje isto toliko duga koliko i besplodna prepiska, sve do trenutka kada sta ri Zotov umire i kada njegova ustanova iezava zajedno sa njim (u jesen 1717 godine ). Nered u raunovodstvu nije posledica sluaja. On je, u malom, slika opteg r astrojstva drave posle stvaranja gubernija, i zato se ovo doba moe nazvati period h aosa. Klice ovoga rastrojstva nalaze se, kao to smo videli, u svakom pojedinom ele mentu reforme iz 17081712 godine, a to e rei u administraciji gubernija, u raspodel i pukova i administrativnim metodama Senata. to se tie uzroka suprotnosti izmeu cil ja reforme i nedovoljnosti njenih rezultata, oni se jasno ukazuju: to je pre sve ga nastavljanje jednoga munog rata, umesto oekivanoga mira; zatim, to je potreba z a Petra, ne samo da krstari Rusijom od Baltikog do Belog Mora i od Belog do Crnog Mora, ve i da ode na Zapad da uvrsti svoje saveze i da uskladi plan svojih vojnih operacija sa operacijama svojih saveznika. U ovakvim okolnostima car je u nemog unosti da i dalje igra ulogu zakonodavca, a tu ulogu on nee da poveri nikome. 4. POSLE POLTAVE Diplomatija i rat (17091717). Petrova putovanja u inostranstvo, odmah posle pobed e kod Poltave, pokazuju koliko su diplomatski odnosi Rusije postali sloeni. Krajem septembra 1709 godine, Petar odlazi u Poljsku i u Torunu ima sa kraljem A vgustom sastanak kome prisustvuje i ambasador Danske. Malo kasnije susree se sa p ruskim kraljem Fridrihom I u Marijenverderu. Pri povratku, on prvi baca tri bomb e pri opsadi Rige. O Boiu 17091710 godine saziva on prvu skuptinu gubernatora u Mos kvi, a da bi ouvao uspomenu na pobedu kod

19 2 Poltave, sveano otvara u Petrogradu crkvu svetoga Samsona i puta u more ratni bro d Poltavu. Godine 1710 prisustvuje opsadi Viborga, koji on naziva uzglavljem Pretrograda. Posle zauzea Rige i Revala (u leto 1710), on slavi veridbu svoje bratanice Ane (erke njegovoga brata Ivana) sa vojvodom od Kurlandije. U okt obru alje Turskoj ultimatum koji prouzrokuje zategnutost rusko-turskih odnosa. U aprilu 1711 godine, u Jaroslavlju u Galiciji, zakljuuje ugovor sa gospodarom Mold avije Kantemirom, a narednog meseca sastaje se tu sa kraljem Avgustom, koji mu o bezbeuje pismenim sporazumom pomo jednog kontingenta poljske vojske protivu Turske . Tu u Jaroslavlju on razgovara sa diplomatskim pretstavnikom volfenbitelskog dvora i ugovara enidbu svoga sina, carevia Alekseja, sa Sofijom-arlotom, knegi njom od Volfenbitela. Tu mu jo francuski ambasador Baliz predlae posredovanje Fran cuske izmeu Turske, vedske i Rusije. Posle toga on odlazi na Prut, na elu svoje voj ske, i stie u Ja da se sastane sa gospodarem Moldavije. On odbija mir koji mu sult an nudi da ne bi ohrabrio neprijatelja. Posle svog poraza na Prutu, sav iznuren, o n prelazi Poljsku i Prusku, a potom kroz Drezdu odlazi na leenje u Karlove Vari. Ali je u oktobru ve u Torgau, gde prisustvuje carevievom venanju; ima krat ak sastanak sa Lajbnicom, a zatim se u Krosenu susree sa Fridrihom-Viljemom, prus kim prestolonaslednikom. Posle kratkog bavljenja u Petrogradu, neuspeh danskih o peracija u Pomorju dovodi ga juna 1712 godine na pomorsku obalu, gde Menjikov ops auje tetin, ali bez uspeha. Odatle odlazi u Volgast, na nov razgovor sa poljskim k raljem, i u Anklam, gde vri smotru nad danskom flotom. Iznuren neprijatnostima le tnjega rata, odlazi ponovo na leenje u Karlove Vari i u Teplic. U novembru prolaz i kroz Drezdu i Berlin i pridruuje se svojoj vojsci; ali

pokazujui vie revnosti nego pameti, kako on kae, Danci i Saksonci, koji ga nisu oekiv li, pretrpeli su poraz od veana kod Gadebua. 17/28 januara 1713 godine on se sastaje sa danskim kraljem u Redensburgu, i ta dva vladara odg ovaraju time to su potukli veane kod vabteta i oterali ih 30 januara/10 februara iz F ridrihstata u Holtajnu. Pri povratku zadrava se on u Hanovru, gde se sastaje sa izb ornim knezom, i u enhauzenu blizu Berlina, gde se susree sa Fridrihom-Viljemom, ko ji tek to bee nasledio presto svoga oca Fridriha I. Ovo nabrajanje dovoljno je da pokae tekoe borbe protivu vedske, a to e rei protivu jed ne drave koja je pre ratnih avantura Karla XII uivala veliki ugled u Evropi, koja je proirila svoje oblasti do severoistone obale Baltikog Mora i koja je u prvom red u evropskih velikih sila. Slabljenje vedske i pojava Rusije na evropskoj pozornic i poremetili su nekadanju politiku ravnoteu. Iako su se, razume se, sve velike sile a naroito pomorske sile pokazale neprijateljski raspoloene prema ovom razvoju Rus ije, drugostepene sile, naprotiv, grevito su se uhvatile za ovu novu vojniku silu koja raspolae prostranom teritorijom i neiscrpnim mnotvom besmrtnih vojnika. Sistem interesa koji su stvorili uspesi Rusije pojavljuje se jasno. Tada se isto tako p ojavljuje ne u apokrifnom testamentu Petrovom, ve istinski sfera

19 3 posebnih interesa Rusije i niz spoljnopolitikih problema, na ijem e ostvarenju radi ti docnije nekoliko generacija. Razume se da je tada bilo jo prerano p ostavljati najvei deo ovih problema, ali je isto tako bilo teko izbei ih, poto su se oni sami nametali Rusiji. Energian, ali neiskusan, Petar je grabio sve prilike k oje su se ukazivale, te je neizbeno rasparavao svoju snagu. Od njegova tri eventua lna neprijatelja, Poljske, vedske i Turske, Poljska je postala njegov saveznik, i on je raspoloen da joj prepusti Livoniju; ali druga dva neprijatelja dovoljni su da neobino oteaju njegov zadatak. vedska moe da se osloni na tri pomorske sile, Eng lesku, Holandsku i Francusku, i vedska ima za protivnika samo Dance i nekoliko ma lih nemakih dvorova jer Turska tada tek poinje da stie vanost koji upravo i postaju prvi zapadni saveznici Rusije i neprekidno razgnevljuju Petra svojom dvolinou i spl etkama. Turska, koju isto tako podrava Francuska, ima protivu sebe sve potlaene hrianske narode: Rumune, Srbe, Bugare, Grke, Jermene, koji preklinju Rusiju da ih oslobodi. Ali udaljenost njihove eventualne zatitnice izaziva kod. hriana na istoku strah od turske osvete u sluaju da Rusija zadocni ili se ak i odrek ne namere da im pomogne, te im nalae da vode dvosmislenu, pa ak ponekad i podlu po litiku, kao to je bila na primer politika hrianskih voa u dunavskim pokrajinama Vlake i jednog dela Moldavije, koja je povukla Petra u pohod na Prut dajui mu lanu nadu da e hriani dii ustanak u pozadini turske vojske. Dranje velikih sila pred sve veim uticajem Rusije menja se iz osnova posle pobede kod Poltave. U poetku Petrove vladavine Rusija je beznaajna injenica. Ruski ambasador i, koji se tada prviput najavljuju u diplomatskom telu, nailaze na hladan pa ak i na ironian prijem u raznim evropskim prestonicama. Niko nema volju da stane na s tranu Rusije, i pored svih pomoi i trupa to ih obilno obeavaju Petrovi diplomatski pretstavnici u inostranstvu. Ova ravnodunost poinje da iezava posle pojave ruske mor narice u Baltikom i Crnom Moru, koja izaziva naroito kod pomorskih sila zavist u p ogledu ruskih namera. Ve 1700 godine, Matvjejev pie iz Holandije: Sadanji rat protivu vedske je veoma neprijatan Ujedinjenim Oblastima i veoma tetan po celu Holandiju, jer vi imate nameru da oduzmete od veana pristanite Narvu ili Nienskanc na Baltikom Moru. O ovome se raspravlja na svima sastancima. Ako on uspe da pose dne jedno pristanite u toj oblasti, govore ljudi mi emo biti primorani da ga se bo jimo isto koliko i Francuza, jer e mu tada sva vrata biti otvorena. Kada je Petar zatraio od Holanana da prime u slubu, radi obuke, 4.000 mornara iz Arhangelska, Mat vjejev ga obavetava da oni nimalo ne ele da ue pomorskoj vetini nae ljude. Raspoloenj ngleske je isto takvo: Zar mogu Engleska i Ujedinjene Oblasti napominje opet Matv jejev imati simpatija prema nama i otvoriti nam vrata ka Baltikom Moru, kada su Englezi i ovdanji ljudi reeni da nam ne dopuste da ma ta imamo na tome moru? Oni nee ni da uju za tako blisko susedstvo. Iako nas oni doekuju ljubaznim reima, njihova

srca nisu iskrena prema nama. Ponude za sklapanje saveza to ih je Matvjejev ui nio u Londonu godine 1706 samo su naljutile

19 4 Engleze Uzalud on pokuava da ih ubedi u korist koju e imati ako budu primali rusku robu ne vie preko pristanita Arhangelsk, gde svaka laa moe godinje da izvri samo jedn o putovanje, nego preko baltikih pristanita, i razume se, pomou ruskih brodova. Pet ar je bio spreman da se obavee Engleskoj da nee imati pomonu flotu u Baltikom Moru, ma da je on preporuivao svome poslaniku Golovinu da ne otkrije pre vremena broj br odova. On ide ak dotle da nudi vojvodi od Marlboroa itavu jednu rusku kneevinu po slob odnom izboru, i svetoandrejski orden. Ali Matvjejev pie iz Londona: Engleski minis tar je vetiji i okretniji u svojim spletkama nego i sami Francuzi. Iz svih njihov ih rei, koje su isto toliko utive koliko i prazne, proistie za nas samo gubljenje v remena. Godine 1701, u Biri, Petar razgovara sa francuskim poslanikom i izraava mu svoju el ju da smanji oholost Ujedinjenih Oblasti koje, ne obzirui se na svoju stvarnu sit uaciju, hoe da stanu u red velikih sila i meaju se u sve evropske poslove. U Varavi , januara 1702 godine, ruski diplomatski pretstavnik izjanjava se jo otvorenije pr ed istim poslanikom: ako Luj XIV hoe da pomogne caru da se dokopa jednog pristanit a na Baltikom Moru, car e sagraditi toliko laa, da e sva trgovina na Baltikom Moru us koro biti u rukama njegovih podanika i podanika francuskog kralja; ostali narodi bie time potisnuti u stranu. Meutim, upravo toga se Evropa najvie i boji. Zato, ka da je krajem 1702 godine Francuska poslala u Moskvu ambasadora de Baliza, uvia se ubrzo da ovaj diplomata eli manje da pomogne Petru a vie da ga zavadi sa svim onim njegovim saveznicima koji su se pokazali neprijateljski rasp oloeni prema Francuskoj. Poto su Holanani kazali Matvjejevu da je de Baliz pijun k oji obavetava ne samo Francusku, ve i vedsku, jedna istraga, koju je vodio nek i Postnikov, plemi koji nema rang ambasadora, ustanovljava da francuski dvor pokazu je srdanost prema veanima. Iz Pariza, kuda je bio poslan, Matvjejev ukazuje na to da v eani uivaju ovde veliko uvaenje, i da ima malo izgleda da e prijateljstvo koje nam se ovde izraava ljubaznim ali praznim reima, doneti ma kakve koristi. Holanani i Englezi trude se u Beu da spree svako zblienje sa Moskvom. Oni ukazuju na opasnosti koje bi usled uveavanja Rusije zapretile Evropi i uveravaju cara u iskrenu odanost Karla XII Austriji. vedski diplomati deluju u istom smisl u sluei se korupcijom. Zbog toga su uzaludni svi pokuaji koje Rusija ini preko Golic ina i Patkula u Beu 17011702 godine da bi dobila posredovanje i savez: Nas smatraju za varvare, pie Golicin Golovinu govorei o knjizi Georga Korba o Rusiji. Pre bitke kod Poltave, ak i prijateljske i saveznike zemlje, kao Hanover i Pruska, vie vole da odre nekadanju politiku ravnoteu. U jednom izvetaju iz Londona, Matvjejev obavetava svoju vladu da se dvorovi Pruske i Hanovera trude da raire misao kako s vi evropski vladari treba da zaziru od uveavanja Rusije. Ako ona bude primlje na u veliki savez, kau oni; ako ona bude

19 5 uestvovala u evropskim poslovima; ako ona naui vojnu vetinu i porazi veane koji jedin i slue Evropi kao bedem protivu nje, onda nee vie moi da se sprei irenje njene moi nad tavom Evropom. Treba je dakle udaljiti od evropskih poslova i od saveza, oteavati joj obuavanje njene vojske i pomagati vedskoj protivu nje. Izgleda da su Engleska , Nemako carstvo i Holandija posluale ovaj savet i reile da ne prime cara u njihov s avez, ve da ga isprate utivim frazama. Pokuaji Rusa da se uvrste na Crnom Moru jo vie su uznemirili Tursku. Godine 1701 kne z Golicin je poslan u Tursku sa naroitim zadatkom da izdejstvuje za ruske brodove doputenje da plove po Crnom Moru, ali mu je veliki vezir izjavio: Sultan bi radij e otvorio unutranjost svoje kue, nego to bi pokazao moskovskim laama put ka Crnom Mo

ru, a reis efendija mu je rekao: Sultan smatra Crno More kao unutranjost svoje kue, u koju nijedan tuinac nema pristu pa. Sultan bi radije zaratio sa vama, nego to bi dopustio vaim laama da plove po to me moru. Kada je novembra 1701 godine novi ruski poslanik P. A. Tolstoj stigao u Jedrene, Turci napominju da nema primera da je jedan moskovski poslanik bio pri P orti, i Tolstoj pie: Oni se sada pokazuju veoma oprezni u pogledu Crnoga Mora, jer im tvoj pomorski karavan uliva ogroman strah. I zaista, taj strah je toliki, da k ada se proulo u julu 1709 godine (pre Poltave) da je car stigao u Azov da zarati na Tursku i da se tamo urno pripremaju lae i hrana , mnogi Turci pobegoe iz Carigrada i sklonie se u Aziji, viui po ulicama i trgovima da je moskovska flota u Trakijskom uu (frakijskoe girlo), da veliki broj Turaka naputaju obalu Crnoga Mora, ostavljajui svoje domove i dolazi u Carigrad sa svojim enama i decom (Tolstojevi i zvetaji), te je flota iz Mramornog Mora pozvana da odmah doe u Carigrad. Ve 1704 godine dolazi u Moskvu jedan sultanov izaslanik sa zahtevom da Rusija o dmah prestane sa graenjem tvrava na turskoj granici. Porta zapoinje potajne pregovo re sa kozacima i krimskim hanom. veani, Francuzi i Poljaci iz Leinskovoga tabora tru de se da u Carigradu izazovu mete protivu Rusa. Sa svoje strane Moskva je ve stupi la u potajne veze sa hrianima turskim podanicima, sa Grcima. Turci nasluuju ove vez e i spremaju se da izvre pretres u Tolstojevom stanu, a Grcima zabranjuju da razg ovaraju sa ruskim poslanikom, koji pie: Grci ne smeju vie ni da se priblie kui u kojo j ja stanujem. Dok Petar gradi svoje brodove u Voronjeu i Azovu i utvruje ue Dona, Tu rci zahtevaju od Tolstoja da se uniti i flota i utvrenja. Posle pobede kod Poltave, iako se uzajamni odnosi i interesi velikih sila ne men jaju, ugled Rusije poveava se odmah, dok ugled vedske osetno opada. Evropa je prin uena da rauna sa Rusijom. Da Petar nije morao da rasparava svoje napore, meunarodni poloaj Rusije uvrstio bi se zacelo jednim mahom. Ali se ba tada ispoljava s jedne s trane nestrpljenje i neiskustvo Petra, koji je postao odve samouveren, a s druge strane vidi se kako se mali narodi prikainju za Rusiju.

19 6 Na Balkanu Petrovi odnosi sa hrianskim stanovnitvom, a naroito sa slovenskim narodi ma dobivaju otsada obeleje jedne praktine i direktne politike. Posle svoga bekstva sa bojnog polja kod Poltave, Karlo XII sklonio se u Bender, u Turskoj, i nee da napusti tu zemlju, ve se trudi da u njoj raspiri mrnju na Rusiju. Pet ar pak zakljuuje aprila 1711 godine ugovor sa Kantemirom, gospoda rem Moldavije. Jednim tajnim sporazumom, koji je potpisan uskoro pos le Poltavske bitke, Brankovan, gospodar Vlake, bio se ve obavezao da e, u sluaju da car poe na Tursku, podii na ustanak Srbe i Bugare i stvoriti od njih vojsku od pri blino 30.000 ljudi; osim toga on je bio obeao da snabdeva hranom rusku vojsku. U n aknadu za to Petar se obavezao da proglasi nezavisnost Vlake pod protektoratom Ru sije. Odluivi se da raskine sa Turskom, car u jednoj javnoj izjavi spominje jaram ko jim varvari mue Grke, Bugare, Srbe, itd., a jednim posebnim proglasom poziva Crnogo rce na borbu protivu Turaka. Ova prva praktina manifestacija uve nog ruskog sveslovenstva primorava ga da uspokoji Poljsku, koja se ve pribojava carskog plana da vaspostavi Istono carstvo i njegove namere da baci Poljsku u rasu lo i propast. On pak tvrdi da mu ni jedna ni druga misao nikad nije pala na um. I z aista, on je odluno odbio vie puta ponovljene mu predloge o deobi Poljske koje mu je inio pruski kralj, pa je ak obeao Livoniju poljskom kralju Avgustu. Za rusku vojsku bilo je najvanije da dopre do Dunava i prodre u Vlaku pre dolaska turskih trupa. Petar pie eremetjevu: Gospodari nam javljaju da im naa vojska ue u njih ove oblasti, oni e se odmah pridruiti nama i podii svoje mnogobrojne narode na Turke. Usled toga e se Srbi, Bugari i drugi hriani podii takoe na Turke: jedn i e se pridruiti nama, a drugi e dii bunu u unutranjosti zemlje. U takvim okolnostima vezir nee smeti da pree Dunav, a veina njegovih trupa e se razbei ili pobuniti. Ali

ako mi oklevamo, Turci e prei Dunav i primorati gospodare da im se pridrue, te hriani nee vie smeti da pou za nama. Ali, dok se eremetjev jo nalazio blizu Jaa, turska vojs a prela je Dunav. Jedan deo Petrovih generala smatra da ne treba prei ak ni Dnjesta r. Meutim, radi asti ruskoga oruja i zato to jedino jedna smela ofanziva moe da posti ne eljeni cilj, odlueno je da se poe napred. Petar, na elu 30 do 40.000 ljudi opkolj en je na Prutu od jedne tursko-tatarske vojske koja je pet puta jaa od njegove. G ospodar Vlake uzdrava se da poe za njim i ne puta da kroz njegovu zemlju proe 19.000 Srba koji su bili spremni da idu u pomo Rusima. Jedino zahvaljujui podmiivanju i ne dostatku poverenja Turaka u sopstvenu vojsku, neprijatelj se zadovoljio, ugovoro m sklopljenim na Prutu (1711 godine), da nametne Rusima ove uslove: vraanje Azova i ruenje tvrava; obaveza da se nee meati u pitanja Poljske i da nee uznemiravati koza ke; obeanje da e pustiti Karla XII da se slobodno vrati u svoju kraljevinu. Petar p rihvata radosno ove uslove; on je bio spreman da vrati sve, ak i da napusti varo P skov, pod uslovom da sauva Ingriju i Petrograd. Razume se da je ova

19 7 avantura poljuljala njegov ugled u Evropi, te je istono pitanje odloeno do stupanj a na presto Katarine. Saveznici Rusije uznemireni su. Oni su eleli napredovanje ruske vojske, a u isti mah su ga se pribojavali. Danci, kao to smo videli, pokuali su da sami izvojuju po bedu, bez pomoi Rusije, ali su bili tueni. U Berlinu je ruski plan o zauzeu tralsund a i tetina primljen sa velikim strahom. Tamo se godine 1712 ale na Menjikova da je zauzeo diktatorski stav, i pruski kralj pie: Mi smo tako rei ostavljeni na milost i nemilost caru. Kolebanje Pruske produuje se i za vlade novoga kralja Fridriha-Vil jema (1713); posle svoga sastanka sa ovim kraljem, Petar primeuje da u Berli nu ima jo mnogo pasa koji miriu na vedsku i da pored svih ljubaznih rei koje su mu reene, on nije uspeo da privoli kralja ni na kakvu akciju. Pruska se u isti mah pribojavala da poe otvoreno protivu vedske, i da vidi kako se ravnotea unitava u kor ist Rusije. Velike sile su jo opreznije. Lord Straford, engleski ambasador u Holandiji, potvruje Kurakinu tradicionalno pravilo britanske diplomatije: Engleska ne eli unitenje i slabljenje vedske krune, jer se ona trudi da odri nekadanju ravnoteu meu svim severnim silama. Engleski trgovci izlau kraljici Ani da je trgovi na celokupnom ruskom robom bila nekada u rukama Engleza i Holanana; da ruska roba nije odlazila ni u Francusku ni u paniju, i da e Rusi ako se car dokopa svih morsk ih pristanita, vriti trgovinu svojim sopstvenim brodovima i trgovae sa svim zemljam a na svetu. Sa svoje strane, Austrija se dri hladno. Iako je ruski poraz na Prutu tetan po nju , jer e imati da sa strepnjom gleda kako Turska postaje sve jaa, ipak ona vie voli da protivtea vedskom uticaju bude Pruska pre nego Rusija. Pod ovakvim okolnostima Petar je primoran da nastavi rat ne samo da bi savladao v edsku, ve i da bi pobedio ravnodunost i neodlunost cele Evrope. Godine 1713 preduzi ma on pohod u Finsku i ovako objanjava njegov cilj: Iako nama Finska nije nimalo p otrebna, mi moramo imati na raspoloenju izvesnu teritoriju koju bismo mogli ustup iti u sluaju mira, a ova pokrajina je kolevka vedske. Poto su veani napustili bez borb e Helsingfors, Borgu i Abo, itava juna obala Finske pala je za kratko vreme u rusk e ruke. uvena pobeda kod Hangeuda nad vedskom flotom 27 jula/7 avgusta 1714 godine proizvela je u Rusiji kao i u inostranstvu utisak druge bitke kod Poltave. Dranj e sila prema Rusiji se menja, i nov jedan brak se sklapa u aprilu 1716 godine, b rak izmeu druge bratanice Petrove, Katarine Ivanovne i vojvode od Meklemburga. U Pomorju, gde je prispeo januara 1716 godine, Petar se ponaa kao gospodar: kralj A vgust pored njega lii na vazala. Saveznici, Pruska i Danska, ija je zabrinutost na vrhuncu, spreavaju ruske trupe da uu u varo Vismar koja se tek bee predala. Austrij a zahteva evakuaciju Meklemburga, gde ruski vojnici are i pale, i trai, osim toga, da se Petar odrekne svoga plana da izvri prepad s mora iz Nemake na junu obalu veds ke u Skaniji. Sada nije vie car taj koji trai posredovanje, ve sada veani mole za mir. Pregovori, z

apoeti u Pirmontu banji u kojoj je Petar bio na leenju,

19 8 nastavljeni su u Hagu. Petar okleva, jer on jo uvek misli na obalski napad koji b i izvrio u vedskoj. A kako se ovaj napad moe izvriti samo uz pripomo Dans ke, on naputa Pirmont i odlazi u Kopenhagen, praen jednom flotom galija i 5.000 ko njanika. Ali ovi planovi propadaju usled sve vee uznemirenosti koju u Evropi izaz iva sve bre jaanje njegove moi. Poverenje vie ne vlada nimalo meu saveznicima: Petar ih optuuje da odugovlae pripreme za taj pohod i da izbegavaju svaku odlunu akciju; oni pak sumnjie njega da hoe da zakljui zaseban mir. Ovo meusobno raspravljanje omog uava vedskoj da utvrdi sve take na svojoj obali gde bi iskrcavanje bilo moguno, kao t o se Petar mogao i lino uveriti za vreme jednog izvianja u okolini Lanskrona. Nasu prot tome, saveznici ga obasipaju spoljnim izrazima uvaavanja. Daju mu ak priliku da se stavi na elo etiri eskadre, od kojih jedne engleske. Iskovana je i naroita medalja da bi se sveano obeleio ovaj dogaaj. afirov pie Menjikovu da takva poast nije ukazana nijednom vladaru otkako svet postoji, i Petar hoe da zaveta potomstvu brod kojim je on plovio kao vrhovni zapovednik. Ali se ova eskadra ne moe da meri sa neprijateljem koji se sklonio u Karlskronu, te se taj pohod pretva ra u zabavno putovanje. U avgustu, sa svoga broda Ingermanlandija Petar pie Ka tarini: Mi lutamo bez cilja kao kakva mlada konjska zaprega: onaj srednji hoe rado da vue, ali ona druga dva ne misle ni na ta. Zato imam nameru da uskoro doe m k vama. Poto nije mogao da radi sa saveznicima, on je radio sam. S jedne strane on ozbilj no pomilja na odvojen mir i zapoinje u toj nameri direktne pregovore o Alandskim O strvima. S druge strane, on s razlogom smatra da treba, pre nego to bi zavrio rat, da zada veanima poslednji udarac jedino svojim sopstvenim snagama, te se shodno t ome i priprema. Ali on nailazi na oigledno zlu volju Danaca i Engleza, koje sad o ptuuje da izdaju Rusiju odugovlaei rat sve do jeseni, a to je nepovoljno doba za vo jne operacije: Oni dobro znaju da ako mi olako izvrimo taj pokuaj po takvom vremenu , da emo pri tom ili propasti, ili emo iz toga izii toliko oslabljeni, da emo morati da igramo kako nam oni sviraju. Primoran je, dakle, da odloi izvrenje svoga plana do narednoga leta. Posle iskustva to ga je stekao na Prutu, on zna ta znai raditi la komisleno i oslanjati se na saveznike. A Danci ga, opet, optuuju da je spor i da se potajno sporazumeva sa veanima. U septembru 1716 godine, jedan ratni s avet na kome su bili okupljeni car, njegovi ministri i njegovi generali, odluuje da se odloi iskrcavanje trupa. U to vreme su odnosi izmeu Petra i Danaca dobili p rilino udan vid: dok se na dvoru prireuju sjajne sveanosti, Kopenhagen se utvruje s o bzirom na moguan Petrov napad koji bi on izvrio protivu svojih saveznika. Govori s e da su Englezi odluili da cara lie slobode, da ga vrate u Rusiju, da ga primoraju da odvede svoje brodove i trupe, te da tako uine kraj ruskom irenju na Baltikom Moru. as sa tvrdi kako Petar trai dansko Pomorje; as kako hoe da presajedin i Meklemburg; as opet kako ima nameru da zauzme Hamburg i Libek. Engleski kralj ore I poziva zvaninim putem

19 9 cara Karla VI da kao vladar Germanskoga carstva razmisli o nainima kako da spase Severnu Nemaku od Petrove moi, a da njega treba primorati da se vrati u Rusiju. I pak se ova stvar izvodi na uglaen nain. Poetkom oktobra ruska vojska je p revezena iz Danske u Meklemburg, a za to vreme se reaju sveanosti i izjave prijate ljstva. eli se samo jedno: videti kako Rusi to pre naputaju Evropu. Prigodnim spisi ma pokuava se da se javno miljenje okrene protivu Rusije; itav niz broura navode albe stanovnitva ogorenog ponaanjem carevih vojnika u Pomorju, Meklemburgu i Holtajnu. S vakako da, s obzirom na tadanje obiaje i shvatanja, ima dosta istine u ovim albama ; ali je vano to, to one osvetljavaju pojavu na meunarodnoj pozornici jednoga novog

glumca mone Rusije. Drugo putovanje u zapadnu Evropu (17161717). U ovakvim okolnostima, toliko razliit im od onih prilikom njegovoga prvog putovanja, car polazi da jo jednom poseti Hol andiju i Francusku. On polazi iz Kopenhagena u jesen 1716 godine i susree usput, u Havelbergu, pruskoga kralja i uvruje rusko-pruski savez. U decembru stie u Amsterd am i provodi nekoliko meseci u Holandiji. To sada nije vie onaj bezimeni dr vodelja to je poao da trai uitelje, kakvog su ga Ujedinjene Oblasti nekada doekale, ve je to vo evropske koalicij e uperene protivu vedske; to je vladar Moskovske drave, jo uvek obavijen velom taja nstvenosti za druge narode, no koji je dao ve prvi dokaz svoje moi. Razume se, Uje dinjene Oblasti nisu mnogo oduevljene da doekaju takvog posetioca. Susret izmeu Petra i engleskoga kralja, koji je trebalo da bude izmeu Utrehta i Lejde, odloen je, moda zbog careve bolesti, a moda i zbog toga to Engleska i dalje trai da r uske trupe napuste Meklemburg. Carevi ministri i ne prikrivaju svoju mrnju prema kralju oru. Krajem marta 1717 godine, Petar odlazi u Francusku preko Brisla, Bria i Ostende. To je ostvarenje jednoga davnanjeg sna. On eli da najpre poseti Pariz i da se poui, i u tom pogledu zadovoljava on potpuno svoju radoznalost, poseujui redom najraz liitije ustanove. Ali on ima i jednu diplomatsku nameru, a to je: da otrgn e Francusku od saveza sa vedskom, Holandijom i Engleskom, pa da joj ponudi u zame nu za to sporazum sa Rusijom, Poljskom i Pruskom. Upravo je Pruska i potstakla P etra da ide u Francusku, i on je ba po savetu kralja Fridriha-Viljema predloio Regentu (Filipu Orleanskom) da mu garantuje potovanje dvaju ugovora, Utrehtsko g i Badenskog, u zamenu za garantovanje njegovih osvajanja i za obeanje da nee pom agati veanima. Ali je Francuska vezana za vedsku tajnim ugovorom, ije trajanje jo nij e isteklo. Osim toga, pruski kralj preutao je da kae Petru kako postoji jedan tajn i francusko-pruski ugovor. Zbog toga maral de Tese, koji je bio odreen da vodi pre govore sa Rusijom, dobiva nalog da razvlai pregovore, ali da ipak ne odbaci njene ponude iz straha da se ona ne obrati austriskom caru, neprijatelju Francuske, i da joj nita ne obeava. Ovo prvo diplomatsko iskustvo zacelo da nije ulilo Petru i njegovim saradnicima mnogo divljenja za ciljeve i metode zapadnjakih diplomata.

20 0 Poznate su mnoge anegdote, uostalom veoma zanimljive, koje se odnose na Petrovo bavljenje u Parizu. Izvesno, on vie nije onaj divljak od pre nekoliko godina; ali je moskovsko varvarstvo ostavilo na njemu svoj ig utoliko vidljiviji, to je on sa da svestan svoje moi, te se ne stara mnogo da bude blag prema linostima koje ga ok ruuju, niti da potuje obiaje zemlje u kojoj se nalazi. Kud god se on pojavi, donosi izvesnu sasvim linu veselost, u isti mah samoniklu i samovoljnu, i vie je voleo d a opti sa niim ljudima, nego da bude primoran da se vlada prema sloenoj etikeci ji otmenoga drutva. On najzad pokazuje nezasitnu radoznalost prema praktin im ostvarenjima zapadnjake obrazovanosti. No ipak, on je nauio da vlada sobom, k ad je to potrebno, i ume da ne vrea preterano propise utivosti. 5. REZULTATI REFORME: HAOS. Drugo Petrovo putovanje na Zapad pretstavlja prirodan prelaz izmeu drugog i treeg razdoblja njegove vladavine. U ovom razdoblju on prestaje da radi na uveavanju sla ve da bi se pobrinuo da ustanovi red. Drugo razdoblje oznaeno je kao haos. Taj haos, k oji je zavladao u dravnim poslovima posle ukidanja nekadanjeg ureenja, trajae sve do stvaranja jednoga sistema novih ustanova. Prva Petrova sistematska reforma pokua la je istina da zasnuje takav sistem; ali, poto je ona izvoena urno da bi zadovolji la hitne trenutne potrebe, ona ne samo da nije spreila taj haos, ve ga je i ubrzal a. Pometnja u raunovodstvu unela je nered u finansije, a cilj ustanovljavanja gub ernija i organizovanja pukova nije postignut, jer neizbeni uslov reforme, a to je

bilo okonanje rata i povratak trupa u mirnodopsko stanje, nije bio ostvaren. Sen at je nesposoban da sam zameni centralistiki sistem administracije koji je Petar ukinuo; gubernije su izgubile svaku vezu sa centralnom vlau i ostavljene su same s ebi, a drava nije mogla vriti nad njima ma i najmanju kontrolu. Kakvi su bili rezu ltati ovog preobraaja? Na prvi pogled izgleda da su svi dravni rashodi pokriveni porezima pravilno raspo deljenim meu gubernijama. Uistini, ova ravnotea postoji samo na hartiji. Nju je ne moguno ostvaritc prvo stoga to ona nailazi na nesavladljive tekoe u primeni, a drugo , zbog izvesnih osobenosti moskovskih upravljaa. Kakvi su pre svega rezultati glavne reforme iz 17081712 godine, a to e rei odnosa u spostavljenih izmeu gubernija i pukova koje one imaju da izdravaju? Poto su komesar i odreeni od pojedinih gubernija morali da prate pukove pri njihovom premetanju, d ogodilo se da se komesar Arhangelske ili Simbirske gubernije nae u izvesnom t renutku u Ukrajini ili Pomorju. Kada utroi sume koje su mu poverene, on prest aje da prima svako izdravanje od svoje gubernije i postaje sasvim nekoristan za v ojsku. Da bi se dobile nove svote, mora da se alje u guberniju jedan oficir kome je naroito poveren taj zadatak. Inae, albe puka zbog neurednih isplata stiu u prikaz rata kome su trupe

20 1 neposredno potinjene, na est meseci posle iscrpljenja novca ili ak i kasnije, te o tpoinje beskrajna prepiska sa dotinom gubernijom, koja obino alje predmet u Moskvu, svome komesaru pri Senatu, i zahteva da se vodi rauna o sumama koje su unapred isplaene. S druge strane, jedan deo pukovskih trokova je na teretu centralne vojne administracije: na primer, za izradu uniformi, za kupovinu konja i lekova, za nabavku oruja i municije, itd. Ovakav sistem, koji ne povlai granice nadlenosti izmeu prikaza rata, gubernija i pukova, veoma je nezgodan. Zbog toga se ubrzo vraa na nekadanju centralizaciju. Niz ukaza objavljenih od 1712 do 1717 god ine vraaju prikazu rata njegovu ulogu centralne administracije. Ista takva evolucija priprema se u ostalim granama dravne uprave. Oskudica u novc u i nedostatak ivotnih namirnica, koje se isporuuju sa zakanjenjem, spreava eskadr u da isplovi iz Neve i odlae za godinu dana pohod koji je Petar nameravao da izvri. Tobdije umiru od gladi; diplomati, koje gubernije ne moraju da izdravaju, nisu primili platu za itavu godinu dana (17131714), to ometa rad ruske diplomatije. U praksi, uvek se naposletku pronae nain da se iskobelja iz neke tekoe: p rigrabe se prvi raspoloivi prihodi da bi se pokrili izdaci kojima oni nikako n isu bili namenjeni, ili se pak pozajmljuje od raznih ustanova. Kad treba v ratiti dugovanu sumu, kasa je prazna. Uzalud gubernije trae da se vodi rauna o unapred izdatim sumama, vlasti zahtevaju, naposletku, da se tano postupi po budeti ma koje ba one prve nisu potovale; one zabranjuju da se vodi rauna o unapred izdatim sumama, prete da e kazniti pa ponekad to i ine guvernere novanim kaznama, kanjavaju telesnim kaznama gubernijske komesare pri Senatu, hapse gubernijske inovnike. Ka da su se sve prinudne mere iscrpele, onda se na lice mesta odailju oficiri koji t akoe izdano dosuuju novane i telesne kazne i hapenja, a ako ne uspeju u svojim napori ma, trae uputstva od svojih stareina, te ponovo otpoinje prepiska. Najee gubernatori, iz predostronosti, zadravaju namerno raspoloive sume, a alju na mesto opredeljenja s amo jedan deo prihoda. Nekolicina njih ipak da bi zadobili Petrovu nak lonost odluuju se na opasnu igru da prijave vikove. P. M. Apraksin, na primer, pot o je za tri godine (1710 1713) prikupio u kazanjskoj guberniji 400.000 rubalja dobiti, moe zahvaljujui ovoj sumi i bez ikakve pomoi da regrutuje i izdrava dva p va eskadrona dragona, dva puka i jedan bataljon peaka, da povrh toga plaa sve troko ve pohoda na Kubanj i da stavi ostatak od 120.000 rubalja lino caru na raspoloenje . Ali kada je on otiao u rat, godine 1713, njegov poslednik P. S. Saltikov, mlad upravlja, otkriva ubrzo rezultate ove pohvalne revnosti: usled novih poreza koje je Apraksin nametnuo neslovenskom stanovnitvu opustelo je 33.000 ognjita i time je o ptereena budunost jo veim deficitom. Begunci su se sklonili kod Bakiraca, koje potstiu na bunu. Da ne bi poveao broj opustelih domova, Saltikov mora za izvesno vreme da oslobodi poreza nastanjena ognjita. U Sibiru je poloaj jo oajniji: gubernator Gagarin

namerno prikriva ili krnji prihode; ne isplauje sume koje treba da plaa

20 2 njegova gubernija; deli primljeno mito sa svojim inovnicima ili prosto naprosto k rade, tako da posle sudske istrage zavrava na vealima. Nasuprot tome, knez M. D. G olicin, gubernator Kijeva, na ije emo ime jo naii, prua veoma redak primer za to doba , primer inovnika koji vri redovno isplate, pa ak plaa i za druge gubernije. Ali on moe tako da radi zato to je u jednoj pograninoj oblasti. Situacija u staroj moskovs koj centralnoj oblasti je mnogo tea. Iste takve tekoe postoje i na drugim mestima, na primer u novoj prestonici Petrogradu, ili u Arhangelskoj guberniji, iji glavni prihodi dolaze od toga jedinog morskog pristanita Rusije. U oba ova sluaja, osim mesnih rashoda, treba zadovoljavati i vanredne potrebe koje nisu predviene u budetima (tabelama) centralnih administracija. Godine 1714 Senat se konano pres eljava u Petrograd i neprestano mora da se brine o vanrednim rashodima. Dok je u Moskvi raspolagao izuzetnim prihodima od kovnice novca i raspoloivih (ili neraspoloivih) vikova posle ukidanja prikaza, sada mora u novoj prestonici da se obraa kancelariji Petrogradske gubernije kad god se pojavi kakav nepredvien izdatak od opteg interesa. Nije li isplaena plata brigadnom genera lu ernievu? Poto gubernije nisu ispunile dunost da snabdeju Rigu namirnicama, treba li da se one to hitnije nakupuju? Treba li, u cilju jedne brze vojnike akcije da se pribave prinadlenosti, municija i konji za pukove generala Golicina? Treba li brz o nabaviti novac potreban za careve redovne trokove? Sve to mora da plaa Petrogradsk a gubernija, a ostale gubernije i ne haju da naknade novac koji su bile dune da p oalju. Nemoguno je snai se u ovome haosu- jer su rauni kao to smo videli konano zamreni i nikakav bilans nije nainjen od 1710 do 1715 godine. ivi se od danas do sutra. Ali razna dovijanja postaju nedovoljna da pokriju nove redovne izdatk e koji neprestano rastu, ak i posle ustanovljavanja tabela (budeta) od 1710 godine. Iako se rashodi suvozemne vojske smanjuju, nasuprot tome se rashodi mornarice, p osle zauzea Azova, poveavaju. Godine 1712 i 1713 graanje baltike flote vri se ivo: vel iki brodovi su tako ravo izraeni, da se ne smeju upotrebiti protivu neprijatelja, ali laka flotila sastavljena od galija koje plove meu ostrvima finskoga Zaliva (S krgard), do kojih ne mogu da dopru veliki brodovi, ini velike usluge prilikom osva janja Finske. U godinama 1715 i 1716 priprema se iskrcavanje u vedsku kroz Alandski Moreuz. Usled toga se budet mo rnarice penje od 434.000 rubalja u 1711 na 464.000 u 1712, na 484.000 u 1713, na 651.000 u 1714, na 740.000 u 17151716 godini. ta da se radi? Da li da se svakom novom rashodu pridoda neki nov namet, po star inskom obiaju? Gubernatori dosta obilno pribegavaju ovom odve lakom nainu; al i je jasno da se ne moe staviti u dunost jednom upravnom organu da stvara nove poreze, te Senat, godine 1712, izriito zabranjuje to gubernatorima. Da li da se zavedu novi neposredni porezi na ognjita? Jo od 1710 godine se esto primenjivao taj nain: za nabavku jahaeg ibora godine 1710; za graenje Petrograda svi porezi ustanovljeni

20 3 za taj cilj donose oko 200.000 rubalja godinje; za dopunsko snabdevanje vojske. G odine 1713 razrezano je po pola rublje na svako ognjite radi rata sa Turskom i u zamenu za porezu u konjima. Ali je ovaj stari nain oporezivanja ve preiv eo; on ne daje vie ak ni jednu treinu predvienog prihoda (117.000 rubalja, umesto 36 0.500). Tako se u isti mah pokazuje i nedovoljnost novih ustanova, i neuspenost nekadanjeg poreskog sistema. Da bi se popravila prva od ovih nezgoda, potrebno j e da se stvori ma kakav sistem centralne administracije. Petar je potpuno zanema

rio da se za to pobrine i nije ak ni naslutio tu potrebu za sve vreme njegovih pu tovanja po Rusiji i po inostranstvu. Tek pred 17141715 godinom poinje on da osea tu potrebu. Posle reforme iz 1708 1712 godine, Moskva je prestala da igra ulogu pre stonice, i od 1715 godine, kada je preseljen Senat, ta uloga pripada Petrogradu. Ali Senat ne moe sam da zameni itav jedan sistem meusobno povezanih ustanova. S je dne strane potrebno je da se tano odredi njegov poloaj u odnosu na gubernatore i d a se odrede granice njihove nadlenosti. S druge strane, poto je nekadanji poreski s istem postao neprimenljiv, nametala se korenita promena, koju je trebalo izvriti ako se eli da se prihodi poveaju. Druga i poslednja sistematska Petrova reforma tei la je da rei ta dva problema.

20 4 V I I I . P E T A R V E L I K I ( 1 6 8 2 1 7 2 5 ) (Nastavak) 1. OD BALTIKOG MORA DO KASPISKOG JEZERA (16171724). Priznanje ruskih osvajanja na Baltikom Moru: Nitatski mir (1721). Da bi se suzbio unutranji haos i da bi se ostvarile reforme koje su se nametale, Petru je potreba n mir. Zato on odluuje da potrai nain za okonanje rata sa vedskom.

Ministar Karla XII, baron Gerc, trudi se upravo da ubedi svog ratobornog gospoda ra da on ne moe ratovati sa celim svetom i da treba da zakljui mir sa Rusijom, ako eli da pobedi Nemaku. U avgustu 1717 godine Petar prihvata ponudu da se zaponu dir ektni pregovori. Poetkom 1718 godine njegovi diplomatski pretstavnici, Osterman ij i e rad na pregovorima istai njegov diplomatski talent i Brus polaze iz Petrograda za Alandska Ostrza. On im daje uputstva da ne raskidaju odmah, jer (njegov) inte res to sada ne doputa, ali nagovetava svojim protivnicima da je jo uvek spreman da z apone novu ofanzivu; iako eli da zadri osvojene oblasti na Baltikom Moru i da bra ni interese Pruske i Poljske, on je ipak gotov da ustupi Finsku uzimajui kao granic u reku Kimen i da ne pomae zahteve Engleske i Danske. Konferencija u Alandu otvar a se u maju. Ve na prvoj sednici prestavnici vedske izjavljuju da ona ne moe da se odrekne Estonije i Livonije, koje su njene tvrave. Pregovori traju celoga leta i ce le jeseni. I jedna i druga strana odugovlai: veani raunaju na mogunost jedne pobune u Rusiji, a Rusi su ubeeni da Karlo XII nee moi due da izdrava svoju vojsku u svojoj i scrpenoj zemlji. Smrt Karla XII, koji je ubijen 1718 godine pri opsadi norveke tv rave Fredrikshama, zatim hapenje Gerca, borbe oko krune, stupanje na presto Ulrike -Eleonore u martu 1719, pa pobeda liberalne stranke i pogubljenje Gerca menjaju po tpuno situaciju. vedska nije vie voljna da ini ustupke na Baltikom Moru, nego u Nemak oj. Jula 1719 godine Petar odgovara jednom demonstracijom ratne flote: ak i samu okolinu tokholma pustoe, a stotine sela pale kozaci i ruski mornari. vedska kraljic a pristaje tada da ustupi Reval, Narvu i Estoniju, ali trai da joj se vrate Finsk a i Livonija. Petar joj odgovara jednim ultimatumom, i u septembru se prekidaju pregovori u Alandu. vedska se konano odluila. Ona vie voli da pregovara sa Engleskom . Engleska se trudila, izazivajui itav niz saveza, da usami Rusiju. Austrija je zakl juila odbranbeni savez sa poljskim kraljem Avgustom II, koji se trudi da svoju d inastiju uini naslednom i da svoga sina, koji je oenjen jednom austrisko m princezom, naini apsolutistikim vladaocem. Poto Petar koji jo uvek dri svoje trupe Poljskoj, gde on namerava da brani Ustav od planova za stvaranje nasledne kralje vske vlasti, a protestantski i pravoslavni disidenti od katolicizma potstie pol jske velikae da vode opoziciju prema svome

20 5 kralju, Avgust II je potpisao preliminare mira sa vedskom i potsetio cara na njegov o obeanje da e mu ustupiti Livoniju. Pruska, poto se najpre inila kao da hoe da ostan e verna ruskome savezu, popustila je pod pritiskom Engleske, Austrije i Francusk e; u avgustu 1719 godine ona je zakljuila savez sa Engleskom, no sa ogranienjem da ne bude uperen protivu Rusije. Posle rasturanja Alandske konferencije februara 1720 godine, ona sklapa mir sa vedskom i dobiva tetin. Sa svoje strane Danska zakl juuje sa vedskom krajem 1719 godine primirje, a u julu 1720 pod uticajem Engleske i ugovor o miru, kojim vraa sve osvojene oblasti u Pomorju, ali zadrava lezvig. U poetku 1720 godine Engleska je uspela da usami Rusiju. U aprilu alje u Baltiko Mo re da bi zatitila vedsku teritoriju i pomogla zakljuenje mira koji e biti koristan po obe strane eskadru admirala Norisa, koga ovlauje da ponudi njeno posredovanje. Rus ki admiral Apraksin odgovara protivpredlogom da se pribegne kao to je bilo i ugov oreno direktnim pregovorima izmeu zaraenih strana; ali, u to isto vreme odred gene rala Mengdena pustoi vedske obale. Ni predlog da Francuska bude posrednik, ni napo ri engleske i austriske diplomatije da zavade Portu sa Rusijom ne mogu da natera ju Petra da promeni svoje namere. On i dalje uporno hoe da zadri sve osv ojene oblasti, i u novembru 1720 godine on uspeva da pretvori Jedrenski ugovo r iz 1630 godine u veiti mir sa turskom carevinom. veani, koji su naposletku uvideli da im ni engleski kralj,. ni francuski kraljevsk i namesnik, ni nemaki car ne mogu uspeno pomoi protivu Rusije, reavaju se, avgusta 1 720 godine, da predloe caru nastavljanje direktnih pregovora. Nitat, u Finskoj, iz abran je za sedite konferencije. Kada su ruski punomonici Brus i Osterman tamo sti gli u prolee 1721 godine, zatekli su pretstavnike vedske. Engleska eskadra ponovo se pojavljuje u Baltikom Moru, ali pred oima britanskih admirala koji nisu smeli t

o da spreavaju vedske obale ponovo pustoi ruski general Lasci, koji spaljuje tri va roi i 506 sela. Ova ruska demokracija pokazuje se kao veoma uspena. vedska pristaje da ustupi Livoniju; ipak, ona eli da zadri Viborg klju Finske, i trai od Rusije da ne podrava pretendovanje na presto bratanca Karla XII, vojvode od Holtajna. Poetkom l eta ovaj stie u Petrovgrad. Tada novi vedski kralj Fridrih uzrujan, odluuje se da ispuni sve Petrove zahteve. Nitatski mir potpisan je 30 avgusta/10 sept embra 1721 godine. Rusija dobiva za uvek Livoniju, Estoniju, Ingriju, jedan deo K arelije sa Viborgom i ostrva Ezel i Dago; ona pak vraa vedskoj ostatak Finske i od rie se meanja u njene unutranje stvari; stanovnici oblasti koje su ustupljene Rusij i sauvae prava koja su uivali za vedske vladavine, kao i slobodu veroispovesti; o ni koji imaju zemlju zadrae svoje posede pod uslovom da postanu ruski podanici, Poljska i Engleska potpisale su ugovor kao ugovarake stranke. Petar likuje: glavn i zadatak njegove vladavine, koji je stao toliko napora i rtava, izgleda da je po stignut. Pune dve nedelje svetkuje on mir u svojoj novoj prestonici, a Senat mu dodeljuje nazive Otac otadbine, Car i Veliki.

20 6 Rusija na obali Kaspiskog Jezera. Petar nije ekao da obezbedi svoja osvajanja na Baltikom Moru da bi okrenuo svoju panju ka Kavkazu i Kaspiskom Jezeru. Jo godine 1715, poto su ove granice izmeu Evrope i Azije jo uvek veoma malo poznate, dao je on Artemiju Volinskom, koga je poslao kao ambasadora persiskome ahu, ova uputstva: prouiti, prolazei kroz persiske oblasti kopnom i morem, sve varoi, pristan ita i druga mesta, kao i optu situaciju tih pokrajina, da bi se videlo koje se vel ike reke ulivaju u Kaspisko Jezero; dokle se moe ploviti uz te reke i da li posto ji neka reka koja polazi iz Indije a uliva se u to jezero; kakvi su u pristanitim a ratni ili trgovaki brodovi koje ah dri na tome jezeru, koje su tvrave i utvrenja; s aznati naroito to se tie oblasti Gilan koje planine i teko prohodna mesta razdvajaju ovu pokrajinu od ostalih pokrajina na persiskoj obali Kaspijskog Jezera.1 U ist o vreme stupio je on u vezu sa Vahtangom, urijanskim knezom, i traio da sazna gde iv e Jermeni; on zna da su ova dva naroda hrianske vere i ve pomilja na protektorat n ad njima. Njegova nova politika maksima je: da se ne bi moglo trpeti da se Porta uvrsti na obalama Kaspijskog Jezera. Godine 1722, koristei se nemirima koje je u Persiji izazvala promena vladara i na jezda Avganistanaca, Petar nudi svoju pomo i zatitu. Od maja do jula on odlazi na Volgu, sputa se od Ninjeg-Novgoroda do Astrahanja i zapoinje letnju vojnu idui kopno m i vodom ka Derbentu sa 22.000 peaka, 9.000 konjanika, 20.000 kozaka i isto toliko Kalmuka, 30.000 Tatara i 5.000 morn ara. Nemoguno je odupreti se takvim snagama, te mesni samodrci prihvataju rusku zat itu, jedino se Uteniki sultan laa oruja, ali biva potuen. Derbent otvara svoja vrata bez borbe, ali hrana poinje da ponestaje. Car se vraa u Astrahanj i zasniva usput tvravu Svjatoj Krest (Sveti Krst). On je naredio jednom naroitom odredu da nastavi vojnu i da zauzme Ret i Gilan. Ret je osvojen u novembru 1722 godine, Baku se predaje u julu 1723 godine. U septem bru Petar zakljuuje sa pretstavnikom Persije u Petrogradu ugovor kojim se on obavezuje da prua vojniku pomo novom ahu Tahmasibu, pod uslovom da dobije u stalnu s vojinu Derbent, Baku i pokrajine Gilan, Mazanderan i Astrabad. Ali u Persiji odbi jaju da potvrde ovaj ugovor, i tu otpoinje borba oko uticaja izmeu Rusije i Porte koja je nedavno saznala za novu rusku ekspanziju. Muslimanska plemena na Kavkazu mole za tursku pomo, i Porta ih uzima pod svoj protektorat; urijanska, koju okruuju ova plemena, primorana je godine 1723 da nominalno prizna tursko pokroviteljstv o. Ipak, car uspeva da zadri novo osvojene oblasti na obali Kaspijskog Jezera, i Porta, ugovorom od juna 1724 godine priznaje to osvajanje; granica prolazi na 22 asa hoda zapadno od Derbenta i obrazuje pravu liniju od emaha do sastava reka Ara kse i Kura. Petar je takoe pokuao, no bez uspeha, da zauzme istonu obalu Kaspijskog Jezera. Poetkom 1716 godine on je stavio u dunost knezu

1 Reenice tampane kurzivom dopisao je Petar svojom rukom.

20 7 Aleksandru Bekovi-erkaskom, koji je ve ranije opisao jedan deo te obale, da sagradi dve tvrave, jednu na nekadanjem uu reke Amu-Darije, a drugu na mestu gde se sada. n alazi Krasnovodsk, a zatim da otide hanu oblasti Hive da bi ga privoleo da primi rusko pokroviteljstvo i da trai od njega doputenje da poalje rekom Amu-Darijom u Indiju jednog trgovca koji bi se obavestio o putevima k oji tamo vode i da sazna da li bi buharski kan takoe pristao da primi rusko prij ateljstvo. Mesta izabrana za graenje onih dveju tvrava pokazala su se kao n epodobna za stanovanje. S druge strane, stepska plemena behu se pridruila plemeni ma iz oblasti Hiva da prepree put odredu Bekovi- erkaskoga, koji je jedva brojao 3. 000 ljudi raznih narodnosti. Poto ga je susreo na est dana hoda od Hive, u oktobru 1717 godine, neprijatelj je pribegao lukavstvu: pod izgovorom da e lake obezbedit i sebi ishranu, on je nagovorio Bekovi-erkaskog da podeli svoju trupu na pet delov a, koje su posle toga hivski ratnici razoruali i zarobili. Bekovi-erkaski, poto je ua o u Hivu kao prost izaslanik, bio je pogubljen i njegova glava izloena na gradski m vratima. Da bi se osvetio, Petar je 1720 godine bacio poslanika Hive u tamnicu , gde je ovaj umro. Osvajanje koje on bee zapoeo, zavrie se tek posle jednog i po st olea. 2. OBNOVA. DRUGA SISTEMATSKA REFORMA (17181722)

Iz haosa u svesnu reformu. Ova druga reforma bitno se razlikuje od prve. Problem i koji se nameu reformatoru istovetni su, ali reforma postaje svesnija, i reforma tor je znatno proirio svoj vidik usled sloenosti odnosa koje je Severni rat stvori o izmeu Rusije i evropskih sila. Petar je proveo godine 1716 i 1717 izvan Rusije; on vie nije onaj isti ovek iz 1698 godine. Meu praktina znanja ko ja privlae njegovu radoznalost spadaju otada i dravnika. Nekoliko novih shvatanja, do kojih je doao za vreme svoga putovanja po inostranstvu, utiu na njegove zamisli . Tako je on pre svog odlaska u Olonec, godine 1719, odrao jedan dosta neuobiajen govor, koji je zabeleio francuski diplomat La Vi: Poto je uspostavio spoljnu bezbednost, on e upraviti svoje tenje da prekine eksploat isanje naroda koje vre potkupljivi inovnici i sudije. Dunost vladareva je da titi na rod od svake nepravde i da iskorenjuje najodlunijim sredstvima nepotenje i korup ciju birokratije. Isto tako prilikom zakljuenja Nitatskog mira, kada je Senat hteo da polaska njegovoj davnanjoj ambiciji i slavio ga to je izvukao Rusiju iz mr aka i uzdigao je na pozornicu svetske slave, on u svome odgovoru ini jedno udno ogr anienje: Nema sumnje da ne treba da oslabimo u vojnikim poslovima, ali treba da se po svetimo onome to je korisno i to ide u optu korist , te da se narodu olaka. Otkuda njemu ovakve neoekivane misli? Kako to da on, koji je uvek mislio samo o ko risti po dravu, moe sada da govori o optoj koristi i potrebi da se olaka narodu u kome je on dotada video samo poreskog obveznika? Zacelo da je on pozajmio od drugih ovakve ideje; on ih je naao prouavajui projekte za svoju drugu reformu, za svesnu reformu. Pa i sam nain

20 8 kako je on pripremao ovu reformu veoma je interesantan, jer njegove metode se mn ogo razlikuju od onih koje su primenjivane prilikom prve reforme. On sada raspol ae itavom falangom savetnika, zvaninih ili dobrovoljnih ija miljenja ita on vrlo p vo, kao to dokazuju znaci koje je stavljao na savete, na izvetaje, projekte i izdvojene predloge koji su ostali meu njegovim linim hartijama.

Misli koje su naroito privukle njegovu panju obeleene su karakteristinim znacima, kr uiima, krstovima, okruenim krstovima, i skoro sve su one upotrebljene u pojedinim n jegovim zakonodavnim odlukama. U tim projektima ima saveta od opteg inte resa, primenljivih ili neprimenljivih predloga, mera koje se odnose na pos ebne sluajeve i skupnih lanova. Petar ih brzo usvaja, ali ne inei dovoljne razlike i zmeu njih, ve ostavlja da iskustvo pokae ta ima ivotnu vrednost, a ta je uinjeno bez miljanja. Njegova uloga postaje uloga potstrekaa koji se trudi da privede kraju zap oeto delo. Ta uloga je uistini veoma skromna, jer on doslovno usvaja predloge koj i su mu podneseni, pa ide ak dotle da prepisuje i greke koje su se potkrale u teks tu. Istina, ovi predlozi nisu mu sluajno podneseni i oni skoro uvek odgovaraju ne koj trenutnoj hitnoj potrebi. Da je tako, vidi se iz toga to se njihov predmet me nja ukoliko se potrebe jasnije ocrtavaju i sve jae oseaju, to omoguuje da se prati l inija kretanja raznih potreba kaogod i zakonodaveve namere. Posmatrani sa ovoga gledita, predlozi zakona podneseni Petru mogu se raspodeliti u tri uzastopne faze: od 1711 do 1713 godine, savetnici carevi jo su nadahnuti star inskim metodama i sistemom dobiti, a to e rei brigom o fiskalnim interesima; u godin ama 1714 i 1715 njihova shvatanja se menjaju i svedoe o socijalnim brigama; tada se ocrtavaju opta naela reformi koje se nameu; u 1716 i 1717 godini, za vreme Petro vog bavljenja u inostranstvu, oni izrauju nameravane reforme. U ovoj poslednjoj f azi treba istai vanu ulogu savetnika tuinaca, koji caru stavljaju na raspoloenje svoje zapadnjako iskustvo; i upravo oslanjajui se na to iskustvo, on e nastaviti praktino izvoenje refor ama izmeu 17171718 i 1722 godine. Moe se pratiti razvoj njegovih misli kroz ove tri uzastopne faze: vidimo kako se on odrie sistema deliminih reformi, koje bi se pri menjivale na konkretne injenice i posebne sluajeve, i koji se ba zbog toga esto izvo de mimo njegovu volju, da bi poao drugim putem, putem opte reforme, zamiljene prema jednom odreenom naelu, prouene sistematski i praktino izvodljive; jednom reju, putem jedne skladne i svesne reforme. Savetnici iz 17111713 godine posveuju uistini svu svoju brigu samo jednom pitanju, k oje je uvek na dnevnom redu i koje zahteva hitno reenje: kako da se pribavi novac ? Oni su veoma uznemireni zbog praznina u pogledu naseljenosti i zbog smanjenja br oja stanovnika, to se videlo prilikom popisa iz 1710 godine. Ako je smanjenje broja stanovnika posledica pretekih nameta natureni h narodu, onda uspeh nove reforme zahteva da se narod ne upropauje; ali, onda je sva ko novo oporezivanje nemoguno. A kako je novac

20 9 neophodno potreban, savetnici se izjanjavaju za najlaki nain, a to e rei za posredne p reze. To ini, na primer, jedan od izvetaja sa poetka 1711 godine, iji je pisac verov atno bio plemeniti ilirac Sava Raguzinski, i koji nosi ovaj karakteristian naziv: lanci o tome kako da se napuni dravna blagajna za potrebe sadanjega rata (rat na P rutu). Raguzinski polazi od naela da ako su seljaci odve mnogo oporezovani, zemlja e opusteti, a da je neophodno potrebno da se napuni dravna blagajna ne uzimajui ni jedn e jedine kopejke od onih koji su oskudni. Toga radi pribegava on jednom starom ob iaju i predlae naine koji su ve hiljadu puta primenjivani. On pre svega savetuje da se povea prihod od kovanja novca smanjujui za 10 od sto teinu novca. I zaista, Peta r izdaje nareenja u tome smislu. U 17111712 godini, poto ova izmena u kovanju srebr noga novca ne daje dovoljno dobiti, kuje se bakarni novac, koji 1713 godine prep lavljuje trite i potiskuje srebrni novac: ranijem prihodu od priblino 156.000 rubalja ovaj bakarni novac dodaje od 1712 do 1717 godine nov prihod od p riblino 130.000 rubalja godinje. Na drugom mestu, Raguzinski savetuje da se poveaju prihodi od soli pomou jednog sasvim prostog postupka: zadravajui 4 kopejke na svaki pud prilikom isplata liferantima soli, da bi se u ovom ratnom vremenu liferant odrekao dobiti. Senat pokuava da primeni ovu zamisao i nareuje da se zadravaju 2 kopejke od puda; ali glavni liferant Stroganov i njego vi drugovi odbijaju da isporuuju so pod ovim uslovima, te oko 1714 godine desetine solana ostaju bez posla. Ipak, Raguzinski preporuuje da se d rava odrekne ostalih monopola od kojih je bio ustanovljen veliki broj, i da se do

pusti slobodna prodaje robe podvrgavajui je taksama. Petar nareuje da se proui ovaj predlog, pa u sluaju da ne bude nikakvih smetnji, da. se dopusti svim staleima da trguju. U znak nagrade za njegove savete, Raguzinski je naimenovan za dvorskog sa vetnika. Godine 17141715 savetnici pomiljaju na mere koje budui korenitije nego to je poveanje prihoda od kovanja novca, iji je iznos ostao nedovoljan i poeo se iscrp ljivati ipak ne bi upropastile narod. Oni pokuavaju da ispitaju uzroke koji su izaz vali paniku 17111713 godine i primorali dravu da pribegne posrednim porezima kao j edinom reenju krize. Poto je popis stanovnitva iz 1710 godine pokazao da postoje pra znine u naseljenosti zemlje, oni se pitaju da li su te praznine doista stvarne, i li pak nisu moda posledica dezertiranja i skitnje pre nego posledica gubitaka koj e je narod pretrpeo za vreme prvih deset godina rata, ili najzad nije to moda sam o varka, posledica zlonamernosti popisivaa. Ve godine 1713 jedan anonimni spis o nain u kako da se olaka poreskim obveznicima na selu pominje beanje seljaka koji odlaze da se nastane u Ukrajini na imanjima bogate vlastele koja su razdeljena posle Ma zepine smrti, te Petar odmah nareuje da se izvri popis begunaca koji su se sklonili u ta sela i da se vrate u zaviaj. A kada je drugi jedan predlog privukao njego vu panju na oblasti donje Volge i Dona gde su se skrivali begunci, za k oje se predlae da se vrate i nastane u utvrenoj zoni (od Caricina do Panina) i da s e podvrgnu porezu u itu, on usvaja tu meru i jo je

21 0 proiruje ( u maju 1714 godine): Poto svi begunci nisu otili na Don i u Sibir, i poto nije bilo epidemije, neka je hvala Gospodu! oni su zacelo veinom napustili svoje nekadanje gospodare i otili da se nastane na zemlji drugih posednika, izjavljuje on , ne spominjui svoju linu akciju koja je bila ubistvenija nego epidemija, i on izv odi zakljuak da e biti dovoljno izvriti nov popis i pohvatati zabuante. On odmah nar euje da se najpre pokua u Arhangelskoj guberniji, gde je popis iz 1710 godine utvr dio najvee opadanje stanovnitva. U februaru 1715, drugi jedan izveta, Vasilij Lodigi n, podrobno naznauje oblasti i grupe stanovnitva koje treba kontrolisati i ponovo popisati. Ovaj popis, zvani landratski2, izvren je za vreme od dve godine koje je Petar pro veo u inostranstvu (17161717). Njegovi rezultati su skoro isto onoliko nepovoljni koliko i u 1710 godini. U izvesnim oblastima stanovnitvo kao da se poelo oporavlj ati posle poraza i poelo se gomilati jamano da bi smanjilo broj poreskih zajednica na nekadanjim ognjitima; otuda se javlja jedna neobina pojava: broj ognjita se ne , ili se uveava lagano, dok broj stanovnika poinje da prevazilazi broj iz popisa v renih pre Petra Velikog. Ali to su izuzeci. U drugim oblastima opadanje stanovnitva se pojaalo: u Arhangelskoj guberniji, od 17101717, broj ognjita j e opao za 7 od sto, a broj mukaraca za 9 od sto. U Kazanjskoj guberniji prirodni prirataj stanovnitva nije dovoljan da naknadi gubitke, koji su veoma brojni, usled Apraskinovih metoda, meu neslovenskim stanovnitvom. Prouavanje uzroka opadanja sta novnitva pokazuje da su oni ostali isti kao i u 1710 godini; ipak, dravna uprava m anje je neposredno odgovorna za to opadanje, jer je ono posledica njene akcije s amo za 10 od sto, dok je 1710 godine iznosilo 20 od sto, a to stoga to je posle 1710 god ine ona zahtevala manje rtve u ljudstvu. to se tie dezertiranja, ono je isto (37,2 od sto u 1710, a 37,9 od sto u 1717 godini), jer porezi kojima se ono objanjava n isu bili smanjivani. ta vie, praznine u naseljenosti proiruju se sada i na jugoistone oblasti, a to e rei upravo na oblasti kolonizacije, gde se oekivalo da se pronau begunci. U itav oj Azovskoj guberniji, opadanje stanovnitva uzelo je ozbiljne razmere; broj ognjita smanjio se za 29 od sto, a broj stanovnika za 31 od sto; 6,5 od sto ovoga smanjenja je posledica direktne akcije dravne uprave, a to e rei re grutovanja vojnika i radnika, a 29 od sto beanja. Dravna uprava dolazi do ubeenja da ovaj popis ne moe da slui kao oenovica nijednom produktivnom sistemu oporezivanja

i da treba izmeniti samo naelo neposredne poreze zasnovane na ognjitima. Fjodor Saltikov, plemi kome je bilo povereno da primi isporuku brodovlja u Engleskoj i koji se u slobodnim asovima kako on kae trudio da prikupi iz zakonskih odredaba engleske drave i drugih evropskih drava samo ono to bi godilo samodrnoj dravi, a ne republikama i parlamentima, napisao je godin e 1712, ugledajui se na tuinske obrasce, jedan 2 Jer su ga vrili landrati (Landrat) guberniski inovnici.

21 1 izvetaj koji pokazuje kod njega irinu pogleda dosta retku u to doba meu Petrovim savetnicima. On sebi postavlja isti zadatak kao i ostali savetnici: istraivati velike prihode, a da se ne upropauje narod, ali se on isto tako bavi zavoen jem opteg narodnog prosveivanja i predavanja svih liberalnih nauka. Pe tar je iarao zabelekama njegov rukopis i koristio se njim u nekoliko svojih odlu ka. Kod njega je on naao ideju za onaj neuspeli zakon o neo tuljivosti nekretnina, od 18/29 marta 1714 godine, po kome nepokretna dobr a prelaze na najstarijeg sina, a pokretna dobra i kapital na mlau brau. Od njega j e pozajmio i ideju, koja je kao i ova prethodna potekla iz Engleske, o korporati vnoj organizaciji da struna ili zanatska obuka traje sedam godina i da svaki mora biti upisan u svoje struno udruenje, to propisuje ukaz od 20/31 marta 1722 godine. Isto tako pod uticajem njegovih saveta o organizaciji s poljne trgovine, o osvajanju Azije preko Sibira, Kaspijskog i Aralskog Jezera, al je on godine 1714 uostalom bez uspeha ekspediciju u te krajeve. On prihvata i dr uge predloge Saltikova, kao na primer predlog da se u svakoj guberniji stvore pri manastirima uilita gde bi se mladii do 23 godine pripremali za graansku i vojnu slubu (ukazi od 20/31 januara i 28 februara/ 11 marta 1714 godine); ili na primer savet da se alju mladi ljudi u inostranstvo da bi se uputili u diplomatiju i da bi nauili moreplovstvo (odluke primenjene 1714 i 1715 godine). Ako su ponekad predlozi Saltikova rizini i malo praktini, drugiput oni naprotiv po kazuju znatnu dalekovidost, a njegove politike zamisli izgleda da svedoe o dub okom poznavanju zapadnjakih primera. Idui za svojim savetnicima, Petar poinje da se interesuje ne samo za napredak brodarstva i vojne v etine, za najnovije modele puaka i poslednja usavravanja u brodogradnji, ve i za soc ijalno zakonodavstvo i za pravilnu organizaciju vie nastave u Rusiji. to se tie nep osrednih potreba drave, savetnici dolaze postepeno kao to smo videli do toga da osuu u izvore prihoda koji su postali neproduktivni (dobici od soli i kovanja novca) do predlaganja da se napuste neuspeni naini (popis iz 1717 godine), kao i do potre be jedne obimne i sistematske reforme po uzoru na inostrane obrasce. Prilikom ove reforme, najvanije u njegovoj vladavini, Petar se ponekad kao u 17111713 godini slepo povodi za savetima koje mu drugi daju. Ali su glavne linije te reforme ve ocrtane dovoljno jasno. Podneseni projekti, uostalom, nimalo sluajni; oni odgovaraju na pitanja namerno postavljena, a njihovi sastavljai, ume sto da su diletanti, sada su strunjaci, evropski specijalisti koji vie ne izlau opte ideje, ve u svome zapadnjakom iskustvu trae praktino reenje posebnih problema. Slaba strana njihovih predloga je to su ponekad odve malo prilagoeni ruskom ivotu. Petar, koji ima obiaj da radi brzo i da namee svoju volju optim sredstvima, ne obraa dovol jno panje ovom nedostatku. Zbog toga, kad reforma prestane da bude sluajna i posta ne svesna, ona je esto puta prevremena i neprirodna.

21 2 Reforma iz 17181722 godine odnosila se na tri glavne take: trgovaka i industriska p

olitika, finansiska organizacija i administrativno ureenje. Trgovaka i industriska politika. U oblasti trgovine i industrije Petar nije stvor io nita novo. Jo za vreme cara Alekseja je Englez Koliks rekao da je u Rusiji car prvi trgovac u svojoj zemlji i prvi proizvoa; dravni kapitalizam jo je cvetao u Rusiji u XVII veku. Ali glavno obeleje Petrove politike je u tome to dravna trgovina i ind ustrija prestaju da tee jedino usko fiskalnom cilju, da bi se pobrinule o socijal nom i nacionalnom interesu, a u isto vreme, razume se, i o interesu drave. Upravo je primenjivanje zatitnih mera i merkantilizma, to je tada bilo u modi, pomoglo c aru da napusti dotadanje shvatanje, isto utilitarno. Prilikom njegovoga putovanja u inostranstvo 17161717 godine, nekakav baron Luberas, poreklom iz lezije, poslao mu je jedan spis u kome podrobno izlae teoriju merkantilizma. U isto vreme kada j e ukazivao Petru na nezgodne strane izvoenja sirovina i opasnost da se uvozi vie f abrikih proizvoda nego to se proizvodi u zemlji, on ustaje protivu monopolis anja celokupne trgovine od strane drave i tvrdi da, bez transakcija i privatne inicijative, spoljna trgovina ne moe da donosi koristi. On prouava dva glavna inio ca od kojih zavisi ekonomski napredak i jaanje jedne zemlje ili naprotiv, njeno iscr pljenje i potinjenost, a to su: plovidba i industrija. Poto Rusija ne moe da izvlai v eliku korist od plovidbe zbog tuinske konkurencije on se ograniava na to da prepor ui zauzimanje jo jedino slobodne geografske take ribolovita na picbergu i predlae da e tamo potajno otpone graenje trgovake flote za eksploatisanje lova na kitove. to se pak tie industrije, tu on, naprotiv, veruje u mogunost njenog razvoja, jer Rusija raspolae velikim prirodnim bogatstvima. Kako nije poznavao ekonomsku geografiju zemlje, on pravi teoriski pregled raznih privrednih grana iz kojih potiu ta bogat stva: ito e sluiti za izradu rakije; lan i konoplja za jedra i hartiju; umski proizv odi davae potau, katran, smolu; stoarstvo e davati vunu, kou, kosti, lepak. Poto je za tim nabrojao proizvode ivinarstva, lova, rudarstva itd., on ukazuje na potrebu da se, radi oivljavanja industrije, dobiju kredite iz inostranstva, da se stvori je dan centralni organ (idustriski kolegijum), kome bi bila dunost da vodi nadzor na d radionicama i fabrikama, kao i izvoz i uvoz, i da se u inostranstvu osnuju trg ovaka pretstavnitva i da se naimenuju trgovinski konzuli u Dancigu, Kopenhagenu, L ibeku, Berlinu, Amsterdamu, Londonu, Bordou, Kadisu, Bilbau, Lisabonu. Luberas j e daleko od toga, kao to se vidi, da bude onako priprost kao samouk Posokov, koji propoveda pasivnu borbu protiv tuinske konkurencije, a to e rei izgnanstvo tuinaca i njihovih konzula, govorei da treba dobro zaepiti otvor, a to e rei trgovaku potu da i ne mogu nita znati o naoj robi, kao to i nai ljudi nita ne znaju o njihovoj. Godine 1715 Luberas je izmeu ostalog, preporuivao stvaranje trgovakih savetnika u glavnim pr istanitima i trgovakim gradovima. Njegove savete pohitao je Petar da usvoji.

21 3 Ve 1715 godine postavlja on trgovake agente u Parizu i Anversu; godine 1716, u Beu. Naimenovae i druge, u Kadisu i u Kini godine 1719, u Lijeu i Bordou godine 1723. ak i za vreme svoga putovanja po inostranstvu (1716 1717) daje on prve povelje kojima doputa otvaranje privatnih fabrika, a uvod koji prethodi ovim poveljama postaje ubrzo tekst konane uredbe industriskog kolegijuma (Manufaktur-Kollegija). Od 6/17 aprila 1719 godine slobodna unutranja trgovina p obeuje dravne monopole, jer toga dana Petar jednim ukazom da bi dokazao velikodunost prema trgovcima ruske drave odluuje da samo dve vrste robe, potaa i smola i to jedi no da bi se sauvale ume ostanu monopol drave, a da e svaki moi da prodaje ostalu robu koja je dotada bila monopolisana, no pod uslovom da plaa dravne takse. Ove takse, u istini, Petar i nema nameru da naplauje, ako bi one bile prepreka za razvijanje m erkantilizma. On je pre sklon da silom osniva fabrike i da im daje povlastice. Iak o se u industriskim poslovima ne treba zadovoljiti samo tim da se ine predlozi, izj avljuje on iako je potrebno posluiti se prisiljavanjem, ipak je isto tako neophodn o potrebno ohrabriti industrijalce savetima, nabavkom maina i svim drugim sredstv ima. Prema tome, svaki ko bude osnovao neku fabriku bie osloboen svih dravnih ili opt inskih nameta, dobivae pomo i pozajmice bez interesa, a prodaja njegove robe

bie rastereena svake takse. 18/29 januara 1721 godine fabrikanti i sopstvenici mehanikih radionica, na koje s u proirene plemiske povlastice, ovlaeni su da kupuju zemljite, posede i robove za pot rebe svojih preduzea. Visoke linosti iz careve okoline pozvane su ak da osnivaju trgo vaka i industriska preduzea, i trgovci poinju da se ale zbog toga uestvovanja plemstv a u poslovima, jer to njima nanosi tetu. Petar se ne ustee da upotrebi strogost i silu. Kad on propie nove metode fabrikacije, on obino preti prestupnicima da e biti kanjeni tekom robijom ili konfiskacijom imanja; ovako on postupa kad regulie prera du koa, kad odreuje irinu platna, ne mislei da propisni razboji za tkanje nee moi da u u uzane izbe seljaka i da e jedan deo seoskih tkaa biti upropaen. On namee fabrikant ima zatvoreniku radnu snagu: godine 1719 alje on, na primer, da tkaju lan, u fabriku platna nekoga Turanjihova ene i devojke koje su dravne vlasti kaznile u M oskvi ili u drugim gubernijama zbog njihovih prestupa; godine 1712 on uoptava ovu odluku i stavlja krivce na raspoloenje industriskom kolegijumu. U isto vreme titi on svaku novu industriju pomou veoma tekih zatitnih carina na slin u inostranu robu, i nareuje da se te takse naplauju ak pre nego to su ruske fabrike i poele da proizvode. Ova politika smeta mnogo ba samim ruskim proizvoaima, koji trae da se smanje carinske takse na inostranu svilenu robu, jer ruska industrij a ne moe uspeti da isporuuje zlatotkanu svilu u dovoljnoj koliini za celu zemlju. Sve ove Petrove tvorevine ne postiu eljeni uspeh: na primer, poto tkanica tepiha koj u je sagradio za uvenog Leblona udotvornog vetaka koga je sa jo etvoricom zanat a doveo u Rusiju, poto se u Parizu divio uvenoj radionici tepiha Goblen, p oto nije mogla da nae pogodnu vunu,

21 4 radnici su morali besposliiti. Isto tako mnoge od 150 fabrika osnovanih za njegov e vladavine postoje samo na hartiji; posle njegove smrti morae da se izbriu sa spi ska fabrikanata mnoge linosti koje su uzele taj naziv samo da bi se koristile povla sticama koje su za njega vezane. Nasuprot tome, izvesne industrije koje su posto jale pre njega (orunice, fabrike oje, rudnici) ostvarile su za njegove vladavine t rajne napretke, iako su njihovi proizvodi bili osrednji i skuplji od inostranih, na veliko nezadovoljstvo trgovaca. Jasno je da Rusija jo nije zrela za pravilnu industrisku proizvodnju. Petrov neuspeh nije jedino posledica njegovog neiskustv a, ve i opteg ekonomskog stanja zemlje. Premetanje spoljne trgovine iz Arhangelska u Petrovu omiljenu varo Petrograd takoe je rezultat prinudnih mera. To ini da je u godini 1718 trgovina Arhangelska pala od 3,000.000 rubalja na 300.000, dok se trgovina Petrograda od niega popela na 4, 000.000; u godini 1725, samo 12 stranih brodova, prema 53 u 1710 godini, boravilo je u luci Arhangelska, dok se u Petrogradu, od 1722 do 1724, broj stranih brodova popeo od 116 na 240. Isto tako u ovom razdoblju pojavljuju se u Rusiji i vetaki vodeni putevi; ali od es t kanala koje je Petar nameravao da naini, samo je jedan zavren za njegova ivota. Finansiska reforma. Drugi deo reforme iz 17181722 godine, a to e rei finansiske ref orme, je kao to i treba oekivati mnogo bolje prilagoen ruskom ivotu nego prethodne m ere. Meutim, problem koji treba reiti mnogo je sloeniji nego u 1710 godini. Onda je bilo dovoljno podeliti ukupnu cifru vojnih rashoda sa brojem poreskih obveznika da bi se dobila cifra linog poreza za svakog pojedinca. No kasnije su se prilike izmenile: iako je popis stanovnitva iz 1717 godine pokazao da ne treba oe kivati poveanje broja poreskih obveznika, nasuprot tome, uveavanje ognjita koje j e zapaeno meu stanovnitvom ulivalo je izvesno poverenje zakonodavcu. I ovoga puta j e jedan dobrovoljni savetnik, koji dobro poznaje strane finansije, u ovom sluaju fr ancuske, dao Petru ideju vodilju za njegovu reformu. Jedan nov projekat za stvar anje jednog fonda namenjenog za uveavanje dravnih prihoda, koji je pisac jamano pod neo prvih meseca 1717 godine i kome je kao objanjenje dodao jedan Izvetaj o prihod ima francuske drave, predlae da se svi neposredni porezi zamene jednim porezom od 50 kopejaka od glave koji bi se ubirao od celokupnog nieg stalea.

Cenei da u Rusiji ima 12,000.000 stanovnika to je priblino tano, ako se saberu oba p ola, on proraunava da e predloeni porez dati 6,000.000 rubalja. On osim toga smatra da treba ubirati od svetenstva, plemstva, itd., jedan naroiti desetak, a to e rei po rez na prihod to odgovara desetku ustanovljenom u Francuskoj 1710 godine, te da sv aki plaa prema svome zvanju i prihodu, od zanatlije do kneza vladalakog roda. I upr avo godine 1717 Petar po prviput spominje ovaj porez od glave u dva svoja pisma, jedno pisano iz Kalea, a drugo iz Pariza, iako jo uvek zadrava nadu da oporezuje samo gradsko stanovnitvo i da e nai novac ne optereujui narod previe. Drugi

21 5 savetnici bave se naroito popisom poreskih obveznika. Neki Ivan Filipov tv rdi u svom projektu da propadanje naroda, kao i naputanje sela, beanje iz zaviaja, o pasno irenje razbojnitava i kraa, dolaze od nepravilnog popisivanja, i on optuuje popi sivae da ubeleavaju u spiskove as 20 osoba po ognjitu, as 10, pa ak i manje, prema mitu koje su primili. On savetuje da se ne popis ognjita, nego seljani oba pola koji obrazuju jedno ognjite, a da se ne uraunavaju mal deca i starci. Na ovaj nain niko nee vie biti kinjen i ugnjetavan, i svi e biti jedna ki pred zakonom. Da bi se suzbilo iseljavanje, on predlae takoe da se zavedu pasoi i da se pojaa policiski nadzor nad optinama. Drugi jedan bezimeni savetnik pita se zat o da se ne ubrojavaju deca i starci, kada se zna da posle izvesnog vremena rezul tati popisa nee vie odgovarati stvarnom stanju. On smatra da je bolje da se popie c elokupno stanovnitvo i utvruje 75 kopejki od glave za novu linu porezu, koja bi mog la da zameni sve dotadanje. Njegova procena, koja daje rublju i po od svakog odra slog radnika, ma koliko da je priblina, ipak se vie pribliuje stvarnosti nego ona k oja rauna 50 kopejaka od glave. On je loginiji od Filipova. I zaista, popisivanje jedino onog stanovnitva koje podlee oporezivanju, a to e rei odraslih lica, pret postavlja bilo postojanje katastra, bilo stalnu kontrolu broja radnika, koji se u svakoj porodici menja iz godine u godinu. Meutim, u Rusiji nema niega slinog ni z a vreme Petrove vladavine, ni posle njegove smrti. Naprotiv, tamo je obiaj da se za vreme itavih desetina godina ostane pri ciframa poslednjega popisa , iako su one ve odavno postale nepouzdane. Otuda izlazi da neposredni porez, ume sto da je lini, postaje grupni: svaka optina je oporezovana prema broju poreskih o bveznika upisanih prilikom poslednjeg popisa i njen deo poreze razrezuju zatim s ami stanovnici na stvarne poreske obveznike. Da je oporezivanje po ognjitu zamenjen o oporezivanjem od glave ili ,due, kao to se obino kae, mogao se stvoriti ui odnos izm eu poreza i poreskog obveznika. Ali, u praksi, i dua postaje ubrzo poreska jedinica isto toliko formalna koliko i ognjite. Kada je Petar konano usvojio lini porez od due, on je najpre ostavio mogunost da se pr ibegne starim metodama da bi se odredio njegov iznos, jer nareuje Senatu, u novem bru 1717 godine, da raspodeli izdatke suvozemne vojske i mornarikih regruta na sel jake, i to da na svakog vojnika doe po toliko i toliko ognjita ili dua, prema tome ta de zgodnije. Tek posle godinu dana, 26 novembra/7 decembra 1718, odluuje se on da dopuni ovaj propis: Traiti od svih, ostavljajui godinu dana roka, da dadu izjavu, te da bi se znalo kol iko ima u svakome selu dua mukog pola. Od ovo nekoliko kratkih redova Sena t stvara ukaz od 22 januara/2 februara 1719 godine o popisivanju dua. Iste godine zavedeni su i pasoi ili propusna pisma, to e se konano regulisati om od 1724 godine. Ni u 1719 ni u 1720 ovaj opti popis ne moe da se zavri. Meu tekoama na koje on nailazi, jedna od najveih dolazi otuda to Petar neprestano uveava katego rije poreskih obveznika. Godine 1720 nareuje on da se popisanim seljacima d odadu i sluge, kako bi se spreila

21 6

zatajivanja koja su zapaena ranije u ognjitima. Iako jedan poslednji ukaz iz marta 1 721 godine kae da e zatajivai moi da poprave svoju pogreku do 1/12 septembra, gubern atori i vojvode dobili su nalog da na licu mesta provere podatke; zbog toga se taj i naredni popisi nazivaju revizijama. Ova kontrola, koja je zavrena te k u decembru 1723 godine, daje znaajne rezultate: ona otkriva da je preko 2,000.0 00 ,dua bilo zatajeno, ime se opravdava nepoverenje koje su ulivali raniji popisi. Petrove nade nisu bile prevarene: zvanian ukupni broj poreskih obveznika dostie 5, 570.000 dua mukoga pola. Da bi se na njih razrezali izdaci na vojsku, zaokrugljene su cifre budeta iz febr uara 1720 godine na 3,000.000 rubalja za eneraltab i 73 puka dragona i peadije, i n a 1,000.000 za garnizonske pukove; ako se ovih 4,000.000 rubalja podele sa 5,000 .000, dakle sa zaokrugljenim brojem poreskih obveznika, dobiva se iznos line pore ze u 1724 godini od 80 kopejaka na svaku duu. U 1725 godini delitelj se poveava na 5 ,400.000, te je tako porez konano utvren na 74 kopejaka. Drugi prihodi pokrivaju o stale rashode. Za najglavnije od ovih, a to su rashodi mornarice, koji su se jo j ednom udvostruili od 1721 godine, penjui se od 600.000 rubalja na 1,200.000 u 1724 , i na 1,400.000 u 1725 godini, odreeni su svi dopunski prihodi koji potiu od gube rnija, a naroito posredni porezi, carine i porez na krme. Svi ostali rashodi, a na prvom mestu za graevine, diplomatiju, dvor, imaju kao protivteu prihode od kovanja novca i prodaje soli, zatim prihode onih ustanova koje nisu potpale pod centralizaciju, kao to su prikaz Male Rusije, prikazi sudova i Sinoda; osim toga, sume to ih je davala Petrogradska gubernija i novo osvojene p okrajine, kao i od posebnih taksa i carina, to ini ukupno 2,175.000 rubalja. Tako se celokupni dravni izdaci penju na priblino 7,500.000 rubalja. Porez od due, koji ot sada zamenjuje sve druge neposredne poreze, daje povrh toga 2,500.000 rubalja. I tako celokupni dravni prihodi, koji su do nedavno iznosili 6,000.000 rubalja, do stiu dakle pri kraju Petrove vladavine 8,500.000 rubalja: budetska ravnotea je uspo stavljena. Administrativna reforma. Razume se da se ovi finansiski rezultati ne mogu odvoji ti od administrativne reforme. Ona je neobino sloena. I njene ideje vodilje doapnul i su Petru savetnici, koji su u ovom sluaju pravi strunjaci, poto su stranci, kao bar on Luberas, koga smo ve pomenuli, i Henrik Fik, poreklom iz Holtajna. Uostalom, ba zbog svoga tuinskog obeleja ova reforma, ma koliko njena naela izgled ala savrena, nije bila primenljiva na Rusiju. Rusiji je nedostajao sistem usklaenih centralnih i lokalnih ustanova. Ukidanje pr ikaza ostavilo je prazninu koju ni Senat ni centralne slube, delimino uspostavljen e, nisu mogle popuniti. Kad stranci predlau da se kolegijalnim sistemom zameni nae lo line uprave, onda u osnovi nije toliko vano da se jedna nesavrena organizacija zameni boljom, koliko da se kako tako sastavi jedan centralni organizam koji ned ostaje. Senat nije zamenio Bojarsku dumu, nego je samo zauzeo prazninu koju je z a sobom ostavilo ukidanje ove skuptine. Isti je

21 7 sluaj i sa kolegijumima, koji su stvoreni posle iezavanja prikaza, a to e rei usred h aosa to ga je izazvalo ustanovljavanje gubernija. Petru je odavno poznat ovaj naz iv kolegium; za vreme njegovoga prvog putovanja u Englesku, Francis Li mu je prepo ruio da stvori kolegijume u Rusiji. Ali tek 1712 godine, posle napretka merkantil istike doktrine, njemu je predloen kolegijalni sistem, da bi se zatitila trgovina i industrija (kolegijumi za trgovinu i industriju). Sa ovim sistemom Petar vri prv i opit 1713 godine, ali ga ozbiljno ispituje tek u jednom svojerunom spisu od 23 februara/3 marta 1715 godine, koji nosi naslov Rasmatranja o kolegijumima. On tu nabraja est vedskih kolegijuma (pravosua, spoljnih poslova, admiraliteta, rata, fi nansija kamer-kollegija i trgovine), ali zaboravlja da spomene i jedan sedmi, dra vni kolegijum (Stats-kollegija). Ovaj zaborav nam otkriva izvor iz koga je crpeo svoje podatke, jer se ista omaka nalazi u naslovu jednoga projekta koji mu je bi o podnesen u to vreme. Da bi ostvario taj projekt, on se obraa Henriku Fiku decem bra 1715 godine. Prilikom njegovoga drugog putovanja u inostranstvo poziva on i Luberasa da sarauje na reformi; ovaj odabira u Hambrugu, Berlinu, u Hesenu i Saks

onskoj 148 buduih inovnika ;on i prevodi sa vedskog jezika pravilnike za svaki kole gijum. Pre vladavine Karla XII, vedski kolegijumi brojali su meu svojim lanovima najugledn ije plemie kraljevine, koji su isto tako bili lanovi Senata i obrazovali jednu pos ebnu kastu kojom je bila ograniena vladareva vlast. Od kraja XVII veka, Senat, ka o oligarhiska ustanova, ukinut je, a kolegijumi, pretvoreni u isto birokratske us tanove, potpadaju neposredno pod kraljevsku vlast. Jasno je da ovaj sistem ne moe da bude presaen u Rusiju bez ikakvih izmena. Pre svega, stvarajui kolegijume, Pet ar ne samo da nije ukinuo Senat, ve u poetku njihovoga postojanja stavlja im na elo senatore, a docnije e na ta mesta postaviti manje vane linosti. Zatim, zavoenje kol egijalnog sistema pretpostavlja reorganizaciju gubernija; samo pod ovi m uslovom mogu kolegijumi uiniti Rusiji iste usluge kao u vedskoj, gde oni pre tstavljaju jedan savreno usklaen organizam u kome je izvrena stroga podela nadlenost i i prava. Oblasna organizacija u vedskoj sadravala je tri administrativne podele, koje su po ticale iz davnine, no ija je poslednja forma datirala od apsolutistikog dravnog uda ra Karla XI. U tom obliku one prelaze u Rusiju: socken ili kirchspiel sa baltikih obala odgovara volost-i (srezu); hrad ili nekadanja centurie odgovara ujezd-u (ok rugu), a land jedinici viega reda zemlji (oblasti). Fik najpre poinje da istrauje n eku simetriju izmeu ovih vedskih oblasnih jedinica i istovrsnih ruskih organizacij a. Uporeujui ih, on dolazi ubrzo do ubeenja da u Rusiji ne postoji nikakvo oblasno jezgro koje bi se moglo pretvoriti u srez, taj kamen temeljac vedske adminis trativne zgrade. U vedskoj svakim srezom, u kome je grupisano seosko stanovnitvo, upravlja jedan inovnik koji se zove fogde ili lnsman; svaki srez ima svoj iza brani sud, koji u isti mah ima dunost da prikuplja obavetenja koja o selja cima trae vie sudske vlasti; pastor sarauje pri utvrivanju cifre poreza za svakog po reskog obveznika, tako da u itavome

21 8 hrianstvu pie Fik nije lako nai potenije, vernije, rasnije, pobonije i estitije o to su vedski seljaci; i dodaje: Slobodan seljak je toliko ponosan na svoju ast, da a k i jedan plemi ne bi smeo da ga nazove lopovom ili bitangom, a da ga on odmah ne tui za uvredu. U Rusiji se ne moe nai nita slino ni tome sistemu koji se stvara o postepeno kroz vekove, niti ovim moralnim obiajima. Fik utvruje da radi prim oravanja ruskih poreskih obveznika da se odazovu svojoj dunosti, landratima su pr idodati glasnici, kojima se, osim toga, poveravaju svakojaki zadaci. I tako su ov i glasnici vlasti jedina veza izmeu nie klase, seljaka, i drave3. Ujezd isto tako ne odgovara tano hrad-u ili okrugu. U vedskoj, pored jednoga sudsko g inovnika (hradshfding), u hrad-u postoji veoma dobro organizovan poreski aparat, k ojim upravlja landfogde sa svojim pomonicima. U Rusiji, kao to Fik mora da prizna, nema landfogde-a u gubernijama, ve njihova nadlenost pripada gubernatorima i njih ovim pomonicima, landsrat-ima. Meutim, lake je stvoriti jedan okrug nego jedan srez , te je Petar odavno traio no bezuspeno nain da vojvodi doda jedno izbrano telo sastavljeno od plemia. Sve to je on mogao uiniti pre kolegijalne reforme, to je da podeli gubernij e na otseke sa neto vie od 5.000 ognjita i da na elo svakog otseka postavi po jednog dsrat-a. Ali ak i ova upravna jedinica, relativno maloga prostranstva, mnogo je vea od vedskoga okruga. U vedskoj primeuje Fink landfogde nema pod svojom upravom vie od 800 do 1000 seljakih ognjita. Ovi seljaci, poput slobodnih ljudi, predaju svoj porez neposredno landfogde-u; ovaj, poto ve ima dovoljno posla sa svojih 800 do 1000 ognjita i odgovarajuim poreskim knjigama, ne bi mogao da bude optereen veim brojem p odrunih lica, iako u vedskoj administracija radi uredno, i svi inovnici poznaju dob ro svoj posao. U Rusiji je sasvim drukije: ili e landfogde-e morati lino da ubira po reze, to e mnogo komplikovati njegov rad, ili e pak poveriti prikupljanje poreza zem ljoposednicima i njihovim upravnicima, te e landfogde

moi da ima na svome podruju 3 do 4.000 seljaka, no ipak pod uslovom da mu se dodele pet do est niih komesara, da zamene organe volost-i ili srezova koji ne postoje u Ru siji. Poto je Senat jasno izjavio da u okruzima nema inteligentnih seljaka sposobni h da vre ove dunosti, Fik predlae da se ovi komesari izaberu izmeu plemia skromnog pol oaja i bogatstva. Zato se, ve pri prvim pokuajima jedne ozbiljne reforme oblasne upr ave, vidi kako upravna vlast pada u ruke jedne nove vladajue klase koja jo nije ko nano obrazovana. S druge strane, senat mora da vodi rauna o prevelikim trokovima ko je za sobom povlai ovo administrativno cepkanje: administracija svih ruskih gubernija stajala je samo 173.000 rubalja, dok je administracija samo Livonije , u vreme vedskoga poretka stajala veane preko 200.000. Fik priznaje da ak i ova Livonska gubern ija, koju su opustoile ruske trupe, ne moe vie da izdri tolike trokove, jer ona ne da je dovoljne prihode za pokrie godinjih izdataka na 3 Organizacija vlasti i ostae, sve do kraja staroga reima, nereiv problem.

21 9 prinadlenosti inovnika u nekadanjim vedskim srezovima. Utoliko pre ne moe da ih izdri usija, koja je finansiski iscrpena. vedski sistem ne odgovara dakle ekonomskom ni vou zemlje. Zbog toga, dok se na jednoj strani prosto naprosto rtvuje srez, to liav a zapoetu zgradu njenih temelja, daju se s druge strane gubernijskim otsecima, sa v ie od 5.000 ognjita umesto 800 do 1000, podruja pet do est i po puta vea nego to su i okruzi. to se tie ruskih gubernija, one ne mogu da odgovaraju treoj vedskoj upravnoj jedinic i, land-u ili oblasti. Ovakva vedska oblast, potinjena jednom landshfding-u, sadri 4 do 7 okruga. Ma koliko da je mala, ona ima veliki broj inovnika sa strogo odreeni m nadlenostima: landsekretrare, ef guvernerove kancelarije; landsbokfrare, organ fin ansiskog kolegijuma, koji ima najtee i najvanije dunosti, jer on vri nadzor nad svim o nim to u toj oblasti spada u nadlenost kolegijuma; landsrentmstre, koji ima samo bl agajniku dunost i potpada pod dravni kolegijum; lagman koji posebno bdije nad pravo suem; naposletku, sam guverner oblasti, ija nadlenost, iako jasno o meena nezavisnim radom ostalih inovnika, ipak ostaje dovoljno obimna i sloena. Niega slinog u Rusiji: ne samo kao to naglaava Fik da je ruski gubernator na elu admini ije, ve u njegovu nadlenost spada i pravosue i kanjavanje prestupa a do 1712 godine o n je ak imao pravo da utvruje cifre poreza; pored njega postoje u okruzima jo samo landsrat-i, ali su mu i oni potinjeni. Jedino reenje je da se podele na oblasti pr ostrane gubernije koje je Petar stvorio. To Senat i ini, najpre samo kao pokuaj u Petrogradskoj guberniji, koja je podeljena na 14 oblasti, a svaka od njih na 5 o kruga, a zatim i u ostalim gubernijama, i zavodi se sva hijerarhija vedskih inovni ka. Suprotno onome to bi se moglo misliti, podela zemlje na oblasti i okruge ne ukla nja raniju podelu na otseke i na osam ogromnih gubernija. Istina, otsada postoje tri stepenasto poreane oblasne jedinice u Rusiji, kao i u vedskoj; ali u Rusiji nedostaje osnova vedskoga sistema, a to je srez ili volost; drugi stepen sistema, okrug, postaje ovde prvi, dok je poslednji stepen, oblast, samo jedna prelazna ustanova, potinjena etvrtoj upravnoj jedinici, nekadanjoj guberniji. Ono to se dogodilo sa centralnim ustanovama ponavlja se i ovde: nove oblasti poti njene su gubernijama, kao to su kolegijumi bili Senatu, umesto da su ga zamenili, kao u vedskoj. Zavodei nove ustanove, zakonodavac je prenebregao da ukine stare, bilo da je zaboravio da one postoje, bilo da ih se nije mogao liiti. vedski sistem nije uostalom ni bio usvojen u potpunosti. Petar je odmah teio da ga uprosti. Da bi se to uvidelo, dovoljno je rasmotriti zvanina uputstva koja su da ta novim inovnicima; ona su doslovno prevedena sa vedskog, ali je u njima izostavl jeno ba ono to je najglavnije. Primera radi treba uporediti mesne komesare okruga i njihove dunosti u vedskoj i u Rusiji. U vedskoj, ovi nii inovnici imaju dunost da paze na promene u imovnom stanju svakog poreskog obveznika; oni svake godine sastavl jaju i proveravaju mesni registar (grundboken) ili katastar i paze na plaanje svih taksa. U Rusiji, oni su samo prosti

22 0 naplaivai poreza; umesto katastra, postoje samo revizioni spiskovi; ne postoji direk tan odnos izmeu administracije i slobodnog poreskog obveznika, ve se seljaki porez uplauje posredstvom njihovoga gazde; umesto da su lino odgovorni za svoje poreze, obveznici su odgovorni zajedniki, kao i u prolosti, te se nov lini porez od due pretva ra u skupni. Slino uproavanje niih stupnjeva objanjava nam zato su strogost i podrobno st vie vedske administracije postajale nemogune i bile bi uostalom beskorisne. Novi inovnici nisu zauzeli svoja mesta u raznim gubernijama ni 1719 ni 1720 godine. Kako se naplaivanje poreza vri posredstvom plemia, mesni komesar' p ostaje inovnik koga bira mesno plemstvo: i tako je, posle sreza, i okruna administ racija rtvovana. S druge strane, mesni komesar, usled toga to on prikuplja glavni neposredni porez, namenjen za pokrie vojnih rashoda, potpada ne pod finansiski ko legijum, ve pod kolegijum rata. Oblasnom kamerir- u ostaje dakle samo dunost da pr ikuplja prihode od carina, krmi i centralne, a to e rei posredne i optedravne. Poto se naposletku dolazi do istih rezultata kao i pre reforme, zato onda da se poveava b roj inovnika i da se plaaju naknadne prinadlenosti? Zbog toga se izvesna reakcija, koja e postati naroito iva posle Petrove smrti, pojavljuje ubrzo protiv nove oblasn e administracije: tenja za uproavanjem, koju je ve i sam Petar pokazao, ispoljie se p onovo i zavrie se uspostavljanjem starih metoda. O primeni novoga finansiskog sistema ostao nam je jedan veoma interesantan izveta j to ga je 1723. godine napisao jedan lan finansiskog kolegijuma, Stevan Kohijus . On opravdano napominje da je reforma bila izvrena olako i bez potrebnih p riprema; da se nadlenost finansiskog kolegijuma ne potuje; da od ostalih kolegijuma svaki prikuplja svoj prihod; da u unutranjosti zemlje neizvebani inovnici prikupljaju poreze neuredno, ponekad ak i po nekoliko puta naplauju isti porez i ne polaui raune, tako da se jedva jedna treina naplaenih suma predaje dravnoj blaga jni; da je broj tih inovnika mnogo vei nego ranije, jer onde gde je ranije bio samo jedan stareina na elu seljaka, sada ih ima deset; da svaki od ovih ras polae svojom kancelarijom i velikim brojem pisara. Carev vrhovni savet prinuen je, od 1726 godine, da vodi rauna o ovim kritikama, Ali, umesto da se trudi da pobol ja vedske metode, on se vraa starim moskovskim navikama. U junu i julu 1726 godine uzima on u rasmatranje stvarno uproavanje to su ga pretrpele oblasne administracije i odluuje da smanji nekorisne plate i da penzionie rentmeister-e i njihove potinjene. u januaru 1727 godine on ide i dalje, pa nareuje da se stave u p enziju svi nepotrebni administratori, da se ukinu kancelarije i nadletva mesnih k omesara i drugih inovnika iste vrste, i da se pravosue i kanjavanje povere, kao i u prolosti, gubernatorima i vojvodama koje e mere u mnogom olakati siromanima, jer um esto da odlaze u razne kancelarije i raznim slubenicima, imae otsada posla samo sa jednom jedinom kancelarijom. Tako se celokupna administrativna hijerarhija svodi na jedno

22 1 jedino zvanje, na zvanje oblasnog vojvode, koji zamenjuje nekadanjeg okrunog vojvo du iz vremena pre Petra Velikog. Posle nareenja da se vojvode potinjavaju gubernatorima, kao i u prolosti, kako bi pod bliskim rukovodstvom i na dzorom poslovali sa vie opreznosti, hijerarhiska potinjenost oblasti gubernijama i zvanino je utvrena. Sve ove posebne odluke konano su dovedene u saglasnost nareenjem koje je upueno gubernatorima i vojvodama u septembru 1728 godine, u jednom skupn om sistemu koji e trajati do stupanja na presto Katarine II. Vojvoda sad zamenjuj e kamerir-a i rentmeister-a, a uputstva koja su sastavljana za njih popravljena su i prilagoena sistemu koji je vaio pre Petra Velikog. Nekadanje nie zvanje gradsko g vojvode uspostavljeno je i potinjeno zvanju oblasnog vojvode, koji je opet potin jen gubernatoru. Vojvoda sad nema vie dunost da pazi na poreske obveznike, ve da

goni lopove i razbojnike i da upravlja karantinskom slubom i merama protivu poara . Sve kancelarije i nadletva usredsreena su u jednoj jedinoj kancelariji koja ima, prema starinskom obiaju, razne otseke, zvane povitje (otsek) i stol (k ancelarija). Uproavanje oblasne administracije moralo je logino imati za posledicu i uproavanje ce ntralnih ustanova, kojima su bile potinjene mesne slube. Ove centralne ustanove, k ao to smo videli, nisu ni same bile dovoljno dovedene u saglasnost. Senat nije iznad svih kolegijuma. Naelnici triju glavnih grana dravne uprave, vojske , mornarice i spoljnih poslova, oduvek su bili iznad Senata i obraaju se njemu prema ukazu Njegovog Velianstva. Prilikom stvaranja kolegijuma, kolegijumi vo jske, mornarice i spoljnih poslova zadravaju svoje prvenstvo u odnosu na ostale k olegijume, kao i naspram Senata. Pored Senata, i iznad njega, postoji sem toga i jedna ustanova sa nedovoljno odreenom nadlenou: jedno vee sastavljeno od v isokih linosti iz neposredne careve okoline, neka vrsta tajnog saveta za vojne i d iplomatske poslove. I upravo je rad ovih visokih linosti koje ne obrazuju neko red ovno telo, ovih visokoblagoroija kako se one nazivaju, najglavniji izvor pometnji. Kada je Petar zapoeo novu reformu, nekadanji branilac administrativne centr alizacije, Kurbatov, savetuje da se stvori jedna vrhovna uprava, jedna nadkancelarija carstva, gde e povremeno zasedavati Njegovo Velianstvo car. Sa svoje strane Fik preporuuje da se izmeni organizacija Senata, koji bi sa poveanim brojem lanova obrazovao dva otseka ili vrhovnih direktorijuma za sudsko policiske poslove i finansije. On predlae da se ovim direktorijumima prikljue dva druga organa: jed an Sinod i jedan Tajni savet za spoljne poslove, te da se obrazuje jedan ureen sistem vie dravne uprave i da se izmeu ova etiri organa razdele, radi otpravljanja redovni h poslova, vladareve funkcije, potvrivanje i izmena zakona utvrivanje novih poreza , pomilovanja, itd. On daje direktorijumu finansija naziv Vrhovni lini savet, koji e kasnije posluiti da se oznai skup vrhovnih administrativnih ustanova. to ovaj Vrhovni lini savet nije stvoren za Petrova ivota, uzrok je careva mona linost. On, zahvaljujui svome autoritetu, utiava ili ublaava raspre visokoblagoroija, kao i raspre izmeu njegovoga nekadanjeg ljubimca

22 2 Menikova, naelnika vojnog kolegijuma, i novoga ljubimca Jaguinskog, koji je postavl jen za dravnog pravobranioca u Senatu 1722 godine. S druge strane, odluke koje on lino donosi popunjavaju nedostatak jedne vrhovne politike centralne ustanove. Meutim, potreba za ovakvom ustanovom ve se osea, i ona e i biti stvorena odmah posle njegove smrti. 3. SOCIJALNE POSLEDICE PETROVE REFORME Petar se jedino interesu za rat i diplomatiju; on se bavi finansiskim, ekonomski m i administrativnim reformama samo ukoliko se one dotiu glavnoga problema, problema vojske. Svaka briga za socijalnom reformom njemu je tua. Meutim, promene koje on izvodi toliko su duboke, da one moraju im ati odjeka na drutveno ureenje. Obrazovanje povlaenog plemiskog stalea. Poto je bila korenita i despotska, Petrova re forma se ne zaustavlja ni pred kakvom preprekom; ona izjednauje sve drutvene jedin ke, te je u tom pogledu demokratska. Ipak, usled poremeaja koje je ona izazvala, rusko drutvo e postepeno dobiti aristokratsko obeleje: pre svega, nekadanji drutveni stale vojnih obveznika, koji je zavoenjem redovne vojne slube modernizovan i obnovlje n uvoenjem elemenata uzetih izvan njegovih redova, postaje zatvoren stale; ovaj pa k postaje dalje jezgro buduega plemstva koje e, bez obzira na poloaj njegovih lanova u carevoj slubi, imati da upravlja dravom. Ma da ova poslednja evolucija samo poin je za Petrove vladavine i zavrava se tek za vladavine njegovih poslednika, predzn

aci koji nju nagovetavaju prilino su znaajni u poslednjim godinama njegove vladavin e. Meutim, prve Petrove reformne mere ne doputaju da se predvide takvi rezultati. Zar nije on slao upotjenjuj-ske pukove konjuare iz svojih tala da tamo budu rame uz ra me sa njegovim drugovima u kocki, koji su po poreklu bili plemii, te da tako ponia va otmene porodice, kako kae Kurakin? S druge strane, radi svojih vojnih planova, zar nije on glasno tvrdio da ruski vojniki stale treba da slui dravi? U to vreme je b io odve rasprostranjen obiaj da se izbegava vojna sluba. Posokov navodi jednu svakid anju reenicu zemljoposednika: Neka bi nam Bog dopustio da sluimo velikom vladaru ne izvlaei ma iz korica! A za vreme ratnih pohoda itave desetine ovih ratnika skrivale su se po umama i jarugama, mislei jedino da se vrate svojim kuama. Petar ih silom izvlai iz njihovih domova, pretei im svirepim kaznama. Poto je mesni nadzor nad vojnom sl ubom zemljoposednika bio ukinut u isto vreme kad i teritorijalno regrutovanje, on ga zamenjuje velikim smotrama plemia i vri strog popis deaka i mladia. Godine 1704 (jedne od najteih godina, kao to smo videli), on vri smotru nad vie od 8.000 mladia r egrutovanih iz svih pokrajina: 500 do 600 izmeu najplemenitijih, meu kojima i kneevi (Golicini, erkaski i drugi) upu ni su kako kae Kurakin kao vojnici u gardiske pukove.

22 3 Godine 1712 mladii iz Moskve odvedeni su u masi u Petrograd na smotru. Godine 171 4 svi plemii od dvadeset do trideset godina pozvani su da se upiu u Senat, pod pre tnjom konfiskovanja njihovih imanja. Prema jednom ukazu iz 1722 godine, plemi koji ne doe na smotru izlae se mogunosti da bude obeaen i da doivi graansku smrt; poto je stavljen izvan zakona, svaki ima pravo da i opljaka. Ali injenica da ove pretnje moraju neprestano da se ponavljaju i pootra vaju dokazuje njihovu bezuspenost. Plemii se i dalje izvlae, samo menjaju metode : umesto da se kriju po svojim domovima, na svome imanju, oni se sklanja ju u pozadinu, a kada treba ii u rat, oni, ako je verovati Posokovu biraju kakvo p ovlaeno mesto ili jo bolje kakav poloaj koji im donosi koristi; ili se pak opet po r eima Posokova ugledaju na Zolotareva, koji umesto sebe alje u rat jednog siromanog p lemia, kome daje svoje ime, svoga konja i slugu, dok on krstari poljem u zaprezi o d est konja i upropauje svoje susede. I pored svih ovih zabuavanja, naelo obavezne javne slube je uspostavljeno, a neprek idni ratovi, koji preobrauju sluajno sastavljanje trupe u redovnu vojsku, ine da ov a sluba postaje stalna. Petar pokuava da zavede pripremnu obuku izmeu desete i petn aeste godine. On primorava plemie da ue matematiku, pod pretnjom da im nee odobriti enidbu (ukaz od 20/31 januara i 28 februara/11 marta 1714 godine), docnije emo vi deti kakva je bila sudbina ovog programa nastave. On im takoe namee obavezu da slue kao prosti vojnici i potinjava ih ukazu od 26 februara/9 marta 1714 godine, po k ome niko ko nije ispunio tu obavezu ne moe biti proizveden za oficira. Ipak, pravilnik iz 1716 godine utvruje (vie nego to nareuje) da, radi proizvoenja z a oficira, pretstavnici ruskog ljahtestva ili plemstva to je jedan od prvih prim era upotrebe ove rei nemaju drugog naina sem da slue u gardi. Ima u ovome izvesan kom promis: plemi slui kao vojnik, ali slui u gardi; drugim reima, on i dalje zadrava pov laen poloaj u redovima vladajue klase, ak i kad je prinuen da ivi u kasarnama i da ra i grube poslove. Ovaj ivot u kasarni stvara pak izvestan duh zajednice koji se ja vlja vrlo rano u gardiskim pukovima i omoguuje im da steknu svest o svojoj politik oj snazi. Vojnik u gardi, poto otslui svoj rok, postaje odmah oficir u vojsci i za drava na taj nain svoj drutveni poloaj i svoje hijerarhisko dostojanstvo. Petar potv ruje ovu povlasticu stvarajui godine 1719 Leib regiment dragona, u kome s u sami plemii, od kojih dve stotine pravih kneeva. Kampredon tvrdi da su najvei bro j gardiskih pukova sainjavali sinovi kneeva i bojara, koji su Petru bili zaloga ve rnosti njihovih roditelja. Sasvim je prirodno da se u takvoj sredini ubrzo razvi la staleka svest. Ve 1712 godine Fjodor Saltikov, pod uticajem pravilnika engleske drave i drugih evropskih drava predloio je da se naini spisak svih plemia prema broju ognjita koje poseduju i da im se dodele odgovarajue titule. Ovo j e isti onaj Saltikov koji je, kao to znamo, dao Petru ideju za uveni ukaz od 18/29

marta 1714 godine o neotuljivosti nepokretnih imanja, iji tekst ponavlja rei ovoga savetnika sa aristokratskim tenjama: na

22 4 taj nain porodice nee biti imovno upropaene, i njihove velike i slavne po rodice ostae nepokolebljive. Istina, taj zakon je doiveo neuspeh, poto se deoba iman ja vri kao i ranije; ali, osim svoga finansiskog cilja, on jasno otkriva nameru z akonodavaca, koju potvruju i druge Petrove odluke. Godine 1722 ustanovljeno je je dno novo zvanje, heroldmeistera-a (naelnika odeljenja za plemiske grbove), koji im a da se stara iskljuivo o plemstvu. U isto to vreme sastavljena je Tabela rang ova (Tabel o rangah), koja priznaje tri uporedne kategorije hijerarhija: vojnu, graansku i dvorsku slubu. Ustanovljavanje ove tabele smatra se veinom kao je dna demokratska mera, jer ona proglaava da samo ime nije dovoljno da obezbedi pol oaj u dravi onome koji to ime nosi; da plemii dobivaju rang tek poto ga zaslue i da i m se izvesno dostojanstvo dodeljuje kao nagrada za njihove vojne zasluge. S druge strane ta tabela potvruje odredbe ukaza iz 1721 godine koji je proglaav ao da jedan vojnik niskoga porekla moe da dobije naslednu plemisku titulu poto dobi je in vieg oficira (ober-oficir). Ali, Petar uopstalom ne prestaje da ponavlja ple mstvu kako se ono upravo svojom vojnom slubom razlikuje od prostog naroda i obraz uje pravu aristokratiju; oficir poreklom iz nieg stalea ostaje, razume se, i dalje samo jedan izuzetak, a vojna sluba uiva najvee uvaenje. U graanskoj slubi, koja u to vreme poinje da dobiva izvesnu vanost, ima vie inovnika nieg porekla nekadanji podja ego plemia. I pored toga to je mnogo cenio naunu spremu i posebna znanja koja su se traila od inovnika on je ak naredio heroldmeister-u da ustanovi jedan sta za obuku u administrativnim i ekonomskim poslovima , Petar zabranjuje da se izjednau ju, pre izvesnog broja godina provedenih u slubi, graanski poloaji sa odgovarajuim vojnim inovima iz Tabele rangova, jer, kae on, bilo bi uvredljivo za vojna lica ko ja su dobila svoj in po cenu naporne slube da vide kako druga lica dolaze nezasluen o do istih poasti ili ak i do viega ina. On nareuje heroldmeister-u da pazi da ne bude vie od jedne treine lanova svake porodice zaposleno u graanskoj slubi, kako se ne bi smanjivao broj vojnih lica na kopnu i na moru, a to e rei da spreava plemie da izbegavaju vojnu slubu prihvatajui se poloaja u graanskoj slubi. Ako se pomisli da je Tabela rangova ustanovljena tek 1722 godine i da je ona tako rei kruna itave reforme, onda e se lake razumeti da ona nije samo imala za cilj da zavede demokratska naela, ve i da uvrsti poloaj plemstva . Ona pred nas iznosi jedan bilans: Petar je izazvao meanje raznih drutvenih sloje va, ponizio plemiske porodice, uzdigao na vlast ljude niskoga porekla; posle toga odjednom se zaustavio; on je spreman da prizna ono to je uinjeno, ali odluuje da s e ne ide dalje tim putem. Tabela izjednauje sa najboljim i starim plemstvom potomke graanskih slubenika i oficira, ruskog i tuinsko g porekla, iz osam prvih rangova (do ina majora i kolekog sudijskog pomonika), koji e moi da se koriste svim poastima i preimustvima koje uiva to plemstvo, ak i ako su skromnoga porekla. Razume se da se naglaava najbolje plemstvo, a ne skromno poreklo.

22 5 Dranje Petrovo prema vioj klasi koja se obrazovala za njegove vladavine vidi se i u obzirima koje je ukazivao eliti prestonikoga plemstva, gradi. Po reima Bergholc a nita ga nije moglo zadrati kada je trebalo uiniti neku prijatnost gardi, i isti o vaj pisac saoptava jednu znaajnu injenicu: 29 juna/10 jula 1721 godine Petar prosla vlja svoj imendan; on je ophrvan brigama, i njegova zlovolja ispoljava se nervoz nim trzanjem ramena i glave; ali on mora da se uputi ka postrojenoj gardi i da o dgovori na njen pozdrav; on prilazi, prisustvuje prvom pozdravu i udaljuje se od mah; Menjikov ga stie trei: car ne moe da se povue tako, on treba da prisustvuje trim a pozdravima; i Petar, koji zacelo nije naviknut da slua takve primedbe, vraa se p

osluno, prisustvuje sveanosti i ispunjava tako svoju drutvenu obavezu prema plemstv u. Poznati su mnogi dokazi poverenja koje je on ukazivao oficirima garde; ima jo mnogo drugih. Pri kraju svoje vladavine, kad vie nema iluzija o svojoj okolini, p odrazumevajui tu i njegove ljubimce, poverava on gardi brigu da izvia administrati vne krivice, pronevere, primanje mita, i njegovo poverenje nije iznevereno, jer ovi ljubimci iz poslednjeg doba njegove vladavine razgoliuju zloine i kanjavaju ih strogo. Gardiski oficiri prisustvuju sednicama Senata i motre na dranje senatora: francuski diplomat La Vi iznenaen je to vidi kako senatori ustaju sa svoga sedita p red nekim porunikom i kako se prema njemu ophode sa puno potovanja. U unutranjosti z emlje, kuda se alju sa naroitim zadacima, oficiri su ovlaeni da vrgnu u oko ve gubernatore, vicegubernatore i njihove potinjene, stavljajui im lance na vrat i noge. U Moskvi, na primer, kako pria diplomat Matvjejev, podoficir Pustokin, izaslanik finansiskog kolegijuma, primenio je najsvirepije mere, opustoio kancel arije i savladao stareine nadletava stavljajui im lance ne samo na noge, nego i na vrat. U Vjatki, vojnik Netesev ulazi pijan u kancelariju jednoga kamerira, a to e rei visokog inovnika, iba straare batinom, hapsi i okiva u lance najbolje graane te va oi, i ne proputa da i on primi mito. Dok se elita plemstva koja slui u gardi koristi carevom naklonou, dotle se celo ple mstvo koristi zakonom iz 1714 godine o neotuljivoj nekretnini, ili tanije reeno kak o primeuje Kljuevski o nedeljivom nasledstvu. I zaista, ovaj zakon ne pravi nikakv u razliku izmeu raznih tipova nepokretnih dobara; kao sluajno to se esto dogaa u Petr ovim zakonodavnim spisima taj zakon brka dravna dobra (pomjestje), ije je uiv anje uslovljeno godinama vojne slube, i nezavisna nasledna dobra, ta dva tipa imanja koji su se istina znatno pribliila u XVII veku ne samo stvarno, ve i u zako nskom pogledu. S druge strane, vojna sluba je obavezna za plemie, kao i za obine gr aane, pa ma kakvo bilo poreklo dobara koja oni poseduju, i Petar zahteva tu slubu od svih plemia, bez obzira na to poreklo. Stapajui potpuno razna zakonska prava so pstvenosti, zakon o nedeljivom nasledstvu unosi jedno divno dobroinstvo plemst vu, koje moe da ga protumai kao dodeljivanje prava apsolutne sopstvenosti nad polj skim dobrima koja ono ima u dravini na osnovu vojne slube koju vri za raun drave.

22 6 Ovaj zakon jo doprinosi uvrivanju povlaenog poloaja plemstva, menjajui iz osnova odno izmeu zemljoposednika i seljaka koji ive na njihovim posedima, a nad kojima oni sa d stiu pravo potpune svojine. I ovde su razlike koje su postojale izmeu raznih kat egorija seljaka iezle jo pre Petrovog stupanja na presto; poloaj slobodnih seljaka i poloaj sebara pribliili su se, jer su oni prvi prestali da budu robovi, a ovi dru gi pali, u pogledu svoje linosti, pod zavisnost vlastele. Petar i zakonski potvruj e ovo pribliavanje, jer postupno upisuje i jedne i druge u poreske obvezni ke, oporezujui ih najpre prema ognjitima, a zatim prema duama. Iako on isprva ograniava ovu zavisnost sebara doputaj m da stupaju u vojsku bez pristanka njihovih gospodara, ipak docnije ukida ovaj oblik zakonski doputenog beanja sa zemlje za koju su vezani, zavodei sistem pasoa: b ez posebne otpusnice koju izdaje sopstvenik zemlje, seljak ili sluga ne moe da se u dalji da bi iao ma kud. Kada je da bi uprostio vedski sistem poverio prikupljanje novoga poreza na zemlju veleposednicima, ovi su otada poeli da vre slubu poreznika nad svojim sopstvenim seljacima i postali tako rei inovnici ministarstva finansija . Kada su postavljeni za pomonike mesnoga komesara koga oni sami i biraju, oni vre sem toga i slubu koja spada u nadlenost ministarstva unutranjih poslova, koje jo i ne postoji. Na taj nain vre oni besplatne slube jedine koje u to doba postoje pomonika u mesnim administracijama. Porobljavanje seljaka. Razume se da Petar nikada nije imao nameru da zavede rops tvo. Kad ponekiput uvidi posledice svoga zakonodavnog rada, on se prvi uplai. On bez uspeha pokuava da ukloni barem vidne znake evolucije ka porobljavanju koje se tada vrilo: tako 1721 godine nareuje Senatu da prekine pojedinanu prodaju linosti, k oja ne postoji ni u jednoj zemlji i koja izaziva vapaje. U sluaju da se ona ne moe

potpuno ukinuti dodaje on neka se bar vri prodaja itavih porodica, a ne pojedinih s ebara. Uzalud je seljak Posokov koji je bio veoma napredan za doba u kome je iveo el eo da se jednim zakonom utvrde novane obaveze i kuluk i da se odvoji seljakova ze mlja od zemlje njegovoga gospodara; uzalud je on izneo svoju glavnu mi sao da spahije nisu svetovni gospodari seljaka. Porobljavanje seljaka, koje e trajati jedn o i po stolee, i to u obliku dotada nepoznatom, otpoelo je. Prestajui da posreduje u odnosima izmeu spahija i seljaka, inei spahije odgovornim za postupke njihovih se ljaka, drava je ostavila seljake na milost i nemilost njihovih gospodara. Tako je stvarno ustanovljeno ropstvo, sa svim njegovim pravnim nedostacima i svom moral nom gnusobom. Stvaranje povlaenog gradskog stalea. Nekoliko socijalnih promena koje u gradovima i zazivaju Petrove reforme nisu takoe namerne, ve one samo posredno proistiu iz tih r eforama. Jedna od prvih Petrovih briga, kao to smo videli, bila je da stvori auto nomnu optinsku upravu, ratuu i burgmestre (pretsednike optina). Ali pod tom lepom f irmom i tim zvunim nazivima tuinskoga porekla krije se samo jedna finansiska mera, kojoj je cilj da nabaci na

22 7 trgovce, na staroste i na cjelovalnjik-e odgovornost za glavni posredni porez. P osle promene finansiskog sistema, ovaj zaetak optinske autonomije ieza va zajedno sa rasparavanjem prihoda Ratue na razne gubernije. Kada je Petar bio pr imoran da obnovi sve centralne ustanove morao je isto tako da centralizuje i opti nsku administraciju, koja se takoe zasnivala na klasnim razlikama. Ovoga puta je usvajanje merkantilistike politike i stvaranje posebnih ekonomskih organa, kao to su trgovaki i industriski kolegijumi, nagnalo ga da sa gradovima postupa sa vie ob zira, da ih smatra ne kao orua njegovog finansiskog sistema, ve kao pomone organe e konomskog razvitka zemlje. Za ovu reformu on pribegava istim izvorima i slui se i stim metodama kao i za reformu centralnih ustanova. I ovde on ima da zahva li Henriku Fiku za zakonski projekat o stvaranju gradskih magistrata. U 1718 godini stavlja on pribeleku na ovaj projekat: usvojiti za sve gradove , na osnovu pravilnika Rige i Revala; godine 1720 i 1721 rad na sastavljanju novih statuta jo nije dovren; godine 1722 on preti tekom robijom oberprezidentu glavnoga magistrata, knezu Trubeckom, nareujui mu da zavri taj posao u roku od pola godine; ipak je potrebno dve i po god ine da bi se to uspeno okonalo. Podela gradskog stanovnitva na dve gilde nema u sebi niega demokratskog. Prva gilda obuhvata: bankare, ugledne trgovce; lekare, apotekare, istaknute zanatlije; druga, male trgovce, obine zanatlije ulanjene u esnafe. Izvan gilda ostaje prost narod, a to e rei plaeni radnici i nadniari; prema uputstvu za magistrate oni se priznaju za gradske stanovnike, ali ne kao ugledni ili redovni graani. lanove magistrata biraju, izmeu graana prve gilde, ugled graani i burgmestri. Njihova je dunost da vre graansko i krivino pravosue; ali- pro tivu smrtne kazne koju oni izreknu moe se uputiti apel na glavni magistrat; oni u pravljaju gradskom policijom i dunost im je da potstiu stvaranje fabrika, da potpo mau razvitak zanata, da osnivaju kole, itd. Za vane poslove pridaju se magistratima staroste, koji imaju savetodavni glas i koje biraju gilde. to se tie neredovnih graa na, oni imaju pravo da podnose svoje albe preko svojih starosta i svojih desjatsk ih (desetara). Petrova reforma imala je dakle za posledicu da ozakoni u gradovima, kao to je uini la za celu Rusiju, premo jednog vieg drutvenog stalea. Takvo stanje postojalo je otp rilike i pre njega. U novoj organizaciji gradova nema ni jednoga elementa samoup rave (self-government): istina, lanove magistrata biraju gilde, ali su oni neuklo nljive stareine grada; oni mogu biti nagraeni za svoj rad dodeljivanjem izvesnoga ranga, a njihovi pretsednici mogu ak da dobiju plemisku titulu za usluge uinjene dra vi. 4. NARODNA PROSVETA I REFORMA CRKVE

Stvaranje kola. Petar se nije ograniio samo na to da evropeizira spoljn i izgled svojih podanika. On je isto tako i osniva intelektualne klase u Rusiji.

22 8 Kao i za ostale manifestacije ruskog ivota, tako se i ovde ne bi mogla povui tana g ranica izmeu kraja XVII i poetka XVIII veka. Pedagoki problem je savreno nepoznata s tvar za ova dva razdoblja. Poto tada cilj uenja nije bio da se razvijaju sposobno sti mladih ljudi, ve da se oni pripreme za izvesnu praktinu karijeru, bilo je izlino stvarati kole; svak ui svoj zanat na praksi. Pre Petrovog stupanja na prest o svetenik je uio svoj posao u crkvi, a mlad trgovac za tezgom. Isto tako i za Pet rove vladavine moreplovac ui svoj posao na svome brodu; inovnik u svome nadletvu (p rikazu); lekar u bolnici, a apotekar u laboratoriji. U poetku je Petar, umesto da stvara kole, slao budue specijaliste da stiu praktina znanja u inostranstvu, na l icu mesta. On se ne plai, kao njegovi prethodnici, to e Rusi dolaziti u dodir sa tui ncima. U vreme cara Alekseja, Kotoihin je govorio: Ne alje se niko u druge zemlje d a prouava i upoznaje tuinske obiaje, jer postoji bojazan da e, kad upozna veru i obia je drugih ljudi, odrei se svoje sopstvene vere i prei u njihovu, ne hajui da se vra ti svojim poslovima i svojoj porodici. Uistini, bilo je nekoliko Rusa koji su ost ali u tuini i odrodili se; ali su ovakvi sluajevi bili retki, a retko su i odailjan i mladi ljudi u inostranstvo. Ustvari, razlika izmeu ruske i evropske civilizacij e bila je toliko velika, da mladi ljudi koji su slati u inostranstvo, kao i dipl omati i mali broj imunih turista koji su tamo zalazili nisu mogli da shvate ni sa mu osnovu evropskog ivota niti da im ona omili. Oni su se zadovoljavali da uivaju u svojoj slobodi, a ponekad su sklapali na brzu ruku i poneko prijateljstvo; ali , obuzeti udnjom za domovinom, hitali su da se vrate svome domu zadravaj ui u seanju samo uspomenu na dobra vina i na lepe ene. Takvo je stanje duha mnogih mladia, odabranih isto tako meu plemiima kao i meu onima obinoga porekla, koje Petar alje u Evropu u strogo praktinom cilju. Od pedesetorice koji su godine 1697 poli u isto vreme kada i mladi car u Veneciju, Englesku i Holandiju da izuavaju arhitekt uru i brodarstvo, ni jedan jedini nije postao brodar. Kada su stigli u Veneciju, jedan od njih ne sme da izie iz svoje sobe jer se boji da e pasti u latinsku zablu du i iz mrnje prema tuinstvu; drugi jedan, po imenu Nepljujev, smatra svoj zadatak kao najveu nesreu i ali se na to u pismima koja upuuje svojoj porodici: Evo gde mi je pao u deo najalosniji ivot, jer mi je nametnuta najtea nauka; mogao bih posvetiti s ve dane svoga ivota uenju, pa ipak ne bih postigao uspeh, jer nimalo ne razumem ni jezik ni samu nauku; trei opet pie Petru povodom jednoga svog druga: Ti si me izvol eo zapitati kako je Stevan (Boeninov) uspeo da naui geografiju kad nije znao ni az buku. Ja o tome nemam pojma. Bog ak i slepcima pokazuje put. Razume se, sticanje ozbiljnih znanja bez ikakve prethodne spreme pravo je udo. Ml adi Rusi mogu samo da najpovrnije upoznadu praktine metode rada i moraju se zadovo ljiti da kako tako prouavaju nauke u njihovim svakodnevnim primenama. Ali ako nem aju mnogo sklonosti za teku nauku i ne uspevaju da naue strane jezike, oni se rad o odaju raskalanosti i ostavljaju za sobom, u dravama koje poseuju, samo nepovo ljne uspomene na svoj boravak.

22 9 Zbog toga se Petru namee potreba da u svojoj dravi organizuje pripremne kole. Po po vratku sa svoga prvog putovanja pripoveda on naivno patrijarhu Adrijanu o svojoj nameri da pretvori u univerzitet Akademiju slovensko-grko-latinsku: Bojom milou, kae n, imamo i mi jednu kolu. Daj Boe da ljudi u njoj vre pametna prouavanja da bi mogli da vre razne slube: crkvenu, graansku, vojnu, graevinsku i lekarsku! Petar tada i ne sluti kakvo je stanje u toj Akademiji, niti kakva su Adrijanova shvatanja o kolsk om programu; ali, kada je uskoro potom uvideo koliko je njegov razgovor sa patri

jarhom bio neumesan, baca se on lino na posao. On poziva u Moskvu Engleza Farvors ona, profesora matematike i moreplovstva, koji otvara godine 1705 kolu matematikih i pomorskih nauka i dri svoja predavanja u Suharevskoj kuli i sto toliko za one koji tu dolaze svojevoljno koliko i za one koji dolaze pod moranj e. Kao god to je nekadanja struna kola za teologiju imala dunost da popravlja svete kn jige i odrava veru, isto tako ova nova brodarska kola ima i praktian cilj da preobr azi vojsku i flotu. Usled toga se i samo uenje smatra kao izvesna sluba za koju se prima plata; ako se uenici pokau nemarljivi, sa njima se postupa kao sa odraslima i kanjavaju se kao za prestup protivu zakona: za neopravdani izostanak kanjavaju se novano, a za prekraj discipline izlau se batinanju. Ubrzo Petar mora da uvidi da se ne moe postati moreplovac jednim mahom, te da se mora stvoriti kola koja nee biti posebno posveena pomorskim znanjima, i da u nepismenoj Rusiji treba najpre nauiti uenike da itaju. Pos le raznih pokuaja on naposletku uspeva da tano izloi taj problem: pre nego to se stv ori neka via struna kola, potrebno je stvoriti osnovne i srednje kole. Ne ispitujui o vde sve zlosrene Petrove pokuaje u pogledu kola, zaustaviemo se samo na jednom prime ru, a to je privatna kola pastora Glika u Marienburgu. Po zauzeu ove varoi, Glik pada u ruke Rusa, i Petar ga uzima pod svoju linu zatitu, jer upravo u kui toga pastora stanuje livonska seljanka koja e kasnije postati rus ka carica Katarina I. Glikova gimnazija, osnovana 1705 godine, dobiva dravnu pomo od 3.000 tadanjih rubalja. Ovo je prvi pokuaj u Rusiji da se u jednoj privatnoj koli da je opta nastava mladiima koji su veinom iz viih drutvenih redova. Glik ima amb iciju da ne bude samo profesor, nego i vaspita. U svojim prospektima, sastavljenim pompeznim stilom, on uporeuje omladinu sa mekanom glinom koja zadrava sve utiske; on pozdravlja mladie dobre volje jednom ruskom reenicom koja je dosta neveto sroena: Zdravo, o vi plodne ibljike, no kojima su potrebne pritke i koevi, i on obeava da e ih uiti geografiji, strategiji, politici, latinskoj retorici sa vebanjima u govornitvu, Dekartovoj filosofiji, jezicima: francuskom, nemakom, l atinskom, grkom, jevrejskom, sirijskom i haldejskom, kao i vetini igranja, pravilima francuske i nemake utivosti, vitekom jahanju i vioj dresuri konja. Ustvari, u njegovoj koli predaje se samo latinski, nemaki, francuski, italij anski i vedski jezik. Njegov nastavnik vedskog jezika predaje u

23 0 isti mah i istoriju, a uitelj igranja Ramberg daje lekcije iz lepog ponaanja i komp limenata na francuski i nemaki nain. Ovo je prva ustanova koja je u suprotnosti sa Petrovim duhom koji tei samo onome to je praktino i korisno; Kurakin kae da je to kola vitekih znanja, jahanja i maevanja, a naredna generacija dae tome programu naziv ple miskih nauka. Glik je oekivao da e uenici pohrliti sami od svoje volje; ali godine 17 06 njegova gimnazija ima svega 40 uenika, a moe da primi 300. Jedan poseban ukaz poziva tada Plemenite linosti da u nju dovedu svoju decu bez ikakvog ustezanja i da im tu prue vaspitanje o svom t roku. Nita nije pomoglo; umesto kneevske dece, gimnazija prima samo siromane blagodejance, decu majora, kapetana i plemia koji nem aju zemlje. Ustanovljen je i internat za decu iji roditelji stanuju daleko, i sva k moe tu da ui predmete po svom izboru. I pored svega toga ta ustanova ne napreduje: jedan deo zemljoposednike dece bee iz nje, da bi se videli sa svojim majkama i se strama; drugi je naputaju da bi preli u posebne kole, u Akademiju za brodarstvo i A kademiju slaveno-grko-latinsku. Uistini, Glikov pokuaj je preran, jer pre takvih g imnazija, potrebe toga doba trae otvaranje osnovnih kola. One postaju jo potrebnije kada je Petar nametnuo plemiima obavezno kolovanje, koje on smatra kao pripremu za vojnu slubu. Da bi ostvario svoj program, on se ne ogra niava, samo na preseljavanje Pomorske akademije u Petrograd, ve mu ona slui kao uite ljska kola iz koje e izii budui nastavnici. Po dva uenika, koji su nauili geografiju i geometriju, otposlani su u svaku rusku guberniju da pouavaju decu iz svih drutveni h redova. To je prvi ozbiljan pokuaj da se u Rusiji stvore srednje kole. Godine 171

6 osnovano je 12 kola, kojima se pridruuju jo 30 u 17201722 godini. One su nazvane brojovne kole ili matematike kole, i svaka oblast mora da ima jednu takvu kolu. Akade a slaveno-grko-latinska pozvana je isto tako da stvara nastavnike. Poto je crkv eni pravilnik iz 1721 godine pozvao episkope da osnivaju eparhiske kole na svome podruju, otvoreno je za pet narednih godina 46 takvih kola. I tako sad postoji po jedna svetovna i jedna crkvena kola u svakoj oblasti. Ovaj ogromni napredak ne izvruje se bez velikih tekoa, meu kojima treba na vesti i suparnitvo izmeu crkvenih i svetovnih kola koje se otimaju o uenike. Mi raspolaemo, za godinu 1727, zanimljivim dokumentima o radu ovih ruskih srednji h kola. Oko 2.000 uenika odabrano je, milom ili silom, za matematike kole. Skoro pol ovina njih (45 od sto) jesu svetenika deca; 19,6 od sto su skromnoga porekla, a to e rei deca vojnika (dragona, kozaka i artiljeraca); 12,2 od sto su ino vnika deca; samo 4,5 od sto su deca posadskih (gradskih stanovnika); to se tie plem iskih i bojarskih sinova, njih je samo 2,5 od sto. Ali ovo skromno brojno stanje nije se dugo odralo. Posadski prvi protestvuju; oni zahtevaju da se njihova deca oslobode obaveznog ko lovanja, da bi ostala u njihovim duanima i uila njihov zanat.

23 1 Sinod opet trai da se svetenika deca upisuju u eparhiske kole koje spremaju svoje uen ike za sveteniki poziv. Odlazak ovih dveju kategorija uenika smanjuje brojno stanje matematikih kola na 572 deteta; 14 od njih moraju da budu zatvorena; ostalo ih je samo 28, iz kojih jedna petina uenika bei ili bivaju vraeni roditeljima, a druga p etina sastavljena je od nepismene, glupe ili maloumne dece, ili se pak upuuje na nek o drugo opredeljenje. Od 1.500 dece koja su prola kroz ove kole, samo 302 (19,9 od sto) zavravaju u njima svoje kolovanje. Posle Petrove smrti, kolegijum admiralitet a pokuava da se otarasi ovih kola potinjavajui ih Sinodu i spajajui ih sa eparhiskim k olama. Ali Sinod odmah protestuje, jer, kae on, nije red da crkvene kole obuavaju uen ike jedino u geometriji i aritmetici, ne dodavajui tome teologiju. Zbog toga se m atematika kola odrala sve do 1744 godine, spojivi se delimino sa garnizonskom vojnom kolom ustanovljenom 1732 godine. Eparhiske kole pokazuju mnogo vie ivota. Tu sve zavisi od stareine dotine eparhije. N e primorava se ni nastavnik da predaje, ni uenik da ui. I sam program nastave zavisi jedino od raspoloivih sredstava i revnosti upravnika kole. Ve oma aktivne crkvene stareine, kao to su bili Jov iz Novgoroda koji je prihvatio br au Lehudi, zatim Putjirim iz Novgoroda, Dmitrij iz Rostova i Gabrijel Buinjski, pr ivlae stotine uenika i znatno proiruju program nastave. Drugi, naprotiv, putaju da ko le zaame i da se naposletku zatvore. Pa ipak, u 1727 godini mogu se nabrojati 46 eparhiskih kola sa 3.000 uenika od kojih, istina, polovina pripada eparhijama Male Rusije, i ovaj broj nee se menjati pre nego to ove kole budu pretvorene u seminare 1737 godine. Osim pismenosti, u njima se izuava gramatika, retorika, filozofija i teologija. U oblasti osnovne nastave Petrovo delo je daleko od toga da bude isto toliko obi mno. Tu njegovi pokuaji ne daju nikakav rezultat: o onom njegovom pokuaju to ga je uinio prilikom popisa stanovnitva iz 1710 godine ovako se izraava arhiepiskop Jov i z Novgoroda: Popisivai prisiljavaju svetenike da grade kole u svakoj parohiji i da u njima predaju razne predmete. Ali oni ne umeju da objasne odakle treba uzeti sr edstva koja su potrebna za graenje ovih kola, ni kakvi treba da budu nastavn ici, ni koje predmete treba u njima predavati, niti gde da se nau potrebne namirnice i materijal. Oni samo kau: Bie izdat jedan ukaz o tome. Ovo dokazuje da osnovnoj nastavi nedostaje sve, i uitel ji, i udbenici, i zgrade, i kolski materijal, i da osnovna kola skoro nije ni posto jala za Petrove vladavine. Srednje kole su se same od sebe diferencirale, prema drutvenim kategorijama uenika. Istoriar Pomorske akademije pie da poto su uenici prostoga porekla nauili da itaju, p i raunaju u razredu ruskog jezika i matematike a to e rei poto su zavrili dve prve dine uenja samim tim su zavrili svoje kolovanje i osposobljeni da mogu vriti razne d

unosti: pisara, inovnika u admiralitetu, graevinarskih pomonika, apotekarskih pomonik a, itd.; ali da plemii nastavljaju uenje u viim razredima, kako bi se pripremili za

23 2 slubu u ratnoj mornarici. Kada je Akademija preseljena u Petrograd, ona uzima naj vei deo svojih uenika iz reda plemia, i to bogatih plemia. Nii razredi, namenjeni ueni cima iz narodnih slojeva, i dalje rade u Moskvi, i iz njih izilaze nastavnici ma tematikih kola. Isti preobraaj vri se i u dvema drugim specijalnim kolama, Ininjerskoj i Artileriskoj koli, koje je Petar osnovao 1712 godine. Usled stalnog uzdravanja plemia, kojima je i bila namenjena, da stupe u ininjersku kolu, morala je ova najza d da uzima uenike iz naroda; kasnije, posle njenoga preseljenja u Petrograd (1719 ), ona je iskljuivo namenjena plemiima. U Artileriskoj koli poetni razredi sastavlje ni su od dece artileraca; ali su vii razredi namenjeni plemiima, kojima je zabranj en boravak u unutranjosti zemlje i koje one pripremaju za vojniku karijeru. Matem atike kole, koje su provinciske ustanove, nisu namenjene plemiima; i godine 1716 Petar im izrino zabranjuje da stupaju u njih: plemii ne smeju da borave u unutranjo sti. Tako kolska nastava ne daje opte obrazovanje, ve samo najosnovniju spremu za nie kla se, posle koje nastaje prava struna obuka, koja je namenjena raznim drutvenim kate gorijama, i vojnika priprema, namenjena samo viem staleu. tampanje knjiga i knjievnost. Ono to kola nije mogla da prui, trebalo je da nadoknadi knjiga. U oblasti knjige vidi se kako drutvo i drava dobivaju svetovno obeleje jo n aglije nego u oblasti kolske nastave. Akademija slaveno-grko-latinska vri, kao to zn amo, inkvizitorsku cenzuru, pa se ak i poboni spisi izdati u Kijevu nemilosrdno p roganjaju. Svetovne ruske knjige tampaju se u Amsterdamu, gde se Petar prilikom svoga prvog putovanja sprijateljio sa porodicom tampara Tesinga i gde je osnovao jednu rusku tampariju. Godine 1708 usvajaju se nova amsterdamska slova, a to e rei graanska slova. Razume se, prva knjiga tampana ovim novim slovima je jedna geometrij a, objavljena prema rukopisu u koji je Petar lino uneo paljivo mnoga objanjenja. Za tim su sa stranih jezika prevedeni mnogi udbenici posveeni artileriji, fortifi kaciji, ininjeriji i vojnom graevinarstvu, kao i matematici, mehanici, hirurgiji, graanskoj arhitekturi, anatomiji, botanici, ratu, itd. Petar budno motri da u ovim prevodima budu samo tane injenice, a ne brbljanja; on ih ne tampa samo radi tate lepote, ve za uenje i obrazovanje itaoca. ci, napominje on, ispunjavaju esto svoje knjige nekorisnim pripovedanjima jedino u cilju da one budu to deblje, treba prevoditi samo ono to se direktno odnosi na pre dmet, sa kratkim uvodom ispred svakog odeljka. Ove knjige, zacelo, nemaju u sebi niega to bi moglo da uznemiri Akademiju slavenogrko-latinsku. One nisu opasne za pravoslavlje. ta vie, one su potpuno nerazumljive za ruskog itaoca, ne zato to govore o suvie tekim predmetima, ve zato to su prevodi r vi. Pre nego to bi se prevodile naune knjige, potrebno je najpre izraditi je dan renik, utvrditi prigodnu

23 3 terminologiju. U Petrovo vreme ne samo da prevodioci ne raspolau naunim renikom, ve je njima nepoznat i predmet koji imaju da prevode: jedan savremenik pie da oni koj i znaju jezik ne poznaju nauku, a oni koji poznaju nauku ne znaju jezik. Ne treba se mnogo uditi to se godine 1703 holandski trgovac ali kako se knjige ne prodaju i kako je njegova trgovina u deficitu. Pa ipak, ova rava proa knjige ne dokazuje da sklonost ka itanju jo ne postoji, ve ona pokazuje da radoznalost italaca nije uprav ljena na knjige koje Petar eli da nametne. itaju se ivotopisi svetaca, pobona i pouna dela u stilu Velikog ogledala, dirljive ili aljive pripovetke prevedene sa poljskog ili izvorne. Od svih Petrovih izdanja jedno jedino delo uiva uspeh, ogroman za on o vreme, i zasluuje stoga da se na njemu zadrimo. Godine 1717 pojavljuje se prevod

dela Ogledalo utivosti za mlade ili pouke o lepom ponaanju. Za dve godine prodato je 189 primeraka, a 1767 godine tampano je peto izdanje. To dolazi otuda to ova knjig a ui mladog plemia da ne lii na prostaka i da se priblii to je mogue vie idealu dvo eka. Za jednu drutvenu klasu koja treba da preuzme upravljanje zemljom i koju sam car silom privlai na dvor, ova knjiga je od neocenjive vrednosti. Razume se, jeda n ruski plemi iz XVIII veka treba najpre da naui kako da se pristojno ponaa za stolo m, da se kree, da sedi, da pozdravlja, da govori, da ne smeta svojim susedima svo jim nosom, ustima, rukama, nogama, da ume da se slui noem, viljukom, tanjirom, depno m maramicom, eirom. Ogledalo daje pouke o svemu tome. Ono takoe ui da ne treba pljuvat i pred drugima, da ne treba akati nos prstom, da se ne briu usta rukom, da se ne pr evlai akama po stolu, da se ne liu prsti, da se ne iste zubi vrhom noa, da se ne ee po glavi za stolom, da se ne vae poput svinja. Ono potom daje sloenija pravila o idealn o uglaenom oveku: ne otkrivati drugima cilj kome se tei, ne braniti uporno svoje mil jenje, prilagoditi se gleditima svoga sagovornika, odlikovati se u jahanju, igri, maevanju, a naroito u znanju stranih jezika, koje treba govoriti ne samo radi veba nja, ve i zato da sluge i slukinje ne razumeju nita od onoga to se kae, a takoe da bi mogao razlikovati jedan ovek plemiskog porekla od glupaka. Setimo se samo programa Glikove gimnazije: pastor nije bio mnogo istrao ispred svoga doba. Ova pl emiska znanja uskoro e se prilagoditi u Rusiji i pomoi e, zajedno sa promenom nonje, d a se via klasa izdvoji od ostalog drutva, kao to se moe ve zapaziti da se to jasno is poljava u poslednjim godinama Petrove vladavine. Crkvena reforma. Petrovo dranje prema Crkvi je dosta neobino i u njemu se ispoljav aju isto toliko njegove prirodne sklonosti koliko i posledice njegovoga vaspitan ja. On je bio vaspitan prema davnanjim obiajima, a pokazao se kao njihov protivnik ; ali, poto ga prava kultura nije dirnula, on je od evropskoga duha pozajmio samo povrna obeleja jednoga slobodnog mislioca; naviknut da se ne pokorava nijednoj di sciplini, od u crkvenoj vlasti vidi jednu neprijateljsku snagu koju treba slomit i po svaku cenu. Eto zato on unosi u svoje

23 4 odnose sa Crkvom sve protivrenosti i svu zbrku koje karakteriu prelazno doba ruske istorije i koje su nerazdvojne od njegove linosti. Ma da on poznaje temeljno crkvene obrede, voli ih i rado se pridruuje crkvenim ho rovima, ipak on organizuje odmah po svome prvom povratku iz inostranstva onu uven u litiju u kojoj je primorao svoga starog uitelja Zotova da igra ulogu veoma komino g i veoma pijanog patrijarha, i da nosi na glavi jednu mitru ukraenu nepristojnim likom Bahusa. I on lino uestvuje u toj litiji, koja je bila isto toliko grubo pros taka koliko i skrnavna, a kojoj je on eleo dati obeleje jednog politikog ina; i ovu n epristojnu igru nastavie on za vreme itave svoje vladavine. On ak sastavlja i podro bna pravila za ovu komedijaku ustanovu, kojoj na elo stavlja kneza-papu ili veom a kominog patrijarha Moskve, Kukuja i cele Jauze, okruenog dvanaestoricom kardinala n aroito izabranih zbog njihovog optepoznatog pijanenja i prodrljivosti, i itav im konklavom episkopa, arhimandrita i drugih crkvenih linosti, meu kojima je i sm Petar , kao protoakon. Svakoga Boia praen gomilom od 70 do 200 linosti, car prola zi ulicama da slavi Hrista, traei hranu i novac od domaina koji bi mu otvorili vrata. U ovim neverovatnim lakrdijama i orgijama koje ih zbunjuju, stranci pokuavaju da otkriju neku potajnu nameru, elju da se oslabi ugled Crkve izlaui je potsmehu. Ali ne treba Petru pripisivati takve namere. Istina, njegova oseanja prema crkvi dat iraju jo iz njegovoga detinjstva i slina su onima koja on ispoljava prema bojarima , strjelec-ima, itd. Uostalom, on ima dosta razloga da smatra svetenstvo za svoga protivnika. On dobro poznaje shvatanja crkvenih velikodostojnika koji okruuju nj egovu majku i koji su protivni svemu to potsea na moderna shvatanja. Po smrti patr ijarha Joakima, pisca onoga poznatog testamenta protivu stranaca, on pokuava, no

bez uspeha, da postavi svoga kandidata, veoma uenog episkopa Marcela, koji je mnog o putovao i koji govori latinski, italijanski i francuski. Po smrti patrijarha Ad rijana (u oktobru 1700), koji je bio skoro isto toliko nazadan kao i Joakim, Pet ar je ve dovoljno moan da nametne svoju volju: Prikazi i razrjadi (nadletva) patrija riski odluuje on 16/27 decembra 1700 godine prestaju da postoje. Episkop rjazanjski Stevan upravljae ubudue poslovima koji se tiu izme i jeresi. Od ovoga tre nutka Stevan Javorski postavljen je za egzarha, uvara i stareinu presvetoga patrija riskog prestola. Prilikom stvaranja kolegijuma, Petar ustanovljava jedan crkveni ko legijum ili Sveti Sinod, ija e pravila napisati Teofan Prokopovi, januara 1721 godin e. Izvesno je da je on naklonjen protestantskim tenjama i da stvaranje Svetoga Sinod a, koje je kao i stvaranje kolegijuma posledica uticaja Henrika Fika, odaje takv e tenje. Ali, menjajui crkvenu administraciju, on ne uvia da se on mea u jednu oblas t koja ne spada u njegovu nadlenost i da samim tim on povreuje crkvene kanone. O n jegovoj reformi miljenja su podeljena u ruskoj Crkvi. Kada je godine 1717 Sorbona iskoristila carevo bavljenje u Parizu da mu podnese jedan projekt o spajanju Cr kava, uvar patrijarhiskog prestola, Stevan

23 5 Javorski, koji se u ovom pitanju ne slae sa Teofanom Prokopoviem i naginje ka kato likom tumaenju toga problema, iskoriuje tu priliku da indirektno ukori Petra odgova rajui teolozima sa Sorbone: ak i kada bismo mi hteli da otklonimo to zlo (odvajanje Crkava), mi bismo u tome bili spreeni apostolskim kanonom koji zabranj uje episkopu da preduzima ma ta bez odobrenja svoga stareine, naroito u ovako v anom poslu. Episkopi koji reavaju bez patrijarha lie na udove koji bi hteli d a se kreu bez glave, ili na zvezde koje bi ile svojom putanjom ne primivi poetni pot strek. To su granice koje nas u ovome poslu spreavaju da radimo ili da govorimo. O dnosno same osnove ovoga pitanja, svetovni ruski teolozi iz XIX veka, sl avenofili Homjakov i Samarin, staju naprotiv na stranu Prokopovia. Iako priznaj u da je pitanje o tome ko je nadlean da razvija dogme isto toliko vano za katolike kao i za protestante, kod kojih organizacija Crkve pretstavlja gla vni problem, ipak oni tvrde da se ovo pitanje ne postavlja za pravoslavnu Crkvu, jer je njoj tua i sama pomisao na razvijanje dogmi. Dogme su dovoljno proiri vali vaseljenski sabori. Prema tome, cilj pravoslavne Crkve nije da umnoava, ve d a uva nagomilano blago. Poto ova Crkva nema razvitka kako kae mitropolit Serafim u sv ome odgovoru biskupu Palmeru, niti sistema kako kae Samarin, njena unutranja ad inistraca ne moe da pretstavlja kanonski problem, ve je to samo jedno pitanje pr aktinosti i korisnosti. Ako se usvoji ovo gledite, onda se ona moe cepkati u besk raj, prema narodnostima; narodna crkvena organizacija (autokefalna, autonomna, itd.) ne zavisi od dogmi.4 Ne samo da ovakvo shvatanje uklanja kanonski problem, ve ono reava delimino i polit iki problem koji je Petra nagnao da tako radi i koji je jasno postavljen. Petar h oe da jednom za svagda svri sa politikom moi Crkve; crkveni pravilnik to ga je sastav io Teofan Prokopovi proklamuje to na jasan nain: Otadbina izjavljuje on u izlaganju p obuda za stvaranje Svetoga Sinoda nema da se boji od jednoga korporativno g skupa onih nemira i pobuna koje izaziva uprava jednoga jedinog duhovnog st areine, jer narod ne ume da razlikuje duhovnu vlast od samodrne vlasti; zasenut ug ledom i potovanjem koje uiva vrhovni pastir, on smatra da je takav stareina drugi v ladar, jednak u moi samodrcu, pa ak moda i vei od njega, i da je njegovo duhovno podr uje druga jedna drava, bolja od one prve... Prostosrdani ljudi su toliko zavedeni o vim miljenjem, da oni diu svoje poglede manje ka samodrcu nego ka vrhovnom pastiru. Kada izbije kakav razdor izmeu tih dveju vlasti, svi e sa oseati pre sa duhovnim p oglavarom nego sa svetovnim stareinom i usuuju se da ustanu u odbranu prvoga, lask ajui sebi da vojuju za samoga Boga. Nije onda udno to jedno tako tato miljenje potstr ekava na akciju i samog pastira. Jamano da se Teofan sea teorije patrijarha Nikona, koji je u svojoj borbi sa carem Aleksejem tvrdio da je duhovno iznad svetovnog, i Petar ne zaboravlja da se protivu njega vojuje u ime samoga Boga, da se njegovi n eprijatelji hvaliu kako oni ne kaljaju svoje ruke, nego ih posveuju, ak i kada

4 Primeru koji je Rusija dala o ovoj nezavisnosti jo u XVI veku sledovae kasnije G rka, Srbija, Rumunija i Bugarska.

23 6 idu do prolivanja krvi. Da bi konano potinio Crkvu dravi, car postavlja pri Svetom S inodu jednoga svog agenta, kao to je uinio i u Senatu i drugim ustanovama. Ovaj ag ent, koji treba da je dobar oficir, koji ima odvanosti ima dunost da strogo motri da se Crkva ne mea u dravne poslove. Pod nazivom generalnog prokuratora Svetoga Sinoda on se postepeno preobraava u pravog ef a crkvene administracije, u ministra za duhovne poslove. Otsada pitanje ponovnog uspostavljanja patrijarhata nee vie biti pitanje uspostavljanja premoi Crkve nad d ravom, ve pitanje osloboenja Crkve dravnog tutorstva, koje je dobilo vid cezaropapi zma. 5. NEZADOVOLJSTVO ZEMLJE I CAREVIA

Opte nezadovoljstvo. Ve pri svojim prvim pokuajima da preobrazi narodnu nonju Petar nailazi na estoko protivljenje narodnih masa. To protivljenje ima korena ak u Niko novoj reformi, te se dakle javlja u verskom obliku. Za Petrove vladavine ono dobiva sve vei obim i uzima na sebe nacionalno i socialno obeleje. Jedino stroga kazna izreena nad strjelec-ima, na koje se oslanjao razoarani narod, omogua va caru da savlada svoje protivnike; ali on ne uspeva da ih uniti. Do njegove smr ti oni se dre povueno, ali svaka nova rtva koju on namee stanovnitvu, za njih je pril ika da ispolje svoje nezadovoljstvo. To nezadovoljstvo ne postoji vie samo u jedn oj drutvenoj klasi, nego obuzima itavo rusko drutvo. Pomou arhiva Preobraenskog prika za, koji je neka vrsta ministarstva policije, istoriar Solovjev uspeo je da stvor i jednu upeatljivu sliku opteg neraspoloenja. Nekoliko navoda iz njegovog spisa pok azae kako su razne drutvene sredine odgovorile na Petrovu reformu. Bojarev sin kae: Zar je to car? On nas primorava da vrimo vojnu slubu, a ovamo uzima nae sluge i nae seljake za vojnike. Njemu niko ne moe umai. Svi su prop ali na splavovima (pri graenju pristanita). On lino odlazi redovno na svoju dunost: a niko da ga ubije. Kad bi ga neko ubio, to bi bio kraj kuluku, i narodu bi lakn ulo. Seljak kae: Otkako nam ga je Bog poslao, nema vie srenih dana. ivot je teak, go i se samo o rubljama, polurubljama i davanju komore. Niko nema vie mira. en e vojnika kau: Zar je to vladar? On je upropastio seljake i domove; oduzeo na m mueve, uinio nau decu siroiima, i primorava nas da plaemo do kraja ivota. Sveten Bog zna ta se sve dogaa u naoj zemlji! Naa Ukrajina upropaena je porezima; to su neshv tljivi nameti; a sada se okomio i na svetenike; poinju da se oporezuju banje, kue, konice, to se nikad nije videlo u vreme naih oceva i naih predaka. Nemamo vie vladar a. Kaluer kae: Vladar je poveao strjelece kao to se vea slanina, a sad e ih i us Drugi jedan kaluer odgovara: Ta slanina morae da se plati kad-tad. Poslednji strje lec-i podnee svoj raun. Sebar kae: Ako poivi dugo, oterae nas na onaj svet. udim se e dosad nije naao niko da ga ukloni. On putuje u svako doba, nou, sam, i to

23 7 po pustim putevima. Zar je to vladar? To je neprijatelj, napast. Nita mu ne vredi to galopira kroz Moskvu, ipak e naposletku izgubiti glavu. I svi u horu ponavljaju : To je prodrljivi din, on je prodrao narod. Zar nema smrti za toga ludaka! On samo ubija valjane ljude. ak se i prosjak pridruuje ovome horu nezadovoljnika: Nemci su g a opinili. Kad je dobro raspoloen, onda sve ide dobro; ali, u drugim trenucima, on besni i mahnita. Sad se okomio i na samoga Boga, jer skida zvona sa crkava. Ako su se svi drutveni slojevi oseali podjarmljeni, ipak je jedan od njih, kao to s mo videli, bio povlaen. Zato se nezadovoljstvo usredsreuje naroito u niim drutvenim re

dovima, pre svega kod poreskih obveznika, zatim kod strjeleca, a posle njihovog unitenja kod kozaka i inorodaca. Mrnja stare bojarske aristokratije ima sasvim dru go obeleje. Pobune. Raspoloenje kod kozaka je slino kao i kod strjeleca; zato se izmeu ovih dve ju grupa uspostavljaju neposredne veze. Kozaci kau strjelecima: U vreme Stenjke Razina vi ste nas spreavali u naem radu; sad nema vie nikoga da nam smeta; ili jo: Ako vi ponete s jednog kraja, mi emo se pobrinuti za ona j drugi. Misao o ustanikom pokretu odavno im se vrti po glavi. Jo 1701 godine, u ob lasti reke Dona, pokuano je da se istakne jedan lani pretendent, jedan lani Ivan (b rat Petrov), za koga se misli da je jo iv i koji voli narod, dok Petar voli bojare, i smiljeno je da se car uhapsi na Donu i da se pre da sultanu u isto vreme kad i tvrava Azov. Sredinom godine 1705, izbija pobuna na najudaljenijoj granici na jugoistoku, koja je jamano izabrana namerno ba zbog svo je udaljenosti. Sredite ove pobune je varo Astrahanj, okruena sa svih strana inorod nim plemenima. Ustanak je bio briljivo pripremljen, i ustanici izjavljuju da tako veliki posao nije zapoet olako. Jedna naroita organizacija pretstavljala je razne r uske varoi, i skuptina pretstavnika velikog broja ovih varoi sastala se u cilju da zapone ovu pobunu; jedan trgovac, staroverac, iz Novgoroda po imenu Nosov uest vovao je tu, pored jednog moskovskog trgovca, Anciferova, i posadskih iz Nin jeg Novgoroda, Uglia i Simbirska. Jedan strjelec iz Moskve izjavio je kozacima: Mi emo pobuniti ljude u Astrahanju; stanovnitvo sa Dona i Jaika pridruie nam se; niko nee moi da nam se suprotstavi. Car se tue sa veanima; po gradovima nema garnizona, a oni koji su ostali ele isto to i mi i veoma se raduju to ste doli; stara vera moi e da se uspostavi. Proglas to ga pobunjenici iz Astrahanja upuuju kozacima navodi uzrok e pobune. To su pre svega povodi koji su veoma uticajni u prvim godinama XVIII v eka: Mi diemo ustanak u Astrahanu u ime vere hrianske, i zbog poseenih brada, zbog ne makog odela, duvana , i zato to nam se zabranjuje da ulazimo u crkve odeveni u star inska ruska odela, i to nam seku kaftane, i to nas progone ... Oni koji upravljaju nama klanjaju se pred idolima, i mi smo im oduzeli njihove mnogoboake bogove. Ali ima i skoranjijih i stvarnijih pobuda: Razrezali su nam namet od jedne ru blje na banje, od deset kopejaka po senju (2,133 m) na podrume; liili su nas nezak onito naih pomoi u itu ... (Usled ovih zloupotreba), mi smo ubili izvesne stareine ( vojvodu Revskog), a

23 8 druge smo uhapsili. Ova proklamacija nije imala mnogo odjeka. Jedino su se gradov i Krasni Jar i ernji Jar pridruili Astrahanju; Caricin se uzdrao. Donski kozaci su se takoe uzdrali, pod izgovorom da oni nisu dobili ukaz koji se odnosi na brade i o delo, i da se oni oblae prema svojim davnanjim obiajima. Jedan deo stanovnika Astrah anja su se pokajali i molili za oprotaj. to se tie ostalih pobunjenika, njih su top ovi eremetjeva brzo urazumili. Posle mnogih hapenja izvrene su krvave kazne na licu mesta i u Moskvi. Uskoro potom i Donska oblast die ustanak. Veliki broj begunaca iz Rusije okupio s e bio u gornjem toku Dona. Poto je Petar naredio da se oni popiu, da se vrate svak i u svoje zaviajno mesto i da se porue varoice zvane uzvodne koje su ponikle u toj ob lasti, pukovnik knez Dolgorukov poslan je godine 1707 na Don. Kozaci su smatrali ovo odailjanje ruskih trupa kao nasrtaj na njihove stare slobode. Ataman Bulavin napada odred Dolgorukova i unitava ga. To je bio znak za opti ustanak. Jedan deo trupa koje su bile poslane protiv Bulavina prele su na stranu neprijatelja. Nemir i se ire i izvan prave Donske oblasti; pobunjenici alju poruke kubanjskim kozacima i sultanu, Bulavin, koji je zauzeo erkask, ceni svoje trupe na 100.000 ljudi, ne raunajui ruske izbeglice. U svojim proklamacijama on poziva dobrovoljce ne samo d a brane veru, ve i da ive slobodnim i burnim ivotom u stepi, da dobro piju i dobro jed u. Nasilja pobunjenika izazivaju naposletku negodovnje stanovnitva, i Bulavin doivl juje poraz. U julu 1708 godine on se ubija usred pobeenih kozaka. Drugi atamani p okuavaju da nastave njegovo delo, ali opet bezuspeno; oni su potueni u krvavoj borb

i kod Panina (27 avgusta/7 septembra 1708 godine). Kanjavanje pobunjenika je svire po: kozaci su veani na splavovima, koji su puteni niz Don, da bi se zastrailo stano vnitvo; 7 do 8.000 ljudi je poseeno, a njihovim atamanima otseena glava na Crvenom Trgu u Moskvi. Kozaci su izgubili igru; uzvodna oblast, koja je bila uzrok sukoba odvojena je od Donske oblasti i otvorena za useljavanje Velikorus a. Nikakva opasnost ne preti vie Petru od kozaka. Nezadovoljstvo plemstva i carevia. Osim narodnog nezadovoljstva postojalo je jo jedno, a to je nezadovoljstvo i otpor vieg stalea, one stare moskovske a ristokratije koju su bacili u zasenak novi Petrovi ljubimci, sko rojevii i tuinci. Ovo nezadovoljstvo uzima veinom oblik jedne ozbiljne kritike Petr ove politike. Svi nezadovoljnici nisu uporne pristalice starih predrasuda i veko vnih zabluda. Nekoji od njih, kao knezovi Dmitrij Golicin i Kurakin, raunaju se m eu najobrazovanije ljude svoga doba; ali, potisnuti u pozadinu od Petrovih tienika, oni posmatraju plebejsku okolinu carevu i neuredan ivot tih skorojevia sa prezira njem i gaenjem. Njih vrea carev privatni ivot, oni odbijaju da priznadu njegov drug i brak sa livonskom zarobljenicom Katarinom i ne skrivaju svoje gnuanje na neotes ane careve ljubimce, kao to je Menjikov, kome oni moraju da se klanjaju i da ga pr oputaju

23 9 ispred sebe. Po smrti cara Ivana i zatoavanja carice Evdoksije, nezadovoljna aris tokratija polae sve svoje nade u naslednika, carevia Alekseja. Petar je eleo da svome sinu prui zapadnjako vaspitanje; on ga je 3701 1702 godine okruio strancima (Nojgebauer, baron Hijsen) i pomiljao nekoliko puta d a ga poalje u inostranstvo, as u Drezdu, as u Be ili Pariz. Ali njegovo neprestano o tsustvovanje spreavalo ga je da lino nadgleda vaspitavanje svoga sina, te se mladi carevi nadahnjuje idejama svojih roaka po majci i Petrovih sestara, koji su svi b ili protivnici reforme. Od svoga detinjstva'' izjavie on prilikom sasluavanja po nj egovoj krivici ja sam iveo u drutvu svoje majke i njenih slubenica; docnije sam se d ruio sa svetenicima i kaluerima. Njegov ispovednik, Jakov Ignjatjev, ijim posredovanj em on odrava vezu sa svojom zatoenom majkom, jeste vo jedne grupe reakcionarnih svet enika, i kada mu je Aleksej jednoga dana priznao da je poeleo smrt svome ocu, Ign jatjev se ne ustee da odgovori: Mi mu svi elimo isto to, jer je narod potlaen. Nain iv ta carevia pokazuje koliko se njegove sklonosti razlikuju od sklonosti cara refor matora: on ne voli da putuje, prezire more i rat, ve naprotiv voli da ita pobone kn jige i da razgovara o verskim stvarima, to ga pribliuje nezadovoljnom svetenstvu. Z bog toga se njegova okolina nada da e se posle njegovoga stupanja na presto utiati politika uzrujanost i da e nastati jedno mirnije doba. Petar to zna, i on esto put a pokuava da suzbija naklonosti svoga sina hotei da mu nametne sebe za primer. Bar on Hijsen pria da je godine 1704 car pred njim zapretio Alekseju: Ako vetar raznese moje savete i ako se ti protivi da me slua kae mu on ja u te se odre iu se Bogu da te kazni i u ovom i u buduem ivotu. Godine 1705 Matvjejev pie iz Pariza da se tamo peva jedna pesma o Ivanu Groznom u koju se uplie i Petrovo ime: u toj pesmi se pripoveda kako je car naredio Menjikovu da ubije carevia zato to je razgn evio svog oca, a da Menjikov, i pored toga to je izjavio da je izvrio nareenje, spas ava ivot careviu, na veliku radost njegovoga oca, koji je promenio miljenje. Sve je ovo sasvim netano: Menjikov tue i zlostavlja carevia, koji e se kasnije aliti da je t aj ljubimac carev namerno usadio u njega sklonost ka besposlienju i pijanstvu, a Matvjejev, koji i ne sluti da e se proroanstvo iz pesme ostvariti posle trinaest g odina, odgovara Francuzima da je ta pesma nedostojna naravi ne samo jednoga vlada ra, ve i jednoga oveka iz naroda. I ne pitajui svoga sina, i protivu njegove volje, Petar ga je oenio, oktobra 1711 godine, princezom arlotom od Volfenbitela. Verenic a je rekla za svoga budueg supruga da on izgleda ravnoduan prema svim enama; sa svoje strane, Aleksej je pisao svome ispovedniku: Pokoravam se volji svoga oca ...; mi slim da ona ima u sebi dobrote i da ovde ne bih naao bolju enu. Ali ubrzo se odnosi meu mladim suprunicima kvare: Aleksej voli da pije sa svojim prijateljima, a njeg

ova ena odbija da razgovara sa pijanim ovekom. Kada je u oktobru 1715 godine arlota umrla, poto je rodila sina Petra, njen je mu ve sklopio vezu sa jednom mladom seba rkom svoga domaeg uitelja, Eufrozinom. Aleksej vie ne krije da ne samo vojni i drugi poslovi njegovoga oca, ve i sama

24 0 njegova linost njemu su odvratni, i da je zbog toga on uvek eleo da otide nekud. Sv ojim prijateljima i Eufrozini on esto puta kae: Petrograd nee dugo ostati u naim ruka ma, i prijatelji moga oca bie nabijeni na koplja. Kada ga obavetavaju da e takve rei neko da ponovi i da njegovi prijatelji naposletku nee smeti vie da se drue s njim, on odgovara: ta me se tie, samo neka narod bude uz mene. On je uostalom ubeen da e nje gov otac, koji ima padavicu, uskoro umreti: On e iveti jo najvie dve godine, kae on. Za vreme istrage koja je voena protivu njega, Eufrozina je otkrila njegov politiki plan: Kad bi postao car, on bi stanovao u Moskvi; Petrograd bi bio samo jedna ob ina varo. On se vie ne bi starao o floti i njenom odravanju i zadrao bi samo trupe po trebne za odbranu. On ne bi nikome objavljivao rat i zadovoljio bi se nekadanj om dravnom teritorijom. Otkuda njemu ovakve ideje? Ako bi se verovalo Vokerod u, ije je svedoenje objavljeno na dvanaest godina posle Petrove smrti, takve ideje su esto izraavane u prijateljskim i poverljivim razgovorima to su ih vodili obrazova ni prestavnici ruskoga plemstva, koje je bilo nezadovoljno reformama. Ovi razgov ori moda nisu imali onu veoma loginu formu koju im pripisuje Vokerod, ali one za n as znae najsmiljeniju kritiku koju su savremenici dali o Petrovom dravnikom radu. Ev o te kritike u glavnim crtama. Pre svega nezadovoljnici kritikuju spoljnu politiku. I raniji vladaoci o svajali su zemlje. Ali, oni su prisajedinjavali samo oblasti potrebne dravi ili o pasne zbog razbojnikih najezda. Meutim, Petrova osvajanja, naprotiv, ne poveavaju n imalo nau bezbednost i mogu samo da nas uvuku, bez ikakve koristi po Rusiju, u ra spre i sukobe sa stranim dravama. Nekadanja osvajanja bila su istinska dobit iz ko je su drava i njeni slubenici izvlaili razne koristi, dok su Petrova osvajanja samo izvor briga i trokova. Ne samo da plemstvo iz njih ne vue nikakvu korist, ve ta vie Livonci igraju na naim glavama i uivaju vee povlastice nego mi. Nama ostaje samo ast d a prolivamo svoju krv za odbranu jednoga tuinskog naroda. Naa zemlja je toliko vel ika, da je nepotrebno proirivati je. Bilo bi dovoljno da se ona samo gue naseli. Ni ko nas ne napada. Uostalom, geografski poloaj Rusije je takav, da ona nema da se boji nimalo neke najezde. Razume se, ako bi se tako to dogodilo, narod bi uinio sv e da se odbrani, kao to je inio u Doba Nemira. Ali i najsvirepiji protivnik koji b i opustoio nau zemlju ne bi uinio ni polovinu onoga zla to nam ga prouzr okuje izdravanje jedne stalne vojske. Prema tome, prava narodna politika sastojal a bi se u tome da se ne meamo u tue poslove i da ne napadamo nikoga. Za odbranbene ciljeve sasvim je dovoljna naa nekadanja vojna organizacija. Bolje bi bilo da su ostavljeni kraj svojih plugova oni milioni ljudi to su rtvovani ratu sa vedskom i g raenju Petrograda. Nedostatak miica svirepo se osea po selima. Jo je besmislenije od Rusije da pokuava da igra ulogu nekakve pomorske sile. Nikakva mornarica nije nam potrebna za odbranu obala, jer

24 1 jedina zemlja koja bi mogla da pokua napad s mora jeste vedska, a ona e uvek radije vriti napad s kopna. Jedan iskrcani odred doiveo bi neminovno da mu saobraajne vez e budu preseene im bi se zaledilo pribreno more. Isto tako je nekorisno izdravati mo rnaricu u cilju napadakog rata, jer vedsku obalu brane stene, a prusku brane dune. to se tie Danske, bilo bi isto tako besciljno napasti je, jer bi se ostale p omorske sile odmah umeale da je brane. Trgovaka mornarica takoe ne prua n i najmanje koristi, poto se celokupna ruska trgovina obavlja posredstvom tuinskih brodova. Bilo bi dakle bolje ostaviti sume upotrebljene na izdrava

nje mornarice u depovima poreskih obveznika. Premetanje vladareve rezidencije u severnu prestonicu smatra se da je vie od tete n ego od koristi. Sudstvo, finansije i itava dravna administracija, koji su plen kor upcionaa i lopova, mogli bi se lake nadgledati u tako velikom centru kao to je Mosk va. U pogledu spoljne politike, iako je tano da je vedska blia Petrogradu nego Mosk vi, ipak to susedstvo nije bez velike opasnosti, jer i najmanja taktika pogrek a moe predati prestonicu u ruke veanima. Nasuprot tome, Moskva je blia P oljskoj i Turskoj, na koje treba paziti mnogo budnije nego na vedsku. to se tie ost alih stranih sila, one su otprilike na istom ostojanju i od Moskve i od Petrogra da, a ova dva grada su podjednako udaljena od Rige, koja slui kao pristanite za sv e to ulazi u Rusiju. Trgovina nema nikakve koristi od toga to je carski dvor u Pet rogradu, jer potronja dvora pretstavlja sasvim malu cifru godinjeg trgovakog bilans a. S druge strane, glomazne sirovine koje su glavni predmet izvoza zahtevaju da prevozni trokovi budu to manji; meutim, poto su cene u Petrogradu upravo skoile posle dolaska dvora, prevozni trokovi teko pritiskuju trgovinu, tako da dvor liava trgov inu one dobiti koju bi joj mogao pruiti geografski poloaj nove prestonice. Najzad, kada nezadovoljnici govore o svojim stalekim interesima, njihov ton posta je plahovitiji: Zbog line ambicije cara, i to je jo gore, njegovih ministara, seljak u se isisava krv, a nas primoravaju da lino vrimo vojnu slubu, i to ne za vreme rat a, kao to je bilo nekada, ve za itav niz godina, to nas udaljuje od naih domova i naih porodica. Mi smo primorani da ostavimo svoja imanja u ruke nepotenih nadzornika. Nas toliko pljakaju, da ak i kada dobijemo penziju usled bolesti ili st arosti, mi nikad ne uspevamo da uspostavimo red u naim poslovima. Iz ist ih ovih razloga i zemljoposednici duboko mrze Petrograd. Jedan ruski plemi pie Voker od ne tei da stekne skupoceno ruho i nametaj, niti da se asti ukusnim rukov ima i tuinskim vinima. Njemu je potrebno u izobilju hrane i pia ruskoga porekla, zatim mnogobrojna posluga i konji. Sve to moe on nabaviti u Moskvi skoro besplatn o ili po skromnu cenu. Namirnice za sopstvenika i njegovu poslugu, a seno i zob za njegove konje obilato daje plemiu njegova zemlja koja se nalazi nedaleko od va roi. On ne prodaje nita, ve upotrebljava sve to u svome domainstvu. Ali je okolin a Petrograda neplodna, te je plemi prinuen da dovozi iz velike daljine potr ebne namirnice i stonu hranu. Njegovi konji padaju od umora na putu, tovarna kola ne mogu dalje, a seljaci ih ostavljaju i bee. Ili je

24 2 pak on prinuen da sve kupuje za gotov novac, i to po veoma visokim cenama, to mu s tvara velike nezgode, poto u ruskoj ekonomiji gotov novac igra manje vanu ulogu ne go dohotci u naturi. Treba priznati da su ove kritike Petrovih savremenika mnogo ubedljivije nego sve ono to su protivu reforme mogli kasnije rei branioci drevnih ruskih obiaja. Veina o d njih su razumne i tane. Opis domaeg gazdinstva ruskih zemljoposednika, na primer , veoma je taan; meutim, ovaj nain gazdovanja bio je veoma nepodesan za preskup nain ivota u prestonici i po vojnikim logorima. jer je primoravao zemljopos ednika da otsustvuje dugo godina i unosio je nered u njegove poslove. Isto tako, lako je uvideti sve to je bilo vetako i nekorisno u utljivoj, neskladnoj i esto nesmiljenoj delatnosti koju je Petar razvio u svojoj spoljnoj polici i svom radu na vojnim poslovima. Kada je, izuzev Petrograda, savremena Rusija izgubila oblasti na Baltikom Moru koje je Petar osvojio, i kada je Moskva ponovo postala prestonica, ono to je u Petrovom radu bilo vetako i neprirodno ukazalo se jasnije n ego dotada. Petrove veze sa malim nemakim dvorovima bile su mnogo prisnije nego to su to nalagali interesi Rusije. On je svima i svakome nudio ruske vojnike. Za v lade njegovih direktnih poslednika, rezultati ovih nepotrebnih postupaka osetili su se mnogo jae, i tek e se po dolasku Katarine II na presto pojaviti prava ruska nacionalna politika. Isto tako pada u oi i korisnost od centralnog poloaja Moskve , kao i nezgode i opasnosti to ih prua poloaj Petrograda, koji je odve blizu granice . Podizanje te nove prestonice usred finskih barutina i inorodnog stanovnitva mogl

o je izgledati kao udljivi prohtev jednoga despota koji se bio odluio da prkosi za konima istorije i prirode. Sve kritike koje smo naveli svode se na jednu: reforma koju je izvrio Petar, iak o je on u mnogo emu bio pretea svoga stolea, bila je prerana i premaala je mogunosti i sredstva. jedne tako siromane i zaostale zemlje kakva je bila Rusij a. Meutim, dogaaji koji su se odigrali za dva naredna stolea opravdeli su ono to je u njoj bilo bitno. Petar je naslutio put na koji je sudbina uputila Rusiju. Savr emenici nisu mogli da shvate njegovo delo, jer je ono obznanjivalo jednu dalek u budunost, u kojoj bi iva spoljna politika, iva spoljna trgovina i narodna mornarica bile neophodan uslov ruske narodne nezavisnosti. Njegovi savremenici, ija smo rasmatranja naveli, imali su pred, oima samo svoje neposredne potrebe, a to e rei ciljeve koje je Rusija njihovoga doba bila sposobna da sebi postavi i da ih dostigne; zbog toga njihove kritike sadre mnogo istine, i zato je od strane ove ka kakav je bio knez D. M. Golicin negodovanje bilo isto toliko prirodno koliko i neizbeno. Poznate su nam posledice ovih kritika: uproavanje odve sloenog i preskupo g upravnog sistema to ga je Petar bio ustanovio. Videemo i druge posledice. Ali e o vaj otpor biti samo privremen i nee moi da sprei Rusiju da se dri istoriske brazde k oju je Petar umeo tako duboko i tako snano da zaore u jo neobraenom tlu svoje otadbi ne.

24 3 Kanjavanje Alekseja i smrt Petrova. Petru su, razume se, poznati uzroci nezadovol jstva. On zna da njegov ivotni zadatak ugroavaju i njegov roeni sin i nezadovoljnic i okupljeni oko ovoga. Zbog njegove plahovite naravi, njegovi odnosi sa sinom mo rali su neizbeno da se zavre tragino. Na sam dan arlotinog pogreba, on alje Alekseju jedan pisani ultimatum: Ja sam ovek, pa prema tome moram umreti. Onaj kome u ostaviti u naslee ono to sam ja zasadio jeste jedan lenji rob koji je zakopao svoj talenat. Koliko sam te puta k orio, i ne samo korio nego i tukao, i koliko ve ima godina kako s tobom ne govori m! Ali ti nita nije koristilo, nita nije pomoglo, sve je bilo uzalud ... On mu obeava, dodaje on, da e priekati jo neko vreme, da mu ostavio vremena da se iskreno pokaje. Inae, predoavam ti da u te iskljuiti iz naslea, kao to se otseca araeni deo tela. Bolje je da ono padne u deo jednom dostojnom tuinu nego ravom roaku. Sutradan je Katarina rodila sina, koji je dobio ime Petar. Od tog tre nutka car se nosi milju da izmeni zakon o nasleivanju prestola. Aleksej, odgovara jui mu takoe pismeno da se izriito odrie prestola, dodaje: Hvala Bogu, sad i am brata. Ali Petar ne pridaje veru njegovom odricanju: Na tebe e uplivisati du gake brade, koje u ovom trenutku ne uivaju velike povlastice pie mu on, ili e izme svoju narav, ili e postati kaluer, jer bez toga moj duh ne bi mogao da se uspokoji. Inae, postupau s tobom kao sa zloincem! Aleksej pita za savet svoje prijatelje, koj i ga potseaju da se kamilavka ne moe prikovati za glavu, i on daje svome ocu jedan o dgovor savreno logian, ali nepredvien, koji ne moe mnogo da uspokoji cara: Traim da se zakaluerim. Pre nego to je otputovao u inostranstvo, Petar se sastao sa svojim sin om i obasuo ga savetima: Razmisli, nemoj hitati, bolje je da poe pravim putem, nego da postane kaluer. Ja u priekati jo pola godine. Uvek zabrinut, on odlazi u inostrans tvo, pa verujui vrsto da je sigurnije ako ga ima kraj sebe, poziva svog sina da doe k njemu. Aleksej se tada odluuje da bei i sklanja se kod austriskog cara Karla VI , s kojim je u srodstvu preko svoje ene. On namerava da saeka Petrovu smrt, pa da se vrati u Rusiju kao namesnik svome mlaem bratu. Austriski car, kome njegovo pri sustvo nije moglo da bude prijatno, doputa mu da se sakrije u zamku Sant- Elmo, k oji nadviuje Napulj. Petar, iji su pijuni pronali begunca, slui se Eufrozinom, koja j e pola s njim, da bi ga privoleo da se vrati u Rusiju: on mu nagovetava da e moi da se oeni Eufrozinom koju voli i da e moi posle toga da ivi asnim i mirnim ivotom na sel Izaslanici stranih drava prikazuju u svojim izvetajima koliko je za Petra opasno da ostavi svog naslednika u ivotu i u slobodi. Veber, izaslanik Hanover a, poto je opisao zavere i atentate koji su skovani protivu cara, napominje: U ovo j carevini sve e se jednoga dana zavriti jednom uasnom katastrofom. Milioni dua priz ivaju u pomo nebesku silu protivu cara. Sveopta mrnja koja tinja oekuje samo da duhn

e vetar pa da se rasplamti; oekuje se samo da se javi neki vo. Zbog toga se Petar, isto kao i 1698 godine, vraa iz inostranstva kao neumoljiv osvetnik. Odmah po svo m povratku u Moskvu, 31

24 4 januara/11 februara 1718 godine, proglaeno je da je Aleksej lien svojih prava na p resto u korist njegovoga mlaeg brata. Sva lica za koja se pretpostavljalo da su n jegovi sauesnici podvrgnuta su ispitivanju, a zatim i muenju. Nije se moglo dokaza ti da postoji zavera, ali razgovori meu prijateljima, o kojima smo govo rili, esto se otkrivaju i ukazuju na nade koje nezadovoljnici gaje da e Petar usko ro umreti. Episkop Dositej izjavljuje u toku istrage: Ja sam jedini dopustio da b udem uhvaen u ovoj parnici. Ispitajte ta svi nose u srcu. Poaljite uhode u narod da sluaju ta se pria. Ali ja neu imenovati nikoga. Eufrozina otkriva carevieve namere ko je smo ve naveli; i sam Aleksej priznaje svome ocu: Da su me pobunjenici pozvali, a k i za tvoga ivota, ja bih se odazvao njihovom pozivu. Istrazi je sledovao itav niz pogubljenja, ali kao to pie Veber: Svetenstvo, plemstvo i narod oboavaju carevia, i svakome je poznato da testament ca rev nee biti izvren posle njegove smrti. Zakljuci koje Petar izvlai jasni su: treba ukloniti carevia. On odluuje da ga preda sudu sastavljenom od velikodostojnika i svetenika i da ga zatoi u Petropavlovskoj tvravi. U dane 19/30 juna, 22 i 24 juna/3 i 5 jula, Aleksej, vrgnut na muke, priz naje sve to se od njega trai da prizna, i 24 juna/5 jula sud ga osuuje na smrt zato to je hteo da se doepa prestola pomou pobunjenika, cara (austriskog) i tuinskih trup a, sa ciljem da opustoi dravu, i to za ivota svoga oca. 26 juna/7 jula on je ponovo stavljen na muke u prisustvu cara i Menjikova. Istoga dana, u podne, carevi je ispu stio duu, i Petar lano prestavlja strancima da je njegova smrt bila posledica nekak ve uasne bolesti, koja je u svome poetku liila na oduzetost. I pored toga to je Aleksej uklonjen sa sveta, car iji je sini Petar umro takoe (1719 ), i dalje je bio nespokojan. Kada je poao na put 1719 godine, prizna o je Menjikovu i Apraksinu da on savreno dobro zna koliko se njih obojica ne slau s a merama koje je on preduzeo i, ako se dogodi da on umre, da su oni spremni da v rate Petrograd i osvojene pokrajine i da zanemare onu mornaricu koja ga je stala toliko napora, krvi i novca. Ukazom od 5/16 februara 1722, iju pohvalu Teofan Prokopovi objavljuje u delu koje nosi naslov: Osnovanost vladareve volje, on sebi pripisuje pravo da po svojoj volji odredi sebi nasledni ka. 7/18 maja 1724 godine on prireuje krunisanje svoje ene Katarine. Ali est mese ci kasnije njemu dolazi do uiju aputanje kako carica odrava nedoputene odnose sa lepim Monsom, upravnikom njegove line kancelarije i bratom njegove nekadanje drag ane, koji je potom optuen za nekakvu beznaajnu krivicu i pogubljen 28 novembra/9 d ecembra. Supruzi vie ne opte uzajamno, ne obeduju za istim stolom, stanuju odvojen o; i tek 14/25 januara 1725 godine, na nekoliko dana pred Petrovu smrt, pokuae oni da se izmire. Dogaaj sa Monsom pokazuje Petru koliko je on usamljen. Iako mu vie ne preti neka p rava zavera, on ipak osea da je uhvaen u jedan krug koji on vie ne moe da raskine kan javajui ljude iz svoje okoline kojima je poklonio svoje poverenje. On ve zna kolik o oni vrede, ali je sad odve kasno, i njih nema ko da

24 5 zameni. Ne moe se veito ruiti da bi se sve ponovo podizalo. I sami obiaji su se iz menili. Petar je postao kao neki anahronizam, sa svojim duboko ukorenjenim navikama koje potiu iz drugog jednog stolea, sa svojom eljom da sve ra di on lino i da odri svoju nezavisnost prema utvrenom poretku. Oko sebe vidi on jedan reim koji je on sm stvorio, inovnike koje je on lino postavio; ali, izvan ovoga reima i ovih inovnika, on vidi samo prazninu. Osim toga, njegova dinov

ska snaga poljuljana je usled njegove grozniave delatnosti, a naroito usled burnih pirovanja kojima se odavao jo od svoje mladosti. Godine 1722 njegovo zdravlje bilo je konano porueno, i svi su raunali da e on uskoro umreti . Njegova smrt nastupila je posle jednog estokog nazeba to ga je dobio kada je spa savao jedan amac koji je bio potonuo u reku. Umro je kao to je i iveo, dosledan sam om sebi. Poto se ispovedio i priestio, nije se do poslednjeg trenutka mogao odluiti da se koristi svojom vladarskom voljom da odredi sebi naslednika. 27 januara/7 fe bruara 1725 godine, poto je ve izgubio mo govora, dao je znak da mu se donese harti ja i uspeo da napie samo ove dve rei koje su se mogle razaznati: Dajte sve. Zatim je pozvao svoju ker, Anu Petrovnu, pokuao da joj diktira, ali nije mogao da izgovori ni jednu re. Izdahnuo je 28 januara/8 februara. Nastupa novo doba, doba svemoi garde. Ova drutvena sila, koja tek to bee ponikla, up otrebljena je prviput pred kovegom preminuloga cara. Sudbina Petrove reforme veza na je za pitanje naslea prestola, koje je ostalo otvoreno i koje e biti reeno silom . (Kraj prve knjige)

24 6 I X . O D K A T A R I N E I D O K A T A R I N E I I

Nova uloga plemstva. Sa drugom etvrti XVIII veka otvara se nov period socijalne i storije Rusije. Dovravajui preobraaj nekadanje patrijarhalne monarhije Rjurika u adm inistrativnu monarhiju- reforma Petra Velikog imala je odjeka na socijalnu organ izaciju. Iako su izvesni poloaji u dravnoj upravi razdeljeni meu socijalne grupe na jedan nov nain, i same osnove sastava tih grupa bile izmenjene, osnovno naelo pod ele na stalee, koje tei da potini dravi socijalne grupe nameui im javne slube i

novane obaveze prema dravi, ostalo je netaknuto i postalo je ak neumitnije nego ikad. Ali, po smrti Petra Velikog, plemstvo poinje da se oslobaa postepeno obavezn e vojne slube koja mu je nametnuta; imajui povlastice, zemlje i robove, ono igra g lavnu ulogu u mesnoj upravi, kontroliui itav narodni rad. Porobljavanje seljaka od strane zemljoposednika pojaava se sve vie, jer ukoliko plemii stiu sve nove i nove p ovlastice, utoliko jaram ropstva postaje tei. U politikom pogledu Rusija je i dalj e apsolutistika monarhija, no ona se, u socijalnom pogledu, oslanja sve vie na pov laeno plemstvo. Prvi znaci ove evolucije, koja e se zavriti i dobiti zakonsku potvrd u za vladavine Katarine II, javljaju se odmah po smrti Petra Velikog. Ti znaci ispoljavaju se u obliku borbe izmeu suparnikih grupa u samom plemstvu, koje tei da se priblii prestolu i da vri jai uticaj na vladu. Ove plemiske grupe se veoma razlikuju meusobno po svome poreklu, po nainu ivota, po glavnim svojim interesima i tenjama. Tu je pre svega staro plemstvo sastavljeno o d potomaka starih plemiskih porodica, sa titulama ili bez njih, iji su pretstavnic i kneevi Dolgoruki i Golicin. Porodine tradicije nagone ih da sebe smatraju za prirodne saradnike careve, koji treba da uestvuju u visokoj upravi drave. Tu je zatim plemstvo sa dodeljenom titulom, sastavljeno iz najrazlii tijih drutvenih slojeva i iji je izvestan broj pretstavnika proiziao iz najniih drutv enih redova da bi se popeo do vrha drutvenih lestvica, zahvaljujui njihovim linim v ezama sa vladarima; takvi su saradnici Petra Velikog, ljudi bez imena i imanja, koje je on uzdigao na stepen velike vlastele, da bi nagradio njihovu darovitost i njihove sposobnosti. Tu je najzad slubeno plemstvo, ije plemiske titule zavise, od vremena Petra Velikog od poloaja u dr vnoj upravi ili ina u vojsci, od oficirske diplome ili zvanja osme klase u Tabeli rangova. Ako je ova trea grupa i ostala privremeno u zasenku, one prve dve stu pile su u meusobnu borbu odmah po smrti Petra Velikog. 1. KATARINA I (17251727) I PETAR II (17271730) Stupanje na presto Katarine I. Petar Veliki, koji je sebi pripisao pravo da po svojoj volji odredi sebi naslednika, no koji nije imao vremena da ga izabere, ostavio je sudbinu prestola nereenu. Dve kandidature su postavljene:

24 7 prvu, kandidaturu carevog unuka, mladoga Petra Aleksejevia, sina carevia Alekseja, postavila je aristokratska partija davnanjega porekla; drugu, kandidaturu Katari ne, druge ene Petra Velikog, postavili su Menjikov i najblii saradnici cara-reforma tora. Ove dve kandidature maskiraju suparnitvo ovih dveju plemiskih grupa koje, po zadi svakoga kandidata, tee da se doepaju vlasti. Ko je nadlean da izabere jednoga od ova dva kandidata? Petar nije oznai o svog naslednika, a nijedan organ nije zakonski vlastan da bira novog vladara. i m je stanje cara na samrti postalo beznadeno, velika vlastela, ne obazirui se na z akonske podrobnosti, okuplja se u dvoru, u noi izmeu 27 i 28 februara/10 i 11 mart a 1725 godine da bira novog cara. Kada su pretstavnici stare aristokratije predl oili mladog Petra Aleksejevia, Tolstoj je uzeo re. Ako on tada, iako lan jedne veoma stare porodice, radi sporazumno sa najbliim saradnicima Petra Velikog, on to ini stoga to se lino boji da mladi Petar bude izabran, poto je on bio glavni izvrilac vo lje Petra Velikog prilikom osuivanja carevia Alekseja na smrt. On otpoinje pohvalu Katarine, druge supruge Reformatorove, i upinje se da dokae da njoj, vernoj ivotno j drugarici Petrovoj, pripada sasvim opravdano naslee prestola. Ipak, nisu njegov a rasmatranja izazvala donoenje odluke. Dok je on drao svoj govor, gardiski pukovi pod orujem opkoljavaju dvor. Garda, koja je bila obasuta novcem, po naredbi Menji kova stie sveano da podupre Katarininu kandidaturu. Gardiski oficiri ispunjavaju d voranu gde se drala skuptina i proprauju Tolstojev govor tako ratobornim uzvicima i gestovima, da pristalice Petra Aleksejevia ocenjuju da je pametnije utati. I tako je Katarina proglaena za caricu Rusije uz dobovanje doboa garde, koja se tada prv

iput umeala u politiku. Menjikovljeva diktatura. Svakome je jasno da je Katarina nesposobna da dri dravnu k rmu. Ona je bila i ostala prosta livonska seljanka, obdarena prirodno ivim duhom i pouzdanim taktom, ali je bila savrena neznalica u dravnim poslovima. Nju je Pet ar uzeo najpre za svoju draganu iz Menjikovljevog saraja, i ona je postala za cara veoma pogodna supruga za vreme njegovih ratnih pohoda, zahvaljujui s vojoj skromnoj naravi, svojoj izdrljivosti i veselosti; ona se bila zadovoljila m estom koje joj je bilo dodeljeno i podnosila je bez roptanja nezgodne udi svoga s upruga. Petar je bio iskreno privren toj eni, iji su poljupci jedino mogli da utiaju njegove uasne nastupe ludakoga besa i njegove histerine trzaje. Ali, ma da je bila savrena drugarica Petrova, Katarina je bila nesposobna da bude njegov poslednik. Kao samodrna carica, ona je neminovno morala da postane slepo orue u tuim rukama. U poetku, njena vladavina je ustvari diktatura Menjikova. Ovaj daroviti skorojevi b io je posluan pomaga u rukama jednoga gospodara kakav je bio Petar Veliki. Postavi stvarni vladar, on puta na volju najgorim sklonostima svoje prirode. Beskrajno gr amziv, on se bezobzirno obogauje na tetu dravne blagajne. Pun oholosti i nadmenosti , on otuuje od sebe simpatije svoje okoline. Uskoro stanje postaje sasvim zategnu to. Stara aristokratija nije se pomirila sa

24 8 svojim porezom. U domovima Golicina i Dolgorukova, kao i na tajnim skupovima, pr etresaju se planovi o dravnom udaru, i izgleda da se govori o ograniavanju samodrne vlasti u korist visokoga plemstva. S druge strane, Menikovljeva diktatura je nepodnoljiva za vojvodu od Holtajna, koji se u Petrogradu oenio erkom Petra Vel ikog, Anom Petrovnom, i koji sanja o tome da stavi sebi na glavu carsku krunu. D a bi otklonio tu blisku krizu, Tolstoj, taj veti dvoranin, prima na sebe da stvor i jedan kompromis. On udeava itav niz sastanaka izmeu Menjikova, lanova stare aristok ratije i vojvode od Holtajna, koji se zavravaju stvaranjem jedne nove dravne ustano ve. Stvaranje Vrhovnog Tajnog Saveta. Na dan 8/19 februara 1726 godine ustanovljen j e Vrhovni Tajni Savet, koji je bio neka vrsta vea sastavljenog od efova najvanijih grana dravne uprave i za kojim se odavno oseala potreba. Nekadanji povremeni skupov i velike vlastele, za vladavine Petra Velikog, bili su pretea i kao neka zamena o ve ustanove. Stvaranje ovoga saveta, pored toga to je zadovoljavalo jednu pot rebu, imalo je za cilj takoe da oslabi linu diktaturu Menjikova. To vee bilo je sastavljeno isprva od est lanova: Menjikova, Tolstoja, Golovina, Apraksina, kne za Dmitrija Golicina i Ostermana. Ono je za sebe zadralo pravo da raspravlja o gl avnim pitanjima iz unutranje i spoljne politike. Ono potiskuje u drugi red Senat, koji od Upravnog postaje Visoki Senat., ija je dunost da rukovodi glavnim tekuim poslovima. Iako to vee ne ogra niava cariinu samodrnu vlast, ono ipak ima znatna prava: sve poslove, izuzev tajnih , mora ono da ispita pre nego to se podnesu carici; njegovi ukazi imaju istu vanos t kao i cariini. Zblienje izmeu Menjikova i stare aristokratije. Stvaranje Vrhovnog Sa veta ne prekida borbu partija, za koju je Tolstoj mislio da ju je utiao, ve joj s amo daje nov pravac. Devet dana posle njegovog ustanovljavanja, vojvoda od Holtaj na naimenovan je za lana toga Saveta. On odmah pokuava da u njemu igra prvu ulogu i da potisne Menjikova u pozadinu. Dok je ovaj bio u Kurlandiji, vojvoda znatno p ojaava svoj uticaj i uspeva da dobije komandu garde. Menjikov smatra za potrebno d a obezbedi sebi saveznike. U isto vreme Austrija, koja tek to je bila zakljuila ug ovor o savezu sa Rusijom i koja se pribojava da bi saveznitvo izmeu Holtajnskog voj vodstva i Rusije moglo da odvue ovu u meunarodne kombinacije tetne po austriske int erese, trudila se da onemogui vojvodin uticaj. Da bi ovoga usamio, carski ambasad or Rabutin preduzima da zblii Menjikova sa starom aristrokratijom, i uspeva u tome . Ugovoreno je da Menjikov privoli Katarinu da prizna za naslednika prestola kand idata ove grupe, Petra Aleksejevia; da ovaj bude verenik Menikovljeve keri, i da e d

o njegovoga punoletstva namesniku vlast vriti Vrhovni Tajni Savet. Vojvoda i Tolst oj, koji se pribojava Petrovog dolaska na presto, veoma su uzrujani zbog ovih pl anova. Sa Devijerom, Buturlinom, Narikinom i drugima, oni snuju zaveru da onemogue te planove. Ali Menjikov otkriva na vreme njihovu zaveru i preduzima potrebne me re. 6/17 maja 1727 godine Katarina

24 9 umire, a sutradan je njen testament, koji sadri odluke koje je Menjikov utvrdio za jedno sa starom aristokratijom, proitan sveano. Petar II proglaen je za cara. Stupanje na presto Petra II i diktatura Dolgorukih. Menjikov, kao budui tast novog a cara, zadrao je prvo mesto kraj carskog prestola. On eli da ostane diktator i rau na da potini sebi Vrhovni Tajni Savet. Pre svega, on se oslobaa za verenika: Tolst oj je prognan i zatvoren u kazamatima manastira na ostrvima Solovki, u Belom Mor u, gde e i zavriti svoj burni ivot, a vojvoda od Holtajna mora da se povue u svoje vo jvodstvo. Uveren u vrstinu svoga poloaja, Menjikov se prema svima ponaa nadmeno desp otski kao kakav zamenik cara. Taj veoma oholi Golijat, kako ga nazivaju njegovi ne prijatelji, ne obazire se na to to na prestolu sedi kandidat stare aristokratije, koja ga mrzi. Kneevi Dolgoruki pripremaju njegov pad. Sin Alekseja Grigor jevia Dolgorukog, Ivan, postavi blizak prijatelj mladoga cara, uspeva lako da pots takne njegovo samoljublje protivu Menjikova. A ovaj, ne uviajui opa snost, i dalje se ponaa prema caru kao prema nerazumnom detetu i opovrgava njegov a nareenja. Posle jedne estoke prepirke, Petar II oduzima mu odjednom sve titule i sva zvanja, i alje ga u progonstvo, najpre na njegovo imanje na kraju Rusije, a potom u Sibir, u Berezov, gde e i umreti. Njegova ki, careva verenica prema kojoj car ne gaji nikakve oseaje, pada takoe u nemilost. To je triumf za Dolgoruke. Alek sej Grigorjevi raspolae carem kao kakvim porodinim dobrom. Ne samo da mu on namee sv oga sina Ivana za ljubimca, prijatelja i druga u uivanjima i razvratu, ve mu daje za verenicu umesto kneginjice Menjikov, svoju ker Katarinu. Vasilij Luki Dolgoruki i on postaju lanovi Vrhovnog Tajnog Saveta. Smatrajui ve da je presto njihova nasle dna batina, kneevi Dolgoruki idu za primerom Menjikova i ponavljaju njegove pogreke: oni zloupotrebljavaju prema drugima svoju mo, vreaju ceo svet svojom nabusitou i be zono pljakaju dravnu blagajnu. Meutim njihov poloaj za koji imaju da zahvale samo nji hovim linim vezama sa mladim carem, veoma je nepouzdan. U noi izmeu 18 i 19/29 i 30 januara 1730 godine Petar II umire od boginja. Namah se veliina Dolgorukih rui po put kue od karata. U svojoj pometenosti oni vre jedan oajniki pokuaj: sastavljaju laan testament kojim Petar II proglauje za caricu svoju verenicu, Katarinu Dolgoruku. Tada stupa na pozornicu stareina druge jedne aristokratske porodice, knez Dmitrij Mihilovi Golicin. Ovaj starac je neobian tip aristokrate, jer njegova vernost sta rim obiajima i ruskim shvatanjima spojena je sa njegovim najivljim interesovanjem za zapadnjake politike ideje. Doklegod su Dolgoruki uivali vladarevu naklonost, on je ostao po strani; usamljen u svome kabinetu za rad, uz pripomo Nemca Fika, o n se zadubio u prouavanje politikog ustrojstva vedske, Poljske i drugih evrop skih drava. On sanja o tome da visokome plemstvu dadne prevagu u rukovoenju dravnim poslovima, ali jednu prevagu za koju ono nee imati da zahvaljuje samo svojim lini m vezama sa carem, i koja e biti zajemena jednim aristokratskim Ustavom, koji e ogr aniiti apsolutnu

25 0 carevu mo. Kada je trebalo nai zamenika Petru II, on je iskoristio tu priliku da o bjavi svoje politike planove. Reforme Vrhovnog Tajnog Saveta za vlade Katare I i Petra II. Rad Saveta, koji nij e bio prekidan raznim dogaajima politike borbe, bio je upravljen naroito na dve take : s jedne strane na smanjivanje dravnih izdataka i rastereenje poreskih obveznika

seljaka, a sa druge strane na iznalaenje mogunosti da se olaka uprava nad imanjima onim plemiima koji su usled obavezne vojne slube morali da ive daleko od njih. U oblasti centralne dravne uprave, Savet je smanjio broj i osoblje dravn ih kolegijuma, a njihovim inovnicima odobrio, putem naizmeninog smenjivanja na duno sti, otsustvo od godinu dana da otidu na svoja imanja i srede svoje line poslove. U isto vreme, mesne administracije dobile su u irokim razmerama jedno pravo koje je dotada pripadalo iskljuivo kolegijumu za plemiska dobra, na veliki utrb zemljop osednika, a to je pravo da potvruju belenika akta koja se odnose na ustupanje zemlj inih poseda. U oblasnoj administraciji ukinut je sistem mnogostrukih ustanov a to ga je zaveo Petar Veliki, a administrativna organizacija uproena to je mog ue vie usredsreivanjem upravne i sudske vlasti u ruke jednog istog inovnika, guberna tora u gubernijama, vojvode u oblastima i okruzima. U oblasti finansija, smanjivanje seljakog poreza to je interesovalo takoe i plemstv o, jer ukoliko seljak bude manje plaao dravi, utoliko e vie moi da daje svome gospoda ru, plemiu zemljoposedniku prouava se temeljno; ali, pred krajnjom sloenou toga probl ema nije odluena nikakva reforma. Ipak, Savet je odobrio izmeu ostalog jednu stvar nu olakicu zemljoposednicima i seljacima, jer je smestio u varoke kasarne pukove k oje je Petar Veliki bio razmestio po gubernijama i nametnuo njihovo izdravanje st anovnicima okruga. Na direktnu korist seoskoga plemstva, Savet ukida zakon Petra Velikog kojim se oslobaaju ropstva seljaci i sluge vezane za zemlju koji dobrovo ljno stupe u vojsku. itav niz odluka ima za cilj da povea slobodu trgovine i indu strije: trgovina solju i duvanom, koja je dotada bila monopol drave, oglauj e se za slobodnu; monopol izvoza, to ga je Petar Veliki dodelio Petrogradskoj luc i, ukinut je, ali su izvozne carine tamo nie nego u pristanitu Arhangelska; reguli san je i menini sistem. Ove reforme interesuju isto toliko plemie koliko i trgovce ; uistini, od sedam lanova Specijalne trgovake komisije ustanovljene u to doba, je dan jedini je trgovac, dok su ostali plemii, i ta komisija daje pravo ovim plemiim a da trguju poljoprivrednim proizvodima kako u unutranjosti zemlje tako i u pogle du izvoza. Nasuprot tome, trgovci gube svaku autonomiju; izabrani optinski magis trati potinjeni su vojvodama, a glavni magistrat je ukinut; izvesne slube koje su u vezi sa prikupljanjem poreza, koje je Petar I dodelio umirovljenim vojnicima, p onovo su nametnute varokim trgovcima i zanatlijama.

25 1 2. ANA IVANOVNA (17301740) Anino stupanje na presto i lanovi iz 1730 godine. im je Petar II umro, Vrhovni Taj ni Savet okupio se u dvoru na nonu sednicu da raspravlja o nasleu prestola. Njega tada sainjavaju samo pet lanova: Golovin, Osterman, Aleksej Grigorjevi, Vasilij L uki Dolgoruki i Dmitrij Golicin, pored kojih su pozvani jo i maral Vasilij Vladimi rovi Dolgoruki, Mihail Vladimirovi Dolgoruki i maral Mihail Golicin. Aleksej Dolgor uki okolino ukazuje na testament Petra II, koji je toboe zavetao presto svojoj vere nici. Ali Dmitrij Golicin, poto je otvoreno izjavio da je taj dokument laan i odbi o mogunu kandidaciju dveju keri Petra I, Ane i Jelisavete, zato to su one roene pre venanja Katarine sa carem, predlae za vladarku Anu Ivanovnu, ker cara Ivana V i nea kinju Petra I, koja, kao udova vojvode od Kurlandije, stanuje u Mitavi. On u ist i mah izjavljuje da njoj treba postaviti tano odreene uslove,, kako bi se ograniila njena vlast u korist Vrhovnog Tajnog Saveta. Posle kratkog ustezanja Savet prih vata ovaj predlog, i jo na toj istoj sednici utvruje uslove ili lanove koje e Ana mora ti da potpie. U njima se zahteva da se Ana, pod pretnjom da bude svrgnuta s prestola, nee ponovo udati i nee naimenovati svoga naslednika to znai d a monarhija postaje izborna; da e uvek zadrati kraj sebe jedan Vrhovni Savet od os am lanova, bez ijeg pristanka ona nee moi da objavi rat, ni da zakljui mir, da zavodi nove poreze, da dodeljuje inove iznad pukovnikog, da liava plemie ivota, imanja i ast i bez prethodnog suenja, da razdeljuje dravnu zemlju i da nareuje isplate iz dravne blagajne; tome Savetu prepustie ona upravu nad vojnim snagama. to su ovi lanovi bili

brzo sastavljeni ima se zahvaliti prouavanju ustava stranih drava koje je vrio Goli cin. I zaista, ovi lanovi stvoreni su direktno po ugledu na vedske Akte, a to e rei n strojstvo dravne uprave kakvo je uvedeno u vedskoj 1719 i 1720 godine i na kraljevsku zakletvu Fridriha I. Uistini, vladareva vlast bie jas no ograniena u korist Saveta osam lanova, organa aristokratske oligarhije. lanovi Saveta odluuju da se ova reforma izvede u ta veoj tajnosti, poput kakve dvors ke spletke snovane u prisenku. Ujutru 19/30 januara oni stavljaju do znanja skupt ini sastavljenoj od vieg svetenstva i visokih dravnih inovnika izbor Ane Ivanovne , ne spominjui ni jednom reuju one uvene lanove, a za to vreme jedno izaslanstvo, koje predvodi Vasilij Dolgoruki, odlazi potajno u Mitavu da ponudi krunu Ani i da joj predloi uslove. Razume se, ma da je Moskva opkoljena gardom i ma da nikome nije doputeno da u nju ue ili iz n je izie, tajna je ipak nekako otkrivena. Istoga dana, i pored garde koja uva strau na izlazima iz varoi, voa svetenstva arhiepiskop Teofan i dravni tuilac Jaguinski alju izaslanike da obaveste Anu Ivanovnu da su lanovi potekli od lanova Saveta,, a da nar od u tome nema nikakvoga udela. Moskva je u tome trenutku prepuna plemia iz unutranjosti. Oni su bili poli da p risustvuju venanju Petra II, ali su stigli na njegov pogreb. Ob javljivanje planova Saveta ih je najzad strahovito uzrujalo. Sa njima stupa na

25 2 pozornicu trei element plemstva, slubeno plemstvo, iji su mnogi prestavnici sasvim skromnoga porekla. Ovi plemii, koje nazivaju poljskim nazivom ljahta, uzrujavaju s e, komeaju, poinju da se savetuju o situaciji. Po itavoj varoi obrazuju se skupovi na kojima se ivo raspravlja. Niko nije zadovoljan planovima Saveta; ali se nezadovoljnici cepaju u dve stranke: jedni su za odravanje autokratskog reima, a drugi za ograniavanje apsolutne vlasti, ali u korist celokupnoga plemstva, a ne samo u korist stare aristokratije. Uzalud lanovi Saveta pokuavaju da prekinu to o kupljanje plemia; uzrujanost se sve vie iri. Kada je stigao odgovor od Ane, koja prima krunu i potpisuje lanove iako je unapred reena da ih se otarasi im bude mogla, sastaje se zajednika skuptina Saveta, Sinoda, Senata i graanskih i vojnih velikodostojnika 2/13 februara. Golicin je tu proitao Anin pristanak i lanove koje je ona potpisala. Ledena tiina zavladala je priliko m toga itanja. Zatim jedan od prisutnih izraava elju da se naela toga no voga reima podvrgnu optoj diskusiji. Golicin, oseajui neprijateljsko raspoloenje skuptine, smatra za korisno da naini jedan ustupak: svaki e moi slobodno da sastavi svoje predloge i da ih podnese Vrhovnom Tajnom Savetu. Od tog trenutka kriza ula zi u svoju odlunu fazu; to pitanje izlazi iz uskoga kruga Saveta osmorice, da bud e podvrgnuto javnom ispitivanju itavoga plemstva okupljenog u Moskvi. Plemii odmah poinju da sastavljaju predloge za reformu. Ovi predlozi, od kojih nam je ostalo sauvano dvanaest moguno je da ih je bilo i vie, pokazuju razna polit ika shvatanja tadanjega plemstva. Predlog visokih inovnika koji ne pripa daju staroj aristokratiji predlae da se ukine Vrhovni Tajni Savet, pa da se na elo dravne uprave stavi Senat, da se broj senatora povisi na dvadeset i jedan, da se uporedo poveri i vladaocu i Senatu vrhovna vlast donoenja zakona, i najzad, da s e radi upravljanja tekuim poslovima ustanovi jedna skuptina od sto lanova, od kojih bi naizmenino zasedavala jedna treina i koji, kao i senatori, ne bi bili birani, ve odreivani po slobodnom nahoenju, tako se ovde jasno ispoljava elja da oligarhiju stare aristokratije zameni samovlada viih inovnika. Ostale predlozi izjanjavaju se, naprotiv, za jedan vie reprezentativan sistem. Jedan jedini predlog trai ukidanje Vrhovnog Tajnog Saveta, koji bi se zamenio Senatom od trideset lanova koje bi bi rala opta skuptina plemstva. Drugi propovedaju, sa neznatnim razlikama , jedan zajedniki sistem: iako predlau da se zadre i dalje Senat i Vrhovni Tajni Savet poveavajui broj njihovih lanova, oni to ine pod uslovom da senatore i savetnik e takoe bira skuptina sastavljena od prestavnika celokupnoga plemstv a, i da ta skuptina ima pored ostalog i pravo da pretresa projekte za

kona i najvanija dravna pitanja. Golicin istina pokuava da vodi rauna o tenjama plemstva i da povea broj lanova Saveta predvien prvobitnim lanovima. Ali ovi pokuaji za izmirenjem ne mogu da imaju uspeha, jer on nee da popusti u glavnom pitanju

25 3 koje ozlovoljava novo plemstvo; iako pristaje da povea broj lanova Saveta, on nema nameru da se odrekne sistema naimenovanja lanova po slobodnom nahoenju koji uprav o i daje njegovom predlogu oligarhijsko obeleje. Uostalom, njegovi ustupci su odv e zakasnili; autokratska partija ga pretie jednom pomamnom propagandom. Na dan 10/ 21 februara Ana stie u Moskvu. Odmah pristalice apsolutne vladarske vlasti udruuju sve svoje napore da bi iskoriavajui raspre izmeu raznih plemiskih grupa post gli ponitenje lanova. Osterman, taj veti dvoranin koji ume odlino da vodi dvorske spletke , prima na sebe da radi na uspostavljanju autokratije. Njegovi mnogobrojni agenti uvlae se u skupove plemstva i trude se da ubede plemie da treb a da trae od carice da poniti uslove koje je potpisala. Ma da na Anu budno motre l anovi Saveta, on ipak pronalazi nain da joj saopti poslednje vesti: ujut ru, kada joj se donese novoroene njenoga ljubimca Birona, ona nae jedno pisamce u d etinjim pelenama. Ostermanova propaganda iskoriuje pre svega injenicu da su se mnog i plemii pokazali jo u poetku tih dogaaja ubeene pristalice apsolutne vlasti. Ta prop aganda tvrdi takoe da u veini predloga to su ih izradili plemii nije jasno i odreeno iznesena ustavna teorija izraena u lanovima i, ma da ti predlozi pretpostavljaju stvaranje pretstavnikih saveta koje bi ra plemstvo da pomau carici, ipak ta nejasna formula ne moe znaiti ograniavanje apsolu tne vlasti. Najzad i naroito, Osterman dobro zna da se svi predlozi, ma kakvo bil o njihovo shvatanje drave, slau u tenjama plemstva, da svi zahtevaju da se utvrdi t rajanje obavezne slube, da se ukine ukaz Petra I koji propisuje da sva zemlja jed ne porodice prelazi na jednog jedinog naslednika, zatim stvaranje jedne kole name njene plemiima, pravo da oni ne slue u vojsci kao prosti vojnici i odobrenje da u nju stupaju neposredno kao oficiri. On otuda opravdano izvlai zakljuak da bi se ve lika veina plemia rado odrekla ogranienja apsolutne vlasti, ako ta vlast obea da e svojevoljno dati te povlastice. Zato je ta propaganda postigla sjajan u speh. Na dan 25 februara/8 marta plemii u gomili dolaze u Vrhovni Tajni Savet i zahteva ju da njegovi lanovi pou sa njima u dvor, gde je sve unapred pripremljeno i gde su na sve strane postavljeni vojnici iz garde. Izaslanici plemia trae i sprva da se sazove pretstavnika skuptina plemstva, da ona odlui o politikom reimu; ali, kada su gardiski oficiri zazveckali sabljama i zahtevali da se odmah uspostavi apsolutna vlast, oni im se pridruuju, i Ana, cepajui pred celom skuptinom lanove koji su ograniavali njenu mo izjavljuje da e vladati kao autokrata, po svojoj volji i svom nahoenju. Uvee je Moskva sveano osvetljena. U jednom krugu prija telja knez Dmitrij Golicin ovako izlae ukratko dogaaje: Gozba je bila spremljena , ali se zvanice nisu pokazale dostojne nje. Ja znam da u biti rtva toga. Neka bud e volja Boja. Patiu za svoju otadbinu. Ja sam ve pri kraju ivota, ali oni zbog kojih ja moram da plaem, plakae jae nego ja. Bile su to proroke rei, jer ono to je oekivalo siju, bilo je doba Birona, Bironovina.

25 4 Carica i ljubimac. Ani je bilo trideset i sedam godina kada je stupila na presto . Visoka, krupna, teka, ona pada u oi mukim crtama svoga lica. Ona je obdarena duho m koji je od prirode brz i dovitljiv, i njen stric, Petar Veliki, cenio je njenu inteligenciju. Ali ona iskoriuje svoje sposobnosti, koje nimalo nisu usavravane, s

amo za to da se ruga i da vrea neprestano one koji joj se priblie. Ona je srca kam enoga, nesposobna za kakvo plemenito i samoniklo oseanje. Mladost joj je bila nes rena; odrasla je kao naputeno dete, jer ju njena majka nije volela. U sedamnaestoj godini udali su je, iz politikih razloga, za Fridriha Viljema, vojvodu od Kurlan dije; ali postavi ubrzo udovica, ostala je skoro devetnaest godina da ami u Mitavi , usamljena i naputena, meu tuincima. Njen tuni i muni ivot bio je ispunjen gorinom. I Petrograda nisu joj nita slali, i ograniavali su se samo na to da zahtevaju, no b ez uspeha, da joj skuptina Kurlandije dodeli udoviki deo zemalja iz vojvodine zaos tavtine. Po smrti Petra Velikog doivela je ona i poniavanja; bila je primorana da m oli za pomo velikae, o emu svedoe smerne molbe za materijalnu pomo koje je upuivala Ka tarina I svojoj roaki Jelisaveti, Menjikovu, Ostermanu. Dok se u Petrogradu vodila borba ambicija, dok su se stvarale i ruile karijere, ona je i dalje ivotarila u d nu Kurlandije kao siromana roaka koju izdravaju iz milosti, a zakiena, kao radi pots meha, titulom vojvotkinje. U tome sumornom i tunom ivotu, koji je kao poruen da ogr ubi srce i duu, ona je imala jednu utehu, svoju vezu sa Bironom. Kada se iznenadno, u trideset sedmoj godini, ova vojvotkinja bez vojvod ine obrela kao carica svih Rusa, ona je ve moralno skrenula s pravoga puta, sposo bna samo za ironiju i nepoverenje, ponekad sklona osveti i svireposti. Moe joj se dogoditi da ponekad ispolji i kakvo lepo oseanje: tako je, na primer, bila veoma dobra prema erki Menjikova, njenoga najgoreg neprijatelja. Ali nije bez razloga d vorska budala na dvoru njene majke obino vikao kada se ona pribliavala: Din, dong, dong! Evo ide car Ivan Grozni! Ako je ona jo u svome detinjstvu pustila na volju s vojim udima i svirepim prohtevima, sada kad je izila iz svih svojih iskuenja i poto je stavila na glavu carsku krunu, ona e dati maha svojim sklonostima. Bilo bi nep ravedno pripisivati Bironu sve svireposti te vladavine. Zar je nije jedino posre dovanje njenoga ljubimca zadralo da ne kazni bievanjem kneza Kurakina, ija je krivi ca bila jedino u tome to je obrisao maramicom ivicu svoga pehara koji je ona prin ela svojim ustima? Zar je onda udo to su knuta i veala igrali tako veliku ulogu za vreme njene vladavi ne? Prema tvrenju stranih diplomata na njenome dvoru hiljade ljudi osueno je na sm rt, a desetine hiljada prognano u Sibir. Moda su ove cifre i preterane, ali je va n svake sumnje da je vladavina Anina bila pravi teror. Ono to nju najbolje karakt erie jeste injenica da ona zadaje patnje drugima ne samo iz srdbe ili straha, ve i i z potrebe da se razonodi. Praznina njene due titi je, i ona pokuava da je ispuni za bavama koje nemaju u sebi niega enskog. Ona je vazda strasno voljela da gaa iz puke. Po svim odajama dvora ima napunjenih

25 5 puaka, da bi ona mogla u svakom trenutku da puca na ptice u vrtu. Njeni dvorovi p retvoreni su u prave menaerije. Iz svih krajeva Rusije dovode se medvedi, vuci, d ivlji veprovi i jeleni u njene poljske letnjikovce radi lovakih zabava. Iz London a, Pariza i drugih gradova, ruski diplomatski pretstavnici alju hrtove i lovake ps e na stotine; godine 1740 otposlano je iz Moskve u njen dvor u Petrogradu est sto tina ivih zeeva. Dok na jednoj strani uiva da ubija ivotinje, ona ne ume da se ali a da ne vrea ili p oniava ljude svojom zajedljivom ironijom. Kepeci i dvorske budale oba pola i svak ojaki bogalji susreu se u dvoru na svakom koraku, i ona je srena samo kad ti lu daci i nakaze zapodenu meusobno krvavu bitku, dok dve dvorske budale kneev skoga porekla kakou kao kokoke, uei na korpi sa jajima. Ovo ismevanje oveanstva dovodi ona do vrhunca prilikom one uvene svadbe dvorskih budala koja je svetkovana u jed noj kui nainjenoj od leda na Nevi: ogromne sume novca utroene su za podizanje udni h graevina i za organizovanje povorki poludivljih plemena sa neplodnih ravnica severne Rusije i Sibira. Posle ovih zabavnih prizora, dva bedna kepeca, momak i devojka, moraju da zabavljaju caricu i njene dvorane izigravajui mladence i prov odei no na postelji od leda. Rasko dvorskih zabava je neuven. De Lirija, panski ambasador, pie: Ja sam video mnoge dvorove, ali tvrdim da ruski dvor, svojim luksuzom i sjajem pr evazilazi i najblistavije strane dvorove. Sve strane diplomate ale se zbog ogromni

h izdataka koje moraju da ine da bi se saobrazili dvorskom nainu ivota. Nigde kae Ron o nisam video toliko zlata i srebra posutog po odelu, toliko zlatotkane i srebrot kane svile, toliko dijamanata. Ova rasko ne pada teko samo stranim diplomatama, ve p rimorava i ruske plemie da troe u vreme tih zabava veliki svojih prihoda na haljin e i odela za veernje zabave. Ove obavezne zabave, naglo uobiajene na obalama Neve, izazivaju negodovanje javnosti, a caricu ne zabavljaju potpuno. Usred najblista vijih sveanosti ona se nikad ne osea zadovoljna i njoj je dosadno ako pored nje ne ma nikoga ko bi joj priao razne doivljaje i prie. Radi nje se alju izaslanici po cel oj zemlji da trae ene koje umeju da govore mnogo. U jednom pismu glavnom upravniku M oskve, Saltikovu, ona nareuje da joj se polje jedan vorak koji, kako priaju, govori m nogo. Svejedno je koga ona slua, oveka ili ivotinju, glavno je da neiji glas bruji bl izu njinih uiju, da bi odagnao tiinu od koje se njena dua ledi i koja je ispunjava uasom i oajanjem. Njenog ljubimca Birona, koga ona oboava, opisuju esto as kao jednog uanosnog i mran og zloinca iz melodrame, a as kao divljeg i grubog neznalicu. Uistini, to je bio ljubimac ovek, pristupaan u ophoenju i uio je neko vreme na univerzitetu u K enigzbergu. Istina da je kao student bio dvaput osuivan zbog krae i da je utiv i pr ijatan samo dok se ne dirne u njegove line interese ili u njegovu ugodnost. Tako je jednoga dana stigao u Senat naljuen, jer su ga kola mnogo istruckala dok su pr elazila jedan most na Nevi, i taj lepo vaspitani ovek zapretio je senatorima: ako taj most ne bude opravljen u

25 6 odreenom roku, on e tokovima svojih koija prei preko njihovih telesa. Teko onome ko se usudi da se pokae kao njegov politiki protivnik! On se ne ustee da poalje svoje sup arnike na veala, to dokazuje primer Volinskoga. Nema niega melodramatinog u njegovoj linosti. To je naprosto jedan Nemac lepa stasa i malo obdaren. Naviknut da ljude smatra samo kao orua koja e mu posluiti da izgradi svoje blagostanje, on im se osm ehuje ljubazno dok su mu oni potrebni, a otarasie ih se im ponu da mu smetaju. On j e ak sposoban i za nena oseanja, istina ne prema ljudima, ve prema konjima. Jedan nj egov savremenik kae o njemu: On govori o konjima kao da su ljudi, a o ljudima kao da su konji. Bironovtina. Predanje je nazvalo Aninu vladavinu bironovtinom (Bironovo doba). I zai sta, Biron je stvarni poglavar drave i on daje pravac cariinoj politici. Ova polit ika ide za dvema tenjama, koje obe potiu iz straha da se ne ozlovolji plemstvo. Ta politika slui se policiskim teretom i ini plemiima izvesne ustupke koje su oni zah tevali jo pre Aninog stupanja na presto, no to se ini uvek u cilju da se sprei stva ranje zavera. Ali, dok se obilno slui policiskim pritiskom, ona sve vie krnji date povlastice. Zato, dok teror zastrauje ostale drutvene redove i dovodi ih do oajanj a, dotle zakonske mere u korist plemstva izazivaju samo prolazno zadovoljstvo i ostavljaju izvesno oseanje razoarenja. U samom poetku su pobednici iz 1730 godine toliko malo pouzdani u svoj uspeh, da se ne usuuju kanjavati voe aristokratskog pokreta. Prema jednom nedavno pronaeno m dokumentu, oni su odmah posle Aninog stupanja na presto poeli prouavati plan da sazovu jednu veliku skuptinu sastavljenu od pretstavnika svetenstva, senatora i pl emstva da ona raspravlja s jedne strane o krivinoj odgovornosti lanova Vrhovnoga T ajnog Saveta, a s druge strane o reformi dravne uprave. Ali ovaj plan, u kome se vidi tenja da se najpre ukroti buntovna aristrokratija, a zatim da se ispune obean ja data niem plemstvu, naposletku pada u zaborav, a namera da se sazovu pretstav nici plemstva i da se odmah kazne Golicin i Dolgoruki naputena je. Tek poetkom apr ila 1730 godine zadat je prvi udarac: Aleksej Dolgoruki, njegov sin Ivan i njego v brat Sergej prognani su vrlo daleko, u njihova sela, a Vasilij Dolgoruki svrgn ut sa svih svojih zvanja i podvrgnut veoma strogom nadzoru. Golicine jo nisu poeli da uznemiravaju. Garda, koja je uzela uea 1730 godine u borbi za apsolutnu monarhiju, pojaana je sa d va puka, Ismajilovskim i Viteke garde. U martu 1731 godine ponovo je uspostavljen

a, pod nazivom Kancelarija za tajna istraivanja, nekadanja glavna uprava politike p olicije, Preobraenski prikaz Petra I, koji je ukinut za vladavine Petra II, i koj i se sada ponovo baca na posao sa pomanom revnou. Politika pijunaa prua svuda svoje og ranke. Ljudi uhapeni gde bilo, na osnovu neproverenih dostava, iezavaju kao da ih j e zemlja progutala i ne ostavljajui traga; ali se zna ta znae ova iezavanja. Policisk i teror caruje.

25 7 Malo po malo gnev javnosti pretvara se u mrnju na strance koji imaju vlast u ruka ma. I zaista, Nemci su na svima istaknutim poloajima: cariin ljubimac Biron vlada zemljom; Osterman upravlja spoljnom politikom, a Minih vojnim poslovima; razni L evenvoldi. Korfi i mnogi drugi pretstavnici isto nemakih porodica, koji su sa Anom doli iz Kurlandije na obale Neve, dre najvie poloaje na dvoru i u dravno j upravi, i ponaaju se prema Rusima nadmeno i grubo. Jedno prezrivo vi, Rusi bio je omiljen izraz Bironov, i itava nemaka klika, koja puzi pred njim, podrava svoga go spodara. Ovakvo dranje, koje vrea nacionalno oseanje, pridruuje se drugim razlozima nezadovoljstva socijalnog karaktera. Prvi koraci ka nezavisnosti plemstva. Nie plemstvo, koje je branilo apsolutnu mon arhiju, ima prava da oekuje ispunjavanje carskih obeanja i dodeljivanje povlastica koje je ono trailo svojim predlozima iz 1730 godine. Poto je, kao to smo videli, naputena namera da se sazove skuptina pretstavnika plemstva, plemii su prinueni da s e zadovolje onim to se Anini ministri smiluju da im dodele. Na nedelju dana posle vaspostavljanja autokratije ukinut je Vrhovni Tajni Savet; Senat ponovo uzima s voj naziv upravni, a broj njegovih lanova utvren je na dvadeset i jedan. Ali uskoro potom, 18/29 oktobra 1731 godine, stvoren je drugi jedan organ, Kabin et ministara, koji je vii od Senata. U poetku njegova uloga izgleda veoma ograniena ; to je neka vrsta cariine line kancelarije; sainjavaju ga samo tri linosti: Golovsk in, ovek mlak i bezbojan, knez erkaski, koji nikad ne otvara usta, i baron Osterma n, koji postaje njegova dua. Postepeno Kabinet usredsreuje u svoje ruke sve vanije dravne poslove, te Senat ponovo spada na onu beznaajnu ulogu koju je imao u vreme Vrhovnog Tajnog Saveta. Kasnije e se jednim zakonom potvrditi ovo stanje i od Kab ineta ministara pretvoriti u organ vrhovne dravne uprave, a 9/20 juna 1735 godine , jednim Aninim ukazom dodeljuje se ministarskim ukazima ista za konska snaga koju imaju i cariini ukazi. I tako, nasuprot zahtevima plemstva, ne samo da Senat nije postao izborno telo, ve je jo stavljen ispod jedne nove ustanov e koja mu sniava ugled. Kabinet ministara nije, kao to je to bio Vrhovni Tajni Sav et, organ aristokratske oligarhije, nego organ visoke birokratije, iji je najtipin iji pretstanik Osterman. Na socijalnom podruju, naprotiv, plemii dobivaju delimino zadovoljenje. Poto im doivo tna sluba u vojsci ili dravnoj administraciji nije doputala da se bave svojim posed ima i seljacima, oni arko ele da se ta sluba ukine ili bar ogranii. Godine 1731 stvo rena je jedna naroita komisija, pod pretsednitvom Miniha, koja je imala da p roui pitanje ograniavanja roka slube, i njen rad zavrio se carskim proglasom 1736 godine: po zakonu, koji e se primenjivati tek po zavretku rata sa Turskom, u svak oj porodici e jedan od sinova koga otac izabere, ili, ako je otac umro, dogovorom izmeu brae biti sasvim osloboen slube, da bi se mogao starati o svome imanju, a da e ostali obavezno stupati u dravnu slubu kad navre dvadesetu godinu i sluie za vreme o d dvadeset i pet godina, a posle toga roka imae pravo da podnesu

25 8 ostavku, ak i ako su jo sposobni za slubu. Objavljivanje ovoga proglasa izazvalo je snaan utisak, jer je znailo prvi korak ka nezavisnosti plemstva. Ali posle tri go dine, po zavretku rata sa Turskom, broj plemia koji su otsluili dvadeset i pet godi na i koji trae da se povuku iz slube toliko je veliki, da vlada smatra za potrebno

da itavim nizom propisa znatno ogranii te ustupke: povlaenje iz slube nije nikakvo pravo, i ono e odobravati tek uz saglasnost, i to za svaki pojedini sluaj, dravnog pravozastupnika u Senatu, a ovaj e davati svoju saglasnost samo za one plemie koji su savesno ispunili svoju dunost i kojima stvarno bude potrebno da stanuju na sv ome imanju radi poboljanja njegovog iskoriavanja; osim toga, nijednome graanskom slub eniku nee se moi dopustiti povlaenje iz slube pre navrene pedeset pete godine ime se enja proglas iz 1736 godine, jer se trajanje obaveznog sluenja poviava na trideset i pet godina. Ukaz iz 1714 godine o nedeljivosti naslea nepokretnih dobara jako je sputavao tes tamentarnu slobodu zemljoposednika, jer su bili prinueni da zavetaju celokupno svo je nepokretno imanje jednom jedinom nasledniku, a naroito je bio nezgodan za one male posednike koji nisu imali nikakvih drugih sredstava kojima bi obetetili osta le lanove svoje porodice. Ukidanje toga ukaza, traeno u predlozima iz 1730 godine, izvreno je ve krajem te godine. Drugi ukazi poveavali su vlast spahije u njegovom selu, a nasuprot tome ograniaval i pravo seljaka vezanih za zemlju. Da bi se spreilo bekstvo seljaka, usled ega je trpela itava poljoprivredna ekonomija plemstva, jednim ukazom iz 1736 godine dato je spahijama pravo da oni sami odreuju kazne seljacima beguncima . U toku te iste godine zabranjeno je seljacima da idu na radove izvan svoga sel a bez doputenja njihovoga gospodara. Godine 1731, prikupljanje linog poreza (glava rine) koje su dotada vrili vojni odredi ili vojvode, povereno je spahijama, a orua na snaga odailjana je u sela samo u sluaju neplaanja, da prikupi neplaene sume iz ra nijih godina. Uporedo sa proiravanjem prava plemia-spahija vri se suavanje prava sel jaka vezanih za zemlju (muika): godine 1737 njima je zabranjeno da kupuju tkanice; godine 1737, da uestvuju u javnim nadmetanjima (licitacijama) i da izdaju menice . Najzad, da bi se odgovorilo elji plemia, koji su 1730 godine traili posebne kole za svoju decu, ustanovljen je u Petrogradu 1731 godine plemiski peadiski kadetski kor pus. U njih se primaju samo deca plemia, a vreme koje u njemu provedu rauna im se kao vojna sluba u trupi; po zavretku uenja stupaju oni u vojsku kao ofici ri, ili u administrativnu slubu sa odgovarajuim poloajem. Ove mere, koje znae poetak jedne nove vladine socijalne politike, oznaavaju i p oetak preobraaja plemstva u jednu povlaenu kastu sopstvenika poljskih do bara i muika. Iako one ostvaruju predloge plemstva iz 1730 godine, one ipak vladavinu Aninu ne ine popularnom meu plemstvom. Carica i nj eni ministri i dalje zaziru od pobune plemia, a ovi sve vie mrze

25 9 bironovtinu. To dolazi otuda to plemstvo smatra svoje zahteve iz 1730 godi ne samo kao prvi korak ka svome potpunom osloboenju od obavezne slube, dok ih vlad a smatra kao maksimum ustupaka, koji ne namerava da prekorai, ve pre tei da ga sman ji. Plemii, kao to smo videli, brzo su izgubili jedan deo koristi od zakona iz 1736 godine o trajanju obaveznog slubovanja. Ceo njihov ivot, jo od kolevke, ostaje i dalje regulisan samo u cilju toga slubovanja, kao to podrobno odreuje ukaz iz 17 37 godine. U sedmoj godini ivota, svi plemiski sinovi moraju se javiti jednoj regr utnoj komisiji, koja ih upisuje u posebne spiskove, posle ega su roditelji obavez ni da im stvore mogunost da naue itati i pisati. U dvanaestoj godini ponovo izlaze pred drugu jednu regrutnu komisiju, pred kojom polau ispit. Potom se putaju kuama s amo oni iji roditelji imaju najmanje 100 muika i koji se moraju obavezati da e njih ova deca izuiti veronauku, aritmetiku i geometriju; ostali se upisuju u dravne kole . Posle etiri godine, a to e rei kad navre esnaest godina, svi se pozivaju u Petrogra d ili Moskvu pred jednu treu komisiju i polau ponovo ispit. Oni koji ne poloe taj i spit alju se u mornaricu kao prosti mornari i gube pravo na unapreivanje. Posle no vog roka od etiri godine, mladi plemii, kojima je tada dvadeset godina, poslednji put polau ispit iz geografije, istorije i fortifikacije i stupaju u dravnu slubu, g de moraju ostati najmanje dvadeset i pet do trideset i pet godina, a to e rei do et rdeset i pet ili pedeset i pet godina ivota pre nego to se mogu koristiti svojim p

ravom na penziju. Pod ovakvim uslovima, razume se da plemi sebe smatra za roba i u di da ivi srenim i nezavisnim ivotom feudalnoga gospodara na svojoj zemlji. Ovoj obavezi da slui dravu, ime se ograniava njegova nezavisnost, pridruuju se i drug e, koje su protivtea povlasticama koje je on dobio na tetu muika. Dajui mu, u izvesn oj meri, slobodu da raspolae svojim imanjem i svojim muicima, vlada mu namee odgovo rnost za ekonomski napredak njegovoga poseda i za redovno plaanje poreza koju dug uju njegovi seljaci. Jedan ukaz iz 1734 godine primorava ga, pod pretnjom kazne, da hrani svoje muike, napoliare i sluge za vreme neplodnih godina i da im daje se me za setvu. Godine 1733 plemiu je zabranjeno da premeta muike sa jednog imanja na drugo bez naroitog od obrenja vlade, da ne bi ovo premetanje ometalo kontrolu nad urednim prikupljanjem poreza. On je istina ovlaen da prikuplja lini porez, ali je u naknadu za to odgovo ran za manjak toga poreza. Vojni odredi alju se u sela koja nisu ispunila svoju p oresku dunost, da primoraju seljake i spahije da plate zaostalu porezu, koju vlad a poinje da trai veoma strogo. Ovi odredi, koji preplavljuju spahiluke, doprinose, zajedno sa policiskim terorom Tajne kancelarije, da bironovtina izgleda plemiima ka o nepodnoljiva tiranija. to drava trai tako strogo od seljaka lini porez i zaostale s ume toga poreza, to je stoga to je taj porez glavni izvor dravnih prihoda. Sa svoj e strane spahije tee da zadre za sebe najvei deo muikovih prihoda, umesto da ih ustu pe dravi. Zbog toga ogromni izdaci carskoga dvora i rashoan ivot stranaca koji isko riuju svoje prijateljstvo sa cariinim ljubimcem vreaju sve drutvene

26 0 slojeve i izazivaju agor gnuanja. Godine 1738, nastavljajui svoju poresku politiku, vlada odluuje da ukine pravo peenja rakije, do koga je mnogo stalo plemiima-spahij ama; u nekojim oblastima gde je obavezno davati akonto poreza namirnice za vojsk u, vlada zabranjuje da se itarice upotrebljavaju za pravljenje alkohola. U to vre me, u vladinim krugovima, ve se pomilja na takvo ograniavanje spahiskih prava, da n ijedna vlada nije smela da pristupi tome pre ukidanja ropstva 1861 godine. T ako je dravni pravozastupnik u senatu, Moskov, predloio da se zakonskim putem reguliu materijalne obaveze seljaka prema spahijama, sa oiglednom namerom da sled stveno tome povisi njihov porez u korist drave. Pojava ove ideje lepo karakterie r aspoloenje koje vlada u tadanjim vladinim krugovima. Teror. Ana i Biron uviaju da su nepopularni. Da bi spreili pobunu nezadovoljnih pl emia, oni pribegavaju teroru. Pre svega, oni se svete nad kneevima Dolgorukim i na d Golicinom, koji su zbog uloge to su je igrali u 1730 godini bili prvi na redu d a postanu rtve. Oko sredine 1730 godine, oni pootravaju mere preduzete protivu Dol gorukih: Aleksej je prognan u Berezov, gde je ranije iveo u progonstvu Menjikov; I van Grigorijevi u Pustozersk, a Vasilij Luki na ostrva Solovki. Godine 1731, maral Vasilij Vladimirovi Dolgoruki, koji je vazda bio visoko cenjen zbog svojih vojniki h vrlina i svog plemenitog karaktera, zatoen je u tvravi liselburgu, pod nejasnom o ptubom uvrede velianstva. Godine 1736, Ana se oslobaa Dmitrija Golicina. Poto nije s mela priznati da joj je samo stalo do osvete, ona ga optuuje da izbegava slubu pod izgovorom da je bolestan, da je izjavljivao kako je gotov da pita za savet i sa moga avola, i ova fantastina optuba dovoljna je da bude osuen na smrt. No iako mu je smrtna kazna zamenjena zatoenjem u tvravi liselburgu, ipak mu je celokupno iman je konfiskovano. Anina osveta proiruje se ak i na potomke kolovoa onoga pok reta iz 1730 godine: knez Jusupov, koji je u meuvremenu umro, bio se sloio sa Goli cinovim planovima; njegova ki, optuena da se bavi vradbinama i da obasipa pogrdama Birona, osuena je na ibanje knutom i prognana u Sibir. Fik, zato to je pomagao Goli cinu pri prouavanju tuinskih zakonodavstava, takoe je prognan u Sibir. Godine 1739 Ana je odluila da raskrsti sa Dolgorukima. Uvaavajui izvesne dostave sibir skih slubenika koji su javljali da izgnanici kritikuju vladu, ona podmee Dolgoruki ma, Golicinima i Gagarinima da su umeani u jednu izmiljenu zaveru i optuuje ih da h oe da ubiju Birona i da uzdignu na presto Jelisavetu, ker Petra Velikog. Ivan Alek sejevi Dolgoruki, nekadanji Ljubimac Petra II, vrgnut je na toak i pogubljen u Novg

orodu; Vasilij Luki, Ivan i Sergej Grigorjevi pogubljeni su takoe. Za vreme od deve t godina, nie plemstvo bilo je neprijateljski raspoloeno prema pretstavnicima viso ke aristokratije, ali opte gnuanje koje je izazvao Bironov teror, zatim padanja u ne milost i smrtne kazne poele su pretvarati sunje i pogubljene u muenike za dobro ru skog naroda.

26 1 Ono to je u poetku bilo samo kanjavanje glavnih protivnika iz godine 1730, postalo je uskoro jedan politiki sistem koji je zagrozio celoj zemlji. Prek o 20.000 lica prognano je za vreme Anine vladavine. Izriu se kazne na najsvirepija muenja i na smrt, a ne vodi se rauna ni o polu, ni o drutvenom poloaju optuenoga; spo minje se sluaj jednog svetenika koji je bio nabijen na kolac. Teror postaje jo tei p osle izvesnih zavera, ali su ove zavere posledica opteg oajanja koje on pothranjuj e i o kome dokumenti Tajne kancelarije pruaju uzbudljivu sliku. Plemii, svetenici, trgovci i seljaci podvrgnuti su nasilnom ispitivanju i muenju zato to su drali bunt ovne govore protivu preterano visokih poreza, protivu ogromnih izdataka koje za sobom povlai neuvena raskonost dvorskih sveanosti, kao i protivu meanja strana ca u dravne poslove. Ve vekovima se u Rusiji narodno nezadovoljstvo ispoljava pojavom lanih pre tendenata na presto. Tako se i godine 1738 pojavljuje u okolini Kijeva nekakav o vek koji se izdaje za carevia Alekseja Petrovia. Njega odmah priznaju i s vetenstvo i stanovnici gradova, i itaju se molitve po crkvama za njegovo zdravlje. Ali se taj dogaaj zavrava alosno: uesnici su raereeni i ivi nabijeni na kolac. Dok se u narodnim masama komeaju lani pretendenti, dotle u visokom drutvu Artemij V olinski razmilja o mogunostima jednog dravnog udara i o promeni reima. Slika koju je o njemu ostavio pisac Laenjikov opisujui ga u svome istoriskom romanu Kua od leda k ao borca za narodnu ideju, samo je pesniko ulepavanje. Uistini, bezgranina ambici ja Volinskoga nema u sebi niega herojskog; to je jedan strastven ovek, ali njegov karakter nije besprekoran: kao darovit i veoma preduzimljiv o vek, on ima sve mane svoje sredine i svoga stolea. Kao gubernator Astrahanj a i Kazanja, on se prouo svojim iznuivanjima i nasiljima, o kojima je dopro g las ak do prestonice. Poto mu je pretila stroga kazna, on se opravdava uz pripomo B irona, koji smera da od njega naini svoje slepo orue. Biron upravo i trai nekog ovek a koji bi mu omoguio da sprei Ostermana da diriguje, kao to je eleo, Kabin etom ministara. Daleko od toga da se kao to bi se moglo pomisliti ruski i nemaki v elikodostojnici grupiu u to doba u dva protivnika i neprijateljska tabora, Biron, Osterman i Minih, ta tri Nemca koji daju pravac Aninoj vladi, nikada se ne slau m eusobno. U poetku njene vladavine Minih uzalud pokuava da ometa Ostermanovu spoljnu politiku; dok je ovaj nepokolebljiv pristalica tesnog prijateljstva sa Austrijo m, Minih zapoinje pregovore sa francuskim poslanikom Manjanom sa ciljem da se skl opi francusko ruski savez. Posle rata sa Turskom, u kome je Rusija, saobrazno Os termanovom programu, bila saveznica Austrije, i pri emu je i on lino zadobio izves nih uspeha, on ponovo spletkari protivu Birona. Dok on pokuava da zameni as Osterm ana, as Birona, i oni su isto tako spremni da obore jedan drugoga. Ali, dok Biron ova snaga lei u strasnoj ljubavi koju Ana osea prema njemu, dotle Ostermanova snag a proistie iz njegovog savrenog poznavanja dravnih poslova, iz njegovog

26 2 administrativnog iskustva i njegovog diplomatskog dara. Nemoguno je oboriti ga pr e nego to mu se nae zamenik dostojan njega. Zato Biron, posle smrti starog Jaguinsk og sa kojim je verovao da e se moi sloiti uvodi Volinskog u Kabinet ministara. Ali, umesto saveznika, on je sebi stvorio suparnika. Volinski, putajui na volju svojoj ambiciji, namerava da obori najpre Ostermana, a zatim i Birona, pa da postane ef

vlade i jedini cariin saveznik. On ide svome cilju bez opreznosti. U jednom i zvetaju koji podnosi carici on ocrnjuje sve velikodostojnike i navodi pr otivu njih najtee optube. Na jednoj sednici Kabineta on puta jednu otrovnu st relu i protivu samog Birona, napominjui da se on, kao vojvoda Kurlandije, brine v ie prilikom reavanja pitanja odnosa sa Poljskom o svojim linim interesima nego o in teresima Rusije. Od tog trenutka on je izgubljen, jer Biron nema nameru da ustup i svoje mesto. Protivu njega se podie optuba i izvodi se pred sud i on i njegovih pet poverenika, no samo forme radi, jer je on ve unapred osuen; 27 juna/8 jula 174 0 godine on je pogubljen, poto mu je najpre otseena jedna ruka. Volinski je bio stvorio itav jedan krug pristalica, kojima je itao svoju raspravu Opta rasmatranja o voenju unutranjih poslova. Ovu raspravu, posveenu politikim ustanovama, poloaju drutvenih stalea i ekonomskom stanju Rusije, smatrali su njegovi oboavaoci za bolju od Telemaka. Naalost, ona nije sauvana; u sudskim akti ma nalaze se samo njeni delovi. Da li je tano, kao to pie ambasador Francuske Laetar di, na osnovu obavetenja koja mu je dao jedan inovnik Volinskoga, da je ovaj uzima o u obzir potpuno preureenje drave? Mi o tome nita ne znamo, ali nekoliko reenica ko je je Velinski, vrgnut na muke, priznao da je izgovorio, bacaju malo svetlosti n a njegove ideje. Izgleda da je on kazao, na primer: Poljskim senatorima je dobro , oni se nita ne brinu; kralj ne moe nita da uini; jedan poljski plemi, nije to kao k od nas, koji se plaimo svega i svaega, moe biti da je teio da vaskrsne plemiske zahte ve iz 1730 godine. Plemstvo se tada bilo odreklo da trai politika prava, jer se nadalo d a e mu autokratija dati socijalne povlastice. Poto nije dobilo od Anine vladavine sve to je oekivalo, ono je ponovo poelo da misli, pri kraju vladavine, o politikim pravima kakva su uivali vedski i poljski plemii. 3. IVAN VI (17401741) Bironovo namesnitvo. Kada se Ana teko razbolela 1740 godine, opta mrnja na Birona do stigla je vrhunac, te se zabrinuti Nemci, koji ive od reima, zbijaju sve vie oko ca riinog ljubimca. Oseajui da su joj dani izbrojani, Ana odreuje za naslednika prestol a Ivana Antonovia, novoroenog sina svoje neakinje Ane Leopoldovne, ene Antona-Ulriha od Brunsvika. Poto je budui car jo u kolevci, treba predvideti namesnitvo, i izgled a prirodno da se ono poveri carevim roditeljima, Ani Leopoldovnoj i Antonu-Ulrih u. Ali je svakome jasno da Biron prieljkuje taj poloaj i da oekuje da se predloi njegova

26 3 kandidacija. Osterman, po svome obiaju, uti i ne puta da se nasluti njegova misao. Meutim, vreme ne eka, jer je cariin kraj sasvim blizu, te Bironovi prijatel ji sa strepnjom govore meu sobom: Ako Biron ne bude naimenovan za namesnika, mi Ne mci smo propali. Najzad, Minih ima hrabrosti da kae carici da treba naimenovati Bi rona za namesnika. Posle izvesnog oklevanja, Ana, bojei se moda za sudbinu svoga l jubavnika, naposletku potpisuje reenje koje se trai od nje, pa poto je kazala Biron u: Ne boj se, izdahnula je. Postavi namesnik, Biron ide za Menjikovljevim primerom. On ne ini nita da umanji mrnj u koju svet osea prema njemu i nee da deli ni sa kim dobiti od svoga uspeha. Zasle pljen svojom sreom, on izgleda kao da prkosi sudbini. Iako smanjuje za 17 kopejak a lini porez, on s druge strane smilja plan da povredi statut garde otvarajui pristup u ovu trupu i ljudima prostoga porekla kao i plemiima, a takav plan mogao je da upropasti i oveka manje omrznutog nego on, a ve i sama pomisao na tak o togod izazivala je gnuanje kod plemia koji slue u gardi. Sa neverovatnom bezbrinou d vodio je on u oajanje ceo svet. Ne samo da se nije trudio da se izmiri sa roditel jima mladoga cara, koji mu ne mogu da oproste to im je ugrabio namesnitvo, ve sa kn ezom Antonom postupa kao sa detetom i upuuje mu prekore usred Senata. Minihu, kog a mui ambicija i kome on ima da zahvali za svoj poloaj, ne daje nikakvo unapreenje. Zato se i ne treba uditi to njegovo namesnitvo traje samo tri nedelje. 8/19 novemb ra 1740 godine, Minih dobiva saglasnost Ane Leopoldovne da ga svrgne sa vlasti.

On provodi celo vee u Bironovom domu, ak i veera s njim, razgovara s njim kao da se nita ne priprema, iako je ve sve gotovo za dravni udar. On ga naputa u 11 sati nou, a u 2 sata ujutru Ana Leopoldovna dri govor vojnicima garde, koje je pozvala da i m izloi svoje optube protivu Birona. Oni svi izjavljuju da su spremni da se osvete mrskome namesniku. Sa 80 njih Minih dolazi iznenada u Bironov dvorac, i straari u dvorcu odmah pristupaju njihovoj trupi. Njegov autant Manstejn upada odma h u spavau sobu namesnikovu. Biron pokuava da se odupre vojnicima, no oni ga baca ju na zemlju, premlauju ga, vezuju ga jednim oficirskim opasaem i odvode u dvor u Minihovim kolima. Njegova ena hoe da poe s njim i istrava u koulji za spavanje; jedan vojnik je epa i gurne na gomilu snega, gde ona ostaje onesveena neko vreme. Poto su je podigli i obukli, odveli su i nju u dvor. Ana Leopoldovna proglaena je za name snika, a Minih za prvog ministra. Biron je prognan u sibirsku selendru Pelim. Namesnitvo Ane Leopoldovne. Pobedilac Birona, Minih, otpoinje da ini iste greke koje je inio i Biron. Samo u jednom pravcu vodi on drukiju politiku. Dok je Biron, prk osei plemstvu, hteo da demokratizuje gardu, Minih se trudi da ugodi plemiima, ukid ajui sva ogranienja nametnuta njihovom. pravu da se povuku iz dravne slube posle dva deset i pet godina. On uostalom i ne moe da ih zadovolji, jer oni tee da dobiju i druge povlastice i nee vie da se zadovolje prostim uspostavljanjem zakonskih mera iz prvih godina vladavine Ane Ivanovne.

26 4 Anton-Ulrih naimenovan je za vrhovnog zapovednika vojske, ali u svima vanim pita njima Minih odluuje kao apsolutni gospodar, ne osvrui se na njega. Ograniena i troma duha, knez se ne bi mogao braniti, da mu sam Minih nije dao jednog monog saveznika, Ostermana, kome on neoprezno oduzima poloaj potkancelara, da bi ga na imenovao za velikog admirala. Osterman veto prikriva svoju mrnju, ali on koga su n oge bile izdale te je dotada vrlo retko izlazio iz svoje kue, sada nareuje da ga s koro svakodnevno nose u nosiljci u dvor, kuda ga prizivaju Ana i njen suprug. Tu on govori mnogo, i njegov jezik otar je isto koliko i Minihov ma. Krajem januara 1741 godine, on izvruje svoju osvetu. Jednim namesnikim ukazom podeljen je Kabinet ministara na otseke; Ostermanu je povereno voenje spoljne politike i on je zadrao i komandu mornarice; unutranji poslovi povereni su knezu erkaskom i Golovkinu; Mi nih je zadrao samo upravu nad suvozemnom vojskom, sa obavezom da podnosi izvetaje o svakom svom postupku knezu Antonu. On je pao u potpunu nemilost: od pretsednika vlade postao je obian ministar. Njegovi izvetaji ne primaju se vie pov oljno i namesnica esto puta odbija da ga primi, pod izgovorom da nema vremena. On ne moe da se pomiri sa ovakvim stanjem, te 3/14 marta 1741 godine daje ostavku, sa nadom da ga nee pustiti da ode i da e moi d a se cenka. Ali je njegova ostavka uvaena odmah, i to je znailo kraj njegove karij ere. Od toga trenutka, po reima Laetardija, Osterman je car svih Rusija. Spoljna politika i revolucija 1741 godine. Ostermanov triumf je kratkoga veka. P osle devet meseca jedna nova dvorska revolucija okonava taj triumf i zamenjuje Iv ana VI Jelisavetom, kerju Petra Velikog. Jo prilikom smrti Petra II, jedan Jelisavetin prijatelj, francuski lekar Lestok, odluno joj je savetovao da se stavi na elo garde i da se doepa dravne vlast i pomou dravnog udara. Ali je godine 1730 toj mladoj knjeginjici malo stalo do pol itike. Ona je ba tada izgubila svog verenika, evangelikog kneza- biskupa grada Lib eka, i trai zaborava svome bolu u raznim razonodama, u lovu, u mladalakim zanosima i u ljubavi. Kasnije, iako se ona dri po strani od svakog politikog spletkarenja, ona stalno ima oseanje da nju smatraju za podozrivu. Iako se ona odrekla svojih prava na carsku krunu, njena linost smeta onima ija karijera zavisi od uvrivanja vlas ti Ane Ivanovne. Ova atmosfera nepoverenja mogla ju je prirodno navesti da se za pita da li ne bi bilo bolje za nju da okua sreu. Ipak, tek pri kraju vladavine Ane Ivanovne izgleda da joj je ivotno iskustvo nametnulo ovakvo pitanje. Upravo u to vreme poinju da joj ukazuju vie poverenja; engleski ambasador Fin lepo izraava milje nje koje vlada na dvoru, kada posle smrti Ane Ivanovne, ponavljajui rei koje je Ce

zar izgovorio o Brutu, pie da se Jelisaveta suvie ugojila da bi mogla sklapati zavere. Porodica Brunsvik da bi je se otarasila, ipak pokuava svim silama da je privoli na brak sa bratom kneza Antona-Ulriha, koga bi htela da naini

26 5 vojvodom od Kurlandije na mesto Birona. Jelisaveta, oseajui da okolnosti postaju z a nju sve povoljnije, ne podaje se tome uticaju. Ana Leopoldovna, usled svoga va spitanja i okoline u kojoj ivi, ostaje tuinka u Rusiji. Povrh toga, ona ima udnu na rav: provodi po itav dan neobuena, sedei na svome krevetu u drutvu svoje ljubimice J ulije Mengden, i bei to igda moe, kao divljak, kad opazi neko strano lice. Zna se d a ona ima ivu elju da postane carica, umesto da ostane namesnica, ali se zna i to da ona ima jednog ljubimca, grofa Linara, iji poljupci prekidaju beskrajno uorenje sa Julijom Mengden, te se javlja bojazan da posle bironovtine ne nastupi linarovtina. Za Ruse, Jelisavetino ime postaje simbol narodnoga otpora nemakome meanju u dravne poslove. Ono se sa nadom izgovara sve ee u svim drutvima, a naroito u kasarnama garde , gde se erka Petra Velikog pojavljuje veoma esto. Ona rado krtava decu vojnika i p rima u svoj dom roditelje svojih kumia. Vojska je uz nju. Ali se ona koleba, razmil ja i puta da vreme protie. Da bi se potstakla na delovanje bie potrebna intervencij a stranih diplomata. Po smrti Petra Velikog, Osterman stalno zasniva svoju spoljnu politiku na uskom austrisko-ruskom zblienju. U dva maha pokuava Francuska uzalud da zavadi Rusiju sa Austrijom. Prviput pokuava ona to posle stupanja na presto Katarine I. Rusiji, koja je tada bila u ratu sa Persijom, potrebna je austriska pomo, jer postoji mogunost da navue na sebe rat sa Turskom. Zato ni navaljivanje francuskog ambasadora Kampredona, ni pojava engleske flote u Baltikom Moru ne mogu s preiti Ostermana da zakljui ugovor o savezu sa Austrijom 1726 godine. Posle stupan ja na presto Ane Ivanovne, i poto je Rusija sklopila mir sa Persijom vraajui joj ka spiske oblasti koje je osvojio Petar Veliki, Francuska ponovo pokuava da raskine austro-ruski savez. Godine 1731 i 1732, uz pripomo Miniha i uprkos Ostermanovog p rotivljenja, Kampredonov poslednik Manjan radi na sklapanju francusko-ruskog sav eza. Ali svi njegovi napori lome se na pitanju naslea poljskog prestola. Francuska predlae kandidaciju Stanislava Leinskog na presto Poljske, dok Rusija i Austrija sporazumno podravaju kandidaciju saksonskoga izbornoga knez a. Ruska vojska upada u Poljsku i Minih opseda Gdansko, gde se zatvorio Stanisla v Leinski. Leinskov pokuaj je propao. Poto je Francuska objavila rat Austriji, Rusija lje protivu nje, na Rajnu, jedan korpus od 20.000 ljudi, koje poetak pregovora o miru spreava da se bore. Francuska podbada Turke protivu Austrije i Rusije, i tada otpoinje nov rat sa Tur skom 1735 godine. Rusija stupa u njega zajedno sa Austrijom. No i pored itavog ni za uspeha koje je postigao Minih, ovaj rat je dug i zahteva velike rtve. Austrija , kojoj je Turska nanela teke gubitke, ne moe vie da izdri i trai posredovanje Francu ske. Uskoro potom i Rusija je primorana da zakljui mir. Prema Beogradskom ugovoru , godine 1739, ona dobiva Azov, ali se obavezuje da porui sva utvrenja i odrie se p rava da na Crnom Moru dri ne samo ratne, nego i trgovake brodove.

26 6 Tada se u Petrogradu pojavljuje ponovo jedan francuski ambasador. To je markiz L aetardi. Njemu je stavljeno u dunost da vidi na licu mesta da li se u Rusiji ne priprema kakav pokret koji bi se mogao iskoristiti da se obori austrof ilski reim Ane Ivanovne. Posle cariine smrti, dolazak na vlast porodice Brunsvih i triumf Ostermana toga ubeenog austrofila nad Bironom i Minihom izgleda da oduzim aju Francuskoj svaku nadu da e izmeniti rusku politiku. Tada iznenadno upada u au

striski deo leske novi pruski kralj Fridrih II, godine 1741. Taj dogaaj ustalasao je celu Evropu. Svaki osea da e uskoro nastupiti vane promene u meunarodnoj situacij i. Za Francusku je sada vanije nego ikad da odvrati Rusiju od Austrije. Naklonost koju garda gaji prema Jelisaveti veoma je povoljna okolnost koju treba iskorist iti; zato se Francuska i njena saveznica vedska pridruuju naporima koje ini garda da privoli Jelisavetu da se izvri dravni udar. Meutim, iako garda nju oboava, iako su poslanici Francuske i vedske spremni da joj pomognu, iako su se oko nje ve odavno okupili njeni odani prijatelji, Razumovski, uvalovi, Voroncovi, iako je Minih dokazao da je jedan noni napad garde na dvor do voljan pa da uspe dravni udar, Jelisaveta se jo ustee, jer ona nikad i nije udela za krunom. Lestok, koji prima novanu pomo od Francuske i prua potporu francuskom i ved skom ambasadoru, ini sve to moe da je privoli na akciju. Kako je bio darovit crta, p okazuje joj on dva crtea, od kojih jedan prestavlja nju kako se penje na presto u z poklike okupljenog naroda, a drugi kako prima kalueriki veo u jednom manastiru, pa joj kae: Birajte. Ovaj dokaz je imao uspeha, jer se kneginjica najvie plai manastira, poto po reima jednog diplomate nema u sebi ni kapi kaluerske krvi. Ona pristaje dakle da ve dska, sporazumno sa Francuskom, objavi rat Rusiji. vedska, koja jednim proglasom obznanjuje da taj rat ima za cilj jedino da oslobodi ruski narod nemakoga jarma i da uzdigne Jelisavetu na presto Rusije, raunala je da e joj kneginja, kada postan e carica, ustupiti izvesne ruske pokrajine. Meutim, ona odbija svako ustupanje te ritorije, ali se obavezuje da naknadi vedskoj ratne trokove plaajui joj novanu potpor u za vreme itave svoje vladavine; da odobri veanima trgovake povlastice u Rusiji; da raskine ranije ugovore sa Austrijom i Engleskom, i da ubudue zakljuuje savez samo sa vedskom i Francuskom. Razume se, ona nema nameru da odri ova obeanja, kojih su je, uostalom, pozniji dogaaji oslobodili i u pravnom i u moralnom pogledu. Pri svem tom, ona se jo nije bila odluila da uini odluni korak, kada rovarenja Lesto ka, Laetardija i vedskog ambasadora Nolkena privukoe panju namesnice. Sa svojom uobia jenom prostodunou, Ana Leopoldovna izlae otvoreno sve svoje sumnje Jelisaveti, koja se ini iznenaena, gnua se i zaklinje da je savreno nevina. Dve suparnice grle se uz nekoliko suza, ali posle ovoga razgovora Jelisaveti je jasno da vie ne moe da okle va. Kako je sutradan, 24 novembra/5 decembra 1741 godine izdato nareenje gardi da poe u rat protivu

26 7 vedske, ona je primorana da otpone svoju akciju pre odlaska pukova, ako ne eli da o stane ostavljena samoj sebi. Tada, ne gubei vreme, i poto se pred jednom ikonom za klela da ako dravni udar uspe nee nikoga kazniti smru u noi izmeu 24 i 25 novembra/5 i 6 decembra, u pratnji Lestoka i varca, svoga starog nastavnika muzike, o na odlazi saonicama u kasarnu gardiske ete Preobraenskog puka, gde su je oekiva li. Grenadiri je doekuju oduevljeno i svi se zaklinju da e dati ivot za ker Petra Vel ikog. Ona odvodi etu pravo u dvor, a za to vreme naroiti odredi pohapsili su u nji hovim domovima Miniha, Mengdena i Ostermana. Na kraju Nevskog Prospekta Jelisave ta izlazi iz saonica i polazi peice. Grenadiri je mole da pohita, pa je naposletk u uzimaju na ruke i nose. Ostalo je izvedeno sasvim prosto. Praena grenadirima, ona ulazi u sobu Ane Leopoldovne i kae joj glasno: Sestrice, vreme je da ustanete. Trgnuta naglo iza sna, Ana shvata ta se dogaa i moli za milost. Odvoze je saonicim a zajedno sa carem Ivanom VI u Jelisavetin dvorac, gde su dovedeni i Minih i Ost erman, i gde je te noi napisan proglas kojim se obznanjuje stupanje na presto nov e carice. Taj proglas objavljen je 25 novembra/ 6 decembra u 8 asova ujutru, a u 3 asa po podne, usred opteg veselja, Jelisaveta ulazi u Zimski Dvorac. 4. JELISAVETA PETROVNA (17411762)

Vladavina Jelisavetina ubrzava stvaranje nezavisnosti plemiskog stalea. Plemstvo o sea da je njegov as doao i ono zbog toga osea samo jo veu naklonost prema Jelisaveti,

ja se popularnost objanjava i izvesnim njenim linim osobinama. Carica Jelisaveta. Jelisaveta ima izvesne spoljne crte svoga oca, iako nema njeg ovu pravu prirodu. Snana, blistave lepote, ona potsea na Petra pre svega svojom ustrom fizikom snagom. Loviti sa konjima i psima, pri emu se izlae opasnosti da pogine, igrati u zanosu p o itave asove, sve dok ne klone, uivati nezasitno u ljubavi, eto u kakvim se v idovima ispoljava snaga u njenoj mladosti. Sa godinama, njena vatrenost do biva druge oblike: strasti kod nje ostaju i dalje iste estine, ali posle etrdesete godine ona se odaje uivanju u jelu i produuje svoje gozbe po itave noi. Ona potsea na svoga oca svojom izuzetnom pokretljivou. ivi neprekidno lutalikim ivot om, i svuda boravi samo privremeno. Ne osea nimalo potrebu da stvori svoj dom i da ga ugodno namesti. Ona voli logorski ivot. Kad putuje iz jednog dvorca u drugi, ak i iz jedne varoi u drugu, nosi sa sobom nametaj, posteljne stvari, ogled ala, i to sve rasporeuje se urno po sobama; nije onda nita udno to je njoj potrebno n ajmanje 20.000 konja za put od Petrograda do Moskve. A to se tie udobnosti stana, ona na to i ne misli. Katarina II pokazuje ivopisno u svojim Uspomenama koliko se Jelisaveta malo brine o unutranjem ureenju svojih dvorova. Pored raskonih salona za

26 8 primanje, ima u njenom dvoru odaja u kojima se stanuje za koje bi se reklo da ih je neko maloas opustoio: vrata se ne zatvaraju, niz vlane zidove sliva se voda, na kaminima zjape velike pukotine, svuda promaja, sedamnaestoro slugu u j ednoj sobi. Tako Katarina opisuje jedan Jelisavetin dvorac u Moskvi. Ovom nehajanju za ugodnost pridruuje se kod nje i nekakva elja da ivi ivotom prostog a naroda. Pri organizovanju svoga dvora ona revnosno kopira Versalj, ona primora va dvorane da podraavaju francuske markizice i markize; ona i sama igra menuet ta ko savreno, da bi i na samome dvoru Luja XV blistala. Ali ta velelepnost, te dvor ske ceremonije, balovi i primanja na francuski nain, sve to za nju je samo dunost; ona se povinuje zahtevima svoga stolea, da ne bi zaostala iza prosveene Evrope. Nje na dua otvara se istinski i njena narodska, seljaka priroda zar nije ona erka jedne livonske seljanke? osea se ugodno samo u nekom selu blizu Moskve ili u njenom le tnjikovcu na morskoj obali blizu Petrograda, kada, poto je sasluala reda radi jeda n hor talijanskih pevaa, ona okuplja na jednoj livadi dvorske sobarice i mlade se ljanke, asti ih lenicima i igra kolo sa njima pevajui narodne popevke. Isto tako, kad priredi kakvu sveanu gozbu, iako je njen sto postavljen po svim pra vilima francuske etikecije, ona ipak nareuje da se pred nju iznose na veliko uenje stranih diplomata, najprostija seljaka jela i puta na volju svome apetitu. Nije to sluajno da je ova carica, poto je bila verenica svakojakih kneeva, naposletku pokl onila svoje srce jednom pevau, prostom maloruskom kozaku (Racumovskom). Od svoga oca nasledila je ona, najzad, razdraljivu ud i plahovitost. Pop ut njega i ona udara snano; ona obasipa tekim amarima ne samo svoje sluavke, ve i dvo rske dame: kada se lepa gospoa Lopuhin usudila da se na jednom dvorskom balu poja vi sa istom frizurom kao ona i sa istom ruom u kosi kao ona, naredila je drskoj l epotici da klekne pred njom na kolena usred bala, otsekla makazama ruu zajedno sa pramenom kose i prilepila joj dva zvonka amara. Ali pod ovom spoljnom slinou izmeu erke i oca kriju se duboke razlike. Neprekidna Petrova pokretljivost samo je odraz njegovog uzavrelog duha. Jelisave tin duh je, naprotiv, trom: u najkritinijim trenucima meunarodnih zapleta, ona ost avlja i to samo zbog svoje odvratnosti prema pisanju, da se diplomatska akta vuk u nedeljama po njenom pisaem stolu pre nego to ih potpie. Strani diplomati se zamar aju traei pogodan trenutak za ozbiljan razgovor s njom, jer ona nikada nema vremen a, ona se Uvek uri na neki bal ili u lov. Ona je liena svake duhovne radoznalosti; njena prirodna inteligencija nije bila obrazovana; ona je velika neznalica. Veo ma pobona, ona je nesposobna da se uzdigne iznad najnaivnijeg praznoverja. Njen n ain shvatanja hrianstva je potpuno isti kao i u seljanaka sa kojima ona igra kolo.

Ako se Petar malo brinuo za svoju linu ugodnost, to je stoga to je dra vni interes privlaio svu njegovu panju. A ako Jelisaveta vodi logorski

26 9 ivot, to je jedino iz nemarnosti i nedostatka vaspitanja, jer ona u isto vreme st rasno voli rasko; posle svoje smrti ostavie ona preko 15.000 haljina i dva kovega p una svilenih arapa. Ako je Petar ponekad svirep i plahovit, to je stoga to on smatra da je grubost po trebna za dobro drave. Nasuprot tome, Jelisaveta, koja ima trenutaka prirodne dob rote, koja se zaklela i odrala zakletvu da nee nikoga kazniti smru posle svoga dravn og udara, koja odbija da potvrdi jedan projekt kaznenog zakona zato to je odve izd aan u svirepim kaznama, koja je toliko puta samo lako kanjavala politike zloine, pok azuje se nemilosrdna samo kada je njena sopstvena linost u pitanju, a naroito kada se dirne u njenu slavu lepe ene. Kad sazna da se Bota, austriski ambasador, usud io da govori s nepotovanjem o njoj u raznim kuama koje je poseivao, izmeu ostalih u domu gospoe Lopuhin koja ima tu nesreu da u lepoti ne ustupa carici i kod gospoe Be stuev, ona nareuje da se uhapse i stave na muke ove dve ene, na koje se primenjuje dvostruka kazna: ibanje knutom i stavljanje na ar. Nekoliko drugih lica upleteno je u tu aferu, i pokuava se na sve naine da ona priznaju kako su spremala zaveru u korist Ivana VI. Svi okrivljeni osueni su na kaznu bievanja i progonstvo na robiju, ali je gospoa Lopuhin podvrgnuta najsvirepijem muenju: kada je dovedena na muilite, obnaena je do pojasa pred okupljenom svetinom; delat j oj je iarao telo udarcima knute, a zatim joj iupao jezik i pokazao ga narodu. Za dr ugu jednu enu, koja je bila okrivljena u toj aferi, poto je bila bremenita, sudije su predloile da se istraga odloi posle poroaja; ali je nena Jelisaveta odgovorila: N e treba imati saaljenja prema onima koji nasru na cariin ivot, a jo manje se treba br inuti o njihovom potomstvu. Ona ulae svu svoju mo za odbranu svojih enskih interesa: poto joj jedna modiskinja, gospoa Tardije, nije pokazala novosti namenjene drugim enama, naredila je da se ona baci u tamnicu. Nepopustljiva je u svemu to moe da ug rozi njenome zdravlju. Godine 1758, za vreme rata, Moskva je bila prepuna ranjen ika i bolesnika, a imala je samo jednu bolnicu koja je morala da odbija bolesnik a. Knez ahovski, koji je bio odreen da vri smetanje ranjenika, naredio je da se bolnika perionica premesti u naputenu pivaru u Kremlju, te da se na taj nai n dobije mesta za bolesnike koji se vuku po ulicama. Kada je Jelisaveta to sazna la, toliko se razgnevila, da je naredila da se perionica premesti iz Kremlja u k uu ahovskoga i da se smesti po svim sobama, pa ak i u njegovoj sobi za spavanje. No i pored svega ovoga, savremenici smatraju njenu vladavinu kao prijatno zatije posle tmurnih godina koje su joj prethodile. Svirepa osveta izvrena nad gospoom Lo puhin pada u prvo vreme njene vladavine i moe se smatrati kao ostatak obiaja koji su vladali u vreme Ane Ivanovne. Istina, mogu se videti nekoliko sluajeva nag injanja ka despotizmu, ali sistematski teror policije prestaje. Upravljanje dravom vri se sa vie blagosti, i javnost moe slobodno da die. U plemiskim redovima Je lisavetina popularnost raste sve vie ukoliko, pod njenim okriljem, evoluie socijal no zakonodavstvo. Njezina vlada, ne dajui sveane i teoriske izjave, objavljuje itav niz ukaza koji doprinose da se

27 0 u isti mah kod plemia ojaa shvatanje o tome da je ono zaseban stale i ubeenje da vla st razume i slui interesima zemljoposednikog plemstva. U svemu ovome nema Jelisave tine zasluge, jer ona nema obiaj da se iscrpljuje prouavajui dravne probleme; ali on a ne spreava socijalnu evoluciju povoljnu po interese plemstva, a to je dovoljno da pretstavnici plemia spahija, direktni potomci tvoraca predloga iz 1730 godine, slave i veliaju dobru i veselu caricu koja im je donela smirenje. Zavere i spoljna politika. Usled toga to za Jelisavetine vladavine socijalna evo

lucija ide svojim prirodnim tokom, politike zavere prestaju da budu vana in jenica u dravnom ivotu, a protivnike stranke sukobljavaju se mnogo vie na pitanjima spoljne politike nego unutranje. Ima istina nekoliko pokuaja zavere, ali su oni malobrojni, a dogaaju se bilo u poet ku njene vladavine, i oni su samo odjeci ranijih dogaaja, ili pak pri kraju, za v reme sedmogodinjeg rata, i njih potajno priprema Pruska. Osam meseci posle Jelisavetinog stupanja na presto otkrivena je jedna mala gr upa oficira, koju predvodi Turaninov, njen lini sobar. Ta grupa imala je nameru da je ubije i da povrati presto Ivanu VI koji ami u tamnici. Istraga po ovome traje pola godine. Zaverenici, koji se ne oslanjaju ni na koju uticajnu grupu, progn ani su svi u Sibir. Godine 1743 otpoinje jedno vanije suenje. Gospoa Lopuhin, zatim ena kancelara Bestue va, nekoliko vojnih lica i to daje ovoj aferi jedno izuzetno obeleje aust riski ambasador Bota, optueni su da pripremaju vraanje na presto Ivana VI. Ali dok umenta istrage koja su sauvana dokazuju da je ta optuba bila bez osnova. Uistini, bilo je to samo razgovaranje i spletkarenje. Ta zavera izmiljena je neveto samo zato da se obori kancelar Bestuev, da se kompromituje Bota i da se Rusija navede da raskine sa Austrijom. Tek posle deset godina, 1756 godine, porunik Baturin uhapen je to je nepromiljeno iz javio da hoe da zbaci Jelisavetu i da umesto nje dovede njenog neaka Petra Fjodoro via, naslednika prestola. Nema u ovoj aferi niega politikog: to je jedan rasipnik i kockar prosto naprosto hteo da zavue ruku u kesu velikoga kneza, ali se prevario u raunu. Zatvoren je u tvravu liselberg. Kasnije zavere, otkrivene u poetku Sedmogodinjeg rata, direktno su posledica prusk oga rovarenja. Tako po linom nareenju Fridriha II, jedan ruski trgovac, koji zbog svojih poslova mora s vremena na vreme da odlazi u Prusku, dobiva nalog da organ izuje zaveru meu starovercima ,sa ciljem da se oslobodi Ivan VI, koji je tada tam novao u Holmogori. Staroverci odbijaju da se meaju u tako opasnu pustolovinu, te je taj pokuaj propao. Kaogod ni u ovim zaverama, tako isto ne treba videti neku ozbiljnu opoziciju Jel isaveti u suparnitvima dvorskih stranaka. Ona proistiu samo iz razliitih shvatanja spoljne politike. Francusko vedska stranka nadala se da e se odmah po Jelisavetino m stupanju na presto, Rusija odrei Ostermanove spoljne

27 1 politike i da e raskinuti s Austrijom. Ali ju je ta nada ubrzo izneverila. vedska, koja je zapoela rat protivu Rusije pod izgovorom da brani Jelisavetina prava na presto, nastavlja taj rat i poto je Jelisaveta stekla krunu svojim sopstvenim sre dstvima. vedska trai teritorijalne ustupke za svoje usluge, dok Jelisaveta smatra da je najbolji nain za veane da joj dokau svoje dobre namere prosto u tome da ne rat uju vie protivu nje. Poto Francuska podrava vedsku, Laetardi je primoran da napusti R usiju. Rat se nastavlja do 1743 godine i zavrava se pobedom Rusije. Ugovorom u Ab ou vedska ustupa Rusiji jedan deo Finske: Frederiksham, Vilmanstrand, Nislot i po krajinu Kimenegard, Otsada Bestuev upravlja spoljnom politikom Rusije. Ovaj nekadanji tienik Birona, koj i ga je suprotstavio Ostermanu poto je uzalud pokuavao da u tu svrhu upotrebi Voli nskog, bio je prognan na robiju posle pada svoga zatitnika. Jelisaveta ga vraa iz progonstva i postavlja ga za svog kancelara. To je teak udar za Francusku, jer ov aj Ostermanov neprijatelj ostaje isto tako austrofil kao i on. Njegovi protivnic i pokuavaju da mu nahude progonei gospou Lopuhin i kompromitujui ambasadora Botu; al i se on odrava na poloaju nasuprot njima i ne udaljuje se od politike linije koju j e unapred povukao. U maju 1746 on obnavlja ugovor o savezu iz 1726 godine sa Aus trijom, a narednog meseca potpisuje jedan sporazum sa Engleskom. Da bi ispunila obaveze prema svojim saveznicima, Rusija godine 1748 alje na Rajnu, preko Moravsk e i eke, jedan korpus od 30.000 vojnika; ali Ahenski mir okonava rat za naslee Austr ije pre nego to je ovaj korpus stupio u borbu sa Francuzima. Izmeu 1750 i 1760 godine, evropska diplomatska igra menja se iz osnova. Francuska i Austrija to je ranije izgledalo neverovatno udruuju se protivu Engleske i Prusk

e. Rusija, ostajui verna Austriji, postaje samim tim saveznica Francuske, a nepri jatelj Pruske i Engleske. Ova promena ima odjeka na stranke u Petrogradu. Kancelar Bestuev, koji je odavno plaenik Engleske, ne moe vie da slui kao to je to dotada lako inio i Englesku i Aus ju. Sad mora do bira. On se odluuje za Englesku; i dok Jelisaveta lei teko bolesna, on pokuava da se priblii svojoj neprijateljici, prestonoslednikovici Sofiji Anh alt, koja je kasnije postala velika kneginja Katarina, a koja prima novanu potporu od Engleske i podrava Prusku i Englesku. Britanski ambasador Viljams sarau je na zblienju izmeu Bestueva i Katarine. Ali, protivno svakom oekivanju, Jelisaveta je ozdravila. Tada uvalovi, koji su za vreme bolesti carice kojoj su ka ko oni tvrde odani, takoe pokuali da se priblie Katarini, poinju da potkopavaju ugled Bestueva. Sedmogodinji rat tek je otpoeo. Godine 1757 ruska vojska, pod koma ndom Apraksina, razbija Pruse, ali umesto da iskoristi svoju pobedu, Apraksin od jednom poinje da otstupa. Saznaje se da se on dopisuje sa Bestuevom i Katarinom. O ptuuju ga glasno da je izdajnik. Bestuev, poto je ugrabio vreme da uniti sve hartije koje bi ga mogle kompromitovati, uhapen je i prognan na svoje imanje. Katarina, osumnjiena da je sa njim i Apraksinom uestvovala u kanjivim radnjama, uspeva pr ilikom svojih razgovora sa Jelisavetom

27 2 iskoriujui sve svoje glumake sposobnosti da utia cariinu sumnju. Ali njeni neprijatel i, uvalovi, ostaju gospodari situacije do kraja Jelisavetine vladavine. Vidimo dakle da se na Jelisavetinom dvoru grupisavanja i pregrupisavanja stranaka vre prvenstveno s obzirom na spoljnu politiku. To je stoga to u socijaln om pogledu nema vie niega to bi moglo davati pravac njihovom opredeljivanju. Slubovanje plemia i ureenje zemljoposednikih odnosa. U trenutku preuzimanja vlasti J elisaveta je izjavila da e se i dalje drati naela Petra Velikog. Uistini, njen upravni rad esto puta je u suprotnosti sa ovim naelima. Kaogod to je Ana Ivanovna otpoela svoj rad time to je ukinula Vrhovni Tajni Savet i povratila Senatu prava koja mu je dao Petar I, isto tako je i Jelisaveta zapoela svoju vladavinu ukidanjem kabineta ministara, tu Aninu tvorevinu, pod izgovoro m da je to drugo izdanje Vrhovnog Tajnog Saveta, samo pod drugim naziv om. Ona vraa Senatu njegovu nekadanju nadlenost i propisuje mu da bdije nad tanim iz vrivanjem statuta i pravilnika Petra Velikog i da se na njih oslanja u svim svoji m postupcima. Kasnije, 14/25 marta 1756 godine, stvorena je jedna nova ustanova pod imenom Konferencija, i ona je stavljena iznad Senata. Namenjena u poetku da o kuplja na savetovanje vie inovnike kojima je povereno voenje diplomatskih i vojnih poslova u Sedmogodinjem ratu koji je tek otpoeo, Konferencija proiruje brzo, poput Kabineta ministara, krug svoje delatnosti. Vojna pitanja su u tesnoj vezi sa fin ansiskim pitanjima, a ova su nerazdvojna od narodne ekonomije i opte dravne uprave . Zato je neizbeno da se nadlenost Konferencije proiri postepeno na sva ova podruja. Ovo sve vee proirivanje njenih nadlenosti, koje bi od nje jamano nainilo drugi Kabin et ministara, zaustavilo se tek stupanjem na presto Petra III. U oblasti socijalnog zakonodavstva, vlada se samo izdaleka pridrava naela Petra Ve likog. Uistini, ona preduzima mere da upotpuni osloboenje plemstva od obaveza pre ma dravi, to je zapoeto posle Petrove smrti. Ona sve vie olakava obaveze slubovanja pl emia, a isto vreme proiruje njihove socijalne i ekonomske povlastice. Zakonska snaga data je ve starom obiaju da se plemiska deca, jo od detinjstva, upisu ju u spiskove pojedinih pukova. Njihove godine slube i pravo na unapreivanje poinju da teku od dana toga upisa; na taj nain jedan plemi kome je tek dvadeset ili trid eset godina dobiva oficirski in ne izlazei iz kruga svoje porodice. Isto tako je za Jelisavetine vladavine pravo posedovanja naseljenih zeml jita postalo iskljuiva povlastica naslednoga plemstva. Godine 1754 konfiskovana su sva zemljita koja su pripadala licima iz drugih stalea, i tim licima je zabranjen o da ih ubudue kupuju.

27 3 S druge strane, tri niza upravnih mera tee da uine to povoljnijim uslove pod kojima plemstvo vri svoj zemljoposedniki monopol. Prvi niz ovih mera ima za cilj da odri, pa ak i da pojaa, pravo svojine plemia nad n jihovim seljacima. Vrhovni Tajni Savet bio je stavio van snage ukaz Petra Velikog kojim se doputalo muicima da stupaju u vojsku, pa da se prema tome i oslobode ropstva. Odmah po Jelisavetinom stupanju na presto proneo se glas da e taj ukaz biti vraen na snagu. Muici su doekali taj glas oduevljeno; oni u masama bee od svojih gospodara i trae da stupe u vojsku. Iako je Jelisavetina vlada izjavila da e se u svemu pri dravati Reformatorovih naela ona je pohitala da ne samo potvrdi ukidanje Petrovog ustava, ve i da strogo kazni seljake koji su podneli molbe za stupanje u vojsku. Osim toga, vlada primeuje da je proteklo dvadeset godina otkako je Petar Veliki n aredio da se izvri prva revizija ili popis stanovnitva radi ustanovljavanja linog por eza. Iako je veliki broj popisanih seljaka umro, a drugi odbegli od svojih gospo dara i iezli, ipak zemljoposednici i dalje plaaju za njih porez finansiskim vlastim a. Da bi uinila po volji plemstvu, kako je kazano u njenom ukazu, vlada nareuje da s e izvri novo popisivanje stanovnitva. Ovo omoguuje posedniku zemlje, prvo, da ne pl aa vie za iezle due, a drugo, da lako prisvoji seljake koji mu ne pripadaju. Jer Popi liste, koje na svakom imanju popunjava sam sopstvenik, nisu samo jedan statistiki podatak, ve su takoe jedan zakonski akt: injenica da je seljak zapisan u spisak ne kog imanja vezuje ga za gospodara toga imanja. Dovoljno je dakle da gospodar une se nekog seljaka u spisak koji on sam popunjava, pa da taj seljak izgubi svoju s lobodu i postane njegov muik. Razume se, ovaj moe da trai sudskim putem da mu se vr ati sloboda, ali je taj postupak toliko sloen, a sudije, koji su i sami plemii, to liko su skloni shvatanju da ve sama injenica to je neko zapisan u spisak muika prets tavlja osnov podozrenja da su upisana lica na to pristala, da mu je skoro nemogun o postii ispravku. Zbog toga je ovaj novi popis zaista po volji plemstvu. Drugi niz mera poveava mo spahija nad njihovim muicima. Ukazom od 1760 godine spahije su dobile pravo da poalju u progonstvo u Sibir svoj e muike uhvaene na delu prestupa, i takvi osuenici oduzimaju se od broja regruta ko je on mora da daje dravi. Ipak, on moe da poalje u progonstvo samo muike ispod etrdes et i pet godina i sposobne za rad, jer to proganjanje slui da se nasele obradive a nenastanjene prostorije u Sibiru. Znai da je ovo pravo slanja u progonstvo dato spahijama u cilju naseljavanja. Kako ovo pravo, tako i dunost da paze na ponaanje svojih muika, koja je nametnuta s pahijama od 1758 godine, istie socijalno i politiko obeleje seljakog ropstva. Ukolik o se proiruju njegova prava nad stanovnitvom vezanim za njegovu zemlju, spahija po staje u neku ruku pretstavnik dravne vlasti. On prikuplja lini porez u ime poreski h vlasti, on bdije nad moralom seljaka i kanjava ih u sluaju bekstva; on isto tako mora da ih hrani i da im daje

27 4 seme za vreme neplodnih godina. Muik se manje smatra kao privatna svojina, a vie k ao lan jednog organizovanog drutva, koji mora da slua svoga gospodara jedino stoga t o je ovome dravna vlast stavila u dunost da vri izvesne administrativne poslove. Pr ema tome, poto je seljako ropstvo jedna ustanova javnoga prava, to svaki muik koji iz bilo koga razloga nema vie gospodara, mora u izvesnom odreenom roku da izabere sebi gospodara, inae mu dravna vlast moe po slubenoj dunosti nametnuti novoga gospodara. ta vie, uporedo sa drugom revizijom, nekoliko Jelisavetinih ukaza primoravaju seljake podlone oporezivanju, a koji nisu nigde upisani, da nau sebi gospodara u odreenom roku, ako nee da ih vlasti razdele spahijama. Stvarno, sve o

ve mere, koje bi bile nemogune da je seljako ropstvo smatrano kao ustanova privatn oga prava, potinjavaju sve vie ivot seljaka samovolji njegovoga gospodara, te poloaj muika postaje sve tei. Naposletku, trei niz mera tei da zatiti ekonomske interese plemia- spahija. Finansiski interesi drave su u suprotnosti, kao to smo videli, sa linim interesima spahija; jer, mada drava poveava lini porez muika, ona ne doputa spahiji da poveava materijalne obaveze koje muici imaju prema njemu. U ovom pitanju Jelisavetina vlada postupa suprotno Aninoj vladi. I ne pomiljajui da ograniava mat erijalne obaveze muika prema spahiji, ona se trudi da smanji iznos linog poreza. U 1743 i 1744 godini ona ga smanjuje za 10 kopejaka od glave, to daje ukupnu olakic u u iznosu od preko jednog miliona rubalja. Da bi se pokrili trokovi rata sa vedsk om, umesto da povea lini porez, ona zadrava jedan deo plate svetenstva, vojnih lica i inovnika, smanjuje kredite namenjene zvaninim sveanostima, a da bi ogra niila tetan luksuz na koji je Ana bila primorala dvor i plemie, zabranjuje da se no si zlatan i srebrn nakit i ipke ire od tri prsta. Godine 1752 vlada sniava i to konano a ne vie privremeno lini porez sa 3 kopejke od lave, a u isti mah brie znatne sume neplaene poreze iz budetskih godina 17241747. to moe da izvri ova smanjenja, ima da se zahvali vikovima prihoda to ih daje monopol na so, koji je Petar uvalov, direktor Jelisavetine ekonomske i finansiske politike, vaspostavio godine 1751, i monopol na rakiju, koji nikada nije ukidan otkako su ga ustanovili moskovski veliki kneevi. Da bi poveao dravne prihode, uvalov je vie vo leo da povea prodajnu cenu soli i rakije nego linu porezu. Cena rakije poviena je z a 50 kopejaka od vedra; cena soli, koja se u ranije vreme menjala prema mestu, u jednaena je svuda na 30 kopejki za jedan pud. A prema uvalovljevoj proceni, da bi se iz line poreze izvuklo poveanje prihoda koje se dobilo ovom operacijom, bilo bi potrebno podii iznos line poreze za 13 kopejki od glave, to bi bio veliki teret za poreske obveznike. Neumoran pregalac jer je po reima jednoga njegovog savremenika njegov dom bio pun pisara koji su neprestano prepisivali njegove zakonske

27 5 projekte, Petar uvalov poduhvatio se da rei jedno pitanje koje je mnogo interesova lo vlasnike zemljita. Granice pojedinih imanja bile su tako nedovoljno odreene, im anja toliko nezgodno uvuena jedno u drugo, zakonske odredbe o zemljinim sporovima toliko nejasne, da je seoski ivot usled toga veoma nespokojan i rastrojen. esto pu ta odigravaju se prave borbe na meama pojedinih imanja ili na spornom zemljitu. uva lov predlae da se izvri opte omeivanje seoskih imanja. On sastavlja i uspeva da se u svoji jedno dugako uputstvo za taj posao. On je otpoet u Moskovskoj guberniji i pr oiren na neke okruge u Novgorodskoj guberniji, ali su tekoe oko njegovoga izvoenja t oliko velike, da se na tome i ostalo. Nasuprot tome, uinjen je odluan korak ka reenju drugog jednog problema do koga je s pahijama mnogo stalo. Zastarele odredbe Zakonika iz 1649 godine, koji je jo bio u vanosti, o traenju i vraanju odbeglih muika, zamenjene su, godine 1754, jednom odre dbom koja se mogla mnogo lake primeniti: reeno je da za polaganje prava vlasnitva n ad pronaenim muikom, spahije mogu da se pozivaju samo na akta o prvom popisu, onom iz 1719 godine. Godine 1754 takoe, pomou kapitala dobivenih od monopola soli stvorena je jedna kre ditna ustanova koja je imala da olaka plemiima iskoriavanje njihovih poseda. Ona im je odobravala zajmove na podlozi njihovih naseljenih zemljita. Najzad te iste godine data im je druga jedna povlastica, veoma znatna, a to je iskljuivo p ravo da oni isporuuju rakiju dravi, koja ima monopol na nju; trgovci e moi da je isp oruuju jo samo neko vreme, dok spahije ne budu dovoljno uveale broj svojih pecara. Ukoliko se skrauje rok njihovog obaveznog slubovanja, utoliko se plemii rad ije nastanjuju na svojim imanjima i posveuju vie, uz podrku vlade, poljoprivrednim i mesnim problemima. Zato oni postepeno prestaju da ude za uestvovanjem u centraln oj upravi, a pokazuju jaku elju da se dokopaju mesne vlasti. Srednje plemstvo pom ilja mnogo manje da obori aristokratiju, a vie da stavi nekoga iz svoje sredine na el

o okruga, da bi sebi obezbedilo prevagu u poslovima koji neposredno zadiru u nje gove ekonomske interese. I ovde Jelisavetina vlada izlazi u susret plemstvu: zak on od 1761 godine odreuje da se u svakom okrugu naelnik ili vojvoda ima birati meu spahijama iji se posedi nalaze u blizini glavnoga grada i da e ta birati svi plemii spahije iz dotinog okruga. Da bi se dolo do potpunog osloboenja plemstva, potrebna je jo samo jedna mera: potp uno ukidanje obaveznog slubovanja plemstva. Jelisaveta ostavlja tu brigu svome po sledniku. Ali je ona uinila ono to je glavno da bi obezbedila plemstvu, im bude kon ano ukinuto obavezno slubovanje, ivot koji e mu pruiti materijalnu nezavisnost i blag ostanje, koji e ga nainiti gospodarem podjarmljenog narodnog rada i koji e dati zad ovoljenje njegovom stalekom duhu. Pri kraju njene vladavine, stvaranje monarhije oslonjene na plemiski stale ve je gotova injenica. Ostaje jo samo da se pronae tana

27 6 pravna formula koja bi potvrdila tu injenicu, i da se tome prilagode razni mehani zmi politikog organizma. Trgovinska i industriska politika. Panja koju Jelisavetina vlada poklanja interes ima plemstva ne spreava je da tei razvijanju trgovine i industrije. Plemii spahije, kaogod i njihovi seljaci, uzimaju uostalom i sami aktivno uee u trgovakim poslovima i industriskim preduzeima. Od godine 1726, plemii spahije imaju pravo da trguju poljoprivrednim proizvodima; to se tie s itnog seljakog trgovanja, ono se toliko rairilo, da je postalo za trgovaki esnaf u zrok veoma ozbiljne zabrinutosti. Plemii poinju tako isto da se interesuj u za razne grane industrije. U tom pogledu je delatnost Petra uvalova veoma znaaj na. Dva brata uvalovi, Aleksandar i Petar, pripadaju jednoj porodici siro manijeg plemstva. Kao plemii-komornici na dvoru velike kneginje Jelisavete, oni pomau svim svojim silama dravni udar koji ju je popeo na presto, te su tako odjednom bili istureni u prvi red. A kada je, pored toga, Aleksandar o svojio i Jelisavetino srce, Petar je umeo vrlo dobro da iskoristi naklonost koju uiva njegov brat. On ume isto tako priklanjajui se veto pred Razumovskim, koji j e postao svemoan ljubimac, da baca prainu u oi pomou bezbrojnih zakonskih p rojekata koji mu se neprestano vrzmaju po pameti. Ubrzo postaje on najvei autorit et u Senatu, gde se niko ne usuuje da mu protivrei i gde on svaki as donosi sloene i smele planove za administrativnu reformu. No u isti mah brine se on i o svojim linim interesima. On iskoriuje obilno svoj zvanini poloaj da dobije za sebe monopole, koji mu donose ogromne prihode: monopol trgovine mau u Arhangelsku i na poluostrv u Koli, lova na tulanje i ribolova u Belom Moru, lova na tulanje u Kaspiskom Mor u; uzimanje u zakup metalurgiskih fabrika u Goroblagodatskoj na Uralu, i iroko uee u eksploataciji monopola na rakiju. Iako je njegova trgovaka i industriska delatno st veoma velika, on je ipak daleko od toga da bude izuzetak meu tadanjim titul arnim plemstvom, a i srednje plemstvo poinje takoe da se interesuje sve vie za industriju. Od vremena Petra Velikog, plemi tei da zameni trgovca u industriskim preduzeima. Nije bez razloga to e u trenutku sazivanja skuptinskog odbora za vlade K atarine II trgovaki esnaf uloiti odlune proteste protivu preplavljivanja trgovine i industrije od strane plemia. Petar uvalov je tvorac mera preduzetih za Jelisavetine vladavine da bi se oivela t rgovina i industrija. Glavna od tih mera je ukidanje unutranjih carinarnica, naree na ukazom 1753 godine, to je dravnoj blagajni naknaeno odgovarajuim poveavanjem carin a na artikle spoljne trgovine. Potom dolaze: stvaranje, godine 1758, Bankarskih f ilijala za meninu trgovinu; uspostavljanje trgovinske Komisije za izradu trgovakih propisa; osnivanje, godine 1754, jedne Trgovake banke za izvoznike koji rade u pe trogradskom pristanitu; vaspostavljanje glavnoga magistrata i magistrata po grado vima u unutranjosti u obliku koji im je dao Petar Veliki.

27 7 Pripremanje novog Zakonika. Pokuaji injeni za vlade Petra Velikog, Katarine I, Pet ra II i Ane, da se zameni zastareli Zakonik iz 1649 godine ostali su neplodni. G odine 1757, na zauzimanje Petra uvalova, jedna nova komisija dala se na posao. Poe tkom 1755 godine, ve su gotova dva odeljka novog Zakonika, odeljak koji se tie sud skog postupka i krivica iz javnog prava, ali Jelisaveta odbija da ih potvrdi zbo g njihovih odve svirepih odredaba. Posle toga delatnost Komisije se usporava, sve do dana kada, u septembru 1760 godine, ulazi u nju Roman Voroncov, slobodni zid ar, ovek sa velikim obrazovanjem i velikim: vezama, koji gaji u sebi politike ambi cije. Na njegovu inicijativu, Komisija izlae Senatu da je potrebno pridodati joj izabrane prestavnike plemstva i trgovakog esnafa. Ukaz iz septembra 1761 godine p ropisuje tada da se izabere po jedan plemi i; jedan trgovac na svaku pokrajinu. B iranje se izvodi strogo, i izabrani poslanici poinju tek da pristiu, kad Jelisavet a umire. Godine 1763 njih e raspustiti Katarina II, koja je ve smislila projekt za jedno ire izborno telo. Nagovetaj vladavine Katarine II. Ako se izbliza proui delo to ga je ostvarila Jeli savetina vlada, vidi se da je za vreme od dvadeset godina, bez ikakvi h potresa i sudara, bez hvalisanja i sveanih izjava, izvren jedan veliki rad, koji je pripremio vladavinu Katarine II. Skoro sve najznaajnije zakonske mere te veli ke carice ve su ocrtane za Jelisavetine vladavine. Proirivanje socijalnih i ekonom skih povlastica plemstva, upravna decentralizacija okruga u korist mesnoga plems tva; razgraniavanje imanja, i naposletku sam pokuaj sa narodnim pretstavnitvom izab ranim za izradu novog Zakonika, sve je to zapoeto za Jelisavetine vladavine; Kata rina II samo e razviti do kraja ove mere, samo proiriti njihovu primenu, s amo im dati vie bleska, zahvaljujui usavrenim ustanovama koje su bolje pr ilagoene svome cilju. U duhovnoj oblasti takoe, Jelisavetina vladavina nagovetava vladavinu Katarine II. Uticaj francuske filosofije, knjievnosti, mode i obiaja, koji e biti tako veliki, poinje upravo da se osea za vreme Jelisavete. Ako se taj uticaj ispoljava vie u nain u ivota nego u idejama, delo jednog Lomonosova dovoljno je meutim da pokae kakav sr ean upliv ona ve vri na rusku misao.

27 8 X . O D K A T A R I N E I D O K A T A R I N E I I 1. PETAR III (1762)

Detinjasti car. Petar III, sin Ane Petrovne i vojvode od Holtajna, nekadanjeg Menik ovljevog protivnika za vlade Katarine I, sestri je Jelisavete, koja ga je, posle svog stupanja na presto, pozvala iz Holtajna, proglasila ga za naslednika prestol a i oenila Sofijom od Anhalt-Cerbsta, buduom Katarinom II. Kada je Jelisaveta uzvikivala sa strepnjom: Moj sestri je jedno udovite, strailo ..., ja ne znam ta s njim da inim, ona je govorila sutu istinu. I zaista, uz Petrovu odv ratnu spoljanost ilo je uporedo i potpuno siromatvo duha i izvesna sklonost za deti njarije i budalatine. ak i posle svoga venanja sa Katarinom, ija je inteligencija ta ko iva, on ne moe da zaspi pre nego to se poigra lutkama u svojoj postelji, a kada se probudi, igra se olovnim vojnicima. Kada je postao car, uzdigao je detinjaste zabave na stepen dravnih poslova i iskoriavao svoju autokratsku mo da natera sede d ravne velikodostojnike da uestvuju u njegovim detinjastim igrama. Jednoga dana zat ekao je jednog pacova kako gloe na njegovom pisaem stolu jednu tvravu od kartona; o n nareuje da se pacov uhvati, pa ga zatim predaje jednom vojnom sudu i nareuje da mu po svim propisima sude velikodostojnici koje on imenuje u tom cilju i koji mo raju ozbiljno da se podvrgnu toj glupoj lakrdiji. On pravi detinjaste i neumesne gestove u najozbiljnijim prilikama. Na Jelisavetinom pogrebu, on nek oliko puta namerno zaostane iza pogrebnih kola, da bi ih posle toga sustigao u t rku i da bi video kako za njim lete skutovi njegovog crnog ogrtaa. Na sveanim prij emima u dvoru on zasmejava prisutne podraavajui duboko klanjanje dvorskih dama. On nije nimalo liio na cara, rei e kasnije jedna stara dvorska dama. Izmeu Katarine, v eoma inteligentne i veoma obdarene, i takvoga mua, nesloga je neizbena. Zato i pre staju ubrzo svi odnosi izmeu suprunika. Petar uzima ljubaznicu, Jelisavetu Voronco v, enu ogranienu, udljivu i pijanicu. I on se odaje piu; za vreme intimnih gozbi koj e on prireuje u jednoj odaji zagaenoj duvanskim dimom, on trabunja i blebee svojim piskavim glasom, a ponekad otkriva i vane dravne tajne. Razume se da on nema nikakav politiki program. On ima samo jednu linu misao, vrst o ukotvljenu u njegovom slabakom mozgu: to je divljenje prema pruskom kral ju Fridrihu II, kome se divi kao kakvom boanstvu. Postavi car, odrie se odmah s vih teritorija koje je Jelisaveta osvojila u Pruskoj i zakljuuje mir sa F ridrihom II. To je jedina njegova lina inicijativa. Pokretai unutranje politike. Pa ipak, za njegove tako kratkotrajne vladavine dones ene su u unutranjoj politici vane odluke, u kojima, razume se, nema on nikakvoga u dela. One su delo onih koji zauzimaju prvo mesto pored carskoga prestola, a to e rei politiara iz preanje vladavine, Voroncova, uvalova i nekojih linosti koje su se, k ao Volkov i Gljebov, progurali iz drugog

27 9 reda u prvi. Iako su svi Jelisavetini visoki inovnici bili sloni u tome da treba p roiriti plemiske povlastice, oni nisu svi bili voljni da idu daleko tim putem. uval ovi su, kao to dokazuje projekt o osnovnim zakonima ta ga je Jelisaveti predao Ivan u valov, traili da plemii ne budu izloeni konfiskovanju njihovih naslednih dobara i d a budu izuzeti od izvesnih poniavajuih kazni; ali, bojei se da ne nakode interesima drave, oni su pristali samo da ogranie, a ne da sasvim ukinu svoj rok obavezno g slubovanja. Voroncov se, naprotiv, odluno izjanjava za potpuno ukidanje; on je ht eo da plemi, postavi u punoj meri povlaen zemljoposednik, moe da ima muike i zemlju a da u kaknadu za to nema nikakvih obaveza prema dravi. Poto je bio manje moan nego uv alov, nije mogao da nametne svoje ideje; ali, raunajui na budunost, trudio se da ih ulije nasledniku prestola. Stupanje na presto Petra III dalo je prevagu triumviratu Voroncov, Volkov i Glje bov, koji se odmah daju na posao da ostvare svoj program osloboenja plemia od obav eznog slubovanja. Osloboenje plemstva obavezne slube. Na nekoliko dana posle svog stupanja na presto , 17/28 januara 1762 godine, Petar III odlazi u Senat da potpie ukaze kojima se v raaju iz Sibira Minih, Mendeni i gospoa Lopuhin, koje je prognala Jelisaveta; poto m nareuje da se ispita zakonski projekt o ukidanju monopola soli, da se proue izmene koje treba uneti u statut manastirskih muika, i izraava elju da se uk

ine obavezna sluba plemstva. Posle mesec dana, 18 februara/1 marta, pojavljuje se Proglas o povlasticama plemstva, koji je ostao znaajan dogaaj u istoriji ruskog ple mstva. Ovaj proglas to su ga sastavili Volkov i Gljebov daje plemiima pravo da se sasvim uzdre od slubovanja dravi ili da napuste slubu po svojoj volji, u kome bilo trenutku , izuzev u vreme rata ili na tri meseca pre poetka neprijateljstava. On im izmeu o stalog odobrava da slobodno odlaze u inostranstvo, pa ak i da stupaju u slubu stra nih vladara, no ipak pod uslovom da se vrate u Rusiju na prvi poziv vlade, pod p retnjom da izgube svoja imanja. Iako su osloboeni obavezne slube, oni ipak moraju da se staraju o obrazovanju i kolovanju svoje dece. U jednom dodatku, proglas izr aava nadu da plemii, brinui se o optim interesima, nee pohitati da se odmah koriste p ravom koje im se daje i da nee izbegavati slubu; ide se ak dotle da se zabranjuje o nima koji bi se uzdravali od sluenja da se pojavljuju na dvoru i takvi se izvrgava ju javnom preziru. Ako ova nova povlastica unitava, onda zato su je odobrili? Kako vlada moe da izlae javnom preziru one koji budu primili tu povlasticu, kada ju je ona i ustanovila? Pisac proglasa nije zapazio tu protivrenost. U svakom sluaju, p lemii se ine kao da su zaboravili opomenu iz toga dodatka, a zapamtili samo to da su osloboeni obaveza. Po tvrenju savremenika, oni su se pokazali veoma zahvalni. U mnogim predlozima govori se kako bi Petru III trebalo podii zlatan kip o troku pl emstva. Pesnici opevaju cara u ushienim slavopojkama, pa se ak i u privatnim pismi ma nalaze odjeci te radosti.

28 0 Muici doekuju manifest sasvim drukije, i ba ta jaka suprotnost izmeu radosti plemia i gneva seljaka istie veoma jasno socijalni znaaj te reforme od trenutka kada plemi, osloboen obaveznog sluenja u vojsci ili dravnoj administraciji, prestaje da bude dravni slubenik da bi postao povlaeni vlasnik zemlje i seljaka, potinjavanje s eljaka spahiji prestaje da bude ustanova iz dravnoga prava. Zato seljake mase vrsto veruju da ukidanje njihove podjarmljenosti treba da sleduje ukidanju obaveznog slubovanja plemia, koje je bilo razlog i opravdanje te podjarmljenosti, te oekuju p roglas koji bi obznanio ukidanje ropstva. A kako se takav proglas ne pojavljuje, meu njima se iri glas da on postoji, ali ga plemii podlo kriju od naroda. Tada ogr omni ustanci poinju da se diu u Rusiji. Potrebno je posluiti se vojskom da bi se on i uguili. Ali u dnu due seljaci i dalje tumae dogaaje na svoj nain, i posledice toga videe se deset godina kasnije, za vladavine Katarine II. Proglas od 18 februara/1 marta 1762 godine nije samo oslobodio plemstvo obavezne slube; ostavljajui mu prava koje je ono iz te obaveze izvlailo, on menja takoe iz o snova ulogu plemstva u politikom organizmu Rusije; on istim udarcem obnavlja i sa me osnove dravnog ureenja i ozakonjuje preobraaj administrativne monarhije zasnovan e na seljakom ropstvu u monarhiju koja se oslanja na plemstvo. itavo socijalno i p olitiko zakonodavstvo Katarine II proizilazi iz toga proglasa, kao to stablo proiz ilazi iz zrna. Reforme u korist plemia i staroveraca. Poto su plemii osloboeni obaveza prema dravi, poela su da im se dodeljuju i izvesna lina obezbeenja, koja im se nisu mogla dati d ok su oni bili samo dravni slubenici. 21 februara/4 marta 1762 godine, jedan progl as to ga je sastavio Volkov, poto je ocrtao jednu mranu sliku pijunskih zloina i tero ra koje je vrila Tajna kancelarija, objavljuje sveano da je taj sistem politike piju nae i inkvizitorske procedure ukinut za svagda i da se sada zamenjuje novim propisi ma: otsada e politike dostave ii obinim zakonskim putem, a nee vie biti upuivane naro m ustanovama. Isto tako i prema starovercima zauzima vlada irokogrudije dranje. Ukaz od 29 janua ra/9 februara 1762 godine, u kome se vidi kako se sasvim bojaljivo pojavljuje ide ja o verskoj trpeljivosti, odobrava onima koji su se sklonili u Poljsku i druge zemlje da se vrate u Rusiju i obeava da e im se dati zemlja u Sibiru i u drugim po krajinama prikladno izabranim. Doputa im se da ispovedaju svoju veru i da vre svoj

e obrede bez ikakvih smetnji, jer treba odvratiti ljude od praznoverja, ne primor avanjem i nasiljem, ve ubeivanjem. Posle nekoliko dana, nii oficiri odreeni su naroito da tite staroverce od gonjenja mesnih crkvenih vlasti. Poto vlada pretpostavlja d a, ako staroverci sve ee sami sebi zadaju smrt penjui se dragovoljno na lomau, oni to ine zbog kinjenja kojima su izloeni, ona nareuje da se ponite istrage zapoete protiv u njih i da se oslobode oni koji su uhapeni. Vlada poveava vlast ve i inae tako veliku od doba Jelisavetine vladavine spahija na d njihovim muicima. Ona naroito potsea da se oni ne

28 1 mogu upisivati u trgovaki esnaf bez odobrenja svojih gospodara, bez otpusnica ili potvrda o osloboenju sa potpisom njihovoga gospodara. Ona izmeu ostalog stavlja v an snage ranije zakone o premetanju muika, a ovlauje spahije da premetaju svoje muike iz jednog okruga, u drugi ne traei odobrenje od centralne dravne uprave. Najzad, je dnim naroitim ukazom, vlada zabranjuje mesnim vlastima svako meanje u prikupljanje linog poreza seljaka, a naroito svako odailjanje oficira ili drugih dravnih slubenik a na privatna imanja; ona ostavlja spahijama punu vlast da prikupljaju porez od svojih muika i da predaju primljene sume mesnoj dravnoj blagajni. Sve ove mere odnose se na sitnija pitanja; ipak, one su znaajne po tome to pokazuj u o emu su se brinuli tadanji upravljai drave, koji su mislili samo na interese plem stva. Zbog toga se oduzimanje crkvenih dobara ne bi moglo kao to ine nekoji pisci tumaiti kao jedna liberalna mera u korist seljaka. Oduzimanje crkvenih dobara. U godini 1762 pitanje podravljenja (oduzimanja) crkve nih dobara nije novo, ali otkako je ono postavljeno, a to e rei od postanka Moskov ske drave, svetovna vlast je teila da prisvoji prostrana crkvena imanja da bi uveal a dravne prihode i proirila povrinu dravnog zemljinog poseda. Za vlade cara Alekseja Mihailovia pokuavalo se da se uprava nad crkvenim imanjima poveri jednom dravnom na dletvu, svetovnom, prikazu manastira, ali se ubrzo odustalo od toga usled odlunih protesta patrijarha i crkvenih vlasti. Petar Veliki ponovo je uspostav io prikaz manastira, a zatim, kada je Sinod zamenio patrijaiju, odmah je poverio upravu nad crkvenim imanjima jednoj novoj ustanovi, kolegijumu ekonomije, koji j e bio sastavljen od svetovnih inovnika. Otada nastaju izmeu svetovnih i crkvenih v lasti beskrajne prepirke da bi se utvrdilo da li kolegijum ekonomije treba da bu de potinjen Sinodu, i ako treba onda u kojoj meri. Od svih crkvenih ustanova, man astiri imaju najvei deo naseljenih zemljita; povrina njihovih imanja je ogromna. Go dine 1724 Petar Veliki nareuje da veina manastira utvrdi brojno stanje svoga osobl ja, odreuje im maksimum prihoda i nareuje da vikove imaju predavati dravnoj blagajni . Posle njegove smrti, kolegijum ekonomije pada pod zavisnost Sinoda. Ali se sve t o menja stupanjem na presto Ane, ija se vlada, kao to smo videli, zalae tako revnos no da prisili poreske obveznike na plaanje poreze i da trai plaanje zaostale porez e. A upravo manastirska imanja duguju veoma velike sume zaostale dravne p oreze. Iz ovog razloga, a ne da bi se oslobodili manastirski seljaci, preduzima dravna vlast godine 1738 dve vane mere: kolegijum ekonomije potpuno je odvojen od Sinoda i potinjen Senatu, a osim toga stavljeno mu je u dunost da u ist i mah prikuplja dravne poreze to ih duguju manastirska imanja, i da upravlja tim i manjima, sa iskljuenjem crkvenih vlasti. Pobona Jelisaveta stavlja van snage najpre sve ove mere; ona ukida kolegijum ekon omije i vraa potpuno upravu nad crkvenim imanjima Sinodu. Ali je znaajno da su je posle trinaest godina dravni razlozi primorali da se vrati na onaj put to su ga ob eleili Petar I i Ana. esto se tvrdi kako je ovo vraanje

28 2 na ideju o podravljenju crkvenih dobara bilo izazvano nezadovoljstvom i pobunama

manastirskih seljaka, dovedenih do oajanja usled zloupotreba crkvenih vlasti. Tano je da su ove pobune za vreme Jelisavetine vladavine uzele velikoga maha i verov atno je da su one uticale na sudbinu manastirskih imanja. Ali se, s druge strane , promena u Jelisavetinom dranju u ovom pitanju dogaa pri kraju njene vladavine, u poetku Sedmogodinjeg rata, kada je bilo potrebno da se bez odlaganja poveaju dravni prihodi. Pred tom potrebom ona je popustila i pored sve manje elje da ugodi svete nstvu, kada je godine 1757 naredila da se uprava nad crkvenim i manastirskim ima njima preda penzionisanim oficirima, da se manastirima dodeli izvestan od reeni deo prihoda sa tih imanja a da se viak prihoda upotrebljava prema posebnim cariinim ukazima. Tako se ona jednim mahom vraa na praksu iz 1738 godine. Razume s e da visoko svetenstvo upotrebljava, i to ne bez uspeha, sav svoj uticaj da sprei ili odloi primenu tih mera. Posle stupanja na presto Petra III prestaje svako okolienje u reavanjima ovog pita nja. Odluke iz 1757 godine odluno su potvrene; zatim se jednim dopunskim proglasom od 21 marta/1 aprila 1762 godine ponovo uspostavlja kolegijum ekonomije i pover ava mu se uprava preko penzionisanih oficira nad crkvenim i manastirskim imanji ma; dodeljuje seljacima, koji ive na tim imanjima, zemlju koju su ranije uivali; propisuje da se naplauje, umesto nekadanjih mnogostrukih nameta, samo po jedna rub lja od seljaka, pored line poreze, i da se te sume predaju direktno koleu ekonomij e, da se izdaju u zakup svakom ponuau zemlje i zgrade manastirskih imanja koje ve n isu dodeljene seljacima, i da se prihod od tih zakupa alje kolegijumu ekonomije. Od ovih prihoda kolegijum e davati manastirima i arhiepiskopijama sume predviene z a njihovo izdravanje spiskovima iz 1724 godine; preostatak e pripasti dravi. Odmah su postavljeni i stupili na dunost oficiri koji e upravljati crkvenim i manastirsk im imanjima. Razgnevljeno svetenstvo poelo je da optuuje vladu da je ona neprijatel jski raspoloena prema pravoslavnoj crkvi. Ova optuba je bez osnova, jer odluke Pet ra III samo pojaavaju i proiruju mere koje ni sama Jelisaveta, koja je toliko bila odana Crkvi, nije mogla da izbegne. 2. UNUTRANJE STANJE U RUSIJI U PRVOJ POLOVINI XVIII VEKA Videli smo kako se, u razdoblju od 1725 do 1762 godine obrazuje nova ruska monar hija, koja se oslanja na plemstvo. Kakvo je unutranje stanje u Rusiji izmeu ova dv a datuma? Plemii-spahije i muici. Prema podacima kojima raspolaemo, a ija je vrednost sasvim r elativna, stanovnitvo Rusije u prvoj polovini XVIII veka ima skoro 90 od sto selj aka, a s druge strane 7 od sto plemia i 3 od sto gradskog stanovnitva. Cela zemlja je, prema tome, bitno zemljoradnika i poljoprivredna.

28 3 Skoro itavo stanovnitvo nalazi se na selu, gde plemii spahije pretstavljaju neznatn u manjinu u odnosu na seljako stanovnitvo. Ali ba ta manjina gospodari, i ona sem t oga vlada nad muicima. Muici sainjavaju pravi temelj socijalne zgrade u Rusiji. Godine 1730, od 5,067.054 seljaka svih kategorija, 3,073.583 pripadaju plemiima, 796,364 crkvama i manastirima, 34.249 fabrikama, 494.235 su u slubi carskih dvoraca i admiralitet a, 668.623 su slobodni seljaci, takozvani dravni seljaci i seljaci koji plaaju sam o porez zvani jasak (koji sibirski domoroci plaaju u krznima). Muici dakle ine u to doba dve treine seljakog stanovnitva. Ali je njihova raspodela na oblasti veoma ne jednaka: njihova gustina, veoma velika u sredinom delu Evropske Rusije, koji odgovara nekadanjem sreditu Moskovske drave smanjuje se postepeno to se id e vie ka severu, istoku i jugu, ali ostaje veoma visoka na zapadu, nekadanjem delu poljsko-litvanske drave, ija je organizacija tu ostavila svoje tragove; na krajnj em severu i jugu i na donjoj Volgi, ona pada sasvim nisko. U Sibiru se i ne zna za seljako ropstvo. Krajem XVII veka, nekadanji veliki kneevski i vlastelinski zemljini posedi ne posto je vie. Ekonomske krize u XVI veku, konfiskacije zemljita to ih je vrio Ivan IV i so

cijalni mete u Doba Nemira ostavili su od njih samo nekoliko preostalih delova. P ored ovih ostataka javljaju se, istina, u drugoj polovini XVII veka nekoliko pro stranih zemljinih poseda, koji su postali od poklona u zemlji i u muicima to su ih carevi darovali svojim vernim slubenicima. Iako se 1640 godine moglo nabrojati sa mo 12 imanja svako sa vie od 1000 ognjita, pola veka kasnije njih je ve pet puta vie. Ali imanja od 100 do 500 ognjita ostaju jo uvek najrasprostranjeniji tip poljskog im anja. Tek u XVIII veku ponovo se stvara jedna brojna klasa velikih posednika u pogledu zemlje i muika. To su najee pridolice u redovima visokog zemljoposednikog plemstva. V eina velikih imanja iz doba pre Petra Velikog bila su raskomadana i rasparana, del om zbog odeljivanja porodica, a delom zbog parcelisanja to su ih vrili osiromaeli s opstvenici. Na osnovu itavog niza zabeleaka iz toga vremena, moe se tvrditi da je u prvoj polovini XVIII stolea trebalo imati vie od 1.000 muika pa da neko bude smatr an za veoma bogatog, od 500 do 1000, pa da bude uvren meu velike posednike, od 100 do 500 pa da se smatra osrednje imuan, a 25 do 100 pa da pripada sitnom plemstvu; ispod 25, to je siromaan plemi. Kakva suprotnost izmeu ovih skromnih cifara i onih koje dostiu ogromni zemljini posedi to se tek stvaraju! Dok obian plemi smatra sebe za bogata ako ima hiljadu muika, velikodostojnici poinju da nagomilavaju imanja ko ja se cene na vie desetina hiljada dua. Veina ovih bogatstava imaju da zahvale za svo j postanak dareivosti vladara, koji za vreme celoga XVIII veka ne prestaje da pok lanja naseljena zemljita. Od Petra Velikog potie bogatstvo marala Borisa eremetjeva koji je, pored velikih nasleenih imanja primao od cara takve poklone ve sama pobeda kod Pol tave donela mu je odjednom ceo Juhotski okrug da je on ostavio 60.000 muika svome sinu Petru, kome je njegova supruga, po roenju

28 4 kneginja erkaskaja, donela u miraz izmeu ostalog jo 80.000 muika. Glavni dravni tuilac Jaguinski, iji je otac bio siromaan orgulja u jednoj luteranskoj crkvi, postao je z a vreme Reformatora jedan od najbogatijih zemljoposednika. Jedan siromaan plemi iz Kostrome, Rumjancev, obasut je imanjima zato to je otkrio mesto gde se krio carevi Aleksej posle svoga bekstva iz Rusije. Potkancelar afirov dobio je 1 5.000 dua i veoma bogata imanja u Maloj Rusiji; ali, poto je uspeo da pomou industris kih pekulacija i primanja mita uvea znatno svoje bogatstvo, njegova imanja konfisk ovana su 1723 godine zbog pronevera. Menjikov je imao, u trenutku svoga pada za v reme Katarine I, preko 100.000 muika, kao i nekoliko varoi, Koporje, Jamburg, Ranenburg, Poep, Baturin. A ko su bogatstva Jaguinskog, afirova, Menjikova, bila isto toliko kratkotrajna koliko i velika, druga, kao na primer eremetjeva, ili pak Rumjanceva, ijeg e sina, u venog marala, Katarina II obasipati poklonima, samo e jo vie porasti. Posle Petra Velikog, ovo naglo stvaranje ogromnih bogatstava postae jo ee. Petar II d odeljuje jednim mahom 44.000 muika ocu svoje verenice, knezu Alekseju Dolgorukom, ija e imanja kofiskovati Ana Ivanovna, da bi ih razdala drugima. Za Anine vladavi ne, knez erkaski ima 70.000 muika, a Minih i Biron dobivaju ogromne posede za vrem e Jelisavete, Aleksej Razumovski, cariin ljubimac, uspeva da postane gospodar 50. 000 muika; njegov brat Kiril ima ih oko 120.000. Bogatstvo uvalovih i Voroncovih p ribliuje se bogatstvu Razumovskog, iji se svi roaci, Malorusi skromnoga stanja, uzd iu takoe, zahvaljujui obilnim poklonima, u red velikih zemljoposednika. Stupanjem n a presto Petra III otpoinje niz novih poklona, kojima se koriste ljubimci novoga cara. Neverovatna bogatstva stvaraju se tako odjednom, kao udarom arobne palice; no isto tako odjednom druga se rue, lome u hiljadu komada; sve zavisi od udi sudbi ne. Ali nekoja od njih izlaze netaknuta iz politikih kriza i odrae se u drugoj polo vini XVIII veka i u XIX veku. Ovaj razvoj zemljinih poseda dravnih velikodostojnik a, koji e dobiti jo vei zamah za vladavine Katarine II, lii na nekakvu politiku lutri ju, ijim izvlaenjem upravljaju vile. Srednje i sitno plemstvo, razume se, ne uestvu ju u tome, sem ako kakav sluaj ne priblii nekog od njihovih pretstavnika nekom dvo

rskom ljubimcu. Ako i ove vrste plemstva uveavaju sve vie broj svojih muika, ona to ine sasvim drukijim nainima. Najrasprostranjeniji nain za spahiju je da prijavi nov e muike, na svoje ime, koristei se zakonom koji propisuje da izvesne kategorije lin osti moraju obavezno postati muici, a to su: nii crkveni slubenici, stavljeni na ra spoloenje posle obnarodovanja spiskova crkvenog osoblja iz 1724 godine, zatim dec a svetenika i crkvenih slubenika koja su roena pre rukopoloenja njihovih oceva ili a ko ne postanu svetenici, muici koje su njihovi gospodari oslobodili, deca trgovaca , zanatlija i vojnika neupisanih u spiskove line poreze, i najzad slobodni ljud i nesposobni da dokau svoje poreklo i koji nisu nigde

28 5 upisani. Sva ova lica moraju sama da izaberu sebi gospodara, u odreenom roku, inae ih vlada moe dati kao muike prvom spahiji koji hoe da ih primi. Poev od godine 1767, spahije iskoriuju pored ostalog i pravo da trae natrag svoje ne kadanje muike koji su, poto su bili uzeti u vojsku, bili kasnije osloboeni vojne slub e. Oni se takoe koriste pravom da pri svakom novom zvaninom popisu stanovnitva sast avljaju spisak ili poreski registar svojih muika. Kako je od 1747 godine, d a bi ubrzala izradu tih spiskova, vlada priznala, i bez prethodnog prover avanja, zakonsku vrednost tim spiskovima, bilo je dovoljno, kao to smo videli, da jedan spahija upie u njih ime nekog slobodnog oveka, pa da od njega naini svog muik a. I drugi naini omoguavaju spahijama da zakonskim putem obezbede sebi vlasnitvo nad izvesnim ovekom i bez njegovog pristanka. Plemi koji prihvata neko naputeno d ete postaje njegov gospodar. Sopstvenik fabrike u koju je neki radnik svojevol jno stupio, moe bez obzira na njegovu volju da ga u vojnoj slubi zameni jednim od svojih muika, pa da ga na taj nain za uvek vee za fabriku. Od tri kategorije plemia spahija, prva sadri samo nekolicinu vrlo velikih zemljopo sednika koji imaju znatan deo muinog stanovnitva; trea kategorija, u koju spadaju ma li posednici sa manje od 100 muika, relativno je malobrojna; najvei broj spahija s pada u drugu kategoriju, u kojoj su srednji posednici sa 100 do 1000 muika. Ove spahije, ija je vlast, kao to smo videli, nad muicima sve vie rasla, kada bi se posle izlaska iz dravne slube nastanili na svome imanju, uzimali su stvarnijeg ud ela u upravljanju svojim imanjem. Ekonomski trebnik, u kome je jedan od njih, obrazovan ovek, istoriar i publicista Tatiev, dao godine 1742 opis gazdovanja na njegovom imanju, omoguava nam da stvorimo tanu pretstavu o tadanjoj domaoj ekono miji. Svako imanje proizvodi samo ono to je potrebno gospodaru i njegovim seljaci ma, ne trudei se da nadmai tu potronju, i da redovno prodaje na tritu svoje prirodne proizvode ili izraevine. Tatiev primenjuje na svome imanju sistem kuluka: jedan deo zemljita obrauju seljaci za raun gospodara, i radovi seljaka na gospodarevim njiva ma zovu se barina (kuluk); drugi deo razdeljen je seljacima, koji ga iskoriuju za sv oj raun. Gospodar se nimalo ne trudi da proiri svoj deo obradive zemlje, ije prostranstvo odreuju iskljuivo potrebe spahijinog dvorca. Zbog tog a je zakupnina koju seljaci plaaju spahiji daleko od toga da bude onako velika ka o to e biti u narednom razdoblju, kada e se vlastelinski posed pretvoriti postepeno u preduzee koje radi za trite. Ali nedovoljnost i primitivnost poljoprivredne tehn ike primoravaju da se donekle povea teret seljakih obaveza prema gospodaru. Na vein i imanja gde se primenjuje sistem kuluka, pravilo je da seljak radi tri dana u n edelji za raun spahije, a tri dana za sebe, jer je obradiva zemlja obino podeljena na ravne delove izmeu spahije i njegovih seljaka. Meutim, ve se javljaju jake povr ede ovog pravila. Seljak Posokov, koji pie poetkom XVIII veka, pria kako izvesne spa hije nameu kuluk svojim muicima

28 6 cele nedelje, a doputaju im da rade za sebe samo nedeljom. Kuluk se ponekad zamen juje plaanjem u naturi: umesto da obrauju njive svoga gospodara, seljaci daju polj oprivredne proizvode i izraevine za izdravanje vlastelinskog dvorca. Ponegde je i ovo davanje u naturi zamenjeno plaanjem u gotovom novcu, iji je iznos najee 1 ili 2 r ublje od muika godinje, ali moe dostii i 5 rubalja; seljaci pribavljaju potrebni nov ac odlazei da rade razne zanate izvan sela. Sistem plaanja zakupa izgleda da se ra dije primenjuje nego sistem kuluka. Spahije su zadovoljne ako im seljaki danak ob ezbedi sve to je potrebno za njihov ivot; oni jo ne pomiljaju da pretvore svoja iman ja u privredna preduzea; osim toga, obavezno sluenje u vojsci ili dravnoj administr aciji ne doputa im da se lino staraju o svome imanju. Meutim, ne treba verovati da ova primitivna ekonomija obezbeuje seljaku lak i patr ijarhalan ivot. Iako seljaka podjarmljenost jo nije onako tegobna kao to e biti kasni je, ipak spahijska vlast, koja dobiva sve vie samopouzdanja, teko pritiskuje muika. S druge strane, seljak nije siguran da e od svoga gospodara dobiti materijalnu p otporu u neplodnim godinama; istina, zakon obavezuje spahiju da ga hrani u sluaj u oskudice, ali se taj zakon ne potuje dovoljno, te su na primer u godinama 173 4, 1749 i 1750 mnogi seljaci, koje je njihov gospodar ostavio njihovoj sudbini, primorani da prosjae. Sve vei broj beanja sa imanja i seljakih pobuna pokazuje jasno da je poloaj muika veoma teak. I pored veoma strogih kazni predvienih zakonom, muici bee sa imanja u masama. Za vreme Ane i Jelisavete, muici iz sredine Rusije bee u ma sama ka Uralu, Sibiru, Kavkazu, baltikim pokrajinama i Poljskoj. Najmanja vest, ak liena svakog osnova, dovoljna je da proizvede u seljakim masama komeanje i previra nje duhova. Godine 1742 iri se lana vest da je seljacima ponovo doputeno da stupaju u vojsku i da se na taj nain oslobode ropstva, kao u vreme Petra I; i odmah muici poinju da pristiu u gomilama u regrutne kancelarije, gde ih eka gorko razoaren je. Godine 1758 oni u gomilama naputaju svoje gospodare i odlaze ka fabrikam a svile na donjoj Volgi, gde se pria kako je njima odobreno da stupaju na rad. Os im ovih izuzetnih sluajeva, pojedinana bekstva dogaaju se svakog dana. Opomene, pre tnje, stroge kazne, sve to nita ne pomae. Moe se oceniti veliina te neprijatne pojav e i briga koje ona prouzrokuje spahijama i vladi po panji koju joj tadanje zakonod avstvo ukazuje. Godine 1754 obnarodovan je itav jedan zakonik kojim se podrobno r egulie pitanje traenja i vraanja odbeglih muika. Ma da muici najee odgovaraju na tego st svoga poloaja beanjem, oni ponekad idu i do pobune. Za Jelisavetine vladavine o vi ustanci dobivaju ve obeleje pravih bitaka izmeu pobunjenih seljaka i trupa koje su poslane da ih savladaju. Tako su, na primer, godine 1752, u okrugu Ka luga, 3.000 Demidovljevih seljaka, naoruanih pukama i topovima, razbili i naterali u bekstvo itav jedan puk dragona i zarobili njegovoga komand anta. Nemiri se zatim proiruju i na druge okruge, i da bi se oni uguili, potrebno je poslati est pukova sa artilerijom. Godine 1762,

28 7 za vlade Petra III, obnarodovanje proglasa kojim se plemii oslo baaju obaveznog sluenja u vojsci izazvalo je, kao to smo videli, nove pobune seljak a na mnogim spahijskim imanjima. Podjarmljenost seljaka je socijalna osnova aristokratske monarhije koja je u tok u stvaranja. Plemstvo, koje se oslobaa obaveznog slubovanja dravi, vidi u njemu jem stvo vrstog i stabilnog dravnog poretka. Uistini, usled sve veeg nezadovoljstva pod jarmljenih seljaka, drava izgleda kao da lei na vulkanu; svakog trenutka duboki po dzemni potresi ljuljaju njene temelje, koje povremeno liu plamenovi graanskog rata . Crkveni i manastirski, fabriki, dvorski krunski seljaci. Seljaci potinjeni raznim crkvenim i manastirskim ustanovama su, posle spahijskih seljaka, najvea muika grupa . Broj manastirskih muika je naroito veliki. uveni manastir Trojica-Sergijevo, bliz u Moskve, ima oko 1740 godine 106.000 muika na svojim imanjima, koja su rasturena u petnaest gubernija Velike Rusije. Manastir Aleksandra Nevskog u Petrogradu im a 25.000 muika; zatim dolaze Uspenski manastir u oblasti Vjatke, sa oko 24.000, i manastir svetoga Kirila u Bjelozersku, na severu, sa 21.500 muika. Razume se, sv

i manastiri nemaju prostrana imanja, ali nije redak sluaj videti ih kako nagomila vaju zemlje i muike. Izmeu crkveno-manastirskih i plemiskih seljaka jedina je razlika u tome, to oni prv i ne zavise od pojedinaca ve od ustanova. Pokuaji podravljenja crkvenih i manastirs kih dobara koje su inile vlade u prvoj polovini XVIII veka imale su prvenstveno z a cilj da se dravi predaje najvei deo prihoda sa crkvenih imanja. to se tie prave up rave nad tim imanjima i njihovim seljacima, ona je oduzeta od crkvenih vlasti i predata svetovnim inovnicima Kolegijuma ekonomije samo za vreme od etiri godine, o d 1740 do 1745 godine. Za sve ostalo vreme, od 1725 do proglasa Petra III, uprav u nad muicima imaju nii oficiri i upravnici manastira i crkava. Da li je ivot ovih muika tei nego ivot muika na spahijskim imanjima? Na ovo pitanje, koje se esto postav lja, odgovori su razliiti, prema tome da li ih daju svetovni ili crkveni istoriari ; ali evo zakljuaka koji se mogu nepristrasno iz njih izvui. Seljaci crkvenih usta nova imaju najee velike komade zemlje. Iako su njihove sporedne obaveze, kao na pri mer seenje i prevoz drva, ribolov, rad u mlinovima i pecarama rakije, kuvanje piv a i kvasa, napasanje stada, itd., mnogobrojnije, njihov kuluk je manje naporan n ego kuluk spahijskih seljaka, jer imaju da obrauju mnogo manje zemlje u korist sv ojih gospodara. I iznos njihove zakupnine je nii. Pa ipak je njihovo stanje veoma teko. Nije bez uzroka to izvesna opasna uzrujanost, koja se ispoljava u krvavim p obudama, mui manastirske seljake za vreme itave Jelisavetine vladavine. Njihovo oaj anje dolazi manje od teine obaveza, a vie od zloupotreba upravnika, ije surovo post upanje ide ak do stavljanja na muke. Seljaci zvani posedni, potinjeni fabrikama, ne pripadaju industrijalcu, nego samoj fabrici. Prema tome, njihov vlasnik nema prava da ih pojedinano prodaje. Zakon od reuje maksimum seljaka koje moe da dri izvesna kategorija

28 8 fabrika. On isto tako odreuje broj onih koje industrijalac mora da dodeli na rad u fabrici i koji se vie ne mogu upotrebljavati za druge poslove. Ali,u stvarnosti , granice koje je zakon postavio samovolji vlasnika ne potuju se, te fabriki selja ci imaju da podnose sav teret robovanja. Svi napori koje oni ine da bi odbranili svoja prava osueni su na neuspeh, i to ih esto puta nagoni da pribegnu otvorenoj p obuni. Dvorski seljaci zavise od uprave carskih dvoraca, isto onako kao to spahijski sel jaci zavise od svojih gospodara. Oni moraju da rade kulukom na dravnim imanjima i da plaaju zakupninu upravi carskih dvoraca, ali su i kuluk i zakupnina tu manje teke obaveze koje pritiskuju spahijske seljake. Najzad, krunski seljaci su oni srazmerno malobrojni seljaci koji pripadaju priva tnim posedima lanova carske porodice. Slobodni ili dravni seljaci. Pored seljaka vezanih za zemlju i gospodara, ima m nogo seljaka koji uivaju linu slobodu. To su pre svega potomci seljaka od avno nastanjenih na crnim zemljitima, a to e rei na zemljitima koja imaju obeleje dra h poseda: ovi seljaci, zvani ernosonjije (crnoplugci) potpadaju neposredno pod drav u, nisu potinjeni nikakvoj privatnoj vlasti i veinom su skoncentrisani na severu E vropske Rusije i u Sibiru; zatim, inorodni seljaci, Tatari, Bakiri, uvai, eremisi it d., koji su nastanjeni na dravnom zemljitu koje se nalazi veinom u slivu Volge i is tono od ove reke; naposletku, potomci nekadanjih tobdija, strelaca, dragona, konjan ika itd., kojima je Moskovska drava bila stavila u dunost da brane june granine oblasti i koje je dravna blagajna, pod izvesnim uslovima, nagraivala ustupa njem delova zemljita. Od vremena kada je Petar I, godine 1724, ustanovio glavarin u (lini porez), svi su oni spadali u kategoriju dravnih ili dravnoblagajnikih seljaka. Ona sainjava otprilike treinu ruskog seljakog stanovnitva, k su druge dve treine muici. ernosonji seljaci sainjavaju glavni deo ove kategorije. O i su nastanjeni na imanjima ija je povrina meusobno veoma nejednaka. Tim imanjima i maju oni pravo da slobodno raspolau, da ih ak i otuuju po svojoj volji, pod uslovom , koji je postavljen tek za Jelisavetine vladavine, da ih ne prodaju linostima os

loboenim line poreze. Dravni seljaci, osim ovog poreza, imaju prema dravnoj blagajni razne obaveze, od koj ih su nekoje veoma teke kao to je na primer odravanje puteva po gustim umama i baruti nama u severnoj Rusiji, i obavezu veoma teku zbog ogromnih razdaljina izmeu na seljenih mesta da putnicima daju odmorne konje do najblie stanice. Oni takoe moraju na smenu da vre dunosti procenjivaa, prodavaca, blagajnika i uvara u ustanovama gde drava prodaje vino i so, kao i dunosti niih policiskih organa, gl asnika, nonih uvara itd. Najzad, od godine 1723 oni su podvrgnuti jednoj novoj nova noj obavezi koja e ubrzo prema miljenju same vlade, izraenom vie puta u raznim ukazi ma biti prispodobljena zakupnini koju plaaju muici spahijama i dvorski se ljaci upravi carskih dvoraca. Kada je za vreme Jelisavete ta zakupnina

28 9 poviena, tvrdilo se sa zvanine strane da je to uinjeno upravo stoga to su i spahije povisile nedavno zakupnine svojim muicima. Drava dakle uzima od slobodnih seljaka zakupninu kao sopstvenik zemlje na kojoj su oni nastanjeni. Ona time potvruje svoje nasledno pravo nad tom zemljom, iji se uivaoci nalaze u tome pogledu, iako zadravajui svoju linu slobodu i pravo da otue svoj deo zemlje, u poloaju koji j e slian poloaju muika. U Sibiru, umesto da plaaju ovaj novi danak, dravni seljaci pla ono to se naziva zemljini desetak, te ova obaveza potsea takoe na poloaj muika podvr tih kuluku. Lina sloboda dravnih seljaka je uostalom veoma nepouzdana. Vlada sebi pripisuje po tpuno pravo da ih svede na stepen muika. Svaki poklon u zemlji i seljacima koje n eki vladari daju svojim ljubimcima a videli smo koliko ovi pokloni mogu da budu veliki povlai automatski podjarmljivanje velikog broja slobodnih seljaka. Dravni se ljak ostaje dakle napragu ropstva. I tako, na kraju krajeva, svi su seljaci stvar no vie ili manje robovi. Gradovi. Gradsko stanovnitvo, sastavljeno od trgovaca, industrijalaca, zanatlija i radnika, pretstavlja samo jedan beznaajan deli stanovnitva podlonog poreskoj obave zi, 3 od sto. U jednoj zemlji gde preovlauje sistem domaeg gazdinstva, uslovi nis u povoljni za varoki ivot. Ima veoma malo varoi, a veina njih lie na velika sela. God ine 1721 Petar I podelio je stanovnike varoi na neredovne i redovne graane. Prvi, u ko je spadaju plemii, svetenici i stranci, ne uestvuju ni u plaanju optinskih poreza ni u mesnoj upravi; oni nisu lanovi gradske zajednice. Drugi su podeljeni na dve a u brzo potom na tri korporacije ili gilde: u jednoj se nalaze kapitalisti i najvei tr govci, umetnici, lekari i apotekari; u drugoj su mali trgovci i zanatlije; prost narod, a to e rei radnici, grupisan je zasebno. Ako se posmatra ne ova zakonska p odela na klase, ve sam socijalni i ekonomski sastav drutva, onda je trgovaki elemen t najmalobrojniji zanatlije, radnici i batovani sainjavaju 58 od sto gradskog st anovnitva, a sitna trgovina znatno preovlauje. Veliki broj graana bavi se p ovrtarstvom, pa ak obrauje i njive, te varo zadrava veoma mnogo izgled sela. Trgovci, zanatlije i prost narod obrazuju jednu zajednicu iji lanovi, solidarno o dgovorni, imaju prema dravi mnoge i teke dunosti. Oni su obavezni da naizm enino vre dunosti blagajnika, procenjivaa, kontrolora robe i pomonika u dravnim pr odavnicama rakije, soli i drugih monopolskih artikala, kao i razne dunosti u slubi carina, putarina, mostarina i upravne policije. Ove slube zahtevaju tolik o mnogo osoblja, da se u izvesnim varoima za njihovo vrenje mora da uposli 70 od s to, a ponekad ak i vie, redovnih graana. Ako dodamo da se ove slube vre esto puta u m ima udaljenim od varoi, razumee se koliko one staju graane, koji su stalno primoran i da naputaju svoje poslove. Povrh toga, mnoge od njih povlae i novanu odgovornost onoga koji ih vri. Varoani moraju da plaaju osim toga lini porez, kao i mnoge takse, bilo redovne, bilo vanredne, koje padaju na optinu. Veina ovih poreza su skupni p orezi. Vlada unapred rasporedi taj porez, po svojoj volji,

29 0 na razne poreske obveznike, ali ostaje solidarno odgovorna za njegovu isplatu. I muniji stanovnici odgovaraju dakle za sirotnije ili oskudne stanovnike. Posledica toga je da je optinsko ureenje gradova isto oligarhijsko; jedna aka bogataa dri sve ostale graane u potpunoj zavisnosti. Unutranji poslovi optine reavaju se n a zboru svih graana. Zbor bira starostu optine, zatim kmetove i odbornike ( savetnike, ratmane), koji obrazuju optinska vea ili magistrate, koje je ustanovio Petar I da upravljaju redovnim graanima. Ustvari, otpravljanje poslova, i na zborovima kao i u magistratima, je iskljuivo u rukama nekolicine bogatih trgo vaca, koji su novano odgovorni dravnoj blagajni za redovno plaanje poreza. Ovi poslovi su uostalom veoma malobrojni, jer se zborovi i magistrati ograniavaju sk oro iskljuivo na rasporeivanje slubi, dunosti i poreza koje gubernija trai od varoi. P ravilnik to ga je Petar I obnarodovao 1721 godine bio je ocrtao plan obimne reorg anizacije gradova, i Reformator je raunao da revnost optinskih odbora izabr anih da ostvare njegove namere; ali je sve bilo uzalud. Nemoguno je u to vreme da ruska varo postane sredite ekonomskog i duhovnog napretka, jer si stem domae ekonomije, koji preovlauje u celoj zemlji, osudio je varo na ivotarenje , i jo stoga to su graani obavezni da vre mnoge javne slube, a to koi njihovu delatnos t i nanosi velike tete njihovom materijalnom blagostanju. Trgovina. Vrednost spoljne trgovine koju Rusija vodi samo sa Evropom poveava se o d 1717 do 1760 godine za vie od 13,000.000 rubalja. Za itavo ovo razdoblje izvoz nadmauje uvoz. Ovaj viak izvoza menja se zajedno sa izmenama carinskih ta rifa. Godine 1724 Petar I obnaroduje prvu rusku tarifu, sa isto zatitnim obelejem, t o izaziva znatno poveanje izvoza u odnosu na uvoz. Godine 1731 jedna nova tari fa oznaava odluan korak ka najstroijoj zatiti domae radinosti, te se viak izvoza j o poveava. to trgovaki bilans ostaje stalno povoljan za Rusiju, to nije stoga to ne p ostoje dravni dugovi Jelisaveta nije uspela da zakljui spoljne zajmove, koji e prvi put biti zakljueni za vlade Katarine II, ve usled opteg ekonomskog stanja zemlje, u sled slabosti njene kupovne moi i skromnosti njenih potreba. Rusija jeste primora na da pribegne stranim fabrikim proizvodima, koji pretstavljaju glavninu njenog u voza, ali inostrane fabrike imaju beskrajno veu potrebu za njenim sirovinama, koj e pretstavljaju masu njenog izvoza. Glavni izvozni artikli su konoplja, lan, gvoe i drvo. Ruske itarice jo nisu postale vana injenica na evropskim tritima; odve je tek odve skupo prevoziti ih iz plodne oblasti na jugu Rusije, u ruska pristanita koja su u to vreme bila na severu. Uvozni artikli su naroito razne oje, svilene i pamun e tkanine, vunena roba i razni predmeti za svakidanju upotrebu. Ruski trgovci trg uju s Evropom samo posredstvom stranaca, naroito Engleza, u ije ruke prelazi skoro polovina prometa to ga vri petrogradsko pristanite. Za vreme Ane, Rusija zakljuuje trgovinski ugovor sa Engleskom i daje joj klauzulu najveeg povlaenja. ak za vreme Se dmogodinjeg rata, koji je

29 1 svrstao Englesku meu politike protivnike Rusije, engleska trgovina sauvala je svoju prevagu. Spoljna trgovina Rusije sa Azijom prua nam obratnu sliku. S jedne strane izvoz je manji od uvoza; s druge, Rusija izvozi uglavnom izraevine, a uvozi naroito sirovi ne za svoje fabrike, i ivotne namirnice, voe, stoku i aj. To je stoga to Rusija slui kao spona izmeu Azije i zapadne Evrope, i to je rusko aziska trgovina u to vreme v elikim delom tranzitna trgovina. U ovoj trgovini prvo mesto zauzima Kina, drugo Persija i Aziska Turska, a tree Centralna Azija. Trgovina sa Kinom je monopol drav ne blagajne. Saobrazno ugovoru iz 1727 godine, rusko-kineska trgovina sme da se vodi samo preko varoi Kjahte i Curuhajtu. Trgovanje se vri pomou karavana koje rusk a drava alje u unutranjost Kine: od smrti Petra I pa do stupanja na presto Katarine II otilo je pet takvih karavana, i to godine 1728, 1737, 1741, 1746 i 1755. Trgo vinu sa Persijom dre u svojim rukama Englezi i Jermeni. Englesko-ruskim ugovorom iz

1754 godine vraeno je Engleskoj pravo, koje je ona izgubila krajem XVI veka, da s lobodno provozi kroz Rusiju evropsku robu upuenu u Persiju, i persisku robu upuenu u Evropu. Oko 1755 godine obrazovano je jedno rusko trgovako drutvo za trgovanje sa Persijom; ali ono nije dugo trajalo i stopilo se postepeno sa jednim jermensk im drutvom, kome je vlada dala velike povlastice. Unutranja trgovina, iako je njena vrednost skoro dvaput vea od vrednosti spoljne trgovine, nije iva. Odve visoka interesna stopa dokazuje da su kapitali bi li retki i da se imalo malo poverenja u trgovaka i industriska preduzea. Tr govina se veinom obavlja na vaarima. U to vreme se brzo razvijaju vaari u Makarjevu, blizu Ninjeg-Novgoroda, i vaar u Irbitu, i te dve varoi bile su centar ruske trgovine; itava trgovina sa Sibirom obavlja se na vaarima. Ukrajina je puna mesnih vaara. Unutranje carinarnice, sve dok nisu bile ukinute za Jelisavetine vla davine, i mnogobrojni dravni monopoli koili su unutranju trgovinu. Poto je izmeu 1709 i 1714 godine bio dao dravi monopol trgovanja izvesnim artiklima, Petar I se odj ednom vratio slobodnoj trgovini. Ali, poev od godine 1730, pribegava se ponovo si stemu monopola, koji je doao do vrhunca svoga razvoja za Jelisavetine vladavine. Dravna blagajna poinje da izdaje pod arendu privatnim drutvima mnoge grane trgovine koje su dotada bile monopol drave; neka od ovih drutava imaju na elu veoma visoke linosti, od kojih nekoje, kao na primer Petar uvalov, uspevaju da ostvare veoma ve like dobiti. Tek posle 1762 godine, za vladavine Katarine II, bie nekadanji monopo li postepeno ukinuti. Industrija. Tek u XVIII veku stvorena je uistinu ruska industrija. Za vlade Petr a I bilo je u Rusiji samo 98 fabrika; godine 1762 bilo ih je 984, a pred smrt Ka tarine II 3.161. Za vladavine poslednika Petra I, ne samo da su se dotadanje indu strije razvile, ve su se pojavile i nove. Meu onim prvim da navedemo fabrikaciju oj e, platna, svile, zatim metalurgiske fabrike, rafinerije, fabrike koa, duvana i s takla, koje su podignute ili su se znatno umnoile za vlade Petra Velikog. Ove dru ge jesu: industrija pamuka, kristala i porculana.

29 2 Pre Petra I u Rusiji se prede i tka pamuk po kuama, ali tek u XVIII veku stvara s e oko Moskve i Vladimira jedna prostrana tkaka oblast, gde seljaci tkaju kod svoj e kue i na runim razbojima konac uvezen iz inostranstva. Prvi pokuaji industriske i zrade pamunih tkanina datiraju tek od 1740 godine. U 1745 godini, prvu fabriku pamunih tkanina osnovao je Iinjski u Ivanovu, selu u Vladimirsko j guberniji, gde seljak Sokov, koji je nauio kod jednoga stranca u liselburgu tajn u sastavljanja boja i izrade cica, osnova zatim jo jednu fabriku. Cicevi i vezogl ave koje je izraivao Sokov bile su na glasu u XVIII veku. Graev i Garelini, uveni i ndustrijalci, ili su njegovim tragom. Prve fabrike stakla potiu iz XVIII veka; one su se znatno razvile ve za vlade Petr a I. Ali tek 1752 godine osniva Lomonosov jednu fabriku za izradu bojenog stakla koje je on izumeo, i tek 1757 Malcev, u svojoj fabrici u Vladimiru, poinje prvi put izradu kristala, sluei se obinom masom od koje se pravi staklo. Oko 1 750 godine podignuta je, na 85 vrsta od Moskve, prva fabrika porculana ima ih u to vreme samo etiri u Evropi godine 1758 ustanovljene su u Petrogradu carska fabr ika porculana i fabrika trgovca Volkova. Od 3.161 fabrike koje postoje pri kraju vladavine Katarine II, skoro sve su podi gnute posle vladavine Petra I; jer od 98 fabrika koje su radile za vreme Petra I , preostalo je jedva dvadesetak; ostale iezavaju u toku prve polovine XVIII veka. To je stoga to za vreme Petra I industriska preduzea, izuzev razume se dravnih fabr ika, pripadaju veinom trgovcima, a trgovac je primoran, za vladavine Petrovih pos lednika, da u velikoj meri ustupa mesto plemiu. Nepostojanost industriskih preduz ea to su ih osnovali trgovci za vlade Petra I dolazi otuda, to se one nikad nisu os lanjale na velike privatne kapitale; one se odravaju zahvaljujui naroito svakovrsni m potporama koje im daje drava. Ulozi ortaka su najee skromni, nedovoljni; zato svak o smanjenje dravne potpore povlai brzo slom preduzea. Veliki industriski problem to

ga doba je pitanje radne snage. Jer, usled podjarmljenosti seljaka, veoma je teko nai slobodnu radnu snagu; s druge strane, iako industrijalac spada u klasu trgov aca, ipak mu nije lako da iskoristi muike, jer zakonodavstvo i dravna politika tee sve vie da priznadu plemiima iskljuivo pravo koje oni ogoreno brane na muiku radnu gu; i ovo, pored skuenosti trita za fabrike proizvode, doprinosi jo vie opadanju f abrika koje pripadaju trgovcima. Jedna anketa vrena za Anine vladavine o ko 1730 godine otkriva da su mnoge fabrike, zvanino registrovane, stvarno zatvorene i postoje samo na hartiji, kako bi omoguile industrijalcima da sauvaj u izvesne povlastice. Godine 1744 jedan ukaz nareuje da se izbriu iz spiska i ndustrijalaca oni ije su fabrike u punom materijalnom rasulu; spisak iskljuenih , sa nekoliko retkih izuzetaka, sadri samo imena trgovaca. U zvaninom registr u, objavljenom oko 1760 godine, uzalud bi se traila imena nekolicine nekadanjih ve likih industrijalaca trgovakog porekla, kao to su Mamesi, Zatrapezni, egolini, Miklj ajevi, itd. Nasuprot tome, oko 1750 godine, broj fabrika koje su osnovali plemii osetno

29 3 raste. Vidi se ak kako se pojavljuju preduzea koja su osnovali seljaci-kuluari koji zavise od bogatih spahija; takav je sluaj seljaka Sokova, jednoga od osnivaa pamun e industrije u Vladimirskoj oblasti. Duhovni ivot pre Jelisavetine vladavine. Zajedno sa primenjenom naukom koja je pr venstveno interesovala Petra Velikog, ista nauka prodrla je takoe u Rusiju. Od osnivanja Akademije nauka u Petrogradu godine 1725, ruska prestonica postaje kolonija zapadnjake nauke; meu lanovima Akademije, gde je evropsk a nauka sjajno zastupljena, nalaze se naroito braa Bernuji. Iako u poetku sastavlje na iskljuivo od stranih naunika, Akademija je ubrzo poela obilno da pomae procvat ru ske nauke. Ona priprema itav niz naunih izdanja, posveenih prouavanju geografije i i storije Rusije, kao to su Publications gographiques mensuelles (1728), i Sammlung russischer Geschichte (od 1732), pod upravom akademika Milera. Izmeu 1730 i 1740 ona organizuje dve ekspedi cije na Kamatku, uz saradnju Gmelina, Fiera i jednog ruskog naunika, Kraeninnikova. U isto to vreme Miler poseuje mnoge varoi u Sibiru i prikuplja u mesnim arhivama o gromnu koliinu istoriskih dokumenata. Akademija priprema isto tako prvi ruski naun i atlas, koji e biti izdat 1745 godine. U isti mah kada tako udara temelje naunom prouavanju Rusije, njenog zemljita i njene prolosti, ona obrazuje ruske naunike, koj i e se ubrzo istai svojim radovima; zato, kada je ona oko 1760 godine organizovala itav niz naunih ekspedicija u razne pokrajine Rusije, mogla je da u njih uvrsti, pored svojih lanova stranog porekla, Polasa, Gildensteda, Falka i Georgija, i ru ske naunike, pored ostalih Lepehina, Kraeninnikova, Rumovskog.5 Ali njen najvei n auni ponos je delo genijalnog naunika Lomonosova. Uskoro se duhovna delatnost ne ograniava samo na Akademiju. U raznim sre dinama ruskog drutva poznate su ve glavne filosofske, politike, naune ili estetike id eje tadanje evropske knjievnosti. U raspravi Osnovanost vladareve volje koju je na pisao godine 1721, po nareenju Petra Velikog, Teofan Prokopovi priznaje da je pora stao broj onih koji se vie ne daju ubediti samo navodima iz Svetog Pisma, i da je sad potrebno, ako se eli da se oni ubede, da se dokazivanje osloni na zapadnjaku nauku. Uskoro posle smrti Petra Velikog, nekoliko pisaca istiu se u knjievnos ti, koja je duboko proeta evropskim duhom. Najglavniji od njih je isti ovaj Teofan Prokopovi, ija je plodna knjievna delatnost poela jo za ivota Petra Velikog. Uenik Kijevske duhovne akademije i Jezuitskog kolegijuma u Rimu, ovek vel ike naune spreme i veoma darovit, ovaj kaluer bio je glavni Petrov saradnik u crkv enoj reformi i upotrebio je svoj knjievni dar da objasni, opravda i propoveda ost ale careve reforme. On je napisao veliki broj teolokih dela koja pokazuju tenju ka protestantizmu, dok njegov knjievni suparnik, Stevan Javorski, naginje ka katoli cizmu, stihova, kolskih drama i politikih rasprava po naredbi Petra I, zatim uveni zbornik kanonskih propisa Crkveni pravilnik, iji reformatorski planovi ne zadiru samo u

5 Svi ovi akademici prouavali su mnogostruko razne ruske oblasti; podrobni opisi koje su oni objavili i danas su izvor za korisnu dokumentaciju.

29 4 oblast crkve, ve i u oblast opte politike. Pa i same njegove propovedi, ija je teol oka vrednost neosporna, pune su isto politikih ideja i daju mnogo mesta velianju i o bjanjavanju Petrovih reformi. Posle careve smrti njegov gostoljubivi dom postao je zborite prestavnika zapadnjake nauke i kulture. Strani akademi ci drue se tu sa ruskim piscima, meu kojima su u prvom redu pesnik Kantemir i isto riar Vatiev. Antioh Kantemir je sin jednog moldavskog gospodara, Demetriusa. Njemu je tek tri godine kada se njegov otac, ovek veoma obrazovan, iselio u Rusiju 1711 godine. ko lovao se u Akademiji, gde su mu bili uitelji slavni Bernuji, Bajer i Gros. On stu pa u vojsku u Preobraenski puk, i prilikom stupanja na presto carice Ane, on igra vanu ulogu kao odluan pristalica autokratije i protivnik lanova Vrhovnog Tajnog Sa veta. Godine 1732 on je naimenovan za ruskog diplomatskog prestavnika u Londonu, a od 1737 do 1744, kada je umro, vri dunost ruskog ambasadora u Parizu. Njegovo o brazovanje i visoke duhovne tenje otvorili su mu pristup u parisku naunu i knjievnu elitu; sprijateljio se sa Monteskjeom, Mopertuejem i opatom Venutijem. On prevo di na ruski delo Razgovori o mnotvu svetova od Fonela, Persiska pisma od Monteskje a, Moral od Epikteta. On sastavlja ode, prevodi psalme, zapoinje jedan spev, Petr idu, ali za svoju pravu knjievnu slavu ima da zahvali svojim Satirama. Prva od ov ih satira, napisana 1730 godine, donela mu je oduevljenu pohvalu Teofana Prokopovia . Ohrabren uspehom, on pie jo osam drugih satira. U izboru sadrine i njihove obrade on ide za primerom Horacija, Juvenala, Boaloa, Labrijera. U pogledu stihova, on ostaje veran slogovnim stihovima Simeona Polockog (XVII vek), i ne unosi nika kvu plodnu novinu. Njegove satire pokazuju veoma jasno uticaj zapadne kulture na obrazovanu elitu tadanje Rusije. Tatiev, roen 1686 godine, pripada jednoj staroj bojarskoj porodici. On se kolovao u Artilerisko-ininjerskoj koli, koju je osnovao Petar Veliki i kojom je upravljao Br us. Godine 1704, kad mu je bilo osamnaest godina, stupa u vojsku i uestvuje u Sev ernom ratu, u bitkama kod Narve i Poltave, kao i u pohodu na Prut. U dva maha (1 7131714 i 1718 godine), on odlazi u Nemaku i trudi se da tamo usavri svoje obrazova nje. Kasnije, kada je postao pretsednik Kolegijuma za rude i fabrike, on stvara u svome domu veoma veliku biblioteku sa delima iz istorije, geografije i prirodn ih nauka i odluuje da upotrebi dokumente koje je prikupio te da napie istoriju Rus ije. Dugo godina je upravljao metalurgiskim fabrikama u Sibiru, bavio se adminis trativnim ureenjem na jugoistoku Rusije, u oblastima Orenburga i Astrahanja. Od 1724 do 1726 ivi u vedskoj, gde prouava kovanje novca i metalurgiju, i pr ikuplja vedske dokumente o istoriji Rusije. Dogaaji iz 1730 godine zatiu ga u Moskv i; on u njima uzima ivog uea, i u sporazumu sa visokim slubenim plemstvom suz bija pokuaje lanova Vrhovnog Tajnog Saveta. Meu politikim projektima, koje tada izr auje plemstvo, jedan od najvanijih potekao je iz njegovoga pera. Njegova glavna de la su: Istorija Rosijskaja (Istorija Rusije) u pet svezaka, i njegovi Razgovori o korisnosti

29 5 nauka i kola. Njegov Testament, u kome on izlae svoje ideje, svoja ubeenja i naela s voga ivota, takoe je vaan izvor za prouavanje njegove doktrine. I pored razlike u njihovoj knjievnoj delatnosti, Prokopovi, Kantemir i Tatiev pretst avljaju jednu istu duhovnu struju. Prijateljstvo koje ih vee potie vrlo verovatno iz zajednice njihovih opti pogleda, jer sva trojica su pod jakim uplivom zapadnjaki h ideja. U svojim politikim raspravama Prokopovi pozajmljuje dokaze od Lokea, Hobe sa, Pufendorfa, Grociusa. Kantemirova poetika proistie iz poetike Boaloa, a njego

va socijalna shvatanja od ideja Lokea i Monteskjea. Tatiev prouava (Belov) Istorisk i renik i Valhovu Filosofsku enciklopediju, i pridaje veliku vanost Dekartovim ide jama; u oblasti politike naslanja se on na Kristijana Volfa, na Pufendorfa i Gro ciusa, i ma da se ne slae sa Makijavelijem i Lokeom, on poznaje dobro njihova del a. Sva trojica su ratni drugovi koji brane ista naela. Oni oduevljeno tvrde da laik o obrazovanje i kultura nisu nita manje vredni od tradicionalnog crkvenog pravoslavlja. Razume se da se oni svi ne uputaju isto toliko energino u kritikova nje toga pravoslavlja. Najsmeliji je Tatiev; Prokopovi, zbog svoga visokog poloaja u crkvi, istie najupornije podudarnost i slaganje naela prirodnoga zakona sa naelima boanskog zakona. Ali sva trojica brane snano slobodu kritikog prouavanja, vrednost laike nauke i potrebu verske trpeljivosti. Sva trojica su pristalice doktrine o p rirodnom pravu, i Tatiev tvrdi da ovaj prirodni zakon moe da se razlikuje od crkven og zakona, pa da ipak ne bude protivan boanskom zakonu, jer se crkveni propisi, k oje su sastavili ljudi slini onima koji stvaraju graanske zakone, ne mogu nikako i dentifikovati sa boanskim zakonom. Oni su prema tome slobodni da izrade jedan sis tem, izvan prepreka zvanine crkve. Kantemir u svojim Satirama i Tatiev u svojim Raz govorima o korisnosti nauka i kola zasnivaju svoje teorije na bitnim obelejima ovek ove prirode, razvijaju praktinu filosofiju o razumnoj sebinosti i istiu racio nalistiko tumaenje pojma o optem interesu, koji mora da rukovodi normalnim funkcion isanjem socijalnog ivota. Sva trojica su isto tako odlune pristalice odravanja auto kratije u Rusiji. Oni smatraju da je neograniena vlast vladara veoma plodan inilac napretka, to dokazuje reformatorsko delo Petra Velikog. Ali u isti mah, poput nj ihovih zapadnjakih uitelja, zasnivaju oni svoje politiko shvatanje na teoriji drutve nog ugovora, i smatraju da politika vlast treba da proistie iz opteg pristanka. Oni propovedaju da e drutveni ugovor i dalje sjedinjavati budua pokolenja, doklegod bu de postojala vlast koju je taj ugovor ustanovio, ali da e narod biti slobodan da iskazuje i namee svoju volju, odreujui ponovo nain organizovanja vlasti kada ta vlas t bude iezla, na primer, kada se vladajua dinastija bude ugasila. Razume se, oni sl ono veruju da e tada sopstveni interesi nagnati ruski narod da se izjasni za apsolutnu monarhiju. No i pored svega ovoga, njihovo shvatanje, sasvim novo u Rusiji, o narodnoj volji kao izvoru svake vlasti, komplikuje tradicionalnu teori ju o boanskoj i patrijarhalnoj monarhiji. Sloene i teke filosofske i polit ike probleme postavljaju dakle sebi ovi pisci, direktni sledbenici Reform e Petra

29 6 Velikog, i oni su oko 1730 godine najsjajniji pretstavnici ruske duhovne elite. Posle 1730 godine, drugi jedan pisac, naputajui filosofska, politika i socijalna pi tanja, posveuje se sasvim knjievnosti i lingvistici. To je Tredjakovski, roen 1703 godine, sin jednog pravoslavnog svetenika iz Astrahanja. On osea jo iz rane ml adosti neodoljivu udnju za naukom. Nezadovoljan nastavom katolikih kaluera u Astrah anju, odlazi u Moskvu. Posle dve godine uenja u Akademiji slaveno-grko-latinskoj, on osea jaku elju da dopuni svoje obrazovanje na Zapadu. Jednoga dana obreo se on, ko zna na koji nain, u Holandiji, gde mu je grof Golovkin, ruski poslanik, dao u toite. On tu dopunjuje svoje znanje francuskog jezika, a zatim polazi u Pariz; poto je bio bez ikakvih sredstava, preao je taj put peice. U Parizu nalazi nove zatitni ke u kneevima Kurakinima i strasno se predaje izuavanju matematike i filosofije. G odine 1730 vraa se u Rusiju; on tu ubrzo dobiva mesto prevodioca u Akademiji nauk a, a 1745 godine naimenovan je za profesora latinskog i ruskog govornitva. Odaje se pesnitvu i pie ode, tragedije i pesme. Njegovi savremenici videli su samo njego ve nevete stihove i ismevali ih. On meutim nije toliko lien pesnikog rada kao to se t vrdilo, i u njegovom prevodu Telemaka ima lepih stihova. Ali je njegova velika z asluga to je bio teoretiar stihotvorstva; on je dokazao da je slogovno stihovanje protivno duhu ruskog jezika i pokazao je pesnicima pravi put, a to je narodni stih i njegov tonski ritam. Ova veoma vana knjievna reforma postala je ka men temeljac pravog ruskog stihovanja.

Duhovni ivot za vreme Jelisavete. Jelisavetina vladavina oznaava novo razdoblje u duhovnom razvitku. Od 1730 do 1740 godine, nauni i knjievni rad ostao je ogranien u uskom i potpuno zatvorenom krugu Akademije nauka i u grupi ci koju je oko Prokopovia obrazovalo nekoliko knjievnika koji, nemajui publike ni it alaca, tapkaju u mestu. Od 1740 do 1750, naprotiv, pojavljuju se uspena sredstva za irenje knjievnosti i nauka: javna pozorita, novinarstvo i prvi univerzitet. Posle prvih pokuaja prireivanja pozorinih pretstava na dvoru cara Alekseja, i neusp elog pokuaja Petra I da stvori narodno pozorite, pozorine pretstave bile su skoro s asvim prestale u Rusiji. One se ponovo javljaju u obliku pretstava na dvoru, koj e su prireivali uenici kadetskog korpusa, igrajui komade Sumarokova, novog ruskog d ramskog pisca. Jednoj od ovih pretstava prisustvuje i jedan mlad trgovac iz Jaro slavlja, Fjodor Volkov, koji je bio doao u Petrograd poslom. Oaran pozoritem, on od luuje da mu se posveti. U svom rodnom gradu obrazuje on trupu od mladih ljudi, i odjeci uspeha Jaroslavskog pozorita ubrzo dopiru do prestonice. Jelisaveta poziva tu trupu u Petrograd, gde ova prireuje sa uspehom dve pretstave na dvoru. Godine 1756, jednim ukazom stvara se u Petrogradu jedno stalno dravno pozorite, u ijoj trupi Volkov i njegovi drugovi iz Jaroslavlja sainjavaju jezgro. Sam Volkov posta je veliki tragiar. Ali prvo mesto pripada Dmitrevskom, onome sinu jednoga svetenik a iz Jaroslavlja koji e biti voa ruskog pozorita u drugoj polovini

29 7 XVIII veka. Godine 1757 osnovano je u Moskvi jedno narodno pozorite pod upravom p isca Heraskova. Izmeu 1750 i 1760 godine pojavljuje se i nekoliko asopisa. Oni vie nisu iskljuivo na uni, kao to su povremene publikacije Akademije nauka; u njima se tampaju prilozi opt e sadrine ili isto knjievni. Prvi od ovih asopisa je opet akademskog porekla. Pod na slovom Jeemjesjanija Soinenjija (Meseni Spisi) izlazi on od 1755 do 1764 pod urednitvom akademika Milera, koji u njega gomila naune studije i grau o istoriji i geografiji Rusije, ali objavljuje i o pitaima morala mnotvo lanak a, bilo originalnih bilo najee prevedenih, iji mladi pisci i prevodioci pripadaju ka detskom korpusu, tome duhovnom rasadniku koji je ve stvorio rusko pozorite. Uskoro se pojavljuju u Moskvi i Petrogradu i drugi asopisi, koje osnivaju pisci proizili iz ove sredine. Akademska erudicija je sasvim prognata iz njih; nju zamenjuju l irske pesme i lanci o optoj filosofiji ili moralu. Tu se razvijaju isti propisi mo rala zasnovanog na razumnoj sebinosti i na naelima prirodnoga prava, koje su propoveda li pisci iz 1730 godine. Ali, malo po malo, ovim apstraktnim moralnim rasmatranj ima pridruuje se kritika izvesnih drutvenih zala, kao to su obest ili neznalatvo ple mia, srebroljublje inovnika, glupo kicoenje mladih gizdavaca. To su veoma plaljivi p oeci drutvene satire koja e kasnije, za Katarine II, dobiti vei zamah. Osnivanje Moskovskog univerziteta godine 1755, za ta ima da se zahvali naporima g rofa I. I. uvalova i aktivnoj saradnji Lomonosova, oznaava veliki korak na putu na pretka. Razume se, ovaj univerzitet nije prekono postao prava via kola u dananjem sm islu te rei, ali e dvadesetak godina kasnije on mnogo doprineti irenju kulture i ra zvitku drutvenog ivota oekujui da u toku XIX veka zauzme poasno mesto. Razume se da ne treba preuveliavati rezultate svih ovih pokuaja u oblast i pozorine umetnosti, knjievnosti, novinarstva i nastave, ija je publika jo veoma ma lobrojna. Ali je izvesno da su oni zaeli jedan duhovni pokret koji se nee vie zaust aviti i da su ga prisilili da izie iz kruga akademika ili Prokopovieve knjievne gru pe. Ma kako mali bio, ovaj duhovni pokret poeo je da zahvata ono to se ve moe nazvat i rusko drutvo. Glavno obeleje ovoga drutva je njegova tenja da podraava francuskim uzorima. Od fran cuske ono pozajmljuje svoja shvatanja, svoje duhovne tenje, svoje estetske naklon osti i lepe manire. Carski dvor, koji briljivo kopira dvor Luja XV, daje primer p restonikom plemstvu. elja za podraavanjem odvodi esto u smene krajnosti, i satirini la ci po asopisima poinju da ismevaju mlade kicoe koji hoe da lie na francuske gizdavce. li ovo povrno i besmisleno podraavanje, esto puta preterano, koje briljivo kopira ko stime i manire, ivotni okvir i propise drutvene pristojnosti, samo je prolazna str ana jednog duhovnog uticaja mnogo dubljeg i ozbiljnijeg. Knjievnost i pozorite ive

i hrane se uzorima francuskog klasicizma. Oduevljeno se prevode na ruski jezik de la Voltera, Rasina, Molijera. Tadanji najplodniji pisac, Sumarokov, trudi

29 8 se da podraava prvoj dvojici u svojim tragedijama, Molijeru u svojim komedijama, a Lafontenu u svojim basnama. Iako on pie tragedije iz ruske istorije, kao Ho rev i Lani Dmitrij, on u njih ne unosi nimalo nacionalnog obeleja. Njegov klasiciz am je toliko revnostan, da se on gnua kada plaevna komedija poinje da zadobiva naklon ost francuske publike, i ali se na to Volteru. Dugo vremena je osporavan njegov p esniki dar, ali danas kritika tei da mu dodeli vano mesto u knjievnom razvoju. Reija Dmitrevskoga je isto tako proeta tradicijama klasine francuske reije. Dmitrevsk i odlazi u Pariz, upoznaje se tamo sa najboljim tadanjim glumcima i trudi s e da se na licu mesta usavri u vetini francuske scenske dikcije. On ima veliki lini dar; zato on nije hladan i povran podraavalac, ve originalan prilagoiva. U trenutku kada poinje da se ui od Francuske, Rusija daje jednog genijalnog naunika , Lomonosova, ija dela obogauju kulturu celoga sveta. Lomonosov je ponikao iz naro da. Roen 1711 godine na obalama Severnog Ledenog Mora, u porodici jednoga ribara iz Arhangelska, njega je jedna uroena i estoka udnja za naukom nagnala da napusti s voje rodno mesto. Bez znanja svoga oca, on polazi 1730 godine ka dalekoj Moskvi. as peice, as sa karavanima koji idu u istom pravcu, on stie do svetoga cilja svoga putovanja. Zahvaljujui svojoj gvozdenoj volji, on savlauje sve prepreke, i poto je uio u moskovskim kolama, ulazi u Akademiju. On tu zapanjuje svoje nastavnike neobin om snagom svoje inteligencije, i 1736 godine poslan je u Nemaku da tamo usavri s voje kolsko obrazovanje. Nastanjuje se u Marburgu, gde se predaje naunim s tudijama pod rukovodstvom slavnoga Hansa Kristijana Volfa, koji mnogo ceni prirodne sposobnosti svoga uenika. On jo prouava metalurgiju u Frajber gu, pa se 1741 godine vraa u Rusiju. Godine 1742 postaje lan Akademije nauka, i ot ada njegov ivot tee u plodnom naunom i knjievnom radu. On je pre svega veliki prirod njak. Strunjaci koji danas prouavaju njegove naune radove pronalaze u njima duboke ideje koje su omoguavale da se predvidi itav niz velikih otkria u oblasti prirodnih nauka. Ali se on posveuje takoe knjievnim radovima, koji su u to vreme bili obavez ni za jednog naunika, plaenog dravnog inovnika. On mora da sastavlja sveane ode prili kom raznih dravnih ili dvorskih dogaaja. On nije roeni pesnik, te se u njegovim oda ma osea izvesna izvetaena i nadmena retorika. Ali on nije lien stvarnog pesnikog osean ja, koje na mahove izbije u njegovim delima usred visokoparnih i hladnih tirada. On ume da nae sretne obrte i upeatljive slike, naroito kad pone da slavi lepote sev erne prirode, drage njegovome srcu, ili kad dodiruje velike naune probleme, koji izazivaju kod njega iskreno oduevljenje. irina njegovog intelektualnog vidika, istota i dubina njegove inteligencije ogledaju se i u njegovim raspravama o optim problemima prirodnih nauka i u njegovim studijama o raznim politikim pitanjima. Njegova Rasprava o poreklu s vetlosti i njegova Rasprava o korisnosti hemije, pored ostalih, jesu obrasci naun e sinteze, a u isto vreme i primeri graanske hrabrosti, jer one

29 9 snano brane slobodu naunih istraivanja. Dugaka studija O uveavanju i odravanju ruskog naroda koju je on predao 1761 godine grofu uvalovu, svome zatitniku, irinom svojih pogleda, smelou kojom pokree muna politika pitanja, dubokom analizom tih pitanja, svo jim energinim i izrazitim stilom, jeste jedno od najsnanijih dela ruske knjievnosti XVIII stolea. Lomonosov temeljno poznaje ruski jezik. Njegova gramatika istraivanja visoko cene strunjaci. Njegovi planovi za gramatiku reformu su zaista znaajni za sv oje doba. U nekolikim svojim filolokim raspravama on je nazreo naela istorije jezi ka i uporedne filologije.

Pred neumornom i raznolikom delatnou ovoga genijalnog oveka, mogao je Pukin r ei da je sam Lomonosov bio prvi ruski univerzitet. Ne bi se moglo bolje oznaiti vano mesto koje on zauzima u istoriji ruske kulture.

30 0 X I . K A T A R I N A I I ( 1 7 6 2 1 7 9 6 ) 1. REVOLUCIJA 1762 I POETAK VLADAVINE Karakter Katarine II. Katarina II imala je udesnu sudbinu. Njoj je tek petnaest g

odina kada je iz jednog zabaenog kutka Pomorja prenose usred vilinskog carstva, n a blistavi petrogradski dvor. Isprva je Jelisaveta gledala na nju sa nepoverenje m, a njen verenik Petar Fjodorovi izjavljuje joj grubo da ne osea prema njoj nikak vu naklonost. Da bi nesrea bila potpuna, njena majka, koja ju je pratila na putu, zapodeva glupe spletke koje su mogle da za uvek upropaste sreu njene keri. Ali, i ako je majka morala da se spakuje i vrati pokunjeno svome domu, njena ki ostaje u Rusiji. Ona ume da zadobije Jelisavetino poverenje, udaje se za prestolonasledn ika, a kasnije, poto se brzo otarasila svoga supruga, proglaena je za caricu . Ona vlada trideset i etiri godine Rusijom, a nije prestala sve do svoje sm rti da nemilostivo kasapi ruski jezik svojim nemakim naglaskom. Kako da se objasn i ovaj neverovatni uspeh? Najglavniji razlog njenog uspeha je u savrenom prilagoavanju radnice postavljenom zadatku. Katarina je imala da uvrsti i ojaa monarhiju oslonjenu na plemstvo, koje je tada bilo konano formirano; drukije reeno, da poanje ono to su posejali njeni pret hodnici. A upravo njena narav nije ni kao u sejaa ni kao u oraa ve kao u eteoca koji ume, razumnim iskoriavanjem, da izvue korist iz tuega rada. Ona je nailazila na mno gobrojne prepreke, ali ih je savlaivala zahvaljujui svojoj srei koja joj je skoro r edovno pomagala; ona se uvek trudi da se prilagodi prilikama, ona na prepreke ne udara nikad direktno i vie voli da veto ukroti svoje neprijatelje nego da ih uniti . Njen karakter se odlikuje dvema crtama koje se retko kad nalaze kod jedne iste osobe, a to su strast i vladanje sobom. Ona ume jasnovidno da izabere sredstva i naine da ostvari svoje strasne elje. Povran posmatra mogao bi se prevariti i smatr ati njenu neukrotivu energiju kao dokaz genijalnosti. Ustvari, njene str asti, i u ljubavi i u politici, ne prelaze granice kojima ne pristaju da se za dovolje tenje genijalnih priroda. U ljubavi, njena strast nije ni uzviena ni plemenita. Od svoje mladosti pa do pos lednjeg dana svoga dugog ivota ona daje dokaza o svome neverovatnom temperamentu. Prema sasvim tanom proraunu njoj se pripisuje dvadeset i jedan ljubimac za etrdeset i etiri godine. Bilo joj je dvadeset i tri i dvadeset i sedam godina k ada je izabrala svoje prve ljubavnike, Saltikova i Ponjatovskog, a bilo joj je p reko ezdeset kada je izabrala poslednjeg, Platona Zubova. Zacelo bi bilo nepravino videti u njoj samo ulnost, jer se zna da je ponekad i oseajno mnogo patila. Pa ip ak, jedino se krajnjom ulnou moe objasniti neverovatan broj njenih ljubavnika i bezo bzirnost sa kojom ih je esto puta birala. Ona zamenjuje nenog i otmenog Ponjatovsk og dinovskim i neobrazovanim Orlovom, a runog i inteligentnog Paomkina lepim i glup im Zubovom, idolom

30 1 njenih poslednjih godina. Od 1776 do 1789 godine, njeni ljubimci se smenjuju sko ro iz godine u godinu, a potvruje ih u njihovoj ulozi, kao to bi se inilo sa zvanini m pesnikom, sam Paomkin, koji, poto je izgubio cariino srce, ostaje punih trinaest godina kao neki upravitelj njenoga mukog harema. U politici, strasna ambicija Katarinina pribegava neslavnim sredstvima. Ona ne p rkosi sudbini; kao glumica koja je veta da postie uspehe na ivotnoj pozornici, ona vie voli da se prilagodi prilikama i da doe do cilja okolinim putem. Ona ne p restaje da daje publicitetu prvorednu ulogu u svome vladarskom zanatu. U tom pogledu ona je neuporedivo veta. Iako se dokopal a prestola uz pripomo nekolicine zaverenika i zahvaljujui potpori garde, o na ipak stalno ponavlja da je krunu primila samo zato da bi odgovorila navaljiva nju svojih podanika. Malo ona mari to je ovo tvrenje suprotno stvarnosti. Ona zna da se publicitet ne obraa umnim ljudima, nego svetini opinjenoj smelim i iznenadni m delima; ona zna takoe da se jedno esto ponavljano miljenje namee, postaje poznato, i da se nita ne ukorenjuje vre u mozak gomile nego jedna obina istina. Da bi pridobi la javno miljenje zapadne Evrope, kao i javno miljenje svoga carstva, ona se ne us tee da iskoristi potkupljivo pero i najpodlija krabala, dok na drugoj stra ni ume veto da pridobije pohvale najveih filozofa svoga doba, sa Volterom ia elu , koji ne tede svoje slavopojke Severnoj Semiramidi, ruskoj Minervi. Istina, ne treba misliti da ona odrava svoje knjievno koketiranje sa evropskim filosofima samo rad

i svoga hvalisanja; ona se iskreno divi Volterovom geniju i prouava predano dela Monteskjea i enciklopedista. Ali njeni odnosi sa njenim slavnim dopisnicima nisu bez izvesnog i politikog rauna. Kada su oblaci zamraili sjaj njene vladavine, kada se trudila da prikrije svoje brige i svoje neuspehe, ona pie Volteru nekoliko re daka punih namerne veselosti, jer je na taj nain sigurna da e sva knjievna Evropa z nati da je ona vesela i zadovoljna te nee verovati da njoj uistini preti opasnost . Tako ona ismeva markiza Pugaeva i sultana istoga onog dana kada joj oni prouzroku ju najveu strepnju. Tako ona pie mirne opise blagostanja ruskih seljaka usred najv ee gladi i neplodne godine. Ova tenja da prikrije rupe i pukotine u svojoj kuici, kak o ona rado naziva u ali svoje carstvo, nerazdvojna je uostalom od njenoga ubeenja da sve to ona ini moe da bude samo savreno, da oko nje moe da bude samo blagostanje i napredak. Umesto da neumorno radi za opte blagostanje, ona radije veruje da je o no ve ostvareno i da je svet kojim ona vlada najbolji od svih moguih svet ova. Ovaj sebini optimizam njoj je uroen i on sainjava samu osnovu njene linosti. Sve to dolazi od nje izgleda joj lepo, jer ona to posmatra kroz svoje ruiaste naoar e. Njoj su nepoznate one krize razoarenja od kojih esto pate pravi stvaraoci. Nepokolebljivo uverenje da e u svemu imati uspeha nagoni je da se paa u najraznovr snije poslove, i pored nedostatka istinskog poznavanja stvari. Njena zakonodavna slava nije joj dovoljna; ona hoe da se pokae i kao plodan dramski pisac, i kao no vinar, i kao komentator starih hronika, i kao pisac jednoga uporednog renika sv ih jezika, itd. Njena dela, u kojima se ponekad vidi

30 2 neznanje kao na primer u njenim filolokim studijama; ponekad sumnjiv ukus kao u njenim imitacijama ekspirovih istoriskih drama; a ponekad polet i duhovitos t kao i njenim komedijama iz ruskog ivota, i najzad njeni lanci u asopisu Vsjakaja Vsjaina (Svatarije), nisu bez izvesnog talenta. Ali se ona ne uzdie iznad prosenosti ; ona je samo jedna imitacija, dovoljno veto izvedena da ne bi pala ispod duhovno g nivoa obrazovanih ljudi toga doba. Taj sveopti diletantizam je osobina jednog iv og i radoznalog duha, koji ume veoma veto da prima utiske, ali ne moe da ih preobr azi, i koji nema nijedne sopstvene stvaralake ideje koju bi suprotstavio stvarnos ti. Revolucija 1762 godine. Jo pre Jelisavetine smrti Katarina je odvojila svoj ivot o d ivota Petra III. Ona preputa svoga mua Jelisaveti Voroncov, eni isto toliko runoj k oliko i nitavnoj, i povlai se za izvesno vreme u samou, gde se predaje itanju dela f rancuskih filosofa. Njena ljubavna veza sa Grigorijem Orlovom, sjajnim autantom P etra uvalova, donosi joj odmah potporu garde, gde su braa Orlovi veoma popularni. Kada je njen mu stupio na presto, njen poloaj postaje neizdrljiv. Orlovi ne gube vr eme, ve dele novac i prikupljaju pristalice; oni pripremaju dravni udar koji e Kata rini doneti vlast. Sa svoje strane, Nikita Ivanovi Panin, domai uitelj Katarininog sina Pavla, namerava da krunie svog uenika, a da Katarini ostavi samo namesnitvo. T aj oprezni i hladni raundija pretvara se kao da ga se nita ne tie, dok njegova savez nica, kneginja Dakov, pokazuje grozniavu delatnost. On odlae dravni udar do dana kad a e Petar doi u Moskvu pre nego to poe vojsci, koja je uvek van Rusije i koju car, z abrinut zbog stanja svoga Holtajnskog vojvodstva, pomilja da uputi na Dansku. I Or lovi odlau ostvarenje svoga plana, zbog Katarinine bremenitosti. Oni moraju saekat i da ona bude sposobna da se stavi na elo pokreta. Na dan 23 aprila/4 maja ona do nosi na. svet jednog Orlovljevog sina, Bobrinskog, ali zaverenici jo uvek ok levaju. Sam Petar ubrzava rasplet. Poetkom juna, za vreme jedne sveane veere u dvoru, on prostaki vrea Katarinu pred svim zvanicama i preti joj neoprezno da e je prognati u manastir. Tada se zaverenici odluuju da se pripreme za rad. 27 juna/8 jula iznenadno hapenje, jednoga od njih, Paseka, izaziva poetak pokreta. 29 juna/1 0 jula Katarinu, koja se nalazila u Peterhofu, pozivaju braa Orlovi u Petrograd, gde joj garda,, koja eka trenutak da stupi u dejstvo, polae odmah zakletvu. Sveano blagodarenje otslueno je u uvenoj sabornoj crkvi Kazanjske Bogorodice, i Katarina potpisuje proglas narodu koji je na brzu ruku sastavio Petrov, a kojim se obznan

juje njeno stupanje na presto. Ostaje jo samo da se ukloni Petar, koji se nalazi u Oranienbaumu i koji ima sredstva da se brani sa vie ili manje uspeha: on raspol ae sa oko 1.500 holtajnskih vojnika, a pored njega je i Minih, koga je on vratio i z progonstva; on moe da otide i svojoj vojsci, koja se u ratnom stanju nalazi u P omorju; ali on nema nimalo uviavnosti, a Orlovi, koji su veti, rade brzo i otroumno . Oni alju odmah admirala Talicina u Krontat sa zadatkom da privoli posadu tvrave da poloi zakletvu vernosti novoj vladarki. Iste noi

30 3 Katarina, obuena u muko odelo, polazi na konju, ispred garde, ka Petrovoj letnjoj rezidenciji. Kada je uo vest o revoluciji, car je potpuno izgubio glavu. Umesto d a se povue odmah u Krontat, kao to mu savetuje Minih, on okleva i gubi vreme. A kad a se naposletku njegov brod pribliio Krontatu, ve je bilo dockan, jer je Talicin u njemu, i tvrava preti da e pucati na brod ako se odmah ne udalji. Petar, potpuno o beshrabren, ne slua Miniha koji navaljuje na njega da to pre ode na obalu Pomorja da se tamo pridrui svojoj vojsci. On se vraa u Oranienbaum u sumrak da tamo sazna kako je Katarina, na elu garde, ve izila iz Petrograda. Ona ide napred kao pravi po bednik. Oko pet asova ujutru, Petar joj alje jednu poruku u kojoj joj predlae da po dele vlast. Ona ne odgovara, ve nastavlja svoj pohod. Tada Petar, ne opirui se dal je, potpisuje akt o abdikaciji. Njega su smestili u Ropu, pod nadzorom Alekseja O rlova. Posle nedelju dana, za vreme jedne svae, Orlov ga je zadavio. Jedan cariin proglas objavljuje da je on umro od krize hemoroida. Uvrivanje vladavine. Tako poinje Katarinina vladavina. U poetku, i pored sjajnog u speha dravnog udara, politika atmosfera ostaje prilino mutna. Panin nije jedi ni koji eli da se Pavle proglasi za cara i da se ustanovi namesnitvo do punoletstv a mladoga cara. Plan o Katarininom venanju sa Grigorijem Orlovom izaziva najotrije nezadovoljstvo meu visokim plemstvom, i Katarina je primorana da ga se odrekne. Uskoro poinju da se snuju zavere. U jesen 1762 godine, u Moskvi, uoi Katarininog k runisanja, otkriva se da nekoliko oficira, sa Gurjevom i Hruovom na elu, pripremaju prevrat u korist Ivana Antonovia, zasunjenog u tvravi liselberg, a godine 1763 da g rupa okupljena oko Hitrova smilja ubistvo Orlova. U junu iste godine jedan progla s preti da e biti kanjeni oni koji ne budu prestali da iskazuju opasne misli i pre vratnike kritike o politici. U julu 1764, jedan oficir, Mirovi, pokuava da sa orujem u ruci izvede Ivana Antonovia iz tvrave, ali za vreme toga pokuaja uvari, kao to im je bilo propisano jednim tajnim uputstvom, ubijaju svrgnutoga cara. Mirovi je pog ubljen. S druge strane, Katarina je izloena preteranim zahtevima onih koji su rad ili za nju i koji trae nagrade, pa bile one zasluene ili ne. Uvek na oprezi, ona j e primorana da obazrivo postupa sa svakim, da se podjednako ophodi i sa Grigorij em Orlovom i sa Paninom koji se nikako ne slau, i ija nesloga oteava ve i: inae teko s tanje. Prijatelji postaju isto toliko opasni kao i neprijatelji. Dok ovi smiljaju nove dravne udare, oni prvi trae da im se plati za usluge koje su uinili, i prieljk uju razne povlastice. Izvetaji koje su strani poslanici slali iz Petrograda spomi nju esto zabrinutost koja se ogleda na Katarininom licu: Strah da ne izgubi ono to se usudila da uzme ispoljava se neprestano u cariinom dranju, pie Bretej, francuski ambasador. Katarina se trudi da uvrsti svoju vlast. Pre svega, ona velikoduno razdeljuje povl astice i nagrade. Spiskovi daroprimaca, koji su sauvani, pripremani su dugo i palj ivo. Mnogobrojni su oni koji primaju znatne poklone u novcu i prostranim posedim a naseljenim seljacima. Jednim potezom pera carica pretvara mnotvo slobodnih dravn ih seljaka u muike velikodostojnika i vernih

30 4 pristalica nove vlade, koje ona hoe da nagradi. Pa ipak, sva ova dareljivost nije dovoljna da joj pridobije dovoljno pristalica. Zato je njena glavna briga da nar

od zaboravi kako je ona dola na vlast, i da potvrdi svoj dravni udar optim narodnim priznanjem. Ona uvia da toga radi treba da stvori i odrava vezu izmeu sebe i narod ne mase. Njeni prvi pokuaji da se priblii narodu i da osvoji njegovu naklonost jes u njena putovanja do najzabaenijih delova carstva: posle putovanja u Moskvu na kr unisanje, ona Volgom odlazi u Kazanj i boravi dugo u Jaroslavlju; ona isto tako poseuje Rostov, prilikom izlaganja moti nekadanjeg arhiepiskopa toga grada, svetoga Dimitrija. Zatim, poto je raspustila komisiju koju je Jelisaveta bila obrazovala za izradu novog Zakonika, ona se vraa na plan svoje prethodnice, proirujui ga i da jui mu vie odjeka i sjaja. Ona jo odmah odluuje da okupi poslanike izabrane po svim oblastima i od svih drutvenih slojeva, da oni izlau i pretresaju potrebe, elje i ten je naroda. Narednih godina ona radi na sastavljanju jednog nakaza, a to e rei up utstva namenjenog toj skuptini, ije sednice otvara ona u Moskvi 1767 godine veoma sveano. 2. PRVE UPRAVNE MERE (18621766) Postoji veoma rasprostranjeno miljenje kako je ova Poslanika komisija poremetila sv e Katarinine ideje. Tvrdilo se da je ona stupila na presto sa namerom da u Rusiji poseje klicu politikih sloboda, da ukine seljako ropstvo i da saobraz i zakone i obiaje prosveenim naelima koja je crpla iz dela enciklopedista. Ali su j e, kau, govori i izjave poslanika trgle iz njenih filozosofskih snova i pokazali joj da najvanija drutvena klasa, plemstvo, ne samo da nije usvajala njene ideje, v e je naprotiv teila da sasvim porobi seljake i da prigrabi za sebe glavnu ulogu u mesnoj upravi. Tada je ona, da bi uvrstila svoju vlast, kapitulirala pred zah tevima plemstva, izmenila potpuno svoj politiki program i preobrazila se, kau, u caricu plemia. Da li je ovo zaista tano? Da li je Katarina morala da menja sve sv oje namere da bi ugodila plemstvu? Ne moe se odgovoriti na ovo pitanje pre nego to se proue zakonodavne mere koje je carica preduzela pre saziva Poslanike komisije, i pre nego to se ispita sadrina njenog Nakaza. Paninovi projekti. Ve u prvim mesecima njene vladavine, jedan dogaaj nam otkriva, poput probnog kamena, pravu Katarininu politiku misao. Nikita Panin, koji smilja v elike planove, iako je oprezan i malo sklon linoj akciji, otkriva nam svoju igru. U predgovoru svome projektu za jednu novu dravnu ustanovu, on ocrtava munu sliku nesrea koje prete dravi kad god se politika vlast usredsredi jedino u vladarevoj lino sti i kada se on, umesto da se upravlja prema nekoj zakonskoj odredbi, samo povin uje samovolji neodgovornih ljubimaca. On izjavljuje da se ove nesree ne mogu izbei ako se razumno vrenje zakonodavne vlasti ne poveri malom broju linosti izabranih u tu sv rhu. Sledstveno tome, on predlae da se osnuje jedna vrhovna

30 5 zakonodavna ustanova, koju on naziva Carev Savet i koji bi bio sastavljen od est li ca. Sve zakonodavne mere morale bi se podnositi na pregled ovome Savet u, a sva nareenja, sve proglase i druga akta vladarske vlasti da premapotpisuje j edan od dravnih sekretara, koji su njegovi lanovi. Panin pretpostavlja da na taj nain dravni poslovi ne bi zavisili od udi izvesnih linosti, ve bi ih reavale dobr o organizovane ustanove. U isti mah on snano istie da ova projektovana reforma nee nimalo ograniiti samodrnu vlast vladara, poto e konane odluke po svim dravnim poslovim a donositi monarh. Njegov je predlog isprva prihvaen. Katarina odreuje budue savetn ike, a 28 decembra 1762/8 januara 1763 godine, ona potpisuje proglas kojim se us tanovljava Savet. Zatim odjednom ponitava svoj potpis, i Paninovi predlozi su nap uteni. Pojedinosti ovoga obrta ostale su nerazjanjene. Zna se samo da su Paninovi projek ti bili saopteni nekolikim linostima, iji su veoma interesantni zakljuci sauvani do d anas. Jedna od tih linosti odobravala je Paninu, ma da je napomenula da je neopho dno potrebno biti uvek oprezan, da se ne bi ispustile dizgine autokratske vlasti , i potseala je na pokuaj uinjen u cilju da se ogranii autokratija pre stupanja na p

resto Ane Ivanovne. Druga linost, general Vilboa, iskazao je bez okolienja svoje u beenje da pisac toga projekta, pod vidom uvrivanja monarhije, tei da zavede aris tokratsku vladu, koju bi lanovi Carevog Saveta, stvorenog jednim dravnim zakonom, mogli vremenom da uzdignu na step en savladara, i da bi taj Savet, pribliujui suvie vladara njegovim podanicima, moga o u ovima da pobudi elju da dele vlast s njim. Moguno je da je Panin, kao to potvruj e Fonvizin, poznati dramski pisac koji je bio njegov lini sekretar, uistini teio d a ogranii autokratiju u Rusiji. U svakom sluaju, nikakvi znaci takve namere ne poj avljuju se u njegovom projektu, koji Savetu dodeljuje strogo savetodavnu ulogu. Kako bi jedan skup od est dravnih sekretara, koje je naimenovao car, mogao da post ane orue protivu vladara? Zaista, trebalo je da neko bude jako protivan svakom po kuaju ograniavanja carske udi, i jako nepoverljiv, pa da u Paninovom proje ktu otkrije zaveru protivu autokratije. Meutim, Katarina je gajila to nepoveren je zajedno sa drugima, to navodi na misao da su kritike koje su joj bile podnete proizvele na nju jak utisak. U jednom tajnom uputstvu ona pravi providne aluzije na Paninov projekt: ona govori o drskim ljudima koji sanjaju o tome da u Rusiju presade tuinske obiaje, koji se zanose slavoljubivim planovima i veruju da su pos tali majstori u politici jedino stoga to su iveli dugo u inostranstvu to je sluaj s a Paninom, i koji moda putaju da ih zavedu raniji primeri ovde se misli na pokuaj iz 1730 godine; i ona dodaje: Ali doklegod ja budem iva, rusko carstvo e postojati, ka o to mi nalae moja dunost, jer je ono toliko prostrano, da bi za njega bio tetan sva ki drugi reim osim autokratije. Tako i sam obazrivi pokuaj Paninov da obezbedi potov anje zakona prilikom reavanja dravnih poslova uliva naposletku strah Katarini, za i je e vladavine cvetati favoritizam, ta samovolja izvesnih linosti od koje je Panin upravo i eleo da zatiti dravu.

30 6 Njeni politiki pogledi, ak i pre sazivanja Poslanike komisije iz 1767 godine, tako su jasno odreeni, da je ona spremna da Paninov skromni predlog smatra kao nameran nasrtaj na njenu samodrnu vlast. Prve upravne reforme. Iako odbija da izmeni politiko ureenje carevine, Katarina ip ak ostvaruje nekoliko isto administrativnih reformi, koje su interesantne po tome to nagovetavaju velike reforme iz 1775 godine. Proglas od 15/26 decembra 1763 godine podelio je prema Paninovom predlogu najviu ustanovu carstva, Senat, na est otseka, kojima su dodeljene razne kategorije dravn ih poslova; u svakom otseku odluke su konane, ako su donesene jednoglasno; samo u sluaju neslaganja iznosi se predmet reavanja pred optu sednicu Senata. Ova reforma , isto tehnike prirode, ima za cilj da ubrza rad birokratske maine. U isto vreme z natno su uproene i centralne ustanove ukidanjem itavog niza nadletava za koje se utv rdilo da su suvina. Na dan 21 aprila/2 maja 1764 godine objavljeno je jedno Nareenje gubernatorima, u k ome se nalaze ideje koje e jedanaest godina kasnije davati pravac optoj reformi ob lasne administracije. Potpuno proeto naelom administrativne decentralizacije, ovo nareenje daje gubernatoru neogranienu vlast nad svim granama lokalnog ivota, podreuj e mu mesne ustanove, proglaava ga za gospodara i zatitnika svoje gubernije, a u isti mah ga ini potpuno nezavisnim od vladinih kolegijuma, da bi ga stavila pod direk tnu vlast Senata i carice. Gubernator iz 1764 godine je to se jasno vidi skica b udueg carskog pretstavnika ili general-gubernatora koje e stvoriti zakon od 1775 godine. Usavravajui administrativnu organizaciju, Katarina smatra za potrebno da povea prin adlenosti inovnika, kako bi poboljala njihov poloaj i umanjila njihovu potkupljivost . Radi toga mora da povea poreze. U poetku svoje vladavine, 5/16 jula 1762 godine, u elji da uvea svoju popularnost, ona je smanjila za 10 kopejaka po pudu porez na so. Ali, poev od 1763 godine, mnogi dotadanji porezi su poveani i mnogi novi ustan ovljeni, a vikovi prihoda koji su otuda proistekli potpuno su upotrebljeni za pov eanje prinadlenosti.

Potpunost samodrne vlasti, uproavanje upravnog aparata, administrativna decentraliz acija, to su ideje kojima su proete mere to ih je Katarina preduzela jo pre sazivan ja Poslanike komisije i kojima e ona ostati verna i poto bude stupila u dodir sa nj ima. Izmeu njenog programa i izjava poslanika po jednom istom pitanju nee biti, ka o to emo videti, velike razlike. Socijalna pitanja. Isto tako ne izgleda ako se oslonimo na injenino stanje da je K atarina isprva imala socijalne ideje kojih e se kasnije morati odrei da ne bi izgu bila naklonost plemstva. Poetkom 1763 godine ona pie vrhovnom dravnom tuiocu, knezu Vjazemskom: Plemii su ve oma nezadovoljni to ne vide da se potvruju njihove povlastice. Ne bi trebal o zanemariti da se uradi neto u tome pravcu. Sledstveno tome stvorena je 11/22 februara 1763 godine jedna komisija sa

30 7 zadatkom da pregleda proglas Petra III o povlasticama plemstva i da pripremi nje govo proirivanje. Za mesec dana ona sastavlja jedan projekat zakona, koji se s pr avom moe smatrati kao prva skica Povelje plemstva koju je Katarina obnarodovala dva deset i dve godine kasnije. Taj projekt predlae da se pre svega potvrde sve povl astice dodeljene plemstvu proglasom Petra III; zatim, da se zakonskim putem prizna da plemi ne moe biti kanjen bez suenja, da se na njega ne mogu primeniti tel esne kazne, da u sluaju progonstva ili smrtne kazne njegovo imanje nee biti konfis kovano, nego e prei na njegove naslednike, da e moi potpuno slobodno da raspolae svoj im posedima, ukratko, sve one povlastice koje e kasnije biti obuhvaene Poveljom pl emstva iz 1785 godine; osim toga, da se plemiska titula nee vie automatski dodeljiv ati dravnim inovnicima kada budu unapreeni na izvesne poloaje, i da e plemiima biti do puteno da odlaze iz Rusije i da prelaze u strano podanstvo. Katarina je usvojila ovaj izvetaj i naredila da se prema njemu sastavi zakon. to se ovo nar eenje nije odmah ostvarilo, to je verovatno usled pretstojeeg sazivanja poslanika. Ipak, carica ne eka ovaj saziv da bi znatno proirila plemiska prava, ve 13/24 jula 1762 odluuje da e oficirski in biti dodeljen svim plemiima u trenutku penzionisanja, ak i ako vremenski nisu stekli pravo da ga dobiju. 9/20 avgusta 1765 godine ona dodeljuje monopol peenja rakije plemiskom staleu. 17/28 januara 1765 godine daje ona plemiima pravo da samovlasno alju svoje muike na robiju; osim toga, 3/14 jula 1762 godine, prilikom nereda koji su nastali na m nogim plemikim imanjima, ona jednim naroitim ukazom izraava svoju volju da odluno titi plemie-spahije u pogledu njegovih poseda i imovine, a seljacima nareuje da se poko ravaju svojim gospodarima, kao to im i dunost nalae. Ova Katarinina izjava nije u saglasnosti sa namerom koja joj se pripisuje da eli osloboditi seljake. Zar ona dakle nije imala nikakvu nameru da posreduje u odnos ima izmeu muika i vlastele? Zacelo da je imala, ali samo u izvesnim pitanjima i iz vesnim granicama. Ona jo nije bila stupila na presto, kada je na jednoj hartijici zapisala da, ako bi se davala sloboda muicima svakog imanja koje prelazi u ruke novih vlasnika, sv i bi seljaci bili osloboeni posle sto godina, ali da bi neposredno ukidanje seljak oga ropstva imalo za posledicu da plemstvo ohladni prema njoj. I tako, ve od o voga doba, ona uzima u obzir potrebu da rauna na pomo vlastele. U poetku svoje vladavine ona u dva maha postavlja pitanje muika. Godine 1764 predl ae ona Dijeti livonskoga plemstva da ispita sledea sredstva kojima bi se obu zdala tiranska samovolja zemljoposednika: odobrenje seljacima da mogu imat i pokretna dobra; regulisanje zakonskim putem muikih dabina; kontrola nad kaznama k oje vlasnici izriu nad muicima; zabrana rasturanja pojedinih porodica prilikom pro daje muika. Ovi predlozi koje se Livonska Dijeta, razume se, pourila da baci u arhivu zacelo su veoma

30 8 ozbiljni, ali su daleko od toga da se u njima moe videti namera da se muici oslobo de. Godine 1765 jedno Nezavisno drutvo za ekonomska prouavanja osniva se u Petrog radu sa ciljem da ispituje ekonomske probleme; veoma ugledni plemii, meu kojima i braa Orlovi, njegovi su lanovi. Katarina, ostajui anonimna, predlae tome drutvu da ob javi konkurs sa nagradom za temu: Da li je korisnije po drutvo da muik bude sopstve nik zemlje ili samo pokretnog imanja i dokle treba da se prostire njegovo pravo nad jednom ili drugom vrstom imovine? Od 162 podnesena spisa samo je 15 primljeno za uestvovanje u konkursu, meu kojima su 9 od nemakih pisaca, 5 od francuskih, a s amo jedan od ruskog pisca. Nagrada je dodeljena Beardeu-de-Labeu, doktoru prava iz Ahena. Onaj ruski pisac, mladi pravnik Poljenov, koji je studirao na univerzi tetima u Strasburgu i Getingenu, slika veoma ivim bojama duhovnu bedu seljaka koj i su pod spahiskim jarmom, ali o ni ne spominje njihovo osloboavanje. On se ogran iava na to da predloi da im se na spahiskom imanju dodele parcele dovoljne za njih ove line potrebe i koje bi prelazile na njihove naslednike; da se ne prodaju bez zemlje cele seljake porodice ili odvojeno lanovi jedne iste porodice; d a se seljacima dodeli pravo svojine nad itom i stokom, i da se tano utvrdi veliina muikih dabina. No pri svem tom, on ne odobrava da spahije budu primorane da ove ref orme izvruju protiv svoje volje; on smatra da vlada treba da ih na to privoli daj ui primer u selima koja zavise od dvorske uprave. Ali kakvo je lino miljenje one ko ja je postavila to pitanje Nezavisnom drutvu za ekonomska prouavanja? Ona ga je is kazala u zabelekama kojima je propratila prepisku izmeu dva kneza Golicina povodom seljakog problema, a koja joj je dostavljena ba u to vreme. Ona doekuje sa ironijo m i nepoverenjem predlog da se seljacima odobri pravo zemljovlasnitva. Ona izgled a vie raspoloena da regulie muike dabine. Ali ta ideja nije strana ni izvesnim pretsta vnicima plemstva. Poljenov, kao to smo videli, istoga je miljenja. Petar Panin ga prvi iznosi u zakonskom projektu koji podnosi carici 1763 godine i u kome predlae da se gubernatorima da pravo da kontroliu zloupotrebu spahijske vlasti, da se zabrani rasturanje porodica prilikom prodaje muika, i da se utvrdi iznos dabina na dve rublje od glave i kuluk od etiri dana nedeljno. Jel agin, iji je zakonski predlog dostavljen carici 1766 godine, ponavlja tu ideju. Sve ove injenice dokazuju da, iako je poloaj muika isprva zabrinjavao Katarinu, on a i ne pomilja da ih oslobodi ropstva; da njeni projekti za poboljanje njihovoga poloaja iskazuju shvatanja linosti iz njene okoline koje poznaju to pita nje; najzad, da je ona ta vie vrsto reena da ne preduzima nita to bi u tom pogledu mog lo da izazove nezadovoljstvo plemstva. Vladine odluke donesene na osnovu ovog so cijalnog programa nemaju niega originalnog; one samo i vano je da se to istakn e ponavljaju u veem obimu pokuaje Jelisavetine vlade.

30 9 Opte razgranienje zemljinih poseda. Za vreme Jelisavete, razgranienje imanja koje je predlagao Petar uvalov bilo je zapoeto, ali se sa tim poslom odugovlailo i od njeg a se naposletku odustalo. Katarina ga ponovo otpoinje u velikim razmerama. U maju 1765 godine ona ustanovljava pod pretsednitvom Nikite Panina jednu komisiju koja dovrava, u jesen iste godine, sastavljanje jednog podrobnog pravilnika za opte ra zgranienje zemljinih poseda u celoj Rusiji. 19/30 septembra 1765 godine jedan prog las objavljuje taj dinovski posao koji zadire u tolike ivotne interese posednika. Za vreme Jelisavete razgranienju je trebalo da prethodi proveravanje prava sopstv enosti svih zemljoposednika, a to je upravo i otealo izvoenje toga posla. Ovoga pu ta, naprotiv, svako omeivanje imanja izvreno sporazumno meu susedima bie priznato i potvreno bez ikakve kontrole; samo u sluaju osporavanja zvaninim putem vlada e prove ravati prava obeju parninih strana, prema jednom postupku podrobno iznesenom u pr avilniku. Ova odluka olakava razgraniavanje. Pri kraju vladavine Katarine II taj p osao je zavren u osamnaest gubernija, a zapoet u est drugih. Za vreme potonjih vlad avina on e se postepeno vriti u ostalim delovima Rusije, da se zavri 1843 godine. Vanost ovoga posla za posednike je oevidna. Ona uklanja pometnju u odnosima izmeu p

ojedinih imanja i uzroke stalnih svaa meu susedima, koje su se esto preobraale u smr tnu mrnju. Razume se, omeivanje imanja oduzimalo je nekim posednicima pravo uivanja parcela na koje oni nisu imali nikakvo pravo; nasuprot tome, ono je vraalo drugi ma imanja koja su, u nedostatku tanih mea, tua lica mogla da prisvoje. Vetinom i umen ou uspevali su ak nekoji da poveaju svoja imanja na raun suseda ili neobraenog zemljit koje je pripadalo dravi, te su na kraju krajeva mnogi posednici mogli biti zadov oljni zbog znatnog poveanja njihovog imanja. Zbog svega ovog, razgraniavanje je iz azvalo meu mesnim plemstvom izvanrednu uzrujanost, o kojoj nam jedan posednik iz sredine Rusije, Bolotov, daje ivopisnu sliku u svojim Uspomenama. Uzbuenje koje je obuzelo sve vlastelinie, diplomatska lukavstva, zamreni marifetluci kojima se oni s lue da bi prikrili bespravna prisvajanja pomou kojih su uveali svoja imanja i o koj ima veina njih jedino misli, opisani su snano u tome delu. Tuinska naselja u Rusiji. Jelisaveta je nameravala da naseli puste oblasti du gran ica nastanjivanjem stranih naseljenika. Ona je bila osnovala na jugoistoku srpsk a naselja, Novu Srbiju i Slaveno-Srbiju. Pri kraju svoje vladavine ona je bila izrad ila jedan podroban plan po kome je trebalo pozvati izvestan broj Nemaca i naseli ti ih na donjoj Volgi. Katarina se trudi da ostvari ovaj plan u velikim razmeram a. Godine 1763 ona osniva Kancelariju za pokroviteljstvo nad strancima kojom uprav lja Grigorije Orlov. Jedan svean proglas poziva u Rusiju sve strance koji ele da o snuju naselja. On im obeava svakojake povlastice, potpore i novanu pomo, kao i parc ele zemljita snabdevene svim potrebnim poljoprivrednim alatom. Posle nekoli ko bezuspenih pokuaja, pribegava se sistemu koncesija. Godine 17641765

31 0 zakljueni su ugovori sa tri koncesiona drutva kojima su upravljali Prekur, Pite i Derua, i baron Kano de Boregar, svi Francuzi, sve ljudi sa sumnjivom prolou, pustol ovi koji sa veoma malo savesnosti odgovaraju svojim obavezama. Ukupno, do godine 1768, 104 naselja sa 23.109 stanovnika oba pola organizovano je na donjoj Volgi , blizu Saratova i Caricina. Dravna blagajna uvuena je u ogromne beskorisne trokove ; naseljenici, pokupljeni iz raznih krajeva Nemake, ne pokazuju se mnogo sposobni ; oni su smeteni urno, bez reda i sistema. Odnosi izmeu njih i koncesionara kvare s e jo u poetku; koncesionari se ale na svakovrsna kinjenja od strane naseljenika i t vrde da su oni uvueni u klopku kada su navedeni da potpiu ugovore iji domaaj oni nis u shvatili. Otuda proizilaze nemiri i neredi u naseljima, koji traju sve do ono ga dana kada je godine 1779 vlada ponitila ugovore zakljuene izmeu dravne blagajne i koncesionara, otkupljujui po skup novac ta naselja i zavodei nad njima dravnu upravu. Zato se na ovako muan i skup nain dovode tuinci, kada ruski zemljoradnici, zgomilani na glinastoj i nedovoljno plodnoj zemlji u sredinom delu evropske Rusije jedva ek aju da se bace na pusta zemljita du granica? To je stoga to su spahije zainteresova ne u pitanju naseljenosti sredine oblasti, gde su seljaci ropski vezani za zemlju , i zato to vlada brani interese zemljoposednikog plemstva. Podravljavanje crkvenih dobara. Podravljavanje crkvenih dobara, koje je za vlade P etra III postalo svren in, izazvalo je estok gnev svetenstva. elei da sebi obezbedi na klonost uticajnih drutvenih redova, Katarina se pourila da zadobije naklonost svete nstva opozivajui sveano ukaze Petra III kojima su se tetila zemljoposednika prava pr avoslavne Crkve; njen ukaz od 12/23 avgusta 1762 godine zavrava se ovako: Mi nemamo ni elju ni nameru da prisvoji mo crkvena dobra, niti da se bogatimo na raun Gospodnjega dela. Ali ona nije iskre na, i ovaj njen ukaz je samo jedan taktiki potez da se ocrni to je mogue vie vladavi na Petra III i da pridobije svetenstvo. Jer istoga trenutka kada ona objavljuje o vaj ukaz, oduzimanje crkvenih imanja je ve reeno na najviem mestu. Oko prestola s u svetovni i crkveni velikodostojnici zapodeli estoku borbu zbog ovog pitanja. On i prvi su se izjasnili za oduzimanje crkvenih dobara, jer smatraju da je privatn o zemljoposednitvo monopol plemstva. Sjeenov, petrogradski mitropolit, vet i okreta n, predloio je jedno poravnanje: objaviti privremeno povraaj crkvenih dobara sveten

stvu to je i uinjeno ukazom od 12/23 avgusta, zatim naimenovati jedan odbor za pro uavanje toga problema, to je uinjeno tri meseca kasnije. Ovaj odbor za crkvena iman ja, kome pretsedava knez Kurakin, sastavljen je od pet svetovnih lanova i samo tr i lana iz svetenikih redova, meu kojima je i Sjeenov. Pravilnik o radu toga odbora, k oji je napisao Teplov, rashladio je, kada je objavljen, oduevljenje koje je izazv ao meu svetenstvom ukaz od 12/23 avgusta i bacio je u zaborav nekadanje optube pro tivu Petra III. Bio je to akt stroge optube protivu

31 1 svetenstva koje upotrebljava prihode sa crkvenih dobara da bi zadovoljilo svetovn e potrebe, a zanemaruje svoju dunost prosveivanja naroda i milosre; podravljavanje c rkvenih dobara je tu pretstavljeno kao blagotvorna mera da se uzdigne ugled same crkve. U istom trenutku izbijaju na crkvenim imanjima strahovite pobune seljaka , koji su se uzrujali usled opozivanja odluka Petra III o podravljenju crkvenih d obara; 60.000 pobunjenika ustalo je protivu crkvene vlasti. U isto vreme bune se i seljaci vezani za fabrike, to poviava broj pobunjenika na 100.000. Ovaj ustanak , koji je neka vrsta glavne probe za blisku Pugaevljevu bunu, ne izaziva podravlje nje crkvenih dobara, koje je ve odlueno, ve ga samo ubrzava. U maju 1763 godine, Ko legijum ekonomije ponovo je uspostavljen u ranijemm svom obliku, a to e rei kao or gan svetovne dravne vlasti. 26 februara/8 marta 1764 godine, jedan progla s objavljuje potpuno i konano podravljenje crkvenih dobara. Sva dobra i svi selja ci, bez izuzetka, koji pripadaju crkvama, manastirima i arhiepiskopijama potpada ju ubudue pod nadlenost Kolegijuma ekonomije. Seljaci dobivaju naziv seljaci ekonom ije; proglas procenjuje njihov broj na 910.666, a njih u stvari 991.761 mukaraca; 252 manastira zatvoreno je, a 161 sauvano, pod uslovom da se izdravaju milostinjom . Ostatak manastira i arhiepiskopija podeljen je na tri kategorije, i svakoj od njih dodeljuje dravna blagajna godinju pomo u naknadu za izgubljena imanj a. Seljaci potinjeni Kolegijumu ekonomije zadrali su ziratnu zemlju i drugu imovin u koju su pridravali na crkvenim imanjima. Oni moraju da plaaju dravnoj blagajni lin i porez, a sem toga, da bi se zamenili mnogi kuluci i razne dabine u naturi i u it u koje su davali manastirima, imali su da plaaju po rublju i po od glave. Izvesni pretstavnici plemstva predlau da se plemiima izdadu u najam ili ak da im se prodad u imanja oduzeta od Crkve. Umesto da poslua ove zainteresovane savete, Kata rina je sva ta imanja pridodala dravnoj blagajni. Proglasom su dodeljeni prih odi sa tih imanja za narodno prosveivanje i dobroinstva. U praksi, prihodi Kolegij uma ekonomije upotrebljavani su za razne svrhe, i ubrzo su oni poeli da se smatra ju kao jedno sredstvo za prikrivanje budetskih manjkova. Katarina se ponosi oduzimanjem crkvenih dobara. U svojoj prepisci sa filosofima i knjievnicima zapadne Evrope, ona ga pretstavlja kao poetak ostvarivanja naela sav remene filosofije. Ustvari, ona je samo dovrila delo Ane, Jelisavete i Petra III, koji nikad nisu tvrdili da su uenici Voltera i enciklopedista. S druge strane, n jena reforma, kao i opte razgranienje imanja i stvaranje tuinskih naselja, odgovara lo je u isti mah i potrebama drave, i sluilo je interesima plemia-spahija. Iako crk vena imanja nisu ustupljena plemstvu, ipak njihovo prisajedinjenje dravnom zemljin om posedu omoguilo je vrhovnoj upravi da izdanije razdeljuje druge svoje posede ka o poklon za uinjene usluge, i Katarina e umeti da se koristi tim preimustvom. Oduzimanje crkvenih dobara izaziva pored ostalog i jedan muan dogaaj koji se ne sl ae mnogo sa prosveenim naelima filosofije. Jedan pretstavnik visokoga svetenstva, rostovski episkop Arsenije Macejevi, ubeeni pristalica

31 2 crkvene autonomije, navukao je na sebe jednu nemilosrdnu kaznu zato to je estoko p rotestovao protiv proglasa iz 1764 godine. Poto je ameo etiri godine u jednom zabaen om manastiru na severu, rainjen je, pa je u seljakom odelu i pod imenom Andrej V

ral6 zasunjen u jednom kazamatu revalske tvrave. Godine 1772, on je zazidan jednim kamenim zidom u svojoj eliji, gde je propatio najstranije muke od gladi i hladnoe, i umro 1772 godine. Katarinine ideje na osnovu njenog Uputstva. Prve Katarinine upravne mere samo proir uju i dovravaju reforme koje su preduzeli njeni prethodnici. Prema tome, one nisu nimalo u suprotnosti sa tadanjim politikim i socijalnim shvatanjima. Ostaje jo da se vidi da li se tu Katarina nije iz bilo kog razloga udaljila od svojih shvatan ja, svoje doktrine i svojih linih tenji. Jedan dokument nam prua pouzdan odgovor na to pitanje, a to je Nakaz, Uputstvo namenjeno Komisiji poslanika ije je sazivanj e ve reeno koje je ona napisala u vremenu od 1764 do 1766 godine. To nije program mera koje ona namerava da preduzme, ve niz apstraktnih rasmatranja koja n am otkrivaju kakva su njena politika shvatanja. Ono to tu odmah pada u oi, to su n avodi iz Duha Zakona. Iako se tu nalaze mnoge pozajmice iz dela italijanskog kri minaliste Bekarija i izvesnih nemakih pravnika XVIII veka, na primer Bilfelda i d rugih, ipak izvodi iz Monteskjea preovlauju. Otuda potie ono opte uverenje da je Ka tarina u Uputstvu, kao to i sama priznaje u svojim aljivim pismima, samo pokrala i deje iz Duha 3akona. Ako se izbliza ispita, ovo miljenje je netano. Iako se ini kao da slepo podraava svome uzoru, Katarina ustvari postupa suprotno. Sa oevidnim zad ovoljstvom pozajmljuje ona od njega ideju o odnosu izmeu oblika vladavine i vreme nskih i mesnih uslova; i oslanjajui se na tu ideju, pokuava ona da dokae kako u ogr omnoj Rusiji jedini moguan oblik vladavine jeste apsolutna monarhija. Ali, suprot no Monteskjeu, ona tvrdi u itavoj svojoj raspravi kako apsolutna monarhija nije d espotska vladavina. Dok Monteskje doputa samo umerenu monarhiju, a za autokratiju kae da je to despotska vladavina, Katarina se trudi da naini razliku izmeu autokra tije i despotizma. Ona hoe da dokae kako autokratija, nasuprot despotizmu, moe savre no da se slae sa naelima zakonitosti, a to e rei sa podelom vlasti ( 149) , sa potovanjem zakona od strane svih graana bez izuzetka ( 34), sa jednoobraznom primenom zakona ( 101), sa zabranom da se samovoljno tumae zakoni ( 151), sa tanim o dreivanjem sluajeva kada je doputeno uhapsiti jednoga graanina, sa kanjavanjem dela a ne namere ( 477), sa verskom trpeljivou ( 493), sa slobodom tampe pod izvesni m uslovima ( 484). Svakako, ova naela mogu da budu ozbiljna konica apsolutistikoj samovolji, ali Katarina ne ukazuje kako bi autokratija mogla da zajemi potovanje tih naela. Sem toga, pod podelom vlasti podrazumeva ona samo raspodelu nadlenosti izmeu raznih ustanova. Ona dakle iskljuuje naelo nezavisnosti svake vlasti, to iz os nova menja smisao doktrine. Hoete li drugi jedan primer naina kako 6 Vral znai: laljiv i brbljiv.

31 3 ona preinauje ono to je pozajmila od Monteskjea? U njenom 512, prepisujui jedan ode ljak glave XXV iz XII knjige Duha Zakona, umesto da ponovi ono to Monteskje kae, d a vlast mora da deluje pomou svojih granica, ona pie: pomou granica koje je ona sama sebi odredila; tako ona, menjajui prosto dve ili tri rei u nekom izlaganju, menja potpuno njegov smisao. Da li ispravno sudstvo i dobro organizovana prosveta mogu u autokratskom reimu da zameni politike garantije koje ona odrie slobodi? Ona u to veruje. Zato ona posveu je dugake odeljke u Uputstvu pravosuu i koli, izlaui tu izvesne humanitarne ideje sav remenih filosofa. to se tie socijalnoga pitanja, Uputstvo istie jasno potrebu socijalnih povlastica plemstva. Ono sadri itav niz maksima koje e kasnije ponoviti Povelja plemstva. I ovde Katarina ostavlja Monteskjea na pola puta. Monteskje je pristalica politikih povlastica plemstva u umerenoj monarhiji, jer on u njima vid i vrstu zatitu za mogune samovolje vladara. Katarina uzima u obzir plemiske povlasti ce samo u autokratskom reimu; oevidno, ona smatra da su one u saglasnosti sa socij alnim uslovima koji su se uvrstili u Rusiji XVIII veka. Prema tome, one odgovaraj u poloaju plemstva, koje ima da se pokorava apsolutnom vladaru. Zna se da je Katarina pokazala koncept Uputstva nekolicini plemia, koji su se zbo g toga jako uzrujali i zatraili izvesne izmene i izostavljanja. Otuda je ponikla

legenda da su u tome konceptu izvesni lanovi zakona proglaavali potrebu osl oboenja muika, ali da ih je Katarina na zahtev plemia izbacila. No otkako su objavl jeni odeljci koji su bili izostavljeni iz prvobitnoga teksta, ta legenda mora se konano napustiti. Ne samo da u njima ne govori o ukidanju seljakog ropstva, ve Kat arine tu tvrdi, naprotiv, da bi naglo i jednovremeno osloboavanje velikoga broja ljudi bilo opasno. Ona tu izjavljuje samo da treba izbegavati ztoupotrebljavanje spahiske vlasti, da treba priznati muicima pravo svojine nad pokretnom imovinom, ali ne i nad zemljom, i utvrditi maksimum seljakih dabina i kuluka. U ovim takama njeno miljenje ne zadovoljava veliku vlastelu, i eto zato ona u s vome konanom tekstu ini na to samo nekoliko neodreenih i neubedljivih aluzija . elja za korenitim izmenama koju ona ispoljava pre saziva poslanika nije dakle t ako velika kao to tvrdi legenda. Njeno Uputstvo nema u sebi niega revolucionarnog. To je samo pokuaj da se ukrasi cveem moderne ideologije jedan reim koji se oslanja na stvarne uslove ruskoga ivota. 3. KOMISIJA IZ 1767 GODINE Sazivanje komisije. javio je saziv jedne roglasu je bio dodat Pozvani su u sastav rei Senata, Sinoda Na dan 14/25 decembra 1766 godine, jedan proglas ob komisije koja je imala da sastavi projekt novog Zakonika. P i pravilnik o sastavu te komisije i nainu biranja poslanika. te komisije: pretstavnici centralnih dravnih ustanova, a to e i kolegijuma; zatim izaslanici plemstva,

31 4 graana, dravnih seljaka, stalno nastanjenih inorodaca i kozakih jedinica. Iz nje su iskljueni muici, seljaci ekonomije, krunski i fabriki seljaci, i svetenstvo. Ali us koro potom, jedan poseban ukaz daje pravo glasa seljacima ekonomije i fabrikim se ljacima. Centralne ustanove imaju svaka samo po jednog pretstavnika. Plemstvo bi ra po jednog poslanika na svaki okrug, pri emu svi plemiispahije iz toga okruga, m a koliki bio njihov posed, imaju pravo glasa. Svaka varo ima po jednog izabr anog poslanika; svi stanovnici koji imaju zgradu, bez obzira na stale, imaju birako pravo; tada su prviput u istoriji svi graani obuhvaeni u jednu jedinu zajed nicu pred zakonom; dotada su samo trgovci i zanatlije bili lanovi optinske z ajednice. Poslanici dravnih seljaka birani su po jedan na svaku pokrajinu. Sta lno nastanjeni inorodci biraju pojednog poslanika za svaku narodnost u svakoj po krajini. Svaka kozaka jedinica bira onaj broj poslanika koji je propisan od njihove vrhovne komande. Dok se poslanici plemia i varoana biraju direktnim glasanjem, poslanici dravnih seljaka biraju se u tri stepena. Za rukovoenje izbori ma, plemii svakog okruga najpre imenuju jednoga izmeu sebe za marala plemstva, a varoa ni jednog stareinu ili kmeta. Mesne vlasti ne meaju se u izborne radnje plemstva i gradova, al i one imaju dunost da paze na izborne radnje dravnih seljaka i inorodaca. Kod koza ka se izbori vre prema starim obiajima. Da bi neko bio izabran za poslanika plemstva ili graana, mora imati najmanje dvad eset i pet godina, imati zemlju ili kuu, i biti besprekornog vladanja; a da bi ne ko bio izabran za seljakog poslanika, mora imati najmanje trideset godina, biti oe njen i imati decu. Poslanici dobivaju plate od dravne blagajne i doivotno su izuze ti od mogunosti smrtne kazne, muenja, telesnih kazni i konfiskacije njihovog i manja. Birai moraju predati svome poslaniku jednu svesku u kojoj e biti izloen e njihove potrebe i njihove elje, a koju e sastaviti jedan: odbor od pet lanova, ko ga imenuje svaka biraka skuptina. Izbori i sveske. Za vreme celoga prolea 1767 godine vrili su se izbori poslanika i sastavljanje svezaka. Bilo je mnogobrojnih uzdravanja od glasanja meu biraima svih stalea, ali mnogo vie meu plemiima i seljacima nego meu graanima. Nekoliko izvetaja iz toga vremena pripisuju jedan deo tih uzdravanja as potpunoj ravnodunosti biraa, as njihovom otvorenom

neodobravanju vladine inicijative. U svojim Uspomenama, Bolotov, taj obrazovani spahija i pisac koji se interesuje za socijalna pitanja, objanjava svoje uzdravan je od glasanja svojim ubeenjem da e rezultat tih izbora biti samo prazna larma i n ekorisne spletke. Kako to da jedan Bolotov, koji je toliko spreman da odobri sva ku inicijativu koja se odnosi na mesne interese, poljoprivredne i druge, ostaje ravnoduan prema sastavljanju novog Zakonika? To je otuda to se plemstvo, koje je p re trideset godina onako arko elelo da uzme uea u centralnoj zemaljskoj upravi da bi pokualo da izvojuje za sebe socijalne povlastice, otkako su mu te povlastice date , odreklo svojih nekadanjih politikih ambicija i interesuje se sada samo za

31 5 mesni ivot. Plemii iz izvesnih okruga, koji u svojim sveskama izjavljuju da nemaju da izraze nikakvu linu elju, oevidno dele miljenje Bolotova. Nekoji vide u pozivu z a uestvovanje u izborima jednu novu obavezu, koju oni odbijaju da prime, pozivajui se na proglas Petra III koji ih je oslobodio obavezne slube. Na isto dranje naila zi se ponekad u varoima, meu trgovcima, kojima se izbori ukazuju kao nova dunost ko je oni ele da se otarase. I drugi uzroci objanjavaju uzdravanje od glasanja. Izbori su bili zakazani u najnezgodnije doba godine, u prolee, kada se deavaju poplave i kada su putevi neprohodni. Putovanje od vlastelinskog doma do glavnog okrunog me sta tada je veoma teko, a ponekad i nemoguno za mnoge spahije; za one koji stanuju u prestonici, a kojih ima prilian broj, jo je tee, zbog ogromne razdal jine, da odu u svoj okrug, i zato ima vie uzdravanja kod plemiskih biraa nego kod va rokih. No mnogi i od ovih poslednjih mogu uostalom takoe biti otsutni iz svoga mes ta stanovanja, poto su oni obavezni da vre izvesne slube po udaljenim mestima. Nasuprot tome, mnogi drugi stanovnici interesuju se ivo za izbore i pokazuju vrstu elju da iskoriste svoje izborno pravo. Nekoliko velikih industriskih i trgovakih palanki bore se uporno i ponekad uspevaju da dobiju povlasticu da budu uvrene u sp isak gradova, te da mogu odaslati svoga pretstavnika u Komisiju. Pojedinci kojim a je iz bilo kog razloga osporeno pravo glasa trae ga revnosno. Neredi izbijaju m eu muicima lienim svoga prestavnitva. Daleko od toga da se vre usred uopte ravnoduno ti, izbori izazivaju ovde onde prilino ive borbe oko suprotstavljenih kandidacija. Naposletku je poslano da zasedavaju u Komisiji 28 pretstavnika najglavnijih dravn ih ustanova i 536 poslanika izabranih od naroda, od kojih 161 od plemstva, 208 o d gradova, 79 od slobodnih seljaka i 88 od kozaka i inorodaca. Ovi rezultati s u, u velikoj meri, posledica izbornog sistema koji je propisala carica. N eizbeno je da seljaki poslanici budu malobrojni, poto se od njih bira samo po jedan na svaku pokrajinu, a to je izborna oblast prostranija od svih ostalih. to su gr adski poslanici brojniji od poslanika plemstva, to je stoga to u to vreme postoji vie gradova nego okruga. Verovatno se pretpostavljalo da e mnogi gradovi izabrati za poslanike plemie, te bi tako ovi imali veinu u Komisiji. Ali se tako togod nije dogodilo: jedino je dvanaest gradova izabralo plemie; svi ostali gradovi izabral i su skoro iskljuivo trgovce. Tako su poslanici iz trgovakih redova zauzeli u Komi siji prvo mesto, a plemii tek drugo. Izabrani poslanici doneli su u Komisiju 1.441 svesku, od kojih su 10 sastavile c entralne ustanove, 155 plemstvo, 210 graani i 1.066 seljaci. Skupa uzev, ove sves ke imaju veliku dokumentarnu vrednost, jer nam one otkrivaju stanje ruskoga ivota i socijalna stremljenja toga doba. U izvesnim takama one se slau. Pre svega, one se interesuju za isto praktina pitanja ; za razliku od Katarininih Uputstava, one skoro ne sadre apstraktna i teoriska r asmatranja; one posveuju svu svoju panju stvarnim potrebama svakidanjeg ivota. Na dr ugom mestu, u svim sveskama izbegava se da se kritikuju osnovice tadanjega r eima, koji one primaju kao neospornu

31 6

injenicu; samo u granicama koje im namee taj reim trae one da se zadovolje njihove najpree potrebe. Na treem mestu, sve one trae uporno administrativnu decent ralizaciju. One ubedljivo pokazuju da je unutranjost zemlje potpuno rtvovana prest onici i da je liena svih blagodeti kulture, da je bez kola, bez lekara, da njeni s tanovnici ne mogu da svre nikakav graanski posao a da ne idu u prestonicu ili u gl avni grad pokrajine. One se ne bave politikom metafizikom kao Katarina, ve trae da se vlast priblii narodu i da se na licu mesta pobrine o bitnim potrebama zajednic e decentraliui registrovanje svih civilnih radnji i poslova, kolu, vrenje lekarske p rakse, bankarski kredit, itd. Na etvrtom mestu, one konstatuju da, iako drava daje malo stanovnitvu, ona ga teko pritiskuje poreskim nametima. Sve bez izuzetka trae smanjivanje poreza i dabina; seljaci i graani ine to, razume se, najupornije, ali i plemii, iako osloboeni neposrednih poreza, trae takoe ukidanje ili smanjenje mnogih posrednih poreza i dabina. Najzad, sve sveske se slau u pitanju opteg u reenja drave: one ostaju vrsto pristalice jedne drave zasnovane na tanom odreivanju pr ava i dunosti svakog stalea. Ali, kad treba to izvesti, one se vie ne slau, jer su n jihovi interesi ponekad potpuno suprotni. Plemii uporno trae proirenje svojih povlastica, da bi plemiski red bio odvojen na osn ovu svojih prava i povlastica od ostalih ljudi drugoga ranga i porekla. Zato on i zahtevaju da iznos novane kazne za uvredu nanesenu plemiu bude povean, da plemii budu izuzeti od primenjivanja smrtne kazne, muenja, telesnih kazni, konfis kacije imanja, pa ak prema pojedinim sveskama i hapenja; da bude stvorena jedna no va kola za plemie, gde se deca plemia ne bi meala sa decom iz niih stalea. Ali glavna povlastica, ona koja treba da stvara razliku izmeu plemstva i drugih stalea, i koj u sve sveske zahtevaju, to je iskljuivo pravo posedovanja zemlje i muika. One trae pored ostalog i potpunu slobodu raspolaganja svim zgradama na njihovom posedu, k ao i opozivanje zakona koji ograniavaju eksploataciju uma, ribolova, mineralnih bl aga, itd. Prema muicima oni igraju dvostruku ulogu. S jedne strane, oni opisuju b edu seljaka u najivljim bojama i revnosno ih uzimaju u zatitu od zahteva poreskih vlasti, to je uostalom u skladu sa njihovim interesima, poto ukoliko seljak bude m anje plaao poreskim vlastima, utoliko e moi vie da plaa spahiji. S druge strane, oni tee da pojaaju svoju vlast nad muicima, nad kojima oni ele da budu jedini gospodari, i trae da nad njima mogu naroito da izriu svakojake kazne, podrazumevajui tu i robi ju sa progonstvom. Oni takoe uporno trae da se mesna upravna vlast preda u r uke inovnicima koje bi biralo plemstvo. Najzad, u isti mah kada trae za sebe izvesne iskljuive povlastice, oni polau pravo da uivaju i povlastice drugih s talea, naroito pravo da se bave trgovinom i da imaju fabrike i industriska pr eduzea. S druge strane, trgovci trae pravo da mogu trgovati i imati fabrike i industriska preduzea kao povlasticu njihovoga stalea. Ali, traei da se to

31 7 pravo uskrati plemstvu, oni u isti mah ele da sa plemstvom dele pravo da imaju mui ke. Dravni seljaci suprotstavljaju se u isti mah i trgovcima i plemiima. S jedne stran e, oni se izjanjavaju protiv zahteva trgovaca koji trae monopol trgovine, jer i on i sami ele da se odadu trgovakim poslovima. S druge strane, oni ustaju protiv nepo pustljivosti plemia koji hoe da zadre za sebe pravo da imaju muike, jer i oni p rieljkuju to pravo, za kojim u to vreme ude svi slobodni stalei. Ova razilaenja u gleditima, koja pokazuju da su, u trenutku kada treba da se sast ane Komisija, socijalne pregrade spremne da popucaju, ispoljie se jasno u tok u poslanikih diskusija. Poetak rada Komisije. Na dan 30 jula/10 avgusta 1767 godine, sednice Ko misije sveano su otvorene u prisustvu carice. Potrebno je pre svega naimenovati j ednog pretsednika ili marala. Carica ima da ga izabere izmeu tri kandidata, od kojih dvojicu predlae Komisija, a jednog vrhovni dravni pravobranilac. Ona je izabrala ovoga treeg, a to je jedan spahija iz oblasti Kostrome, Bibikov, Poto je on z

auzeo svoje mesto, proitano je cariino uputstvo. Posle toga dve sednice posvee ne su traenju titule koju Komisija hoe da dodeli Katarini u znak zahvalnosti to je sazvala poslanike. Izabrana je titula Katarina Velika, Mudra, Mati Otadbine. Katarina se odrie onih dvaju prvih epiteta, a li pristaje da primi trei. U ovoj diskusiji uzeli su uea samo poslanici plemii. Ali, i m se prelo na ozbiljan rad, a to e rei na izbor jedne nadzorne komisije, koja je imal a da nadgleda tok poslanikog rada, plemstvo i trgovci poinju da se sudaraju. Kada se poelo sa odreivanjem kandidata, od kojih carica treba da izabere petoricu, prva desetorica izabranih su petrogradski mitropolit, stareina glavnog magistrata i o sam poslanika plemia. Trgovci poslanici su na taj nain potisnuti u pozadinu . No oni ne smatraju da su pobeeni i trae da se izaberu jo pet kandidata. Nji hov predlog stavljen je na glasanje i usvojen sa veinom od 26 glasova (225 protiv u 199); prema tome izabrana su jo pet kandidata, od kojih su etvorica trg ovci. Iz ove pobede trgovci uostalom nisu izvukli nikakvu korist, jer ni jeda n od njihovih kandidata ne nalazi se meu onom petoricom komesara koje je naimenov ala Katarina. Posle toga izabrano je nekoliko specijaliih komisija za redigovanj e projekata raznih delova Zakonika. Oekujui da one budu u mogunosti da pod nesu svoje radove, opta skuptina pristupila je ispitivanju zakona koji su tada bili u vanosti i poslanikih svezaka. Ispitivanje seljakih svezaka. Pretsednik, koji po svojoj volji odreuje dnevni red, stavlja najpre na diskusiju nekoliko svezaka dravnih seljaka iz severnih oblasti i sveske inorodaca sa Volge. Diskusija prati korak po korak te sveske koje su b ile sastavljene bez sistematskog plana; zato poslanici moraju bez reda prelaziti s jednog pitanja na drugo. Od 20/31 avgusta do 11/22 septembra 1767 godine, dvanaest svezaka slobodnih seljaka proitano je i pretreseno. U njima se trai uproenje sudskog postupka, smanjivanje nameta i poreza koji

31 8 pritiskuju slobodne seljake, poveavanje njihovih zemljinih parcela, doputenje da uz mu u zakup prazna zemljita koja pripadaju dravi i da smeju trgovati po vaarima i gr adskim tritima. U toku debate koju su pokrenuli ovi zahtevi, 69 govornika uzelo je re. Jedino je priznata potreba da se uprosti sudski postupak. Svi ostali zahtevi izazvali su ive kritike. Plemii i trgovci slono su se izjasnili da su albe koje se odnose na namete i porez preterane; plemii se boje da e se smanjivanje poreza slob odnih seljaka moi izvesti samo ako se poveaju porezi njihovih muika, a trgovci se p lae da e se olakanje dabina u naturi hteti izvesti na taj nain, to bi se one delimino renele na trgovce. Plemii i trgovci se slau i u tome da treba odbaciti zahtev da s e poveaju seljake parcele, a nekoliko poslanika plemia izraavaju elju da se pusta drav na zemljita radije prodadu ili ak poklone plemstvu. Suprotno ovome, poslanici plem ii, a naroito najreitiji meu njima, knez erbatov, brane pravo seljaka da trguju poljop rivrednim proizvodima, dok se trgovci tome otro protive. Usred najee diskusije, pret sednik, ko zna zbog ega, prekida odjednom ispitivanje seljakih svezaka da bi preao na ispitivanje zakonskog poloaja plemia. Debata o slubenom plemstvu. Od 11/22 septembra do 2/13 oktobra, u toku jedanaest sednica, Komisija diskutuje o zakonima koji se tiu plemstva. To je velika govor nika utakmica, u toku koje se vidi da su i sami plemii meusobno podeljen i. Staro plemstvo je vazda kritikovalo Tablicu rangova Petra Velikog koja, meajui slubu caru sa plemiskim poloajem, stvara neprekidno nove plemie. Staro i novo plemst vo dolaze u estok sukob u toku debate. Knez erbatov se istie svojim vatrenim govornitvom, svojim oratorskim efektima. Sa mnogim drugim poslanicima, on trai opozivanje zakona Petra I. On propoveda da plemstvo treba da bude nasledna oligarhija, sastavljena od sl avnih porodica, nedostupna ljudima niskoga porekla, osim onima koje bi car , posebnom i izuzetnom milou, hteo da nagradi za njihove znaajne usluge, i da s e sticanje plemiske titule pomou slubovanja treba sasvim da ukine. Uprkos inje nicama, on pokuava da dokae kako je Petar I smatrao Tablicu rangova samo kao jednu

privremenu meru koju je rat izazvao. On velia plemstvo kao jednu posebnu rasu, o bdarenu moralnim vrlinama do kojih nii stalei ne mogu dospeti i koje, prenoene sa k olena na koleno i posisane zajedno sa majinim mlekom, ne mogu se stei vetakim putem izvan njega. I upravo zbog tih naslednih vrlina staro plemstvo moe da tr ai posebne povlastice; njima ono ima da zahvali to je moglo podneti teak teret rat a i braniti hrabro otadbinu, to mu takoe daje pravo na posebne povlastice. Pretstavnici novih plemia odgovaraju estoko erbatovu. Njima nije teko da dokau kako je Tablica rangova jedna konana a ne privremena mera. Oni tvrde da su za odbranu ot adbine od neprijatelja, ljudi svih narodnih slojeva prolivali krv isto kao i plemii, da visoke moralne vrline nisu iskljuiva povlastica naslednoga plems tva, ve da se one mogu nai u svim drutvenim sredinama. Njih u ovom pogledu podravaju i nekoji poslanici trgovci, koji se

31 9 izraavaju za odravanje na snagu Tablice rangova i koji estoko kritikuju a ristokratska shvatanja kneza erbatova. Debata o povlasticama trgovaca. I ne zavrivi debatu o plemstvu, Komisija je preduz ela da ispita zakonski poloaj trgovaca. Ona je tome pitanju posvetila 46 sednica, do 7/18 decembra. Debata se vodi o zahtevima trgovaca da se njima ustupi monopo l trgovine i industrije, kao i pravo da imaju muike. U pitanju trgovine, trgovci imaju dva protivnika, plemstvo i seljake, k ojima vrlo veliki broj trgovaca osporava pravo da se bave trgovinom. Protivu ple mia oni okreu teorije erbatova o visokim moralnim vrlinama i ratnikom heroizmu plemst va, da bi iz toga zakljuili kako trgovina nije plemisko zanimanje i da, ako se hoe da potuje pravina raspodela prava i dunosti meu raznim staleima, onda plemii treba da ostave ovo nieredno zanimanje trgovcima. Seljacima pak suprotstavljaju dravne inte rese, tvrdei kako trgovina odvraa seljake od poljskih radova, to smanjuje prinos po ljoprivrede i prihode dravne blagajne. Njihovi protivnici odgovaraju da je trgovaka delatnost plemia i seljaka stvarnost sa kojom treba raunati, i da se ona ne bi mogla ponititi, poto ona iznosi na trite poljoprivredne proizvode, te je tesn o vezana za poljoprivredu. Trgovci istina pokuavaju da stave trgovanje poljoprivr ednim proizvodima pod kontrolu posrednika koji pripadaju njihovom staleu; ali bi takva kontrola bila odve teka za seljake, ostala bi isto vetaka i samo bi kodila celok upnoj narodnoj privredi. Neka se trgovci ogranie na spoljnu trgovinu, ne teei da pr igrabe kupovinu poljoprivrednih proizvoda od proizvoaa. Trgovci na to odgovaraju d a se plemii i seljaci ne zadovoljavaju samo tim da prodaju proizvode sa svojih im anja, ve pokuavaju da zadru i u pravu trgovinu. Ova debata je veoma znaajna, jer ona pokazuje koliko je tadanja Rusija ve daleko od domae ekonomije koja je jo bila njeno glavno obeleje u poetku XVIII veka Druga dva pitanja dovode u sukob trgovce i plemie. Trgovci se gorko ale na industr isku konkurenciju plemia; ovi pak ukazuju na tesnu vezu koja spaja njihove fabrik e i poljske radionice sa poljoprivrednom proizvodnjom. Traei za sebe monopol industrije, trgovci, usled toga to se bore sa nedostatkom slobod ne radne snage, trae i pravo da imaju muike, i to ne samo kao fabrine radnike, ve i kao pomonike u njihovim trgovakim preduzeima. Plemii opet, iako trae pravo da imaju f abrike, ipak ne pristaju da podele drugima pravo dranja muika. Diskusija je tako una, da govornici pribegavaju svakojakim argumentima kojima hoe da pobiju miljenje svoga protivnika, pa ak idu dotle da protivree sami sebi; tako na primer knez erbatov, koji je ubeen pristalica seljakoga ropstva, trudi se da umiri t rgovce tvrdei kako je rad sa slobodnom radnom snagom produktivniji nego rad sa mui cima, i zato plemii zadravaju muike samo za sebe. Ali gde da naemo slobodne radnike? p itaju trgovci, i teko je odgovoriti na to pitanje. Debata o seljakom ropstvu. Sredinom decembra 1767 godine Komisija, koju je Katarina odluila da premesti iz Moskve u Petrograd, prekinula

32 0 je svoje zasedanje. Ona ponovo otpoinje rad u Petrogradu 18/29 februara 1768 godi ne, uzimajui u pretres sudsko zakonodavstvo. Ovaj pretres, koji traje sve do 7/18 jula i ispunjava 70 sednica, izaziva ivu debatu onoga trenutka kada je dodir nuto najvanije pitanje toga doba, pitanje muika i obim vlasti njihovih gospodara. Kada se dolo do zakonskih odredaba o bekstvu muika sa imanja, dravni inovnik Suhopru dski, poslanik varoi Uglia, pripisuje sve vei broj beanja svireposti spahija i uasnih tereta koje oni nameu seljacima; zbog toga on trai da se postave granice vlasti s pahije nad njegovim muicima. Njega odmah potpomae Kipenski, iz kazanjske oblasti, poslanik odnodvoreca (jednodomaca), malih zemljoposednika prispodobljenih dravnim seljacima. I odmah se itava skuptina uzrujava. Glazov, poslanik plemstva, odgovara jednim grubim i uvredljivim govorom; on pripisuje beanje sa imanja iskl juivo seljakim porocima, pijanstvu, lenosti, elji za skitnjom, itd. On smatra da bi ma kakvo ogranienje spahijske vlasti bilo veoma opasno po celu dravu i da bi nemi novno dovelo do nereda i nemira. Debata postaje jo ea kada 5/16 maja Korobjin, posla nik plemstva iz Kozlovske oblasti, dri svoj govor za koji izvesni pisci misle da je sastavljen po Katarininim uputstvima. Ocrtavajui potresnu sliku bede u kojoj s e koprcaju seljaci, on iz toga zakljuuje da se jedan muik odluuje na ovo poslednje sredstvo, bekstvo, tek kada mu ivot kod njegovoga gospodara postane potpuno neizd rljiv, te je dakle nesumnjivo da jedino zloupotrebljavanje spahijske vlasti izazi va beanje seljaka. Pri opisivanju tih zloupotreba on se dugo zadrava na strahoviti m nametima kojima spahije preoptereuju svoje muike, i on naposletku predlae da se j ednim zakonom prizna muiku komad zemlje kao potpuna sopstvenost i puna sloboda da njom raspolae, i da se tano odrede dabine koje e spahija moi da zahteva od njega. Ip ak, on ne pristaje da vlast spahije nad samom linou muika bude ograniena. Mnogi poslanici pobijali su njegova tvrenja. Nekoliko govornika plemia prosto na prosto odriu da postoje zloupotrebe vlasti na koje je on ukazao, ali oni nisu mogli da ubede nikoga, jer su ove zloupotrebe bile poznate celom svetu. Drugi napominju da bi svako ogranienje spahijske vlasti bilo uvreda za pl emie i povreda prava koja su oni stekli svojim junakim podvizima u slubi otadbine; d a apsolutna vlast spahije nad njegovim muicima odgovara apsolutnoj vlasti vladara nad njegovim podanicima, i da se ona ne bi mogla ograniiti a da se ne doe u opasn ost da se poljulja samo naelo autokratije. Oni nagovetavaju takoe da, u sluaju da se spahijska vlast oslabi, niko vie ne bi mogao primorati seljake da uredno plaaju s voje dabine dravi, kao da nisu ba spahijska globljenja spreavala seljake da se odue p oreskim vlastima. Naposletku, oni se trude da dokau da seljaci ne bi nita dobili t anim odreivanjem njihovih odnosa naspram spahija, jer ovi, u postojeem patrijarhaln om poretku, bdiju nad njima sa oinskom panjom kao da este pobune seljaka nisu dokaz ivale ba suprotno, a otsada nee za njih initi nita osim onoga na ta ih novi zakon bud e primorao. Svi ovi argumenti lieni su

32 1 stvarne podloge. Ozbiljnija je ona napomena koja je upuena Korobjinu o tekoi, pa ak i nemogunosti usled beskrajnih razlika u oblasnim ekonomskim uslovima, d a se pronae jednoobrazno merilo za odreivanja seljakih dabina, a naroito je ozbiljna kritika njegovoga predloga da se od seljaka naini zemljoposednik, a da se on u isti mah ostavi u linoj zavisnosti od spahije. Upravljajui svoje kritike na tu slabu taku njegove argumentacije, njegovim protivnicima nije teko da do kau kako seljak ne moe u isti mah biti i muik i zemljovlasnik; tu se treba odluiti, kau oni, pa ili e on i dalje zavisiti od svoga gospodara, te e njegovo vlasniko prav o biti samo prividno, ili e pak, svestan svoga prava, prestati da se pokorava svo me gospodaru, i njegova lina zavisnost bie skoro nitavna. Ali oni uskoro oseaju koli ko je opasno takvo njihovo razlaganje, jer ako pravo vlasnitva ne moe da postoji u poredo sa zavisnou, zar se onda nee moi da izvede zakljuak da treba ukinuti seljaku po djarmljenost, a to e rei osloboditi seljake? U svom odgovoru Korobjinu, erbatov, pre dviajui mogunost takvog zakljuka, poinje da govori o opasnosti u koju bi ukidanje sel jake podjarmljenosti bacilo celu Rusiju. Ona se ponovo slui istim argumentima malo

kasnije, kada se u diskusiji povodom zakonskog projekta o pravima i povlasticam a plemiskog stalea dolo do lana kojim se plemi-uspahiji priznaje pravo da oslobodi je dno muiko selo, ali mu se ne priznaje pravo da ponovo podjarmi selo koje je ranije osloboeno. Iako nije nikako bilo u pitanju da se oslobaaju seljaci protivu spahij ine volje, ipak erbatov, kome se pridruilo nekoliko drugih plemia, tvrdi da je veoma opasno da se u jednom zakonu ma na koji nain dodiruje pitanje osloboenj a muika. On tvrdi da je seljaka potinjenost osnov apsolutne monarhije, i da se ne s me, bez politike opasnosti, poljuljati taj osnov. On ponovo opisuje idilinim reima blagostanje seljaka pod vlau njihovih gospodara; zatim, bez ikakvog prelaza, izjav ljuje, ne zapaajui ili ne hajui za svoju protivurenost, da bi i sama re sloboda mogla srcu svetine raspaliti ludu elju za osloboenjem i potstai ih na bunu. Korobjin i Tatiev mu odgovaraju, nagovetavajui da je lan zakona o kome se diskutuje un esen u zakonski projekt po elji Katarine II, ali pretsednik odmah upada u re i odl uno zabranjuje da se u debate mea cariino ime. Ova diskusija o seljakom ropstvu je veoma pouna. Svi prisutni, podrazumevajui tu i Korobjina sa kojim se sloio i seljak uprov, vrsto se dre naela o seljakom ropstvu. Ali , dok su Korobjin i njegove pristalice za bolje ureenje odnosa izmeu spahije i nje govih muika, dotle njihovi protivnici zastupaju gledite da se u pitanju seljakog ro pstva ne moe vriti nikakvo delimino poboljanje, i da se u njemu ne bi moglo nita da i zmeni a da se ta ustanova uskoro ne uniti sasvim; oni ne uviaju da na ta j nain preutno osuuju na propast ustanovu za koju misle da su oni njeni branioci. Jedan savremenik belei u svojim Uspomenama da su najivlje pa ak i najbu rnije sednice Komisije bile one na kojima se diskutovalo o seljakom ropstvu. Nita prirodnije, jer ne samo da je to pitanje bilo sloeno, ve je ono zahtevalo i hitno

32 2 reenje. ivot muika, ma ta da su o njemu rekli izvesni poslanici, nije imao u sebi nie ga idilinog; naprotiv, sve vea beda pritiskivala ga je. Rusija je bila na pragu Pu gaevljevog ustanka. Debata o povlasticama plemstva. Projekt zakona o pravima plemstva, koji je sasta vila jedna naroita komisija, pretresan je na optoj sednici, najpre od 17/28 jula do 21 avgusta/1 septembra, a zatim u drugoj polovini septembra. On se ograniava na to da razradi, dopunjujui ih i sreujui, ideje koje je izrazila Komisij a iz 1763 godine. Kada se bude govorilo o Povelji plemstva, koju je Katarina obnarodovala 1785 godine i kojoj je taj projekt posluio kao osnovica, bie zgodno da se navedu povlastice koje su date plemstvu. Za sada je dovoljno rei d a su se za vreme diskusije svi trgovci pokazali jednoduni i odluno prot ivni veini plemiskih povlastica. Oni nisu smatrali da plemstvo treba da bude oslob oeno obaveznog sluenja u vojsci ili administraciji, niti da ono ima pravo da se is eli iz Rusije. Oni su smatrali neke povlastice koje je ono trailo kao suvine. elel i su da proire na sve slobodne stalee nekoje od njihovih povlastica: tak o su oni, na primer, osporavali plemiima iskljuivo pravo da budu primani na dv oru i smatrali su da je vladar mogao da dodeli tu povlasticu kome on hoe; isto ta ko zahtevali su ukidanje telesnih kazni ne samo za plemie, ve za sve slobodne ljud e, kao i da se u graanskim parnicama kazna zatvora zameni novanim kaznama i kaucij ama; protivili su se ivo tome da plemiima sude njima ravna lica. Kada se u debati dolo na pitanje o pravu plemia da trguju i da imaju fabrike i industriska preduzea, protivnici su se posluili istim argumentima kao i prilikom njihove prve diskusij e, sa istom upornou i plahovitou. Ove debate dokazuju da je uvrivanje aristokratske mo arhije izazvalo opte nezadotoljstvo u svim drutvenim redovima, izuzev plemstva. Posle pretresanja plemiskih povlastica, plemii iz baltikih pokrajina zatraie da se za dre u vanosti obiaji i posebne povlastice koje su te oblasti uivale pre prisajedinje nja Rusiji. Ali su ove zahteve jednoduno odbili svi ostali poslanici i izjasnili se odluno protivu svake pokrajinske autonomije. Prekid rada Komisije. Na dan 18/29 decembra 1768 godine objavljeno je da Komisij a prekida rad, sa izgovorom da mnogi poslanici moraju da otputuju u svoje pukove

i da uestvuju u ratu koji je ba tada objavljen Turskoj. Pojedini odbori zamoljeni su da nastave rad na sastavljanju raznih lanova Zakonika; oni e zasedavati skoro do 1775 godine. Katarina je nagovestila da e opte sednice moi nastaviti svoj rad ka snije. Komisija dakle nije formalno rasturena. Ali, u samoj stvari to je bio kraj narodnog pretstavnitva iji je rad zapoet onako sveano .Rat je samo izgo vor da bi se raspustila Komisija; jer, kada se rat bude zavrio, Katarina e se pono vo posvetiti svome zakonodavnom radu, ali bez sazivanja poslanika. Nisu poznati tani razlozi ove njene odluke. Moe biti da se ona uznemirila zbog estokih socijalni h protivnosti koje su se ispoljile u toku sednica i moda joj se uinilo zgodnije da kroji zakone u tiini svoga radnog kabineta, a ne da od zakonodavnih problema stv ara uzroke socijalnih sukoba.

32 3 Osim toga, njoj se ini da je neposredni politiki cilj sazivanja poslani ka dostignut. Ona je elela da svojoj vlasti da oreol narodne zahvalnosti i da uvrs ti veze izmeu narodnih masa i svoje uzviene linosti. Ona je u tome i uspela, poto ju je Komisija na svojoj optoj sednici poastvovala titulom Mati otadbine. Ostaje joj jo samo da povea svoju popularnost novim sredstvima, vojnikim pobedama i diplomatskim uspesima. Kakvo mesto zauzima Komisija u istoriji Katarinine vladavine? Iako joj ne prizna ju nikakvu praktinu vrednost, mnogi pisci pripisuju joj znatnu politiku vanost; jer , po njihovom miljenju, ona je odvratila Katarinu od njezine naklonosti ka politik om radikalizmu, pokazujui joj stvarne tenje vladajue klase. Ali smo videli da je Ka tarina, pre nego to je sazvala Komisiju, bila veoma daleko od politikog radikalizm a. Ne samo da nije duboko izmenila njena bitna shvatanja, ve ih je Komisija u njo j jo uvrstila. Moguno je da je otpor to su ga plemii poslanici pokazali prema svakoj povredi naela seljakog ropstva navelo caricu da napusti neke od svojih projekata. Ali nije Komisija njoj dala ideju da potvrdi i uvrsti plemiske povlastice, jer je tu ideju imala ona i ranije, i nije nju Komisija navela da se odrekne ukidanja s eljakog ropstva, jer ona na to nije nikad ni pomiljala. Nasuprot tome, Komisija je dala praktine rezultate iz kojih e Katarina izvui korist i kada bude zapoela svoj zakonodavni rad. Mnogo se isticao nered u njenim debatam a, i to je neosporno. Ali rad to su ga obavile njene posebne komisije ima ogroman domaaj, koji nee umai Katarininom pogledu kada se bude upoznala sa najvanijim zakon skim projektima.

32 4 X I I . K A T A R I N A I I ( 1 7 6 2 1 7 9 6 ) (Nastavak) 1. SPOLJNI RAT I PUGAEVLJEVA BUNA (17681774) Savez sa Pruskom (1764). Rat sa Turskom, koji je prekinuo rad Zakonodavne komisi je, jeste neposredna posledica Katarinine spoljne politike u toku prvih est godin a njene vladavine. Poto je u proglasu o svome stupanju na presto strogo osudila v ladavinu Petra III, ona se zanosi nadom da sauva neutralnost prema svim dravama, p a da sa te visine upravlja sudbinom Evrope. Ona ima ambiciju da postane vrhovni sudija u smirivanju Evrope posle Sedmogodinjeg rata. Ali ona ak nije ni pozvana da uzme uea u kongresu, i mir u Hubertsburgu (1763) zakljuen je bez nje. U narednom razdoblju nju interesuju dva pitanja, Kurlandija i Poljska. U ovim dv ema zemljama ona uspeva da postavi na presto svog kandidata, na tetu saksonskih p retendenata. U Kurlandiji, saksonski izborni knez primoran je da se odrekne vojv odskog prestola u korist Birona, koji je vraen iz progonstva; u Poljskoj, posle s mrti Avgusta III godine 1763, Rusija stavlja svoj veto dolasku na presto ma koga lana saksonske dinastije i uspeva da nametne izbor Stanislava Ponjatovskog, Kat arininog tienika. Katarina ima da zahvali za ovu svoju pobedu naroito rusko m oruju, jer uistini, Poljska i Kurlandija su postale pravi vazali Rusije; u Polj skoj, knez Rjepnjin, cariin ambasador, ponaa se kao gospodar, zahvaljujui mnogobroj nim ruskim pukovima koji ga tu podravaju. Sluaj je hteo da Rusija tada postu pi kao i Pruska, taj drevni neprijatelj Saksonske. Fridrih II pokuava na sv e naine da iz toga izvue jedan pravi savez. Dok se Nikita Panin, kome je Katarina poverila voenje spoljne politike, zanosi isto apstraktnom i varljivom zamisli o je dnom severnom sistemu, a to e rei o savezu severnih drava (Rusije, Engleske, vedske, Pruske i Poljske) protivu junih zemalja (Austrije, Francuske i panije), pruski kr alj uporno i dalje radi na svom projektu o rusko-pruskom savezu. Taj savez je i zakljuen 31 marta/11 aprila 1764 godine Petrogradskim ugovorom. Saveznici se obav ezuju: prvo, da interveniu diplomatskim putem da se prekine rat, ako jedan od nji h bude napadnut od neke tree sile, i, u sluaju da diplomatska sredstva ostanu bezu spena, da se pomau uzajamno i vojniki odreenim kontingentom trupa; ipak, ako bi Rusi ja bila napadnuta od Turske ili Krima, ili ako Pruska bude napadnuta zapadno od Vezera, vojna pomo moi e da se zameni finansiskom potporom; drugo, da vode zajedniku politiku u vedskoj, da bi se tamo sauvao postojei reim, i u Poljskoj, da bi se sprei la, ak i orujem, svaka izmena Ustava i svaki pokuaj promene, pa ma otkuda on dolazi o; tree, teiti da se u Poljskoj vrate prava verskim otpadnicima, pravoslavnim i pr otestantima, i da se ovi tite od svakog progona. Savez je zakljuen sa rokom trajan ja od osam godina, i moi e da se obnovi pre isteka toga roka. Tako je prekinuta tr adicija o sporazumu

32 5 izmeu Rusije i Austrije koja je poticala od Petra I, te se ruska politika okree pr ema Pruskoj. Poljsko pitanje (17641768). Uslovi ovoga ugovora dokazuju da je povod za rusko-pr

usko zblienje bilo stanje u Poljskoj. Tu glavnu ulogu igraju dva pitanja: zatita v erskih otpadnika i odravanje postojeeg politikog reima u Poljskoj. Rusko i prusko gl edite u ovim pitanjima se razlikuju. Ruska vlada pre svega bavi se pitanjem prava verskih otpadnika. Odbrana pravosla vnih ini joj se najpouzdanije sredstvo da doe do svoga cilja, a to je da povrati r uske oblasti od Poljske. Nasuprot tome, nju manje zabrinjava mogunost reformi koj e bi mogle da uvrste ovu dravu. Kada se Ponjatovski, po svome stupanju na presto, izjasnio za ukidanje liberum veto u poljskoj narodnoj skuptini (Dijeti), Nikita Panin je miljenja da Rusija ne treba da se protivi dravnom vaskrsu Poljske, koja moe postati, umesto Austrije, njen saveznik protivu Turske. Fridrih II je suprotnog miljenja, o emu svedoe njegova uputstva data Benoau, njegovom amba sadoru u Varavi. Za njega je glavno da sprei svaku politiku reformu, da odri Poljsku u anarhiji, te da bi od nje mogao lake, u pogodnom trenutku, da otrgne poljske o blasti koje razdvajaju Brandenburg od Poljske. Zato on energino protestuje protiv u Paninovog shvatanja. Za to vreme knez Rjepnjin, ruski ambasador u Varavi, radi svim silama da uspostavi jednakost u pravima izmeu otpadnika i katolika. Obilnom novanom pomoi on potstie stvaranje otpadnikih udruenja. Zahvaljujui ovim udruenjima i ednoj ruskoj vojsci od 30.000 ljudi, a isto tako i pretnjama i hapenju najogorenij ih otpadnikih neprijatelja, kao Saltika, Zaluskog i Revuskog, koje je preveo u Vil nu a zatim prognao u Kalugu u Rusiji, on primorava Dijetu iz 1767 godine da odob ri plemiima otpadnicima da u politikim i verskim pravima budu jednaki sa katolicim a. On zatim savetuje Paninu da bude umeren u pitanju liberum veto; on preporuuje da se ono zadri samo pri reavanju veoma vanih politikih pitanja i da se za vede nadglasavanje pri svim ekonomskim diskusijama. Katarina prihvata ovaj kompromis; u isti mah ona unosi u rusko-poljski ugovor iz februara 1768 godine jednu klauzulu koja sveano i za uvek garantuje Poljskoj, u ime ruske carice, ustavni reim, njegove zakone i njegovu slobodu; to znai preutno pri znanje Rusiji da ima pravo da se mea u unutranje poslove Poljske i da sprei svaku p romenu politikog reima u zemlji. U Petrogradu se ve smatra da su pitanja Poljske sr eno reena. Ali uistini, opasnost tek nastaje. U februaru 1768 godine stvara se u B aru jedno udruenje za odbranu unutranje i spoljne nezavisnosti Poljske i za oduzim anje prava otpadnicima. Ruska vojska napada odrede toga udruenja: Apraskin z auzima na juri Bar, a zatim i Krakovo. U isto vreme, u Ukrajini, protivno el jama ruske vlade, pukovi hajdamaka7, pod komandom eljeznjaka i Gonta, ustaju prot ivu Poljaka. Jedan odred hajdamaka zauzima selo Baltu, sasvim blizu tursk e granice. Meutim, 7 Hajdamaci se javljaju koje pljakaju graane i esno politiko znaenje, hajdamaka dogodile su se poetkom XVIII veka u zapadnoj Ukrajini kao razbojnike ete spahije. Od godine 1734, ovaj naziv, koji e u budue imati izv upotrebljava se esto da oznai seljake pobune. Najvanije pobune u 1750 i 1768 god.

32 6 Turska odavno eka neki izgovor da objavi rat Rusiji. Austrija i Francu ska potstiu je na to, ponavljajui joj kako e je Rusija napasti im bude pokorila Polj sku, te da je potrebno, da bi se preduhitrio taj napad, da se zahteva da ruska v ojska napusti Poljsku. Posle dogaaja kod Balte, sultan trai povlaenje ruskih trupa iz Poljske. Katarina to odbija. Sultan nareuje da se uhapsi ruski poslanik u Cari gradu Obrjezkov da se zatvori u tvravu Sedam Kula, i rat je odluen. Prvi rat sa Turskom (17681774). Turska i poljski udruenici odmah stvaraju sporazum . Ugovoreno je da Turska mobilie protivu Rusije 200.000 ljudi, a Poljska 100.000, i da e u sluaju uspeha Turska dobiti Kijevsku oblast sa svim otpadnicima, njihovi m porodicama i njihovom imovinom, dok e Poljska uzeti Smolensk, ernjigov i Ilivoni ju. Odmah posle objave rata, Katarina stvara jedan naroiti savet, koji potsea na J elisavetinu Konferenciju; lanovi ovog Saveta su Grigorij Orlov, oba Panina, Vjazems ki, erniev, Volkonski, oba Golicina i Razumovski. Ovaj savet dolazi do zakljuka da je potrebna jedna brza i to je mogue energinija ofanziva protivu Turske, da bi se s

preilo spajanje Turaka sa poljskim udruenicima. Jedan armiski korpus od 80.000 lju di pod komandom A. Golicina, trebae dakle da ide ka Dunavu, dok e drugi od 40.000, pod komandom Rumjanceva ostati u defanzivi prema Ukrajini. Osim tog a Orlov predlae da se poalje jedna eskadra u Sredozemno More, da bi podigla na ustanak protivu Porte Grke, Crnogorce i njene ostale hrianske podanike. Rat poinje u januaru 1769 upadom u junu Rusiju krimskoga hana, koji je na elu 70.00 0 vojnika. Njegov plan je da sebi prokri put do Poljske, ali poto je naplatio ucen u od stanovnitva, vratio se u Krim. U aprilu 1769 Golicin prelazi Dnjestar i upuuj e se ka Hotinu. Za vreme celoga leta on ne pokazuje veliku aktivnost, ali u sept embru poraava Turke na Dnjestru, i Rusi zauzimaju Hotin. Rumjancev koji ga zam enjuje razvija brzu ofanzivu; krajem septembra on zauzima Ja, zatim Bukuret. 26. jula/6 avgusta 1769 jedna eskadra polazi iz Krontata sa jednim: korpusom za iskrcavanje od 5500 ljudi, pod komandom Spiridova.. Ravo stanje brodova jako oteav a njihovo napredovanje, i eskadra stie u Sredozemno More tek u decembru. O ve operacije iz 1769 godine na kopnu i moru samo su uvod u pravi rat, koji poinje 1770 godine. Na dan 7/18. jula Rumjancev odnosi nad jednom turskom vojskom od 80.000 ljudi sjajnu pobedu na uu Large, pritoke Pruta. 21. jula/1. avgusta, na elu 17.000 vojnika on pobeuje 150.000 Turaka na reci Kagulu. Ove pobede ga ine gos podarem Ismaila, Akermana, Braile, i omoguuju mu da ponovo zauzme Bukuret koji je on privremeno bio napustio. Oko sredine septembra, Petar Panin, na elu druge rusk e vojske zauzima Bender. Ali ruski generali ne mogu da iskoriste svoj uspeh; nji ma su potrebna pojaanja koja im se ne alju, u Poljskoj neprijateljstva protivu udr uenika odugovlae se i zadravaju jedan veliki deo raspoloivih snaga; osim toga, stra huje se da se ostavi bez vojnike posade unutranjost Rusije, gde dranje mui ka izaziva zabrinutost. S druge strane nada da e se Grci i Crnogorci moi da navedu na ustanak protivu Turaka izjalovila se. Ekspedicija koja je imala

32 7 taj cilj bila je preduzeta olako, bez ozbiljnih priprema i bez prethodnog prouava nja mesnih prilika. U februaru Aleksej Orlov, koji se nalazi u Livornu, preuzima komandu nad eskadrom Spiridova i pokazuje se vrlo nezadovoljan zbog njenog ravog stanja. Krajem februara on dolazi u Moreju i tu iskrcava trupe. Grci iznenaeni, ne pokazuju ni malo oduevljenja za pobunu. Uskoro, Orlov se odrie ovog uzaludnog p okuaja i poziva svoje trupe da se vrate na brodove. On odluuje tada da napadne, sa eskadrom Spiridova i drugom eskadrom Elfinstona koje tek to behu prispele, tursk u flotu i da je uniti. 24/25 juna 5/6, jula on im se pridruuje u Hioskom zalivu, b lizu utvrenja esme. Pomorska borba traje etiri sata; naposletku, Rusi pale i bacaju u vazduh sve turske brodove. Ovaj triumf ruske mornarice izaziva velianstven uti sak. Ali pobeda kod esme, kao i kod Kagula, ostaje besplodna, jer nije bilo rezer vi da se nastavi borba, te se neprijateljstva na moru razvijaju sporo. Poetkom 1771 godine rat izgleda da se blii kraju. Na Dunavu cela godina protie u beznaajnim arkama. Rumjancev se neprestano ali na nedovoljnost trupa koj e su mu stavljene na raspoloenje. itavo teite rata prenosi se na drugu vojsku, koja je u Krimu. Knez Dolgoruki, koji zamenjuje Petra Panina prodire do sredine poluo strva, zauzima Kafu, Ker i Jenikale. Krimski han bei u Rumeliju, a Tatari, po naree nju Rusa biraju novoga hana koji izjavljuje pokornost. Na bojnim poljima vlada z atije. Na suprot tome, diplomate se ponovo bacaju na posao. Prva podela Poljske (1772). Jo od poetka rusko-turskog rata Fridrih II navaljuje d a rusko-pruski ugovor bude produen pre njegovog isteka i uspeva da se produi za os am godina. Kao to e on to kasnije objasniti otvoreno, u svojim politikim Uspomenama on tei da na taj nain pre svega sprei zblienje izmeu Rusije i Austrije, koja je bila saveznica Rusa u svim prethodnim ratovima protivu Turske; zatim da sprei Rusiju da dobije vanost na Balkanskom Poluostrvu, jer mu je Sedmogodinji rat pokazao koli ko Pruska mora da se boji jedne jake Rusije; najzad i naroito, da ostvari jednu d iplomatsku kombinaciju koja bi dopustila Pruskoj da bez borbe povea svoju teritor iju na raun Poljske. On poinje oprezno, ali uporno da propoveda u Petrogradu ideju podele Poljske, koju je on ve razvijao pred svojim ocem kada je jo bio samo Prest olonaslednik. Poetkom 1769 godine da bi izvrio pokuaj, on saoptava Nikiti Paninu izv

esne svoje poglede na ovo pitanje, pripisujui ih nekakvom izmiljenom grofu Linaru. O dgovor Paninov pokazuje da se u Petrogradu pomilja pre svega da se naknadi teta na raun Turske, a to je upravo ono to Fridrih namerava da izbegne. Po njegovoj zamis li, podela Poljske treba da odvrati Rusiju od namere da se proiri na Balkanskom P oluostrvu. Posle ruskih pobeda iz 1770 godine on snano dejstvuje u Petrogradu i B eu. S jedne strane, on predoava Rusiji da se Austrija nee pomiriti s milju da je vid i kako se uvruje na Balkanu; s druge strane, poto on zna da Be, u isti mah namerava i da ponovo uzme leziju, i eli da se uvea na raun Turske, on izjavljuje Austriji da e je Rusija takoe poraziti ako ona pretenduje na jedan deo turske teritorije. Ova p olitika dvostrukog zastraivanja ima za cilj da ubedi Rusiju i Austriju da najpouz daniji nain da se

32 8 meunarodna zategnutost rei na najvee zadovoljstvo svih zainteresovanih jeste u tome da se one obe obetete u Poljskoj, gde e Pruska moi takoe u znak nagrade za njene di plomatske usluge, dobiti svoj deo. 1/12 septembra, u sporazumu sa Beom, on predlae Rusiji da zapone pregovore o miru sa Turskom posredstvom Pruske i Austrije. Ovo posredovanje je odbijeno, i Panin izjavljuje da on ne bi mogao pristati na aneks iju nekolikih poljskih pokrajina od strane Pruske i Austrije, a da ne dobije za Rusiju oblast Azova i Taganroga, zatim trajnu okupaciju Moldavije i Vlake i jedno g ostrva u Jegejskom moru, kao i nezavisnost Krima. Fridrih ostaje uporno pri sv ojoj zamisli. U oktobru 1770 godine, on alje u Petrograd svog brata, princa Henri ha da ubedi Katarinu, a posle prinevog povratka, godine 1771, on alje u Petrograd nekoliko puta uzastopce hitne poruke da preporui svoj plan. Navaljivanje Fridrihovo, unutranje tekoe, kuga koja izbija u Moskvi, i pobuna koja iz toga proizilazi, najzad objavljivanje Austro-turskog sporazuma, izazvanog usl ovima mira koje je postavio Panin, primoravaju Katarinu, krajem oktobra 1771 god ine, da popusti. Ona se odrie okupacije Moldavije i Vlake i pristaje na kompenzaci ju na raun Poljske. 15/26 decembra 1771 godine, Turska trai sazivanje konferencije mira; ugovoreno je da e se ona odrati jula 1772 godine u Fokaniju. Fridrih. udvost rui napore da postigne podelu Poljske pre zakljuenja ruskoturskog mira, i on brzo pregovara. Krajem februara 1772 godine, Rusija i Pruska se jednim ugovorom sporazumevaju o okupiranju Poljskih pokrajina. Pregovori se nastavl jaju sve do jula, uz uee, ovoga puta, Austrije. Tri sile dugo pregovaraju o veliini delova koji treba da im pripadnu. Poetkom septembra, Suvorov nanosi udruenicima od luan udar i konano savlauje pobunu Litvanije, koju predvodi Oginski. Posle toga akt o podeli dostavljen je poljskom kralju, i Dijeta ga ratifikuje. Rusija dobiva n ajvei deo poljske Livonije i Bele Rusije do Dvine i Dnjepra, a to e rei oblasti Pol ocka, Vitebska, Mstislavlja, nekadanje ruske pokrajine naseljene prav oslavnim Rusima. Meutim, u Petrogradu, podela ni izbliza nije naila na jednoduno od obravanje. Tu se sa gorinom konstatuje da su ruske pobede imale za pos ledicu da obogate dve germanske drave, koje to nisu zasluile nikakvom rtvom. Grigor ij Orlov otvoreno negoduje protivu ove politike. Ali je zvezda ovoga ljubimca poe la da bledi. Kuuk-Kajnardiski rusko-turski mir (1774). U julu i avgustu 1772 godine zapoeli su u Foksaniju, a zatim nastavljeni u Bukuretu, pregovori izmeu Rusije i Turske. Iako je Rusija izgledala spremna da se odrekne okupacije Moldavije i Vlake, ona je nas uprot tome elela da se prizna nezavisnost Krima, to Turska nije htela. Ovo pitanje Krima izaziva prekid pregovora i nastavljanje neprijateljstava. Suvorov je posl an na Dunav, i za vreme leta 1773 godine borbe se vode na desnoj obali. Suvorov zauzima Turtukaj, a Vajsman razbija Turke pod Karaijem. U junu Rumjancev prelazi Dunav sa glavninom svojih snaga i otpoinje opsadu Silistrije; ali se ta tvrava dri dobro, te je on primoran da

32 9 ponovo pree reku. Iz Petrograda, koji sve vie eli mir, Rumjancev dobija nareenje da ugrabi prvu priliku da zapone pregovore. U prolee 1774 godine, sam veliki vezir eli da ih zapone. Tada se Rumjancev odluuje da zada Turcima poslednji uda r, koji bi omoguio Rusima da budu u boljem poloaju prilikom pregovora. Poetkom juna ruska vojska ponovo prelazi Dunav. Suvorov poraava Turke pod Kozludo m, a Rumjancev napreduje ka umli. Ovi dogaaji izazivaju eljeni utisak, i 10/21 jula 1774 godine, u selu Kuuk- Kajnardi, Rumjancev i veliki vezir potpisuju mir. Krim je proglaen nezavisnim; Rusija dobija tvrave na obali Azovskog Mora, Kabarde i ste pu izmeu Buga i Dnjepra. Ona dobija za svoje trgovake brodove slobodu plovidbe po Crnom Moru, kao i pristup u Jegejsko More kroz Bosfor i Dardanele; ona prima rat nu ottetu od 4,500.000 rubalja; najzad, jednom klauzulom ije su posledice veoma van e, jer joj ona daje pravo da se mea u unutranju politiku Turske, Rusiji je priznat a dunost da brani versku slobodu sultanovih podanika hrianske vere i da ih titi od i znuavanja skupljaa poreza. Iz ovlaenja da njeni brodovi mogu slobodno prolaziti kroz turske moreuze i da moe titi hriane u Turskoj, Rusija moe da izvue znatno poveanje sv ga uticaja na Levantu. U Petrogradu se ve spremaju velelepni planovi koji bi izme nili itavu rusku spoljnu politiku. Panin i njegov severni sistem potisnuti su u poz adinu, u koju je ve pao i njegov protivnik, nekadanji Katarinin ljubimac Orlov. No va jedna zvezda ukazuje se na ruskom politikom horizontu, zvezda Potemkina, ije je ime vezano za plan o proterivanju Turaka iz Evrope. Ali, pre nego to bi se na to mislilo, potrebno je ukloniti jednu ozbiljnu unutranju opasnost, a to je pobuna seljaka i kozaka koja pustoi ogromnu Rusiju. Pugaevljeva buna (17731774). U septembru 1773 godine, meu kozacima na reci Jaiku ko ja je kasnije nazvana Ural, izbijaju pobune koje e kasnije dobiti razmere jednog golemog ustanka, kome e se pridruiti Bakiri i ruski muici. Pobuna se iri u oblasti Or enburga, Bakirije na Ufi, u jugozapadnom Sibiru i u slivu Volge od Kazanja do Car icina. Ne samo ,da ona podriva temelje drave, ve ta pobuna preti neposredno Katari ni, jer voa pobune, kozak Pugaev, izdaje se za Petra III, koji je toboe udom izbegao smrti, i mata potlaenih i bednih masa preobrauje toga vladara koga je njegova ena s vrgnula sa prestola u narodnog zatitnika, u branioca njegove slobode i njegovoga blagostanja. Tome ustanku prethodila je jedna pobuna donskih kozaka. Ve o davno kozaci mrze svoje stareine, koji iskoriuju svoj povlaeni poloaj u vojsci da bi i ili zloupotrebe i prisvojili zajednike prihode. Kako je petrogradska vlada podrava la te stareine, pobuna prostih kozaka protivu njihovih oficira ubrzo se pretvoril a u pobunu protivu centralne vlade. Doganjali su se krvavi sukobi. Godine 1772, vlada je bila ukinula autonomne kozake ustanove; jedan pokuaj otpora bio je uguen u krvi i zavrio se hapenjima u masi. Na taj nain se objanjava brz uspeh Pugaeva, koji poziva kozake pod svoju zastavu obeavajui im da e im povratiti izgubljene povlastic e im bude ponovo osvojio presto. 17/28 septembra 1773 godine, praen s vojim jo

33 0 malobrojnim trupama, on uzalud pokuava da zauzme varoicu Jaik, a zatim ide uz reku Jaik i osvaja tvravice koje lee na njenoj obali, nareuje da se obese njihovi koman danti i iri vatrene proglase. Njegova vojska naglo raste, kozaci mu se pridruuju g omilama, a tako isto i inorodci iz te oblasti, Kirgizi. 5/16 oktobra 1773 godine on je pod zidinama Orenburga, glavnoga grada Uralske oblasti. On otp oinje njegovu opsadu, koja se razvlai sve do kraja marta 1774 godine. U poetku, vei na pobunjenika su kozaci, ali novi elementi poveavaju njihove redove: s je dne strane to su fabriki muici iz oblasti Oredburga, a za druge Bakiri, koji su za vreme Jelisavete ve bili pokuali da stresu ruski jaram i koji su sada pobunili i oblinje krajeve. Ali Pugaev ima da zahvali za svoj uspeh naroito brojnoj slabosti vladinih trupa u toj oblasti i nedostatku plana u radu vlasti. I zaist a, dugo vremena Petrograd ne uvia opasnost od te pobune. 30 oktobra/10 novembra s tie u Kazanj radi uguivanja pobune general Kar, koji raspolae sa vrlo malo ljudi, a

uveren je da je njegov zadatak lak. On se upuuje sa jednim odredom od 1.500 ljud i ka Orenburgu, ubeen da e odneti brzu i potpunu pobedu. Ali on uskoro nailazi na mnoge grupe Pugaevljevih pristalica, koje poinju da ga opkoljavaju. Zastraen, on ot stupa, pa ne ekajui zapovesti vraa se ka Petrogradu. Ovaj neuspeh seje paniku meu sp ahijama u oblasti Kazanja. Oni predoseaju da e se kozaka buna uskoro pretvoriti u p obunu muika. Tek tada vlada uvia ozbiljnost toga pokreta. Na mesto Kara, ona alje B ibikova, pretsednika Zakonodavne komisije, koji nosi jedan carski raspis u kome Katarina umiruje plemstvo, obeava mu svoju pomo protiv pobunjenika i za s ebe kae da je ona spahija Kazanja. Kazanjsko plemstvo se umiruje. U januaru 1774 go dine stiu pukovi upueni radi uguivanja pobune. Bez urbe i sistematski, Bibikov uprav lja borbom protivu Pugaevljevih eta, i uskoro Knez Golicin poraava samoga vou pobune blizu tvrave Tatievskaja. 22 marta/2 aprila Pugaev die opsadu sa Orenburga i bei u Ba iriju. On se tu pretstavlja u drugoj ulozi, jer se izdaje u svojim proglasima za vou bakirskog naroda, oueavajui domorodcima da e im vratiti sva njihova imanja i da e isterati iz Bakirije ostatak ruskog stanovnitva. Do kraja juna on krstari tom obl au s jednog kraja na drugi, gonjen od Mikelsona, koji ga progoni bez prestanka i i zbacuje ga iz Bakirije. Po tom se okree ka Volgi gde se ustanak Bakira i kozaka pre tvara u pobunu muika protivu plemia spahija. Priprema se jedna socijalna revolucij a, koja obeava Pugaevu nove uspehe. Povrh svega Bibikov umire, a njegov poslednik Knez eubatov je bez i malo energije. 12/23 jula Pugaev zauzima na juri varo Kazanj, a u Ninjem Novgorodu muici diu bunu, pale spahijske dvorce i kolju spahije. Novi Pug aevljevi proglasi obeavaju seljacima zemlju i slobodu. Svi oekuju da e on ii pravo ka Moskvi i Petrogradu. U Moskvi se preduzimaju izvanredne odbranbene mere. Katarina je reila da savlada pobunu po svaku cenu. U avgustu Petar Panin j e naimenovan za vrhovnog zapovednika vojske sa najirim ovlaenjima,, sa jednom vojsk om koja mu je stavljena na raspoloenje, i doneta je udluka da se na Volgu pozove

33 1 Suvorov lino. Meutim, Pugaev, suprot savetima svojih prijatelja i protivno oekivanju naroda koji veruje u njega, u mesto da ide na Moskvu upuuje se ka jugu, prema Do nu. On izgleda uplaen zbog ogromnih razmera koje je uzela pobuna i trudi se da se vrati u svoju isto kozaku sredinu. Ali kozaci ne potpomau pobunu seljaka. Na Donu i Naiku njima poinje da biva dosadna ta borba koja se otee u beskonanost. Zanos to g a je izazvao Pugaev iezava. Svi se uzbuuju zbog posledica poinjenih dela. U takvim ne povoljnim okolnostima Pugaev se upuuje od eboksarija ka jugu i silazi brzo na Volgu , dok ga Mikelson goni u stopu. Penca, Saratov i Caricin otvaraju mu svoja vrata . Izgleda kao da je on na taj nain osvojio oblast Volge, a u stvari on se povlai p od pritiskom Mikelsona, koji mu 24 avgusta/4 septembra, nedaleko od Sarepta , nanosi odluan udar. On uspeva s mukom da pobegne na drugu obalu Volge, ali ga n jegova okolina hvata, okiva i u Jaiku 14/25 septembra predaje kapetanu Mavrinu. Suvorov, koji stie sutradan, ima jo samo da poalje Pugaeva u Simbirsk gde se nalazi Panin. Posle zarobljavanja voe, ustanak se brzo smiruje. 10/21 januara 1775 godine, Pugaev je pogubljen u Moskvi; veliki broj plemia prisus tvuje sa radou njegovom pogubljenju, dok narod guna. Iz ove pobune, koja joj je u njoj izazvala strah, Katarina izvlai zakljuak da je n eophodno potrebno pristupiti odmah unutranjim reformama, to je omogueno uspostavlja njem mira. 2. ZAKONSKI RAD: ADMINISTRATIVNE, SOCIJALNE KOLSKE REFORME (17741787) Stupanje na vlast Potemkina. Grigorij Orlov pada u nemilost godine 1772, kada je Katarina saznala za njegovu vezu sa kneginjom Golicin. Knez Vasilik ov zauzima njegovo mesto kao cariin ljubimac. Neki pisci pridaju ovom Katarininom izboru politiki znaaj, jer je Vasilikov pripadnik stranke Nikite Panina. U svakom sluaju, Vasilikov je bio suvie beznaajan i dosadan da bi mogao dugo vladati cariinim srcem. Godine 1774 njega je istisnuo jedan ovek ija linost, darovitost i nastranost toliko su doprineli da se uzdigne slava Katarinine vladavine. Potemkin, siromaan

plemi, uzeo je skromno uee u revoluciji iz 1762 godine, radio je u Komisiji iz 1767 godine i istakao se u Rumjancevljevoj vojsci za vreme rata sa Turcima. On osvaj a Katarinu svojom otrom i smelom inteligencijom i originalnou svoga duha. Dinovska s tasa, herkuleski razvijen on je orav, skoro ruan, ali sjaj njego vih izuzetnih sposobnosti ini da se zaboravi njegova fizika nezgrapnost. Njegov r oman sa Katarinom ne traje ni dve godine, ali za vreme trinaest narednih godina o n vri znatan uticaj na dravne poslove. Katarina veruje u njega, kao u svoj najpouz daniji oslonac u svim tekoama. Veoma neujednaene naravi on pada naglo, posle period a bujne aktivnosti i neobuzdanih uivanja, u krize melanholije izazvane verovatno prezasienou, jer neka neuvena srea ide na ruku svemu ega se on lati. Pokuavalo se da s on prestavi as kao arlatan i obmanjiva, a

33 2 as kao genialan ovek. On nije ni jedno ni drugo. Njegova arlatanska reputacija potie naroito iz Helbigovih anegdota, koji ga optuuje da je sagradio lana sela da bi oara o Katarinin pogled za vreme cariinog putovanja na Krim. Ali ovu toliko rasprostra njenu priu obesnaio je jedan nezainteresovan svedok, Knez od Linja. Bilo bi i suvie naivno od jednog umnog oveka kao to je bio Potemkin da se nada da moe obmanugi Kat arinu pomou jedne grube varke. Ustvari dekori o kojima je re svode se oigledn o na proste ukrase, slavoluke, itd. Iako se njegova vrednost ogleda u nje govim vojnim reformama koje su pametne i smiljene i koje imaju za cilj da z adovolje potrebe vojnika, kao i u njegovoj neumornoj revnosti da naseli i o rganizuje Junu Rusiju, Novu Rusiju, ipak Potemkin nije nikakav izuzetni genije. O n je prosto jedan dravnik veoma obdaren i duha prijemiva za sve ideje. Po nekad ov a irina duha odvodi ga u diletantizam u toliko lake, to on precenjuje svoju svemo. On sve vidi u velikom, troi ogromne sume, ne brinui se o praktinim pojed inostima; zato rasipa on esto ni za ta dravne prihode, i njegovi grandioz ni planovi pretrpljuju dosta puta neuspeh. I pored svega toga, ne bi se mogla p oricati mo njegove inteligencije, plemenitost njegovog srca, nezavisnost njegovog duha. On ima iste poroke koje i njegova tadanja sredina, ali su njegove sposobno sti i njegov talenat neto lino. Kad on umire, Katarina uzdie: Na koga u se sad osloni ti? Izvesno, ona je uvaavala njegove savete u svim pitanjima i u svim poslovima. A li je ona sastavljala glavna zakonodavna akta, bez njegove saradnje. Ona je tu r adila samo na osnovu grae i prouavanja onih kojima je ona bila stavila u dunost da izvre pripremne poslove. Administrativna reforma iz 1775. im je uguena Pugaevljeva buna, Katarina preduzima obimnu reformu pokrajinskog ureenja. Skoranji dogaaji potvrdili su albe poslanika iz 1767 godine. U administrativnom pogledu, unutranjost je potpuno neureena. to se po buna irila tako brzo, to je velikim delom bilo usled udaljenosti vlasti koje se nisu interesovale za stanovnitvo, usled nedostatka mesnih upravnih organa, koji su svi grupisani u velikim varoima. Katarina smatra s pravom da je administrativn a decentralizacija najhitnije potrebna. Ona vie ne misli da saziva poslanike, ali e ona, u svome zakonodavnom radu, obilno iskoristiti podatke koje je prikupila k omisija iz 1767 1768 godine. Tako na primer, pri izradi zakona o pokrajinskoj upravi, pored toga t o se sluila prouavanjima vrenim u 1760 godini u cilju nove administrativne podele zasnovane na statistikim podacima, ona je isto tako uzela u obzir i svesk e poslanika plemia iz 1767 godine, koji su hteli da stave na elo okruga jednog iza branog pretstavnika mesnog plemstva, i zapisnike jedne naroite komisije iz 1767176 8 godine, koja je htela da sastavi mesne vlasti od krunskih inovnika i izabranih i novnika, predviajui odvajanje sudstva od upravne vlasti i stvaranje izbornih stalek ih sudova. U prilog ovim naelima, ona crpe teoriske dokaze iz Blekstonove pravne rasprave objavljene u Oksfordu 1765 1768 godine, i prevedene na francuski 1774 godine. Ona je ush iena

33 3 ustrojstvom engleske grofovije, koja poiva na irokoj autonomiji mesne uprave i na pretenoj ulozi zemljoposednikog plemstva u vrenju sudske i policiske vlast i. Ali ona nema nameru da presadi engleske ustanove na rusko tle; ona pozajmljuj e od Blekstona samo ideje. to se tie stvarnih uzora ona ih nalazi u svojoj neposre dnoj blizini, u ustanovama baltikih pokrajina, koje su se, stvorene u vreme vedsko g gospodarenja, sauvale skoro neokrnjene i za vreme ruskog reima. Radovi Komisije iz godine 1767, Blekstonova rasprava i administrativna organizacija baltikih pokr ajina, Estonije i Livonije, to su izvori iz kojih je ona uzela, prilagoavajui ih ruskim prilikama, glavne elemente Uredbe o gubernijama, koja je o bjavljena u aprilu 1775 godine. Ova Uredba oznaava novu epohu u istoriji pokrajin ske organizacije u Rusiji; ustanove koje je ona stvorila postojale su, bez bitni h izmena, sve do reformi iz godina 18601866. Jedna nova administrativna podela ograniava pre svega svaku guberniju na cifru od 300.000400.000 stanovnika, a svaki okrug na 20.00030.000 stanovnika. Ovo znatno poveavanje broja administrativnih oblasti smanjivanjem njihovih dimenzija pr ibliava vlast narodu. Zatim nove mesne ustanove obezbeuju u isti mah administrativ nu decentralizaciju i mogunost da stanovnitvo u sudstvu i mesnoj administraciji bu de zastupljeno preko izabranih poslanika. Na vrhu administracije nalazi se gener al-gubernator ili carski namesnik, koji upravlja nad nekoliko gubernija sjedinje nih u jedno namesnitvo. On je u svome delokrugu pretstavnik vladara i ima veoma v eliku vlast u svim oblastima pokrajinskog ivota. Kao stareina svih pokrajinskih vl asti, on je potpuno nezavisan od centralnih vlasti, i potinjen jedino Senatu. Poto je i on sam lan toga tela, on ima prava da neposredno opti sa vladaocem. U svom n amesnitvu, on je gospodar i vrhovni sudija u svim pokrajinskim pitanjima, ravan j ednome antikom satrapu. U svakoj guberniji ustanovljena su etiri kolegijuma, sastavljena od krunskih ino vnika: gubernijski savet koji se brine o administraciji; finansijska komora koja se brine o dravnim imanjima i prikupljanju poreza; i dve su dske komore, komora kriminalnih poslova i komora graanskih poslova, koje pretstavljaj u najviu sudsku vlast. Sve ove oblasne komore zamenile su odgovarajue centralne ko legijume, koji su sada postali nekorisni, i ceo sistem poiva na naelu odvajanja up ravne vlasti od sudske vlasti. U svim gubernijama, sudskim komorama su potinjeni staleki sudovi. pokrajinski vii sud za plemie, gubernijski magistrat za gradske trgovce i zanatlije, i vii pokrajinski sud za slobodne seljake, ije pretsednike postavlja dravna vlast, a la nove bira zainteresovani stale. Gubernije su podeljene na okruge. U okruzima sva zvanja su izborna. Finansije spadaju u nadlenost okrune finansijske komore. to se tie sudstva, staleki sudovi, koje bira svaki od triju stalea, odgovaraju sudovima koji postoje u gubernijama: okruni sud, za plemie, gradski magistrat za gradske trgovce i zanatlije, i nii oblasni sud za slobodne seljake. Policija spada u nadlenost nieg obla snog suda, i njom upravlja jedan policiski kapetan koga plemii iz toga okru ga biraju

33 4 izmeu sebe; na taj nain je ostvarena elja plemstva koje je godine 1767 trailo usreds reivanje oblasne vlasti u ruke jednog od njegovih pretstavnika. Pored obinih sudova, jedan sud savesti donosi u graanskim sporovima, na zahtev parnin ih strana primiritelne odluke, bez obzira na slovo zakona, jer sudija odluuje jed ino po svome linom ubeenju i presuuje zloine maloletnika ili maloumnika, zloine koji imaju za uzrok praznoverje, kao i nevoljne zloine. Najzad, po prvi put, ruska adm inistrativna organizacija je izvedena tako da slui ne samo vojnim i finansijskim potrebama drave, ve i ivotnim potrebama stanovnitva: jer u svakoj guberniji stvoren je jedan odbor za javnu pomo, kome pretsedava gubernator a iji su lanovi pretstavnici

stalekih sudova; ovaj odbor ima dunost da se stara o prosveti, javnoj pomoi, higij eni, dobroinstvima itd. Rad svih ovih ustanova po gubernijama i okruzima vraa neto ivota u unutranjosti zeml je. Plemstvo vidi da su njegove elje usliene, i ono se sad nalazi na elu pokrajinsk e uprave. Ali, ova reforma ima i velikih nezgoda. Mainerija nove administracije j e sloena i skupo staje. Ona je od koristi samo slobodnim ljudima, a to e rei manjin i stanovnitva, dok milioni muika i dalje zavise potpuno od svojih gospodara. Najza d, javne pretstavnike ustanove koje se tek ocrtavaju, ostaju pod kontrolom dravnih inovnika, a naroito pod kontrolom pokrajinskog satrapa, carskog namesnika. Udaraj ui temelje jednom monarhistikom ureenju oslonjenom na plemstvo, Katarina se pobrinu la da ga potini apsolutnoj vlasti posredstvom birokratije. Povelja plemstva (1785). Poto je obezbedila uee raznih stalea u mesnoj administraciji , carica prelazi na unutranju organizaciju samih ovih stalea. Godine 1785 ona obja vljuje Povelju plemstva, kojom se ozakonjuju sve povlastice to ih je plemstvo ste klo. Da bi je sastavila, ona iskoriuje skoro u potpunosti projekat o kome se rasp ravljalo u Komisiji iz 17671768 godine, unosei u njega samo beznaajne izmene i p roirujui odeljak posveen korporativnoj organizaciji plemstva. Povelja nabraja najpre povlastice plemia: izuzimanje od obavezne slube, od poreze, od telesnih kazni, od obaveze da daju stan vojnicima; slobodno raspolaganje nji hovim imanjima, podzemljem i svim zgradama na povrini zemljita; pravo da osnivaju po selima fabrike i industriska preduzea, da trguju na veliko poljoprivrednim proizvodima sa svojih imanja, da izvoze u inostranstvo proizvode svojih njiva, livada, uma, fabrika i industriskih preduzea, da organizuju svojim i manjima vaare i trita, da imaju zgrade po varoima; zatim, nasleivanje plemiske titule, koja se moe izgubiti samo odlukom suda i za zloine koji donose povredu njihove ast i; pravo plemia da mu sudi samo sud sastavljen od njemu ravnih, i da ne moe biti p ovreen u njegovoj asti, ivotu ili imanju bez prethodnih suenja. Zatim ona zavodi korporativnu organizaciju plemstva. U svakoj guberniji obrazova n je jedan korpus plemstva, ijim skuptinama mogu prisustvovati

33 5 svi plemii; da bi se na njima moglo glasati, treba imati najmanje 25 godina, imat i imanja i in nieg oficira steen u slubi drave; plemii koji nisu odsluili svoj rok ne ogu se izabrati za javna zvanja. Na ovaj nain, i pored izuzimanja od obaveznog sl ubovanja, koje je tek proglaeno, uee plemia u izborima i administraciji njihovog stale ostaje i dalje potinjeno njihovom uspehu u dravnoj slubi. Skuptine plemstva ima ju dosta raznolike nadlenosti. One biraju marala ili pretsednika plemstva, kog a carski namesnik potvruje u njegovom zvanju, i sve inovnike koji prema Uredbi o g ubernijama treba da se biraju meu plemiima. One primaju na znanje predloge carskog namesnika i gubernatora i o njima raspravljaju. One imaju pravo da upute zahtev e carskom namesniku, Senatu i samome vladaru. One ustanovljavaju u svakoj guber niji rodoslovnu knjigu plemstva i razdeljuju plemie, prema poreklu njihovog plems tva, na est kategorija. One stvaraj'u pomou dobrovoljnih priloga jedan naroiti fond namenjen organizovanju milosrdnih drutava, kola, i bolnica za plemie. U poetku, plemstvo se ivo interesuje za administrativnu autonomiju koja mu je neda vno dodeljena. Ali njegovo oduevljenje slabi im ono pone da osea na sebi, pored vlas ti carskog namesnika, jo i teak teret birokratske kontrole. Ipak, srednje plemstvo izjavljuje da je zadovoljno steenim pravima. Osloboen tereta obaveznog slubovanja i samovolje administrativnog sudstva, ovlaen da raspolae slobodno svojim imanjima i svojim muicima, plemi se osea gospodar na svome tlu. Rusija je ula u aristokratski period svoje istorije. Povelja gradova (1785). Na dan 22. aprila/3 maja 1785 godine, istoga dana kada i Povelja plemstva, pojavljuje se i Povelja gradova. Ovaj akt ustanovljava po prv i put jednu autonomnu korporaciju koja obuhvata sve varoke stalee. Dotada, izborne optinske ustanove, magistrati, bile su jedino trgovake i zanatlijske. Ubudue, svi graani koji imaju u varoi kakvo nepokretno imanje ili kakvo trgovako ili industrisk o preduzee lanovi su optinskog korpusa. Ovaj korpus sastavljen je od est kategorija: trgovaca, podeljenih na tri klase ili

gilde; zanatlija ,grupisanih prema esnafima; sitnih graana, i najzad plemia i drug ih slobodnih lica koja imaju u varoi kuu ili zemlju. Svaka od ovih kat egorija bira svoje pretstavnike za optinsku dumu, koji ima da se brine o optinskim f inansijama. Ova duma bira jednog pretsednika (golova) koji joj pretsedava. Tak o se ocrtava za vlade Katarine II, optinska autonomija zajednika s vim drutvenim staleima. Ali mnogi uzroci ometaju tada njeno normalno razvijanje. S troga podela stanovnitva na odvojene stalee spreava ove da se udrue za voenje optinski h poslova, jer plemiima nije mnogo stalo da sede u dumi pored trgovaca, uostalom, oni i ne stanuju u gradovima nego veinom na svojim imanjima. Strahovita prevaga muikog rada spreava razvoj trgovine i industrije po gradovima, gde je materijalna kultura ostala primitivna. Povrh tog a, optinska autonomija je potpuno potinjena dravnim inovnicima; duma ima skoro jedin u dunost da prikuplja svakovrsne poreze, ali nema prava da raspolae po svojoj volj i optinskim prihodima.

33 6 Katarina II i seljaci. Povelja slobodnih seljaka koju je Katarina pripremila, os tala je samo kao projekt svakako s toga to, sastavljena po uzoru na Povelju grado va, nije bila u saglasnosti sa uslovima seoskog ivota. to se tie muika, njihov poloaj nije poboljan. Pugaevljeva buna je meutim bila jasno postavila pitanje seljakoga ro pstva, ukazujui na opasnost koja je pretila dravi od nezadovoljstva seljaka. Ali, iako je nekoliko glasova, kao na primer glas general-gubernatora Novgoroda, Sive rsa, savetovalo Katarini da ublai seljako ropstvo, kako bi se u budue izbegla jedna socijalna revolucija, ipak najvei deo plemstva je drugoga miljenja. Ovi plemii ist iu potrebu da se jo vie zategnu opruge sistema seljake podjarmljenosti i da se uvea v last spahije nad njegovim seljacima. Ovo shvatanje izloeno je veoma jasno u jedno m bezimenom spisu iz 1785 godine, u Rasmatranjima o teti koju bi Rusiji nanelo osloboenje muika. Pisac i stie potrebu da se pojaa seljako ropstvo i pripisuje Pugaevljevu bunu predlozima da se ono ublai, koje je sastavila Komisija iz 1767 godine. On naroito op tuuje Korobjina da je svojim govorima pobudio u seljacima neostvarljive nade i da ih je potstakao na pobunu, kao da se neredi i pobune seljaka nisu dogaali i pre Komisije iz 1767 godine. Na koju stranu sama Katarina naginje? U toku cele svoje vladavine ona donosi samo etiri ili pet odluka, uostalom dosta beznaajnih, za ublaenje poloaja muik a. Kada je godine 1766 zabranila da se seljaci prodaju u doba regrutovanja vojni ka i za tri meseca koji im prethode, uinila je to naroito u interesu vojske. Zabra na iz 1771 godine da se otuuju seljaci bez zemlje, kada je neko imanje prodato na licitaciji, mogla je imati veliku vanost, da nije ostala samo na hartiji usled t oga to nije dobila stvarnu potvrdu, te za vreme Katarine trgovina ljudima uzima o gromne razmere. Zabranjeno je isto tako da se porobljavaju naena deca, pitomci mat erinstva (Vospitatelnij Dom), osloboeni seljaci, nezaposlena crkvena lica, ratni z arobljenici. Ali sve ove mere ne lee zlo. Na suprot tome, nekoliko drugih zakona jasno pojaavaju seljako ropstvo. Godine 1767, muici gube pravo da podnose tubu proti vu svojih gospodara; drukije reeno, vlada prestaje da se interesuje za njihovu sud binu i ostavlja ih na milost spahijama, ponitavajui na taj nain zakon koji nareuje d a se stave pod tutorstvo spahije, koji zloupotrebljavaju svoju vlast. Od vremena Jelisavete spahije su imale pravo da alju svoje muike u progonstvo u Si bir; to je bilo radi naseljavanja. Godine 1765, oni su dobili pravo da ih tamo al ju na robiju. U isto vreme Katarina proiruje oblast seljakog ropstva: godine 1765 na Ukrajinu zvanu Slobodskaja i godine 1783 na celu Malu Rusiju. Preobraaj centralne administracije. Reforma pokrajinske uprave ostvarena 1775 godine, odravanje razlitiitih drutvenih stalea i utvrivanje zakonskog statuta tih stalea jesu temelji aristokratske monarhije koju je Katarina htela da ustanovi. Da bi je potpuno ostvarila, njoj bi ostalo da dodeli pretstavnicima p lemstva nezavisnu ulogu u centralnoj upravi. Ali ona to ne ini.

33 7 Do svoje smrti ona neprekidno misli na reformu Senata, povodom koje nekoliko put a menja ideje. Desnicki, erbatov, Bezborotko i mnogi drugi izraavaju dosta rasprost ranjenu elju kada podnose predloge po kojima bi uli u Senat, tu vrhovnu dravnu usta novu gde su pretstavnici slobodnih stalea. Katarina je vie raspoloena da zadri pri S enatu, radi prouavanja zakonskih predloga, jednu Komisiju poslanika, onu istu ko ja je odloena u trenutku objave rata Turskoj, ali koja nije bila konano rasputena. I ako ona nema nameru da Je pretvori u zakonodavnu skuptinu, kao to joj savetuje n jen gost Didro, kome ona napominje da je Rusiji potrebna apsolutna monarhija, on a ipak vie puta pomilja da od nje naini jednu stalnu savetodavnu ustanovu. Ali ona ne ostvaruje ovu zamisao, i poslanici nisu vie nikad sazvani. Na suprot tome, godine 1768, ona osniva jedno novo telo, Carevinsko vee, sastavlj eno od osam velikodostojnika koje ona imenuje. Isto kao i n edavno Jelisavetina Konferencija, tako je i ovo vee stvoreno da rukovodi ratnim poslovima: ali, kao i K onferencija, ono je uskoro bilo primorano, silom prilika, da prouava najrazliitija pitanja dravnog ivota. Po zavretku rata, Katarina ga i dalje zadrava. Ali za razlik u od svih vea iz doba pre XVIII veka, ono nema odreeno mesto u sistemu centralnih ustanova; ono nije u vezi ni sa Senatom, ni sa drugim upravnim vlastima; ono ne objavljuje ukaze. To je samo jedno vee sastavljeno od viih inovnika grupisanih oko vladarke. Jednom reju, za vreme Katarine II Senat zadrava sve svoje nadlenosti. Na suprot tome, ostale centralne ustanove preobrauju se. Nova organizacija gubern ija povukla je za sobom ukidanje mnogih centralnih kolegijuma koje je osnovao Pe tar I. Malo po malo oni kolegijumi ije nadlenosti nisu prele na Senat, zamenjeni su administrativnim otsecima, od kojih svaki ima, kao i ministarstva, jednog jedin og stareinu, i potinjena su vrhovnom dravnom tuiocu. Ovaj je dotada bio lan Senata, a sada poinje da se od njega odvaja kao ministar istovremeno finansija, pravde i u nutranjih poslova. I ako re ministarstvo jo nije upotrebljena, sama stvar ministars ki sistem ve postoji. Na taj nain, pokrajinska i centralna dravna uprava poivaju konano na suprotnim naelim a. U unutranjosti se ocrttava, iako ostaje pod tutorstvom dravnih inovnika, jedna p retstavnika i autonomna staleka uprava, dok se u centru postavljaju temelji jednog birokratskog ministarskog sistema. Ova suprotnost ograniava i menja samo nae lo aristokratske monarhije, potinjavajui ga naelu apsolutizma kome slui birokratij a. kolske reforme. Katarinino Uputstvo je tvrdilo da je dobra orga nizacija kolske nastave jedno od obeleja po kojima se apsolutna monarhija razlikuj e od despotizma. kolske reforme su vazda zauzimale jedno od najvanijih mesta u car iinom programu, ali tek od godine 1780 pokuava ona da stvori jedan nacionalni sist em narodnog prosveivanja. Od 1762 do 1767 godine drala se ona u tom pogledu saveta koje joj je davao Becki. Obrazovan plemi, proet pedagokim teorijama Montenja, Loke a o . . Rusoa, Becki se zanosio

33 8 nemogunim snovima da stvori jednu novu rasu ljudi pomou naroitog vaspitavanja koje bi se vrilo u internatima, gde bi pitomci, odvojeni od ostalog sveta, daleko od ravi h primera i ljudskih poroka, rasli u arobnoj atmosferi ednih misli i oseanja. On je bio osnovao nekoliko internata, kao na primer Drutvo za vaspitavanje mladih plemikinja ili Institut Smolni godine 1764, kolu pri Akademiji umetnosti iste godine, kolu pri Akademiji nauka 1765 godine, kolu za graanske devojke i Preureenu vojnu kolu za plemie godine 1766, i objavio 1767 godine Opti plan Vaspitnog doma u Moskvi. Sve ove tvorevine bile su daleko od toga da budu originalne; pravilnik Drutva za vaspitavanje mladi

h plemikinja, na primer, kopirao je pravilnik SenSirskog instituta. Becki je sanj ao da u ovim staklenim batama, namenjenim da stvore jednu novu rasu, primeni pedagok e metode koje su propovedali filosofi, ali je ponekad on hrabro pretekao svoje t uinske uzore, na primer, zahtevajui potpuno ukidanje telesnih kazni i propovedajui isti program nastave za deake i devojice. Svi ovi planovi puni mate dali su veoma s kromne rezultate, i ideje Beckoga ostvarile su se esto samo u izopaenom obliku. Oko 1770 godine Katarina se udaljuje od Beckog, ija se shvatanja razlik uju od njenih. Njena je elja da stvori pravu narodnu prosvetu. Ona poinje da trai d ruge izvore inspiracije i druge uzore. Nekoliko savetnika, meu prvima Didro, ukaz uju joj na austriski kolski sistem. Godine 1780, car Josif II, po njenoj, elji, al je u Petrograd Srbina Jankovia iz Mirijeva, jednog od saradnika na kolskoj reformi u Austriji. Godine 1782 osniva ona Komisiju za narodne kole, kojoj je bi o zadatak da pripremi primenu u Rusiji austriskog sistema. Komisija usvaja jedan nacrt to ga je izradio Jankovi, koji e biti osnovica Statuta narodnih kola 1786 god ine i koji kopira austriski pravilnik iz 1774, sa nekoliko znaajnih izmena. Ideje Beckog da se uenik odvoji od ostalog sveta i da se vie obrazuju plemenita oseanja nego duhovne sposobnosti naputene su, te je moralno vaspitanje izjednaeno sa naunim . Statut zavodi po gradovima male kole i glavne kole za decu svih drutvenih stalea. Glavne kole osposobljavaju za stupanje u g azije (liceje), a zatim na univerzitet. On ostavlja po austriskom sistemu seoske i uiteljske kole, izuzev jedne jedine, koja e biti osnovana u Petrogradu. Od 1786 godine otvaraju se u raznim gubernijama male kole i glavne kole; posle Katarinine smrti ima ih 316. U isti mah zatvorene su sve privatn e kole, jer vlada smatra ubudue narodno prosveivanje kao dravnu dunost, gde neveto mea je diletanata moe da priini samo zla. Ali stanovnitvo ne odobrava monopolisanje nas tave. Nastavnom programu koji je usvojen po predlogu Jankovia zamera se da je suv ie apstraktan i suvie udaljen od potreba praktinog ivota. Sem toga, plemii ne ele da v ide kako se njihovi sinovi drue u narodnim kolama sa decom drugih stalea ,i u tom p ogledu plemii odnose jo jednu pobedu; Komisija za kole primorana je da se odrekne s troge primene naela o jednom tipu kole; pored narodnih kola javljaju se i pansioni za plemie, rezervisani jedino za decu plemia.

33 9 3. SPOLJNI RAT: GRKI PLAN I PODELA POLJSKE (17871796) Austro ruski savez i aneksija Krima (17801783). Onih trinaest godina za vreme kojih Katarina vri svoj zakonodavni rad, pritiskuje pretnja jednog novog ru sko-turskog rata. Kuuk-Kajnardiski ugovor, za obe ugovorne strane, samo je jedno p rimirje. Pre svega i za jednu kao i za drugu stranu nezavisnost Krima moe da bude samo privremena. Neminovno to poluostrvo najzad e biti prisajedinjeno Rusiji, il i e biti vraeno Turskoj. Od 17741783 godine, ruska i turska partija na Krimu bore s e o prevlast i njihovu borbu prate este promene hanova, vojnike demonstracije, a p onekad i krvavi sukobi. Osim toga Rusija i Turska ne slau se u tumaenju uredaba o zatiti sultanovih hrianskih podanika i o slobodi plovidbe kroz turske moreuze; godi ne 1779 Turska je primorana da potpie jednu konvenciju o objanjenjima koja potvruje te odredb e. Ali zategnutost i dalje postoji izmeu obeju zemalja. Rusija smilja velike ofanzivne planove. Od 1780 godine iri se glas po inostranstvu da Katarina ima nameru da istera Turke iz Evrope, i da postavi na presto obno vljenog grkog carstva svog unuka Konstantina Pavlovia. Bezborotko je z aista sastavio jedan grki plan, i carica smatra da je evropska situacija povoljna z a izvrenje njenih grandioznih planova na Istoku. Engleska je izila oslabljena iz r ata za nezavisnost Sjedinjenih Amerikih Drava, a za to vreme Rusija je potovala jed nu naoruanu neutralnost, za koju je plan smislio Panin, i koja je prouzrokovala mnogo nezgoda Englezima. U isto to vreme, pitanje Bavarske dovelo je. u sukob Austriju i Prusku. Na Konferenciji u Teinu, godine 1779, Rusija je igrala u logu vrhovnog sudije i izjasnila se za Prusku. Ipak Austrija eli jo vie da joj se p

riblii, da bi udaljila Prusku. Sa svoje strane, Fridrih II ulae sve napore da uvrst i rusko-pruski savez; on smilja ak jedan plan o tesnom savezu izmeu Rusije, Pruske i Turske. Ali se Katarina ve bila odluila. Njoj je potrebna Austrija protivu Turske. Ona prieljkuje propast turskog carstva i obnavljanje grkog carstva u k orist jednog velikog kneza. Da bi ostvarila ovaj san, potrebno je da najpre pris ajedini Krim. Godine 1780, Josif II dolazi u Petrograd i pregovara o zakljuenju A ustro-ruskog sporazuma. U novembru iste godine, posle smrti Marije-Terezije izme nom pisama izmeu Katarine i njega, utvruju se njihove uzajamne obaveze protivu Tur ske. 28 jula / 8 avgusta 1783 godine, krimski han agin-Girej, plaenik ruske vlade, pod pritiskom Turske i ne znajui koju politiku da. vodi, priznaje prisajedinjenje Krim a Rusiji. Da bi spreile nov rusko-turski rat i da bi onemoguile austro-ruski savez , Francuska i Pruska ubeuju Tursku da treba da pristane na to prisajedinjenje. Tu rska to ini u januaru 1784 godine. Ipak, ostalo je i suvie mnogo uzroka za sukob i zmeu dveju zemalja da bi mir mogao dugo trajati. Kao nekada na Krimu oko prestola hanova, oni sad vode u Moldaviji i Vlakoj ogorenu borbu povodom naslea gospoda rskog prestola. Na Kavkazu turske pae pripremaju pobunu brana, kojom rukovodi ee nac ah-Mamsul protivu

34 0 ruske ekspanzije. Porta sa svoje strane, pripisuje ruskoj propagandi nemire u Eg iptu. Svakovrsni trgovaki sukobi suprotstavljaju Ruse Turcima. Situacija je ve jak o zategnuta, kad Turska saznaje da postoji Bezborotkov grki plan. Godine 1786 sulta n objavljuje proglas o skorom ratu sa neprijateljima islama. Kao da hoe da odgovo ri na to, Katarina preduzima otvoreno i sveano, u prolee 1787 godine, putovanje na Krim u pratnji Josifa II. 1/12 avgusta 1787 godine, Tu rci predaju turskom ambasadoru u Carigradu, Bulgakovu, jednu notu u kojoj trae po vraaj Krima. Razume se, Bulgakov odbija taj zahtev, i njega zatvaraju u tvravu Sed am Kula, a to znai isto to i objava rata. Josif II izvetava odmah Katarinu da on sm atra taj incident kao casus foederis. 21 avgusta/1 septembra Turci gaaju iz topov a dva ruska ratna broda blizu Oakova. 7/18 septembra Katarina objavljuje rat Sult anu. Drugi rat sa Turskom (17871792). Cilj ovoga rata je u saglasnosti sa grkim planom. Ako se ne bude moglo unititi tursko carstvo, zadovoljie se ujedinjenjem Moldavije, Vlake i Besarabije u jednu nezavisnu kneevinu pod nazivom Dakija, ko jom e vladati Potemkin. Ako se, na protiv, budu mogli isterati Turci i z Evrope, obnovie se na Balkanu nekadanje grko carstvo za velikog kneza K onstantina Pavlovia; Rusija e uzeti Oakov, Krim, oblast izmeu Buga i Dnjestra i dva ili tri ostrva u Jegejskom Moru. Austrija e dobiti Beograd sa jednim delom Srbije i Bosne ali se Josif II nada da e u mnogom poveati svoj deo. Glavna uloga u novom ratu namenjena je Potemkinu, koji ne krije svoje miljenje da ga je Rusija prerano zapoela, ne zavrivi potrebne pripreme. On je postavljen na e lo I armije; Rumjancevu je dodeljeno samo da uva granicu prema Poljskoj i da obezbedi saobraajne veze izmeu Potemkina i austriske vojske. Vojne operacije poinju jednim pokuajem nasilnog iskrcavanja koje vri turska flota na peanim sprudovim a kod Kinburna, a koje pobedniki spreava Suvorov. U isto vreme ruske trupe isteruj u brane ah Mansura iz cele oblasti du reke Kubanja i Labe sve do kavkaskih planina. To su bile sve operacije u 1787 godini. I pored ovih uspeha, Potemkin je potiten, jer je sevastopoljska flot a, kada se uputila ka Varni, bila skoro potpuno unitena u buri koja je trajala pe t dana. Katarina ima mnogo muke da povrati hrabrost svome ljubimcu. Krajem januara 1788 godine, Austrija sa svoje strane objavljuje rat Turskoj. Kao i Rusi, Austrijanci ine jednu krupnu pogreku: oni prekomerno razvlae svoj front du ogromne linije od Dnjestra do Jadranskog Mora, dok se Potemkin beskrajno dugo zadrava pri opsadi Oakova, umesto da se pridrui svojim saveznicima i da zaje dno sa njima napadne Turke na Dunavu. Rat poinje opsadom Hotina, koji Austrijanci

osvajaju tek u septembru i zauzimanjem Jaa koji je u avgustu osvojila jedna divi zija Rumjancevljeve vojske. Na Dunavu Austrijaci su pretrpeli poraz. Turci su ih potukli dvaput, kod Vidina i kod Slatine. Za to vreme Potemkinova v ojska ostaje nepomino pod Oakovom, gde provodi celo leto, celu jesen i jedan deo z ime. Kada je NasauSigen unitio tursku

34 1 flotu u junu, u dvema pomorskim bitkama, ruska eskadra mogla je da opsedne tvravu s mora, dok ju je Potemkin okruio mnogobrojnim baterijama. Ali, i ako je on moga o ve odavno da zauzme tvravu na juri, on jo uvek odugovlai opsadu, na veliko gnuanje S uvorova. Tek 6/17 decembra,kada su opsaivake vojske iscrpele sve svoje namirnice, odluuje se on najzad da izda naredbu za juri. Posle krvave borbe koja je trajala s at i etvrt, Oakov je zauzet i ogroman plen pao je u ruke Rusima. U jednom oduevljen om pismu Potemkinu, Katarina kae: Sada je mnogo lake zakljuiti mir. to carica ve eli mir, to je s toga to je ona u tekom poloaju; Rusija je napadnuta sa d ve strane, jer te iste 1788 godine, vedski kralj Gustav III, potstaknut od Engl eske, objavio je rat Katarini. vedsko meanje u sukob zadralo je na Severu e skadru admirala Grejga, koji se bio uputio iz Baltikog mora ka Sredozemnom Moru, gde je trebalo da ona podigne hriane sa obala Jegejskog Mora na ustanak protivu Tu rske, saobrazno novim ruskim planovima, i koja je morala pred Petrogradom da odb ije napad vedske flote. S druge strane, jedna vedska vojska od 36.000 ljudi zauzel a je Finsku, a Katarina je mogla da suprotstavi tu samo 14.000 vojnika poku pljenih urno od raznih jedinica. Sreom, u dvema pomorskim bitkama, 6/17 jula, blizu ostrva Gotlanda, i 5/16 oktobra blizu rta Hange, Grejg odnosi nad vea nima dve sjajne pobede. Njegova iznenadna smrt 15/26. oktobra prekida tok ofa nzive na moru, ali su veani morali urno da. napuste Finsku posle jednog danskog nap ada na vedsku. Rat iz godine 1789 poinje jednim napadom Turaka protivu Austrijanaca i protivu Ru mjanceva u Moldaviji i u Vlakoj. I sam Rumjancev prelazi u ofanzivu i pobeuje Turk e kod Galca; ali je odmah posle toga smenjen sa komandantskog poloaja, jer se Pot emkin boji da ga on ne baci u zasenak. Dok ljubimac ostaje neprestano udaljen od Dunava, toga glavnog vojita i vodi lokalne operacije blizu Bendera, Suvorov d ejstvuje na reci u sporazumu sa princom od Koburga, austriskim glavnim zapovedni kom. 21 jula/1 avgusta oni razbijaju kod Fokanija jednu vojsku od 30.000 Turaka, a 11/22 septembra Suvorov dobiva uvenu bitku kod Rimnika gde on sjajno pokazuje s voj vojniki genije. Za vreme najee bitke, on vri neoekivane strategiske pokrete sloen i otroumne, tako da unitava pomou jedne trupe od 7.000 ljudi jednu vojsku od 100.0 00 Turaka, kojom je komandovao veliki vezir; to je bilo pravo otkrovenje u vojno j vetini. On trai oduevljeno da se izvri odluna ofanziva na Balkanskom Poluostrvu; al i Potemkin na to ne odgovara niti alje traena pojaanja, ve usredsreuje svoju panju na Bender koji se predaje u novembru, bez i jedne ispaljene puke. U meuvremenu, na za padnom delu fronta Austrijaci su se najzad pokrenuli, zauzeli Beograd, Smederevo i Poarevac, a princ Koburg zauzima Bukuret. Sa svoje strane, veani pretrpljuju godi ne 1789, znatne poraze na suvu, u Finskoj, i na moru, gde ih je potukao iagov i Na sau-Sigen. Rasplet izgleda blizak na jugu kao i na severu. Oekujui ga, Potemkin sm eta za zimovanje svoj glavni tab u Jau i zasenjuje Evropu svojom basnoslovnom raskoi .

34 2 Ali je Austrija od sada primorana da dejstvuje na dva fronta: protivu Turske i protiv Belgije, koja se ba tada pobunila. Pruska je zakljuila sa Engleskom, Holan dskom, Turskom i Poljskom ugovore upravljene delom protiv Austrije a delom proti v Rusije. Pod ovakvim novim okolnostima otpoinje rat 1790 godine. Josif II umire u februaru. Sa velikom diplomatskom okretnou, njegov b

rat Leopold, koji ga je nasledio, pribliuje se Engleskoj i umiruje Belgiju, uspos tavljajui raniji poredak. Usled toga Pruska poto je ostala usamljena mora da obuzd a svoj polet. U julu 1790 godine, na Konferenciji u Rajhenbahu, ona priznaje us postavljanje austriske vlasti u Belgiji, poto je primila od Bea obeanje da e mir sa Portom biti uspostavljen, na osnovu status quo ante bellum. U avgustu A ustrija vodi sa Turskom pregovore o posebnom miru. Rusija ostaje sama da se bori sa Turskom i vedskom. Jasno je da se ona mora odrei obimnih namera iz grkog plana. I ako u julu i avgustu Uakov ianosi Turcima dva strahovita poraza na Crnom Moru, P otemkin na suvu ostaje neaktivan za vreme celoga leta. Katarina je srenija u oper acijama protivu vedske. Posle mnogih poraza na kopnu i moru, vedska priznaje svoj poraz i Gustav III, koji se kao i carica priprema da igra izvesnu ulogu u evrops koj koaliciji koja se stvara protivu revolucionarne Francuske, uri se da zakljui m ir, koji je i potpisan 3/14 avgusta na osnovu status quo ante bellum. Krajnje je vreme da se jednom svri sa Turskom. Da bi se ona primorala da stupi u pr egovore, potrebno je zadati joj jedan strahovit udarac. Potemkin stavlja na jzad svoje trupe u pokret i upuuje se iz Besarabije ka uu Dunava, dok flotila admir ala De Ribasa ulazi u Dunav. Posle zauzea itavog niza tvrava na Dunavu, reeno je da se zauzme Ismail, najvea turska tvrava na ovoj reci, sjajno utvrena i sa odbranbeno m posadom elitnih trupa od 30.000 ljudi. Suvorov je zauzima, posle jednog krvavo g juria, 11/22 septembra. Tako se zavrava rat iz 1790 godine. Potemkin odlazi u Pe trograd da suzbija uticaj Zubova, novog Katarininog ljubimca. U poetku rata 1791 godine, njegov poslednik, Knez Rjepnjin, prelazi Dunav i odnosi nad Turcima odlun u pobedu. 28 juna / 9 jula 1791 pred Mainom. Tada Turci alju pregovarae. 31 jula / 11 avgusta preliminari mira potpisani su u Galcu. Potemkin dolazi urno na Dunav a li stie prekasno. Besan od gneva to je Rjenjvin zavrio rat bez njega, on cepa ugov or, i pregovori ponova poinju u Jau. Meutim, Pruska i Engleska pokuavaju da primor aju Rusiju da smanji svoje zahteve i da se odrekne Oakova. Pit igra dvos truku igru; i ako ustvari ne eli da raskine sa Rusijom on ne gubi iz vida blisku koaliciju protivu Francuske, on spominje mogunost englesko-ruskog rata i trai od P arlamenta kredite da bi zastraio Katarinu. Ali engleska javnost protestvuje estoko protivu ovih demonstracija; ruski ambasador u Londonu Rostopin, pr edmet je narodnih ovacija; Foksi Bjurke dre u Parlamentu estoke govore protivu rat a sa Rusijom, i Katarina stavlja njihova poprsja u muzeju Ermita, pored poprsja D emostenovog. U Jau pregovori se odugovlae: Potemkin umire poetkom oktobra ne videvi njihov kraj, i njih zavrava Bezborodko. Ugovor potpisan 29 decembra 1791/9 januara 1792

34 3 ostavlja Rusiji Krim i oblast izmeu Buga i Dnjestra, a to se tie ostalog, potvruje j o jednom KuukKajnardiski ugovor. Ovaj rezultat je daleko od toga da odgovara ciljev ima grkog plana. I ako se Rusija uvrstila na obalama Crnoga Mora, ovo more ostalo je za nju zatvoreno, jer nejasnost lanova Kuuk- Kajnardiskog ugovora koji govore o mo reuzima doputa mogunost beskrajnih sporova. Za to se Katarina po drugi put sprema da potrai na drugoj strani neku kompenzaciju i nada se da e joj borba evropskih si la protivu revolucionarne Francuske omoguiti da to postigne na laki nain. Druga podela Poljske (1793). Posle prve podele, Poljska ivi u politikim trzavica ma. Pritisak inostranstva osea se u svim politikim poslovima; kralj i Dijeta zavise potpuno od ambasadora Rusije. Nezadovoljni ovim tutorstvom, najo duevljeniji poljski rodoljubi sanjaju da tome uine kraj, reformiui politiki reim iju j stabilnost Rusija zagarantovala. Pre svega, oni nameravaju da izbornu monarhiju zamene naslednom monarhijom i da ukinu liberum veto u Dijeti. Pruska izgle da da hoe aktivno da pomogne njihove namere: Pruski ambasador Lukezini hrab ri ih i tvrdi im da e im njegov kralj rado pomoi da se oslobode ruske prevlasti i da e obezbediti slobodan razvitak njihovoj otadbini. U martu 1790 godine, Pruska i Poljska sklapaju ugovor o odbranbenom savezu; one garantuju jedna drugoj terito rijalni integritet i obeavaju uzajamnu oruanu pomo u sluaju napada: osim toga Pruska se obavezuje da e tititi Poljsku od svake sile koja bi nameravala da se mea u njen e unutranje poslove pozivajui se toga radi na akta ili ugovore iz ranijih vremena.

Ovaj ugovor cilja jasno na Rusiju. Verujui u ova pruska obeanja, poljski rodoljubi odluuju se da pokuaju neku vrstu drav nog udara. 3 maja 1791 godine, oni se koriste tim to je najvei deo poslanika sredn jega plemstva na otsustvu da navedu Dijetu da potvrdi jedan nov Ustav. Dijeta od luuje da posle smrti Stanislava-Avgusta poljski presto postane nasledan u porodic i saksonskog izbornog kneza, i da su liberum veto i udruenja ukinuti. Katarina se ne uri da pokae otpor. Ona eka mirno svretak rata sa Turskom. Ali, i ovo je bio nep rijatan predznak za Poljsku, saksonski izborni knez odbija poljsku krunu. S drug e strane, Holc, naslednik Lukezinija u pruskoj ambasadi, ograniava se da i zjavi dosta zagonetno da Pruska nije obavezna da se mea u unutranje poslove Pol jske; meutim u istom trenutku Herceg, pruski ministar spoljnih poslova, pie mu: Pru ska e biti u bezbednosti samo ako u Poljskoj postoji izborni reim bez vrstog ustava . Meutim, tok revolucije u Francuskoj izgleda da stvara potrebu za intervenciju mon arhistike Evrope. Katarina, o tome postoje odluni dokazi, vidi u ovoj intervenciji naroito zgodan nain da sa Istone Evrope skrene panju sila, te da tamo ima odreene ru ke. Razume se da dogaaji u Francuskoj nisu prijatni jednoj autokratkinji kao to je ona , ali ona jo ne veruje da su oni opasni; francuska revolucija izgleda joj jedna o bina pobuna, koju bi 3.000 kozaka lako uguili. Ali ova pobuna ide u prilog njenim ciljevima u Poljskoj. Zato ona uzima aktivnog uea u stvaranju

34 4 koalicije protivu Francuske i zadrava za sebe, u zajednikom zadatku, posebnu ulogu . Ona izjavljuje da je poljski ustav od 3. maja takoe plod revolucionarnog duha i da, dok Pruska i Austrija budu uspostavljali raniji reim u Francuskoj, ona prima na sebe da to isto uini u Poljskoj. To znai igrati se reima. Jer dok Francuska rev olucija tei da umanji kraljevsku vlast, oekujui trenutak da je sasvim ukloni, poljs ki Ustav od 3. maja tei naprotiv da uvrsti kraljevsku vlast i da uspostavi jedan t rajan politiki reim. Ali monarhistike sile stare Evrope, iz linih i isto praktinih raz loga pretvaraju se kao da meaju stari reim Poljske sa reimom Francuske. Poto su Pruska i Austrija takoe ispoljile nameru da se obetete na raun Poljske za njihovo uestvova nje u koaliciji, pitanje podele Poljske nalo se tesno vezano za meunarodnu situaciju koju je stvorila Francuska revolucija. 26. aprila 1792 godine, Aust rijanci upadaju u Belgiju i otpoinju prve ratne operacije protivu francuske vojsk e. 18/29 maja 64.000 ruskih vojnika pod zapovednitvom Kohovskog prodiru u Poljsku , a 32.000 drugih, pod komandom Kreetnjikova, ulaze u Litvaniju. Uspostaviti poljske slobode unitene ustavom od 3. maja, to je objavljeni cilj to ga rata. Oni Poljaci koji su bili neprijateljski raspoloeni prema ovom Ustavu, uz pripomo Rusije, obrazovali su jedno udruenje u Targovicu. Kada su se po ljski rodoljubi obratili za pomo Pruskoj ona im jasno stavlja do znanja da ona vie nee da uje o prusko-poljskom ugovoru iz 1790 godine, i da pruski kralj nije obav ezan da d jedan ustav koji su Poljaci napisali bez njegovog znanja. Od 1 8/29 maja do 13/24 juna ruske armije operiu u Poljskoj i Litvaniji brzo i uspeno. Pruska takoe upuuje jednu vojsku ka Poljskoj granici, i kada je ruski uspeh postao izvestan, ona izjavljuje da e ona narediti svojim trupama da prodru na teritorij u kraljevine, ako ova ne sklopi mir sa Rusijom. Stanislav- Avgust primoran je da zakljui primirje sa Rusijom, i on pristaje da povue Ustav od 3. maja i da pristup i udruenju u Targovicu. U meuvremenu Dimurije potukao je Pruse kod Valmija i zauze o celu Belgiju. Tada Pruska pod izgovorom da se borba sa Francuskom pokazala ozb iljnijom nego to se mislilo, iskazuje nameru da naplati svoje usluge neposrednom okupacijom poljskih pokrajina koje ona prieljkuje. S druge strane, osvajanjem Bel gije koje je izvrio Dimurije, spreava Austriju da ostvari svoj prvobitni plan ustu pajui Belgiju u zamenu za Bavarsku, i sada ona takoe trai kompenzaciju na raun Poljs ke. Plan o drugoj podeli ocrtava se jasno. U januaru 1793 godine, potpisan je ug ovor izmeu Rusije i Pruske. Prusi zauzimaju Torunj, dok Rusi opkoljavaju Varavu. K

rajem marta Rusija i Pruska izjavljuju da su one usled irenja revolucionarnih ide ja u Poljskoj odluile da prisvoje izvesne poljske oblasti: Pruska prisajedinjuje Poznanj, Gnjezno, Kali, Torunj i Dancig, ukupno 1.060 kv. klm. Rusija uzima oblas ti Vilne, Minska, Kijeva, Volinije i Podolije ukupno 4.550 kvadratnih kilometara . Okupljena u Grodnu, Dijeta pod oevidnim pritiskom ruskog ambasadora Siv ersa, koji je naredio da se pohapse nepokorni poslanici, ratifikovala je ugovor o ustupanju svojih oblasti Rusiji, ali je odbila da prizna pruske ane ksije i

34 5 popustila je u tome pitanju tek krajem septembra posle jedne neme sednice. Druga p odela Poljske je sada svrena stvar. U oktobru Rusija zakljuuje sa Poljskom jedan u govor koji ovoj ostavlja samo senku politike nezavisnosti; u stvari, rukovoenje nj enim unutranjim i spoljnim poslovima prelazi potpuno u ruke Petrograda. Trea podela Poljske (1795). Meutim broj tajnih organizacija koje rade na uspostavl janju Poljske u njenim starim granicama raste sve vie. General Kouko, koji se odliko vao svojim vojnikim talentom za vreme borbe protivu Rusa, u vezi je sa njima i one mu namenjuju vrhovno zapovednitvo u pretstojeoj borbi. Bojei se da ne dovoljna pripremljenost ne upropasti konanu narodnu stvar, on se trudi da ubedi s voje drugove da ne izazivaju ustanak. Ali se njegov savet ne uvaava. U martu 1794 godine, posle mera koje je preduzela Rusija da smanji brojno stanje poljskih tr upa dogaaju se arke izmeu ruskih i poljskih odreda. I sam Kouko je primoran da u tome uestvuje. Posle njegovog prvog uspeha, jedna pobuna, koju je organizovao bogati o buarski trgovac Kilinski, izbija u Varavi. Ruski garnizon, iznenaen, naputa varo. U m aju ruske i pruske vojske zadobijaju nekoliko pobeda nad Poljacima, naroito ispre d ekopicija, nad samim Koukom koji naposletku vraa svoju vojsku u Varavu. Odm h zatim Prusi opkoljavaju varo. Da bi izigrala Prusku, ijih se pretenzija boji, Ka tarina smatra za potrebno da podrava Austriju koja uporno trai svoj deo Poljske, k ao i Krakovo i Sandomjer, koje su Prusi prieljkivali. Posle zamrenih pregovora, tri sile su se sporazumele u pogledu delova koje treba da dobiju. Tada Katarina alje Suvorova na Varavu. Krajem septembra jedan odred Fercenove vojske pobeuje Kouka kod Macjejovica i zarobljava ga 12/23 oktobra. Na dan 22. oktobra / 2. novembra, Suv orov zauzima na juri predgrae Pragu i Varava se predaje. Otada, poto ona namerava d a to je mogue vie potstie Prusku i Austriju da energino nastave rat protivu Francuske , Katarina je spremna da im ustupi velike delove Poljske na ime kompenzacije. Ip ak ona eli da ovi delovi budu jednaki, da ne bi poremetila ravnoteu izmeu tih dveju sila. Posle veoma ivih diskusija izmeu Pruske i Austrije, ije suparnitvo Katarin a ima interesa da potstie, tri sile potpisuju ugovor o podeli 13/24 oktobra 1795 godine. Rusija uzima Kurlandiju i ostatak Litvanije; Austrija Krakovo i Sa ndomjer; Pruska, severozapadni deo Poljske sa Varavom. Katarina zatim stupa u aust ro-engleski savez protivu Francuske. Ona glasno propoveda borbu protivu francusk e revolucije, ali uvek nalazi po neki dobar izgovor da ne poalje ruske pukove na bojite. To je s toga to ona svoje armije namenjuje drugom jednom zadatku. Jo jednom namerava ona da istera Turke iz Evrope. I ako Potemkin nije vie tu, drugi su na cariinom dvoru prisvojili njegove ideje i preradili njegove planove po svom nahoen ju.

34 6

4. KRAJ VLADAVINE (17901796) Dolazak Zubova. Posle raskida njegove veze sa Katarinom izazvanog njeg ovim neverstvom, Potemkin je bio sauvao za vreme od trinaest godina izuz etan uticaj koliko na dravne poslove toliko i na ljubavne poslove svoje vladarke. Od 17761789 godine, sa njegovim odobravanjem Katarina je birala onih dvanaest ljubimaca koji su se smenjivali kraj nje. Ali godine 1789, iznenada situaci ja se potpuno menja. Za vreme dok je Potemkin bio na turskom bojitu, njegovi nepr ijatelji iskoristili su njegovo otsustvo da bi potpomogli vezu carice sa konjikim kapetanom Platonom Zubovom, mladiem vrlo lepim ali sasvim beznaajnim. Katarina, k oja je ve prela ezdesetu godinu ivota zaljubljuje se ludo u toga lepotana. Po temkin naputa Dunav, dolazi urno u Petrograd da ukloni Zubova, ali ne uspeva u tome. On umire uskoro posle toga. Za vreme est poslednjih godina Katarinine vlada vine, Zubov ostaje cariin idol, ije strasti starost nije utiala, i koja je izvesno luda za njim. Bila je to slabost jedne stare ene, jer se Zubov istie samo svojom s poljanou: u moralnom i intelektualnom pogledu, on je jedna nitarija. U poetku, Katari na je stavila u dunost Bezborodku pametnom i iskusnom oveku da mu diskretno slui ka o voa, ali ubrzo, zaslepljena svojom starakom strau, ona proglaava svog ljubimca za g enija. I sam Zubov, sa uobraenou jednog neobrazovanog i nadmenog glupaka, zamilja da je on drugi Potemkin. Preterano nadmen i ohol, on sa najuglednijim velikodostoj nicima postupa kao sa oloem. Bez sopstvenih misli, on prisvaja izvesne Potemkinov e ideje, ali, preterujui u njima, on ih izopauje tako da od njih ostaje samo karik atura. Poslednje godine Katarinine vladavine samo su mraan epilog jedne sjajne epohe. Ka tarina jo uvek gaji namere koje su nastavak njenih nekadanjih planova, ali joj ned ostaje energija da ih razvije. Ona se i sama ponekad ali svojim prijateljima to joj njena usporena aktivnost prua tako malo zadovoljstva. Svakog a jutra ona stavlja na hartiju planove za reformu Senata; ovi pokuaji joj oduzima ju mnogo vremena, ali se ne zavravaju niim odreenim. Rukovoenje redovnim poslovima p overeno je Zubovu, koji ih svrava kako tako, zahvaljujui pomoi koju mu prua neki Mo rkov kome je Bezborodsko, ne elei da sam izvlai kestenje iz vatre, ustupio mesto duhovnog voe. Ali Morkov moe da bude dovoljan samo za tekue poslov e. Zavoditi ruske ustanove u prisajedinjenim poljskim pokrajinama, organizovat i Voznesensku guberniju na jugu Rusije, odluiti graenje Odese, podii u Bahmutskom o krugu jednu fabriku za iskoriavanje gvozdene i ugljene rude, spremati se za kovanj e jednog novog bakarnog novca, sve to ne zahteva nikakav napor stvaralakog duha. Unutranja reakcija. Katarina je ranije bila dopustila javnom miljenju da se ispolj ava, i traila je u njemu podrku. Kada je sazvala narodne poslanike, ona im je dala da raspravljaju politika pitanja. Malo kasnije ona je pribegla

34 7 novinarskom peru i objavljivala lanke razume se bez potpisa u asopisu Vsjakaja vsj aina (Svatarije), koji je ureivao njen sekretar Kozicki, ona se trudila da daje pra vac javnom miljenju koje se tada moglo izraavati kroz mnoge asopise. I ako joj se d ogaalo da, pobijajui miljenje Novikova, urednika satirinih listova, negoduje protivu asopisa koji su suvie smelo ukazivali na greke u administraciji i suvie se otvoreno bavili socijalnim pitanjima, ona se ipak ograniila na ovu knjievnu polemiku. Poev od godine 1790, ona potpuno menja svoje dranje i, energino pomagana od Zubova, ona se grubo ponaa prema pretstavnicima nezavisnog javnog miljenja a naroito protiv No vikova, stareine moskovske slobodne zidarske loe, organizatora velikih prosvetnih zavoda i dobrotvornih ustanova, kao i prema Radievu ije je Puteestvije iz Peterburga v Moskvu najivlja slika munog poloaja muika i zloupotreba to ih ine vlasti. Novikov j e baen u jednu tamnicu u tvravi liselburg, a Radiev izgnan daleko u Sibir. Pokualo se da se kanjavanje Novikova i rasturanje slobodno zidarske loe objasni politikim sple tkama slobodnih zidara, njihovim pokuajima da privuku u svoju sredinu prestolonas lednika Pavla Petrovia i da bi se stupilo u nepouzdane veze sa Pruskom. Ova objanj enja ne mogu izdrati ozbiljnu kritiku. Verovatno je da se Katarina povinovala pre oseanju straha koji joj je ulivala svaka nezavisna javna inicijativa, kao naprim

er objavljivanje knjiga ili pomo seljacima za vreme gladnih godina. Ukazujui smelo u svojoj knjizi na zloupotrebe spahijske vlasti i ocrtavajui jedan plan o osloboe nju muika, Radiev ne samo da ne pomilja da pobuni duhove protivu vlade, ve iskreno ve ruje da e slobodoumna carica ceniti i odobriti njegove dobre namere. Zato Katarina vidi u ovim otkriima jednu linu uvredu i osvetu zbog neke line pobude? Da li strah od Francuske Revolucije koji, kao to se esto puta reklo, moe da objasni ovo preter ano nepoverenje? Tano je da poto je dogaaje u Francuskoj posmatrala sa nepoverenjem , Katarina se zbog njih uzrujavala sve vie u koliko se oni razvijaju i plai se nep restano sve vie irenja Francuske politike zaraze. Posle pogubljenja Luja XVI, ona ost aje u postelji nekoliko dana; Francuzi koji ive u Rusiji primorani su da poloe nar oitu zakletvu i da se izjasne protivu Francuske Revolucije. Ali ovaj strah od rev olucije nije dovoljno jak da moe baciti u zaborav njene politike planove i nagnati je da polje ruske vojnike u pomo saveznikim vojskama koje se bore protivu Francusk e. Prema tome moe se s pravom misliti da samo strah od revolucije ne bi bio dovol jan da je nagna na progonjenje slobodnog javnog miljenja, da se tome nije pridruio i jedan psiholoki uzrok, a to je nezadovoljstvo sa samom sobom, koje ona osea tek pri kraju svoga ivota. Uporeujui svoje planove iz prolosti i njihova ostvarenja, on a sa gorinom konstatuje: Sve sami poeci bez zavretka. Kad jedna linost, samouverena, p una samoljublja, pone po prvi put da sumnja u svoje sopstvene snage, kritika joj postaje veoma nepodnoljiva. S druge strane vladavina ljubimca Zubova, koja pa da u isto vreme kada i raskid izmeu Katarine i javnog miljenja, doprinosi s tvaranju provalije. Ako je Potemkin, brinui se o njenoj posmrtnoj slavi, ponekad i zadrao Katarinine osvetnike

34 8 prohteve, glupi Zubov, naprotiv samo je potpirivao njeno nepoverenje i hrabrio j e da preduzima mere isto toliko otre koliko i beskorisne. Pohod na Persiju (1796). Drugi turski rat bio je prekinut godine 1791 da bi se l ikvidiralo poljsko pitanje. Kada je to uinila, Katarina je elela da iskoristi tren utak kada je panja sila bila obraena na borbu protivu revolucionarne Francuske, da bi se vratila svome planu o unitenju otomanskog carstva. Zubov i njegov brat Val erijan imaju nameru da pomrae slavu Potemkina. Ovaj je sanjao da razori Tursku diui protiv nje hrianske narode na Balkanskom Poluostrvu, i ta ideja nije bila nimalo nemoguna. Braa Zubovi naprotiv, skrojili su jedan fantastian plan: oni su odluili da Valerijan osvoji Persiju i stvori saobraajne veze sa Indijom; zatim, poto bude po stavio ruske garnizone po svim osvojenim varoima, napadne turske posede u Maloj A ziji; da u isto vreme Suvorov pree Balkan i priblii se Carigradu, dok bi ruska flo ta ula u Bosfor i opsela tursku prestonicu s mora. Oni su zamislili da ovu eskadr u predvodi Katarina lino. Krajem februara 1796 godine, Valerijan Zubov naputa Petrograd obeavajui da e u septe mbru biti u Ispahanu. Jedna vojska od 10.000 ljudi, pod komandom generala Korsak ova, treba da pree Kavkaz i zauzme Tiflis. Zubov, sa 20.000 vojnika, ima nameru d a ide obalom Kaspijskog Jezera, i poto se bude pridruio Korsakovu napadne Ispahan. Derbent, i Baku ne daju mu nikakav otpor. Ali, septembar je doao, a Zubov je jo u vek razdvojen od persiske granice jednom pustinjom od 600 vrsta, koju se ne odluu je da pree. Iz Petrograda alju mu ininjera Volana sa geografskim kartama i uputstvi ma, ali shvativi najzad da je njegov plan samo jedna utopija, on ostaje u Bakuu d o Katarinine smrti. Novi car Pavle okonava odmah pohod u Persiju. Katarinina smrt. Poslednje godine Katarininog ivota poremetilo je neslaganje sa njenim sinom Pavlom. Ovo neslaganje jasno se ocrtalo jo u vreme Potemkina, ali se ono pogoralo i postalo ee krivicom brae Zubova. Ljubimac je pokazivao prema Pavlu dr skost i prezir jednoga lakeja koji se doepao vlasti. Pavle, koji vie nije mladi, ko ji ima oenjene sinove, doiveo je da mu se zamera zbog njegovih trokova kao nekom de ranu koji je pod tutorstvom, dok Zubovi bez ustruavanja raspolau dravnom blagajnom. Katarina je dola ak dotle da je stvorila plan da udalji svog sina od prestola i d a za svog naslednika oznai svog unuka Aleksandra. Ona saoptava ovaj plan samome Al

eksandru, koji ga prima utei, i od tog trenutka pokazuje sve veu odanost prema svom e ocu. ak se tvrdilo da je Katarina napisala testament u korist Aleksandra, da ga je sakrila u svom kabinetu za rad u jednom zapeaenom omotu, ali da je odmah posle njene smrti Pavle, koga je obavestio Rostopin, bacio taj omot u vatru. Nekakva zla kob izgleda da prati sve Katarinine poslednje poduhvate. Na kratko v reme pred smrt, njeno samoljublje pretrpelo je jedan straan udar koji je izvesno ubrzao njen kraj. Poetkom 1796 godine, po nagovoru Zubova, ona stvara p lan da mladog vedskog kralja Gustava IV oeni svojom unukom Aleksandrom Pavlovnom, te da na taj nain onemogui napore francuskog

34 9 Direktorijuma koji pokuava da odvrati vedsku od koalicije protivu Francuske. Izgle da da sve ide kako se samo poeleti moe. Gustav, u pratnji svoga strica, namesnika, dolazi u Petrograd. Posle itavog niza sveanosti proslavie se veridba 11/2 2 septembra 1796 godine; Katarina, verenica i ceo dvor okupljeni su za tu sveanos t; ega se samo jo na verenika, kad odjednom stie vest da se on nee pojaviti i da se veridba nee ostvariti. U branom ugovoru, koji mu je saopten tek u poslednjem trenutku, kralj je proitao da e njegova supruga ostati u pravoslavnoj veri: on j e izjavio da ne moe da primi tu klauzulu i da povlai svoju re. Preneraena Katarina j e imala lak srani napad od koga se ona ne oporavlja. 5/16 novembra ujutru, u svom e budoaru ona doivljuje drugi napad, i posle agonije koja je trajala 36 as ova, izdahnula je uveer 6/17 novembra 1796 godine. Zakljuak. U toku svoje duge vladavine Katarina je konano uvrstila socijalni i polit iki poredak koji su pripremili njeni prethodnici. Ona je poveala povlastice plemst va, zasnovane na porobljavanju seljaka. Ona je zavela korporativnu organizaciju drutvenih stalea, dajui im pravo da slobodno rukovode poslovima svoga stalea i izves no uee u mesnoj upravi. Ona je od plemstva nainila najvaniji stale isto toliko u ekono mskoj oblasti koliko i u javnom ivotu. Ipak, ona je organizovala pretstavnik i i autonomni sistem stalea, tako da od njega naini pomoni organ centralne vlast i i apsolutizma. Zbog toga je ona paljivo izbegavala u svojim uredbama s ve to bi moglo posluiti kao polazna taka za razvitak politikih prava tadanjega drut va. Ona je udruila socijalnu prevagu jedne povlaene klase, plemstva, tih sopstvenik a podjarmljenih seljaka, sa politikim apsolutizmom. I ako je njena vrlo aktivna s poljna politika znatno uveala teritoriju carevine, njena unutranja politika je za jedan dug period vremena ukoila strukturu i izgled ruskog drutva i ruske drave.

35 0 X I I I . P A V L E I I U N U T R A N J E S T A N J E U R U S I J I K R A J E M X V I I I V E K A 1. PAVLE I (17961801) U oekivanju vlasti. Pavle I je u svojoj 43 godini kada mu je iznenadna smrt Katar ine II dala najzad vlast, koju je on eleo tako arko ve odavno, jer je smatrao da mu je ona nezakonito oduzeta. Ali, usled toga to je sebe dugo vremena smatrao za rtv u ambicije svoje majke, on je stupio na vlast razoaran i ogoren. Roen je 20. se ptembra (1. oktobra 1754 godine, nee se verovatno nikad znati ko mu je prav i otac. Ni sama Katarina ne bi umela rei pouzdano da li je to bio njen mu Petar Fj odorovi, ili njen ljubavnik, Saltikov. Odmah po njegovom roenju, carica Jelisaveta oduzima ga od njegove majke i prenosi u svoje odaje. On je poveren dojkinjama i ivi u jednoj atmosferi toliko nehigijenskoj, da e se to uvek ogledati na njegovom zdravlju. Godine 1760, Nikita Ivanovi Panin odreen je da rukovodi njegovim vaspit anjem. Jedan od njegovih domaih uitelja, Poroin, darovit i obrazovan ovek, zabeleio j e podrobno u jednom vrlo dokumentovanom dnevniku napretke svoga uenika i ocrtao t anu sliku njegove linosti u toku itavog niza godina, kada su se u njegovoj detinj oj dui stvarale crte njegovog budueg karaktera. Prilino obdaren, on j e ponekad pokazivao da ima fine ideje i sudove koji su premaali njegovu uzrast. A li je on u isto vreme nervozan i veoma nepoverljiv, udljive naravi koja se mogla u trenutku da promeni. Profesor Epinus, koji ga je pouavao daje o njemu ovu znaajn u karakteristiku: Pavle ima pametnu glavu, u kojoj postoji kao neka maina koju dri samo jedan konac; ako se konac prekine, maina e poeti da se okree i tada: zbogom pameti i razume. Jo od svoga detinjstva, Pavle pokazuje da je samovoljan, plahovit i veoma neujednaen u svojim odnosima prema linostima iz svoje okoline. Po roin tvrdi da on moe naglo da zavoli nekoga, ali da je veoma teko sauvati njegovu na klonost i njegovo prijateljstvo. Njegov nedovoljno uravnoteen duh udno upija nesmo trene rei Brae Panina, koji se ne ustruavaju da pred njim kritikuju negativne stran e Katarininog rada i da kau kako bi cariina vladavina trebala da se okona na dan pu noletstva njenoga sina. Godine 1772, kad mu je bilo osamnaest godina, meu velikod ostojnicima poinje da se iri glas kako e on u budue deliti vlast sa svojom majkom, a li se ova pourila da presee te prie jednom odlunom izjavom: Ja hou da vladam sama, i n eka ceo svet to zna. Ovaj dogaaj bolno je uvredio plahovitu kneevu narav. Andrej Ra zumovski, sa kojim je on bio u tesnom prijateljstvu u to doba, i nekakav Saldern iznose pred oi varljive i neodreene planove o dravnom udaru. On pita za savet Pani na, koji ga odvraa od jednog takvog pokuaja. On uvaava savet svoga uitelja, ali

35 1 ga je to iskuenje uzrujalo, i u budue on nee prestati da potajno gaji mrnju prema sv ojoj majci. U mesecu aprilu 1772 godine, Katarina se privremeno pribliuje svome sinu, kada Gr igorija Orlova cariinog ljubimca koji je otiao na Konferenciju u Fokanji zamenjuje jedan protivnik brae Orlova, Vasilikov. Ali u maju 1773 godine, Grigorij Orlov pon ovo postaje ljubimac. Meutim, Pavle u brai Orlov mrzi ubice svoga oca. Pisma koja on tada upuuje Razumovskom opisuju njegove duevne patnje; on veruje da m u prete strahovite opasnosti i boji se da e biti otrovan. Uskoro zatim, u septemb ru 1773 godine, Katarina ga eni Vilhelminom, princezom od Darmtata, koja dobiva im

e Natalija Aleksejevna. U meuvremenu, nastalo je doba Potemkina kao ljubimca. Pav le poinje da osea prema novom ljubimcu isto toliko jaku mrnju kao i prema brai Orlov . On je duboko uvreen to ga dre, i ako je on naslednik prestola, daleko od svih dravnih poslova. On pokuava vie puta, da potseti Katarinu kako i njegov glas treba da se uje u tim pitanjima. Da bi to istakao, on joj podnosi jednu raspravu o orga nizaciji vojske gde zauzima gledite suprotno naelima kojima su bili proete Potemkinove vojne reforme i osvajakim planovima koji su davali pravac it avoj Katarininoj spoljnoj politici. Ali to nije dobar nain da ponovo zadobije car iino poverenje; jer je on, naprotiv udaljen vie nego ikada od uea u dravnim poslovima. Godine 1776, njegova ena umire na poroaju, i u pismima koja je za sobom ostavila, on otkriva da ga je ona varala sa njegovim prijateljem Razumovskim. Njegova ner vozna priroda zbog toga je sasvim poljuljana. Katarina se uri da ga ponovo oeni. Posle est meseci od smrti svoje prve ene, on se venava sa Virtemberkom princezom Sofijom, koja uzima ime Marija Fjodorovn a i koja e mu dati etiri sina i est keri. Kada su se rodila njegova prva dva sina, A leksandar, u decembru 1777, i Konstantin, u aprilu 1779 godine, njegovi odnosi s a majkom jo vie se pogoravaju; to je s toga to ga je Katarina duboko uvredila uzimaj ui. mu oba ova deteta sa namerom da se ona brine o njihovom vaspitavanju. Godine 1781, on odlazi sa svojom enom u inostranstvo i poseuje Be, Italiju, Pariz, Nemaku i vajcarsku, i svuda puta na volju svome negodovanju. Pred stranim vladarima on otv oreno izraava svoju mrnju prema Potemmkinu i prema drugim velikodostojnicima iz Ka tarinine okoline; on otro napada sve postupke koje ini vlada njegove majke i otvor eno izjavljuje da e sve to izmeniti kada bude imao vlast u svojim rukama. Za to vreme u Petrogradu su uzaptili jedno pismo upueno knezu Kurakinu, u kome Bibikov sin nekadanjeg pretsednika Poslanike Komisije strogo osuuje Potemkinov nain voenja dravne uprave i preporuuje prestolonasledniku ne koliko linosti dostojnih panje. Od tog trenutka Pavle vidi kako raste nepoverenje i netrpeljivost njegove majke prema njemu. U jesen 1782 godine, ona mu poklanja imanje zvano Gatina, u okolini Petrograda, i on tu ivi povueno sve do svoga stupanj a na presto. Kada se konano uverio da Katarina nije raspoloena da ga primi za sara dnika u upravljanju dravom, on se potpuno

35 2 usamljuje u mali krug lica koji je stvorio u svom novom obitavalitu. On tu obrazu je svoju naroitu gatinsku vojsku i posveuje sve svoje vreme vojnim vebama i beskrajnim smotrama. Kao i Petar III, on se divi vojnikom reimu Pruske; zato njegove gatinske ete, supro tno ruskoj vojsci koju je reformisao Potemkin, jesu tana kopija pruskih e ta. Uskoro, zapaa on meu svojim saradnicima nekog Arakejeva, neobrazovanog vojnika, grubog i svirepog, koji mu se svideo svojom ropskom odanou, tanim izvrivanjem nare daba svoga gospodara i strogou prema potinjenima. U Gatini, Pavlov gnev na majku i njegovo nestrpljenje da uzme vlast postaju sve jai, uporedo sa eljom da uniti Kata rinino delo. Uvreen i oajan, on postaje utljiv i gubi sve ee kontrolu nad samim sobom i dobija nastupe mahnite mrnje. On poinje da vidi svuda neprijatelje, da zapaa svud a spletke; svakog trenutka, za najmanju sitnicu, on trai da kinji svoju okolinu i pada u nagle nastupe gneva protivu nje. Godine 1787, kada je zapoeo drugi rat sa Turskom, on trai da uzme uea u vojnim operacijama, ali Katarina to odluno odbija. On dugo i uporno navaljuje i dok se spremao za polazak, napisao je svo j testament. On je toliko obuzet milju da u budue sprei svako otimanje prestola, da glavni deo ovog dokumenta predlae da se obezbedi red naslea po redu prvoroenja u m ukoj liniji, i on to ini u istom onom trenutku kada Katarina smera da ga udalji od prestola u korist njegovoga sina Aleksandra. I pored svoje arke elje, on ne moe da uzme uea u ratu protivu Turaka. U naknadu za to on dobiva ovlaenje da uestvuje u poho du na vedsku gde odmah oteava svoj poloaj time to kritikuje naredbe glavnog zapovedn ika vojske. Posle rata on se vraa u Gatinu i tu ivi kao u manastiru. Njegova narav menja se sve vie. ivot postaje neizdrljiv za njegovu okolinu. Jedino jedna dvorska

dama, gospoica Nelidov, prema kojoj on osea isto toliko platonsku koliko i viteku l jubav, moe da ga umiri; ona ima na njega toliki uticaj, da se i sama velika vojvo tkinja Marija Fjodorovna ponekad obraa njoj da bi spreila svog mua da ne donese nek u nepromiljenu odluku ili da ne uini kakvo nepromiljeno delo. Godine 1796, Katarina ozbiljno pomilja da proglasi gubitak prava na presto svoga sina; ali ju je srani udar pokosio pre nego to je mogla to da uini. Stupanje na presto i vladavina Pavla I. Vest o smrti njegove majke strahovito j e uzrujala Pavla. On je dojurio u Petrograd krajnje razdraen. Njegove pr ve odluke pretstavljaju oiglednu reakciju na Katarinin rad. On je ispunio preston icu trupama iz Gatine, i Gatinci ponaaju se kao gospodari. Izrino je zabranjeno nositi odelo po modi iz vremena Katarine II; po ulicama policajci zaustavljaju prolazn ike, otru im zabranjene okrugle eire, seku posuvraene jake na frakovima i cepaju im prsnike. Pruska uniforma, tako teka u poreenju sa ugodnim injelima koje je usvojio Potemkin, nametnuta je itavoj vojsci. Koveg Petra III izvuen je iz njegove grobnice , prenesen sa velikom pompom u dvor, postavljen pored Katarininog ko vega, i prireen je

35 3 jednovremeni pogreb dvaju suprunika. rtve Katarinine strogosti osloboene su, na pri mer Novikov i Radiev. Svi uhapeni Poljaci pomilovani su. Kouku je doputeno da otputuje u Ameriku. Na suprot tome, opasnost da se padne u nemilost ili da se iskusi neka kazna visi nad glavama sviju. Pavle, sav u protivrenostima, nema ni malo dosledn osti u idejama, sem u jednom pogledu: da pokvari sve to je Katarina nainila. Na dan 5/16 aprila 1797 godine, on se sveano krunie u Moskvi. Istoga dana on obnar oduje zakon o nasleivanju prestola koji je jo odavno pripremio dok je iveo povuen u Gatini. U isti mah objavio je jedan ukaz o kuluku muika da bi zabranio spah ijama da primoravaju muike da rade na njihovim poljima nedeljom i praznikom; u in teresu je samih spahija, kae ukaz, da upotrebljavaju seljake na svojim imanjima s amo triput nedeljno, a da im ostave ostala tri dana da obrauju svoje parcele. Ovo dakle nije prava zabrana da seljaci rade prinudno vie od tri dana u nedelji, ve p rosto, na osnovu rasprostranjenog obiaja, zabrana kuluenja nedeljom i praznikom. P a ipak, ovaj ukaz koristan je po muike; to je prvi korak ka zakonskom ureenju odno sa izmeu spahija i muika, koje je vlada, odbijajui da se mea u odreivanje dabina i kul uka, do tada izbegavala da preduzme. Neki istoriari, pozivajui se na ovaj ukaz, tvrde da je Pavle imao odreen program so cijalnih reforama, da je nameravao da povea prava seljaka, a da unizi plemstvo. I stina je, da je on, po svom stupanju na presto, naredio da seljaci poloe zakletvu na vernost isto kao i povlaeni stalei, usled ega su seljake mase poverovale da je bl izu dan njihovog osloboenja. Isto tako je istina da se on u vie mahova pokazao nep rijateljski raspoloen prema povlasticama koje je plemstvo dobilo za vreme prethod ne vladavine; on je skoro odmah po svom stupanju na presto ponovo zaveo za plemie telesne kazne koje su bile ukinute Poveljom plemstva, i on je jo opozvao nekolik o lanova iz nje. Najzad, istina je da je on jedanput izjavio da su staleke povlast ice nesaglasne sa autokratskim reimom: plemi, rekao je on, je onaj kome ja govorim, i on ostaje plemi samo dotle dok ja sa njim govorim. Ali, ni ova originalna formula , ni mere koje smo malo as spomenuli nisu dovoljne da dokau da je on stvarno imao demokratske ideje u socijalnom podruju. Ne treba zaboraviti da je on naroito hteo da uniti sve to je njegova majka stvorila, da je on ukinuo jednim potezom pera itav niz ukaza Katarine II, da je on bio nesposoban da logino smisli jedan politiki i socijalni sistem, da je sve kod njega bilo samo prohtev i prolazna elja, esto puta u meusobnoj suprotnosti, da se nekad nije moglo predvideti kuda e ga trenutak kas nije odvesti misao koja se maloas rodila u njegovom prenadraenom mozgu. injenice uo stalom ne doputaju da se veruje da je on mislio da ukine ili makar samo da ublai s eljako ropstvo. Kada su se na glas o skorom osloboenju seljaci na mnogim mestima p obunili protivu svojih gospodara, on je svirepo uguio pobune i objavio jedan prog las kojim odluno opovrgava glasove o osloboenju seljaka i potsea muike da o ni moraju potpuno da se pokoravaju svojim gospodarima. ta vie za vreme cele njego ve

35 4 vladavine, on stvara nove muike razdeljujui mnoge dravne seljake spahijama. Priliko m njegovog krunisanja on je poklonio vrlo mnogo dravne zemlje raznim velikodostoj nicima. On je kasnije inio neprekidno u korist svojih ljubimaca; ako je uzimao na trag poklonjene zemlje od ljubimaca koji su pali u nemilost niko nikad nije bio siguran da e dugo ostati u njegovoj milosti, to je zato da bi ih ponovo poklonio. Niko od njegovih prethodnika nije tako izdano razdeljivao dravne zemlje pojedinci ma, pa prema tome i pretvorio toliko slobodnih seljaka u spahijske muike. Razlog, koji on za to navodi jeste njegovo ubeenje da su muici privatnih lica sreniji od d ravnih seljaka. Ovo udno miljenje, toliko suprotno stvarnosti, ne pokazuje samo kol iko on ne poznaje ruski ivot, ve dokazuje koliko je neosnovano pripisavati mu name re za osloboenje seljaka. Ubrzo itava njegova aktivnost postaje tako plahovita i tako nesreena, da se moe obj asniti samo nekom duevnom boleu. Gospoica Nelidov i Marija Fjodorovna ne uspevaju vie da utiaju njegove nastupe gneva, njihov dobrotvorni uticaj ponitavaju rovarenja l jubimaca, koji iz sebinih razloga potstiu careve rave sklonosti i slabosti. Jedan o d njih, Kutajsov, uspeo je da stekne nad njim znatan uticaj. Taj prost i grub be rberin, lukav spletkaro, dodvorio mu se laskanjem u dogovoru sa Rostopinom i Bezbo rodkom koji je bio dovoljno vet da sauva carsko poverenje, uspeo je da skrene njeg ovu panju na gospoicu Lopuhin, te gospoica Nelidov mora da se povue. Zahval jujui njemu postavljen je Palen, koji e igrati glavnu ulogu u ubistvu cara, za kom andanta Petrograda, a Oboljaninov, koji izvruje slepo svako Pavlovo nareenje, post aje vrhovni dravni tuilac. Nered u dravnim poslovima je na vrhuncu. Ukazi se reaju, ali su esto meusobno protivreni i dovode u zabunu svakoga. Jednim se zabranjuje upo treba izvesnih rei sasvim nevinih, drugim, unoenje u Rusiju knjiga i nota. Jednoga dana zapeaene su sve tamparije, a uskoro potom skinuti su peati sa njih. Jedan ukaz vrea uspomenu jednog generala koji je ve odavno preminuo. Skoro svakoga d ana visoki dravni inovnici uklanjaju se sa poloaja. Oficiri, koji odlaze na svakodn evnu smotru nose sa sobom rublje i hranu, jer se esto dogaa da, za bilo kakvu nema rnost, jedan od njih bude poslan pravo u Sibir. Dogaaj sa admiralom iagovom p okazuje lepo Pavlovu nestalnost u dranju prema onima koji mu slue: optuen da je hte o prei u slubu Engleske, on je pozvan u dvor; ne dobivi mogunost da se opravda zasut je uvredama od cara koji nareuje da mu se nasilno svue uniforma, posle ega je odve den bez odela, kroz grupu generala, u Petropavlovsku tvravu gde se razboleo, ali je posle nekoliko nedelja dobio komandu nad eskadrom koja je bila poslana ka eng leskim obalama. ivot u Petrogradu postaje neizdrljiv, u devet sati uvee sve svetlo sti moraju da se pogase, saobraaj se zaustavlja na ulicama preko kojih se razapinju lanci, i patrole putaju da prou samo svetenici koji odlaze sa mrtnicima i babice. Kogod susretne careve koije mora da se skine sa kola, po sv akom vremenu da bi pozdravio vladara. Svi dru pred njim i niko se ne osea bezbedan. Pomisao na

35 5 jedan dravni udar poinje da se javlja kod pojedinaca. Ona se razvija p od dejstvom spoljnih dogaaja. Spoljna politika Pavla I. Odmah po svom stupanju na presto Pavle okonava rat sa Pe rsijom i objavljuje poetak jednog doba mira. Njegovoj izjavi raduju se svi. Ali se ubrzo uvia da njegova spoljna politika nee biti nita stabilnija nego unut ranja. Godine 1797 on uzima pod svoje okrilje Malteki red i zavodi u Rusiji jedno njegov o veliko priorstvo (stareinstvo). Kada je Bonaparta, ometajui njegovu politiku u S redozemnom Moru, zauzeo godine 1798 ostrvo Maltu on se strahovito razgnevio i pr oglasio sebe za velikog stareinu Maltekog reda, te se Evropa moe uditi to vidi jednog

pravoslavnog cara na elu jednog reda potinjenog papi. Zauzimanje Malte od strane Francuza nagoni ga da objavi rat Francuskoj, i on dodeljuje Suvorovu, koji je ta da bio u nemilosti, glavno zapovednitvo nad vojskom koja je poslana u Italiju u p omo Austrijancima. S druge strane on se pribliava Turskoj, iji je ponos povredio Bo napapartin pohod u Egipat, i zakljuuje sa Engleskom savez protiv Francuske, koji se obe ugovarake strane uzalud trude da pretvore u novu koaliciju uvlaei i Prusku. Dok Suvorov poinje svoj sjajni pohod u Italiju, on objavljuje rat paniji koja je o dbila da raskine prijateljstvo sa Francuskom. Ali, krajem 1799 godine, on preokr ee svoju politiku, kida sa Austrijom i Engleskom i otpoinje politiku zblie nja sa Bonapartom, u kome vidi obnavljaa monarhistikog naela. On zatvara ruska pristanita za britanske brodove i robu, i zapoinje pregovore sa P ruskom, vedskom i Danskom, u cilju da obnovi severni sistem. On odobrava plan ko ji mu podnosi naelnik Kolegijuma za spoljne poslove, Rostopin, i u kome se p redlae savez sa Francuskom, raskid sa Engleskom, podela Turske izmeu Rusije i Aust rije i kompenzacije Pruskoj u severnoj Nemakoj. Sa svoje strane Bonaparta, koji j e postao prvi konzul i potpisao sa Austrijom ugovor o miru u Linevilu, tei da se priblii Rusiji, da bi vodio zajedniki rat protivu Engleske. Pavle prihvata ovu zam isao oduevljeno, i sa brzinom kojom izvruje sve svoje odluke, on nareuje donskim ko zacima da pou u osvajanje Engleske Indije. Ovaj rat poinje februara 1801 godine, b ez priprema, bez operacionog plana, bez tanih mapa. Kroz snene bure, po jakom mraz u i po cenu mnogih liavanja, kozaci stiu do Orenburga, zatim nastavljaju put sve d o dana kada Pavlova smrt prekida ovaj udni poduhvat. Pripremanje dravnog udara. Nagli Pavlov raskid sa Engleskom samo je ubrzao dravni udar koji se pripremao u Petrogradu. Engleski ambasador, ser arls Huajtvort, bio se sprijateljio sa Nikitom Petroviem P aninom, pristalicom englesko-ruskog sporazuma iji su napori iako je on naimenovan u junu 1797 godine za ambasadora u Berlinu sa zadatkom da stupi u vezu sa prets tavnikom Francuske republike Kajarom, doveli naprotiv do raskida sa Francuskom. Huajtvort je bio stekao veliki uticaj u petrogradskom drutvu. Na dvoru je umeo on da nae pouzdanu potporu u gospoici Nelidov, a u isto vreme, pomou svoje ljubaznice gospoe erebcov,

35 6 sestre Platona Zubova, stvorio korisne veze sa nezadovoljnicima. On se jo vie zblii o sa Paninom otkako je ovaj bio naimenovan za lana Kolegijuma za spoljne poslove. Nemilost u koju je pala gospoica Nelidov i nova Pavlova spoljna politika nagone g a da zaeli iskoristiti nepopularnost cara u korist njegovoga sina Aleksandra. Kra jem 1799 godine, on izlae svoj plan Paninu, koji ga potpuno odobrava i obeava mu s voju pomo. Oba sauesnika stupaju u vezu sa admiralom de Ribasom, veoma prepredenim i lukavim Maltescem koji je, poto se istakao u slubi Rusije za vreme drugog tursk og rata za vlade Katarine II i poto je uzeo aktivnog uea u podizanju Odese, doao u Pe trograd i uao u kolegijum admiralstva. Njegov plan je da proglase da je Pavle svr gnut s prestola zbog duevne bolesti i da dodele namesnitvo Aleksandru. Panin uzima na sebe da izdejstvuje pristanak carevia, sa kojim je imao nekoliko poverljivih razgovora u koji, isprva, jako uzrujan, naposletku pristaje; zatim uvlai u zaveru i Palena, koji je od juna 1798 godine bio komandant Petrograda i ef tajne polici je. Posle zauzea Malte od strane Engleza, Pavle, strahovito razgnevljen, prekida diplomatske odnose sa Engleskom, te Huajtvort mora da napusti Rusiju. Ali gospoa e rebcov ostaje u Petrogradu, i njen ljubavnik i dalje prati iz Londona paljivo tok dogaaja u prestonici. Iznenada Pavle, koji se spremao za rat sa Engleskom, odluuj e da smeni Palena sa poloaja komandanta Petrograda i da ga naimenuje za vrhovnog zapovednika vojske. Palen tada upoznaje sa zaverom svoga naslednika Svjeina, tvrd i mu da zaverenike otpomae Engleska i pita ga kakvo e biti njegovo dranje. Svjein od govara da ih nee pomagati, ali da im nee ni smetati. No ubrzo potom Palen je vraen na svoj raniji poloaj i on preduzima odlune mere. Nema sumnje da je na njeg ovo navaljivanje Pavle obnarodovao ukaz kojim se doputa prognanicima iz ranijih

godina da se vrate u Petragrad i doputa trojici brae Zubova da dou natrag u preston icu. Isto tako na njegovo navaljivanje gospoa erebcov, u ijem se salonu sastaju zav erenici, ubeuje svoga brata, Platona Zubova, da zaprosi erku uticajnoga Kutajsova, ijeg se otpora pribojava. Dva neoekivana dogaaja ostavljaju njemu voenje zavere. Panin je smenjen sa svoga po loaja u Kolegijumu za spoljne poslove i prognan na svoje imanje Dugino u Smolensk oj guberniji. Admiral de Ribas, koji se pre toga bio reio da iskoristi jednu audi jenciju kod cara da bi ga otrovao, razboleo se uoi toga dana i ubrzo umro. Palen, postavi voa zavere, rukovodio je veto tim poslom. On se najpre oslobaa onih koji bi mogli da mu smetaju. Kutjesov, iju su naklonost braa Zubovi zadobili laskanjem, p ostao je bezopasan. Ostali su Arakejev i naroito Rostopin, u koje Pavle ima neogran ieno poverenje. Arakejev je prognan na svoje imanje Gruzino, u Novgorodskoj gubern iji, zato to je suvie bezobzirno zloupotrebljavao svoj poloaj. Rostopi n, ije spletkarenje protivu Panina otkriva Palen caru, svrgnut je sa svih poloaj a koje je zauzimao i izgnan iz Petrograda. Panin, pozvan natrag u prestonicu, sm atra za

35 7 pametnije da mirno eka rasplet dogaaja na svome imanju. Palen nema vie pred sobom n ikakvih prepreka. Broj zaverenika raste svakim danom. Svi oekuju da se ubrzo odig raju vani dogaaji. Pavle olakava zadatak zaverenicima, jer toliko zagorava ivot lanovi ma carske porodice, da njihovo stanje postaje neizdrljivo. Poetkom 1801 godine bir a on za svoje obitavalite dvorac Mihail, koji je preureen. U toj mranoj zgradi, sag raenoj poput tvrave i ije su sobe usled vlage uvek pune isparenja, smeta on celu svo ju porodicu, kao i gospou Gagarin, prema kojoj je on oseao samo platonsku ljubav d ok je ona bila gospoica Lopuhin, no koja je postala njegova ljubavnica otkako se udala. On sada posveuje svu svoju panju samo prema njoj, a veoma je nepoverljiv pr ema carici i prema svoj svojoj deci, izuzev prema Katarini Pavlovnoj, njegovoj er ci ljubimici. Krui glas kako on namerava da zatvori svoju enu i svoju decu u jedan manastir. U isto vreme on poinje da osea veliku nenost prema bratancu svoje ene, pr incu Eugenu od Virtemberga, starom trinaest godina koji je tada stigao u Petrogr ad, smilja da ga oeni svojom erkom Katarinom i da njega odredi za svoga naslednika. Sve to omoguava Palenu da odagna poslednje Aleksandrovo ustruavanje. Carevi prista je najzad izrino na dravni udar, pod uslovom da se njegovom ocu sauva ivot. On posle toga uzima lino uea u diskusiji o planu rada i on bira datum, a to je no izmeu 11/23 i 12/24 marta, kada e na strai biti jedna eta na koju se zaverenici mogu osloniti. Ubistvo Pavla I. Pavle je naposletku nauo neto o dravnom udaru koji se priprema i o kome govori ceo Petrograd. Iznenadno pita on Palena da li mu je poznato da post oji zavera. Palen je uzdrhtao, jer je pomislio da ga je neko izdao, ali se brzo pribira, izjavljuje da zavera zaista postoji, da je on stupio u red zaverenika d a bi mogao bolje da prati njihov potajni rad i da bi ga mogao blagovremeno predu hitriti. Pavle mu veruje. 10/22 marta nareuje on vrhovnom dravnom tuiocu Oboljanino vu da ponovo zakune na vernost velike kneeve Aleksandra i Konstantina, i Aleksand ar, iako je uao u zaveru, polae zakletvu. 11/23 marta veliki kneevi Aleksandar i Konstantin kanjeni su sobnim zatvo rom, i Pavle otvoreno iskazuje svoju mrnju prema Mariji Fjodorovnoj. Istoga dana, u domovima Palena i Talicina, zaverenici odravaju bune skupove i razd eljuju zadatke koje e svaki od njih imati da izvri idue noi. Oni su svi razdraeni, a veina su potpuno pijani. Jedino je Palen ostao uzdrljiv i sauvao svu svoju hladnokr vnost. Nema sumnje da je njegovim planom predvieno i Pavlovo ubistvo, jer nije ne namerno potseao zaverenike na poslovicu: Da bi se nainila kajgana, moraju se najpre razbiti jaja. Ipak, zaverenici sastavljaju jednu izjavu na koju hoe da prinude Pa vla da je potpie i kojom e on obnarodovati svoj silazak s prestola i naimenovati A leksandra za namesnika. Posle bunog pirovanja, pedeset do ezdeset oficira polaze k roz no ka dvorcu Mihail. Straa, koju vri jedna eta iz Semjonovskog puka, pridruuje im se odmah. Tek pred vratima careve lonice dva husara koji su tu bili na strai pokua vaju uzalud da se odupru. Dvanaest oficira, meu kojima Platon i Nikolaj Zubov, pr odiru u sobu. Pavle, probuen larmom i obuzet uasnim strahom,

35 8 skriva se iza jednog paravana. Na Benigsenov poziv on pristaje da potpie izjavu o abdikaciji. Ali, kad je Beningsen pod nekakvim izgovorom iziao iz sobe, oficiri otpoinju da se svaaju s njim. Nikola Zubov udara ga otrim uglom jedne zlatne duvanj are, i on pada. Oficiri se bacaju na njega i Jasvil ga uguuje jednom vratnom maramom. Uticaj Pavlove kratke vladavine na razvoj javnog miljenja u Rusiji bio je znatan. Dok je Pugaevljeva buna pokazala svu otrinu socijalnog pitanja i ukazala na potre bu da se bar donekle ublai robovanje naroda, ako nita drugo a ono zarad mira samog a plemstva, dotle je despotski reim Pavlov jasno istakao opasnost od autokratije. Plemstvo, koje je bilo naviklo da u toku XVIII veka smatra sve vie apsolutnu vl ast kao tvorca i zatitnika plemikih socijalnih povlastica, odjednom je primorano d a veruje da pod autokratskim reimom odluke i utljivi prohtevi vladara mogu da polj uljaju pa ak i porue temelje postojeeg poretka. Na pragu XIX veka postavljaju se dakle dva problema, problem seljakoga ropstva i problem autokratije. Trebae da protekne mnogo vremena i da se prebrode mnoge tekoe pre nego to oni budu reeni, ali sve do njihovoga konanog reenja oni e se neprekidno nametati javnom miljenju. 2. EKONOMSKO I SOCIJALNO STANJE U RUSIJI KRAJEM XVIII VEKA

Poslednja treina XVIII veka, koju ispunjava vladavina Katarine II, jeste veoma van a etapa u materijalnom razvitku Rusije. Poveavanje stanovnitva. Za vreme ovog perioda, poveavanje celokupnog stanovn itva osea se svuda, a u nekojim oblastima je znatno. Nezavisno od teritorijalnog p roirenja koje je izvrila Katarina II, u samoj sredinoj Rusiji, onakvoj kakva je bil a za vreme Petra I, broj stanovnitva popeo se, izmeu 1762 i 1796 godine, od 19 na 29 miliona, to znai da se poveao za 50 od sto. Iz zvaninih statistikih podataka, ma k oliko oni bili nepotpuni, izlazi da se srednja gustina stanovnitva, koja je za vr eme Petra I iznosila 3 stanovnika na kvadratni kilometar, popela u Evropskoj Rus iji na 8. U Moskovskoj guberniji ona je dostigla 50, u Kalukoj, Tulskoj i e rnjigovskoj 30 do 40, a u oblastima Rjazanja, Kurska, Kijeva, Harkova i Ja roslavlja 20 do 30 stanovnika na kvadratni kilometar. Nekoji tadanji dobro obavete ni posmatrai u svojim spisima potvruju ove cifre. Knez erbatov belei, oko 1770 godine , da je u izvesnim oblastima sredine Rusije gustina stanovnitva tako velika, da ne dovoljnost zemljita postaje oevidna. Mnoga sela, pie on, postaju toliko gusto naselje a, da nema dovoljno njiva da bi se zadovoljila njihova ishrana. Stanovnici ovih sela primorani su da trae izvan poljoprivrede, obavljanjem drugih poslova, sredst va za ivot. Bolotov, u isto to vreme, pria da u jednom okrugu sredine Rusije, u Kairs kom, seljaci nemaju dovoljno ziratne zemlje i da mnoge spahije

35 9 smetaju povremeno svoje seljake po stepama junih pokrajina. Odgovori spahija na j ednu anketu o stanju na njihovim imanjima, koju je priredilo Privatno drutvo za ekonomska prouavanja, osnovano u poetku vladavine Katarine II, pruaju takoe mnogo podataka o prenaseljenosti mnogih sredinih oblasti, gde ima mnogo vie zemljo radnika nego ziratne zemlje. Samo u stepama june i istone Rusije stanovnitvo je jo uv ek retko. Poveavanje stanovnitva u najveem delu Evropske Rusije moralo je imati velik og uticaja na itavu ekonomsku strukturu zemlje. Iako su sastav i brojna snaga raz nih drutvenih stalea ostali priblino isti kao i u prvoj polovini XVIII veka, uslovi ivota nekojih stalea poinju ve da se iz osnova menjaju. Razvitak velikih poseda i proirenje seljakog ropstva. Poveavanje broja muika i razvi

tak velikih plemiskih zemljinih poseda, to je zapoeto u prvoj polovini XVIII veka, n astavlja se brzo i iz istih razloga, a to e rei zahvaljujui naroito poklonima u zeml ji i dravnim seljacima to ih ine vladari. Odmah po svom stupanju na presto, Katarin a II pohitala je da nagradi one koji su joj pomogli da se popne na presto, te ob ilno iskoriuje taj nain. 9/20 avgusta 1762 godine, za jedan dan, ona razdeljuje raznim linostima do 16.000 seljaka. Ali se ni kasnije njena velikodunost ne usporava. Ve pri kraju svoje vladavine, avgus ta 1795 godine, ona poklanja jo jednom, jednim potezom, raznim spahijama 109.000 muika u oblastima Bele Rusije i Litvanije koje su oduzete od Poljske. Ka ko je ona ukinula kaznu konfiskovanja imanja, svi njeni pokloni, nasuprot njeni m prethodnicima koji su rado dodeljivali drugim spahijama imanja plemia ko ji su pali u nemilost, vreni su na raun dravnih poseda. Prema tome, svaki od ovih p oklona povlaio je za sobom i porobljavanje slobodnih seljaka. Izraunato je da je o na, za vreme svoje vladavine, podjarmila i razdelili 800.000 slobodnih seljaka. Oni koji su se koristili njenom izdanou jesu pre svega njeni mn ogobrojni ljubimci. Braa Orlov dobili su ukupno, od 1762 do 1783 godine 40.000 muika i 17 miliona rubalja, od koje sume oni upotrebljavaju znatan deo za kupovanje drugih imanja. Grigorij Orlov umire bez dece, te njegova etiri brata ra zdeljuju izmeu sebe njegovo nasledstvo. Aleksej Orlov zavetava svojoj keri Ani onoj koja e kasnije, za vlade Aleksandra I, fanatino oboavati igumana Fotijusa 30.000 m uika i 5 miliona rubalja. Potemkin, koji je roen kao siromaak, nagomilao je za niz godina dok je bio cariin ljubimac, ogromna bogatstva. Njegovo uee u dravnom udaru iz 1762 godine donelo mu je 400 muika. Za sve godine njegove veze sa Katarinom, on j e dobio jo 37.000 muika i 9 miliona rubalja. Narednih godina, kada je ostao svemoan cariin savetnik, on se i dalje bogatio. Ponekad, ona imanja koja je on dobio na poklon pa ih prodao dravi, davana su mu ponovo na poklon kao nagrada za uinjene usluge. Njegova nepokretna imovina dostigla je naposletku vrednost od 5 0 miliona rubalja. Svakome od svojih mnogobrojnih naslednika, deci svojih triju sestara, ostavio je po 5.000 muika. Zavadovski je dobio najmanje 20.000 muika, ne raunajui novac. Zoriu, koji nije imao nita pre nego to je postao njen

36 0 ljubavnik, Katarina poklanja 4.000 muika samo u Mohilevskoj guberniji, zatim polj ska dobra u Livoniji i varo klov. Vasilikovu, za dva meseca ljubavne veze, poklanja ona ne samo 7.000 muika, to pretstavlja godinji prihod od 35.000 rubalja, ve i 100. 000 rubalja u gotovom novcu, 50.000 u nakitu i godinju penziju od 20.000 rubalja. Braa Zubovi stiu takoe basnoslovna bogatstva. Bezborodko, koji je ispoetka bio vrlo skroman maloruski posednik, stie od 1776 do 1796 godine ogromna bogatstva i najskupocenije posede. Pri kraju Katarinine vladavine on ima 16.000 muika, a za Pavlove vladavine ima ih skoro dvostruko. Velikim sumama novca koj ima su nagraivane njegove usluge dodao je i prihode od raznih slubi koje je uzeo u zakup od drave i od liferacija dravi. Pred svoju smrt imao je on 250.000 r ubalja prihoda i njegova pokretna imovina procenjena je na etiri miliona. itavo nj egovo bogatstvo pripalo je njegovom bratu, a kasnije, posle udaje njegove bratan ice, prelazi na porodicu Kueljev. Pavle I je jo izdaniji nego njegova mati. Na neko liko dana posle svog stupanja na presto, on razdeljuje od dvorskih poseda 680.00 0 seljaka; svi vii oficiri gatinskog garnizona dobili su po 300 do 1.000, a nii po 30 do 100 muika. Prilikom svoga krunisanja poklanja Arakejevu 2.000 mui ka zajedno sa imanjem Gruzinom, koje e se kasnije toliko proslaviti, a koje s e nalazi u Novgorodskoj guberniji; Bezborodko pak dobiva 30.000 desjatina u Voro njekoj guberniji; drugi dvorani dobivaju po 2.000, 4.000 ili 6.000 muika u svemu 82.330. Kasnije, Pavle poklanja knezu Kurakinu 20.000 desjatina u Tambovskoj gub erniji, sva lovita ribe kod Astrahanja, izuzev ona kod Embe, zajedno sa zemljom koja im pripada, i prostrano i velelepno poljsko dobro Nadedino u oblasti Saratov a; Rostopinu poklanja imanja sa godinjim prihodom od 100.000 rubalja; ocu svoje lj ubavnice, Lopuhine, prostrana imanja u Kijevskoj guberniji; Kutajsovu. tome Turet

u bez igde iega, ogromne posede u Beloj Rusiji i Kurlandiji, kao i lovita ribe kod Embe, koja e mu dravna blagajna otkupiti godine 1802 za sumu od 100.000 rubalja. Ovi primeri, izabrani izmeu najpoznatijih, dovoljni su da pokau kako su se nastavl jala i umnoavala, u poslednjoj treini XVIII veka, nagla stvaranja ogromnih zemljini h poseda i kako se uporedo s tim uveavala masa porobljenih seljaka. Ali, velika v lastela ostaje kao manjina. Najvei deo plemstva ima samo osrednja imanja, koja se nalaze u srednjoj Rusiji i u plodnoj oblasti na jugu. Ima ak prilian broj sitnih posednika, od kojih mnogi imaju jedva desetak muika, te su primorani da i sami ues tvuju u poljoprivrednim radovima, te su stvarno skoro seljaci. Pogoranje seljakog ropstva i razvitak poljoprivrede. Za vladavine Katarine II, vla st spahije nad njegovim muicima bila je, kao to smo videli, znatno pojaana. Za svoj e seljake spahija je skoro samodrni vladar. njima je zabranjeno da podnose tubu pr otivu njega. Jedino pretstavnici mesne upravne vlasti mogu optuiti spahiju zbog z loupotrebe gospodarske vlasti. Ali je ta upravna vlast, koja je potpuno u rukama pokrajinskoga plemstva razume se, vrlo

36 1 malo sklona, da primenjuje Katarinin zakon koji propisuje da se neovene spahije stave pod tutorstvo. Ona je nesposobna da sprei spahijsku samovolju da se razvija i da se esto zavri neuvenim zloupotrebama i neovenim kinjenjem. Nekolicina v elikih spahija pokuavaju da sistematski odrede kazne koje e primenjivati nad svoji m muicima i da napiu jedan kazneni zakonik za svoja imanja. Ali ovi lini zakonici, od kojih nam je ostalo nekoliko i koji su uostalom nemilosrdni8, samo su izuzetne pojave. Uopte uzev, kazne zavise samo od udi gospodara ili upravnika imanja, to nij e nikakva dobit ni za seljake ni za domae muike. Isti je sluaj i sa linom sudbinom m uika, koji se ne mogu oeniti bez doputenja svoga gospodara i ija porodica moe uvek da bude rasprena na jednu njegovu zapovest. Trgovina ljudima, duama kako se tada govorilo, razvija se, i ponekad je itav opor ljudi poslan na mesni vaar da tamo b ude prodat. Spahija, koji sebe smatra za malog vladara koji na svome imanju ima jedan deo dravne moi, ponekad zaeli vie da vlada nad svojim seljacima nego da uprav lja svojim imanjem. Nekoji veleposednici stvaraju prave parodije dravne ad ministracije, sa celokupnim sloenim mehanizmom pojedinih otseka, kancelarija, inov nika i birokratske gomile akata. Ove metode birokratskog upravljanja spreavaju vl astelina da upozna ivot svojih seljaka, koji obrauju svoje njive kako je njima dra go, po starinskom nainu koji im je ostao od njihovih otaca i njihovih dedova. Starinski nain rada je velikim delom posledica toga, to ruska privreda, zasnovana na seljakom ropstvu, uva jo uvek mnoga obeleja domae privrede. Na mnogim spa hijskim imanjima kupuju se iz varoi samo luksuzni predmeti za gospodara: stran e tkanine, vina, voe, kafa i ostali prekomorski proizvodi, kao i najpotrebni je stvari za kuu, na primer gvoarija. Sve ostalo proizvodi se i prerauje na samom imanju. Posledica toga je da su poljoprivredne metode sasvim primitivne i da je spahijskom dvorcu potrebna mnogobrojna posluga. esto puta, ka o to pokazuje anketa Privatnog drutva za ekonomska prouavanja, spahijske i selj ake njive, uvuene jedne izmeu drugih, obrauju se na isti nain i oru se, i jedne i druge, pomou stoke koja pripada seljacima. Svuda vlada sistem trostrukog plodore da. ubrenje zemlje je retka pojava. Poljoprivredne maine uvezene iz inostranstva i zazivaju senzaciju, i jedino osobenjaci, kao na primer Rostopin, odvauju se da ih upotrebe. Potrebna je mnogobrojna muika posluga na spahijinom dvorcu, i to ne samo da odgovori zahtevima azijatske raskoi, ve i da izrauje sve to je potrebno za ivot n a spahijinom imanju. Od spahijskih drvodeljskih stolarskih, kovakih, krojakih, ob uarskih i drugih radionica, gospodar zahteva da prerade, za njegovu upo trebu, sirovine koje su proizveli seoski muici; sluavkama poverava o n razne rune radove, kojima one mogu da posvete neogranieno vreme, te odtuda esto p roizilaze prava remek dela. Meu svojom poslugom on jo izabira muziare, horiste, glu mce, pa ak i slikare i pesnike. Meu njima 8 Meu divljakim svirepim kaznama koje oni predviaju za najbeznaajnije istupe, kao i

za teke zloine, nalaze se na prvom mestu telesne kazne koje esto idu i do muenja.

36 2 nailazi on ponekad na darovite umetnike, koje alje na usavravanje pod up ravom ruskih i stranih majstora, no koje on posle toga primorava, ma kakav bio n jihov talenat, da nastave svoj muni ivot muika, to esto puta povlai za sobom tragine p sledice. Ali, iako se reim domae privrede jo odrava, on ipak nije opte rasprostranjen kao neka da. Reim novane i trgovinske privrede, kojoj van svake sumnje ide na ruku sve vea g ustina stanovnitva, prodire sve vie u Rusiju, te se eksploatacija spahijskog imanj a, kao i uslovi seljakog robovanja, poinju da menjaju. Vei broj spahijskih imanja dobija tada izrazito obeleje ekonomskih preduzea. Taj je sluaj onde gde su gospodareva zemljita odvojena od muikih njiva i gde je iskoriavanje muikog rada sistematski regulisano. Uporedo sa ovim preobraajem moe se ve zapaziti da u raznim krajevima Evropske Rusije dva sistema seljakog ropstva, sist em dabina i sistem kuluka, tee da se rasporede vie ili manje racionalno za vlade Ka tarine II: dok u sredinim gubernijama 45 od sto spahijskih imanja primenjuje sist em kuluka a 55 od sto sistem dabina, dotle u junim gubernijama 74 od sto zahtevaju kuluk a samo 26 od sto dabine. To je stoga to izbor jednog ili drugog sistema zav isi sada mnogo vie od dobiti koju on moe pruiti nego od line naklonosti spahije. Kul uk je vie rasprostranjen u plodnim oblastima, gde je za spahiju korisnije da zapo sli svoje muike, te da ponje to vie ita i da poalje njegov viak na trite. Nasuprot t sistem dabina preovlauje u manje plodnim krajevima, gde spahija nema interesa da t roi rad muika po slabo produktivnim njivama i gde, ako ih pusti da rade na drugom mestu, moe uzeti deo i od njihove etve. Isto tako se ovom eljom da se izvue to vei prihod sa imanja moe objasniti poveanje dab na i kuluka. Anketa Privatnog drutva za ekonomska prouavanja jasno istie oteavanje k uluka. Ona pokazuje da, umesto tri dana kuluenja nedeljno, muik ponekad kului po eti ri ili pet dana, te ne moe posvetiti vie od jednog ili dva dana, izuzev ne delje, obraivanju svoga zemljita. Ponekad ova anketa ak navodi sluajeve da muik, pr imoran da radi preko cele nedelje za gospodara, ne moe vie da obrauje svoj deo zeml jita te prima od svoga gospodara mesene obroke ita. Ovi jo izuzetni sluajevi jesu pre dznaci preobraaja seljakoga ropstva koji e, u drugoj etvrti XIX veka, uves ti brzo metode amerikih plantaera u rusku poljoprivredu. to se tie postepenog poveava nja dabina, koje se sve ee plaaju u novcu a ne u naturi, ono se moe pratiti u Bolotovl jevim Uspomenama. Njihov srednji iznos penje se od dve rublje na svakog muika oko 1760 godine na pet rubalja pri kraju toga veka, to znai da su se svakih deset god ina poveavale za jednu rublju. Ali pojedine spahije zahtevaju tako teke dabine, da su seljaci ponekad primorani da prodaju stoku i alat, i da, po reima Petra Panina Katarini II, one prevazilaze ak i ono to je u ljudskoj moi.

36 3 Tako poljoprivreda dobiva sve vie trgovako obeleje. Imanja i muici imaju sve manje z a cilj da vie ili manje skromno obezbede ivotne potrebe svojih gospodara. Oni mora ju sada da proizvode za trite. Iako mnoge spahije jo ne prodaju svoje ito, oni poinju da ga upotrebljavaju za pravljenje rakije, koju potom ustupaju dravnim finansisk im vlastima. Godine 1775 prodali su oni dravi 2,103.000 vedara rakije za sumu od 3,000.000 do 3,500.000 rubalja, to bi u 1914 godini iznosilo oko 20,000.000 zlatnih rubalja, te je razumljivo zato je ple mstvu 6ilo toliko stalo do monopola izrade rakije koji je dobilo za vreme Petra III. Oni prodaju takoe lan, konoplju i druge industriske biljke sveske plemstva uzalud su traile monopol te trgovine 1767 godine a kao to emo videti, kon oplja sa njihovih imanja pretstavljala je vaan deo izvoza. Ovaj preobraaj, poljopr

ivrede vri se na tetu muika, iji se poloaj pogorava uporedo sa poveanjem kuluka i dab , kao i spahijske samovolje. Zato su seljake pobune tako mnogobrojne za vlade Kat arine II. Poloaj slobodnih seljaka. Sveske slobodnih ili dravnih seljaka iz 1767 godine pokazuju da se oni ale na teinu poreza, a naroito na dabine u naturi, od kojih je jedna od najmunijih obaveza da odravaju puteve i da daju konje za smenji vanje zaprega. Ali porezi ne samo da se nisu smanjivali, ve se i dalje poveavaju z a vreme Katarine II, ni dabine u naturi ne olakavaju se. U severnim oblastima dravna uprava pokuava da utvrdi agrarni statut slobodnih selj aka. Od pamtiveka oni su tu imali. zemljita koja su ustvari pripadala dravi, i ima li su pravo da otue svoju parcelu. Meutim, mnoga od ovih zemljita kupili su varoki t rgovci, inovnici i druga lica koja nisu imala nikakve veze sa seljakim staleom. S d ruge strane, pojedine parcele koje su sauvali slobodni seljaci postale su veoma n ejednake po veliini. U svojim sveskama iz 1767 godine i u mnogim molbama seljaci iz tih oblasti traili su da se izvri ponovna: podela zemljita, te da se parcele meus obno izjednae. Nareujui da se od sopstvenika oduzmu i vrate dravi sva zemljita to su i h slobodni seljaci iz severnih oblasti prodali licima koja ne pripadaju seljakom staleu, i zabranjujui dravnim seljacima da do dalje naredbe prodaju i zad uuju svoje parcele u korist ma koga, bio on seljak ili ne, Uputstvo za razgranienj e imanja, objavljeno 1766 godine, pripremilo je novu raspodelu zemljita. Oko 1780 godine, Katarina II poduhvatila se da to izvede, pokuavajui da uspostavi jednakos t seljakih parcela u Oloneckoj i Arhangelskoj guberniji. Uz odobravanje jednih, i uz otpor drugih, ovaj pokuaj podelio je seljake na dva tabora, koji su zapodeli ogorenu borbu. Uzrujanost koja usled toga nastaje utoliko je vea, to upravni organi odreeni da izvre podelu ne uviaju stvarne uslove pod kojima ive seljaci u tim oblas tima, te postupaju na nain koji je esto protivrean i samovoljan. Posle mnogih sukob a, taj posao zavren je samo u nekoliko okruga Olonecke gubernije, dok e se u Arhan gelskoj guberniji ostvariti tek 1830 godine. Veliki deo dravnih seljaka je u jednom naroitom i prilino tekom poloaju. To su sel jaci upisani u registre metalurgiskih fabrika, dravnih ili

36 4 privatnih fabrika, koje ne treba meati sa seljacima zvanim posedni, koji su vezani za fabrike. Prilikom treeg popisa stanovnitva, a to e rei posle 1760 godine, njih je otprilike 190.000; prilikom petog, posle 1790 godine, njih je 312.218. Zakonski, oni su i dalje dravni seljaci. Iako su oni primorani da rade u privatnim ili dravnim fabrikama, ipak oni imaju pravo na izvesnu platu namenjenu plaanju njihovog poreza. Prvobitno, kada je ova plata bila manja od; iznosa njih ovog poreza, nju su zadravale uprave fabrika i predavale poreskim vlastima. Poev o d druge polovine XVIII veka,. ta plata predavana je radnicima, koji su morali sa mi da plaaju svoj dug dravi. Oni su obavezni da rade u fabrici samo koliko da tu z arade iznos svoga poreza, a sopstvenik fabrike nema prava da od njih zahteva da rade i preko toga, i ne moe sa njima da postupa kao sa muicima koji pripadaju fabr ici. Ali ustvari, on pokuava da nad njima vri sva prava koja ima spahija nad svoji m muicima. Kad god to moe, on prelazi ono nekoliko ogranienja koja je zakon stavio njegovoj vlasti, a kad zakon nije izriit, on ga tumai u svoju korist. Zato su, pra ktino, ovi slobodni seljaci podvrgnuti jednom nezakonitom iskoriavanju i svedeni na nivo muika. No oni se sa tom sudbinom mire utoliko manje, to su uslovi rada u met alurgiskim fabrikama veoma teki. Njihova povest u XVIII veku samo je dug niz pobu na, koje su bile naroito burne u vreme Katarine II. Razvitak trgovine. Bujnost ekonomskog ivota za vlade Katarine II i postepeni prel az sa domae privrede na trgovaku ekonomiju ispoljavaju se buenjem unutranje i spolj ne trgovine, kao i razvitkom industrije. Vrednost spoljne trgovine poveava se pr avilno za vladavine Katarine II i Pavla I.

Vrednost ruske spoljne trgovine u milionima rubaljaGodineIzvozUvoz1769177316121774 177819131779178321171784178826191789179336301794179857391799 18046850 Razume se da ove cifre ne vode rauna o devalorizaciji rublje, koja je bila znatna , naroito otkako je Katarina II zavela papirni novac. Pa ipak, one pok azuju koliki je veliki napredak postignut od 1769 do 1804 godine. Glavni artikli su kao to navode Anali privatnoga drutva za ekonomska prouavanja, ko noplja i kudeljne tkanine; proizvodi se godinje proseno: konoplje 2,214.956 puda i zmeu 1758 i 1762, 2,490.588 puda izmeu 1763 i 1767, i 3,062.387 puda izmeu 1793 i 1795 godine; kudeljnih tkiva 14,614.000 arina izmeu 179 3 i 1795. Zatim dolazi gvoe, sa prosenom godinjom koliinom od 1,951.464 puda od 17671769, i od 2,965.724 izmeu 1793 i 1795 godine; osim toga drv o, stoarski proizvodi (mast), platno i najzad itarice. Rusko ito jo ne snabdeva trita zapadne Evrope. Poto je ono proizvod plodnih oblasti june Rusije, ono je suvie udal jeno od izvoznih pristanita koja su na severu; velika razdaljina, stanje puteva, kakvoa prevoznih sredstava, sve to ne doputa da se ito korisno doveze na Baltiko i B elo More. Zbog toga Potemkin upuuje svoju

36 5 politiku ka jugu i zato tei da osvoji obale Crnoga Mora, da naseli june stepe i da obezbedi slobodu plovidbe kroz turske moreuze. Ekonomska vanost Kuuk- Kajnardiskog ugovora nije umakla panji engleske diplomatije. Odmah po zakljuenju toga mira , britanski ministar spoljnih poslova pie svome ambasadoru u Petrogra du: Dovoljno je baciti jedan pogled na mapu, pa da se uvidi da e Rusija izvui mnogo koristi iz svojih poslednjih zavojevanja na obalama Crnoga Mora, i iz slobodne trgovake plovidbe kroz Dardanelski moreuz: Ve samo ito to ga proizvode gubernije na obalama Crnoga Mora, zaposlie veliki broj laa''. Ovo pretskazanje ostvarie se tek k asnije, ali nema sumnje da vladavina Katarine II nagovetava ve ekonomsko buenje rus koga Juga i veliki napredak u izvozu itarica u inostranstvu. Od godine 1793, peti na izvezenih itarica prolazi kroz Taganrog, Kerson, i Teodosiju, a od toga penica pretstavlja polovinu. Ipak, i ako je razvitak nacionalne privrede to potvruje napr edak u spoljnoj trgovini stvaran, ipak ne treba precenjivati njegovu vrednost. P reobraaj ekonomskog ivota tek poinje i jo je veoma povran, kao to dokazuje uporeivanje izvoza i uvoza, iji bilans ostaje, uopte uzev, isti kao i u prethodnom periodu. Ru sija jo uvek snabdeva druge sirovinama, a troi fabrike proizvode. Unutranja trgovina gde glavnu ulogu igraju itarice, pokazuje takoe sve veu aktivnost . Bolotov, erbatov i Anketa privatnog drutva za ekonomska istraivanja pruaju obilno dokaze o napretku unutranje trgovine zrnastom hranom. ito iz raznih pokrajina upuu je se sve vie ka sreditu evropske Rusije, ka Petrogradu. Rena plovidba se razvija, zahvaljujui brzom dovrenju i proirenju mree kanala zapoete za vreme Petra I. Industriski napredak. Ono to karakterie industrisku politiku Katarin e II, to je naputanje sistema monopola i zakonskih ogranienja. Od godine 1760 ona ukida jedno za drugim: sve monopole, sve zabrane, da bi zavela slobodn u konkurenciju. Ona se odrie zakonskih ogranienja i oslobaa industrijalce svih obav eza koje proistiu iz njihove zavisnosti prema dravi; godine 1779, dok u is to vreme ukida kolegijum fabrika neku vrstu ministarstva industrij e koje je kontrolisalo i regulisalo rad industrije i industrijalaca, ona daje sv im privatnim licima pravo da osnivaju svakovrsna industriska preduzea i da njima raspolau slobodno kao linom svojinom. I ako ona ublaava nekadanje prohibitivno obelej e carinskih tarifa, ona ipak ne naputa sistem carinske zatite. Da bi odbranila rus ke industrijalce od strane konkurencije, ona objavljuje tri tarife; one iz 1766 i 1782 godine su umerene, ali tarifa iz 1793 sadri visoke carine, po nekad ak i pr ohibitivne, za fabrike izraevine koje se uvoze. Zahvaljujui ovoj industriskoj polit ici i napretku opte aktivnosti, fabrika industrija se razvija snano. Godine 1762 Ru sija ima, osim metalurgiske industrije, samo 984 fabrika; godine 1796 ima ih 3.1 61, to znai poveanje za preko 200 od sto za 34 godine Katarinine vladavine. Uporedo sa umnoavanjem broja fabrika industrija, koja je bila poela u prvoj polovi

ni XVIII veka da izmie iz ruku trgovaca, prelazi sve vie u ruke

36 6 plemia. Oko 1770 godine jedna treina fabrika pripada plemstvu. Poetkom XIX veka, od 98 industrijalaca koji snabdevaju dravu tkaninama, samo 12 od njih su trgovci, 1 2 stranci ili niega porekla, a 74 plemii. Iz ovoga vidimo da je ekonomski ivot Rusije krajem XVIII veka prilino sloen. Starin ski naini rada, rad pomou muika i domaa privreda jo uvek preovlauju, ali ve otpoin postepen i dubok preobraaj, koji e posle 50 godina potpuno obnoviti Rusiju . 3. DUHOVNI IVOT U RUSIJI U DRUGOJ POLOVINI XVIII VEKA Duhovni napredak nije bio nita manji, u toku druge polovine XVIII veka od materij alnog napretka. Uticaj francuske kulture, koji se poeo oseati jo za Jelisavetine vl adavine, pojaao se za vreme Katarine II; ali, u mesto da se i dalje interesuje na roito za knjievna i estetska pitanja, visoko rusko drutvo poklanja najivlju panju soc ijalnim i politikim problemima. U prvoj polovini toga veka, obrazovana publika, n aroito se divila i podraavala francuskim piscima. Za vreme Katarinine vladavine, n ju privlae francuski filozofi XVIII veka. Politika knjievnost. Dve tenje javljaju se u ruskoj politikoj knjievnosti. Prvu prets tavlja sama Katarina II i volterijanci. Pre svog stupanja na presto, Katarina isko riuje svoju dokolicu koju su joj same prilike nametale, za itanje knjiga. Ona isprv a ita samo sladunjave romane, kojih se brzo zasitila, a zatim joj sluaj stavlja pr ed oi dela Voltera, kome e se ona diviti celog svog ivota. Kad je postala caric a, pourila je da stupi u dopisivanje sa njim, obasipajui znacima panje i dr uge velike francuske pisce. Ona je otkupila biblioteku Didroa, ali mu je ostavil a na slobodno raspolaganje i odredila mu stalnu platu kao uvaru te biblioteke. Pr edloila je Dalamberu i nekim drugim francuskim naunicima i knjievnicima da stupe u rusku dravnu slubu, ali pored sveg njenog navaljivanja uspela je samo da privue Did roa i Mersijea de la Rivijer, koji su doli u Petrograd da razgovaraju sa njom o p itanjima dravne uprave. Ona se dopisuje takoe sa gospoom ofren i sa Grimom, koji je obavetavaju o dogaajima u Francuskoj i o duhovnom ivotu Evrope. Istina je da je briga za popularnou, kao to smo videli, zauzimala vano mesto u njeni m odnosima sa voama javnog miljenja u Evropi. Ali je ona tu unela i stvarnu elju d a bude prethodnica svoga stolea i da saobrazi svoju politiku aktivnost ide jama filosofa, u koliko su one saglasne sa naroitim uslovima ljudskog ivota i u ko liko doprinose uvrivanju njene line vlasti. Kada je pisala svoje uputstvo za Komis iju iz 1767 godine, ona se nije ropski pridravala, kao to smo videli svoga glav nog uzora, duha zakona, ve je prilagoavala njegove ideje svojim politikim kombinaci jama. I ako se sluila terminologijom Monteskjea, ona nije usvojila njegov ideal u stavne monarhije zasnovane na podeli vlasti i politikoj slobodi; ona naprotiv pri hvata Volterovu zamisao o prosveenom despotizmu, koji ostavlja obrazovanom, ovenom i

36 7 slobodoumnom vladaru brigu da obezbedi mudrim upravnim merama blagostanje i sreu svoga naroda. Njen cilj je da dokae da apsolutna monarhija ne mora da bude i desp otska, i osnovica njenog politikog programa je da uini tu monarhiju humanom. U soc ijalnom pogledu, i ako Uputstvo propoveda u koliko je to moguno ublaavanje seljakog a ropstva, ono uva i dalje zemljoposednikom plemstvu sve socijalne povlastice koje mu obezbeuju nadmoan poloaj u ekonomskom ivotu drave. I ovde, na suprot spoljnom izg ledu, Katarina se duboko udaljava od Duha zakona: po Monteskjeovom miljenju, mono i povlaeno plemstvo treba da bude najpouzdanija zatita od svake zloupotrebe vladars

ke vlasti; za nju naprotiv plemstvo je samo podrka prestola. Ako dakle ona pozajm ljuje od Voltera i filosofa savremene ideje o trpeljivosti, o slobodnoj verskoj kritici, o nezavisnosti svetovne nauke i filosofije, ako ona energino odbacuje pr eivele administrativne navike, kao to je muenje pri sudskom isleivanju, to je s toga to se ona trudi da pomiri po svaku cenu nove ideje sa eljom da se odre dva kamena temeljca staroga reima, apsolutne monarhije i socijalne prevage povlaenog zemljoposednikog plemstva. U svojim glavnim linijama njen politiki i socijalni pro gram slae se sa volterijanizmom, koji se u to vreme iri u nekim sredinama ruskoga plemstva. Ruski vo lterijanci itaju udno dela francuskih pisaca koji su tada bili u modi, stvaraju u svojim dvorcima biblioteke francuskih knjiga, a pred svojom naj bliom okolinom rado se razmeu verskim skepticizmom najnezavisnijim i najsmelijim, i ako pri svem tom i dalje ostaju ubeene pristalice apsolutne monarhije zasnovane na povlasticama plemstva, i ponekad najgrublje iskoriuju svoju apsolutnu vlast na d svojim muicima. Ideje Katarine i prosenog broja volterijanaca ne mogu da zadovolje naprednije duho ve. Izvesni pisci pretpostavljaju prosveenom apsolutizmu jednu ogranienu mona rhiju i ele da se i plemstvu d uee u vrenju zakonodavne vlasti, ostavljajui mu ipak nj gove ekonomske i socijalne povlastice. Pretstavnik ovih drugih ideja je knez erbat ov. U Komisiji iz 1767 godine, ovaj aristokratski pretstavnik, daljni potomak Ja roslava, koji sa mnogo poleta i reitosti brani interese plemstva, istie se odjedno m kao politiki govornik. On je i plodan pisac. Sastavio je jednu istoriju Rusije znatno bolju od one koju je napisao njegov prethodnik Tatiev, a koja nagovetava rad njegovog neposrednog poslednika Karamzina. Ona objavljuje jedan estok i ogoren pa mflet sa ciljem da ednost i vrlinu koje on pripisuje staroj Rusiji suprotstavi op adanju savremenog morala. On pie itav niz spisa o raznim socijalnim pitanjima. Od njega je ostala i jedna skica politikog i socijalnog romana, Putovanje u zemlju Ofirovu, u kome ocrtava sliku jedne idealne drave saobrazne njegovim te orijama. U verskoj i politikoj oblasti on se nadahnjuje racionalistikom filofosijo m XVIII veka. On naginje ka deizmu i vidi u politikoj slobodi osnovicu jedne dobr o ureene drave. On ne veruje vie u dobre strane prosveenog apsolutizma. Suprotno vein i savremenih plemia koji su sreni to su dobili tolike povlastice, on strogo zamera zbog nedovoljnosti u tom pogledu

36 8 Povelji plemstva koju je objavila Katarina. Po njegovom miljenju ona je dala samo minimum line slobode, koju on nee da smatra kao neku povlasticu plemstva ve kao za jedniko dobro svih slobodnih graana. Ono to on trai za plemstvo i ime ono treba da se odlikuje od ostalih stalea, to su politika prava koja bi mu dopustila da uestvuj e u zakonodavnom radu i da igra nezavisnu ulogu u dravi. Manje liberalan na socijalnom podruju, on se pokazuje, kao to smo videli, propovednik seljakog rop stva i trai za plemstvo, koje je izvor najdragocenijih vrlina, iskljuivo pravo da ima muike. Novinarstvo i politika i drutvena satira. Drugi vaan vid knjievnog pokreta jeste raz voj novinarstva i politike i drutvene satire. Poniklo za vreme Jelisavete, novinarstvo dobiva znatan polet za vreme Katarine I I. I sama carica rado se bavi novinarstvom, ona postaje direktorka i jedan od na jaktivnijih saradnika, i ako bezimena u nedeljnom asopisu Vsjakaja vsjaina (Svatar ije) koji poinje da izlazi godine 1769. Ali najvei od svih novinara jest e Novikov, ije e ime ostati isto tako vezano, kao to emo videti, za organizovanje so cijalnih ustanova i za irenje slobodnog zidarstva u Rusiji. asopisi koji se osnivaju poev od 1770 godine, oznaavaju poetak ozbiljnog i nezavisnog novinarstva. Oni se razlikuju od asopisa iz Jelisavetinog vremena time to daju glavno mesto satirikom i socijalnom elementu. Teoriske diskus ije o moralnim pitanjima ustupaju mesto satirama kojima se ibaju poroci savremeno g drutva i nedostatci reima. asopisi koje izdaje Novikov prevazilaz

e ostale ivou svojih napada. U Trutenju (Bumbaru) ivopisecu (Slikaru) i Koeleku (Kesi), on vodi odlunu i smelu borbu protivu ugnjetaa podlih lj udi koji zloupotrebljavaju svoj povlaeni poloaj u drutvu da bi vrili zloine i pljake i koji izbegavaju zakonske posledice. On napada ak i seljako ropstvo. Razume se, on se ne usuuje da predloi njegovo ukidanje, i ma da on eli pobolja,nje sudbine muika, o n to oekuje samo od razvitka ovenih oseanja kod plemia i od ublaavanja uslova ivota. A i on ukazuje na zloupotrebe spahija, i on ocrtava takvu sliku njihove sam ovolje, da se seljako ropstvo ukazuje kao jedno mrsko drutveno zlo koje truje i same izvore dravnog ivota. Zajedno sa novinarima koji ga plaljivo podraavaju, on n e tei samo politikoj slobodi, nego osea potrebu da smanji drutvenu nejednakost zavod ei odgovornost svih pred zakonom i ograniavajui spahijsku samovolju prema muicima. O n je na taj nain prvi glasnik nezavisnog javnog miljenja, i njegove ideje znatno p revazilaze aristokratski liberalizam erbatova. Zaboravljajui da je u svome Uputstvu tvrdila da je politika sloboda u saglasnosti sa apsolutnom monarhijom, Katarini se ne svia ovo ispoljavanje nezavisnog javnog miljenja. U svojim bezimenim feljton ima u Vsjakaja vsjaina, ona zapoinje sa drugim asopisima polemiku o prirodi i grani cama kritikovanja socijalnih injenica. Ona se trudi da svede novinarstvo na nevin u i bezopasnu satiru poroka svojstvenih celom oveanstvu i ne odobrava da se ono ob ara samo na jedan drutveni stale ili na jedan odreeni politiki reim. Ona ne krije kol iko je protivna socijalnim

36 9 kritikama Novikova, i uskoro potom, u toku te polemike, ona nagovetava tako provi dne pretnje slobodi tampe, da kao i drugi novinari i Novikov smatra za pametnije da uti i da obustavi svoje publikacije. Primoran da se odrekne politike i drutvene satire, on e se posle nekoliko godina okrenuti slobodnom zidarstvu. Slobodnozidarski pokret. Prve slobodnozidarske organizacije presaene iz Nemake ule su u Rusiju za vreme Ane Ivanovne. Posle 1740 godine, za vreme Jelisavete presto niko plemstvo ulo je u masi u loe. Ali slobodno zidarstvo ostalo je samo kao povrna zabava besposlenih ljudi. Oko 1775 godine, ono duboko prodire u obrazovano drutvo, koje se interesuje vie za nje govu doktrinu nego za njegove spoljne obrede. Oni koji se ne zadovoljavaju ni ve rskim pravoslavljem, ni volterijanizmom sa njegovim racionalistikim deizmom trae u n jemu odgovor na njihova moralna i filosofska pitanja. Jedni se nadaju da e u njem u nai reenje metafizikih problema, a druge privlai nada da e prodreti, pomou alhemiars ih opita, u tajnu prirode i da e otkriti kamen mudrosti; ali svi polaze od osnovn og zahteva na kome poiva itavo slobodnozidarsko uenje: da bi se dospelo do poznanja najviih istina i najviih tajni, treba najpre usavriti moralnu ljudsku prirodu. Ovo me radu na moralnom usavravanju odaje se, kao najhitnijem zadatku, grupa Ruiastih K rstova koja, oko 1780 godine, okuplja mnoge pristalice: pretstavnike aristokrati je kao to su Trubecki i Lopuhin, pisce kao Heraskova, mlade ljude tek izile sa uni verziteta, kao Kutuzova, profesore univerziteta kao varca. Ovaj poslednji postaje duhovni stareina Moskovske Loe. Njegovo uenje, koje on razvija na svojim javnim pr edanjima kao i na univerzitetskim predavanjima naginje ka tajanstvenoj filosofij i prirode i stalno zahteva moralno usavravanje oveka. Njegova linost i njegova reito st stvaraju mu nad njegovim sluaocima ogroman uticaj, koji on pojaava grupiui svoje uenike u razna vaspitna drutva. On osniva, pod okriljem Moskovskog univerziteta, j edan pedagoki seminar za spremanje, saobrazno njegovim shvatanjima, buduih uite lja: On zatim, organizuje i upravlja Drutvom univerzitetskih pitomaca, koje p osveuje svoje sednice pretresanju knjievnih dela drutvenih lanova. Najzad on stvara jedan seminar prevodilaca gde se mladi ljudi bave prevoenjem na ruski jezik stran ih dela o moralnoj filosofiji. On na taj nain stvara jednu falangu pedagoga i pre vodilaca, iji je rad ostavio dubok trag u duhovnom ivotu tadanje Rusije. Godine 1775, Novikov pristupa drutvu Ruiastih Krstova u Moskvi i donosi mu svoj veliki organizatorski dar. On iskoriuje svoje novinarsko iskustvo da bi posv etio nove asopise, Moskovskoe Izdanije, Utrenij Svet (Jutarnja4 svetlost, Veernjaj a Zarja (Veernja svetlost), razvijanju moralnih i folosofskih ideja slobodnog zid arstva. Ali, iako on deli opta shvatanja svojih novih prijatelja, on im ipak odma

h izjavljuje da se on ne interesuje ni za finese slobodnozidarske filosofije, ni za alhemiske sisteme, ve da on hoe da se posveti prosveivanju u najirem smislu te r ei ruskoga drutva. On odrava svoju re. On uzima pod zakup tampariju Moskovskog univer ziteta i preuzima urednitvo njegovog

37 0 lista Moskovskaja Vjedomosi (Moskovski Vesnik). I tamparija i list njegovom zaslug om dobivaju iv polet. U isto vreme kad objavljuje veliki broj svakovrsnih knjiga, on dosta brzo poveava broj pretplatnika lista od 800 na 4.000. Postavi dua udruenja , po smrti varcovoj 1784, on naputa svako bavljenje mistikim ili alhemiskim pitan jima, da bi se posvetio zajedno sa svojim prijateljima, pomou privatnih u stanova za vaspitavanje i milosre, podizanju duhovnog nivoa ruske javnosti. im je ukaz iz 1784 godine odobrio privatnim licima da otvaraju tampariju, on ubeuje svoj e udruenje da treba da uzdigne svoje izdavako preduzee na dotle nepoznat stepen. Os novano je jedno bezimeno tamparsko drutvo, koje stie jednu tampariju, nekoliko zgrada i jednu apoteku. Nalazei se na elu svih ovih preduzea, Novikov razvija n euvenu aktivnost. On preplavljuje trite novim knjigama; u nekoliko varoi u unutranjos ti ima poverenike koji rasturaju njegova izdanja, te ozbiljne knjige poinju da pr odiru u najzabaenije krajeve Rusije. Poto on tei pre svega narodnom prosveivanju, on ne objavljuje iskljuivo, pa ak ni prvenstveno, slobodnozidarske knjige. Naroito doprinosi on mnogo buenju interesovanja javnosti za prolost. Pod naslovom Drevnjaja rossijskaja Vivliofika (Stara ruska knjinica), on izdaje, najpr e u svojim asopisima, mnoga istoriska dokumenta, a zatim itav niz zbirki istorijsk ih dokumenata; on najzad objavljuje jedan pokuaj jednog istoriskog renika ruskih p isaca. Godine 1787, on se laa drugog jednog smelog pothvata. Kada je rava etva izaz vala glad, on hrabri narod i ubeuje ga da treba da se bori protivu toga narodn og zla. On organizuje skupljanje priloga u korist gladnih, i novac pristie sa svih strana. Nisu se samo njegovom pozivu odazvali njegovi prijatelji, slobo dni zidari, ve i drugi. Jedan bogat trgovac i industrijalac Pohodjain, stavio mu j e na raspoloenje nekoliko desetina hiljada rubalja, to dokazuje njegov sve vei ugle d i njegovu veliku popularnost. Pomou suma tako prikupljenih, slobodnozidarska l oa organizuje u velikim razmerama deljenje hleba, a zatim stvara rezerve ita. Da jedno privatno drutvo, koje raspolae velikim kapitalima, i nezavisno od vlade, moe da snabdeva knjigama po svome izboru itavu Rusiju; da ono moe, svojim sopstveni m snagama, da se bori protivu uasne napasti kao to je glad, to su zacelo bile novo tarije koje su morale izazvati podozrenje vlade i uzbuniti i samu Katarinu. Cari ca nije nikada imala mnogo simpatija za slobodne zidare. Sve to je mistino i tajan stveno protivno je njenoj prirodi. Kao dobra volterijanka, ona je ismevala slobo dne zidare u pozorinim farsama u kojima ih slika as kao siromane duhom, as kao arlata ne, as kao varalice, to dovoljno dokazuje kakvo je lano i povrno shvatanje stekla on a o slobodnozidarskom pokretu. Ali kada je aktivnost moskovskih slobodnih zidara dobila onako veliki drutveni znaaj, njoj vie nije do ale. Ona u njima vidi sad samo opasne zaverenike, samo jednu bandu koja tei da smanji ugled dravnih vlasti u oima n aroda i da ona zauzme njeno mesto. Ona poinje da trai u svakom

37 1 njihovom postupku neku politiku pobudu. Krui glas da oni odravaju potajne veze sa z akonitim naslednikom prestola Pavlom to je istina i da oni rovare protivu nje to j e la, kao to su to kasnije dokazali autentini dokumenti. Kad je poela da se boji zar aze francuske revolucije, koju je isprva potcenjivala, ona se vie nije ustezala da ih goni. I pored uveravanja mitropolita Platona, koji je jemio za versku ispravnost Novikova i njegovih prijatelja, i pored nemoi sudskih vlasti da otkrij u i najmanji dokaz njihovog politikog radikalizma, ona proglaava njihovu aktivnost za tetnu, nareuje da se zatvore i rasture sva njihova preduzea i da se No

vikov zatvori u tvravu liselburg odakle e on izii tek posle Pavlovog stupanja na pre sto. Ona na taj nain jo jednom dokazuje da je, i pored ideja iznesenih u njenom Up utstvu, malo raspoloena da dopusti da uivaju politiku slobodu oni njeni podanici ko ji tee nekoj nezavisnoj akciji. Socijalna knjievnost. Ni Novikov, ni Framason nisu smeli da trae socijalnu reformu . Novikov je samo dokazivao potrebu da se odnosi izmeu spahija i muika dovedu u veu saglasnost sa oveanskim oseanjima. Slobodni zidari koji oekuju preobraaj drutva od moralnog usavravanja oveka, spremni su da odobre robovanje nekoliko miliona seljaka, samo da oni sami imaju duhovnu slobodu. Pri kraju Katarinine vladavine i ri se jedno radikalnije uenje koje pretstavlja ne samo ukidanje seljakog ropstva i osloboenje muika. Knjievni pretstavnik ovog uenja je Radiev. Godine 1766, kad mu je b ilo osamnaest godina, Radieva je poslala vlada u Lajpcig, sa nekoliko drugova, da tamo zavri svoje studije. On se tamo bavio do 1771 godine. Interesovanje koje su ovi mladi ljudi oseali prema nemakoj filosofiji ubrzo je ustupilo mesto oduevljenju za francuske pisce. U optoj filofosiji oni se zaklinju sada samo Helveciusom i H olbahom. U politici oni ne idu vie za Monteskjeom iji je duh zakona bio jevanelje z a prethodnu generaciju, ve Mabli, iji ih spis Dravno pravo Evrope oduevljava toliko da naputaju predavanja nemakih profesora samo da bi se posvetili njegovom temeljno m prouavanju. I ako Radiev ne usvaja isto komunistiku Mablijevu teoriju i ostaje pris talica line svojine, on ipak vidi u jednakosti svih ljudi potrebnu podlogu prave slobode: Ljudi, pie on, raaju se meusobno jednaki; prema tome ne moe se smatrati za sr u ona zemlja u kojoj 100 graana punih oholosti plivaju u izobilju, dok hiljadama nedostaje obezbeena hrana i sklonite od nepogoda. Kada se vratio u Rusiju i poto je natenane prouio ruski ivot, sakupio je svoja prouavanja i rasmatranja u knjizi Puto vanje iz Petrograda u Moskvu, objavljenoj godine 1790. On smatra da drutvene nedae potiu iz dva uzroka, ije mu se posledice ine podjednako kobne, a to su apsolutizam i seljako ropstvo, i podvlai vanost jedne politike reforme koja bi bila sposobna da uspostavi svemo zakona i slobodu zasnovanu na pravu. U alegorinoj i slikovit oj formi dokazuje on nemogunost za apsolutnog monarha, ak i kad je on veoma d obronameran da sazna istinu, koju preinaavaju dvorani i laskavci, i pokazuje u ka kve zloupotrebe i u kakve nepravde ova nemogunost odvlai svakoga trenutka javne vl asti. U svojoj odi Slobodi, on napada despotizam jo smelije: on velia Kromvela to j e naredio da

37 2 se pogubi Karlo I, ali mu zamera da je sruio tvravu slobode. U svom Putovanju iz Pet rograda u Moskvu, on se izjanjava isto tako otvoreno protivu seljakog ropstva. On raspravlja o njegovom ukidanju sa toliko panje i pojedinosti, da se razni mor alni, ekonomski i politiki dokazi na koje e se kasnije pozivati pristalice ukidanja nalaze ve svi pod njegovim perom. Ne samo da nije apstraktna, ve se njeg ova rasprava oslanja na opise istinitih dogaaja, u kojima ukazuje na odvratnu samovolju javnih vlasti i na tiraniju spahija. Ogroman uspeh njegove knji ge treba pripisati svakako ovom smelom opisivanju realnosti ruskoga ivota. Razume se, Katarina se gnua ove smelosti, u kojoj ona vidi samo jednu manifestaciju revolucionarnog duha. Ona nareuje da se ta knjiga zapleni, a njen pisac pro gna u Sibir, odakle e se vratiti tek posle stupanja na presto Pavla I. Poeci nacionalne knjievnosti. U isto vreme kada politike i socijalne ideje postaju sve radikalnije i demokratskije, knjievnost se razvija polazei od prostog podraavan ja francuskih uzora, to je ostalo kao naslee iz Jelisavetinog doba, ka prouavanju stvarnog ivota i izraavanju narodnog oseanja. Ovaj razvoj vidi se i u knjievnom r adu same Katarine, koja pie komedije iz ruskog ivota, dramske hronike o predmetima iz narodne istorije, pabiri iz letopisa stare Rusije i sastavlja pripovetke za s voje unuke. Taj razvoj se jasno osea kod najveih tadanjih pisaca, eravina i Fonvizina , u poeziji a naroito u komediji, eravin je bolji kao lirski pesnik nego kao dramsk i pisac. I ako ponekad u svojim odama obrauje religiske i filosofske predmete kao O Bogu i u odi O smrti kneza Meerskog, on isto tako opeva as neki narodni dogaaj, k

ao u Vodopadu koju je napisao pod utiskom Potemkinove smrti, as pobede ruske vojs ke, as opet slavu Katarine II. Istina, ove ode izgledaju jo vetake, nameten e i nadmene u poreenju sa pesnikim delima iz poetka XIX veka kao to su ode ukovskog, Baukova, Pukina, ali je dovoljno da se one uporede sa odama Lomonosova, da bi s e uvidela sva veliina napretka to je uinilo rusko pesnitvo, u toku druge pol ovine XVIII veka. One su bogatije u pogledu pesnike sadrine, ma da one ne pokazuju pravu pesniku prirodu, i one su naroito ivlje i samoniklije; one se odlikuju izves nom veselom jednostavnou. One su prirodnije i pribliuju se vie ivotu, ma da jo uvek bo jaljivo, i ako se ne odriu potpuno starih tradicija. eranin uva jo uvek usko shvatanje poezije. Poto joj on pripisuje samo pounu vrednost, on joj pribegava samo kad hoe da obrauje uzviene predmete koje s vremena na vreme uveseljavaju satirina otstupanj a i dobroudne ale. Sklonost ka realizmu uvlai se i u samu epsku poeziju. I ako Heraskov, u Vladimiru i Rosijadi i dalje slepo ide za francuskim uzorima i klasinim pravilima, Vasilij Majkov, i pored svoga velikog divljenja prema Sumarokovu, ipak naputa pesniku vis okoparnost u Igrau i Jeliseju on iskoriuje svoje poznavanje narodnog jezika i narod nih obiaja da bi prestavio pravi narodni ivot, i u svome realizmu ide ak dotle da n avodi nepristojne ale. Ruska tragedija odupire se vie

37 3 novim tenjama. Najinteresantniji tragini pisac iz vremena Katarinine vladavine, Knjanin, ide za primerom Sumarokova podraavajui tragedije Rasina i Voltera; on se od svoga prethodnika razlikuje samo umetnikijom obradom stiha i ozbiljnou tona. Na suprot tome, komedija ve pokazuje jasnu tenju da prouava svakodnevnu stvarnost, u mesto da presauje, kao Sumarokov, francuske uzore u rusku sredinu. Katarinine k omedije sadre scene iz tadanjeg ivota. Komedije Fonvizina, Brigadir i Maloletnik sl ikaju u sjajnim prizorima ivot tadanjega plemstva. I ako je on najobdareniji komini pisac toga veka, Fonvizin ipak jo uvek posluno potuje knjievnu tradiciju; pored poronih karaktera, koji su pomalo preterani, on iznosi na scenu linosti pune vrlina, koje kao automati deklamuju banalna pravila osnovnog talenta, nadmauju ga naprotiv u realizmu. Takav je Lukin, koji pie komedije naravi i buni se protivu presaivanja francuskih uzora u rusku sredinu. Takav je Ablesimov, koji u svojoj o peri Mlinar vraar, varalica i ljubavni posrednik, slika ivot prostog naroda i postie veliki uspeh. Satirian elemenat zauzima sve vie mesta u Komediji. Tako na p rimer Jabeda (Parnienje), od Kapnista, najznaajniji satirini komad toga vremena, oc rtava neumitnu sliku sudijske podmitljivosti, globljenja, samovolje i sporosti p ostupka. Svuda se vide klice jedne nove knjievnosti; ali e im trebati jo mnogo vremena da se potpuno razviju.

37 4 X I V . A L E K S A N D A R I ( 1 8 0 1 1 8 2 5 ) U pogledu unutranje politike vladavina Aleksandra I deli se na dva jasno ocrtana dela: u prvom, liberalne reforme, izvoene bez vrstine i doslednosti, zavrile su se veoma skromnim rezultatima, u drugom, reakcija poinje odmah posle rata 1812 i iza ziva svojim nasiljima stvaranje tajnih udruenja i neuspelu pobunu od 14/26 decemb ra 1825 godine. 1. LIBERALNA REFORMA Dvolinost Aleksandra I. Politiki preokret Aleksandra I neopravdano je pripisivan n jegovom nedostatku volje. Mnogi istoriari i pisci uspomena pretstavljaju ga esto k ao oveka koji lako podlee suprotnim uticajima. Ustvari, on nije ni trska koja se p ovija po vetru, ni mekana glina koja se moe mesiti kako se hoe. To je, naproti v, pod maskom varljive blagosti, ovek samovoljan i uporan, naviknut da nam ee svoju volju i da postie svoje ciljeve. Njegovi prvi vaspitai pretstavljaju ga kao ivahno dete, koje brzo prima svakovrsne utiske, ali kao stvorenje bez dubine, koje je vie sklono da samo povrno upozna st vari nego da duboko prouava neki problem. Vaspitni metod koji je na njega primenj en pojaava jo vie ovu uroenu crtu njegovog karaktera. Njegov vaspita Laharp, liberala n mislilac i vajcarski dravnik, ne moe pod uslovima dvorskog ivota da ga sistematski pouava pozitivnim naukama; on se ograniava na to da mu u slobodnim trenutcima ulije opte ideje o slobodi, pravdi i optem interesu, koje uenik posluno usvaja ka o lepe izreke. U devetnaestoj godini Aleksandra osvaja ar liberalne ideolog ije koja je tada u modi: u jednom razgovoru sa mladim Poljakom Adamom artoris kim koji boravi sa svojim bratom kao talac na Katarininom dvoru, on vatreno tvrd i kako sanja o tome da prui, im stupi na presto, politiku slobodu svome narodu. Ovaj san ga mui jo vie od vremena kada se njegov otac popeo na presto, kad a je prisustvovao despotskom mahnitanju Pavlovom i kada je osetio da i njega sam og pritiskuje sva teina oeve tiranije. Tada on sklapa prijateljstvo sa jednom grup om mladih ljudi meu kojima su artoriski, Stroganov, Novoselev i Koubej, koji oekujui m ogunost da u Rusiji zavedu jedan liberalan ustav, revnosno rade na objavljiv anju na ruskom jeziku, prevoda stranih politikih rasprava i potpomau ak novano j edan asopis to ga izdaje Pnjin, uenik Radieva. Ali, iako rado mata o liberalnim planov ima, on nema nameru da rtvuje svoj mir i svoje blagostanje njihovom ostvarenju, i nesposoban je da usvoji neku reformu koja bi ograniila njegovu linu vlast. Njemu je mnogo prijatnije da sanja o politikoj slobodi nego da se bori za njeno praktino ostvarenje, i on nju zamilja u tako nejasnom i apstraktnom obliku, da i ne uvia d

a je ona nesaglasna sa njegovim vladarskim pravima. Ovakvom njegovom

37 5 nainu miljenja treba pripisati njegovu liberalnu politiku; ako je ona bi la kolebljiva, to je stoga to je uistini njegov liberalizam bio povran. Iako voli da sanjari, on nikako ne zaboravlja ivotne stvarnosti i ume veoma veto d a iz njih izvue najvee koristi. To je okretan glumac. Stavljen jo od rane mladosti u jedan veoma delikatan poloaj, izmeu svoje babe i svoga oca, Katarine i Pavla, ko ji se nikako ne trpe, on pokazuje veliku gipkost. Kada je Katarina smislila plan da udalji Pavla od prestola u njegovu korist, on ume kao to smo videli da ostane omiljeni cariin unuk, iako se u isti mah pretvara da se divi reimu to ga je Pavle zaveo u Gatini i ostaje veran svome ocu vie iz straha nego iz oseanja dunosti. Dok svoju babu razneuje svojom arkom eljom da ita francuski Ustav iz 1791 godin e, on u isti mah priinjava radost svome ocu oduevljenjem koje pokazuje za vojne veb e i za sve vetine vojnikog zanata. Svi njegovi uspesi su posledica njegove savrene vetine da osvoji poverenje drugih ljudi i da ustalasa ljudsku duu. On savreno pozna je vetinu pridobijanja ljudi prikrivanjem svojih potajnih misli, glumljenje m zavodljive iskrenosti pa ak i izvesne nevinosti, usled ega mnogi ljudi misle da je on blag i pomirljiv. No njegova blagost je samo prividna, i ona je samo jedno veto sredstvo da natera druge da rade na ostvarenju njegovi h linih planova. Speranski ga naziva oparavalac; Madam De Stal mu kae: Vaa d je najbolji ustav za va narod. I zaista nemoguno je odupreti se aru njegovog blago g osmeha od koga se raskravljuju ak i ledena srca i koji pobeuje i najupornije pr edrasude. Ali, u osnovi, on ostaje hladan i nepoverljiv: Ja ne verujem ni u koga, kae on ponekad u trenutcima iskrenosti. Prividna je takoe i njegova pomirl jiva narav. U stvari, on je vrlo sposoban, kad smatra za potrebno da se dri vrs to onoga to je naumio i pored suprotnog miljenja njegove okoline. Tako on zakljuuje sa Napoleonom Tilzitski mir, na suprot dvoranima i javnom miljenju; tak o se on odupire, kada je Napoleon zauzeo Moskvu navaljivanju svoje majke i svoga brata Konstantina koji ga preklinju da to pre zakljui mir; tako on ostaje uporno pri svojoj nameri, i pored primedaba Arakejeva koji je isprva bio protivan njegov om planu, da osnuje vojnike naseobine, i on ih odrava i pored strahovitih pobuna k oje se tamo dogaaju. Treba konano napustiti legendu o Arakejevom uticaju na njegovu duu. Oigledno je da je Arakejev bio samo slepi izvrilac careve volje. Tako je dakle Aleksandrova blagost bila samo jedna taktika, a pod njegovom blago naklonou postoji samo nepoverenje i preziranje ljudi. Ali se ova dvolinost sveti. Z bog toga to je morao da skriva svoje potajne misli i da nosi masku na svome lepom licu, on je sebe osudio na veliku duhovnu samou, koja je malo po malo ispun ila njegovu duu ravnodunou i dosadom i zamraila svetle snove njegove mladosti. Poetak vladavine. Vest o Pavlovoj smrti i Aleksandrovom stupanju na presto izazva la je veliku radost meu prestonikim stanovnitvom. Prvi proglas novoga cara, to ga je urno sastavio Troinski iskusni dravnik iz vremena Katarine II, poveao je jo vie opte uevljenje. Aleksandar u njemu izraava

37 6 svoju nameru da vlada u duhu i shodno oseanjima svoje babe; to e rei da je mrana Pavlo va vladavina, koja je svuda posejala uas i obeshrabrenje, bila tako rei uklonjena iz ruske istorije. Na dan 12/24 marta 1801 godine, petrogradske ulice preplavila je radosna gomila naroda. Svuda blistaju arena odela i sijaju se kola sa ruskom zapregom, koje je P avle bio strogo zabranio. Nepoznata lica prilaze jedno drugom i ljube se kao da je uskrnja nedelja.

Narednih dana reaju se mnogi carski ukazi u kojima se ukida neka tegobna odluka p role vladavine. 13/25 marta odobrava se generalima oficirima i graanskim inovnicima otputenim iz slube da trae da im se vrate izgubljena prava. 14/26 ukida se zab rana izvoza robe iz inostranstva. 15/27 pomilovani su svi zatvorenici i pol itiki izgnanici i vraa se na snagu odredba da plemstvo bira sudije; 17/29 uspo stavljaju se mesne ustanove koje je ukinuo Pavle; 19/31 nareuje se policiji da ne prelazi svoju nadlenost i da ne nanosi stanovnitvu nepravde niti da ga kinj i; 22 marta/3 aprila ponova se otvaraju granice za prolaz putnika; 31 marta/12 a prila vraa se sloboda uvoenja knjiga i nota iz inostranstva i skidaju se peati svih privatnih tamparija; 2/14 aprila vraa se na snagu Povelja plemstva i uredba o opti nama i obeava se da e se zavoditi novi porezi i da e se voditi rauna o interesima po ljoprivrednika. Istoga dana, ukida se tajna kancelarija za politike poslove i daj e se pomilovanje svima optuenima i okrivljenima, osim razbojnicima i ubicama; 8/2 0 uklanjaju se sa gradskih trgova stubovi na kojima su se prikivala imena prestu pnika; 22 maja/3 juna izuzimaju se od telesnog kanjavanja svetenici i akoni osueni zbog krivica iz graanskog prava. Vraaju se prava svim rtvama Pavlove tiran ije, uspostavljaju se staleke povlastice i plemiska i optinska autonomija; ponitavaj u se ogranienja koja su trgovini nametnuta u politikom pogledu; ograniava se samovo lja policije, iji se rad podvrgava zakonu; ukidaju se specijalni sudovi za politik e krivce: to su naela kojima su proete prve odluke Aleksandrove vlade. Usled toga novi car postaje popularan. Svi vide u njegovim ukazima nagovetenje jednog novog doba u kome e se najzad moi slobodno da die. Ali ostaje da se udare temelji jednom reimu koji bi onemoguio vraanje samovolje. Ov aj zadatak je tei. On zahteva jedan jasno odreen program; za to su potrebni savetn ici i saradnici u koje bi Aleksandar mogao imati poverenja. U to vreme, njegovi prijatelji iz mladosti daleko su od njega. Pavle, kome su se oni inili podozrivi, pourio se da rasturi njihovu grupu. artoriski, koji je bio poslan kao pretstavnik Rusije na dvoru Sardinije, nalazi se u Italiji; Novosilcev, koji je bio primora n da napusti otadbinu, ivi u Londonu; Koubej je u Drezdi; jedino je Stroganov ostao u Rusiji. Prvo to je Aleksandar uinio posle svog stupanja na presto, to je da ih pozove da se odmah vrate na dvor da bi se posvetili dravnim poslovima. Ali, ko e n jih da zameni dok oni ne stignu? Bilo bi nepristojno da se osloni na ubice svoga oca. I ako je Palen najpre zadran na svom poloaju, i ako

37 7 je Panin pozvan sa svoga imanja u Petrograd i povereno mu voenje spoljnih poslova , ipak i oni i braa Zubovi moraju posle nekoliko meseca da se povuku na svoja im anja, pod raznim izgovorima, i da ieznu sa politike pozornice. Najblii care vi saradnici su u to vreme dravnici iz vremena Katarine II: Troinski, koji je sasta vio njegov prvi proglas, i Bekleov, koji je ponovo zauzeo svoj nekadanji poloaj dra vnog tuioca. I ako vrlo iskusni dravnici, ovim ljudima nedostaje lina inicijativa . Dva plaljiva pokuaja reforama oznaavaju njihov brzi prelaz na voenje dravnih poslov a. Pre svega, na predlog Troinskog, Privremeni carevinski Savet, koji je bio ustanovl jen za vreme Katarine, ukinut je i zamenjen 30 maja/11 aprila 1801 god ine, jednim Stalnim Savetom. Sastavljen od 12 velikodostojnika koje imenuje car, ovaj Savet nema nikakvu upravnu nadlenost, ali je njegova dunost da prouava zakons ke projekte i da podnosi caru samo one koji budu prihvaeni veinom glasova. Da bi p retstavljao jednu od najvanijih dravnih ustanova, njemu nedostaje pravo da bude u poznat sa svim zakonskim projektima. Jer, nita ne spreava cara da obnaroduje zakon e i bez njegove saradnje. Pod ovakvim okolnostima on ima samo prividnu vlast i n e moe da igra u istini vanu ulogu. S druge strane, po carevoj elji Bekleov sastavlja jedan projekt zakona kojim se za branjuje prodavanje muika bez zemlje. Podnesen na prouavanje Stalnom Savetu, ovaj projekat su energino napadali plemii, koji nisu bili raspoloeni da ublae seljako rops tvo. Bez navaljivanja, Aleksandar ga naputa i ograniava se da obnaroduje ukaz od 2 8 maja/9 juna 1801 godine, kojim se zabranjuje oglaavanje u novinama prodaja muika bez zemlje, ali ne zabranjuje samu prodaju.

Odbor Prijatelja i prve reforme. U stvari, Aleksandar oekuje povratak svojih bl iskih prijatelja da bi preduzeo, uz njihovu saradnju, sistematske reforme o kojima su oni zajedniki sanjali. Jo pre njihovog dolaska on je sa Stroganovom ugovorio, da svi oni, radi sastavlja nja programa reforama, obrazuju jedan Odbor, ije e postojanje i rad ostati tajna. 24 juna/6 jula 1801 godine, ovaj odbor iji su lanovi Stroganov, Novosilcev, Koubej i artoriski dri svoju prvu sednicu. On se bez ceremonija okupio u privatnim carevi m odajama i njegov rad sastojao. se od otvorenih i prijateljskih razgovora o pol itikim reformama. Aleksandrovo uee u ovom radu ne znai da on mora da, usvoji svako mil jenje Odbora. Nekoliko puta on je odbio da prihvati predloge svojih prijatelja, koji se uopte uzev boje njegove upornosti. On je uostalom isto tako u tesnoj vezi sa drugom jednom vrlo razliitom grupom, koju obrazuju mladi tabni autanti Uvarov, Knez P. M. Volkonski, grof Komarovski, a naroito knez P. P. Dolgoruki, koji poinj e da igra ulogu carevog ljubimca. Pre njih on saznaje miljenje visokoga plemstva, koje je neprijateljski raspoloeno prema smelim planovima Odbora Prija telja. Nasuprot tome, on se ni malo ne uri da se priblii Arakejevu koji mu je, za vr eme Pavlove vladavine, uinio neocenjive usluge, pomaui mu da izvruje svoju vojniku dun ost i otklanjajui od njega gnev njegovog oca. Poto je pao u

37 8 nemilost zbog nemoralnih postupaka, Arakejev je na kratko vreme pred Pav lovu smrt bio prognan na svoje imanje Gruzino (u Novgorodskoj guberniji). Kada j e postao car, Aleksandar koji mu je pre svog stupanja na presto pisao ljubazna p isma u kojima mu je govorio koliko eli da ga ponovo vidi nije hteo da prekrati nj egovo izgnanstvo; on e ga ostaviti da pune dve godine ami u Gruzinu. Meutim, car se ne ograniava samo na saradnju Odbora Prijatelja. 5/17 juna 1801 god ine, on je zatraio od senatora izvetaj o pravima i povlasticama koje bi trebalo do deliti Senatu, kako bi mu se ponova dala vanost i ugled koje je imao kada je bio stvoren, a isto tako im je stavio u dunost da proue, uporedo sa Odborom Prijatelja , reformu svih dravnih ustanova. Senatori i Odbor Prijatelja rade odvojeno. Oni p okazuju uzajamno mnogo zle volje i nepoverenja. Senatori, nekadanji dravnici iz vr emena Katarine II vide u lanovima Odbora Prijatelja samo opasne usijane glave, go tove da rtvuju dotadanji reim radikalnim teorijama koje su u modi; kao i stari eravin oni ih smatraju za jednu gomilu jakobinaca. Sa svoje strane, Aleksandrovi pr ijatelji oseaju samo preziranje prema starim senatorima, koje oni smatraju za okorele i zastarele reakcionare. Oslanjajui se na ovu uzajamnu ocenu, istoriari su dugo vremena smatrali da su tenje ovih dveju grupa bile nepomirljive, i da se du bok jaz bio stvorio izmeu okorelih reakcionara i korenitih reformatora. Objavljiv anje zapisnika sa sednica Odbora Prijatelja, koje je pisao Stroganov, pokazalo j e da je sve to bilo netano. U istini, s jedne strane, nekolicina starih dravnika, naroito braa Aleksandar i Simon Voroncovi, bili su naklonjeni liberalnim ref ormama; s druge strane, lanovi Odbora, ne samo da nisu bili onako radikalni ka o to se verovalo, ve su dali dokaza, u izvesnim pitanjima, vee opreznosti nego mnog i liberalni starci. Tako na primer, jo odmah u poetku svoga rada, oni su se pokazali plaljiviji nego Braa Voroncov. Ovi su predloili da se obnaroduje, prilikom Aleksandrovog krun isanja, jedna Povelja ruskog Naroda, kojom bi se sveano proglasila nezastarljiva prava graana i jasno postavila naela jedne liberalne i reformatorske politike. Pre dlog koji su oni podneli, a koji je verovatno sastavio Radiev, njihov blizak prija telj, kae u svome uvodu: Narodi nisu stvoreni radi vladara, ali je Provienje stvori lo vladare radi blagostanja i napretka naroda; zato car ustanovljava u svoje ime i u ime svojih naslednika, kao osnovni zakon, sledee lanove. Ovi lanovi dele se u dve grupe, od kojih jedna uspostavlja i potvruje prava priznata raniji m zakonima koja je Pavle delimino ukinuo, a druga proglaava pravna naela nepoznata ruskom zakonodavstvu, a koja se mogu ovako ukratko iskazati: 1 svaki graanin optue n zbog neke krivice ne moe biti lien svojih prava sve dok ne bude osuen od suda; 2

svaki optueni koga je sud oslobodio ne moe biti progonjen po drugi put za istu stv ar; 3 svaki uhapenik koji nije podvrgnut ispitivanju u roku od tri dana posle njegovog hapenja moe zahtevati da se odmah pusti u slobodu; 4 zloin uvrede Velianstva kanjava se samo ako je izvren delom, a ne reima i spisima;

37 9 5 ne mogu se zavoditi novi porezi i dabine sem ukazom, koji e potpisati vladar, a obnarodovati Senat. Kada je Odboru Prijatelja ostavljeno u dunost da proui predlog Zakona Brae Voroncova, on se uasnuo i odbio ga. Odbor istie potrebu da se ne objav ljuju nameravane reforme i da se sve njihove pripreme dre u najveoj tajnosti. Razglaavati prerano zakonske projekte i vladine namere, to bi znailo izlagati se opasnosti da se izazovu preterane nade, nemiri i pobune meu stanovnitvom; s dr uge strane, dodaje on, poto je narod naviknut da pridaje vanost samo onim aktima k oja potiu od cara, reforme e u toliko vie imati autoriteta, to e izgledati da ih je p otpuno pripremio i proklamovao sam car. Prema tome, projekt Povelje je naputen a odbor je odluio da nastavi svoj pripremni rad u velikoj tajnosti. U teoriskom pogledu, ima, istina, dubokog razmimoilaenja izmeu politikih shvatanja starih senatora i ideja lanova Odbora, pristalica zakonske politike slobode i usta vnog reima, anglofila i oboavalaca engleskih ustanova, koji su ubeeni da jedini nor malan politiki reim jeste reim narodnog pretstavnitva. Ali u praksi, ovo razmimoilaen je svodi se skoro ni na ta, poto svi lanovi odbora smatraju da tadanja Rusija nije s premna da prihvati reim narodnog pretstavnitva, da e u njoj moi da bude organizovano narodno pretstavnitvo tek u dalekoj budunosti, a da se dotle treba truditi da se autokratija pomiri sa izvesnim elementima ustavnog reima. Ovo miljenje, koje je Ka tarina ve izrazila u svome Uputstvu, prilino je raireno meu starim senatorima. Prema tome, oni nisu toliko udaljeni od lanova Odbora koliko zamiljaju i jedni i drugi . Ono to ih razdvaja, to je pre politiki ideal nego praktini planovi. Razume se da se ovi planovi uvek ne podudaraju, ali oni nisu nepomirljivi. Plan o reorganizaciji centralnih ustanova podneo je odboru artoriski, a Novosilce v ga je dopunio itavim nizom napomena. On se zasniva na naelu podele vlasti. On ostavlja, bez ogranienja, zakonodavnu vlast caru, kome pomae jedan Savet sa stavljen od svih ministara, koji imaju savetodavni glas. On poverava dravnu uprav u ministrima, koji treba da zamene kolegijume to ih je stvorio Petar Veliki, i pr edlae da se ministarstvima d birokratska forma i da se potine linoj vlasti ministara . Najzad, on predlae da se ostavi samo nadzor nad sudstvom i dravnom administracij om Senatu, koji e imati da vri vrhovnu sudsku vlast, da prima izvetaje minista ra i da ukazuje caru na njihove nepravilne postupke. Senatorski izvetaj o povlasticama i pravima Senata napisan pod uticajem jednog za konskog predloga Zavadovskoga, ne odgovara pogledima Odbora Prijatelja. On dodel juje Senatu ne samo kontrolu, ve i opte rukovoenje celokupnom dravnom upravom; on mu potinjava ministre i daje mu, sem toga, pravo da stavlja caru prigovore na zakon e koje bi on smatrao za neumesne. Zakonski projekti izvesnih senatora idu jo dalj e. Projekt A. Voroncova pretvara Senat u jedno posredniko telo izmeu cara i naroda , sa dunou da odrava u zakonskim granicama ispoljavanje vladaoeve vlasti. Projekt Mor dvinova tei da

38 0 Senat bude sastavljen od izabranih pretstavnika plemstva. eravin predlae da mu se d odele u isti mah sudska i upravna nadlenost, koje bi on raspodelio na svoje razne otseke, kao i prouavanje zakonskih projekata. Izmeu zakonskih projekata Odbora i projekata senatora postoje uglav nom samo formalne razlike. Ni jedni ni drugi ne trae ukidanje apsolutne vlasti. S amo u pitanju raspodele nadlenosti oni su suprotnog miljenja. Aleksandrovi prijate lji ele da svedu nadlenost Senata na kontrolu sudstva i dravne administracije. Sena

tori, naprotiv, trae za sebe prvorazrednu ulogu u vrenju izvrne pa ak i zakonodavne vlasti. Ali, dok senatori tee da ojaaju vlast Senata, a Aleksandrovi prijatelji da se izvri podela vlasti i da im se dodeli tana odreena nadlenost, oni i jedni i drug i idu za istim politikim smerom: dovesti u saglasnost autokratiju sa izvesnim ele mentima ustavnog reima. Odbor Prijatelja pristupa takoe reavanju pitanja seljakoga ropstva. I ovde se ne moe rei da on trai korenite promene. On ne samo da ne pomilja na temeljnu reformu drutv enog poretka, ve pokazuje najveu bojaljivost pri ispitivanju deliminih mera, za koje on ak nije ni dao inicijativu, jer su njih predloili velikodostojnici koji nisu n jihovi lanovi. Kada, na primer, na zahtev Aleksandrov, Odbor prouava zakonski predlog Zubova koj i se odnosi na zabranu prodavanja muika bez zemlje, Novosilcev, iako se izjanjava za naelnog pristalicu ove mere, ipak je smatra za neumesnu u tome trenutku i veom a opasnu; on pretskazuje da e ona izazvati ozbiljnu uzrujanost plemstva, koje e je tumaiti kao prvi korak ka ukidanju seljakoga ropstva. Iako mu Stroganov vatreno o dgovara tvrdei da e se plemstvo, koje je u slubi drave, pomiriti sa svakom odlukom v lade i da je jo opasnije dovesti seljake do oajanja ostavljajui ih u njihovom munom poloaju, iako Koubej i artoriski pobijaju takoe njegovo tvrenje, Odbor ipak ne donosi nikakvu odluku, ve posle zavrene diskusije prelazi na tekue poslove ne poklanjajui vie panju seljakom ropstvu. Kada Aleksandar, poto je ponovo uzeo i dopunio jedan zakon Mordvinova, predlae da se ljudima obinoga porekla d pravo da kupuju ne samo zemlje bez muika kao to je traio Mordvinov, ve i zemlje naseljene seljacima, no ipak ograniavajui njihovo pravo nad tim muicima, tako da se malo ublai seljako ropstvo a da se ne otete interesi plemst va, lanovi Odbora slono stavljaju primedbe. Oni naposletku pristaju da dadu ljudim a obinoga porekla pravo kupovanje zemlje, ali bez muika, i tu odluku potvrdie jedan ukaz 12/24 decembra 1801 godine. Svi ovi predlozi za reforme imali su za rezultat samo ukaz i proglas od 8/20 septembra 1802 godine. Ovaj ukaz tie se prava i dunosti Senata. Uprkos eljama senatora, on im dodeljuje sa mo kontrolu nad sudstvom i proveravanje zakonitosti administrativnih mera. On im takoe priznaje pravo prigovora, ali u takvoj formi koja doputa da se ono protumai kao ogranieno i da se moe primenjivati

38 1 samo na ranije proglaene zakone. To im je Aleksandar stavio do znanja im su oni pr vi put pokuali da primene to pravo. Proglas propisuje stvaranje osam ministarstava. Ali ova ministarstva jo nemaju bi rokratsko obeleje; Aleksandar je vie voleo da ne ukine odjednom kolegijumske forme i ograniio se da postavi ministre, kao odgovorne stareine, na elo nekadanjih kolegi jumskih otseka. Tek posle tri godine, uz pripomo Speranskog, Koubej koji je postao ministar unutranjih poslova preobraava itav svoj otsek dajui mu isto birokratsku org anizaciju; ostala ministarstva doivljuju isti preobraaj tek 1811 godine. Ustvari, reforma iz 1802 godine samo je proirila na sve otseke jedan sistem koji je, ba pod imenom ministarstva, bio ve primenjen u izvesnim odeljenjima jo za Pavlove vladav ine, kada su ministarstvo dravnih dobara i ministarstvo trgovine bili obrazovani sjedinjavanjem nekadanjih kolegijumskih otseka i bili potinjeni linoj vlasti minist ra. Iako proglas ustanovljava odgovornost ministara pred Senatom, ta odgovornost je i sto prividna, jer ona ne obuhvata tajne dravne poslove; a kako broj i priroda ovi h poslova nisu tano odreeni, ministri mogu po svojoj volji ograniiti senatsku kontr olu. Osim toga, odgovarajue vlasti ministara i Stalnoga Saveta nisu opredeljene . Samo ministri, bez drugih lanova Saveta, obrazuju jedan odbor koji moe da podnosi svoje zakonske predloge neposredno vladaocu, bez prethodnog pr etresa u Senatu. Tako reforma iz 1802 godine ne ostvaruje potpuno ni ideje senat ora ni ideje Odbora Prijatelja. Ustanovljavanje ministarstava poboljava rad dravne administracije, ne menjajui niukoliko nekadanje osnove politikog reima. U seljakom pitanju, jedina vana odluka pripremljena je van Odbora Prijatelja. To

je bio ukaz od 20 februara/4 marta 1803 godine o slobodnim zemljoradnicim a, i njega je predloio Sergej Rumjancev, i on je bio prouen, sa Aleksandrovim prist ankom, u Stalnom Savetu. On obavezuje spahiju koji je od svoje volje pristao da oslobodi svoje muike, pa bilo da se tie jedne usamljene porodice ili pak itavoga sela, da im ostavi kao linu svojinu jednu parcelu zemlje, iju e veliinu i cenu odrediti slobodno i sporazumno zainteresovane strane. Ovi osloboenici, posta vi na taj nain sopstvenici zemlje, obrazuju jedan nov stale, takozvane slobodne zeml joradnike. Obnarodovanje ovoga ukaza izazvalo je meu plemiima veliku uzrujanost i iv o negodovanje, koje se ubrzo utialo kada se uvidelo da on ne zadire u pravo spahi je, da ne menja niukoliko poloaj muika, ve da se on odnosi samo na sluajeve svojevol jnog osloboavanja muika. Za itave vladavine Aleksandra I bilo je samo 160 ovakvih sluajeva, pri emu je osloboeno 40.000 muika. Rad i padanje u nemilost Speranskoga. Beznaajni rezultati ovih prvih reforama obj anjavaju se velikim delom samim ciljem koji su sebi postavili reformatori. Hteti udariti zakonske temelje izvesne politike slobode a ne ograniiti samodrnu vlast, i smanjiti zavisnost muika a ne ograniiti prava njihovih gospodara, to je znailo htet i reiti kvadraturu kruga.

38 2 U narednim godinama spoljni dogaaji privlae svu Aleksandrovu panju. Poto je bez ikakvog uspeha, najpre zajedno sa Austrijom, a zatim zajedno sa Pr uskom, ratovao protivu Napoleonove Francuske, zakljuio je u Tilzitu sa Napoleonom ne samo mir, ve i savez, i pridruio se kontinentalnom bloku drava to ga je Napoleon organizovao protivu Engleske. Istina, sada se zna da je to bila samo njegova ta ktika; on eli da dobije u vremenu, da prikupi snagu i da saeka povoljniju meunarodn u situaciju da bi se konano obraunao sa svojim pobediocem; divljenje koje on u Til zitu pokazuje prema Napoleonovoj linosti prividno je; on se tu slui onom dvolinou u k ojoj je bio virtuoz. Ali njegovi podanici ne mogu da shvate njegov nagli preokre t. Divljenje koje su prema njemu oseale razne drutvene sredine ustupilo je mesto m anifestacijama jasno izraenog nezadovoljstva. Vojni porazi bili su toliko tei, to j e od vremena Katarine II nacionalni ponos znao samo za sjajne pobede. Ekonomski interesi trpeli su od kontinentalne blokade koja je zatvarala engleska trita izvoz nicima ruskih sirovina. Svuda se javlja agor negodovanja. Na samo m dvoru Aleksandar vidi kako njegovu politiku ometa jedna grupa koju predvodi njegova majka, carica udova Marija Fjodorovna. On ne poputa, jer zna ta hoe; ali on osea potrebu da sa nekim podeli odgovornost koja ga pritiskuje i upravo ta potre ba izgleda da ga potstie da se vrati, ali u jednom sasvim drugom smeru, reformi d rave. U trenutku kada pomilja da zameni apsolutnu monarhiju ustavnom monarhijom, on ne moe vie da rauna na saradnju svojih nekadanjih prijatelja. Odbor Prijatelja rasturio se sam od sebe. Svi njegovi lanovi, ubeeni anglofili, ne odobravaju francusko-rus ko zblienje upereno protivu Engleske, i oni su se jedan za drugim udaljili od Ale ksandra. Ali je car na drugoj strani naao potrebnog saradnika, najistaknutijeg ru skog dravnika XIX veka, Speranskog. Ovome sinu jednog svetenika iz Vladimirske gubernije, njegove izvanredne umne spo sobnosti otvorile su najpre vrata crkvenog seminara u Vladimiru, a zatim Crkvene Akademije u Petrogradu. Za vreme svojih studija u Akademiji, on propoveda u crk vi, i u svojim propovedima, od kojih nam je ostalo nekoliko, on ve pristupa supro tno tradicijama isto politikim pitanjima o kojima govori u jednom oevidno liberalno m duhu. Poto je sjajno zavrio svoje studije u Akademiji, on je u njoj zauzeo jednu katedru filosofije. Ali njegova uroena sklonost ka politici vue ga da stupi u slub u drave, gde se njegov talenat i njegova velika obrazovanost brzo istiu. U filosof iji, u pravu i politici njegovo znanje je ogromno. On ima otru i jasnovidnu intel igenciju, kao i veliki dar da izrazi najsloenije idejne kombinacije u formi koja je isto toliko jasna koliko i otmena. Aleksandrovi prijatelji ocenili su brzo du binu njegovog uma i blistavost njegovog pera. Veliki broj njihovih izvetaja

i njihovih predloga njegovo su delo. Kada je Kobuej postao ministar unutranjih poslova, uzeo je Speranskog za efa svoje kancelarije. Ubrzo je i car, im mu je on mogao podneti direktno prve izvetaje, shvatio da ovaj sveteniki sin, skrom noga porekla

38 3 nadmaa u mnogom sve ostale njegove saradnike. Kada je polazio na sastanak u Erfur tu, on ga je poveo, i kada ga je jednog dana zapitao za njegove utiske o inostra nstvu, Speranski mu je odgovorio: Kod nas su bolji ljudi; a kod njih ustanove. C ar je na to odgovorio: O tome emo jo razgovarati kad se budemo vratili u svoju zeml ju. I zaista odmah po svom povratku u Rusiju on daje nalog Speranskom da sastavi predlog jednog Ustava. Odavno je ve Speranski razmiljao o ovome problemu. U nekoliko politikih rasprava, koje je napisao u vie mahova i koji su nam ostali, nailazi se uvek na ista naela. Njegova jasnovidna inteligencija pokazuje mu da ne mogu posto jati zakonske zatite u apsolutistikom reimu. U jednoj poruci upuenoj Odboru Prijatel ja on napominje da sloboda ne moe da bude obezbeena zakonskim putem drukije sem pom ou jednog sistema ustanova koje ne mogu biti u saglasnosti sa autokratijom, i da e ako se ostane pri apsolutizmu iz toga proizii samo prividna i lana zakonitost, ko ja e biti prost veo samovolje vlasti. I ako je do kraja ostao veran ovome ubeenju, nasuprot tome njegovi pogledi na prirodu ustava koji je potreban Rusiji menjali su se nekoliko puta. U prvoj raspravi od onih koje su nam poznate on je predlag ao engleski sistem dva doma, dodeljivanje politikih povlastica klasi velikih zeml joposednika, i zavoenje naela nedeljivog nasledstva. Kad mu je Aleksandar stavio u dunost da sastavi predlog ustava, on smatra u tome trenutku da potrebni uslovi z a stvaranje jedne nezavisne politike aristokratije sastavljene od velikih z emljoposednika ne postoje jo u Rusiji, da naelo nedeljivog naslea ne moe u njoj ima ti uspeha i da e svaki pokuaj da se ono zavede imati kobnih posledica, te je on st oga pristalica jednodomog sistema. U uvodu svoga predloga iz 1809 godine, on pos tavlja tezu, saobrazno optem zakonu koji upravlja revolucijom evropskih politikih reima, Rusija treba da pree sa apsolutizma na slobodu zasnovanu na narodnom pretst avnitvu i zakonodavnoj vlasti naroda i on se poziva na nekoliko injenica da dokae k ako apsolutizam ne moe vie da zadovolji rusko drutvo, ve ga naprotiv jako ozlovolj ava. Sam predlog ukazuje koje ustanove mogu da obezbede Rusiji preimustva politike slobode. On polazi od naela podele dravne vlasti. Na elo zakonodavne vlasti on stavlja dravnu Dumu a to e rei poslaniku skuptinu; na elo izvrne vlasti, ministre, a na elo sudstva, Senat. Ispod ove tri centralne ustanove stavlja on tri uporedna niza mesnih pret stavnikih ustanova, koje pretstavljaju krunu tih ustanova. On deli carevinu na gu bernije, okruge i srezove. I za svaku od ovih upravnih jedinica predvinja po jed nu dumu i po jednu direkciju. On predlae da se stvori sreska Duma, koja treba da se sastaje svake tree godine i u koju bi uli svi zemljoposednici bez izuzetka, bez o bzira na veliinu njihovih imanja i njihovog drutvenog stalea, kao i pretstavnici sl obodnih ili dravnih seljaka, i to po jedan na izvestan broj ognjita. Ova duma imenuj e jedan izvrni organ, sresku direkciju, i alje u okrunu dumu, jednog svog pretstavnika koji nosi sa sobom nj enu svesku zahteva. Okruna duma sastavljena od pretstavnika svih sreskih duma, bira isto tako jednu okrunu direkciju i alje u

38 4 gubernijsku dumu jednog poslanika koji nosi njenu svesku. Gubernijska duma sastavl jena od poslanika svih okrunih duma, imenuje jednu gubernijsku direkciju i alje jednog poslanika u dravnu dumu. Ova, konano, pretstavlja sve kategorije zemljoposednika i dravne seljake, sastaje se svake godine u odreen

i dan, bez naroitog carevog poziva. Ona ima finansisku i zakonodavnu nadlenost: iz glasava budet i zakone; i ako, sem u izvesnim, vrlo retkim sluajevima, nema zakono davnu inicijativu, ipak ni jedan zakon ne moe da bude obnarodovan dogod ga ona ne odobri veinom glasova. Ministri, koje imenuje car, odgovaraju samo za zakon itost njihovih odluka pred Dumom. Senat, kome je poverena sudska nadlenost je izborno telo; itav sistem mesnih sudova sa izabranim sudijama po srezovima, okru zima i gubernijama, stavljen je pod njegovu kontrolu. Najzad, jedno Carevinsko V ee pomae caru. Sastavljeno od velikodostojnika koje imenuje car, ono nije druga sk uptina, ve prosto savetodavno vee pridodato vladarevoj linosti, kome ono daje svoje miljenje ne samo o zakonodavnim pitanjima, ve o svim poslovima koje car iznese pre d njih. Tako, predlog ustava to ga je sastavio Speranski predlae pretvaranje autokratske m onarhije u ustavnu. Aleksandar ga usvaja, ali odluuje da ga samo postepeno ostvar uje. 1/13 januara 1810, Carevinsko Vee je ustanovljeno, i Speranski je naimenovan za dravnog sekretara a to e rei povere mu otpravljanje svih poslova Vea. Godine 181 1 ministarstva su organizovana, reforma Senata i stvaranje dravne Dume doi e zatim, ali padanje u nemilost Speranskog prekida u isti mah i njegovu sjajnu karijeru i izvrenje njegovog plana. Od 1809 do sredine marta 1812 godine, Speranski upravlja svim dravnim poslovima: on je Aleksandrova desna ruka i uiva punu vlast. Ali ukoliko se poveava njegova ak tivnost, neprijateljsko raspoloenje to ga prema njemu pokazuju izvesne sredine pos taje sve jae. Visoko prestoniko plemstvo gleda prezrivo na toga plebejca, tog skor ojevia, i ne moe da mu oprosti njegovu ravnodunost prema branim ponudama koje mu ine aristokratske porodice u elji da se orode sa svemonim carevim ljubimcem, jer ostaj ui veran uspomeni svoje ene, jedne vaspitaice engleske narodnosti koju je rano izgu bio, odbija on i najbolje enidbene partije. Osim toga, on ima protivu sebe i inovn ike. Ubeen da e nove ustanove zahtevati administrativno osoblje sa vie obrazovanja, on eli da uzdigne duhovni nivo inovnika, te na njihovo veliko gnuanje zavodi dravne isplate obavezne za svakog kandidata. Dvorani su isto tako ljuti na njega to se trudi da ukine povlaena zvanja i da prispodobi slubu na dvoru ostalim kategorijama dravne slube, ukidajui dotadanje povlastice. Povrh toga, on je u jednom vrlo nezahva lnom poloaju, jer Rusija preivljuje jedan teak period. Poto vanredni vojni izdaci, n esreenost novanog sistema koja je nastala usled preteranog izdavanja asignata (papir nog novca), zatim stalni deficiti i tekoe poveane usled kontinentalne blokade zahte vaju poveanje poreza, on sastavlja jedan plan o saniranju finansija, pa por ed ostalih finansiskih mera predlae

38 5 zavoenje progresivnog poreza na plemiske zemljine posede. Smatrajui ga za potpunoga gospodara dravne sudbine, javnost na njega baca odgovornost za sve ivotne tekoe, i z bog toga ga svi jo vie mrze. Najzad, njega mrze i svi oni koji se boje svake novin e i koji vole da se ne dira u stari reim, kao to je na primer konzervativni salon Aleksandove sestre koju on najvie voli, Katarine Pavlovne; ona je udata za Oldenb urkog kneza i nalazi se u to vreme u Tveru. U tome salonu Rostopin ga otro kri tikuje, a uveni istoriar i knjievnik Karamzin ita svoj uveni spis O starins koj i modernoj Rusiji u kome napada reforme tvrdei da je apsolutna vlast gla vno jemstvo za sreu Rusije i da je bilo dovoljno umesto to su izmenjene centralne ustanove nai pedeset odlinih gubernatora. Meutim ogorenost Katarine Pavlovne, prema kojoj Aleksandar osea veliku nenost, neobino je opasna za uspeh reforme. Tolikim neprijateljima Speranski suprotstavlja samo poverenje koje uiva kod cara, svoje line sposobnosti i svoje znanje. Da bi se upropastio njegov ugled, pribega va se jednoj odvratnoj kleveti, u trenutku kad Aleksandar ide ka brzom raskidu s a Napoleonom. Spletkai, meu kojima veanin Armfeld i ef kabineta ministarstva policije Sanglen, optuuju ga da odrava potajne veze sa Napoleonom. Njegovi neprijatelji do kopali su se udno ove klevete. Ako se on kao to je danas poznato zaista i dopisiva o potajno sa Parizom, on je to inio po nareenju samoga Aleksandra, koji je u poredo vodio dve diplomatske politike, zvaninu, putem ministarstva spo ljnih poslova, i tajnu, preko poverljivih ljudi. Car dakle ne moe da veru

je u krivicu za koju ga optuuju, ali ne smatra da je moguno zadrati ga i dalje, pos le tako teke optube, na elu vlade, i to uoi velike borbe sa Napoleonom. Car ga poziv a i izjavljuje mu da bi u svakom drugom vremenu proveravao nekoliko godina sve t e optube pre nego to bi se odluio da ga udalji sa vlasti, ali da je uoi rata primora n da zadovolji javnost rtvujui svog glavnog saradnika. Speranski, svrgnut sa svih svojih poloaja, prognan je najpre u Ninji Novgorod, a zatim jo dalje, u Perm. Pomil ovan 1816 godine, postavljen je za gubernatora Pence. Dok moli za doputenje da se vrati u Petrograd, naimenovan je godine 1819 za general- gubernatora Sibira, iju upravu korenito reformie. Tek godine 1821 pozvan je natrag u Petrograd i naimeno van za lana Carevinskog Vea, ali vie nije mogao biti onako blizak Aleksandru. Njegov pad zaustavio je izvrenje njegovog plana o reformama. On je od njega uspeo da ostvari samo dva dela: stvaranje Carevinskog Vea godine 1810, i preureenje min istarstava godine 1811; no ove reforme, izdvojene iz celine, ne odgovaraju uosta lom vie njegovom prvobitnom planu. Ministarstva su, istina, bila preureena prema n aelu line vlasti ministara, a svi ostaci ranije kolegijumske organizacije uklonjen i; ali odgovornost ministara pred narodnim pretstavnitvom ne postoji, poto go pret stavnitvo nije ni ustanovljeno. Carevinsko Vee, sastavljeno od velikodostojnika ko je imenuje car, postalo je, istina, savetodavni organ za zakonodavna pitanja; al i je i tu nadlenost prigrabio Odbor ministara, koji je Speranski nameravao da ras turi. I tako je silom prilika ta

38 6 reforma, koja je trebalo da poslui zavoenju ustavnog reima, imala za rezultat samo birokratsku centralizaciju i pojaavanje ministarske samovolje. 2. REAKCIJA Patriotski rat iz 1812 godine, koji je imao za posledicu pohod na Pariz i pad Napo leona, duboko je izmenio politike poglede ruskoga drutva i samoga Aleksandra. Aleksandrov misticizam. Napoleonovo zauzimanje Moskve i strah od novih poraza ba cili su cara u jednu otru moralnu krizu. Njegov sanjalaki izgled skriva jaku duevnu borbu. Pod uticajem jednoga od svojih najbliih prijatelja, kneza A. N. Golicina, nekadanjeg bezbonika koji je sad postao mistiar i koji ga potstie da potrai utehu i ohrabrenje u veri, on postepeno pada u misticizam. U isto vreme postaje on sve n epoverljiviji i prezriviji prema svojoj okolini. Ovo duevno stanje pojaava se posl e pobede nad Napoleonom i komplikacija Bekog Kongresa. Kada se Napoleon vratio sa ostrva Elbe, Aleksandar se pribliuje baronici Kridener, koja je, posle svoje bur ne i raskalane mladosti, postala mistina proroica i ija je pretskazanja neko vreme p ratio sa strasnim interesovanjem. U to vreme smilja on plan da bratski ujedini hr ianske vladare i da ih privoli da se uzajamno obaveu da e se u svojim meusobnim odnos ima kao i u odnosu na svoje podanike drati evanelskih naela. Njegova je zamisao o s tvaranju Svete Alijanse. Iako su diplomata Sturdza i grof Kapodistrija, Grk sa K rfa, uestvovali u konanom sastavljanju toga slavnog dokumenta, iako su gospoa Kride ner i Bergas bili pozvani da proue plan o tome savezu, ipak je koncept za taj ugo vor bio napisan rukom samoga cara. Poslednje Aleksandrove liberalne pomisli. Misticizam, koji je on usled s voga karaktera sklon da unese ak i u istu politiku, spreava Aleksandra da odjednom i nepovratno raskine sa svojom liberalnom prolou. Ubrzo po zavretku borbe sa Napoleo nom, dogaalo mu se ponekad da se vrati svome snu o ustavnoj monarhiji. Godine 1814, kod madam de Stal u Parizu, on daje prave liberalne izjave: govori prezrivo o Ferdinandu VII, koji je, tek to se nanovo popeo na panski presto, ukinu o ustav; on se isto tako nepovoljno izraava o Burbonima uopte, za koje kae da su nep opravimi zbog njihove slepe privrenosti starome reimu; on takoe izraava nadu da e vide ti osloboenje ruskih muika jo za vreme svoje vladavine. Ali ove lepe fraze ne odgov araju vie njegovim stvarnim namerama.

Ako uistini i oslobaa muike, on to ini samo u baltikim pokrajinama: u Estoniji godin e 1816, u Kurlandiji godine 1817 i u Livoniji godine 1819. Pa i tada daje im on samo linu slobodu; plemii, koji i dalje zadravaju zemlju, obavezni su samo da prema slobodno sklopljenim ugovorima izdaju pod zakup odreene

38 7 parnice zemlje seljacima koji su sad postali zakupci, a seljaci koji ne uspeju d a uzmu zemlju u zakup, osueni su da budu samo poljoprivredni nadniari. U pravoj Rusiji pak, on ne ini nita za muike. Izvesne sredine to meutim rado pomiljaju na ukidanje seljakoga ropstva. Ideje Adama Smita o preimustvima slob odnoga rada u nareenju sa prinudnim poinju da prodiru u obrazovano drutvo; s druge strane, vladajue sredine boje se da pobune muika ne poremete javni mir; najzad, iz vesni dvorani interesuju se za to pitanje u nadi da e zadobiti naklonost cara , koji i dalje pokazuje simpatije za ideje o osloboenju muika i ispoljava svoju odvratnost prema despotizmu spahija. Zato mnogi pisci poinju da sastavljaju predloge za osloboenje muika. Ali Aleksandar ne osea isto reformatorsko oduevljenje . Kada su se godine 1816 ezedeset i pet bogatih plemia iz Petrogradske gubernije d ogovorili da istovremeno oslobode svoje muike pod uslovima koje su zajedniki izrad ili, car, umesto da odobri tu njihovu nameru kao to su oni oekivali, kori ih i ak sumnjii da su hteli da povrede njegova prava: Ostavite meni, kae on njih ovom pretstavniku, knezu Vasilikovu, brigu da izdajem zakone za koje budem smatrao da e biti najkorisniji mojim podanicima.. Godine 1818 trai on od Arakejeva da sasta vi predlog o osloboenju muika koji ne bi niukoliko vreao ili poniavao spahije i koji ne bi zahtevao od dravne uprave nikakvu prinudnu meru. Bio je to veoma teak zadat ak. Arakejev se izvukao iz te tekoe predlaui da drava postepeno otkupi muike i da im i da pod zakup po dve desjatine zemlje na svako lice; dravna blagajna bi namenila z a taj posao po pet miliona papirnih rubalja godinje; otkupljivanje ne samo da ne bi bilo obavezno, ve bi se moglo vriti samo po pristanku spahija. I ovaj predlog, kao ni druge sasvim razliite od onoga, Aleksandar nije ni pokuao da ostvari. Isto tako se on povremeno vraa svojim nekadanjim planovima o politikim reformama. K ada je postao kralj Poljske na osnovu odluka Bekog Kongresa, dao je svojim novim podanicima jedan liberalan Ustav 15/27 marta 1818 godine otvorio je on lino prvu Dijetu kraljevine Poljske, i u svom govoru, k oji je nainio veliki utisak u Rusiji, izjavio je kako se on nada da e, sa Bojom pom ou, proiriti poljski Ustav na sve delove svoje carevine, Tako je on sveano potvrdio da se nije odrekao plana da od Rusije naini ustavnu monarhiju. Iste godine stavi o je u dunost Novosilcevu da sastavi predlog Ustava za Rusiju. Ovaj predlog, pod naslovom Osnovna povelja Ruskoga carstva, bitno se razlikuje od onoga to ga je sa stavio Speranski 1809 godine: pre svega, po primeru Napoleonove Francuske, on se stvarno odrie izborne prakse i poverava caru da on imenuje poslanike na osnovu l iste predloga; zatim, delei carstvo na namesnitva sa nezavisnim Dijetama koje imaj u ograniene zakonodavne nadlenosti, on se izjanjava za federativno ureenje ustavne m onarhije. Ali i ovaj predlog doivljuje istu sudbinu kao i predlozi za osloboenje m uika; Aleksandar ga naputa i ne pokuavi da ga ostvari. Orue Aleksandrovog despotizma: Arakejev. Ubrzo Aleksandar naputa ak i svaku libe ralnu pomisao. On sve vie naginje ka reakciji i

38 8 despotizmu. Njegova desna ruka, skoro njegov jedini saradnik u svim dravnim poslo vima bie otsada Arakejev, ije je ime posluilo da se obelei najcrnja reakcija i n ajneogranieniji despotizam, takozvana arakejevtina. Iako neobrazovan i neznalica, Ara kejev ima smisla za dravne poslove. On je od prirode inteligentan, ali je njegova

inteligencija bez dubine, i ona se zadrava samo na povrini stvari, na beznaajnim po jedinostima i na formalnostima. Njegovoj divljoj svireposti pridruuje se krajnja oholost, koja ide ak do prostatva. Sa cininom otvorenou priznaje on da briga da se do dvori caru u svemu i uvek, potiskuje kod njega sve ostale, pa ak i brigu o dravnim interesima. I upravo tim ispoljavanjem psee vernosti prema carevoj linos ti umeo je on da pridobije i sauva potpuno poverenje Aleksandra I, i da bude jedi ni ovek koga je potedela careva sumnja. On zadobija naklonost cara koji je od prirode sklon da se kree izmeu dveju krajnos ti skoro u isto vreme kad i Speranski. U to doba on ini jednu stvarnu uslugu dravi usavravajui veto rusku artileriju. Za vreme patriotskog rata i pohoda na Francusku, on se jo vie pribliava Aleksandru, uzima sve veeg uea u voenju dravnih poslova i naposletku postaje neophodno potreban caru. On se tada istavlja kao kakav zid izmeu cara i naroda; postalo je nemoguno d a se car upozna ili ak i da mu se samo dostavi ma ta bez njegovog posredov anja. Stvarno, sve do kraja Aleksandrove vladavine, on igra ulogu prav oga carskog namesnika. No iz ovoga ne treba zakljuiti, kao to se esto inilo, da je on potpuno vladao nad sv ojim gospodarem i da ga je potinjavao svakom svom prohtevu. On je, naprotiv, bio samo jedno slepo orue u njegovim rukama, samo njegov rob, i tu lei tajna milosti k oju je uivao. Istina, on je postupcima koje je upotrebljavao da bi izvrio carevu v olju utiskivao ig svoje grube i divljake prirode, ali je on ipak bio samo prost iz vrilac jedne politike iji je pokreta bio sam Aleksandar, nekadanji liberalni zanesen jak koga su sve vie osvajale reakcionarske ideje i reakcionarska oseanja. Politika i duhovna reakcija. Aleksandrove reakcionarne ideje i svemo Arakej eva, ija je gvozdena pesnica, u oima carevim, jedino sposobna da zatiti utvreni reim od svakoga opasnog nasrtaja, dostiu svoj vrhunac oko 1820 godine. Te godine, na konferenciji mira u Tropau, car otvoreno priznaje Met ernihu da ali svoje nekadanje oduevljenje za liberalne ideje, da on uvia njihovu opa snost i da smatra za potrebno da posveti sve svoje snage uvanju i uvrivanju dotadanje ga reima. U Tropau mu stie vest o jednom neobinom dogaaju: u Petrogradu se Semjonovski gardis ki puk bio pobunio i ceo je zatvoren u Petropavlovsku tvravu. Uistini, nije bilo p obune, ve su vojnici tom prilikom iskoristili jedno svoje zakonsko pravo, a to je da podnose albe na svoje stareine prilikom smotre trupa. Semjonovski m pukom komandovao je od nedavna pukovnik varc, jedan tienik Arakejeva. Naroito postavljen sa zadatkom da uspostavi

38 9 strogu disciplinu, jer je Arakejev optuivao mlade liberalne oficire da kvare disci plinu postupajui oveno sa svojim vojnicima, varc je otpoeo da kanjava vojnike svirepim telesnim kaznama. Vojnici su izgubili strpljenje; prilikom jedne smotre, kada su po obiaju bili zapitani da li imaju da se poale na svoje stareine, jedna eta istupila je da se ali na svirepost pukovnika varca. Ovaj postupak, iako z akonit, protumaen je kao neposlunost, i umesto da je ispitana opravdanost te albe, zatoena je cela ta eta. Ceo puk izjavio je tada da se slae sa kanjenom etom i doao u t vravu da i on bude zatvoren. im je doznao za taj dogaaj, Aleksandar ga je pripisao potajnoj revolucionarnoj pro pagandi i u tome video dokaz da se u Rusiji potajno razvija revolucionarna zara za. Nekoliko generala uveravaju ga da taj sitan dogaaj nema politiko obelej e. Jedino Arakejev, iskoriujui injenicu da su zaista naena dva politika pamfleta u bli ini kasarne Semjonovskog puka, pohitao je da potvrdi careve sumnje. Od toga tren utka, stroge mere protivu knjievnosti i javne nastave pojaavaju se. Postupci cenzu re granie se ponekad sa besmislenou; najbezazlenija dela sumnjie se da su buntovnika; univerziteti se smatraju za rasadnike bezbonitva i prevratnikih ideja. Usled Aleks androve sklonosti ka misticizmu, borbu vlasti protivu slobode politikog miljenja p rati izvesna verska propaganda koja se izvrgava u vojniku zatucanost. Borba protivu svetovne nastave zapoeta je u oktobru 1817 godine, kada su crkveni poslovi i javna nastava spojeni u jedno ministarstvo povereno mistinome A. N.

Golicinu. Glavna dunost ovog ministarstva, prema odredbama jednog na roitog uputstva, bila je da ono ostvari u oblasti vaspitanja i svih naunih predm eta savren sklad izmeu vere i nauke. Uloga cenzure postala je usled toga s loenija: ona mora da suzbija ne samo prevratnike ideje, ve i sve ono to nije u potpu noj saglasnosti sa zvaninim crkvenim uenjem. Otuda je, izmeu ostalog, proiziao i jed an sukob izmeu ministra Golicina i crkvenih vlasti. Jer, dok on kao revnostan mis tiar progoni svetovnu knjievnost kao podozrivu u pogledu nevernitva, crkvene vlasti su nepoverljive prema mistiarskim teorijama, koje oni sumnjie da su raznoverske, te se dogaa da cenzura Svetoga Sinoda zabrani itanje knjiga koje je izdalo minista rstvo. Uskoro postaje teko objavljivati privatno ma ta, te Karamzin moe sa gorinom d a napie jednom svom prijatelju: Cenzura nam je prepreila put kao kakav me dved i ne puta nita da proe. Saobrazno Aleksandrovoj volji, vlada u ovom sluaju Golic in ide na ruku samo stvaranju otseka Biblijskoga Drutva po gradovima. Kaogod i sv etovna knjievnost, tako i via nastava preivljuje teke asove. Onaj koji se najvie upinj e da ugui svetovnu nauku jeste Magnicki, jedan nekadanji saradnik Speranskoga, koji da bi se progurao u prvi red pokazuje veoma ivu reakcionarnu i pobonjaku revnost. Postavljen za staratelja Kazanjskog kolskog okruga, o n je nainio od univerziteta te varoi jednu smenu parodiju manastira; zvanina akt a su tu prepuna jevanelskih tekstova, studenti provode sve vreme u pevanju psa lama, a profesori moraju u

39 0 svojim predavanjima da dokazuju nemo svetovne nauke. To je triu mf mranjatva. Vojnike naseobine. U ovom periodu reakcije, sva Aleksandrova panja upravlj ena je na jedan jedini poduhvat, a to je osnivanje vojnikih naseobina, to je njego vo lino delo i na kome on uporno radi i pored svih zameraka velikog dela njego ve okoline i alosnih rezultata toga pokuaja. Njegova zamisao, koju je pozajm io iz jednoga Servanovog lanka, O graninim snagama drave, jeste u tome: da ne otrgn e vojnike od njihovih porodica i od njihovoga doma za vreme mira, i da u isti ma h na taj nain olaka trokove drave na izdravanje vojske. Da bi se postigao taj dvostru ki cilj, dovoljno je pribei vojnikoj kolonizaciji, a to e rei smestiti svakog vojnik a i njegovu porodicu u posebnu kuu, nametnuti vojnicima da u isti mah. vre vojne v ebe i da obrauju svoje njive uz pripomo svoje ene i svoje dece, a proizvode poljopri vrednog rada upotrebiti za izdravanje svake takve naseobine. Aleksandar je duboko ubeen da e vojnici, koji nee vie biti odvojeni od svoje porodice, prihvatiti ovaj s istem kao pravu blagodet. to se tie Arakejeva, iako je tano da je isprva stavljao za merke tome planu i da. je obezbedio njegovo izvoenje tek na izriitu carevu zapoves t, on je ipak uskoro povlaivao ubeenju svoga gospodara. Prva takva naseobina stvorena je 1810 godine u Mohilevskoj, a druga godine 1815 u Novgorodskoj guberniji. Od godine 1816, vojnike naseobine toliko se umnoavaju u Harkovskoj, Jekaterinoslavskoj i Hersonskoj guberniji, da pri kraj u Aleksandrove vladavine one obuhvataju skoro jednu treinu ruske vojske. One obra zuju jedno posebno telo, neku vrstu drave u dravi, potinjeno apsolutnoj vlasti Ar akejeva. Meutim, njihovi stanovnici, umesto da im se raduju kao nekoj blago deti, ale se na njih kao na neku nesreu. One pretvaraju ne samo njihovu vojnu slubu , ve i itav ivot i njihov i njihove porodice u obavezan i stalan kuluk, gde je sve unapred odreeno, gde svi moraju raditi isti posao i u isti as, a ne mogu da udese svoj privatni ivot kako bi njima godilo. Osim toga, i najmanji prekraj pravila izl ae ih neovenim kaznama koje im je propisao Arakejev. Seljaci iz krajeva gde se st varaju te naseobine obino se takoe pretvaraju u vojne naseljenike; dovoljan je jed an potez pera pa da se uniti sloboda i njihova i njihove porodice, da im se oduzm e pravo da urede svoj porodini ivot po svojoj volji i da budu osueni na n eku vrstu robije. Oni upuuju ponizne molbe caru preklinjui ga da ih oslobodi, ak i po cenu novih poreza, njihovoga jarma, Aleksandar i ne odgovara na njihova

preklinjanja i njihove albe; on slua samo Arakejeva, koji mu slika stanje u vojnik im naseobinama idilinim bojama; ak ni strahovite pobune koje izbijaju u naseobinam a i koje se uguuju sa najveom svirepou ne mogu da mu otvore oi. Vrhunac Arakejevljeve svemoi. Arakejevu nije dosta to je svemoan ljub imac carev. On hoe da bude i jedini. Zato on snuje podle speltke

39 1 da bi konano uklonio ljude koji su jo sauvali carevo poverenje. Na taj nain uspeva o n da se oslobodi kneza Volkonskog, esra carskoga generaltaba, koji je pratio Aleks andra na putovanjima po Rusiji. Potrebno mu je da nekoliko ministara zameni svoj im poslunim tienicima. Tee mu je da srui Golicina, sa kojim Aleksandra vezuje prijate ljstvo iz mladosti, pojaano zajednikim sklonostima ka misticizmu. On u tome uspeva uz pripomo igumana Fotijusa. Ovaj kaluer, neznalica i spletkaro, izdavao se za nad ahnutog fanatika i grubim izrazima napadao poroke visokoga drutva. Njegove oboavat eljke koje su ga okruavale, veinom velike dame, proglasile su ga za proroka i vido vita oveka. Najbogatija ena u Rusiji, grofica Orlov, stavila mu je na raspoloenje s voje ogromno bogatstvo i ropski mu sluila. Kada je taj kaluer, po naredbi Arakejeva , bacio anatemu na Golicina koga je optuio da je jeretik i da upropauje Rusiju, Ale ksandar smatra za nemoguno da se ini kao da mu je nepoznato to stanje koje izaziva veliko negodovanje u drutvu, te Goliin pada u nemilost aprila 1824 godine. Arakejev je na vrhuncu svoje sree; ali se ona blii svome kraju, jer su Aleksandrovi dani izbrojani. Tajna udruenja. Arakejevtina je samo pojaala nezadovoljstvo koje se posle borb sa Napoleonom ispoljavalo meu mlaim, obrazovanim oficirima, i ubrzo je ono dobilo isto revolucionarno obeleje. Rat 1812 godine i pohod na Pariz probudili su u njima patriotsko oseanje. Sa svog a bavljenja u inostranstvu oni su, osim toga, doneli liberalne tenje. Oni su tamo otkrili itav jedan svet novih obiaja, drutvenih odnosa i ideja. U Parizu su prisus tvovali otvaranju zakonodavnih pretstavnikih domova i mogli su da posmatraju oko sebe uivanje jedne slobode koju su zajemivale ustavne ustanove. I zar da se u njim a ne javi pomisao da oni, heroji i pobednici, kada se budu vratili u svoju otadbi nu, ne mogu i dalje ostati robovi? Oni su se setili slobodoumnih obeanja koja je Aleksandar obilno davao u poetku svoje vladavine i nadali su se da e se on staviti na elo drutvenog pokreta i da e dati slobodu svojoj carevini. Kada su se vratili u Rusiju, osetili su gorko razoarenje. Njihove nade sudarile su se sa arakejevtinom, k ao to su se i nade slobodoumnih ljudi zapadne Evrope sudarile sa Meternihovim sis temom. Zato i oni, poput Evrope, poinju da osnivaju tajna politika udruenja. Prvo takvo udruenje obrazovano je 1816 godine. Njega je osnovalo nekoliko gardisk ih oficira, ali je ono bilo kratkoga veka. Zamenilo ga je drugo jedno udruenje, m nogo vee, Sojuz Blagodenstvija (Napredno Drutvo), ija su pravila skoro potpuna kopi ja pravila nemakog Tugenbund-a. Osnivai i lanovi ovog udruenja su skoro sve sami ofi ciri iz garde, koji su ve poeli da obuavaju svoje vojnike po Lankastrovom pedagokom sistemu, i oni se razlikuju od svojih drugova ovenim postupanjem sa svojim potinjen ima. Oni ele da proire polje svoga slobodoumnog delovanja. Oni sanjaju da rade u z akonskim granicama, podiui duhovni nivo naroda pomou prosveivanja, sa nadom da e rasp rostraniti elju za politikim slobodama i socijalnim reformama. Ali oni

39 2 ubrzo jasno uviaju da postojei reim ometa ak i najnevinije pokuaje da se zavede liber alna nastava, te ih sama vlada nagoni da postanu zaverenici. Godine 1821, opta skuptina Naprednoga Drutva utvruje nemogunost da razvije delatnost svoga d rutva i odluuje da se ono raspusti. Njegovi najenerginiji lanovi donose odmah odluku da obrazuju novo udruenje sa isto revolucionarnim ciljem. Ustvari, osnivaju se ub rzo dva udruenja, Severno u Petrogradu, i Juno u Tulinu, gde se nalazi glavni tab dr

uge armije. Severno drutvo ima uzastopce za voe: Nikitu Muravjeva, pisca jednog pr edloga za liberalnu, federativnu i ustavnu monarhiju, sa visokim izbornim cenzus om; on takoe predvia osloboenje seljaka, ali ne i da im se razdeli zemlja. Pukovnik Pestel je voa Junog udruenja, ije su tenje radikalnije. U jednoj politioj raspravi, R ska istina (Ruskaja pravda), on predlae da se Rusija pretvori u demokratsku repub liku jako centralizovanu; osim toga, on ima u vidu i veliku agrarnu reformu zasn ovanu na deliminom podravanju zemlje. Na jugu Rusije obrazuje se tree udruenje, zvan o Ujedinjeni Sloveni, najradikalnije i najdemokratskije, sastavljeno od niih ofic ir akoji umeju da pridobiju srca svojih vojnika. Voe ovih udruenja vie poklanjaju panju raspravljanju o njihovim politikim programima nego pripremanju sredstava za ostvarenje njihovih obimnih i smelih planova. U to m pogledu, oni se ograniavaju na maglovita veanja o mogunosti jedne oruane pobune, j edne vojnike revolucije ili ak i ubistva vladara, i veina naginje miljenju da se tak va mogunost nee uskoro ukazati. Ali otkrivanje zavere od strane vlade, a z atim smrt Aleksandrova ubrzae dogaaje. Ve godine 1821, Benkendorf, naelnik taba garde, podnosi Aleksandru podroban izvetaj o tajnim politikim udruenjima, sa spiskom imena nekolicine lanova Naprednoga Drutva. Car, koji je nedavno primio isto tako podroban izvetaj generala Vasilikova sa reim a: Ja sam gajio i potpomagao takve iluzije i takve zablude, te nije zgodno da ih sad ja strogo suzbijam, ograniava se da godine 1822 naredi da se zatvore slobodnoz idarske loe i zabrane sva tajna udruenja. Loe su zatvorene, ali nije zapoeto nikakvo gonjenje lanova tajnih udruenja. U poslednjim mesecima svoje vladavine Aleksandar prima jo tanije dostave, od ervuda i Majboroda; ali se on ne uri da bude strog. On kao da predosea da se blii kraj njegovoga ivota. Oni koji se nalaze u njegovoj bliz ini zapaaju da ga je obuzela odvratnost prema ivotu, duevna klonulost i setna ravno dunost prema svemu to ga okruuje. Neoekivane nesree koje ga pogaaju uzastopce i bez pr edaha slamaju potpuno njegovu duhovnu snagu. U junu 1824 godine suica odnosi njeg ovu ker koju je imao sa Marijom Antonovnom Narikin po roenju etvertinski, koja mu je ve godinama bila ljubavnica a koju je on neno voleo. U novembru 1824 godine strah ovita poplava zadesila je Petrograd, prouzrokovala mnoge rtve, nanela ogromne tete mnogim stanovnicima, ako ih ve nije i sasvim upropastila. U isto vreme i carica

39 3 Jelisaveta Aleksejevna, kojoj se car nedavno bio pribliio posle mnogih godina odv ojenog ivota, razbolela se teko. Septembra 1825 godine, Aleksandar je odvodi u Tag anrog, na obalu Azovskoga Mora, u nadi da e joj blaa klima vie prijati zdravlju. Odatle polazi on na putovanje po Krimu, gde oboleva od tamonje opasne gr oznice. Vrativi se u Taganrog ve ozbiljno bolestan, on tu i umire 19 novembra/1 de cembra 1825 godine, u etrdeset devetoj godini ivota. 3. MATERIJALNI I DUHOVNI NAPREDAK ZA VREME ALEKSANDRA I Aleksandrova vladavina belei znatan napredak ruske kulture. Industriski napredak i razvitak slobodnog rada. Mnogi ratovi u kojima je Rusija morala da uestvuje nem inovno su nametnuli zemlji teke materijalne rtve, poveali terete poreskih obvez nika i rastrojili novani sistem. Mnoge glavne grane narodne privrede trp ele su zbog toga. Meutim, ekonomski razvitak Rusije, koji je otpoeo u drugoj polovini XVIII veka, nije se zaustavio. Spoljne politike nezgode dale su mu ak u i zvesnom pogledu nov potstrek. Iako pristupanje Rusije kontinentalnoj blokadi zna tno kodi proizvodnji sirovina koje su se izvozile u inostranstvo, a naroito u Engl esku, ono je koristilo industriji koja se, usled zabrane uvoenja engleskih fabriki h proizvoda, oslobaa porazne strane konkurencije. Ne samo da su ruske fabrike pov eale svoju proizvodnju, ve su se i umnoile. Njihov broj penje se od 2.423 sa 95.202 radnika u 1804 godini, na 4.189 sa 172.882 radnika u 1815 godini. Veoma visoka zatitna carina koju je vlada zavela 1822 godine uvrstila je i jo vie ubrzala taj nap redak. Godine 1826, u 5.128 fabrika rade 206.489 radnika. Uporedo sa poveavanjem industriske proizvodnje, slobodan i svojevoljan rad zauzim

a sve vee mesto u industriji. Ve poetkom prve etvrti XIX veka, skoro 48 od sto fabrik ih radnika primaju platu i ne pripadaju muikom staleu. Ova injenica, koja se jo jae oc rtava u narednim godinama, ima veliki znaaj. Ona dokazuje da pored ranijih fabrik a, stvorenih veinom inicijativom dravnih vlasti i koje su se odravale zahvaljujui dra vnim porudbinama, a oslanjale se naroito na prinudan rad, poinju da se pojavljuju p reduzea koja rade za privatnu potronju. Ovaj pokret proiruje se delimino i na izvesn e stare industrije, kao to je suknarska, ali on naroito osvaja skoranje industrije, kao na primer pamunu, koarsku i uarsku. Poveavanje slobodne radne snage u industriji otkriva nam takoe da postoji izvesn a socijalna evolucija koja e postepeno potkopati temelje starog patrijarhalnog rei ma zasnovanog na seljakom ropstvu. To poveavanje bilo bi nemoguno da nije bilo pres eljavanja seljaka u gradove i poveavanja varokog stanovnitva, i da nije bilo napret ka u trgovakom poslovanju cele zemlje, to nagovetava postepeno naputanje primitivnih postupaka domae privrede. Duhovni pokret. Duhovni napredak je jo vidniji. U vreme Jelisavete i Katarine II, duhovna delatnost bila je usredsreena naroito na lepu knjievnost i

39 4 laku drutvenu satiru. Poetkom XIX veka ona postaje mnogo raznolikija, sloenija i oz biljnija. Javnost se sve vie interesuje za politika i socijalna pitanja. Zvanini po kuaji izvoenja reforama i slobodoumne tenje javnosti izazivaju stvaranje mnogih pla nova za politiko preureenje zemlje, od kojih su mnogi ve spomenuti. U isto vreme se u drutvu, tampi i upravnim krugovima ivo raspravlja o seljakom pitanju: visoki dravn i inovnici, privatna lica i udruenja naroito organizovana radi prouavanja toga pitan ja sastavljaju predloge za ukidanje seljakoga ropstva. Ova sasvim nova delatnost javnosti ogleda se u razvitku tampe. U prvoj etvrti XIX veka osnivaju se u obema prestonicama nekoliko asopisa, prema k ojima su asopisi iz XVIII veka samo neveti i detinjasti pokuaji. Oni se vie ne ogran iavaju samo na lepu knjievnost, na pitanja apstraktnoga morala i na drutvenu satiru kao u vreme Katarine II, ve stavljaju na prvo mesto probleme politike i socijalne sadanjice. Novinarstvo se sve vie pribliava svome pravom zadatku, drugim reima, stv ara se pravo novinarstvo u granicama koje mu namee cenzura, koja je postala veoma stroga u drugoj polovini Aleksandrove vladavine. Meu tadanjim velikim asopisima tr eba spomenuti: Vjestnjik Evropi (Evropski Glasnik), to ga je osnovao Karamzin 180 2 godine, a kasnije ga ureivali Kaenovski i ukovski; Glinkin Russkij Vjestnjik, osn ovan 1808 godine; Duh urnalov (Duh Novina), osnovan 1815 godine, i Greov Sin Oteestva. Socijalna i ekonomska pitanja raspravljaju se tu sa raznih gledita, i interesi raznih stalea, zemljoposednika, industrijalaca, trgovaca itd. ve se ja sno izraavaju. Sve ee se prodaju originalna dela i prevedene knjige posveene vanim eko nomskim problemima, kao Bogatstvo naroda od Adama Smita i Rasmatranja o jednoj teoriji poreza, originalno delo budueg dekabriste Nikolaja Turgenjeva, koji je s tudirao na univerzitetu u Getingenu. Ove dve rasprave pobuuju utoliko interesovan je, to vie ili manje neposredno govore o pitanju seljakoga ropstva. Misao koju razvija Smit, da prinudan rad nije povoljan po proizvodnju, nainio je dubok utisak na ruske itaoce, a ono to je naroito privuklo njihovu panju u Turgenjev ljevom delu, to je to on, iako veoma uzdrano i prikriveno, zbog cenzure, zam era seljakom ropstvu da kodi narodnoj privredi. Dok se izvesni krugovi sve vie interesuju za socijalne i politike proble me, drugi se oduevljavaju za slobodno zidarstvo. Nasuprot tome, u aristokratskim krugovima obeju prestonica, uporedo sa misticizmom koji je uveo u modu Aleksanda r I, poinje da se iri jedna sekta sa krajnjim verskim tenjama, a to je Hlistovina; pr ireuju se sednice po salonima otmenih krugova, gde generali i carevi savetnici poi nju da se vrte oko sebe dok ne padnu u zanos ili u nesvest, i gde se prisutni us hiuju divei se pretskazanjima mnogih proroka i proroica koje se tamo susreu. Velika delatnost ispoljava se i u oblasti knjievnosti, gde se nove struje sudaraj u sa lanim klasicizmom koji je na umoru i sa oboavanjem arhainih

39 5 formi. Tu je Karamzin, koji poetkom XIX veka vodi borbu sa nadmenom retorikom i s lovenskim arhaizmom stare kole, ije su voe u to vreme eravin i ikov, pisac patriotskih proglasa iz 1812 godine. On je izradio jedan knjievni jezik u kome nije bilo poza jmica iz staroslovenskog jezika i koji je bio manje udaljen od govornog jezika, iako sav proet vetakim materijalizmom. Borba izmeu ikovista i karamzinista, izmeu a starog i novog stila, pretstavlja jednu prilino bunu epizodu iz tadanjeg knjievnog ivota. Ma da je i sam u njoj uestvovao, Karamzin je objavio dela proeta izvesnim novim duhom. Klasinoj odi i tragediji, koje su ve izile iz mode, on supro tstavlja malograansku i sentimentalnu novelu u kojoj su, kao na primer u Jadnoj L izi ili u Natai, bojarevoj keri, sveano nadmeni heroji zamenjeni prostosrdanim ljudi ma, ije patnje i strasti potiu iz srca, no koji ipak ostaju jo uvek daleko od stvar noga velianstvenog stila u svojoj Istoriji ruske drave, ije je objavljivanje bilo n eobino vaan knjievni dogaaj. On je tu jo pod snanim uticajem svojih prethodnika iz XVI II veka, Tatieva i erbatova, ali je njegov veoma zanimljivi opis politike istorije st are Rusije do poetka XVII veka, a ne onaj tromi i dosadni opis njegovih dvaju prethodnika za koje ira publika nije ni znala, prvi put omoguio ruskom itao cu da upozna prolost svoje otadbine. U prvoj etvrti XIX veka, Karamzina takoe pretie knjievni pokret. Njegov sentimentali zam uskoro prestaje da bude dovoljan. Ve su se u ruskoj knjievnosti pojavile dve n ove struje, realizam, koji nagovetava svoj dolazak, i romantizam, ija vladavina poi nje. Prvi napretci realizma ispoljavaju se naroito u basnama Krilova i u komediji Nevo lja je biti pametan od Gribojedova. Krilov pozajmljuje od Lafonntena i mnogih dr ugih stranih pisaca veinu svojih predmeta; ali, presaujui ih na tle svoje zemlje, on ih tako lepo prilagoava ruskom karakteru i prirodi, da su njegove basne post igle ogromnu popularnost, te e ostati jedna od najomiljenijih knjiga njegovih s unarodnika. Iako komedija Gribojedova zadrava izvesna spoljna obeleja pseudok lasine tradicije, kao na primer pravilo o tri jedinstva, ona se ipak odlikuje tol iko gipkim i duhovitim stihovima, i tako istinitim pretstavljanjem obiaja i ivota moskovskoga plemstva poetkom XIX veka, da je ona jo uvek veno sve ukras ruskog pozor ita, i da su mnoge izreke iz nje prele u poslovicu. Oekujui da realizam procveta zajedno sa Gogoljem u drugoj etvrtini XIX veka, romant izam, koji je zamenio klasicizam i sentimentalizam, triumfuje. ukovski je njegov apostol. Njegovi znaajni pesniki prevodi upoznali su Rusiju sa pesmama ilera i nemak ih romantiara, i otkrili joj Bajronove muzike spevove; stil je u njima toliko lep i toliko je u njima iskreno pesniko oseanje koje se raa iz prevodioevih linih oseaja, da ti prevodi imaju vrednost originalnih dela. Bajronovski romantizam, koji se s ve vie podraava, i realizam spajaju se u Pukinovim delima, no oni u njima dobivaju jo vie sjaja i dubine. Roen godine 1799, Pukin je imao tek dvadeset i est godina kada je umro Aleksandar, ali je ve bio preao prilian deo svoje knjievne karijere. Meu

39 6 ostalim vanijim delima, njegovi spevovi Ruslan i Ludmila, Kavhaski suanj, esma u Ba hisaraju, Cigani, i njegova drama Boris Godunov, napisani su pre 1825 godine; u t o vreme je njegov roman u stihovima Evgenije Onjegin zapoet, i pod njegovim utica jem stvara se itava plejada pesnika, iji je najznaajniji pretstavnik Baratinski. 4. SPOLJNA POLITIKA Spoljna politika Aleksandra I deli se na dva perioda. Prvi obuhvata borbu protiv u Napoleona, koju je za nekoliko godina prekinuo Tilzitski mir, no koja je napos letku izazvala pad Napoleonovog carstva. Drugi period pretstavlja aktivno Aleksa

ndrovo uee u organizovanju i odravanju novoga poretka u Evropi; to je doba mirovnih konferencija i Svete Alijanse. Borba izmeu Aleksandra i Napoleona dominira istorijom Evrope za vreme prvog perio da. Za vreme te borbe i sam Aleksandar bio je izloen dejstvu raznih uticaja, i u njegovoj spoljnoj politici oseaju se posledice izmena i promena njegovoga unutranj eg sistema; nekoje protivrenosti u njegovoj meunarodnoj politici mogu se objasn iti samo u svetlosti promena koje su se reale u unutranjoj povesti Rusije . Francusko-ruski odnosi u poetku Aleksandrove vladavine. Kada je saznao za ubistvo cara Pavla, toga novog saveznika Francuske, Bonaparta ga je pripisao Englezima. On iskaljuje svoj gnev u ovom saoptenju tampanom u Monitoru: Pavle I je poginuo u noi izmeu 24 i 25: engleska eskadra prola je kroz Sundski moreuz 31. Istorija e nam pokazati odnose koji mogu da postoje izmeu ova dva dogaaja. Po svom stupanju na presto, Aleksandar I. nalazi se pred veoma zamrenom spoljnom politikom. Borba protivu Engleske i prijateljstvo sa Francuskom gube svoj pol itiki smisao smru Pavlovom; mladi ljudi koji okruuju novoga cara su ubeeni ang lofili i anglomani. Voenje spoljnih poslova povereno je grofu Aleksandru Voronc ovu, koji je, kao i njegov brat Semjon, ambasador u Londonu, odluan prista lica rusko-engleskog zblienja i neprijatelj revolucionarne Francuske, a za po monika mu je pridodat knez artoriski, blizak Aleksandrov prijatelj. Meutim, u jednom raspisu to ga je uputio svojim diplomatskim pretstavnicima u julu 1801 god ine, Aleksandar pie: Ako se budem latio oruja, uiniu to samo da bih se branio od napa da i da bih zatitio svoje narode ili rtve neke ambicije opasne po evropski mir. On izjavljuje da se odrie meanja u unutranje poslove stranih drava i da priznaje politik e reime koje su pojedini narodi zaveli u svojoj zemlji zajednikim dogovorom; osim to ga, iako izvesne politike obaveze koje je uzeo na sebe prethodni reim nisu vie u sk ladu sa dravnim interesima Rusije, on izjavljuje da e ih moi odrati ukoliko je to moguno. Isti raspis objavljuje da se grofu Morkovu, ruskom ambasadoru u Parizu, stavlja u dunost da ubedi prvog konzula da nedavno

39 7 zblienje izmeu Rusije, Austrije i Engleske nije upravljeno protivu Francuske. I do ista, grof Moskov, koji je zapoeo svoju diplomatsku karijeru za vlade K atarine II, jedan od onih za koje se govorilo da katariniu, a to e rei da je smatrao za pitanje asti braniti ruske interese, zakljuio je sa Bonapartom, 29 septembra 11 oktobra 1801 godine jedan tajni sporazum u cilju da se uvrsti mir nedavno zakljue n u Linevilu i da se bdije nad optom bezbednou u Evropi. Kako je 1802 godine Francu ska zakljuila sa Engleskom ugovor u Amijenu, izgledalo je da je Evropa pola putem mira. Ali e rat uskoro ponovo poeti. Posle neuspeha pohoda na Egipat i pomorskih uspeha Engleza, Bonaparta uporno misli na zavojevanja na Istoku. Tu on veruje da e pronai klju svetske prevlasti, tu hoe da zada odluan udarac Engleskoj i tu se nada da e nai pouzdan oslonac svome carstvu. Istok postaje jedan od glavnih pokretaa njego ve politike. U junu 1803 godine, Taleran izjavljuje Morkovu da je spre man da evakuie vajcarsku i Holandsku, ako Rusija hoe da prui pomo Francuskoj na Istoku. Morokov u nekoliko mahova pie da se Bonaparta sprema da raskine Amijensk i ugovor o miru, i da se on, u cilju skorog rata, neprestano vraa na pitanje pode le Turske. Ove izvetaje itaju u Petrogradu sa velikom panjom, pa ak i sa izvesnom ze bnjom. Kancelar Voroncov, a naroito Koubej, Aleksandrov blizak prijatelj, raniji a mbasador u Carigradu i prethodnik artoriskog na poloaju pomonika ministra spoljnih poslova, ne vide za Rusiju nikakve koristi od podele Turske, to bi se moglo izves ti samo uz pripomo Francuske i Austrije. Eventualnom susedstvu sa ovim dvema sila ma pretpostavljaju oni susedstvo sa slabom Turskom: Nema mirnijih suseda od Turak a, tvrdi Koubej, i sauvati ove nae prirodne neprijatelje treba otsada da bude osnovno naelo nae politike. Aleksandar nareuje Morkovu da ne prihvati Bonapartine predloge i da mu izjavi da Rusija nema nameru da se pridrui neprijateljskim postupcima upe renim protivu Turske. Od tog trenutka je Istono pitanje tesno vezano za celokupan razvoj francusko-ruskih odnosa.

Ukoliko se pribliuje konaan raskid izmeu Francuske i Engleske, koji e nagraditi Rusi ju da promeni tabor, poloaj ruskog ambasadora u Parizu postaje sve tei. Bonaparta trai da se opozove Morkov, koji ne dobija zamenu i koji ostavlja u Parizu samo je dnog otpravnika poslova, d'Ubrila. Aleksandar eli da raskine sa Francuskom. Ruska diplomatija, u sporazumu sa engleskom diplomatijom, tei da obrazuje jednu protiv francusku koaliciju. U avgustu 1804 godine i d'Ubril naputa Pariz; u novembru, ru ski i austriski car potpisuju jedan tajni sporazum: Rusija obeava svoju pomo Austr iji, a ova se obavezuje da e braniti nezavisnost Turske od Bonaparte. Rat protiv Napoleona: Austerlic (1805) i Fridrih (1807). U koaliciju koju pripre ma protivu Napoleona, koji se nedavno proglasio za cara, ruska diplomatija trudi se da uvue Prusku, iji kralj odrava line odnose sa Aleksandrom. Ali Fridrih-Viljem III, slab, neodluan, rastrzan dvorskim spletkama, zazire od Austrijanaca i izgled a malo sklon da se pridrui koaliciji. Ruski pretstavnik u Berlinu, Alopeus, pie caru da ravnodunost pruskoga

39 8 kralja, borbe izmeu raznih klika na dvoru, spletke i strah od pobednike Francuske in e da je Pruska nepouzdan saveznik. S druge strane, meu Aleksandrovim prijateljima , Adam artoriski izraava najotriju netrpeljivost prema Pruskoj koju smatra za glavn og vinovnika podele Poljske, i Voroncov, koji upravlja spoljnom politikom Rusije , istoga je miljenja. Najzad, Pruska, kao i Austrija, sauvala je mune uspomene iz s voje borbe sa Francuskom. Slabost svih ranijih koalicija bila je posledica uzaja mnog nepoverenja koju su meusobno gajili saveznici; Prusi i Austrijanci, iako su se borili rame uz rame protivu revolucionarne Francuske u ime monarhistikog naela , nisu napustili svoje tradicije teritorijalnih osvajanja i sumnjiili su se uzaja mno da spremaju planove za aneksiju. Zbog toga, u cilju borbe protivu Napoleona koja se priprema, Aleksandar predlae Engleskoj jedno novo naelo za koaliciju. Njeg ov plan izraen u sporazumu sa poslanikom Sardinije u Petrogradu uvenim ozefom de Me strom, napisao je jedan od njegovih bliskih prijatelja, N. Novosilcev, iju smo ul ogu videli u reformama poetkom Aleksandrove vladavine. Tu se konstatuje da najmonij e orue kojim su se do sada sluili Francuzi i koje im jo omoguava da ugroavaju sve dru ge zemlje, sastoji se u opte rasprostranjenom miljenju da se oni bore za sreu i slo bodu svih naroda ..., da dobro oveanstva, pravi interesi zakonitih vlada i uspeh nam eravanog plana to su ga smislile dve sile (Ruska i Engleska) zahtevaju da se to s trahovito orue oduzme od Francuza i okrene protivu njih. Prema tome, on predlae da s e ne uspostavljaju stara nasilja i da se uvrsti sloboda; u praksi, kralj Sardinije, kada jednom njegova kraljevina bude obnovljena, morae da d Ustav svojoj zemlji; Fr ancuska e takoe morati da usvoji jedan reim po svome sopstvenom izboru, jer savezni ci, to treba glasno rei, ne bore se protivu francuskog naroda, ve protivu vlade. S aobrazniji idejama iz prvih godina Aleksandrove vladavine, i slobodnoumniji nego to e biti, zvanina frazeologija saveznika na kraju borbe protiv Napoleona, ovaj pl an nije naiao na povoljan prijem u Evropi. U aprilu 1805 godine, Engleska zakljuuje sa Rusijom jedan ugovor o savezu: obe ze mlje obavezuju se da e garantovati nezavisnost Turske, i da e Engleska davati Rusi ji izvesnu novanu potporu. Pruska odbija da stupi u koaliciju, i Austrijanci o tpoinju neprijateljstva ne ekajui dolazak Rusa. Francuzi opkoljavaju vojsku a ustriskog generala Maka kod Ulma i primoravaju je da se preda. urba Austrijaca up ropauje poloaj saveznika. Ruske trupe stiu umorne i u vrlo ravom stanju; Austrijance optuuju zbog izdaje. Osim toga, prisustvo Aleksandrovo u vojsci oteava pitanje vrh ovnog zapovednitva. Pred nadmonijim neprijateljskim snagama, ruska vojska je primorana da otstupa. Za vreme povlaenja, glavni komandant Kutuzov zadobija je dan uspeh kod Direntajna, kod engrabena pukovi Kneza Bagrationa, koji su dobili zadatak da po svaku cenu zatite povlaenje vojske, ne samo da su odbili nepr ijatelja, ve su izili i kao pobednici iz te borbe. Ruska vojska povlai se kroz Mora vsku, gde se pridruuje trupama koje su tek stigle iz Rusije i austriskom

39 9 korpusu koji je doao iz Bea, u kome su se ve nalazili Francuzi. Kutuzov uvia da je j edini nain boriti se protivu Napoleona u tome da se izbegavaju odluni sukobi, da s e otstupi u Maarsku gde se nalaze netaknuti austriski korpusi, da se Napoleon izn uri ovim povlaenjem, i da se po svaku cenu dobije u vremenu. Jer, za Napoleona je vreme dragoceno; njegov strategiski plan svodi se, kao i uvek, na to da zada br ze i odlune udare, da nametne opte bitke, pa da iskoristi nadmonost svojih snaga i svoga genija. Kutuzov savetuje Aleksandru da se otstupa bez prestanka, i da se i zbagava svaka odluna borba, ali on to ne zahteva sa dovoljno upornosti, te je 20 novembra/2 decembra 1805 godine, rusku vojsku potukao Napoleon kod Austerlica. Rat, zapoet da bi se odbranili interesi Pruske i Austrije, zavrava se porazom rusk e vojske. Austrija se pourila da zakljui mir u Pounu, a Pruska, do ijeg je prijatelj stva Aleksandru toliko bilo stalo, udruuje se sa Francuskom. Napoleonove armije n alaze se blizu poljske granice; na Istoku, Francuzi razvijaju veliku aktivnost. Napoleonova pobeda ponovo stavlja na dnevni red poljsko i Istono pitanje, a ona o ba zadiru u ruske interese. Tako je poraz kod Austerlica zadao udar ne samo rusk oj vojsci, ve i itavoj spoljnoj politici Rusije. Jednim tajnim ugovorom sa Turskom , Aleksandar postavlja zahtev da francusko-pruski savez ne bude upravljen protiv u Rusije. On alje u isti mah ranijeg ruskog otpravnika poslova d'Ubrila da pregov ara u Parizu o miru izmeu Rusije i Francuske, ali on posle toga ne ratifikuje ugo vor koji je potpisao njegov izaslanik. Rusija i Francuska ostaju dakle u ratnom stanju; vojne operacije ruske eskadre u Jadranskom Moru nastavljaju se, kao i op eracije ruskog odreda kojim komanduje viceadmiral Senjavin i u kome se nalaze Cr nogorci. Napoleon u borbi protivu Rusije pribegava svim sredstvima; on alje u Car igrad Sebastiania, koji ubeuje sultana da pogazi rusko-turski ugovor iz 1805 godi ne, kojim se Turska bila obavezala da ostavi ruskoj ubojnoj floti slobodan prola z kroz moreuze. Ovo gaenje ugovora i uticaj to ga je vrio francuski ambasador u Car igradu primoravaju Aleksandra da objavi rat Turskoj. U septembru 1806 godine, pod pritiskom vojnike stranke, ravnoduni pruski kralj o dluuje se najzad da poalje jedan ultimatum Napoleonu. 14 oktobra, kod Auert eta i kod Jene, Pruska Fridriha Velikog je unitena. Napoleon ulazi sveano u Berlin gde 21. novembra 1806 godine, odluuje da se ustanovi kontinentalna blokada, koja je igrala tako vanu ulogu u istoriji Napoleonove prevlasti. Pruska vojska je unit ena; Francuzi su zauzeli Poznanjsku oblast; Fridrih-Viljem III prestravljen, bei iz jedne varoi u drugu, zapoinje pregovore o miru, koje usporava i nepomirljiva na rav Napoleonova i njegovo odbijanje da uini ma kakav ustupak. Dok njegov saveznik pregovara, Aleksandar alje u prusku armiski korpus generala Benigzena i Bukshevd ena, pod vrhovnom komandom marala Kamenskog. Rusija ponovo otpoinje jedan teak rat pod okolnostima koje potseaju na okolnosti prethodnog rata. Prusi nisu saekali R use, i kada su ovi bili spremni da stupe u dejstvo, njihovi saveznici raspolagal i su samo bednim ostacima jedne rastrojene i demoralizovane vojske, koja se bila

40 0 sklonila na poslednji komadi pruske teritorije na pragu Rusije. I Kamenski smatra da jedina moguna taktika u borbi protivu Napoleona jeste da se izbegavaju bitke i da se otstupa. Stigavi u Pultusk, on daje u isti mah i naredbu da se otstupa ka ruskoj granici i svoju ostavku. Benigzen ne izvruje naredbu za povlaenje, odbija napad Franzuca kod Pultuska i naimenovan je za glavnog komandanta. Pred Kenigsbe rgom, u kome se nalazi pruski kralj sa svojim dvorom, kod Projsi-ejlau, on za poinje jednu krvavu bitku 27. januara/8 februara 1807 godine. Vojne operacije, prekinute usled zime, nastavljaju se u prolee, i obe strane se s premaju za odlunu borbu. Poloaj ruske vojske kod Kenigsberga veoma je teak. Sada i Benigzen smatra da je najbolji nain boriti se protivu Francuza u tome da se oni o dvuku postepeno u Rusiju. Ali je interes Prusa sasvim razliit: ako bi Benigzen o

tstupio u Rusiju, Pruska bi izgubila i poslednji deli svoje teritorije. Ruska vojska trpi mnoge oskudice; njeno snabdevanje je ravo organizovano; vojnici bole sni i u ritama, gladuju. Oficiri i generali ne vole Benigzena, i idu ak dotle da ga optuuju kako ide na ruku neprijatelju. 2/14 juna 1807 godine, kod Fridlanda, r uska vojska je potuena. Pruska je konano pregaena, i ruske granice otvorene neprija telju. Na dan 10/22. juna, Benigzen zakljuuje primirje. Tada se Napoleon vraa na plan koj i je nekada Taleran saoptio ruskom ambasadoru u Parizu. On pristaje da zakljui mir ali eli savez sa Rusijom. Pobednik i pobeeni sastaju se u Tilzitu na jednom s plavu sagraenom na reci Njemenu i Aleksandar postaje Napoleonov sav eznik. Savez sa Napoleonom: sastanci u Tilzitu (1807) i u Erfurtu (1808). Ugovori zaklj ueni u Tilzitu menjaju iz osnova rusku politiku. Rusija je primorana da prizna potpun preobraaj centralne Evrope. Aleksandar mora da prizna izmene koje je Napoleon uinio na politikoj karti Evrope. Nemaka postaje v azal Francuske. U naknadu za izvesno ublaenje uslova za mir nametnutih pokorenoj Pruskoj, Aleksandar se odrie svojih prava na kneevinu Jever, na ostrva u Jonskom M oru i na Boku Kotorsku. Poljske oblasti u Pruskoj, izuzev oblast Bjalistoka, koj a je ustupljena Rusiji, ustupljena su, pod nazivom Varavsko veliko vojvodstvo, saks onskom kralju. Napoleon je bio predloio Aleksandru mnogo vie: istonu Prusku i znatan deo pruske Poljske; ali: je car to odbio, da bi ostao veran svome sa vezu sa Pruskom; on je primio samo oblast Bjalistoka jer je uzimanjem te oblasti mogao da skrene panju svojih podanika sa svoga neinteresovanja za dobit posle je dnog tako tekog rata. Podrobno prouavanje Istonog pitanja, koje je bilo glavna taka u pregovorima, odloeno je za naredni sastanak izmeu dva cara, a dotle je ugovoreno da, ako Turska ne primi francusko posredovanje, ili ako, poto ga bude primila, n e zakljui mir sa Rusijom u roku od tri meseca, Francuska i Rusija e s e sporazumeti da isteraju Turke iz Evrope, izuzev iz Carigrada i Rumelije. Moreu zi nee moi da pripadnu ni Francuskoj ni Rusiji.

40 1 Ruska javnost tumai na razne naine Tilzitski mir. Jedni ga smatraju kao blagodet z a Rusiju; tako na primer knez Kurakin pie carici Mariji: Rusija izlazi iz ovoga ra ta sa neoekivanom slavom i au ...; ne izgubivi nita od svojih teritorija, ona je ak st kla i nove. Drugi, naprotiv, smatraju da je savez sa Napoleonom tetan, da e ras kid sa Engleskom i kontinentalna blokada biti kobni po ekonomski ivot; oni takoe zameraju tome ugovoru o miru to je napustio osnovno naelo ruske politike, a t o e rei tesnu saradnju sa austriskom i pruskom monarhijom u borbi protivu Francusk e revolucije i uzurpatora; ta vie oni ga optuuju kao da on osuuje i samo naelo monarh ije, koje je nagnalo Rusiju da uzme aktivnog uea u evropskim koalicijama protivu Fr ancuske. Aleksandar je pozvao grofa Rumjanceva, pristalicu nove politike zapoete u Tilzit u, da preuzme voenje spoljnih poslova. U novembru 1807 godine, Rusija, p ostavi Napoleonov saveznik, objavljuje rat Engleskoj, i dok se ruska vojska pod k omandom generala Buksheldena sprema da osvoji Finsku, Bernadot dobiva nareenje da napadne vedsku: vedska e upropastiti Finsku, pie Napoleon. Ali on pomilja naroito na osvajanja i trudi se posredstvom Kolenkura, svoga ambasadora u Petrogradu da do kae tu potrebu Aleksandru. On hoe da stavi u dejstvo Tilzitski ugovor, a to e rei da ga pretvori u jedan vojni savez koji bi mogao unititi pomorsku mo Engleske u Indi ji, izvriti velika osvajanja na Istoku i pre svega napasti Tursku. Aleksa ndar, naprotiv, ne pokazuje ni malo urbe da ostvari planove o kojima mu Kolenku r neprekidno govori. U mesto da preduzme veliki pohod na Istok, za koji je sprem ljen plan u Tilzitu, on vie voli da okrene rusku ekspanziju u jednom pravcu koji mu je sam Napoleon pokazao; on nareuje da se zauzme Finska i Dunavske kneevine, i trudi se da iskoristi saveznitvo sa Francuskom da bi ih osvojio. Napoleon je neza dovoljan to vidi da je savez koristan samo za Rusiju i da car izbegava da ispuni svoje obaveze. Da bi primorao Aleksandra da se povue iz dunavskih kneevina, on dri svoju vojsku u Pruskoj, suprotno ugovoru iz 1807 godine.

Neslaganje izmeu saveznika stvara potrebu da se sastanu dva cara. U martu 1808 go dine, Kolenkur zapoinje pregovore sa Aleksandrom i Rumjancevom da pripremi progra m za taj sastanak. Aleksandar pristaje da uzme uea u veliki pohod na Istok, ali nes laganje postaje jo vee, skoro bezizlazno, im je u pitanju da se rei sudbina Carigrad a i moreuza. U tom pogledu Rumjancev je nepopustljiv, i Kolenkur izjavljuje Napo leonu da je ustupanje Carigrada i moreuza Rusiji uslov, sine qua non za njegovo uee u pohod na Istok: ako Rusija dobije Carigrad i Dardanele onda e se ona moi, nadam se, pie on, privoleti lako da prihvati svaki plan. Sastanak dva cara utvren je za mes ec septembar u Erfurtu. Taleran stie u Erfurt na dva dana pre Napoleona. 6n spada u onu grupu carskih velikodostojnika koja je uvidela, posle Tilzitskog mira, da je i pored Napoleonovih pobeda carstvo osueno na propast. Zajedno sa Fueo m on smatra da je potrebno postaviti granice carevim osvajakim planovima da bi se spreilo da se carstvo ne srui i da povue u propast i one koji nj emu imaju da zahvale to su se uzdigli.

40 2 On potajno sprema u Erfurtu jedan smeo plan. Ne samo da otkriva austriskom ambas adoru u Parizu tajni plan o francusko-ruskom pohodu na Istok koji mu je Napoleon saoptio u oi svog polaska na sastanak, ve ga jo ubeuje da treba da dokae vladi u Beu otrebu da pone odmah da se naoruava. Poto je naoruao Austriju, on otkriva svoju igru Aleksandru: Velianstvo, kae mu on, ta ete Vi ovde? na Vama je da spasete Evropu a Vi e u tome uspeti samo ako se oduprete Napoleonu. Francuski narod je prosveen. Njeg ov vladar to nije. Vladar Rusije je prosveen, a njegov narod nije. Prema tome, vl adar Rusije treba da bude saveznik francuskog naroda... On pretskazuje caru skori pad Francuskog Carstva; on mu otkriva nezadovoljstvo koje vlada meu Napoleonovim ratnim drugovima i trudi se da mu dokae kako je neophodno potrebno suzbijati Nap oleonovu ambiciju, kako su svi nedavni ratovi samo plod njegove line ambicije, kako je Francuska umorna, kako narod ne eli ni osvajanja ni pobede, kako tenje Napoleonove ne deli i francuski narod, i kako spas Evrope zahteva savez Ru sije sa Austrijom. Tek posle ovog razgovora Aleksandar se sastaje sa Napoleonom. Napoleon trai da Rusija uestvuje u pohodu na Istok, ali Taleranov potajn i rad donosi svoje plodove. Dranje Austrije, puno pretnji, s jedne strane spreava Napoleona da utvrdi i taan trenutak i oblik toga pohoda, a s druge strane, primor avajui da se pohod na Istok odloi, to dranje omoguava Aleksandru, umesto to bi bio pr imoran da daje tane odgovore i da izdri nezgodne diskusije o Carigradu i moreuzima , da se ogranii na opte uveravanje kako on pristaje da svome savezniku prui oruanu p omo na Istoku. Za ovo neodreeno obeanje car dobija mnogo vie nego to su se ruski dipl omati smeli nadati u oi sastanka. Evakuaciju Pruske, olakavanje tekog ratnog poreza koji joj je bio nametnut, evakuaciju Varavskog velikog vojvodstva, priznavanje a neksije Finske, Moldavije i Vlake. Napoleon, istina, zahteva da Rusija potvrdi sv oja obeanja i da uzme uea protivu Austrije u sluaju rata, ali Aleksandar uspeva da og raniiti domaaj toga obeanja unosei odredbu da e ono vaiti samo u sluaju, koji je tada zgledao sasvim neverovatan, napada koji bi Austrija izvrila. Aleksandar moe da nap usti Erfurt kao pobednik, jer je taj sastanak znaio diplomatski poraz za Napoleon a. Za svoj triumf on ima da zahvali Taleranu, koji je izdao svoga gospodara, nao ruao Austriju, i naveo Aleksandra da posumnja u stabilnost Napoleonovog carstva. Taleran je dao za pravo onim ruskim velikodostojnicima koji nisu odobravali Tilz itski ugovor i koji su traili da se nastavi borba. protivu Napoleona. Zahvaljujui njemu Aleksandar je uspeo da izvue iz saveza sa Francuskom maksimum koristi. Aleksandar je obavestio Austriju o izvesnim pojedinostima. pregovora u Erfurtu i trudio se da je ubedi da ne treba da poinje rat. On je uverava da Napoleon ne po milja da se bori protivu nje. Ali Be ima vie poverenja u Talerana nego u Aleksandra , i on preduzima inicijativu u otpoinjanju neprijateljstava. Saznavi da ona pr iziva narode da stresu jaram osvajaa,

40 3 Napoleon se ali ruskom samodrcu da se Austrija slui istim sredstvima kao i oni ljudi koji su stvorili Francusku revoluciju ... Prema Erfurtskom ugovoru, Aleksandar t reba da objavi rat Austriji; ali, kada je austriski ambasador naputao Petrograd, on mu poverava da e se moliti Bogu za pobedu Bea. Njegova vojska ulazi u Galiciju, ali umesto da ide napred, ona ostaje u defanzivi. Kada se Napoleon konano uverio u neiskrenost ruskog saveza, odluio se da zada Aleksandru jedan osetan uda rac. U maju 1809 godine, on nareuje Ponjatovskom, koji se u tom trenu tku borio protivu Austrijanaca u Varavskom velikom vojvodstvu koje su oni zauzeli jo od poetka rata, da prebaci svoje poljske trupe u Galiciju. Pojava Ponjatovskog izaziva proteste Aleksandrove, i ruska vojska zauzima Galiciju gde u mesto da s e bori sa Austrijancima, ona se tue sa Poljacima. Napoleon se vie ne ustee da otvor eno digne glas protivu jednog prividnog saveza. U avgustu 1809 godine, jedna ruska nota, poto je potsetila da francusko-ruski savez zabranjuje Francuskoj svaki pok uaj obnavljanja Poljske, zahteva da se zaustavi pohod Ponjatovskog. Kada je primi o ovu notu, Napoleon je ubrzao pregovore za mir. Kada je trebalo podeliti Galici ju oduzetu od Austrijanaca, izbio je nov nesporazum izmeu saveznika, jer se Aleks andar protivio znatnom teritorijalnom poveavanju Varavskog velikog vojvodstva. Ipa k, Beki ugovor o miru, zakljuen oktobra 1809 godine, dodelio je vei deo Galicije Ve likom vojvodstvu, a manji deo Rusiji. U zimu 18081809, Rusi, poto su zauzeli Alandska Ostrva, preli su preko leda Botnijs ki Zaliv i prodrli u vedsku. Jednim dravnim udarom u tokholmu je bio svrgnut sa prestola Gustav IV a novi vladar, Karlo XIII, pokazao se pomirljiv: ugo vorom o miru zakljuenom u Fredrikshamu, u septembru 1809 godine, on je ustupio Ru siji Alandska ostrva i celu Finsku. Posle zakljuenja mira sa vedskom, Aleksandar je hteo da iskoristi rat izmeu Francus ke i Austrije da bi zauzeo Balkan i da bi se dokopao Carigrada. Rat iz 1809 godi ne bio je ispoetka srean: Bagration je zauzeo nekoliko tvrava; ali je ubrzo ogoreni otpor Turaka primorao rusku vojsku da se vrati na levu obalu Dunava. Patriotski rat (1812). Posle poetka rata iz 1809 godine, Napoleon ne moe vie da sumnj a u bezvrednost svoga saveza sa Rusijom. Pitanje Poljske, koje je posle bekog mir a postalo glavni predmet francusko ruskih pregovora, izazvalo je konano razmimoil aenje dvaju saveznika. Napoleon se trudi da od Poljske naini francusku pretstrau na ruskoj granici. Aleksandar ne pristaje ni po koju cenu da se Poljska obnovi i z ahteva od Napoleona da se odrekne toga plana. On mu predlae jedan ugovor, iji prvi lan kae da kraljevina Poljska nee nikad biti uspostavljena, i koji sem toga odreuje da se teritorija Varavskog velikog vojvodstva nee vie poveavati na raun teritorije nekadanje poljske kraljevine. U januaru 1810 godine, Kol enkur potpisuje taj ugovor, ali Napoleon odbija da ga ratifikuje, navodei kao izg ovor da je njegov ambasador u Petrogradu prekoraio granice svoga ovlaenja. Odnosi i zmeu Petrograda i Pariza i dalje se zateu. Aleksandar odbija da d Napoleonu za enu

40 4 svoju sestru, veliku vojvotkinju Anu Pavlovnu, a naroito ne primenjuje kontinenta lnu blokadu. Napoleon zna da engleska vercovana roba prodire u Rusiju, pa se sa B altikog mora upuuje preko Rusije ka austriskoj granici a odatle u Austriju i Prusk u.. U jesen 1810 godine, on pie Aleksandru, naglaujui naroito obavezu da se u ruska pristanita ne smeju primati brodovi natovareni engleskom robom. Rusija odbija da prizna Trijanonsku carinsku tarifu; ta vie, njena carinska tarifa iz 1810 godine, nanosi tetu francuskoj industriji. U stvari, ne samo da Rusija ne potuje kontinent alnu blokadu, ve preduzima i carinski rat protivu Francuske. Najzad, da bi kontro lisao vrenje blokade, Napoleon, prisajedinjuje Francuskoj teritoriju koja pripada Vojvodi od Oldenburga, uraku Aleksandra, koji ulae otar protest. Rat postaje neizbean. Za njega se vre pripreme i u Parizu i u Petrogradu. Bernadot , koji je izabran za vladara u vedskoj, savetuje Aleksandru da ne zapoinje glavnu

bitku, ve da otstupa i da odvue Napoleona duboko u Rusiju. On mu dokazuje da, ako Napoleon doe pred Petrograd, onda e on biti blie svome padu nego ako ruska vojska i de ka Rajni. S druge strane, u Petrogradu Aleksandru savetuju da u interesu Rusije poto e Varavsko veliko vojvodstvo biti u blizini ratita, a poljsko pita nje je glavni uzrok sukoba, poljsko pitanje rei tako da Napoleonu oduzme svaki iz gled na politiki uspeh. Knez Golicin, nekadanji komandant ruske vojske u Galiciji godine 1809, predlae mu da obnovi poljsku kraljevinu u okviru ruske carevine. Ale ksandar se obraa artoriskom koji, pred frankofilstvom poljskoga drutva, daje ostavk u kao ruski inovnik, pa poto je ukazao na sve koristi koje Francuska obeava Poljaci ma pie: Ako Rusi, sa svoje strane, predloe Poljacima veoma velike koristi, moglo bi doi do sporazuma. Car se i dalje dopisuje s njim, ali je centar diplomatske igre odsada u Beu i Berlinu, koje Napoleon potstie na rat protivu Rusije. Meternih sma tra da je Francuska manje opasna za Austriju nego Rusija; francusko go spodarenje ne bi moglo da bude dugoga veka, i Napoleonovo carstvo e se n eminovno sruiti, dok e Rusija ostati stalan suparnik Austrije na Istoku. Primoran da sklopi savez sa Francuskom, Meternih smatra da e poraz Rusije ii na ruku intere sima njegove zemlje, ali da u sluaju ruske pobede i francuskog neuspeha Austrij a treba da zadri ono to on naziva izmenjena neutralnost. Njega naroito zabrinj uje uspeh ruske vojske na Dunavu. I ako se on obavezuje da e Napoleonu poslati je dan korpus od 20.000 ljudi, on ipak o tome obavetava ruskog pretstavnika Stak elberga i uverava ga da e ovaj austriski korpus ostati neaktivan. to se tie pruskoga kralja opasnost od vojnike okupacije primorava ga da, prema Par iskom ugovoru iz 1812 godine, otvori svoje tvrave Francuzima, da obea da e snabdeva ti Veliku Armiju i da e staviti jedan armiski korpus na raspoloenje Napoleonu. U ovakvim okolnostima, rat sa Turskom ima samo drugostepeni znaaj za Rusiju, te K utuzov dobija nareenje da zakljui mir. U sluaju hitne potrebe, pie mu Aleksandar, moe uiniti Turcima najvee ustupke i odrediti Prut kao

40 5 granicu, ali Vas ja ovlaujem da uinite ovaj veliki ustupak samo pod uslovom da zaklj uite sa Portom ugovor o savezu. Kutuzov potpisuje maja 12/12 1812 godine Bukureki u govor, kojim se Rusiji priznaje aneksija Besarabije, ali on ne uspeva da pridobi je Tursku za savez protivu Francuske. U maju 1812 godine, Napoleon stie u Drezdu. Jo od aprila Aleksandar se nalazi u Vi lni, okruen strancima, Nemcima, Englezima, Italijanima, Pretstavnicima panskih Kor tesa i drugih. Ova meunarodna okolina daje njegovoj aktivnosti izvesno naroito obe leje: ona neminovno mora da vri izvestan uticaj na njegovo shvatanje o preureenju E vrope; ona ga nagoni da ne odvaja pitanje neposredne odbrane Rusije od pit anja zatite svih evropskih naroda od uzurpatora i od posledica Francuske revol ucije. U Beu se tano ocrtavaju veliki planovi za spasavanje Evrope, kojima e se Ale ksandar kasnije posvetiti. Na dan 12/24 juna, korpusi Davua, Neja i d'Udinoa prelaze Njemen. Rusk e snage, brojno slabije od Velike Armije podeljene su na dve vojske, na vojsku B arkleja od Tolia i na vojsku kneza Bagrationa. To je bila glavna greka ruskog rat nog plana. Napoleon se trudio da se njom koristi, ali nije u tome uspeo, jer su ruske vojske izbegavale glavnu bitku koju je on nameravao da im nametne. Aleksa ndar se vraa u svoju prestonicu a vrhovno zapovednitvo preuzima Barklej koji se po vlai u pravcu Smolenska i nareuje Bagrationu da otstupi pa da mu se pridrui. Ovaj p lan izvren je metodino, i u Smolensku se dve ruske vojske spajaju. Barklejeva takt ika je da izbegne susret sa neprijateljem, da otstupa i da odvue postepeno francu sku vojsku duboko u Rusiju. Poetak patriotskog rata baca rusko drutvo u munu uzrujanost i strepnju. Javnost osuuje Barklejev plan; to povlaenje, u oima javnosti isto je to i poraz. Osim toga, narod ne mase u kojima je teko, usled seljakoga robovanja, izazvati patriotsko oduev ljenje, ne prihvataju odmah rat kao narodnu dunost. Slika pravog raspoloen ja ruskoga drutva u 1812 godini, onako kako nam ga otkrivaiu spisi, arhivski i dr ugi razni dokumenti, daleko je od toga da lii na raspoloenje kako ga prikazuje zva nina legenda, koje je dugo vremena smatrana za tanu. U poetku rata, kao to su dokaza

la veoma interesantna istraivanja, muici su pokazali revolucionarne prohteve. to Na poleon to nije iskoristio, i ako je isprva pomiljao na to, to je s toga to mu je b ilo neprijatno da kao vladar i osniva jedne nove dinastije upotrebi protivu drugo g jednog vladara revolucionarno oruje. Rat je dobio narodno obeleje tek posle nasi lja to ih je vrila Velika Armija; kada su njeni vojnici, ne potujui vie pravila disci pline, poeli da pljakaju, postali su direktna opasnost za ivot i imanje seljaka; te k posle zauzimanja Moskve poeli su seljaci zaista da smatraju taj rat za patriotsk i. Posle spajanja u Smolensku, ruska vojska nastavlja da se povlai ka Moskvi. Ona je pod komandom jednog novog vrhovnog zapovednika, Kutuzova, 26 av gusta/7 septembra 1812 godine, ona zapoinje krvavu bitku kod Borodina (zvanu Mosk ovska bitka) i povlai se. U selu Fili, Kutuzov okuplja svoj

40 6 ratni savet koji odluuje da se Moskva napusti bez borbe, te Napoleon ulazi u pres tonicu. Kada je Velika Armija napustila zapaljivu varo ona se, da se ne bi vraala istim pu tem preko Smolenska, trudi da izbije na put za Kalugu. Ali, posle bitke kod Malog Jaroslaveca, iscrpena i demoralisana ona je primorana da ponovo poe putem za Smolensk i ponovo pree opustoene oblasti. Ruske neregularne ete uznemiravaju je; dezerteri je naputaju; bolesti i hladnoa je desetkuju. Posle prelaza preko Berezimne, Velika Armija ne postoji vie. Aleksandrova sveana zakletva je ispunjena: U Rusiji nije vie ostao ni jedan jedini Napoleonov vojnik. Ono to nisu mogli da uine Car i njegovi generali, ono to je bil o iznad moi upravnog stalea, a to e rei plemia spahija, koji ak ni u traginim godina patriotskog rata nisu zaboravili na svoje povlastice, to je najzad iscrplo snage ruske drave oslabljene nedostatcima apsolutistikog reima uinio je ruski narod. Poraz Velike Armije i osloboenje otadbine jeste delo ruskog naroda. Beki kongres. Nasuprot ministru spoljnih poslova Rumjancevu i glavnom zapovedniku Kutuzovu, koji hoe po svaku cenu da zakljue mir i koji smatraju da e nastavljan je rata koditi ruskim interesima, Aleksandar se odluuje da nastavi borbu do konanog sloma Napoleonovog carstva. Odriui se liberalnih planova iz prvih godina sv oje vladavine, on pokuava da baci u zaborav svoja obeanja o unutranjim reformama po mou ive spoljne politike, pomou triumfa ruskog oruja i odlunom intervencijom u blisko j reorganizaciji Evrope. Na dan 16/28 februara 1813 godine, u Kaliu, zakljuen je ugovor o savezu izmeu Rusije i Pruske, koji znai poetak jedne nove koalicije protivu Francuske. Ka da se Rumjancev razboleo, voenje ruske strane politike prelazi postepeno iz Petro grada u glavni tab vojske; savetnici koje Aleksandar najvie slua postali su Kapodis trija, jedan Krfljanin, i Neselrode poreklom Nemac, reakcionar koji je pod jakim uticajem Meterniha. Engleska i vedska pristupaju koaliciji i vojne operacije pon ovo poinju. Posle bitaka kod Licena i Baucena, u junu 1813 godine, otpoinju pregov ori izmeu Napoleona i saveznika. Napoleon ponavlja Aleksandru svoj predlog o miru i savezu. Izvesni carevi savetnici skloni su da iskoriste ovu ponudu da b i zavrili rat pod povoljnim uslovima. Ali njihovu akciju suzbija tuinska oko lina Aleksandrova a to su Prusi koji su eleli da se rat nastavi, ili francuski em igranti koji ele Napoleonov pad, a naroito Meternih, koji veto igra svoju dvostruku ulogu. Dok u isti mah predlae austrisko posredovanje, on se trudi da sprei zakl juenje mira. I samo da bi onemoguio pregovore koji suvie obeavaju Rusiji, on se ugov orom zakljuenim u Rajhenbahu juna 1813 godine, pridruuje koaliciji. Na suprot Austriji, koja se posle bitke kod Lajpciga plai da potpun Napoleonov poraz ne bude suvie koristan po Rusiju i Prusku, saveznici s e

40 7 odluuju da nastave rat na francuskom zemljitu. U martu 1814 godine, ugov orom zakljuenim u omonu, oni se obavezuju da, uz novanu podrku Engleza, odre vojni sa vez za vreme od 20 godina i da ne zakljuuju nikakav poseban ugovor sa Francusk om. Posle pariskog ugovora od 30. maja 1814 godine, oni sazivaju Beki Kong res i preduzimaju teak posao preureenja Evrope. U Beu oni naputaju ideju o bo rbi protivu Napoleona, da bi se pomamno otimalo o ono to su od njega zapleni li. Taleran to iskoriuje da bi Francuskoj dodelio jednu neoekivanu ulogu. Okupljajui male drave i tvrdei da pravo osvajanja ne moe da baci u zaborav naelo zakonitosti, a to e rei neotuivo pravo vladara nad njihovim teritorijama, on uspeva da zavadi sa veznike; 3 januara 1815 godine, Francuska, Engleska i Austrija udruuju se da bi s e suprotstavili teritorijalnim pretenzijama Rusije i Pruske, a naroito aneksiji V aravskog velikog vojvodstva od strane Rusije. Povratak sa ostrva Elbe primorava saveznike da se jo jedanput udrue i da nastave n eprijateljstva protivu Napoleona. 9. juna 1815 godine, potpisan je zavrni dokumen t Bekog Kongresa, koji sa svima svojim dodatcima pretstavlja novu meunarodnu pov elju Evrope. Rusija dobiva jedan deo Varavskog velikog vojvodstva, ali deo Galicije koji je ona bila dobila 1809 godine vraen je Austriji, a Poznanjska obla st koja je bila obeana rusko-pruskim sporazumom u Kaliu 1813 godine, ostavljena je Pruskoj. Posle Vaterloa, Englezi vraaju Burbone na francuski presto, a Aleksandar objavljuje, jula 1815 godine, jednu izjavu koja mu obezbeuje naklo nost Francuza: Ne treba, izjavljuje on, smatrati Francusku za neprijatelja. Strane sile ne mogu u njoj da primenjuju prav o osvajanja. Sveta Alijansa i kongresi. U septembru 1815 godine, zanemarujui posredovanje dipl omata i ministara, Aleksandar se obraa direktno vladaocima i 14/26 pojavljuje se uveni proglas o Svetoj Alijansi koji su potpisali austriski c ar, pruski kralj i ruski car. Ovaj dokument nema samo za cilj da ogranizuje Evropu strogo na osnovic i meunarodnog prava, kao to su to uinili ugovori zakljueni u Beu, ve on takoe tei da ti politike i moralne temelje vlasti; to je ideoloka povelja novoga reima ije je ter itorijalne temelje postavio Beki Kongres. Ve sam stil ovog meunarodnog dokumenta, k oji se obraa vladaocima kao ocevima njihovih naroda i koji govori o propisima svet e vere, o ljubavi, istini i miru, svedoi o njegovom mistinom obeleju. Savremenici ga doekuju na veoma razne naine: papa odbija da ga potpie, jer katolicizam ne od obrava doktrinu o vanreligiskom hrianstvu koje propoveda Aleksandar; Turska u njem u vidi pre svega poziv na nov krstaki rat, Meternih za njega kae da je to jedno be znaajno borbljanje a Genc ga naziva politikom nitarijom. Program Svete Alijanse, koji je u stvari samo lini program Aleksandrov, ne ograniava se samo na meunarodne odno se; on odreuje takoe i unutranju politiku Rusije i onih drava koje ga budu prihvatil e. Politiki sistem koji se u njemu nalazi nosi univerzalno obeleje: spoljna i unutranja politika su nerazluno vezane;

40 8 primena apsolutizma u unutranjoj upravi raznih drava postaje cilj meunarodne politi ke cele evropske unije; rat se pretvara u orue meunarodne pravde protivu revolucio narnih i nacionalnih pokreta. Nema sumnje da je Aleksandar, kada je sastavljao p rogram Svete Alijanse, bio u izvesnoj meri pod uticajem nebakog pobonjatva, u kome mistian individualizam postoji uporedo sa potpunim potinjavanjem sve tovnom apsolutizmu. Ovaj dokument je zavretak jedne duge evolucije koja je dovela cara dotle da se odrekne reformistikih planova iz prvih godina svoje vladavine. im je Meternih stekao ubeenje da Sveta Alijansa nije, kao to se u poetku verovalo, s amo jedno sredstvo da se odvrati panja Evrope sa ruskih osvajakih planova na bl iskom Istoku, ve da je ona zaista jedan program dravne uprave, Austrija je preuzela voenje evropske politike. Aleksandar izjavljuje da je saglasan sa Meter nihovim idejama. U ime naela Svete Alijanse, on se odrie politikog liberalizma. Nje

ga nikako ne naputa strah od revolucije. Njegovo duevno stanje veto iskoriuje austris ki kancelar, i njegova vernost Svetoj Alijansi naterae ga, prilikom reavanja grkog pitanja, u bezizlazan politiki poloaj. Njemu je mnogo stalo do redovnog sazivanja meunarodnih kongresa i do linih veza izmeu vladalaca, ne samo da bi se vrile odredbe o savezu, ve i da bi i dalje igrao ulogu spasioca Evrope koja mu se izmakla jo od 1 815 godine. Prvi kongres, koji je odran u Ahenu 1818 godine, posveen je naroito pitanju Francus ke. Zahvaljujui Aleksandrovoj intervenciji, Francuska je uspela da se smanji okup aciona vojska i da se pobolja njen meunarodni poloaj. Aleksandar se trudi da postan e popularan u Francuskoj, i pretsednik francuske vlade, vojvoda od Rieljea, nekad anji guverner Nove Rusije, obraa mu se vie puta, kada je trebalo braniti francuske interese pred saveznicima. Meutim narodi stavljeni pod kontrolu i nadzor Svete Alijanse uspevaju najzad da z bace svoje okove. Nacionalne revolucije izbijaju u paniji, Italiji, na Balkanu, i Americi, i one krnje ne samo teoriska naela Svete Alijanse, ve i interese raznih drava. Sazivaju se kongresi da bi se reavalo o merama za spreavanje i za podrobno i spitivanje svih politikih pitanja koja su u vezi sa ovim revolucijama. Kongres u Tropau godine 1820 bavi se prvenstveno napuljskom revolucijom. On obja vljuje jednu izjavu, koja na zahtev Aleksandrov jasno istie pravo sila da se meaju u unutranje poslove zemalja gde se vre pokuaji nasilne izmene politikog reima. Sa gl edita stvarnih interesa Rusije, on znai jedan diplomatski poraz. Rusija je htela d a se na tome kongresu prouavaju razna vana pitanja, ali je Meternih uspeo da ogran ii njen rad na napuljsko pitanje. Zahvaljujui brzini svoga glasonoe, on doznaje pre Aleksandra za pobune koje su se dogodile u Semjonovskom puku u Petrogradu. Zast raujui cara privienjem revolucije, on uspeva da se taj kongres bavi samo pobunama i revolucijama.

40 9 Kongres u Ljubljani, godine 1821 raspravlja o revolucionarnim dogaajima u Turinu. Aleksandar nudi svoje posredovanje: jedna ruska vojska od 100.000 ljudi spremna je da pree Galiciju i da se uputi ka Italiji; ali, neredi u Turinu ubrzo su ugueni, te rat i ne otpoinje. Vladari ispituju isto tako grko pitanje. Pobuna Gr ka protiv turskog jarma lii im na revoluciju; za njih a naroito za ruskog cara, on a je u suprotnosti sa naelima Svete Alijanse, koja zahteva da se ona osudi. Grki n acionalni pokret usredsredio se u poetku na dunavske kneevine. Njega je tu irilo je dno tajno udruenje, Heterija, koje je htelo da oslobodi Grke od turskog gospodars tva. lanovi Heterije obavestili su Kapodistriju, koji je dobro znao ta Aleksandar misli o svim revolucionarnim pokretima, te ih je odvratio da od njega trae pomo. O ni su se tada obratili drugom jednom Grku koji je bio u slubi Rusije, Aleksandru Ipsilantiju, sinu gospodara Vlake, koji je izbegao u Rusiju 1806 godine. U Ljublj ani Aleksandar dobiva jedno pismo od Ipsilantija koji mu pretstavlja grki ustanak kao astan i preklinje ga da spase Grke. Car nareuje Kapodistiji da mu odgovori ka ko je on odluno protivan mranim putevima zavere, i smenjuje ga sa autantskog po loaja. On misli isto kao Meternih, koji mu podnosi jedan izvetaj da bi mu dokazao kako je grka pobuna delo revolucionara eljnih da uznemire Evropu i da obore zakoni te vlade. Zato on odbija odluno da prui pomo grkim patriotima. Ali u prolee 1821 godi ne, posle nasilja koje su Turci izvrili nad hrianima, on predlae saveznicima zajednik u akciju protivu Porte i nudi se da je on izvri pomou vojne sile. Krajem ju la njegov ambasador, Stroganov, naputa Carigrad. O mogunostima da se Grcima uine izvesni ustupci ve su raspravljali delegati etiri Sile, kada se u oktobru 1822 go dine, sastao kongres u Veroni. I ako se on naroito bavi panskom revolucijom i fran cuskom intervencijom u paniji, ipak je i grko pitanje ponovo stavljeno na dnevni r ed. Revolucije u Americi jo jednom su nagnale Aleksandra da prihvati Meternihove ideje. On izjavljuje atobrijanu da na suprot javnom miljenju koje ga poziva da pom ogne grki pokret, on se nikada nee odluiti da to uini, jer je dunost vladara da se bo re protivu tajnih revolucionarnih udruenja. Ipak on potsea lanove Kongresa na pravo ruske zatite hriana u turskoj carevini i trai da Turci napuste Vlaku i Moldaviju i z ahteva slobodu trgovine na Crnome Moru.

Posle smrti Kastleroa engleska diplomatija se odluno izjanjava protivu doktrine o kontrarevolucionarnoj intervenciji. Kaning, ija se politika na kraju krajeva svod i na odbranu interesa Engleske, istie se kao zatitnik Grka. Uzalud se na Aleksandr ov predlog sastaje jedna konferencija u Petrogradu poetkom 1825 godine, da naroito proui grko pitanje; Rusija ne moe vie da nametne svoje gledite . Engleska i dalje ostaje branilac grkog pokreta, a Francuska i Austrija, na iju j e vernost Aleksandar raunao prilikom stvaranja Svete Alijanse, pridruile su se njo j. Kakav je za Rusiju bio rezultat Aleksandrove politike? Na evropskim kongresima c ar je dolazio u dodir ne sa mistiarima i ideolozima, ve sa praktinim i optroumnim lj udima, vernim starim meunarodnim tradicijama,

41 0 koji su sanjali samo o osvajanjima i koji su bili nesposobni da se uzdignu na vi sinu jedne opte ideologije, ak i za vreme traginih katastrofa Francuske revolucije. Meternih je bio isto toliko konzervativan kao i Aleksandar; ali se aus triska politika razlikovala od ruske upravo u tome to je konzervativno reenje svih evropskih pitanja bilo za Austriju najpovoljnije. I ako je bio konzer vativan, Meternih je ipak mogao da ostane i realista. Grki ustanak mogao je za Me terniha da bude jedna revolucija; ali on, to nije mogao da bude za Austriju. Zato to je hteo da ostane veran naelu zakonitosti, Aleksandar je pustio da E ngleska preuzme inicijativu u grkom pitanju.

41 1 X V . N I K O L A I ( 1 8 2 5 1 8 5 5 ) 1. STUPANJE NA PRESTO I IDEJE NIKOLE I. Stupanje na presto Nikole I. Prema zakonima ruske carevine nije trebalo da Nikol a stupi na presto, jer je bio trei sin Pavla I. Poto Aleksandar nije imao direktni h potomaka, trebalo je da kruna pripadne njegovom mlaem bratu, velikom knezu Kons tantinu, koji je nosio titulu carevi. Ali Konstantinu nije bilo stalo do prestola ; osim toga on je nasledio od svoga oca plahovitu narav, zbog koje nije bio p ogodan za vrenje vladarske vlasti. Zato je car pomiljao jo odavno da ga uk loni iz naslea prestola u korist svoga brata Nikole. Godine 1820, poto se Konstantin razveo od velike kneginje Ane Fjodorovne da bi se oenio j ednom Poljkinjom, groficom Jovankom Gruinskom koja je dobila titulu kneginje Lovi, Aleksandar je objavio proglasom da brak jednog lana carske porodice sa osobom ko ja ne pripada nekoj vladajuoj dinastiji ne daje ni supruzi ni buduoj deci iz toga braka nikakvo dinastiko pravo ili povlasticu; prema tome ak i da je Konstantin pos tao car, njegova ena i deca ne bi bili lanovi ruske carske porodice i ne bi imali nikakvo pravo na presto. Uskoro posle objavljivanja ovoga proglasa, Konstantin j e uputio jedno pismo Aleksandru u kome mu je odmah javio da se odrie prestola. Ca r, poto mu je odgovorio da prima i potvruje to odricanje, ekao je osamnaest meseci da potpie jedan proglas to ga je sastavio moskovski mitropolit Filaret, u kome se objavljivala u isti mah i Konstantinova abdikacija i naimenovanje vel ikoga kneza Nikole za naslednika prestola. Ali ovaj proglas nije obnarodovan; os im Aleksandra i Filareta, jedino su knez A. N. Golicin i grof Arakejev, carevi bl iski prijatelji, znali da on postoji. Original ovog dokumenta zapeaen je i ostavlj en u Uspenskoj Lavri u Moskvi; njegovi prepisi uvali su se u Carevinskom Veu, Sena tu i u Svetom Sinodu, svi takoe pod peatom i sa ovim svojerunim carevim n atpisom: uvati dok ja ne zatraim; otvoriti u sluaju moje smrti na vanrednoj sednici pre svakog drugog postupka. Nema sumnje da Aleksandar, koji, i ako se inio kao d a mu nije stalo do vlasti, ipak ju je ljubomorno uvao, nije hteo smat rati pitanje naslea prestola kao konano reeno; isto tako nema sumnje da je on smatr ao da ima prava da odluuje o budunosti svoga ogromnog carstva kao to bi inio neki ze mljoposednik sa svojim imanjem; ali je tek posle njegove smrti trebalo da Rusija sazna ko e joj biti gospodar. I sam Nikola, koji je bio direktno zainteresovan u ovom pitanju, nije bio posveen u sve Aleksandrove odluke; on je samo bio obaveten u poverenju, i uostalom prilino kasno, da je odreen za naslednika prestola posle Konstantinovog odricanja, Posledice ove tajne, koja je uvana u elji da se do poslednjeg trenutka odloi ureenje pitanja naslea, osetile su se odmah posle iznenadne Aleksandrove smrti. Kada je 27 novembra/9 decembra 1825 godine Nikola saznao za carevu smrt, on nij e mogao da se odlui da preuzme vlast jedino na osnovu pokojnikove volje koja je d

o tada ostala u tajnosti, i on pokazuje potpunu

41 2 lojalnost prema svome starijem bratu Konstantinu, polaui mu zakletvu i nareujui lanov ima Carevinskog Vea, dravnim velikodostojnicima i vojnim stareinama da sleduju njeg ovom primeru. On uostalom ima jo jedan razlog da tako postupa, a to je to on nije mnogo popularan meu gardiskim pukovima u Petrogradu, kojima je on neposredni star eina; kao to mu je ve napomenuo grof Miloradovi, general-gubernator Petrograda, za njega postoji bojazan da njegovo stupanje na presto ne izazove protivljenje gard e. Poto je naredio da Konstantinu poloe zakletvu i stanovnitvo i trupe u Petrogradu , a zatim u Moskvi, on o tome obavetava svoga brata i moli ga da napusti Varavu, g de je od 1822 godine bio carski namesnik i potkralj Poljske, pa da doe u Petrogra d. Konstantin odgovara da se on jo odavno odrekao svojih prava na presto, da smat ra polaganje zakletve o kome su ga izvestili kao postupak koji je za aljenje i ko ji je protivan volji pokojnoga cara, i da on priznaje Nikolu za cara. Kada je po zvan da doe u Petrograd i da potvrdi svoju abdikaciju jednim sveanim inom, on odlun o odbija, pa ak preti da e se povui jo dalje, ako mu i dalje budu dosaivali takvim zah evima. Ova prepiska izmeu dva naslednika, od kojih ni jedan ne moe da se odlui da p rimi krunu, traje vie od dve nedelje. No kada je Nikola saznao da se priprema jed na vojnika zavera, reio je da okona to bezvladarsko stanje i da se proglasi za cara ; on nareuje da mu se poloi zakletva na vernost 14/26 decembra. Ali vrem e koje je proteklo omoguilo je zaverenicima da savladaju kolebanja koja umalo to nisu ukoila njihov rad, i da stvore plan za akciju. Pobuna od 14/26 decembra 1825. Tajna udruenja koja su se obra zovala u Rusiji, a naroito u vojsci, posle Napoleonovih ratova, nameravala su da izvre dravni udar protiv Aleksandra I. Iznenadna careva smrt i polaganje zakletve na vernost Konstantinu iznenadili su ih. Isprva su ta udruenja pomiljala da se odr eknu svoje namere, ali joj ponovo pribegavaju videi da se car ne pojavljuje i da rastrojstvo i dalje vlada u upravnim krugovima. lanovi Severnog udruenja, koji rad e u Petrogradu, smatraju da im se nikad vie nee javiti tako povoljna prilika. Osim toga, oni znaju da je vladi poznato da postoje tajna udruenja i da njihov rad i njihovi planovi mogu svakog asa da budu otkriveni. Snage kojima oni raspolau nezna tne su, i veina od njih ne veruje mnogo u uspeh jednog revolucionarnog pokuaja. Al i oni vie vole da pokuaju i da propadnu zavetavajui potomstvu svoje ideje i svoja im ena, nego da puste da ih dravna vlast progoni iako nisu nita pokuali. Ovakvo raspol oenje nagnalo je njihove voe da otponu akciju i oni su za dan pobune izabrali sam d an polaganja zakletve na vernost Nikoli. Knez Trubecki, gardiski pukovnik, odreen da kao diktator upravlja pobunom, stavio je u dunost lanovima udruenja, koji su najveim delom oficiri, da pripreme za pobunu trupe petrogradskog garnizona i da, pod izgovorom da se veliki knez Konsta ntin nije svojevoljno odrekao prestola, navedu vojnike da odbiju polaganje z akletve Nikoli. On smatra da, ako bi mu se

41 3 veliki deo trupa pridruio, ostatak e se povesti za njima iz oseanja solidarnosti, p re nego da pou u borbu protiv svojih drugova. Osnaeni tom potporom, pobunjenici e moi da postave vladi svoje uslove, a pre svega zahtevati sazivanje posl anika iz unutranjosti. Jedan predlog Ustava koji su izradila tajna udruenja bie podnesen toj skuptini poslanika koja e igrati ulogu ustavotvorne Sk uptine. Na dan 14/26 decembra zaverenici pokuavaju da izvedu prevrat, ali kao to su i pred oseali, ne uspevaju. Najvei deo petrogradskih pukova polae zakletvu Nikoli bez i na jmanjeg opiranja. Agitatori uspevaju samo da povuku za sobom jedan jedini puk, i to moskovski. Nekoliko eta pomorske garde i pojedini oficiri i vojnici iz drugih

jedinica pridruuju se pobunjenicima. Ove snage, ve i inae skromne, nisu uostalom n ale sebi dovoljno odlune voe koje bi njima upravljale. Videvi kako je mali obim toga pokreta, Trubecki se nerado pojavljuje meu svojim trupama i naposletku se sklanj a u kuu austriskog ambasadora, sa kojim je u srodnikim vezama. to se tie pobunjenika , oni ak i ne pokuavaju da se dokopaju centralnih nadletava niti da posednu strateg iske take grada. Okupljeni na trgu Petra 1 koji je kasnije nazvan Senatski trg on i su tu obrazovali karu, klicali Konstantinu i Ustavu, ali su se uzdravali svake odlune akcije. Ustanak se sveo na obinu ulinu demonstraciju vojske. Bilo bi lako rasterati manifestante. Ali je vlada isprva tako zbunjena i ima tak o malo poverenja u one trupe koje su ostale verne, da okleva sa akcijom. Ma da je Nikola doveo blizu trga Petra I jedan deo trupa koje su mu poloil e zakletvu, on ipak pokuava punih nekoliko asova da privoli pobunjenike na poslunos t pomou ubeivanja. Uzdajui se u svoju popularnost meu trupama, grof Miloradovi, koman dant Petrograda, naterao je svoga konja usred kare pobunjenika, ali ga je jedan od njih smrtno ranio; i jedan pokuaj velikoga kneza Mihaila ostao je takoe bez usp eha; napori petrogradskog svetenstva, koje je predvodio mitropolit Serafim ostali su takoe uzaludni. Meutim, kratak zimski dan blii se kraju, a u gomili gledalaca o kupljenih oko trga javlja se naklonost prema revolucionarima. Nikola izdaje naree nje konjikom puku garde da napadne pobunjenike, ali je napad tako mlak, da je lak o bio odbijen. Tada on poputa pred navaljivanjem svojih generala i nareuje artiler iji da otvori vatru. Dva plotuna kartea raspruju karu. Jedan dea pobunjenika pokuav a da se ponovo prikupi na zaleenoj Nevi, ali nov plotun kartea lomi led i poslednj i ustanici se rasturaju. Jo istoga dana vre se hapenja u Petrogradu i po ostalim va roima, i uskoro su svi lanovi Severnog udruenja pali u ruke vladi. Druga tajna organizacija, Juno udruenje, iezava takoe skoro u isto vreme. Ono je prik upljalo svoje lanove naroito iz Druge armije, koja se nalazila u Maloj Rusiji i No voj Rusiji. Za ivota Aleksandra I vlada je bila prikupila o tomu druenju prilino tane podatke, ali se zadovoljila time to je pojaala nadzor nad sumnjivim lic ima. Odmah po Aleksandrovoj smrti, general Dibi, naelnik carevog glavnog taba, dobi ja podrobnija obavetenja o potajnom radu toga udruenja, kao i spisak lanova, koji o n predaje caru. Nikola nareuje da se

41 4 odmah uhapse sva lica osumnjiena da pripadaju Junom udruenju, i sve njegove voe pada ju u ruke vladi pre nego to su mogle ma ta preduzeti. Jedan od njih, Sergej Muravj ev-Apostol, uspeva ipak da pobegne. Poetkom januara 1826 godine izazvao je on pobunu u ernjigovskom peadiskom puku kome je i sam pripa dao. Ali su buntovni puk brzo opkolile trupe verne vladi; njegov otpor slomljen je topovskom paljbom; Sergej Muravjev-Apostol uhapen je ponovo zajedno sa svim pr eivelim oficirima i vojnicima. Tako se zavrava ustanak to su ga pripremala tajna udruenja. Snage pobunjenika bile su odve slabe da Nikoli oduzmu presto i samodrnu vlast, ali su ga one primorale da gazi po krvi svojih podanika da bi do njih stigao. Ovo iskuenje ostavilo je na n jega dubok i nezaboravan utisak. Dragi Konstantine, pie on na dan svoga stupanja na presto svome starijem bratu, uinjeno je po vaoj volj i, i ja sam car, ali po koju cenu, blagi Boe, po cenu krvi mojih podanika! Uskoro potom pie on grofu de la Ferone, francuskom ambasadoru: Niko ne bi mogao da shvati koliko otar bol oseam sad i oseau celoga svog ivota kada se setim onoga dana. I posle mnogo godina, kada bi se u svojim pismima setio 14/26 decembra, on je i dalje davao oduke svome velikom duevnom bolu i uzvikivao je: Kakv a godinjica! Ustvari, ta njegova duevna patnja, njegov otri bol, proistiu manje iz usp mene na prolivenu krv, a vie iz pomisli da su se njegovi podanici pobunili protiv u njega. Pria se da je on na sam dan pobune, posle ispitivanja prvih uhapenih, rek ao svome mlaem bratu Mihailu: Revolucija je pred vratima Rusije, ali se ja zaklinj em da ona nee u nju prodreti dogod budem imao daha u grudima i doklegod ja budem car po milosti Bojoj. U svakom sluaju, od toga dana utvara revolucije muie njegovu mat

u. Svako ispoljavanje slobodne misli, svako izbijanje makar i sasvim beznaajnog n ezadovoljstva protivu postupaka dravne uprave bude u njemu uspomenu na 14/26 decembar: To su moji poznanici od etrnaestog, imao je obiaj da kae u takvim pri likama. Karakter i ideje Nikole I. U toku svoje vladavine Nikola je rado ponavljao kako je on od obinog komandanta divizije iznenadno postao car, iako se za to nije mnog o pripremao. Njegovo stupanje na presto nije trebalo da ga iznenadi, poto ga je A leksandar, isprva samo nagovetavanjem a zatim neposrednijim poveravanjem, navik ao na misao da e on sedeti na prestolu Rusije; ali je sasvim tano da se on za to nije spremao. Roen 25 juna/7 jula 1796 godine, jo za ivota svoje babe Katarine II, njemu je bilo pet godina kad mu je otac umro. Car Aleksandar I poverio je svojoj majci da vasp ita njegova dva mlaa brata, Nikolu i Mihaila, i o tome se vie nije brinuo. U izvren ju toga zadatka, carica udova pokazala je veliku revnost, ali osrednje sposobnos ti. Za ivota Pavlova, grof Lambsdorf bio je postavljen za glavnog vaspitaa dvojice deaka. On je to ostao i posle careve smrti. Lien isto tako potrebnih teoriskih zn anja kao i pedagokih sposobnosti i takta, on im je dao vaspitanje zasnovano na st arim tradicijama i proeto brigom za spoljnom

41 5 disciplinom. Kada je odrastao, Nikola je postao grub, uobraen i samovoljan. Lambs dorf se trudio da obezbedi svoj uticaj nad svojim uenikom pomou strogih postupaka, koji su ak ili i do telesnih kazni. Uspeo je samo da ga naui isto o spolj anjem dranju i da samo jo jae istakne upadljive crte njegove naravi. Nasuprot elji ko ju je tako esto izraavala carica udova, on nije mogao isto tako da odvrati velike kneeve od njihove strasne udnje za vojnikom slavom, koja je igrala tako traginu ulog u u ivotu njihovoga oca i njihove starije brae. Bilo usled nasleenih sklonosti, bil o pod uticajem dvorske okoline, Nikola i Mihail strasno su zavoleli jo od rane ml adosti igre, vebe i sve spoljne manifestacije vojnikog zanata; esto puta se d ogaalo da jedan od dvojice mladih velikih kneeva ustane usred noi, stavi puku na rame i stane pored postelje svoga brata da izigrava straara. Nikolini nastavnici ale se na njegovu nedovoljnu revnost za uenje i na njegov slab napredak, ali je njihova krivica to nisu umeli da u njemu probude naklonost ka r adu. Oni koji su bili odreeni da ga u mladosti pouavaju u teoriji prava i politikoj ekonomiji nisu takoe imali uspeha; iako su bili zasluni naunici, oni su se pokazal i kao veoma ravi vaspitai i nisu umeli niemu da naue svoga uenika. I posle mnogo godi na spominjao je on setno uspavljiva predavanja koja je morao da slua zajedno sa svo jim bratom i koja nikada nisu u njemu probudila ni najmanje interesovanje. Jed ini nastavnik koji je umeo da pobudi u njemu radoznalost i elju za radom bio j e njegov profesor tehnikih znanja, i Nikola je celoga ivota sauvao veoma ivu naklono st za tu granu nauke. Kada je 1816 navrio dvadeset godina, smatralo se da je njegovo obrazovanje zavreno . Tada je imao priliku da prokrstari Rusiju i zapadnu Evropu; ali je on ta dva p utovanja izvrio tako brzo, da mu od njih nije ostao nikakav trajan utisak. U Engl eskoj i u Pruskoj zadrao se on najdue. Politiki reim u Engleskoj bio mu je veoma nep rijatan. Nasuprot tome, ivot sav proet vojnom disciplinom i autokratski reim u Prus koj svideli su mu se. On se oseao ugodno u pruskom kraljevskom domu. Porodine veze pojaae uskoro to oseanje: godine 1817 oeni se on erkom pruskoga kralja, princezom arl otom, koja pri prelazu u pravoslavnu veru dobi ime Aleksandra Fjodorovna. U toku te iste godine Aleksandar I poveri mu poloaj komandanta ininjerije, a nared ne godine poloaj komandanta gardiske divizije. Ovaj poloaj dao mu je mogunost da ra zvije svoju naklonost za vojne vebe. Gardiski pukovi behu se vratili sa pohoda na Francusku sa prilino oslabljenom disciplinom. Odazivajui se elji svoga brata , kao i svojim linim sklonostima, Nikola je uloio sve svoje napore da povrati trup ama spoljanje vojniko dranje koje im je nedostajalo. Njegova stroga naraav, sitniars ka i nepopustljiva, izazivala je ponekad negodovanje jedinica stavljenih pod nje govu komandu. Na ovu mirnodopsku vojnu slubu bio se ograniio sav njegov rad. Aleksandar ga nije

pozvao da proui nijedan dravni problem, niti da uestvuje u ma kakvim radovima vie dra vne uprave. Budui naslednik prestola ostao je

41 6 udaljen od upravnog mehanizma. Nasuprot tome, on je imao prilike da posmatra vel iki broj dravnika, i to u atmosferi koja nije bila potpuno zvanina. Dugo vremena p rovodio je on jedan deo svojih prepodnevnih asova u dvorani za prijem carskog dvo ra, meu generalima, visokim dravnim inovnicima, dvorskim velikodostojnicima, od koj ih nijedan nije u njemu gledao buduega cara. Prilino slobodne rei koje je ponekad m ogao sluajno da uje ili da ih sam izgovori omoguile su mu da izbliza proui mnoge lino sti iz upravnih krugova. Ovo druenje ulevalo mu je najee duboko nepoverenje, i to je bio moda najtrajniji utisak iz tih poetnikih godina. U trenutku kada preuzima vlast, njemu dakle nedostaju dublja teoriska znanja i s vako iskustvo u voenju dravnih poslova. Ipak, on ima sasvim lina shvatanja o ivotu drave i svojoj ulozi. Ta shvatanja stvor ena u godinama koje su prethodile njegovom stupanju na presto i na koja je imala znatnog uticaja okolina u kojoj je u svojoj mladosti iveo, nisu ni iroka ni sloena , ve jednostavna i nepopustljiva. On smatra da je reim koji postoji u njegovoj zemlji sasvim pravian i savren, i da o n jedino moe da odgovara potrebama drutva. Autokratija je za njega jedna dogma, je dan poredak koji je sam Bog potvrdio i koji je iznad svakog ljudskog umovanja, t e ne podlee nikakvoj kritici. Po njegovom shvatanju, samodrni vladar je gospoda r po milosti Bojoj, prima vlast od samoga Provienja i ima za zadatak da svo jim podanicima ulije, boanskom pomou, naela hrianskog morala. On je toliko proet tom i dejom, da mu se i sama republika, koja je suprotnost monarhije i u kojoj on vidi samo jedan reim zasnovan na odricanju svih moralnih naela i na pobedi najniih ljud skih nagona ini shvatljivija nego ustavna monarhija, iju sutinu on smatra isto toliko lanom koliko i licemernom. On se ne moe sloiti s tim da jedan izabran vladar, iju volju ograniava narodna volja, moe da bude ravan jednom naslednom vlada ru po boanskom pravu. Poto je ubeen da za svoju uzvienost ima da zahvali volji Bojoj, on sebe smatra za njeno neposredno orue. Zato on pie svome bratu Konstantinu, dve godine posle svog stupanja na presto: Niko ne osea veu potrebu nego ja da mu se bl ago sudi, ali neka pravda onih koji sude o meni uzme u obzir neobian nain ko ji me je sa poloaja jednog sasvim skoranjeg diviziskog generala postavio na mesto koje sad zauzimam, kao i to na ije sam mesto ja doao i pod kakvim okolnostim a, i tada e se priznati da bez oevidne zatite boanskog Provienja ... ja ne bih mogao ne samo da vrim svoju dunost kako treba, ve i da makar samo obavljam one poslove ko je sadanje najobinije dunosti zahtevaju od mene; ali ja vrsto verujem u tu boansku zat itu, koja se nadamnom vri odve osetno da bih mogao ne videti je u svemu to mi se do gaa, i u tome je sva moja snaga, moja uteha i moj vo u svemu. Ove ideje nemaju u sebi niega mistinog, jer njegova sasvim obina i realna priroda n esposobna je za misticizam. One nisu plod nikakvog filosofskog

41 7 istraivanja, ve su isto praktike: volja vladara, koji je nadahnut Provienjem i pred n jim jedino odgovoran, jeste zakon koji je nametnut podanicima i koji im zabranju je svaku zamerku i svaku kritiku, ve zahteva od njih pokornost isto toliko slepu koliko i neodlonu. To je naelo u koje Nikola vrsto veruje. Godine 1826, kada je poslao kneza Menjikova na Kavkaz da se tamo objasni sa generalom Jermolovom, on pie u svojim uputstvima: ... nedajui povoda tome generalu da veruje kako ja nemam tano odreenu volju o svemu to se tie dravnih poslova carevine koju mi je Provienje poverilo ili da ja sumnjam da bi ma koji od mojih podanika smeo ,da se ne povinuje mojoj volji im bi mu ona bila saoptena. Slinim reima izraava s e on i u drugim prilikama; on ne doputa ni najmanju izmenu u donetim odlukama, ve

zahteva brzo i tano izvrenje njegovih nareenja. Zbog toga upravo njemu i go di toliko vojniki poziv. Vebe, smotre i parade, nisu za njega samo najodabranije zanimanje, ve i najbolja razonoda koja mu uvek prua zadovoljstva: uivanja koja vlad ar nalazi uvek meu svojim trupama, pie general Benkendorf, jedan od njegovih bliski h prijatelja, za njega su, po njegovom linom priznanju, jedina i prava radost. Ali ono u emu on naroito uiva, to nije toliko lep poredak i skladno manevrisanje trupa, koliko stroga hijerarhija, odluke bez pogovora koje izdaju pretpostavljene star eine, nema poslunost potinjenih, tane komande za manevrovanja kojim upravljaju strog i komandanti, svi simboli jednog reima koje je eleo da primeni na sve manifestacij e ivota. Kada je eleo da objasni oduevljenje koje mu je ulivala pruska vojska, govo rio je: Tu se vidi red, stroga i apsolutna zakonitost, tu se ne moe ni da sumnja n i da protivrei, sve ide svojim redom, i niko ne komanduje pre nego to je nauio da s lua; niko se ne istie, sem ako njegov postupak nije opravdan. Sve je potinjeno jedn om tano odreenom cilju, svaka stvar ima svoju posebnu namenu. Eto zato se ja tako d obro oseam meu tim ljudima i zato u uvek potovati vojniki poziv. Ovu jednostavnost i tanost koje mu se toliko sviaju u vojsci, trudi se on da uvede i u sve druge oblasti javnoga ivota, i ako pri tom ne eli niti smatra za potrebno da se poziva na neku pravnu teoriju. Najbolja teorija prava, izjavljuje on, to je istinski moral. On treba da bude usaen u srca nezavisno od svake apstrakcije i da ima za osnovicu veru u Boga. I ako vlast treba da se oslanja na istinski moral podanika vaspitanih verom, ipak ona treba da se ispoljava pomou jasn ih i tanih naredaba. Dunost onih koji tu vlast primaju nije samo da upravljaju drav om i njenom politikom, ve i da reavaju najvanije probleme. Karamzin je nekada uio cara Aleksandra da ministri treba da budu prosti vladaoevi sekretari za tekue po slove. Nikola usvaja ovu teoriju i trudi se da svede ulogu svojih saradnika na ul ogu obinih inovnika a da zadri za sebe lino konano reavanje vanih poslova koji s javljaju u raznim granama dravne uprave. On je ubeen da treba i moe, isto kao i svaki drugi koji bi se nalazio na njegovom mestu, da ima dovoljno znanja za taj cilj. On je u toliko manje sklon da se neposredno mea u poslove dravne uprave, to m u inovnici ulivaju duboko nepoverenje.

41 8 Ali on veruje da je njegova dunost da nadgleda ne samo dravne poslove, ve i privatan ivot svojih podanika. Davati im pravac pomou naredaba bez p ogovora i kanjavati nemilosrdno i najmanje njihove istupe, izgleda mu u toliko op ravdanije i potrebnije to on prispodobljava ceo ivot vrenju vojne slube. Ja smatr am, kae on, ceo ivot ljudski kao slubu dravi, i samo kao slubu, jer svaki slui lino daje primer: Kako je udna moja sudbina!, pie on u jednom pismu. Kau mi da sam ja jedan od najmonijih vladara na svetu, i moglo bi se pomisliti da je meni dostupno sve, a to e rei sve to je doputeno, dakle da ja mogu biti ono to ja hou, initi to ho na mestu koje ja budem izabrao. U stvari, to se mene tie, istina je upravo na supr otnoj strani. I ako bi me neko zapitao za razlog ove anomalije, mogao bi se dati samo jedan jedini odgovor: dunost. Jest, ovo nije prazna re za onoga koji je od svoga detinjstva bio naviknut da nju shvata onako kao to je ja shvat am. Ova re ima jedan sveti smisao, pred kojim pada svaka lina pobuda; sve mora d a uti pred ovim jedinim oseanjem, sve mora da se pred njom uklanja do t renutka kada se silazi u grob. To je moja deviza. Ja priznajem da je ona teka, da ja zbog nje patim vie nego to bih umeo rei, ali sam ja roen da patim. Ovu dunost, sasvim spoljanu i formalnu, on uporno zahteva i od drugih kao i od samoga sebe i on se ne ustee da se mea u privatne poslove svojih podanika, kad god mu se uini potrebno da ih uputi. Dok su voe revolucionarnog pokreta sanjale da uine kraj ropstvu i despotizmu, i da upute Rusiju u pravcu slobodnog napretka, njihov pobedilac smatra naprotiv da m u je Provienje dodelilo svetu dunost da sauva tradicionalne forme reima, a to e rei autokratiju. Kao vojnik, on hoe da potini javni ivot vojnikoj disciplini; kao patrijarhalan i moan vladar on hoe da uputi svoje podanike blagonaklono ali sa

autoritetom, ne put istinskog morala i pokoravanja neumitnim zahtevima dunosti. Ta kve su bile njegove ideje kada se popeo na presto; on e im ostati veran za vreme cele svoje vladavine. 2. POETAK VLADAVINE: OD SUENJA DEKABRISTIMA DO POLJSKOG USTANKA (18251831) Suenje dekabristima. Nikola je odmah posvetio najveu panju istrazi povodom zavere koja se zavrila dogaajima od 14/26. decembra (dekabrija) 1825 godine. U poet ku iao je on ak dotle, da je lino ispitivao najuglednije zaverenike. Kasnije, ma da je odredio jednu naroitu komisiju za voenje istrage, on je ipak aktivno uestvovao u njenom radu i upravljao njim tako da je otkrio sve lanove tajnih udruenja, kao i njihove planove. On je dokazao da ima pravi inkvizitorski talenat; od sluaja do sluaja on menja svoje dranje prema okrivljenima: as igra ulogu stranog i besnog osv etnika, as pokazuje izvesno plemenito saaljenje, as se pretvara kao da odobrava cil jeve

41 9 zaverenika i izvesne njihove ideje. Po potrebi ne ustee se on u ostalom, isto kao i lanovi istrane komisije, da se poslui energinijim i grubljim nainima. Okrivljeni su podvrgnuti, u kazamatima Petropavlovske Tvrave, jednom reimu koji se menj a srazmerno njihovoj poslunosti za vreme ispitivanja. Nekoje od njih dovode pred Nikolu sa rukama na leima. Ponekad, ako se pokau uporni, okivaju ih za due ili krae vreme. Ponekad su bili podvrgnuti postupanju koje nam opisuje jeda n od njih u svojim Uspomenama: okrivljeni su bili podvrgnuti najstroem tamnikom rei mu u kazamatima tvrave. Oni su iveli u oekivanju i stalnom strahu od muenja kojima b i bili podvrgnuti u sluaju kad bi stalno i uporno utali. Mnogi su uli takvu pretnju iz usta samih lanova istrane komisije. Bile su preduzete mere da se delu je na matu uhapenih i da se unese nemir u njihovu duu draei ih as straho m od muenja, as lanim nadama, kojima je bio jedini cilj da izazovu priznanje. Nou, vrata kazamata otvarala su se naglo; nekakav veo bio bi baen na glavu sunja; kroz hodnike i preko mostia u tamnici odvoen je u sudsku dvoranu koja je bila blistavo osvetljena. Tada bi mu skinuli veo sa oiju, a lanovi komisije postavljali su mu pi tanja od kojih je zavisio njegov ivog ili njegova smrt; nedajui mu vremena za razm iljanje, oni su zahtevali od njega tane i brze odgovore. U ime cara obeavali su mu pomilovanje u sluaju iskrenog priznanja; nije se slualo nikakvo opravdanje; izmil jani su potpuno neverovatni iskazi koje su tobo davali njegovi drugovi i o dbijalo se ponekad suoenje sa njima. Onaj koji, bilo iz neznanja bilo iz straha d a ne upropasti nevine ljude nekom neopreznom reju, ne bi dao odgovore koji su se od njega oekivali, bio bi premeten u neki vlaan i mraan kazamat; njemu su davali samo suv hleb i vodu, a na ruke i noge stavljani su mu teki lanci. Ovakvim sredstvima i nainima postizavani su oekivani rezultati. Mali je broj onih koji su pred sudijama odreenim da ih ispituju ostajali rezervisani i utljivi. Veina okrivljenih, i ako ne odmah u poetku, a ono bar vrlo brzo, davali su iskrene i p odrobne iskaze. Treba zabeleiti da mnogi od njih ine to svesno, jedni za to to veru ju u velikodunost svojih sudija, a drugi zato to, znajui da im nema spasa, hteli bi da bar predoe dravnoj vlasti kobne posledice njene politike, u elji da na taj nain uine jednu poslednju uslugu svojoj otadbini. Zahvaljujui iskazima okrivljenih i dok umentima naenim kod njih, istraga koja je trajala vie meseca i koja je naposletku poslala pred sud 120 lanova tajnih udruenja, obavestila je vrlo tano vladu o radu r evolucionarnih udruenja stvorenih za vreme Aleksandra I i o planovima koje su ona pripremala. Ali je ta istraga pruila novom vladaru i druga otkria, otkrivajui mu n edostatke ruske politike i veliko nezadovoljstvo koje su zloupotrebe izazvale u drutvu. Iz usta tih ljudi, koje je sudbina nainila njegovim protivnicima, on uje po prvi put neposrednu i iskrenu optubu protivu greaka i nepravilnosti koje su injene za vreme prethodnog reima. To je na njega uinilo dubok utisak. Po njegovom nareenj u sekretar istrane komisije pripremio je jednu zbirku svih iskaza koje su dali lan ovi trajnih udruenja o nedostacima ruskog politikog reima. Iz toga

42 0 svog spisa, taj inovnik stekao je ubeenje da je jedna duboka reforma potrebna. Neophodno je potrebno, pie on, pravei bilans svoga rada, dati jasne i pozitivne zakon e, uspostaviti pravdu, zavodei ubrzan sudski postupak, poboljati duhovno obrazovan je svetenstva, dati potporu posrnulom plemstvu, upropaenom pozajmljivanjem od kredi tnih ustanova, vaskrsnuti trgovinu i industriju dajui im nepromenljive statute, u puivati vaspitanje omladine u skladu sa drutvenim poloajem svakog pojedinca, pobolja ti poloaj zemljoradnika, ukinuti poniavajuu prodaju ljudskih bia, vaskrsnuti m ornaricu hrabrei one koji oseaju naklonost ka mornarskom pozivu, jednom reju isprav iti bezbrojne nedostatke i zloupotrebe. I ako su ideje lanova tajnih udruenja donekle privukle carevu panju, sastavlja zbirk e njihovih iskaza tvrdio je kasnije da je car esto prouavao njegov spis, ipak oni nisu nita izmenili njegove namere prema njima lino. Njegova savest im je ve una pred izrekla presudu: Strano je to rei, pie on Konstantinu odmah posle decemb arskih dogaaja, ali je potrebno dati strog primer, a kako su u ovom sluaju u pitanj u ubice, oni se nikad ne mogu dovoljno strogo osuditi. Nema milosti za njih, izjavl juje on u drugom jednom pismu svome bratu, saoptavajui mu svoje duevno stanje. Zato , kada je predavao okrivljene sudu, stavio je na znanje sudijama, bez ikakve dvo smislenosti, u kom smislu treba oni da donesu svoju presudu. U ostalom vrhovni k rivini sud, specijalno stvoren da sudi zaverenicima, ni malo ne zasluuje da se naz ove sudom. ak je i njegov sastav nenormalan: njega sainjavaju lanovi Carevinskog Vea , senatori, tri pretstavnika Svetog Sinoda i trinaest lica koja je car naroito od redio. Njegov postupak pri radu izgleda jo izuzetniji: ne samo da on ne vri pretho dnu istragu i ne vri ispitivanje, ve se pred njim ne uje nikakva advokatska odbrana . On uzima na znanje samo zabeleke istrane komisije u kojima se nabrajaju krivice svakog okrivljenog, i prema vanosti krivice rasporeuje okrivljene u razne kategori je. Optueni se pred njim pojavljuju samo jedanput, i to onda kad treba da uju svoj u presudu. U stvari, to suenje je samo jedna obina komedija, koja ravo prikriv a carevu volju. Sud je namerno pootrio kazne, da bi omoguio Nikoli da po kae svoju velikodunost. Za petoricu okrivljenih, Pestela, Riljejeva, Kahovskog, Mur avjeva-Apostola i M. Bestueva-Rjumina, koji su stvaljeni van kategorije i osueni da budu rasereeni, ta kazna pretvorena je u kaznu veanja; za trideset jednog optuenog k oji su stavljeni u prvu kategoriju i osueni da budu streljani, ta kaz na pretvorena je u robiju bilo doivotnu, bilo od 1520 godina. Ostali osueni dobili su isto tako ublaene kazne, ali ipak nisu izbegli u veini sluajeva progonstvu u Si bir ili zatoenje u neku tvravu. Samo nekolicina od njih, manje kompromitovani u za veri, vraeni su u vojsku kao prosti vojnici bez prava na unapreivanje. Nikola nee zaboraviti one koje on ironino naziva svojim prijateljima dekabristima. Proglas koji je on objavio prilikom svog krunisanja 13/25. jula 18 26

42 1 godine, direktno pravi aluziju na njihove planove i snano ih ocrnjuje: nee se pomou smelih i uvek razornih snova, ve pomou boanske Volje postepeno usavriti ustanove ota dbine,popuniti praznine i izleiti nedostatci. Ako se oni saobraze ovom redu postep enog usavravanja, onda e svaka skromna elja za poboljanjem i svaki plan za ojaanje za kona koji bude doao do nas zakonitim putem koji je otvoren svima, biti uvek prihv aeni od nas sa blagonaklonou; jer mi nemamo i ne moemo imati drugu elju sem da vidimo Nau otadbinu kako dostie vrhunac sree i slave koju joj je Provienje dodelilo. Celoga svog ivota brinue se on o njima; kao sitniarski i strog tamniar, on e za njih i njiho ve porodice ustanoviti jedan od najstroijih naina ivota i nadgledae njegovu primenu, ne doputajui, sem u veoma retkim sluajevima, ni najmanje ublaenje .

Saradnici Nikole I. Od samog poetka svoje vladavine Nikola se trudi da usavri dravn u upravu, bilo menjajui neposredne svoje saradnike, bilo preureujui razne delove dra vne uprave. Ubrzo po svom stupanju na presto rastaje se on od izvesnih saradnika svoga preth odnika, i to upravo od onih ija su imena bila vezana za doba najcrnje reakcije A leksandrove vladavine. Arakejev, koji je i sam izrazio elju da se odrekne j avnog rada, smenjen je sa poloaja izvestioca u Odboru ministara, a zatim sa poloaj a efa vojnih naseobina. Staratelj Kazanjskog univerziteta Magnicki, koji se prouo svojom borbom protivu nauke i profesora i svojim pokuajem da studentima name tne manastirski nain ivota, takoe je smenjen; no kako on ipak i dalje pokuava da se mea u univerzitetske poslove, uhapen je i izgnan u Reval. Staratelj Petrogradskog univerziteta Runi, koji je iao tragom Magnickoga, doiveo je istu sudbinu. Najzad, a rhimandrit Fotijus, koji je bio jedan od stubova reakcija i koji je donekle imao uticaja i na samog Aleksandra I, dobio je nareenje da se vie ne udaljava iz svog manastira. Poto su najaktivniji pretstavnici reakcije bili uklonjeni, Nikola je ostavio na n jihovim poloajima skoro sve velikodostojnike koje je postavio njegov brat. Ali su oni sad, vie nego ikad ranije, prosti izvrioci careve volje. Jedino dvojica od nj ih, Speranski i Kankrin, igraju vanu ulogu. Speranski je i dalje najugledniji i najobrazovaniji dravnik Rusije. Ali, iako je sauvao neokrnjenu i svoju inteligenciju i svoju radnu sposobnost, on vie nije onaj smeli reformator koji je u poetku Aleksandrove vladavine pomiljao da iz temelja p reuredi i dravu i ruski drutveni ivot. Teko iskuenje kroz koje je proao rashladilo je njegov reformatorski polet i, ne menjajui temeljno njegova shvatanja, nainilo ga v eoma velikim oportunistom. Meutim, njegova prolost i njegov glas opasnog novotara i dalje su bacali senku na njega, te Nikola osea prema njemu izvesno podozrenje, koje se pojaalo kada je saznao da su ga zaverenici bili naznaili za lana privremene vlade koju su nameravali da obrazuju. Pa ipak, i moda ba iz tog razloga, on je na imenovan za lana suda koji je imao da sudi dekabristima. Kakva duboka i svirepa i ronija! Najslobodoumniji ovek iz prvih dana vladavine Aleksandra I pozvan je da

42 2 osuuje na smrt i robiju one koji su pri kraju te vladavine postali najaktivniji i najdosledniji pretstavnici liberalizma, ljude koji su bili njegovi duhovni rodi telji i koji su se oslanjali na naklonost koju je on pokazivao prema izvesnim nj ihovim idejama. Speranski je prihvatio taj zadatak i tano ga izvrio. Zahvaljujui to me uveden je u krug carevih saradnika. Ali, iako je Nikola umeo da ceni njegove velike radne sposobnosti, ipak mu nikad nije ukazivao veliko poverenje i znatno je ograniio njegovo polje rada. Meutim, ministar finansija Kankrin koji je bio istinski i iskreni konzervativac, vie se sviao caru. Imajui solidna finansiska znanja i tane ideje koje uporno primenj uje, nametnuo se on svojim smislom za poslove i svojom nepokolebljivom vrstinom. Dogaa se esto da se car, naroito usled nepoznavanja dravnih poslova, pokae smeliji ne go njegov oprezni ministar finansija koji vodi politiku stroge tednje, te se prot ivi svakom neproduktivnom izdatku i svakom opasnom eksperimentisanju; ali je on u veini sluajeva primoran da popusti. Za vreme od sedamnaest godina zajednikog rada sa Kankrinom, car e nauiti vetinu rukovanja dravnim finansijama. Isto tako e Kankrin odrati i razviti u njemu naklonost ka tehnikim znanjima, to e potpomoi zavoenju sredn je i vie tehnike nastave, produenje Petrovog rada, kao to e prilino gordo govoriti Ni a. Ostali saradnici koje je car izabrao nisu dotada igrali neku prvorednu ulogu. Tu je najpre general Benkendorf, sa kojim se upoznao dok je sluio u gardi. Jo za Ale ksandrove vladavine Benkendorf je pokuavao da se istakne pomou policiskih usluga k o je ta inio; on je caru podneo godine 1821 jedan izvetaj o tajnim udruenjima. On od toga nije izvukao nikakve koristi, ali je posle stupanja na presto Nikole, iju j

e naklonost umeo da pridobije, uzeo aktivnog uea u istrazi povodom rada tajnih udrue nja i postao je uskoro carev saradnik u policiskim poslovima. Bez ozbiljnog obra zovanja i bezobziran, grub i drzak kako kae jedan njegov savremenik prema potinjenim a i svima koji zavise od njega, on je dovoljno slavoljubiv da se vrsto dri svoga p oloaja, ali odve len da se predano bavi poslovima koji su mu povereni. On se veoma malo stara o interesima i potrebama carevine, ali svim sredstvima istie svoju sl epu odanost carevoj linosti. On na taj nain uspeva da sve do svoje smrti 1844 godine ostane Nikolin poverljiv ovek. Njegovo baltiko poreklo je jo jedno nj egovo preimustvo u oima njegovoga gospodara: Ruski plemii slue dravi, a nama slue nema plemii, izjavljuje rado car, podvlaei na taj nain vrstu slube koja njemu najvie godi. Isto tako je istraga o radu tajnih udruenja zbliila Nikolu sa naelnikom generaltaba, generalom Dibiem, koji je prvi obavestio Aleksandra I o tome da postoji Juno ud ruenje i kasnije uestvovao u hapenju njegovih lanova. Nikola je imao puno pov erenja u vojniki talenat ovoga generala, iako je taj talenat bio u stvari sasvim obian; on je visoko cenio njegove sposobnosti pa ak i

42 3 njegove dravnike osobine, te je od njega nainio jednog od svojih najprisnijih savet nika. Tako isto pokazao je punu svoju naklonost prema generalu Paskijeviu. Car je nekad a sluio pod njegovom komandom i sauvao najlepu uspomenu na ika-komandanta, kako je voleo da zove svoga nekadanjeg stareinu. Osim toga, on vrsto v eruje u njegove vojnike sposobnosti. Poverio mu je poloaj glavnog komandanta na Ka vkazu, gde je zamenio generala Jermolova koji je stekao lep glas za vreme pretho dne vladavine, no ija je nezavisnost u pogledu karaktera i ideja pobudila u caru nepoverenje. Paskijevi e ostati do kraja Nikoline vladavine jedan od glavnih starei na ruske vojske. Meutim, on nema mnogo vojnikog dara i nee umeti da odri vojsku na v isini svoga doba. Kao i Dibi, on se brine manje o izvebanosti trupa, a vie o njihov om spoljanjem dranju, i trudi se da ih navikne na slepu poslunost prema pretpostavl jenima pomou najsvirepije discipline. Ali Nikola upravo te osobine najvie i ceni, on koji ne trpi mnogo nezavisne karaktere ili jake linosti i koji e rado zadrati u drugom redu najbolje vojne stareine iz vremena Aleksandra I. Ipak e jedan od ovih, general Kiseljev, ef taba druge armije koja se tada nalazila u junoj Rusiji, naposletku silom osvojiti njegovo uvaenje. Kao obrazovan ovek i sa humanitarnim tenjama, Kiseljev se naroito interesuje za poloaj seljaka i veruje u p otrebu da se pobolja njihova sudbina. On je ak podneo Aleksandru I jednu podrobnu raspravu o tome pitanju. Zato Nikola, znajui da je on imao izvesnih prijateljskih veza sa nekojim lanovima tajnih udruenja, pokazuje isprva nepoverenje prema njemu . Ali potpuna generalova ispravnost i sve prisniji odnosi koji se stvaraju meu nj ima ubrzo ga ubeuju da Kiseljev nije nikada delio miljenja tajnih udruenja i da je ostao veran i posluan slubenik. Od tog trenutka poklanja mu car sve svoje poverenj e. Posle rusko- turskog rata 18281829 godine njemu e poveriti upravu nad dunavskim kneevinama, koje su privremeno bile zauzele ruske trupe. Preobraaj centralnih ustanova. Pored toga to je izvrio promene u viem osoblju dravne uprave, Nikola I je ponekad preinaavao dosta korenito i centralnu administraciju. Iako Odbor ministara i dalje upravlja raznim granama dravne administracije, on je jo vie nego u vreme Aleksandra I samo neka vrsta privatnog krunskog Saveta, i nje gova nadlenost je isto toliko obimna koliko i neodreena. U njega je uao jo jedan min istar. Proglasom koji je obnarodovan na dan njegovoga krunisanja 22 jula/3 avgus ta 1826 godine, Nikola je okupio pod jednu jedinu upravu razne dvorske ustanove i stvorio na taj nain Ministarstvo dvora. Njegovo nepoverenje prema centralnim administracijama i njegova elja da od njih oduzme voenje vanih poslova da bi ih podvrgao svojoj linoj kontroli navo di ga da zavede jednu vaniju novinu, a to je proirenje ustanove poznate pod imenom lina kancelarija Njegovog Velianstva.

42 4 Na dan 24 aprila/5 maja 1826 godine stvorio je car drugi otsek ove kancelarije, kome je stavio u dunost da se, umesto Komisije za zakone, stara o svemu to se tie p rikupljanja ruskih zakona i reavanja zakonodavnih pitanja. Iako je na elo toga otseka stavio stvarno Speranskog, ipak je formalno dao upravu nad njom nekad anjem pretsedniku Komisije za zakone Balugjanskom, koji treba da odgovara za Speran skog i da ga spreava da se ne odaje nestalucima slinim onima iz 1810 g. Tri meseca posle toga Nikola stvara jedan poseban i nezavisan andarmeriski korpus , kao i trei otsek Line kancelarije. Na elu obeju ovih ustanova nalazi se Benkendor f, koji pored ovoga vri i dunost komandanta carevog glavnog taba. andarmeriski korpus dobiva veoma opirna uputstva. andarmi imaju dunost da otkrivaju i spreavaju sve zloupotrebe, da tite privatna lica od proganjanja ili globljenja o d strane inovnika, da ukazuju vladi na skromne i verne slubenike dostojne da budu na graeni; oni treba osim toga da zadobiju poverenje svih drutvenih redova i da im ul iju ubeenje da njihovim posredovanjem glas svakoga graanina moe da dopre do prestola; oni su, najzad, pozvani da usauju u zabludele due elju za dobrom i da ih vraaju na p ravi put. Ustvari, oni e igrati jednu tano odreenu ulogu, ulogu politike policije koj a ima da prua pomo tajnoj policiji. Trei otsek Line kancelarije, koji upotrebljava an darme kao agente, uzeo je sve poslove vrhovne ili politike policije. Njegov zadatak je veoma obiman. On istrauje politike krivce i motri na njih za vreme dok su u za tvoru ili u progonstvu. On prikuplja obavetenja o verskim sektama, strancima, fal sifikatorima novca, sopstvenicima sumnjivih lokala, kriumarima, o svim van ijim nedoputenim radnjama i svakoj podozrivoj linosti. On treba da spreava izbijanje pobuna meu muicima i ima pravo da vri istragu o svakom delu neposlunosti i da ga spreava. On upravlja cenzurom, mea se ponekad direktno u knjievne poslove i moe da preduzima protivu pisaca mere prema svom nahoenju. Najzad, on vodi nadzor n ad centralnim i pokrajinskim upravama, kao i nad pojedincima koji su iz bilo koj ih razloga privukli panju vlasti. On prikuplja obavetenja posredstvom andarmerije, koja je rasporeena po svojim teritorijalnim podrujima, ili pomou tajnih age nata, pa ih posle toga dostavlja caru. Posle zakonodavstva, Nikola potinjava svoj oj linoj kontroli i ivot cele zemlje. Trei otsek Line kancelarije omoguuje mu da nadg leda politiko i moralno duevno stanje stanovnitva, kao i delatnost pojedinih grana dravne uprave. Zato prati on njegov rad veoma briljivo, ita paljivo njegove izvetaje i posveuje mnogo vremena ispitivanju krivica i problema koji spadaju u del okrug toga otseka. Veina krivica reava se administrativnim putem, a kazne esto od reuje sam car. U najveem broju sluajeva kazne su izvanredno stroge: prinudno upuivanje u vojsku, zatvaranje u neku tvravu, progonstvo sa r obijom u udaljene pokrajine carstva, a ponekad ak da bi se izleilo duevno stanje

42 5 krivaca, zatvaranje u ludnicu. Car nadgleda ne samo dravne poslove, ve i porodin i i privatni ivot svojih podanika; on se mea u sukobe izmeu roditelja i dece, kanjav a rasipnike, razvratnike, itd. On se trudi da na taj nain uspostavi istinski moral meu svojim podanicima. Stvarajui ove nove ustanove, on zamilja da e moi upoznati neposred no ivot svoga carstva i potiniti ga svome linom nadzoru i svojim izriitim zapovestim a, nadgledajui u isti mah i svoje inovnike. Ustvari, ne samo da on nee izbei bir okratiju, ve e postati zavisan od nje vie nego ikad. Umesto da se priblii iv otu svojih podanika, on e se jo vie udaljiti od njega. Ukoliko nove ustanove budu d obijale veu vanost one e izmeu njega i njegovih podanika dizati zid utoliko neprelaz niji, to e biti nemoguno kritikovati ih otvoreno a da se pri tom ne dovede u vez u, u tome linom i patrijarhalnom reimu, sama careva linost.

Odbor od 6/18 decembra i planovi za reforme. U poetku svoje vladavine Nikola izgl eda da priznaje potrebu i mogunost da se izvre jo obimnije reforme. 6/18 decembra 1 926 godine stvoren je jedan odbor sastavljen od nekoliko poverljivih ljudi sa za datkom da pregleda dokumente naene u radnom kabinetu Aleksandra I i da proui sadanj u administraciju carevine. Njegov izvetaj caru treba najpre da izloi ta se nameravalo da se uini u toj oblasti za Aleksandrove vladavine, ta je uinjeno i ta jo ostaje da ni; zatim, ta je po njegovom miljenju zadovoljavajue u sadanjem reimu, a ta ne treba zadrati, najzad ime se mogu zameniti ustanove u metodi koje treba ukinuti Drukije reeno, on ima zadatak da ocrta plan potrebnih reforama. Pod nazivom Odbor od 6/18 decembra organizovan je on u najveoj tajnosti. Njegov rad mora da ostane nepoznat svima, ak i najviim inovnicima carstva. To je stoga to car eli da izrada programa reforama ostane tajna. lanovi Odbora, uostalom, slau se sa njegovim nazorima i boje se vie nego on od izdavanja tajni. I u pogled u osnovne sadrine pitanja koja treba pretresati pokazuju se oni isto tako obazriv i. Njihov rad, koji se produuje do 1832 godine, stalno rukovodi misao da treba ne da se potpuno preobrazi postojei reim, ve da se on usavri pomou izvesnih deliminih izm ena i poboljanja. Ustvari, on se ograniava na prouavanje tih deliminih izmena, ne poka ujui pri tom ni veliku energiju ni osobitu irinu pogleda. Nasuprot tome, svaki odl uan predlog izaziva njegove primedbe. I njegovi lanovi, i car, koji upravlja njego vim radom, trude se da uzajamno umere svoj polet i da uzajamno potstaknu svoju r eakcionarnu revnost. Posle prouavanja centralnih ustanova, Odbor je istakao dosta njihovih bitnih nedo stataka: zamrenost u raspodeli administrativnih nadlenosti, to usporava svravanje poslova i ide na ruku zloupotrebama, koje ostaju nekanjene, kao i rav izbor visokih dravnih inovnika. Ali, kada treba leiti to zlo, Odbor se ograniava na to da predloi samo palijativne mere ili ak i izmene zakona koje ponekad dovode u zabunu i samoga cara.

42 6 Njegova plaljivost ispoljava se jasno kada se raspravlja o organizaciji Sen ata. Poto je stvorio plan da ga podeli na dva odvojena tela, Sudski Senat i Uprav ni Senat, i da ukine Odbor ministara, ija je nadlenost isto toliko obimna koliko i neodreena, on se izjanjava za stvaranje, pored senatora, jednog posebnog Saveta M inistara, ne uviajui da bi jedan takav Savet, kao to primeuje car, mogao postepen i neosetno da prisvoji poloaj koji bi odgovarao poloaju sadanjeg Odbora ministara, koji je postepeno prigrabio svakovrsne dravne poslove. Poto je kritikova o rav nain biranja za Senat i pripisao to injenici da je obavezno imati poloa j privatnog savetnika ili sadanjeg privatnog savetnika da bi neko mogao biti naimenovan za senatora, on pomilj a najpre da jedan deo Senata biraju plemii, a zatim se ograniava na to da predloi da se dopusti naimenovanje i inovnika koji imaju poloaj sadanjeg dravnog savetnika, te mu car moe sa razlogom primetiti da nije izvesno da e s meu tim savetnicima nai ljudi koji bi imali neko vee iskustvo u graanskim poslovima, i da on ne moe oekivati srene rezultate od toga predloga. Poto se sloio sa miljenjem je sudijska stalnost kamen temeljac sudske nezavisnosti, koja se tako opravdano ceni u prosveenim dravama Evrope, i da je samo to naelo u svojoj bitnosti neosporno i nepobitno, on odmah urno primeuje da se izvesne sudije najviih sudova uzdravaju od pr vljenja zloupotreba samo iz straha od opravdanog carevoga gneva, koji moe da ih kaz ni ne pribegavajui sudskom postupku, te prema tome jedna dobronamerna vlada ne tre ba da se liava jednog sredstva da obuzda ljude koji ne bi sa potpunom vrstinom poto vali pravila asti, pod uslovom da sa najveom opreznou pribegava penzionisanju bez s uenja. I tako on najzad pobija ono to je nepobitno i odbija ovoga puta u saglasnost i sa carem, da primeni Senat naelo sudijske stalnosti. On pokazuje istu plaljivost prilikom raspravljanja o reformi pokrajinske uprave, koju bi hteo da uskladi, obezbeujui pravilniju raspodelu raznih administrativnih i sudskih nadlenosti, i da je potini boljoj kontroli. Ova kontrola, onako kako je O

dbor zamilja, ne treba da bude ni despotska ni lina, kao to je kontrola general-guber natora ,niti pak slaba i skromna, kao to je kontrola dravnog tuioca, ve zajednika, st alna, zasnovana na vrstim propisima; ona treba da raspolae uspenim sredstvima ne sa mo da ukae na prestupe i zloupotrebe ve i da ih spreava, da ubija zlo u korenu, da nametne inovnicima najstrou disciplinu i da izdaje krivce sudu. Da bi se ona mogla vriti, on predlae da se u gubernijama i okruzima stvore dva niza optih skuptina u k ojima bi bile okupljene odgovarajue administrativne i sudske slube i kojima bi pre tsedavali bilo inovnici odreeni od drave, bilo marali plemstvva. No i ovo je samo je dna palijativna mera, poto bi to ustvari imalo za posledicu da se inovnicima, koji su povezani zajednikim interesima, ostavi da sami sebe kontroliu. Car tu meru, os im toga smatra za neizvodljivu: gde e se nai, primeuje on, skoro pet stotina lica sposobnih da pretsedavaju tim

42 7 skuptinama? Marali plemstva su zauzeti svojim dunostima, a osim toga mogu pasti u i skuenje da brane interese svoje kaste; s druge strane, da li se moe pokloniti pover enje gubernatorima da oni odreuju pretsednike? Naposletku, ovo dvostruko nepoveren je prema delegatima plemstva i pretstavnicima vlade dovodi do odluke da pokrajin ska skuptina plemstva i gubernator treba da posebno predloe izvestan broj kandidat a, ali da e konani izbor pripadati centralnim vlastima. Na carevu inicijativu, koji ga je povodom jednog beznaajnog spora pozvao da proui naine kako da se smanji broj posluge kod spahija i da se zabrani prodaja muika bez zemlje, Odbor se pozabavio i pitanjem socijalnog ureenja. I ovde se jas no vidi njegov nedostatak liberalizma. Iako priznaje da je za veinu obrazovanih i duhovno zdravih ljudi jasno da je ne samo korisno, ve ak i po trebno uiniti kraj svemu to lii na trgovanje robovima, koje je isto toliko poniavajue koliko i protivno prirodi, i da se treba truditi da se istovremeno pobolja sud bina ruskih muika, ipak njegov pretsednik, grof Koubej, primeuje da bi drugi jedan stale, na nesreu veoma brojan, neobrazovanih zemljoposednika gruba pon aanja, smatrao meru na koju je ukazao vladar kao ogranienje prava vlasnitva. Ma da s e slae da takve predrasude ne bi trebalo da spreavaju vrstu i mudru akciju vlade, ak ciju koja je u saglasnosti sa dobrom cele zemlje, on ipak smatra da je uvek poeljno preduhitriti negodovanje i komeanje ljudi razdraenih strahom ili nezadovoljstvom. Zato on zakljuuje da ne treba objavljivati zabranu prodavanja muika bez zemlje a d a se u isto vreme ne obnaroduju odluke povoljne i za druge drutvene stalee, te da se dokae da vlada pokazuje podjednaku brigu i panju prema svima svojim podanicima, bez izuzetka i bez pristrasnosti. Odbor potpuno usvaja ovo miljenje i podvlai po trebu da se pokae najvea opreznost prilikom prouavanja pitanja muika. Svakome je poznato, napominje on, koliko je teko menjati propise koji su nezgodni al i koje je samo vreme ozakonilo, kada ti propisi odreuju dunosti i tako rei reguliu it av graanski ivot najmnogobrojnijeg dela stanovnitva. Ta tekoa, koja ponekad primorava i najmudrije vlade da odloe usavravanje zakona ije nedostatke i one same priznaju, naroito je velika u Rusiji, gde muici privatnih zemljoradnika i Krune pretstavlja ju ne samo veinu, ve skoro celokupno stanovnitvo carstva; ovaj stale je toliko neobr azovan, da ne postoji nada da mu se moe brzo uliti shvatanje jedne nove dunosti, p a ma kakva ona bila. Mnoga iskustva, od kojih nekoja nesrena, dokazala su sa koli kim nestrpljenjem nai muici oekuju svoje osloboenje, iako ni sami ne znaju tano u emu ono treba da se sastoji ... Od muika se mogu oekivati i nove zablude, ako se obnar oduje neki nov ukaz ili neki nov statut koji bi se ticao iskljuivo prava muika i n jihovih odnosa prema njihovim gospodarima; u takvom sluaju muici bi mogli uobrazit i da se vlada interesuje jedino za njihovu sudbinu. Zato Odbor odluuje, sa carevim pristankom, da se izradi ne jedan predlog ukaza iskljuivo za muike, ve jedan opti z akon o drutvenim redovima koji bi sadrao odredbe povoljne i za ostale stalee.

42 8 Ustvari, kad spominje ostale stalee, Odbor misli samo na plemstvo. On je potpuno saglasan sa svojim pretsednikom koji je jo u samom poetku diskusije izjav io da bi ublaenje muikog poloaja trebalo da bude naknaeno dodeljivanjem novih povlast ica plemiima, a naroito ograniavanjem dodeljivanja plemiskih titula. Kao i njegov pr etsednik, odbor smatra da bi ove naknade bile primljene kao dobroinstvo od str ane staroga plemstva, da bi poveale njegovu revnost prema vladaocu kome ono s lui i da bi uvrstilo uzajamne veze koje ga veu za presto. Istina, predlog zakona o dr utvenim redovima bavi se i pravima svetenstva i srednjeg stalea; ali, ne samo da ni jednima ni drugima ne dodeljuje nova prava, ve im smanjuje stara, oteavajui im pris tup u plemiske redove. Nasuprot tome, pored toga to se trudi da povea drutveni ugled plemstva zatvarajui pristup u njega ljudima obinoga porekla, on hoe da mu dodeli j o jednu novu povlasticu ustanovljavanjem nedeljivih naslednih dobara. to se tie muika, on smatra za dovoljno da im dodeli ogranienje broja posluge u spahi jskom domu i da zabrani prodavanje muika bez zemlje. Pa i ovu poslednju odluku sm atra on za opasnu, toliko je ubeen u potrebu da se u ovom pitanju seljakoga ropstv a postupa sa najveom opreznou i najveom obazrivou; zbog toga on smatra da je moda o otstraniti varljiva tumaenja i pogrene pretpostavke o buduim odnosima izm eu muika i spahija, naglaujui koliko je spahijsko pravo na zemlju sveto i neprikos noveno, da treba potsetiti na to pravo sa izvesnom opreznou i odlunim ali kratkim izr azima, spomenuti ga za ugled kao jedno pravo koje se ne moe dovoditi u sumnju, i d a je, najzad, iz istih razloga korisno spomenuti prava koje reim seljakog ropstva daje spahijama nad muicima. Odbor od 6/18 decembra 1826 godine zasedava punih est godina i stvara itave gomile ispisane hartije ne postiui nikakav pozitivan rezultat. Iako e se nekoje od njegov ih ideja nai kasnije u zakonodavnim spisima Nikole I, ipak njegovi planovi, koji meutim predviaju samo beznaajne reforme, nee biti ostvareni. Ukratko, njegove diskus ije naposletku samo stvaraju oko cara izvesnu atmosferu konzervatizma koju odravaju pretstavnici visoke birokratije i plemii-spahije i koja e, zajedn o sa poljskim ustankom, doprineti da se pojaa reakcionarno raspoloenje sa kojim se Nikola popeo na presto. Ustanak u Poljskoj i ukidanje poljskog ustava. Nikola I nasledio je u isti mah i rusku carevinu i poljsku kraljevinu. Ali, iako je on u Rusiji samodrni monarh, u Poljskoj je samo ustavni vladalac. S obzirom na njegova shvatanja i njegovu nar av, on mora sebe da prisiljava da bi mogao da ispuni svoje ustavne dunosti. Na navaljivanje svoga brata Konstantina i poljskih ministara, on pristaje da se krunie u Varavi i zadovoljava se tim to uprouje kolikogod je moguno sveanost kruni anja, poto ju je prethodno hteo sasvim da ukine kao nepotrebnu. Isto tako on napo sletku usvaja Konstantinovo gledite u suenju poljskim zaverenicima. Naroita komisij a od pet Rusa i pet Poljaka, obrazovana

42 9 u Varavi da vodi istragu povodom rovarenja jednog poljskog tajnog udruenja koje je bilo u vezi sa nekolicinom ruskih zaverenika, optuila je osam lica okrivljenih z a zloin protivu bezbednosti drave. Da bi im se sudilo, Nikola hoe da stvori jedan n aroiti sud u Varavi, kao to je uinio u Petrogradu. Konstantin mu predoava da on ne moe postupati u jednoj ustavnoj kraljevini a da se ne isloi opasnosti da otui od sebe poljsku javnost i strano javno miljenje, i da je pravilnije da se to suenje pover i sudu Dijete. Nikola na to pristaje, raunajui uostalom pouzdano, kao i njegov bra t, da e presuda biti nemilosrdna. Meutim, taj sud odbacuje u celini zakljuke istrane komisije, uzima na sebe da sam izvri novu istragu, oslobaa trojicu okrivljenih, a protivu ostalih zadrava samo optubu da nisu otkrili vlastima postojanje jedne rusk e zloinake organizacije i osuuje ih samo na kratak zatvor toliko kratak da su ga oni izdrali jo u istranom zatvoru. Kada je saznao za tu odluku, Nikola je izjavio: Oni su spasli krivce, ali su upropastili zemlju. Njegovo gnuanje je toliko, da on pozi va ministarski savet poljske kraljevine da odgovara na ovo pitanje: Treb a li smatrati odluku suda Dijete kao posledicu pogrenog shvatanja zloina protivu bezbednosti drave, ili kao da se u njoj krije elja da se ide na ruku samim zloinim

namerama? Kada mu je ministarski savet, posle dugog raspravljanja, odgovorio da j e takva presuda posledica nepotpunosti u poljskom krivinom postupku, on se odl uuje da potvrdi presudu; ali, proteklo je devet meseci otkako je ona izree na, a za sve to vreme optueni su ostali u tamnici; dvojica od njih su se ubili, a druga dvojica su umrla od bolesti. Iako Nikola potuje poljski Ustav vie nego Aleksandar, ipak je gnev poljskoga drutva na Rusiju toliko jak i elja da se Poljskoj vrate granice koje je imala pre 177 2 godine toliko snana kod mnogih Poljaka, da je ustanak neizbean. Sistematska priprema ustanka poinje godine 1826, kada su uenici Zastavnike kole u Va ravi obrazovali tajno udruenje zvano Savez zastavnika. Vrlo brzo su mnogi oficiri, graani, javni radnici i poslanici Dijete pristupili toj organizaciji, koja je na meravala da pripremi ustanak uz pripomo poljske vojske. Francuska revolucija iz 1 830 godine, pojaavajui uzrujanost duhova, dala je nov i moan potsrek tome pokre tu. Kada se rairio glas da e se moda poslati poljske trupe protivu Francus ke, Savez zastavnika reio je da stupi u dejstvo. Na dan 17/29 novembra 1830 godine jedna grupa zastavnika zauzela je dvorac Belv edere, u kome je stanovao potkralj Konstantin. On je uspeo da umakne i z Varave, poto je najpre prikupio ruske trupe i jedan deo poljskih trupa. Napad na Belvedere izazvao je pobunu cele varoi. Dolazi do krvavih sukoba izmeu poljskih i ruskih vojnika. Ustanici vre pokolj ne samo nad ruskim vojnicima i of icirima koje je ta pobuna iznenadila, ve i nad poljskim oficirima i generalima ko ji su bili poznati zbog svoje odanosti Konstantinu. Oni su zauzeli vojno slagalit e i naoruali jedan deo stanovnitva koje im se pridruilo. Snage kojima oni raspolau j o nisu velike, dok se Konstantin nalazi na elu jedne relativno velike vojske. Ali sam ustanak nainio je takav utisak na

43 0 potkralja, da se on odrekao svakog otpora. On ostaje nekoliko dana pred Varavom, pa poto je raspustio poljske trupe koje je bio prikupio, povlai se sa ostatkom sv oje vojske ka ruskoj granici. Njegovo dranje doprinelo je da glavnina po ljske vojske pree brzo na stranu pobunjenika. Ministarski savet ili Administrativni savet preuzeo je vlast koju je Konstantin is pustio iz ruku, ali se on potpuno obnavlja uklanjajui dotadanje ministre i uzimaj ui ljude veoma popularne u Poljskoj, kao i poslanike Dijete. On je izabrao za diktatora generala Hlopickog. Taj diktator, koji je nekada uestv ovao u Koukovom ustanku i bio Napoleonov general, uiva u svojoj zemlji glas genijaln og voe. 6/18 decembra on saziva Dijetu, koja ga potvruje, na njegovom poloaju dikta tora. Ni on, ni glavni lanovi Administravivnog saveta, kao to su bili knez Radzivil, kne z artoriski, pretsednik Senata, pretsednik Dijete, Ostrovski, nisu nikako mislil i kada su uzimali vlast da konano raskinu sa carem Nikolom. Njihova je n amera bila da samo uvrste poljski Ustav. Hlopicki je smatrao da treba da saopte lan ovima Dijete da on ostaje veran zakletvi koju je poloio Nikoli kao ustavnom vlada ru, da on samo eli da sauva ustav kraljevine Poljske i da ne vidi nikakvu mogunost da kraljevini pripoji Litvansku guberniju, kao ni gubernije na zapadu i jugu, ko je su bile prisajedinjene ruskoj carevini. Zajedno sa Administrativnim savetom o n je pohitao da stupi u pregovore sa carem da bi mu objasnio kako su dogaaji u Va ravi samo posledica dugotrajnih zloupotreba vlasti, i da ga uveri da poljski naro d ne eli da raskine s njim ve da samo trai umerenu slobodu i strogo potovanje Ustava. Nasuprot tome, veina Dijete, pridobijena za sasvim suprotne ideje, sastavlja Progl as poljskog naroda od 8/20 decembra: Poljski narod iziao je iz stanja podjarmljenos ti i zavisnosti u kojoj se nalazio, sa mukom reenou da vie ne primi na sebe okove koj e je raskinuo i da ne poloi oruje predaka pre nego to bude stekao nezavisnost i vla st (to jedino jemstvo slobode), i pre nego to bude sebi obezbedio slobode na koje ima dvostruko prava da se poziva i kao na dragoceno naslee svojih predaka i kao

na hitnu potrebu u sadanjosti. On se nee odrei borbe pre nego to se bude sjedinio sa svojom braom koja se nalaze pod jarmom petrogradskog dvora, pre nego to ih oslobo di i pre nego to im bude omoguio da i oni uestvuju u njegovim slobo dama i njegovoj nezavisnosti. Za Nikolu je ustanak u Varavi samo jedna lina uvreda, jedno izazivanje: zato on od luno odbija da stupi u pregovore sa svojim buntovnim podanicima. Ako i pristaje d a primi jednog od dvojice izaslanika Administrativnog saveta, on to ini smatrajui ga za nekadanjeg ministra, a ne za izaslanika varavske vlade, i on mu stavlja do z nanja da e Poljaci dobiti oprotaj samo po cenu potpune i neposredne pokornosti. 20 decembra 1830/1 januara 1831 godine maral Dibi ulazi u kraljevinu Poljsku sa jedn om ruskom vojskom. Jednim proglasom on zahteva bezuslovno pokoravanje, poziva Po ljake da poloe oruje, da uspostave

43 1 ukinute ustanove i vrate otputene inovnike. Hlopicki saziva Dijetu, izjavljuje joj da ne veruje u uspeh oruane borbe sa ruskim vladarem i odrie se svoga diktatorsko g poloaja. Ali ga Dijeta ne slua, ve odluuje da nastavi rat. Ona postavlja kneza Rad zivila, delom usled njegovih srodnikih veza sa pruskom kraljevskom porodicom, za glavnog komandanta vojske. Zatim proglaava da je Nikola svrgnut sa prestola Poljs ke zato to je pogazio poljski Ustav: Poljski narod, iji je pretstavnik Dijeta, prog laava svoju nezavisnost i svoje pravo da ponudi krunu onome koga bude smatra o dostojnim da je nosi i koji bude zajemio nae slobode na pouzdan i svean nai n. Ona poverava izvrnu vlast jednoj privremenoj narodnoj vladi sastavljenoj od pet l ica, kojoj pretsedava knez artoriski i koja ima da odredi odgovorne ministre, dok Dijeta zadrava sebi pravo kontrole i zakonodavnu vlast. Tako otpoinje jedan rat ije trajanje niko ne moe da predvidi. Ne nailazei na ozbiljan otpor, Dibi dolazi do same Varave. Blizu sela Grahova, na desnoj obal i Visle, on naposletku nailazi na poljske snage kojima komanduje general Hlopick i. Iako su Poljaci pretrpeli krvav poraz i moraju da se povlae u najveoj urbi ka Va ravi, ipak i Rusi, takoe usled ozbiljnih gubitaka, odriu se da gone pobeene i da zau zmu varo; Dibi se takoe povlai. Od tog trenutka rat se odugovlai. Ustanak, irei se na elu Poljsku, primorava ruskog glavnog zapovednika da podeli svoje snage. On zbog toga gubi svaku odlunost; borba se produuje ne donosei pobedu ni jednoj ni drugoj zaraenoj strani. Ipak, u ishod te borbe ne moe se sumnjati. Ostavljene same sebi, poljske trupe ne mogu dugo da daju otpor carevoj vojsci, koja je brojno nadmonija. S druge strane , Dijeta, koja je veinom sastavljena od plemia, nije nita uinila da povue za sobom na rodne mase, niti pak da vee svoju sudbinu sa sudbinom naroda. Ona se ograniila na to da ovlasti seljake sa krunskih dobara da zamene kuluk izvesnim dabinama u novc u i da otkupe parcele zemlje koju su uivali, ne proirujui ak tu skromnu povlasticu n a seljake privatnih zemljoposednika. isto politiko obeleje toga ustanka udalju je od njega seljake, koji najee ostaju prema njemu ravnoduni. Zato zemljoposedn ici koji rukovode njim, i varoki stanovnici, koji mu se delimino pridruuju, raunaju manje na potporu naroda a vie na intervenciju zapadnih sila. Oni veruju d a e te sile braniti Poljsku kraljevinu, stvorenu Bekim ugovorom. Suprotno njihovom oekivanju, Evropa ne intervenie. Od tog trenutka njihova stvar j e izgubljena. U maju, poljska vojska, koja je pod komandom generala Skineckog za dobila nekoliko beznaajnih uspeha, pretrpljuje kod Ostrolenke nov i teak pora z. Uskoro potom, njen pobedilac Dibi i veliki knez Konstantin umiru od kolere koj a pustoi zemlju. Usled toga nastaje kratak zastoj u operacijama. Kada ih je novi glavni komandant ruske vojske Paskijevi nastavio, vodio ih je odlunije. Poto je prea o Vislu, izvrio je juri na Varavu u dane 25 26 avgusta/67 septembra i primorao grad da se preda. Ostatak privremene vlade i po ljska vojska prelaze preko granice; ustanak je uguen, a poljski Ustav, iji origina l Paskijevi alje caru, ukinut je: Primio sam kovei se pokojnim

43 2 Ustavom, pie Nikola Paskijeviu, i mnogo vam zahvaljujem; on sad poiva u Moskovskoj or unici. Jedan Organski statut pretvorio je Poljsku kraljevinu u rusku provinciju, i N ikola, ostavljajui joj ipak neke pokrajinske posebnosti, postao je u njoj apsolut istiki vladar. 3. KONZERVATIVNA POLITIKA I RAD DRAVNE UPRAVE (18311855)

Dotadanje politike i socijalne forme ne odgovaraju vie razvitku ruske carevine. Da bi napredovala, njoj je potrebno da ima vie slobode, i napredni duhovi to uviaju. Ali Nikola ne doputa nikakvo ograniavanje dravne vlasti nad ivotom zemlje, nikakvo s labljenje vlasti zemljoposednikog plemstva na socijalnom podruju. Ukoliko vie r aste nezadovoljstvo protivu dotadanjeg reima i ukoliko su ei i ivlji napadi na car a, utoliko on pokazuje vie vrstine da ga brani. On ostaje duboko ubeen da je njegov a sveta dunost da odri utvreni poredak, a to e rei apsolutnu monarhiju oslonjenu na z emljoposedniko plemstvo. Konzervativno obeleje njegove politike istie se u svim obl astima dravne uprave, i svuda ima ono za posledicu usporavanja i izopaavanje norma lnog razvitka zemlje. Lina i birokratska vlada. Iako je zadrao organe centralne dravne uprave, Nikola je u njih uneo neke izmene kojima je bio cilj da uvrste njegovu linu vlast. Carevinsko Vee koje je stvorio Aleksandar I zadrava i dalje svoju organizaciju, a teoriski i svoju nadlenost. Ali, ustvari, car vie voli da vanije zakonske predloge daje na prouavanje uim skupovima, posebnim i tajnim odborima sastavljenim od nekol iko poverljivih linosti. Ako ih ponekad i uputi Veu, on to ini samo forme radi izraavajui nadu da otuda nee proizii nikakva izlina diskusija. Ovo savetovanje i mu se ne samo beskorisno, ve i opasno: on se boji da i pored birokratskog obeleja Carevinskog Vea i tajnosti njegovih sednica vladini planovi ne budu prerano razgl aeni. Zato vlada esto puta zadrava za sebe brigu da donese i izvri izvesne odluke ne pitajui za savet Carevinskog Vea. Ona ga ak i ne posveuje potpuno u sve svoje postu pke: tako na primer, da bi od njega prikrila stvarni deficit dravnih finansija, o na mu podnosi bilans koji je namerno netaan. Tajni odbori koji prouavaju umesto Vea velike zakonodavne probleme veoma su ogranieni u pogledu broja lanova. Osi m toga, njihovo postojanje i njihov cilj su okrueni nedokunom tajanstvenou, ak i za v isoke dravne inovnike. Briga da se oni uine to tajanstvenijim ide ak dotle, da im se daju nazivi koji nemaju nikakve veze sa njihovim ciljem: na primer, da bi se izbegla svaka sumnja i pretpostavka, odbor kome je 18401841 godine stavljen o u dunost da izmeni poloaj muika krten je: odbor za izjednaenje dabina u zapadnim gub rnijama.

43 3 Isto tako Nikola zadrava ministarstva organizovana za vlade Aleksandra I; on ak st vara i nova, na primer Ministarstvo dvora, godine 1826, i Ministarstvo dravnih do bara, godine 1833. Ali im on postepeno oduzima, u korist svoje line kancelarije, najvanije poslove. I zaista, Kancelarija njegovog Velianstva razvija se sve vie; on a dobija i etvrti otsek, koji se stara o kolama i dobrotvornim ustanovama stavljen im pod visoku zatitu cariceudove Marije; zatim peti, koji nadgleda reformu admini stracije krunskih seljaka, i naposletku i esti otsek, koji upravlja organizacijom Zakavkaske oblasti. Kako ona sem toga sadri i posebne komisije i odbore, pretvar a se ona stvarno u skup pravih ministarstava. Ova organizacija stvarno ini bespre dmetnom neposredni i lini nadzor koji bi car trebalo da vri preko nje; ona samo ini jo sloenijim birokratski mehanizam. Organizacija pokrajinske uprave takoe je zadrana bez natnijih izmena. Suprotno elji Odbora od 6/18 decembra 1826 godine, koji je smatrao da general- gubernatore tr

eba zadrati samo u prestonicama, Petrogradu i Moskvi, i u nekoliko graninih oblast i, Sibiru, Orenburkoj guberniji, Novoj Rusiji, Kavkazu i Baltikoj oblasti, Nikola je poveao njihov broj. Ali on godine 1827 ukida to zvanje kao redovno, to pojaava a dministrativnu centralizaciju. S druge strane, neke nadlenosti pokrajinskih ustan ova, naroito finansije, higijena, saobraajne veze i prosveta, dobivaju posebnu org anizaciju. One su poverene izvesnom osoblju sastavljenom delom od inovnika k oje postavlja vlada, a delom od lanova koje biraju mesne korporacije, naroito plemstvo. Ali ova reforma pretstavlja napredak koji je vie prividan nego stvaran : s jedne strane, dravni inovnici, a ne izabrani lanovi, zauzimaju u toj organizaci ji prvo mesto; s druge strane, ona je samo skica jedne ozbiljnije reforme koju t ek treba izvesti. Jednom reju, pokrajinska administracija ostaje potpuno birokrat ska. Ona je potinjena jednoj sloenijoj kontroli centralne administracije. Sloenost ove k ontrole ne samo da nije poboljala, kao to se oekivalo, nadzor nad inovnicima, ve je u praksi samo jo znatno uveala administrativnu prepisku i u prestonici i u pokrajin ama. Centralna administracija preplavljuje oblasne administracije naredbama, upu tstvima, ukorima, traenjem obavetenja, izvetajima. Kako se snai u toj gomili hartija ? Na svakovrsna pitanja mesna administracija odgovara sporo i samo formalno. Ust vari, ta kontrola koja se vri samo na hartiji gubi svaku uspenost. Ponekad vlada p ribegava izuzetnim merama i alje senatore da izvre kontrolu na licu mesta, ali i t a kontrola upravljena je manje na same postupke inovnika, a vie na pisana akta. Pr i svem tom, redak je sluaj da se one ne zavre otkrivanjem mnogih runih zloupotreba. Ako inovnici ija je krivica na taj nain otkrivena i budu smenjeni sa poloaja, njiho vi zamenici su ponajee isto toliko ravi kao i oni, i pokazuju istu otpor nost prema administrativnoj kontroli. Zakonodavni haos, nedostatak obrazovanih in ovnika, bedne plate niih inovnika, i najzad atmosfera nezakonitosti kojom odie cela zemlja sva proeta starim tradicijama ropstva i ee podvrgnuta linoj samovolji nego za konu, mogu dovesti samo do najgorih rezultata. Zloupotreba vlasti, podmitljivost i samovolja ukorenjuju se duboko u

43 4 rusku administraciju i rusko pravosue, naroito u unutranjosti zemlje, ali isto tako i u centralnoj administraciji. I nisu birokratske mere mogle iskoreniti sva ta zla; one su bile utoliko nedovoljnije to nije bilo neposredne veze izmeu stanovnitv a i dravne uprave, to se sva administrativna delatnost bila zatvorila u akta i pre tvorila u piskaranje, te su malo iskusniji inovnici mogli u svojim izvetajima pret staviti ma koji sluaj kako to njima godi. Na kratko vreme pred svoju smrt, car kao da je i sam to zapazio, jer im ironino i setno kae da Rusijom upravljaju stolo-naelnici (stareine nadletava) mnogo vie nego n jen vladar. Neki od njegovih saradnika uviaju to jo jasnije: Svi postupci koje je izmislilo vladino nepoverenje, pie 1855 godine Valujev, koji e biti ministar unutranjih poslova pod Aleksandrom II, sva ona centralizacija i form alizam kojim se odlikuje administracija, one mere zakonodavne predostronosti, hij erarhiskog nadzora i uzajamne kontrole koju vre razna ministarstva otkrivaju svak og dana svoju nemo...; sve vee mehanizovanje u otpravljanju poslova oteava sve vie o stvarenje svakog napretka u raznim granama dravne uprave. Svi upravni organi vie s u zauzeti uzajamnim pijuniranjem nego vrenjem svoje dunosti. Centralne ustanove nis u dovoljne za vrenje nadzora nad pravilnou rada pokrajinskih administracija, te se ove posveuju jedino tome da isto formalno zadovoljavaju zahteve tih ustanova. U svim delovima dravne uprave centralizacija je razvijena do vrhunca, ali iz meu tih delova postoje samo veze koje su isto toliko malobrojne koliko i slabe; s vaki ministar radi to je mogue nezavisnije od svojih kolega. Centralizacija, koja omoguuje centralnim vlastima da kontroliu i najmanje pojedinosti pokrajinske admin istracije, znatno ometa rad mesnih upravljaa. S druge strane, ogroman broj akata koja stiu ministrima premaaju njihovu radnu mo; zato su oni primorani da se u tom p ogledu oslanjaju na dobru volju svojih kancelarija, te sudbina problema koje su

pokrenuli gubernatori i general- gubernatori zavisi esto ne od ministara, ve od nj ihovih naelnika. Tako se inovnik ispreio izmeu stanovnitva i vlade, a gomila a kata skriva stvarni ivot. Stvaranje zbornika ruskih zakona. To je bilo jedno od najznaajnijih dela vladavin e Nikole I. Od vremena Zakonika (Uloenjije) cara Alekseja Mihailovia (1649 godin e), ruski zakoni nisu vie nikad bili sakupljeni u zbornike. Uporedo sa korenitim preobraajima politikog i socijalnog ivota, zakonodavne odluke bile su se nagomilale ; kako su one bile veoma raznovrsne i razlikovale se ne samo po datumima, ve i po namerama jer su nekoje od njih potpuno menjale ili ukidale prethodne odredbe, bile su one razdeljene izmeu raznih ustanova i arhiva, to je veoma mnogo oteavalo njihovo upoznavanje. Postojale su, istina, zvanine i privatne zbirke zak onskih odluka, ali su one bile isto toliko nepotpune koliko i netane. I najbolji poznavaoci zakona esto puta su se kolebali kad je trebalo odrediti kojim je zakon om obuhvaen izvestan sluaj, i ta neizvesnost

43 5 prouzrokovala je veoma veliku zabunu u pravnom postupku, odugovlaenja i mnoge zlo upotrebe. Bila je veoma hitna potreba da se ponovo pristupi stvaranju zbornika z akona, tome poslu koji je ve sto godina bio na dnevnom redu. im je stupio na presto, Nikola je poverio taj zadatak Speranskom, koji je namerav ao da najpre naini potpunu zbirku zakona, a to e rei da sakupi i sredi hronolokim re dom sve zakonske odluke objavljene posle Zakonika od 1649 godine, a zatim da izr adi jedan Zbornik zakona, to e rei da sistematski sredi sve zakonske odluke koje su t ada bile u vanosti, i da naposletku izradi jedan Zakonik ili Uloenjije u pravom sm islu te rei, koji bi obuhvatio sve postojee zakone sa izmenama i potrebnim dopunam a. Nikoli se taj plan uinio odve smeo, te je usvojio samo ona prva dva dela. Speranski najpre sprema Polnoe sobranjije zakonov. On se pri tom koristi zvaninim i privatnim zbirkama, ali nareuje da se vre istraivanja i po arhivama; tako je usp eo da sakupi 35.993 zakonske odluke. 3bornik, objavljen 1832 godine, podeljen je u dva niza: prvi, koji sadri 45 knjiga u 48 svezaka, ima 30.920 zakona i ukaza obnarodovanih posle Uloenjija sve do 1825 godine; drugi, sa 6 knjiga u 8 svezaka, sadri samo 5.073 zakona obnarodovanih izmeu 1825 i 1832 godine, ali e on ostati nezakljuen i poveavae se novim zakonima. Poto je zavren ovaj Potpuni zbornik ruskih zakona, Speranski izdvaja iz njega isto riskim redom 3birke od kojih je svaka posveena nekom posebnom pitanju, a docnije olakane izostavljanjem svih ukinutih ili zastarelih zakona, do k su zakoni koji su jo na snazi izloeni na treem mestu sistematskim redom. Zbirka r uskih zakona, objavljena 1833 godine, dobila je zakonsku snagu. Ona nije bez ned ostataka. Ma da u njoj ima mnogo protivrenosti i mnogo praznina, ona nasuprot tom e sadri mnogo materijala koji zapravo i nema zakonsko obeleje i koji, to je jo ozbil jnije, iako iz raznih vremena i sa raznim tenjama, nije ni usklaen prema jednom opt em naelu, niti meusobno dovoljno povezan. Najzad, sistematska klasifikacija nije t u dovoljno stroga: lanci koji se odnose na isti predmet rastureni su po raznim de lovima. Ovi nedostaci, kao i drugi slini, bili bi manji da je Zbirka zakona, kao to je isp rva nameravao Speranski, posluila kao osnovica za jedan konaan Zakonik. Nekoliko r adova na deliminom pripremanju Zakonika bilo je istina zapoeto, i sam Speranski da o se na posao da izradi Krivini zakonik, koji je bio zavren tek posle njegove smrt i 1845 godine. Ali ovi nesaglasni pokuaji nisu mogli da zamene jedan celokupan Za konik, za kojim se neprestano oseala potreba, niti da popune teke nedostatke 3birk e zakona. Iako je ova zbirka znaila veliki napredak u sistematizovanju ruskog zak onodavstva, koje je dotle bilo toliko haotino, ipak ona ne pretstavlja pravu refo rmu. Ona je samo bilans ranijeg zakonodavstva; ona ne znai poetak novog zakonodavs tva. I ovde se vlada Nikole I dobro uvala svakog novog naela i ostala je verna svo me konzervativnom duhu. Vlada i plemstvo. Sauvati stari poredak po cenu nekoliko deliminih poboljanja, to j e bio cilj vladine socijalne politike.

43 6 Prema podacima iz 1836 godine bilo je tada u evropskom delu Rusije ne raunajui tu Poljsku kraljevinu i Finsku i u Sibiru 50 miliona stanovnika oba pola, od kojih su polovina muici i pripadaju zemljoposednicima; oko 20 miliona su dravni seljaci ili pripadaju dobrima koja su namenjena izdravanju carske porodice; ostalih 5 mil iona sainjavaju plemstvo, svetenstvo, inovnici, trgovci, graani i nii redovi gradskog stanovnitva. Od ovih 5 miliona nema ak ni jedna desetina plemia. Plemstvo dakle pr etstavlja manje od 1 od sto ukupnog broja stanovnitva. Ono je meutim jedini stale k oji uiva sva graanska prava. Iako je vlada sauvala glavne linije njegovog statuta, ipak je unela izvesne delimine izmene u taj statut. Otkako je Katarina II obnarodovala Povelju plemstva godine 1785, plemii su birali iz svoje sredine jedan deo sudija i pokrajinskih upravljaa. Godine 1831 druga je dna uredba, dopunjena kasnije posebnim ukazima, daje pravo uestvovanja u tim izbo rima, u svakoj guberniji, jedino onim plemiima koji tu imaju najmanje 100 muika, i li pak 3.000 desjatina ziratne zemlje, ak i nenaseljene. Ovaj cenzus sveden je n a 5 muika ili 150 desjatina nenaseljene zemlje za plemie koji su u toku svoje akti vne slube, a ne samo u trenutku penzionisanja, dobili in pukovnika ili sadanjeg dravn og savetnika. to se tie onih koji, ma da nisu dobili taj in, ipak imaju bar 5 muika i li 150 desjatina zemlje, oni se mogu udruiti sabirajui svoje desjatine zemlje ili svoje muike da bi dostigli traeni cenzus, te da ih na izborima pretstavlja jedan d elegat. Tako je pravo glasanja dato naroito imunijim plemiima, ili bar onima koji s u dospeli do vieg ina. Statut od 1831 godine primorava plemie da uestvuju na skuptina ma plemstva pod pretnjom velike novane kazne, ili ak i privremenog iskljuenja sa sk uptine. S druge strane, on izjednauje njihovu mesnu slubu sa dravnom i poveava njihov broj u mesnim sudovima: pored dvojice pridodatih sudija u graanskom i krivinom od eljenju suda koje su oni davali od vremena Aleksandra I, taj statut im daje u sv akoj guberniji pravo da predlau caru za pretsedniko mesto u svakom od ovih od eljenja po dva kandidata, od kojih jedino car izabira jednoga. Najzad, on proiruje njihovo pravo podnoenja zahteva doputajui njihovim skuptinama da inte rveniu kod vlade ne samo u korist plemstva, ve i u cilju da spree sve mesne nerede i zloupotrebe, ak i ako su one posledica kakve opte odluke. U poetku Nikoline vladavine vie plemstvo je esto izraavalo elju da se ukine davanje p lemiske titule kao nagrada za slubovanje. Nikola se ograniio na to da otea pristup u plemiske redove. Proglas od 1845 godine saoptava odluku da, suprotno tabeli rango va Petra I, jedino prvi rang vieg oficira a ne i nieg, ili peta klasa u graanskoj s lubi, a ne osma, daju pravo na sticanje nasledne plemiske titule. U isto vreme obe zbeuje se plemiima bre napredovanje u slubi nego licima obinoga porekla, skrajuuji im rok za sticanje prava na unapreenje.

43 7 Godine 1845 pokuava se ponovo da se zavodi druga jedna elja vieg plemstva odobravaj ui mu da, radi spreavanja da se njegova imanja rasparavaju, pretvori svoja nepokret na dobra u neotuivu svojinu, to pretstavlja neku vrstu nedeljivog naslednog dobra. Iako su plemii dobili neka nova prava, oni su nasuprot tome izgubili neke svoje s tare povlastice. Godine 1837 i 1840, u cilju da se pobolja kadar osoblja pokrajin skih ustanova, njima je zabranjeno da slue u centralnoj administraciji pre nego to otslue pripremni rok u gubernijama. Konzervativna politika Nikole I, koji eli da sauva svoje podanike od evropskog uticaja, nalae mu da preduzme itav niz drugih mer a koje im ograniavaju slobodu. Godine 1831 on zabranjuje da se radi dopunjavanja kolskog obrazovanja alju u inostranstvo

mladii ispod 18 godina. Godine 1834 on ograniava bavljenje u inostranstvu na 5 go dina za plemie, a na 3 godine za obine graane; godine 1851 on taj rok smanjuje na 3 godine za plemie, a na 2 godine za graane. S druge strane, on poviava cenu putnih isprava za inostranstvo. Najzad, on zavod i izvesna ogranienja istina, bez velike vanosti, kao to emo videti prava spahija nad muicima. Uopte uzev, on zadrava plemiima njihov povlaeni poloaj, ali ih smatra za prirodne slub nike vlade i naziva ih svojim dobrovoljnim efovima policije. On bi eleo da oni uzima ju ivljeg uea na njihovim skuptinama, u njihovim stalekim poslovima i u mesnoj upravi. Da bi to postigao, on sene ustee da se poslui prinudnim merama. Uostalom, on ne p ostizava svoj cilj, I pored svojih proirenih prava, plemiske skuptine o staju i dalje, pod okolnostima u koje su stavljene, jedna arena nepodobna za javnu delatnost. Kao i ranije, one slue samo tome, da raspodele meu plemiima izb orne poloaje koji su im dodeljeni, te oni njihovi lanovi koji nisu neposredno zain teresovani u toj raspodeli i dalje se uporno uzdravaju da im prisustvuju, iako ih vlada na to poziva. Najzad, iako visoka aristokratija eli da se pretvori u zatvo renu kastu, po primeru engleske aristokratije koja se utvrdila u svojim nedeljiv im naslednim dobrima, ipak masa spahija, pa ak i najbogatiji meu njima, primaju be z oduevljenja odobrenje da stvaraju neotuiva dobra, jer je zakon odredio od ve veliki obim tim neotuivim i nedeljivim imanjima najmanje 400 seljakih o gnjita ili 10.000 desjatina ziratne zemlje, sa godinjim prihodom od 12.000 rubalja, te je taj zakon naao veoma malu primenu. Jednom reju, plemstvo je i dalje jedna kasta ije povlastice zavise manje od njegovog socijaln og, ekonomskog ili duhovnog stanja, a vie od veza koje ga spajaju sa vladom i pri druuju ga zadatku upravljanja dravom. Vlada i graanski stale. Nikola je donekle izmenio sastav graanskih stalea. lanovi esn afa (gilda), koji su pretstavljali najvii red graana, bili su isto kao i plemii osl oboeni regrutovanja, linog poreza i telesnih kazni. Godine 1832 njihove povlastice proirene su na jednu novu kategoriju graana zvanu poasni graani. Da bi neko bio upisan u ovu kategoriju, nije morao da prijavljuje es nafski kapital. Isto kao i plemiska titula, i zvanje poasnoga

43 8 graanina moe da bude lino i nasledno. Kao nasledno, ono je davano po pravu deci lini h plemia i onoj svetenikoj deci koja su zavrila odreene kole, a moglo se dodeliti i tr govinskim i industriskim savetnicima, trgovcima koji su dvadeset godina pripadal i prvom esnafu ili dobili bilo neko odlikovanje, bilo neki poasni poloaj u graansko j slubi, zatim naunicima i umetnicima koji imaju neki univerzitetski stepen ili di plomu. Kao lino zvanje, ono je dodeljivano po pravu svetenikoj deci koja nisu zavril a traene kole, linostima koje su u toku svoga slubovanja stekla izvesna zvanja koja ne daju pravo na plemisku titulu, ali se isto tako moglo dodeliti i onima koji su zavrili studije na univerzitetu ili u nekoj trgovakoj koli, itd. Ovim stvaranjem zvanja poasnih graana povean je broj onih koji su osloboeni linog poreza, vojne slube i telesnih kazni, ali se nije bitno izmenila organizacija gradskih s talea. Nikola isto tako nije dirao u optinsku samoupravu, ili bolje rei u varok u upravu. Godine 1846 dat je nov statut varoi Petrogradu, ali je njim stanovnitvo potinjeno birokratskom tutorstvu, a nita se novo nije dodalo u pogledu gradskog ivo ta zakonu iz 1785 godine. Vlada i seljako ropstvo. Najglavniji problem ruskog ekonomskog i socijalnog ivota je pitanje seljaka, koji pretstavljaju 90 od sto stanovnitva, a naroito pitanje od nosa izmeu muika i njihovih gospodara. U vreme stupanja na presto Nikole I, iako spahija nema pravo da raspo lae ivotom svojih muika, ipak je njegova vlast nad njihovom linou, imanjem i njihovim radom neograniena i skoro potpuna. Istina, jedan zakon propisuje stavljanje pod t utorstvo spahija optuenih za bezduno nasilje; ali, u praksi se taj zakon veoma ret

ko primenjuje, jer njegovo izvrenje zavisi u mnogome od mesnih vlasti, koje su ne posredno potinjene plemstvu. Spahija odreuje po svojoj volji veliinu dabina i kuluka koji on zahteva od muika. On moe prema svom nahoenju da ga ostavi da obrauje zemlju , da ga poalje u svoju fabriku ili u fabriku nekog drugog spahije, ili ga pak moe uzeti za svog slugu, poto je broj posluge bio neogranien. On moe po svojoj volji da ga eni, da rastura njegovu porodicu i da mu oduzme imovinu kad god mu se prohte, poto muik nema prava da poseduje ma ta, te se sva imovina koju je nasledio ili st ekao smatra kao sopstvenost njegovoga gospodara, da ga kanjava kakvim bi lo kaznama, ak i progonstvom u Sibir, i da ga najzad prodaje zajedno sa zemljom i li bez nje, sa porodicom ili bez nje. Muik se do te mere smatra potpunom sopstven ou spahije, da on moe takoe, i protivu volje njegovoga gospodara, da bude prodan na licitaciji u korist spahijinih poverilaca. Ovaj reim, koji zahvata vie o d polovine stanovnitva evropske Rusije, ne zadire samo u odnose izmeu gospodara i seljaka, ve pritiskuje itav ekonomski ivot drave. Ve krajem XVIII veka rusko drutvo uvidelo je da je potrebno ukinuti seljako ropstvo . U poetku Nikoline vladavine, njegovi najnapredniji elementi duboko su u to ubeen i. U ime graanske svesti, koja se probudila pod uticajem

43 9 inostranstva, i u ime Prava oveka, iji su pojam oni usvojili, osudili su ropstvo k ome su potinjeni milioni ljudskih bia. S druge strane, odravanje seljakog ropstva koi ekonomski razvitak. Od poetka XIX vek a Rusija sve vie uestvuje u svetskoj trgovini, kojoj isporuuje svoje sirovine a nar oito svoje ito. Zato se sve vie uvia da ruski poljoprivredni reim, zasnovan na prinud nom radu, koi itav ekonomski ivot zemlje. Ukoliko se razvija trgovina, spahija, koj i je zakonski sopstvenik celog poljskog imanja, sraunava da je za njega skuplje d a ostavlja jedan deo etve seljacima koji obrauju njegovo imanje, nego da plaa slobo dnu radnu snagu. S druge strane, ve sama priroda toga prinudnog rada, koju nita ne titi od preterano g iskoriavanja jer doputa spahiji da svali na seljaka sve produktivne ili neprodukt ivne izdatke, navikava ga da neracionalno upravlja svojim imanjem. Nije onda nik akvo udo to veina spahija, ija strast za luksuzom raste sve vie, ive ivotom koji prema njihova sredstva, i to hipotekarni dugovi koji pritiskuju plemiska imanja rastu br zo. Godine 1843, preko 54 od sto ovih imanja su hipotekarno zaduena kod dravnih kr editnih ustanova, koje daju zajmove na tapije; osim toga, mnoga od njih imaju i privatne dugove. Sve to objanjava to zemljoposednici, ak i kada se brinu iskljuivo o svojim linim inte resima, esto puta pomiljaju rado da se odreknu seljakoga ropstva, pod uslovom da za dre svu zemlju, ili da prenesu znatan deo svojih dugova na seljake kojima bi ustu pili jedan deo svoje zemlje. U nekoliko mahova grupe spahija u raznim krajevima Rusije obraaju se u tom smislu vladi. Oni smatraju da je rad to ga vre podjarmljeni seljaci, a koji je osnova poljoprivrede, sve vie ispod nivoa slobodnog rada, kom e on koi razvitak, kao to koi i razvitak celokupne narodne privrede. I samo duhovno raspoloenje muika ide sve vie u prilog ukidanja seljakog ropstva. Oni ne priznaju nikako da je njihov poloaj normalan i ne podnose bez roptanja zloupo trebe spahijske vlasti. Oni smatraju da je zemlja koju obrauju njihova neosporn a svojina i vrsto veruju da e njihova zavisnost uskoro; prestati. Nedoputen o eksploatisanje njihovog rada, stalno poveavanje dabina i preterani kuluci koji s u im nametani za vlade Nikole I, kao i krajnja grubost njihovih spahija ne n agone ih samo na pasivan otpor, ve im daju povoda da bee sa imanja, da vre napade na spahije i njihove upravnike imanja, a u oajnim sluajevima i da diu bune. Ponekad ove pobune ne izazivaju neposredno spahije. Ponekad se rairi glas m eu muicima da ih je car oslobodio, i tada u oblastima esto veoma prostranim on i odmah odbijaju da se pokoravaju svome gospodaru sa upornou koju ak i oruana sila n e moe lako da savlada. Od 1826 do 1855 godine pobune muika, u kojima po nekad uestvuju itava sela pa ak i itavi srezovi, dostiu cifru od 556, kako tvrde poda ci centralne administracije. Njihov broj poveava se iz godine u godinu: 4 u 1831, a 54 u 1846 godini. Za vreme Krimskog rata, poetkom 1855 godine, posle obna

rodovanja jednog ukaza kojim se nareuje mobilizacija opolenija (drugog

44 0 poziva) iri se u junim oblastima glas da jedan carev proglas obeava da e svi muici do brovoljci zajedno sa svojim porodicama biti odmah osloboeni. Odmah posle toga u nekoliko gubernija na Volgi i Dnjepru javlja se toliko jako komeanje, da se moralo pribei oruanoj sili. Dranje Nikole I prema seljakom ropstvu je sasvim posebno i saobrazno njegovom konz ervativnom programu. U nekoliko mahova on izjavljuje da mu je protivan, ali iako veruje da je ono tetno, ipak smatra da bi bilo jo opasnije ukinuti ga odjednom, k ao to on to jasno kae godine 1842 u Carevinskom Veu: Ne moe biti sumnje, izjavljuje on, da je reim seljakog ropstva u svom sadanjem stanju edno oevidno zlo koje svak uvia; ali dirati u njega, bilo bi jo vee zlo. Dati slobodu muicima, dodaje on, na to se ja nikad neu odluiti! Jo je daleko vreme kada e se moi uz ti u rasmatranje takva mera, i svaka takva pomisao znaila bi sada zloinaki nasrtaj na javni mir i dobro drave. Iako je istina, zakljuuje on, da sadanje stanje ne moe due trajati; i ma da, s druge strane, mere za njegovo ukidanje izgledaju neostvarlji ve bez opteg prevrata, ipak je neophodno potrebno pripremiti bar sredstva z a postepen prelaz na jedno novo stanje. to on ograniava na taj nain taj problem, tu parnicu protivu seljakoga ropstva kako ga on naziva, on to ne ini sam o iz dravnih razloga, ve i sa namerom da zatiti prava plemia-spahija koji su mu blii srcu nego interesi seljaka, jer on uvia vanost veza koje spajaju plemstvo sa prest olom. Kada je godine 1842, prilikom pretresanja jednog zakonskog predloga o ovlaen ju spahija da zakljuuju sa svojim muicima ugovore koji bi se odnosili na njihove p arcele zemljita i dabine spahiji, jedan od lanova Carevinskog Vea predloio ,da se i j edno i drugo pitanje rei zakonskim putem, car je odmah odgovorio: Ja sam samodrni v ladar, ali se nikad neu odluiti na takvu meru, kao to se neu odluiti da naredim spahi jama da zakljuuju ugovore, poto to treba da zavisi od njihove dobre volje. Jedino bi iskustvo moglo pokazati kasnije u kojoj meri bi se moglo prei sa dobrovoljnog na obavezni postupak. Dve godine posle toga, kada je u jednom od posebnih odbora koje je on stvorio neko zatraio da se ogranii broj muike posluge u spahijskom domu, on se opet usprotivio: Sluenje spahiji koji izdrava svoju poslugu, izjavljuje on, u skladu je sa pravima koja zakon daje spahiji. Mi moemo da se meamo samo u ono to je protivno zakonu, i ja smatram da je takav sluaj otputanje slugu izdavajui im putne isprave sa ciljem da se iz toga izvue korist, to nijedan zakon ne odobrav a i to prema tome znai zloupotrebu vlasti. Kad bih mogao, zabranio bih spahijama d a upotrebljavaju muike kao sluge, ali kako ja to ne mogu uiniti, ostaje mi samo da se pobrinem o onima koje oni upotrebljavaju u nemoralne svrhe; a kada je jedan o d lanova odbora predloio da se utvrdi maksimum obaveza koje e spahija moi da zahteva od svoje posluge, on se tome protivi uvek iz istog razloga: Ne, izjavljuje car, to bi bila povreda spahijskoga prava. On pristaje dakle samo na delimine izmene u pi tanju seljakoga ropstva. Pa i u tom sluaju trai on odlunije nego ikad da te izmene b udu pripremljene u

44 1 najveoj tajnosti. Zato on nareuje da se skupno ili pojedinano raspravljanje o pitan ju seljakoga ropstva vri po potrebi u deset tajnih, poverljivih ili zatvorenih odbora koje je on stvorio u toku svoje vladavine. Ovi odbori radili su ivo na birokratski nain, ali usled uslova koje im je car pos tavio njihov rad nije mogao biti uspean. Jedan lan takvoga jednog odbora navodi u svojim pisanim uspomenama ovaj razgovor izmeu dvojice njegovih kolega: N aa nesrea je, govorio je jedan od njih, to ne moemo da reimo jedan deo nekog pitanja a da ne zadremo u njegovu celinu, a to je nemoguno, jer bi bilo opasno izmeniti sta nje jednog stanovnitva od dvadeset miliona ljudi; pod takvim okolnostima, kakav e

biti rezultat naega rada? to se mene tie, odgovorio je drugi, to pitanje je sasvim prosto: ni deliminih izmena, ni skupnog reenja. Moda e se ovako moi iveti jo dugo vremena. Prema tome, taj rad moga je imati, i imao je, samo beznaajne rezultate. Godine 1827, da bi se spreilo da spahije potpuno lie muike njihove zemlje, propisan o je da svaki muik mukarac treba da raspolae sa etiri i po desjatina zemlje, i da e s pahije koji ne budu mogli ispuniti taj uslov biti stavljeni pod dravno staratelj stvo. Godine 1841 zabranjeno je plemiima koji nemaju naseljena imanja da kup uju muike bez zemlje. Godine 1827 zabranjeno je da se muici upuuju u rudnike; godin e 1833, da se otuuju odvajajui ih od njihove porodice i da se prodaju na javnoj li citaciji bez zemlje za naplatu privatnih dugova. Godine 1847 daje se pravo selja cima koji pripadaju nekom imanju prodatom zbog dugova na licitaciji da otkupe sv oju linost i svoj deo zemlje. Godine 1842 ovlaene su spahije da ustupe svoji m muicima na osnovu slobodno sklopljenog ugovora komade zemlje iji e uivaoci, zva ni obavezni seljaci moi da ih zadre do kraja ivota. Nikola I smatrao je da je ovaj za kon znaio vrlo vaan korak ka poboljanju stanja seoskog stanovnitva, te se nadao da e on imati vie uspeha nego zakon Aleksandra I koji je, da bi stvorio slobodne zemljoradnike, dopustio spahijama da oslobaaju itave porodice ustupajui im zemlju u vlasnitvo. Ustvari, samo tri spahije koristile su se tim zakonom, te broj obaveznih seljaka mukoga pola nije preao cifru od 24.708. Nikola je energinije radio u korist seoskog stanovnitva u severozapadnim i jugozapadnim gubernijama, kao i u zapadnoj Ukrajini, Litvaniji i Beloj Rusiji, gde je veina spahija bila poljskoga porekla. Posle pobune iz 1831 godine on je smatrao da nije vie obavezan da prema poljskim plemiima ima iste obzire kao prema ruskoj vlasteli; smatrao je da je ak umesnije oslabiti njihovu vlast. Zato je na navaljivanje Kiseljeva pristao da nametne poljskim plemiima ono to je uporno odbijao da primeni na ruske plemie, a to e rei obavezno regulisanje odnosa izmeu spahija i muika. Krajem etrdesetih godina XIX veka, pod uplivom energinog gen eral-gubernatora Bibikova, pravila zvana inventarna, koja odreuju veliinu zemlj e koja se mora dodeliti seljacima i dabina koje se mogu od njih zahtevati, za vedena su i primljena u Jugozapadnim oblastima, a to e rei u Kijevskoj, Vo linijskoj i Podolskoj guberniji. Poetkom pedesetih godina, na navaljivanje Bibi kova i nasuprot otpora

44 2 Odbora ministara, koji je u dva maha odbacio njegove predloge, inventarna pravila izmenjena su u smislu povoljnijem za seljake. Sline odluke donesene su za severoz apadne oblasti, a to e rei za Litvaniju i Belu Rusiju; ali usled tromosti pokrajin ske administracije i upornog otpora plemstva, one nisu bile primenjene ni do kra ja ivota Nikole I. Ukratko, poloaj muika nije se znatno izmenio za vladavine Nikole I. Iako je dugotr ajno pretresanje seljakog pitanja nagnalo vladu da prizna mogunost da se muici oslo bode ne dajui im zemlju, kao to su predlagali saradnici Aleksandra I, ipak ona nij e nita uinila da ubrza njihovo osloboenje. Pri kraju Nikoline vladavine seljako rops tvo se sve vie ukazuje prosveenim ljudima kao jedna odvratna neprirodnost; on o izaziva duboku mrnju u seljakim masama i ono se vie ne slae sa novim oblicima privrednog ivota. Ali, iako je ograniavao prava spahija koji uostalom u veini sluaje va ne vode mnogo rauna o tom ograniavanju, Nikola ipak odluno brani naelo seljake pot njenosti, uguuje nemilosrdno svaki pokuaj pobune i bez milosti kanjava svaku neposl unost muika. Vlada i dravni seljaci. Godine 1833 dravni seljaci, koji su do tada spadali u nadl enost ministarstva finansija, potpali su pod jednu novu ustanovu, Ministarstvo dra vnih dobara kojim je upravljao Kiseljev. Ovaj je preduzeo da pobolja njihovo stan je, ali ne dirajui u njihov pravni poloaj. On im daje jednu samo prividnu samoupra vu, jer ostavlja njihove izabranike pod kontrolom inovnika koje postavlja minista rstvo i koji mogu skoro potpuno samovlasno da se meaju u ekonomski i domai ivot sel

jaka. Meutim, vlast ovih inovnika, protivu kojih seljaci imaju pravo da podnose alb e, ne moe se ni uporediti sa vlau spahija nad njihovim muicima, te su dravni seljaci, ma da ne sasvim slobodni, ipak mnogo slobodniji nego spahijski muici. Nasuprot tome, Kiseljev preduzima u njihovu korist vane ekonomske mere. On se tr udi da otkloni nedostatak zemlje od koga oni takoe pate, te dodeljuje nove parcel e onima koji nemaju dovoljan broj desjatina. Po potrebi on pregovara o zameni ze mljita sa upravom apananih dobara, pa ih ak kupuje i od privatnih lica. Kada ne moe da nae dovoljno zemljita na licu mesta, on organizuje u velikim razmerama iseljava nje seljaka u druge oblasti. Na dravnim zemljitima on dovodi u srazmeru dabine i lin i porez sa veliinom zemljita koje seljak uiva. On iri nove zemljoradne metode i osni va mnoge kole za seljaku decu. Sve ove reforme izvodi on veoma urno; on ih ak i silo m namee, to ponekad izaziva pobune. Jednom reju, on uspeva da znatno povea blagostan je dravnih seljaka. Industriska politika. Seljako ropstvo ne odgovara ni potrebama industrije, kao to ne odgovara ni potrebama zemljoradnje. Za vreme druge etvrti XIX veka, koju skoro ispunjava vladavina Nikole I, industri ska proizvodnja dobiva znatan polet. Iako je preterano smatrati da je taj polet d ostojan divljenja, kako su ga oznaili neki njegovi savremenici, ipak je

44 3 istina da se u to vreme industrija brzo razvijala. Godine 1825 postojalo je u Ru siji 5.260 fabrika sa 210.000 radnika i cifrom obrta od 46 i po miliona rubalja; posl e dvadeset godina, bilo je 9.843 fabrika sa 517.000 radnika i cifrom obrta od 16 6 miliona rubalja. Broj rafinerija u celoj carevini popeo se od 47 u 1825 na 408 u 1852 godini; broj fabrika tkanina, od 324 na 492. Od 1822 do 1855 godine proizvo dnja livenoga gvoa penje se od 9,300.000 puda na 16,000.000. Razvoj tekstilne indu strije bio je jo vei: u prvoj polovini XIX veka njena proizvodnja poveala se u sraz meri 1 prema 16. Sve do 1840 godine ona radi samo sa engleskim koncem; ali kada je Ujedinjena Kraljevina dopustila izvoz maina za predenje konca, ona je podigla mnoge predionice, te su se sve grane pamune industrije naglo razvile. Ruski izvoz u inostranstvo svedoi o industriskom napretku: godine 1850 poljoprivredni proizvodi pretstavljaju vrednost od 44,700.000 rubalja, stoarski 23,500.000, rudarski 7,300.000, a fabriki proizvodi 11,300.000 rubalja. Ovaj polet izaziva preobraaj industriske organizacije. U prethodnom periodu znalo se za tri tipa preduzea: fabrike koje su radile sa plaenom radnom snagom; fabrike zemljoposednika i plemia koji su upotrebljavali za rad muike, te su ovi na taj nai n odraivali svoj kuluk; i najzad fabrike zvane posedne, koje su pripadale trgovcima i koje su upotrebljavale ogranien broj seljaka posebno vezanih za svako preduzee, iji statut sopstvenik nije mogao menjati. Godine 1825, iako je slobodna radna sn aga ve najmnogobrojnija (54 od sto), ipak muici i posedni seljaci pretstavljaju jo 44 od sto radnika. Ali ukoliko se industrija razvija, utoliko obavezni rad postaje sve manje koristan, i osea se tenja da se on zapostavi. Od 1830 1940 go dine plemstvo ima samo 15 od sto svih industriskih preduzea, a narednih deset god ina zadrae samo 5 od sto; posedne fabrike propadaju isto tako, i vlada mora da prizna nedovoljnost njihove p roduktivnosti. Godine 1839 Carevinsko Vee priznaje da usled prodiranja industrisko g duha u narod i brzog poveavanja broja slobodnih radnika i poslovoa, korisno je z a efove preduzea da upotrebljavaju slobodnu radnu snagu pre nego muike ili vezane s eljake. Sledstveno tome, zakon od 1840 godine ovlauje direktore posednih fabrika da oslobode radnike koji su za njih v ezani. Oni dobivaju od dravne blagajne naknadu tete od 36 rubalja od muke due za one r adnike koji su za novac pristali da budu upisani u njihove spiskove ili koje su oni kupili; ali oni moraju da besplatno oslobode one ije ih upisivanje nije nita s talo i da im obezbede odreenu novanu naknadu ako oni zatrae da budu izjednaeni sa dra vnim seljacima. Iako izgleda da im taj zakon ne daje nikakve koristi ve pre opter

euje njihov budet, ipak su industrijalci pohitali da se njim koriste. im je on obna rodovan, oni jedan za drugim trae odobrenje da oslobode svoje radnike pozivajui se na potpunu nerentabilnost koja dolazi od upotrebe posednih radnika, ije je izdravanj e, u poreenju sa platama slobodnih radnika, odve skupo i optereuje prodajnu cenu .. . Za vrlo kratko vreme izdato je preko stotinu odobrenja, tako da vie od polovine posednih fabrika upotrebljuje sada samo slobodne radnike.

44 4 Uporedo s tim ocrtava se jedan pokret prividno suprotan, jer privlai vel iki broj muika. Do 1840 godine koncentracija proizvodnje pojaava se sve vie, a u is to vreme fabrike se neprestano uveavaju. Ali posle toga, radna snaga se poveava sporije nego fabrike, te proizvodnja poinje da se smanjuje. Nasuprot tome , porodina industrija, zvana kustarj, razvija se zahvaljujui odve primitivnom alatu kojim se slue izvesne industrije. Pored fabrika, kustarj, taj usamljeni radnik, radi bilo za svoj raun, bilo najee za nekog velikog ili malog trgovca koji ga snabde va potrebnim sirovinama, otvara mu kredit i kupuje njegove proizvode. Dogaa se est o da on pone da radi za neku fabriku, a docnije stupi u konkurenciju sa njom. U s rednje plodnim oblastima njegov rad, naroito tkaki, uzima veliki obim: tako u Vladimirskoj guberniji od 98.000 sprava za predenje, i u srezu uzi od 21.20 0, ima ih u fabrikama svega 18.000 u prvoj i 1.200 u drugoj oblasti. Industrijal ci ne proputaju da se ale na tu konkurenciju, ali se dravne vlasti ne osvru na njiho ve albe, jer porodina industrija obezbeuje znatne prihode muicima, pa prema tome i n jihovim gospodarima, koji im usled toga mogu da nametnu vee dabine. Ali razvoj kus tarske industrije ne uvlai samo sve vie i vie muike u industriski ivot zemlje, ve lomi uske okvire seoske privrede; proirujui ekonomsku ulogu seljaka, on u isti mah ist ie suprotkost koja postoji izmeu ovih novih zanimanja i reima seljakog robovanja. Iako nee da rtvuje interese plemstva industriji, Nikola je bar potpomae stalnom pol itikom zatitnih carina. Carinska tarifa iz 1822 godine, koju je utvrdio Kankrin, dopunjavana je i menjana nekoliko puta, ali je carinska barijera protivu strane konkurencije ostala dignuta za vreme cele njegove vladavine. Kankrin se ak pokazu je neprijateljski raspoloen prema ulasku stranog kapitala u Rusiju, jer on smatra da svaki narod treba da tei potpunoj nezavisnosti u odnosu na druge narode, i da, s obzirom na slab ekonomski razvitak Rusije, treba braniti svoju nezavisnost sa b udnom panjom. Zato se on uporno protivi usvajanju svake korenite mere koja ima za cilj ubrzavanje industriskog razvitka, a naroito graenju eleznica, koje smatra da j e prerano. Meutim, saobraajne veze su u to vreme u bednom stanju: drum koji spaja Petrograd sa Moskvom, dugaak 677 vrsta, zavren je tek 1834 godine, a godine 1850 i ma u celoj Rusiji puteva u ukupnoj duini od samo 4.840 vrsta. Iako je, nasuprot K ankrinu, bilo odlueno da se sagradi eleznika mrea, ipak se tome poslu pristupilo boj aljivo: prva pruga, koja spaja Pavlovsk sa Petrogradom, putena je u saobraaj 1838 g odine, ali ona vri samo prevoz putnika; pruga od Petrograda do Moskve zapoeta je 1843, ali nije bila zavrena ni 1850 godine. Nasuprot tome, Kankrin je pristalica irenja tehnikih znanja potrebnih industriji. U tom cilju osniva on mnoge ustanove, kao Tehnoloki institut u Petrogradu, Viu pol joprivrednu kolu u Gori-Goreckom; on modernizuje Rudarsku kolu i umarsku kolu u Petr ogradu i organizuje industriske izlobe u Moskvi.

44 5 Finansiska politika. Novana reforma ostvarena za vlade Nikole I odgovarala je eko nomskim potrebama zemlje. Pri kraju vladavine Aleksandra I ne samo da su finansi je bile rastrojene, ve je i sam novani sistem bio ozbiljno kompromitovan. Asignati, taj papirni novac iji je opticaj premaao potrebe i sredstva drave, izgubili su bili svaku vrstinu isto tako u unutranjosti carevine kao i u inostranstvu: njihova vre

dnost moe da varira za 27 od sto u raznim krajevima Rusije, a srebrna rublja vred i 350 do 420 kopejaka u papirnom novcu. Nedostatak jedne vrste novane jedinice je ozbiljna prepreka razvitku trgovine i in dustrije. Kankrin je imao nameru da taj nedostatak otkloni im je postao ministar finansija; ali se on zadovoljio isprva tim to je zaveo strogu tednju u dravnim rash odima i to je preduzeo izvesne mere u cilju regulisanja novanog opticaja. Tek godi ne 1839 preduzeo je on jednu odlunu reformu. Proglasom od 1/13 jula 1839 godine o glaena je srebrna rublja za novanu jedinicu, a asignati su pretvoreni u pomoni novac. Oni su stabilizovani po prinudnom i nepromenljivom kursu od 3 rublje i 50 kopej ki za jednu srebrnu rublju. Naredne godine pridodata je Dravnoj Banci jedna Depoz itna Kasa, koja je ovlaena da prikuplja srebrni novac i da u zamenu za njega izdaj e po utvrenom kursu depozitne bonove kojima je dato pravo opticaja sa jednakom vr ednou kao srebrni novac i asignati. Usled velikog uspeha ove mere, vlada izdaje go dine 1841 za 30 miliona kreditnih novanica koje se mogu zameniti za srebrni novac ; da bi se obezbedila ova zamena, ustanovljena je naroita metalna podloga koja je imala vrednost estine iznosa izdatih novanica. Godine 1843 ove novanice postaju zv anian novac ravnovaan metalnom novcu, slobodno zamenljiv za srebrni novac u njegov oj nominalnoj vrednosti. Tako Kankrin i Nikola I tee da uspostave metalni opticaj u Rusiji smanjujui vredno st stranom novcu. Ova mera, koja znai samo delimino bankrotstvo drave, obezbeuje za izvesno vreme opstanak jednoj stabilnoj novanoj jedinici, od koje ima koristi ne samo dravna blagajna, ve i trgovina i industrija. Ali pri kraju Nikoline vladavine ratni izdaci primoravaju vladu da izda neumerenu koliinu kreditnih novanica. One takoe gube od svoje vrednosti, te dravne finansije, koje je sama vlada ponovo rast rojila, postaju opet isto onako rave kao prilikom smrti Aleksandra I.

44 6 X V I . N I K O L A I ( 1 8 2 5 1 8 5 5 ) (Nastavak) 1. VLADA I DUHOVNI IVOT U oblasti duhovnog ivota ukazuje se najjasnije rascep koji se stvorio i koji se j o produbljuje za vladavine Nikole I izmeu tenji ruskoga drutva i vladine politike. Vlada i osnovne i srednje kole. Pobuna dekabrista je za Nikolu bila jedna opasna opomena. Ona je dokazala da postoji jedno pogreno vaspitanje, na koje on ne proputa da ukae u proglasu kojim se objavljuje presuda pobunjenicima: Nije nastava, kae on, v e su besposlica duha, koja je opasnija od lenosti tela, i nedostatak solidnih zna nja uzrok onoga anarhistikog duha, onog kobnog luksuza nepotpunih znanja i one sk lonosti ka krajnosnim sanjarijama koje izopaavaju ivotne nazore i zavravaju se pora

zom. Svi napori i sve rtve dravne uprave bie beskorisne, ako joj porodino vaspitanje ne prui pomo saobraavajui se njenim nazorima. Zato on eli takvu kolsku nastavu koja b mogla da obrazuje duh mladei a da ga ne izopai. Toga radi raskida on najpre tesne veze koje su spajale razne tipove ko lskih ustanova. Parohiske i okrune kole, koje su pretstavljale prvi stepen kolskog sistema, odvojene su od gimnazija da bi postale nezavisne. Jednim raspi som koji je 1827 godine uputio admiralu ikovu, ministru prosvete, car ograniava pri stup na univerzitete, vie kole i gimnazije samo za lica iz slobodnih stalea, a muici ma i slugama doputa stupanje samo u parohiske, okrune, strune i poljoprivredne kole. Tako najvei deo stanovnitva moe da dobije samo osnovnu nastavu, iji program postaje usko praktian. Karakter srednje nastave, koja je dostupna samo povlaenim staleima a naroito plemstv u, izmenjen je takoe. Da bi kontrolisala nastavu koju dobivaju mladi plemii u svoj im porodicama, vlada trai odreene uslove od privatnih profesora. Ona sem toga dono si odluku da se deca izmeu deset i osamnaest godina mogu vaspitavati samo u Rusij i. Ona umnoava kolske ustanove da bi u njih privukla mlade generacije: broj gimnaz ija penje se od 48 u 1826 na 74 u 1850 godini. Ona menja i njihovu spoljnu organ izaciju: nov pravilnik i novi programi stavljeni su na snagu godine 1828. Poto je zavoenje klasine nastave izgledalo naroito poeljno, latinski jezik postao je obavez an u gimnazijama; u nekoliko gimnazija, koje su uostalom bile malobrojne, dodat je i grki jezik. Kasnije je vlada osetno olakala program srednjokolske nastave izos tavljajui iz njega logiku i statistiku i skraujui program matematike. Najzad, godin e 1835, vlada oduzima od univerziteta kontrolu koju su oni vrili nad osnovnim i s rednjim kolama da bi je poverila staraocima, koji su veinom uzimani iz redova viih of icira.

44 7 Iako osnovna nastava stvarno skoro i ne postoji, srednja nastava, i pored sniavan ja nivoa nastavnog programa, ostvaruje za vlade Nikole I veliki napredak, to potv ruje poveanje broja tih kola i broja njihovih uenika. Vlada i univerziteti. Godine 1833 Uvarov, postavi ministar narodne prosvete, obe leava takoe svoj program: Vlada treba da ima za cilj da postepeno osvoji duh mladei i da ga neosetno dovede do one glavne take gde se solidna nauna znanja s pajaju sa dubokom verom u bitno ruska naela, koja su uvari pravoslavlja, autokra tije i nacionalne misli, to pretstavlja nau jedinu kotvu spasenja i jemstvo s nage i veliine nae otadbine. Pod narodnom milju podrazumeva on drutveni poredak ji postoji u Rusiji, a to e rei seljako ropstvo, iji je problem tesno vezan sa pitanj em autokratije pa ak i monokratije; za njega su seljako ropstvo i autokratija dve up oredne snage koje su se jednovremeno razvijale, koje poivaju na istom istoriskom naelu i ija je zakonitost podjednaka, i on uporeuje seljako ropstvo sa drveto m koje je pustilo duboko svoje korenove, koje titi Crkvu i presto i koje je nemoguno iupati. On dakle reen da odluno suzbija svaku nastavu koja ne bi teila da sauva verski, politik i i drutveni poredak: Pri sadanjem stanju stvari i duhova, tvrdi on, potrebno je podi zati neprestano duhovne brane. One nee sve biti podjednako otporne i sposobne da spree irenje razornih ideja, ali svaka od njih moe imati svoju relativnu korisnost i pruati neposredne koristi. Nisu se mogle jasnije iskazati kolska shvatanja Nikole I, koja e, poto su najpre pokrenula reformu osnovne i srednje nastave, biti putok az i za reformu univerziteta. I pre nego to je Uvarov postao ministar, vlada se nije ustezala da pogazi autonom iju koja je univerzitetima bila dodeljena statutom od 1803 godine. U 1826 godini ona je ovlastila staratelja Harkovskog okruga da on postavlja profes ore univerziteta i njihove pomonike. Iste godine, na predlog ministra prosvete ikov a, ona je postavila drugog jednog kandidata na mesto rektora koga su izabrali pr ofesori Petrogradskog univerziteta. Godine 1832 na Petrogradskom i 1833 godine n a Kazanjskom univerzitetu, vlada je ovlastila ministra prosvete da zadri na poloaj

u rektora kome je bio istekao rok, umesto da naredi biranje njegovog poslednika. Ali se Uvarov nije zadovoljio ovim deliminim merama; on eli optu izmenu stanja. Nov univerzitetski statut koji je on objavio 1835 godine ima dva glavna cilja: Prvo, da prui racionalnu formu univerzitetskoj nastavi i da je uzdigne na takav nivo k oji e zahtevati dui i stalan rad, te da se tako stvori jedna razumna brana koja e spreiti nedovoljno zrele mladie da stupaju u dravnu slubu. Drugo, da privue m lade iz viih drutvenih redova i da ih otrgne od kobne nastave koju dobivaju od tuins kih profesora. Drukije reeno, univerziteti treba da budu, ako ne potpuno a ono bar u najveoj meri, rezervisani za jednu kastu i prilagoeni potrebama dravne slube. Oni gube, kao to smo videli, kontrolu nad osnovnim i srednjim kolama svoga podruja i sv edeni su samo na ulogu vie kole. Profesori zadravaju pravo da biraju sebi rektora

44 8 svake etvrte godine i da postavljaju profesore za razne katedre. Ali kako je mini star dobio takoe pravo kojim e se on obilno sluiti da postavlja na upranjene katedre profesore i pomonike izabrane meu osobama koje su stekle glas zbog svoga znanja i nastavnikih sposobnosti, i koje imaju potrebne kvalifikacije za te poloaje, univerz iteti nee skoro imati stvarno prilike da sami biraju svoje osoblje. Staratelji po staju njihovi neposredni efovi. Oni paze na sposobnosti, revnost i ponaanje profeso ra, pomonika, docenata i inovnika, popravljaju one koji su leni upuujui im opomene i preduzimaju potrebne mere da uklone podozrive osobe. Oni imaju pravo da vre opti n adzor nad univerzitetima, a nadzornik studenata i njegovi pomonici paze na ponaanj e studenata, pa ak i na Njihov spoljni izgled, a to e rei na njihovo odelo, eljanje, td... Taj statut menja takoe pravnu nastavu izostavljajui iz nje naroito v ie disciplina optega karaktera i namee studentima svih fakulteta obavezu da pohaaju jedan teaj iz teologije. Kasnije se vlada trudi uporno da to je mogue vie rezervie univerzitete za plemstvo. Godine 1840 Uvarov u jednom tajnom raspisu preporuuje starateljima da vode rauna o poreklu studenata i da paze da preterana elja za viim kolovanjem koja se svuda ispol java ne pokoleba utvreni drutveni poredak budei u duama mladih ljudi elju da upoznaju rasko, to esto puta ne obezbeuje uspeh u budunosti, izneverava nade oskudnih roditelj a i snove mladih ljudi. Da bi se zaustavio sve vei priliv uenika koji pripadaju niem d utvenom staleu kome je vie kolovanje nepotrebno, Uvarov preduzima razne mere: pre sve ga se osetno poveava kolarina i druge univerzitetske takse; zatim, zavodi se obave za za sinove trgovaca i malograana koji ele da se upiu na univerzitet da im to odob ri korporacija kojoj pripadaju njihovi roditelji; zabranjuje se pristup na unive rzitete osloboenim muicima koji ne spadaju ni u jednu grupu poreskih obveznika; na jzad, godine 1849 godine ograniava se broj studenata na 300 za svaki univerzitet i to za sve fakultete ukupno, izuzev za teoloki i medicinski. I pored sve svoje strogosti, caru se ini da ove mere jo nisu dovoljne, Poev od go dine 1850, za vreme ministrovanja Uvarovljenog poslednika, njegovog ranije g pomonika kneza irinskog ihmatova, koji u jednom izvetaju caru izjavljuje da sve gra ne nauke treba da se zasnivaju ne na praznim umnim spekulacijama, ve na verskim i teolokim istinama, nepoverenje vlade prema nastavi, naroito prema univerzitetima p ojaava se. Jo otvorenije nego Uvarov, irinski ihmatov hoe da smanji broj onih koji uzd ignuti univerzitetskim kolovanjem iznad svoga prirodnog drutvenog poloaja i u veini sluajeva lieni nepokretnih dobara..., najee pokazuju da su nemirna duha, nezadovoljni sadanjim poretkom, naroito ako ne mogu da zadovolje svoju preteranu ambi ciju ili ako naiu na svome putu na nepredviene prepreke, i on hita da zatrai novo po veanje kolarine u viim kolama. Osim toga, univerzitetska autonomija je jo smanjena. J ednim carskim ukazom ukida se biranje rektora od

44 9

strane profesora na svim univerzitetima, izuzev na univerzitetu u Dorpatu, a pra vo postavljanja rektora prenosi se na Ministra; iako univerziteti zadravaju pravo da biraju dekane, ministar moe da ih zadri na poloaju i posle isteka njihovog roka ili da ih po svojoj volji smeni; on moe ak da predlae kandidate za dekane ne vodei r auna o univerzitetskim izborima. Nadzor nad nastavom je naroito pojaan. Profesori su duni da podnose na pregled i odobrenje univerzitetskom Savetu podrobne preglede svojih predavanja; rektor i dekani imaju nareenje da budno motre na ta predavanja , u kojima se, kako nareuje ministar, ne smeju skrivati teorije nesaglas ne sa pravoslavnom verom, politikim reimom i duhom naih ustanova, ve naprotiv m oraju na jasan i pozitivan nain pokazivati, kad god je to moguno razumno uiniti, poto vanje prema svemu to je sveto, vernost caru i ljubav prema otadbini. Vlada brino vodi rauna i o nastavi predmeta koji zbog opasnog duha naega doba mogu d ati razornim duhovima priliku da uliju mladim ljudima pogrena i izopaena shvatanja u pogledu politikih pitanja. U jednom posebnom uputstvu Uvarov ukazuje na opasnos t koju krije u sebi izuavanje ustavnog prava, politike ekonomije, finansiske nauke i uopte svih istoriskih nauka u iju mogunost da budu tetne ne moe ni da se sumnja, a aroito opasnost od socijalistikih doktrina. On poziva rektore i dekane da izbace iz programa i da zabrane da se sa katedara propoveda sve to moe ma i posredno da dop rinese irenju razornih naela. On zabranjuje rasmatranja koja tee da unize dostojanstv o i korisnost ma kojeg drutvenog reda i da poljuljaju odnose utvrene zakonima izmeu raznih stalea, svaku podozrivu ili dvosmislenu aluziju na neostvarljive doktrine o zajednikoj svojini kapitala ili nepokretnih dobara, jednom reju svaki pokuaj da se proleteri uvuku u uestvovanje u dravnoj ili privatnoj svojini. On naroito i najod lunije zabranjuje svaku aluziju na odnose izmeu spahija i seljaka. Vlada je naposl etku ukinula godine 1849 nastavu ustavnog prava, poto nestalno stanje u zapadnoj E vropi jako oteava odreivanje tanih granica te nauke, a zatim i nastavu istorije filo sofije i metafizike, a predavanje logike i psihologije poverava profesorima teol ogije: To je da ovek poludi, pie jedan prijatelj T. N. Granovskog, jednoga od najugl ednijih i najpopularnijih profesora Moskovskog univerziteta. No ova politika ipak ne spreava viu nastavu da znatno napreduje. Iako broj univer ziteta ostaje isti Kijevski univerzitet osnovan je 1833 godine, a univerzitet u Vilni zatvoren je posle poljskog ustanka, ipak je stvoreno nekolik o drugih zavoda za viu nastavu. S druge strane, uzalud vlada pokuava da od viih kola naini kastinske kole, njeni napori su suvie protivni stvarnim potrebama vremena da bi mogli imati potpunog uspeha. Studenti iz niih drutvenih redova, sinovi trgovaca, malograana, svetenika i niih inovnika, jednom reju ljudi iz naroda koji e postepeno s tvarati kadar inteligencije koja je van kasta, i dalje se uvlae na univerzitete. Najzad, nauka izmie kontroli vlade koja, da bi podigla nivo strune nastave, mora d a odrava izvestan dodir sa Zapadom.. Mladi ljudi koje sama vlada alje da usavre svoje kolsko

45 0 obrazovanje u Evropi, naroito u Nemakoj, zauzimaju po svom povratku razne katedre na ruskim univerzitetima. I pored svih prepreka, zapadnjake naune i filosofske ide je, koje prelaze u njihova predavanja, prodiru u svest studenata, pobuuju u njoj nova razmiljanja i proiruju njihov duhovni vidik. Univerziteti se pune odlinim nauni cima, koji ne daju samo pravac isto naunom radu, ve vre dubok uticaj, uzdiui postepeno njihov umni nivo i ublaujui njihove navike, na studente koji .dolaze iz raznih s redina. Moskovski univerzitet, koji je od godine 1840 okupio itavu plejadu najist aknutijih naunika, igra naroito vanu ulogu. Sve jai pritisak to ga vri vlada moe .da k njihovu delatnost, ali on ne uspeva da potpuno onesposobi univerzitete. Oni sve vie okupljaju oko sebe umne snage naroda i njihov uticaj proima sve dublje prosvee ne krugove drutva. asopisi i cenzura. U Rusiji ne postoji politika tampa. Ni dnevni listovi, ni asopisi nemaju pravo da raspravljaju o ma kojim politikim pitanjima i dogaajima. Zato i ono nekoliko privatnih dnevnih listova iz toga doba, donekle poluzvanin

ih, ne igraju nikakvu vanu ulogu u duhovnom ivotu zemlje. asopisi, koji su isto knjievni, filosofski i nauni, takoe su podvrgnuti stroijoj cenz uri nego pri kraju vladavine Aleksandra I. Pravilnik sa 230 paragrafa, objavljen 1826 godine, doputa cenzoru da inkriminie ma koje knjievno delo i da zabr ani njegovo objavljivanje. Posle dve godine taj pravilnik zamenjen je drugim jed nim, relativno blaim, ali revolucionarna bura koja je imala odjeka i u Poljskoj, izbija u Zapadnoj Evropi godine 1830, oivljuje vladino strahovanje, i Nikola go i skoriuje da uspostavi jo strou cenzuru, kojoj se pridruuje nadzor to ga vri trei otse ancelarije Njegovog Velianstva politika policija. u iju nadlenost spada i celokupna knjievnost, a posebno tampa. Zabranjeno je kritikovati,, ak i posrednim putem, ma ko ji postupak ili odluku vlade i postojeih vlasti, ma u kom hijerarhiskom stepenu. I sto tako zabranjeno je i hvaliti ih: Ni pokude, ni pohvale, primeuje car u jednoj s vojoj zabeleci, nisu saglasne sa dostojanstvom vlade ili sa poretkom koj i sreom postoji kod nas; svak mora da slua, a svoja razmiljanja da zadri za sebe. ak i raspravljanje o najapstraktnijim predmetima opasno je, jer cenzori, koji imaju slobodu da tumae po svom nahoenju namere i rei pieve, mogu u njima uvek da otkriju n eku prikrivenu kritiku postupaka vlasti. Zato asopisi samo ivotare. Godine 1832, jedan mlad pisac, Kirejevski, kome je bilo odobreno da pod svojom l inom upravom izdaje u Moskvi asopis Jevropejec, uzima za saradnike ugledne knjievni ke. U prvoj svesci on objavljuje jedan svoj lanak o filosofiji istorije: u kome u poreuje duhovni ivot zapadne Evrope sa ivotom Rusije. U jednom izvetaju caru, trei ot sek tvrdi da Kirejevski iako raspravlja o jednom knjievnom pitanju, ipak podrazume va tu neto sasvim drugo, da on drugim reima vri propagandu za Ustav. Jevropejec je o dmah obustavljen, a u isti mah je

45 1 odlueno da nijedan asopis nee vie moi da se izdaje bez naroite careve dozvole. Posle d ve godine, 1834 godine, Moskovskij Telegraf, koji je izdavao Polevoj, takoe je ob ustavljen na traenje ministra prosvete Uvarova, zbog revolucionarne tenje: Polev oj je bio posvetio drami Kukolnjika Ruka Svevinjago oteestvo spasla je dan prikaz na koji je cenzura ukazala kao da je lien patriotskog oseanja. Godine 1836 Teleskop, koji je ureivao profesor Nadein, poto je objavio jedan filosofski lanak u kome aadajev, polazei od ideje jedinstva hr ianske civilizacije u zapadnoj Evropi, podvrgava istorisku prolost Rusije prilino st rogoj kritici, zabranjen je, njegov urednik smenjen sa svog univerzitetskog poloa ja i prognan u Vologdu, a pisca lanka, jednog od najuglednijih tadanjih ruskih mis lilaca, oglasila je vlada zvanino za ludog. I pored ovih nepovoljnih uslova, asopisi se i dalje razvijaju i privlae sve vie kn jievnike, zauzimajui sve vee mesto u duhovnom ivotu. Njihovo glavno sredstvo akcije je knjievna kritika. Prikazujui razne knjige, moe se govoriti dosta slobodn o o raznim vidovima ivota gledanim kroz njegovo umetniko prikazivanje i u svetlosti optih ideja Pri prouavanju lepe knjievnosti i estetskih dokt rina, ima se mogunost da se publici nametne izvesno odreeno tumaenje dogaa ja, da joj se okolni ivot prikae pod izvesnim uglom koji se eli. Zato knjievn a kritika, koja pretstavlja veliku snagu asopisa, daje donekle i pravac javnom mil jenju i stavlja se na elo duhovnih pokreta. Uloga kritiara Bjelinskog bila je naroi to vana: izvanredno darovit, on je i pored svoje prerane smrti obilno doprineo ra zvitku ruske knjievnosti; uzastopno urednik asopisa Oteestvennija Zapiski od 1839 do 1847, i Sovremennika od 1847 do 1848 godine, on je od njih n ainio glasila ruske prethodnike misli i obezbedio im veliki uticaj. u prosveenim kr ugovima. Na taj nain, kao i univerzitetske katedre, asopisi, koji imaju vei ili manji krug it alaca, pruaju mogunost da se utie na politiku misao. Profesori univerziteta i novina ri su podjednako podozrivi vladi i podvrgnuti su istom nadzoru. Pa ipak, mnogi o d njih ostali su i dalje nezavisni, nastavili da vre svoj prosvetiteljski zadatak i uspeli da duhovni ivot proire i prodube. Nove duhovne struje; slavenofili, zapadnjaci, socijaliste i federaliste. Iako se , kao to izgleda, duhovni pokret ne prekida u poetku vladavine Nikole I, ipak se n

jegove voe menjaju. Njegovo vostvo preuzeli su profesori i novinari od plemia i ofi cira koji su za vladavine Aleksandra I davali ivota tajnim udruenjima, ali od koji h su se mnogi, lieni svojih voa pomrlih na vealima ili interniranih u Sibiru, odrek li svoga politikog i socijalnog liberalizma, ili su se bojaljivo povukli iz politik og ivota: iz oficirskih klubova garde i borakih pukova, u kojima su se od 1810 do 1820 godine okupljali pretstavnici obrazovane vojne omladine, taj pokret se pres elio u univerzitetske sluaoce i urednike kancelarije asopisa. Taj pokret menja isto tako i svoju sutinu. U Rusiji se dogaa jedna evolucija koja u neemu lii na evoluciju koju je doivelo evropsko drutvo posle francuske revolucije. U Evropi su mnogi duhovi smatrali francusku revoluciju

45 2 kao jedan grandiozan pokuaj da se ivot oveanstva preuredi na temeljima slobode i r azuma, nepromenljivim i istovetnim za sve narode. Meutim, osvajanja revolu cionarne vlade i Carstva, budei nacionalno oseanje evropskih naroda i izazivajui nj ihov uporan otpor, naglo su izmenila shvatanja jednog velikog dela drutva: um esto shvatanja XVIII veka o oveku kao skoro iskljuivom proizvodu spoljnih o kolnosti, i o drutvu kao mehanikoj sintezi odvojenih jedinki sjedinjenih jednim sl obodno zakljuenim ugovorom, dolo je novo shvatanje o naciji kao potpunom i ivom org anizmu, sposobnom da se sam od sebe razvija van svakog spoljkog uticaja. U Rusij i, posle neuspeha bune iz decembra meseca 1825 godine, mnogi ne veruju vie u mogun ost trenutne liberalne promene politikog i socijalnog poretka. Razoarani, oni se o driu liberalizma da bi prihvatili nove doktrine o nacionalizmu. Oni sve vie podleu uticaju nemake idealistike i mistike filosofije sa kraja XVIII veka, koji se poeo os eati oko 1820 godine. Kant i Fihte, eling i Hegel privlae uzastopno panju prosveenih krugova; ako Kantov i Fihteov uticaj i nije mnogo trajan i stalan, nije isti slua j sa uticajem elinga i Hegela, ni sa uticajem zapadnjakih mistiara, kao to su Ekarts hauzen i Jung-Stiling, ija dela oaravaju duhove koji su izgubili veru u nepogreivos t i svemo razuma. aadajev je jedan od prvih kod kojih se najjasnije ispoljavaju te nove tenje . U svojoj mladosti, posle 1820 godine, on je odravao veze sa tajnim udruenjima, s a ijim se idejama slagao. Ali posle 1825 godine, on ih odluno naputa; privuen mistic izmom, on se odaje prouavanju metafizikih sistema i izrauje jednu veoma linu doktrin u o ruskom ivotu. On ispoveda da je vera ono naelo koje daje pravac ivotu naroda i tvrdi da je Rusija, koju je Vizantija pokrstila, te je na taj nain postala neprijateljski raspoloena prema Rimu, osudila na neplodnost itavu svoju i storiju i kulturu, zato to nije ila istim putem kao hrianska kultura na Zapad u. Po njegovom miljenju, njegova zemlja I nema istorije niti prave kulture. Mi sm o, pie on, ravnoduni prema svakom dobru, prema svakom zlu, prema svakoj istini i sv akoj lai, mi ivimo u jednom uskom horizontu koji .iskljuuje seanje na prolost i strepn u za budunost; jedini nain da se izie iz toga stanja i da se zajedno sa celim oveanstv om uestvuje u napretku kulture jeste da se usvoji strana kultura, taj plod vekova i pokolenja, i da se kod nas ponovo otpone vaspitavanje roda ljudskog. Ove ideje, ko je on ne moe sve da rairi putem tampe, ali koje izlae u neizdatim spisima i privatni m razgovorima, nemaju mnogo odjeka, jer one vreaju odve duboko nacionalno oseanje. Mona linost aadajeva deluje na njegovu neposrednu okolinu, a to e rei na moskovsko dr utvo, ali on uglavnom ostaje usamljen mislilac. Meutim, njegova glavna ideja, o prevashodnosti vere u ivotu naroda i verskoj supro tnosti izmeu Rusije i Zapada, ne ostaje bez odjeka. Nju uskoro preuzima jedan kru g mislilaca, koji iz nje izvlae zakljuke istina sasvim razliite. Ova grupa slavenofi la to ime, ne sasvim prigodno, uzeli su oni kasnije

45 3 stvara

se oko 1830 godine i sastavljena je velikim delom od studenat

a Moskovskog univerziteta. Njegovi su lanovi, pored drugih uglednih naunika i pisa ca, braa Kirejevski, Homjakov, braa Aksakov, koje sjedinjuje isto shvatanje evoluc ije oveanstva i uloge koju u tome ima da odigra Rusija. Kao i aadajev, i slavenofili zasnivaju svoje uenje na idejama pozajmljenim veinom i z elingove filosofije; ali oni smatraju da verske razlike koje razdvajaju Rusiju od zapadne Evrope, ne samo da nisu zlo, ve su dobro. Oni tvrde da je zapadna kultura dostigla vrhunac svoga razvoja, ali da i pored s veg svoga sjaja i svoje snage ona poiva samo na razumu i ne odgovara sloenosti ivo ta. Jer po njihovom shvatanju, itav duhovni ivot Zapada proistie iz rimske kulture, koja je jednostrana, i iz jednoga hrianstva koje je, u rimskoj formi, ist o tako jednostrano i samo spoljanje, kao to i njegov politiki ivot, jedino zasnovan na nasilju i osvajanjima koja suprotstavljaju pobeene i pobednike, svodi dravu ka jednu isto formalnu i pravnu organizaciju. Sasvim razliita izgleda im evolucija ruske drave. Ona nikad nije znala za osvajanj a i protivrenosti koje iz njih proistiu; ona nije bila zasnovana ni na nekom ugovo ru, ni na prisiljavanju, ve na svojevoljnom udruivanju vlasti i naroda koji je sauv ao naelo zajednice. Rusija je usvojila i sauvala u sveoptem i najistijem obliku jedn o hrianstvo koje nema niega spoljanjeg. Zahvaljujui svojim verskim temeljima, itav rus ki ivot nosi obeleje nezavisnosti i mudrosti; on ne zna za borbe i protivurenosti; njegovo jedinstvo lei u njemu samom i ono tei da postigne unutranju istinu pre nego spoljanju i isto formalnu zakonitost. Dok se zapadna kultura, koja ne moe vie da napreduje, pokazuje kao neuspena, Rusija priprema sastavne delove za jednu duboku i skladnu kulturu, koja e oznaiti jedan vii stepen u raz vitku oveanstva. Istina, reforma Petra Velikog je izazvala zastoj u njenom istoris kom razvitku, ali je taj sluajni zastoj mogao biti samo privremen. Slavenofili po zivaju svoje savremenike da svesno i konano pou ponovo starim putem, da zbace jara m mrtve logike i racionalistike sisteme prazne evropske nauke, pa da se vrate dubok im i neobino ivim shvatanjima svetih crkvenih otaca, koja su nedostupna zapadnjakim umovima. Tvrdei da se Rusija bitno razlikuje od zapadne Evrope i da je ona nadmauje prirod om svoje kulture, svojim posebnim verskim shvatanjima, svojim obiajima i po litikim ureenjem, slavenofili izgledaju sasvim bliski vladinoj ideologiji i njenoj trostrukoj formuli: pravoslovlje, autokratije i nacionalna idej a. Ali, kada oni veliaju rusku prolost pre Petra Velikog, oni je idealizuju, i u i zvesnim takama njihovo uenje ne slae se sa zvaninim shvatanjima. Iako izjavljuju da je ruski narod sam po sebi nesposoban da stvori dravu, da je uvek ostavljao da vl ast bude u rukama vlade ne traei da sklopi s njom ma kakav ugovor, oni ipak dodaju da je on u prolosti uivao punu slobodu miljenja i da treba da je sauva . Autokratija, onakva kako je oni zamiljaju, ne lii dakle nimalo na onu koja stvar no postoji. Zato su oni sumnjivi vladi. Oni ne mogu da izraze svoje ideje putem tampe a da se ne izloe

45 4 progonjenju od strane cenzure. Oni su primorani da ih ire po knjievnim salonima u Moskvi, i zbog te propagande njih ponekad progoni jedna vlast koja nee da trpi ni kakvu nezavisnu misao. Pored grupe slavenofila, i na istom univerzitetu, obrazuje se i grupa zapadnjaka. Poto su najpre ivele u bliskom dodiru, ove dve grupe napo sletku stupaju u meusobnu borbu. Zapadnjaci, u ijim se redovima nalaze takoe mladi pisci i naunici, ali ije ideje vre mnogo vei uticaj i uivaju mnogo veu popularnost, na dahnjuju se, kao i slavenofili, nemakom filosofijom. Ali zakljuci koje oni otuda i zvlae sasvim su suprotni. Privueni naroito Fikteovim i Hegelovim idejama, oni se odriu misticizma i odbijaju da priznadu prevashodnu ulogu vere u oveijem ivotu. Isto tako, ma da priznaju nacio nalne osobine Rusije, oni ne smatraju za potrebno da se trude da ih vetaki s auvaju, jer se nacionalni karakter neminovno ispoljava u narodnom duhu. to se

tie kulturnog razvitka, oni tvrde da je on isti kod svih naroda i odbijaju da Ru siju suprotstave Zapadu. Ako se Rusija razlikuje od zapadne Evrope, to je stola t o je kao mlaa u zaostatku za njom; njoj je nedostajalo vremena da se uzdigne do s hvatanja ovekove linosti i do pravnih pojmova koji iz toga proistiu. Ne samo da nju ne treba suprotstavljati zapadnom svetu, ve joj treba omoguiti da naknadi izgublj eno vreme pozajmljujui od Evrope sve to nedostaje potpunom razvoju njene kulture. U tom pogledu reforma Petra Velikog znaila je veliki napredak, te zapadnjaci, koji je oduevljeno brane, zahtevaju odluno da se ona nastavi. U poetku, njihove ideje nemaju nikakvo politiko obeleje; kad je stvorena n jihova grupa, oni su se namerno, kao i sva tadanja ruska udruenja, odrekli doista politike i interesovali su se samo za kulturna pitanja. Posle nekolik o godina njihovo oduevljenje za hegelovsku filisofiju toliko je ivo, da su usvojil i tumaenje koje joj je sam Hegel dao: oni ne samo da istiu potrebu upozn avanja stvarnosti koja nas okruuje, ve tvrde ,da je opravdano sve to postoji, i da tr eba prihvatiti tu stvarnost. To je znailo ii protivu logike ivota: njima je bilo ve oma teko da u jednoj zemlji u kojoj vlada seljako ropstvo propovedaju ideju o oveko voj linosti i njenom slobodnom razvitku, i da due vremena prenebregavaju politika p itanja. Zato, poev od 1840 godine otprilike, ne naputajui Hegelovo uenje, odriu se on i konzervativnog duha da bi preli na kritikovanje politikog i socijalnog poretka s voje zemlje. Ovakvo dranje privuklo je u njihove redove omladinu koja je, umesto da se sloi sa njihovim konzervatizmom, zadrala politike tradicije jednog liberalizm a nadahnutog francuskim idejama iz druge polovine XVIII veka. Otada zapadnjatvo, ko je tei posvetovljenju ruskog ivota i propoveda pravo linosti, postaje odluno pokret suprotan vladinom programu. Razume se da ni on ne moe slobodno da se izraava kroz dnevne listove; njegove pristalice se ograniavaju najee na to da razvijaju svoje ide je u prijateljskim razgovorima ili pojedinanim raspravama sa slavenofilima. M eutim, nekoja od njegovih glavnih naela izlau u

45 5 asopisima novinari kao to su Bjelinski i Hercen, a sa katedre Granovski, te se nje gov uticaj i dalje iri. Oko 1850 godine javlja se i trea duhovna struja. I pored svekolike str ogosti policije i cenzure, ipak zapadnjaka socijalistika knjievnost prodire u Rusij u. Njen uticaj, iako ogranien, ipak je nesumnjiv; najjai je ut icaj pretstavnika utopistikog socijalizma, Furijea i Prudona, ije ideje prihvata i H ercen: za ruske pristalice je socijalizam manje jedan ekonomski problem, a vie je dno moralno uenje kome je cilj da preobrazi sve ljudske odnose, porodine, drutvene i politike. Krug mladih ljudi, veinom pisaca, koji je Petraevski stvorio u Petrog radu za prouavanje Furijea nije bio dugoga veka. Vlada, saznavi da on post oji, ubacila je u njega svoje pijune. Svi njegovi lanovi uskoro su pohapeni. Poto im se nije mogao pripisati nikakav kanjiv postupak, okrivljeni su za idejnu zaveru. P oto su izvedeni pred jedan naroiti sud, sva dvadesetorica osueni su na smrt. Pomilo vani u poslednjem trenutku, poto su bili podvrgnuti svim pripremama za pogubljenj e, poslani su na robiju, prognani u Sibir, ili degradirani; meu onima koji su bil i osueni na robiju nalazio se i Dostojevski, koji se tek bio pojavio u knjievnosti i ve stekao u njoj ugledno mesto. Drugi jedan krug mladih pisaca, pod nazivom Kirilo i Metodije, stvara se u Kijevu poev od 1845 godine. Njegovi lanovi, meu kojima se nalaze mladi i ve slavni istoriari Kostomarov i Kuli, kao i veliki ukrajinski pesnik Taras evenko, ne interesuju se z a socijalizam, ve za ideju federalizma. Kao pristalice jedne slovenske federacije koja bi ostavila svakoj federalnoj naciji potpunu unutranju autonomiju, oni proua vaju na svojim sastancima preobraaj Rusije u federalnu dravu i ukidanje seljakog ro pstva i telesnih kazni u buduim dravama federacije. Oni piu propagandistika knjievna dela koja ostaju neizdata. Policija ubrzo ulazi u trag njihove trupe. Uhapeni neto pre lanova socijalistikog udruenja, oni su posle duge istrage osueni na progonstvo u udaljene pokrajine. Najsvirepije je kanjen evenko: poslan je kao prost vojnik u p ustu oblast Orenburga i zabranjeno mu je da pie i da crta. Tako vlada strogo kanjava najsjajnije pretstavnike ruske knjievnosti kad god ih os

umnjii da se ne slau sa njenim pogledima. Procvat knjievnosti. Vladavina Nikole I pada u isto vreme kada se javlja izvanred an procvat ruske knjievnosti. I pored nepovoljnih uslova za rad, moni Pukinov genije javlja se u punom svome sja ju. Nikola je umeo da ga oceni, ali je on naroito teio da njegov rad uini bezopasni m i da moralno sputa jo jae nego to je bio za Aleksandrove vladavine. Prilikom svog a krunisanja, Nikola vraa Pukina iz izgnanstva gde je iveo ve nekoliko godina. On lj ubazno razgovara s njim, obeava mu da e on biti jedini njegov cenzor i ini se kao d a se divi i potuje njegov knjievni rad. Ali Pukin ubrzo zapaa da ga careva cenzura n e titi od kinjenja obinih cenzora i treeg otseka, i da to to ga dre u blizini dvora in e samo zato da bi ga bolje nadziravali. On pati zbog toga, ali se osea vezan zahv alnou prema vladaru

45 6 koji ga je izvukao iz progonstva. Mondenski ivot u Petrogradu, tako bl izu dvora, smeta mu i mui ga takoe, i taj ivot je uzrok to izlazi na dvoboj u kome j e naao preranu smrt. Pa ipak, ba u toku tih godina pie Pukin svoja najbolja dela i uzdie rusku knjievnost na visinu koju ona nikad dotada nije bila dostig la. Tek to je zanemeo njegov glas i glas manjih pesnika koji ga okruuju, a javlja se d rugi jedan znaajan pesnik, Ljermontov. Iako on ima manje poleta nego Pukin i ma da je njegovo nadahnue manjeg obima, on ipak ima retku mo pesnike mate. I on umire veo ma mlad, kada je njegov genije bio u punom procvatu. Njegovi su poslednici: popu larni pesnik Kolcov, filosofski pesnik Tjutev, a pri kraju Nikoline vladavine i N jekrasov, koji naroito obrauje teme iz graanskog ivota, ali iji moan i plahovit talenat vri dubok uticaj na njegove savremenike. Osim ovih velikih umetnika ruske poezije, i itav niz drugostepenih talenata potvruje plodnu pesniku delatnost toga doba. I sjaj proze nije nita manji. Pukin i Ljermontov daju pripovetci i romanu izvesnu otmenu umerenost i otvaraju im nove vidike. Za Pukinova ivota pojavljuje se Gogolj , koji ubrzo postaje genijalan satiriar i koji, zajedno sa takozvanom naturalistiko m kolom koju je on i stvorio, posveuje svu panju tanom pretstavljanju stvarnoga ivota. Turgenjev, oekujui da se uskoro oslobodi svakog uticaja, ide u svojim prvim priama u isti mah i Pukinovim i Gogoljevim tragom. Dostojevski, u delima koja je napisa o pre nego to je bio osuen na robiju, nastavlja donekle Gogoljev rad, ostajui ipak veoma originalan. Meu ukrajinskim piscima najvei je evenko, iji se rad usled progonst va prekida takoe za neko vreme. Najzad, poslednjih godina Nikoline vladavine Salt ikov-edrin i Lav Tolstoj objavljuju svoja prva dela. Uporedo sa tim razvija se i mlado rusko pozorite, koje sa komadima Gogolja i Ostrovskog dobija snano nacionalno obeleje. Ovaj prerani procvat knjievnosti pokazuje reito nesumnjiv napredak ruske kulture: on otkriva u drutvenim redovima jedno previranje ideja i oseanja koji je dva ekaju da se izraze i da se ostvare u delima i radnjama, no koji se sudaraju s a sve reakcionarnijom politikom dravne uprave. Pojaavanje reakcije posle 1848 godine. Zabrinutost koju su u Nikoli I izazvale re volucije u Evropi 1848 godine nagnala ga je da pojaa svoju konzervativnu politiku i pootri nadzor nad knjievnou. On najpre odreuje tri visoka dravna inovnika da ispita u delatnost cenzure, a zatim, kada je ovaj naroiti odbor zavrio svoj rad, on stvar a drugi jedan, zvani Buturlinov Odbor, sa zadatkom da nadgleda u isti mah i knjie vnost i cenzore i da uklanja svaku sumnjivu ideju koja bi se uvukla u tampu. On p aljivo ita izvetaje koje mu odbor podnosi neposredno, stavlja svoje napomene i esto puta sam odreuje kazne kojima e biti kanjeni krivci. Cenzura vri tada pravi teror. O na ide ak dotle da vidi drsko kritikovanje vlade ak i u albama na skupou fijakera u Carskom selu i da kanjava novine koje su to objavile. Revnost nadzorno g

45 7 odbora je tolika da on pronalazi prevratnika mesta ak i u molitvama pravoslavne cr kve. asopisi ive u neprekidnom strahu od iznenadne zabrane daljeg izlaenja, a njiho vi urednici neprestano dobivaju pretnje i opomene. Neka odbor oceni da je neki la nak sumnjiv, i cenzor koji je odobrio da se on objavi hapsi se ili smenjuje; pis ac, iako ga opravdava odobrenje cenzure, hapsi se isto tako, a ponekad alje u pro gonstvo. Knjievnost je osuena na utanje, bar to se tie glavnih pitanja. Ali ono to ne moe da se objavi u tampi, ita se kriom. Rukom pisane beleke kritikuju reim i idu od ru ke do ruke; njih esto itaju pa ak i piu ljudi sa najumerenijim idejama. S dr uge strane, ruske tamparije poinju da rade u inostranstvu i da tampaju, daleko od bieva cenzure, knjievna dela koja optuuju vladinu politiku. Tako jaz to razdvaja drutvo, koje je postalo svesno svojih prava, od vlade koja up orno odbija da mu ih da, postaje sve iri i sve dublji. Vladu sve vie naputaju prosv eeni umovi koje ona osuuje na nerad, te se ona sada oslanja samo na birokratiju i na reakcionarne elemente stanovnitva. 2. SPOLJNA POLITIKA Za sve vreme vladavine Nikole I, poloaj ministra spoljnih poslova zauzima grof Ka rlo Neselrode, koji je na tome poloaju bio jo za vlade Aleksandra I. Sin jednog Ne mca katolika poreklom iz Vestfalije, i jedne Jevrejke koja je prela u protestants ku veru, vaspitan u jednoj gimnaziji u Berlinu, Neselrode ne poznaje dobro Rusij u, sa kojom njegov otac koji je ve bio u njenoj slubi, i on, nemaju drugih veza os im dvorske i diplomatske karijere, u koju je on uao sasvim mlad. On nije nikakva prvoredna linost. Iako nije sasvim tano da je on, prema jetkoj definiciji jedne sa vremenice, grofice Eberling, sjajan primer privlane snage kojom osrednjost deluje na sreu, ipak je tano da nema nikakvog linog uticaja na rusku spoljnu politiku. Kao t o i sam kae, on je samo skromno orue carevih nareenja i politikih planova. I doista, Nikola je pravi direktor spoljne politike. On i tu unosi isti duh kao i u svoju spoljnu politiku. Stalnost zakonite vlasti evropskih vladara, njihova ob aveza da se meusobno podraavaju i neophodna potreba da zajednikim snagama suzbijaju revolucionarne ideje, to su njegova shvatanja. Zato je odravanje Svete Alijanse, koju je Aleksandar I sklopio izmeu Rusije, Pruske i Austrije pretstavlja za njeg a jedan od glavnih ciljeva. Ali, iako se on trudi da sauva njeno naelo, on ipak eli da zbaci tutorstvo Austrije i Meterniha koje je Aleksandar dopustio da mu se n ametne pri kraju njegove vladavine. Sukobi sa Persijom i Turskom dali su mu izg ovor za to. Rat sa Persijom. Ve u prvoj godini njegove vladavine izbija rat sa Persijom koji je bio izazvan itavim nizom pograninih sukoba. Ruske trupe koje u njemu uestvuju is prva su pod komandom generala Jermolova, glavnog komandanta Kavkaza. Ali Nikola uskoro optuuje Jermolova da vodi operacije sporo i zamenjuje ga Paskijeviem. Novi glavni komandant nanosi Persijancima

45 8 nekoliko poraza i primorava Erivan da se preda. Godine 1828 zakljuen je mir u Tur kmanaju; tim ugovorom pomerena je rusko-persiska granica na levu obalu reke Araks a, prisajedinjene su Rusiji oblasti Nahievana i Erivana i nametnuta Persiji ratna otteta od 20 miliona rubalja. Grko pitanje i rat sa Turskom. Rat sa Persijom ne zadire u neposredne interese zapadnih sila. Ali nije isti sluaj sa ratom koji je doveo u sukob, u is to to vreme, Tursku i Rusiju iz pobuda koje ve nekoliko godina privlae panju evrops ke diplomatije.

Kada je grki ustanak na Turke izbio pri kraju Aleksandrove vladavine, car se u elj i da odri naelo zakonitosti, a suprotno tradicionalnoj ruskoj politici odrekao nam ere da pomogne hrianima koji su se pobunili protivu Porte. Njegovo dranje potpuno j e odgovaralo eljama Austrije, koja smatra da je njen interes da se sauva ugle d sultana, i ilo je na ruku Engleskoj, koja je pohitala da zauzme mesto t o ga je Rusija ostavila na Balkanu i da prui svoju zatitu pobunjenoj Grkoj. Nasu prot tome, ono je izazvalo uenje, pa ak i nezadovoljstvo ruske javnosti. Meutim Engleska, ne elei da otvoreno stupi u borbu zbog Grke, vie voli da se poslui dr ugim silama da bi izvrila pritisak na Tursku. Posle stupanja na presto Nikole I, ona zapoinje pregovore sa Rusijom. Nikola, kao i Aleksandar, vidi u Grcima samo buntovnike koji su se digli protivu svoga zakonitog vladara. Ali on uvia koliko je nepopularna politika njegovoga brata i on nije raspoloen da kao on slua savete i podbadanja Austrije. Zato, kada mu je vojvoda od Velingtona, kog a je Engleska poslala da ga pozdravi prilikom njegovog stupanja na presto, predl oio zajedniku akciju, on je na to pristao. Jedan predlog za englesko-ruski sporazu m predvia da Engleska, uz pripomo Rusije, treba da ponudi svoje posredovanje Grcim a i Turskoj i da im predloi jedan modus vivendi koji bi ih mogao izmiriti: Grka e o stati vazal sultanov i plaae mu danak, ali e uivati potpunu unutranju samoupravu; tur ska imanja koja se u njoj nalaze bie otkupljena, a granice e se odrediti meusobnim sporazumom. Petrogradski protokol od 23 marta 1826 godine potvrdio je ovaj plan. im je to doznao, Meternih je izjavio ruskom ambasadoru: Kontinentalni savez na ko me je poivao mir i napredak prestao je da postoji. Skoro u isto vreme Rusija poziva Tursku, sa kojom ima da raisti raune, da njena voj ska napusti Moldaviju i Vlaku, da uspostavi ugovorno stanje koje je tamo bilo u v anosti do 1821 godine, da oslobodi srpske izaslanike koji su bili zadrani u Carigr adu, da srpskom narodu prizna prava koja mu daje lan. 8 Bukurekog ugovora, i da poalje svoje punomonike na rusku granicu da pregovaraju o s porazumu. Porta, ne elei da u isti mah ozlovolji i Englesku i Rusiju, poputa pred o vim zahtevima, i rusko-turski pregovori otpoinju u Akermanu jula 1826 godine. Oni se zavravaju konvencijom od 25 septembra/7 oktobra, kojom se potvruje Kuuk-Kajnardi ski mir i tumae izvesne odredbe Bukurekog ugovora: Rusija zadrava sporne oblasti na istonoj obali Crnoga

45 9 Mora, dobiva demarkaciju rusko-turske granice prema Dunavu, pravo slobodne plovi dbe za svoje trgovake brodove po turskim vodama i otvaranje Crnog Mora za trgovin u svih naroda; osim toga, Turska joj priznaje pravo protektorata nad Moldavijom, Vlakom i Srbijom. Ovi ustupci koje je uinila Rusiji omoguavaju Porti da odlunije odbije engleski pred log za posredovanje u grkom pitanju. Dok Engleska uspeva da Londonskim ugovorom o d 6 jula 1827 godine dobije pristupanje Francuske Petrogradskom protokolu, Tursk a poziva u pomo egipatskog pau Mehmed- Aliju, koji alje svoju flotu i svoju vojsku, pod komandom svoga sina Ibrahima, u borbu protivu Grka. Poto su uzalud ponovile svoju ponudu za posredovanje i opomenule sultana da zakljui primirje sa Grcima, E ngleska, Rusija i Francuska odluile su da zaustave transport turskih trupa mo rem. Ni unitenje tursko- egipatske flote u zalivu Navarina 20 oktobra 18 27 godine koje su izvrile engleska, francuska i ruska eskadra, ni opozivanje saveznikih ambasadora ne mogu da nateraju Portu da popusti. Naprotiv, sultan, zna jui da Francuska i Engleska ne ele rat u Engleskoj je ak bitka kod Navarina izazval a buru negodovanja protivu vlade, prebacuje odgovornost za te dogaaje na Rusiju, i 20 decembra 1827 godine proglaava je za otvorenog neprijatelja otomanskog carstva . Na te pretnje Nikola odgovara 14/26 aprila 1828 godine objavom rata u kojoj se i ne spominju Grci, a kao izgovor navodi smetnje koje Turci ine ruskoj trgovini. Ruski uspesi nisu ni tako laki ni tako brzi kao to se car nadao. Rat 1828 godine nije se zavrio nikakvim rezultatom koji bi bio vaan po Evropu. Poto su najpre opsel e Silistriju, ruske trupe morale su da dignu opsadu. Ozbiljan uspeh postigle su tek kod Varne, koju osvajaju uz pripomo crnomorske flote. U Maloj Aziji, naproti

v, one zauzimaju tvravu Kars i Ahalik, posedaju Bajazit i Ardahan. Njih ovo ratovanje 1829 godine sjajnije je. U Maloj Aziji one primo ravaju Erzerum da se preda. U Evropi, pod komandom Dibia, odnose odlunu pobedu k od Kuleva, a posle predaje Silistrije prelaze Balkan i zauzimaju Jedrene . Jedrenskim ugovorom od 2/14 septembra 1829 godine Turska otvara Dardane le i Bosfor trgovini svih sila, ustupa Rusiji deltu Dunava i istonu obalu Crnog Mora, kao i tvrave Anap, Poti, Ahalik, Achuri i Ahalkalaki, potvruje auto nomiju Srbije i dunavskih kneevina (Moldavije i Vlake), priznaje Grkoj sva prava va zalne drave, obavezuje se da Rusiji isplati ratnu ottetu od 11,500.000 holandskih dukata i da privatnim licima naknadi gubitke koje su pretrpela, to je procenjeno na milion i po holandskih dukata. Rusija je svojom intervencijom spasla Grke. Njena popularnost, koju je politika Aleksandra I bila pokolebala, time je ponovo uspostavljena. Ali ona ne samo da i z nje nije izvukla koristi, ve ju je ubrzo opet upropastila. Kada je evropska kon ferencija u Londonu februara 1830 priznala nezavisnost Grke, koja je rusko-tursk im Jedrenskim ugovorom dobila samo vazalna prava, ova nije imala nikakvo g razloga da taj uspeh pripie u zaslugu ruskoj diplomatiji. S druge strane, kada je trebalo organizovati njenu dravnu upravu, Grka je uvidela da je

46 0 Nikola, ostajui veran svojim konzervativnim shvatanjima, neprijateljski raspoloen prema ustavnom reimu za koji su se zalagale Francuska i Engleska, i da potpomae di ktatorske tenje i mere prvoga grkog pretsednika Kapodistrije. Zato, posle proglaenj a monarhije, vlada novoga kralja Otona Bavarskog, koji je meutim austro-ruski kan didat, okree se od Rusije da bi stavila Grku pod zatitu zapadnih sila. Nikola i Julska monarhija. Dokle god je iveo Karlo X, Nikola je smatrao da je sasvim moguno zblienje sa Francuskom. Ali ga je Julska revolucija iz 1830 godine duboko ogorila. im je to doznao, naredio je komandantu Krontata prilikom metea i promene vlade koja je nastupila u Francuskoj da ne dopusti da uu ni pod kojim izgovorom, u pristanite brodovi te zemlje koji bi imali trobojnu umesto bele zastave, a da ih u sluaju njihovog navaljivanja sprei orujem. On mu osim toga nar euje u sluaju da jedan francuski brod koji se sada nalazi u pristanitu Krontata bude istakao trobojnu umesto bele zastave, da mu odmah naredi da isplovi na puinu. Fran cuski ambasador u Petrogradu, baron Burgoen, obaveten je da e mu biti predate putn e isprave i da su odnosi izmeu Rusije i Francuske prekinuti. Iako je posle jednog ivog objanjavanja sa francuskim ambasadorom, koga je pristao da primi u audijenci ju, Nikola promenio tu odluku, ipak se on nije odrekao da se bori protivu revolu cije. On alje dva svoja poverljiva oveka, grofa Orlova i generala Dibia, jednoga u Be a drugoga u Berlin, da nagovore austriskog cara i pruskog kralja da sarauju sa Rusijom na uspostavljanju reda u Francuskoj. On je spreman da tome posveti 50.000 ljudi. Ali njegovi saveznici nemaju nimalo volje da stupe u rat sa Francuskom i hitaju da priznadu Luja-Filipa. Primoran da sleduje njihovom primeru, on to ini, kako kae njegov bliski saradnik Benkendorf, protivu svojih ubeenja, i ne bez duboke tuge i srdbe. On se uostalom i ne trudi da prikrije tu srdbu i uporno odbija da sm atra Luja-Filipa kao parnjaka zakonitih vladalaca, onih koji su dobili svoju vlast nasleem, a ne iz ruku pobunjenog naroda. Nikola i belgisko pitanje. Nikola se isto tako gnua drugog jednog dogaaja iz 1830 godine, a to je belgiska revolucija. Kada je belgisko-holandski kralj zatraio o d njega pomo, on je pomiljao da naredi mobilizaciju svoje vojske. Ali i P ruska, u koju se on vrsto uzdao, i Austrija zadravaju pasivan stav, dok Francuska i Engleska odluno pomau borbu za belgisku nezavisnost. Njegov izaslanik, general Dibi, uzalud se upinje da dokae pruskom kralju potrebu da se brane prava n izozemskog kralja od revolucije. I tako je car jo jednom prinuen da popusti i da s e pomiri sa tom novom povredom poretka utvrenog na Bekom kongresu, jedinog koji je u njegovim oima zakonit. Uostalom, ustanak u Poljskoj odvraa njegovu panju sa inos transtva; sada je on primoran da suzbija revoluciju u svojoj sopstvenoj zemlji.

Ruska intervencija u prvom tursko-egipatskom ratu (1833). Posle uguivanja kog ustanka, Nikola iskoriuje sukob izmeu sultana i

poljs

46 1 egipatskog pae Mehmed-Alije da bi se umeao u poslove otomanskog carstva. Mehmed-Al ija je jedan od najmonijih turskih upravljaa. On je sklopio savez sa Francuskom, i ma vojsku koju su obuavali francuski oficiri i flotu koju su sagradili francuski ininjeri, te je po snazi suparnik sultanu. Kada je Porta odbila da mu ustupi Siri ju, koju mu je obeala kao nagradu za pomo protivu Grke, on ju je vojniki poseo. On o dbija tursku vojsku poslanu da ga istera, i polazi na Carigrad, koji je skoro bez odbrane. Tada se Nikola odluuje da pomogne sultanu protivu Mehmeda-A lije, u kome on vidi ne samo jednog buntovnog podanika, ve i jednog od potstr ekaa evropske revolucije: Ja hou da dokaem svoje prijateljstvo sultanu, kae on ambasad oru koga alje u Tursku; treba braniti Carigrad od napada Mehmed-Alije. itav ovaj ra t je samo posledica buntovnikog duha koji je sad obuzeo Evropu, a naroito Francusk u.. Ako bi sluajno Carigrad podlegao ,mi bismo imali za susede ljude bez zaklona, bez otadbine, prognane iz svih dobro ureenih drutava; ti ljudi ne mogu da ive mirno . Oni u ovom trenutku okruuju Mehmeda-Aliju i ispunjavaju kadar njegove mornarice i njegove vojske. Ja moram da unitim tu novu klicu zla i nereda i da vrim svoj ut icaj na poslove Istoka. Ruska crnomorska flota ulazi u Bosfor, jedna ruska divizija iskrcava se blizu Ca rigrada. Mehmed-Ali, po savetu Francuske, pristaje da smanji svoje zahteve. Port a, koju prisustvo ruskih trupa u blizini Carigrada vie zabrinjuje nego to je umiru je, uri se da zakljui mir sa pobunjenim paom i daje mu potpuno zadovoljenje. Ona isto tako nagrauje Rusiju za usluge koje joj je uinila. Ugovorom zakljueni m u Unkiar-Skelesi (1833) ona se obavezuje da nee propustiti nijedan ratni brod k roz Dardanele, a Nikola njoj garantuje nepovredivost i nezavisnost otomanskog ca rstva i obeava da e joj staviti na raspoloenje, u sluaju potrebe, suvozemne i pomors ke snage koje joj budu potrebne. I tako, u isti mah kada postaje zatitnica Turske , Rusija uspeva da zatvori pristup u Crno More ratnim brodovima drugih sila. Austro-ruska konvencija iz 1833 godine i Istono pitanje. Da bi ouvao nael o monarhije boanskoga prava u Evropi i da bi se odupro revolucionarnim silama, Ni kola se trudi, naroito posle dogaaja iz 1830 godine, da odri tesnu saradnju sa Aust rijom i Pruskom. Austrija, Pruska i Rusija, od kojih prve dve grupiu oko sebe rast urene snage Nemake, to je u naim oima kamen temeljac evropske socijalne zgrade, pisae Neselrode poetkom etrdesetih godina svome ambasadoru u Beu. Sa svoje strane, austr iski kancelar Meternih, koji je sa toliko nepoverenja primio englesko-ruski spor azum o grkom pitanju, potpuno odobrava rusko meanje u tursko-egipatski sukob. To m eanje, preduzeto da bi se podrala sultanova vlast, ini mu se kao vraanje ruske politike na naelo zakonitosti. Nikola se time koristi da jo vie zainter esuje Austriju za svoje planove na Istoku. Na jednom sastanku sa carem Francom, godine 1833, dva meseca posle Unkjar-Skelesiskog ugovora, on zakljuuje sa njim Mi nhengrecku konvenciju. Rusija i Austrija obavezuju se naelno da odre opstanak i po litiku organizaciju otomanskog carstva i da udrue svoje napore

46 2 da bi se spreila svaka kombinacija koja bi ila na tetu nezavisnosti vrhovne vlasti u Turskoj; jednim tajnim lanom one izriito kau da je naroito potrebno zatiti sultana o d egipatskog pae. Drugim jednim tajnim lanom one obeavaju da e u sluaju rasparavanja T urske postupati sporazumno. Osim toga, one garantuju jedna drugoj njihove oblast i u Poljskoj, obavezuju se da se uzajamno pomau u sluaju nereda i da izdaju jedna drugoj politike krivce, i predviaju da Austrija moe zauzeti slobodan grad Krakovo. Potpisujui Minhengrecku konvenciju, Nikola je hteo da ojaa svoj savez sa Austrijom , ali je on duboko izmenio stav koji je bio zauzeo prilikom sklapanja Unkjar-Ske

lesiskog ugovora. Sad Rusija nije jedini branilac sultanove vlasti; vezana za Au striju, ona mora da saobrazi svoju politiku politici svoga saveznika. U sluaju za pleta koji bi mogli dovesti do rasparavanja Turske, njene obaveze nameu joj istu d unost. Nasuprot tome, nita joj stvarno je jemi da e Austrija svoju istonu politiku do vesti u saglasnost sa njenom. Pokuaj zblienja sa Engleskom i drugi tursko-egipatski rat. Savez sa Austrijom i Pr uskom ne zadovoljava potpuno Nikolu. Pad Karla X poljuljao je Svetu Alijansu i o moguio Engleskoj da sa Francuskom, panijom i Portugalijom organizuje etvorni savez u stavnih drava, koji treba prema miljenju lorda Palmerstona da poslui kao mona protivte Svetoj Alijansi na Istoku. Zato se Nikola naroito trudi, kao to izjavljuje Neselro de, da neutralie koliko god je moguno onaj kobni savez koji je sklopljen izmeu julsk e Francuske i liberalne Engleske..., da potpomae odvanu hrabrost dveju velikih mon arhistikih struja, i da u sporazumu sa njima stvori jedan sistem zajednike akcije pridruujui im, pod njihovim uticajem, drugostepene drave. Da bi oslabio francusko-engleski sporazum, Nikola je mogao pokuati da se priblii F rancuskoj. Engleska ga se pribojavala: Ne treba zaboraviti, pisao je Palmerston go dine 1830, da najvea opasnost za Evropu lei u eventualnom sporazumu izmeu Francusk e i Rusije, sporazumu koji danas nailazi na prepreku koju pretstavljaju c areva lina oseanja, ali koji nee uvek ostati nemoguan. I zaista, nikakvo osnovno razm imoilaenje, osim moda vekovna simpatija Francuske prema Poljskoj, nije delilo Rusi ju od Francuske. Ali Nikola, smatrajui sebe za branioca zakonitosti, nije se moga o odluiti da vidi u Luju- Filipu neto drugo sem jednog uzurpatora, i njegov oholi stav prema kralju Francuza onemoguavao je svaki srdaan odnos izmeu Francu ske i Rusije. On je vie voleo da izazove nezadovoljstvo Francuske i da s e okrene prema Engleskoj. Ne uviajui dovoljno da se engleski trgovaki interesi su kobljavaju sa ruskom na obalama Bosfora, on se dugo vremena trudi da britanskim dravnicima nametne svoje poglede na stav koji bi trebalo zauzeti prema Turskoj. Godine 1839 izbija nov rat izmeu Porte i Egipta. Engleska predlae odmah da se potpomogne odbrana Carigrada i da Dardanele posednu eskadre evropskih sila . Nikola se poziva na Unkjar-Skelesiski ugovor da bi protestovao

46 3 odluno protivu te intervencije kojoj on odbija da se pridrui. Posle neuspeha njego voga protesta on stupa u pregovore sa Engleskom. On izjavljuje da se potpuno slae sa njenim pogledima na Tursku i Egipat i izraava nadu da e, ako usled aktivnosti Mehmeda-Alije to bude potrebno, operacije na kopnu i moru u Maloj Aziji ili na B osforu biti poverene Rusiji, dok bi Engleska primila na sebe da dejstvuje u Sred ozemnom Moru i na obalama Sirije i Egipta. Ova izjava ostavlja odreene ruke Eng leskoj, ija flota primorava ubrzo Mehmeda-Aliju da se pokori. Godine 1841 Londonska konferencija stavlja nepovredivost otomanskog carstva pod zatitu pet ve likih sila. To je znailo kraj ruskog protektorata nad Turskom. Ali se Nikola ipak ne odrie odmah nade da e videti rasparavanje otomanskog carstva. On i dalje veruje da e, pregovarajui neposredno sa britanskim dravnicima, uspeti da izmeni englesku politiku, te odlazi 1844 godine u London. Za sve vrem e svoga bavljenja trudi se on da ubedi engleske ministre da je Turska na izdisaju i da, iako on ne eli ni jedan pedalj turske teritorije, treba ipak predvideti o no to je neizbeno, sporazumeti se o pravednim osnovama i stvoriti jedan potpuno iskren i poten sporazum. Kao to se i treba lo nadati, on nije uspeo da zakljui nikakav poseban sporazum sa Engleskom, i njeg ov rad imao je za posledicu samo to da pojaa nepoverenje engleske vlade prema rus koj politici. Osvajanje Kavkaza. Iako Nikola gubi 1841 godine povlastice koje mu je u Turskoj bio obezbedio Unkjar-Skelesiski ugovor, on je ipak zadrao turske oblasti zauzete 18281829 godine, kao i stvarni protektorat nad dunavskim kneevinama. S druge stran e on i dalje proiruje svoje granice na Kavkazu. Posle 1830 godine, da bi se borile protiv kavkaskih gortaka koji su neprestano vrili upa de radi pljake na teritoriju Rusije, ruske trupe vrile su este pohode i unitavale ne

pokorna sela. Ali su ovi pohodi zahtevali velike rtve u ljudima, materijalu i nov cu, a nisu dali dovoljne rezultate. Zato je od godine 1840 usvojen drugi jedan n ain borbe: pomou stvaranja i naseljavanja utvrenih zona prodiralo se postepeno do s ame sredine kavkaskih oblasti opkoljavajui tesno tamonje stanovnitvo. Osim toga, Ru sija se poela uvrivati i u kirgiskoj stepi. Ve 1840 godine njena vlast je uvrena nad jom kirgiskom Hordom i prostire se do leve obale Sir-Darija. Nikola I i evropske revolucije iz 1848 godine. Potpuni gospodar jednog ogromnog carstva koje se neprestano uveava i stareina jedne vojske strahovite za svoje doba, Nikola I, i pored svojih politikih neuspeha izgleda, a naroito on sebe tako smatra, da je pozvan da daje pravac sudbini Evrope. Revolucije iz 1848 god ine pruaju mu jo jednom priliku da je brani od. liberalizma i revolucionarnog duha . Sa izvesnom ironinom radou doekao je on pad Luja-Filipa. Ali, iako mu februarska fra ncuska revolucija izgleda kao kazna koju je uzurpator zasluio, ona isto tako budi s va njegova nekadanja strahovanja: Evo, pie on pruskom kralju, doao je onaj sveani tren tak koji sam ja pretskazivao ve

46 4 deset godina; revolucija je uskrsnula iz svoga pepela, i jedna neizbena opasnost ugroava nam zajedniki ivot. Opet je on spreman da se umea i da trai saradnju svojih sa veznika, kada se u martu revolucija poinje da iri i u Austriji i u Nemakoj. Za njeg a su pad Meterniha, neredi u Berlinu i ustupci to ih je pruski kralj uinio pobu njenicima znaili iezavanje itavog jednog spleta odnosa na koje se on bio navika o: Stara Pruska prestala je da postoji, ona je iezla, i na stari savez ugasio se zaj edno sa njom, pie on malo kasnije kada je saznao za nemaki nacionalni pokret . Pred mojim oima, pie on jo Meternihu, iezao je itav jedan sistem zajedn dnosa, ideja, interesa i dela; i pored najbolje volje austriske vlade, bie veoma teko da se sve to nae ponovo isto onako puno ivota na novom putu i u novom obliku k oji je austriska monarhija sad izabrala. Poto se njemu ini da je Rusija jedini bedem reda u Evropi, on oekuje da vidi kako j e revolucija napada. Proglasom od. 14/26 marta 1848 godine, koji je on sam sasta vio, objavljuje on svojim podanicima da su novi neredi izbili u zapadnoj Evropi i da su bune i neredi iskrsli u Francuskoj, prodrli u Nemaku i prete Rusiji. On pozi va sve Ruse da brane nepovredivost granica carevine, i uzvikuje: Po primeru naih pra voslavnih predaka, mi se obraamo za pomo svemoguem Bogu i spremni smo da se sukobim o sa svojim neprijateljima svuda gde se oni budu digli protivu nas ... Mi smo ub eeni da e nas na stari ratni poklik Za veru, cara i otadbinu jo jednom odvesti pobedi. Bog je sa nama, sluajte i pokorite se, o narodi, jer je Bog sa nama! Ovaj ratniki t on izazvao je izvesno iznenaenje u inostranstvu i Neselrode mora da objasni da i pored Nikolinih rei Rusija ne gaji nikakvu napadaku misao: Neka narodi Zapada, izjav ljuje on u jednom raspisu, trae sreu u revoluciji! Rusija posmatra te pokrete mirno , ona u njima nimalo ne uestvuje i nee pokuavati da ih sprei. Ona ne eli da, doivi sud binu tih naroda, ak i ako bi oni izili iz anarhije i poli ka jednoj boljoj budunosti . Ona mirno oekuje normalan razvitak socijalnih uslova, to e biti delo vremena i mu dre careve brige. Ustvari, iako nijedna sila koju potresa revolucionarna bura ne pomilja da napadne Rusiju, ipak Nikola nema nameru da ostane potpuno miran posmatra te bure. On ost aje dugo pri svome planu da se bori protivu revolucinarne Francuske, i ak pokuava da se priblii novoj francuskoj vladi. Nasuprot tome, on ostaje ubeen da je revolucija u Austriji i Nemakoj neto to se njega direktno tie, i on e se svim silama truditi da je ugui. U nekoliko mahova on savetuje pruskome kr alju da povrati raniji reim i obeava da e mu u tome pomoi i oruanom silom. Dok Fridri h-Viljem IV odbija da povrati apsolutnu vlast pomou ruskih bajoneta, austriski ca r na to pristaje. Ubeen da ne moe savladati maarsku bunu, on trai najpre preko marala Vindigreca, a zatim i lino, pomo od Nikole, koju ovaj odmah obeava. U tom trenutku su ruske trupe ve bile nagomilane na maarskoj granici, u Moldaviji i Vlakoj, i Niko

la je pohitao da tu dejstvuje vojnom silom da bi spreio revolucionarni pokret i

46 5 rasturio jednu privremenu vladu koja se tu bila obrazovala. Poto je savetovao sul tanu da objavi kako moldavski i vlaki gospodari nee vie biti birani, ve da e ih Turs ka postavljati, i poto su bojarske skuptine zamenjene inovnikim veima koje im enuju gospodari, on je bio ostavio u tim kneevinama jedan korpus vojske da odrava utvreni poredak. I on je utoliko vie bio u iskuenju da prebaci taj korpus u Maarsku to se veliki broj Poljaka borio u redovima maarske vojske, to je poljska javnost prat ila sa prikrivenom panjom uspeh Maara i to se bojao da se maarski ustanak ne prenese i na ruski deo Poljske. Uguiti pobunu za njega nije znailo samo uiniti uslugu aust riskom caru za koga kae da ga voli kao svog sina, ve znai i braniti monarhistiko nael o i sluiti svojim sopstvenim interesima. Zato, im je primio poziv Austrije, naredi o je da se njegove trupe krenu, i to najpre onaj korpus koji se nalazio u dunavs kim kneevinama, a zatim i jedna vojska od 150.000 ljudi koja je dolazila iz Poljs ke i kojom ,je komandovao Paskijevi. Druga jedna vojska, iste jaine, drana je u rez ervi. Posle dva meseca, kod Vilagoa, glavnina maarskih snaga, kojom je komandovao e rei, predaje se Paskijeviu. Pojedini usamljeni odredi takoe polau oruje, te Paskijevi moe da javi caru da je Maarska pala pred noge Njegovoga Velianstva. Habsburka dinas tija je spasena, ali je Rusija sebi stvorila ogorene neprijatelje i meu aust riskim liberalima, i meu Maarima. Poto je maarski ustanak uguen, druga jedna opasnost, ponikla iz revolucije u Nemak oj, zagrozila je opet Austriji. Posle izvesnog kolebanja, pruska vlada rei la je da se koristi prilikama i da zameni Austriju na elu Germanskog saveza, te s e pridruila ideji nemakog jedinstva. U ime te ideje traila je pruska vlada da izazo ve sukob sa Danskom godine 1848 povodom. lezviga i Holtajna. Ali je ona naila na vrs t otpor Nikole I, koji se sav zaloio za stvar Danske i zapretio da e ako zatreba p osesti Istonu Prusku i leziju. No on je morao popustiti, na veliko nezadovoljstvo pruskih i nemakih rodoljuba, koji nisu mogli da oproste Rusiji taj neuspeh. A kad a je pruska. vlada, uvek u ime istog naela, pokuala da stvori jednu federalnu nemak u dravu pod okriljem Hohencolerna, Nikola se iz dva razloga odupro tome sa istom odlunou. Pre svega, njemu se ini da je nemako jedinstvo plod revolucionarnog duha, da je ono jedan besmislen pokuaj koji je dosad uspeo samo da pobudi strasnu zavist i ozbiljne zaplete izmeu Austrije i Pruske. Osim toga, on se boji da jedna takva Nem aka, ujedinjena i savezna, demokratska, agresivna, eljna prevlasti i teritorijalni h osvajanja, ne postane jedna mona i ujedinjena sila koja nije bila predviena postojeim ugovorima i koja bi pretstavljala stanovnitvo od 45 miliona dua koje se pokoravaju jednoj centralnoj vl asti i koja bi mogla da pokvari svaku ravnoteu. Poto je nametnuo svoje posredovanje Pruskoj i Austriji, on se zalagao svim svojim autoritetom za austriske interese i naroito se trudio da se odri raniji Germanski savez. Pruska, poto nije mogla nai saveznika jer Englesku nije interesovalo nemako jedinstvo, nije se usudila da se sukobi u isti mah i sa. Rusijom i sa Austrijom. Ona jo jedanput poputa, na ivo negodovanje nemakih rodoljuba, i

46 6 Alomoucka konvencija iz 1850 godine potvruje njeno uzmicanje, zadravajui na snazi i G ermanski savez i prevlast Austrije u Nemakoj. Krajem 1850 godine Nikola moe sa razlogom da smatra sebe gospodarem sudbine istone i zapadne Evrope. On je ubeen da ima pravo na venu zahvalnost austriskog cara i d a on uliva pruskom kralju potovanje pomeano sa strahom. to se tie malih nemakih kneeva , on smatra da oni nisu ni od kakve vanosti. Iako zapadne drave, a naroito dve veli ke pomorske sile kako se tada nazivaju Francuska i Engleska, ne podleu njegovom uti

caju, ipak on ne predvia ozbiljan otpor s njihove strane, jer on i dalje veruje d a e se najzad sporazumeti sa britanskim dravnicima i da e ih ubediti da ne treba vie da suzbijaju njegovu politiku. to se tie Francuske, on veruje da je ona odve oslab ljena nedavnom revolucionarnom krizom da bi trebalo naroito voditi rauna o njoj. U ostalom, njegovo neprijateljsko raspoloenje prema Francuskoj republici ublailo s e posle uguivanja pobune pariskog proletarijata koje je izvrio general Ka venjak u junu 1848 godine. On sad rado priznaje da ta republika pretst avlja jednu konzervativnu snagu. Izbor Luja-Napoleona takoe mu prua zadovoljenje. Odlunost toga pretsednika republike godi mu i izaziva u njemu elju da sklopi srdan e odnose sa vrhovnim upravljaem francuske drave, sve dok ovaj bude ostao u granica ma svojih sadanjih prava. Dravni udar od 2 decembra 1851 godine potvruje ovaj povolj an utisak. Ali kada je pretsednik republike Luj-Napoleon postao car Napoleon III , Nikola se osea duboko uvreen u svojim legitimistikim oseanjima. On se odluno protiv i da drugi ostali vladari priznadu francusko carstvo, pa meu ostalim izgovorima n avodi i taj, da Evropi nije poznato da je postojao nekakav Napoleon II. No kako su sve ostale sile priznale Napoleona III, bio je i on primoran da uini to isto. On se tei time to se prema francuskom caru dri kao nekada prema Luju-Filipu. U zvan inim dokumentima umesto da ga naziva bratom kao ostale vladare, on ga naziva prijate ljem ili roakom. Ovakvo dranje ne pokazuje samo nadmenost jednog vladara koji odbija da smatra za sebi ravne kraljeve po volji naroda, ve pokazuje isto tako i duboko ne razumevanje okolnosti u kojima on treba da radi. Ustvari, njegov poloaj je daleko od toga da bude onako sjajan kao to on zamilja. Sa v utonuo u jedan kratkovidi legitimizam, on je i dalje sklon da veruje kako je m eunarodna politika privatna stvar vladalaca i njihovih ministara i da ona zavisi iskljuivo od linih gledita vladalaca i njihovih uzajamnih odnosa. vrsto ubeen u sv oju mo i naviknut da se nimalo ne obazire na javno miljenje, on i ne opaa da je njegova politika dovela do potpunog osamljivanja Rusije. Interesi Francus ke i Engleske sukobljavaju se sa njegovim interesima na Istoku, i u tim dvema ze mljama najpre javno miljenje, a zatim i upravni krugovi postali su otvoreno nepri jateljski raspoloeni prema Rusiji, koju smatraju za glavno orue reakcije u Evropi. S druge strane, u Pruskoj i Austriji je rusko meanje ozlovoljilo veliki de o stanovnitva, dok je odve autoritativno

46 7 zatitnitvo Nikole I poelo da biva teko vladama tih drava, koje se trude da ga se oslo bode. Jednom reju, dok izgleda kao da je postigao velike politike uspehe i pojaao s voj uticaj, Nikola je ustvari samo pripremio put za jednu koaliciju itave Evrope protivu njega. Rat sa Turskom pokazae mu koliko je usamljen. Rat na Istoku. Prvi rusko-turski sukob izbio je posle uguivanja maarske bune, kada se jedan deo pobunjenika, meu kojima i dosta Poljaka, sklonio na tursku teritori ju da bi izbegao osvetu pobednika. Poto su Rusija i Austrija uporno zahtevale da se oni izdadu, Turska je odluno odbila da to uini, jer je u tome imala podrku Franc uske i Engleske. Nikola je bio odve zauzet dogaajima u Nemakoj, te je taj neuspeh p rimio dosta mirno. Ali kada je izbio nov sukob oko hrianskih svetinja u Palestini, on je smatrao da su mu odreene ruke i nameravao je da nametne svoju volju. U februaru 1852 godine, na navaljivanje francuske diplomatije, koja se trudila d a Luju-Napoleonu pribavi blagonaklolost pape, sultan je naredio da se katolicima predadu kljuevi vitlejemske crkve, koji su dotada bili u rukama pravoslavnih hrian a. Nikola je zatraio da se vrate prava pravoslavnoj crkvi. Napoleon III bio je sk lon poputanju, ali je Nikola odluio da pokae svoju snagu i da kategoriki izloi svoje zahteve. U februaru 1853 godine, preko jednog izvanrednog izaslanika, kneza Menji kova, on zahteva od sultana da potpie jednu konvenciju kojom bi mu se priznalo ap solutno pravo zatitnitva nad pravoslavnom crkvom i celokupnim pravoslavnim stanovn itvom u otomanskoj carevini. Sultan mu istina ini izvesne ustupke, ali ne usvaja n jegove zahteve u odreenom roku. Da bi mu dokazao do ega moe dovesti njegova upornost, kako izjavljuje u jednom proglasu, Nikola nareuje svojim trupama, u junu 1853 go dine, da prodru u dunavske kneevine. Iako predvia da e ova odluka moda izazvati rat sa Turskom, a verovatno i sa Francus

kom, ipak on smatra da nee imati drugih protivnika. Osim toga, on se vrsto uzda u austro-prusku pomo: Mi smo u tesnom savezu sa Austrijom i Pruskom, kae Neselrode u s vojim uputstvima izvanrednom izaslaniku u Carigradu, knezu Menjikovu; meu vladama ovih dveju sila i nae vlade postoji potpuna istovetnost gledita na sva vanij a pitanja evropske politike, a nju podravaju i meusobne obaveze. Ovo se odnosi naroito na Austriju. U toku jednog razgovora sa ser Hamiltonom Sejmaurom, engleskim ambasadorom u Petrogradu, Nikola jo odlunije iskazuje svoje shvatanje: K ad ja govorim o Rusiji, ja govorim u isto vreme i o Austriji; ono to je u interes u jedne, isto je tako u interesu i druge, nai interesi u pogledu Turske su potpun o istovetni. On se nada da e posredstvom Sejmaura ostvariti istu istovetnost gledita i sa Engleskom; on nagovetava da e Turska, ako bude odbila njegove zahteve, moda bi ti podeljena, i da e Egipat i Krit pripasti Engleskoj. Svi ovi planovi uskoro su poremeeni. im je Napoleon III saznao za ulazak Rusa u du navske kneevine, poslao je u turske vode eskadru iz Tulona. Engleska je sa svoje strane naredila eskadri sa Malte da se pridrui francuskim brodovima, ali je u isti mah obavestila Nikolu da e engleski brodovi, ako

46 8 njegova vojska pree Dunav ili njegova crnomorska flota napadne neko tursko prista nite, ui u Crno More. Turska, koju je ruska demonstracija isprva jako uznemirila i koja je molila za posredovanje drugih sila, sada se ponovo ohrabrila. U septemb ru ona poziva Rusiju da povue svoje trupe iz Moldavije i Vlake, a zatim ne ekajui da istakne rok koji je odredila u svom ultimatumu, bacila je svoje trupe na rusku vojsku, to je omoguilo Nikoli da u objavi rata baci na nju svu odgovornost. Vojni otpor Turaka bilo je novo razoarenje za njega. U dunavskim kneevinama Rusi, gore n aoruani, uspeli su jedva da po cenu tekih gubitaka odbiju turski napad. Na drugim bojitima imali su vie sree. 19 novembra/1 decembra, u aziskoj Turskoj, odneli su ko d Ba-Kadiklara sjajnu pobedu nad mnogobrojnijom turskom vojskom. Uoi toga dana adm iral Nahimov, koji je krstario du obala Male Azije, saznavi da se turska flota, us idrena u Sinopi, sprema da prenese namirnice i pojaanja kavkaskim plemenima koja su bila u ratu sa Rusijom, prodro je u zaliv Sinope i. posle krae borbe unitio cel u tursku flotu samo jedan neprijateljski parobrod uspeo je da izbegne poraz. Bil o je potrebno postii i druge uspehe da bi se Turska savladala. Ali je. pobeda kod Sinope izazvala intervenciju Francuske i Engleske. U ovim dvema zemljama, koje su nedavno bile uzele pod svoju zatitu turska pristan ita, vest o unitenju turske flote izazvala je strahovito gnuanje i trenutno sklapan je jednog pravog sporazuma. Francuska i engleska flota, koje su krstarile po tur skim vodama, dobijaju istovremeno nareenje da uu u Crno more i da tite tursku flotu i teritoriju. Komandant ruske crnomorske flote obaveten je da saveznike eskadr e nee vie trpeti napade na turske obale. Ustvari, to je znailo liiti rusku fl otu slobode i osuditi je na neaktivnost, poto turska tako rei nije vie ni postojala . Ipak, da bi javnosti dokazao svoje miroljubive namere i svoju nepristrasnost, Napoleon III obratio se jo jednom Nikoli; on mu je obeao da e se francuski i engles ki brodovi povui iz Crnog Mora, ako on obustavi vojne operacije u Aziji i povue tr upe iz dunavskih kneevina. Nikola odbija oholo taj predlog. U decembru 1853 godin e njegovi ambasadori naputaju Pariz i London, a u februaru 1854 objavljuje svojim podanicima jednim proglasom da je u ratu sa Francuskom i Engleskom koje su se st avile na stranu neprijatelja hrianstva. Uoi dana kada je objavio rat, on nije slutio da e ostati potpuno usamljen prema sv ojim neprijateljima. Poetkom 1854 godine naroiti izaslanici, baron Budberg i knez Orlov trae od Pruske i Austrije da stupe u savez sa Rusijom, ili bar da ostanu bl agonaklono neutralne. Veliko je bilo njegovo zaprepaenje i gnuanje kada je njegovo traenje odbijeno. Pruski kralj je izjavio da ne moe da uzme na sebe obaveze sa pos ledicama koje se ne mogu predvideti. to se tie Franca-Josifa, on stavlja jedan pro tiv-predlog koji je jo znaajniji. On savetuje. Nikoli da zagarantuje turske terito rije, eli da njegova vojska ne prelazi Dunav i nagovetava mu da bi dobro uinio da n

apusti dunavske kneevine. Ne samo da njegovi saveznici okreu lea Rusiji, ve je jedan od njih, Austrija, spreman da se

46 9 okrene protiv nje. Austriski osmatraki korpus rasporeen du granica Srbije, Moldavij e i Vlake neprekidno se pojaava. On ugroava i rusku vojsku Paskijevia koja operie u d unavskim oblastima i koja strahuje da ne bude napadnuta s lea. Zato Paskijevi, poto je preao Dunav po carevom nareenju i opseo Silistriju, postupa veoma sporo. Napos letku dobiva on odobrenje da digne opsadu sa Silistrije i da ponovo pree Dunav. Z a to vreme Austrija je jasno iskazala svoje namere. U martu je ona potpisala sa Engleskom, Francuskom i Pruskom jedan protokol u kome se kae da su nepov redivost i nezavisnost Turske neophodni uslovi buduega mira. U aprilu Pruska jo j je obeala vojnu pomo u sluaju sukoba sa Rusijom u dunavskim kneevinama. U junu ona odluno zahteva da Rusi napuste te kneevine, te turska i austriska vojska, koje id u za Paskijeviem, posedaju oblasti koje je on napustio. Otada se rat prenosi na r usko zemljite, i glavna uloga prelazi sad na Francusku i Englesku. Poto nisu mogli odmah da poalju u Rusiju dovoljne snage, saveznici su otpoeli svoje operacije tek u prolee 1854 godine, u trenutku kada je Baltiko More osloboeno leda . Prvih meseca oni se ograniavaju na pomorske demonstracije u Crnom, Baltikom i Be lom Moru. Ruska flota, ija je oprema zastarela i koja ima samo jedrilice, n e moe da im se odupre. Engleska i francuska eskadra, u kojima preovlauju pa robrodi, postiu svoj cilj: rasparavanje ruske vojske. U jesen saveznici konano bira ju svoju taku gde e izvriti napad, a to je Sevastopolj, najvee crnomorsko pristanite, gde je usidrena ruska flota. Poto se smatralo da se Sevastopolj ne moe osvojiti s mora, reili su da ga napadnu s a suva. Sredinom septembra, engleska, francuska i turska vojska, u jaini od 60.00 0 ljudi, iskrcavaju se u Evpatoriji, ne nailazei ni na kakav otpor, i polaze ka g radu. Na obali Alme sukobljavaju se sa krimskom vojskom, iji je glavni komandant u isto vreme i admiral crnomorske flote, knez Menjikov. Ova vojska ima samo 35.00 0 ljudi, veinom regruta i naoruanih kremenjaama, jer Rusi imaju samo 2.000 karabina prema 30.000 koliko imaju saveznici; isto tako i glavna komanda nije ponajbolja . Ona pretrpljuje teak poraz i primorana je da otstupa. Put ka Sevastopolju je ot voren, ali saveznici napreduju tako sporo, da varo ima vremena da se spremi za od branu. Jedan deo ruske flote, koja je sad postala beskorisna, potopljen je na ul azu u luku, tvravska posada pojaana je sa 10.000 mornara, i izraena su urno nova zemljana utvrenja. Odmah posle prvog bombardovanja, saveznici uviaju da nee moi zauzeti Sevastopolj na juri i da e morati da ga opsedaju. Tada poinje pravo muenitvo za Rusiju. Meutim, opsadne snage nisu naroito jake: u tren utku svoje najvee koncentracije one nee premaiti 150.000 ljudi, a to e rei polovinu m obilisane ruske vojske. S druge strane, zahvaljujui prisustvu ruskih trupa na Kri mu, varo, koju neprijatelj ne moe potpuno da opkoli, dobiva i dalje pojaanja u ljud ima, municiji i namirnicama. Ali je Rusija nesposobna da odbije saveznike i da s pase tvravu. Pored toga to je sve vee neprijateljstvo Austrije i Pruske primora va da dri znatne snage na svojoj

47 0 zapadnoj granici, nedostaci njene vojne organizacije oduzimaju joj mo. Njeno naor uanje je mnogo ispod naoruanja neprijatelja, koji zahvaljujui izoluenim pukama moe da puca ostajui van dometa. Njene trupe nisu izvebane i imaju slabo komandno osoblje; to je posledica obuke za paradu koju je propovedao Nikola i koja je, stvarajui od vojnika slepo orue, potpomagala unapreivanje stareina koji su istina bili disciplin ovani, ali veinom osrednjih sposobnosti i lienih svakog samoradnog duha. Iako neko ji od njih, naroito pomorski oficiri Nahimov, Konilov, Istomin, pokazuju

mnogo hrabrosti i hladnokrvnosti, nasuprot tome glavna komanda, sa Paskije viem i Menjikovom, nije na visini svoga zadatka. Potpun nedostatak eleznica i ravo s tanje puteva na jugu Rusije veoma oteavaju prevoz trupa i snabdevanje. Nain snabde vanja hranom i municijom ostao je skoro isti kao u 1812 godini; usled toga nasta ju neprekidna zadocnjenja i zloupotrebe vojnih liferanata, koji, zahvaljujui podm iivanju, proturaju itava slagalita neispravnog materijala. Naroito je zanemarena org anizacija lekarske pomoi i higijene. Najzad, upravna administracija zemlje, koja je bila veoma sloena i neuspena i za vreme mira, rastrojava se konano za vreme tih munih godina rata, te potpuno rastrojstvo pozadine ne utie samo nepovoljno na sani tetsku i intendantsku slubu, ve ubeuje takoe malo po malo trezvene umove da je vlast nesposobna da obezbedi odbranu zemlje. ak i u oblasti kojoj je car posveivao najv eu panju, a to e rei u vojnoj organizaciji, jasno je da su Rusiju u mnogom prevazili njeni protivnici. Sve je ilo na to da pretvori otpor Sevastopolja u jednu dugu agoniju, i pored sve upornosti i hrabrosti posade koja saveznike dri u ahu skoro punu godinu dana. Nek oliko ispada pokuanih radi osloboenja varoi zavrili su se samo tekim gubicima. Car na posletku gubi strpljenje. U februaru 1855 godine on na mesto Menjikova postavlja kneza Gorakova, koji je bio zamenio Paskijevia na poloaju komandanta vojske na Dunavu. To je bio njegov poslednji postupak. On 18 februara/2 marta umire, poto je svome nasledniku predao, prema njegovim poslednjim reima, komandu u ravom s tanju. Javnost je odbila da veruje da je on umro prirodnom smru, i uporno se iri glas da se on ubio zato to vie nije mogao odrati svoj politiki sistem, a nije hteo da ga se odrekne. Ali je izvesno da je njegova smrt pala u isti as kada se potpuno sruio ta j sistem. On je verovao da e Rusiji dati napredak i red u unutranjosti zemlje a sn agu prema inostranstvu, i da e sebi izvojevati nadmonost u Evropi. Ali je to bila obmana koju je rasturila katastrofa Sevastopolja. Rat, kae jedan savremenik, nam je otvorio oi, te su nam se stvari ukazale onakve kakve jesu. I u javnosti, kao i u u pravnim krugovima, oseala se neminovna potreba za jednom novom politikom.

47 1 X V I I . A L E K S A N D A R I I ( 1 8 5 5 1 8 8 1 ) 1. KRAJ RATA NA ISTOKU (18551856) I OEKIVANJA REFORAMA Austriski ultimatum. Aleksandar II dolazi na presto u jeku krimskoga rata. Savez nici dre jedan deo ruske zemlje i opsedaju Sevastopolj; austrijska vojska je spre mna da im se pridrui, a neprijateljske eskadre, u svima ruskim vodama, u Evropi kao i na Krajnjem Istoku, dre obalu pod vatrom svojih topova. Ma da novi car iskreno eli mir, mora da nastavi rat. Sevastopolj pada, posle jedn e herojske odbrane, 27 avgusta/8 septembra 1855. ali ruska vojska na Krimu stie da ga napusti i da zauzme poloaje u okolini, a da je ne gone Saveznici koji zauzimaju tvravu tek 30 avgusta/11 septembra. Na Kavkazu Rusi tuku anadols ku tursku vojsku i zauzimaju tvravu Kars 16/28 novembra 1855. Na dan 28 decembra Austrija, u saglasnosti sa Engleskom, preti Aleksandru II da e se pridruiti Saveznicima ako on do 17 januara 1856 ne primi ovaj ultimatum: 1) stavljanje dunavskih kneevina pod zajedniki protektorat E vrope; 2) kontrola slobode plovidbe Dunavom od strane ugovornih sila; 3 ) neutralizacija Crnoga Mora; 4) priznanje prava hrianima Otomanskog Carstva bez ut rba po nezavisnost Turske i sultanovog suvereniteta; 5) mogunost ostavljena zaraen im stranama da predlau, za vreme pregovora o miru, druge uslove skladne sa intere sima Evrope. Alekandar II najpre odbija taj ultimatum, a naroito lan 5, ija ga nedo

voljna jasnost uznemirava. Zatim, na tvrenje da se taj lan odnosi samo na neutral izaciju Alandskih Ostrva i na vraanje Karsa Turcima, a naroito kad mu je njegov s tric, pruski Kralj Fridrih-Viljem IV, stavio do znanja da je sva nada izgubljena i svaki otpor uzaludan, on saziva jedan naroiti savet, da ispita austrijske uslo ve. Izvestilac, Neseldore, izjanjava se za prijem tih uslova, a ostali govornici crtaju tako crnim bojama vojniku i finansijsku situaciju, da izgleda nemogue da se rat nastavi. Nekoliko godina docnije Aleksandar II nazivae kukavitvom svoje dranje iz tih dana godine 1856. Carinski kongres (1856). Uspeh njegovih trupa na Kavkazu doputa caru da 4/16 j anuara 1856 godine primi austrijske uslove, da pristane na primirje, i n a poetak pregovora za mir. Pariski kongres se otvara 2) februara pod pretsednitvom ministra spoljnih poslova Napoleona III, grofa Valevskog. Na njemu Rusiju prets tavlja knez Aleksije Orlov, Austriju Buol i baron od Hibnera, Englesku lord Klar endon i lord Kauli, Sardiniju Kavur, a Tursku Fuad i Ali Paa. Pruska je putena na kongres tek kad su sednice poele. Ugovor o miru potpisan je 30 marta. Ovaj ugovor stavlja Tursku pod zatitu svih evropskih sila koje jame za njenu celin u i njenu teritorijalnu nezavisnost (l. 17). U sluaju spora izmeu nje i ma koje od sila potpisnica, ugovor predvia obavezno posredovanje (l. 8). On

47 2 poverava zatitu hrianskih podanika Otomanske Carevine svima velikim evropskim silam a, a ne vie, kao pre ovoga rata, samoj Rusiji. U tome ugovoru unet je i stav po k ome je sultanu slobodno da, u svoje ime i na osnovi svojih vladalakih prava, izda ferman kojim bi se regulisalo zakonsko stanje njegovih hrianskih podanika (l. 9). On potvruje sporazum o Moreuzima iz 1841 i neutralie Crno More, na ijim obalama vie ne mogu drati arsenale ni Rusija ni Turska; po jednome naroitome sporazumu, za ko je garantuju druge sile, one se obavezuju da na Crnome Moru dre samo ogranien broj lakih brodova kao uvare obale (l. 10 do 14). On ureuje i plovidbu Dunavom i oduzim a Rusiji jedan deo Besarabije i daje je Moldaviji (l. 20 i 21). 15 aprila 1856, Engleska, Austrija, i Francuska se obavezuju, jednim ugovorom up ravljenim protiv Rusije, da garantuju teritorijalno celinu Turske i da smatraju svaku povredu Pariskog ugovora kao casus belli. Rusija pristaje, jednim sporazum om sa Francuskom i Engleskom, na neutralizaciju Alandskih Ostrva. U Parizu knez Orlov usmeno uverava Napoleona III da e se izvriti reforme u Poljskoj, da katolika crkva nee tamo biti vie gonjena itd. Napoleon III obeava sa svoje strane da na iduem kongresu nee potezati poljsko pitanje. Oekivanje reforama. Poraz u Krimskome ratu isto je to i osuda reima Niko le I. Poraz i teki uslovi pariskog ugovora dokazuju svima i svakome da su u Rusij i reforme potrebne. Za ivota Nikole I samo nekoliko politikih izbeglica, kao Nikola Turgenjev i Hercen, imali su smelosti da otvoreno i nemilosrdno kritikuju reakcionarni rei m i vojniki poraz. Kad je Aleksandar II stupio na presto, nezadovoljstvo javnog m nenja, koje je raslo poslednjih godina prethodne vladavine, poinje da se pokazuje . Promena na prestolu stvara nadu na politike promene. Smrt Nikolina primljena je kao kraj ove neke vrste vladinog tutorstva koje se irilo nad celom zemljom i teko pritiskivalo celokupnu drutvenu organizaciju. Svet se nada da e novi vladalac zav esti novo doba u istoriji Rusije, da e prestati samovolja Nikolinih andarma i reak cionarne mere primenjivane od 1848, i da e drutvo moi slobodno da iskazuje svoje mi sli. Ipak Ruski intelektualci, koje je ugnjetaka Nikolina vlada naterala da se po vuku sa javnih poslova, ne pokuavaju u samom poetku da teraju novoga vladaoca da p reduzima reforme, jer su uvereni da e on to sam poeti. Oni se zadovoljavaju jednim skromnim programom koji je napisao ernievski u Savremeniku 1856: Naroitu panju obra titi koli, poveati broj nastavnika i uenika, ublaiti cenzurski reim, izgraditi elez nice i pametno iskoriavati zemaljske ekonomske izvore. Pod ovom poslednjom i n ejasnom formulom oni podrazumevaju ukidanje ropstva, o kome jo niko ne sme slobod

no da govori javno, ali o ijoj se potrebi izrino govori u napisima pisanim rukom k oji se u to doba proturaju po Moskvi i po Petrogradu. Ukidanje ropstva je za nji h osnovni problem. Oni smatraju da to ukidanje moe dovesti do promene celokupnog politikog sistema. Ako se seljacima da sloboda, rui se time osnova birokratskog

47 3 reima, to jest prevlast plemstva u mesnim ustanovama, i onda e morati, govore oni, da se isto tako reformie ceo reim. Oni su toliko ubeeni da e doi slobodnjaka politika , da sa oduevljenjem primaju sve vladine izjave pa ak i najmlitavije. Na primer, u svome manifestu od 19/31 marta 1856, koji objavljuje Rusiji svretak rata i zaklj uenje mira, Aleksandar II izjavljuje elju da se uz pomo Provienja unutarnja organiza cija zemlje uvrsti i usavri, da pravda i blagost vladaju po sudovima, da se elj a za kolovanjem i korisnim radom razvije i svuda ojaa i da svako uiva u miru p lod svoga nekodljivog rada pod zatitom zakona podjednako pravinih za sve i svakoga. Oni shvataju ta dosta nejasna obeanja kao aluzije na slobodnjaka naela jedne nove unutarnje politike. I dok javno mnjenje oekuje reforme, Aleksandar II uvia njihovu potrebu i sprema se , im se rat zavri, da ih ostvari, 2. DOBA VELIKIH REFORAMA Linost Aleksandra II i njegovo politiko pripremanje. Zvanini hvalioci pretstavljaju esto Aleksandra II kao glavnog tvorca i pokretaa velikih reforama. Njegovi ivotopisc i i savreni pisci memoara naroito podvlae izuzetan karakter cara oslobodioca. Svi g a prikazuju kao oveka koji otskae od svoje okoline i koji odlunim korakom ide putem reforama. Meutim nita nije tako netano kao to. Vaspitavanje koje je dobio Aleksand ar II nije ga spremilo za ulogu reformatora. Nesumnjivo je da je on u svome detinjstvu i u svojoj mladosti bio po tinjen blagotvornom uticaju svojih uitelja: Merdera i slavnog pesnika ukovskog. Oba dvojica, ljudi visoke kulture i puni humanitarnih ideja, uspeli su da razviju pl emenita oseanja u dui svoga mladog uenika. Celokupna tajna Merderova uticaja na kar akter Aleksandra II, prema ukovskom, leala je u blagom i blagotvornom delovanju jed ne due lepe po prirodi. Ali ni jedan ni drugi nisu bili sposobni da spreme Aleksan dra za njegovu buduu ulogu. Sam ukovski, ako je i pomagao razvoj njegova knjievna u kusa, nije mogao, zbog nedostatka volje i potpuno odreenih politikih ideja, da izr adi u svome ueniku graanske vrline i da mu tano prestavi ta je Rusija i ta je sve njo j potrebno. Pa ipak, kad je Aleksandar stupio na presto u tridesetsedmoj godini, on je ve ima o iskustva. To je ovek koji ima izraen ukus za sve, izraene simpatije i uverenja. N jegov je otac uvek gledao da od njega naini dobrog vojnika, sposobnog da rukuje o rujem i komanduje bataljonom, kao i savreno upuenog u vojniku nauku njegovoga doba. Mnogo je vremena i napora utroeno oko njegovog vojnikog obrazovanja. On je strastn o voleo ne samo strategiju, istoriju ratova, fortifikaciju i taktiku, ve vojnika v ebanja i smotre. On im je posvetio najvei deo svoga vremena i odlazio je u drutvo g ardijskih oficira. Za vreme putovanja njegovoga oca, koji je iskoriavao svaku pril iku da ga uvede u vladalake poslove, on ga je esto zamenjivao. Godine 1848, poslat u Be i u

47 4 Berlin, gde je svojim roenim oima mogao posmatrati napredovanje revolucionarnog po kreta, bio je dobio neogranieno punomoije da vodi diplomatske pregovore od v elike vanosti i veoma osetljive prirode. Naimenovan za komandanta vojni h kola, on se briljivo trudio da im zadovolji potrebe i da u njima pobolja nastavni i vaspitni sistem. Ukoliko se on sve vie upoznavao sa dravni poslovima, postao je

ubeeni pristalica politikog sistema svoga oca. Kad se vest o francuskoj revolucij i 1848 bila rairila po Petrogradu i kad je Nikola objavio svoj uveni proglas proti v revolicuonarnog pokreta u Evropi, skupio je on gardijske oficire pa je, da bi pokazao da se oni slau sa proglasom, organizovao s njima jednu oduevljenu manifest aciju u carevu ast. Car je primenio izvesne reakcionarne mere ne samo sa njegovim odobrenjem, nego po nekad i na njegov potstrek, kao to je bilo stvaranje uvenoga komiteta Buturlin. I u seljakome pitanju on je pokazao da je konservativnog duha i esto mu se deavalo, na sednicama naroitih komisija, da brani interese i povlastic e veleposednika. Zna se da on nije odobrio Bibikovljev popisivaki reim i da se on umeao 1853, te taj reim nije zaveden u Litvaniji. Otuda su mnogi plemii i polagali toliko nade u njega. Dok su sve prilike govorile za to da e on nastaviti delo svoga oca Nikole, poinje se, za vreme krimskog rata, a naroito posle potpisa pariskoga mira, jasno uviati da se on reio da izmeni politiki reim, a naroito da ukine ropstvo. U to se vie ne moe sumnjati posle uvenog njegovog govora, u prolee 1856, kojim se on obratio moskovskom plemstvu uplaenom od njegovih plano va: Pronose se glasovi kao da ja hou da ukinem ropstvo. To nije tano, ali i ta neos novana nada ve je izazvala nekoliko sluajeva odricanja poslunosti veleposednicima o d strane seljaka. Vi to moete da objavite na sve strane. Meutim, neu da kaem da sam ja potpuno protivan toj meri. Mi ivimo u jednome veku koji e moda zahtevati da se o na izvri jednog dana. Ja mislim da se Vi slaete sa mnom; i eto bolje je da to doe o zgo nego ozdo. Gorko ratno iskustvo bilo mu je otvorilo oi. On je shvatio da je za ostalost Rusije glavni uzrok njene politike nemoi i da, poto nema reforama, revoluc ija, koju je on svojim oima gledao u Evropi 1848. moe jednog dana buknuti u Rusiji i strahovito se razviti. I to je on, kraj sveg toga to je po naelu nazadnjak, goto v da izvodi reforme i da ukine ropstvo, dolazi otuda to on hoe da obezbedi mir i n apredak u svojoj carevini. Osloboenje robova. Od ovoga dana kada je plemstvo bilo osloboeno obaveze da slui vo jsku, seljaci, koji su znali da je ropstvo bilo posledica te obaveze, bili su ub eeni da sva zemlja ima njima da se vrati. Od Ukaza Petra III o slobodama plemstva o ni su oekivali kao u vosku, a po nekad i nestrpljivo, da ih car oslobodi dajui im njihovu zemlju. Po selima se svakog trenutka i povodom najrazlinijih dogaaja irili glasovi o njihovom skorom osloboenju. Stalno obmanjivani, oni su neprekid no prepisivali odlaganje te reforme spletkama plemia koji su se odupirali carevoj volji i smotavali njegove ukaze.

47 5 Zbog toga je delimino reenje seljakog pitanja bilo nemogue. Valjalo je ne dirati u n jega, ili ga reiti u potpunosti. Aleksandar se prvi reio da pristupi reenju toga pi tanja zbog toga to ni misliti nije bilo da e se, dok traje ropstvo, moi izvesti dru ge potrebne reforme, i raditi na ekonomskom razvijanju zemlje. Kad u Moskvi, na uenje celog sveta, pa ak i njegovog ministra unutranjih dela Lansko g, on izjavljuje kako plemstvo treba da razmilja o tome da moe doi ukidanje ropstva , plemii su jo daleko od toga da budu gotovi da oni dadu potstreka za tu refo rmu. Lanskoj poinje studirati to pitanje uz pripomo A. Levina za koga smatraj u da to pitanje dobro poznaje. Ali plemii se ne ure. Oni stalno misle da se mogu p raviti kako o tome pojma nemaju. Kako cenzura i dalje otro zabranjuje svaku aluziju na ropstvo zabrana e biti ukinuta tek krajem 1857 , nemogue je pokre nuti to pitanje, ak ni u tampi. Niko ne zna kako u tome da se snae, ni kakve namere ima vlada, od koje se obino oekuje lozinka. Pristalice temeljnog reenja, to jest o sloboenja seljaka i otkupa njihove zemlje od sopstvenika uz dravnu pomo, profesor K aveljin i neki mladi inovnik ministarstva unutranjih dela Nikola Miljutin, izrauju dva projekta. Prvi uskoro objavljuje ernievski u Savremeniku, a drugi lino predaje caru velika kneginja Jelena Pavlovna koja je lino za osloboenje robova. Sa odobre njem cara Aleksandra, koji jednako eka da plemstvo prvo pone sa reformom, obrazova n je jedan tajni komitet, januara 1857 da ispita obadva projekta. Sastavljen od pristalica (J. I. Rostovcev) i protivnika (knez Aleksije Orlov kao prets ednik) osloboenja, on se ne uri da izvri svoju dunost, jer je ubeen da e njegova sudbi

na biti ista kao i svih njegovih predhodnika koje je obrazovao Nikola. I zato, d a bi se pourilo sa radom, Aleksandar uvodi u taj komitet svoga brata Konstantina Nikolajevia, koji je bio poznat kao slobodnjak. U istoj nameri Konstantin predlae da se objave vladine namere. Na dan 18/30 avgusta 1857 komitet odbacuje taj pred log i nalazi da je bolje da on postepeno prikuplja potrebna dokumenta. Najzad do lazi odluan gest. Na navaljivanje generalnog gubernatora Vilne, Nazimova, plemia l itvanskih oblasti, izjavljuju kako su gotovi da postave naelo ukidanja ropstva, s a ogradom da veleposednici zadre svu svoju zemlju. Aleksandru je to dobro posluilo kao izgovor koji je oekivao pa da izvede reformu. Na dan 20 novembra/2 decembra 1857 jedna carska naredba poziva plemie iz litvanskih oblasti da izaberu, u trima gubernijama, komitete sa zadatkom da proue pitanje kako treba izvesti osloboenje, ali s tim da obavezno pou od ovih naela: osloboenim seljacima daje se mogunost da o tkupe, u odreenom roku, svoju usadebnunj osedlosmvu tj. komad zemlje na kome oni i ve, kuu i okunicu to je Ljevinova zamisao i pravo da sem toga, privremeno, uivaju dok ne uzmognu otkupiti je, onoliko zemlj e koliko im je potrebno da zadovolje svoje potrebe i da plate porez. Nije to jo n eka temeljna reforma, ali, uporeena sa predlozima litvanskih plemia, ona pretstavl ja jedan veliki korak napred. Ta je naredba najpre razdeljena plemiima drugih oblasti poverljivo, a za tim je o bjavljena. Za nju uskoro saznaju seljaci. Plemii se teka srca ipak reavaju

47 6 da mole za stvaranje komiteta slinih onima iz litvanskih gubernija, iz straha od nemira, i zato to se plae u veini svojoj, da im ne budu nametnuti uslovi za osloboen je propisani litvanskim veleposednicima. To dolazi otuda to zbilja nisu isti interesi plemstva iz severnih oblasti Rusije u uem smislu te rei, slabo plodne, ali zato industrijske, i plemstva iz junih oblas ti, gde je zemljoradnja glavni izvor bogatstva. Na Severu, ponajee, plemi ne iskoriuje zemlju neposredno, poto u njoj ne nalazi dovolj o koristi. On vie voli da trai od svojih robova srazmernu zakupninu, koja odgovara ne samo proizvodu njihovih komada zemlje, ve i proizvodu raznih zanata kojima se oni bave van svoga sela. Zato on i manje ceni zemlju nego sopstvenost same selj akove linosti, koja mu doputa da iskoriuje seljako naroito znanje i strunu vetinu. njegova prva misao i jeste da vrati zemlju seljacima, a da im skuplje nap lati otkup njihove linosti. Ali iz bojazni da se ne uzbuni javno mnjenje tim e to e se od robova traiti da plate svoje osloboenje, udara se okolinim putem i tvrdi se kako se trai ista cena, u obliku naknade, za otkup mesta stanovanja, ili, kao to je docnije uinjen jedan predlog, za otkup prve esjainje otkupljene zemlje. Na Jugu, koji proizvodi ito, cena zemlji je mnogo vea nego na Severu, ali je vred nost rada jednog roba, osrednje proizvodne sposobnosti sve manja ukoliko zemljoradnika proizvodnja postaje jaa i ukoliko ona poinje proizvo diti za trg i za izvoz tj. ukoliko se prelazi s domae ekonomije na trgovaku. Upore do sa radom robova upotrebljava se sve vie slobodna radna snaga, za to to ona vie p roizvodi. ak ta vie zemlje nastanjene robovima na mnogo mesta se manje cene ne go nenaseljene zemlje. Carska naredba nareuje vlastelinu sa Juga da odmah po dnese samo jednu rtvu, rtvu da pristane na otkup mesta stanovanja od strane seljaka koji e ipak ostati vrsto privezani za svoje selo i moi e uvek svome starome gospodar u da daju jeftinu radnu snagu. U carskoj naredbi se istina predvia da e seljaci se m toga imati da uivaju privremeno tj. dok ne uzmognu da ga otkupe jednu odreenu kolii nu zemlje; ali plemii sa Juga se nadaju da e uspeti da se primi da ono privremeno uivanje zemlje ima da znai jedno odlaganje due ili krae posle koga zemlja i ma da postane njihova svojina ponovo, a seljak da ostane samo obian proleter bez zemlje. Zato su oni vie voljni da prime carsku naredbu. Izmiriti interese veleposednika sa Juga i veleposednika sa Sever a nemogue je. Prvi su gotovi da oslobode svoje robove, ali hoe da sauvaju ze mlju. Drugi, kojima je stalo samo do linog rada njihovih robova, hoe rado da ustup

e odmah svoja imanja, samo da im se odobri jedna velika naknada. Vlada ne prima zahteve ni jednih ni drugih. Njoj je jasno kolika opasnost preti od osloboenja se ljaka bez zemlje; s druge strane ona se boji da se obavee na uee u otkupu zemlje, to bi, s obzirom na finansiske prilike, dravi teko palo. Ta oklevanja omoguavaju plemii ma da pokuaju da pobedi reenje koje su oni izabrali. Oni uskoro rade na tome, naroi to u vladinim komitetima koji otro

47 7 kritikuju carsku naredbu i pokuavaju da joj izvitopere smisao proizvoljnim tumaenj ima. Ako vlada nee da joj se rukovanje tom reformom ne izmakne iz aka, morae, jasno je, da izradi neki plan sa vie pojedinosti. Podneta su joj dva predloga, predlog barona Rozena i predlog komiteta Tverske Gu bernije. Prvi predlog, povoljan po interese plemstva sa Juga, predvia da se zemlj a ima ostaviti seljacima samo za izvesno odreeno vreme, a zatim da se vrati sopst venicima koji e zadrati i svoja policijska prava u okviru svojih imanja. Drugi pre dlog, koji je potekao od jednog od lanova Tverskog komiteta, Unkovskog, predvia na protiv otkup zemlje od strane seljaka. Taj je predlog usvojila seljaka sekcija, k oja je 4/16 marta 1858 stvorena pri ministarstvu unutranjih dela, a u kojoj su lanovi dva glavna strunjaka po toj stvari, Nikola Miljutin i Jakov Solovjev, ko ji su zato da seljaci otkupe zemlju. Koji e se od ova dva predloga, tako suprotna jedan drugome, izabrati zavisi naroito od J. I. Rostovceva, lana tajnog komiteta ili glavnog komiteta. Taj ovek koji je uivao carevo poverenje, estiti jedan inovnik i prijatelj seljaka ali nedovoljno obaveten, iskoriuje otsustvo koje dobija u leto 1 858 da natenane proui u inostranstvu sva akta koja su se bila nagomilala. On stie uverenje da treba, ako se eli izbei seljaka buna, ukloniti opasno naelo privremene obaveze tj. ustupanja zemlje za izvesno odreeno vreme i pristupiti njenom neposre dnom otkupu. On u tome smislu pie etiri pisma Aleksandru koji mu nareuje da, im se v rati, bitne odeljke podnese Glavnom komitetu. Ovaj ih ispituje decembra 1858 i od toga gradi osnovu zavrnog vladinog programa. U meuvremenu je car, za vre me jednog svoga putovanja, u nekoliko sela po Rusiji, u svojim govorima pozivao plemstvo da jae sarauje na reformi, pa je ak prebacio moskovskom plemstvu kako je s poro i neodluno. S druge strane jedan ukaz od 20 juna (2 jula) 1858 koji je nainio veliki utisak, stavio je na carskim dobrima zemlju na potpuno raspolaganje seljacima i priznao im je graansku jednakost pred sudovima i u svima poslovima. Poetkom 1859 jasne su vladine namere, ali jo su nepoznate namere komiteta stvoreni h krajem 1858 gotovo u svima ruskim gubernijama, a sastavljenim od plemia. Oni po kazuju da su u njima miljenja veoma razliita, ali, o tome nema nikakve sumnje, u s vima tim komitetima veina je protivna vladinom planu. Njihovi lanovi su ubeeni da m ogu u Petrogradu raspravljati o svojim predlozima kao ravni sa ravnima sa inovnic ima ministarstva unutranjih dela, koje oni optuuju da idu na ruku socijali zmu, da imaju prevratnike namere, da se gube u apstraktnostima i da ne poznaju prilike stvarnog ivota, te misle da e ih zbuniti stavljajui im na suprot svoje isk ustvo. U isto vreme u plemstvu, koje je vladajua klasa, iri se misao da osloboenje se ljaka treba da ima svoju protivteu: ono zahteva, kao. naknadu, ne samo da zadri sv oje policijsko pravo, ve trai i politika prava i svoje pretstavnitvo u vrhovnim dravn im ustanovama. Oekuje ga jedno strano razoarenje. U martu 1859 sem Glavnog komiteta, st vorene su, pod zajednikim pretsednitvom Rostovcevljevim,

47 8 komisije za redakciju, odreene da proue predloge vladinih komiteta. One su podelje ne na etiri podkomisije: administrativnu, ekonomsku, pravnu i finansijsku. N. Mil jutin uvodi u njih vie svojih prijatelja, svojih jednomiljenika, Petra Semjonova,

slavenofile ora Samarina i kneza erkaskog, ali u te komisije naimenovani su i vie opasnih protivnika potpunog osloboenja, kao to je bio Rozen. Da su delegati vladinih komiteta bili tamo uvedeni sa pravom reavanja, vie je nego verovatno da bi protivnici reforme imali veinu. Da bi spreio tu opasnost, N. Miljutin sprovede odluku da delegacije komiteta imaj u da obuhvate jednovremeno pretstavnike veine i pretstavnike manjine, da te deleg acije nee imati, u komisijama za redakciju, ni pravo glasa, pa ak ni savetodavni g las, da one imaju da budu pozvane u te komisije samo zato, da svaka zasebno, dad u objanjenja svaka o svojim predlozima. I zbilja njihova objanjenja ak nisu ni zave dena u komisijskim zapisnicima, njihovi predlozi su samo delimino prouavani i, uopt e, ispitivani su samo u njihovom otsustvu. Na taj su nain sasluana, ne dobivi nita, izaslanstva komiteta 21 gubernije koja su prva svrila svoje poslove. Blagodarei to j metodi komisije za redakciju mogu konano da odbace projekte koji trae da se zeml ja vrati sopstvenicima po isteku roka privremene obaveze, tj. posle osam ili deset godina, da odbiju elje plemia da postanu stareine osloboenih seoskih zajed nica i da poveaju veliinu zemljita koje se daje seljacima, a da pri tome smanje otk upnu cenu, obrnuto onome to su oekivali veleposednici. Izaslanici su strano ozlojeen i. Uzalud trae oni ovlaenje da svoje predloge ispituju u plenarnim sednicama i da s voje zakljuke podnesu caru na odobrenje; doputeno im je da dre samo privatne skupove, te se oni razilaze kuama veoma ljuti.9 Posle njihova odlaska komisije za redakciju nastavljaju da doteruju svoje sopstv ene predloge. Ali njihov pretsednik Rostovcev umre 6/18 februara 1860, a za pret sednika dolazi Viktor N. Panjin, ministar pravde, osvedoeni neprijatelj reforme. Velika knjeginja Jelena Pavlovna udi se tome izboru, a car je uverava da se Panjin ova uverenja svode na tano izvrenje njegovih nareenja. Kraj svega toga, ovo naimenov anje je nepovoljno delovalo na reformu. Izaslanici poslednjih vladinih komiteta ili izaslanici drugoga saziva stiu u Petrograd s nadom da e ponovo moi da biju bitku sa slobodnjakim lanovima komisija za redakciju. Oni i ne pomiljaju da pristan u na obavezni otkup, ve trae, u jednome svome pismu upuenom Panjinu 13/2 5 aprila, da se smanji rok uivanja zemlje koja ima da se ustupi seljacima, d a lino osloboenje robova nastupi tek po isteku toga roka, da se primi naelo da selj aci i veleposednici imaju prijateljski da se sporazumeju, prema slobodnom toku p onude i tranje, kao to i prilii izmeu potpunih gospodara zemlje i potpuno slobodnih 9 Toj srdbi treba pripisati mnogobrojne predloge za ustavnu reformu koje su, od 1 859 do 1864, izradile plemike skuptine, na kojima su se slobodnjaci i nazadnjaci z ajedno gnuali na samovolju petrogradske birokratije. Slobodnjaci su u tome samo gle dali tenje aristokracije. Meutim, izvesne elje ovih skuptina bile su zbilja demokrat ske i izvesne njihove kritike neosporno su uspele; na primer, stvaranje zemstva poteklo je iz naela autonomije i decentralizacije koja su te skuptine predlagale z a potpunu reorganizaciju mesnih ustanova.

47 9 graana, koji ne zavise od seljake zajednice i ne podlee zajednikoj jemevini. Panjin brani njihove interese. U komisijama za redakciju on uporno brani miljen je da se ne moe dati pravo veitog uivanja zemlje seljacima, a da se time ne povredi p ravo sopstvenosti veleposednika i izjanjava se za potpuno odravanje policijskog prava veleposednika na njihovim imanjima. Uskoro nastaje lini sukob izmeu njega i N. Miljutina. Sad car pak sve vie stie uverenje, kao to je Rastov cev primetio pred samu svoju smrt, da komisije za redakciju i suvie naginju selja cima i da bi valjalo uiniti izvesne ustupke i veleposednicima. U takvome stanju d uhova on zakljuuje rad komisija za redakciju 10/22 oktobra 1860; poto je zahvalio lanovima na njihovim naporima, on dodaje da e se moda morati menja ti jo mnogo tota. Debela akta komisija za redakciju predata su glavnome komitetu, koji radi dva me seca pod pretsednitvom velikoga kneza Konstantina Nikolajevia, koji je na to mes to doao posle kneza Orlova. Oko pretsednika se grupiu etiri pristalice re

forme, ali oni imaju prema sebi pet protivnika, a meu njima i Panjina, koji i dalje brani pravo potpune sopstvenosti i mesno policisko pravo veleposed nika. Car trai da se Konstantin sloi sa Panjinom. Radi nagodbe pretsednik pristaje da se smanje komadi zemlje koje imaju da dobiju seljaci. Na toj se nagodbi n ajzad stvori veina i 14/26 januara 1861, glavni komitet se razilazi. I t ako su plemii uspeli da se smanji veliina zemlje koju imaju da ustupe seljacima. I tako su, na primer, za est gubernija, gde su robovi obraivali est miliona esjaina, komisije za redakciju predloile da se plemiima ostave samo 825.000, a da se 5,161 .000 ostave seljacima10 a Panjin i glavni Komitet su uspeli da se seljaki deo sv ede na neto manje od pet miliona (4,794.000), a da se plemiki deo povea na neto vie o d jednog miliona esjaina. Na kraju krajeva, kako seljaci nisu obraivali celokupno z emljite plemia, ovi su, u est gubernija, sauvali deset miliona esjaina; drugim re ma, plemstvo je ustupalo samo jednu treinu svoje zemlje. Predlog doe pred carevinski savet, koji je imao da donese konanu odluku. Car izjav ljuje savetnicima, jo od prve njine sednice, kako on smatra delo osloboenja seljaka kao ivotno pitanje Rusije, od koga zavisi razvoj njenih sna ga i njene moi, pa trai, poto bi ponovno odugovlaenje moglo biti tetno po dravu, da e svri do polovine februara, pre nego to ponu poljski radovi. Kako se, gotovo uvek, veina Saveta izjanjava protiv predloga Komisije za redakciju ponekad sa 35 glasov a protiv 8 , on mora lino da se umea, da bi predlozi bili usvojeni. Pa ipak on odob rava novo smanjivanje maksimuma veliine parcela u mnogim oblastima. On puta i to, da Savet, na predlog kneza Gagarina, donese drugu jednu odluku, tetnu po seljake, kojom se doputa veleposedniku da svom bivem robu ustupi, bez ikakve naknade, etvrt inu normalne parcele. To je posle nazvano prosjaki deo.

10 Komiteti ovih gubernija predloili su samo 70, da se polovina od est miliona de setina ostavi seljacima, a druga polovina da se vrati plemiima.

48 0 Na dan 19 februara/3 marta 1861 statut seljaka osloboenih ropstva dobija zakonsku s nagu i da bi se taj istoriski datum obeleio, car objavljuje jedan sveani proglas, koji je napisao mitropolit Filaret. Generalni statut odreuje pravno stanje osloboeni h seljaka, naela njihove administrativne organizacije i pravila o otkupu zemlje. i tav niz mesnih propisa odreuje, vodei rauna o mesnim pojedinanostima, ekonomske uslove osloboenja po raznim ruskim oblastima, Velikorusiji, Malorusiji i Belorusiji, po poljskim i litvanskim oblastima, na Kavkazu i u Besarabiji. Domai su robovi po p ravu osloboeni, bez ikakve naknade, dve godine posle objavljivanja statuta. Ostal i nisu dobili pravo da odmah otkupe zemlju obavezno, ve su samo stekli pravo da j e otkupe, posle sporazuma sa sopstvenicima, u roku od dvadeset godina. T o je rok zvani privremena obaveza. Oni postaju lino slobodni i dobivaju neto zemlje za koju moraju da plaaju odreenu zakupninu, a koja je podlona reviziji u istome roku od dvadeset g odina. Policisko pravo veleposednika prelazi na selskoje optestvo, na seosku o ptinu, koja je postala autonomna a sastavljena je od seljaka koji su prip adali istome gospodaru i stanovali u jednome selu. Zemljite i plaanje zakupnine ra zdeljeni su izmeu lanova optine prema vanosti svake porodice, a prema utvrenim obiajim a. Nekoliko optina ine volos, srez. U svakom je srezu obrazovan seljaki sud, iji se la novi biraju svake godine na sreskoj skuptini, a sude prema obiajnom pravu. Nadlenos t tih sreskih sudova protee se na sve graanske sporove, gde vrednost spora ne prem aa sto rubalja, kao i na sve krivice za koje nije predviena vea kazna od sedam dana zatvora, est dana obaveznog rada, ili tri rublje novano. Izabrane seoske vlasti p otinjene su valastnoj starini, stareini sreza i sreskim direkcijama (valastnoe pravlje njije); ma da su izborne, one su u stvari samo prosti organi sreske p olicije, to se nimalo ne slae s pravom autonomijom. Iz administrativnih jedinica k oje obrazuju seoske zajednice i srezove iskljueni su pretstavnici svih drugih klas

a; te tako srez ostaje isto seljaki. S druge strane, poto postoji agrarn a zajednica, mir, seljaci i dalje ostaju obavezni na zajedniko jemstvo u pogledu pl aanja dacija i sistem pasoa garantuje da e to jemstvo biti i izvreno. Seljaka klasa p restaje biti rob, ali nju i dalje kreu, i usred te nejednakosti ona se stalno opire povlaenoj kasti plemia. U naelu mesni propisi odreuju seljaku komad zemlje jednak sa onim koji je on ob raivao pre osloboenja; ali u stvari taj komad moe da bude smanjen ili pov ean, jer ti propisi odreuju, za svaku oblast, maksimum i minimum toga komada. U to me pogledu Rusija je podeljena u tri zone crnica ili plodna zemlja, neplodna zem lja i stepa a ove su opet podeljene na 16 kategorija. Povrina ustupljenog komada kree se izmeu 3 i 4 1/2 desetina u prvoj zoni, od 3 do 8 u drugoj, a od 6 do 12 u treoj. Zakupnina za ceo komad zemlje utvrena j e na 9 rubalja od jedne due u neplodnim i industriskim krajevima, i u plodnoj zoni, gde je vaio reim kuluka, a na 8 u ostalima. Celokupni iznos otkupnine zavisi od stope zakupnine i od veliine komada

48 1 zemlje. Kako se za prvu desetinu plaa obavezno polovina zakupnine (4 rublje), kom ad zemlje postaje sve skuplji to je manji. U tom sluaju, mesto da ga otkupljuju, mnogi seljaci vie vole besplatno dobiti etvrtinu njegovu prosjaki deo, to se naroito deava u oblastima gde je zemlja najplodonosnija i najskupl ja, tj. na Jugu. Kako tamo seljaci ne mogu da nau drugih prihodskih izvora van zemljoradnje, nedovoljnost ovog prosjakog dela stvara im, naravno, veoma tek e prilike za rad i dovodi ih u potpunu zavisnost od susednog veleposed nika. Ovakvo reenje seljakog pitanja, tako povoljno po plemie, ne odgovara ni eljama selja ka ni nadama demokratskog javnog mnjenja. Slavenofili kao Samarin i erkaski, zapa dnjaci kao Katkov i Kaveljin, socijalisti kao Hercen i ernievski, svi su u poetku o duevljeno pljeskali ideji o osloboenju. Hercen koji je nazivao Aleksandra naslednik 14 decembra, ovako mu je 1857 iskazao svoje potovanje: Pobedio si, Galileju, ti ko ji s nama zajedno radi za jednu uzvieniju budunost. ak je i nepomirljivi ernievski pis o 1856: Na vladar voli svoj narod i narod njega voli i ukidanje ropstva krunie Alek sandrovo doba najlepom svetskom slavom. Prvi u svome uvenome Zvonu (Kalakol), drugi u svojim lancima u Savremeniku bili su zapeli iz sve snage da se celokupna seljak a zemlja besplatno ustupi seljacima. Zato je i njihovo razoarenje veliko. Sad i H ercen misli kao ernievski, koji je, krajem 1858, pisao: Stidim se kad se setim koli ko sam ranije bio poverljiv pre vremena. to se tie seljaka oni nalaze da su dobili neku lanu slobodu, mesto potpune slobode koju su oekivali. Oni optuuju veleposednike d su i ovog puta smotali carev ukaz. Seljaaki nemiri koji su bili potpuno prestali z a sve vreme dok se izraivala reforma, poinju ponovo na mnogim mestima, a naroito po sle objave proglasa od 19 februara (3 marta) 1861. Vojska uguuje te nemire i to ostavlja dubok utisak na javno mnjenje, a naroito uguivanje ustanka u s elu Bezdni, u Penzanskoj Guberniji, koji predvodi nekakav Antonije Petrov i to s ve potstie na stvaranje prvog revolucionarnog pokreta meu intelektualcima. Kako otkup zemlje zavisi od slobodnog sporazuma izmeu seljaka i veleposednika, on se vue itavih dvadeset godina, sve do 1881, kad ga ine obaveznim za 1,500.000 selj aka, koji, za vreme privremene obaveze nisu glasali za njega. Meutim, nasuprot onom e to se moglo oekivati, sopstvenici trae da se otkup ubrza; ubrzo posle objavljivan ja proglasa i u toku prvih deset godina na 70% veleposednikih imanja izabran je ba takav nain otkupa. To dolazi otuda to je zat egnutost izmeu veleposednika i seljaka stvarala plemiima tekoe oko iskoriavanja njiho ve zemlje, a naroito je to dolazilo otuda to su plemii morali da plaaju svoje dugove. I zbilja, u trenutku osloboavanja, sedam desetina njihovih robova zaloeni su kod dravnih novanih zavoda, a iznos toga duga ima da se odbije od otkupne svote. Od 1861 do 1871 njima su zbog toga zadrana 262 miliona rubalja od 588 miliona koje su trebali da prime za zemlje ustupljene seljacima. I zbilja, usled pada cene naroitih obveznica11 koje

11 Drava je na taj nain uestvovala pri otkupljivanju.

48 2 im drava izdaje da bi pomogla seljake da izvre otkup, nije njima dolo ni 326 milion a rubalja, ve samo 230 miliona. Naravno da njihovo stanje ostaje i dalje muno. Od 1865 oni poinju da prave zajmove po novim hipotekarnim bankama. Oko 1870 iznos njihovih dugova dostie 250 miliona rubalja; deset godina docnije on se pe nje na 400 miliona, a godine 1890 njihov dug prelazi 600 miliona. Plemstvo koje, u veini svojoj, ostaje i dalje kasta carskih slugu vie nego kasta vel eposednika, u zemlji gleda samo izvor prihoda. Prezaduena, a posle osloboenja osta la gotovo sasvim bez stoke, a nemajui sredstava da plati potrebnu najamnu snagu z a obraivanje svojih dobara, ona ne moe ak ni da sauva ono zemlje to joj je ostalo, a na koju je toliko polagala pre osloboenja. Ona je rado daje pod najam seljacima k ojima je osloboenje donelo malo zemlje, te su bili primorani da trae jo zemlje i pr ema tome da je uzimaju u najam od svojih bivih gospodara ma po koju cenu. Prema n ajopreznijoj proceni, oko 1880, seljaci dre pod zakupom najmanje 25 miliona deset ina. Kako su oni u trenutku osloboenja primili 33 miliona, oni su gotovo udvojili veliinu zemljita koje obrauju. Ne samo da oni uzimaju zemlju u najam, ve je i kupuj u. Izmeu 1880 i 1890, od priblino 59 miliona desetina koje oni zasejavaju dok vele posednici koji nisu seljaci ne obrauju vie od 9 miliona desetina, to znai jedva 13% zasejane povrine oni su sopstvenici na vie od 47 miliona desetina, a pod zakupom d re nekih nepunih 12 miliona desetina. To dolazi otuda to se plemii sve vie otresaj u svojih poseda koje vie ne mogu da obrauju, ili koji su pretrpani dugo vima. Broj prodatih desetina die se, od proseno 517.000 godinje izmeu 1859 i 1875, n a 741.000 u 1879 godini, na 775.000 oko 1890. Oko 1900 taj e broj dostii jedan mil ion, a za vreme prve revolucije 1905, prodae se jedne jedine godine vie od sedam i po miliona desetina plemike zemlje. U poetku velika plemika imanja kupuju naroito pe kulanti, trgovci i industrijalci. Oni najpre iz nje izvlae sve to mogu: seku drva, osiromaavaju zemljite, prodaju zamkove, sprave i stoku; a kad opljakaju i upropast e imanje, dele ih i prodaju seljacima veoma skupo. Celokupna povrina plemikih iman ja, obraene zemlje, parloga i uma, opada svakih 10 godina: ona pada na 87,181.000 desetina u 1862, na 80.735.000 u 1872, na 71.295.000 u 1882 na 62,935.000 u 1892 , na 53,178.000 u 1902 i na 43,205.000 u 1911. I tako, za pedeset godina odmah posle osloboenja rob ova, plemii gube vie od polovine poseda koje su imali. Seljaci koji pripadaju zemljoposednicima, a koji su u trenutku svoga osloboenja b rojali svega 22 miliona dua mukoga roda, ne sainjavaju polovinu seljake mase. Sem njih ima seljaka zvanih apanaa koji su pod upravom carskih dvoraca i kojih ima 900.000 i dravnih seljaka12 koji su isto tako 12 Ova vrsta. jo od Petra Velikog, koji ih je bio skupio u jednu grupu i podvrga o jednom istom porezu, obuhvatala je: 1) seljake sa severa Rusije, nekadanje slob odne seljake, koji, zbog toga to su bili veoma udaljeni od administrativnih centa ra, nisu bili dati spahijama; 2) stanovnike nekadanje utvrene graniarske oblasti n a Jugu, male sopstvenike upisane kao seljake i nazvane adnodvorci (sopstvenici j ednog ognjita); 3) pripadnike drugih narodnosti u istonoj Rusiji koji su nekada im ali da plaaju naroiti danak (jasak). Poto je dravna blagajna zahtevala da se plaa zak upina, toliko i toliko na jednu duu, pojedinana svojina kod tog stanovnitva bila se p retvorila u optinsku svojinu u XVIII i XIX veku.

48 3 mnogobrojni kao i spahiski seljaci. Oni prvi, posle svoga osloboenja moraju i sam i da otkupljuju zemlju, ali oni dobivaju povoljnije uslove: otkup je za njih odm ah obavezan i oni dobivaju maksimum zemlje. Drugi su 1861 u boljem poloaju nego s

pahijski seljaci. Blagodarei zauzimanju ministra Nikole I, Kiseljova (18371856) on i su ve snabdeveni veim komadima zemlje 8 desetina u oblastima siromanim zemljom i skoro 15 desetina u bogatijim oblastima , i zakupi koje oni plaaju bolje odgovaraj u proizvodu njihovih imanja. Muravjov koji je doao posle Kiseljova i bio pristali ca ropstva, pokuava, ali bez uspeha, da pogora njihov poloaj i da ga priblii poloaju spahijskih seljaka. Njihova zemljina organizacija poverena je N. Miljutinu i jeda n Ukaz od 1866 potvruje njihove nekadanje povlastice. Ukratko reeno, posle osloboenja najgore su proli sa podelom zemlje nekadanji spahij ski robovi. Prema statistici profesora Kodskog, 13/o od tih seljaka prema 60% meu dravnim seljacima dobro su obezbeeni zemljom, 43,5% prema 35% imaju je d ovoljno i 42% prema 13% imaju je veoma malo. Ova poslednja vrsta naroito e pa titi od zemljodelske krize krajem XIX veka. Suvie mali komadi zemljita, preterano visoka stopa dacija i zakupnine stvorie na kraju krajeva jedno stanje opasno za javni poredak. Reforma mesne administracije. Stvaranje i uloga zemstva. Usled toga to je velepos ednicima uskraeno policijsko pravo nad seljacima, osloboenje robova izaziva potreb u za potpunim preobraajem celokupne mesne administracije. Glavni komitet odreen da proui predlog o osloboenju uvia to ve 1859 godine. Jedna naroita komisija je stvorena pri ministarstvu unutranjih dela d a pripremi taj preobraaj. Njen pretsednik N. Miljutin pie odmah jedan memoar u kom e izlae kako on zamilja osnovna naela administrativne i ekonomske organizacije. On smatra neophodno potrebnim, reformiui krivinu policiju i sudsku policiju, da treba izmeniti mesnu administraciju, koja je iscepkana na nekoliko komiteta i zavisi es to od policije, da se njenoj ekonomskoj upravi da vie jedinstva i vea nezavisnost, da se odredi u kojoj meri svaka drutvena grupa ima da uestvuje u toj upravi. Njeg ov memoar je odobrio Aleksandar II i 25 marta (6 aprila) 1859 jedna carska nared ba utvruje naela kojima ima da se rukovodi organizacija jedne nove mesne administr acije. Vladini komiteti sa svoje strane alju predloge za reorganizaciju glavnome komitet u i komisijama za redakciju. Jedan od tih predloga, prvi po redu, usvojio je kom itet Tverske Gubernije, koji je zavrio svoje poslove 5/17 februara 1859. Taj je p redlog delo A. M. Unkovskog, voe plemstva te gubernije i izaslanika u komisijama za redakciju. Predlog se rukovodi naelima potpune odvojenosti vlasti, decentraliz acije i samouprave. On predvia nezavisnost i javnost sutstva, kao i ustanovu poro tnika. Na elo svakog sreza on stavlja vou plemstva, ali trai da njega bira sreska s kuptina, u kojoj su zastupljene sve klase, a ne samo plemstvo. Kao osnovicu mestn e administracije on stavlja podsrez, koji pretstavlja zemljinu podelu i pretstavl ja sve stanovnike bez razlike na klase. On na njega

48 4 prenosi sva prava to ih plemii veleposednici imaju nad robovima i trai da njihove in ovnike bira opta narodna skuptina. Projekti vladinih komiteta ponovo su poslati komisiji kojoj pretsedava N. Miljut in. Ova se brzo sloi u pitanju policijske reforme. Ali njene rasprave se oteu kad uzme u pretres projekt za stvaranje novih organizama, oblasne skuptine ili zemstv o.13 Tu poinje borba izmeu pristalica plemike nadmonosti u mesnoj administraciji i b ranilaca jednakog uea svih klasa u oblasnoj samoupravi. Godine 1861, njen pretsedni k, liberal N. Miljutin, smenjen je i na njegovo mesto doao je novi ministar unutr anjih dela P. A. Valijev. To je veliki uspeh za konservativce. Valijev, koji je n aklonjen povlasticama plemstva, trudi se da plemiima stvori u zemstvima to je mogue veu nadmonost, da potini zemstva vladinom tutorstvu i da ih svede na isto ekonomsku ulogu. Projekt koji je pod njegovim uticajem usvojila komisija i koji on podnos i Carevinskom savetu obuzet je ovom dvostrukom namerom 1) da oblasne ustanove ra zmlitavi i 2) da ih stavi u potpunu zavisnost od plemstva.14 Taj njegov predlog napadaju u svojim kritikama mnogo dravnih savetnika: baron Kor

f, Bakin, Kovaljevski, knez Suvorov, N. Miljutin, Rajtern, itd. Oni mu prebacu ju da to nije prava mesna samoupravna i trude se da iupaju zemstvo iz pr eteranog tutorstva dravnog i iz plemike nadmonosti. Baron Korf naroito kritikuje sve lanove koji su ili za tim da umanje ulogu zemstva u optem sistemu mesne administra cije. Ali ma da Carevinski savet unosi u taj projekt nekoliko izmena, ipak mu on ostavlja mnogobrojne odredbe. Zato statut o zemstvima, koji je car potpisao 1/1 3 januara 1864, i jeste jedna nepotpuna reforma, jedan kompromis, koji, ma da ob javljuje naelo samouprave, potinjuje zemstva gubernijskim ustanovama, uskrauje im s vako prinudno sretstvo i ograniava njihovu nadlenost. Stvorene su dve vrste zemstva: Sreska zemstva i gubernijska zemstva. Ona nisu sa stavni deo gubernijskog organizma mesne administracije, a podvrgnuta su propisim a privatnog prava, ba kao i privatna drutva i privatne linosti. Njihov je zadatak d a navedu pretstavnike svih klasa da uzmu uea u upravi mesnim poslovima. lanovi sreskog zemstva biraju se na tri godine. Njihovi birai nisu grupisani u kol egije prema svome drutvenom poloaju, jer se smatralo da takav kriterijum ne odgova ra prirodi zemstava koja uglavnom treba da brane opte ekonomske interese svoje ob lasti, a ne interese te i te drutvene klase; oni su podeljeni na tri razliite kate gorije, prema izbornom cenzusu, na osnovi naela da uee u upravi mesnim poslovima treb a da bude srazmerno sa vanou 13 od rei zemlja; zemstvo isto to i nemaki Landtak. 14 on predvia za veleposednike plemie cenzus u pola manji nego za veleposednike n eplemie i da bi obezbedio nadmo veleposednika nad seljacima, on predlae da se prvim a da jedan pretstavnik u oblasnom zemstvu, na 3.000 seljakih parcela, a drugima j edan na 6.000 parcela.

48 5 ekonomskih interesa svakog pojedinca, tj. srazmerno sa vanou zemljoposeda i drugih n epokretnosti. Prva kategorija obuhvata sve zemljoposednike, ma kojoj drutvenoj klasi oni pripad ali. Najpre veleposednici koji ispunjavaju uslove izbornog cenzusa, tj. imaju na jmanje 50 seljakih parcela zbilja cenzusna stopa je razliita po raznim gubernijama , i menja se, prema vrednosti i plodnosti zemljita, izmeu 150 i 800 desetina; ona je proseno od 250 do 300 desetina. Zatim mali sopstvenici koji imaju jednu dvanae stinu najmanjeg cenzusa, tj. dvanaest do petnaest desetina, ali koji ipak ne gla saju neposredno, ve njih pretstavljaju izborni delegati koje oni odreuju u osnovni m skuptinama; oni imaju prava na onoliko delegata koliko se puta cenzusna stopa s adri u celokupnom broju desetina to ih imaju zajedno svi oni koji prisustvuju osno vnim skuptinama. U prvu kategoriju dolaze i sopstvenici imanja koja nisu zeml ja, pod uslovom, da ih je poreska vlast procenila na 15.000 rubalja najma nje. Drugu kategoriju, veu od zemljoposednika sainjavaju 1) graani, priznati tr govci koji imaju trgovako pravo; 2) sopstvenici industrijskih predu zea iji je obrt godinje najmanje 6000 rubalja; 3) sopstvenici zgrada koje vrede naj manje 3000 rubalja u gradovima to imaju vie od 10.000 stanovnika, 1000 rubalja u varoima od 2000 stanovnika, i 500 rubalja u svima drugim mestima. Tako je izborni cenzus za gradske birae 5, 15 do 30 puta manji, prema vanosti njih ovoga grada, od cenzusa zemljoposednika po srezovima. Treu kategoriju ine seljaci, skupljeni u seoske optine (selskoje opestvo). Za njih se ne trai nikakav zemljini cenzus. Svi domaini uestvuju u izboru njihovih delegata. T aj se izbor vri u tri stupnja. U svakom potsrezu svi domaini seoskih optina biraju potsreske skuptine, organe seljake samouprave. Ove skuptine pak biraju jedan kolegi jum biraa, a ovaj na kraju krajeva bira delegate za zemstvo. Zemstvo dri svoja obina i vanredna zasedanja u glavnom gradu svoga sreza. Njemu po pravu pretsedava voa sreskog plemstva, to dovodi zemstvo pod tutor stvo plemstva. Celokupan broj njegovih lanova utvren je zakonom. Ni jedna drutvena

grupa koju on pretstavlja, zemljoposednici, graani ili seljaci, nema u njemu dovo ljno delegata da bi imala apsolutnu veinu i drala u ahu druge grupe. U sve 33 guber nije za koje vai statut od 1864 godine, na celokupan broj od 13.024 delegata, 6.2 04 biraju zemljoposednici, 1649 graani i 5.171 seljaci. Dok zemljoposednici imaju relativnu veinu, ne mogu da vre nikakvu odlunu ulogu ako se ne udrue sa nekom od on ih drugih dveju grupa. Po zamisli zakonodavevoj zemstva ne treba da budu klasne ustanove. Ma da je naelo podele biraa u tri kategorije isto finansijske prirode, ipak u stvari dve od triju kategorija, kategorije zedljoposednika i seljaka pretstavljaju, bar za nekoliko godina, odreene drutvene klase. I zbilja sutradan po reformi iz 1861 godine, zemljina privatna sopstvenost, koja je dotle, sem retkih izuzetaka, bila preimustvo plemstva, ostaje gotovo potpunice u rukama plemia. Delegati zemlje posednika jesu u poetku, prema tome, gotovo iskljuivo delegati plemia.

48 6 Ovo stanje se menja malo pomalo usled prodaje plemikih imanja trgovcima ili selja cima, ali rezultati ovog laganog razvitka oseaju se tek posle petnaestak godin a. to se tie seljakih delegata, oni, prema zakonodavevoj zamisli, treba da pretstav ljaju ne sitnu zemljinu sopstvenost, ve seljaku klasu. Organi seljake samoup rave tj. potsreske skuptine koje ih biraju, zbilja dosta jasno pokazuju osobine k lasnih ustanova. Teko je ui u seljake optine, u mir, i domain koji prestane da bud e njihov lan odjednom gubi pravo zajednike zemljine sopstvenosti i pravo da ues tvuje u radu seljake samouprave. Gubernijska zemstva upravljaju poslovima koji interesuju celinu svake gubernije. Njih sainjavaju pretstavnici sreskih zemstava, koje ova biraju meu svojim lanovima . Pretsedava im voa gubernijskog plemstva. Zemstva zasedavaju srazmerno kratko vr eme. Ona se ograniavaju na to, da povuku glavne linije svojih radova, da ispitaju i izglasaju predlog budeta, da utvrde svoj program rada za idue godine. Da bi izv rila svoje odluke, ona imenuju, na tri godine, tj. za vreme trajanja svoga sopstv enog mandata, stalne sreske ili gubernijske delegacije, sastavljene od. pretstav nika i najmanje dva lana. Izbor pretsednika ima da odobri administrativna vlast, ministar unutranjih dela za gubernijsko zemstvo, a gubernator za sresko zemstvo i kandidati koji ne budu potvreni imaju da se zamene novim izabranicima. Za lanove delegacija, koji se biraju posle pretsednika, nije potrebno potvrenje. Stalne del egacije mogu da uzmu u slubu inovniko osoblje i potrebne strunjake za upravu raznim ekonomskim oblasnim granama. Poto je za organizaciju kola i lekarske pomoi potreban veliki broj nastavnika i lekara, broj potrebnih strunjaka raste sve vie, ukoliko se razvija rad zemstava. Nadlenost zemstava je dosta prostrana. Ona se, naprimer, . protee na upravu njihovih kapitala i njihovih imanja, na zdravstvene ustanove i na kole, na snabdevanje stanovnitva, na agronomiju, na upravu puteva i na mesne z akupnine. Ali ona nije apsolutna. Ona je, prema namerama statuta iz 1864, isto ek onomska. To to se zemstva naroito bave lekarskom pomoi i kolama, mora da se ra di samo utoliko ukoliko ulazi u granice odreene zakonom, a naroito ima da se radi u ekonomskom pogledu. Pored zemstava i dalje rade, u vie grana oblasne admi nistracije, organi dravne administracije. Prema tome zemstva su samo dopuna opte d ravne administracije. Sem toga, ona nemaju administrativnu mo u bukvalnom smislu t e rei, jer njihove odluke nemaju, suprotno elji barona Korfa, izvrnu snagu. Da bi i zvrila svoje odluke, pa ak i da bi ubrala mesne prireze, a poto nemaju zato naroitih slubenika, zemstva su primorana da se obraaju optoj policiji koja je pod gubernato rom. Tek od 1873 nekoliko uzastopnih odluka dae im pravo da donose odluke sa zako nskom snagom, naroito odluke u pogledu sanitetskih mera, ili drugih kakvih mera u sluajevima nesrea. Autonomija koju je statut od 1864 hteo da d zemstvima u ogranienoj oblasti njihove nadlenosti, ograniena je, a naroito u tome to nemaju sredstava da tu autonomiju stv arno i izvre. Zemstva zbilja u toj oblasti imaju izvesnu

48 7 dosta podvuenu nezavisnost prema pretstavnicima vlade, naroito prema gubernatorima . Ministar unutranjih dela i gubernatori mogu da se usprotive izvesnom njihovom g lasanju, kao i izvesnim postupcima njihovih stalnih delegacija, ako su oni oevidn o protivni zakonu. U izvesnim sluajevima oni mogu sem toga, iz ozbiljnih razloga, odbiti da potvrde odluke zemstava. Ali ako odluke koje su naile na opoziciju ma iz koga razloga, zemstvo ponovo usvoji kad mu budu naknadno vraene, te odluke pos taju izvrne. Gubernator ili ministar unutranjih dela mogu i onda, pod svojom linom odgovornou, samo da zadre izvrenje takve odluke, pa da se obrate Senatu koji donosi konanu odluku. Kako je administrativna reforma uticala na ivot po pokrajinama i selima? Kraj svi h svojih nedostataka statut od 1864, time to je pozvao ceo narod da upravlja svoj im mesnim poslovima, imao je u istoriji Rusije izuzetnu vanost. On je dopustio me snoj energiji da se pokae i da se organizuje. On je iao na ruku mnogobrojnim ekono mskim potstrecima i omoguio stvaranje kolskih i socijalnih ustanova. Posao kome su pristupila zemstva sasvim je jedan nov posao. U prolosti nije bilo niega na emu bi se u tome poslu mogli pouiti. Zemstva moraju sama da kre put, da uklanjaju mnogobrojne tekoe, as spoljne, as tekoe koje proizilaze iz samoga po sla. I zbilja gubernija im je stalno u opoziciji, jer ona budno prati nameru zem stva da razvije svoj rad. S druge strane zemstva se nalaze na elu jednog strahovi to neprosveenog stanovnitva, a nemaju ni potrebnog osoblja da savladaju svoje teke i mnogostruke poslove. Sreom ruska inteligencija prilazi i poveava broj strunjaka k oji su zemstvima neophodno potrebni. Ona ulae u socijalni rad zemstava svoje znan je i svoju vatrenu elju da slui narodu. Udruujui svoje napore zemstvo i intelektualc i uspevaju da stvore osnovne kole, ambulantna leilita i itav niz javnih us tanova opte koristi. Rad u zemstvima, koji je bio razliit po raznim gubernijama, p a se ak razlikovao i od sreza do sreza, bio je veoma iv u Moskvi, Tveru, ernigovu, i, u poetku, u Petrogradu. Pre reformi Aleksandra II lekarska pomo nije, takorei, ni postojala u Rusiji. to se tie prosvete, briga o njoj bila je poverena sreskim ili guberniskim komitetima z a javnu pomo, koji su, kao organi opte administracije, imali da se staraju o duhov nim narodnim potrebama. Prosveta je tako malo bila rasprostranjena u unutranjosti, a naroito po selima, da je, 1856 najvie moglo biti 8000 osnovnih kola u celoj Carevini, od kojih 6088 u E vropskoj Rusiji, 1753 u Baltikim Oblastima i 312 u Sibiru. Dakle, sve se imalo poe ti spoetka u ovim dvema oblastima. U poetku, zemstva su, u 33 gubernije Evropske Rusije gde su bila ustanovljena, mu ku muila zbog nemanja novca. Ona su nasledila ranije mesne budete ustanovljene jo p re stvaranja zemstava i kapitale kojima su raspolagali komiteti za socijalnu pom o. Ali zemstva moraju od svoje gotovine, koju sainjavaju oblasni prirezi, da plaaju mnoge obavezne terete. U toku nekoliko

48 8 godina u veini zemstava polovina njihovog budeta odlazi na plaanje tih te reta, a naime na plaanje plata jednog velikog broja slubenika opte administracije, na preureenje i odravanje kancelarijskih prostorija. Ma da su njihova raspoloiva sr etstva s poetka srazmerno skromna, zemstva se trude da izvre svoju socijalnu dunost koju smatraju glavnom. Zemstva naime obraaju svu svoju brigu na prosvetu. Veina od 22770 kola koje ve ima c arevina u 1880 godini na teretu su zemstava. kola zemstva malo pomalo zauzima prv o mesto u kolskom sistemu i sa uiteljem se javlja po selima jedan radnik na napret ku. Prvi uitelji imaju da ree jedan osetljiv zadatak, stvaranje novog tipa pokraji nske kole, mirske kole. Da bi ostvarili takvu kolu, kojoj nije jedini zadatak da na ui seljaku decu da itaju i da piu, ve da im da potpuno osnovno obrazovanje, uitelji mo

raju da se bore sa neprosveenou seljake klase, koja je gotovo svuda nepismena, da se bore sa nepoverenjem izvesnih zemljoposednika, neodstupnih pristalica ropstva, da se bore protiv nepoverenja gradova, a i protiv strogosti opte uprave koja u nj ima gleda opasne propagatore demokratskih ideja. Ali oni ivo ele da koriste narodu , i njihov ideal im omoguuje da hrabro i odluno podnose sve tekoe svoga apostolstva. Oni ubrzo stiu glas vrednih i nesebinih radnika. Njihova je plata u poetku sasvim skromna. Zemstva ne samo to daju selu besplatne osnovne kole, ve mu daju, ak i u najzabaenij im krajevima, lekare, agronome, ininjere, koji se trude da uzdignu blagos tanje seoskog stanovnitva. Intelektualcima slobodne profesije zemstva stvaraju mo gunost da rade u selu i za selo. Seljaci, koji dotle nisu videli druga lica do je dino svoje spahije i pretstavnike vlasti, brzo uviaju, blagodarei ovim strunjacima, koliko je to dobro kad se ima prethodna podesna nauna priprema. Prvi put u svom veku oni dolaze u dodir sa inteligencijom koja, blagodarei svome portvovanju, stie potovanje i ljubav kod seljaka. Zemstva, prema osnovnoj zamisli njihovoga tvorca, ostvaruju, s druge strane, je dnakost svih graana pred zakonom. U njima sarauju na ravnoj nozi plemii, graani i seljaci. Seljak, jueranji rob, sedi u njima kraj svog biveg gospodara i u ze mstvu ima ista prava kao i on. Zemstva sem toga ostaju jedna vana graanska kola. Nj ihovi izvrni organi, stalne delegacije, ije lanove imenuju sama zemstva, i od kojih trae rauna o njihovom radu, potpomaui zbliavanje pretstavnika raznih drutvenih katego rija, doputaju delegatima najsposobnijim u svima trima birakim grupama da uestvuju u upravljanju mesnim poslovima. Stvara se veliki broj izvrsnih radnika, novi lju di koji, jednovremeno sopstvenici i upravljai, imaju jednu jedinu elju da poprave opte stanje svoga rodnoga kraja; stvaraju se javni radnici obdareni stvarnim admi nistrativnim iskustvom i sviknuti da javno raspravljaju, u diskusijama, o merama koje se imaju preduzeti i o sretstvima koja se imaju primeniti. U srezovima i po gubernijama zemstva postaju sredita drutvenog ivota i privlae panju ja vnog mnjenja i tampe. Njihova drutvena delatnost,

48 9 izvanredno vana u izvesnim gubernijama, nije svuda iste vrste. U sredinim gubernij ama ona prvenstveno tei da razvije prosvetu, u istonim gubernijama (Vjatka, Perm) da ukae ekonomsku pomo stanovnitvu. Ali zahvaljujui njoj ruska unutranjost se svud a potpuno menja. Oko 1880 godine delatnost zemstava je potpuno stresla zama lost u kojoj se ivotarilo pre 1864 godine. Oblasna autonomija ne zadovoljava sva zemstva. U izvesnim gubernijama ona tee ta kozvanom krunisanju dela, tojest zavoenju ustavnog reima u Rusiji . Plemike skuptine bile su izradile jedan projekt o ogranienju careve zakonod avne vlasti od strane jedne izabrane pretstavnike skuptine. Od 1855, u jednome mem oaru O unutranjem stanju u Rusiji, koji je predat caru preko grofa Bljudova, Kons tantin Aksakov je naroito podvukao potrebu da se sazove Zemaljski Sabor. Dok se s premalo osloboenje seljaka, misao o sazivanju jedne pretstavnike skuptine bila je r airena po plemikim komitetima. Jedan delegat veine plemikog komiteta iz Simbirska, id lovski, u jednome pismu koje je bilo podneto Aleksandru, tvrdio je, da je plemstv o prirodni najsigurniji stub prestola i otadbine, i predlagao da se skupe njegovi delegati pod stvarnim pretsednitvom Carevim da potpuno ree pitanje osloboenja robov a. Komornik N. P. Bezobrazov dostavio je caru, uz posrednitvo komandanta celokupn e andarmerije Timaeva, jedan memoar pod naslovom: O vanosti ruskog plemstva i o mestu koje ono treba da zauzme u politikom ivotu, gde je predlagao da se sazov u u savetodavnu skuptinu delegati plemstva raznih gubernija i poslanici vladinih ko miteta, da u njoj raspravljaju o optim problemima koji se odnose na dravu, a naroit o da raspravljaju o seljakoj reformi. Propaganda za ustavnu reformu bila je naroit o jaka posle objave proglasa od 19 februara/3 marta 1861 godine. Ona je onda odj eknula i u tampi i u svojim mnogobrojnim gubernijskim skuptinama plemii su izraavali svoje elje u njenu korist. Plemstvo Tverske Gubernije, u svojoj sednici od 1/13 februara 1862 godine sa 109 glasova protiv 19 otvoreno je izjavilo da je saziv de

legata cele Rusije jedino sredstvo da se postigne zadovoljavajue reenje problema koje je uredba od 19 februara/3 marta postavila, ali nije reila. U toku izv anredne skuptine petrogradskog plemstva, voa plemstva sreza Carskoga Sela, Platano v, itao je jedan memoar O potrebi saziva delegata cele Rusije. Potrebno je, tvrdio je on, da se stavi brana samovolji vladinih inovnika, da se dopusti glasu narod a da se redovno penje ak do prestola, a da pri tome ne bude ni izvitoperavan n i usporavan, da se svi delovi carevine sliju u jedno stalno politiko telo. Jedini nain da se u tome uspe jeste ustanovljenje Pretstavnike skuptine celoga naroda, Ca rska duma, koja e obavetavati cara i pretresati vane zakonske predloge i vladine me re pre nego to ih vladalac ratifikuje. Zbog nemanja takvog narodnog pretstavnitva, sama drava se izlae opasnosti da propadne u bliskoj budunosti. Petrogradsko plemstv o istina nije polo za Platanovim, iji je predlog odbilo na svome redovnom zasedanj u decembra 1862, ali je ono ipak nastavilo da se interesuje za ustavno pitanje. Moskovsko plemstvo je ipak uputilo caru jednu molbu u

49 0 kojoj je trailo da se budet objavljuje, da se da sloboda tampe i u Moskvi sazove je dna Duma sastavljena od delegata svih klasa celoga naroda i kojoj bi se stavilo u dunost da izradi jedan plan reforme. Aleksandar II i sam je izgledao naklonjen ideji da se zavede ustav. U toku jednog razgovora sa N. Miljutinom, avgusta 1863 , rekao je da on nije protivan ustavnom reimu i da ga ne bi mogao dati Poljacima, koji su se bunili protiv njega, a da ga ne da Rusima, svojim vernim podanicima. Prilikom otvaranja Diete u Finskoj, 1863, on je izjavio, u prestonoj besedi, da su liberalne ustanove ne samo daleko od toga da pretstavljaju kakvu opasnost, ve su one jemstvo za red i napredak. Stvaranje zemstava daje hrabrosti pristalicama ustava. Javno mnjenje prim a veoma toplo statut od 1/13 januara 1864 i to upravo ba zato to u organizaciji ob lasne autonomije vidi kao neko najavljivanje budueg narodnog pretstavnitva. Knez D olgorukov pie, februara 1864 godine15, da zemstva nose u sebi mnoga plodonosna obea nja; ona e biti irok i snaan oslonac za budui ustavni reim. U svojoj adresi Aleksandru II, usvojenoj 11/23 januara 1865 godine sa 270 glasova protiv 36, m oskovsko plemstvo ovako zavrava: Kruniite, Velianstvo, politiku zgradu koju ste Vi osnovali, sazivanjem jedne opte sku ptine delegata cele Rusije koja bi raspravljala o optim interesima Carevine. Ulazei u zemstva, gde ono ima nadmoniji poloaj, plemstvo u njih unosi svoje politike ideje i zemstva idu za plemikim skuptinama kao nosioci ustavne misli. Zemstvo petrograd ske gubernije, pod pretsednitvom Platonova, pokazuje se najvatrenijim. Decembra 1 865 ono reava da trai obrazovanje jedne sredine kancelarije zemstava koja bi otprav ljala poslove od opteg interesa koji dolaze u nadlenost mesnih administracija, a j edan od delegata, grof A. P. uvalov, u jednom svome govoru kome se mnogo pljeskalo, izjavljuje da stvaranje te kancelarije treba da bude neizbena posledi ca opte volje i prirodne evolucije autonomije zemstava. U toku svog narednog zased anja, novembra 1866, posle obnarodovanja zakona od 21 novembra / 3 decembra 1866, kojim se znat no suavaju prava zemstava u pitanju odreivanja prireza i protiv koga ustaje veli ki broj zemstava, petrogradsko zemstvo jo jasnije se izraava o potrebi narodnog pr etstavnitva. Prilikom pretresa izvetaja, u kome njegova stalna delegacija prouava o djek novog zakona na budet zemstava, razvija se iva raspra, u kojoj se ponovno pos tavlja pitanje o stvaranju jednog sredinog pretstavnikog organizma. Na predlog gro fa uvalova skuptina trai da se pitanja koja se odnose na oblasne prireze reguliu zaj edniki u saradnji dravne vlasti i jednog Ruskog zemstva koje bi bilo obrazovano od p retstavnika svih zemstava. Ovom odlukom ono je navuklo sebi na vrat otre vladine mere: rastureno je. Pretsednik i lanovi njegove stalne delegacije svrgnuti su, predsednik Kruzej poslat je u Orenburg, delegati koji su uzeli iv og uea u raspravi o Ruskom zemstvu, proterani su administrativnim putem, senator Ljub oinski. zbog govora koji je odrao, pozvan je da d ostavku, a grof uvalov

15 U br. 18 asopisa Listok (list).

49 1 primoran da se povue u inostranstvo. I on je otputovao u Pariz. Posle ovih kazni k ratkim postupkom ustavni pokret po zemstvima prestaje i poinje tek oko 1875 godine . Svi glavni pokretai ovog pokreta nisu liberali. Meu njima ima plemia veleposednika, neprijatelja osloboenja robova, koji u stvaranju jednog ustavnog reima trae sredst vo da uvrste svoja kastinska preimustva. Oni istina trae ustav, ali samo za plemstv o, oni trae izbornu skuptinu, ali skuptinu u kojoj e pretstavnici biti plemii. Oni te da ogranie vladaoevu vlast samo zato, da bi zaustavili liberalnu delatnost Aleksa ndra II. Meutim, na suprot tome veina u zemstvima ima demokratske namere i eli da n arodne pretstavnike bira ceo narod, bez obzira na klase. Kad Aleksandar, posle Karakazovljevog atentata, odbija da nastavi sa liberalnim reformama i baca se u reakciju, pristalice aristokratskog ustava prelaze iz opozicije u vladine pristalice, u nadi da e ukoiti izvrenje velikih reforama, koje su ve ostvarene. Ali liberali, koji pretstavljaju veinu po zemstvima, samo ekaju pogodan trenutak p a da trae ustav kakav je na Zapadu, sa pravom glasa za sve drutvene klase. Reforma varoke administracije: optinska samouprava. Optine koje je stvorila Kat arina II godine 1785, u veini sluajeva pokazale su se neuspenima, zbog glomaznosti njihovih organizacija, zbog njihove zavisnosti od sredine vlast i, a naroito zbog toga, to nisu imale prava da razrezuju prireze, zbog ega je bilo nemogue traiti od njih da zavedu pravilnu administraciju po gradovima. Pod Nikolom I ministar unutranjih dela L. A. Perovski bio je stavio u dunost buduem saradniku Aleksandra II, za vreme ,,doba velikih reforama N. Miljutinu, ondanjem sasvim mla dom inovniku njegovog ministarstva, da pronae naina da se otkloni ta nesposobnost o ptine. Miljutinovi radovi kao i radovi nekoliko odlinih ljudi, kao to su ore Samarin i Ivan Aksakov, koje je on pozvao da ga pomognu, uspeli su samo utoliko to je izr aena jedna nova uredba za petrogradsku optinu. Tu je uredbu potpisao Nikola I nada n 13/25 februara 1846 godine. To je bio pokuaj da se optine naine okretnijima i da se one bolje prilagode potrebama svoga doba. Ma da tom uredbom nije dato pravo razrezivanje prireza, ona je izazvala zavist o stalih gradova. I tako, jo od poetka Oslobodilakog pokreta vie gradova trae da se ko te tom uredbom. Godine 1863 ona je proirena na Moskvu i Odesu. Ali, poto su nju tr aile optine i skuptine plemstva, vlada reava, prema carskoj naredbi od 1862, da pred uzme jednu optu gradsku reformu na osnovi petrogradske samouprave. Na predlog Ministra Unutranjih Dela stvorene su komisije sastavljene iz svih vr sta optinskih biraa u svakoj varoi da dadu svoje miljenje u toj reformi. Koristei rad ove tih 509 komisija, a naroito podatke prikupljene u Zapadnoj Evropi, Ministar i zrauje jedan zakonski projekat koji je 1864 godine poslat na miljenje baronu Korfu , generalnome direktoru odeljenja za sastavljanje zakona. Projekat je, sa primed bama barona Korfa, predat Carevinskom savetu godine 1866 ali isp itivanje toga projekta je odloeno pod uticajem reakcionarne struje koja se

49 2 jasno pokazuje u viim krugovima posle Karakazovljevog atentata na Aleksandra II. Tek godine 1869 on je ponovo podnet Carevinskom savetu od strane drugog jednog ministra unutranjih dela, Timaeva. Pod izgovorom da taj projekat ni je predhodno ispitivan u ministarstvu u prisustvu pretstavnika varoi, Carevinski savet ga vraa ministru. Pretsednici optina u Petrogradu, u Moskvi i u est varoi iz unutranjosti sarauju vie nepovoljno, na njegovoj reviziji. Na kraju krajeva novi zakon o optinama odobrava Carevinski savet i on biva proglaen 1 870 godine.

Dva osnovna naela toga zakona jesu naela iz statuta zemstava iz 1864 godine: Uestvo vanje svih drutvenih redova u upravljanju poslovima i ustanovljenje jednog izborn og cenzusa. I zbilja, suprotno zakonu od 1846, svi stanovnici po varoima, ma kojo j drutvenoj klasi pripadali, birai su, ako imaju bilo nepokretno imanje na koje pl aaju optinski prirez, bilo kakvo zanatsko ili trgovako preduzee, ili imaju trgov ako ili majstorsko pismo, ili kalfensko pismo I klase. Cenzus je istina niza k plaanje jednog vrlo malog prireza na osnovi kakvog imanja ili zanata ili radnje , ali pravo glasa je veoma nejednako. U svakoj varoi birai su podeljeni na tri kol egije prema veliini dacija koje plaaju, tako da je svota dacija koju plaaju svi lano vi jedne kolegije jednaka treini zbira dacija svih biraa. I tako prva kolegija obu hvata najkrupnije poreske obveznike, krupnu buroaziju; druga, naravno mnogobrojni ja, srednje sopstvenike; trea, jo mnogobrojnija, sve ostale poreske obveznike. Sva ka kolegija alje isti broj pretstavnika u optinsku dumu. Birai su svi ljudi koji im aju 25 godina, a ispunjavaju uslove cenzusa. ene ne mogu glas ati neposredno, ali mogu dati svoje glasako ovlaenje nekome od biraa. Otsu tni birai mogu glasati preko ovlaenika; ali niko nema prava da glasa vie od dva puta , jedanput lino za sebe drugi put za svog vlastodavca. Optinske dume biraju se na 4 godine. I broj njihovih lanova srazmeran sa brojem bi raa, kree se od 3072, sem u dvema prestonicama; u Petrogradu optinska duma ima 250 la nova, a u Moskvi 180. Dume slobodno biraju lanove svojih izvrnih organa, optinsku u pravu, kojoj pretsedava pretsednik optine. Ministar unutranjih dela odobrava jedin o naimenovanje pretsednika, njegovih pomonika i njegovih zamenika.16 Po i zuzetku, u Petrogradu i u Moskvi, pretsednika optine ne bira Duma neposredno, ve ga postavlja car po predlogu dume sa liste na kojoj su dva kandidata. Pretsed nik predsedava jednovremeno i u dumi i u optinskoj upravi. To meanje administrativ nih i izvrnih dunosti ustanovljeno je na traenje pretsednika optina koji su uestvoval i u izmeni projekta zakona o optinama godine 1869. Tome je bio cilj da povea vanost i vlast pretsednika optine, spreavajui dume, te stalne skuptine, da ometaju rad izv rne vlasti neprekidnim interpelacijama i time to e se meati u tekue administrativne p oslove. I tako je pretsednik optine odgovoran za varoku administraciju i ekonomij u, kao njihov Direktor, pred 16 Zamjesiel, ili zamenik spreenog ili otsutnog pretsednika.

49 3 jednom skuptinom kojoj je on sam pretsednik. Ova novina je izazvala ozbiljne krit ike u tampi i u javnom mnjenju i izazivala je esto sukobe u optini. Jo jedna osobeno st stvara duboku razliku izmeu optinskih duma i zemstava: Optinske dume mogu, u slua ju potrebe, biti sazvane u svako doba, da sarauju sa optinskom upravom, prema tome one su stalne. Ta stalnost se objanjava pre svega, samim uslovima varokog ivota, a li i tom okolnou, to je lako skupiti lanove jedne skuptine koji svi stanuju u istoj v aroi, dok je zbog velike udaljenosti bilo nemogue da zemstva esto zasedavaju. Sem toga optinske dume mogu lako van optinske uprave da biraju naroite komisije koje e upravljati raznim granama varoke administracije. Pretsednici izvesnih takv ih komisija igrali su veoma vanu ulogu. Kakva je nadlenost optina po zakonu od 1870? Ona se protee na upravu fin ansijama i imanjem gradskim, na ulepavanje gradova, na njihovo ureenje, na ishranu stanovnitva, na javno zdravlje, na pomo stanovnicima te optine i na druge dobrotvo rne ustanove, na mere predostronosti protiv poara i drugih nesrea, na razvoj kola i mesne trgovine, na podizanje i odravanje pozorita i javnih zgrada. Optine pretstavl jaju graansku linost i mogu sticati i otuivati imanja, sklapati zajmove, potpisivat i ugovore i voditi parnice. One imaju pravo da vladi podnose molbe povodom varoki h potreba. One donose obavezne odluke, ali samo u pogledu higijene, ureivanja i u lepavanja varoi, ali ne mogu da kontroliu njihovo izvrenje koje zavisi od opte polici je. One imaju pravo i to je veliki napredak prema zakonu od 1846 da zavode optins ke prireze, ali mogu da udaraju optinske namete samo na kue koje se nalaze u varoi, tj. na kue, zemljita i graevine koji se nalaze u okviru gradskih zidova, na dozv ole koje daju pravo na voenje trgovine ili kakve zanatske radnje, krme, g

ostionice i restorane, na fijakere i teretna kola za javnu upotrebu, na privatne konje i kola i samo u dvema prestonicama na lokale za kocku i industrijska pred uzea i na torbare. Tako ogranieni, njihovi prihodi su utoliko skromniji ukoliko su silno optereeni od drave. Jedan veliki deo optinskog budeta, naroito u godinama odma h posle reforme, ide na pokrie trokova dravne administracije, to jest na odranje lokala civilne i policiske administracije. Ovi obavezni tereti naroi to teka padaju malim varoima, iji je budet veoma skroman. Optinska samouprava nije potpuna. Isto kao i zemstva, dume samo uestvuju u upravi mesnim poslovima, jer je vlada htela da i njih kao i oblasne skupt ine stavi pod tutorstvo dravne birokratije. U granicama svoje nadlenosti one su ne zavisne. I zbilja gubernatori imaju samo da paze da njihovi postupci budu na zak onu osnovani, kao i postupci njihovih kancelarija;. u sluaju sukoba odluuje nova j edna ustanova, neka vrsta administrativnog suda, ustanovljena u svakoj guberniji , savet za optinske poslove; na njegove odluke stranke se mogu aliti Senatu, ija je odluka izvrna. Ali dume ne mogu da primenjuju izvesne mere, ako predhodno ne oba veste sredinu vlast. Sve njihove odluke koje se odnose na ureivanje policij e i trgovine u varoi,

49 4 razrezivanje optinskog prireza, sklapanje vanih zajmova, otuivanje optinskih imanja ili njihovo davanje na uivanje, podizanje zgrada na optinskim imanjima koje mogu d a smetaju peacima i kolskom saobraaju, ustanovljivanje taksa na zemaljska ili rena saobraajna sretstva, podlee predhodnom odobrenju. Zakon od 1870 godine odgovara potrebama ruskih gradova koji su poeli da razvijaju svoju industriju i da se pretvaraju u vana trgovaka sredita, kao to su zemstva, s tvorena 6 godina ranije, odgovarala gubernijskim i sreskim potrebama. Ali njegov veliki nedostatak, koga nema u zakonu o zemstvima od 1864 godine, jeste izborni sistem triju klasa. Ovaj sistem, dotle nep oznat ruskim optinama, i koji ni jedna varoka komisija iz 1863 nije bila predvidel a, pozajmili su petrogradski birokrati od Pruske. Taj sistem je doveo do pretera ne nadmonosti krupne buroazije. Prva kolegija esto puta imala je manje biraa nego to je imala pretstavnika da izabere. U Petrogradu ona je imala svega 200 biraa na 18 .000 biraa koliko ih je tamo bilo. Plutokratski karakter ovoga sistema pokazivao se tako jasno da ak ni isto reakcionarni zakon od 1892 nije mogao da ga zadri. Zakon od 1870 godine uinio je veoma mnogo za razvoj gradova. Vani i bogati gradovi naroito su postigli veliki napredak, ali i mnogo sporednih varoi uspeli su da uine mnogo dobroga i korisnoga. Ruski optinski venici paljivo su prouili opti sku organizaciju u Zapadnoj Evropi i iskoristili su svoje iskustvo. U velikim sr editima, naroito u Petrogradu i u Moskvi, stvorili su, i to na irokoj osnovi, itav j edan niz gradskih ustanova. Oni su organizovali optinske reije, ili privatna povlaen a drutva, da bi svoje varoi snabdeli vodom, izgradili ulice i poploali ih, da bi gr adove osvetlili i klanice podigli. Kao i zemstva oni su, pored higijene, glavnu brigu vodili o kolama. Pod njihovom upravom na bolje su se izmenile bolnike ustanove kojima je dotle ruk ovala dravna vlast; broj bolnica se povea i njihov rad pobolja. Isto tako povea se i broj kola, za koje je lake bilo nai zgrade nego po selima. Iako nije bio tako veli ki kao u zemstvima, budet za narodnu prosvetu postao je po optinama sve vei i vei. O n je znatno rastao od 1870 do 1880, petnaest puta je postao vei u ernigovu, sedam puta u Kijevu. U dvema prestonicama rad na kolskom pitanju naroito je bio iv. U naj vie sluajeva optine su birale naroitu komisiju kojoj su poveravale brigu oko kola. Is to kao i u zemstvima optine su imale dovoljno vrednih ljudi od vrednosti koji su se posveivali radu u optini, a inovnitvo i strunjaci: lekari, uitelji, statistiari, ko e su optine pokupile, svojim dragocenim i odanim radom mnogo su doprinosili uspeh u. Krajem vlade Aleksandra II ruske varoi bude se iz dubokog sna kojim su bile za spale za vlade Nikole I, a za to sigurno imaju da zahvale optinskoj s amoupravi zavedenoj zakonom od 1870.

Sudska reforma. Sudska reforma, ako i nije neposredno izazvana, kao to je bio slua j sa oblasnim upravama, izvesno je ubrzana ukidanjem ropstva. Ona se nametala iz nekoliko razloga. Pre svega ukidanje prava veleposednika

49 5 nad seljacima razbijalo je osnovu na kojoj je poivao mesni sudski sistem, koji je , od Katarine II, poivao na naelu razdvojenosti drutvenih sudova i na prevlasti ple mstva. Sem toga, usled raznih vrsta sudova, stvarana je zabuna. Od Katarine II s vaka je drutvena klasa imala svoje posebne sudove i od poetka XIX veka slobodni se ljaci imali su sudove sastavljene od sudija plemia i asesora (sudijskih pomonika) seljaka. Ali bilo je vrlo teko odrediti nadlenost svakog takvog suda. Se m toga po sudovima je bilo mnogo pokvarenosti, koja je izazivala otre ali opravda ne kritike. Sudski postupak bio je veoma spor, parnice se otezale u beskonanost. Optueni su godinama sedeli po zatvorima pre nego to je reena njihova sudbina. Istra ga i samo suenje vreni su pismeno i tajno. Optueni, ili parniari u graanskome sporu, nisu znali ni kako ni zato je doneta presuda koja se na njih odnosila. Na sudu se nije mogla voditi rasprava, optueni nisu imali branilaca i advokatski red nije p ostojao. Istraga je voena po sistemu formalnih dokaza, koji su unapred vezivali sudiju u njegovoj odluci, te su esto puta nevini bili osuivani. Sudovi, koji su bili pod nadzorom dravne vlasti, esto su bili i pod njenim pritiskom; gub ernatori, istina nisu imali pravo da se meaju u tok suenja, ali su imali prava da kontroliu rad itavog jednog niza sudova. Od sudija i njihovih asesora nije se zaht evala nikakva diploma, te sudije nisu bile na visini svoga poziva, a esto puta bi li su i veoma nesposobni da jasno vide stvari u sporu koji im je poveren. Svi ti nedostaci bili su tako oevidni, da je ve za vlade Nikole I jedna naroita kom isija pod pretsednitvom grofa Bljudova, direktora odeljenja za izradu zakona od 1 850 godine, radila na tome da ih popravi. Za vreme pripreme seljake reforme iz vesni gubernijski komiteti bili su se izjasnili za iroku sudsku reformu. N a primer komitet Tverske Gubernije, kome je pretsedavao A. M. Unkovski, bio je p redloio da se strogo razdvoje sudska i administrativna vlast, da suenje postane ja vno, sudski postupak usmen, da se moe voditi rasprava i da se zavede porota. Sa s voje strane grof Bljudov je, nastavljajui reviziju sudskog postupka, i znatno proi rujui svoj posao, bio izradio oko 1860 projekata zakona graanskog i krivinog postup ka u kojima su se nalazili: ukidanje klasnih sudova, zavoenje javnog suenja, usmen og postupka, i pravo rasprave. Kad je bilo svreno sa osloboenjem seljaka pristalic e temeljne reforme sudskog sistema odluie da s njom poure. U jesen 1861 godine, dra vni sekretar V. N. Butkov, u svome izvetaju caru o protivrenostima koje su se nalazile u raznim Bljudovljevim tekstovima projekata i zbog kojih Dravna kancelarija nije mogla da ih podnese Carevinsko m veu, navaljivao je da je potrebno da se odrede naela jedne reforme. A leksandar II se sloio s tim i redakciju tih naela poverio Dravnoj kancelariji, a gr ofu Bljudovu, koji je 1861 godine imao vie od sedamdeset i pet godina, poverio je samo optu upravu nad tim radovima. U toj kancelariji, gde je Butkov bio odreen da spremi reformu, glavni mu je saradnik bio S. I. Zarudnij. Zarudnij je studirao matematiku na univerzitetu u Harkovu, a administrativnu

49 6 slubu poeo je u Ministarstvu Pravde. Poto je temeljno prouio rusko pravo i stranu pr avnu knjievnost, on se brzo istakao kao ugledan pravnik. Godine 1857 Butkov mu je predloio mesto pomonika dravnog sekretara pri Carevinskom savetu. Godine 1858 on je bio poslat u inostranstvo da prouava sudsku organizaciju razni h zemalja na Zapadu, ime se i objanjava uticaj najboljih evropskih modela na tu re formu. On je imao dunost da rediguje zakonske projekte i u tome svojstvu on je oiv eo rad u Dravnoj kancelariji pod Butkovljevom upravom, a u saradnji sa vie odlinih

pravnika, kao to su bili: Pobjedonosev, Knjirim, Kvist, Uin, Stojanovskij, Rovinsk ij, i Buckovskij. Zarudnij i njegovi saradnici najpre su utvrdili naela koja su imala da se primene : Jednakost sviju pred zakonom bez razlike klasa, razdvajanje administrativne i sudske vlasti, sudijska stalnost, organizacija nezavisnog pravobranilatva, javnos t, usmeni postupak, sudska rasprava i ustanova porotnitva. Ta je naela ispitao i o dobrio Carevinski savet, a vladalac ih je potvrdio 29 septembra/11 oktobra 1862 godine. Posle jedanaest meseci, u jesen 1863, blagodarei Zarudnijevoj energiji i energiji njegovih saradnika koji su svrili jedan ogroman posao, projekti novog sudskog statuta i njihova obrazloe nja bili su predati na prouavanje Carevinskom savetu. Ministar pravde D. N. Zamjatnin i njegov pomonik Stojanovskij primili su sve to, te ih je Savet odob rio, a 20 novembra/2 decembra 1864, potvrdio ih je i car. Poto smo ispitali ove pr ojekte, stoji u carskome ukazu nalazimo da oni potpuno odgovaraju naoj elji da se u Rusiji zavede brzo, pravino, blago, za sve nae podanike jednako suenje, da se uzdig ne sudska vlast, da joj se osigura nezavisnost koja joj pripada i da se uopte u n arodu uvrsti potovanje zakona, koje je neophodno potrebno za javno dobro i koje tr eba da bude neprekidni voa sviju i svakoga, odozgo do dna na drutvenim lestvicama. Statut od 20 novembra/2 decembra 1864 skroz i skroz je izmenio sudsku organizaci ju. To je itav datum u istoriji ruskih sudova. Njima je pre svega obezbeena nezavisnost i javnost pravde. Stalnost data svima su dijama zatiavala ih je od svakog pritiska vlasti i obezbeivala brzu i nepristrasnu primenu zakona. Obeleavajui tano granice administrativne i sudske delatnosti, statu t je spreavao meanje vlasti u sudstvo. Zavodei usmeni postupak, statut je omoguio nep osredni dodir sudije sa svedocima, optuenim i sa strankama, on je omoguio i kontro lu javnog mnjenja, utoliko vie to je javnost sudskih zasedanja postala pravilo i to se je tajno moglo suditi tek poto sud donese naroitu odluku i to u izuzetnim sluaj evima. Zavodei mogunost rasprave, on je omoguio iznoenje svih prilika u sue nome predmetu, kao i usmenu i javnu odbranu optuenoga ili parninih strana i prema tome stvorio advokate koji od toga doba sainjavaju zaseban stale. Zatim on ustanovljava jednakost sviju pred zakonom. On ukida klasne sudove i zam enjuje ih, kad izuzmemo primiritelne sudove sa tri stepena sudova: prvostepene s udove, apelacione sudove, kasacioni odeljak pri Senatu.

49 7 Najzad, to je u njemu bitna stvar, on zavodi porotnitvo u Prvostepenim sudovima i biranje sudija po primiritelnim sudovima. Dok se taj statut izraivao, izvesni su, a meu ostalima i uveni pravnik Spasovi, izraavali bojazan da je moda, s obzirom na n eprosveenost narodnih masa, prerano ustanovljavati porotnitvo u Rusiji. Ono je usv ojeno tek kad su se za njega ivo zauzeli Rovinskij, i Zarudnij. Da bi neko mogao biti predloen za porotnika, treba da zna itati i pisati, da je stariji od dvadeset pet godina, a mlai od 70 godina, i da najmanje dve godine ivi u tome mestu. Sem toga treba da ispunjava ove uslove cenzusa: Da ima imanje koje vredi koliko dva deseti deo izbornog cenzusa utvrenog za izbore za zemstvo, ili, u varoi, da ima ne pokretnog imanja koje se uzima kao poreska osnovica od 500 do 2000 rubalja, prem a vanosti same varoi, ili da ima rentu ili stalnu platu od 400 do 1000 rubalja god inje, prema vanosti same varoi. Liste kandidata, koje unapred utvruju naroite komisij e, dostavljaju se pretsedniku sreskog suda, a taj sud onda sa te liste bira poro tnike koji e suditi u svakom pojedinom suenju. Dvanaest odbornika, uz koje se odreuju i dva zamenika, koji se u sluaju potrebe pozivaju da zamene nekoga od njih, imaju da se izjasne je li optueni kriv ili nevin i mogu da prime olakava jue okolnosti. Prema tome oni imaju odluujuu ulogu. Poto su oni pretstavnici mesnoga drutva, pravda koju oni izriu zasluuje da se zove narodna pravda, javna pravda. Ove osobine nalaze se u organizaciji sudstva najnieg stupnja, tj. primiritelnih s udova, nadlenih za raspravljanje krivinih sluajeva i graanskih stvari koji nisu mnog o vani. Stvaranje primiritelnih sudova je zbilja jedna smela primena naela izb ora sudija. Po zamisli redaktora samoga statuta, primiritelni sudi ja treba da bude ovek koji uiva opte potovanje, a da bi bio u tesnom dodiru sa samim

stanovnigvom ima da stanuje u tome mestu, tako da primiritelni sud ima da stvori stanovnitvu u svakome mestu, bez razlike na klase, sud ovlaen da reava o najsitniji m stvarima i zato se primiritelne sudije biraju, a njihov izbor je poveren novim organima oblasne samouprave, ija se nadlenost prostire na sve drutvene klase. Na t aj nain sudbina mesnog sudstva u tesnoj je vezi sa sudbinom zemstva. Sresk o zemstvo, a u prestonicama optinske dume, biraju primiritelne sudije. Te sud ije moraju da imaju bar svedoanstvo o svrenoj srednjoj koli i da imaju zemljita ili zgrada u vrednosti od 15.000 rubalja u selima, od 6000 u prestonicama i 3000 u d rugim varoima. Ipak sreska zemstva mogu izabrati kandidata koji ne ispunjava uslo v za postavljeni cenzus, samo ako taj kandidat bude jednoglasno izabran. Primiri telne sudije biraju se na tri godine i njih ima da potvrdi za sudije prvo odelje nje Senata. Na njihove presude moe se aliti kongresu sreskih primiritelnih sudija, koji se sas taje u glavnome sreskom gradu, sam imenuje sebi pretsednika i, u hijerarskom pog ledu, zavisi samo od kasacionog odeljenja u Senatu. Sudije drugih sudova, tj. okrunih sudova, apelacionih sudova i ka sacionih odeljenja u Senatu, postavlja vlada. Treba ih mnogo s obzirom na to da Senat zahteva od njih visoke kvalifikacije. Nemogue je nai ih odmah.

49 8 Uostalom za vladu je vano da ih bira veoma oprezno, jer kad jednom budu postavlje ni, oni mogu biti smenjeni samo u sluajevima koje zakon predvia. Zato, na predlog ministra Pravde Zamjatnjina, donosi se reenje, jednovremeno kad i odluke da se st vori kadar novih sudija, da se novi sudovi uvode samo postepeno. I zbilja prvi t akvi sudovi ustanovljeni su tek 1866 godine u moskovskoj i petrogradskoj gube rniji. Da se popune sva sudiska mesta, raunajui tu istrane sudije i senatore u kasacionom odeljenju ovih dveju gubernija, trebalo je nai blizu etiri stotine k andidata. Ministar pravde Zamjatnjin uspeva na taj nain to ih uzima iz redova mlad ih inovnika starih sudova, koji se, uopte uzevi, pokazae dostojni svojih mesta i ume doe brzo da se prilagode novom sistemu sudskog postupka. Svet se na sve strane ivo interesovao za nove sudove i oni su stekli potovanje ko d naroda. Sa ostalim reformama istoga doba oni su sainjavali jednu od osnovic a novog graanskog poretka. Reforma javne nastave. Na poetku vlade Aleksandra II osnovna kola takorei i ne post oji. Broj srednjih kola je nedovoljan i u njih teko ulaze nie drutvene klase. Univer ziteti, potinjeni stalnom vladinom nadzoru, bili su izgubili autonomiju. Nova politika orijentacija vlade omoguila je da se sprei opadanje narodne prosvete. Nekoliko ministara narodne prosvete za vreme doba velikih reforama, Narov (18551 858), Kovaljevski (18581861), Galavnjin (1861 1866), razvili su bili veliku reformatorsku delatnost. Narov najpre ukida sva ogranienja i okove koji su bili nametnuti kolskim zavodima krajem vlade Nikole I. Ministarstvo zadobija opet svoju nekadanju neza visnost, ponova se ustanovljavaju generalna direkcija kola i nauni komitet, kolske oblasti se izuzimaju iz nadzora gubernatora, i mnogobrojna nareenja koja ograniava ju slobodu nastave ukidaju se. Univerziteti poinju ponovo da ive svojim normalnim i votom, a ukidanje uvenog komiteta od 2/14 aprila 1848, zvanog Buturlinov komitet, . omoguava da se ublai strogi reim cenzure. E. P. Kovaljevski je briljivo priao poslu oko pripreme reforama. Poto je 1859 godin e redigovao projekat jedne nove uredbe o cenzuri, on objavljuje poetkom 1860 jeda n projekt statuta za osnovne i srednje kole. Ali najplodonosnije delo izvrio je A. V. Galavnjin, posle svoga kratkog ministrov anja u vladi reakcionarnog grofa Putjatina (od juna do decembra 1861). On pripada kolu uenih i prosveenih ljudi koji se kupe oko velikoga kneza Konstanti na Nikolajevia, s kojim je on u veoma prisnim odnosima, s kojim je dobar prijatel j i uiva njegovo potpuno poverenje. Za vreme od 4 godine i nekoliko meseci njegov og ministrovanja njegova delatnost se pokazuje u svima granama njegovog ministar

stva. On je reformisao administraciju u svome ministarstvu i cenzuru. Godine 186 4 on objavljuje novi zakon o gimnazijama, jednu uredbu o osnovnim kolama, a 1865 i novi zakon o univerzitetima. Kod

49 9 njega je originalno to to saoptava javnosti ta se sprema kao reforma; svet stalno s aznaje ta se radi u Ministarstvu prosvete i koje se mere tamo pripremaju; tampa i javne ustanove mogu da uzmu uea u raspravi o ministrovim projektima. Stvaranje osnovnih kola rasmatra se jo od 1861 godine. Prema jednoj carskoj naredb i obrazovan je naroiti odbor za izradu projekta organizacije osnovne nastave i taj odbor imao je da taj projekat podnese Glavnome komitetu, odreenom da p ripremi seljaku reformu. U isto doba komisije za redakciju ispituju i pitanje osn ovnih kola po selima. Ministar unutranjih dela trai da mu gubernijski komiteti polju o tome svoje miljenje, ali mu odgovaraju samo njih osam. Naroita komisija pri Min istarstvu prosvete izjavljuje da je nemogue da se zavede obavezno osnivanje osnov nih kola, ve da treba brigu o njihovom osnivanju ostaviti seoskim optinama, a guber nije da ih u tome pomognu izvesnom svotom. Od 1861 godine i sam Sveti Sinod, pro uavajui pitanje osnovne nastave, izjavljuje svoju elju da on upravlja narodnom pros vetom. On se buni protiv koncentracije osnovne nastave u ministarstvu prosvete i izrino zahteva da svetenstvo dobije u osnovnim kolama prirodnu prevagu koja mu i pr ipada. Galavnjin se odupire toj elji i carski ukaz od 18/30 januara 1862 ostavlja pod nadzorom Svetog Sinoda samo kole koje osnova svetenstvo, a sve ostale pridaje ministarstvu narodne prosvete. Poetkom 1863 Galavnjin podnosi ovaj projekat: 1) bie dve vrste osnovnih kola, normalne kole ili ugledne kole, koje e organizovati ministarstvo, i osnovne kole koje e osnivati dr utva ili pojedinci; organizacija i programi ovih kola moi e da budu razliiti prema to me kakve su prilike u dotinim mestima; 2) one e biti stavljene pod nadzor mesni h kolskih odbora, sastavljenih od pretstavnika raznih vlasti; 3) kolovanje nee biti obavezno; 4) u oblastima gde se ne govori velikoruski, nastava e se obavlja ti najpre na mesnom jeziku, a tek docnije na ruskom. Baron Korf, iju smo ulogu u stvaranju zemstava ve videli, javlja mu tada da su plemike skuptine Petrograda i Nj injeg-Novgoroda traile da osnovna nastava zavisi od nedavno stvorenih zemstava. On lino pristaje uz njihovo miljenje, tvrdei kako nameravani kolski odbori, biro kratski organi daleko od stvarnog ivota, nee moi valjano da upravljaju osnovnom na stavom, i da bi bilo pametnije da se ona poveri novim autono mnim oblasnim skuptinama. Konservativni lanovi Carevinskog saveta iznose mnoge p rimedbe na uestvovanje zemstava u javnoj nastavi. Najzad, uredba od 1864 koju je odobrio car, ovlauje zemstva da se bave osnovnom nastavom isto onako kao i druge javne ustanove i pojedinci. Ipak ta uredba ograniava njihovu nadlenost u k olskim stvarima samo na novanu stranu kola, i poverava upravljanje nastavom gubern ijskim i sreskim kolskim odborima. Gubernijski kolski odbor sastoji se iz pretsedn ika, koji je vladika te eparhije, iz gubernatora, direktora osnovnih kola i dva la na koje bira zemstvo. U stvari u vie takvih odbora za pretsednika je biran jedan od lanova zemstava. Na osnovi uredbe od 1864 godine zemstva uspevaju da stvore jedan naroiti tip osnovne kole, laiku

50 0 kolu, koja postaje normalna osnovna kola ili ugledna osnovna kola i u kojoj se ue deca iroke narodne mase, seljaka deca. Zemstva jako unapreuju osnovnu nastavu blagodarei trudu uvenih organizatora kao to su Uinski, Vadavazov, P. A. Korsakov, baron M. A. Korf, i mnogi drugi. Godine 1880 na 22.770 osnovnih kola koje ve postoje u Evropskoj Rusiji, 17.782 kole, videli smo, v e potpuno izdravaju zemstva ili ih pomau seljake optine uz pripomo zemstava. Jednom r , do kraja vladavine Aleksandra II zemstva i seljake optine stvaraju proseno 1000 n

ovih kola godinje. Veroispovedna kola, kojom rukuje Sveti Sinod a novano je pomae drava, trudi se da ko nkurie laikoj koli zemstava. Ali parohijske kole, kraj sve dravne novane pomoi, ne mogu da se takmie sa pametnom organizacijom laike kole. ak i pod rea kcionarnim ministrovanjem grofa Tolstoja koji, videemo, ukazuje tim kolama na roitu panju, njihov broj se smanjuje, dok se njihove konkurentkinje usavravaju i broj im raste. Godine 1855 srednja nastava bila je u boljem stanju nego osnovna. Sumnje nema, b roj tih zavoda bio je ogranien, ali mladii koji su eleli da dobiju srednje obrazova nje imali su mogunost da biraju izmeu gimnazija i privatnih zavoda, pansionata i instituta naroito ustanovljenih za plemstvo. Gimnazije, kao i privatne u stanove, bile su uostalom u stvari odreene za plemiku decu. Deca drugih drutvenih k lasa, ali ipak sa izuzetkom robova i domae eljadi17 mogla su u njih da uu samo tak o, ako pokau svedoanstvo koje im je izdao njihov stale i u kome se tvrdi da oni tom e staleu vie ne pripadaju. Novi statut gimnazija i progimnazija, koji Galavnjin objavljuje 1864, proglaava s avrenu jednakost uenika pred srednjom nastavom: Deca sviju drutvenih klasa, bez obzi ra na klasu i na veru, stoji u njemu, koluju se u gimnazijama i progimnazijama. Da s e ue u srednju kolu dovoljno je poloiti prijemni ispit. Statut od 1864 pretstavlja jedan veliki napredak. Broj gimnazija raste i krediti za njih bivaju sve vei. Pre ma novim programima stvorena su tri tipa gimnazija: Gimnazija sa latinskim i grki m, gimnazija samo s latinskim, i realna gimnazija bez starih jezika. Gimnazijom upravljaju direktor , inspektor i pedagoki savet sa proirenom nadlenou. Materijalno stanje profesora pobo ljano je. Ministarstvo se trudi i potstie objavljivanje udbenika koji odgovaraju za htevima savremene nastave. Ono odreuje nagrade za najbolje matematike udbenike, z a prirodne nauke, za moderne jezike i za pravne nauke. Sem toga ono pots tie i prevoenje uvenih stranih udbenika. Kraj vladavine Nikole I bio je za viu nastavu doba nasilja i progona. Prvi minist ar prosvete Aleksandra II, Narov, vraa joj statut od 1835. Ponovo se otvaraju zab ranjene kole i univerziteti ponovo stiu pravo da biraju sebi rektora. Posle studentskih nemira koji su izbili oko 1860, pomilja se na radikalnu reformu univerziteta. Nju preuzima Galavnjin. On nareuje te se u ode ljenjima njegovog Ministarstva izrauje jedan projekt statuta koji on alje na 17 Vidi knj. II.

50 1 miljenje svima univerzitetskim veima, mnogim uglednim linostima, a iji franc uski i nemaki prevod on jo saoptava mnogim stranim naunicima. Njegov potstrek oduevljeno primaju tampa i javno mnjenje. U jednoj zbirci u dve kn jige objavljuju se miljenja tampe, pitanih uglednih linosti i ustanova,. Poto je pro jekt statuta prouio nauni komitet pri ministarstvu narodne prosvete i Carevinski s avet, car ga je sankcionisao 1/13 juna 1863. Statut od 1863 daje autonomiju univerzitetima. Univerzitetom upravlja rektor bi ran na 4 godine meu redovnim profesorima, a administrativno upravlja jeda n savet koji sainjavaju svi redovni i vanredni profesori. Univerzitetski savet im a veoma iroku nadlenost koja obuhvata i kolska i administrativna pitanja. On raspra vlja o svima vanim pitanjima. On odluuje slobodno, bez iijeg tueg meanja, o nastavnim metodama, o spremanju kandidata za razne katedre, o davanju naunih titula, o dod eljivanju nagrada i medalja; on sankcionie odluke univerzitetskog suda i budet. Ip ak izvesni njegovi postupci moraju da imaju odobrenje kuratora (staraoca) kolske oblasti: na primer izbor honorarnih nastavnika, docenata i lektora , postavljanje inovnika, lanova univerzitetskog suda, ovlaenje privatnim doc entima da dre predavanja. Sem toga ministar ima da odobri izbor rektora i njegov u ostavku, kao i izbor i ostavke fakultetskih dekana, prorektora i profesora, po delu fakulteta na grupe, podele i spajanje katedara, odreivanje obaveznih predmet a, uredbu o doktorskim ispitima.

Stvorena je jedna nova ustanova. To je univerzitetski sud koji sudi studentima, ali samo za disciplinske krivice. Njegova tri lana, od kojih je jedan profesor sa pravnog fakulteta, bira savet; pretsedava mu profesor prava. Nadzor nad student ima poverava savet jednom prorektoru, koji se meu profesorima bira na tri godine, ili inspektoru koji se bira na neogranieno vreme iz redova van nastavnikog kolegi juma. Organizacija nastave zavisi od fakulteta, iji se profesori sastaju pod pretsednitv om dekana koji se bira na tri godine. Docenti i privatni docenti mogu biti pozva ti na sednicu sa savetodavnim glasom prilikom veanja fakultetskih. Prazne katedre obino popunjavaju kandidatima koje predlau fakulteti ili univerzitetski savet i k andidati se primaju veinom glasova, ali one se mogu popunjavati i konkursom, a i ministar sam ima prava da naimenuje kandidata koga on izabere. Da bi se stvorio dovoljan broj naunika za viu nastavu i izradio kadar novih mladih naunika, univerzi tetima se kao pitomci pridodaju najbolji diplomirani studenti, da bi tako mogli nastaviti svoje radove. Isto tako mnogo se pomau i ljudi koji odlaze na studije u inostranstvo i u tome se vidi jedan od najboljih naina da se stvore budui profeso ri. Blagodarei statutu od 1863 via nastava postaje dostojna svoga cilja. Profesori, go spodari na univerzitetima, rade na razvoju nauke i bde nad tokom studija. Ruska nauka se naglo razvija. Doba od 1863 godine do 1880 je izvesno najsjajnije doba u istoriji ruskih univerziteta.

50 2 Vojna reforma i zavoenje opte vojne obaveze. Dok su pomenute reforme bili izdali l iberali, ali ih primenili konservativci, pa ak i neprijatelji svake reforme, vo jna reforma imala je tu sreu da je u delo privede njen tvorac, eneral D. A. Miljut in, ministar vojni od 1861 do 1881. to je ta reforma sprovedena do kraja ima da s e zahvali energiji i istrajnosti Miljutinovoj i poverenju koje je on uivao kod Al eksandra II. Ma da je on pripadao vojnikim krugovima i ma da je svu svoju karijer u stvorio u ruskoj vojsci, D. A. Miljutin brat N. Miljutina, jednog od velikih t voraca seljake reforme i jedan od aktivnih lanova kruoka koji se sastojao kod velike kneginje Jelene Pavlovne bio je prosveen ovek, veoma lepo iroko obrazovan, koji je shvatao potrebu da se oficirima jednovremeno da i valjano obrazovanje i sigurna struna sprema. Jo kao mlad gardijski artilerijski oficir on je napisao mnogo radov a o matematinim i vojnikim pitanjima. Poetkom 1840 on je sluio na Kavkazu; tamo je uestvovao u borbama protiv brana i u njima bio ranjen. Postavljen 1845 g odine za profesora u ratnoj akademiji, on je objavio, za vreme od petnaest godin a svoje nastavnike slube, nekoliko naunih dela, od kojih mu je najuvenije delo o Suv arovljevim ratovima 1799 godine. Postavi ministrom vojnim, on je odravao prijatelj ske veze sa mnogim pretstavnicima naunih i knjievnih krugova, a naroito sa profesor ima Kaveljinom i Korom. On se i sam ivo interesovao za drutveni ivot i njegova vojnik a reforma je proeta liberalnim i slobodnjakim idejama toga doba. Do godine 1874 rok u vojsci trajao je 25 godina. Biti vojnik znailo je biti isklj uen iz graanskog ivota i odvojen od svoje porodice za itavo etvrt veka. Strana stvar, od koje su ljudi gledali da se izvuku na sve mogue naine. Sluenje u vo jsci, koje je vailo samo za padatnjije (sitnu buroaziju i seljake), bilo je sem to ga jo i samo sobom veoma teko. Pod Nikolom I disciplina je bila proeta pruskim shva tanjima o slepoj poslunosti, te je bila strahovito surova; telesne kazne, esto pri menjivane, bile su veoma razliite, a po nekad i strahovito svirepe: knuta, bi. mot ka, macke, iba. Miljutin poinje najpre time to skrauje rok u vojsci od dvadeset i pet na esnaest god ina i to ukida najsvirepije telesne kazne. On menja krivini vojni zakonik ublaavajui kaznu, menja krivini postupak uvodei u njega izvesne odredbe usvojene sudskom opto m reformom od 1864 godine. On se isto tako briljivo trudi da izmeni vojne kole u kojima se spremaju budui ofic

iri. Ove kole kadetski korpusi bile su veoma neprijateljski raspoloene prema svemu to je mirisalo na kaput, prema svakom nastavnom sistemu koji nije bio isto vojniki ; nastavni predmeti iz programa predavani su sasvim povrno; glavna panja poklanjan a je dranju i vojnikoj obuci. Miljutin ih zamenjuje vojnim gimnazijama organizovan im kao i srednjekolski graanski zavodi, sa dodatkom naroite vojnike obuke. Po izlask u iz vojnih gimnazija aci ulaze u vojne akademije koje ih spremaju za njihov rod oruja, ininjeriju, artileriju, konjicu i peadiju. Ova reforma dala je Rusiji nov k adar oficira

50 3 mnogo bolje spremljenih da vre svoje osetljive uloge; mesto da se izrauju u atmosf eri jedne vojnike kaste, oni su bivali nauno pripremljeni tako, kako je bilo potre bno za razne rodove u vojsci. Ali glavno Miljutinovo delo jeste reforma regrutovanja, stvaranje jednakosti u pogledu sluenja u vojsci. Statut od 1/13 januara 1864 godine odreuje da svi mladi ljudi, poevi od svoje dvad esete godine, podlee vojnoj obavezi. Ipak on predvia tri kategorije izuze taka koje se primenjuju, bez ikakve razlike na sve klase: 1) sinovi i unuci jedi nci, sinovi hranitelji svoje brae i sestara mlaih od njih; 2) regruti koji imaju b rae mlae od osamnaest godina; 3) mladii koji ve imaju jednog brata u vojsci, pa maka r imali u svojoj porodici jo brae sposobne za rad. Sem ovih izuzetih, svake godine pozivaju se u vojsku svi regruti, po redu koji se utvruje kockom dok se ne popun i broj koji je propisan za svaku oblast. Ako broj regruta u jednome srezu bude m anji od predvienoga broja, pozivaju se kockom i ovi izuzeti i to najpre iz tree ka tegorije, pa onda iz druge. Oni iz prve kategorije mogu biti pozvati samo po car skoj naredbi. Regruti odreeni kockom slue est godina u kadru; zatim prelaze u rezer vu i u njoj ostaju devet godina, a zatim se prevode u narodnu odbranu do etrdeset e godine. Ali i sam rok slube u kadru moe se smanjivati prema stepenu obuenosti sam ih regruta, i to na est meseci za one to su svrili univerzitet, a na dve godine za one to imaju srednje obrazovanje, na tri godine za one to su svrili neku sresku kolu ili viu osnovnu kolu. Taj se rok moe ak svesti na tri meseca za prvu od ovih dveju kategorija, a na est meseci za drugu, kad mladii ne ekaju izvlaenje kocke, ve se dobr ovoljno sami jave da slue vojsku. Vojni statut od 1874 godine jeste jedna od najvanijih reforama Aleksandra II. On je demokratizovao rusku vojsku i mesto izobiajenog tipa zanatsk e vojske u kojoj vojnici, dobavljeni jedino iz niih drutvenih klasa, imaju da se rt vuju za dravu, zaveo narodnu vojsku, stvorenu po primeru savremenih vojsaka, sast avljenu od svih graana bez izuzetka.

50 4 X V I I I . A L E K S A N D A R I I ( 1 8 5 5 1 8 8 1 ) 1. OCEVI I DECA

Poznata je stvar da se u Rusiji ideje menjaju s kolena na koleno mnogo jae nego u Zapadnoj Evropi, koja ima stariju i stalniju civilizaciju. Ali ak i u Rusiji bi bilo teko da se nau dva pokoljenja razlinija meu sobom nego to su bili pokoljenje etrd esetih godina i pokoljenje ezdesetih godina. Stvaranje demokratske klase slobodnih profesija. Ljudi tridesetih i etrdesetih go dina s pravom su nazivani idealistima, dok su ljudi koji su uli u javni ivot izmeu 18 60 i 1880 nazivaju sebe realistima. Sama ta razlika pokazuje da je postojao razliit duhovni uticaj; posle elingova i Hegelova uticaja dolazi uticaj hegelijanskih radikala (Fojerbah) materijalista (Vihner, Moleot, Fokt) i engleskih empiris ta i naturalista (Mil, Spenser, Darvin, itd.) Ali ta razlika se naroito pokazuje u promeni drutvenog ivota koji dolazi posle osloboenja seljaka. Onda zbilja poinje n ovo doba ruske istorije. Nekadanja vladajua klasa, plemstvo, ide brzo u propast. Reforme Aleksandra II irom otvaraju vrata svima koji hoe u slobodne profesije, koj ima se odaju plemii otkako su prestali misliti da su oni obavezno i po prirodi sv ojoj predodreeni za vojnu ili graansku dravnu slubu. Plemii se tim profesijama odaju sve vie i vie. Sve vei razvoj tampe stvara i novinarsku karijeru; reforma sudova i s udskog postupka stvara karijeru sudsku i advokatsku; usled ustanovljavanja zemst ava stvara se veliki broj mesta za lekare, uitelje, agronome, statistiare, itd. St vara se i klasa slobodnih profesija, koja, prvi put, stvara u drutvu sigurnu osno vu demokratije. Njena drutvena sredina, njeno obrazovanje, njen nain ivota, njen nai n odevanja i ponaanja u drutvu, pa ak i njen jezik jer od Jelisavetinog doba i doba Katarine II plemii su smatrali da im je dunost da znaju strane jezike i da ih gov ore sve se to razlikovalo od plemike omladine, okruene jo od detinjstva, mnogobrojn om besplatnom poslugom, i sigurnom da e vremenom zauzeti najvie poloaje u vojsci, u graanskoj dravnoj slubi, ili u vladi. Naravno i njene ideje su razliite. U sredinu intelektualaca, gde prostak prvi put ulazi, unosi on prema zgodno naenoj rei kritiara Mihajlovskog, koji je onda poeo da se javlja u knjievnosti, oseanje uvreene asti i gleda da se osveti tim e to se dri nadmeno i grubo prema pretstavnicima nekadanjih gospodara. Kod ovih najv ie to se moe uti to je glas nemirne savesti, glas pokajnog plemia, kao to kae isti ski. Ocevi i deca. Nova revolucionarna omladina. Ova dva tipa: sin prostak i otac, pokajni plemi, majstorski su ocrtani u jednom slavnom romanu, Ocevi deca (1861) iji je pisac, Turgenjev, savremenik Hercena i Bakunjina, jedan od pretstavnika pokoljenja iz etrdesetih godina. Junak mladog po kolenja, Bazarov, pretstavlja pobedu demokratije nad aristokratijom. Turgenjev ga a k naziva jednim imenom koje nije novo, ali koje onda postaje

50 5 sasvim obino, nihilist, koje protivnici mladog pokoljenja i demokratije uskoro dohv ataju i daju mu jedno gotovo uvredljivo znaenje. Ali Turgenjev hoe da bude neprist rasan: on pokazuje odjednom dobre i rune strane sina (Bazarova) i oca (Kirsanova). Do cnije e on objasniti da, re nihilist kojom je nazvan Bazarov ima da znai revoluci r. I zbilja, ba u trenutku kad se roman pojavljuje, javlja se i prvi revolucio narni pokret meu ruskom omladinom, a naroito, videemo, meu studentima. O ovome revol ucionarnom tipu najuticajnijem i najvanijem od svih voa novog pokoljenja, N. ernievs ki kae

1863: On je nedavno roen i brzo se mnoi; to je znak vremena koji e izeznuti sa svojim vremenom tj. uskoro. Do pre est godina ti su ljudi bili jo nepoznati; do pre tri godine svet ih je prezirao; kroz nekoliko godina molie ih svet na sav glas: spasit e nas18! Jo nekoliko godina, moda i jo nekoliko meseci, proi e i svet e ih proklinjati oni e biti izvidani, ismejavani, oterani sa scene ... oni e sii sa scene pod bujico m kletvi, ponositi i skromni, grubi a dobri kakvi su uvek bili ... Hercena, tog sjajnog pretstavnika stare prefinjene civilizacije, mladi primaju s asvim drukije. On im pre svega prebacuje da nemaju originalnosti i da zaboravljaj u svoje prethodnike, koji su se, kao i on sam poetkom etrdesetih godina, pre njih oduevljavali Fojerbahovim idejama o emancipaciji individue. Sem toga on u nji hovom dranju vidi samo izvetaenost i optuuje ih da vetaki preteruju kad iznose suprotnost sa svojim prethodnicima: Vi gledate da se osvetite, kae im on, vi hoete d a im kaete: Vi stariji ste licemeri, a mi emo biti cinici; u svojim govorima vi ste bili besprekorno moralni a mi, mi emo biti zlikovci; vi ste bili ponizni prema s vojim pretpostavljenima, a grubi prema svojim potinjenima, a mi emo biti grubi pre ma svima i svakome; vi pozdravite oveka iako ga ne cenite, a mi emo ga gurnuti lak tom i neemo mu se izviniti. Vae oseanje dostojanstva sastojalo se u utivosti i u obia jenoj asti; a mi, mi smatramo za ast to bacamo pod noge svaku pristojnost i to prezi remo svako pitanje asti. Najzad on odbija da ih smatra pretstavnicima istinske dem okratije: Njihova grubost, pretvarana u sistem, nema nieg zajednikog sa seljakovom prostosrdan om grubou, koja nas ne vrea... oni su ostali stranci za narod. U svakome od njihovi h pokreta i u svakoj njihovoj rei mi nagonski poznajemo pretsoblje, kasarnu, kanc elariju ili bogosloviju. O tome pitanju njegov prijatelj i prisni saradnik Bakunj in misli drukije: Mlado pokoljenje, pie mu od 1867, ima premnogo nedostataka, ali to je sasvim prirodna pojava. Nekadanji m oral, osnovan na verskim i patrijarhalnim tradicijama i na drutvenoj hijerarhiji nepovratno se sruio, novi moral jo ni blizu nije stvoren. Samo bi jedn a radikalna revolucija, ali socijalna, bila sposobna da ga stvori. Mladi ga trae ali ga jo nikako nisu nali, te otuda njihovo kolebanje i njihove protivrenosti ... ali sve to ne treba da zakloni pred naim oima njihove ozbiljne osobine, ja bih ak r ekao, njihove visoke osobine. Njihova strast za jednakou, za radom, za pravdom, za slobodom i razumom stvarna je i iskrena. Ona je i odvela u smrt 18 Aluzija na revoluciju koju su oekivali ernievskij i njegova okolina.

50 6 desetine njih, a stotine u Sibir ... Nemoj stariti. Hercene, i ne proklinji nika ko mlade! Grdi ih kad nemaju pravo, ali se pokloni pred njihovim estitim radom i njihovim tenjama, pred njihovim junakim delima i njihovim rtvama. Ali pokolj enja poinju ve da se razdvajaju. Hercen, Turgenjev i njihovi prijatelji ne idu za Bakunjinom. Dok ovaj, videemo, pristaje uz njih potpuno, oni gube veru u socijali zam i u revoluciju. Novi uitelji omladine. A ta je upravo u stvari ovo pokoljenje koje zovu nihilistima, a koje samo sebe naziva revolucionarima i realistima? Na mesto Hercena nove voe omla dine su ernievski, Dobroljubov i Pisarev, prvi roen 1828, drugi 1836 trei 1841. Prva dvojica su poreklom iz svetenikih redova i prema tome su zbilja pravi prostaci. Na knjievnim veerima kod mecene Paneva otmeni Turgenjev nikako ne mari plebejsko ponaan je ernievskovo, njegovo grubo odelo i njegovu grubu hranu19 kao ni to to on samopo uzdano i bez ustezanja, on dojueranji student, svojim naunim razmiljanjima prekida duhovite priice slavnoga knjievnika. Dobroljubov je preterano naelan to iznenauje ak njegove prijatelje: udna stvar belei on u svome dnevniku pre nekoliko dana osetio sa m u sebi mogunost da se zaljubim, a jue me obuze neka elja da uim igranje, ali ja se nadam da se neu podati tome raspoloenju. Ako hou da svrim neku stvar ,ne smem se uljuljkivati i praviti ustupke drutvu, ve se moram drati daleko od njega i pothranjivati svoju u. Ovi unjaci, kao to ih je nazvao Hercen, koji propovedaju po reziranje prema nekorisnim ljudima starih plemikih pokoljenja, kao svu svoju kultur

u i svoja estatska shvatanja, uzimaju jedno novo jevanelje razaranja i emancipacije . Pisarev, koji je meutim dobio uobiajeno obrazovanje mladoga plemia, najgrublji je i najnepomirljiviji od sve trojice u poricanju prolosti. On nalazi najotrije i na jdrskije izraze, izraze koji se ire po svetu kao formule nihilizma. Ovaj pokajni ple mi, stvara od Bazarova svoj ideal; on u njemu vidi oveka koji ne priznaje iznad sebe i van sebe nikakvo pravilo, nikakav moralni zakon, nikakvo naelo koje ne bi vodi lo kakvom uzvienom cilju, koji nimalo ne razmilja i koji kraj sveg toga , i nasuprot svemu tome, ima ogromnu snagu. On ovako kratko izraava program misaonog realiste: Treba slomiti to se moe slomiti, samo ono to izdri udarac, dobro j . Ono drugo, slomljeno u parampare, samo je jedna beskorisna starudija. U sva kom sluaju, udri desno i levo. Nee to koditi. Sa oduevljenjem svih novajlija, nihilisti preduzimaju, po Fojerbahu, povraaj ugleda i vode borbu na ivot i smrt protiv svih zaostataka mrane vladavine ruskog srednjeg veka u oblasti vere, po litike, morala, filosofije i nauka. Ovi pobornici razoravanja nisu stvorili nika kvu pozitivnu doktrinu to e biti dunost njihovih sledbenika, Lavrova i Mihajlovsko g, i to dolazi otuda to su oni iveli u jednom prelaznom dobu i nisu imali dovoljno vremena. ernievski, koji poinje svoju knjievnu karijeru 1855 sa univerzitets kom tezom protiv 19 Ljubazna domaica, prijateljica Njekrasovljeva, spremala mu je naroitu hranu.

50 7 estetike, prognat je, jo u 1864, u Sibir optuen da je pisao nekakvu revolucionarnu proklamaciju. Cenzura ak zabranjuje, i to nekih desetak godina, da se u tampi pomene njegovo ime. Dobroljubov, koji ga nasleuje kao knjievni kritiar u Savremeniku, umire krajem 1860, pod teretom neprekidnog ra da i tekih ivotnih prilika. Pisarev, najmlai meu njima koji je 1860 postao stalni sa radnik Roskoga Slova (Ruska Re), udavio se u moru u leto 1868, pri kupanju, u doba kad jo nije bio navrio dvadeset sedam godina. On je proveo u zatvoru od 18 621865 i tu je napisao svoje najbolje lanke. Kod ernievskog nisu najvanija njegova dela knjievne kritike, ve pokuaj u njegovom radu Beleke o Milu da prvi postavi naunu osnovu raznolikosti ruskog agrarnog socija lizma koji e docnije biti nazvan Narodnjiestvo. Videli smo njegovu ulogu za v reme pripremanja seljake reforme. Njegovo uee u prvim pokuajima Revolucionarne organizacije u Rusiji, kao i njegove ve ze sa prvim tajnim drutvom, Zemlja i Volja. Zemlja i Sloboda, od 1861, 1863 nesumnjivo su utvreni. Ali najvei uticaj na omladinu nesumnjivo je izve o njegov roman ta da se radi? 1863. U tome svome romanu on na itavom nizu linosti pok azuje kako ima u ivotu da se primeni nihilizam; preterano naelni ovek Rahmetov koji s pava na ekserima; pristalice i teoretiari egoizma, Lopuhov i Kirsanov; Vera Pavlo vna, vatrena pristalica drutvene utopije, koja sanjari poput Furijea. Filosofiju i logiku tih linosti definisao je Vladimir Solovjev ovim aljivim reima: ovek je posta o od majmuna, te zato dajmo mi svoju duu za spas svojih prijatelja, i zbilja prist alice nove religije na taj nain propovedaju materijalizam. Dobroljubov, manje teoretiar, upotpunjuje i razvija uenje ernievskoga primenjujui ga na veliki broj glavnih problema ivota. Knjievna kritika za njega je sa mo povod da na svoj nain objasni one tipove koje romanopisci opisuju i da tako odgovori na pitanja i sumnje koje mue mlade generacije. Od apstraktnog zak ona pravinosti, priznaje on, ja sam preao na jedan stvarniji princip, dobro oveanstv a; ja sam saeo najzad sva svoja razmiljanja u jednu jedinu formulu: ovek i njegova srea, i ovek o kome govorim jeste ovek pravi, ovek od mesa i kostiju sa svojim realni m idejama o spoljnjem svetu, a ne sa izmiljenim idejama svake vrste. ujmo ga, kako on sam objanjava u jednom od svojih stihova, da hoe dela u mesto rei. Rei su bile sre judi iz etrdesetih godina ovoga veka; savremenicima pripada da prazne rei zamene delima. Do avola sa uzvienim tenjama due koje se ne izraavaju delom, i do avola ne ljudima pasivnim, bezlinim i ogranienim, ve takoe i sa prirodama jakim, gordim i ener inim, koje dozvoljavaju sebi da padnu u nerad i postaju izlini na zemlji. Vie vredi d oiveti brodolom nego se zaglibiti u blato, to je deviza Dobroljubova, koja oduevlja

va svoje mlade itaoce. Pisarev poinje svoju knjievnu karijeru poto se prvi zanos omladine za delo t. j. za narodnu prosvetu u najpristupanijem obliku, nedeljnim kolama i itaonica ma, sudario sa surovom opozicijom vlade. U poetku je napor da se podigne nivo p rosvete naroda bio blagonaklono prihvaen i ak je dobio

50 8 saradnju Ministarstva Prosvete i unutranjih dela. Primer Kijeva, u kome se 1859 o tvorilo vie nedeljnih kola, prihvatilo je vie gradova. Imuni ljudi davali su potrebn a sredstva, umetnici prireivali koncerte, a vlasti su ustupale lokale. Uitelji, st udenti, oficiri, svetenstvo saraivali su aktivno na tome poslu. Koji je razlog bio svoj toj revnosti? Nedeljne kole trebale su posluiti kao sredstvo da bi se u naro dnim masama proirile liberalne ideje; a propagatori su u tome videli, klicu budueg preporoaja postojeeg reda. Tako se bila stvorila neka vrsta tajnog drutva bez odreenog oblika, bez upisanih lanova, ali sjedinjeni istovetnou traenog cilja i b iz toga kruga izala je 1861 Zemlja i Volja. Vlast je ubrzo poela da se uznemirava. J anuara 1861 uvela je naroitu kontrolu kola i postavila po jednog svetenika u svakoj od njih poto se nita protivno istini pravoslavne vere i zahtevima morala u njoj ne moe trpeti. Juna 1862 vlada izjavljuje u jednom kominike-u da bez obzira na sve, u kolama Petrograda predaje se, jedna doktrina, iji je cilj da se poljulja vera da se propagiraju socijalne teorije o svojini i izaziva na bunu protiv u vlasti. Imperatorskim dekretom zatvorene su sve nedeljne narodne kole i itaonice. Time se objanjava naroiti stav koji uzima Pisarev. U njegovome delu dolazi predme t inspiracije iskljuivo individualistiki na mesto predmeta socijalnog karaktera. N jegov list Ruskoje Slovo proklamuje nadmonosti individualizma nad socijalizmom koji propoveda Sovremenik. to se njega tie, on energino ispoveda egoizam i smatra preteranim sve formule nihilista. On odrie svaki opti zakon, svaki op i ideal, jer oni lekar ne moe dati svima bolesnicima iste naoari. Njegove ideje vode nas ka subjektivizmu starih sofista. Istina je da on i ovo dodaje: Ako odbacujem opti ideal, ja time nikako ne odriem da je usavravanje svake linosti neophodno i opr avdano, i naroito o tome govori. On polazi odatle da bi stvorio malo po malo zajedn iki ideal opte delatnosti. Kada je tip revolucionara Bazarov ostvario potpuno emanci pirajui svoje linosti, njemu je po miljenju Pisareva, preostalo da rei jedan drugi pr oblem, osloboenje od drugih linosti, pristalica realizma, onih koji e se posvetiti radu, ne iz svog linog zadovoljstva, ve za dobro drutva i gladnih i golih dni se ne mogu starati o sebi. Radnika klasa samo je pasivni materijal, koji prijatel i oveanstva treba dugo da obrauju. Za to treba trenutno ostaviti podzemlje i posvetiti se fenomenima intelektualnog rada, jedino stvarno. Drugim reima, treba pripremati intelektualce za budunost. Tako iz gleda praktina primena jedne filosofije, koja, oigledno, vodi rauna o apsolutnoj nemoi , koju su pokazali retki pretstavnici kulturne klase, u njihovom pokuaju da probu de podzemlje. Sakupiti nauna znanja i popularisati ih u svojoj sredini, to je posle dnja re teorije Pisareva, i to e biti glavni zadatak studenata krajem ezdesetih godina. Sudbine naroda se odluuju, ne u osnovnim kolama, ve na univerzitet ima. Re inteligencija (u smislu: intelektualci), ve upotrebljena u inostranstvu od Herc ena, ne nalazi se kod Pisareva. Za njega, kulturni ljudi ranijih generacija

50 9 su estete, nekorisni ljudi, a oni iz njegove generacije ljudi realistikih ideja. Proti nici ovih ljudi realistikih ideja nazivaju ih nihilistima, da bi ih opteretili onim eg a je bilo nesumnjivo preteranog u propagandi ernievskog, Dobroljubova i naroito Pis areva. Pored svega toga Hercen, u svojim napadima cilja samo na jedan deo uenika

svojih uitelja, na one koje naziva Sobajevii i Nozdrevi nihilizma. Tek mnogo docnije , generacija ezdesetih godina smatrana je u celini kao najkritiniji pretstavnik ru ske inteligencije uopte. Istoriski uzevi, upotreba tih dva izraza nihilista i intelek tualac suvie je opta i netana. Ali se ne moe porei da ezdesete godine prologa veka ot aju jedno poglavlje u istoriji inteligencije, iji se poeci pojavljuju, ako ne u ep osi Petra I, ono u svakome sluaju, u vreme Katarine II. To vreme sa svojom novom generacijom stoji u nesumnjivoj suprotnosti sa ranijim generacijama. U to doba se stvara tip revolucionara, koji e se odrati i razviti, u neto izmenjeno j formi. 2. POECI REVOLUCIONARNOG POKRETA Ve od Katarine II, pojedinci ili grupe ispitali su revolucionarna sredstva protiv u autokratije. Ali tek od vladavine Aleksandra I, revolucionarni pokret daje u R usiji izgled jedne neprekidne tradicije, koja prelazi sa generacije na generacij u i manifestuje se delima stvarno revolucionarnim, i u veini teroristikim. Glavni i za dugo jedini protagonisti toga pokreta bile su razne grupacije mladih ljudi, u veini studenata. Od samog poetka imali su za cilj da prenose revoluciona rnu propagandu iz intelektualnih krugova u iroke narodne mase. Odmah trae nain da d ou u vezu sa radnikom ili seljakom. S poetka njihov plan izgledao je utopist iki, jer narod nije bio pripremljen da primi revolucionarne ideje. Ipak, malo po malo obrazovaniji radnici, i docnije s vremena na vreme i seljaci stupali su u njihovo kolo. To je ono to razlikuje revolucionarni pokret za vreme Aleksandra II od ranijeg perioda, koji nije ni izaao iz knjievnih krugov a i koji se ograniio samo na to da po katkad izloi svoje ideje u tampi briljivo mask iranoj. Reim relativne slobode postavljen od Aleksandra II u veliko je olakao njih ovu propagandu delom i reju. Stvaranje klase slobodne profesije daje atmosferu blag onaklone simpatije pobornicima, ije ideje kod njih nalaze odjeka. Docnije, postep eno naputanje liberalizma od strane vlade i zamena dravnika liberalnih pogleda kon zervativcima razoaraju tenje drutva i ubijaju nadu u miran razvoj; sve to ini naroito popularno i ideju nasilnog reenja. Od zavretka vladavine Nikole I, pored slavenofila i zapadnjaka, p ojavljuju se nove tenje koje se ne mogu dovesti u sklad sa starijim partijama, je r s jedne strane, one spajaju sa slavenofilskom ideologijom evropske tenje, a s d ruge pokazuju radikalizam koji potpuno prevazilazi program zapadnjaka: socijalis tike ideje su se pojavile i socijalizam je dobio prevagu kod

51 0 intelektualaca. U poetku vlade Aleksandra II socijalisti i liberali bili su jo uje dinjeni, blagodarei tradiciji, a i zbog njihovih linih veza. Ali radikal na tampa pedesetih i poetkom esdesetih godina prologa veka, ve je bila spremila, vide li smo, razdor. Godina 1863, godina poljskog ustanka, moe da se smatra kao datum definitivnog razdvajanja ruskih politikih struja na tri glavne grupe, koje su sve imale od tada svoju sopstvenu istoriju: konzervatizam, liberalizam, socijalizam . U toku tekih iskuenja liberalizma i socijalizma, dojueranji prijatelji, koji su tr idesetih i etrdesetih godina prologa veka diskutovali meu sobom po salonima, odvaja ju se u protivnike tabore. Odnosi postoje jo neko vreme izmeu ove dve grupe. Ali, s tupanjem na pozornicu narataja esdesetih godina, koji lien: tradicionalnih veza pro poveda nove doktrine, sukob se produbljuje; on dovodi do definitivnog razdora iz meu politikih grupa, koje zbog opteg neslaganja, i zbog politikih i socija lnih interesa za koje se bore, udaljuju se sve vie jedni od drugih. I u tome pogl edu, vladavina Aleksandra II oznauje poetak politike i socijalne borbe, koja se vie nee prekinuti. Ne treba izgubiti iz vida ove opte prilike, kada se podrobno izuava istorija revol ucionarnog pokreta u Rusiji, naroito njegovih poetaka od 1855

1877, pre terorizma.20 Ona se deli na tri perioda: 1) od 18551863, period prelaza prve revolucionarne ideologije, koja je obeleena razdorom izmeu Hercena i revoluc ionarne omladine esdesetih godina i jaanjem uticaja Bakunjina; 2) od 18641873, period revolucionarnih kruoka, doktrinarnih sukoba izmeu pretstavnika rus kih revolucionarnih struja u inostranstvu, i spremanja pohoda u narod, 3) od, 18741 877, idilini period prvog pohoda u narod i takoe, posle razoarenja u pohod, sistemats ko spremanje revolucije i zavere. Prva revolucionarna ideologija i kraj Herceia (18551863). Duhovni otac prve revol ucionarne ideologije je Aleksandar Hercen. Kod njega, kao uostalom kod velikog b roja istaknutih intelektualaca, njegovih savremenika, slavenofilske koncepcije v ie su vezane za najnovije socijalistike doktrine, nego li za liberalne i zapadnjake ideje. Oigledan primer ovog spoja ideja je njegova vera u svetsku misi ju ruskoga naroda, a naroito ruskog seljaka, odreenog da sprovede u delo s ocijalizam. Mnogo pre osloboenja muika, koji e pobuditi tolike nade kod revoluciona ra, on svu svoju veru polae u ruskog seljaka, kome pripisuje specifini mentalitet. U tome se slae sa svojim prijateljima iz Moskve, slavenofilima, jer, i ako se ne slae sa socijalnim poretkom, koji njima izgleda idealan, on nalazi da su dobre osn ove na kojima ele da ga postave. Stvarno, za prve slavenofile osobeni karakter ru skog narodnog duha nije samo olien u pravoslavnoj veri i hrianskoj ljubavi, nego se i zraava i u socijalnom poretku, koji mu je svojstven, u otsustvu line svojine, a ko lektivnoj svojini zemlje. Taj primitivni oblik agrarnog kolektivizma je u oima Hercenovih savremenika dokaz uroenog komunizma ruskog naroda. Malo je verovat no da je Hercen 20 Poeci terorizma, koji e biti izloeni docnije, ine etvrti period revolucionarnog p okreta.

51 1 obratio panju na komunistiki manifest od Marksa, koji se pojavljuje 1847 godine. Na protiv, on je duboko inspirisan idejama Prudona. Kao i Pru don, Hercen veruje da socijalizam nee doi na vlast igrom politikih ustanova u dra vi.21 poto te ustanove imaju da budu oborene u isto vreme kada i sama drava, ve slobodnom igrom isto ekonomskih odnosa izmeu lica. Odnosno, naelo Prudon ovog anarhizma, na ime, da jedna federacija slobodnih optina, postavljena ozdo, t reba da zameni nasilje nametnuto ozgo, duboko je na njega uticalo. Smatrao je za mogue da dovede u sklad svoju veru u uroeni komunizam ruskoga seljaka sa osnovnim smislom evropskog socijalizma. Te slobodne optine, koje treba da se spoje u federacije, zar one nisu mir, ustanova svojstvena jedino Rusiji? Ako ruski narod, kao to to tvrde slavenofili, nije nikada u svojoj savesti priznao rusku d ravu i smatra kao greh svako nasilje koje dolazi spolja, zar to nije negacija pol itikih ustanova i zakona? U tome lei svetska misija Slovena, nova re koju imaju da kau svemiru; u tome je zaloga njene nadmonosti u novoj eri, u koju stupa svet. Herce n nalazi potvrdu za svoju ideju u poznatoj paraleli izmeu modernih vremena i Rims koga carstva, na koju mu je roman Arminijus obratio panju. Rimsko carstvo bilo je u niteno hrianstvom. Moderna civilizacija bie unitena savremenim hrianstvom. t. j. socij lizmom. Kao i Rimsko carstvo, moderni svet je ostario i iscrpeo se. Novi varvari treba da naiu da osvetle oveanstvo, da spasu svet propasti. To su Sloveni a n aroito Rusi. Evropljani su paralizovani pod teretom istoriskih ustanova. Rusi su n ezavisni i slobodni od istoriskih veza. Oni nemaju nita da uvaju; ako uestvuju u evrop koj kritiarskoj misli tenje Evrope su joj tue. Jednom rei, Rusija a naroito ruski naro d su po svojoj prirodi revolucionari i anarhiste. To je doktrina koja je tako duboka uticala na ruski revolucionarni pokret. Ako je ona tana, problem Ustava gubi svaku vanost. Godine 1860 sam Hercen ipak organizuje jednu peticiju caru, u kojoj trai Ustav. Ali ta time on hoe? Njegov pla n predvia saziv pretstavnika optina, mirove izabrane od celokupnog punoletnog stanov nitva. Taj skup koji e docnije generacije nazvati ustavotvornom skuptinom treba pr e svega da rei kako problem naina svojine, tako i organizaciju lokalnih autonomnih jedinica, poevi odozdo, t. j. komunom. Bez sumnje, Hercen je ubeen da e ona da izglas

a uvoenje jednog novog drutvenog poretka ne proavi kroz prelazno stanje politikih ref ormi ili revolucije. Jedan jedini uslov je potreban, da obezbedi njen puni uspeh, njeno redovno uspostavljanje i potpuna sloboda reavanja. S toga se t adanja radikalna traenja ograniavaju na slobodu tampe, propagande i izbora. Ostatak e doi sam, komunizam ruskoga seljaka je zaloga.

21 U izgnanstvu Hercen je gorko razoaran obrtom koji uzima Revolucija 1848, kao i Prudon. On baca odgovornost na francusku buroaziju, koja je htela da socijalnu revoluciju preokrene u politiku. Uostalom, neprijateljstvo ruskih intelektualaca prema politikim ustanovama i parlamentarnom formalizmu donekle je kod njih tradic ija, koja ide od ustanka Dekabrista. injenica da velikoposedniko plemstvo, posle o sloboenja muika, trai, kao to smo videli, ustavnu reformu u nadi da nadoknadi gubita k svoje socijalne vlasti politikom, pojaala je to neprijateljstvo.

51 2 Uskoro zatim, Hercen je ivo zaalio zbog svoje peticije, a Bakunjin koji ju je takoe potpisao, pokuao je da objasni svoj potpis eljom da stavi Aleksandra II na probu. Revolucionari mogu sami sa sobom da raunaju, a ishod seljake reforme potpuno je o pravdao njihov skepticizam prema dravnoj vlasti. Prema Hercenovoj doktrini, selja ci treba da postupaju spontano i neposredno, ne sluei se Ustavotvornom skuptinom. A ko su oni stvarno roeni socijalisti, zadatak revolucionara treba da se svede na t o da uklone smetnje slobodnom izraaju narodne volje. Plebiscit, za ukidanje drave i ostvarenje federacije komuna ozdo, namee se u ovim okolnostima skoro sam od sebe. To je zakljuak, koji je Bakunji n izvukao iz Hercenove doktrine, i koji je poeo da propagira sa svojom energijom, udruenom sa njegovim arkim temperamentom. Usled osloboenja muika, seljak se pojavljuje prvi put na politikoj areni kao nezavi sni inilac. Vlada poinje da se brine i oekuje ozbiljne seljake nerede i zato objavlj uje manifest 19 februara 3 marta 1861. Ali, kako se nita ozbiljno ne dogaa, revolu cionari odlau svoje nade za godinu 1863, koja treba da obelei kraj privremenog per ioda i stupanja na snagu zakona o graanskim slobodama. Studentski krugovi, kojima i sam Hercen savetuje u svome kolokalu da idu u narod, iskoriuju ovo vreme pravljenje m propagande. Godine 1863, mladi revolucionari poinju tajne pregovore sa poljskim revolucionarima, koji, predviajui nerede u Rusiji, pripremaju ustanak u svojoj ze mlji. Pod uticajem Bakunjina, Hercen energino podrava u svome asopisu poljske tenje i ak objavljuje jedan apel ruskim oficirima, pozivajui ih da ne pucaju na pobunjenike. Bakunjin jo dalje ide. On pomae da se organizuje ekspedic ija koja e preko Baltikog mora odneti Poljacima oruje za borbu protivu Rusije. Jedn ovremeno, sa ovim poduhvatom, revolucionari stvaraju plan, na izgled irokih razme ra, ali u sutini detinjast, da izazovu pobunu u oblasti Volge, u klasinom kraju po buna seljaka i kozaka. Oni su se nadali da e u trenutku kada izbije poljski ustan ak, privui bar ka istoku ruske snage, ako ve ne budu mogli zadobiti potpunu pobedu . Poslali su jednu grupu ruskih oficira u oblast Volge da rasture letke u kojima se poziva narod na pobunu. Meutim, i ako su letci bili razdeljeni, nisu naili na onaj neposredni odziv koji su pobunjenici oekivali. Oni bivaju uhvaeni, sueni i pog ubljeni; tajna studentska udruenja su rasturena, a njihovi voi poslati u Sibir. alosni neuspeh svih planova ispunjava Hercena gorinom i odvaja od njega veinu njego vih prijatelja preostalih u Rusiji, i italaca; tira Kolokada odjednom pada od 2100 n a 500 primeraka. Osim toga, prva izgnanstva i pogubljenja izazivaju dubok utisak u javnom mnenju, ali ipak ne u onom smislu kako je vlada oekivala. Od prvih rtava revolucije omladina stvara heroje i muenike. Umesto da nastoji da se sazove Usta votvorna skuptina, omladina usvaja radikalnije politike ideje, koje pomau pribegava nju zavere. Upravljai naprednijih listova ernievskij, Mihailov, eljgunov svojim pisa njem pomau

51 3 ih. U inostranstvu Bakunjin estoko brani tenje ove omladine, gotove na svaku rtvu, nasuprot Hercenu koji je izgubio svaku veru u uspeh i smatra da je u tadanjoj R usiji nemogue ostvariti revoluciju. I revolucionarni pokret ulazi u jednu novu fazu. Studentska revolucionarna udruenja i pripremanje pokreta ka narodu (1864 do 1873) . U ovoj deceniji stare su se revolucionarne deputacije istroile. Nove voe se poja vljuju, Za novu grupu koja ih zaokruuje, i koja je formirana od najagilnije mladei , Hercen je suvie umeren, zastareo je. Od svih ljudi iz 40- ih godina, jedini je Bakunjin koji nikako ne gubi vezu sa mladima i ne gubi nita od svoje popularnosti . On nastavlja da propagira revoluciju, brzu i snanu. On je naao sebi sledbenika , koji e ga u mnogome prevazii, studenta Neajeva, eline volje i liena svih skrupula u izboru sredstava. Neajev propagira unitenje svih dravnih instituc ija i ukidanje svih klasa, osim seljake. Ipak, sredstva koja upotrebljava otkriva ju toliko otsustvo svih obzira na moral, da samo diskredituju Bakunjina kod Mark sa i voa Internacionale, koja se ba tada osniva. Sistem zastraivanja koji je Neajev praktikovao prema lanovima svoje grupe, dovodi ga do ubistva jednoga od njih Ivan ova, osumnjienog da ga nije hteo sluati. Taj zloin prouzrokuje otkrivanje i rastura nje grupe. Sam Neajev, uhapen od vajcarskih vlasti, i predan Rusima, biva zatvoren u Petropavlovsku tvravu. Njegova sudbina smiruje duhove studenata, koji postaju u mereniji i poinju da sa vie obzira slede zakonima evolucije. Hercen umire januara 1870. Ali drugi emigranti, koji su uspeli da se spasu od pr ogona policije Aleksandra II, sklanjaju se u Evropu. U martu 1870 dolazi u Pariz P. Lavrov, profesor Vojne akademije, ovek iroke erudicije, koji se ubrzo stavlja na elo ruskog evolucionistikog socijalizma. Iako vie naklonjen naunim studijama soci olokih problema, on poputa usrdnim molbama omladine i stvara itavu jednu doktrinu, ruski Populizam. Njegova Istorijska pisma postaju Evanelje nove generacije. Glavna mi sao, ona koja je odgovarala najbolje aspiracijama mladei, u tome je da intelektua lac ima dunost prema narodu. Umesto egoistikih formula nihilizma 60-ih godina, koje propagiraju individualno i opte usavravanje, razvijanje linosti populizam ui od ricanju i rtvovanju sebe za dobro naroda. Kako mlade eli uvek da poinje svoje delo o dmah, ne zadravajui se dugim specijalnim pripremama, pitanje da li treba nastaviti studije bilo je najomiljeniji predmet diskusije. Za vreme od nekoliko godina ce ntar tih diskusija bio je Cirih. Tu je zbilja, bio skup velikog broja mladih dev ojaka iz najboljih porodica, koje su elele da studiraju ono to nisu mogle u Rusiji i Nemakoj Bilo je tu i mnogo studenata. Prema primedbi ika, istoriara revolucionarn og pokreta, Cirih je bio postao Meka ruske mladei. 1872 godine diskusije su ee nego ikad, blagodarei dolasku Lavrova i Bakunjina, koji sami brane svoje ideje. Bakuni n propagira jo uvek svoju doktrinu najire neposredne revolucije. On tera mlade da i de, odmah ne da doktriniraju seljake, ve da to pre izazovu lokalne pobune, koje bi u njegovoj ivoj fantaziji, uzimale razmere opte revolucije. Ta ustanika doktrina esto vie odgovara temperamentu

51 4 mladih nego umerena i mestimice nejasna doktrina Lavrova, koja im potvruje potreb u da nastave univerzitetske studije da bi bili sposobni pouavanju naroda. Mlade se deli na Bakunjinovce ili Mutine, razume se najmnogobrojnije, i na Lavriste. Jedan trei lider Tkaev, pojavljuje se u Cirihu. Nekadanji lan grupe Neajeva daje svoju doktrinu, koja je suvie realistika da bi bila popularna. On govori da je socijalna revolucija u narodu i od naroda nemogua, kao to su nedav ni dogaaji dokazali; da pripremati socijalnu revoluciju u neodreenoj budunosti znai gubiti vreme i uputati pogodni trenutak za revoluciju, veruje da pogodni trenutak stvoren osloboenjem robova nije proao. Ima samo jedan mogui izlaz, politika revoluc

ija ozgo i bez uea narodnih masa. Razume se, jer intelektualci vide u tim p rojektima za politiku reformu samo jedno sredstvo plemstva i buroazije da bi prevarili narod pomou tava. Tkaev i nije mislio na nekakvu politiku reformu, ve na revoluciju, t. j. na gra bljenje vlasti jednom grupom revolucionarnih konspiratora, snano povezanih; to je nain koji e docnije izabrati Lenjin. Ali generacije iz godina 60-ih i 70-ih suvie su idealistike i romantine, da bi se zanele tim idejama. One vrsto veruju u uroeni s ocijalizam ruskoga seljaka, i u tome vide garantije za uspeh jedne revolucije iz vedene ozdo po nainu Bakunjinovom. Tkaev je regrutovao vrlo malo pristalica. Ipak Bakuninovci, Lavristi, i Tkaistn, saglasni su u jednoj stvari: treba ii u narod da se poui, da se obavesti, ili da se podie ustanak, treba biti u narodu. Intelek tualci nemaju drugog naina da plate svoj dug i da ispune svoje obaveze prema narodu. Pretstavnici knjievne kole Populista koja se ba tada raa, izlaze iz niih socijalnih kl sa. To su malograani, seminaristi i tako dalje, koji poznaju dobro ruskoga seljak a. Oni prvi prikazuju prosveenom mnenju sliku najniih klasa grada i sela. as kao Le vitov i Reetnikov pesnici narodnoga bola koji pokazuju narod pod svetlou mrano- realis tinom, as kao Nefedov a naroito Zlatovrackij, koji ga slikaju, jako idealizajui, ona kvog kakvog ga vidi lina fantazija. Prirodno, to idealizovanje osvaja mlade populis tike tendencije. Narod je komunista, to je premisa iz koje se izvode svi revoluciona rni planovi. Ipak, da bi se umeali u narod, i da bi pobedili njegove sumnje i nep overenje, propagatori smatraju za potrebno da se pojavljuju na selu samo odeveni kao seljaci i da govore jezikom sela. Da bi dokazali seljacima svoje neposredne usluge, oni su se starali da naue izvesne zanate koje bi mogli primeniti na selu . Vrlo zgodno za mlade, nestrpljivu da stupi u borbu, jedna naredba ruske vlade od 1873 primorava svu rusku mlade, koja studira u vajcarskoj da se vrati u Rusiju. Od jednom, problem univerzitetskih studija je, nezavisno od volje zainteresovanih, reen negativno. Mladi propagatori oba pola vraaju se u masama u Rusiju. Oni donose nove snage revolucionarnom pokretu, koji jedva ivotari od svog sloma 1863 godine . I naroito od posebnog teroristikog dela Karakazova, lana jednog studentskog u druenja, koji je 1866 bio pucao na

51 5 Aleksandra II i time izazvao estoku reakciju vlade, revolucionari su bili emigrir ali da bi izbegli gonjenje od strane vlade; jedno apsurdno reenje te iste vlade i h je vratilo. Posle oseke revolucionarnog pokreta trebalo je oekivati novu plimu. Kad su se mladi emigranti vratili u Rusiju, put ka narodu bio im je ve pripremlje n. Jedna grupa studenata predvoena od ajkovskog, docnije poznatog u emigraciji, mnogo je za to uinila. Formirana krajem 60-ih godina, ona je bila iza brala, pod munim utiskom koji su ostavili otre metode i amoralni postupci Neajeva, jedan stav isto evolucionistiki i moralizatorski i stavila sebi kao glavni cilj va spitanje samih revolucionara pre nego to se okrenu narodnim masama. U tome cilju ona je bila izdala prevode Darvina, Stjuarta Mila, Spensera i tako dalje i vulga rizirala dela za narod objavljujui u isto vreme tajne i revolucionarne pamflete. Ona je bila nabavila u vajcarskoj i jednu tampariju i osnovala u vie ruskih varoi aut onomna udruenja,- koja e rasturati te spise za vaspitanje i propagandu. Kada se ajko vski, uskoro obuzet religioznim misticizmom i idejom boanskog oveanstva, povue iz revo lucionarnog pokreta i zavri najzad sa emigracijom u Ameriku, njegova se grupa fuz ionisala sa grupom Kravinskog.22 Najzad, i budui emigrant, knez P. A. Kropotkin, m lad oficir, koji se vratio iz jedne geografske ekspedicije u Sibiru, bio je priao tom udruenju u prolee 1872 godine. lanovi tih udruenja bili su organizovali u kruoke, t. j. vie studenata udruivalo se da ive u zajednici. Taj ivot u zajednici, po azivanju ajkovskog, pribliavao je duhovno jedne drugima i uticao da se podigne niv o moralnih propisa koji je utvrivao njihov meusobni odnos. Za to su ta udruenja bi la u tako vrstoj vezi, i docnije olakala rad zavere, iz koje su bili udaljeni svi mladii strani tim grupama, malo poznati, ili koji se nisu podvrgavali principima potpunog drugarstva; organizacije zavere u njima su bile dobro zaklonjene i njih ovo pronalaenje od strane policije jako oteano. Meu mnogobrojnim filijalama central

nog udruenja u Petrogradu, formiranim u provinciji od grupe ajkovskog, bilo ih je znaajnih. U Kijevu, jedan kruok intelektualaca, koji e opisati sjajan memoarista Deba gorij- Mokrijevi, imao je meu svojim lanovima Katarinu Breko Brekovskuju, nezvanu do cnije babukom ruske revolucije. U Odesi, jedan od glavnih lanova udruenja bio je Feliks Volkovskij, pisac popularnih broura, mnogo itanih, koji docnije, poto je emigrirao, osniva fond za rusku slobodnu tampu i izdaje u Londonu asopis Free Russia. U Krezonu, u Orelu, u Vjatki, u Vologdi i t. d. bila su osnovana t akoe aktivna udruenja. U toku jeseni i zime 1873, ta udruenja, jednoduno organizuju nova udruenja, naroito odreena da pripreme krstaki pohod u narod. Ideja za tim pohodom primljena je oduevlje no od sviju, kako od onih koji su bili u Rusiji, tako i od onih koji su se tek v ratili iz inostranstva. Prema jednom zvaninom izvetaju od 54 gubernije, u 37 pokr et se pojavio. Kravinski i Kropotkin su

22 Kravinski, koji je docnije bio emigrant, slavan pod imenom Stepnjak, objavio je u inostranstvu seriju uvenih dela: Podzemna Rusija, Opisi revolucionarnog pokreta, Rusija pod carevima, King Stork and Ki g Log, i. t. d.

51 6 dobro opisali duevno stanje i iluzije mladih propagatora. Suprotno metodama Neajev a, udruenje ne namee, osim moralnih pravila koja reguliu odnos izmeu lanova, ni stegu , ni disciplinu. Revolucionarna partija, veruju oni, ima da se spontano obrazuje i izae iz due naroda. Pokret je pre jedna vrsta otkria nego propaganda, kae Kravi i. To je jedan snani krik, dolazei neznano odakle koji odjekuje irom cele zemlje i z ove sve one ija dua nije umrla da poslue velikom cilju spasenja otadbine i oveanstva. I zove sve one, iji je duh iv jo, da se pobune na svoju prolost, da dou na poziv, da napuste rodni krov, bogatstva, ast i porodicu. Oni su se bacali u pokret sa stras nim oduevljenjem, sa arkom verom koja ne zna prepreke i ne broji rtve, i za koju su patnja i smrt samo neodoljivi potsticaji. Nije ovde re samo o gomili mladih ljud i, mnogih iz aristokratskih porodica, koji za vreme od 15 asova rade u fabrikama u radionicama, u polju ... Ono to je znaajno, to je da zaraza zahteva v e gotove ljude, koji imaju sigurne pozicije, magistratore, lekare, oficire ... Taj pokret ne moe se smatrati iskljuivo politikim. To je pre neka vrsta krstakog pokret a; on ima sve osobine verskog pokreta. Zamah i razoarenje u krstaki pohod u narod 18741877. U prolee 1884, studentska udru odjednom prestaju da diskutuju. Vreme prepirkama je prolo; treba se baciti na delo. Na brzu ruku pravi se oprema radnika, koporan, izme. Kratki oprotaji, lakonski od govori. Gde idete? Na Ural. Na Volgu. Na Jug. Na Don. Tople elje za uspeh, snana r ukovanja, ... Prolee je prolo, vreme je ... A takva elektrina varnica, uzvik u narod ! trese omladinu; verujui u nju, hrabro, bez oruja i organizacije, omladina se baca u juri pred samim oima neprijatelja. Ima blizu 2000 oduevljenih mladia koji gotovo b ez ikakve pripreme, pooe na prvi pohod u narod! Zvanini izvetaj, sastavljen docnije od ministra pravde, grofa Palena, slae se sa Stepnjakom u konstataciji da su oni naili na ivu simpatiju i energinu podrku kod kulturnih klasa: Mnogo ljudi zrelih godina i od uglednih poloaja ne samo da su neprijateljski raspoloeni prema vlastima, ve prua ju stvarnu pomo revolucionarima, kao da ne shvataju da time pripremaju svoju linu propast i drutva u kome su! Palen oplakuje nedostatak moralnog vaspitanja koje dokaz uje ta klasa, kao i otsustvo potovanja prema veri, porodici, pravu oveka i privatne svojine. Kao da naklonost koju je svedoila ta klasa prema propagandistima nije bi la ba posledica povrede tih ovekovih prava od same vlade i njenog odbijanja da d zeml ji minimum politikih sloboda. Dranja mladih propagatora su veoma malo revolucionarna. Njihovo odevanje, za ko je misle da je proletarsko, njihova nesposobnost da govore jezikom pros tog naroda, njihovo potpuno neznanje uslova seoskog ivota, otkriva ih odma h i obraa na njih panju. Policija ide za njima u korak, i za nekoliko meseci ima s

va obavetenja o veini njih. Pre svega, vlada ne zna kakav stav da zauzme prema toj novoj vrsti prestupa. Najzad, reava se da sudi prvoj partiji od 50 lica, zatim i drugoj od 193, izabranih meu masom uhapenih. Prvi

51 7 put, vlada prireuje javni politiki proces, samo zato da bi pokazala drutvu opasnost u koju srlja. Ali to suenje ne daje rezultat koji je ona oekivala. To suenje otkri va irokoj publici postojanje tajnih drutava u Rusiji. S druge strane, dranje okrivl jenih, njihovo samopregorevanje i portvovanje, njihov idealizam, vrstina njihovog ubeenja i njihova potpuna nezainteresovanost privlai optu naklonost. Za vreme sue nja, oni ne iskoriuju slobodu govora za svoju odbranu, ve da bi optuivali rea kcionarnu vladu; njihove govore tampa moe samo u izvodu da objavljuje, ali b roure, objavljene u tajnim tamparijama, donose ih u celosti. Optueni na taj nain objavljuju otvoreno mnoge stvari na koje je proseni Rus mogao samo misliti, ali ne i rei ih. Ovaj politiki proces pravi revoluciju popularnom. Ali pred rezultatom njihovog pohoda, razoarenje propagandista je veliko. Iskustvo i m kazuje da su se prevarili u oseanjima naroda; ne samo da on ne deli njihove pog lede i da nee da ih uje, ve, ak ta vie, on ne razume njihov govor. Dok govore o zemlji i kritikuju vlasnike, seljaci ih jo i sluaju, ali im hoe da ih upoznaju sa socijali zmom, metodama kolektivne agrikulture i t. d., oni nisu u stanju da ih zainteres uju23. Jo gore, oni su postali sumnjivi u njihovim oima. Poljoprivredni rad u zaje dnici potsea seljake na rad za vreme Ropstva, na kuluke i obavezne radove koje je hteo da propie Nikola I. esto sami seljaci hvataju agitatore i predaju ih policij i. Ipak omladina ne zaustavlja se samo da prizna pogreke i nepotpunost svojih met oda, ona zna da izvue iz svog poraza potrebnu lekciju. Seljaci su bili nespremni. Jasno je da treba, pre svega, njih vaspitati i umesto da im se prilazi preobuen kao iz maskarada, da bi im se dao udarac nogom demokratizma, treba iveti meu njima. Govori agitatora nisu bili shvaeni, a izgledali su im i sumnjivi. Ne tr eba dakle poeti sa govorima, ve stei poverenje seljaka inei im korisne usl uge. Najzad, rad dugog daha i na mestu zahteva naroite mere da bi se osigurala kohezija napora. Propagandisti su prebacili sebi za svoj neuspeh u mnogome nedos tatak organizacije. Za to oni osnivaju 1886 jedno udruenje, koje dobija ime, ve up otrebljeno 1860 i 1870 Zemlja i Volja. Idilini period revolucije zavrava se i stvarn a aktivnost revolucionarna sleduje. Godine 1877 propagatori populisti preduzimaju sa novim metodama svoju drugu kampanju za osvajanje naroda. Borba mnogo ozbiljni ja sa vladinim ljudima oekuje ih. Oni e prei od pacifistike propagande na o ruanu odbranu, za tim na teroristika dela, koja e proslaviti irom sveta tajanstveni C entralni komitet. 3. REAKCIJA I TERORISTIKI REVOLUCIONARNI POKRET Teroristiki revolucionarni pokret je posledica reakcionarne politike koja obeleava kraj vladavine Aleksandra II.

23 Stefanovi je uspeo da povue za sobom vie od 1000 seljaka u igrinu 1887. Ali taj uspeh, jedini i vaniji, miteni su mogli da postignu samo zaklanjajui se za ime carev o i irei meu seljake jednu lanu Zlatnu bulu. Slini postupci bili su izrino zabranjeni mladih.

51 8 Politika kolebanja Aleksandra II i kontrast izmeu unutranje politike i ekonomske po litike. Od 18611866 politika Aleksandra II odaje jednu udnu meavinu liberalizma i k onzervatizma. Line ideje imperatora ne odgovaraju, videlo se ve, ulozi oslobodioca i

reformatora, koju je na sebe uzeo. Dok je trajalo oduevljenje izazvano erom slob ode koju je on otvorio, dok je krug ljudi zadobijenih za reforme bio oko njega, ova kontradikcija nije se primeivala. Ali ve od pripremanja seljake reforme manifes tuju se ova kolebanja, koja karakteriu vladavinu ovoga cara dobronamernog ali neodlunog. Propagator ropstva grof Palen, konzervativac, smenjuje Rastovceva kao pretsednik komisije redakcije, kojoj car poverava dunost, da d poslednji retu na proje kt emancipacije seljaka. Carski savet, kome pretsedava oglaeni protivnik reforme seljaka princ A. Orlov, car odreuje da pregleda taj projekat. im je obnarodovan ak t osloboenja, car se odvaja od Nikole Miljutina koji se toliko zalagao da obori r opstvo. Na elo ministarstva dravnih dobara, koje treba da odredi koristi, date sel jacima reformom od strane drave, car zamenjuje liberalnog Kiseljeva uvenim Murajev om, koga zamenjuje posle reakcionarni Zelenij. Nemiri koji izbijaju meu studentim a u Petrogradu u jesen 1861 godine, jer su konzervativci bili odreeni da primene mere date od liberalnog ministra Kovalevskog, plae imperatora i pribliavaju ga nje govim reakcionarnim savetnicima. Poari koji izbijaju u prestonici u maju 1862, i koji se pripisuju ne sa dovoljno dokaza istim elementima crvenim poveavaju njegovo nespokojstvo. ernievski, M. Mihailov i Serno Solovjevi su proterani u Sibir bez ika kvog suenja. Nedeljne kole i javni asovi su zabranjeni. Stroga kontrola sprovodi se odsada po listovima i asopisima. Hiljadugodinjica stvaranje ruske drave pada 7. septembra 1862 godine: jedni oekuju da taj datum, bude obeleen opstruisanjem us tava, drugi proklamacijom slobode tampe ili slobode savesti, ali nikakva nova ref orma nije obnarodovana. Naprotiv represivne mere su preduzete protivu skupova pl emia koji su pravili kampanju u korist Ustava. Dogaaji u Poljskoj ne ine manji utisak na imperatora i vladu. U poetku vladavine, u Poljskoj kao i svugde, smirenje je izgledalo potpuno. Tamo se samo ekala amnesti ja i oktroisanje jednog osnovnog statuta, koji im je bio obean jo od Nikole I pa to obeanje ponovljeno i od Aleksandra II Napoleonu III, prilikom sklapanja mira u Pa rizu. Od 18601862 carevi namesnici u Varavi koji se stalno smenjuju, nisu na visin i svojih dunosti. Knez Gorakov, star i bolestan, slabog karaktera, zadovoljava se do svoje smrti (april 1861), da bdi nad odravanjem spoljneg reda. Posle njega pro laze, u toku samo jedne godine, etiri carska namesnika: u dva maha eneral Sukhozan at prostak i neznalica; grof Lambert dobriina ali isto tako malo kulturan i veoma ozbiljno bolestan; jedan ueni k Nikole I, grof Liders, neprijatelj svakome civilu. Tek u junu 1862 Aleksandar II imenuje za vice kralja velikog Kneza Konstantina Nikolajevia, kome je pridodat markiz Vjelopoljski, veliki poljski patriota i iskusni politiar.

51 9 Ovo imenovanje dolazi suvie dockan, jer, pod uticajem emigracije, potpuna je prom ena izvrena u duhovima u Poljskoj za vreme te dve kritine godine. Umerene partije ustupile su mesto radikalnim partijama. Vjelopoljski predlae jedan projekat izmir enja, koji ostaje u kartonima administracije u Petrogradu. Njegova uloga posredn ika propada i, u poetku 1863, ustanak bukne. Mladi revolucionari, koji u ustanku uestvuju, i ako imaju podrku Bakunjina i simpa tiju Hercena, sukobljavaju se sa neprijateljskim stavom ruskih liberala, koj e ustanak pribliava konzervativcima i nacionalistima slavenofilima. Hatkov, glavni urednik Ruskij Vesnik-a i Moskovskija Vjedomosti, do tad a partizan engleskih demokratskih institucija, primer je najsjajniji toga naglog preokreta liberala. Njegovi nacionalistiki lanci ine vrlo jak utisak, ak i na vladi ne krugove. To je prvi put da jedan ruski novinar ima uticaja na svoju vladu. Na nesreu, to je bio koban uticaj. Ohrabren pribliavanjem jednog dela liberala i slavenofila, vlada primenjuje za periferiske provincije reakcionarnu politiku. Ona reava da primeni u Poljsk oj sistem rusifikacije, koji su Nikola Miljutin i Georgije Samarin preporuili i s tvarno primenjivali u zapadnim provincijama, na severozapadu, u Litvaniji i u Be loj Rusiji, na jugozapadu, u Ukrajini, gde, posle zavretka poljskog ustanka, vlas ti behu objavile rat polonizmu i katolicizmu uzimajui u zatitu elemente nepoljske i

nekatolike. Ta politika, koja se naslanjala na nie socijalne klase, imala je demok ratski karakter, to objanjava odobravanje ljudi kao N. Miljutina i Samarina. Ali o vi nisu nikako mislili da primene u pravoj Poljskoj jednu politiku zamiljenu za z apadne provincije i koja, presaena u sredinu potpuno Poljsku, imala je da d oblike isto reakcionarne i da se osniva samo na nasilju. Ova primena je delo kneza erkas kija koji posle smrti N. Miljutina 1866 njega nasleuje, poto je dotle bio njegov n ajblii saradnik. Njegova primena ini da odnosi izmeu Rusije i Poljske postaju sve z ategnutiji, naroito za vreme sledeeg perioda, izmeu 1870 i 1880. U Ukrajini, gde fu nkcionie od 1864 sistem rusifikacije, ve ispraktikovan u severozapadnim provincija ma, vlada se stara da sprei upotrebu lokalnog jezika, maloruski logor. Ukrajinski nacionalisti nisu jo separatisti, i ako ih Hatkov ve optuuje i vodi kampanju protivu njih na samom teren u .Ali potreba za emigriranjem, kao to e uiniti M. Dragomanov, da bi se spasao od k injenja vlasti i aktivnost koju emigranti razvijaju u Galiciji, uticae snano da ra zviju separatistiku ideju u Ukrajini od 1875 godine. U Baltikim provincijama i u F inskoj takoe, politika rusifikacije se primeuje od 1864. U pravoj Rusiji, na suprot, Aleksandar II pokazuje se sve vie progresista i nasta vlja jo sa reformama. Godine 1864 on osniva zemstva. U 1866 on zavodi novu pravnu organizaciju, koju zapadne provincije: Poljska, Litvanija, Bela Rusija, U krajina ne uivaju. U 1865 on osloboava tampu prethodne cenzure, a 1866 on prima veoma blagonaklono izvetaj ministra finansija, Rejterna, u kome ga potsea da podnese reforme, dodeljujui mirno narodu ono to on trai da ostvari silom, t. j. ukidanje zastarelih formula i ukorenjenih zabluda, jedine su

52 0 sposobne da preduprede revoluciju; i u kome se trudi da prikae da realizacija ref ormi apsolutno je potrebna za ekonomsku i finansisku konsolidaciju Rusije. Aleks andar je sauvao svoju naklonost prema ministru24 i ostavio ga da vodi jednu nap rednjaku ekonomsku i finansisku politiku. Za vreme od esnaest godina koliko je bio na vlasti, od 18621878, Rejter n se naprezao da preporodi Rusiju, dravu zaostale agrikulture u industrisku zemlj u. On se starao takoe da olaka transport cerealija, koje su glavni deo ruskog izvo za, spajajui eleznikom mreom velike proizvoae centre sa glavnim izlazima, kopnenim i m orskim. Za vreme stupanja na presto Aleksandra II, Rusija je imala samo 977 vrst a eleznike pruge ije su glavne linije bile Moskva-Petrograd i Varava-Be. Rejtern reava da spoji ne samo plodne krajeve Volginog bazena, Nove Rusije i centra sa jednim pristanitem na Baltiku, prolazei preko Moskve, ve i Moskvu sa Crnim Morem. On ustu pa ovu prugu jednoj grupi kapitalista, a ijem je elu stajao francuski Kredi mobilije sa bankarem Pererom. Ova prva koncesija ne daje dobre rezultate, ali vladavina A leksandra II ne ostaje manje verna, sve do svoga kraja sistema koncesija: 1881 g odine od 21.000 vrsta novih pruga 93% pripada privatnim kompanijama, ijim obligac ijama vlada garantuje interes 5%. Izmeu 1868 i 1875 razvijanje e leznikih pruga nastavlja se najaktivnije 10.500 vrsta su sagraene u tome periodu. Poljoprivredni centri su spojeni sa pristanitima kao i ugljeni bazeni na Donu. ele znice, prvi put, donose zaradu. Cena itu belei zamanu osu i seljaci se razvijaju od nekadanjih domaih ekonoma u ekonome-trgovce. Izvoz cerealija od 4550 miliona puda godinje, krajem vladavine Nikole I od 69 miliona po krimskom ratu i od 76 izmeu 1 8611865, ini od 18761880, verovatno zbog razvijanja eleznike mree i krenja nove zemlje jedan ogroman skok i dostie 257 miliona puda. Rejtern se bavi i organizacijom privatnog kredita. On se ne za dovoljava da reorganizuje Dravnu banku, on hrabri stvaranje privatnih banaka. Ako se veina njih pojavila izmeu 18631877, ima se blagodariti njegovoj politici. Tako, dok se unutranja politika koleba i naginje da bude konzervativna, ak reakcio narna, ekonomska politika ostaje progresivistika. To je konstrast koji e odtada, b iti uvek primeen u Rusiji.

Reakcija. 4/16 aprila 1866 student Karakozov pokuava atentat na ivot impe ratora. Od tada, Aleksandar II naginje sve jasnije ka politici konzervativnoj. R eakcija se osea naroito u podruju kolskom i sudskom a i u tampi. I ako se Karakozov, kome njegovi prijatelji ne odobravaju ideju o atentatu na vl adara, reio sam da izvri atentat, reakcionarni savetnici imperatorovi ne proputaju a da ne okrive svu omladinu i politiku Golovina, liberalnog ministra 24 Rejtern je sa grofom Aleksandrom Aldlerbergom, Ministrom Dvora, Gorakovom, mi nistrom spoljnih poslova od 1856 i D. A. Miljutinom, ministrom rata od 1862 u ma lom broju ministara koji su umeli da sauvaju za vreme dugih godina poverenje Alek sandra II.

52 1 prosvete. Raport naroite komisije, odreene da ispita sluaj Karakozova, kojoj pretse dava grof Muravjev, otkriva irenje revolucionarnih ideja meu kolskom omladinom. Gol ovin je primoran da d svoju ostavku i zamenjen je svojim protivnikom, grofom D. A . Tolstojem. 13/25 maja 1866 jedna carska naredba upuena pretsedniku ministarskog saveta Pavlu P. Gagarinu izjavljuje: da mlade treba da bude podizana u duhu relig ioznih istina, potovanju svojine i ispunjavanju glavnih zakona graanskog r eda, energino osuuje grlate kritiare plemstva i poziva oeve porodica da pomau vl adu u njenome delu vaspitanja omladine. Grof D. A. Tolstoj koji ostaje ministar od 18661880 rasipa svu svoju aktivnost na primeni toga programa, trudei se da uniti ili bar da oslabi efekat reformi njegovih prethodnika. Pre svega, on pokuava da osujeti uticaj zemstva na osnovnu nastavu. Ne smejui da men ja odmah zakon od 1864, on poinje od 1869 da nadgleda kolsku politiku zemstva preko naroitih inspektora koji, uvedeni u svojstvu stalnih lanova kolskih saveta distinkt a, meaju se u postavljanje uitelja, kontroliu kolsku nastavu zemstva, otputaju uitelj oje optuuju da rade protivu vlade, religije i morala, i prema tome da su tetni po uenike. Zatim, smatrajui da je taj sistem inspekcije nedovoljan, on se reava da izm eni organizaciju osnovnih kola, postavljenu od Golovnika. Njegov nacrt da pretvor i kolske savete u birokratske ustanove, upravljane od crkvenih inspektora, nailaz i na jednu nepredvienu prepreku, pretenzije plemia, koji uspevaju da budu sasluani od imperaratora, i on dobija naredbu da poveri upravu kola pretstavnicima plemia. Tako novi statut narodne nastave (1874) daje pretstavnicima plemstva u vladi i d istriktima pretsedniki poloaj u raznim kolskim savetima. Upravitelji osnovnih kola o staju stalni lanovi saveta, vrioci administrativnih dunosti, ali podreeni kontroli p retstavnika plemstva. Inspektori osnovnih kola zadravaju svoju ulogu u savetu dist rikta. S druge strane, Tolstoj, koji upravlja u isto vreme poslovima Pra voslavne crkve, kao glavni pretstavnik Svetoga Sinoda, i poslovima ministarstv a prosvete, podrava svom svojom moi parohijske kole, upravljane od svetenstva. Ne sa mo da klerikalni uticaj osvaja u javnoj nastavi, ve i vlada pretpostavlja klerika lne kole javnim kolama naroito kolama zemstva, plod spontane inicijative ruskoga drutv . Ali naroito u srednjoj nastavi, gde se mlade ui i obrazuje svoj karakter i svoje id eje, Tolstoj vri kontra-reforme. Jedan deo tampe saglasan je sa imperatorom i Tolsto jem u potrebi da se menja program. Katkov i S. M. Leontjev, glavni urednici Ruski j Vestnik-a i Moskovskija Vjedomosti, meu najvatrenijim pristalicama su za tu reakci ju. Nekada liberal i pristalica reformi, Katkov je iz osnova iskrenuo svoj stav, pod uticajem razvijanja ideja u svojoj mladosti, i naroito, to se videlo, pod ut icajem poljskoga ustanka 1863. On je postao dua reakcionarne partije koja hoe da dominira imperatorom, da spreava nove reforme i da ukida one koji su ve sp rovedene. Sa Leontjevim on optuuje mlade da podlee duhu nihilizma i materijalizma, t o pripisuje ravoj

52 2 organizaciji nastave i vaspitanja, i on poziva novog ministra prosvete da snanom rukom zaustavi dekadenciju kole i da obuzda mlade primoravajui je da ui, i da napusti politiku. U programu kolskom, on trai da se ukinu prirodn e nauke, koje smatra za tetne, jer vode mlade materijalizmu, redukciju politike ist orije i istorije knjievnosti, a asove tako dobijene upotrebiti za produbljenu stud iju klasinih jezika, ne samo latinskog, ve tako isto i grkog, za ije znanje veruje d a je vano za Ruse, jer Rusija je blia grkoj civilizaciji nego rimskoj. Studija jezi ka i knjievnih dela staroga veka naviknue uenike, mislio je on, na precizna znanja i nee povlaivati nepotrebno teoretisanje. Kao Katkoz, Tolstoj vidi u klasinim studijama sredstvo za borbu protivu nezavisno sti duha studenata, i koncentriui njihov razum i njihovu matu na klasinu kulturu, on se nada da e skrenuti njihovu panju sa savremenih dogaaja. Tako gledajui na stvari, on zamilja potpunu reformu srednje nastave. Na osnovu dokumenata i izvetaja direk tora gimnazija i kuratora kolskih srezova, on sastavlja jedan projekat koji prvo pregleda jedna komisija pod pretsednitvom grofa Stroganova, zatim komitet naroito sastavljen pri Carskome savetu, i koji posle produbljenih diskusij a, najzad 1871, podnet je plenumu toga saveta. Opozicija je iva. Veina od 29 lanova izraava se protivu srednje nastave bazirane na klasinim studijama. Opozicija krit ikuje naroito lan projekta koji spreava pristup na univerzitet mladiima koji nemaju diplomu klasine gimnazije: Ne moe se smatrati za pravo, primeuje opozicija, da pristup na univerzitet, u ovo vreme napretka nauke, bude spreen mladiima koji su odlino studirali te nauke, to jest pozitivne nauke, a da se primaju samo oni koji su studirali klasine jezike, mrtve jezike. Na suprot njima, manjine od 18 lanova prima projekat i naroito, tu zabranu protivu koje se die veina. Na njihovu stranu stavlja se Aleksandar Drugi, i projekat Tolstojev postaje novi stat ut gimnazija i progimnazija, obnarodovan od imperatora 30 jula11 avgusta 1871 g. Gimnazija postaje u sutini klasina kola. Uenici poinju da ue latinski jezik od prvog razreda, a grki od treeg. Dva asa dnevno su posveeni studijama starih jez ika. Na suprot tome, prirodne nauke su izostavljene, a politika istorija, istorij a knjievnosti i ivi jezici su skraeni. U studijama starih jezika, zadrava se naroito na uenju gramatika, na vebanju prevoda sa ruskog na klasine jezike. Opta kultura je r tvovana produbljenom znanju grkog i latinskog, i mladii izlaze iz gimnazije jaki u prevoenju, ali sa vrlo povrnim znanjem u svim ostalim predmetima. Njihovo intelek tualno razvijanje trpi zbog toga. Da bi se bolje postigao politiki cilj reforma i otstranili uenici od ekstremnih po litikih ideja, preteranom klasicizmu pridodata je stroga disciplina, koja potsea n a ivot u kasarni. Uenici treba da se naue da slepo sluaju svoje stareine i da bez pog ovora vre sve njihove naredbe. Direktori gimnazija, iji su prerogativi jako proiren i, imaju pravo nadzora nad profesorima, a i pedagoka

52 3 vea njima su podreena. Najzad sam ministar obraa naroitu panju na ujednaenost u nastav i i na izbor knjiga kolskih. Nikakav udbenik ne moe se upotrebljavati bez njegove p rethodne dozvole. Tako su izbaene sve knjige iz srednjih kola, koje nisu odgovaral e gleditima vlade. to se tie realnih kola, u kojima se naroito predavala matematika i crtanje njihov je tatut odobren od imperatora 15/27 maja 1872, uenicima ovih kola spreen je pristup n a univerzitete, i oni mogu produiti svoje studije samo na viim tehnikim kolama. Ali tih kola nije bilo dovoljno, i zato veina mladia pretpostavlja gimnazije. Za vreme elaboracije te reforme, kao i posle njenog obnarodovanja, prosveeni krug ovi i organi nezavisne tampe Vjesnik Evropi, Peterburgskija Novosti, Golos protestvuju energino, ali uzalud. Ministar se starao da se sloi sa gleditem cara, i njemu je sa mo u toliko bilo do toga klasinog sistema, ne da obrazuje mlade, ve da napada revol ucionarne tendencije. Sa ne manje upornosti vodi on skrivenu borbu protivu univerzitetskog statuta od

1863. Neredi koji izbijaju s vremena na vreme meu studentima, i koji su u tesnoj vezi sa napredovanjem revolucionarnog pokreta, njemu pruaju izgovor uvek zgodno d oao, da udari na autonomiju univerziteta. Godine 1868, on dobija od imperatora ov laenja da za prazne katedre postavi svoje kandidate, od kojih su neki ve uzalud mol jakali svoje kolege da glasaju za njih. 1879 on objavljuje naredbu o dunostima inspektora univerziteta, protivu principa statuta od 1863. Kao to su Katkov i Leontjev bili inspektori za reformu srednje kole, tako je profesor Moskovsk og univerziteta Ljubilov bio potstreka i savetnik ministra u borbi protivu u niverzitetske autonomije. Nakon kampanje u tampi koju je vodio protivu autonomije univerziteta, Tolstoj se reava da izmeni statut od 1863. Posle univerzitetskih n emira 1874, specijalni komitet, sastavljen od ministara kojima su zavisni razni prosvetni zavodi, objavljuje potrebu: da se imenovanje profesora univerziteta po veri ministru, da se proiri kontrola vlade i na univerzitetsku nastavu, da se uve de stroga disciplina na univerzitetima i podesi primanje studenata tako, da se m ogu udaljiti osobe neeljene i siromane. Prema tome, jedna naroita komisija, pod pre tsednitvom jednog lana Carskog saveta, Deljanova, bila je odreena 1875 godine da is pita situaciju univerziteta. i da pripremi jedan projekat reforme. Ljubinov, k ao lan te komisije, odlazi u drutvu jednog od svojih kolega, Georgijevskog, da se obavesti na licu mesta, po raznim univerzitetima. Oba lana su svuda vrlo hladno d oekana i iz straha od neprijateljskih manifestacija studenata, ne smeju da prisus tvuju predavanjima profesora. U komisiji izabrani rektori univerziteta jednoglas no brane statut od 1863; univerzitetski saveti, s druge strane, zapoinju upornu borbu za odbranu svo je autonomije. Samo Tolstoj ne menja svoj stav. Njegov projekat novoga statuta je predat 1880 na ocenu Carskome savetu. Ali zbog njegovog povlaenja, ko je dolazi ubrzo, i zbog promene politike njegovih sledbenika, Saburova i barona Nikolaja, ukidanje univerzitetske autonomije je odloeno do vladavine Al eksandra Treeg 1884. g. U isto vreme kada u prosveti, reakcija se istie i u

52 4 administraciji i u pravosuu. U trenutku kada Tolstoj nasleuje Golovnika, stari kom andant andarmerije, knez V. A. Dolgorukij je zamenjen jednim mladim eneralom, vrl o uticajnim na Dvoru, grofom P. A. uvalovom. Sa ovim, ministar unutranjih dela P . A. Timaev i ministar dobara, eneral Zelenkij su dua reakcije koju Aleksa ndar Drugi sprovodi kroz nazadnu politiku. Na njihov savet, i ruei duh i slovo ned avnih reformi, prava guvernera su odjednom proirena. Ministra pravde, Zamjatina, liberala, koji je nedavno sproveo pravnu reformu, na nagovaranje uvalova, imperat or zamenjuje grofom Palenom, reakcionarem. Palen, koji nema pojma o svojim novim funkcijama, radi na tome da potini sudove administraciji. Regrutuju se sudij e meu sudskim inovnicima koji uivaju naklonost vlade, jer se dotle prebacivalo sudovima za suvie blago suenje. Istraga zloina protivu drave bila je voena naroitim pr opisom od strane andarmerije, a od 1871 optueni je mogao, bez presude odgovarajueg suda, biti prognan po prostom reenju administracije. 1874 kazne predviene za polit ike zloine pootrene su za vie stepena, a 1878 one su prele u nadlenost vojnih sudova, koji primenjuju lan 279 Zakona o vojnom pravosuu, t. j. u gotovo svima sluajevima, kaznu smru. U toku vremena, preduzete su mere da se oslabe advokatske korporacije , predmet draenja reakcionara koji nisu mogli da se naviknu na slobodne rasprave. Sloboda tampe nestajala je malo po malo. Ve privremeni pravilnik od 1865, i ako tvrdei da ukida prethodnu cenzuru, zadrao je mnoga ogranienja: knjige s u imale biti predate nekoliko dana pre njihovog pojavljivanja cenzoru koji je mo gao bilo da zadri njihovo publikovanje, bilo da trai delimino ili celo izostavljanj e jednog sumnjivog pasusa. Od 1866, kako su sudovi poeli da oslobaaju novinare, vl ada prestaje da im predaje novinarske krivice, da bi se obilno koristila merama ogranienja u administraciji listova: oduzimanje prava objavljivanja privatnih o glasa; zabrana prodaje listova na broj i posle dve opomene obustavljanje izdavanja lista privremeno ili za svagda. 1873 godine minist

ar unutranjih poslova dobija pravo, da bi predupredio novinarske krivice, da zabr ani listove da govore o pojedinim savremenim goruim pitanjima; malo po malo, on d olazi do toga, da sastavlja listu zabranjenih tema i da ih poverljivo dostavlja direktorima listova. Prirodno, radikalna tampa je prva rtva tog pritiska. Sovremenik, Ruskoje Slovo, koji su propagirali tenje koje je osuivala carska naredba upuena pretsedniku ministarsko g saveta Gagarinu, od 1866 zabranjeni su po naroitoj naredbi imperatorovoj. ak i s lavofilski listovi imaju velikih tekoa. Vladina nepopustljivost primorava obustavl janje publikacija Moskva 1867 i Moskvitjanin Ivana Oksakova. Ista sudbina postie Vest list aristokratije koji radi za ponovno seljako ropstvo. Vestnik Evropi, liberalni meseni asopis, moe da se pojavi 18 66 samo zato to se pretstavlja kao istoriski asopis, i kad 1868 on se pretvara u politiki organ, on se odrava blagodarei jedino krajnjoj obazr ivosti. I ako se Otaestvenija Zapiski, organ Populista koji 1866

52 5 zamenjuje zabranjeni Sovremenik, bavi radije, u duhu ideje vodilje toga lista, soc ijalnim pitanjima i izbegava politika pitanja, kao ona naroito opasna o ustavu, doi vljuje mnoga kinjenja od strane cenzure. Liberalni dnevnici Golos iz Petrograda i Ruskija Vjedomosti iz Moskve, vre izvestan uticaj sedamdesetih go dina. 1876 stvara se Novoe Vremja A. S. Suvorina, koji uiva, u svome poetku, reputac iju liberalnog organa. Samo Moskovskija Vjedomosti i Ruskij Vjestnik Katkova i Ljubinova i docnije, Grodanin kneza Meerskija, koji su bili glavni proti vnici reformi Aleksandra Drugog, promakli su gromovima cenzure. U opozicionoj tampi, t. j. u celoj tampi, osim listova Katkova i zvaninog Severnuj Kurjer, primorani su da pribegavaju svima moguim izvrdavanjima da bi mogli da izraze ne samo radikalna i socijalna miljenja, ve ak i liberalna shvatanja. Stv orila se neka vrsta preutno ugovorenog jezika (Ezopov jezik) koji obrazovana publik a razume vrlo dobro. Otuda knjievna kritika ostaje, kao u vreme Nikole Prvog, gla vni oblik politike literature. N. K. Mihajlovskij, koji nastavlja originalu dinas tiju Belinskija, Dobroljubova, Pisareva, ernievskija, intelektualni je voa mlade ge neracije. Dela Gleba Uspenskog, najznaajnijeg i najtalentovanijeg izmeu knjievnika p opulista, ne analizira samo, sa velikim produbljivanjem, ivot malovarokih graana i s eoski svet te prelazne epohe, ve su to u isto vreme i romani sa tezom. Izmeu svih tadanjih knjievnika, Saltukov edrik se izdvaja snagom i originalnou svoga talenta. Njegovi Gubernskije Oerki (Provi jski zapisi), objavljeni 18561857, galerija tipova ruske provincije pre reforme A leksandra Drugog, ve su ga napravili slavnim. On uspeva u satiri, koja odgovara n aroito dobro osobinama nekog stila. Nepotpuno i nepravilno ostvarenje refor mi, stalna izvrdavanja upravljaa, sve vea suprotnost izmeu liberalne fraz eologije i konzervativnog duha, policiske mere, novi tipovi koji se, sa reformam a, pojavljuju u birokratiji, tampa i advokati, sve one figure javnoga ivota, p sihologija propaloga plemstva nude neiscrpne motive satire. Njegova dela su toliko zasiena aluzijama na zlo toga vremena, da nam je neki put teko da naemo odgo netku, kao da se to tie Aristofanovih komedija. Za itaoce koji su nestrpljivo oekiv ali njegove publikacije u sveskama Oteestvenija Zapiski, zatim, posle zabrane ovog asopisa, u Vestniku Evropi, gl avna privlanost je bila ba u tim tananostima aluzija, koje kriju znaenje i najpodoz rivijoj cenzuri. Kao to se trebalo i oekivati, rat na Orientu 18771878 u javnom miljenju p odie patriotska oseanja. Ali ova oseanja okreu se protivu vlade, kada se doznalo za pronevere, nedovoljnost snabdevanja vojske i strunu nesposobnost ruskih enerala. J avno mnenje oajava zbog razoarenja Berlinskog Kongresa koji, posle mira u San-Stef anu, zakida Rusiji veinu plodova njenih pobeda. Slavofili ustaju protivu vlade. I van Aksakov je prognan iz Moskve zato to je izjavio na javnoj sednici Slovenskoga drutva da gadne vesti primljene iz Berlina gore od srama i ranjave savest rus koga naroda koji se uzbuuje, apue, buni se ..., i eka jedno reenje ozgo. Ako bi bi lo preterano govoriti o

52 6 uzbuenju naroda ruskog, nije bilo sumnje o uzbuenju prosveenoga sveta; ali ono dolazi u mnogome otuda to se tako lako dalo bugarskom narodu, ni najmanje ne pripravlje nom za politiki ivot, ono to ba car nije hteo da d ruskome narodu: ustav i narodnu sk uptinu. Uzbuenje je naroito jako u liberalnim krugovima zemstva. I ako se vlada upinje svim sretstvima da smanji njihov znaaj, skupovi zemstva su prilik a za javne izjave, isto politikog karaktera, kao to na drugoj strani ini tampa, p ozorite, nauni kongresi i t. d. Pokret u korist ustava nagovetava se uskoro meu libe ralnim lanovima provincijskih skupova. Tajni sastanci, na kojima se raspravljaju savremena pitanja, obavljaju se esto na jugu Rusije, u Kijevu, zatim u Harkovu. V lada im sama prua priliku da se javno dozna njihovo miljenje, kada, posle jednoga govora carevog u Moskvi, ona poziva drutvo, jednim apelom objavljenim u Vladinom Vesniku da je pomogne u borbi protivu progresa revolucionarnog pokreta. Grupa u stavotraitelja hita odmah da predloi svima podruinama zemstva, u kojima ima njenih pr istalica, da odgovore vladi jednom adresom imperatoru. U zemstvu u ernigovu, I. I. Petrunkevi dri govor naroito jasan i lien svih sumnja. Znai potpuno ne poznavati razvi janje i irenje ideja, kae on, kada se moe pretpostavljati da stroge mere mogu biti sposobne da ugue ideje, podrazumevajui tu i ideje anarhistike. Borba protivu razorn ih ideja mogla bi biti mogua samo ako drutvo ima odgovarajue oruje. To je oruje: re, t mpa, sloboda miljenja, slobodna nauka, ali to se ne moe nai u Rusiji. Javno miljenje rusko ne postoji, jer nema ime da se izrazi. Ono to ne dostaje, to je tampa, bez str aha od gonjenja, jedino zauzeta interesima drutva, njegovim pacifistikim razvojem, njegovim ivotnim potrebama i opasnostima u koje bi moglo eventualno da srlja, da budi oseanje nezavisnosti, istinkt za samoodranjem i elju da se sauvaju temelji pol itikih reima. Poto je izneo kako su novi zakoni bili izoblieni u primeni, kako klasini sistem grofa D. Tolstoja dovodi u pitanje prosveivanje mladih generacija, Petrun kevi poziva zemstvo da konstatuje, sa neizrecivom tugom, njenu potpunu nemo da preduzme mere, ma kakve one bile, u borbi protivu zla.U svojoj adresi zemstvo Tverske gubernije konstatuje da imperator, u brizi za sreu bu garskog naroda, dao mu je jedan pravi serf-government! zemstvo se bojalo da upotreb i re ustav , neprikosnovenost prava linosti, nezavisnost pravosua, slobodu tampe, i iz aava elju da vidi ruski narod koji je trpeo, sa toliko dobre volje, sve tekoe rata, d a uiva iste koristi, a to e biti jedino sposobno da mu osigura, prema reima imperat ora, postupno, mirno i zakonito razvijanje. Vlada je odgovorila zabranom zemstvu da diskutuje o slinim pitanjim a. Njeni liberalni lanovi nastavljaju ipak da se sastaju. 1879 godine oni pokuavaj u da stupe u pregovore sa revolucionarima, koji su ve poeli svoju teroristiku akcij u. Oni pokuavaju da ih prelome da obustave atentate, dok oni sami ne pokuaju, miro ljubivim sretstvima, da utiu na vladu. Ali njihova nemo

52 7 je i suvie oevidna, i emu se moe nadati od njihove adrese imperatoru? Petrunkevi, koj i je pokuao sa pregovorima, uhapen je uostalom u aprilu 1879 i izgnan iz june guber nije ernigov u daleku severnu guberniju Kostromu. Ipak, veza je od sada vaspostav ljena izmeu revolucionarnih i liberalnih pokreta. Teroristiki revolucionarni pokret. Neuspeh pohoda u narod bio je ubedio revoluciona re u nemogunost, ne samo da pripreme jednu skoru pobunu, ve ak ni da vre potrebnu pr opagandu za socijalnu revoluciju. elja da osvete svoje drugove pohapene ili pogubl jene, i potreba da se organizuju radi borbe protivu vlade, naterala ih je da osn uju jednu tajnu organizaciju, moniju nego njihovi nekadanji razbacani klubovi. Pr vi pokuaj u tome smislu, u Moskvi, 1876 od propagatora populista koji su se hteli s loiti samo pacifistikim sretstvima, nije uspeo. Drugi, pokuan iste godine, u Petrog

radu, od populista revolucionara, sreniji je. Jedno udruenje, koje uzima ponovo ime Z emlja i sloboda, ve noeno od jedne grupe esetih godina, skuplja preivele iz revolucio narnih udruenja, pod upravom branoga para Natanson i Aleksandra Mihajlova. Ono sad ri jednu centralnu direkciju zvanu docnije centralni komitet, podeljen na vie sekci intelektualnu, radniku, seljaku, i jednu grupu za rasturanje. Centralna direkcija ima la je za cilj, preko organizacije i preko pobune da priprema bune. Grupa za rasturanj e treba da pomogne oruanom silom u susretima koja postaju sve ei sa vlastima. Njena p rva javna manifestacija bila je 6/18 decembra 1876 pred katedralom Majke Boje Kaz anske. Ova demonstracija, za koju su se nadali da e biti velianstvena, ostala je d osta skromna. Malo radnika uzima uea, mladi manifestanti su rastureni bez tekoa i voe, pohapene, platile su teko ovaj pokuaj, bilo izgnanstvom, bilo sa ak pet i i deset godina robije. Ipak, revolucionarna akcija u gradovima produava da nalazi vie privrenika nego pacifistika propaganda po selima, i delo grupe za rasturanje, ka kojoj je upuena teroristika grupa, poinje da zauzima najvanije mesto. Jedan dogaaj, koji izaziva neobini utisak na publiku, belei novu etapu u istoriji r evolucionarnog pokreta. Jedan od mladia uhapenih na manifestaciji ispred katedrale Majke Boije Kazanske, u Petrogradu, Bogoljubov, osuen na petnaest godina robije , odbija da skine kapu ispred enerala Trepova, efa policije prestonice, pr ilikom njegove posete zatvoru. Trepov ga udari i naredi da mu se d sto udarac a knutom, i ako su politiki zatvorenici bili osloboeni telesne kazne. Drug i zatvorenici, koji su izrazili svoje bunjenje kricima i larmom, tako isto su zl ostavljani od andarma i vojnika. U isto vreme kad i za ovo surovo postupanje, jav nost saznaje u kakvom su oajnom stanju drugi zatvorenici, kao neki Deiskin, zatvor en u mranoj eliji, u gomili izmeti, po kojoj gamiu crvi. Prirodno, tampi je zabranje no da govori o ovim stvarima i jedna komisija naimenovana od imperatora ne nalaz i nita. Tada jedna mlada devojka, Vera Zazuli, uzima na sebe da osveti javno ismej anu savest. 24 januara 5 februara 1878 ona se prijavila kod Trepova sa nekom molbom u vreme kada eneral prima, i oz biljno ga rani jednim revolverskim metkom. Njeno suenje imalo je

52 8 ogromnog odjeka, ne samo u Rusiji, ve i u inostranstvu. Umesto da je brani, njen advokat, Aleksandrov, iznosi pravu optunicu protivu vlade, kao da je Trepov optuen i. Vera Zazuli bila je najzad osloboena. andarmi pokuavaju da je uhapse, ali jedna k ola ekaju je na izlazu iz suda, i posle velikog metea revolucionari uspevaju da j e otmu od policije i da je prebace preko granice. Udruenje Zemlja i sloboda uzima na sebe odgovornost za atentat i preti nastavljanjem borbe. Era terora poinje. Jedna od prvih rtava je eneral Mezencev, komandant andarmerije, n a kome se Stepnjak (Kravinskij) osvetio 4/16 avgusta 1878 za pogubljenje Kovalsko g. I ako se atentat desio u jednoj od najivljih ulica Petrograda, u Talijanskoj u lici, njegovi izvrioci uspeli su da umaknu. Na jugu Rusije, teroristika doktrina n ailazi kod revolucionara na jo bolji prijem. Na jugu su u stvari prvi put teroris ti bili izvedeni pred vojni sud. Ovi sudovi su osudili na smrt: mladoga i oduevlj enoga Valerijana Osinskoga; jednog vlasnika milionskog imanja, Lizoguba, koji ni je uestvovao u pokretima, ali je bio dao revolucionarima sve svoje imanje; Kovalo vskog ve pomenutog koji je pucao na andarme, pri pretresu njegovog stana; i mnogo drugih jo. 9/21 februara 1879 revolucionari odgovaraju na mnoga pogubljenja i hape nja izvrena u Kijevu, u Odesi i u Harkovu, ubijajui guvernera-enerala Harkova, knez a Kropotkina25. 1/13 marta iste godine, Mirskij pokuava uzaludno da ubije Mezenceva, ener ala Drentelna koji je potpisao mnoga hapenja, istrage i doivotna izgnanstva. Listok, organ Zemlje i slobode izjavljuje da teror nije samo za revolucionare sretstvo os vete njihovih pogubljenih drugova ili instrument legitimne odbrane, ve jo i oruje vr lo osetljivo koje primorava vladu da shvati svu nemo upravnog sistema u prisustvu j edne opasnosti, iji je izvor nepresuiv i nepoznat. U toj atmosferi opteg nereda, jo vie pootrenoj hapenjem liberalnih inovnika, desio se

2/14 aprila 1879, prvi po datumu od sistematskih atentata na linost carevu. Dok s e Aleksandar Drugi etao, jedan propagandist, Solovjev, pokuao je da ga ubije. Doavi posle dogovora sa svojim drugovima, naroito za to iz Samare u Petrograd, on ispal juje pet metaka od kojih ni jedan nije pogodio imperatora. Uhapen odmah, pogublje n je 29 maja 10 juna iste godine. Njegovi drugovi su reeni da nastave delo, ali njihova namera nailazi, u samim krugo vima revolucionara, na uporne protivnike. Od izvesnog vremena, lanovi Zemlje i Slo bode su podeljeni; jedni, kao mladi Plehanov, pristalice su propagande, drugi ope t za teror. Sukob postaje otar, najistaknutiji revolucionari se skupljaju na jedn om tajnom kongresu, od 17/29 juna do 21 juna 3 jula 1879 u Lipeku, banji Voro neke gubernije, da bi prodiskutovali pitanje carevog ubistva. Suprotno od n jihove prethodne izjave, oni reavaju, naroito na navaljivanje A. eljabova, da teror ne treba da bude orue legitimne odbrane i osvete ve jedan postupak aktivne borb e za politiku slobodu svih i za 25 Roak slavnog anarhiste.

52 9 parlamentarni reim koji bi nam za sve bio garantija. Nosioci ove rezolucije dolaze u Vorone, gde se sastaju sa protivnicima terora, predvoenim od Plehanova. Ovaj pr ekida sve veze sa teroristima i rascep partije je izvren. Ni jedna od dveju novih organizacija ne zadrava staro ime Zemlja i Sloboda. Pristalice terora, vrativi se u Petrograd u oktobru 1879, osnivaju novo udruenje Narodnaja Volja. Njihovi protivnici, koji sebi stavljaju u glavni zadatak socijaln u propagandu, i za kraj agrarnu revoluciju, nazivaju svoju grupu ernij Peredel (Crn a podela) t. j. Opta podela. Narodnaja Volja, najaktivnija od dve organizacije, dol azi prirodno u prvi plan. Plehanov i njegovi drugovi, Vera Zazuli, Stefanovi, Dej e migriraju. U inostranstvu oni postavljaju temelje ruskom marksizmu i osnivaju ru sku socijal-demokratiju Grupa Oslobodenija Truda. Na suprot ovome, iz grupe Narodna Volja izdvaja se ruska socijalnorevolucionarna partija (Narodniki). Centralni egzekutivni komitet Narodnaja Volja poinje sa irenjem poziva imperatoru u ko me se trai politika sloboda i parlamentarni reim. U isto vreme, 26 avgusta 7 septem bra 1879, komitet reava da za metu terorizma ne uzima vie visoke funkcionere i li gubernatore-enerale, ve lino samoga imperatora, ako mu ne da satisfakciju na njegova glavna traenja. Komitet e trebati dve i po godine da izvri svoj plan. Mnog obrojni atentati, koji pokazuju mnogo energije i dovitljivosti od strane revoluc ionara, reaju se do 1/13 marta 1881. Centralni komitet, koji nema vie od 30 lanova, uspeva da daje utisak jedne m one i nedokuljive organizacije, opasnije u oima vlade, nego to su ikada bila druga r evolucionarna udruenja. Sa druge strane, taj komitet stvara, u najrazlinijim drut venim krugovima, ivu nadu za pretstojee politike promene. Na sve strane , blagodarei utisku koji je znao da stvori, on susree, ne samo simpatizere, ve ak i sauesnike, gotove da mu dadu pravu podrku. Atmosfera opte naklonosti obrazuje se o ko ovih atentata; ona ne samo da olakava pripremanje i realizaciju njihovu, ve ini da se zloinci sakrivaju od policije. ak i jedan funkcioner Tree sekcije, t. j. politik e policije, primljen je za lana revolucionarne partije, i obavetava na vrem e svoje prijatelje o pretresima i hapenjima koja im prete. vrsto reeni da ubiju imperatora, lanovi Narodne Volje ne poputaju posle toliko neuspeha. Atentati se ponavljaju i uvek na n ajneoekivaniji nain. Prvo, teroristi pokuavaju da bace u vazduh voz, koji treba 19 novembra 1 decembra 1879 da dovede imperatora sa Krima u Petrograd. Oni stavljaj u bombe na mnogobrojna mesta. Sofija Perovskaja, erka enerala-guvernera Petrograda , lino stavlja jednu bombu, sa neobinom hrabrou, blizu Moskve. Ali neke bombe nisu e ksplodirale, druge su otetile samo jedan voz, u kome nije bio imperator. Posle izvesnog vremena 5/17 februara 1880, nijedan novi atentat ne uspeva da ubije imperatora u njegovoj rezidenciji, u Zimskom dvorcu. Jedan stolar, Halturi n, koji je radio u Dvorcu, stavio je svoje usluge centralnom komitetu. On je bio zamislio da baci u vazduh trpezariju carevu, dva sprata iznad odaje za poslugu.

eljabov je sa panjom primio taj plan, u sluaju ako atentat na imperatorov voz ne b ude uspeo. Malo po

53 0 malo, Halturin je mogao da sakupi u toj odaji dosta dinamita da bi bacio u vazdu h u isto vreme meusprat u kome je bila dvorska garda, i iznad njega, trpezariju i mperatorovu. On je mogao da sakupi jo i vie dinamita da policiji nije doao do ruku, prilikom hapenja jednog revolucionara, jedan plan dvora, na kome je imperatorova trpezarija bila obeleena jednim krstom. Najstroiji nadzor vren je nad svima koji su ulazili u dvor i prenos dinamita bio je veoma otean. Najzad, bilo je reeno da s e pree na stvar u trenutku kada car bude seo za sto. Halturin, poto je zapalio svo je fitilje, izaao je iz dvorca da vidi rezultat dela. Eksplozija je bila strana, u bivi 11 vojnika, ranivi 56 i poruivi carevu trpezariju. Ali samo caru ne bi nita, bla godarei zadocnenju jednog visokog gosta, kneza Aleksandra Batemberga, koji je jav io da e doi pola sata docnije. Tek to je bio preao prag odaje, desila se eksplozija, i tako se samo uplaio. U proklamaciji, koju je komitet objavio posle toga neuspe ha, izjavljuje se da se borba nastavlja dok god car ne bude predao organi zovanje javnoga ivota jednoj Ustavotvornoj skuptini slobodno izabranoj, i i ji su lanovi dobili mandate od svojih glasaa, jer vlada je postala prepreka slobo dnom razvijanju narodnoga ivota i da dok se ne bude uinio taj prvi korak ka osloboenj u Otadbine komitet e raditi svima sredstvima da to uini sam. Primirje terorista i diktatura srca. Kako da se bori protivu terora? Poto i najotrij e mere ostaju uzaludne, zato ne pokuati da se razoruaju koncesijama, ako ne sami re volucionari, ono bar liberalne grupe, ija naklonost ili neutralnost glavni su raz lozi uspeha terorista?. Roeni brat carev, Konstantin Nikolajevi, pripadnik je miroljubivih koncesija. U Me rmernoj palati, gde on stanuje, on sakuplja linosti, koje, kao ministar Valpjev, dele njegova miljenja. Valpjev je bio redigovao projekat Ustava u novemb ru 1863 godine, u trenutku kada je nada bila suvie velika da e biti dat Ustav Rusi ji. On je u njemu predviao pridodavanje Carskom savetu jedne naroite skuptine sastavl jene od 150177 biranih ,dravnih delegata i 3035 naimenovih od cara, koji bi se sastajali svake godine da reavaju o stvarima koje bi im podnosio Carski savet, i slao 14 od svojih lanova i 2 od sv ojih potpredsednika u plenum Saveta, kome bi ostajala uvek poslednja re. Veliki K nez Konstantin Nikolajevi, pretsednik Carskog saveta, nalae dravnom sekretaru E. Pe recu da rediguje jedan novi projekat koji e omoguiti da se preduzmu mere u cilju smirivanja uzbuenih duhova uzaludnim naporima vlade da se suzbije pobuna. Pr ojekat Pereca predvia zavoenje pri Carskom savetu jednogSavetodavnog odbora od 46 de legata, koji e iz obazrivosti biti podeljeni na vie sekcija, od kojih e se svaka bavi ti drugim stvarima. On e se skupljati samo povremeno i za jedno odreeno vreme, sa pr ogramom rada ranije tano utvrenim; Carski savet imae poslednju re po stvarima odreeni m od Savetodavnog odbora,i na njegovim sednicama prisustvovae samo izvestilac odgovarajue sekcije. Za daleko manje liberalan projekat Perecov od ve inae umerenog projekta Valpjevog, veliki knez Konstantin pokuava da ubedi cara,

53 1 kako on nema nikakve politike vrednosti, ne moe ni u emu smetati vladi i ne nanosi n ikakav udarac svetim pravilima autokratije. Ali Veliki Knez Konstantin i njegova okolina imaju ve ravu reputaciju liberala. Sv aki ustupak, koji bi on traio, bio bi sumnjiv. Da bi se neto primilo trebalo je da izgleda kao da on to nee. Toga principa morala se drati naroita komisija odreena od imperatora, posle eksplozije u Zimskoj palati koja je imala da nae naina da zaust avi neprestano irenje revolucionarnog pokreta. Osam dana pre eksplozije, kn

ez Prestolonaslednik, Aleksandar Aleksandrovi, povodom istog pitanja bio se je pokazao protivnik svih ustupaka, koji bi imali karakter Ustava, to je ba obuhv atalo projekat Valpjeva. Tri dana po atentatu 8/20 februara 1880, za vreme jedne konferencije, on izjavljuje da izvor zla nije u nedovoljnim policijskim merama, ve u nedostatku kohezije centralnih administra tivnih vlasti. Jedina mera stvarno efikasna, koja se namee, jeste u podreivanju sv ih ministarstava jednoj osobi, odgovornoj pred imperatorom za povraaj reda. Drugi m reima, on trai stvaranje jedne posredne funkcije izmeu prvog ministra jednog homo genog kabineta i diktatora. U prilogu ovog predloga da se obrazuje jedna vrho vna anketna komisija pod pretsednitvom toga novog funkcionera, on potsea n a prethodne sline komisije, obrazovane sutradan po poaru od 1862 i po atentatu Karakazova 1866. Taj projekat, reakcionarne koncepcije, na preac je primlje n, ali bie izvren u liberalnom duhu. Sutradan, u toku jedne nove konferencije , na koju su bili pozvani General- gubernatori, imperator daje svoj pristanak na predlog carevia. On stvara jedan naroiti diktatorski organ, Vrhovnu ustrojstvenu komisiju, kojoj daje naroita prava i stavlja joj na elo general-gubernatora Harkov a, grofa Lorisa Melikova. Loris-Melikov, pobednik sa Kara, i ako nije bio liberal, nije imao ni unapred odreene ideje. On zna da se ne moe boriti protivu buntovnika a da se ne zad ovolje opravdana socijalna traenja i time izoluju revolucionari. Ali on takoe zna da ako odmah iz poetka odredi obiman program ustupaka, da e neizostavno da naie na otpor reakcionarnih dvorskih krugova, u prvom redu na carevo protivljenje. Zato se reio da glavnom pitanju pristupi zaobilaznim putem. Prvo je poeo prikupljanjem vlasti u svoje ruke, prema carevievom planu. Carski uka z od 12/24 februara 1880, koji ga imenuje pretsednikom Vrhovne komisije, stavlja i stovremeno pod njegovu vlast sva nadletva koja uvaju bezbednost drave, raunajui tu i T reu sekciju. On je u isto vreme sjedinio funkcije ministra unutranjih dela i komand anta andarmerije. Ne vodei rauna o duhu sudske reforme, on je zbliio pravosue sa poli cijom, i nije oklevao da imenuje za efa policije jednog biveg carskog dravnog tuioca V. K. Plevea. S druge strane, umesto da ublai, on pootrava mere gonjenja protivu uesnika u revolucionarnom pokretu. I pored toga, on se trudio da se izmiri sa ume renim liberalima. On trai da se opozove D. Tolstoj, koga narod naziva davilac narod ne prosvete i ije samo ime izaziva optu mrnju, i zamenjuje ga jednim liberalnim mi nistrom Saburovom. On se trudi da potpuno uspostavi statut

53 2 zemstva od 1864, koji je bio osakaen i unakaen raznim ogranienjima. Na mesto Grega, n esposobnog reakcionara, on odreuje za ministra finansija liberalnog inovnika, prij atelja N. Miljutina, A A. Abacu, koji ukida solarinu koja je padala na teret nar oda, i uzima u rasmatranje optu reviziju celog poreskog sistema. On dozvoljava po kretanje velikog broja asopisa, u kojima se moe slobodno izraziti narodno miljenje, kao Strana L. Polonjskog, Porjadok M. Staljujevia, Ruskaja Misli, Nedeljna revija u vi, Rus slavenofilski organ I. Aksakova i Zemstvo, vrlo ozbiljne liberalne no vine, izdavane od strane autonomnih provincijskih administracija, pod upravom Skalona. Na dan 10/22 septembra 1880, on je pokuao da pred pretstavnicima tampe rasvetli je dan deo svoga programa. On je naroito od njih traio, da nepotrebno ne uzbuuju duhove , istiui potrebu uestvovanja naroda u zakonodavstvu i upravljanju zemljom, bilo u o bliku izabranih skuptina po evropskom uzoru, bilo u obliku starih ruskih Zemskih s abora. On daje na znanje da se u vodeim krugovima njemu pripisuje namera da radi u prilog ovim traenjima, i da to slui za povod da se protivu njega vodi kampanja; o n tvrdi da nije primio nikakvo punomoje da sprovede takvu reformu i da, to se njega tie ne na merava nita slino. Njegov program za buduih 57 godina jeste: da uvrsti aktivnost Zemst a u granicama njegove nadlenosti; da uini kraj gaenju zakona od strane policije; da nastavi sa decentralizacijom pokrajinskih uprava; da se obavesti pomou specijalni

h senatorskih komisija za ispitivanje o eljama i potrebama naroda; da garantuje ta mpi slobodu diskutovanja vladinih mera pod uslovom da ne uzbuuje javnost neostvarl jivim iluzijama. Pod izgovorom da nema vie potrebe za naroitim ovlaenjima da bi se bo rio protivu buntovnikog duha, on izdejstvuje ukidanje Vrhovne komisije, ali zadrava fu nkciju ministra unutranjih dela. Osloboen obzira prema jednoj arenoj i dosta nezgod noj komisiji, on produava da igra ulogu prvog ministra. Stvarno, ako se izuzme atentat koji je pokuao Mladeckij protivu samog Loris-Menik ova, nekoliko dana posle njegovog naimenovanja, i koji je u ostalom izrino dezavu isan od Centralnog komiteta, teroristiki atentati prestaju u toku 1880 g. Ovo primirje moe da se delom tumai stavom iekivanja koji su zauzeli revoluci onari, a naroito opte narodno miljenje prema Loris-Melikovim planovima. U stvari, o no je prouzrokovano prazninom, koju su hapenja i progonstva nareena od vlade, osta vila u redovima revolucionara, a naroito Goldenberga, ija su priznanja prvi put ot krila vladi tajnu Centralnog komiteta. Ako su traenja revolucionara delom utopistika, planovi Loris-Menikova ne pokazuju nikakav znak stvarnih politikih ustupaka, i ne donose sa sobom ustavni reim u prav om smislu rei. Vladina politika u prkos svim ustupcima uinjenim do poetka 1881 godi ne, ostaje u suprotnosti ne samo sa programom revolucionara, ve i sa samim traenji ma liberala. Loris-Melikov je toga bio svestan. Ve u trenutku kada se pred pretstavnicima tampe javno izjasnio

53 3 protivu svakog ustavnog ustupka, on je izrazio u toku jednog privatnog razgovora sa Perecom svoju stvarnu zamisao: ja sam se usprotivio, rekao je tvorcu plana od 1880, tenjama konstitucionalista, koje su trenutno kod nas neostvarljive ali ja meu tim potpuno delim njihovo ubeenje, da je potrebno sasluati miljenja ljudi razumnih i praktinih. Plan bi mogao da poslui, treba samo traiti najobazriviji i najpraktinij i put da se privede u delo. Stoga, kada se poetkom 1881 osetio dovoljno jakim pred carem, on je pokuao nove korake da bi udovoljio traenjima naroda. Zavretak rada senatorskih komisija za ispitivanje koje je bio naimenovao, dao mu je povoda zato. Komisije su mu otkrile, kao to se moglo oekivati velike nepravilno sti u provincijama: protivljenje administracije zemstvu i pravosuu, neograniena i uvek sve vea vlast generalnih gubernatora, preziranje zakonitosti. Loris-Melikov hteo je da poveri provincijskim izaslanicima brigu ispitivanja r ezultata anketa i da iz njih izvuku zakljuke u obliku projekata zakona. Taj nain je ve bio upotrebljen kada su sreujue komisije bile pozvane da diskutuju pr ojekat osloboenja seljaka, pre nego to je ovaj bio poslat Carskome savetu. Na dan 28 januara 9 februara 1881, u jednom raportu caru, Loris-Melikov predlae da se prvo sazovu dve pripremne komisije: jedna administrativna i ekonomska za izradu opte administrativne reforme, kao: tano razgra nienje nadlenosti administracije, sudova zemstva; izgraivanje autonomije zemstva i gra ova; dovrenje agrarne reforme; sretstva da se sprei glad i tako dalje i jedna finan sijska komisija da diskutuje o finansijskoj reformi; i da se projekti, koje budu izradile te komisije, upute jednoj optoj komisiji za konsultaciju, koja e sakupiti u sebi strunjake izabrane od zemstva i optina, po dvojicu od svake ustanove s tim d a zemstvo ima pravo da ih bira po potrebi i izvan svojih lanova, meu osobama p riznatih kompetencija: da najzad podnesu projekte zakona,posle diskusije u opt oj komisiji, Carskome savetu, poveanom sa 10 do 15 delegata biranih u provincijam a. Kao to se vidi, ministar nije mislio da stvori jednu redovnu uglednu ustanovu, ve samo da narodni pretstavnici sarauju na izradi izvesnog broja projekata zakona , ija je sadrina ve utvrena unapred. Miljenja te savetodavne reprezentacije ne m oe ni u emu da ogranii nadlenost jedine postojee zakonodavne ustanove, Carskoga savet a, iskljuivo birokratskog tela poto sadri samo mali broj delegata iz provincija, do bro protreene kroz sito i reeto. Da ga je na vreme obznanio, taj reformni plan toliko ogranien, teko da bi pobudio teroriste da izmene svoju taktiku. Ali najvea misterija obavila je njeg ovu diskusiju. I ako je Loris-Melikov priznao u svojoj savesti, da je to samo poe tak reforme, koja bi neizbeno dovela do stvarnog narodnog pretstavnitva, on moe da

konstatuje da je njegov skromni pokuaj biljka iz staklene bate. 15/27 septembra 1880 on je rekao Perecu: Da opet odjekne nekoliko nezgodnih pucnj eva, ja sam izgubljen, a sa mnom propae i ceo moj sistem. Iz ovih novih vremena vrat iemo se unazad moda do inkvizicije. On je tano predvideo sudbinu koja e snai njegovu taturu srca. kako je narod nazvao reim, koji

53 4 je on postavio. Dogaaji e pokazati da je nemogue lukavstvom ograniiti autokratsku vl ast, koju e njene pristalice braniti sa najveim ogorenjem, pa i po cenu njihovog ivo ta svakoga puta kada primeti ustavni karakter ustupaka, ijoj potrebi oni ipak ne mogu da odole. Lov na cara. Evolucionistiki sistem Loris-Melikova ne moe da razorua poslednje revo lucionare ostale u ivotu, kojima je ne samo nepoznat sukob tendencija, odigravan na dvoru, nego ak ne mogu da zamisle ni njegovu vanost. Ba zbog toga to su redovi nj ihovog Centralnog komiteta proreeni i to se jedan deo javnog miljenja odvojio od njih da bi se strasno bacio na civilizatorsko delo, kako ga je nazvala jedna uzreica toga vremena, oni se reavaju d a ure i da udvostrue napore. Lov na cara poinje. Da ga ne bi promaili, teroristi sta vljaju u delo sve svoje snage i spremaju nekoliko atentata za isti dan. Oni su s e dogovorili da ubiju cara u trenutku kada se vraa kolima u svoju palatu sa svoje uobiajene etnje. Na svima putevima, koji vode dvoru vrebae ga smrt. U ulicama Malaj a Sadovaja i Gorokhovaja iskopani su podzemni rovovi u koje e se staviti mine . Ali poto to sretstvo ne izgleda sigurno, zaverenici, nosioci bombi, koje je pripremio istaknuti hemiar Kibalne, bie pored toga, rasporeeni na raznim etapama puta, kojim ima da proe car. Krajem februara, posle hapenja eljabova, koji je imao V rhovnu upravu atentata, ovaj je preao na Sofiju Perovskaju. Hapenje njihovog efa nateralo je revolucionare da poure sa ostvaren jem svoga plana. Oni ga utvruju za nedelju, 1/13 marta, kada je car imao obiaj da prisustvuje reviji trupa u manjeu Miel. Ironijom sudbine na sam dan kada su rev olucionari reili da ubiju cara, ovaj je napustio palatu sa najboljim nam erama. On je ba dao svoj pristanak na plan Loris-Melikova, i krenuo da saopti novost Veli koj Kneginji Katarini Mihailovnoj. Ministarski savet na ijoj sednici e se njegova odluka pretvoriti u dravni in, sastae se kroz tri dana 4/16 marta. Njegova morganat ina ena. Kneginja Jurjevskaja, preklinjala ga je da ne poe ulicom Mala Sadovaja koju su joj anonimna pisma naznaila kao opasnu. On poslua njen savet, i napustivi M ihailovu palatu, on se poveze ulicom Ekaterininskajaom. Sofija Perovskaja odmah naredi bacaima bombi da promene mesta i dade poslednji signal. Prva bomba,baena od Rizakova, unitila je carska kola. Aleks andar II koji je ostao nepovreen zaustavio se jedan trenutak da vidi mladog za verenika i koliko ima tete. Drugi zaverenik Grinevecki koristio se time, d a baci caru pred noge bombu koja raznevi caru noge, ubije i njega samog. Smrtno pogoen i gubei svoju krv Aleksandar II je prenet u zimsku palatu gde je ubrzo izdahnuo ne doavi svesti. Ovaj tragini kraj vladavine, iji su poeci bili tako sjajni, bio je mrano pretskazanj e za Rusiju.

53 5 4. EVROPSKA POLITIKA I EKSPANZIJA U AZIJI Od 1856 glavni predmet Ruske diplomacije je u tome da se napravi revi

zija Pariskog ugovora. Kako unutranje stanje zemlje ne dozvoljava da se preduzme novi evropski rat, primorana je da pribegne diplomatskim putevima. Knez Gorakov, koji upravlja spoljnom politikom, nije diplomata prve klase. Int elektualno on je nii od slavnih dravnika: Bizmarka, Kavura, Andraija i Napoleona II I, koji u poetku druge polovine XIX veka, vode sudbinu Evrope. On se sprijateljuj e sa Bizmarkom za vreme od tri godine, koje ovaj provodi u Petrovgradu kao ambas ador Pruske. Ovo prijateljstvo je od velike vanosti za orijentaciju ruske spoljne politike, jer Bizmark e imati u izvesnim trenutcima ogromnog uticaja na Gorakova. Dosta prazan i uobraen, ovaj ruski kancelar smatra sebe za takmaca pruskoga mini stra, ak i kad vidi evropske dogaaje samo kroz njegove naoare. Meutim to prijateljst vo proiruje njegov politiki horizonat. On je sposoban da se povija po potrebama sa vremenog sveta. Dok je stara ruska diplomacija, naslednica Tradicija Svete Alija nce, muena poljskim pitanjem dugo, zajedno sa Austrijom, u borbi protivu nacional nih revolucija, videla u ideji nacionalizma samo princip revolucije, Goravov shva ta da Rusija, posle Krimskoga rata, mora ako hoe ponovo ostvariti svoj i nternacionalni presti, da ostavi metode Neselroda. Francusko-Rusko zblienje. Prijateljski odnosi koje Rusija stvara sa Pruskom posle Pariskog kongresa, nisu dovoljni da je oslobode od obaveza, koje joj je nametnu o ugovor od 1856. Zato ona stavlja sebi u zadatak da ostvari i zblienje Francusko -Rusko, zapoeto za vreme Pariskog kongresa. 25 septembra 1857, Aleksandar II i Napoleon III sastaju se u tutgartu. Obeava se meusobna pomo. P rijateljstvo Aleksandra II slui Italijanskoj politici Napoleona III: Rusija je o pasnost za Austriju, koju ova primorava da dri njene trupe na istonoj g ranici u najkritinijim trenutcima borbe u Italiji. Sa svoje strane, Napoleon III obeava da e pomoi Rusiju na Balkanu, gde je ona ponova, po ideji Gorakova, da ostvar i nacionalnu ideju, tako dragu francuskom imperatoru. Sledeih godina francuskoj p omoi ima Rusija da zahvali za diplomatske uspehe na bliskom. istoku. Zblienje Fran cusko-Rusko olakava spajanje Moldavije i Vlake. Kad su Turci hteli da napadnu Crnu Goru, Napoleon III alje francusku flotu u Jadransko more, i Turska mo ra da se upravlja prema volji Pariza i Petrograda, i uvai ispravljanje granica Cr ne Gore. A kada je krajem 1858 godine, htela da poalje svoje trupe u Srbiju, Fran cuska energino pomae Rusiju. Poljsko pitanje i raskidanje francusko-ruskih odnosa (1863). Taj francusko-ruski sporazum, koji je Rusiji doneo vie diplomatskih pobeda nad Austrijom, kao i da o dri svoj presti na Balkanu, lomi se na Poljskom pitanju i odvaja za dugo vremena A leksandra II od Napoleona III. Sva Evropa prati i komentarie sa strasnom panjom 1863 razvijanje poljskog ustanka, kaznene mere ruske vlade, akciju Muravjeva i stav ruske tampe. Kao i 1831, dogaaj i u Poljskoj, dobijaju u oima evropske diplomacije

53 6 meunarodni znaaj. Tri drave, Francuska, Engleska i Austrija, pokazuju se otvoreno u neprijateljskom stavu prema Rusiji. Francuska gaji naroitu ivu naklonost prema Po ljskoj, koju podravaju ne samo katolici, koji se interesuju za Poljsku iz religio znih razloga, i bonapartisti koji gaje prijateljstvo prema Poljskoj kao dogmu nj ihovih meunarodnih koncepcija, ve i opozicione partije, koje njihova tradicija goni da pomae Poljsku u borbi protivu ruske vlade. Napoleon III je u nezgodnom p oloaju: interes njegove italijanske politike je u zblienju sa Rusijom, ali javno m iljenje kategoriki trai da priznati zatitnik nacionalnih prava uzme u zatitu Poljsku. Intervencija Austrije nema niega sentimentalnog. Ona trai naina da Rusiju dov ede u teku situaciju i naroito da slomi francusko-rusko prijateljstvo, koje joj je donelo toliko neprilika na Balkanu. Isto tako i Engleska ima samo jednu e lju, da posvaa Francusku i Rusiju. Dok Austrija doputa da se organizuje u Galiciji pomo pobunjenicima, Napoleon III obraa se lino Aleksandru II molei ga da vaspostavi ponovo Kraljevinu Poljsku i da joj da velikoga vojvodu Konstantina za kralja, A leksandar II odgovara kategorinim odbijanjem.

To evropsko meanje samo pojaava unutranju poziciju Ruske vlade, i Katkov, svojim va trenim lancima izaziva nacionalistike strasti svojih italaca. Rusija uostalom nije usamljena, Bizmark objavljuje svoje prijateljstvo za Rusiju i Gorakova. On im nud i pomo Pruske protivu pobunjenika i izjavljuje da je spreman da poalje pruske trup e na Vislu. 8 februara 1863 jedna rusko-pruska konvencija je potpisana: Pruska s e obavezuje da pomae Rusiju i ruska vojska je ovlaena da moe prei prusku gr anicu da bi gonila pobunjenike. Na navaljivanje svoga ministra spoljni h poslova, Druana d'Lija, Napoleon III otro protestuje. On navodi da, s obzirom n a Rusko-prusku konvenciju, poljsko pitanje je izalo iz okvira ruske unu tranje politike, i da je to postalo pitanje meunarodne politike. 10 a prila Francuska se obraa jednom notom ruskoj vladi. Engleska i Austrija pridruuju se tome koraku. Engleska se poziva na Beke ugovore od 1815. Napoleon III, koji se ne moe na njih da pozove, stavlja na prvo mesto principe nacionalnosti i humanit arne obzire; on trai da prava Poljske budu zatiena ne samo u granicama kraljevine s tvorene od Aleksandra I., ve i u svima poljskim provincijama. Veina evropskih sila , podrazumevajui tu i Svetu Stolicu, saglasni su sa francuskom notom od 10 aprila . Rusija se tako nalazi prema jednoj evropskoj koaliciji. Napoleon III misli ve n a jednu vojnu ekspediciju u kojoj e uestvovati svi koalicionai. Ta pretnja ratom pr imorava Gorakova na umerenosti. Svojom notom od 26 aprila, on poziva Francusku, A ustriju i Englesku da mu dostave sretstva za koja misle da su pogodna da umire P oljsku. U noti koja mu dolazi 17 juna, tri sile mu preporuuju est naina: 1) potpuna amnestija, 2) organizovanje jednog narodnog pretstavnitva, prema zakon u od 1815, 3) ulaz Poljaka u javne poslove; 4) sloboda savesti i naroito ukidanje svih ogranienja nametnutih katolikoj veri; 5) priznanje poljskog jezika kao jedin o zvaninog; 6) vraanje na normalne uslove pri vojnom regrutovanju.

53 7 ak ta vie, one predlau da se skupe na jednu meunarodnu konferenciju svih zemalja potp isnica Bekog ugovora. S obzirom na diskusiju u itavom redu reformi, Napoleon III t rai 20 juna od Austrije i Engleske, da se obaveu jednim ugovorom da mogu upotrebit i, ako zatreba, i druga sretstva osim diplomatskih pregovora, kako bi pripomo gli traenje oduzetih politikih prava. On im predlae koaliciju protiv Rusije. Engleska i Austrija, kojima u sutini nije stalo mnogo da brane Poljsku, to odbija ju. Gorakov i Bizmark, sigurni da ostale sile ne dele ratnike namere francuske, um iruju se. Na Bizmarkov savet, Gorakov daje ideju za jednu konferenciju triju drava koje su podelile Poljsku. Predlog je odbijen. Engleska ostaje na tome da nita ne preduzima u korist Poljaka. Bizmark koji upravlja Gorakovim, vidi dobro slabosti protivnika Rusije. 7 septembra jedna nota Gorakovljeva obavetava sile da on smat ra zavrenom diplomatsku prepisku, koja se odnosi na poljski ustanak. Naljuena engleska vlada sastavlja sada jednu preteu notu u kojoj izjavljuje, da je Rusija povredila Beki ugovor i prema tome izgubila pravo na Poljsku. Ali Bizmark ubeuje Palmerstona da Engleska nema nikakvu korist od postavljenja toga pitanja da, ako povue ovaj svoj akt, on e ga pomoi u pitanju vojvotstava. Palmerston zausta vlja svoju notu, ve odaslatu, i alje odmah drugu, u kojoj izjavljuje Gorakovu sve s voje zadovoljenje. Ovaj obrt izvanredno pokazuje nedostatak iskrenosti, karakteris tian po stav evropskih sila, osim francuske u pitanju Poljske. Bizmark koji je ta da bio pravi voa ruske igre zadovoljan je. Odnosi izmeu francuske i Rusije pomueni su za dugo vremena. Ruska nacionalistika tampa, sa Katkovim, smatra Prusku kao jed inu prijateljicu Rusije. Ne samo da politika Napoleona III nije donela nikakve k oristi Poljskoj, ve je omoguila savez rusko-pruski protivu Francuske 1870 godine. Otkaz Pariskog ugovora i Londonska konferencija (18701871). im je Poljski ustanak uguen, revizija Pariskog ugovora postaje glavna misao Gorakova. Poto nije raunao na pristanak Engleske, koja je zbog uspeha Rusije u Aziji postajala sve vie neprijat eljski raspoloena prema njoj, on misli da moe svriti posao i bez nje. Ve 1866, on iz javljuje, u svome cirkularu od 20 avgusta, da Rusija, posle velikih promena poli tike situacije u Evropi, odbija da vodi rauna o ogranienjima koja joj namee Pariski ugovor: Na uzvieni gospodar, pie on na francuskom, nema namere da odgovara na glavne obaveze toga ugovora, koji je imao vrednosti i morao se potovati samo dok je pos

tojala saglasnost izmeu velikih sila, ali taj ugovor danas, zbog nedosta tka te saglasnosti esto i ozbiljno gaen, pretstavlja ruevinu. Rat francusko-nemaki prua mu priliku da ga potpuno odbaci. Poljske Sadove, savez austrijsko-francuski bio je mogu, i francuska diplomacija naprezal a se da ga ostvari. Ali u to se nadao Bizmark, jer to bi primoralo Prusku da se bori na dva fronta. Zato Aleksandar II dolazi njemu u pomo. Izjavljujui da ako Aus tro-ugarska pokua da napusti neutralnost, on e je odmah napasti. 12 jula 1870 Rusi ja izjavljuje da e ostati neutralna, ali Gorakov poseuje Bizmarka

53 8 u Berlinu i Rusija, postavi stvarno saveznik Pruske, spreava Austrougarsku da inte rvenie. Za tu pomo, on dobija izmenu Pariskog ugovora. 26 septembra 1870 Tjer je u Petrogradu. On se nada da e Rusija uiniti pristanak na Prusku u korist Francuske i da e je pomagati naroito da dobije primirje od 25 dana. Gorakov pokuava da ga obmane. Ostajui veran Bizmarku, on ne gubi iz vi da reviziju Pariskog ugovora i radi da dobije podrku protivu Engleske, koju smatr a za svog glavnog neprijatelja. On daje neodreena obeanja Tjeru i pokuava da ga one raspoloi protivu Engleske. Tjer, kao iskreni prijatelj francusko-ruskog saveza l koji je kao istoriar znao da je taj savez ve spasao Francusku 1814, naputa Petrogra d potpuno razoaran. Posle kapitulacije Meca, Gorakov se reava da stupi u dejstvo. K rajem oktobra 1870 godine on obavetava Evropu da, s obzirom na promene pol itikih prilika koje su predhodile potpisivanju Pariskog ugovora, Njegovo Carsko Velianstvo nee se vie obazirati na obaveze ovoga ugovora, osim to zadrava svoja prav a suverenstva na Crnome moru. U jednome veoma ivome odgovoru Engleska otro kritikuje doktrinu javnoga prava, izr aenu od Gorakova i energino protestvuje protivu te jednostrane povrede meunarodnog u govora. U stvari, opravdanje na koje se poziva Gorakov je stvarno. Francusko cars tvo koje je mnogo doprinelo da se izazove rat na Krimu, ne postoji vie; Pariski u govor bio je povreen od njenih drugih potpisnika, kao to dokazuje okupacija Rima o d italijanskih trupa, posle Sedana. U toj borbi izmeu drava i naroda koja vodi izm eni Evrope, ugovori postaju stvarno nitavni. Isto tako, istina je da Gorak ova teza, pravno nije mnogo odbranljiva, jer je odricanje osnovnih pojmova meu narodnog prava. Bizmark, koji se bojao Rusko-Engleskog rata predlae jednu konferenciju u Londonu da bi se pregledao Gorakovljev cirkular. Njegov predlog prima Engleska, k oja u tome vidi priliku da izvede Rusiju, ruioca njenih obaveza, pred neku vrstu meunarodnog suda. Otvaranje konferencije razvlai se zbog veoma delikatnog pitanja uestvovanja Francuske. Pariz je opsednut. Da bi francuski delegat mogao da doe u London, potrebna je intervencija i ak dozvola nemake vojne komande. Ali Bizmark, koji nee da se francusko-pruski sukob pominje u Londonu, i koji hoe da os tane sam lice u lice sa Francuskom, izmilja sve mogue prepreke. Sa svoje strane, il Favr nee da napusti opsaeni i bombardovani Pariz; on ne shvata da u tome kritinome trenutku rata, Francuska ima rauna da prisustvuje jednoj meunarodnoj ko nferenciji. Najzad, konferencija se otvara 17 januara 1871. Istoga dana ona prok lamuje nepovredljivost ugovora: Prusi priznaju da je glavni princip prava ljudi d a se niko ne moe razreiti obaveze ugovora, niti da menja odredbe osim u sluaju pris tanka suprotnih strana ili posretstvom prijateljskog sporazuma. Drei se pacta sunt servanda, konferencija u Londonu sveano osuuje doktrinu odredbe Rebus sic stantibu s. Poto je tako podvukla svoje neodobravanje Gorakovljeve politike, ona daje Londo nsku konvenciju od 13 marta. lanovi Pariskog ugovora

53 9 koji ne priznaju Rusiju, ukinuti su. Crno more prestaje da bude neutralno. lan 2

te konvencije, sadravajui princip zatvorenosti Moreuza postavljenog 1856 godine, o vlauje sultana da ga otvara u vreme mira ratnim brodovima, svaki put kada za shodn o nae, da bi obezbedio izvrenje Pariskog ugovora od 30 marta 1856 god. Ova formula i ako ne ba mnogo, bila je ipak povoljna za Rusiju, nego ona koja je prvo bila p redloena od Austrougarske i koja je priznavala prolaz kroz Dardanele, sa dozvolom sultana, samo brodovima nepograninih sila. Ruski delegat Brunov nije razumeo da je austrijski predlog pre svega bio upuen protivu Rusije. Primljena formula nije imala niega, bar u svojoj formi, uvredljivog za Rusiju. I ako Pariski ugovor nije bio poniten i ako su odredbe, koje brane Tursku od Rusije to su njena glavna kara kteristika zadrane, Londonska konvencija, naputajui princip neutralnosti Crnoga mor a, tako uvredljiv po Rusiju, ipak je jedan uspeh za Rusiju i poboljanje njene meun arodne situacije. Savez tri imperatora (1873). Kratak period hladnih odnosa izmeu Nemake i Rusije na staje posle konferencije u Londonu. Pre svega, Rusija je oekivala da e je Nemaka energinije podravati na konferenciji nego to je to uinila; i tako isto, ako odnosi i zmeu Viljema I i Aleksandra II zadravaju karakter prisnog prijateljstva i drugarst va, ruska diplomacija ali se na dranje Bizmarkovo. Poljsko pitanje ne postavlj a se vie i Napoleon III pada; Rusija pokuava da se priblii Francuskoj, kao to pokazuju njeni napori da je odbrani od neprekidnih pretnji Nemake. Ali car uznemiren napredovanjem revolucionarnog i socijalnog pokreta u Rusiji, i uestalou politikih atentata, bavi se vie borbom protivu revolucije nego spoljnom pol itikom. On trai saveznika za ovu borbu. Bizmark mu obeava pomo; obavezuje se ak da e ga pomagati na istoku, i ako su se njegovi prijateljski odnosi sa Austro-u garskom ravo slagali sa tom obavezom. Septembra 1872 godine Franjo Josi f, Viljem I i Aleksandar II imaju sastanak koji 1873 ima za rezultat savez, nazvan savez tri imperatora. Oni su saglasni u tri o snovne stvari: 1) meusobna teritorijalna garancija i priznanje aneksije Elzasa i Lorena; 2) zajednika diskusija o svima tekoama koje se odnose na Istono pitanje; 3) zajednika borba protivu revolucija koje prete svima monarhijama. Ali Bizmark nije od onih koji bi nastavili diplomaciju Svete-Alijancije. Njega z animaju mnogo vie lini interesi Nemake nego uguivanje Ruske revolucije. Savez tri im peratora ne pokazuje se sposobnim za ivot. im je taj savez bio zakljuen Gorakov umir uje francuskog ambasadora u Berlinu i moli ga da telegrafie Tjeru da u njemu nema nikakve odredbe protivu Francuske. 1875 diplomatska pomo koju Gorakov daje Francuskoj, izazvala je njegovo rasturanje . Ruska intervencija u francusko-nemakom sukobu 1875. U prolee 1875 Bizmark zauzima prema Francuskoj pretei stav, nemaki listovi; a naroito zvanini organi, bacaju ratnike krike. Bizmark prihvata, ili bar izgleda da prihvata pod pritiskom nemakog eneral-taba, potrebu za preventivnim

54 0 ratom: Francuska se podie suvie brzo, treba udariti na nju bez odlaganja, i dati j oj osetni udarac pre nego to postane suvie mona. Ali Rusija i Engleska, kojima je s talo do mira, protestvuju energino. Aleksandar II zauzima stav branioca mira i ar bitra situacije. To dranje njemu je inspirisao Gorakov, koji hoe da igra glavnu ulo gu na evropskoj pozornici. Posle jednog susreta sa Bizmarkom. koga je njegovo mea nje veoma naljutilo, Gorakov, urei da se napravi arbitrom Evrope, izjavljuje u jedn om cirkularu neveto sastavljenom, da su evropski mir i spokojstvo naroda osiguran i. Blagodarei intervencijama Ruskoga cara Bizmark se pognu pred englesko-rusko m opozicijom, ali ne oprata Gorakovu za njegovo dranje. Komplikacije na Balka nu pruaju mu priliku za odmazdu. Rusko-turski rat i Berlinski kongres (18771878). Prema Pariskom ugovoru Evropa je na mesto Rusije postala zatitnik hriana i staralac Otomanskog carstva. Ona je uvel a Tursku u evropski savez i unela, u sam tekst ugovora, nova obeanja reformi koje je sultan objavio u Hatti Humayun od

1856, da bi time kao naznaila da njen opstanak u evropskom savezu zavisi upravo o d njihovog ostvarenja. Ali nije jasno ugovorila koje e jaine i na koji nain biti za jednika akcija u sluaju da sultan ne odri svoja obeanja kao i kada bi smatrala za po trebno da intervenie. U stvari, kako nije imala ni elju da to ini, ni zajednike pogl ede, njena tienica, Turska, i naroito, videe se, Engleska odloie za dugo reenje Balkan kog problema i izazivahu vie ratova, od kojih je prvi bio 18771878. Ve sutradan po Pariskom ugovoru, videlo se da nova obeanja sultanova nee biti i spunjena bolje nego ranija, i da se Otomansko carstvo nee evrop eizirati. Izvetaj konzula i diplomatskih agenata Engleske vlade kao i drugih, dok azuju da su hriani i dalje bili gonjeni. Pokolji u Dedasu i Damasku 1860 odluie Engleze i Francuze da okupiraju Siriju; i time dokazae da se sile nisu odrekle svoga prava meanja. Kancelar Gorakov koristi tu priliku da potse ti u svojoj noti od 17 maja i 17 avgusta 1860, da prilike u drugim hrianskim pokrajinama, a naroito u Bosni i Hercegovini i Bugarskoj nisu bolje i pr ete da izazovu opasne sukobe. Predlae da se sile dogovore, ako ne ele da budu izne naene. Ali zadovoljava se samo jednim protokolom, forme radi, o pravu kontrole Evrope, kao i po elji Rusije, odreivanjem jedne anketne komisije o situaci ji u evropskim pokrajinama. Liban dobija ustav, a ustanak na Kritu 1866 1867 izaz iva intervenciju Engleske. Tom prilikom, Gorakov ponavlja svoje ranije predloge, ali bez ikakvog uspeha. Od tada i naroito posle 1874, sa drugim ministarstvom Dizraelijevim (lord Bi konsfild) engleska politika dobija jasni rusofilski i turskofilski oblik. I ako ih ona dobija od svojih pretstavnika, sve vesti o nasiljima Turaka prema hrianima, Engleska pretstavlja kao izmiljotine Rusije i Austro-ugarske, i vidi u nemirima koji izbijaju u hrianskim pokrajinama Otomanske imperije, samo plod austro-rus kih intriga. Ona ne vodi nikakvog rauna o nacionalnoj svesti, koja se javlja sve jae i jae u hrianskim zemljama na Balkanu. Izmeu 1860 i

54 1 1870 g. Bugari se bore da odvoje svoju Crkvu, simbol svoje nacionalnosti, od Grke Crkve. 1872 stvara se bugarska narodna Crkva (Egzarhat) pomou Turaka. Srbija, ko jom upravlja od 1860 knez Mihajlo, podrava bugarske zahteve i misli da postane sl ovenski Pijemont. Mihajlo poinje pregovore sa mladom generacijom bugarskih patriota , kojima nezavisnost njihove crkve nije dovoljna, i koji tee za politikom slobodom . Jedan bugarski revolucionarni komitet postoji ve u Bukuretu i odatle upravlja apo stolima od kojih jedan, Levickij uhapen je i pogubljen od Turaka 1873 g. koji prip remaju ustanak u Bugarskoj; svuda, u Severnoj Bugarskoj, na jugu u Rumeliji i u Makedoniji, na terenu Ekzaharta, revolucionari vode borbu. Srbi i Crnogorci uzne miruju se i brinu za sudbinu svoje brae u Bosni i Hercegovini, kolevci Srbije. Ne am bicija Rusije ve nacionalne aspiracije, bile su glavni pokreta ustanka 18751876. Prvi ustanak buknuo je u julu 1875 u Hercegovini. On se iri brzo po Bosni. U avgu stu dok turski garnizoni nemaju vie od dve hiljade vojnika, ustanika ima ve 20.000 . Evropske sile navaljuju na Crnu Goru i Srbiju da ostanu neutralne i ograniavaju se samo da poalju, u septembru 1875, est konzula da se obaveste na mestu. Ovi mog u samo da konstatuju da hriani stvarno pate, ali oni nisu ovlaeni da hrabre pobunjen ike. Dok Porta zahteva pre svega razoruanje i potpunu predaju ustanika, ovi trae d a Evropa zagarantuje ostvarenje autonomistikog programa koji su sami sastavili. Kako se ustanak ne smiruje tokom cele zime i preti da bude jo ei sledeeg prolea, Rusij a, Austro-ugarska i Nemaka trae zajedno nain da se umeaju. Kao uvek, Porta uri, da pr eduhitri evropsku intervenciju, da ponovi iradom od 2 oktobra i fermanom od12 de cembra svoje stare obeane reforme. Posle austro-rusko-nemakih pregovora, Rusija us tupa akciju Austro-ugarskoj, koja je najblia pozornici dogaaja, i Andrai alje Porti slavnu notu od 30 decembra 187526. Poto je utvrdio da ranija obeanja nisu ispunjena, on skicira program relig ioznih, finansijskih i privrednih reformi, i predlae da potini upravu paa kontroli jednog lokalnog odbora sastavljenog pola od hriana a pola od muslimana. Engleska s e pridruuje njegovom koraku, na traenje i same Porte, da bi time podvukla da to ne znai intervenciju ve samo prijateljski savet. Porta ne pravi tekoe oko primanja

toga saveta, i objavljuje iradu koja je u potpunoj suprotnosti sa njenim delima. Ali ustanici su nepoverljivi; oni ne pristaju nikako da poloe oruje i trae da kontr ola reformi bude data jednoj naroitoj meunarodnoj komisiji, da se turske trupe pov uku u tvrave i materijalna pomo bude podeljena beguncima im se vrate na svoja ognjit a. U prolee neprijateljstva poinju sa vie estine nego ikada. Ubistvo konzula Francuske i Nemake u Solunu, od strane muslimanske gomile 6 maja, odluuje sile na jednu ene rginiju akciju. Rusija nastojava da se mora voditi rauna o traenjima ustanika. Eng leska daje udan predlog da se ponude teritorijalne kompenzacije knezu Nikoli od C rne Gore, koji pomae ustanike. Posle sastanka izmeu Aleksandra II, Bizmarka i Andr aija 11 maja, sastaje se na 26 Predana Porti 30 januara 1876.

54 2 poziv Bizmarkov konferencija pretstavnika velikih sila u Berlinu. 15 maja tri carska dvora predlau ostalim vladama da pristanu na Berlinski memorandum sastavljen od Gorakova 13 maja. Ta nova nota poziva Portu, shodno traenjima ustanika, da se zakljui primirje od dva meseca, da se sporazume sa njima o obnavljanju crkava i u nitenih poljskih dobara, i o pomoi koju e jedna meovita komisija da podeli postradal ima. Ona uslovljuje da hriani sauvaju svoje oruje kao i muslimani, i da se turska vo jska povue u utvrenja. Delegati sila nadgledae primenu reformi i povratak izbeglica na svoja ognjita. Ako po isteku dva meseca, velike sile ne uspeju da postignu sv oj cilj, tri carska dvora prete da pribegnu merama uspenijim nego diplomatska akcij a. Gorakov je stavio do znanja da u tom sluaju Rusija nee zadravati vie Srbiju i Crnu Goru, gotove da podignu oruje, da e plamen revolucije proiriti se na Bugarsku, Epir , Tesaliju i Albaniju, i da e hrianske zemlje Evrope, u kojima e javno mnjenje progovo riti oveanskim glasom, biti primorane da se umeaju, da bi spreile prolivanje krvi. Francuska i Italija pristupaju odmah uz taj memorandum, dok Engleska, iji prvi mi nistar Dizraeli, brian zbog ruskih uspeha u centralnoj Aziji i zbog prestia belog c ara, organizuje put Galskog princa u Indiju i daje kraljici titulu carice Indije, izrino to odbija 19 maja. ak ta vie, Engleska savetuje Tursku da ne primi uslove, i obeava joj moralnu pomo. Odbijajui da uestvuje u jednoj pomorskoj demonstraciji velik ih sila, ona uzima za izgovor ubistvo konzula u Solonu i alje svoju eskadru u zal iv Bosik, na ulazu u Dardanele, i tako radi u korist Turske. to se tie Turaka , oni su preduhitrili namere tri imperatora jednim aktom, postalim ve tradi cionalnim u slinim sluajevima, i uspenijim od obeanja reformi, revolucijom na svome dvoru. Na potstrekivanje Midat-pae, sultan Abdul Azis svrgnut je reenjem svetenstva , i zamenjen 30 maja Muratom, prostim oruem pobedilake partije. Dizraeli je mogao 9 juna sa zadovoljstvom da izjavi u parlamentu, da s obzirom na ovu promenu, sil e su se uzdrale da predadu Berlinski memorandum novome sultanu. U meuvremenu dogodio se pokolj Bugara, koji menja potpuno dranje evropskih sila, raun ajui tu i Englesku, prema Turcima. Poto je Engleska vlada prebacila turskoj da ne moe da ugui ustanak svojim linim sretstvima, Porta je bila poslala, jo u aprilu mese cu, da pomau regularnu vojsku, neregularne ete, sastavljene od razbojnika i zl oinaca, baibozluk. U poetku maja, juna Bugarska bila se pobunila i Porta, ne pl aei se neizbenih posledica njihove upotrebe, pusti ih protivu pobunjenika. Stanovnit vo Bataka, koje je predhodno razoruano i koje je uzalud pokuavalo da se skloni u c rkvu, bilo je potpuno istrebljeno za vreme od 58 maja, i izvrilac toga dela Ahmedaga bio je odlikovan redom Medidije. Slini pokolji bili su zatim izvedeni i po dru gim optinama pod komandom guvernera Bugarske, efket-pae, prema izvetaju englesk og konzula Baringa, broj rtava bio je 13.000. Kada je 23 juna Daili New s objavio ove uase, englesko javno mnjenje, dotle indiferentno i ak

54 3

naklonjeno konzervativnoj vladi, uzbuuje se. Izjave i optimistika uveravanja vlade svirepo su demantovana. 29. avgusta ministar spoljnih poslova, Lord Darbi primo ran je da pie svome ambasadoru u Carigrad, seru Dordu Elijotu: Smatram za potrebno da Vas obavestim da utisak, izazvan ovde dogaajima u Bugarskoj , potpuno je unitio sve naklonosti prema Turcima. To oseanje je tako mono i tako je dnoduno, da vlada Njenoga Velianstva nalazi se stvarno u nemogunosti da intervenie, a k i u sluaju da Rusija objavi rat Turskoj. Osam dana docnije, protivnik Dizraelije v, Gledston, objavljuje svoju slavnu brouru o grozotama u Bugarskoj. Ubrzo, u svo me govoru u Blakhetu, on potsea sile da turske pokrajine nisu plen koji se moe del iti, ve zemlja tamonjeg stanovnitva. Engleska i Rusija, ako su reene da istupe zajed no, jedna na moru, druga na kopnu, mogu da poprave prilike toga stanovnitva, a da ipak sultan ne izgubi nad njima svoj suverenitet. Njihov savez uinie ih nepobedni ma. Ja ni najmanje ne sumnjam, dodaje on, da kao i svaka druga drava, i Rusija ima egoistike ambicije. Ali oveanska naklonost, koja je sada obuzela njen narod, pokree njeno srce. Zato ne biti iskren, sporazuman sa njome i zadrati nau ljutnju i nae su mnje do trenutka kad budu izazvani kakvim aktom od njene strane, a ne uspomenama starih mrnji? Ali Dizraeli ne deli to javno preziranje prema Turskoj, ve samo u puuje nekoliko opomena Porti. U svome govoru od 20 septembra u Ajlesberiju, on ustro ustaje protivu politiara koji sluei se toboe lepim i iskrenim oseanj ma liavaju vladu, koja brani ivotne interese Velike Britanije, potpore javnog mnjenja. Taj govor je mogao da dokae Turcima, u nedostatku prijateljskih i poverljivih saveta, koje bi demantovala javno prebacivanje, da opomene E ngleske nisu sasvim iskrene. U takvim prilikama velike sile gube sve mogunosti kontrole i dogaaji se niu. 1 jula Srbi, a sutradan i Crnogorci, objavljuju rat Turskoj. U julu i avgustu dok Crno gorci sa uspehom odbijaju turske napade, Srbi, koji se pod vostvom ruskog enerala enjajeva, bore protivu glavne sile neprijateljske vojske, ne mogu da odre svoje poloaje i zadravaju se s mukom ispred Aleksinca, kljua Moravske doline. 24 a vgusta knez Milan trai posredovanja velikih sila, i 1 septembra na njegove savete , i Nikola od Crne Gore ugleda se na njega. Istoga dana, Engleska predlae Porti p rimirje od 1 meseca da bi se za to vreme pregovaralo o uslovima za mir. U Evropi i naroito u Rusiji, odakle su mnogobrojni dobrovoljci otili u srpsku vojsku, javn o miljenje biva sve nervoznije. 1 septembra ambasador Rusije u Londonu, grof uvalo v izjavljuje engleskom ministru spoljnih poslova, da je Rusija uporno reena da trai odmah primirje, i da ne doputa Porti da iznese svoje uslove za mir. Pod pritiskom Rusije, Engleska predlae da se nametnu Porti sledei uslovi, koje primaju ostal e sile: Status quo i Srbiji, administrativne reforme u Bosni i Hercegovini, gara ncije protivu rave uprave u Bugarskoj. Turska je gotovo pokuala da sprei novu inter venciju sila, pribegavi novoj dvorskoj revoluciji. 31 avgusta sultan Murat je zbae n i zamenjen njegovim bratom Abdul Hamidom. 12 septembra novi sultan energino odb ija primirje i pristaje samo na obustavljanje

54 4 oruane akcije od 17 do 25 septembra, koje produava zatim do 2 oktobra; a 14 septemb ra on stavlja svoje uslove za mir. Ovoga puta, Engleska govori jasno: poto je izj avila da su uslovi Porte neprihvatljivi, obavetava 25 septembra da odbijanje engles kih uslova dovodi do objave rata od strane Rusije, i da u tome sluaju ona, Engles ka, bie primorana da ostavi Tursku da se brani samo svojim sretstvima. Rusija jo nije spremna da ratuje, ali namerava na zajedniku intervenciju sila prot ivu Porte. 26 septembra Gorakov predlae Dizraeliju, da istovremeno okupiraju: Aust rougarska Bosnu i Hercegovinu, Rusija Bugarsku, a meusaveznika flota pod upravom E ngleske-Bosfor, a ako Engleska ne pristaje na taj plan da se svede samo na zauz imanje Bosfora, to bi spreilo Tursku vojsku u Evropi da dobije pomo iz Azije. 4 ok tobra Engleska odbija ruski predlog, ali pristaje da zahteva od Turske da obusta vi za mesec dana neprijateljstva, koja su gotovo zapoela na Moravi. Na veliko uenje Evrope, Porta odgovara kontra-predlogom primirja od est meseci. I ako je oevidno,

da ova turska ponuda ima za cilj da izbegne meanje sila, Engleska uri da je primi . Ali Rusija stavlja primedbe, i Bizmark pomae Petrograd. Engleska ne poputa i pre govori se razvlae dok se vojna situacija u Srbiji pogorava. Krajem oktobra moravsk a armija u kojoj su i ruski dobrovoljci, u punom je povlaenju ispred Turaka. Alek sinac pada 31 oktobra, srpska teritorija je zauzeta i put ka Beogradu otvoren. N ovi pokolji se oekuju vie se ne moe odlagati. Aleksandar II, koji je tada bio u Liv adiji na Krimu reava se da radi sam. Istoga dana kad je pao Aleksinac, on alje Por ti ultimatum da bi je naterao da pristane, u roku od 48 asova, na primirje od est meseci. Porta pristaje. Car je objasnio britanskom ambasadoru da ga je neodlunost Evrope naterala da radi sam, da sumnje o Rusiji nisu opravdane, jer on ne trai osvajanja i smatra da bi okupacija Carigrada bila nesrena za Rusiju. On daje asnu re, da ne namerava da zauzme Carigrad i da e se ograniiti, ako ga potreba na to natera, da zauzme samo jedan deo Bugarske dok se mir ne zakljui i s igurnost hrianskog naroda ne bude zagarantovana. Prvi put Rusija objavljuje svoju odluku da e ratovati, objavljujui razmere svoje vojne akcije. Ali se jo uvek ustee d a intervenie sama, i trai da dobije od Evrope obeanje zajednike intervencije. Aleksa ndar II eli sastanak jedne konferencije sa zadatkom da izradi projekt reformi u B osni, Hercegovini i Bugarskoj, i da utvrdi sretstva, kojima e se zagarantovati nj ihovo izvoenje. 3 novembra u noti engleskoj vladi, Gorakov iznosi poglede careve i podvlai injenicu, da Istono pitanje je evropsko pitanje, a ne iskljuivo rusko. Sutrad an lord Derbi predlae da se u Carigradu odri konferencija koja e imati za osnovu svojih savetovanja Engleski projekt od septembra meseca, pod izrinim uslov om da sile ve unapred priznaju nezavisnost i neprikosnovenost Otomanskoga carstva , odriu se svih teritorijalnih zadobijanja, i izjavljuju da ni jedna od njih ne t rai da vri iskljuivi uticaj na Tursku. Na traenje Rusije, reeno je da Turski pretstavnici ne prisustvuju pripremnim sednicama

54 5 konferencije. Kao obino, Engleska umanjuje poverljivim objanjenjima Porti efekat svojih javnih predloga. ta vie 10 novembra, na banketu prireenom lord-meru London a, Dizraeli smatra za potrebno da izjavi da je Engleska spremna da ratu je i da su njeni izvori neiscrpni. Sutra dan, u sali Svetoga ora u Kremlju, Al eksandar II javno izjavljuje pred celom Rusijom, da ako konferen cija u Carigradu ne bude ostvarila sporazum sila i stvarno ne osigura poboljanje sudbine hriana u Turskoj, on je vrsto reen da radi sam, i da je uveren da e cela Rusij a odgovoriti na njegov poziv, im to bude bilo potrebno i da ast zemlje to zahteva. 15 novembra Gorakov objavljuje silama deliminu mobilizaciju ruske vojske. Pripremne sednice, kojima je pretsedavao baron Ignjatijev, otpoele su 14 decembra u prostorijama Ruske ambasade, u najpovoljnijoj atmosferi. Engleski delegat lor d Salisberi, na osnovu primljenih zvaninih instrukcija, dobio je ovlaenje da prizna pravo posredovanja sila, ali da se ne pridrui primeni sankcija. Bizmark je 5. de cembra izjavio pred Rajhstagom, da Nemaka nee imati nita protiv toga, ako us led neuspeha konferencije, Rusija objavi rat Turskoj. Baronu Ignjatijevu do zvolilo se da obelei na Kipertovoj karti svoj projekt velike Bugarske, koja b i obuhvatila sve ono stanovnitvo na Balkanskom poluostrvu, koje se smat ra bugarskim i priznaje versku vlast Egzarhata, to e rei: severnu i junu Bugarsku, s jednog kraja Balkana na drugi i Makedoniju. Mogunost da e izvriti okupaciju Bosne i Hercegovine, uticala je na Austro-Ugarsku da se saglasi sa ovim reformama. Dev et sednica je bilo dovoljno da bi se sastavilo pet projekta: ugovor o miru sa S rbijom i Crnom Gorom; unutranje ureenje Bosne i Hercegovine; organizacija Bugarske i obrazovanje dva meunarodna kontrolna odbora. Na dan 23. decembra konferencija je poela svoj rad u prisustvu pretstavnika Turske koja je spremila jedan novi tea tralni udar. Za vreme ove konferencije grmeli su topovi i pretsedavajui Safet-paa podigao se sa svoga mesta i objasnio da se desio jedan veliki dogaaj koji je izmenio oblik vladavine: Nj. V. Sultan objavio je svome carstv u novi oktobarski ustav koji treba da oznai poetak jedne nove i srene epohe narodno g prosperiteta. Porta je time uinila ponovni pokuaj da razbije delimine ali realne r eforme, koje su nametale velike sile, podmeui im svoj ustav carstva, osuen unapred

da ostane mrtvo slovo na hartiji. Poto su turski delegati stavili primedbe na sva ki pojedini paragraf, koji su predloile velike sile, odbijajui da prihvate predlog e u principu, pod rezervom da ga prethodno ima prihvatiti njihova vlada, konfere ncija je morala biti odloena za 28. decembar. Na dan 30 decembra, dakle za vreme njihove tree sednice, evropski delegati potvrd ili su da su njihove predloge odobrile njihove pojedine vlade, zahtevajui da im s e to pre da odgovor. Odgovor im je dat iste veeri. Od 17 predloga Evrope, odbaeno j e 11, etiri odloeno do odluke budueg parlamenta, a preko dva se jednostavno prelo utk e. Na sledeoj sednici, 1 januara 1877, lord Salisberi konstatuje da ovaj odgo vor vrea dostojanstvo velikih sila. Posle sednice on je upozorio velikog vezira Midata da Porta igra opasnu igru.

54 6 Meutim, Midat odgovorio mu je sa malo uzdignutim glasom, da se predlozi Evrope ne slau sa dostojanstvom, nezavisnou i sa teritorijalnim integritetom Turske. lanovi o ve konferencije sastali su se na devetoj i poslednjoj sednici 20 januara, na koj oj nisu nita postigli. I pored malog poputanja od svoje upornosti, Turski delegati su kategoriki odbili da usvoje one paragrafe u kojima se predvialo pravo posredov anja Evrope, t. j. stvaranje meunarodnog kontrolnog odbora i pravo kontrole posta vljanja paa. Midat-paa, objasnio je docnije razloge tome odbijanju: Mi smo znali da je Engleska vlada bila u sukobu sa Rusijom, i da ona, uprkos svim svojim izjava ma, nije mogla, ni pre ni posle, da se mea u Istono pitanje. Zbilja, Dizraelieva po litika uspela je da izmeni Istono pitanje u dvoboj izmeu Rusije i Engleske. ak kad je hteo ozbiljno da preti Porti, on joj nije pominjao intervenciju Evrope, to je obino inio, ve rat sa Rusijom. Ali vrednost te pretnje zavisila je od miljenja koja je Turska imala o Ruskoj vojnoj sili. A to je miljenje bilo ravo. Zato je imao pra vo kada je u Skuptini Lordova, objanjavajui neuspeh konferencije u Carigradu, lord Salisberi kazao da je jedan od uzroka nesrenog odbijanja Turaka bilo ubeenje da je Ruska sila slomljena, da je vojska desetkovana boleu, da mobilizacija nije uspela. Memorandum Lejardov, p redat Porti uoi rata, dokazuje ak koliko su izvesni Engleski diplomati odobravali to miljenje Turaka, kako su hteli namerno da pogoraju situaciju i time nateraju Rus iju da objavi rat. Kako bilo da bilo, ta injenica je razvijala dogaaje posle neuspeha konferencije u Carigradu. Rusija koja je, po svojoj savesti ila do krajnjih granica mogunosti, po kuala je jo jednom da ostvari jednu zajedniku diplomatsku intervenciju sila. 19 jan uara 1877, Gorakov ih je pitao kakve mere misle da preduzmu prema Turskoj. Engles ka, koristei se promenom u Turskoj, odlae svoj definitivni odgovor. Midat-paa, post avi nepotreban posle komedije sa ustavom, zbaen je i prognan. Nova Turska vlada mo li evropske sile da ostave na miru i da veruju u njene potene namere: izjava, koja a k i samoj Engleskoj ne izgleda dovoljna. Jo tri puta, 19, 21 i 28 februara, uvalov nastoji u Londonu da se organizuje jedna zajednika akcija, da se ne bi primorala Rusija sama da istupi. U poetku marta, car telegrafie grofu Ignjatijevu, u Berlin , Be, Pariz i London da objasni kako Rusija ne moe da demobilie svoju vojsku pre ne go to dobije neke stvarne koncesije i izlae projekt jednog novog protokola u kome su ponovljeni zahtevi Evrope prema Turskoj. Engleska odgov ara pozivajui Rusiju da demobilie. 21 marta ruski ambasadori pristaju ak i na to, p od uslovom ipak da Turci demobiliu prvi, da se mir uglavi sa Crnom Gorom, sa Srbijom bio je ve potpisan 28 februara, i da Porta pree na stvarne reforme. Oni su obeali, da ako ti uslovi budu ispunjeni, Rusija e izdati obznanu, u kojoj e izjaviti da pristaje da se razorua odmah poto pregovori o razlozim a demobilizacije budu sa naroitim izaslanikom Turske izvedeni u Petrogradu. 31 ma rta Engleska, u isto vreme sa drugim silama najzad potpisuje, Londonski protokol, koji se ograniava da bude samo razblaeno ponavljanje

54 7 svih prethodnih pregovora i slaba garancija da e sile nastaviti da zajedno pregov araju sa njom, ako Porta opet izneveri njihove nade. Ali, istoga dana, Engleska je obavetava da taj protokol gubi svu vanost ako se odmah ne izvri demobilizacija. 8 aprila, Porta koja je opet povratila hrabrost, od kako je britanskog ambasadora Eliota opozvanog u isto vreme, kad i pretstavnici drugih zemalja posle propasti konferencije, zamenio Lejard u Carigradu, reava da nije potrebno da odailje naroito g ambasadora u Petrograd ako Rusija ne poalje i svog u isto vreme u Carigrad; zat im, 9 aprila ona izjavljuje da u protokolu vidi samo povredu njenog dostojanstva i atak na njenu nezavisnost, i u mesto da ga primi, ona radije pretpostavlja da se izloi opasnosti rata. Na ruski odgovor nije se dugo ekalo. 19 aprila, okrunica Go rakova evropskim silama javlja da protokol odbijen od Turske, poslednji je bio iz raz zajednike volje Evrope i poslednji pokuaj pomirenja, pa se ne moe vie nadati da e Porta ostvariti uslove, koji ima da prethode demobilizaciji, i zato ne ostaje d rugo nego silom dobiti ono to Evropa nije mogla ubeivanjem, i da car radi izvrenja zadatka i ispunjenja svoje dunosti prema interesima Rusije, sluei u isto vreme i in teresima Evrope, nareuje svojim trupama da preu granice Otomanskog carstva. Ovoga puta, velike sile ne sputavaju Rusiju, kao 1853, u izvrenju njene dunosti, ali se br inu da rezultati rata, koji poinje, ne povrede njihove line interese. Bekim ugovoro m od 15 januara 1877, kojim je utanaen tajni ugovor Rajhstaga od juna 1876, Austr o-Ugarska je obeala svoju neutralnost, ali pod uslovom da moe sa svoje strane even tualno okupirati Bosnu i Hercegovinu; da sile zadravaju pravo da se izjasne o rez ultatima rata, da se Rusija uzdrava od svih teritorijalnih prisvajanja na desnoj obali Dunava, u Rumuniji i u Carigradu; da se odrie svakog iskljuivog protektorata nad Bugarskom, i na ma kako zaokruavanje neslovenskog stanovnitva u slovenskim po krajinama koje e biti osloboene, i najzad da Srbija ne bude poprite vojnih operacij a. 16 aprila Rumunija ovlauje slobodan prolaz Ruskim trupama ka Dunavu u zamenu za priznanje njene potpune nezavisnosti koju objavljuje 22. maja, a i ona ulazi u rat poto joj Turci bombarduju varoi i sultan zbacuje kneza Karla. to se tie Engleske ona obavetava Portu da joj nee pruiti nikakvu pomo, ali 6 maja zahteva, po cenu svo je neutralnosti, da Rusija izuzme iz svojih vojnih operacija Egipat i Suecki kan al, odrekne se okupacije Carigrada i ma kakvih izmena statuta moreuza. Gorakov te legramom izjavljuje, da potpisuje sve te uslove, samo primeuje, da e moda ipak biti potrebno, ako to vojne operacije zahtevaju, da se privremeno zauzme Carigrad, k ao i da se zajedniki uredi pitanje moreuza. Operacija poinje jednovremeno na Balkanu i na Transkavkazu. Na prvom fron tu ima 300.000 Rusa protivu 293.000 ljudi, kojima Turska raspolae u poetku. Na dru gom frontu ima 200.000 Rusa protiv 100.000 Turaka. 1 maja 20.000 Crnogoraca stupaju u borbu a 6.000 Bugara spajaju se sa ruskom vojskom. R usi zbog velike vode Dunava koji nadolazi svakog prolea a i zbog ravih puteva, s p oetka napreduju veoma lagano. Stupivi u borbu 12/24 aprila, oni prelaze reku tek 1 5/27 do 18/30 juna. Tako su Turci bili bacili glavnu masu svoje

54 8 vojske na zapadni deo fronta oko Vidina, i istoni u etvorouglu27 toka reke, Rusi pr laze kroz centar, ispred Zimnice, ne naiavi na veliki otpor. Nemajui ozbiljne snage ispred sebe, Ruska vojska napreduje brzo i odnosi u toku jula gromoglasne uspeh e. 25 juna 7 jula ona zauzima staru Bugarsku prestonicu Trnovo. Od 1/13 do 5/17 jula, eneral Gurko, sa relativno slabim snagama, pravi smeo pohod preko Balkana, stupa u junu Bugarsku i dohvata se, zaobilazei ga, klanca ipke. 7/19 jula klanac pa da u njegove ruke. Tada se primeuje da je ofanziva voena sa nedovoljnim snagama. P oplaeni Turci smenjuju svoga glavnog komandanta Abdul-Kerima i postavljaju Mehmed -Aliju. U isto vreme, eneral Osman-paa koji je shvatio da je pogreka deljenje tursk e vojske na dva dela, naputa Vidin ispred koga pasivno logoruju Rumuni, i uri se d a zauzme Plevnu, taktiki vanu poziciju na ruskom boku. Po naredbi glavnog komand

anta Ruske vojske velikog kneza Nikolaja Nikolajevia starijeg, eneral Kridener odreuje enerala ilder-uldera, da napadne Plevnu. Ovaj upuuje na varo 8/20 i 18/30 jula dva krvava juria, koji bivaju odbijeni i kotaju teki h rtava. S druge strane eneral Gurko, koji je mogao da zauzme Staru Zagoru i N ovu Zagoru (juna Bugarska), mora takoe da se povue, onako isto brzo kao to je i napredovao, ostavljajui Turcima na milost i nemilost nesreno stanovnitvo koje ga je bilo oduevljeno pozdravilo. On se povlai ispred Sulejman-pae, koji je morao brz o da napusti Crnogorski front. Blagodarei tome, Crnogorci su se spasli propasti. e neral Gurko ukopava se u klancu ipka. U opasnosti s ela, a i sa boka, od jo netaknut ih turskih snaga. Rusi moraju da se zadre i da ekaju pojaanje. Aleksandar koji se n alazi na frontu, nareuje mobilizaciju garde i formiranje etiri nova korpus a, to poveava Rusku armiju na 554.000 ljudi. U drugoj polovini avgusta Turci prel aze u ofanzivu na celoj liniji. Ali dolazak enerala Radeckog oslobaa na ipci trupe e nerala Gurka, pritenjene od Sulejmana. 4/16 i 5/17 septembra Turci pokuavaju uzalu d da zauzmu klanac koji ostaje definitivno u ruskim rukama. Ali trei napad protiv u Plevne, izvren 30 avgusta 11 septembra u prisustvu carevom, propada i pored bra vura enerala Skobeljeva i gubitaka 16.000 ljudi: ta tri napada kotala su Ruse 26.0 00 poginulih. Dizraeli likuje. Berlin savetuje Ruse da se povuku, kako bi prezim ili u Rumuniji. Ratni savet odran u prisustvu Aleksandrovom, reava da se ostane na pozicijama u Bugarskoj, na planini Balkanu, i da se pripremi normalna opsada Pl evne, poto joj preseku sve veze sa Sofijom. Rusi uspevaju da ostvare svoj plan, p osle vie borbi, krajem oktobra. Situacija Osmana-pae u Plevni postaje oajna, naroito poto je eneral Gurko oslobodio (12/24 novembra) severne ogranke Etropola i Balkana. Turci jo jednom menjaju vrhovne komandante. Sulejman zamenjuje Mehmed -Aliju, i uzaludno pokuava da oslobodi Osmana. 28 novembra do 10 decembra Osman p okuava da se izvue iz grada i sebi napravi prolaz za Vidin. Odbaen bio je primoran da se preda. Plevna je izdrala sto etrdeset i tri dana opsade, do 27 ine ga etiri utvrena mesta: Ruuk, Silistrija, Varna i umla.

54 9 potpunog iscrpljenja ivotnih namirnica; samo glad ju je naterala na predaju, ali ona je bila zadrala rusku ofanzivu. 2/14 decembra Srbija stupa ponovo u rat, sa v ojskom od 50.000 ljudi. Desno krilo Rusa je osloboeno i put za Junu Bugarsku otvor en. Na Azijskom frontu vojne operacije idu gotovo istim tokom. Rusi s poetk a prave uspenu ofanzivu od Aleksandropola ka Karu i Erzerumu; na desnom krilu dve armije napreduju od Alkalcika na Ardahan i Batum, a na levom krilu jedna armija ide od Erivana ka Bajazidu. Sredinom maja 1877 oni osvajaju Bajazid i Ardahan, i poinju blokadu Kara. U isto vreme, oni pokuavaju da zaobiu planinski lanac Saganl iju, koji deli Kar od Erzeruma i u kome je centar armije Muktar-pae. Bojei se da n e budu otseeni od Erzeruma, Turci se povlae, povukavi sa sobom svoje protivnike do i vina, gde od 9/21 do 13/25 juna, odjednom okreu glavu i zadobijaju veliku pobedu. Rusi su primorani da se povlae i da preu granicu. Mnogo su istroeni tekim marevima, krvavim bojevima i bolestima. Pored toga, moraju se na Kavkazu hvatati u kotac sa pobunjenim Abhazijancima i Dagestancima, pomaganim od Turaka. Imaju da ugue te p obune i da reorganizuju svoju armiju. Sreom po njih situacija turskih trupa nije bolja i spreava Muktar-pau da preduzme ofanzivu. 20 septembra 2 oktobra ruska vojska koja je dobila pojaanja i kojom sada komanduje veliki knez Mihajlo Nikolajevi, preduzima veliku ofanzivu irokih razmera. Muktar koji nee da n apusti pozicije izmeu Aleksandropola i Kara opkoljen je 3/15 oktobra trupama enera la Lazareva i tuen od generala Gejmana. On se brzo povlai iza planinskog lanca Sag anlije, do Erzeruma, u klance Deve-bojinu, i tu 22 oktobra 4 novembra potpuno je slomljen od Rusa koji ga prate u stopu. Ova pro past dovodi u pitanje Kar, iji garnizon pokuava istoga dan jedan neuspeli izlaz i Rusi reavaju da ga zauzmu na juri. Operacija, naroito teka, izvedena je sa uspehom 6 /18 i 7/19 novembra: garnizon, jak 17.000, predaje se. Od sada Rusi mogu da se p osvete glavnome cilju ove kampanje, opsadi Erzeruma. Oni su gospodari Jermenske.

Dizraeli se brine zbog ruske pobede na oba fronta. Njegov nemir postaje vei, kad a oni ostavljajui severni Balkan, napreduju naglo ka Filipopolju, Jedrenu i Carigradu. 13 decembra 1877 on ih potsea da Engleska ne moe dopustiti ni u kome sluaju, zauzimanje, makar i privremeno, Carigrada: Ako do toga doe, izjavljuje on, v lada smatra sebe slobodnom da preduzme mere koje nae za neophodne radi zatite brit anskih interesa. U stvari on hoe da natera Rusiju da uini koncesije, o kojima nije nikada ranije bilo rei. 16 decembra Gorakov potvruje svoje ranije obeanj e da nee nikako anektirati Carigrad, ali odbija da obustavi vojne operacije dok g od trajni i stvarni mir ne bude zakljuen, i pita koji su engleski interesi koje bi Rusija, poto je sve ranije prohteve Engleske ispunila, mogla jo povrediti. Odgovor dobija tek 12 januara 1878 poto je Turska uzaludno pokuavala, posredstvom Engleske da sazna za uslove k oje joj ova sprema. U odgovoru Carigrad se ne spominje, ali se zabran juju sve operacije u Dardanelima, naroito stanje ruskih trupa na

55 0 poluostrvu Galipolje. 23 januara 1878, na vest da Rusi idu ka Demotiki i prete d a preseku Galipolje od Caritrada, Engleska nareuje admiralu Hornbnu da poe sa flot om ka Carigradu i da bdi nad slobodom moreuza; zatim poto je to strahovanje bilo pr erano, ona vraa svoju flotu u zaliv Bezike. Za to vreme turski punomonici, koji ne mogu da se ree da potpiu uslove primirja, postavljene od velikog kneza Nikolaja N ikolajevia, prate ga, ve od Kazanluka, od etape do etape. 15-27 januara Aleksandar II alje naredbu velikom knezu da ide na Carigrad, ako uslovi ne budu potpisani u roku od 3 dana. 31 januara Turci ih primaju. Oni glase: stvaranje slobodne Buga rske u njenim etnikim granicama, t. j. da u nju uu i Rumelija i Makedonija; nezavi snost Crne Gore, Rumunije i Srbije, autonomija Bosne i Hercegovine, garancija ru skih interesa u moreuzu, i teritorijalna ili finansijska naknada Rusiji. Odmah, nespokojstvo Engleza poveava se. Ambasador Lejard telegrafie u Londo n da su ti uslovi ravni raspadu Otomanskog carstva u Evropi. Dizraeli trai od donje g doma est miliona livara za ratne pripreme i alje ponovo 8 februara jednu flotu u Carigrad, pod izgovorom da obezbedi sigurnost britanskih podanika u sluaju nered a. 15 februara engleska flota ukotvljava se pred Prinevskim ostrvima. Aleksandar im odvraa nareujui okupaciju Carigrada, ali ta naredba nije izvrena, jer n e dolazi do velikog knezaa to zadocnjenje nije bilo samo sluajno-pre trenutka kad a je engleska flota, pokoravajui se novim naredbama iz Londona, napustila Bosfor. 3 marta u maloj varoi San-Stefanu, pregovarai za mir potpisuju i uglavljuju uslov e primirja. Tada Engleska potsea, to se samo po sebi razume, da taj mir, koji niti ranije ugovo re, treba da bude sankcionisan na jednom kongresu velikih sila. U ostalom Austro -Ugarska ve je bila predloila mesto kongresa, pre svega Be, zatim Berlin. itavih mes ec dana pregovara se ta u San-Stefanskom ugovoru ima da se revidira. Kako Rusija odbija unapred potpunu reviziju, zainteresovane sile poinju sa njome posebne preg ovore, i zato grof Ignjatijev obilazi evropske prestonice. Engleska se vie stara da oslabi uticaj Rusije u osloboenim krajevima ruskim pobedama, nego da spasava i ntegritet Turske. Zato ona zahteva, prema tajnom rusko-engleskom ugovoru od 30 m aja, da Velika Bugarska predviena San-Stefanskim ugovorom, bude podeljena na tri de la. Bugarska na severu Balkana, koja e jedina postati nezavisna kneevina, Rumelija , na jugu Balkana koja e biti autonomna ali ostaje turska pokrajina, i Makedonija , koja e isto i jasno biti vraena sultanu. Sa svoje strane, Austro-Ugarska e li da dobije nagradu za svoju neutralnost, koja joj je bila obeana tajnim ugovo rom Austro- ruskim januara 1877, t. j. da okupira i upravlja Bosnom i Hercegovinom . Nesposobna da preduzme novi rat. Rusija je bila primorana da pristanena zahteve ovih dveju sila, koje u naknadu pristaju da ona zadri svoja osvajanja, dosta sk romna u ostalom, Kar i Batum i da ponovo uzme izgubljeni deo Besarabi je Pariskim ugovorom. Samo Nemaka nije traila nita; tako se Berlin

55 1 uini kao mesto najzgodnije za kongres, na kome je Bizmark igrao ulogu potenog posrednika. Berlinski kongres koji je odran od 13 juna do 13 jula 1878, izmeni Sant- Stefansk i ugovor prema prethodnim ugovorima zakljuenim izmeu Rusije, Engleske i Austro-Uga rske. Bizmark, koji je pretsedavao, teroriui turske izaslanike, nije dozvoljava o da se diskusija udaljuje od ve postavljenih problema. im bi se malo udaljila on bi poeo da se ljuti, da vie, pravi scene i stavlja do znanja da nema v remena da se zanima tuima stvarima. Pod takvim uslovima Englezi, koji su tajnim u govorom od 4 juna dobili od Turaka ostrvo Kipar, da bi branili interese turskih poseda u Aziji, nisu mogli da brane Otomanske interese. Otuda je Dizraeli morao da pristane na okupaciju i administraciju Bosne i Hercegovine od strane Austro-U garske i da je ak morao da preti pretstavnicima Porte, ozbiljnim komplikacijama, ako ne popuste na tome pitanju. Isto tako Rusija nije se mogla vraati na svoje pr ethodne koncesije i morala je naroito da prizna nestanak Velike Bugarske. Bizmark n ije hteo da se posvaa sa Rusijom i inio joj je sitne usluge, ali nije tedeo samolju blje Gorakova, i ak je otvoreno diskutovao sa grofom uvalovim na koga je Gorakov hte o da prebaci odgovornost za ustupke zato to je ovaj smatrao za neophodno da bi Rus ija izbegla rat da se ratifikuju obeane koncesije. Rusko javno mnenje, koje nije z nalo za tajne ugovore i stvarnu opasnost u koju je nepomirljivost gurala zemlju, optuivalo je diplomate da su upropastili plodove skupo zadobijene pobede. Ono je smatralo rat kao jedan humanitarni poduhvat. Njeno razoaranje bilo je veliko kad se videlo da se taj rat zbog pogreke Evrope pretvorio u jedno nesigurno stanje i novi izvor sukoba na Balkanu. Tano je, da tekovine Rusije nisu odgovarale rtvama, ali da se u poetku rata ona sama drala svoje tradicionalne politike na poluostrvu , izvesno je, da bi, ovoga puta njeni interesi bili u harmoniji ne samo sa human im oseanjima i moralom savremenog drutva, ve i sa dobro shvaenim interesima cele Evr ope. Hlaenje rusko-nemakih odnosa i usamljenost Rusije. Dranje Nemake na Ber linskom kongresu duboko je ranilo Rusiju, i javno mnenje i diplomatske krug ove. 1879 u Evropi nema drugog pitanja, ve samo koncentrisanje ruskih trupa i nei zbeni sukob izmeu Rusije i Nemake. Aleksandar II uva prema Viljemu I svoje prijatelj stvo, ali on njemu pie, u avgustu 1875 da bi mu se alio na Bizmarkovu politiku pre ma Rusiji: Kako da se objasni to dranje nemakih agenata koji prema nama postaju sve vie neprijateljski na istoku?.... Mislim da treba da Vam obratim panju na tune pos ledice koje mogu nastati u naim odnosima dobrih suseda, ako guramo nae dve nacije jednu protivu druge: Bizmark koji radi na pripremanju saveza izmeu Nemake i Austro- Ugarske, odgovara n a optuivanja careva, dokazujui Viljemu I kako je Rusija kovala intrige i kako je Aleksandar II predloio jedan ugovor o savezu Francuskoj, to francusk i ministar spoljnih poslova Vadington smatra za potrebno da zvanino d emantuje 15 septembra 1880. Bizmark nastojava da savez

55 2 sa Austro-Ugarskom upravljen protivu Rusije bude zakljuen to je mogue bre. Ali Vilje m I koleba se. Prilikom njegovog sastanka sa Aleksandrom II u Aleksandrovu, u poe tku septembra 1879, car ga je pozvao da vaspostave nekadanje prijateljske veze, i njemu je teko da prekine sa Rusijom. Da bi ga naterao da potpie ugovor o savezu sa Austro-Ugarskom, Bizmark mora da mu ponudi svoju ostavku. Za vreme poslednjih godina svoje vladavine Aleksandar II obuzet je samo jednom m ilju, borbom protivu revolucije. ivei u stalnome strahu od atentata na svoju linos t, on tome podreuje sve svoje politike brige. On trai prijateljstvo Nemake,

jer ona 1880 pootrava zakon protivu socijalista. Naprotiv, on vidi u republikans koj Francuskoj ognjite revolucionalne propagande, i njegovo nezadovoljstvo je nar oito veliko kada je francuska vlada odbila da odobri ekstradiciju Ruskog terorist e Hartmana. Kad on umire 1/13 marta 1881, Rusija je potpuno usamljena u Evropi. Ruska ekspanzija u centralnoj i istonoj Aziji. Pod Aleksandrom Drugim upotpunjava se i zavrava veliko delo kolonizacije i vojnog prodiranja, koje lagano i sigurno vodi Ruse ka izvorima dveju pritoka Uralskog mora, Sir- Darije na severu i AmuDarije na jugu. Oni napreduju u isto vreme sa dve strane: sa severa na jug, kroz Sibir, kroz zemlju Triju nomadskih kirgizkih Hardi: malu, veliku i srednju, koj e su joj ve potinjene, i sa zapada na istok, istonim obalama Kaspiskoga mora u srce stepa. Potreba da brani nastanjeno rusko stanovnitvo od upada nomada, Rusiju je naterala da dublje ue u zemlju Kirgiza i Turkmena. ak ni religija nije mogla ujedi niti ta muslimanska plemena protivu nevernika, jer, da se izazovu u sveti rat, t rebalo je izmeu ostaloga, po tanoj primedbi jednog znalca centralne Azije, Vamberi ja, da budu i izgledi za dobru pljaku. U stvari, ti ratoborni pljakai nesposobni su bili da se udrue za zajedniku odbranu. Takoe i ruska penetracija bila je uvek ista . Kako uvek ima meu tim plemenima avanturista, kojima treba oruja i novaca, da bi osigurali svoju mo nad narodom, Rusi su poinjali izazivanjem svaa meu njima i naizme ninim podravanjem. Zatim bi ruske trupe dole i podizale du puteva utvrenja. Malo po m alo od saveznika one bi se pretvarale u gospodare. To lagano i metodino prodiranje poinje neto pre 1860, nizvodno Sir- Darije. Cilj je bio, da se spoje linijom utvrenja dve ruske stanice u razdaljini od prilike 798 vrsta, tvrave Perovskij i Vernos, i da se postave baze za snabdevanje to je mogue b lie garnizonima, kako bi se izbeglo donoenje namirnica kroz stepu. Pod izgovorom d a su stanovnici Kokana i Bihare napali sibirsku granicu 1860, pukovnik ernjajev osvaja 1864, usred tog kraja bogatog itom, tvravu imkent. E nglesku, koja se ve buni, Gorakov umiruje; u svojoj noti od 21 novembra 3 decembra 1864 on pravda rusku ofanzivu, podseajui na potrebu jedne drave da brani s voje dravljane i svoju civilizaciju od divljih skitakih naroda na granici. Ugovor u uguaku, Rusija sebi obezbeuje priznanje Kine na vlasnitvo Narunskog bazena (Severn i Kokan), i carskim ukazom 1865 stvara se

55 3 provincija Turkestan. Juna iste godine ernjajev se koristi jednim napado m emira iz Buhare, protivu oslabljenog Kokana, i osvaja Takent, centar puteva i v eza itavog kraja. Maja 1866 eneral Romanovskij zauzima Koen, na gornjem toku Sir-Da rije. Emir iz Buhare, Mozafer-Ed-Din uzalud se napree da istera Ruse iz Kokana; n ajzad posle vie poraza priznaje njihovu vlast 1867. Iste godine, ukazom od11/23 j ula, podie se Turkestan na guberniju, Takent postaje glavni grad, a eneral Kaufman general-gubernator. Kako Buharski emir ne priznaje svoju propast i sprema se za borbu, Kaufman ga preduhitri. On ide na Samarkandu i poto je nagnao Mozaferova tr upe u bekstvo, on zauzima grad 1868. Jedan ustanak stanovnika je svirepo uguen, i Mozafer potpisuje ugovor koji obezbeuje ivote i imanja ruskih podanika, obeava sigurnost karavanima i sniava trgov ake takse. Kada se tamonji begovi, kojima nije pravo zbog tih privilegija, bune protivu emira, Kaufman ih pobeuje i 1870 vraa vlast Mozafera. Od tada Buha ra ostaje potpuno pod vlau Rusa. Sve vie nespokojna Engleska, koja je do sada samo opominjala, zahteva sada od Rus ije da obustavi svoja osvajanja. Jednim zajednikim ugovorom ona je zaustavljena n a granici Avganistana. Kabulj je pripao uticajnoj sveri Engleske, Buhara Rusima a reka Atrek priznata kao granica Persije. Ruska vlada stara se tada da uvrsti ut icaj na teritoriji, koja joj je priznata. 1869 gradi Krasnovodsk i itavu seriju u tvrenja du zapadne obale Kaspiskoga mora. Odatle, idui tokom reke Amu-Darija, mogue je preduzeti pohod na Kivu, to leglo razbojnika, iji izleti stalno prete ruskim p osedima, i koji prodaju svoje zarobljenike kao robove. Pozvan da oslobodi svoje zarobljenike, kan oaze, Muhamed-Rahil, zahteva da mu se prizna vlast na celoj te ritoriji, izmeu Sir-Darije i Atreka. 1873 Aleksandar II alje grofa Petra uvalova da obavesti britanski kabinet, da je primoran da zauzme Kivu, ali da nema nameru d

a je anektira, i reava se, da napadne sa etiri strane u isto vreme kanat, koga okr uuju stepe teke za prolaz. Bez obzira na neuvene prepreke, uasnu zimu, sneg, arke vrui ne i oblake usijanog peska, tri kolone od etiri stiu kroz bezvodnu pustinju, u oaz u Kive. 29 maja 10 juna 1873 Kiva im otvara svoja vrata i ugovorom od 31 jula 12 avgusta kan priznaje se be za vazala Rusije, oslobaa odmah sve zarobljenike raznih narodnosti, u stupa Rusima desnu obalu Amu-Darije sa iskljuivim pravom plovidbe rekom, oslobaa r usku robu svih taksa i plaa ratnu otetu. Ceo Turkestan pripao je Rusiji i od tih n ovoosvojenih teritorija obrazovana je nova gubernija transkaspiska. 1871 Rusija se koristi pobunom Jakub-beja protivu Kine i osvaja privremeno Kuldu ali je ustupa Kini, zajedno sa dolinom Ili, ugovorom potpisanim u Livadiji 1879. Nasuprot tome, u srednjoj Aziji dobija izvesne teritorije. Poto se Kokan bio pob unio protivu Kana, zato to se predao Rusima, eneral Kaufman uguuje pobunu i ulazi u Kokan 26 avgusta 7 septembra 1875. Ugovor od 25 septembra 7 oktobra daje Rusiji teritoriju na desnoj strani o bale gornjega toka Sir-Darije. Posle jednog novog ustanka stanovnika, okolina Ko kana, koja je bila nezavisna, prisajedinjena je ruskoj teritoriji ukazom od 20

55 4 februara 3 marta 1876. Ona postaje provincija Feran, a kanat Kokan prestaje da po stoji. 1878 da bi se uzvratilo neprijateljskoj politici Engleske, eneral Stoletov poslat je kod emira Avganistana ir-Alije. Iz mrnje prema Englezima emir prima rusku misiju sa mnogo poasti. Na odbijanje da primi engleskog izaslanika emberlena , koji se spremao da doe u Kabul sa velikom vojnom pratnjom, Engleska mu objavlju je rat. Neuspesi toga rata su jedan od uzroka pada Dizraeliovog 1880. Druga vlad a Gledstona prekida sa politikom ispovedanja prema Rusiji evakuiui Avganistan, stvara neutralnu zonu izmeu sfera uticaja dveju sila. Rusija se alila na upade Teke-Turkmena, koji su imali izvesnih veza sa engleskom politikom u pograninim oblastima Avganistana, jer Teke-Turkmeni su bili obueni i n aoruani od engleskih oficira. Da bi uinio kraj tome, eneral Lazarev 1879 vodi, prek o vie od 375 vrsta duge peskovite pustinje, jednu ekspediciju u srce logora razbo jnika. Ali nailazi na tvrdoglavi otpor i neuspeva da zauzme utvrenje Gek-tepe na persijskoj teritoriji. 1880 Rusija obavetava Gledstonovu vladu, da e biti pri morana da ponovi svoju ekspediciju. Posle ozbiljnih priprema njena vojska polazi iste godine, pod komandom enerala Skobeljeva. Tek krajem decembra, pot o je dobio pomo koju je doveo eneral Kuropatkin, Skobeljev uspe da se priblii Gek-T epeu. Kako je neprijatelj veoma hrabar i mnogobrojniji, da bi se smelo po kuati juriem zauzeti tvrava, Skobeljev je opsauje. Opsaeni pokuavaju vie puta da se probiju, ali Gek- Tepe je zauzet tek posle jedne krvave borbe 12/24 januara 1881 . Skobeljev se miri sa pobeenima obilnim delenjem pomoi. Upadi prestaju i ruski uticaj je osiguran u Transkaspiskim pokrajinama do granica Persije i Avg anistana. Askhabad je zauzet. Put za Merv je otvoren ali Rusija ubeuje Englesku d ajui joj garancije, da nee zauzeti tu varo. Na krajnjem istoku takoe Rusi nastavljaju napredovanje ka Tihom Okeanu. 16/28 maj a 1858, ugovorom Aigunskim, Kina priznaje Rusiji posedovanje cele leve obale Amu ra, od Arguna do Okeana, koju je u stvari ve ranije bila kolonizirala. 2/14 novem bra 1860, ugovorom u Pekingu, Kina predaje Rusiji na desnoj obali reke veliku te ritoriju izmeu Amura, Usore i Mora, koja postaje provincija Usori. Ona joj daje i ste trgovake koristi kao i drugim silama, pored toga pravo da osnuje banke u srcu njene teritorije kao i da poseuje vaare u Urgi i Kagaru. Sve ove rezultate Rusija dobija bez najmanjeg prolivanja krvi. Ustupajui dobrovoljno Kuldu 1879, Rusija izb egava rat sa Kinom i dobija novo proirenje trgovakih olakica. 12/24 februara 1881 P etrogradskim ugovorom, Rusija dobija nove pijace i prava da se njeni trgovci nas tanjuju po itavoj Kini. Najzad, na krajnjem severo-istoku Azije, ruski posedi trpe neke izmene. Oni liava

ju Aljaske, koja, odvojena od sibirskog kopna Beringovim zalivom, prodata je 186 7 Sjedinjenim Amerikim Dravama za sumu od 7,200.000 dolara, cenu skromnu ako se po misli na naslage zlata koje su pronaene docnije u tim

55 5 krajevima. Suprotno tome, oni se poveavaju ostrvom Sahalinom, ustupljenim od stra ne Japana 1875, u zamenu za severna ostrva, Kurilskog arhipelaga.

55 6 X I X . A L E K S A N D A R I I I ( 1 8 8 1 1 8 9 4 ) 1. POBEDA REAKCIJE Linost Aleksandra III. Aleksandar III popeo se na presto u najboljim godinama svo ga ivota. Roen godine 1845, kao mlai sin Aleksandra II, on je po redu naslea postao prestolonaslednik tek 1865, posle smrti svoga starijeg brata Nikole, koga je pok osila tuberkuloza. Dok je Nikola bio iv, sva panja njegovih roditelja bila je posv eena njemu, i oni su se trudili da mu prue to bolje vaspitanje. Meutim na Aleksandra , koji je smatran samo za obinog velikog kneza osrednje obdarenog, nije se o braala velika panja; ni o njegovom kolskom obrazovanju ni o moralnom vaspitanj u nisu se naroito starali. Ali kada je postao carevi, uloeno je dosta truda da se d opuni i proiri njegovo znanje: meu njegovim nastavnicima nalazio se tada uveni isto riar Solovjev i K. P. Pobjedonoscev, ugledni pravni pisac. Predavanja ovih uglednih profesora donela su neto ploda. Solovjev je naroito uspeo da pobudi u careviu interesovanje za rusku istoriju. Pobjedonoscev pak zadobio je nad njim veliki uticaj u jednoj oblasti koja uostalom nema niega zaj ednikog sa naukom. Ali prave studije ne interesuju mnogo Aleksandra. On iz njih i zvlai utoliko manje koristi, to uskoro skree svoju panju na drugu stranu. Godine 186 6 on se venava sa erkom danskog kralja Kristijana IX, Sofijom-Frederikom-Dagmar, k oja je posle prelaska u pravoslavnu veru dobila ime Marija Fjodorovna. Porodini iv ot kojim on posle toga ivi nije nimalo pogodan za uenje, te predavanja uskoro pres taju. Nasuprot tome, carevi poinje da se upuuje u voenje dravnih poslova. Z a vreme rusko-turskog rata (18771878), on komanduje jednim dosta jakim odredom vojske, pa iako ne igra vanu ulogu u vojnim operacijama, on se nalazi na zgodnom mestu da posmatra rave strane rata. Poslednjih godina vladavine svoga oca on pr isustvuje konferencijama na kojima se raspravlja o najglavnijim pitanjima unutran je politike. Ministri poinju da vode rauna o njegovom miljenju; i sam grof Loris-Me ljikov, iji je uticaj meutim veoma veliki u 1880 godini, trudi se da dobije njego vu saglasnost za sve zakonske predloge koje priprema. Ve pri stupanju na presto, karakter i shvatanja Aleksandrova jasno su ocrtani. Sk roman i jednostavan u svom privatnom ivotu, dobar otac porodice, on ivi mirnim ivot om, okruen svojom porodicom i nekolicinom bliskih prijatelja. On briljivo izbegava svaku paradu i rasko. On nikada nije menjao svoje navike, i do svoje smrti vie je voleo manje sobe nego raskone odaje velikih dvorova. Ali je isto tako do kraja svoga ivota toj jednostavnosti ivota pridruio i veliku grubost u ponaanju, koju su neki smatrali za otvorenost. Postavi car, on i dalje nee paziti na izraze i rei kojima se slui. U belekama i primedbama na aktima koja mu se podnose na potp is nailazi se svakog asa na

55 7 grube izraze ne samo o njegovim podanicima, podrazumevajui tu i njegove ministre,

ve i o ministrima stranih drava, pa ak ponekad i o njegovim najbliim roa cima. To nije samo nedostatak vladanja sobom usled nepotpunog vaspitanja i samov oljne naravi, ve je to isto tako posledica linog ubeenja da mu njegovo zvanje carev ia ili cara daje jedan potpuno izuzetan poloaj. Car Aleksandar III, pisae poznije u svojim uspomenama grof Vite, jedan od njegovih najoduevljenijih oboavalaca, imao je nesumnjivo osrednju inteligenciju i s asvim prosene sposobnosti. Nekolicina njegovih saradnika, u svojim uspomenama, oce njuju ih jo nepovoljnije. I zaista, njegova inteligencija je dosta ograniena, i nj egovo zakasnelo nauno obrazovanje nije je moglo dovoljno razviti da bi se njegov horizont mnogo proirio. Zato on prirodno ostaje sav proet ultra-monarhistikim shvat anjima i ubeenjima koja su oduvek bila u tradiciji ruske carske dinastije. On ne moe da shvati drugi oblik dravnog ureenja osim apsolutne monarhije; i najmanje ublae nje apsolutizma njemu se ini kao veliko zlo, i on je ubeen da samo naivni i kratko vidi ljudi mogu pasti u pogreku da tako neto usvoje. Za vreme svoje vladavine, kad a je proitao jedan izvetaj svoga poslanika u Tokiju u kome se kae da je pretsednik japanske vlade izjavio kako ustav koji je proglaen u Japanu odgovara potrebama i stepenu kulture japanskog naroda, on dopisuje na tome izvetaju ove rei: Jadnici, na ivine, glupaci. On ne moe ni da zamisli takvu glupost u svojoj zemlji; on ne vidi u R usiji mesta za odvratni liberalizam; autokratija, koju je predvidelo i koju titi Pr ovienje, treba da u njoj ostane nepokolebljiva. Za ivota svoga oca on je odluan rea kcionar. Pobjedonoscev, njegov nekadanji nastavnik, zadobija nad njim veliki utic aj, jer povlauje njegovim samovoljnim sklonostima i ubeuje ga da reforme potkopava ju davnanji poredak u Rusiji, taj jedini i jedino pravini oslonac samodrne vlasti. T a linost sva proeta verskom zatucanou, kako za Pobjedonosceva kae jedan savremenik, im pakosnu narav, razdraljivu ud i slabo zdravlje; to je ovek koji se pokazao kao otvoren protivnik napretka i reforama koje su zavedene u Rusiji za vlade Alek sandra II. Pod njegovim uticajem carevi se vrlo brzo pokazuje kao odluan protivnik politikog rada svoga oca. Ukoliko se proiruje reformatorska delatnost, carevievo ne godovanje ispoljava se sve jasnije. Ustanovljavanje jednakosti u pravima izm eu raznih drutvenih stalea, ma koliko ta jednakost bila nepotpuna, zatim irenje i d emokratizacija nastave, ograniavanje cenzure, zavoenje naela javnosti i nezavisnost i sudova, sve te reforme njega ogoruju: Muik, tvrdi on, treba da ostane na svome me stu, a naroito ne treba da pokuava da se ugura u gimnaziju; za tampu kae da je ugava, a za nove sudove da su revolucionarni. Razume se, kada car, na inicijativu svoga brata Konstantina, pita za savet poetkom 1880 godine neke poverljive linosti o jednom zakonskom predlogu o proirenju prava zbora i dogovora plemstva, zemstva i optinskih odbora, kao i o sa zivanju na savetodavnu skuptinu izaslanika zemstva i optinskih odbora velikih grad ova, on odluno ustaje protivu te namere. On tvrdi da e tako sazvani izaslanici bi ti samo nesnosni lajavci, advokati..., koji

55 8 ne samo da nee pomagati vladu, ve e joj jo vie oteavati rad. Uzalud mu veliki knez Kon stantin ini jedan ustupak predlaui da se zabrani biranje advokata u projektovan u skuptinu. Prestolonaslednik, belei u svom dnevniku jedan od lanova konfer encije, je odluno protivan svakoj organskoj izmeni postojeeg stanja i smatra za kob nu svaku ustavnost. Iako izgleda da ova miljenja dovode ponekad carevia u opoziciju prema njegovom ocu , ipak ona odgovaraju raspoloenju jednog prilino velikog broja ruskih plemia, koj i se oseaju povreeni u svojim pravima osloboenjem muika i drugim reformama, i koji sanjaju o tome da vie ili manje potpuno uspostave stari reim. Ta miljenja del i naroito visoko plemstvo, koje pretstavlja najbliu okolinu carske porodice. Malo po malo okuplja se oko carevia itava jedna stranka plemia, koji podravaju i r azvijaju njegova konzervativna oseanja. Njegovi najblii prijatelji podvrgavaju svaki reformatorski postupak Aleksandra II ivoj i otroj kritici i odluno izjavljuju da treba uiniti kraj tim reformama koje nikakva stvarna potreba zemlje

ne opravdava, ve koje odvraaju Rusiju sa njenoga istoriskog puta i vode je ka propasti. Oni prikrivaju svoje kastinske tenje velom nacionalistikih teorija i rasmatranjima o nesaglasnosti ruske i zapadnjake kulture. Pod izgovorom da ele ob ezbediti red u zemlji, oni ude za vlau; oni ustvari ele da se vrate starom oprobanom sistemu o savezu izmeu samodrne vlasti i plemstva. Aleksandar III penje se dakle na presto bez prirodne obdarenosti i bez irokih pol itikih pogleda. On je duboko ubeen u opravdanost autokratije i u svoju spasonosnu ulogu. Samovoljan od prirode, on je gotov da odluno brani svoju vladarsku vlast. U isti mah on je raspoloen da se njom poslui da bi uspostavio kastinski reim i da b i uvrstio povlastice viih drutvenih stalea, na prvom mestu plemstva. Putem to ga je s am sebi obeleio, reen je da ide sa svom upornou koja ga karakterie. Usamljivanje carevih ubica i opadanje terorizma. Pristalice udruenja Narodna volja vrsto su verovale da e ubistvo Aleksandra II biti znak za narodni usta nak, da e javnost potpomoi njihove zahteve i da e zastraena vlada biti primorana ako ne da kapitulira, a ono bar da ini ustupke. Zato 1/13 marta, odmah posle atentat a, centralni izvrni odbor toga udruenja upuuje, u obliku pisma novome caru, jed an poziv narodu. On trai zavoenje jednog reima stvarne politike slobode i sazi vanje jedne ustavotvorne skuptine birane iroko demokratskim glasanjem; u zamenu za to, on se sveano obavezuje u ime revolucionara i pred licem otadbine i celoga svet a da e prekinuti svako dalje nasilje i da e ubudue raditi za dobro naroda. Suprotno njegovom oekivanju, nikakav pokuaj pobune ne prati smrt Aleksandra II. Re volucionari, ije su se skoro sve snage istroile za vreme teroristike periode i od k ojih je veina najaktivnijih boraca bila uhapena odmah sutradan po atentatu, nemaju ni dovoljno voa ni dovoljno lanova, i odve ih je malo da bi mogli sami pripremiti pobunu. S druge strane, narodne mase, na iju

55 9 su spontanu pobunu oni raunali, ostaju mirne. Kako su one ostale neupuene u politik u borbu koju je vodio jedan deo obrazovane drutvene klase, one nisu mogle uvek da shvate smisao te borbe; ta vie, one ponekad i ne znaju da ta borba postoji. I por ed veoma tekih uslova ivota, narod ni iz daleka nije bio u onako uzrujanom stanj u kao to su rado verovali revolucionari. U svakom sluaju, ako je i bio nez adovoljan, to nezadovoljstvo nije bilo upereno protivu carske vlasti; jer car se njemu ukazuje pre kao moguan zatitnik u borbi za ivot. Nije dakle carevo ubistvo m oglo izazvati pobunu radnikih i seljakih masa, lienih svake organizacije. U izvesni m oblastima seljaci su ak u tome videli samo osvetu plemstva protivu onoga koji i h je oslobodio. Dranje obrazovanih krugova prema atentatu od 1/13 marta razoaralo je i borce Narodne volje. Liberalni elementi su odve slabo organizovani i odve izl oeni vladinim strogim merama da se ne bi bojali da e se kompromitovati ako se drue sa revolucionarima. Zato liberalni pokret koji su oekivali teroristi nema nimalo i rine. On se svodi na nekoliko manifestacija, uostalom veoma malobrojnih, zemstva i plemiskih skuptina, koja upuuju peticije vladi traei da se sazovu izaslanici stano vnitva, te da se tako saznadu prave potrebe i albe cele zemlje. Iako sastavljene u ispravnom i umerenom tonu, ove tako neobine peticije privlae panju vlade , ali kao ni sline elje to su ih dostavljali retki pojedinci, ni one nisu sposobne da, makar i zbog svoje malobrojnosti, naine na vladu neki jai utisak. Ubistvo vladara bilo je beskorisno. Ne samo da je revolucionarna organizacija, k oja zahteva ukidanje autokratije, potpuno usamljena, ve ona i dalje naglo slabi. One njene voe koje nisu bile pogubljene u isto vreme kad i direktni vinovnici ate ntata, ili koji nisu bili osueni na dugogodinju ili veitu robiju, morali su da se s klone u inostranstvo. Poetkom 1883 godine, od svih lanova centralnog izvrnog odb ora Narodne volje, koji je do jue bio tako opasan, jedino je Vjera Figner ostala slobodna u Rusiji. Ali kada ju je prokazao jedan revolucionar, potplaen o d andarma, uhapena je i ona posle nekoliko meseci. Revolucionari koji su umakli po liciji pokuavaju da obnove centralni izvrni odbor i itavu organizaciju Narodne volj e. Ali German Lopatin, koji se sa nekoliko drugova vratio iz inostranstva, uskoro je takoe uhapen, i ubrzo policija uspeva da pohvata sve najaktivnije r evolucionare koji su nameravali da nastave rad svojih prethodnika. Ovoga puta Na

rodna volja, koja je uspela da izvri nekoliko atentata na stubove autokratije, ob orena je; ona se nee vie nikad podii. Njen poraz prouzrokovao je zastoj u socijalnom i politikom pokretu. Naputajui teror izam, cela zemlja, kojoj je nedostajalo politiko iskustvo i koja nije mogla da st vori nikakvu organizaciju izvan zaverenikih krugova, prestaje u isti mah da se in teresuje za politiku. Zastraeni i obeshrabreni nemilosrdnom reakcijom koja e besne ti svuda, najnapredniji duhovi trudie se da otsada vode miran ivot u svojim domovi ma i povui e se u isto intelektualnu aktivnost. Oni e mirno snositi sva kinjenja koj ima e se vlada posluiti da bi ostvarila svoj

56 0 ideal vrste ruke. Jedino e u toj optoj zamalosti nekoliko iznenadnih manifestacija bun tovnog duha potsetiti da e se prekinuta borba moda nastaviti jednoga dana. Tako su godine 1887 sedam zaverenika, od kojih su estorica bili studenti Petrogradskog u niverziteta i jedan mladi koji je tek zavrio kolovanje u Duhovnoj akademiji, smisli li da ubiju Aleksandra III. Policija, poto je saznala za njihovu zaveru, pustila ih je da dovre svoje pripreme i pohapsila ih tek u trenutku kada su snabdeveni bo mbama izlazili na ulicu da vrebaju prolazak carev; posle suenja petorici od njih, meu kojima i Uljanov, stariji brat Uljanova-Lenjina, budueg osnivaa sov jetske drave, obeeni su; druga dvojica zatvorena su u tvravu liselburg. Ali su to us amljeni pojedinci. Oni se ne oslanjaju ni na kakvu monu organizaciju, nemaju nika kve veze sa starim revolucionarima i ne predaju svoju dunost nikome. Sukob izmeu Loris-Meljikova i Pobjedonosceva, i pobeda konzervativaca. Nova vlada ne pomilja nijednog trenutka da popusti pred zahtevima koje je Narodna volja izn ela u svome pismu caru. Ali kakva e biti njena politika? Loris-Meljikov smatra za potrebno da i dalje radi po sistemu koji je zaveo poslednjih meseca vladavine A leksandra II: s jedne strane strogo uguivanje revolucionarnog rada, a s druge str ane, ostvarenje reforama koje bi mogle u isti mah da zadovolje hitne potrebe nar oda i dadu zadovoljenje onom delu prosveenih krugova koji, ma da usvajaju liberal ne ideje, ne trae korenitu promenu politikog i socijalnog poretka. Drugi lanovi vla de, naprotiv, smatraju da Loris-Meljikov ide odve daleko opasnim putem liberalni h ustupaka i da progonjenje revolucionara, iako je uspeno i vraa stvarno mir zeml ji, treba da se dopuni odlunom konzervativnom ili bolje rei reakcionarnom politiko m. Njih predvodi Pobjedonoscev, koji je na kratko vreme pred smrt Aleksandra II postao glavni pravozastupnik Svetog Sinoda, te kao takav i lan Ministarskog savet a. Za vreme pokojnoga cara on se ograniio na to da samo negoduje protivu politike Lorisa-Meljikova, ali je od prvih dana novoga reima poeo otvoreno da se bori prot ivu nje. Uoi svoje smrti, Aleksandar II bio je pristao da u jedan naroiti odbor sakupi izve stan broj izaslanika pokrajinskih skuptina da pre podnoenja Carevinskom Veu ispita nekoliko zakonskih predloga koje je, vlada predloila. Loris-Meljikov podvlai potre bu da se usvoji i odmah obnaroduje ova odluka. Aleksandar III ne protivi se tome , ali on hoe da najpre dostavi tu odluku na ispitivanje jednoj posebnoj komisiji sastavljenoj od ministara, naelnika odeljenja u Carevinskom Veu, nekoliko velikih kneeva i staroga grofa S. G. Stroganova, nekadanjeg prvog guvernera sinova Aleksan dra II. Sednica te komisije, sazvane 6/18 marta, na pet dana po smrti Aleksandra II, pruila je priliku protivnicima Lo risa-Meljikova da snano napadnu toga ministra. Prvi je otpoeo napad grof Stroganov . On kae za projekt reforme da je koban, jer kada bi on bio usvojen, vlast bi prela iz ruku apsolutnog vladara, koji je sada neophodno potreban Rusiji, u ruke raznih propalica koji nimalo ne misle na opte dobro, ve samo na

56 1 svoju linu korist. Zatim, okrenuvi se caru, dodao je: Ovaj put vodi pravo ka Ustavu,

koji ja ne elim ni vama ni Rusiji. Ministar pota Makov izraava se u istom smislu: t aj projekt po njegovom miljenju znai samo ograniavanje apsolutne vlasti; njegovo ostva renje odvelo bi: Rusiju u propast... ; u mutnim danima koje zemlja preivljuje tre ba misliti jedino da se uvrsti vlast i ugui pobuna. to se tie Pobjedonosceva, on dri j edan neobino dirljiv govor. I on tvrdi da bi Komisija za redakciju koju je predloio Loris-Meljikov dovela do ogranienja apsolutne vlasti. Hoe se da se zavede ustav u R usiji? uzvikuje on, ili bar da se naini prvi korak na tome putu ... Meutim, ta je ustav? Zapadna Evropa daje nam odgovor na to pitanje. Ustavi koji tamo postoje slue kao orue svakoj nepr avdi, svakom podzemnom radu. Izabrani poslanici ne izraavaju nikad miljenje naroda . I sada se hoe, za nau nesreu, za nau propast, da se zavede kod nas ta arena la tuins og porekla, koja nam nita ne treba. Rusija je bila mona zahvaljujui autokratiji, za hvaljujui uzajamnom i bezgraninom poverenju, zahvaljujui tesnim vezama koje postoje izmeu naroda i njegovoga cara... Oni koje nazivaju poslanicima zemstva samo kopa ju jaz izmeu cara i naroda. Krivicom praznoglavih brbljivaca, nastavlja on, ruski pol itiki ivot poao je pogrenim putem. Kada su osloboeni muici, nije stvorena jaka vlast b ez koje ne mogu biti neobrazovane mase. Nasuprot tome, osnovane su pokrajinske i optinske ustanove, te nekorisne eretaonice; zavedene su nove sudske ustanove, advokat ske eretaonice; najzad, data je sloboda tampi, toj najopasnijoj eretaonici koja kudi i kritikuje vlasti. A sada se predlae da se po stran om uzoru ustanovi jedna vrhovna eretaonica, i to u trenutku kada zemni ostaci veliko dunoga cara, koga su usred bela dana ubili Rusi, nisu jo smeteni u grobnicu. U svojim odgovorima, Loris-Meljikov, pretsednik ministarskog odbora Valujev, zat im ministri vojni Miljutin, finansija Abaza, narodne prosvete Saburov i pravde N abokov, dravni kontrolor Solski i veliki knez Konstantin Nikolajevi trude se da do kau kako taj projekt ne sadri ni senku Ustava, da je Komisija za redakciju koja se pr edlae samo jedna savetodavna ustanova, koja ne bi mogla sputavati mo odluivanja vla de, i da bi njeno stvaranje bilo veoma korisno, jer bi ona donela umirenje irokoj javnosti koja je ostala odana i da bi se pomou nje saznale narodne potrebe. Predlog Lorisa-Meljikova nije ni odbaen ni usvojen: on je prosto upuen jednoj nov oj komisiji. Ali se miljenje Aleksandra III jasno ocrtalo. Ono je otvor eno nepovoljno po ministre koji su pokazali da su pristalice toga predloga. Pobj edonoscev se trudi svim silama da odri cara u tom oseanju. On u tome potpuno uspev a. Posle nekoliko nedelja Aleksandar III mu pie: Dananja konferencija ostavila je n a mene muan utisak. Loris, Miljutin i Abaza vode nesumnjivo istu politiku i hoe na svaki nain da nas dovedu do pretstavnike vlade. Ali, sve dok ne budem ubeen da e od toga zavisiti srea Rusije, jasno je da se to nee dogoditi. Uostalom, nema izgleda da u ja jednoga dana biti ubeen u korisnost takve mere; ja sam isuvie uveren da je ona tetna... Sve vie dolazim

56 2 do ubeenja da se od tih ministara ne moe vie oekivati nita dobro. Pobjedonoscev, koj i potstie svoga nekadanjeg uenika protivu Lorisa- Meljikova i ministara koji ga podravaju, ne tedi ni carevog strica, velikog kneza Konstantina. On ga pr etstavlja ne samo kao pristalicu ograniavanja apsolutne vlasti, ve i kao pretenden ta na krunu; on ga sumnjii ak da je bio umean u revolucionarnu zaveru koja je prouz rokovala smrt Aleksandra II. Osim toga, on revnosno preporuuje caru da u svakoj p rilici pokazuje svoju vrstu volju i trudi se da ga ubedi kako se drutvo nee umiriti sve dok vlada ne pokae svoju snagu postupcima dovoljno jasnim da ne ostave nikoga u sumnji. On ga uverava kako je potrebno da uputi narodu jedan progla s lien svake dvosmislenosti, i nudi se da on sastavi predlog za njega. On hita da m u preda privatna pisma i izvetaje, iji pisci takoe ele da dokau potrebu da se sauva ug roena autokratija i pretstavljaju Lorisa-Meljikova kao jednog opasnog slavoljupca koji, zanesen svojim liberalnim iluzijama, nije umeo da sauva ivot Aleksandra II. Njegova podmetanja i saveti donose uskoro plod. Ministri, pie Aleksandar III svome bratu Vladimiru 27 aprila/9 maja, obeavaju mi neprestano da e preduzeti mere koje

bi zamenile moj proglas, ali poto ja ne uspevam da dobijem od njih nijedan odluan postupak, a meutim uzrujanost duhova i dalje postoji i mnogi ljudi oekuju neto izva nredno, odluio sam da se obratim K. P. Pobjedonoscevu i da mu stavim u dunost da s astavi za mene nacrt jednog proglasa. U tome proglasu, pravac koji ja elim dati d ravnim poslovima treba da bude jasno ocrtan, kao i moja namera da nikad neu prista ti na ogranienje apsolutne vlasti, koju smatram kao korisnu i potrebnu Rusiji. Nijedan ministar nije obaveten o zadatku to ga je dobio ili bolje rei za koji je zamoljen Pobjedonoscev. Oni su za njega saznali tek kada je tekst prog lasa, u kome vladar ispoveda svoju veru u snagu i pravednost apsolutne vlasti i ob javljuje svoju volju da je uvrsti i da je zatiti za dobro naroda od svakog oteenja, bi o ve konano usvojen i njegovo objavljivanje odlueno. Ne moe vie biti sumnje da je car izgubio veru u svoje glavne savetnike. Zato, kada je 29 aprila/11 maja objavlje n taj proglas, Loris-Meljikov, Miljutin i Abaza podnose ostavke. Ministar prosve te Saburov bio se ve oslobodio svoje dunosti iz drugog jednog razloga, i njega je zamenio baron Nikolaj. Aleksandar III oekivao je isto tako i ostavku velikoga kne za Konstantina na poloaj glavnog admirala. Ali kako je veliki knez bio reio da je ne podnosi, njegov carski bratanac, koji nije mogao da ga trpi u sv ojoj vladi, smenio ga je sam sa njegovog poloaja. Pobjedonoscev moe sada da slavi svoju pobedu, jer su najugledniji liberalni ministri sa kraja vladavine Aleksand ra II uklonjeni iz nove vlade. Poslednji liberalni otpori i rad Bungea i Ignjatijeva. Pobeda konzervativaca jo n ije konana, jer izbor novih ministara ne odgovara potpuno idejama i eljama Pobjedo nosceva i njegovih pristalica. Grof Ignjatijev zamenio je Lorisa-Meljikova u min istarstvu unutranjih poslova, a Bunge, raniji potsekretar Abaze zamenio je ovoga u ministarstvu finansija. Obojica, kao i baron Nikolaj,

56 3 ministar prosvete, nisu voljni da se sasvim odreknu politike koju je vodila preanj a vlada. Razume se, nije vie u pitanju da se puste izabrani poslanici da uestvuju u izradi zakonskih predloga, ali planovi za reforme koji su pripremljeni za vreme ministrovanja Lorisa-Meljikova sa ciljem da se pobolja ekon omsko stanje narodnih masa i dalje privlae panju novih ministara, a naroito ministr a finansija Bungea, koji je bio lan i ranije vlade. Bunge preduzima itav niz mera, od kojih je neke pripremio njegov prethodnik, a ne ke je on sam zamislio. Pre svega, on olakava poresko optereenje seljaka. On zavodi, pod uslovima koje odr euje vlada, otkupljivanje seljakih parcela zemlje u svim sluajevima kada to otkuplj ivanje nije jo zakljueno prijateljskim sporazumom izmeu spahija i njihovih nekadanj ih muika. S druge strane, kako je taj posao otkupljivanja bio ve vrlo unosan za dra vu, ali kako je platena mo seljakog stanovnitva jako opala, vlada unekoliko sniuje ot kupnu cenu. Iz istih razloga, a osim toga iz pravnih pobuda, ona je obnarodovala jedan zakon kojim se najpre smanjuje, a kasnije sasvim ukida lini porez, koji je pritiskivao jedino nie slojeve drutva. Ipak, da bi se naknadila teta koju e ova mer a prouzrokovati dravnoj blagajni, vlada preduzima odmah drugu jednu meru koja se ne slae mnogo sa naelima socijalne pravde. Jer, propisujui da se obaveza otkupljiva nja proiri i na zemljita dravnih seljaka, ona primorava ove da za otplaivanje svoga duga polau dravnoj blagajni otplate koje su za njih vei teret nego to je bila zakupn ina koju su joj ranije plaali. Na taj nain jedan veliki deo poreskih tereta, kojih je ceo seljaki stale bio osloboen, pada sad na jednu kategoriju seljaka koji se, i stina, u odnosu na sve ostale nalaze u povlaenom ekonomskom poloaju. Osim ovih deli minih izmena finansiskog sistema, Bunge je smanjio dotle iskljuivu ulogu policije u prikupljanju poreza. On je ustanovio zvanje finansiskih inspektora, koji su imali u isti mah dunost da kontroliu prikupljanje poreza i da ispituju platenu mo p oreskih obveznika. U isto vreme kada je olakao poreske terete veine seljaka, trudio se i da im obezbe di jau dravnu pomo i da unapredi poljoprivredu. Od godine 1880 bilo je jasno da ned ostatak zemlje, do ega je dovela primena reforme iz 1861 godine pretstavlja, zaje dno sa teinom poreza, osnovnu prepreku poboljanju seljakog stanja. Prvi lek koji se

namee jeste u tome, da se povea povrina zemljita koje obrauju seljaci. Bunge se zalae da rei taj problem. Uz pripomo Ignjatijeva on uspeva da osnuje Dravnu zemljoradniku banku, koja bi pomou zajmova pomagala najoskudnijim seljacima da kupe zemlju i k ojoj drava u poetku dodeljuje godinju pomo od pet miliona rubalja za te poslove. On se isto tako stara da radnicima pobolja uslove rada. Rusko zakonodavstvo nije se u pravom smislu nikad interesovalo za to pitanje i nije pokuavalo da ga regulie . Unutranja organizacija fabrika i industriskih preduzea, i odnosi izmeu poslod avca i radnika ureivali su se slobodno izmeu obeju strana, ili tanije reeno bi li su ostavljeni na volju poslodavaca. Eksploatisanje rada nije znalo za granice . Godine 1880, u Moskovskoj guberniji

56 4 na primer, radni dan je vrlo retko bio ispod 12 asova; obino je bio 13 ili 13 i po , a ponekad je dostizao ili prelazio ak i 15 asova; u drugim industriskim oblastim a, dnevni rad od 14 ili 15 asova pa ak i vie nije bio redak izuzetak. S druge stran e, rad ena i mladei nije bio regulisan nikakvim pravilnicima, te su ga industrija lci strahovito zloupotrebljavali. Najzad, mnogi fabrikanti primoravali su s voje radnike da kupuju sve najpree ivotne potrebe u njihovoj kantini; prodajui im v eoma skupo te proizvode, oni su ostvarivali dvostruku ili trostruku dobit na nji hovu tetu. Bunge se trudio da prui zakonsku zatitu bar enama i deci zaposlenim u ind ustriji. Od godine 1882 itavim nizom zakona ograniava se trajanje njihovog dnevnog rada i organizuje se dravna kontrola uslova toga rada. Drava je postavila svoje n adzornike po fabrikama da paze na potovanje ministarskih odluka i da se obavetavaj u o uslovima ivota radnika. Ovo radniko zakonodavstvo je samo povrna mera ija se bitna nedovoljnost istie usled njegovog nepotpunog primenjivanja. Zakonska zatita odnosi se samo na rad ena i dec e, a vlada postavlja tako malo nadzornika po fabrikama, da veina industriskih pre duzea i nisu podlona nikakvoj kontroli.. Isto tako, slaba sredstva kojima raspolae Zemljoradnika banka ne doputaju joj da razvije svoje delovanje u velikom obimu. Uo stalom, s obzirom na ekonomsko stanje oskudnijih seljaka, njeni kreditni uslovi su odve teki. Otuda proizilazi da posle tri godine ima mnogo neplaenih otplat a, te zabrinuta uprava Banke poinje da prodaje urno zemljita svojih dunika, pa m enjajui politiku, trudi se otsada da za svoje dunike uzima prvenstveno imunije selj ake. Najzad, smanjenje poreskog optereenja seljaka, iako je bilo zn atno, ipak je jo nedovoljno. No i pored svega toga, rad Bungeov znai poboljanje stanja narodnih masa, naroito seljaka. Ublaujue tekoe ve dosta vidne p kraju vladavine Aleksandra II koje je prouzrokovala reforma iz 1861 godine, taj rad je bio nastavak zadatka koji je sebi bio postavio Loris-Meljikov. Grof Ignjatijev, direktni poslednik Lorisa-Meljikova u ministarstvu unutranjih po slova, sloio se sa Bungeom. Iako se on nije odrekao ideje svoga prethodnika da se i stanovnitvu prui mogunost uestvovanja u dravnim poslovima, ipak je on za posti gnue toga cilja pribegao bojaljivijim nainima. Umesto da sazove poslanike zemstva i gradova, kao to je hteo uiniti Loris- Meljikov, on je sam izabrao meu ljudima iz u nutranjosti koji su se istakli kao javni radnici strunjake, da sa njima raspravlja o merama koje je vlada nameravala da preduzme. U dva maha, godine 1881, primenjuj e on taj nain i dostavlja vie pitanja kojima se bavila vlada na pretres strunjacima. On ide i dalje. U saglasnosti sa slavenofilskim krugovima, pod ijim je uticajem b io, on smilja da uspostavi nekadanji 3emski Sobor da bi se caru dala mogunost da saz na elje cele zemlje. On eli da u toj skuptini, koja treba da bude isto savetodavna, o kupi pravoslavne crkvene velikodostojnike, lanove Carevinskog Vea i Senata, minist re, marale plemstva iz svake gubernije, pretsednike glavnih guberniskih gradova i nekojih glavnih okrunih gradova, kao i pretstavnike svih

56 5

drutvenih stalea iz svih oblasti Rusije. On namerava da udesi da se prvo zasedanje toga sabora odri na dan krunisanja Aleksandra III, te u tom cilju priprema maja 1882 godine nacrt proglasa koji namerava da podnese caru na potpis. Taj predlog bio je uzrok njegovog pada. Konzervativci nisu oborili Lorisa- Melji kova zato da bi trpeli da njegova politika i dalje ivi, ak i u onako ublaenom oblik u kakav joj je dao Ignjatijev. S druge strane, starinsko obeleje predloga ministr a unutranjih poslova oduzelo mu je takoe naklonost liberala. Zato Pobjedonoscev, s nano potpomognut od Katkova, nema mnogo muke da izdejstvuje odbacivanje tih predl oga i da potpuno ocrni njihovoga tvorca u oima cara. Ignjatijev je smenjen sa svo ga poloaja. Pobeda reakcije i postavljanje Tolstoja za ministra unutranjih poslova. Po savetu Pobjedonosceva, Aleksandar III postavio je na mesto Ignjatijeva grofa D. A. Tolstoja, nekadanjeg ministra prosvete Aleksandra II, koji ga je bio ukloni o sa poloaja na zahtev Lorisa-Meljikova. Ovo postavljanje oznaava potpunu pobedu r eakcionarne grupe kojim upravlja Pobjedonoscev. Otsada je vlast u rukama jednog pretstavnika plemia-spahija, jednog branioca reakcije reenog da istrajno i sistema tski ostvari glavnu ideju plemstva, koju jedan savremeni spis ovako obeleava: Treb a da na elu svakog sreza bude po jedan gospodar plemiskog porekla. Ve na prvom sasta nku sa Aleksandrom III, koji ga je pozvao da sa njim razgovara o njegovom postav ljenju. Tolstoj mu izjavljuje da on ne zna za seljaku Rusiju. Ako i postoji neka se ljaka Rusija, ona je za njega samo jedna bezoblina materija koju ima da mesi plemis ka Rusija: Vai pretci, kae on caru, stvorili su Rusiju, ali su je stvorili naim rukama . Ulogu koju on pripisuje plemstvu u prolosti eli on da mu sauva i u sadanjosti i u b udunosti. On je dakle ogoreni protivnik svih reforama Aleksandra II koje su otetile povlastice plemia, i on sebi stavlja u zadatak da radi na uspostavljanju tih pov lastica, pa makar i menjao ustanove i metode prethodne vladavine koje ne slau sa njegovim shvatanjima. Vratiti plemstvu politiku prevagu, tititi svim sredstvima nj egove ekonomske interese i obezbediti mu u drutvenoj hijerarhiji to je mogue povlaeni je mesto, to je Tolstojev program, koji i vlada usvaja. Odmah posle krunisanja 1 882 godine, u govoru koji je odrao sreskim poglavarima koji su bili pozvani na tu sveanost kao izaslanici seljaka, Aleksandar III ih poziva da ne pok lanjaju veru namerno rairenim glasovima o mogunosti nove podele zemlje i preporuuje im odluno da se u svakoj prilici pokoravaju svojim maralima plemstva. To znai da on smatra marale plemstva kao prirodne i zakonite, ako ne i direktne, stareine seljako g stalea. Posle tri godine, 1885, u proglasu koji je objavio prilikom stogodinjice Povelje koju je Katarina II podarila 1785 godine plemstvu, on izraava elju da vid i, i u budue kao i u prolosti, da ruski plemii zadre prevagu u komandovanju vojskom, u pokrajinskoj upravi i u sudstvu, u irenju, na primer, propisa vere i vernosti, kao i zdravih naela narodnog prosveivanja.

56 6 Ustanovljavanje zemljoradnikih naelnika i sudska reakcija. Ubeen da je zaista potrebn o organizovati jednu upravnu vlast koja bi bila vrste ruke i bliska narodu, i koja bi se zasnivala na naelu odeljenosti pojedinih stalea, grof Tolstoj predlae da se s tvori jedna nova sudska i upravna ustanova, a to je zvanje zemljoradnikih naelnika (zemskij naalnjik). Njegov plan je toliko protivan svim postojeim sudskim i uprav nim obiajima i unosi u njih toliku zabunu, da je Carevinsko Vee, koje je meutim kon zervativno, u veini njemu protivno. Ali se Aleksandar III sloio s njim i godine 18 89 dao mu zakonsku snagu. Novim zakonom ukidaju se svuda, osim u nekoliko velikih varoi, izabrane primiritelne sudije, koje je bio ustanovio Aleksandar II. U varoima su njih zamen ile gradske sudije, koje postavlja ministar pravde i od koga one delimino zavise, a u okruzima zemljoradniki naelnici, koje bira ministar unutranjih poslova, na prepo ruku marala plemstva, iz redova plemia dotine oblasti. Zemljoradniki naelnici imaju m nogostruke nadlenosti. Pored dunosti sudija nad celokupnim stanovnitvom njihovoga p

odruja i kontrolora seljakog sreskog suda, oni vre i dunost administratora i raspolau u odnosu na seljako stanovnitvo i njegove izabranike veoma velikom vlau, koja ide d otle da im daje pravo da izriu i disciplinske kazne. Da bi neko postao zemljoradn iki naelnik, nije potrebno da bude mnogo kolovan: plemi koji ima izvestan odreen broj desjatina u tome mestu moe to postati, i to ne samo bez pravnih studija, ve i bez zavrenog srednjokolskog obrazovanja. Tako seljaki stale dobija svemone plemiske tutor e, kod kojih roenje moe potpuno da naknadi nedostatak pravnih znanja i koji se odr euju uz saradnju plemstva, ali potpuno zavise od gubernatora. Jasno je da e pri vre nju svojih dunosti ovi tutori, u kojima Tolstoj oliava vlast vrste ruke i koja je bl iska narodu, biti u mnogome podloni klasnim predrasudama i da e samovoljom i svojom udi zameniti zakonitost. Ali ovakav izgled ne moe da zastrai ministra, jer ga je on, ustvari, kada je stvarao zemljoradnike naelnike, bio predvideo i on odg ovara njegovim eljama. Reakcija u oblasti sudstva ne ograniava se samo na skoro potpuno ukidanje primiri telnih sudija. Godine 1885, naelo o nezavisnosti i nekretnosti sudija stvarno je ukinuto: ministar pravde dobija pravo da od svih sudija trai objanjenja i da na nj ih primenjuje, u izvesnim sluajevima, disciplinarne mere kao to su premetanje ili s menjivanje sa poloaja. Godine 1887, javnost na sudskim pretresima je takoe ogranien a. Godine 1889, porotni sudovi gube nadlenost za parnice iji ishod posebno interes uje vladu. Reim samovolje. Sa dolaskom na vlast Tolstoja, samovolja je dobila slobodno polje , naroito u administraciji, gde ona odgovara starim tradicijama ruske birokratije i gde vie stareine raspolau dovoljnim sredstvima da utiu na svoje potinjene. Odmah p o svom postavljanju, ministar unutranjih poslova postavlja i hrabri radije one gu bernatore koji su reeni da podravaju plemstvo i

56 7 da se ne osvru mnogo na zakonitost kada treba primeniti shvatanje o vrstoj ruci, nar oito kada su u pitanju seljaci. Gubernatori ubrzo usvajaju ministrovo gledite i na meu ga i svojim potinjenima. Administrativna samovolja, koju se raniji reim trudio da ogranii, sada je svuda ponovo procvetala. Njeni glavni pretstavnici zavravaju s voju karijeru u Carevinskom Veu i u Senatu, tim najviim dravnim ustanovama. Oni koj i se tako nagrauju ponekad su toliko ozloglaeni, da godine 1890 Manasein, ministar pravde, koji je meutim bio veoma prilagodljiv ovek, preklinje Aleksandra III da im a milosti prema Senatu i da ga ne uniava postavljanjem sumnjivih linosti, i da ne u vodi u njega izvesne poasne gubernatore ije bi naimenovanje moglo pretstavljati uvr edu u oima ostalih senatora. Takva traenja, razume se, niukoliko ne menjaj u utvreni poredak. Ograniavanje pokrajinske i optinske samouprave. Reim samovolje ne moe se prilagoditi mesnoj samoupravi, pa ak i kada je ona relativna. Zato Tolstoj smilja plan da iz osnova izmeni zemstva i optinske ustanove i da na njih primeni, kao i na osta le grane administracije, naela birokratske uprave. On umire pre nego to je s tigao da ostvari svoju nameru. Ali njegov naslednik, I. N. Durnovo, vodi istu po litiku, prihvata tu nameru i pomou zakona iz 1890 i 1892 godine menja iz osnova s tatute zemstva i gradova. Zakon iz 1890 godine o zemstvima zavodi naelo stareinstva drutvenih stalea pri izbor u poslanika za pokrajinske skuptine i poveava procenat plemiskih poslanika na raun s vih ostalih pretstavnika koji nisu plemii. Pre godine 1890, u 30 gubernija, plemii i inovnici imali su od 42 do 43 od sto, a seljaci od 38 do 39 od sto svih poslan ika u okrunim zemstvima. Otsada e u ovim gubernijama udeo plemia biti 57,1 od sto, varokog i zemljoradnikog graanstva 13,3 od sto, a seljaka 29,6 od sto. Osim toga, s eljaci umesto da neposredno biraju svoje poslanike, odreuju sada samo kandidate, od kojih gubernator bira njihove pretstavnike. Ali i same te kandidate imenuju z emljoradniki naelnici. Tako sastavljenim zemstvima potpuno gospodare plemstvo i pr etstavnici vlasti. Oni su osim toga potinjeni kontroli dravne uprave. I ne samo o zakonitosti, ve i o umesnosti njihovih odluka moe da se izjanjava gubernator; on im a pravo da im se suprotstavi kad god smatra da su one u suprotnosti sa optim potr ebama drave ili su oevidno tetne po mesne interese. Najzad, u izvesnim sluajevima, v

lada zadrava za sebe ak i pravo da imenuje i lanove stalnih pretstavnitava zemstava. Zakon iz 1892 godine, kojim se menja statut gradova, proet je istim duhom. Umesto n ekadanjeg izbornog sistema triju stalea, on zavodi biranje po okruzima, ali podiui bir aki cenzus, on znatno smanjuje broj biraa: on spada od 21.000 na 8.000 u Petrograd u, od 20.000 na 7.000 u Moskvi, i priblino u istim razmerama u svim ostalim varoim a. Taj zakon smanjuje isto tako i broj optinskih odbornika koji je bio utvren Statu tom iz 1870 godine. Na taj nain upravljanje optinskim poslovima postaje iskljuivo pr avo jednog veoma malog broja ljudi, koji pretstavljaju deo stanovnitva koji je najbogatiji i najmanje

56 8 zainteresovan dobrim voenjem optinskih poslova. U isto vreme zavisnost optinskih od bora od centralne dravne uprave postaje sve tenja .Sve odluke optinskih odbora mora da potvrdi dravna uprava, koja i ovde ne kontrolie samo njihovu zakonitost, ve i u mesnost. Pretsednike i lanove izvrnih nadletava koje biraju optinski odbori moraju d a potvrde dravne vlasti. Celokupnu njihovu delatnost strogo kontrolie osim toga dra vna administracija, od koje oni stvarno vie zavise nego od optinskog odbora koji i h je izabrao. I pored njihovog izbornog obeleja, oni su sada samo neka vrsta inovn ika centralne dravne uprave. Jednom reju, optinske ustanove su, moda jo vie nego zemst va, stavljene pod strogo birokratsko tutorstvo sa ciljem da se sauva politiki reim i da se brane interesi povlaenih stalea. Porusavanje graninih pokrajina. Od poljskog ustanka 1863 godine, krajnji konzerva tizam izjednaio se sa ruskim nacionalizmom. Svaki napad na politiki reim smatran je kao atentat, izvren ili potstaknut od inorodaca, na stare ruske tradicije. Za to nacionalisti istiu potrebu da se u svemu i svuda obezbedi apsolutna pr evaga ruskog elementa nad inorodcima. Poavi putem reakcije, vlada je usvojila naci onalistiki program i jednu politiku koja je bila otvoreno neprijateljska prema oblastima sa neruskim stanovnitvom, kao i uopte prema inorodcima. Politika porusavanja je naroito iva u velikoj kneevini Finskoj i u Poljskoj. Aleksandar II smatrao je Finsku kao dravu koja je prikljuena Rusiji i koja ima svo je naroito ureenje zajemeno njenim ustavom. On joj je konano bio priznao poseban voj ni statut. Aleksandar je isprva nastavio politiku svoga oca. Poev od 1881 godine on je poeo da stvara finske vojne jedinice. Godine 1886 podario je finskoj Dijeti pravo zakonodavne inicijative. Ali, ukoliko se nj egova reakcionarna politika pojaava, on sve vie smatra Finsku kao jednu prostu pok rajinu prisajedinjenu Rusiji, iji reim i sopstvene ustanove mogu biti menjane po j ednostranoj volji ruskog samodrnog vladara, i on se trudi da je raznim nainima to t enje spoji sa Rusijom. Godine 1890 on stavlja finsku potansku i telegrafsku slubu p od rusko ministarstvo unutranjih poslova. Iste godine, pod izgovorom da se n e slae sa ruskim zakonima, on obustavlja primenu finskog kaznenog Zakonika, koji je Dijeta izglasala a on lino potvrdio godinu dana ranije. Izmenjen i tako podnesen Dijeti koja ga usvaja, ovaj Zakonik je potvren 1892 godine, a stavljanje na snagu odreeno za 1894 godinu. Ove mere, a naroito komentari koje one izazivaju u upravnim krugovima, ija je elja da ne vode rauna o finskom ustavu oevidna, imaju dubok odjek u Finskoj. Javno miljenje te velike kneevine, koja je skoro cela uvek davala dokaza o savrenoj lojalnosti, poinje da se menja, te misao o borbi protivu carske vlasti za odbranu narodnih sloboda postaje u njoj sve popularnija. U Poljskoj Aleksandar III i dalje strogo primenjuje otri reim zaveden posle ustank a iz 1863 godine. On se nada da e na taj nain oduzeti Poljacima

56 9 svaku nadu u nezavisnost njihove zemlje i da e tenje vezati poljske pokrajine za R usiju. U zvaninim aktima i samo ime Kraljevine Poljske, koje izaziva pomisao na

jednu zasebnu i odvojenu zemlju, ustupa mesto jednom novom nazivu, Obla sti Visle. Da bi se to vie porusila celokupna uprava te zemlje, Poljaci su iskljuen i iz dravne slube u samoj Poljskoj i u graninim gubernijama zapadne Rusije; dravni in ovnici poljskoga porekla i katolike vere mogu biti samo u sredinim oblastima carev ine. Godine 1885 upotreba ruskog jezika, izuzev za nastavu veronauke i uenikog mat ernjeg jezika, nametnuta je osnovnim i srednjim kolama. Godine 1892 proirena je up otreba ruskog jezika i na samu nastavu katolike vere. U isto vreme, usled potpune nemogunosti da se zavede opti nadzor u borbi protivu izvesnih potajnih rovarenja p oljsko-katolike propagande, a naroito protivu potajne nastave, objavljen je jedan pr ivremeni pravilnik o merama za suzbijanje potajne nastave u severozapadnim i jug ozapadnim gubernijama, koji je neobino strog: vaspitavati decu na njihovom maternjem jeziku postaje zloin koji vlasti strogo kanjavaju. Razume se, o vakvom politikom ne samo da se nije postigao eljeni rezultat, ve je ojaalo neprijat eljsko raspoloenje poljskoga stanovnitva protivu autokratije i njegovu odvratnost prema ruskom jeziku i ruskoj kulturi koje su mu hteli nametnuti. Godine 1887 pomiljalo se da se zavede obavezno uenje ruskog jezika u viim islamskim kolama; ali se ograniilo, godine 1890 iz straha od njihovog protivljenja, na to d a se od muslimanskog svetenstva zahteva da zna ruski jezik. Iako umerenije, porus avanje je i na Kavkazu imalo za posledicu da ogori mesno stanovnitvo protivu rusko ga gospodarstva i da pripremi povoljno zemljite za separatistike pokrete. Antisemitska politika. Neprijateljsko raspoloenje i nepoverenje vlade prema inoro dcima ispoljava se naroito protivu Jevreja, ija se prava, koja su meutim ve dosta og raniena, za vreme cele vladavine Aleksandra III i dalje smanjuju. Pre svega, teritorija na kojoj im je doputeno da stanuju, uvena zaviajna zona, znatno je stenjena. Od godine 1882 zabranjeno im je da sta nuju u seoskim naseljima ak i u samoj zoni, a tako isto pod izgovorom da se zatite seljaci od mogunog iskoriavanja od njihove strane da tu kupuju nepokretn a imanja. Godine 1887 pristup u varoi Rostov na Donu i Taganrog zabranjen im je, izuzev nekoliko povlaenih i malobrojnih kategorija. Godine 1891 dolazi novo ogranie nje, koje pogaa veliki broj Jevreja. Jevrejskim zanatlijama, koji imaju potrebne strune isprave i koji su dotada imali pravo da se nastanjuju i izvan zaviajne zone, zatvoren je pristup u Moskvu i Moskovsku guberniju. Posledice ove odl uke su utoliko tee, to je ona imala povratnu snagu: 17.000 lica isterani su iz svo jih domova, a veoma veliki broj pretrpeo je vrlo teke materijalne tete, koje su ile ak i do potpune propasti. S druge strane trudilo se da se Jevreji uklone iz slobodnih profesija . Godine 1887, zavoenjem numerus clausus-a ogranien je broj onih koji mogu biti pr imljeni u srednje i vie kole. Da bi se uspostavila normalnija srazmera

57 0 izmeu broja jevrejskih i hrianskih uenika, jednim ministarskim raspisom utvren je proc enat jevrejskih uenika od 10 od sto od broja svih uenika u mestima zaviajne zone, 5 o d sto izvan te zone, a 3 od sto za Petrograd i Moskvu. Iako imuni Jevreji, u kraj njem sluaju, mogu da izbegnu tu tekou uzimajui svojoj deci domae uitelje ili iljui ih inostranstvo, ipak su oni oskudniji, kojih je najvie, dovedeni na taj nain u nemog unost da svojoj deci prue malo ire obrazovanje. Godine 1889, oni koji su studirali pravne nauke gube jedan deo svojih prava, jer ne mogu da budu advokati, te ak i posle zavrene pripravnike slube ostaju i dalje pripravnici. Ova nepravda osud ila je sjajne advokate, od kojih su neki bili ponos ruskog pravobranilatva, na be dno stanje. Najzad vlada, koja i dalje u svim Jevrejima vidi samo neku vrstu graana niega reda , brie ih potpuno, Statutom gradova iz 1892 godine, iz spiskova optinskih biraa. Za g radove u zaviajnoj zoni ostavlja dravnoj upravi brigu da meu Jevrejima koji imaju bir ako pravo na osnovu cenzusa izabere izvestan broj optinskih odbornika, no taj broj ne sme da pree deseti deo od ukupnog broja optinskih asnika. Verska reakcija. Antisemitska politika, koja nije upravljena samo protivu jevre

jske vere, ve i protivu jevrejske rase, praena je jednim isto verskom rea kcijom. Vlada, koja propoveda vraanje vekovnim ruskim tradicijama, a posebno tesnoj vezi izmeu prestola i oltara, hoe da podrava dravnu religiju. Ona se u to m cilju slui svim sredstvima, pa ak i progonjenjem. U isti mah kada zabranjuje Kalmucima i Burijatima, koji su bili lamajske (budist ike) vere, da podiu hramove i da vre svoje obrede, ona se trudi da ih snanom propaga ndom pridobije za pravoslavlje; vlasti grubo progone one koji, poto su se pokrsti li, makar samo forme radi, hoe da se posle toga vrate svojoj prvobitnoj veri. Katolici i luterani su takoe izloeni kinjenju. Ali se najgrublje postupa sa onima koji su se odvojili od pravoslavne Crkve, a naroito racionalistike sekte pneumatom aka (duho-boraca) i Stunde (sekta nemakog porekla), koje su u to vreme jako rairen e meu seljacima. Pravoslavno svetenstvo, koje upuuje i hrabri Pobjedonoscev, alje u borbu protivu njih naroite misionare, kojima dravne vlasti pruaju stvarnu pomo. Opet na navaljivanje Pobjedonosceva organizuju se protivu njih prava hajka. Njihove obredne skupove zabranjuje i rastura policija, a njihovi propovednici i najvatre nije i najistrajnije pristalice alju se u progonstvo. Ponekad se ide dotle, da se silom oduzimaju deca sektaa, da bi se uklonila od uticaja njihovih roditelja. U ovom zvaninom savezu izmeu prestola i oltara, iji postupci potseaju na Sr ednji vek, ima vie fanatizma nego iskrene vere. Ali ono to vlada titi u glavnoj i p ovlaenoj crkvi, koju je potinila i pretvorila u orue jedne odreene politike doktrine, to je jedino branilac te doktrine. Zato jedan deo

57 1 pravoslavnog svetenstva, najsavesniji i najiskreniji, izgleda da se teko prilagoava poloaju koji mu je dat, ali on nema hrabrosti da mu se otvoreno usprotivi, te se ograniava na nemo i prikriveno nezadovoljstvo. 2. KOLSKA I DUHOVNA REAKCIJA Narodna prosveta nije mogla biti poteena opte reakcije. Ne samo da su konzervativci hteli da uspore razvitak zemlje, ve su eleli ak da je vrate unazad. Za ostvarenje toga cilja oni vide samo jedno sredstvo, zaustaviti duhovni napredak naroda. Tome cilju tee sve vladine mere od poetka 1882 godine pa nadalje. U to vr eme je Deljanov, na preporuku Pobjedonosceva, postao ministar narodne prosvete. I on je postao, kao i grof D. Todstoj u ministarstvu unutranjih poslova, posluan i vredan izvrilac politike dravnog tuioca. Borba protiv osnovne kole. Godine 1884 Pobjedonoscev uspeva, uz pripomo Deljanova, da se obnaroduje jedan zakon koji potinjava kontroli Svetoga Sinoda sve seoske o snovne kole najprostijega tipa, zvane A. B. V. Ali mu ni ova mera nije dovoljn a. On bi hteo da preda u ruke svetenstva sve narodne kole namenjene seljac ima, da bi ispravio njihove zablude i da bi ih uputio pravim ruskim putem. Za vrem e Aleksandra II, kae on, crkveni ideal opte nastave izopaila je pogrena i fantastina z amisao o stvaranju narodnih kola, koja je pronaena kao sredstvo da se proiruju u na rodu pozitivna znanja pomou vetakih nastavnih metoda pozajmljenih od tuinskog iskust va; ali poto je pravi cilj narodne kole da u narodu gaji pobonost, to jedino crkvena kola moe da ispuni taj zadatak kako treba. Ali ovaj obimni plan nailazi na tekoe ko je je teko prebroditi. Pre svega, vlada ne moe da trai od dravne blagajne da ona pod nese sve trokove osnovne nastave. S druge strane, zemstva nemaju nimalo poverenja u crkvene kole, te uporno odbijaju da predadu svetenstvu svoje kolske ustanove i n ovana sredstva koja su im namenjena. ak i kada je na osnovu zakona iz 1890 godine u pokrajinskim skuptinama povean broj plemiskih pretstavnika, a broj seljakih skoro sveden na nulu, zemstva su ostala verna svojoj kolskoj politici. Primoran da se odrekne potpunog ostvarenja svoga programa, Pobjedonoscev se zadovoljav a time to, pored osnovnih kola zemstava, stvara pod nazivom parohiskih kola sline kole kojima upravlja mesno svetenstvo. Za njihovo osnivanje i izdra vanje vlada dodeljuje svake godine budetu Svetoga Sinoda znatne kredite. Osim tog a, ona ih titi od suparnitva zemstava zabranjujui ovima da otvaraju kole ne samo u s

elima gde je ve organizovana parohiska kola, ve i u onima gde je takva kola samo u p rojektu. Pod ovakvim okolnostima, parohiske kole umnoavaju se brzo: od 4.500 u 188 2 godini, one se penju na blizu 32.000 u 1894 godini. Ali nivo njihove nastave o staje veoma nizak. Ogromna veina njih, a utoliko pre nekadanje kole A. B. V. ne mogu ni da se porede sa kolama zemstva. Pravoslavno parohisko svetenstvo, koje je uglav nom ostalo sasvim van politike borbe i koje je naroito zauzeto svojim materijalnim brigama, prosto

57 2 naprosto zanemaruje kolski rad koji mu je poveren. Ustvari, umnoavanje parohiskih k ola znai pre nazadak nego napredak. Podravajui energino ove kole, od kojih veina jedva ivotari, a esto puta postoji samo na hartiji, i trudei se da nasuprot tome ome ta rad kolama zemstava, kojima namerno pravi smetnje prilikom pribavljanja nastavnog osoblja i kojima ne doputa da proire svoj kolski program, vlada zaustavlj a razvitak narodnog prosveivanja. Ona ga sistematski svodi na najosnovnije potreb e seljaka: da naue itati i pisati, to je cilj koji ona postavlja osnovnoj nastavi po selima. Ovakvo shvatanje kole dovodi je logino do toga da ograniava posle- kolsko obrazovanj e pomou knjige, doputajui da do naroda dopre samo jedan mali deo knjiga koje je cen zura odobrila. Godine 1882, jednim veoma strogim pravilnikom regulisano je osniv anje i rad knjinica za besplatno pozajmljivanje i itaonica. Godine 1889, pod izgov orom da su se dela koja ne odgovaraju duhovnom nivou i domaaju glavnih italaca besp latnih knjinica mogla u njih uvui, nauni odbor pri ministarstvu prosvete dobio je za datak da pregleda njihove kataloge. Godine 1890, jedan poseban pravilnik podvrga va ih veoma strogoj kontroli i doputa im da imaju samo dela koja je izrino odobrio nauni odbor. Od 12.000 dela koja su oko 1890 godine postojala u knjiarskoj prodaj i u Rusiji, samo 1.150, pored 450 udbenika, odobreno je za knjinice. Pa i ovaj bro j izgleda vlastima odve veliki, te ministarstvo namerava da ga smanji. Reakcija u srednjoj nastavi. Deljanov je postavio kao naelo da srednje kole, a nar oito klasine gimnazije, koje otvaraju pristup na univerzitete, treba da budu isk ljuivo rezervisane za jednu elitu sastavljenu iz viih drutvenih redova. To sh vatanje trudio se on da ostvari. Godine 1887 izjavljuje on da je potrebno odvratiti od srednjih kola one uenike koje imovno stanje njihovih roditelja ne bi trebalo da upuuje ka gimnazijama, a kasni je ka univerzitetima,,. Prema tome, da bi zatvorio pristup u gimnazije siromanoj deci, iji roditelji nemaju sredstava da ih kod kue pripreme za prijemn i ispit za srednju kolu, on nareuje da se ukinu svi pripremni razredi ko ji postoje po gimnazijama. Iste godine, poto im se ta mera uinila nedovoljna, neko liko ministara, meu kojima Pobjedonoscev, Tolstoj i Deljanov, nameravaju da zakon skim putem zabrane stupanje u gimnaziju svoj deci iji bi roditelji pripadali neko m drutvenom staleu koji je ispod trgovakog stalea druge gilde. Poto je njihov projekt , ije ostvarenje izgleda neumesno i nezgodno, bio odbaen, oni se trude da postignu s voj cilj pomou ministarskih raspisa. Deljanov nareuje godine 1887 okrunim kolskim na dzornicima da ubudue doputaju upis u srednje kole samo deci poverenoj izves nim osobama za koje bi se najpre komisiski utvrdilo da su sposobna da nad njima v ode pravilan domai nadzor i da im obezbede uslove ugodnosti koja je potrebna za nj ihov kolski rad, i da odluno odbiju sve ostale, upuujui ih u kolske zavode iji program iziskuje krae vreme kolovanja i koji vie odgovaraju njihov oj sredini. U isto vreme poveava on kolarinu u

57 3 gimnazijama. Na taj nain bie moguno ukloniti iz gimnazija decu koijaa, lakeja, kuvara, pralji, sitnih trgovaca i drugih ljudi iste vrste, da se ne bi ta deca otrzala iz uzev moda nekolicinu koja bi bila obdarena izuzetnim sposobnostima iz sredine koj

oj pripadaju, i da se ne bi na taj nain dovela dotle, kao to je davnanje iskustvo p okazalo, da preziru svoje roditelje, da budu nezadovoljni svojim drutvenim poloaje m i da se bune protivu drutvenih nejednakosti koje postoje i koje su neizbene ve po samoj sili prilika. Ovo je sasvim jasno vraanje na naela iz vremena Nikole I; srednja kola tei da ponovo postane, ako ne iskljuivo plemiska kola, a ono bar kola viih drutvenih stalea. Organizacija srednjokolske nastave nije pretrpela znatni h izmena. Istina, program klasinih gimnazija revidiran je 1890 godine, ali se ta revizija, koja ne dira u naela, ograniava na to da donekle smanji obim klasine nast ave, koja je naroito gramatika, da povea broj asova posveenih verskoj nastavi i da, to se tie ruskog jezika, razvija prouavanje jezika na raun knjievnosti. to se tie moraln og vaspitanja, kolska uprava trudi se skoro iskljuivo da odri meu uenicima spoljnu di sciplinu i da ih sauva od svake slobodne misli. I zaista, njoj je nareeno da ih odrava u neznanju svake ideje i svak og shvatanja koje vlada smatra kao prevratniko. Stavljajui u dunost nastavnicima da budno motre na uenike ne samo u razredu, ve i van kole, u njihovim porodicama, min istar prosvete neprestano ponavlja u svojim raspisima da nastavnici, direktori i inspektori bie odgovorni ako se u njihovim razredima otkrije kobni uticaj buntovn ikih ideja koje bi sejale zlonamerne osobe. Najea posledica ovoga je da uzajamno nepo verenje razdvaja nastavnike i uenike i da jedan sumoran i muan formalizam pritisku je spoljni ivot kole. Razume se da vlada primenjuje istu politiku i na enske kole. Deljanov zamera enskim gimnazijama da one privlae devojice kojima bi bolje pristajala osnovna nastava. Os im toga, napominje on u jednom svom izvetaju caru, devojke, poto zavre svoje srednjokolsko obrazovanje, trae da budu pri mljene u razne vie kole kako u Rusiji tako i u inostranstvu; meutim, veina od njih in i to ne toliko iz elje za uenjem, ve vie iz pogrene tenje i elje da se odvoje od sv je porodice i svoje sredine, i da napuste svoju svakidanju dunost da bi stekle prava koja ne izgleda da odgovaraju njihovom enskom pozivu. Zato on eli da o snuje enske kole sa programima znatno manjim nego to su gimnaziski. Njegova namera se ne ostvaruje; ovakve kole osnovane su samo u nekoliko graninih oblasti carevine , kao i u oblasti Dona; ali se ministarstvo prosvete i odeljenje carice Marije k oje izdrava izvestan broj potpunih enskih gimnazija, ne staraju mnogo, sve do svret ka vladavine Aleksandra III, da poveaju njihov broj. Potinjavanje univerziteta. U poetku vladavine Aleksandra III, univerzitetski statu t iz 1863 godine, i pored mnogih ogranienja, jo je bio u vanosti. Deljanov ga zamen juje statutom iz 1884 godine, koji velikim delom ostvaruje u vioj nastavi elje rea kcionarne tampe kojoj daje pravac Katkov.

57 4 Ovaj novi statut ukida autonomiju univerzitetskih vea i potinjava potpuno nastavno osoblje ministru. Otsada rektore, dekane i profesore nee vie birati univerzitetsk i savet, nego e ih postavljati ministri. S druge strane, statut odvaja profesore od studenata. Inspektori koji imaju dunost da motre na studente u samom univerzit etu, nezavisni su od profesorskog saveta i direktno potinjeni okrunim kolskim nadzo rnicima. Dravni ispiti ne polau se vie na fakultetima, ve pred naroitim komisijama koj imenuje vlada. Za vreme svoga bavljenja na univerzitetu studenti se smatraju ka o usamljeni posetioci koji ne mogu biti lanovi korporativnih organizacija. Oni mora ju pri stupanju na univerzitet da dadu obavezu da nee pristupati nijednom tajnom udruenju, ak i kada bi ono bilo lieno svake zloine namere; a kako ne postoje udruenja li studentski klubovi zakonski sastavljeni, i poto se nikad ne odobrava njihovo o snivanje pa ma kako skroman bio njihov cilj, postaje nemoguno studentima da odrava ju stalan meusoban dodir. Najzad, da bi se sa univerziteta uklonila lica siromanog stanja, taj statut skoro utrostruuje stvarno dotadanju kolarinu, dodajui joj i jed nu posebnu taksu u korist profesora. Posle tri godine, 1887, kolarina u pravom s mislu rei poviena je na 50 rubalja, a to e rei da je upetostruena.

Primena statuta iz 1884 godine omoguava vladi da obezbedi sebi poslunost administr ativnog i nastavnog osoblja. Profesori koji su uivali veoma veliki ugled, no koji su bili odve nezavisna duha, primorani su da podnesu ostavke. Mlai naunici koji se ne povinuju dovoljno gleditima ministarstva ili ija politika miljenja ne izgledaju dovoljno pouzdana esto puta ne mogu da dobiju katedru. Jedna nezdrava atmosfera , malo pogodna za procvat prave nauke, zahvata univerzitet. Studenti, koji su izloeni opasnosti da za najbeznaajniji povod iskuse stroge admi nistrativne kazne, ostaju isprva potpuno pasivni, te vlada moe verovati da e statu t iz 1884 godine biti dovoljan da uspostavi u njihovim redovima mir i da ih vrat i na pravi put. Ali, godine 1887, ozbiljni neredi izbijaju na univerzitetima u Moskvi, Kazanju i Petrogradu. Studenti koji u njima uestvuju u veoma vel ikom broju trae odluno ukidanje unutranje kontrole koja poniava, uspostavljanje suds ke vlasti profesorskog saveta za sve to se tie studenata, kao i vraanje autonomije savetu i prava udruivanja studentima. Vlada na to odgovara otrim kaznama: stotin e mladih ljudi iskljueni su sa univerziteta i veliki broj njih je bez suenja progn an u udaljene pokrajine za vie godina. Ipak, posle tri godine nemiri ponovo otpoin ju na Petrogradskom univerzitetu, i studenti podnose iste zahteve. Uzalud upravn a vlast strogo postupa, ona ne uspeva da potpuno ugui taj pokret negodovanja, koj i se u vie mahova javlja na raznim univerzitetima. Nemo tampe. U poetku vladavine Aleksandra III, liberalna tampa pokuava da se izraava tvoreno i odluno. Odmah po atentatu od 1/13 marta 1881 godine, jedan liberalni petrogradski list, Strana (Zemlja), izjavljuje da t reba

57 5 iz osnova izmeniti postojei reim, da careva linost treba ubudue da bude samo olienje n arodnoga jedinstva i da pretstavnici zemlje treba da odreuju pravac unutranje politi ke i da prema tome budu odgovorni za nju. Drugi jedan liberalni list, Golos (G las), pridruio se ovome miljenju. Oba lista dobivaju odmah opomenu od minis tra unutranjih poslova Lorisa-Meljikova, koji smatra da takva savreno pogrena rasmat ranja mogu da vre koban uticaj. Naslednik Lorisa-Meljikova, grof Ignjatijev, pokazuje se jo stroi u pogledu tampe. On se ne ograniava samo na upuivanje opomena listovima, ve ih obustavlja za mnogo m eseci kad oni nemaju tu sreu da mu se svide. Njegova strogost naterala je Por jadok (Poredak), najozbiljniji i najtrezveniji liberalni organ, da svojevolj no prekine svoje izlaenje poetkom 1882 godine. Grof D. Tolstoj bio je jo stroi od Ignjatijeva. Odmah po svome dolasku u ministarstvo unutranjih poslova, on pojaava ogranienja koja ve sputavaju povremenu t ampu. Privremenim pravilima iz avgusta 1882 godine on odluuje da asopisi koji su privremeno obustavljeni posle tri opomene moraju, ako ele da ponovo izlaze, d a se podvrgnu jednoj prethodnoj cenzuri. A ova je tako organizovana, da stavlja listove u nemogunost da pruaju svojim itaocima vesti koje nisu zastarele; oduzimajui im mogunost da interesuju svoje itaoce, ona ih praktino spreava da se odre. Privremen a pravila dodeljuju osim toga jednom naroitom odboru sastavljenom od ministar a unutranjih poslova, pravde i prosvete, i od glavnog pravozastupnika Svetoga S inoda, pravo da potpuno zabrane izlaenje svakom listu ije bi namere bile ocenjene kao opasne, i da se odgovornom uredniku zabrani svako dalje izdavanje listova. Primenj ujui obilno nove kazne, Tolstoj ubrzo onemoguava skoro sasvim opstanak liberalnoj tampi. Skoro svi liberalni listovi u Petrogradu i Moskvi moraju da obust ave svoje izlaenje, a u unutranjosti, gde se samovolja mesnih upravnih vlasti pr idruuje jarmu cenzure, nema za iole vaniji liberalni list nimalo izgleda da moe izlaziti. asopisi imaju istu sudbinu koju i dnevni listovi. Poetko m 1884 godine asopis Oteestvenija Zapiski, koji ureuju uveni satiriar Saltikov i znaaj ni novinar, kritiar i sociolog Mihajlovski, i koji u svoje saradnike ubraja nekol iko velikih pisaca i koji je veoma rairen u obrazovanim sredinama, obustavljen je . Ovaj asopis irio je kroz svoju socijalnu rubriku miljenja radikala i narodnih soc ijalista, koji na taj nain gube svoj najuticajniji organ. Nekoliko drugih radikal

nih organa postie uskoro ista sudbina. Naposletku, liberalna tampa dveju prestonic a broji jo samo tri organa, i to asopis Vjestnjik Jevropi, u Petrogradu, i Ruski V jedomosi (Ruske Vesti) i asopis Ruskaja Mislj (Ruska Misao), u Moskvi; pa i oni ive pod stalnom pretnjom da budu zabranjeni. Nasuprot tome, vlada odluno potpo mae reakcionarnu tampu, koja pod upravom Katkova i Suvorina napada ogoreno sve ust anove stvorene za vreme Aleksandra II i neumorno ponavlja formule krajnjega naci onalizma. U isto vreme kada se broj listova smanjuje, predmet njihovih diskusija vidno os iromauje pod dvostrukim uticajem strogih vladinih mera i opte

57 6 obeshrabrenosti koja je obuzela javnost. Liberalni listovi koji jo izlaze trude s e skoro iskljuivo da brane jo ostatke mesne samouprave. Oni propovedaju posebnu do ktrinu skromnih dela, ije pristalice, kojih ima mnogo meu razoaranim politiarima, tee ada samo laganom i postepenom usavravanju drutva. Ovo duhovno stanje povoljno je z a rasprostiranje ideja Lava Tolstoja, koji poziva intelektualce da sebe uproste, i stie potrebu moralnog uzdizanja koje je jedini pokreta napretka, i proglaava naelo k oje je bitna dogma njegove teorije ne odupirati se zlu silom. Uzalud pravoslavno s vetenstvo, koje predvodi Pobjedonoscev, i graanske vlasti ustaju odluno protivu tog a uenja koje je, i pored svojih verskih osnova, ipak u oiglednoj suprotnosti sa zv aninom religijom. Kao to se u prethodnoj deceniji tajna revolucionarna literatura obilno irila meu obrazovanom omladinom, tako su i spisi Lava Tolstoja, iako ih je cenzura veinom zabranjivala, potajno tampani i ireni. Znatan deo omladine podlee uti caju tolstojizma, koji je udaljuje od revolucionarnih sanjarija i u isti mah skriv a joj sumornu stvarnost. Socijalizam se i dalje iri, ali u izmenjenom obliku. Socijalisti, koji su bili od bili da se pridrue Narodnoj volji i osuivali teroristiku akciju, osnovali su godine 1880 udruenje ernij Peredjel (Crna podela, a to e rei Opta podela). Ovo udruenje ubrz o se rasturilo, ali njegove pristalice, koje su sa Plahanovom i Akselrodom potpu no usvojile socijalnu teoriju Karla Marksa, ne samo da se nisu pridruile Narodnoj volji, ve se jo vie udaljuju od nje i vode sa njom estoku polemiku. Iz inostranst va, gde oni borave i tampaju svoje propagandistike spise, trude se oni da s tvore u Rusiji socijalno-demokratsku stranku. Oko 1890 godine poinju da se stvara ju u intelektualnim ruskim krugovima, a naroito meu kolskom omladinom, socijal-demo kratski klubovi koji se odluno odriu politikog terorizma i nameravaju da organ izuju ekonomsku borbu fabrikih radnika protivu poslodavaca. Socijal-demokratija razvija se utoliko lake to u svom prvobitnom obliku ekonomske doktrine r elativno miroljubive ona odgovara vie nego revolucionarna teorija i praksa Na rodne volje moralnoj obeshrabrenosti toga doba. Ova obeshrabrenost ublaava se pri kraju vladavine. Malo po malo raste jedno novo pokolenje koje nije upoznalo ni revolucionarno oduevljenje ni razoarenja svojih st arijih drugova, i ono poinje da se mea u javni ivot. S druge strane, vladina politi ka, koja tei samo da uvrsti kastinske povlastice, da ugnjetava narodne mase i da p rogoni svaku javnu aktivnost i svaku slobodnu misao, ima dubokog odjeka na ekono mski ivot stanovnitva, ije se nezadovoljstvo pojaava. Oko 1890 godine njene posledic e postaju oigledne, i glad iz 1891 godine, otvarajui konano oi obrazovanim l judima, pokazuje koliko je ta politika opasna. Otada se jasno ispoljava drugi jedan pokret socijalnog nezadovoljstva. Ton ruske tampe postaje otr iji. Osnivaju se novi liberalni asopisi. Broj naunih sociolokih dela posveenih akt uelnim pitanjima poveava, a knjievna proizvodnja postaje sve raznolikija. A li e vladavini

57 7 Aleksandra III doi kraj pre nego to tampa bude mogla znatno da uvea polje svoga rada

. 3. EKONOMSKA POLITIKA Ekonomska politika vlade ima za cilj iskljuivo, kao i njena unutranja politika, da brani interese viih stalea, a prvenstveno zemljoposednikog plemstva. Kada im ne rtv uje interese ostalog stanovnitva, ona ih prosto naprosto zanemaruje. Agrarna politika. Da bi se potpomogla eksploatacija plemiskih imanja obezbeujui im potrebnu radnu snagu, jednim posebnim zakonom iz 1886 godine propisani su uslovi rada i nagrade poljoprivrednih radnika: svaki poljoprivredni najamnik koji se o bavezao da e raditi izvesno odreeno vreme moi e da bude krivino progonjen i primoran da se vrati svome poslodavcu, ako napusti rad pre isteka svoga ugovora. U stvari spahije, da bi sebi obezbedile jevtinu radnu snagu, radije pribegavaju prividno manje grubim nainima: dajui zajmove susednim seljacima ili iznajmljujui im jedan d eo svoga zemljita, oni im nameu obavezu da vre za njih izvesne radove. Ali, iako za kon o iznajmljivanju poljoprivrednih radnika ostaje mrtvo slovo na hartiji, on i pak dokazuje da vlada ne preza ni od kakve mere, pa ma kako stroga bila, kada tr eba zatititi plemiske posede. Nasuprot, tome ona tei da ogranii pravo sopstvenosti seljaka. Godine 1886, da bi spreila deobu porodinog imanja seljaka, jednim zakonom se odreuje da tu deobu moraju da odobre nadlene upravne vlasti. Posle 1889 godine, to odobrenje z avisi ustvari skoro iskljuivo od zemljoradnikih naelnika; a kako veina njih, drei se luno uputstava centralnih vlasti, ne odobravaju tu deobu, trude se da silom odre nedeljivost seljakih imanja. Godine 1893, drugi jedan zakon ije obnarodov anje dobiva neobian znaaj usled toga to je otkupljivanje seljakih zemljita od spahija ve pri kraju zabranjuje seljacima da ustupaju licima koja ne spadaju u seljaku zajednicu parcele koje su dobili posle reforme iz 1861 godine. Neki te oretiari to odobravaju, jer smatraju za potrebno, ba u interesu zemljoradnikog sta lea, da se zatiti i odri seljaka zajednica. Ali cilj ovoga zakona nije da se sprei da seljaci, otuujui svoju zemlju, ne postanu proleteri. Njemu je cilj jedino da im o drekne pravo potpune svojine nad njihovim parcelama i da ih na njima zadri, kako bi obezbedio veleposednicima jevtinu radnu snagu. Finansiska i industriska politika. U prvoj polovini vladavine, sve dok je Bunge upravljao ministarstvom finansija, vlada se jo stara da olaka teak poloaj narodnih m asa unosei znatne izmene u sistem oporezivanja i ograniavajui donekle preterano eks ploatisanje fabrikih radnika. Ali ova politika izaziva negodovanje industriskih i trgovakih krugova, koji joj zameraju da zanemaruje interese ruske industrije i n e ustruavaju se da je napadaju. Pod njihovim pritiskom Bunge je primoran da napus ti to ministarstvo godine 1887.

57 8 Njegov poslednik Vinjegradski je u mnogom pretstavnik industriskih i finansiskih krugova. Za njegova ministrovanja, kao i za ministrovanja Vitea, koji ga je za menio 1892 godine i koji se uglavnom povinovao istim uticajima,finansisk a i industriska politika duboko se menja. U oblasti finansija, Vinjegradski se trudi da podigne kurs ruskog novca zavodei ues tvovanje dravne blagajne u berzanskim operacijama u inostranstvu. Da bi te operac ije mogao voditi u velikom obimu, on je usredsredio sve svoje napore u to da pri kupi i stavi na raspoloenje ministarstvu finansija znatne rezerve metalnog novca. S druge strane, on se trudi da olaka dravnoj blagajni smanjujui spoljne dravne zajm ove: isplauje neke stare zajmove i zakljuuje nove sa povoljnijim interesom i duim r okom. Rusko-francusko zblienje omoguuje da se znatan deo dravnog duga plasira na fr ancuskom tritu. Sve ove operacije, toliko razliite od opreznijih metoda Bungeovih, ne uspevaju meutim da istinski srede ruske finansije, i njihov uspeh je vie prividan nego stvaran.

Vinjegradski ak zavodi jednu novu industrisku politiku. Odmah po njegovom naimenov anju, industrijalci su pohitali da mu dokau kako je ruska industrija imala nedovo ljnu podrku u njegovom prethodniku. On prihvata njihovo gledite i usvaja njihove el je. Pre svega, on se trudi, i to mnogo vie putem ministarskih raspisa nego putem zakona, da smanji ulogu i obim industriske kontrole. Osim toga, vraajui fabrikanti ma pravo da tako rei po svojoj volji upotrebljavaju ene i decu za rad u njihovim f abrikama, on skoro ponitava mere koje je bio preduzeo Bunge u cilju da se ogranii eksploatisanje njihovog rada. Najzad, tarifom iz 1891 godine pojaava carinsku zati tu. Od 372 artikla iz te tarife, samo 15 uivaju smanjenu uvoznu carinu, 178 ostaj u taksirani kao i ranije, 15 artikala koji su dotada bili osloboeni carine sada s u taksirani, a za 164 poveana je carina. Kako ova poveanja, koja su primenjena ugl avnom na predmete velike potronje, dostiu i ak premaaju 20 od sto nekadanj ih carinskih taksa, izlazi da je ova tarifa bila oevidno zatitna i imala za cilj d a sprei uvoz u Rusiju mnogim proizvodima strane industrije. Njeno primenjivanje p rimorava Vitea, poslednika Vinjegradskog, da izdri, sa dosta sree, jedan carinski r at sa Nemakom, koja odgovara oteavanjem pristupa na njene pijace ruskim poljoprivr ednim proizvodima. Industrija, koju ve potpomae zatitna carina, koristi se obilno i graenjem eleznica koje se naglo razvija. U toku vladavine Aleksandra III, eleznika m rea penje se od 22.000 vrsta na 36.500. Akcija drave je ovde prevashodna. Ona prve nstveno gradi nove pruge. Ona se osim toga trudi da otkupi dotadanje pruge koje s u pripadale privatnim drutvima. Od 1881 do 1894 godine otkupila ih je 24, koje su bile svojina 15 drutava i ija je duina iznos ila 12.500 vrsta. Naposletku, dravna eleznika mrea poveana je za 22.000 vrsta, dok se mrea privatnih drutava smanjila za oko 7.500. Ova ogromna mrea, zahvaljujui zatitnoj carini, pruila je nove oduke ugljarskoj i

57 9 metalurgiskoj industriji koje, mono potstreknute, poinju da se brzo razvijaju na j ugu Rusije, uz pripomo stranog kapitala, naroito francuskog i belgiskog. No graenje m eleznica drava eli da potpomogne i drugu jednu granu narodne industrije, tekstiln u industriju ija unutranje, odve siromano trite, nije dovoljno da utroi njenu proizvod ju. Da bi joj otvorila izlaze u sredinu Aziju, gde je nedavno stekla prostran e oblasti, kao i na krajnjem Istoku, drava otpoinje godine 1891 graenje Sibi rske eleznice, ogromne pruge koja treba da pree preko itavog Sibira i da spoji Mosk vu sa Vladivostokom. Industrijalizacija zemlje i osiromaenje radnikog i seljakog stalea. Politika minist arstva finansija znatno je doprinela industrijalizaciji zemlje. Mnoga star a industriska i trgovaka preduzea razvijaju se, nova se stvaraju u velikom broju, a mnoge varoi koje su dotada bile samo beznaajna naselja, pretvaraju se u velike industriske centre. Privlaei neprestano sve vie radnika, industrija se u ist i mah koncentrie. Od 1881 do 1893 godine broj fabrika i industriskih preduzea spao je od preko 31.000 na 22.560, ali se broj njihovih radnika popeo od 770.000 na 1,400.000. Tako je za dvanaest godina industrija skoro udvostruila broj svojih ra dnika i skoro utrostruila srednju veliinu svojih preduzea. Naroito je u junim pokraji nama, pribrenim Crnome Moru, njen razvitak bio najvidniji; ona se tu razvijala sk oro istom brzinom kao i u Americi. Ekonomski napredak koji je bio posledica te industrijalizacije vie je prividan ne go stvaran. Pre svega, ovaj razvoj industrije ima u sebi neega vetakog, jer on proi stie manje iz potreba slobodnoga trita, a vie iz porudbina i svakovrsnih premija koje daje drava. Zatim, on poiva samo na iskoriavanju radnike klase i na osiromaenju selja ih masa. I pored naglog uveanja radnike klase, vlada se nimalo ne stara o njenim potrebama. Ona se naprotiv trudi samo da obezbedi industrijalciia sve koristi koje oni izv lae iz poleta industrije. I ne samo da ne eli da se usprotivi iskoriavanju radnika, ve se stalno stavlja na stranu poslodavca u svim sukobima izmeu fabrikanata i radn ika. Zato je materijalno stanje veine industriskih radnika neobino teko i njih ovo nezadovoljstvo veoma ivo. Ukoliko radnika klasa stie sve vie svest o svojoj s

nazi i svojoj vanosti, utoliko su spoljne manifestacije njenog nezadovoljstva sve ee i sve ee. Ali ono to je jo ozbiljnije, to je injenica da je industriski procvat p ostignut tek po cenu osiromaenja zemljoradnikog stanovnitva, koje pre tstavlja ogromnu veinu naroda. Opasni predznaci toga osiromaenja pokazuju se jasno 1891 god. kada je, posle rave etve u dvadeset najplodnijih ruskih gubernija, zavl adala uasna glad u celoj zemlji. I pored ove strane opomene, vlada Aleksandra I II nije se odrekla svoje staleke politike; ona je nastavila, ne osvrui se na opas nost, da potpuno rtvuje interese narodnih masa interesima velikih zemljoposednika i industrijalaca.

58 0 4. SPOLJNA POLITIKA Nemako-ruski odnosi u poetku vladavine. Odluno konzervativan u unutranjoj politici, Aleksandar III se u oblasti meunarodnih odnosa znatno udaljuje od politike koju j e ruska autokratija vodila poetkom XIX stolea. Pri njegovom stupanju na presto Rusija je skoro sasvim usamljena. Posle Berlinsk og Kongresa, ono prisno prijateljstvo koje je vezivalo nemake i ruske dvorske kru gove jako je poljuljano. Aleksandar III, koji je kao carevi oseao zajedno sa ruski m nacionalistima otro nezadovoljstvo prema Bizmarku, i dalje osea duboko nepoveren je prema nemakoj politici i njenom glavnom pokretau. Ali N. K. Girs, kome je posle povlaenja kneza Gorakova godine 1882 poverio ministarstvo spoljnih poslova, trudi se da odri stare prijateljske i saveznike odnose sa Nemakom. Iako Aleksandar rado ponavlja kako je on sam svoj ministar spoljnih poslova i da po reima Vitea on smatra Girsa za svog sekretara za spoljne poslove, ipak on ponekad slua toga ministra koji, iako nema veliki talenat, bar je savestan i vredan inovnik. Ma da Girsovi saveti i napori ministarstva spoljnih poslova uspevaju da se za neko vreme izbegne raskid sa Nemakom, ipak nemako-ruski odnosi ostaju prilino za tegnuti. Dokle god je iveo stari car Viljem I i dok se nije pojavilo nikakvo razm imoilaenje izmeu ruske i nemake politike, ta zategnutost se nije pojaala. Ekspanzija u Aziji i englesko-ruski odnosi. Rusija je jo za vladavine Aleksandra II bila poela da trai u centralnoj Aziji naknadu za smanjenje svoga uticaja na Bal kanu. Ona je tamo nastavila svoja osvajanja i za vladavine Aleksandra III. Ve u prvim godinama njegove vladavine ona uspeva da konano pokori Tekes. Zaka spiski, Turkestan i njegova prestonica Merv priznaju takoe njenu vlast. Njena gra nica prua se u to vreme do Avganistana. Avganistance je to uznemirilo. Raunajui na englesku pomo, koju im britanske vlasti iz Indije stavljaju u izgled, oni napadaj u godine 1885 odred generala Komarova koji se bio ulogorio pored reke Kuka . Ali ne samo da su tada pretrpeli teak poraz, ve ih je razoaralo i dranje Gle dstonove vlade, koja nije elela da doe u otvoren sukob sa Rusijom i zadovoljila se objanjenjima koje joj je dala ruska vlada. Zato je nova ruska granica i dalje os tala izmeu reka Murghaba i Amu-Darija, u neposrednoj blizini Avganistana, koji ju je i priznao godine 1887. Posle pet godina, prilikom jednog novog sukoba u Pami ru, ruske trupe pobeuju jedan avganistanski odred. Taj dogaaj nije izazvao ozbiljn e zaplete, te su se Rusija, Engleska, Avganistan i Kina sporazumeli da po dele oblast Pamir. Ako posedovanje jednoga dela Pamira, koji je samo jedna pustinja, i nije donelo velike koristi Rusiji, nije isti sluaj sa posedovanjem Turkestana, koji je plodan i bogat. Ruski industrijalci vide u tome mogunost da se oslobode uvoza engleskog pamuka. Zato oni tamo uskoro otpoinju da gaje u velikim razmerama pamukovo drvo. Njihova aktivnost i napredak su utoliko bri, to im u tome

58 1 pomae graenje, o dravnom troku, jedne eleznike pruge koja spaja Samarkand i Amu-Dariju sa istonom obalom Kaspiskog Mora. Ekspanzija u centralnu Aziju, koja je od velike koristi ruskim industrijalcima t e je usled toga oni rado prihvataju, ne ide ipak bez izvesnih nezgoda. Pored tog a to ona namee dravnoj blagajni znatne izdatke, ona uznemiruje Englesku i pobuuje ko d nje sve vee nepoverenje prema Rusiji. Nemaka, naprotiv, kao neposredna susetka R usije u Evropi, gleda sa zadovoljstvom njeno irenje u pravcu Azije. Badkanska nolitika i odnosi sa centralnim carevinama. Ne samo da Aleksandar III nije hteo da se odrekne ruske nadmonosti na Balkanu, ve je nameravao i da je jo ojaa . Poto je San-Stefanski ugovor udaljio Srbiju i Rumuniju od Rusije i pribliio ih A ustro-Ugarskoj, okrenuo je on svoju panju ka Bugarskoj, koja je za svoju obnovu i svoju nezavisnost imala da zahvali Rusiji. On je nameravao da od nje naini poslun o orue svoje politike. Ali je njegova namera naila na nepredviene prepreke. Pre sve ga, i pored sve vanosti koju je imala ruska pomo, vladajui knez Bugarske, Aleksanda r Batenberg, nije nimalo eleo da postane neka vrsta ruskog general-gubernatora, t e ga je njegovo lino samoljublje, kao i interesi zemlje koja ga je izabrala za kn eza, nagnalo da se odluno odupre toj pretnji. S druge strane, bugarske politike st ranke, u kojima su bili okupljeni najobrazovaniji elementi zemlje, nisu bile mno go raspoloene da prime tutorstvo Petrograda i da slepo slue planovima Rusije. Zato politika Aleksandra III izaziva u Bugarskoj itav niz ozbiljnih sukoba, koji se z avravaju veoma povoljno po Rusiju. Ve u aprilu 1881 godine, ubrzo po smrti Aleksandra II, kome je imao da zahvali za vlast, knez Aleksandar Batenberg, uz aktivnu pomo svojih ruskih savetnika, izvrio je dravni udar: ukinuo je demokratski-trnovski ustav, koji je Bugarska dobila ka da je proglaena za nezavisnu kneevinu, i uspeo je da mu se za vreme od sedam godi na dadu veoma obimna prava, koja su mu stvarno obezbeivala skoro potpunu diktatur u. Petrogradska vlada, koja je elela da sauva svoje zatitnitvo nad Bugarskom, ne sam o da nije protestvovala protivu ovog dravnog udara, ve je pohitala da tamo poalje d va svoja generala, Soboleva i Kaulbarsa. Ova dva generala, od kojih je prvi post ao pretsednik a drugi ministar vojni u vladi koju je obrazovao knez Aleksandar, imali su zadatak da ouvaju i poveaju ruski uticaj u Bugarskoj. No oni u tome nisu uspeli. Bugarski liberali okrenuli su se od Rusije zato to je ona odobrila dravni udar. Iako su konzervativci uli u novu vladu, oni su ipak odluno branili svoju nez avisnost u odnosu na pretstavnike Petrograda, te ubrzo otpoinje uporna borba izm eu ovih i njihovih bugarskih kolega. Knez Aleksandar sa svoje strane ne namerava da posluno usvaja savete ruskih generala koji ele da mu budu tutori ili uitelji; on as pribegava njihovoj pomoi i zaklanja se za njihov autoritet, a as im , naprotiv, veto suprotstavlja svoje bugarske ministre. Ukoliko ton dvaju general a postaje odluniji i njihovi zahtevi vei i odreeniji, utoliko dranje kneza i njegovi h bugarskih ministara postaje jasnije. Protivu preteranih

58 2 namera Rusije, trae oni da sebi obezbede pomo Austro-Ugarske, koja se raduje neusp ehu ruske politike i trudi se da ga iskoristi. Kada je uvideo da ne moe da utie na kneza Aleksandra i njegovu konzervativnu vladu , Sobolev pomilja da obnovi ustavni poredak u Bugarskoj. Ali ga knez pretie i uspo stavlja Trnovski ustav. Posle dve godine, da bi uvrstio svoju popularnost, on pre duzima novu inicijativu. Kada su u Istonoj Rumeliji, koju je Berlinski Kongres od vojio od Bugarske i stavio pod upravu jednog guvernera koga je imenovala Turska, izbili ozbiljni neredi, on to iskoriuje da ue u nju na elu svojih trupa i da progla si njeno ujedinjenje sa njegovom kneevinom. Ovo ujedinjenje, koje je Rusija nedav no htela da ostvari San~ Stefanskim ugovorom, Aleksandar III, gnevan zbog samost

alnosti koju je knez pokazao, odluno je odbio da potvrdi. Tako Rusija postaje vat ren branilac Berlinskog ugovora koji su joj sile nekada nametnule; ovo dranje izn enauje utoliko vie, to se nijedna druga sila potpisnica toga ugovora nije pridruila njegovom protestu i to se i sama Turska pomirila najzad sa svrenom injen icom; ona se, da bi spasla ast, zadovoljila jednom prividnou, imenujui kneza Aleksan dra za guvernera Istone Rumelije. Jedino je Srbija napala Bugarsku, ali poto je pretrpela ozbiljan poraz, morala je i ona da prizna bugarsko jedinstvo . Ipak, Rusija i dalje uiva u Bugarskoj takvo uvaenje, da dranje Aleksandra III, koji je prekinuo sve veze sa knezom Aleksandrom, izaziva pad kneev. U jesen 1886 godi ne, posle jedne zavere koju je organizovalo nekoliko bugarskih oficira uz pripom o ruskih zvaninih pretstavnika, knez je uhapen u svome dvoru, primoran da se odrekn e prestola i sproveden do granice. Vlast je prela u ruke jednog Namesnikog saveta. Da bi pomogao Bugarima da iziu iz haosa koji je nastao posle dravnog udara, Aleks andar III poslao im je ponovo generala Kaulbarsa. Ovaj nema nimalo takta, skoro i ne vodi rauna o Ustavu i zauzima tako osorno dranje prema bugarskim dravnim vla stima i stanovnitvu, da njegov zadatak doivljuje potpun neuspeh. Vrlo brzo izaziv a on toliki gnev protivu sebe i svoje vlade, da je primoran da urno otputuje natr ag. Zvanini odnosi izmeu Rusije i Bugarske ponovo su prekinuti, i to za due vreme. Ali Petrogradska vlada nema nameru da se pomiri sa ovim neuspehom. Aleksandar II I, naroito, dugo vremena ne priznaje ga. Po njegovom miljenju, sve nezgode bile su posledica sluajnih okolnosti i linih spletaka, te se on ne odrie meanja u bugarske poslove. On sanja da na bugarski presto postavi jednoga svog kandidata koji bi m u bio potpuno odan, i pokuava nekoliko puta da nametne svog kandidata. Da bi ostv ario svoj san, on se ne ustee da vodi jednu isto linu politiku. Bez znanja sv oga ministra spoljnih poslova i ne osvrui se na njegovo miljenje, on stupa u vezu, posredstvom Katkova, sa bugarskim emigrantima, koji snuju zavere protivu Namesnikog saveta u Bugarskoj, odobrava njihove namere i prua im novanu potporu. Ka da mu je

58 3 Girs skrenuo panju na opasnosti koje bi proistekle iz tako pripremljene bugarske revolucije, on odgovara sa isto toliko naivnosti koliko i samouverenja : Nije ovde u pitanju revolucija, ve uspostavljanje reda; to bi trebalo da znate. Nje gova strast i zaslepljenost su tolike, da on ne samo to uzima u obzir mogunost da okupira Bugarsku, ve smatra da bi ta okupacija bila bezopasna, poto niko ne bi smeo nita da uini. Njegov ministar spoljnih poslova imao je muku da g a ubedi da bi Rusija pri takvoj avanturi mogla da naie na otpor jedne velike koa licije evropskih sila i da bi u svakom sluaju Bugarska mogla pouzdano r aunati na pomo Austro-Ugarske, a ova na pomo svoje saveznice Nemake. I zaista, i por ed ugovora o prijateljstvu koji Nemaku vezuju isto tako i sa Rusijom i koji treba da istekne 1887 godine, ona odluno podrava balkansku politiku Austro-Ugarske. Kra jem 1886 godine Rusija dakle ne moe da rauna ni na jednog saveznika; ona je stvarn o potpuno usamljena u Evropi. Francusko-ruski savez. Austro-nemaki savez je jo opasniji za Francusku nego za Rus iju. Posle uzbune iz 1875 godine, kada je intervencija Aleksandra II spreila Nemak u da napadne Francusku, ova je ivela u strahu od nemakog napada. Jedino je Rusija mogla da joj obezbedi odbranbeni savez koji je elela. Zato, i pored razlike u pol itikom reimu koja je razdvajala te dve zemlje, ona pomilja sve vie na francusko-rusk o zblienje. Kada se ruska vlada nala usamljena usled svoje balkanske politike, Francuska je p ohitala da joj posvedoi svoje prijateljstvo. Kada je poetkom 1887 godine njen mini star spoljnih poslova Fluran pristao da primi delegaciju kojoj je bugarsko Narod no Sobranje stavilo u dunost da zatrai pomo evropskih sila protivu Rusije koja je i mala nameru da odluuje o sudbini Bugarske, uinio je to zato da bi je potsetio na z ahvalnost koju Bugari duguju Rusiji i da bi ih posavetovao da budu posluni pr ema Petrogradu. Ovo dranje je utoliko prijatnije Rusiji, to ostale sile nisu

dale bugarskim delegatima iste takve savete. Ono je godilo naroito Aleksandru III , kome se skoro odmah ukazala prilika da pokae svoje zadovoljstvo francuskoj vlad i. Kada je Bizmark, koji je optuivao francuskog ministra vojnog generala Bulanea d a hoe i da priprema osvetniki rat, zapitao u Petrogradu da li bi Rusija, u sluaju d a doe do francusko- nemakog rata, ostala blagonaklono neutralna prema Nemakoj, on j e odgovorio da u interesu evropske ravnotee Rusija ne bi mogla pristati da Nemaka jo jednom porazi Francusku, i da ne samo ona nee da pomae protivu francuske jednu s aveznicu Austro-Ugarske, koja vodi na Balkanu protiv-rusku politiku, ve da se ne moe obavezati ni da e ostati neutralna u sluaju francusko-nemakog rata. No kako Bizm ark, koji uvek rauna na vrstinu rusko-pruskog prijateljstva, pokuava ipak da izazov e Francusku, on mu veoma, odluno ponavlja svoje opomene. I tako je nemaki kancelar primoran da se odrekne svojih ratnikih planova, te je otklonjena opasnost koja j e pretila Francuskoj. Tako se priprema francusko-rusko zblienje. No to je zasada jo samo zblienje, jedan sporazum ponikao iz zajednice izvesnih interesa, ali koji jo nije po tvren nikakvim ugovorom. Aleksandar III nije se jo odluio za stvarni

58 4 savez sa zemljom iji je republikanski reim, i pored naklonosti njegove vlade prema Rusiji, njemu duboko antipatian. Zato se on, iako mu savez sa Nemakom uliva samo osrednju simpatiju i poverenje, ustee da raskine sa Nemakom. On je u is ti mah i pod uticajem svoga ministra spoljnih poslova, koji smatra da je save z sa Nemakom neophodno potreban Rusiji usled ve davnanje tradicije i usled l inog prijateljstva koje ga vezuje za cara Viljema. Sa svoje strane Bizmark, u sta lnom strahu od jedne protiv-nemake koalicije, ne hita i pored razoarenja to ga je nedavno doiveo da raskine sa Rusijom. Iako je Nemaka ve esno vezana sa Austro-Ugarskom, protivnicom Rusije, on se ne ustee, uveren u svoj u diplomatsku vetinu, da produi za tri godine ugovor o nemako-ruskim uzajamnim gara ntijama koji je isticao te iste 1887 godine. Pa ipak, odnosi izmeu Nemake i Rusije postaju sve zategnutiji. Njihovom politikom neslaganju pridruuje se i jedan ekonomski sukob. Zatitna carina koju sve vie primenjuje ruska vlada u drugoj polovini vladavine Aleksandra III duboko teti nemake industriske interese. Bizmark odgovara na rusku carinsku tarifu iz 1887 go dine znatnim poveanjem uvozne carine na ruske sirovine. U isti mah on se trudi da zatvori nemako finansisko trite zajmovima koje je Rusija dotada lako na njim a plasirala. Ovo mu je utoliko lake, to nemaka industrija, koja se u to vrem e naglo razvija, moe sama da zaposli nemaki kapital. Ali Rusija, i pored car inskog rata, zadrava svoju carinsku tarifu i nalazi u Francuskoj kapitale koj i su joj potrebni; ministar finansija Vinjegradski uspeva bez mnogo muke da od 18 88 godine prebaci ruske dravne zajmove na francusko trite, koje je upravo tada trail o da uloi svoje kapitale u inostranstvu. I tako se stvara nova jedna veza izmeu Ru sije i Francuske. Novo prijateljstvo izmeu dveju zemalja time se uvruje, dok uzajamn a netrpeljivost udaljuje sve vie Rusiju od Nemake. Smrt Viljema I, slabei line veze koje su postojale izmeu cara i Hoencolerna, ubrzal a je nemako-ruski raskid. Aleksandar III nema prema Viljemu II, koji je posle tri meseca nasledio svoga oca Fridriha III, ista oseanja kao prema njegovom dedi. Is to tako i novi nemaki car, plahovite naravi, manje je sklon nego to je bio njegov deda, da potuje tradicionalno rusko-prusko prijateljstvo. Istina, on je svoju prv u posetu uinio Aleksandru III. U dva maha, prilikom te posete i prilikom smenjiva nja Bizmarka u martu 1890, on je prema elji svoga dede izrazio svoju arku odanost i nepokolebljivo prijateljstvo prema caru, ali ipak odluno odbija, na veliko razoa renje ruskog ministra inostranih poslova, da obnovi ugovor o uzajamnim garantija ma koji istie te 1890 godine. Zajedno sa svojim novim kancelarom Kaprivi, on vodi politiku zblienja sa Engleskom. Sada im savez sa Rusijom izgleda izlian pa ak i ne zgodan. Osim toga, posle stvaranja 1882 godine Trojnog saveza izmeu nje, Austro-U garske i Italije, Nemaka se osea dovoljno jaka da ne mora zazirati od Rusije.

Uzajamna usamljenost Francuske i Rusije nalae im da se sporazumeju. Zato francusk o-rusko zblienje brzo napreduje, o emu svedoe posete francuske

58 5 eskadre Krontatu godine 1891 i ruske eskadre Tulonu 1893 godine. U avgustu 1891 godine Francuska i Rusija se meusobno obavezuju izmenom pisanih nota da e se uzajamno pomagati u sluaju da ih napadne neka trea sila. Zatim, na inicijativu fra ncuske vlade, jedna vojna konvencija, koju su 5/17 avgusta 1892 godine potpisali efovi francuskog i ruskog eneraltaba generali de Boadefr i Obruev, izriito kae da e se obe zemlje uzajamno pomagati svim svojim silama u sluaju rata sa jedn om ili dvema silama Trojnog saveza. Najzad, 18/30 decembra 1893 godine, ruska vl ada, a 23 decembra 1893/4 januara 1894 godine francuska vlada, zvanino potvruju vo jnu konvenciju. Tako je konano zapeaen isto odbranbeni francusko-ruski savez, koji j e uspostavio evropsku ravnoteu poremeenu Trojnim savezom. Ruske namere na krajnjem Istoku i graenje Sibirske eleznice. Iako francusko-ruski savez titi oba saveznika od mogunog napada Nemake, ipak on nije dovoljan da omogui R usiji da brzo povrati svoju nekadanju premo na Balkanu. Ruska vlada to uvia. Zato o na, za poslednjih godina vladavine Aleksandra III upravlja celokupnu aktivnost s voje politike ka krajnjem Istoku. Jo 1887 godine je general-gubernator Irkutska ukazao na korist koja bi se imala k ada bi se sagradila eleznika pruga u istonom Sibiru. Jedna naroita komisija koju je vlada odredila da proui taj predlog sloila se s njim; ona je jednoglasno zakljuila d a u nacionalnom pogledu, a naroito u strategiskom pogledu, ubrzavanje prometa izm eu evropske Rusije i krajnjeg Istoka postaje iz godine u godinu sve hitnija potre ba, iako graenje eleznike pruge preko Sibira, s obzirom na primitivno stanje sibirs ke trgovine, ne moe obeavati vidljivih koristi u bliskoj budunosti i da se ona moe a mortizovati tek u toku vremena. Sa izvesnim zadocnjenjem, izvrenje ovoga plana otp oinje 1891 godine. U maju, uskoro po postavljenju Vitea za ministra saobraaja, car evi Nikola polae sveano u Vladivostoku prvi prag Sibirske eleznice. Postavi ministar finansija, Vite se i dalje interesuje za ovu elezniku prugu u koju i on polae velik e nade: Sibirska eleznica, pie on krajem 1892 godine, otvara nov put i nove vidike svetskoj t rgovini; u tom pogledu ovo graenje dolazi u red dogaaja svetskoga znaaja, koji oz naavaju novo doba u istoriji naroda i esto puta izazivaju korenite prom ene u ekonomskim odnosima koji postoje meu raznim dravama. Sibirska eleznica, koja e biti zavrena tek za vladavine Nikole II, nee izazvati koren ite promene na ekonomskom polju, ali e igrati veoma vanu ulogu u istoriji Rusije.

58 6 X X . N I K O L A I I ( 1 8 9 4 - 1 9 1 7 ) 1. ODRAVANJE REAKCIJE Kada je Nikola II stupio na presto posle smrti svoga oca, koji je umro od zapalj

enja bubrega u Livadiji na Krimu 20 oktobra/1 novembra 1894 godine, imao je dvad eset i est godina. Aleksandar III trudio se da ga pripremi za vladarski poziv, al i su ga s jedne strane slabost njegovog karaktera i nestalnost naravi, a s druge strane uticaj sredine u kojoj je odrastao i iveo pre stupanja na presto uinili po tpuno nesposobnim da vlada svojom ogromnom carevinom. Vaspitanje Nikole II. U svojoj mladosti Nikola II je naroito bio pod jakim uplivo m svoga oca, prema kome je oseao duboko potovanje pomeano sa strahom i kome se slep o pokoravao. Aleksandar III, koji je bio gospodar i despot u svojoj porodici, gd e su njegova volja i svaka njegova najmanja elja vaili kao zakon i gde su svi stre peli kada bi se on razgnevio, bio je stavio u dunost glavnom pravozastupniku Svet oga Sinoda, Pobjedonoscevu i generalu Daniloviu da prema njegovim nazorima upravl jaju vaspitavanjem carevia. Nedovoljno obrazovan i odve malo inteligentan da bi mo gao osetiti praznine u svome sopstvenom naunom obrazovanju, on je smatrao, kao i njegovi dvorani koji su pridavali mnogo vie vanosti lepom dranju i etikeciji nego o bimnoj kulturi, da e njegov sin biti dovoljno nauno obrazovan kad bude znao koliko on. Od svoga domaeg uitelja, Engleza M. Hitsa, Nikola je nauio engleski jezik savre no znao je takoe vrlo dobro francuski i nemaki; od njega je nauio jahanje i sportsk e vebe, kao i sva pravila lepog ponaanja. Njemu ima da zahvali to je bio, kako ga V ite esto naziva u svojim Uspomenama, lepo vaspitan ovek. Pobjedonoscev ga ui da je au tokratija najbolji nain upravljanja koji moe da ima Ruska carevina. Ali njegova ne dovoljna sposobnost i slabo interesovanje da stekne ono mravo intelektualno obraz ovanje za koje se smatralo da mu je neophodno, esto su obeshrabrivale njegove nas tavnike i njegovoga oca. Kada se popeo na presto, on je znao taman koliko i najv ei broj oficira garde, u kojoj je i on, radi dopunjavanja svoje teoriske spr eme iz vojne vetine, sluio kao peadiski, konjiki i artileriski oficir. On je uo stalom pokazivao mnogo vie naklonosti za ivot u puku nego za izuavanje istoriskih, pravnih i socijalnih nauka. Sa svojim drugovima iz Preobraenskog puka, husarima i li artilercima iz garde, on je iveo kao mlad i veseo oficir. Sa njima je, kada su bili van vojne slube, veeravao, veselio se, iao na razne pretstave, udvarao se lju pkim mladim enama, kao na primer igraici Kesinskoj u koju se zaljubio i jedno vreme je uzeo za prijateljicu, te su ova uivanja za njega bila mnogo privlanija nego um ni rad. Godine 1891, sa svojim bratom Georgijem i mnogobrojnom pratnjom, u kojoj je bio i njegov roak grki princ ore, poao je na dugo nauno putovanje po Grkoj, Egiptu, Indiji Kini i Japanu, sa povratkom preko Sibira. U Japanu, za

58 7 vreme posete jednom hramu, jedan japanski policijac, Sanco Cuda, zadao mu je snaa n udarac sabljom po glavi; i da nije grki princ ore uspeo da sprei drugi udarac, on bi izvesno bio ubijen. Od te rane ostala mu je skleroza kotanog tkiva, koja mu je pritiskivala mozak i izazivala este i jake glavobolje. Karakter Nikole II. Nikola II nema prirodnih sposobnosti koje bi mogle nadoknaditi nedovoljnost njegovog kolskog obrazovanja. Slabe volje i blag, on je lako podlegao uticaju svoje okoline: pre svega uticaju svoga oca a njegovi save tnici, na primer Pobjedonoscev, umee da iskoriste oev ugled da bi uticali na odluk e sina, zatim, u samom poetku njegove vladavine, suparnikom uticaju svoje majke, c arice Marije Fjodorovne i velikih kneeva, naroito Aleksandra Mihajlovia, mua njegove sestre, i svoga paenoga Sergeja Aleksandrovia, general-gubernatora Moskve. Zat im pada pod uticaj dveju Crnogorki, keri crnogorskog kneza Nikole. Ove dve kneginje, vaspitane u Petrogradu i udate za dva brata, velike kneeve Petra i Nikolu Nikolajevie, zadobijaju poveren je mlade carice koja e ih kasnije omrznuti i zvati samo crne ene inei joj sitne line usluge. One su zavele modu spiritizma i druenja sa razn vetim ljudima, kao to je bio doktor Filip, koga su one dovele iz Francuske i koji is koriuje lakovernost cara i carice obeavajui im sina, delei im amajlije i ojaavajui nji ovo verovanje u boansko poreklo carske vlasti. Ali svi ovi uticaji iezavaju postepeno pred sve veim uplivom to ga nad njim vri caric a. erka hesenskog velikog kneza Ludviga IV, Aliks od Hesena, roena 1872 godine, bi

la je po svojoj majci unuka engleske kraljice Viktorije. Vaspitana na engleski n ain, ona zna dobro engleski, i na tome jeziku dopisuje se sa svojim muem. Sa Nikol om se upoznala na dvoru Aleksandra III, dok se bavila u Rusiji kod svoje sestre Jelisavete, ene velikoga kneza Sergija Aleksandrovia. Verila se u prolee 1894 godin e, a postala mu je ena pod imenom Aleksandra Fjodorovna na nepun mesec dana po nj egovom stupanju na presto 14/26 novembra iste godine. Po svojoj spoljanosti vie je liila na Engleskinju nego na Nemicu. Visoka, lepa stasa i pravilnih crta, ona da je utisak jedne hladne, zatvorene i veoma samovoljne prirode. Svojom vrstinom i o dlunou ona je u duhovnom pogledu snanija od Nikole. Lako je zadobila ljubav i odanos t svoga mua. U poetku se ne mea u politiku, ali u drugom delu njegove vladavine ona se sve vie mea u upravne poslove carevine i neprestano bodri carevu naklonost ka reakcionarstvu. Iako lako podlee tuem uticaju, Nikola II, kao to se esto dogaa ljudima sl abe volje, moe ponekad da bude i neobino uporan, kada se tie pitanja kojima on usled line sklonosti ili tueg miljenja pridaje naroitu vanost. On je naroito ne popustljiv u svemu to se tie apsolutne i iskljuive vlasti koja mu pripada po pravu naslea. On je krajnje nepovereljiv prema onima u koje ponekad i s razlogom sumnja da hoe da ogranie potpunost njegove samodrne vlasti. Bio ministar ili carev lini pr ijatelj, svaki ko mu se uini da krnji njegova prava moe biti uveren da e pa sti u nemilost. Takva e biti

58 8 sudbina Vitea koga on ne mari mnogo i kome nikad nee oprostiti to je uestvovao u us tavnoj reformi iz 19051906; istu e sudbinu doiveti i nekoliko ministara koji e za vr eme Svetskoga rata pokuavati da ga odvrate od preuzimanja vrhovnog komandovanja v ojskom. Njegovo ubeenje da mu je vlast podarilo samo Provienje i uporno zahtevanje da se p otuju sva njegova prava samodrnog vladara ne smetaju mu da uvek bude ljubazan sa n epokornim ministrima, ak i kada je odluio da ih smeni, a ponekad i poto je ve potpis ao njihovo smenjivanje. Ukoliko se dan njihovog padanja u nemilost pribliava, uto liko njegovo ophoenje sa njima postaje sve ljubaznije i prijateljskije. Vie puta s u ministri, posle audijencije pri kojoj ih je Nikola veoma srdano doekao, nali po p ovratku svojoj kui obavetenje da su smenjeni. Prema znacima osobite blagonaklonost i koju e im car ukazati, iskusni dvorani moi e da pretskau skori pad nekoga od njego vih savetnika. Veoma skroman i bojaljiv, Nikola II se osea veoma neprijatno usled svoga neiskustv a u dravnim poslovima. Ako se njima savesno bavi, on to ini iz oseanja dunosti, ali preko volje. Vie nego njih i vie nego dvorski ivot, voli on porodine radosti. On je zadovoljan samo kada je u drutvu svoje ene i svoje dece. Carica, veoma ohola, osetila se uvreena to nije dovoljno srdano doekana pri svom dolasku na dv or ali je tome kriv pre njen zatvoreni karakter. Zato su ukinuta pri manja na dvoru, i carski par, smetivi se u Carskom Selu, konano se povukao u uski i jednostavni porodini ivot. Prvom prilikom, poto je smenio komandanta dvors ke garde erevina, jednog grubog alkoholiara, i na njegovo mesto postavio generala Gesea, jednog nitavnog oveka spremnog na svaku niskost, Nikola II oduzima zvanje m inistra dvora grofu Voroncovu, ljubimcu carice majke, koji mu se ini odve gord, da bi ga dao baronu Frederiksu, dobroudnom stariu, koji nimalo ne smeta njegovom poro dinom ivotu i koji mu je duboko odan. I tako se dvor usamljuje i odvaja ne samo od naroda, ve i od najvieg ruskog drutva. Odravanje autokratije i reakcije. U javnosti, koja nije dovoljno obavetena o lino sti novoga cara, ve sama injenica da je jedan mlad car, oenjen nemakom p rincezom zapojenom engleskim shvatanjima, doao na mesto jednog nazadnjakog vl adara, pobudila je nadu u ublaenje reima to ga je zaveo Aleksandar III. Rado se ver uje da e novi vladar prigrliti liberalnije ideje i da e se pokazati naklonjen usta vnoj reformi koju svi tako arko ele. Nada koja bodri sve redove stanovnitva isp oljava se u mnogobrojnim rezolucijama u kojima guberniska zemstva i optinski

odbori pozdravljaju stupanje na prestonovoga cara. Veoma umerene u osnovi i for mi, one tvrde da je neophodno potrebno vratiti se liberalnim reformama iz 1860187 0 godine i izraavaju nadu da e nova vladavina znaiti doba ekonomskog i politikog nap retka za Rusiju. Neke od njih, naroito rezolucija zemstva Tverske gubernije, govo re o potrebi da

58 9 se stvore zakonodavne ustanove za celu carevinu. Re Ustav jo nije spomenuta, ali s e ustavne ideje bude u ruskom drutvu. Poslanici koje su izabrala zemstva, plemiske skuptine i optinski odbori da bi otili da pozdrave mladoga cara i da mu podnesu elje onih koji su ih poslali, trebalo je da budu primljeni 17/29 januara 1895 godine. Uoi toga dana saznalo se da se Niko la II, pod uticajem Pobjedonosceva i nekolicine savetnika njegovoga oca, pokazao veoma nezadovoljan poslanicom zemstva Tverske gubernije. Prilikom audijencije, na koju nije primljen jedan od poslanika Tvera, F. I. Rodiev, car je kratko rekao : Srean sam to vidim izaslanike svih drutvenih stalea okupljene ovde da mi potvrde sv oja oseanja vernosti. Ja verujem u iskrenost tih oseanja kojima su se Rusi vazda o dlikovali, ali sam saznao da su se tu skoro u zemstvima uli glasovi onih koji su dopustili da ih obuzme bezumni san o uestvovanju poslanika zemstva u unutran joj dravnoj upravi. Neka svako zna da u ja, posveujui sve svoje snage srei svoga n aroda, braniti naela autokratije isto tako nepokolebljivo kao i moj pokojni otac. Ja to otvoreno objavljujem. Nije se moglo jasnije rei da nita nije izmenjeno, da se nita nee izmeniti i da pomilj ati na Ustav znai zanositi se bezumnim snom. Ovaj govor, iji je tekst bio unapred sa stavljen i koji je car proitao, liio je na program vladavine. On je prouzrokovao d uboko razoarenje kod okupljenih izaslanika i javnosti. Posle toga preduzete su ka znene mere protivu celog zemstva Tverske gubernije i protivu dvojice njegovih iz aslanika, Rodieva i Golovaeva: oni su lieni prava da uestvuju u izborima za zemstva, optine i skuptine plemstva; unesena su ogranienja u rad zemstva uopte. Na taj nain j avnost je konano mogla da se uveri u uzaludnost svojih nada. Novi car je grubo od gurnuo prvu priliku koja mu je bila ponuena da izmiri drutvo sa vlau i da mu ulije p overenje. Nikola II ne samo da nije nameravao da napusti politiku svoga oca, ve je hteo jo d a je pojaa. On je najpre zadrao na dotadanjim poloajima sve ministre Aleksandra III , Pobjedonosceva, Vitea i Deljanova. Kada je trebalo izabrati nove ministre, iak o je u poetku sluao savete svojih prijatelja, on ubrzo poinje da radi samo po svoji m linim sklonostima, usled kojih mu se ine nepodnoljivi nezavisni karakteri i li beralne tenje. Kada je smenio ministra unutranjih poslova Ivana Durnovo, koji se nije sviao njegovoj majci, predloili su mu umesto njega Plevea ili S ipjagina. Ali po savetu Pobjedonosceva, koji izjavljuje da je Pleve nitkov, a Sipjagin glupak, on postavlja 3/15 aprila 1895 godine Goremi kina, koji je isprva uivao glas liberala, pa se zatim lako prilagodio idejama vla de. Ali mu on ne moe da oprosti njegovu liberalnu prolost, te 21 oktobra/2 novembr a 1899 godine Goremikin sa iznenaenjem saznaje, dok se nalazio na putu, da ga je zamenio njegov nekadanji suparnik Sipjagin. Caru je malo stalo da li je Sipjagin g lupak, kako kae Pobjedonoscev, ili pak ovek osrednje inteligencije i ograniena znanj a, kako ga je ocenio Vite 1895 godine. On mu se svia zato to je, kao to je opet kaz ao Vite, vrsto odan plemstvu, duboko privren autokratskom naelu i ubeeni pristalica pa trijarhalnog poretka

59 0 u pokrajinskoj upravi. Dok je ministar saobraaja Krivoejin smenjen zato to je osumn

jien za utaje i zamenjen, u nedostatku drugih kandidata, jednim tienikom carice m ajke, nasuprot tome, zbog svoje relativne nezavisnosti smenjen je ministar vojni, general Vanovski; a njegov poslednik, general Kuropatkin, koji e um eti da se dodvori svojom pokornou, svojom sposobnou da razonodi cara svo jim izvetajima i da zabavlja carski par za vreme ruka na koji e on imati izu zetnu ast da bude uvek pozivan, naimenovan je po linom izboru Nikole II. 2. EKONOMSKI I FINANSISKI RAD VITEA (18941903) Pored savetnika koji su u prvom delu vladavine Nikole II naginjali rea kciji, ministar finansija Sergej Vite zauzima posebno mesto. On ostaje veran lib eralnim tradicijama Bungea, koji se za vladavine Aleksandra III trudio da vodi s avremenu i racionalnu ekonomsku politiku. On ne pripada visokoj birokratiji i visokom plemstvu koje sainjava carev u okolinu.28 On je doao iz eleznike slube, gde je poeo karijeru kao skroman inovnik na eleznicama u jugozapadnoj Rusiji i preao postepeno kroz sve poloaje poev od efa st anice do direktora. Za vreme rusko-turskog rata 18771878 godine ve je stekao glas izvanredno sposobnog stareine, ali je naroito kao direktor eleznica mogao ispoljiti sve svoje sposobnosti, sve do onoga dana kada ga je Aleksandar III postavio za ministra saobraaja, a zatim za ministra finansi ja. Za vreme itave svoje ministarske karijere ostaje on nov ovek. On se nikako nij e mogao naviknuti ni na birokratsku atmosferu, ni na kastinski duh koji je vlada o na dvoru. U dnu due, kao to dokazuju njegove Uspomene, on prezire veinu ministara Nikole II i ne pridaje veliku vanost ni samome caru. Uostalom, ni njegove kolege ni car ne vole ga mnogo, iako odaju ast njegovom smislu za voenje dravnih poslova, njegovoj vetini i preduzimljivom duhu; oni ga trpe stoga to ne mogu da mu nau zame nika koji je dorastao zadatku. Doavi za ministra finansija 1892 godine, Vite je ostao na tome poloaju sve do 1903 godine. Za tih jedanaest godina izvrio je znaajno delo. S jedne strane potpomagao je svim silama ekonomski preobraaj Rusije, ubrzavajui razvitak industrije, naroit o metalurgije i tekstilne industrije. S druge strane, trudi se da pobolja finansiski sistem, da stvori stabilnu monetu i da uravnotei dravni budet. Graenje eleznica. Od 1894 do 1905 godine, eleznika mrea udvostruila je svoju duinu, jui se od 29.394 na 59.718 vrsta. Nove pruge grade delom drava, delom akcionarska drutva. Ali drava otkupljuje mnoge privatne pruge koje su prvorazredne vanosti: god ine 1894 pruge Petrograd Moskva, PetrogradVarava i MoskvaNinji Novgorod, koje je eksp loatisalo 28 Gde je, kao nagradu za ulogu koju je odigrao prilikom pregovora o miru sa Ja panom u Portsmautu, dobio 1905 grofovsku titulu.

59 1 Generalno Drutvo ruskih eleznica; godine 1895 sve pruge jugozapadne eleznike mree, u duini od 3.296 vrsta; godine 1896 prugu MoskvaBrest Listovsk; ukupno za est godina, od 1891 do 1897, 14.201 vrsta eleznike pruge. Na taj nain drava ne samo da uzima u svoje ruke upravu nad eleznikom politikom, ve sama eksploatie glavne pruge i dri tri e tvrtine celokupne eleznike mree u zemlji. Razvitak eleznike mree i tarifna politika mnogo su doprineli da se potstaknu proizv odne snage Rusije. Oni su naroito ubrzali njen industriski preobraaj, jer su uinili kraj ekonomskoj izdvojenosti mnogih mesta i omoguili da se kapitali upotrebe za iskoriavanje prirodnih bogatstava zemlje i za osnivanje novih fabrika i industrisk ih preduzea. S druge strane, graenje eleznica iziskuje saradnju mnogih pomonih indus trija, naroito metalurgiske, kao to je izrada ina, lokomotiva, vagona, itd., koje v lada potpomae svim sredstvima, Nasuprot tome, eksploatacija eleznike mree namee dravi prilino teke rtve. Bruto prihodi ne mogu da pokriju ni trokove eksploatacije, ni am ortizaciju kapitala uloenih u graenje novih pruga. Od godine 1900 drava je primorana da izdaje znatne sume da bi obezbedila tu amortizaciju. Ti deficiti,

koje je imala da ispita jedna komisija obrazovana 1903 godine pod pretsednitvom I vaenkova, lana Carevinskog Vea, potiu naroito iz ustanovljavanja relativno niske difer encijalne tarife i iz graenja pruga, posebice pruge Bologoe-Kolock, koje su sasvi m nerentabilne, ali imaju neosporno veliku strategisku vanost. Najvanija eleznika pruga sagraena u tome periodu je neosporno Sibirska pruga koja, n astavljajui se prugom istone Kine, spaja Petrograd sa Vladivostokom, prelazei ceo S ibir i severnu Manduriju. Dugaka 8.731 vrstu, ona je naila na veoma velike tekoe pri graenju u mnogim oblastima, naroito u oblastima tajga, prostranih i barovitih sibi rskih uma, zatim u pustinjama i planinama koje lee na junoj obali Bajkalskog Jezera . Ona je progutala velike kapitale, 375 miliona rubalja; svaka vrsta stala je dra vnu blagajnu 70.000 rubalja. Pruga istone Kine, koju je sagradilo jedno privatno akcionarsko drutvo, bila je jo skuplja: ona je zahtevala 375 miliona rubalja, to ini 150.000 rubalja od jedne vrste, dok je u to vreme normalna cena jedne vrste elez nike pruge u evropskoj Rusiji stajala samo 45.000 rubalja. Ali su ove pruge, osim svoje vojne i politike vanosti, koje emo kasnije videti, otvorile rusko pa ak i svetsko trite sibirskim proizvodima. Industriski razvitak. Rusija ima ogromna prirodna bogatstva, veinom jo neiskoriena: petrolej na severnom Kavkazu i u zakarpatskim oblastima, mangan na Kavkazu, kame ni ugalj u slivu Doneca, gvoe na Uralu i u oblasti Jekaterinoslava, a zlato i plat inu u Sibiru. Ruskoj rudarskoj industriji nedostajali su kapitali da bi ga mogla zauzeti vano mesto u evropskom pa ak i u svetskom industriskom ivotu. Ove kapitale naao je Vite u inostranstvu, bilo zakljuujui dravne zajmove, bilo potpomaui stvaranje akcionarskih drutava u kojima preovlauju strani akcionari. Od Francuske, svo je saveznice, zatraila je pre

59 2 svega Rusija finansisku pomo: od 1888 do 1896 godine uzajmila je od nje, u 13 mah ova, 5.519 miliona, a od 1901 do 1906, 2,424 miliona zlatnih franaka. Dok udeo s tranog kapitala ne prelazi godinje sumu od 1,500.000 rubalja izmeu 1831 i 1888 god ine, a 5,000.000 izmeu 1889 i 1894, oni se penju na 21 milion u 1895, a na 52 mil iona u 1896, na 38 u 1897, na 98 u 1898 i na 93 u 1899 godini. Zahvaljujui stranom novcu, Vite uvruje u Rusiji industrije skoranjeg porekla i potpom ae stvaranje novih. Od 1894 do 1899 godine ve stvorena akcionarska drutva razvijaju znatno svoju delatnost poveavajui svoja sredstva novim emisijama akcija i oblig acija, dok se u isto vreme osnivaju 927 novih drutava sa nominalnim kapitalom od 1.420 miliona rubalja. Godinje poveanje industriskog kapitala penje se od 26 mi liona rubalja izmeu 1878 i 1887, i od 42 miliona izmeu 1888 i 1892, na 161 milion izmeu 1894 i 1897 godine. Francuska i belgiska akcionarska drutva stvaraju mn oga preduzea kojima daju veliki polet. Naroito se sliv reke Doneca iz osnova p reobraava: stepa se brzo pokriva rudnicima i fabrikama; palanke, kao na primer Ba hmut i Lugansk, postaju varoi; beznaajne varoi, kao to su Jekaterinoslav, Rostov i T aganrog, postaju veliki industriski centri. U svima industriskim oblastima stano vnitvo se poveava, a po varoima niu novi kvartovi naseljeni skoro iskljuivo radnicima . Radniko zakonodavstvo. Razvitak industrije povlai za sobom i stvaranje sve mnogobr ojnijeg radnikog stalea, te se uskoro ispoljavaju i predznaci organizovanog radniko g pokreta. trajk, to glavno sredstvo radnika za odbranu njihovih interesa, krajem XIX veka u Rusiji je ne samo zabranjen, ve je smatran kao javni zloin; ve samo uestvovanje u tr ajku je kanjivo delo. Pri svem tom, u toku poslednjih deset godina XIX veka trajko vi se umnoavaju. Njihova uestalost zabrinjuje vladu, te se ona reava da se pozabavi poloajem radnika i trudi se da stvori radniko zakonodavstvo. Za vreme prethodne v ladavine bilo je ustanovljeno zvanje inspektora rada sa zadatkom da nadgledaju p roizvodnju i uslove ivota fabrikih radnika. Njihov broj je povean, te su krajem HIH stolea sva industriska preduzea, velika i mala, podvrgnuta njihovoj kontroli. Pos le nekoliko bojaljivih pokuaja da se zatite ene, deca i mladii koji rade u fabrikama

i industriskim preduzeima, vlada objavljuje zakon od 2/14 juna 1897 godine. estoki trajkovi, koji su poeli da izbijaju u raznim krajevima zemlje, nagnali su vladu d a i pored otrog negodovanja industrijalaca, koji su se opirali i samom regulisanj u uslova rada, ubrza obnarodovanje toga zakona. Ovaj zakon znai prvi pokuaj da se u Rusiji ogranii trajanje dnevnog radnog vremena . On ga utvruje na 11 asova za odrasle. Ipak, nadleni ministri mogu da odo bre poslodavcima da ga produe, kada uslovi rada nekoga preduzea to zahtevaju, kao t o obratno mogu da ga smanje u preduzeima gde je rad naroito tetan po zdravlje. Za r adnike koji rade nou, makar samo delimino, maksimum je deset asova. Taj zakon takoe tei da obezbedi radniku odmor nedeljom i praznikom. On stavlja poslodav cu i radniku brigu da

59 3 se neposredno sporazumeju o prekovremenim asovima rada, ali nijedan radnik ne moe se primorati da radi prekovremeno, osim u industrijama koje to neminovno zahteva ju, kao na primer u hemijskoj industriji i sezonskim industrijama, koje moraju n eprekidno raditi za izvesno odreeno i obino kratko vreme. Iako inspektori rada imaju dunost da paze na strogo primenjivanje zakona, ipak on ne predvia kazne; zato se u praksi krivice poslodavaca retko kanjavaju. S druge s trane, obraanje za pomo inspektoru, koji moe da igra ulogu sudije u sporovima izmeu poslodavaca i radnika, ostaje kao jedino sredstvo da se spree sukobi pri ra du; ne postoje ni primiritelni ni izborni sudovi. Zato Vite jo uvek oprezno zavodi meanje drave u odnose izmeu poslodavaca i radnika. Novana reforma. itavim nizom mera, koje je preduzimao izmeu 1895 i 1897 godine, Vite ustaljuje kurs rublje, stvara zlatnu rezervu i zavodi z latno vaenje. Novani sistem, poljuljan emisijama novanica sa prinudnim kursom za vreme rusko-tur skog rata 18771878 godine, nije se mogao ustaliti za vreme cele vladavine Aleksan dra III. Novanice su se zamenjivale za zlato samo sa aijom od preko 30 od sto. Usl ed toga je rublja u inostranstvu bila postala predmet spekulacije, a naroito na B erlinskoj berzi. Da bi ustalio njen kurs i zatitio je od fluktuacija koje su bile posledica spekulacija na evropskim tritima, Vite se reio da izvri njenu devalorizac iju. Poto je najpre dopustio istovremeni opticaj papirnog novca, koji je priman p o dnevnom kursu, i zlatnog novca, trudio se da na osnovu pribline vrednosti rublj e utvrdi nepromenljiv kurs zamene novanica za zlato. Carskim ukazom od 29 avgusta /10 septembra 1897 godine ustaljena je vrednost papirne rublje na dve treine zlat ne rublje i odlueno da e nove emisije novanica, koje e se odobravati samo u granicama koje budu strogo nametale hitne potrebe novanog opticaja, morati biti garantovane zlatnom podlogom. Ova podloga utvrena je na polovinu iznosa emitovanih novanica, sve dok on ne pree 600 miliona rubalja; preko te sume, novanice e morati biti u potpunosti zagarantovane zlatom, po ustaljenom kursu; drugim reima, svak a novanica od 15 rubalja bie garantovana jednim carskim zlatnikom, koji sada ne vr edi 10 zlatnih rubalja, kao to je vredeo ranije, ve 15 papirnih rubalja. Nove novan ice, emitovane poev od 14/26 novembra 1897 godine, nose sledeu napomenu: Dravna Bank a zamenjuje novanice za zlato bez ograniene sume, po kursu 1 rublja za 1/15 zlatni ka. Posle papirnog novca, i zlatnom novcu smanjena je vrednost. Nov metalni novac od 5 i 10 rubalja iskovan je, ali on sadri samo jednu odnosno dve treine zlatne t eine ranijega zlatnika. On je prispodobljen novanicama, te nova zlatna rublja vred i samo dve treine nekadanje rublje. Da bi ostvario ovu novanu reformu, Vite je bio primoran da stvori jaku metalnu po dlogu, sposobnu da garantuje stare novanice zaostale u opticaju, a tako isto i no ve. On je to izveo postepeno, delom pomou zajmova, a delom

59 4

pomou budetskih vikova. Dravna blagajna je sa svoje strane izvrila otkup ranije iskov anog novca i kupovala zlato u polugama. U vreme reforme, onda kada je nominalna vrednost novanica u opticaju dostigla 1.121 milion rubalja, zlatna podloga pretst avljala je vrednost od 900 miliona rubalja, to je bila sasvim dovoljna garantija. Stvaranje jednog stalnog novanog vaenja, nove zlatne rublje, do ega je dovela Viteo va reforma, omoguie da se bez prepreka prebrodi period finansiskih tekoa koje je iza zvao rusko-japanski rat. Monopol alkohola. Pored posrednih poreza i carinskih taksa, glavni izvor budetski h prihoda krajem XIX veka jeste monopol alkohola koji je Vite zaveo. Proizvoai alkohola i vinarski trgovci na veliko iz istonih pokrajina trudili su se da dobiju monopol prodaje votke. Kako su optine imale pravo da odobravaju ili zab ranjuju trgovinu alkoholnim piima na svome podruju, oni su prigrabljivali sve dozv ole kupujui ih, a u gradovima su pridobijali naklonost optinske uprave poklanjajui znatne sume novca za dobrotvorna dela. Gospodarei tom trgovinom, oni su se sporazum evali na svojim redovnim kongresima o utvrivanju cena, koje su mogli po svojoj vo lji podizati, sniavajui u isti mah kvalitet votke. Njihove zloupotrebe potstakle su Vitea da njihov monopol zameni dravnim. On u tom e vidi nain da zatiti stanovnitvo od prevara, kontroliui kvalitet votke, i da obezbed i dravnoj blagajni jedan vaan izvor prihoda. Zakonom od 6/18 juna 1894 godine mono pol prodaje alkoholnih pia zaveden je u etiri gubernije, Permskoj, Ufskoj, Orenburk oj i Samarskoj. Zatim je postepeno proiravan i na june gubernije, pa na zapadne, i najzad na sredinu Rusiju. Otada drava kontrolie proizvodnju alkoholnih pia, koje on a jedino ima pravo da prodaje potroaima; ona postaje jedini kupac pecara i fabrika alkohola; ona utvruje cenu i vri raspodelu porudbina. itava jedna grana narodne pro izvodnje, utoliko vanije to je zemlja preteno zemljoradnika, dolazi pod tesnu zavisn ost od drave, koja joj obezbeuje stalni otkup i relativno visoke cene, te joj stva ra prilino povlaen poloaj. Kao to je Vite bio predvideo, ovaj novi monopol, nasuprot eksploataciji dravnih ele znica, postao je izvor velikih prihoda za dravnu blagajnu. Godine 1904 bruto prihodi od ovoga monopola dostiu sumu od 543 miliona rubalja, a ista do bit 376 miliona. Ali javnost i tampa, izuzev nekoliko listova odanih vladi, doekuj u ga nepovoljno, a kako on pretstavlja glavni odeljak prihoda, nazivaju dravni budet budetom pijanstva. Budetska ravnotea. Kada je nasledio Vinjegradskog, Vite je zatekao prilino teko finan sisko stanje, ali je on istrajnim naporom uspeo da uspostavi ravnoteu budeta i da je odri za sve vreme svoga ministrovanja. S jedne strane on deli budet na dva odvojena dela, na redovan i vanredan budet: pr ema zakonu od 4/16 juna 1894 godine, kao vanredni izdaci imaju se

59 5 smatrati graenje novih eleznikih pruga, otkupljivanje od strane dravne blagajne priv atnih eleznikih pruga, prevremena isplata dravnih dugova, trokovi prouzrokovani rato m ili optim nedaama, kao to su neplodne godine, epidemije, itd. S druge strane povea va on dravne prihode poveavajui iznos postojeih poreza, posebice posrednih poreza, a naroito zavodei, kao to smo videli, monopol prodaje alkoholnih pia. On ubrzo raspol ae vikom prihoda koji upotrebljava bilo za prevremenu isplatu dravnih dugova, bilo za rezervni fond dravne blagajne. Na taj nain uspeva on da, konvertovanjem mnogih zajmova, da smanji teret interesa dravnih dugova. Pogoranje poljoprivredne krize. I pored sve svoje obimnosti, ekonomska politika V itea ima jedan veliki nedostatak. Potpomaui prvenstveno brzu industrijalizaciju ze mlje, vlada zanemaruje ili teti interese zemljoradnikih masa, a to je utoliko vee z lo, to je poljoprivreda u Rusiji glavni izvor narodnog blagostanja, te je usled t oga ona temelj celokupne nacionalne privrede. Meutim, poljoprivredna kriza stalno se pogoravala od osloboenja seljaka. Ona je nar oito otra na jugu, gde se najvie proizvodi ito za trgovinu. Godine 1900 broj seljakih parcela spao je izmeu 51 i 36 od sto od broja iz 1861 godine, etveni prinos izmeu 88 i 62 od sto, broj stoke izmeu 83 i 51 od sto, potronja rakije izmeu 63 i 37 od s to, dok se cifra neplaene poreze poveava izmeu 782 i 2.015 od sto, a preselj

avanje seljaka po unutranjosti zemlje poveava se izmeu 708 i 2.023 od sto. Beda seljaka poveava se poviavanjem poreza koji postaju sve tei: od 1883 do 1892 godine poreske dabine poveavaju se za 29 od sto, a od 1893 do 1902 za 49 od sto, dok se broj stanovnitva za to vreme poveava samo za 16 odnosno za 13 od sto. Iako je Vite uspeo da za osam godina, od 1893 do 1900 godine, stvori zlatnu rezervu od jedne milijarde rubalja, ipak suma neplaene poreze poveava se za 314 miliona rubalja, k oju seljaci ne mogu da plate, i dravna blagajna mora da utroi 275 miliona da bi po mogla onima koji pate od oskudice. Jedan zvanini izvetaj, podnesen Carevinskom Veu u decembru 1902 godine, mora da prizna da poreska sposobnost stanovnitva ima grani ca i da bi svako poveavanje poreza bilo nekorisna i ak neizdrljiva mera u sadanjem eko nomskom stanju. Kupovna mo seoskog stanovnitva, koje uglavnom sainjava unutranje trite tako je slaba, a fabrika proizvodnja koju se Vite trudio da razvije poveala se ta ko brzo, da je potrebno izvoziti u inostranstvo, ispod cene kotanja, jedan deo fa brikih proizvoda, na primer eer i gvoe, i naplaivati ih ruskom seljaku dva ili tri put a skuplje nego inostranom kupcu. Industriska politika Viteova doprinela je dakle da se pogora poljoprivredna kriza . Zato je ona nala svojih protivnika meu zemljoradnikim plemstvom, koje trai unapreiv anje poljoprivrede i manje se brine da ima zlatno vaenje, a vie da ima jevtin novac, pa bio on metalan ili papirni. Uostalom, i sam Vite najzad uvia tekoe sa kojima se bori poljoprivreda. Pri kraju svoga ministrovanja on uvia da u Rusiji interesi p oljoprivrede zasluuju bar toliko isto panje koliko i interesi industrije. Zato 4/1 6 aprila 1902 godine, sa odobrenjem

59 6 carevim, obrazuje jedan odbor koji e pod njegovim pretsednitvom prouavati potrebe p oljoprivrede. Da bi prikupio podatke potrebne za svoj rad, ovaj odbor organizuje u unutranjosti zemlje guberniske i okrune odbore sastavljene od lanova zemstava i poljoprivrednih strunjaka, ukupno 11.000 odbornika. Ali godine 1903 Vite pada u n emilost, naputa ministarstvo finansija, i 1904 godine rat sa Japanom prekida rad toga odbora. 3. PORAST OPOZICIJE I PRIPREMA REVOLUCIJE (18941904) Negodovanje koje izaziva reakcionarna politika vlade dobiva sasvim nov obim. Ono se vie ne ograniava samo na prosveene krugove. Razume se da jo uvek ekstremni radik ali ili socijalisti i kolska omladina sainjavaju kadar revolucionarnih boraca, ali oni menjaju taktiku, organizuju se i obezbeuju sebi potporu naroda, naroito varoki h radnika. Nezadovoljstvo, pojaano grubom politikom Plevea, ne iri se samo u svim staleima ruskoga drutva, ve obuzima i sve inorodne narode. Uzalud Pleve rauna na rat sa Japanom da bi slomio unutranju opoziciju; spoljni porazi samo ubrzavaju revol uciju. Organizovanje i rad socijalistikih stranaka. Ekonomske prilike potpomau irenje so cijalistikih ideja meu seljacima i radnicima. Na selu, seljaci su uvek odve neprosveeni i siromani da bi teili da pojaavanjem poljoprivrednog rada uklone nezgod e relativne prenaseljenosti. Zato se oni ale da je nedostatak zemlje izvor svih n edaa. Najbolji nain da se na njih utie jeste tvrditi kako je potrebno poveati povrinu njihovih parcela, i to poveanje bie svrha svih radikalnih planova za agrarnu refo rmu. U gradovima, gde je nagli razvitak industrije uveao njihove redove, fab riki radnici pate isto koliko i seljaci; ravo plaeni, nezatieni i pored zakona i z 1897 godine od eksploatisanja od strane poslodavaca, oni e revolucionarima dava ti trupe koje su im dotada nedostajale. Posle prekida od deset godina, revolucio narni pokret oivljuje. Ali nova generacija revolucionara, koja je odrasla pod vla davinom Aleksandra III, razlikuje se od prethodnih. Ona nema njihov idealizam. N asuprot tome, ona je mnogo sposobnija za naunu analizu. Proeta idejama Karla Marksa, ona predvia da e razvoj industriskog kapitalizma sam od sebe i mehaniki dovesti do

socijalizma, i ona nalazi u ekonomskom materijalizmu filosofsku i istorisku osnov u svoga naunog socijalizma. Mladi ruski ekonomistiki marksisti kritikuju otro svoje prethodnike populiste, koji i dalje tvrde da u Rusiji, ak i u nedostatku svakog kapitalizma, rei m agrarne zajednice seljaka mora dovesti do ekonomskog kolektivizma. Oruje koje o ni propovedaju je isto profesionalno, a to je radniki trajk radi isto ekonomskih cil jeva. Oni su slavili pobedu kada su 1896 godine, bez ikakve vidne pomoi intelektu alaca, radnici iz dvadeset i dve fabrike pamunih tkanina organizovali u Petrograd u jedan grandiozan trajk, kakav se jo nikad nije video u Rusiji i za vreme ko ga se preko 30.000 radnika slue samo miroljubivim

59 7 sredstvima da bi postigli radno vreme od deset i po asova dnevno. Njihova propaga nda je toliko miroljubiva, da i pored strogosti cenzure mogu da izlau napismeno s voje ideje i da kritikuju populiste u formama koje zakon doputa. Ali uskoro stare voe socijal-demokrata koje su izbegle u inostranstvo, Plehanov i Akselrod, ustaju protivu njihovog oportunistikog tumaenja i brane pravi marksizam od ekonomizma i revizionizma. Godine 18941895 jedna tajna org nizacija, Savez za postignue osloboenja radnike klase, stvara se u Petrogradu. On ubraja u svoje lanove Lenjina i Martova i odvaja se od javnih marksista. Stav ljajui revolucionarnu akciju u prvi red, on joj postavlja kao neposrednu s vrhu jedan politiki cilj: oboriti autokratiju i zadobiti politiku slobodu pridruujui se svakom drutvenom pokretu koji bi ustajao protivu ostataka ropstva i daljeg pos tojanja kastinske podele. 1/13 marta 1898 godine osniva se u Minsku, na prvom kon gresu kome prisustvuju samo deset delegata raznih grupa, Ruska socijal-demokratsk a stranka. Krajem 1900 godine njen organ Iskra poinje da izlazi u inostranstvu, po d urednitvom Lenjina, i odluno je upuuje ka revolucionarnoj akciji. Drugi socijal-d emokratski kongres, odran u Brislu i Londonu u julu i avgustu 1903 godine, potvruj e napredovanje te tenje. On uspostavlja jedinstvo stranke desetkovane policiskim progonima, i na zahtev Lenjina, koga je tada podravao Plehanov, zavodi u njoj naj stroiju centralizaciju. Ali protivu ove centralizacije, koju je nametnula partisk a veina, bore se nacionalne grupe, a naroito jevrejski Bund. Ona e izazvati dugu i otru borbu izmeu veine ili bolinstva koje ide za Lenjinom i iji e lanovi kasnije u ziv boljevici i manjine buduih menjevika koje predvode Martov i Akselrod. pet godina, od 1895 do 1900, socijal- demokratska stranka organizov ala je 220 radnikih trajkova, u kojima je uestvovalo ukupno 200.000 trajkaa, objavila 30 brojeva jednog tajnog lista, tampanog na est raznih mesta, a njenih 5.942 lana uhapeno je. Krajem 1900 godine, nekadanja populistika revolucionarna stranka socijalista-revolucionara reorganizuje se i otpoinje izdavanje svoga lista Revolucionnaja Rossija. Godine 19011902 ona ujedinjuje sve mesne grupe u Rusiji, iji broj dostie ubrzo 49. Ona upravlja svoju akciju na dve take u kojima su socijal-demokrati naroito slabi. S jedne strane, dok se socijal-demokratija, iji je agrarni program jedva ocrtan i nedovoljan, brine samo o radnikoj klasi i propo veda organizovane manifestacije radnika, dotle se ona jasno izjanjava za podravanj e zemlje i njenu razdeobu onima koji je obrauju, i stvara jedan agrarni savez za irenje svojih ideja po selima. S druge strane, da bi vodila pojedi nanu borbu sa vladom i vratila se svojim nekadanjim teroristikim metodama, ona orga nizuje jedan borbeni bataljon sastavljen od najoduevljenijih pretstavnika omladine. Uzrujanost koja neprestano vlada meu studentima svih univerziteta i koju vlada n emilosrdno suzbija tako na primer kozaci grubo rasturaju jednu manifestaciju k oja je bila prireena blizu crkve Kazanjske Bogorodice u Petrogradu povoljn a je za vraanje terorizmu. Privremena pravila koja doputaju da se kao disciplinska mera primenjuje

59 8 uzimanje u vojsku studenata, navela su biveg studenta Karpovia da jednim metkom iz revolvera ubije 14/27 februara 1901 godine reakcionarnog ministra prosvete Bogo ljepova. Uzalud novi ministar, general Vanovski, koji je za vreme Goremikinove v lade vrio prilino nepristrasnu istragu meu studentima, zamenjuje privremena pravila j ednim srdanim nadzorom i trudi se da utia siromane studente organizujui za njih intern ate, kao i prosveenu javnost skraujui programe iz latinskog i grkog jezika, k oji su oliavali kolsku reakciju. Neredi i dalje traju, i 11/24 aprila Vanovsk i mora da ustupi mesto Sengeru, pristalici klasinih studija, koji isto tako bezus peno pokuava da uspostavi mir stvarajui disciplinska vea sastavljena od profesora. A li studenti ne samo da ostaju i dalje pri svojim univerzitetskim zahtevi ma, ve njihovo komeanje dobija sve jae politiko obeleje: Mi traimo ne reforme, nego eformu a to znai Ustav, to je lozinka koja se iri u javnosti. Drugi teroristiki at entat dokazuje napredovanje toga duhovnog stanja: 2/15 aprila 1902 godine, Balmaev ubija ministra unutranjih poslova Sipjagina. Nezadovoljstvo seljaka, zemstva i inorodaca za vreme borbene vlade Plevea (19021904). Posle Sipjaginovog ubistva, Nikola II se ne koleba pri izboru njegovog naslednika. Po savetu jednog reakcionarnog novinara, kneza Meerskog koji ima nad njim veliki uticaj, on postavlja Plevea, toga nitkova kako ga je naziva o Pobjedonoscev. Inteligentan inovnik, ali karijerista bez naela i renegat k oji je dvaput menjao svoju veru, Pleve zapoinje svoju ministarsku karijeru jednim poklonjenjem manastiru Trojica-Sergejevo; u nadi da e pridobiti naklonost dvorsk ih pobonjaka, on odlazi da klekne pred motima svetoga Sergeja. Njegovo ministrovan je je kobno po Rusiju i autokratiju. Svojom krajnje reakcionarnom politikom on g ura u revoluciju onaj deo stanovnitva koji je dotada bio ostao izvan drutvenog kom eanja: seljake, zemstvo i narodne manjine. On odmah poinje da suzbija agrarni pokret koji se javio u martu 1902 godine meu se ljacima u Poltavskoj i Harkovskoj guberniji. On je smenio poltavskog gubernatora Belgarda, koji nije uloio dovoljno energije da orujem ugui pobune, a obasipa poasti ma harkovskog gubernatora, kneza Obolenskog, koji izaziva ogorenje u celoj Rusiji zbog svirepog batinanja seljaka. Zatim kanjava tekom novanom kaznom sve seljake, n e trudei se da razlikuje nevine od krivaca. Njegovo grubo postupanje dovodi do oaj anja opoziciju, i kada je Obolenski postao rtva jednog atentata, ministrova okoli na stie ubeenje da e i on zacelo biti ubijen i pored svih predostronosti kojima se o kruuje. Stvarajui odbor za prouavanje potreba poljoprivrede i organizujui po okruzima odbor e za prikupljanje podataka za njegov rad, Vite se nadao da e uticati na umerene e lemente zemstava, te da tako suzbije posledice Pleveove politike. Ali, kao to je i trebalo oekivati, okruni odbori nisu se ograniili na uski zadatak koji im je bio dodeljen. Oni spajaju poljoprivredni problem za

59 9 optiji problem stvaranja jednog ustavnog i zakonskog poretka u Rusiji: njihovi li beralni lanovi misle, prema Monteskjeovim reima koje je naveo jedan od njih, da seljaci ne stiu obrazovanje ukoliko vie proizvode, ve ukoliko imaju veu slobodu. Pl eve iskoriuje ovakvo duhovno stanje protivu Vitea. Poto je uspeo da stavi pod svoju vlast mesne odbore, poeo je da progoni njihove liberalne lanove, zabranio im da p rouavaju opte probleme, kao na primer pitanje narodnog prosveivanja, samoupravu zemst ava, zakonski poloaj seljaka, itd... Ali je uspeo samo da pojaa opozicioni duh u z emstvima; a naroito su kinjenja kojima je tlaio njihove statistiare, u kojima je na zirao revolucionare, samo jo vie zbliila njihove umerene elemente sa naprednijim. Poto su javni skupovi bili zabranjeni, pretstavnici zemstava iz raznih gubernij a bili su uobiajili, poev od 1900 godine, da se povremeno sastaju u Moskvi na priv atne razgovore. Oni su tu donosili odluke o zajednikoj akciji: tako su godine 1901 traili obaveznu osnovnu nastavu, proirenje programa osnovnih kola, ukidanje telesni

h kazni. U junu 1902 godine, saobrazno elji zbora odranog u martu mesecu u Petr ogradu, stvaraju oni jedan tajno svoj organ u inostranstvu, list Osvobodenije, koji je najpre izlazio u tutgartu, a zatim u Parizu i iji je urednik bio P. Struve, koji je bio napustio socijalizam radi liberalnih ideja. U leto 19 03 godine, uz saradnju intelektualaca i univerzitetskih profesora, oni osnivaju u Rusiji jedno tajno udruenje, Sojuz Osvobodenija, koji je odbijao borbu klasa i re volucionarnu borbu, a nameravao da ostvari jedinstvo javnog miljenja na terenu jednog demokratskog ustava i iz ovog Saveza proizii e 1905 godine Konstituciono -demokratieskaja stranka ili kadeti29. Razume se da je Pleve ubrzo saznao za te tajne sastanke delegata zems tava. Devetnaest marala plemstva, zato to su na njima uestvovali, dobili su ukor od cara, ali su ga primili ravnoduno. Ni stroije kazne, na primer smenjivanj e kneza Petra Dolgorukova sa poloaja pretsednika stalne delegacije jednoga okrunog zemstva, nisu imale veeg uticaja. Liberalna stranka pravoga plemstva, kneeva i gr ofova, prelazi otvoreno u opoziciju. Pleve ak poinje da rauna na neki spoljni rat d a bi svrio sa unutranjim opozicionarima: Da bi se spreila revolucija, kae on generalu Kuropatkinu, potreban nam je jedan mali pobedniki rat. Uveren da e lako pobediti mal i Japan, te majmune kako on rado kae, car se nije ustezao da zapone rat koji je Plev e eleo. Taj rat e ga, naposletku, primorati da se pokori narodnim zahtevima koje j e eleo da ugui. Najzad, Pleve je izazvao i ogorio nacionalne manjine, Fince, Poljake, Jermene i J evreje. Kao ministar za Finsku od avgusta 1899 godine, on je tamo sprovodio politiku gen erala Bobrikova, koji se proslavio svojim radom na porusavanju baltikih pokrajin a. Finci su smatrali veliku kneevinu Finsku za zasebnu dravu, u kojoj je c ar samo veliki knez, ogranien u svojoj vlasti osnovnim zakonima koje su priznaval i svi ruski carevi, i narodnim pretstavnitvom, Dijetom. Bobrikov, naprotiv, saobr azno shvatanjima ruskih nacionalista koji su 29 Ovaj naziv dolazi od poetnih slova K. D. (Ka De) kojima se oznaavala ta strank a.

60 0 uspeli 1898 godine da on bude postavljen za general-gubernatora Finske, smatrao je ovu zemlju za obinu pokrajinu ruskoga carstva, koja se razlikovala od drugih jedino svojim posebnim mesnim ustanovama. Njegovo gledite, sa kojim se sl agao i ministar vojni Kuropatkin, potvreno je proglasom od 3/15 februara 1899 g odine,kojim se nareuje stapanje finske vojske sa ruskom vojskom, nekolikim ukazima kojima se izmeu 1900 i 1904 godine proiruju prava ruskog jezika i ru skih podanika u Finskoj, poveava vlast general- gubernatora, ograniava sloboda tamp e i zbora, itd... Odmah po objavljivanju proglasa, finska opozicija pokazuje se jednoduna; jednom peticijom, koju je potpisalo preko 500.000 lica, protestvuje se odmah protivu gaenja Ustava. Ali se na to nije obratila nikakva panja. Car odbija da primi jednu deputaciju od 500 lica poslanu u Petrograd da mu preda tu petici ju, pa da bi primenio svoje odluke, menja sastav finskih upravnih vlasti i Senat a. Ali narodna opozicija, ne samo da nije obeshrabrena, ve se pojaala posle obnarodovanja u julu 1901 godine jednoga novog vojnog zakona. Svetenstvo odbi ja da proita tekst toga zakona u crkvama. Drugu jednu peticiju, jo otriju od one iz 1899 godine, potpisalo je 473.000 lica, meu kojima i mnogi dravni inovnici, koji se nisu bojali da se izloe go njenju. Stanovnitvo umnoava prepreke pozivanju pod oruje klase 1902 i organizuje trajk vojne slube: 59 od sto regruta nije se prijavilo. Opti gnjev navodi najzad 5/18 juna 1904 godine jednog mladog inovnika Senata, Eugena aumana, da ubije Bobrikova, i javnost odobrava to ubistvo. Posle ruske revolucije, car e biti primoran da osudi rad Bobrikova i da proglasom od 23 oktobra/5 novembra 190 5 godine opozove sve mere suprotne finskom Ustavu. U Poljskoj, gde je u mladosti Pleve izvrio jedno od najodvratnijih dela izdavi svo

ga dobrotvora, jednog poljskog vlastelina, posledice politike porusavanja pokazu ju se. General-gubernator, knez Imeretinski, jedan umereni politiar, konstatuje da je nezadovoljstvo opte i da se revolucionarni pokret iri i po onim drutvenim sl ojevima koje jo nije bio zahvatio, da su ruski inovnici neznalice i grubija ni i da je potrebno uiniti kraj progonjenju poljskog jezika i katolicizma ak o se eli da se zemlja umiri. Ali ovi saveti za umerenost nisu posluani. Na Kavkazu se narodni otpor, ponikao za vladavine Aleksandra III, jo pojaao, naroit o otkako je za general-gubernatora bio postavljen knez Golicin 1897 godine. Ovaj se nije zadovoljio samo zatvaranjem jermenskih kola, kao to je p oeo da ini za vreme prethodne vladavine. Godine 1902 on predlae da se konfiskuju im anja jermenske crkve, iji prihodi slue izdravanju narodnih kola. Ovaj predlog je tol iko bezmislen, da mu se veina ministara usprotivila. Ali Pleve potpomae taj predlo g, te se i car izjanjava za konfiskaciju. Jermenski narod, duboko povreen u svom v erskom oseanju, brani orujem imanja svoje crkve, i u nekoliko varoi dolazi do krvav ih sukoba sa ruskim trupama. Ruska dravna uprava ii e kasnije dotle, da e potsticati Tatare protivu Jermena i stvarae kao neku atmosferu pogroma.

60 1 Ali se Pleve naroito uno obara na Jevreje, uz podrku jednog dela dvorana, naroito velikoga kneza Sergija Aleksandrovia, koji je odmah po svom naimenovanju z a general-gubernatora Moskve izvrio ono uveno proterivanje 20.000 moskovskih Jevreja 18911892 godine. On odluuje da se revolucija udavi u jevr ejskoj krvi; u isti mah se on nada, razdraujui do vrhunca nacionalne mrnje, da e na t aj nain odvratiti narod od revolucionarnih ideja. Pod neposrednim vostvom jedno g policiskog agenta i uz saradnju reakcionarnih monarhistikih krugova, on pr iprema u Kiinjevu jedan pogrom, koji izbija na Uskrs 8/21 aprila 1903 godine, tra je dva dana i zavrava se naglo, kada je iz Petrograda nareeno da prestane. Ohrabre na podrkom vlasti, pijana gomila unitava jevrejske domove, jurie na njihove stanovnike, kolje ih bez obzira na uzrast, pljaka njihova imanja: 500 kua i sta nova je opljakano i razoreno, 131 lice ubijeno ili teko ranjeno, 500 lako ranjeno. Zabranjeno je tampi da spominje ovaj pogrom, ali Tajms objavljuje pismo u kome P leve nareuje guverneru Besarabije da ne pribegava oruanoj sili u sluaju pogroma da se ne bi pobudila ozlojeenost ruskog stanovnitva prema vladi. 29 avgusta/12 septembra iste go dine drugi jedan pogrom, potpomagan direktno od trupa, izbija u Gomelu. Mohilevs ki gubernator izjavljuje Jevrejima: Sami ste krivi, jer ravo vaspitavate svoju dec u. Pleve im otvoreno kae: Prestanite sa revolucijom, pa u i ja prestati sa pogromima. Ali ne samo da ih time nije uplaio, ve je jo vie razvio u njima revolucionarne tenje i nacionalistiki duh. Ni njegova radnika politika nije nita srenija. Pre njegovog dolaska na vlast, polic ija je bila prihvatila usluge jednog moskovskog studenta, Zubatova, koji joj je predloio, u cilju da se obuzda radniki pokret, da organizuje radnike zborove uz pri pomo vlade. Oko 1900 godine Zubatov je na taj nain osnovao u Moskvi, Petrogradu, O desi i nekim drugim varoima radnike saveze, prema kojima je vlada bila toliko popust ljiva, da su u sluaju trajka njihovi pretstavnici primoravali industrijalce da zad ovolje radnike zahteve. Pleveu se rad Zubatova uinio opasan, te ga je otpustio, al i se nije odrekao njegove metode, zubatovtine. Ali, iako je verovao da kontrolie r adniki pokret, on ga je na taj nain samo pojaavao. Njegova politika grubog uguivanja i kanjavanja imala je zavretak kakav se i mogao oekivati. 15/28 jula 1904 godine, dok se kolima vozio ka eleznikoj stanici d a ode u Peterhof da caru podnese izvetaj, njega je raznela bomba socijaliste-revo lucionara Sazonova. Opozicija u poetku vlade poputanja Svjatopolk-Mirskoga (1904). Ubistvo Pleve, koje pada u isto vreme kad i ruski poraz u Manduriji, izaziva kod cara mnogo dublji u tisak nego prethodni atentati. Ovoga puta, u mesto da izabere za ministra unutran jih dela jednog kandidata sa desnice, car imenuje kneza Svjatopolk-Mirskog. Poten i pravian, ali slabog karaktera i bez ikakvog iskustva velike politike, novi min istar nije na visini svoje dunosti. Ipak moe da umiri opoziciju odgovarajui eljama c

ele zemlje. Pre njegovog naimenovanja, on je izloio caru svoj plan: pomiriti rusk o drutvo sa vladom, zadovoljivi ga u

60 2 njegovim legitimnim pravima kojima je vreme da se ostvare, kao i nacionalne manj ine ispunjujui im njihove opravdane zahteve. Verujui u odgovor cara, koji mu je iz javio da je njegovog miljenja, Svjatopolk-Mirskij obeava pretstavnicima tampe da e r aditi u tome smislu. Njegovo imenovanje hrabri odmah opoziciju umerenih, zemstva i intelektualaca, iji su pretstavnici, proterani od Plevea, pozvani da se vrate iz izgnanstva. U avgu stu 1904 zemstva reavaju da odre kongres za sastavljanje peticije caru i da njemu podnesu ustavne reforme. U isto vreme, Savez za osloboenje, koji pretstavlja elem enat naprednijeg mnjenja, reava da organizuje, u jesen, jednu seriju banketa u ra znim gradovima Rusije na kojima bi doneo rezolucije ustavnog i demokratskog du ha, da bi pomogle traenju reformnih prava kongresa zemstva. Obaveten o sazivan ju toga kongresa, Svjatopolk-Mirskij predlae delegatima zemstva da se okupe u Pet rogradu, a ne u Moskvi, kao to je bila njihova namera. Oni pristaju, ali 1/14 nov embra, kad su ve delegati stigli u Petrograd, kongres je zabranjen. Mogu da dre sa mo privatne sastanke. Od 6/19 do 8/21 novembra, na njima oni diskutuju i primaju jedanaest paragrafa znamenitog dokumenta koji je kao Traenje prava ruskoga liberal izma. U toku debate, glavna razmimoilaenja pojavila su se izmeu veine (108), koja j e ustavotvorna i manjine (27) koja, pod vostvom ipova, protivi se ogranienju nezavi snih prava carevih. I ako su svi poslanici ba jednoduni u traenju nepovredivosti do ma, line slobode, slobode savesti i vere, slobode rei, tampe, zbora i udruivanja, je dnakosti graanske i politike za sve, za seljake kao i druge socijalne klase, za de mokratizaciju zemstva i proirenje njihove nadlenosti, na suprot tome, veina, sama izjasnila se za dodeljivanje narodnom pretstavnitvu izbornih pra va, prava da glasa budet i da kontrolie administraciju. Traena politika prava kongr esa u Petrogradu, koji u isto vreme daje oblik buduim kongresima 3emstva, priznat a su u itavoj seriji lokalnih sastanaka, odranih krajem 1904 i u poetku 1905. Javni banketi, organizovani od Saveza za osloboenje, razvijaju ih u jo radikalnijem zn aenju. U decembru 1904, pretstavnici Saveza za osloboenje sastaju se u Parizu sa nekoliko grupa soc ijalista-revolucionara i manjinskih patriota, da bi se dogovorili kako da se bor e protiv autokratije. Ako pojedini saveznici rezerviu pravo da izaberu svoju odgo varajuu taktiku, oni odreuju zajedniki cilj: postavljanja jednog demokratskog reima , osnovanog na optem pravu glasa i na pravu datom svakoj narodnosti da u pravlja sama sobom. Ukaz od 12/25 decembra 1904 i objavljivanje reformi. 3emstva nisu mogla lino dava ti svoje elje caru, kao to su elela da ine. Ipak, Svjatopolk- Mirskij sudi da je pot rebno da vodi rauna o traenju koje su izrazili na jednom privatnom skupu, ali dat sa njihovom preutnom potvrdom. On podnosi paru projekt ukaza koji daje ruskim pod anicima neke slobode i objavljuje uvoenje izabranih lanova u Carski savet.

60 3 Car saziva ministre i postavlja im ovo pitanje: treba li nastaviti politiku Plev ea, ili s obzirom na irenje revolucionarnog pokreta da se zadovolje elje umerenih elemenata drutva? Pobjedonoscev smatra da vera zabranjuje caru da izmeni politiki reim. Vite, naprotiv, izjavljuje da e nastavljanje reakcije odvesti sve u propast, da postojei reim nailazi na negodovanje sviju drutvenih klasa, ali da se ne moe izm eniti, a da se ne ide neminovno onome to se zove Ustav. Po carevom nalogu, on sasta vlja projekt ukaza koji potpisuju svi lanovi konferencije. Ali uoi obnarodovanja o

vog ukaza Nikola Drugi doziva Vitea, i u prisustvu velikog-kneza Sergija Aleksan drovia izraava mu svoju sumnju u oportunost da se neki od izabranih lanova prime u Carski savet. Vite primeuje da po njegovoj dui i savesti ovo primanje lanova bie stvar no prvi korak prema ogranienju apsolutne vlasti, i da prema tome ako je Nj. Velians tvo dolo do iskrenog i neopozivog ubeenja da se ne moe spreiti opti istorijski tok, t reba da zadri ovaj paragraf u ukazu, ali ako Ono nalazi da je takav oblik vladavi ne prihvatljiv, bilo bi pametnije da se brie ovaj paragraf. Car u sporazumu sa vel ikim knezom Aleksandroviem, odgovara da nikada, ni u kom sluaju, on nee da dopusti da doe do parlamentarnog reima, jer ga smatra kao tetnog po narod, koji je Bog njemu poverio, i tako, paragraf koji se odnosi na naro dno pretstavnitvo brisan je. Ipak, kada u ukazu od 12/25 decembra 1904 car prokla muje da mu pripada u dunost da ini dobro dravi, koju mu je Bog poverio, i da misli zadrati neprikosnovene osnovne zakone carstva, on dodaje u protivrenosti sa g ornjim izjavama: Ali ako se jako oseti potreba za nekom izmenom, verujemo da je n eophodno da se ona uini, ak i ako bi ta reforma uvela u zakonodavstvo neku zn aajnu novinu. Ukaz koji ne ini nikakvu aluziju na politika prava i slobode - ka o da se potreba ve nije ivo osetila- poziva, u opreznim izrazima, ministarski savet da proui sledee take: pretvaranje seljaka u slobodne seoske graane, koji uivaju sva svo ja prava; dodeljivanje radnicima blagodeti socijalnog osiguranja; pojaanja n ezavisnosti zemstva i optina; obezbeenja tolerancije raznim verama; revizija nesnosni h zakona za strane narodnosti, ukidanje preteranih ogranienja slobodi tampe, vasposta vljanje potrebne nezavisnosti sudova,, odranje zakona u svoj njegovoj sili i ogranienj e diskrecionog prava administrativnih vlasti u suzbijanju izgreda. U isto vreme po javljuje se objava vlade, koja zabranjuje, pod pretnjom kazne, svima ustanovama i udruenjima, ma kakva bila, da se bave pitanjima, ije im ispitivanje zakon ne dop uta, i trai od tampe da uini to je potrebno da se umiri javno mnenje. Naravno, ukaz Od 12/25 decembra 1904 nije zadovoljio nikoga, Neslaganje izmeu elja javnosti i namer a vlasti, suvie je veliko. 4. SPOLJNA POLITIKA OD 1894 DO 1905 Spoljna politika prvog dela vlade Nikole Drugog miroljubiva je u Evropi, a osva jaka na krajnjem Istoku. S jedne strane, ona radi na utvrivanju

60 4 francusko-ruskog saveza, da osigura. Austro-ruski sporazum na Balkanu, i da sazo ve Prvu Haku konferenciju. S druge strane, posedanje Mandurije i njene aspiracije na Koreju dovode je u sukob sa Japanom i prouzrokuju Rusko-japanski rat. Pojaanje francusko-ruskog saveza. Nikola Drugi ostaje veran savezu, koji je sklop io njegov otac. U oktobru 1896 on dolazi u Francusku, gde mu je prireen oduevljeni prijem, Idue godine, u avgustu 1897. pretsednik Feliks For vraa mu posetu i prisu stvuje velikim sveanostima u Petrogradu i Peterhofu. U avgustu 1899, francuski mi nistar spoljnih poslova Delkase pregovara u Petrogradu o jednom novom sporazumu: izmena tajnih pisama izmeu njega i njegovog ruskog kolege Muravjeva (9 avgust) v ezuje trajanje vojnog sporazuma od 1891. Francusko-ruski savez time je pojaan. Austro-ruski sporazum 1897 i program u Mirctegu 1903. Austro- rusko supar nitvo na Balkanu slabi. Rusija sve vie gleda prema krajnjem Istoku, kuda Viljem II stara se da je to vie uputi. S druge strane Austro-Ugarski ministar spoljnih poslova Goluhovski pokazuje se pomirljiv. U aprilu 1897 Austro-Ugarska i Rusija sklapaju Petrogradski sporazum. One objavl juju da su reene da odre opti mir, naelo reda i Status quo a tajno se sporazumevaju da ako status quo ne bi mogao biti odran, odbace unapred svaki zavojevaki duh na Balk anu, i to da to naelo bude potovano od svake druge sile, koja bi pokazala protivne namere. Pored toga, izrauju program reformi u Makedoniji. Porta kao ob ino, preduhitri stranu intervenciju objavljujui svoj sopstveni projekt refor mi (novembar 1902) i imenuje Hilmi-pau za generalnog inspektora. Ali Rusija i Aus

tro-Ugarska ne poputaju i 22 februara 1903, u zajednikom memorandumu trae od Porte ozbiljniju reformu administracije pol icije i finansija, kao i uestvovanje stranih strunjaka u reorganizovanju andarmerij e. Rusija se lojalno pridrava politike status quo. 1903, kada se Makedonski ustanak proiruje, ministar spoljnih poslova Lamsdorf izjavljuje da car nikad nee pomagati revolucionarne pokrete u Makedoniji. U februaru 1903, zvanini Ruski vesnik izjavljuje da i ako Rusija eli da titi ivotne potrebe i normalne interese hrianskih na rodnosti u Turskoj, ona nee da rtvuje ni jednu kap krvi svojih sinova, ni najmanji d eli ruske narodne imovine, ako slavenske drave, u prkos mudrim savetima koji su im davali, trae da izmene nasilnim i buntovnikim sretstvima stanje stvari utvreno na Balkanskom poluostrvu. 9 oktobra 1903 god. u Mirctegu u tajerskoj, carevi Austro-Ug arske i Rusije i njihovi ministri spoljnih poslova utvruju nov program reformi na menjenih obezbeenju hrianskih narodnosti u Makedoniji i dva civilna agenta, Austro-Ug arski i Ruski, dodeljeni su generalnom inspektoru da bi kontrolisali izvrenje t oga programa. 1905 prestavnici Engleske, Francuske,

60 5 Nemake i Italije postavljeni su da pomognu civilne agente; Porta se pomirila sa ovi m nadzorom tek kad su se pojavile lae stranih sila pred Dardanelima. Mircteki program kao da je utvrdio definitivno izmirenje izmeu dva glavna takmaca n a Balkanu. Neki novinari i politiari u njemu vide poetak nove ere. U stvari, on je samo primirje. Pre svega, Austro-Ugarska iskreno se ne odrie prevlasti na Balk anu, gde e Erental, koji nasleuje Goluhovskog 1906, da produi staru politik u Habsburgovaca. S druge strane, programi reformi nisu u stanju da povrate mir u Makedoniji, gde makedonska tajna organizacija istraje u borbi protiv turske vla sti. Prva Haka konferencija 1899. 12/24 avgusta 1898 godine ministar spoljnih poslova Muravjev objavljuje, da Nikola Drugi eli saziv jedne meunarodne konferencije, koja bi se bavila smanjenjem naoruanja, ublaavanjem ratnih postupaka, i mirnim ree njem meunarodnih sukoba: odranje opteg mira, i po mogustvu smanjenje naoruanja koje pritiskuje sve narode, pie n, pokazuje se u sadanjem stanju celoga sveta kao ideal, kome bi trebalo da tee nap ori sviju vlada. U ubeenju da ovaj uzvieni cilj odgovara najosnovnijim interesima i legitimnim eljama sviju sila, carska vlada veruje da bi sadanji trenutak bio vrlo zgodan za traenje , putem meunarodne diskusije, najefikasnijeg sretstava da se svima narodima obezb edi blagodet jednog stvarnog i trajnog mira, i pre svega uini kraj progresivnom r azvijanju sadanjeg naoruanja... Obuzeti tim oseanjem Nj. Velianstvo blagoizvolelo je narediti mi da predloim svima v ladama, iji su pretstavnici akreditovani pri carskom dvoru, saziv jedne konferenc ije koja bi se bavila ovim ozbiljnim problemom. Ova bi konferencija bila Bojom pomou, jedno sreno pretkazivanje za vek koji ima da o tpone; ona bi sakupila u moni snop napore sviju drava, koje iskreno tee da doprinesu triumfu velike koncepcije opteg mira na elementima pobune i neslaganja. Ona bi uv rstila u isto vreme njihove sporazume solidarnim priznanjem principa privlanosti i prava, na kojima se zasnivaju bezbednost drava i srea naroda. Svojim cirkularom od 18/30 decembra 1898 Muravjev skicira konkretni program konf erencije: 1) sporazum koji bi utvrdio nepoveanje za vreme, koje se ima odrediti, sadanje voj ne snage na zemlji i moru, kao i ratne budete u vezi sa njima; prethodno prouavanj e puteva kojima bi bilo u budunosti mogue smanjivanje gore pomenutih snaga i budeta ; 2) zabrana upotrebe u armijama i flotama ma kojeg novog vatrenog oruja i novih ek sploziva, kao i baruta monijeg od onog koji je sada u upotrebi koliko za puke, tol

iko za topove;

60 6 3) ogranienje upotrebe u suvozemnoj borbi naroito monih eksploziva koji ve postoje i zabrana bacanja ma kakvih projektila ili eksploziva sa balona ili slinih sretsta va; 4) zabrana upotrebe u ratu na moru podvodnih torpiljera (podmornica) ili drugih sretstava za unitavanje iste prirode; obaveza da se ne grade u budunosti ratne lae sa iljatim kljunom; 5) prilagoenje odredaba enevske konferencije od 1864, pomorskom ratu, uzevi za osnovu dopunske paragrafe od 1868; 6) Neutralizacija na osnovu gornjega, laa ili barki, odreenih za spasavanje davljen ika, za vreme ili posle pomorskih bitaka; 7) Revizija deklaracije koja se odnosi na ratne zakone i obiaje, izraene 1874 na briselskoj konferenciji, a koja jo nije ratifikovana; 8) prihvatanje u principu obiaja posredovanja i dobrovoljne arbitrae u sluajevima za to pogodnim, da bi se spreili naoruani sukobi, izmeu naroda; sporazum o nainu njihov e primene i uspostavljanje jednoobrazne prakse u njihovoj primeni. 18 maja 1899 pretstavnici 26 sila sastaju se u Hagu da odre Prvu konferenciju mir a. Bez sumnje, ona ne uspeva da olaka teret oruanog mira, koji pritiskuje Evropu. Ona ipak prestavlja jednu glavnu etapu u razvitku meunarodnog prava. Ruska inicij ativa, sa francuskom pomou vodila je seriju sporazuma od najvee vanosti. Graenje istono-kineske eleznice i zakup poluostrva Liao-tung. Januara 1895, posle s mrti iera, koji je za sve vreme vladavine Aleksandra Treeg vodio rusku spoljnu pol itiku, portfelj spoljnih poslova poveren je ruskom ambasadoru u Beu, knezu Lobano vu-Rostovskom. Novi ministar, u punom sporazumu s Nikolom Drugim30 i njegovim sa vetnicima, obraa svu svoju panju krajnjem Istoku. U prolee 1895 Kinesko-japanski rat zavrava se pobedom Japana. Ugovor o miru, zaklj uen u imonosaki, dodeljuje Japanu ostrvo Formozu, poluostrvo Liao-tung, sa tvravom Port-Artur, kao i pristanite Niu-uang u junoj Manduriji. Pored toga, ovaj ugovor ini Koreju potpuno nezavisnom od Kine. Rusija, Nemaka i Francuska protestvuju protiv teritorijalnih prisvajanja na azijskom kontinentu i u isto vreme kada trae vraanje Kini poluostrva Liao- tung, Port-Artura i Niu-uanga, one koncentriu znatne pomorske snage u zalivu ili. Japan je primoran da popusti, i ako dobija, kao ot etu, poveanje ratne tete koju ima Kina da mu plati, on je ipak lien glavnog ploda s voje pobede. Rusija se uri da izvue koristi, za svoju intervenciju, u korist Kine. Ona vidi mog unost da izmeni trasu, sa Trans-sibirske pruge. Putajui liniju kroz severnu Mandurij u ona ne bi samo smanjila za 514 vrsti rastojanje od Irkutska 30 1896 ovaj izjavljuje Viljemu Drugom: Ja se ni najmanje ne interesujem za Cari grad. Sve moje interesovanje i moje oi otpravljeni su ka Kini.

60 7 do Vladivostoka, ve bi utedila veom lakoom radova velike trokove za graenje. Zato joj treba pristanak. Da bi stekao prijateljstvo Pekinga, Vite pomae Kinu da u Fran cuskoj pozajmi novac koji joj je potreban da plati ratni dug Japanu. Z atim stvara Rusko-kinesku banku i izdejstvuje za Francusku i Rusiju vee uestvovanj

e u administraciji kineskih carina. 1896 kineski car alje Li-hu- ang, vice kralja Pe-ili-a, koji vodi kinesku politiku da ga prestavi na krunisanju Nikole Drugog. Ruska vlada to iskoriuje da bi sa Kinom ugovorila odbranbeni savez protiv Japana, i da bi se Rusko-kineskoj banci dala koncesija za graenje Trans-mandurske ili Iston o-kineske eleznice. Konvencija od septembra 1896, koju je potpisao kineski pos lanik u Petrogradu i direktorijum Rusko-kineske banke, ovlauje banku da izgra di i iskoriuje Trans-mandursku prugu, iju je trasu ita-KarbinVladivostok, odredio Vite . Ubrzo je osnovana privatna kompanija Istono-kineske eleznice: njeno sedite je u P etrogradu. Pretsednik njenog upravnog odbora imenovan je od strane Kineske vlade , a lanovi upravnog odbora od strane akcionara. U stvari, kontrolu nad kompanijom Istono-kineske eleznice i nad Rusko-kineskom bankom ima ruski ministar finansija. Iza ta dva privatna preduzea stoji ruska drava i sprovodi, saznanjem sviju, polit iko delo najveeg zamaha, postepeno prodiranje Rusa u severnu Manduriju. Sledee godine, u decembru, posle zauzea Kijau-eu-a od strane Nemaca, ruska eskadra na navaljivanje novog ministra spoljnih poslova Muravjeva, zauzima Port-Artur. K inesko-ruskom konvencijom od 27 marta 1898, Rusija uzima pod zakup, za period od 25 godina i koji se moe ponoviti, juni deo poluostrva Liao-tung sa Port-Arturo m i Ta-lien-Uan-om; dobija pravo da podigne u Port-Arturu i na poluostrvu j edno ratno i trgovako pristanite, i da povee Port-Artur sa Mandurskom linijom istonokineske eleznice. Prema tome, kompanija istono-kineske eleznice dobija koncesiju je dne nove linije, HarbinPort-Artur preko Mugdena i Liao-jang-a sa krakom ka kinesk om pristanitu In-ku, na severnoj obali zaliva Liao-tung, to otvara celu junu Manduri ju i poluostrvo Liao-tung ruskom politikom uticaju. Ona time dobija i misiju da o rganizuje pomorsku plovidbu u vodama Tihog okeana i da podigne u zalivu Ta-lienuan, rusko trgovako pristanite nazvano Dalnji. Graenje Dalnjeg staje ruske finansije znatne sume, ali se one troe bez oklevanja u prkos kritikama tampe, a naroito sibir skih novina, koje tvrde rusko-japanski rat potvrdie ta predvianja da u sluaju iskrc avanja neprijateljske vojske na poluostrvo Liao-tung, novi grad ima svakako da s lui kao glavna baza za vojne operacije prema Port-Arturu. Suparnitvo rusko-japansko u Koreji. U isto vreme kad Rusija stupa u Junu Manduriju i dok se utvruje na poluostrvu Liao-tung, ona tei da svoj uticaj rasprostre na Kor eju, koja je po ugovoru u imonasaki postala, u naelu, nezavisna. Tu ona dolazi u s ukob sa Japanom, koji je traio da Korejsko kraljevstvo postane nezavisno, da bi g a u stvari stavio pod svoj protektorat.

60 8 Kralj Koreje, Li-kuj, spoetka mirno prima uticaj japanskog ministra koji mu namee niz reformi, i daje mu tehnike savetnike da ih ostvari. S druge strane, naklonost kraljice kao i naklonost njene stranke Min, neprijateljski raspoloene prema refo rmama, na strani su Rusije; zahvaljujui njoj, dolazi do izvesnog preokreta na dvo ru u korist Rusa, i ministri koji su pristalice Japana, opozvani su. Meutim izbij a narodna buna u oktobru 1895; buntovnici napadaju kraljevski dvor, ubijaju kral jicu i njene pristalice. Kralj ponovo dolazi pod tutorstvo Japana do februara 18 96. U to vreme, pomorske trupe koje je ruska ratna laa admiral Kornilov, iskrcala u emulpo-u, rasturaju voe japanske stranke i prihvataju kralja koji se posle svog b ekstva iz kraljevskog dvora stavlja pod rusku zatitu, gde ivi do februara 1 897, uvan od ruskih pomorskih strelaca. Kad se Li-kuj vratio u dvor on poveru ruskim oficirima komandu svoje line garde, kao i garde kraljevskog dvora. Rusija i Japan obavezuju se ugovorom u Seulu (14 maja do 29 jula) da e potovati nezavisn ost Koreje, iji kralj dobija titulu cara, ali njihovo se suparnitvo i dalje nastav lja. Rusko suparnitvo na Koreji sve vie izaziva Japan, tim pre to se Rusi utvruju u Mandur iji koju su oni, prisiljeni od strane evropskih sila, morali da vrate Kini. Posr edovanjem barona Rozena, ruskoga ambasadora u Tokiju, ruskoj vladi je predloeno d a jasno odredi zone japanskog i ruskog uticaja na krajnjem istoku. Japan je spre

man da Rusima prepusti Manduriju i poluostrvo Liao-tung, ako se njegov uticaj pri zna u Koreji i pristao bi da od reke Jalu napravi granicu izmeu dva suprotna utic aja. 1898 godine posle okupacije Port-Artura, Rusija pri-staje na izvesne konces ije. Jedan rusko-japanski ugovor od 25 aprila 1898 god. ponovo garantuje nezavis nost Koreje, gde dve ugovorne stranke meu sobom dele koncesije i trgovake kori sti. Iz straha od intervencije Engleske, koja je poslala jedan deo svoje eskadre u emulpo, Rusija ostavlja Japanu slobodu i opoziva iz Seula svog finansij skog savetnika i vojne instruktore. Da se umiri Japan, koji je ve od 1897 poeo da poveava svoju vojsku i mornaricu i utvruje moreuz Ciuma da presee ruske veze izmeu Po rt-Artura i Vladivostoka to je Ruse potstaklo da pokuaju da se utvruju sa Korejske strane, u blizini luke Ma-san-po, bilo je potrebno da Rusija u najmanju ruku potu je ugovor od 1898. Naprotiv, car se uprkos Viteu i Kuropatkinu, povodi za politikom osvajanja i materijalnog profita na Krajnjem Istoku, koja e Rusiju i Japan jo vie da razdvoji. Dva su uticaja koji naroito dejstvuju na Nikolu Drugog. Najpre uticaj Viljema Drugog koji eli da slomije evropsku ravnoteu, uspostavljenu francusko-ruskim savezom. Da skrene panju Rusije sa Evrope, da je istisne sa Balk ana u korist Nemake i Austro-Ugarske, nemaki car stalno je upuuje ka krajnjem Istok u. U prepisci sa Nikolom Drugim, on voli da ga naziva carem Pacifika'', dok sebe naziva Carem Atlantika''. On se nada da e ruska ekspanzi ja dovesti do sukoba sa Engleskom. i da e, dovodei Francusku, koja tei da se priblii Britanskom carstvu, u teak poloaj, u isto vreme oslabiti i francusko-ruski savez.

60 9 Zatim je Nikola Drugi pod uticajem Jedne vojne stranke, koja je naprosto jedna p oslovna stranka, a ije je sedite u samom dvoru. Ve od 1898 preduzimljivi poslovni ov ek Vonljalarski predlae obrazovanje drutva za eksploataciju prirodnih bogatstava Ko reje, bogate gvoem, ugljem, umama, zlatom. Njegova namera je da od Korejske vlade d obije koncesiju i da uzimajui malo po malo u svoje ruke celu Koreju, pripremi nje nu aneksiju Rusiji. Poto je veliki vojvoda Aleksandar Mihailovi prikazao ovaj plan , car ga odobrava kao statute objavljene u Listu zakona 1899; drutvo, zahvaljujui podrci ruske diplomatije, dobija neke koncesije uma. Bokserski ustanak odlae predu zee, na ije elo je doao nekadanji oficir Bezobrazov, koji kupuje koncesije za otpril ike 80.000 rubalja i gradi jedan mlin na levoj obali Jalua, u japanskoj uticajnoj zo ni. Ali ove koncesije, suprotne obavezama kojima se Rusija obavezala pr ema Japanu, podiu proteste vlade u Tokiu. Vojna okupacija Mandurije od strane Rusije. Bokserski ustanak 1900 nije samo upra vljen protivu propagande stranih ministara, ve takoe i protivu davanja teritorijal nih zakupa strancima, kao i protivu graenja eleznica. To je prilika da Rusija vojn iki okupira Manduriju. Dok jedan deo trupa marira na Peking, gde ima da se sastane sa vojnim kontingentima drugih sila, ostatak osigurava zatitu Transmandurske eleznice. Poto je zavren bokserski ustanak, i pored albe Kine koja trai da se evakuie njena teritorija, Rusija zadrava svoje trupe u Manduriji, pod i zgovorom da sigurnost eljeznica u graenju zahteva jo njihovo prisustvo. To dranje pribliava dva suparnika Rusije, Japan i Englesku. Englesko- japanski ugo vor od 20 januara 1902 garantuje nezavisnost Kine i Koreje, priznavajui ipak naroi te prednosti Japanu u Koreji. On osigurava Japanu, u sluaju rata sa Rusijom, neut ralnost Engleske, i njeno vojno meanje u sluaju da neka druga sila na Francusku se misli stane na stranu Rusije. Ugovor vai za pet godina i automatski se obnavlja, osim otkaza jedne ugovorake strane godinu dana ranije, pre isteka roka. Rusija odmah gleda da zakljui francusko-ruski ugovor. Ali Francuska se koleba da li da uzme tano odreenu obavezu podravanja ruske aktivne politike na Kraj njem Istoku. Prema izjavi od 20 marta 1902, dva saveznika, poto su potvrdili prin cip neprikosnovenosti Kine i Koreje, obeavaju da e se starati prema raspoloivim sret stvima da uvaju svoje naroite interese na Krajnjem Istoku, protivu napadakih namera t reih sila... Na navaljivanje Francuske, kojoj je obeala da e evakuisati Manduriju, R usija se obavezuje, rusko-kineskim ugovorom od 9 aprila, da ostvari evakuaciju u

tri etape, svaku od est meseci pre 8 oktobra 1903, pod uslovom da kontrolie sporazum potpisan izmeu Kine i Rusko-kineske banke 1896, da bi se titile eljeznice u Manduriji. Prekid rusko-japanskih odnosa. Tek to je poelo izvrenje rusko- kineskog ugovora, ka da se Bezobrazov i njegovi ortaci pojavljuju na sceni. Bezobrazov koji je postao dravni sekretar, pridodat lino imperatoru, odlazi na Krajnji Istok, gde ne samo d a pregovara o novim koncesijama sa obe strane obale

61 0 Jalua, ve se dogovara i sa admiralom Aneksejevim, glavnim komandantom Po rt-Artura, kako bi zadrao evakuaciju. Kada drugi rok evakuacije dolazi, 8 aprila, ruske trupe se ne kreu; samo je Mugden evakuisan. Vite i Kuropatkin uzalud se pr otive toj politici, koja e odvesti u rat. Koterija, koja okruava Bezobrazova, mona je. Kompaniju, koja je obrazovana da eksploatie koncesije Jalua, ine ljudi kao adm iral Abaca, sekretar imperatora za stvari Istoka, grof Ignjatijev, lan Carskoga s aveta, grof Handrikov, kraljiin veliki dvoranin, knez Jusupov; izvesni konces ionari imali su dosta uticaja da provuku, na eksploatisane terito rije, ruske vojnike, preobuene u radnike. Ova banda avanturista najgore vrste kako ih zove Kuropatkin, lopova kako ih zove Vite, nalazi na samom dvoru najviu podrku ministra unutranjih dela, svemonoga Plevea, koga oni ub euju da revolucionari stoje iza Japanaca, i da e jedan brzi i pobedniki rat omoguiti vladi da zavri za uvek sa revolucionarnim pokretom. Daleko od toga da pozove na odgovornost odgovorne za obustavljanje evakuacije, N ikola Drugi nareuje Aleksijevu da preda Kini 18 aprila listu uslova kojima podreuj e primenu ugovora od 1902 Tako, on trai da Kina prizna samo Rusiji naroita prava u Manduriji, i da tamo ne mogu biti drugi stranci osim Rusi. Ovaj zahtev izazvae ive proteste ne samo Japana i Engleske, ve i Severnih Amerikih Sjedinjeni h drava, koje nude svoju materijalnu pomo Kini. Spremajui se grozniavo za rat, Japan pokuava jo da pregovara. 12 avgusta 1903 on predaje Rusiji, koja pristaje da pregovara, projekt ugovora meusobne obav eze potovanja nezavisnosti i integriteta Kine i Koreje, priznanje interesa Japana u Koreji, i naroitih interesa Rusije za preduzimanje eljeznice u Manduriji, meusobn o osiguranje da ugovorai nee smetati jedni drugima u njihovom industrijskom i trgo vakom razvijanju, priznanje Rusije iskljuivog prava Japanaca da posreduju, u inter esu napretka i dobre uprave, u Koreji. I sutradan po predaji toga projekta, Niko la Drugi, dekretom, imenuje admirala Aleksejeva namesnikom na Krajnjem Istoku, i reava da diplomatski pregovori izmeu Tokia i Petrograda budu voeni od Aleks ejeva, koji e ih predati naroitom komitetu Krajnjeg Istoka, kome pretsedava car. Novi vice-kralj otiao je vez an za Bezobrazova, koji dolazi kod njega kao njegov ministar spoljnih p oslova. Vite, koji radi za umerenost i mir, i koji je u sukobu sa velikim knezom Aleksandrom, pretsednikom finansijskog komiteta, pozvan je da d ostavku i ukloni sa poasnih dunosti pretsednika ministarskog komiteta. To je triumf kompanije sa Jalua. Kako nepromiljeno objavljuju Zvanine novine vice-kralja, imenovanje admirala Aleksejeva ima za cilj da osigura rusku nadmonost na Tihom Okeanu. Uzalud baron Rozen, ambasador Rusije u Tokiu, obavetava Petrograd da, ako se Rusi ja ne odrekne Koreje, rat je neizbean. Bezobrazov i njegova banda, koji vide u os vajanju Koreje sredstvo da se brzo bogate, ba hoe rat. Sam Bezobrazov s poetka sast avlja ili bar pregleda vie ruskih nota poslatih iz Petrograda Japancima; on sa m docnije upravlja pregovorima kad su oni bili

61 1 oduzeti od ministra spoljnih poslova, pa predati vice-kralju i preneti u Tokio. Kad Japan predlae da se vaspostavi oko Jalua neutralna zona 50 km. iroka, on odbij

a. On gleda samo da dobije u vremenu da bi pojaao ruske trupe u Manduriji, i preno s pregovora na Krajnji Istok razvlai reenje. Tek mesec dana docnije, 3 oktobra, Ja pan dobija prvi odgovor, u kome Rusija izjavljuje da eli da sauva Manduriju za sebe , ne obeavajui reciprocitet Japanu u Koreji. Japan odgovara 30 oktobra, ali tr eba da eka do 21 decembra da bi dobio ruski odgovor, koji odbacuje njego ve protivpredloge. Ta izraunata sporost traje do kraja. Tokio zahteva odgovor po pitanju evakuacije ruskih trupa; odgovara se da je imperator otputovao za Darmtat , a da je kraljica bolesna. 13 januara 1904 Japan upuuje nove uslove Petrogradu, koji ne odgovara. 27 januara trai zavrni odgov or za kraj januara ili poetak februara. Ne dobivi ga i videi ruske trupe da se konc entriu du Jalua, Japan prekida diplomatske pregovore 5 februara, a u noi izmeu 8 i 9 februara, bez prethodne objave rata, japanski torpiljeri napadaju rusku flotu u pristanitu Port-Artura i sedam ruskih velikih jedinica onesposobljuju za borbu. Rusko-japanski rat (19041905). Duboko uverena u svoj presti, Rusija nije v erovala u mogunost japanskog napada. S druge strane, ona tek to je bila izila iz pe rioda velike finansiske krize. A kad poinje rat, ona nije ni sasvim spremna. U Aziji ona ima samo 120 bataljona, i jo rasturenih po ogromnoj povrini Si bira, u krajevima oko Amura i u Manduriji, a da se one stave u ratno stanje, potr ebno im je 40 do 50 dana. Plan mobilizacije predvia prvu partiju iz Evrope od dve armije i etiri rezervna diviziona, svega 128 bataljona. Ali zbog ogromnog rastoj anja vie od 7.500 vrsti, i vrlo slabog kapaciteta eljeznica sa samo jednom prugom kroz Sibir i Istonu Kinu, potrebe za stalnim slanjem trupa i materijala, inae kaba stog, a zbog nedovrenosti Transsibirske pruge vojska je primorana da prolazi 60 v rsti peice po ledu, preko Bajkalskog jezera, koncentracija pojaanja trupa zahteva vie meseci. Jo neto, Port-Artur, glavno pristanite ruske flote u Tihom okeanu, bio j e samo delimino utvren; uoi prekida odnosa, ministar vojske Kuropatkin, prilikom sv oje posete, ocenio ga je da je nesposoban da izdri napad Japanaca. Na suprot tome, blagodarei monoj ratnoj floti i mnogobrojnoj trgovakoj floti, japan ska vojska, koja je ureena po evropskom nainu i obuhvata pre svega 13 divizija, odnosno 156 bataljona, u ratnom stanju, bie dopunjena u toku neprija teljstava sa 20 brigada rezerve; dakle sa 160 bataljona, moe biti preneta vrlo br zo na kontinent, i prema tome, odmah uzeti uea u borbama. Japan ima i moralni presti. On se pripremao ve odavno i sa tvrdoglavou za borbu prot ivu svog monog suseda, i on je svestan da od te borbe zavisi njegova budunost. Za Rusiju, to je samo jedan kolonijalni rat. Ako su vani interesi u pitanju, oni nem aju niega vitalnog za narod. Narod se ak

61 2 upravo ne osea ni ugroen; ne moe da shvati zbog ega ga odvajaju od njegove zemlje i a lju u daleku Manduriju, da se bije sa Japancima, o kojima nije nikada ni uo. Osuena za dugo vremena da vodi defanzivan rat, Rusija koncentrie svoje glavne trupe izmeu Liao-Janga i King-eua. Japan, kome je njegov nagli napad na rusku flot u dao nadmonost na moru, reava da iskrca svoje prethodnice u Koreji, da ih baci br zo na Jalu i pretei da presee eljezniku prugu od Mugdena za Liao-Jang, da uini Ruse n epokretnima, i da iskrca ostatak svojih armija na poluostrvo Liao-Tung. U prkos ozbiljnih gubitaka, nanesenih od japanskih torpiljera ruskoj floti, u noi izmeu 8 i 9 februara, neprijateljski admiralisim Togo, koji je dobio u dunost teki zadatak da brani iskrcavanje svih japanskih trupa, biva uznemirivan od ruske flote u Ti hom okeanu, kojom komanduje odlini admiral Makarov. Tek posle njegove smrti, kada se potopio na krstarici Petropavlovsk, potonuloj od eksplozije neprijateljske min e 31 marta/13 aprila, Togo je bio siguran od iznenadne opasnosti. Prva ozbiljna bitka na suvu bila je 18 aprila/1 maja, na Jalu, izmeu prvih japans

kih armija enerala Kurokia i istone ruske vojske, koja je bila na granici Mandurije . To je veoma bolan poraz za rusko nacionalno samoljublje. Japanci su bili zaokr enuli svoje levo krilo i primorali Ruse da se povuku do ogranaka Fen- ung-Lina, i zauzimaju Fin-Kuln-en. Nekoliko dana docnije japanski transporti prilaze Eliotskim ostrvima, bli zu poluostrva Liao-Tunga, i iskrcavaju trupe u Pi-Ce-Vu. Ove trupe preduzimaju o fanzivu ka jugu, i 13/26 maja zauzimaju pozicije X' cing-Joa, smatranog za klj u Port-Artura i Dalnjeg. Od toga trenutka su Port-Artur i njegov garniz on, jak dva diviziona peadije, otseeni od ostalog dela ruske vojske, zvan e Mandurske armije, koja pod komandom Kuropatkina nastavlja jo uvek svoju koncentr aciju u okolini Liao-Janga na 148 do 198 vrsti od bojnoga polja. Posle bitke kod H'cing-Joa, Japanci, koji nastavljaju da se iskrcavaju, prvo u Pi-Ce-Vu-u, zati m u Ta-Ku-anu, poveravaju dunost da osvoji Port-Artur zasebnom koru etiri diviziona armije enerala Nogia, i upravljaju dve armije enerala Oku i Nodzu protiv ruske ar mije Kuropatkina. Ovaj poslednji odupire se spajanju neprijateljskih snaga, koje idu na njega, arm ije Kurokia i armije Okua i Nodzu, i pokuava da ih tue dok su jo odvojene. Na biran je mu je ili da napusti odmah armiju Kurokia koji preti Mugdenu, ruskoj najblioj bazi, ili da udari na junu japansku armiju, koje vode Oku i Nogzu, da bi doao opet u vezu sa Port-Arturom. U oba sluaja treba da napusti stav iekivanja i da pree u of anzivu. Ali on se ne usuuje. I pored navaljivanja vice- kralja Aleksejeva, koji t rai da se brzo oslobodi blokade Port-Artur, gde je ruska flota Tihog okeana nepom ino zatvorena, on ipak smatra da treba da i dalje gomila trupe koje mu stalno dolaze iz Evrope. Ova taktika dovodi do niza

61 3 neodreenih borbi, obustavljenih pre zavretka, u Va-Fang-ou, Da-i-aou, Kan-enu i na visovima Fen-ung-Lina ali one oduzimaju malo po malo ruskoj armiji nadu u pob edu i dozvoljavaju da se tri japanske armije spoje u okolini Liao-Janga. Ovoga puta Kuropatkin, koji je dobio pojaanja,31 primoran je da primi veliku bit ku koju trae Japanci, pod komandom marala Ojama. Rusi, koji imaju 200 bataljona, imaju brojnu nadmonost; ali organizacija mnogo bolja japanskih rez ervnih trupa ini snagu protivnika gotovo jednakim. Posle serije pokuaja, koji od 1 1/24 do 16/29 avgusta dovode u vezu prethodnice, velika bitka poinje 17/30 avgusta na obalama Liao-Junga, gde su se Rusi utvrdili. Oni se biju sa izn enaujuom otpornou, i u prkos estokih napada, Japanci ne mogu da ih pomaknu sa pozicij e. Ali od veera 17/30 avgusta, posle svih odbijanja frontalnih napada, Ojama nareu je armiji Kurokia da pone sa prelazom reke Tapusi-He, da bi zaobiao levo krilo Kur opatkina. Ovaj manevar reava sudbinu cele bitke na Liao-Jangu. Kuropatkin, ist ina nareuje jednom delu svojih trupa da pomognu krilo u opasnosti, ali taj njegov manevar ne uspeva, i od veera 20 avgusta/2 septembar on je primoran da se povlai ka Mugdenu, to ini uostalom u najveem redu. I ovoga puta nije vod io bitku do kraja. Obazrivost, oklevanje i nemanje poverenja u svoje trupe bie ka rakteristika ruske komande za sve vreme rata. U toku septembra, Mandurska armija32 dobija pomo, za kojom ima veliku p otrebu. Pored ostalog admiral Aleksejev dodaje joj i estu sibirsku armij u, koja je bila pod njegovom zapoveu. Kuropatkin raspolae sada sa 260 bataljona, i smatra da ima dovoljno efektiva da pree u ofanzivu, koju Port- Artur, opkoljen sa svih strana od Japanaca, oekuje vie nego ikad. Njegov plan je da zaobie desno kril o japanske armije, ukopane na istoku, u planinama, dok se njegove glavne snage n alaze takoe u planinama, na severu Liao-janga. Ali nedostatak brdske artiljerij e i teglee stoke oteava ovaj manevar, i im je naredba pala kineskim nabavl jaima stoke, oni odaju Japancima ruski plan. Ovi odmah pripremaju kontra manevar: da ostanu u defanzivi u planinama, a da udare u dolinu, ne bi li Ruse okrenuli ka zapadu. Rusi stupaju u ofanzivu 21 septembra/4 oktobra, ali nekoliko dana doc

nije oni su primorani da se zaustave, jer su planine neosvojive, a Japanci odgovaraju kontra-ofanzivom na njihov centar i njihovo desno krilo. Kur opatkin brzo naputa taj ofanzivni plan i utvruje se defanzivno du reke a-ho. N a celom tom frontu niu se ogorene bitke, koje traju do jutra 4/17 oktobra. U noi 3/ 16 Japanci zauzimaju poloaj Poumljeni vis, koji dominira ruskim poloajima, i tamo postavljaju topove i mitraljez e. Ali sledee noi, jednim smelim napadom Rusi zauzimaju ponovo taj vis i krste ga P utilovskaja, po imenu enerala Putilova, koji ga je oslobodio. Ovim sjajnim uspehom zavrava se bitka zvana kod a-hoa, koja je trajala vie 31 Peta sibirska armija 10 i 17 armija i prvi bataljoni prve armije peadije. 32 Ona zahvata sada prvu, drugu, treu, etvrtu i petu sibirsku armiju, kao i prvu, desetu i sedamnaestu armiju peadije.

61 4 dana, ali nije dala definitivni rezultat. Za vreme ove ofanzive, Rusi su napredovali samo 19 vrsta u junoj okolini Mugdena. Oba protivnika, iscrpljena ostaju na svojim pozicijama i du a-hoa operacije prestaju, za vreme od etiri i po meseca. Oni se ukopavaju, prave branike od bodljikave ice i skupljaju to vie ognjen ih grla. To je poetak rovovske borbe, koja se toliko razvila za vreme svetskog ra ta. Dok su se armije Kuropatkina i Ojame ukopavale u Manduriji, armija Nogija nastavl jala je opsadu Port-Artura. U junu, garnizon je morao da napusti prednje odbranb ene linije i povukao se na same bedeme utvrenja. Ovo povlaenje izloilo je varo i unu tranje pristanite, gde je bila ukotvljena ruska flota, bombardovanju japanske opsa dne artilerije. Da ne bi bila unitena u pristanitu, flota je reskirala oajni pokuaj da izae 28 jula/10 avgusta i doe do Vladivostoka. Ali na moru ona se sudara sa vrl o jakom japanskom flotom, i u toku borbe izgubi svoga komandanta, admirala Vithefta. Nekoliko brodova moglo se skloniti u neutralna pristanita, drugi, ko ja nisu bila izbaeni iz borbe, kao u Sevastopolju, da pojaaju odbranu grada. Od 4/ 17 do 10/23 avgusta eneral Nogi pokuao je da Port-Artur osvoji juriem. Posle tog ne uspeha koji ga je stajao velikih gubitaka i uverio u nemogunost da zauzme tu tvrav u napadima, on se reio na lokalne i progresivne napade. Obustava operacija kod Mugdena dozvolila je Japancima da obrate svu svoju panju n a opsadu Port-Artura. Kuropatkin uvia da zauzee toga pristanita znai propast cele ru ske flote na Tihom okeanu, osim nekoliko krstarica u Vladivostoku, i izazvae novo i muno razoarenje u Rusiji. Ali i da se rei na ofanzivu ne bi mogao to da uini pre idue godine, odnosno, poto dobije pomo iz Evrope, a koja mu dolazi u razmacima. Jap anci su reeni da to svre ranije. Od kraja oktobra oni estoko napadaju naroito na nek oliko taaka, koje izgledaju vane, na Visoko brdo, koje dominira gradom i pristanite m, na utvrenja broj 2 i 3, i anac br. 3. Rusi se brane oajno i sva ta nejednaka bor ba samo je dugi niz herojskih podviga. Tek 22 novembra/5 decembra, Japanci zauzi maju Visoko brdo i 15 dana docnije dohvataju se utvrenja broj 2, gde gine herojsk i voa odbrane, eneral Kondratenko; a zatim pada i utvrenje br. 3. Od tada dani ut vrenja su izbrojani. 20 decembra 1904/2 januara 1905, eneral teselj, komand ant mesta predaje se. Ipak Port-Artur se branio vie od sedam meseci. Njegova pred aja nije zadovoljila samo samoljublje Japanaca, koji poto su ga ve jednom osvojil i 1894, morali su, pritenjeni od Nemake, Francuske i Engleske, da ga vrate Kinez ima ve ona oslobaa svu Nogijevu vojsku, koja e moi da poe na mandursku-rusku armi ju. Time ona jo vie obeshrabruje Ruse, ve jako onespokojene zbog gubitka cele flote. Oni su toliko demoralisani da im nastavak rata izgleda bez ikakvog smisla . Da bi podigao moral svojih trupa, a i da bi spreio Nogi-evu armiju da poe na sever , Kuropatkin organizuje u poetku januara jedan napad konjice na Hin-Kon i elezni cu Port-Artur Liao-jang. Taj pohod, voen od enerala

61 5 Mienka, ne uspeva da zadri Nogia. Maral Ojama, koji je dobio pojaanje u brigadama re zerve, sredinom februara ima celu Nogijevu armiju na raspoloenju. Ruska vo jska, koja je tako isto pojaana33, podeljena je u tri armije: druga na desnom krilu sa eneralom Gripenbergom, trea u centru, sa eneralom Kolbarom, i pr va na levom krilu sa eneralom Lineviem pod vrhovnom komandom Kuropatkina, koji pos taje generalisim na mesto admirala Aleksejeva, pozvanog u Petrograd. Snage oba p rotivnika, od kojih svaki ima 250 do 300 hiljada bajoneta, gotovo su jednake. Ku ro-nuara 1905, eneral teselj, komandant mesta, predaje se. Ipak centracije japansk ih trupa. Druga armija, koja treba da obie levo krilo Japanaca, ima s poet ka neto uspeha: oko 15/28 januara ona je osvojila svu okolinu Sandepua. Ali K uropatkin zadrava svoju ofanzivu i vraa trupe natrag, kad uje da Japanci koncentriu svoje snage prema ruskom centru, treoj armiji. Poto se mesec dana reavao da zapone p onovo prekinutu ofanzivu, uvideo je da vie tome nije vreme: Japanci su ga preduhi trili, jer armija Nogia koja je dola od Port-Artura, preduzela je pokret, obiavi ob e obale reke Liao-ho. U vie mahova on pokuava da se odupre japanskim manevrima, al i i pored herojskog dranja pojedinih jedinica on ne moe da sprei Nogia da razvije s voj napad. On je prinuen da povue svoje desno krilo ne samo ka zapadu, ve takoe i ka severu, da bi branio Mugden, odakle polazi na sever jedina eleznika pruga i najbo lji put zvani Put Mandarina. Bitka oko Mugdena okree se u prilog Japanaca. Bojei se da ne preseku otstupnicu nekim njegovim jedinicama, Kuropatkin u noi 25 februara/ 10 marta poinje da se povlai ka severu. On se povlai borei se i sakuplja svoje trupe tek severno od Tije-Linga, na poloajima Si-pin-han. Ustupa vrhovnu komandu eneral u Lineviu, koga zamenjuje na elo prve armije. Posle poraza kod Mugdena, novo i teko iskuenje oekuje Ruse, propast druge eskadre T ihog okeana. Od poetka rata Petrograd je bio reio da poalje na Krajnji Istok flote Baltikog i Crnog mora. Ipak, samo Baltika flota, pod komandom admirala Rodestvensko g, bila je pola na put oktobra 1904. Sastavljena od brodova vrlo razliitih tipova i brzine, primorana da vue za sobom transporte hrane i uglja, ta flota, od kojih su pojedine jedinice imale da preu 16.400 milja, prela je taj dugi put kroz tri o keana sa velikom sporou. Tek krajem aprila, poetkom maja 1905, kad se Port-Artur ve predao i prva eskadra Tihog okeana nije vie ni postojala, Rodestvenski koncentrie s ve svoje brodove blizu obale Anama, i nema drugog cilja, nego da pokua da doe do V ladivostoka. On reava da se probije kroz moreuz Cu-ime. Njegovi brodovi vrlo spor i, pretovareni ugljem, nedovoljno oklopljeni, naoruani topovima slabog domaa ja, suvie su ispod snage neprijateljske flote. 14/27 i 15/28 maja, za vreme jedne nejednake bitke, oni su razbijeni od japanske artiljerije. Osim dve oklopljene krstarice, i dva kontra-torpiljera, koji uspevaju da pobegnu i da dou do Vladivos toka, veina je potopljena; ostali, sporiji, opkoljeni su i zarobljeni.

33 Ona je poveana sa osmom i esnaestom armijom i sa pet brigada peadije.

61 6 Propast kod Cu-ime, reava kraj neprijateljstava. Ruska vlada, zabrinuta zbog revol ucionarnog pokreta, koji pomau ratni porazi, reena je da zakljui mir. Sa svoje stra ne, Japan eli da zavri jedan tako skupi rat, i tajno trai posredovanje pretsednika Severnih Sjedinjenih Amerikih Drava. Pozvane od strane pretsednika Ruzvelta da zap onu pregovore o miru, zaraene strane pristaju. Portsmutski mir (1905). Punomonici: Vite, baron Rozen, preanji ambasador u Tokiu i profesor Marteis od strane Rusije, baron Komura i ambasador u Vaingtonu Takahira od strane Japana, sastaju se u avgustu, u Portsmutu (New-Hampshire) u Severnim S jedinjenim Amerikim dravama.

Zahtevi Japanaca, jako obimni, veoma su poniavajui za Ruse. Ustupanje ostrva Sahal ina i poluostrva Liao-tunga, eva-kuacija cele Mandurije, ustupanje ratnih brodova interniranih u neutralnim zemljama, ogranienje ruskog naoruanja na Krajnjem Istok u i ratna teta od 600 miliona dolara. Ruski punomonici ustaju energino protivu tri poslednja uslova. Japan, koji je obnovio svoj savez sa Engleskom, s poetka je nep opustljiv, ali pod pritiskom pretsednika Ruzvelta i Engleske, na kraju, biva ipa k umereniji i naputa uslove koji bi osramotili Rusiju. Ugovorom u Portsmutu potpisanom 23 avgusta/5 septembra 1905 Rusija priznaje prot ektorat Japana nad Korejom, odrie se poluostrva Liao-tung, ustupa japancima PortArtur i Dalnji sa svim postrojenjima i eleznicom koja im pripada i juni deo ostrva Sahalina, ustupa mu prednosti u ribolovu severno od Vladivostoka, a priznaje mu radi boljih odnosa i pre no to zakljue jedan novi trgovinski ugovor prednosti naj povlaenijeg naroda, i reava se najzad da evakuie Manduriju. Ma koliko da su teki bili uslovi za samoljublje Rusije, ruska vlada nije mogla vie da odlae potpisivanje mira, jer je revolucija ve bila poela.

61 7 X X I . N I K O L A I I ( 1 8 9 4 - 1 9 1 7 ) (Nastavak) 1. PRVA REVOLUCIJA. OD CRVENE NEDELJE DO MANIFESTA OD 17/30 OKTOBRA 1905 Krajem 1904, pod plaljivim Svjatopolk-Mirskim, podjednako nesposobnim da u bedi Nikolu II da d ozbiljnije povlastice ili da nastavi Pleveovu poli tiku uguivanja, borba protivu apsolutizma bila je gotovo iskljuivo v oena od socijalistikih partija, intelektualaca i zemstva. Te tri grupe opozicioner a iskoristile su period relativne slobode, koja je nastala posle smrti Plevea, p rvo da se organizuju i pokuaju da se ujedine, zatim da utanae i javno stilizuju sv oje traenje politikih drutvenih prava, tada jo srazmerno umerenih. 1905, u koliko je rat protivu Japana bio sve vie koban, njihova organizacija ini n agli napredak; oni nisu sada sami da napadaju autokratiju. Nova injenica koja dom inira celom godinom 1905, jeste pojava narodnih masa na politikoj areni. Na dan Cr vene nedelje 9/22 januara 1905, prvi put u istoriji Rusije, a da to voe pokreta ni predvidele ni htele, narod olien u radnicima, stupa u dejstvo. Njegova pojava da

je svakom opozicionom pokretu naroitu snagu i pravi ga opasnim. I ako je apsoluti zam uporan u svojoj nepomirljivosti, ta injenica nateruje ga na niz ustupaka sve vie i vie ozbiljnih. Manifest od 17/30 oktobra 1905 jeste, i ako ga ni vladajui nisu ni predviali ni hteli, prvo ustavni ustupak dat od autokratije, a ovaj ustupak povuie sazivanje prve carske Dume. Crvena nedelja 9/22 januara 1905. Dan 9/22 januara, koji otvara revolucionarnu god inu 1905, nije bio pripremljen od intelektualaca ili zemstva, ve od Petrogradskih fabrikih radnika. Inicijatori njegovi nisu bile socijalistike stranke, ve svetenik Gapon, koji u isto vreme dok je imao udan uticaj u radnikom svetu, bio je u linoj v ezi sa policijom i ministarstvom unutranjih dela te se moe tvrditi da je lino vlada olakala poetke revolucije. Februara 1904 Gapon je postao pretsednik pet radnikih udruenja, stvorenih po nainu Zubatova, o troku i pod zatitom policije. Bio je to ovek sumnjive prolosti, neobino ambiciozan i obdaren izvanrednim govornikim darom. U udruenjima, od njega poveanim na dvanajest, bio je skupio do 30.000 radnik a, vrlo disciplinovanih na koje je on, blagodarei svojoj demagokoj reitosti, a takoe i u izvesnoj meri novcu koji mu je policija davala da bi zadovoljavao potrebe s vojih grupa, imao najpotpuniji uticaj. Jedanaest dana pre crvene nedelje, pretstavnici radnika behu objavili trajk u fabrici Putilov, i pod neli svoje uslove isto ekonomske prirode. Sledeih dana trajk je bio zahva tio druge fabrike, 7/20 januara 93.000 radnika, pripadajuih u 74 industrijska pre duzea nisu radila, a samo dan docnije pokret je zahvatio 1614 preduzea i 250.000 r adnika. Gapon, koji je trajk spremao ve odavno reava da upotrebi ovaj trajk u cilju na koji sigurno nije nikako mislila policija.

61 8 Posredstvom svojih sekcija on je uticao na radnike da idu caru i podnesu mu molb u u kojoj bi mu izneli svoje albe. Ta misao da se obraa caru, koja nije dola ni od socijalista ni od intelektualaca, bila je baena samo zato da je bolje razumeju narodne mase. Ona potsea na 17 vek, na vremena Aleksija Mihailo via. Ali tekst molbe sadrava politika prava sasvim savremena: saziv izaslanika svij u socijalnih klasa, uvoenje sviju sloboda, jednakost graana pod zakonom, amnestija politikih krivaca, ustup zemlje seljacima, osmoasovni dnevni rad, pravo trajka itd . Zavrava se jednom udnom pretnjom: Care, ti se pravi gluv na nae molitve, ostaje nam samo jo da umremo tu, pred tobom. Gapon skuplja, u toku vie javnih zborova 135.000 potpisa. Da bi se podnela molba caru, bilo je reeno da 9/22 januara dvan aestina hiljada radnika, sakupljena iz sviju radnikih kvartova, uprave se u svea noj povorci ka Zimskoj palati. Car je bio obaveten pismom da ako se u dva sata ne pojavi pred svojim narodom, gubei njegovo poverenje slomie moralne veze koje ga v ezuju sa narodom i krv e potei. Car se povlai u Carsko Selo, 9/22 januara, vojska je postavljena na svima mestima gde povorke mogu poi. Intelektualci, predviajui pokolj trae nain da ga spree; njihovi izaslanici ugledni knjievnici kao Arsenjev, Anenskij, Gorki uzalud posreduju kod Svjatopolk-Mirskog i Vitea, koji ne mogu nita da uine; sutradan e oni biti zatvore ni pod optubom da su hteli sastaviti privremenu vladu; radnici, u redovima, kreu i z predgraa ka centru varoi. Oni nose ikone i careve slike, da bi pokazali vernost manifestanata vladaru. Oni su sigurni da e biti primljeni i oinski sasluani od cara . Ali ne idu daleko. Svuda, gde se god priblie trupama, doekani su puanim metcima. T o neoekivano pukaranje prvo ih zaprepauje, zatim ih obuzima panika videi kako padaju mrtvi i ranjeni; bee u gomilama, gonjeni vojskom i uasne scene ubijanja dogaaju se, u kojima i nevini prolaznici dele sudbinu manifestanata. Gonjenje i pukaranje protee se duboko u no. Gapon, koji je na elu jedne grupe doao ak do ispred s ame Zimske palate, pao je od prvog plotuna; spasen od prijatelja, mogao je nekol iko dana docnije prebei preko granice. Na reim mestima, radnici, povrativi se od straha pokuavaju da se odupru; na Vasiljevskom ostrvu pokuali su da pod

ignu barikade. Ali uopte uzevi, demonstracija je bila sauvala miroljubivi karakter, i nasilje izvreno od trupa samo je time oiglednije; 10 00 poginulih i toliko ranjenih bilans je toga krvavog dana, koga su nazvali crven om nedeljom. Ponovo stvaranje opozicije i ujedinjenje revolucionara. Crvena nedelja otvara je dan novi period borbe izmeu opozicije i vlade. Vlada se reava da pokae vrsti nu. Ponova se obrazuje mesto general-gubernatora Petrograda, i ono se poverava D. F. Trepovu, sinu nekadanjeg efa policije, poginulom od metaka Vere Zazuli. Najpr isniji saradnik velikog kneza Sergije Aleksandrovia, general-gubernatora Moskve, Trepov je ve na tome mestu bio razvio veliku energiju u borbi protivu revol ucije u Petrogradu; on nareuj

61 9 rasturanje radnikih udruenja i hapsi mnogo intelektualce. Kao to Gapon posle 9/22 januara priznaje da ga je hteo podii, tako je carev ugled u oima naroda nepop ravljivo sruen. I najmiroljubiviji graani, koji su doli na trg Zimske pal ate da uju cara ili da umru vratili su se kuama kao revolucionari. Nekol iko dana docnije, kada je car shvatio situaciju u kojoj je, Trepov je izabrao u fabrikama trideset etiri sigurna radnika, objasnio im kako treba da se ponaaju pre d carem i odveo ih u Carsko Selo. Nikola II ih prima, izjavljuje im svoj oprotaj, moli ih da se strpe i da e preduzeti mere. Posle audijencije, serviran im je k, ali kad su se vratili u Petrograd, vie njih bili su napadnuti od radnika iz pr estonice. Ova komedija nije mogla povratiti ugled carev. Od sada se ne moe vie raun ati na legendu o vernosti i poslunosti naroda. Ne samo da masa varokog graanstva pr ilazi odjednom revoluciji, ve kao gubernator, u cilju represalija pribegava esto p roterivanju radnika u njihova seda, revolucionarne tenje ulaze ubrzo i u seosku s redinu. Uz radnike trajkove, koji su sve brojniji posle crvene nedelje i ire se na go tovo sve industrijske centre u zemlji, naroito na one u pograninim krajevima, u Po ljskoj, na Kavkazu, zapadnim gubernijama, pojavljuju se sada i agrarni nemiri ko ji izbijaju ve od meseca marta u svim gubernijama. I intelektualci naputaju svoj m iroljubivi stav i ne manifestuju vie moralno neodobravanje protiv napada oruanom r ukom na andarme i teroristike atentate koji postaju sve ei. Jedan od tih a tentata socijal-revolucionara I. Kaljajeva koji bombom ubija velikog kneza Sergi ja Aleksandrovia, 4/17 februara, u neposrednoj blizini njegove palate u Kremlju, izaziva dubok utisak na cara. Doznavi za atentat Nikola II uhvatio se rukama za g lavu i uzviknuo plaui: Boe moj, zato taj uasni zloin?. Nita ne pokazuje bolje njegov azumevanje za elje naroda nego ba to Zato. Dvanaest godina docnije, u trenutku svoje abdikacije, pitao se opet plaui: Da se nisam varao 22 godine?. Najozbiljnija posledica Crvene nedelje nije u tome to je izazvala terorist e na atentate, ve to je ujedinila sve opozicionare, ekstremiste i najumerenije pro tivu vlade. Mnogobrojna grupisanja se obavljaju, i da bi izbegla represalije vla sti, oni uzimaju oblik profesionalnih ili tehnikih udruenja. Verovatno, taj je nain o rganizovanja manje pogodan nego politike stranke, ali ako su se ruski intelektu alci, voeni svojim instinktom, zadrali ba na tom prelaznom obliku, znai da je bilo jo rano misliti na stvaranje pravih stranaka. Prva grupisanja su delo unive rzitetskih ljudi i advokata. U Petrogradu, pogreb studenta Savinkina, jedne od rtava Crvene nedelje, slui pre sve ga kao izgovor za jednu impozantnu manifestaciju organizovanu od njegovih drugov a i profesora. Zatim kad je Univerzitet, koji je sutradan 9/22 januara bio zatvo ren, bio ponovo otvoren, njegov savet reava da ne pone sa asovima. Krajem jan uara 16 lanova Akademije nauka,124 profesora i 201 privat. docenata Univerzi teta potpisuju, u ime ruskih naunika, jednu izjavu koja se zavrava sa potvrdom da je sloboda nauke nepomirljiva sa

62 0 savremenim ruskim socijalnim reimom. 7/20 februara na jednom sastanku, odranom na univerzitetu, studenti i profesori igoui zloinaku avanturu rusko-japanskog rata i krv dogaaje od 9/22 januara, izjavljuju da su solidarni sa radnicima i intelektualci ma; trae saziv Ustavotvorne skuptine izabrane optim pravom glasa, optu amnestiju i p ravo nacionalnih manjina na autonomiju. U aprilu su stvorena tri razna udruenja p rofesora vie, srednje i nie nastave. Sutradan po crvenoj nedelji advokati se skupljaju njih 325 na broju, i poto su disk utovali itavu nedelju dana, izjavljuju svoje simpatije radnicima, imenuju jednu a nketnu komisiju o nedavnim dogaajima, i organizuju protestni trajk od 8 dana. 16/2 9 januara savet advokatskog reda prima predlog, u kome se izjavljuje, da promena politikog reima potrebni je uslov za pravilni rad pravde. 25 februara/10 marta prestavnici pravosua obe prestonice i mnogih pokrajinskih gradova slau se da se po zovu na optu skuptinu advokati iz cele Rusije. Oni se sastaju 28 marta/10 aprila; uzalud Trepovljevi ljudi trae da se skuptina zakljui, ali ona ne prekida svoje sedn ice. 180 delegata, koji uestvuju na njoj reavaju da organizuju jedno profesionalno i politiko udruenje, da propagiraju ideju u korist Ustavotvorne skuptine i da se i zjave solidarni sa svima partijama i grupama revolucionarnim ili opozicionim. Mnogobrojna udruenja kao eleznikih inovnika, ininjera, knjievnika i t. d., reaju se u druenja univerzitetskih profesora. Konstatujui da imaju svi jedan zajedniki ustavob ranilaki program iz izjave delegata zemstva od 8/21 novembra 1904, ali jako proire n i izraen mnogo snanijim reima, oni se organizuju u jedan Savez udruenja. tampa se uz opte stanje duha, i u prkos tiranije cenzure i a dministrativne samovolje, udruuje sa opozicionim pokretom. To stanje duha tako je jako i tako jednoduno, da se zbilja i ne primeuju ogranienja koja su mu nametnuta; tampa se slui takvom slobodom izraza kao nikada ranije. Ne samo liberalna tampa ve i sama konzervativna tampa poputa optem pokretu. Tako i liberalni list Rus A leksija Suvorina-sina, objavljuje lanak pod naslovom Ozbiljni trenutak sa motoom: Jo ima vremena, koji ini snaan utisak. Poto je izjavio ajui Bizmarka, da interes drave zahteva promenu ustanova, kae da je as promene ku cnuo za Rusiju i optuuje neaktivnost vlade. Tako isto i reakcionar knez Meerkin priznaje potrebu udruivanja sa narodom i izjavljuje otvoreno: zahvalimo Bogu to smo tueni od Japanaca, jer bi naa pobeda pod lovorom sakrila otvorene rane. Vladina vrdanja i carska naredba od 18 februara 3 marta 1905. Vladino dranje nije tako da bi moglo umiriti opte uzbuenje. Vite, kao pretsednik komiteta ministara34 odreen da ostvari obeanja carskog manifesta od 29 novembra/12 decembra 1904, zbi lja se bacio na posao sa svojom uobiajenom revnou. Ali mnogobrojne komisije odreene da pripreme nacrte 34 Poasna titula koju ne treba meati sa titulom pretsednika ministarskog saveta.

62 1 potrebnih zakona i u kojima liberali, ne oekujui niega dobrog odbijaju da uestvuju, najee, ne ure da zavre posao; i ubrzo biva jasno da vlada nema nameru da stvarno da u stupke koje je obeala, ve misli da zadovolji reima. 11/24 januara, u jednom izvetaju komitetu ministara, Vite, poto je dao stranu slik u zloupotreba lokalnih vlasti, trai reviziju sviju zakona koji se odnose na zatitu javnoga reda, i car daje svoju saglasnost. Ali ne ini se nikakav pokuaj da se ukinu oznaene zloupotrebe. Jedna komisija, u koju liberalni knjievnici nisu hteli da uu, obrazovana je 23 januara/5 februara da bi se popravilo zakonodavstvo tampe. Njen pretsednik, Kobeko, pripadnik je slobode tampe. Ali dok se komisija u pinje da obori administrativnu cenzuru, listovi i dalje trpe kinjenja vlasti, i Carski savet jo poveava vlast ministru unutranjih dela koju ovaj ima nad listovima. Ukaz od 12/25 januara obeao je da e ostvariti strogo odvajanje zakonodavnih i izv rnih vlasti, i odluio da svaki zakonodavni akt ima da bude obavezno potvren o d Carskoga saveta i obnarodovan od Senata. Ali ministri nastavljaju, da izd

aju, potpisane od cara, dekrete koji dobijaju snagu zakona. Jedna komisija je im enovana da postavi slobodu savesti, ali ona ne uspeva nita. iroki program radnikog zakonodavstva bio je oznaen od Vite-a, ali komisija koja je pregledala taj nacr t, pod pretsednitvom Kokovceva, nije uspela za est meseci da uredi ni jedan jedin i projekt zakona. 29 januara/11 februara, kao posledica dogaaja od 9/22 januara, obrazovana je jedna naroita komisija, u kojoj su imali biti i birani delegati rad enika, pod pretsednitvom idlovskog. Ali poto su 420 radnikih delegata sakupljenih 17 februara/2 marta, traili lini imunitet i slobodu govora, za komesare, potpuno i v erno objavljivanje presuda, kao i ponovno otvaranje radnikih udruenja zabranjenih od vlade, car nareuje da se ta komisija rasturi, to izaziva jedan novi trajk u Petr ogradu. Neodlunost vlasti pojavljuje se ak i u izboru novoga ministra un utranjih dela. Svjatopolk-Mirskij, razoaran, slab, nesposoban za akciju, iscrpeo s e. Gotovo kao posmatra prisustvovao je dogaajima 2/22 januara i sledeih dana. Ve oda vno on je eleo da d ostavku, ali nije bilo lako zameniti ga. Kada odlazi 2/15 febr uara, on iezava sa politike pozornice a da niko to nije ni primetio. Na savet Trepo va, car mu postavlja za naslednika Buljigina, koji je bio saradnik velikog kneza Sergija Aleksandrovia u general-gubernatorstvu Moskve. Taj nekadanji gubernat or Kaluge i Moskve nije obian inovnik, pokoran naredbama pretpostavljenih. O n ima izgled velikog gospodina. Ali on nee da slui sumnjivim ciljevima ultra-reakc ionara, jo manje nee ostvariti reforme. Njegovo postavljanje nije jedno reenje, to je samo odlaganje. Kao ni vlada, ni on nema programa, ni plan akcije. Pravi gosp odar situacije nije on, ve general gubernator Petrograda, Trepov, koji uiva lino po verenje cara. Ipak, pojaanje revolucionarnog pokreta primorava vladu da neto uini. ak i konzervati vci trae to. Oni nee ni ustavni reim kao liberali, ni Ustavotvornu skuptinu kao radi kali, ve oni se najradije pridruuju ideji da se vaspostavi stara ruska moskovsk a ustanova iz XVII veka Zemskij Sabor. Oni

62 2 misle, da ako je car primoran da stupi u vezu sa pretstavnicima zemlje, ovi ne m oraju biti pretstavnici intelektualaca, pa ak ni plemstva ve zaraenog liberalizmom, ve neka to bude sa pretstavnicima narodnih masa, seoskih klasa, koje ine 85% r uskoga naroda. Seljaci su, misle oni, konzervativci; oni ele svojinu; oni se dre vrsto starih tradicija i nee izdati cara. Zato da se ne obrati neposredno nj ima, zanemarivi vie klase? Meu njima vlast e nai podrku, koja joj je ogromno potrebna. Ovako shvatanje narodnog pretstavnitva u saglasnosti je sa principima apsolutizm a: kao u XVII veku, mogue je da narod da svoje miljenje i da car rei. Umereni konze rvativci izjanjuju se 4 novembra 1904, zajedno sa manjinom delegata zemstva, koje predvodi ipov, za jednu savetoda vnu skuptinu; a iza njihovog miljenja car, koji nee da se odrekne autokratije zabar ikadirae se da bi odoleo sve vie rastuim zahtevima veine u zemlji. Izvesni ministri shvataju da situacija trai od cara dranje i izjave mnogo jasnije. Od 17/30 januara 1905, na kraju svog nedeljnog izvetaja, ministar poljoprivrede Ermolov ocrtava Nikoli Drugom uznemiravajuu situaciju Rusije, neobino uzbuenje ko je obuzima drutvo, pobrojava albe raznih grupa, ukazuje na potrebu da dobrov oljno uzima koncesije da bi izbegao nesrene posledice, i istie sjajnu priliku da imperator bude drugi Car osloboditelj Rusije. Posle malog odupiranja Niko la pristaje da sazove jedno narodno pretstavnitvo i upuuje Ermolova Viteu; ali ni petnaest dana docnije on jo nita nije uinio. 31 januara/13 februara Ermolov se vraa na istu stvar jednim novim memoarom. Car saziva privatnu konferenciju i pod njeg ovim pretsednitvom veina naginje njegovom miljenju. 3/16 februara Nikola izjavljuje ministrima da je reio da se sazovu poslanici, ali zadrava pravo izbora pogodnog t renutka da to objavi carskim raspisom. Poznavajui karakter carev Vite stavlja izv esne primedbe, najzad uuti. Tri projekta Carskog raspisa predata su caru

i jo petnaest dana prolaze. Izjutra, 18 februara/3 marta, uoi godinjice osloboenja seljaka, zgodne prilike za p ublikovanje oslobodilake carske obznane, ministri su se iznenadili kada su nali u Vla dinom vesniku, umesto oekivane obznane, jedan manifest sa potpuno suprotnim idejam a. Taj manifest optuuje izazivae nereda koji udaraju na temelje drave, posveene crkv om i potvrene zakonima, kidaju veze prolosti i sadanjosti, i nadaju se da stvore no vu dravu na temeljima tuim Rusiji. Poto je potsetio, da je ubistvo velikog kneza Sergija Aleksandrovia duboko ranilo narodna oseanja, izjavljuje svoje vladarsko poverenje u portvovanje sv oga vernoga naroda kao i u pomo dobronamernog graanina. On smatra da je za sada najv anije slomiti tvrdoglavu otpornost spoljnjeg neprijatelja i iupati korenje pobune u u nutranjosti zemlje; kad taj cilj bude bio postignut i duhovi umireni, moi e se posv etiti obnavljanju moralnih inilaca narodnoga ivota. Na zavretku on priziv a blagoslov Boji na

62 3 uvrenje temelja stvarne autokratije. U ovome dokumentu, koga je car, ne pitajui nikoga , poslao pravo u ruke ministru pravde, ceo svet je poznao odmah ideje i stil Pob jedonosceva. Istoga dana ministri prisustvuju u Carskome Selu, pod pretsednitvom cara, nedeljn oj sednici ministarskog saveta. Posle nekoliko trenutaka neugodne tiine, Kokovcev pominje potrebu za umirenjem stranih poverilaca, Ermolov i Bugilin pokreu pitanj e obznane i trae da se ima objaviti bez odlaganja. Car odgovara raspoloeno, da obz nana jo nije gotova; nijedan projekt, koji mu je dat, nije ga zadovoljio. Posle r uka, ministri ponovo pokreu isto pitanje i izjavljuju da ne odgovaraju za odranje r eda i bezbednost osoba koje su pod pretnjom t. j. izloene bombama. Car nije krio sv oje nestrpljenje: Moglo bi se pomisliti da se bojite revolucije, ree Buljuginu. Sire , revolucija je ve poela, odgovorio je ovaj. Tada Nikola izvadi iz depa paket obznan e koju je lino sastavio sluei se sa ona tri podneta projekta. On ga proita i poto ga ministri odobrie, potpisa ga, datirajui kao da je manifest objavljen toga jutra, 1 8 februara/3 marta.35 Tako su se istoga dana pojavila dva akta, koja bi bila u kontradikciji, da car n ije u drugi uneo izvesne rezerve koje mu umanjuju emancipatorsku vrednost. Obznana , stvarno, objavljuje da e najdostojniji, obasuti poverenjem narodnim biti pozvani da uestvuju u prethodnim radovima na zakonodavnim projektima. Ali, dodajui da e te reforme biti uvoene samo u koliko bude bila potreba za njima, i pod uslovom da ne kidaju veze sa istorijskom prolou, kao i da odre nepokolebljivi karakter o novnih zakona on udno suava ulogu poslanika, ve inae malo ustavnu. Ako i upuuje nekol pohvalnih rei skuptini plemstva, zemstvu i raznim socijalnim organizacijama, koj e su poele sreu imperatoru prilikom roendana carevievog, on ne govori ni rei o njihovom traenju politikih prava ni eljama javnoga mnjenja. Nita ne pokazuje bolje nego ova dva akta od 18 februara/3 marta koliko se posledn ji ruski autokrata drao grevito prolosti. Treba li misliti, kao to je to pretpostavl jala imperatorka Marija Fjodorovna, ije je rei prevela jedna poasna dama francuskom novinaru Burdonu, da je car hteo, potpisujui prvo manifest da pokae da objavljuje obznanu bez ikakvog prinuivanja. Bolje je rei da je traio, kao o e initi sve do svoje abdikacije, da umanji manifestom utisak obznane koja mu je, stvarno, nametnuta. On se igra sa svojim ministrima i svojim podanicima; u nedo statku volje, on pribegava lukavstvu. Meutim, obznana baca potpuno u zaborav manifest kod javnog mnjenja. Bez sumnje, u dubini svoje svesti, liberali su ubeeni u neiskrenost carevu, a radikali ne veru ju ni za trenutak da on moe da bude sposoban da iskreno daje ustupke. Ali tampa li kuje, jer ima interesa tumaiti polu-ustupke otete od cara u smislu narodnih elja. Direktor Novoe Vremja Suvorin plae od radosti, osea se podmlaen i tvrdi da od toga is iskoga dana niu krila Rusiji; i istina je, u

35 U svojim memoarima Vie opisuje ovaj dogaaj malo drukije.

62 4 prkos manifestu. Od izjave delegata zemstva novembra 1904, ova obznana belei najv aniji korak na putu ka ustavnom reimu. Obznana ne utvruje nain sazivanja najdostojnijih koji imaju da pretstavljaju narod. On poverava tu brigu jednoj komisiji, kojoj presedava Buljigin. Ali vlada, koju vie zanima svretak bitke kod Mugdena, ni najmanje se ne uri da obrazuje tu ko misiju. Mnogobrojni administrativni i socijalni organizmi trae, preplavljajui Buljigina projektima, da budu u njoj zastupljeni. 12/25 marta Buljigin izjavljuje jednoj delegaciji Optinskog vea u Moskvi, da e pret stavnici gradova i zemstva biti u njoj. 18/31 marta zvanini kominike objavljuje d a e, pored pretstavnika vlade i linosti, poznate sa svoje aktivnosti uestvovati. Pet naest dana docnije, novi kominike odreuje tano da e car imenovati komesare. 6/19 maja izjavljuje se da su predhodni radovi gotovo zavreni, i da se treba nadati da e komisija biti sazvana za 15/28 juni. Najzad, posle tri meseca, komisija nije jo pozvana; ne zna se ak ni ko je sainjava. Poto se ulo za Mugden, doznaje se i za Ci-umu. Pred novom eksplozijom javnoga prot esta, vlada uri da objavi da komisija Buljigina nee biti sazvana, i da bi se dobilo u vremenu, ministrov projekt bie direktno predan na ispitivanje ministarskom komi tetu i Carskome savetu, kao i na potvrdu imperatoru. 26 maja/8 juna ministarski komitet studira, na brzinu, dvadeset i pet prvih lanova projekta, ija sadrina poinje odmah da se prepriava u narodu. Taj projekt daje puno pravo skepticizmu liber ala u pogledu na dvosmislenu obznanu od 18 februara/3 marta. I ako on predvia D umu, ona je u stvari samo skromna savetodavna skuptina, koja nee dati narodu da up ravlja njegovim suverenitetom. Njena zakonodavna uloga bie ograniena na pripremanj e zakonskih projekata, koji, da bi bili zavreni, treba da budu primljen i od Carskoga saveta i sankcionisani od imperatora. U budetskoj materiji, ona e i mati samo savetodavni glas, a pitanja koja se odnose na narodnu odbranu, bie izuz eta iz njene kompetencije. Nain glasanja uzee se iz principa podele klasa i potseae na izborni zakon zemstva iz 1864 godine. Adresa zemstva od 26 maja/8 juna 1905. Pomou izvrdavanja ne moe se jedna vlada izm iriti sa narodom, iji jednoduni oseaj nije vie u pitanju posle kongresa delegata zem stva, odranog u Moskvi od 24 maja/6 juna do 26 maja/8 juna 1905. Od novembra 1904 delegati, koji su prisustvovali na kongresu zemstva, nisu prets tavljali vie privatne ljude, ve su bili pretstavnici svojih udruenja, i od kojih je veina imala jasna ovlaenja; s druge strane, oni nisu bili pretstavnici jedne stran ke, ve jedne koalicije opozicionara, i njihove odluke samo su time dobijale vie vred nosti. Na kongresu u poetku maja (2226 april/59 maj), levica kongresa od novembra 1 904, obrazovana od konstitucionalista, bila je definitivno formulisala miljenje l iberala u pogledu izbornog ureenja i agrarnog problema, opredeljujui se za opte nep osredno pravo glasa, i za obavezni otkup od privatnih posednika jednog dela njih ove zemlje. Ona je takoe traila da

62 5 prva ustavna skuptina moe svojevoljno postaviti zakoniti politiki reim, to jest dati i prava ustavotvorne skuptine. Po svima tim takama u oevidnoj suprotnosti sa princi pima Buljiginove Dume, ona nije bila u saglasnosti sa grupom ipova: ovaj se bio zad ovoljio jednim Dravnim savetom zemstva, biranih od birakih okruga zemstva, sreskih i gubernijskih, sa dunou prethodnih priprema zakonskih nacrta, koji bi zatim imali da dob iju definitivan oblik kod jedne naroite vladine ustanove, pa da se prvima vrate na ispiti vanje; ali levica je imala poraavajuu veinu: sa 127 glasova protivu 8 primljeno je bilo opte pravo glasa, sa 87 protivu 49 neposredno pravo glasa, sa

123 protivu 13 princip narodne skuptine a ne prosto savetodavne. Kongres u Moskvi, poslednji kongres koalicije sazvan od ipova, odran je 24 m aja/6 juna, posle propasti kod Ci-ume, kada su glavne linije Buljiginovog nacrta bile poznate. Kako je trenutak bio ozbiljan i svean, on je reio da se neposredn o obrati imperatoru i da mu, preko jedne delegacije, podnese adresu. I zabrani delegati bili su: knez Sergije Trubeckoj, knez . E. Lavov-budui pretsednik privremene vlade 1917, grof Hejden, Golovin koji e biti pre tsednik druge Dume, Petrunkevi, Rodiev, kneevi ahovskij i Dolgorukov, i pretstavnici optina Fjedorov i Nikitin. Adresa, sastavljana 26 maja/8 juna vrlo je jasna. Ona ukazuje na opasnost koja preti prestolu, vidi u ratu rezultat zloinakih zloupotreba i nehatnost savetnika carevih, podvlai stanje graanskog rata, krivinost neznalake tetne birokratije, koja je ukazivala i zanemarila izvoenje carevih naredbi. Ona se ali da, bez obzira na strane dogaaje, obeanje carevo da sazove pretstavnike naroda nije odrano i podie se protivu n amere, koje glasovi pridaju vladi, da se hoe dati pretstavnitvo klasa umesto prets tavnitvo naroda. Adresa moli cara dok je jo vreme, da sazove bez odlaganja pretstavnik e naroda izabrane od svih podanika, bez ikakve razlike. Ona izjavljuje da ti prets tavnici treba da ree, u saglasnosti sa carem ivotno pitanje rata i mira, da zakljue il i odbiju uslove mira, to e pretvoriti rat u narodni rat, i sakupiti sve oko jedne jed ine narodne zastave, da treba da, u saglasnosti takoe sa carem utvrde organizaciju obnovljene drave. Zavrava se reima punim opomena: Ne oklevajte, S ire. U ovome stranome asu narodnih iskuenja, velika je vaa odgovornost pred Bogom i Rusijom. Bio je to stil na koji se nije bilo naviklo u Rusiji, i Trepov izjavljuje delega tima da nee biti primljeni. Tada se ovi obraaju neposredno Nikoli Drugom. Imperato r pristaje da primi samo neke od njih on se Petrunkevia naroito gnua, ali pod uslov om da ne podnesu adresu i da saopte Trepovu tekst svojih govora. Najzad, poto su o dbili da prime te uslove, on ih sve prima 7/20 juna u Peterhofu. Govor koji dri knez Trubeckoj, umerenijeg je tona nego adr esa, i njegovi prooseani izrazi izgleda da su dirnuli cara. Nikola im odgovara je dnim spremljenim govorom. Adresa od 26 maja/8 juna poslednji je zajedniki korak lanova zemstva, ustavotvorac a i monarhista, jer objava nacrta Buljiginove Dume zavrava

62 6 odvajanje koalicionaa. Na kongresu pretstavnika optina i zemstva, koji zasedava u Moskvi od 19 jula/1 avgusta do 21 jula/3 avgusta, Ustavotvorci g lasaju za nacrt Ustava, sastavljen od S. A. Muramceva. to oni ipak reavaju da uestv uju u glasanju za Buljuginovu Dumu, samo je zato da bi nastavili borbu, da trae p ravo Dume da donosi i izglasava budete, da trae javne slobode i opte pravo glasa. K ako smatraju da je potrebno da stupe u vezu sa narodnim masama i da se jave na i zbore sa jednim zajednikim i potpunim programom, oni reavaju da obrazuju politiku s tranku, ustavotvornu i demokratsku. Trepov je uzalud izjavljivao da je taj k ongres nezakonit i nareivao policiji da ga rasturi; kongresisti odbijaju d a ga posluaju. Na sledeem kongresu poslednjem zvanino odobrenom s obzirom na izbore u Dumi, koji se odrava otvoren od 25 septembra/8 oktobra do 28 septembra/11 oktobra, primljene su glavne take progr ama budue ustavotvorne-demokratske stranke, zvane kadeti. Neredi i revolucionarni trajkovi. Jo vie su zadavale brigu revolucionarne manifesta cije, koje se od poetka 1905 ire po celoj zemlji, u najrazliitijim socijalnim sredi nama. U gradovima one se pojavljuju najee u obliku trajka politikog karaktera, sve vie podvlaenog. Na sve strane trajkai trae sazivanje ustavotvorne skuptine, birane optim pravom glasa, i uju se sve ee uzvici: Dole autokratija! ivela naoruana pobuna! Sutrada po crvenoj nedelji izbijaju trajkovi u pograninim pokrajinama: u Poljskoj, u baltiki m zemljama, na Kavkazu, naroito u Varavi, Rigi, Revalu, Vilni, Tiflisu. Zanatlijsk i esnafi, manje napredni, kao hlebari, obuari, koijai, male zanatlije idu za primer

om fabrikih radnika. U februaru talas seoskih pobuna, zapoeo u Kurskoj guberniji, i ri se po celoj Rusiji. Taktika pobunjenika menja se prema lokalnim tenjama selja ka. Negde grabe ito ili stoku od sopstvenika zemlje, seku im umu, oru njih ova polja, negde ak gone vlasnike sa imanja i pale im kue. Na drugom mestu odbijaj u da plate porez i gone lokalne vlasti. Vlasti alju vojsku i kozake u pomo sopstve nicima; nemilosrdno uguivanje pobuna pojaava ogorenost seljaka protivu plemia i auto kratije. Pomou radnika, seljaci se sakupljaju na kongrese i osnivaju, krajem juna , savez panruskih seljaka, iji drugi kongres u novembru okuplja 187 delegata selj aka, verovatno izabranih nepravilno, esto ak i na osnovu fiktivnog glasanja, ali k oji ipak dolazi iz dvadeset gubernija. Ako politika propaganda dotle nije dirnula vojsku, od 1903 poinje da se uvlai prvo meu mornare, svesnije nego suvozemna vojska. U leto 1905, posada sa nekoliko brod ova Crnomorske flote zadobijena za revolucionarni pokret, ide dotle da priprema plan za pobunu eskadre u Sevastopolju. 27 juna/10 jula jedna sluajna prilika ra va hrana izaziva pobunu mornara na oklopnjai Potemkin-Tavrieskij. Pobunjenici odlaze na svome brodu u Odesu, gde su bili krvavi sukobi izmeu radnika trajkaa i vojske. Socijal-demokrata Feldman predlae mornarima d a se iskrcaju i da tu naprave, pod zatitom monih topova sa Potemkina-Tavrievskog, cen tar borbe protivu autokratije. Ali posada nije

62 7 toliko zrela da bi mogla da ostvari taj plan; ne moe da se rei da se iskrca i eka d a se cela eskadra iz Sevastopolja pridrui Potemkinu-Tavrieskom. Ova se zbilja pojavl juje pred Odesom 30 juna/13 jula, ali samo torpednjaa Georgije Pobjedonoscev prilaz i pobunjenicima. Ali ve sutradan mornari sa Georgija Pobjedonosceva odvajaju se i r eavaju da se vrate u Sevastopolj i predadu. Oni sa Potemkina-Tavrieskog ne mogu ni misliti na predaju, jer su ubili vie svojih oficira u poetku pobune, i i zbacili vie metaka iz topova na Odesu. Savetuje se njihovom efu, matrozu Matjuenku da se upravi na Rumuniju. U Konstanci rumunske vlasti predlau im da se predadu, o beavajui im slobodu. Oni ne pristaju i odlaze u Teodosiju da bi se snabdeli ivotnim namirnicama i gorivom. Ali u Teodosiji vojnici pucaju na delegate sa torpednjae i zarobljavaju Feldmana i nekoliko drugih voa pobune. 6/19 jula Potemkin-T avrieskij vraa se u Rumuniju, i dva dana docnije predaje se rumunskim vlastima. Da bi zaustavila revolucionarni pokret, vlada bi trebala da d ozbiljne ustupke. A li jo nije za to raspoloena. Poto je bio izuavan od Ministarskog saveta, nacrt Bulji ginove carske Dume diskutovan je u Peterhofu, na skupu kome je pretsedavao car i kome su prisustvovali i veliki kneevi. U toku diskusije car i njegova okolina ja sno pokazuju da imaju vie poverenja u seljake, smatrane kao vernije, nego u plems tvo, osumnjieno da je zadobijeno za politike ideje intelektualaca. Najzad, prima s e posredno pravo glasa i podela glasaa na tri grupe: seljaci, veleposednici i var oki graani, koji uestvuju uzajamno sa 43%, 34% i 23% od glasakog tela. Manifest od 6/19 avgusta, koji objavljuje stvaranje D ume razoarava toliko mnjenje da se zabranjuje, pod pretnjom hapenja, da se javno d iskutuje o politikim problemima. Oduzimajui opoziciji svaku nadu na sporazum sa vl astima, one je guraju definitivno na revolucionarnu stranu. U borbi koja je sve ivlja, grupa ekstremista ili boljevika socijaldemokratije igra vanu ulogu. Od njenog treeg kongresa, odranog u Londonu od 12/25 a prila do 27 aprila/10 maja, ona je prvo reila da uestvuje u izborima za Dumu da bi organizovala odranu pobunu i da pomae pobedu jedne graanske republike, u nadi da o sigura ulazak svojih pretstavnika u privremenu vladu koja e slediti za proglaenjem republike. I ako je bila pristala da pomae srednji stale onoliko dugo koliko bude uz revoluciju, ili bar samo uz opoziciju, ta grupa je bila reila da upozna radnike o antirevolucionarnom i antiproleterskom karakteru pokreta demokratske buroazije. Ali posle manifesta od 6/19 av gusta, ona se ne ograniava samo, kao demokratska buroazija, da ne priznaje Dumu, o na reava da bojkotuje izbore. U septembru, ona poinje da primenjuje parolu: Organiz ujmo revoluciju!, koju je bio bacio neto ranije 9/22 januara socijal-demokrata Par vus. Taj Parvus pokuava da grupie delimine radnike trajkove i da priprema opti trajk.

d jeseni propaganda meu radnicima ogromno je olakana, kada su studenti koristei se autonomijom univerziteta, otvorili univerzitetske amfiteatre za narodne mitinge, i on ih trpi pod uslovom da se ne produavaju na ulici. Skupovi postaju sve mnogo brojniji, govori sve vie oduevljeni i predlozi sve revolucionarniji.

62 8 Pokuaj opteg trajka tipografskih radnika u Moskvi uspeva potpuno; listovi ne izlaze od 2/15 do 18/31 oktobra i Petrogradski tipografski radnici od svoje strane iz solidarnosti trajkuju tri dana. U Moskvi je stvorena, u sarad nji sa socijal-demokratijom, prva organizacija ujedinjenih radnika: sovjet poslan ika tipografskih i litografskih radnika. trajk tipografa nije bio dovoljan da ostvari opti trajk. Na protiv, trajk eljezniara, zaustavljanjem saobraaja i veza, koji bi paralisao ivot zemlje i omeo mere vlasti , bio bi sposobniji da u tome uspe. Da bi ga predupredilo vlada saziva u Pet rogradu 3/16 oktobra kongres eleznikih slubenika, pod izgovorom da trae popravku svojih materijalnih uslova. Ali 9/22 oktobra taj kongres trai politika pr ava koja zahteva cela zemlja: ukidanje opsadnog stanja i smrtne kazne, linu slobo du i sve politike slobode, pravo nacionalnih manjina da sami raspolau sobom, saziv anje ustavotvorne skuptine i nekanjivost trajkaa. Na glas da su pohapeni delegati, sl ubenici eleznice MoskvaKazan stupaju u trajk. Za tri naredna dana trajk osvaja celu el ezniku mreu Moskve, i veza sa Petrogradom je prekinuta 11/24 i 12/25 oktobra. U raznim centrima drave pojavljuju se u isto vreme izvrne organizacije, komiteti z a trajkove, savezni saveti, sovjeti radnikih izaslanika. Od svih tih organizacija najvanija je sovjet petrogradskih radnikih izaslanika, koji se sastaje prvi put 13 /26 oktobra. On nije, kao to ga definie Lenjin u novembru ni radniki Parlament ni ne zavisna proleterska organizacija, ve borbena organizacija, sa unapred odreenim cil jem. Njegova namera je ostvarenje boljevike parole: oruana pobuna, privremena vlada, demokratska republika i ustavotvorna skuptina. Opti trajk za njega je samo sredstv o za borbu protivu autokratije; on poinje odmah da orua radnike, da organizuje borb ene bataljone. Politika traenja koja upuuje vladi ista su kao i tipografsk ih radnika. U istome asu, kongres lanova zemstva i Saveza za osloboenje odrava se u Moskvi, sa c iljem da organizuje stranku narodne slobode, ustavno- demokratsku stranu, zvanu k adet. Kadeti priznaju tenje trajkaa: brzo uspostavljanje javnih sloboda, slobodu zbora i ustavotvornu skuptinu, biranje poslanika optim jednakim pravom glasa, neposredn im i tajnim, optu amnestiju politikih krivaca; dakle, njihove tenje iste su kao sovj eta, samo ne pristaju na oruanu pobunu. Manifest od 17/30 oktobra 1905. Vladi nije vie mogue da silom uniti revoluciju, koj a je ve poljuljala snagu autokratskog reima; garnizoni su slabi i malo sigurni, a aktivna vojska nije se jo vratila iz Mandurije. Ni stvarni diktator, T repov, ne beznaajni ljudi kakvi su ostali ministri, nisu u stanju da umire zemlju . Po optem miljenju zvaninog sveta samo jedan ovek moe to da uspe. To je Vite, koji, zato to je zakljuio Portsmutski mir, dobio je titulu grofa i vraa se iz Amerike kao pobednik. I Nikola II pristaje da primi njihovo miljenje.

62 9 9/22 oktobra Vite predaje caru jednu pretstavku u kojoj izjavljuje da treba izab rati jednu od dve mogunosti: ili vaspostaviti jaku diktaturu da bi se uguila buna, ili podariti ustanove i priznati ustavnu organizaciju koja bi odgovarala politiki m eljama jasno izraenim od veine ruskih drutava i koja bi stvarno jamila solidnost gr aanskih sloboda narodu. On ne krije da prva solucija njemu ne daje nikakav izgled na uspeh, a na drugoj naroito ostaje, na onome to on naziva: Zakoniti red iz straha

da izgovori re ustavnost, koja je odvratna caru. Da bi se postavio taj red, on mis li da treba dati jedinstvo vladinom delu i dati dokaza potpune iskrenosti u ostv arivanju obeanih reformi, osiguravajui slobodu izbora u carskoj Dumi, imajui povere nja u narodno pretstavnitvo i potujui njegovo dostojanstvo. Odmah, prisni prijatelj i dvora rade na tome, da akt koji bi dao slobode ne bude potpisan od Vi tea; dobroinstva dodeljena narodu od cara, tvrdio je Trepov, ima da budu objavl jena u manifestu samoga cara, da bi tako podigla i njegov presti. I car je za to, i trai od Vitea nacrt manifesta. Taj nacrt njemu je predat u Peterhofu 15/28 okt obra. Kako mu se ne dopada, on odreuje Goremikina i Barona Budberga da sastave dv a druga u kojima vie nije re o davanju prava zakonodavstva Dumi i koji, u mesto da ovlauju vladu da bdi na uvoenju obeanih sloboda, objavljuju samo davanje prava slob ode narodu eli se, kao to mu je kazao Trepov, da slava toga davanja prava ozari ca ra, a ne pretsednika budue republike, kako ve zovu grofa Vitea na dvoru. Vite, kome car alje oba nacrta, odgovara da pisac primljenog nacrta treba da se imenuje za p retsednika saveta. Kako u to vreme vlada opti trajk, on je potreban na dvoru i 17/ 30 oktobra ponovo je pozvan u Peterhof. Car je uvek neodluan, ali veliki knez Nik ola Nikolajevi, prestravljen elezniarskim trajkom i uplaen idejom da e biti naimenovan za diktatora, preti da e se ubiti ako car ne potpie manifest sastavljen od Vitea. Tada se car reava i potpisuje manifest 17/30 oktobra. Ovaj manifest, koji bez obzira na mnoge nepotpunosti, otvara prvu pukotinu na ap solutnoj vlasti carevoj, i zbog toga Nikola nee nikada oprostiti Viteu to ga je te rao da potpie, namee vladi dunost da izvri vrstu volju cara: 1) da ustupi narodu si graansku slobodu, osnovanu na stvarnoj linoj slobodi, slobodi savesti, slobodi rei , zbora i udruivanja; 2) da prizna nepokolebljivi princip kojim nikakav zakon ne moe stupiti u vanost bez odobrenja carske Dume, i da osigura izabranicima naroda mog unost da stvarno sauestvuju u kontroli zakonitosti dela vlasti; 3) dozvoliti da uestvu je na izborima Dume ne odlaui ve zakazane izbore i u koliko prestojei saziv Dume to bude dozvoljavao : klase narodne, koje su do sada bile potpuno liene prava glasa, ostavljajui novom izbornom zakonu brigu da razvije princip opteg prava glasa. U svome izvetaju, objavljenom u isto vreme kad i carski manifest, Vite podvlai usl ove pomirenja vlasti i naroda. Po njegovom miljenju neredi nisu ni efekat propag ande ekstremista, ni posledica mestiminih nedostataka reima, ve rezultat elje celog a ruskoga drutva da dobije zakonski poredak osnovan

63 0 na graanskim pravima. Ne ekajui da Duma ozakoni novo stanje stvari, potrebno je odma h ostvariti glavne principe slobodu tampe, savesti, zbora, udruivanja i linu slobodu, kao i jednakost sviju graana pred zakonom ma koje bili vere i nacionalnosti. Vlada e zatim imati za dunost da postavi zakonski poredak, saglasan jasno izraenim politik im eljama veine u zemlji. Kako je nemogue da zemlja od 125 miliona stanovnika koji p ripadaju raznim narodnostima, primi i prilagodi se od jednom principima novoga o blika vladavine, to je neophodno potrebno stvoriti jednu vladu homogenu i sa isti m ciljem. Vlada ne treba da pravi smetnje reenjima Dume. Poslovnik Dume moe se menj i dopunjavati, ukoliko se budu pojavili njeni nedostatci, a i prema potrebama. I sto tako je neophodno uvesti u carski savet izabrane lanove kako bi se ostvarili p ravilni odnosi izmeu te ustanove i Dume. Najzad, da bi se ostvarile sve ove mere, treba, borei se protivu svih radnji koje otvoreno prete drutvu i dravi, osloniti se na zakon i na prisnu vezu sa umerenom veinom drutva, i pokazati se veran i iskren u p rimenjivanju novih zakona. Oevidno, Vite namerno podvlai sve upljine reima. Kako nij edan uslov koji on nabraja nee biti ostvaren, njegov izvetaj objanjava unapred zato manifest od 17/30 oktobra nije doneo smirenje. 2. OD MANIFESTA OD 17/30 OKTOBRA 1905 DO SASTANKA DUME Dok iroka masa pozdravlja sa oduevljenjem manifest od 17/30 oktobra, i politiki rea lni ljudi doekuju ga sa obazrivou, njima na suprot, ultra- reakcionari i revolucion

arne partije napadaju ga iz raznih razloga, ali sa podjednakom energijom. Period vremena izmeu objave i sastanka prve carske Dume ispunjen je njihovom ogorenom bo rbom. Opozicione partije koje su dotle bile spojene da bi se borile radi za jednikog cilja, propasti autokratije, odvajaju se im su otele od cara prve ozbiljne povlastice. Svaka od sada gleda da sama ostvari svoj e ciljeve: najumereniji se zadovoljavaju jednom savetodavnom skuptino m; drugi zahtevaju pravi ustavni reim; socijalisti prieljkuju demokratsku republ iku i preporuuju oruani ustanak radnika; seljaci, malo zahvaeni propagandom, ostaju u strani od politikog pokreta i zadovoljavaju se dobijanjem zemlje od plemstva; vlada nastavlja da ih smatra kao verne pripadnike autokratije. Ali nasuprot sv emu tome, protivnicima reformi vraa se hrabrost i udruuju se. Industrijalci naput aju politiku liberala, koju su dotle pomagali, kad se radnici udruuju protivu nji h, kao pretstavnika kapitalistikog reima. Seljaci teroriu plemstvo oduzimajui mu zem lju, napadajui zamkove i njihove stanovnike, ali gotovi su uvek da se s plemstvom sporazumeju, kao to i ine po cenu tekih rtava im vlast odlazi, a koje plemstvo uzima ebi natrag im se vlast povrati. Plemstvo organizuje brzo odbranu svojih privilegija , stvarajui Savez

63 1 plemstva, koji grupie najreakcionarnije meu svojim pripadnicima. Taj savez iskoriuje to ima jo vernosti prema caru u najnazadnijim slojevima seoskog stanovnitva, kod m alih zanatlija naprimer; meu njima regrutuje lanove za jedno udruenje otvoreno mona rhistiko, Savez ruskoga naroda uz saradnju policije i novanu pomo vlade, plemstvo p okree protivu revolucionarnog pokreta otvorenu borbu, u toku koje razvija naciona listike i antisemitske instinkte, i ide do teroristikih postupaka. Ukoliko se kontra-revolucionarne snage organizuju, car zaboravlja svoje brige, i vlada ponovo uzima svoj raniji stav. Nikola II kaje se to je popustio, i grof Vite ini m u se sve vie i vie potreban. Uoi saziva prve Dume, kada mu je Vite nabavio novac i trupe koje su mu bile potrebne da bi se mogao odupreti, on se osea dovoljno jak d a moe lako da stupi u borbu sa narodnim prestavnitvom, koje je sam pozvao. Ustav radnog kabineta Vite-a. Poto je objavio manifest 17/30 oktobra, car po potr ebi postavlja Vite-a za pretsednika ministarskog saveta. Zbog toga mora da otpus ti svoje ranije savetnike. Buljigii rado odlazi, ak sa najveim zadovoljstvom. Niko la, ija je nezahvalnost prema svojim vernim slubenicima glavna crta njegovog karak tera, rastavlja se vrlo hladno sa svojim nekadanjim uiteljem, Pobjedonoscevim, gl avnim ideologom autokratije; ali, on nee da se lii usluga diktatora toga vremena, e nerala Trepova, glavnoga krivca, meutim, za nemo vlade pred narodnim ustankom. Nikola ga uklanja sa mesta general- gubernatora Petrograda i pomonika ministra unutranjih dela, i postavlja ga, neobavetavajui Vite-a u svoju najbliu svitu kao kom andanta dvora Peterhofa. Zamenjujui Petrograd gde besni revolucija za mirnu carsk u rezidenciju, Trepov jo vie poveava svoj uticaj na cara, na koga se ne moe mnogo ut icati ako se ne vidi stalno. Od sada, Nikola e sve videti kroz njegove naoari, a c arica zbog uspomene na usluge koje je uinio kao saradnik velikoga kneza Sergija u Moskvi, prema njemu gaji isto poverenje. Vite je zato kazao u svojim uspomenama: Uglavnom, Trepov je postao neodgovorni ef vlade, a ja odgovorni pretsednik vlade, i to jo bez uticaja. Omrznut od carskoga para s jedne strane, Vite ne moe, s druge strane, da rauna n a podrku pripadnika reformi. Ovi poslednji znaju koliko su dvosmi slene i slabe slobode date od cara. Oni isto tako znaju da prisustvo Vite-a na v lasti nije dovoljna garancija, da e se vlada starati da verno i iskreno sprovodi razvijanje politikih sloboda, proirenje prava glasa i poveanje prava Dume. Verni sl uga Aleksandra III i ubeeni monarhista, Vite oigledno nije najpogodniji za pretsed nika jednog ustavotvornog kabineta. Otuda, on uzalud poziva u poetku novembra lib eralne efove da uu u njegov kabinet. On poziva prvo u Petrograd dva delegata za ko

ngres zemstva, kneza G. E. Lvova i mladog F. Kokokina, koji zahtevaju da ustavotv orna skuptina, izabrana optim pravom glasa, pripremi Ustav. Pred ovim zahtevom on se okree na desno krilo kongresa zemstva, ka A. . Gukovu, D. N. ipovu, Stankoviu, kne zu Trubeckoju, kojima traeni uslovi od Lvova i Kokokina izgledaju pr enagljeni, pa ak i revolucionarni. Ali on namerava da uzme u svoj kabinet u isto vreme kad i njih,

63 2 kao efa policije, starog reakcionarnog birokratu R. N. Durnova. Nijedan liberalni politiki ef ne moe da pristane da radi u zajednici sa Durnovim, koga je nekada Ale ksandar III oterao sa poloaja efa policije36, govorei: U roku od dvadeset etiri asa os lobodite me od toga bednika! Posle Stankovia i E. Trubeckoja, Gukov i ipov izvlae se, navodei izmeu ostaloga da nisu pretstavnici miljenja veine u zemstvu. Najzad Vite reava da sastavi jedan privremeni radni kabinet, sa ministrima koji se nisu kompromitovali u svojoj ranijo j karijeri. Crne centurije i pogromi. Ubrzo se opaa da se stvarna vlast izmie iz ruku grofa Vi te-a. Prvih dana zanesenosti iza 17/30 oktobra mnogobrojne povorke i mitinzi org anizuju se po svima varoima u Rusiji; razvijaju se crvene zastave, peva se Marsel jeza; mladi govornici dre vatrene govore. Ali te miroljubive demonstracije opte ra dosti su odmah obojene krvlju. im je objavljen manifest, Savez ruskoga naroda grupisao je pretstavnike krajnje desnice. Njen voa, Doktor Dubrovil organizuje, pod zatitom Durnova, i sa p odrkom velikog kneza Nikolaja Nikolajevia, sa kojim je ovaj imao line sastanke, k ontra-manifestacije koje prolaze ulicama pevajui: Boe, cara hrani..... n osei nacionalne ambleme, ikone i slike Nikole II. U tuama, koje se dogaaju izmeu dveju grupa manifestanata, policija pomae crne centuri je (stotine), ime dato kontra-manifestantima monarhistima i nacionalistima. Ovi s u uvek imali za dunost da upute mrnju gomile protivu Jevreja, koje su optuivali da su krivi za revoluciju i guve su se uvek pretvarale u pogrome. Samo u nedel ji koja je sledovala 17/30 oktobru, rauna se da je bilo 100 pogroma za koje je vreme ubijeno 3.000 lica i oko 10.000 ranjeno. Najstraniji pogrom dogodio se u Odesi: trajao je etiri dana, skoro 5.000 lica, ljudi, ena, dece bili su ubijeni, a vie od 1500 stanova opljakano. Saradnja policije u pogromu je oevidna, i istraga to potvruje. U samoj upravi policije, na oigled efa, komandanta eskadrona Komisar ova, tampani su, na mainama uzapenim od republikanaca, pozivi na pogrome, koji su se obilato razdavali po unutranjosti Rusije. Kad je to Vite doznao i saoptio caru , primetio je da je Nikola znao za to. Posle pogroma u Gomelu, na jednom raportu koji optuuje jednog andarmerijskog oficira Podgorianina, Nikola II je duhovito zab eleio: zar se to mene tie? Crne centurije imale su preutno odobrenje cara. Pobune u Krontatu i Sevastopolju i rasturanje sovjeta u Petrogradu. Sovjet radniki h pretstavnika u Petrogradu, uveren da trajk nema izgleda na uspeh reava 18/31 oktobra i 19 oktobra 1 novembra, da ga prekine 21 oktobra 3 novembra u podne. U isto vreme on reava da nastavi borbu za dobijanje ustavotvorne skuptine. On usvaja kao sretstvo akcije, oruanje proletarijata i stvaranje narodne milici je, sa ukidanjem policije i povlaenjem garnizona iz varoi. Oni trae jo optu politiku amnestiju o emu manifest nije rekao ni rei, ali dekret 22 oktobra 4 novem bra donosi samo deliminu 36 Zato to je iskoristio svoj autoritet u nekakvoj ljubavnoj intrigi u koju je b io umean.

63 3

amnestiju. Levo krilo socijal-demokratije vri pripreme za oruanu pobunu, i u vie va roi na Jugu pojavljuju se barikade ve od 17/30 oktobra. Ali, kako su radenici jo vr lo ravo naoruani, sovjeti moraju da koe svoj borbeni polet. 29 i 30 oktobra 11 i 12 novembra oni pokuavaju da dobiju neposrednom akcijom, slobodu govora i tampe, i osmoasovni radni dan. Ali industrijalci, koji su do tada bili neutralni prema politikoj akciji radnika, odbijaju traenje osmoasovnog rada, pretnjom lock-out, i kako poinju svoju pretnju da privode u delo, sovjet mora da odloi ostvarivanje svojih elja. Rad se nastavlja pod istim uslovima kao i pre. Boljevici teraju jo energinije sovjete na pripreme oruane pobune. Od 26 do 28 oktobra od 8 do 10 novembra, pod uticajem socijalistike prop agande, izbija pobuna mornara i vojnika u Krontatu. Ravo organizovana brzo je uguen a pukovima Garde, dozvanim iz Petrograda; 1200 mornara je uhapeno i pronose se gl asovi da e biti izvedeni pred ratni sud. Istoga datuma, zbog radnikih trajkova, ops adno stanje objavljeno je u Poljskoj. Da bi pomogli mornare u Krontatu i polj ske radnike, sovjet iz Petrograda nareuje novi politiki trajk od 2/15 novembr a. Ova demonstracija otkriva samo potpuni rascep izmeu umerene opozicije i revolu cionara, kao i zamor radnike klase. isto politiki trajk bio je propao. Sovjeti ure da ga prikau kao iskljuivo demonstrativan i obustavljaju ga 7/20 novembra, s obzirom na odluujuu borbu koja se priprema. U ostalom, vlada zvanino izjavljuje, da mornari iz Krontata nee bit i izvedeni pred ratni sud i da je opsadno stanje ukinuto u Poljskoj. Kadetska pa rtija, koja je podravala oktobarski trajk, izjavljuje da je ovaj poslednji velika taktika i politika greka. Voe sovjeta tvrde da je on naprotivuzdrmao prvi put iz obam rlosti vojnike mase, i pripremio za uspeh naoruanu pobunu. Pobuna posade flote iz Sevastopolja, koja izbija 11/24 novembra izgleda da im da je za pravo. Mornari biraju sovjet mornarskih prestavnika, razoruavaju oficire, ter aju ih sa brodova i iz kasarni. Kao u Krontatu, i kao ranija pobuna. na Pote mkinu-Tavrieskom ova pobuna nema politiki karakter; ona je samo izraz ne zadovoljstva mornara, zbog nametnutih tekih uslova za ivot. Uopte, pobunjenicima nedostaje organizacija, a i nemaju izraena politika uverenja, dok vojnici pukova u varoi nisu ih hteli pomagati. Pobunjenici poveravaju vostvo poruniku mitu, velikom entuziasti umerenih tenji, pripadniku kadeta, i veoma omiljenom kod mornara. mit se p rima vostva, ali pod uslovom da se ne proliva krv i da se dodadu uz profesionalne zahteve i nacionalne tenje za jednom ustavotvornom skuptinom. U meuvremenu, vlasti razoruavaju sumnjive brodove i admiral uknin poseuje lino eskadru, opominjui mornare da ostanu verni zakletvi koju su dali. 14/27 novembra uvee, mit odlazi na br od Oakov sa namerom da postane gospodar cele eskadre. Ali osim Oakova jo samo sed m ili osam brodova istiu crvenu zastavu. Pri svem tome, u ime eskadre cr noga mora, mit telegrafie caru i trai sazivanje Ustavotvorne skuptine. 15/28 novem bra, u tri

63 4 asa posle podne, obalske baterije i topovi sa brodova koji su ostali verni vladi, bombarduju Oakov, koga kia granata i metkova onesposobljava za borbu. mit pokuava da se spase plivanjem, ali uhvaen, bude odveden u tvravu Oakov. Tek u februaru 1906, jedan sud, veoma pristrasan, osudio je toga dobrog ovek a na smrt. Njegovo pogubljenje 18 februara 1/3 marta 1906, na ostrvu Berezanu, ui nilo je vrlo muan utisak na rusko javno mnenje. Dogaaji u Sevastopolju privlae najzad panju vlasti na sovjete radnikih pretstavnika, te druge vlade, kako je ironino naziva Suvorinov reakcionarni list Novoe vremja. Nji hovi neuspesi oslabili su njihov moralni autoritet. Vite se reava da ga zavri. 26 novembra/9 decembra, on hapsi predsednika sovjeta Hozar-Kustaleva. Nesposoban da izazove novi trajk ili oruanu pobunu, sovjet predaje svoje dunosti jednom proirenom egzekutivnom komitetu. 2/15 decembra taj komitet objavljuje svoj protest, u obl iku finansiskog manifesta, u kome poziva svet, da bi se ubrzalo finansisko bankrot stvo vlade, da ne plaa porez, da povue novac iz tedionica i Dravne banke traei novac u

zlatu. To je Vitea bilo dirnulo u najosetljivije mesto, jer je on ba tada bio u toku pregovora za zajam u inostranstvu. Zato energino reagira odmah, obustavlja l istove koji su bili prinueni da objave manifest i optuuje sudu njihove direktore; 5/18 decembra, on hapsi u lokalima Udruenja slobodne ekonomije sve lanove sovjeta, dve stotine trideset na broju. Pobune u Moskvi. Daleko od toga da slomije revolucionarni pokret, hapenje radniko g sovjeta u Petrogradu gura ga krajnjim sretstvima, ka oruanoj pobuni. Po sle pobune u Sevastopolju, nemiri su se rairili po zemlji: u vojsci, gde vojnici povedeni od rezervista, t. j. seljaka behu se pobunili u Kijevu, Ekaterinodoru, Elizabetpolju, Kursku, Lomi, Moskvi; po selima, gde su seoske pobune mnogobrojne; u radnikim centrima po provinciji, gde su se pojavili sovjeti radnikih delegata. 26 novembra/5 decembra jedan sovjet je sazvan u Moskvi od federativnog komiteta re volucionarne partije. Posle hapenja lanova sovjeta u Petrogradu, Moskva uzima upra vu revolucionarnog pokreta. 6/19 decembra sovjet u Moskvi reava da se odupre hapenjima u Petrogradu optim polit ikim trajkom, koji e poeti sutradan i treba da se pretvori u oruanu pobunu. Delegati dvadeset i devet eljeznikih linija, sakupljeni na konferenciji u Moskvi, pristaju na to reenje. Borbeni bataljoni, sastavljeni od boljevika, ima da rade na tome da po vuku za sobom vojnike. Ali ovoga puta vlasti paze. Vite, obaveten ve odavno da se sprema oruana pobuna u Moskvi, traio je da mu se na vreme tamo poalju tr upe iz Petrograda, i postavio je za general-gubernatora varoi admirala Dub asova, poznatog sa svoje energije. Dani 7/20 i 8/21 decembar prolaze d osta mirno. Ali 9/22 decembra trupe opkoljavaju Fidlerovu kolu gde se skupljaju borbeni bataljoni, i na njihovo odbijanje da se predadu, one ih bombarduju. Istoga dana, trajkai poinju da podiu na brzu ruku barikade po u licama i gvozdenim

63 5 icama da spreavaju pristup. Ali ne primaju borbu na svojim sla bim barikadama i bee na prvo pribliavanje trupa. Nou borba postaje ivlja. Borbeni bataljoni pucaju sa prozora i krovova kua na policiju i kozake koji pokuavaj u da porue barikade. Dubasov, koji ne veruje mnogo u trupe iz Moskve, eka dolazak Garde i pazi naroito na Petrogradsku eljezniku stanicu. Od 11/24 decembra, sa ostat kom svojih trupa on osvaja razne kvartove varoi. 15/28 decembra, najzad, stie Semenovski puk, pod komandom pukovnika Mina i potpuk ovnika Rimana. Oni naroito alju svoju kaznenu ekspediciju protivu eljezniara moskovske okoline, i streljaju nemilosrdno inovnike i eljeznike radnike. Jedan moskovski kva rt, Prenja, branjen od 200 do 300 radnika, daje vladinim trupama oajan otpor. U noi 17/30 decembra, taj kvart je opkoljen i bombardovan, ali radnici se jo brane. Te k 20 decembra 1905/2 januara 1906, pobuna je bala potpuno uguena. Petrogradski re volucionari, iscrpljeni svojim ranijim borbama, nisu doli svojim drugovima u pomo. Izborni zakon od 11/24 decembra 1905. Ako uguena pobuna u Moskvi nije b ila kraj meteima u provincijama, glavni tab revolucije je savladan. Ali trebalo je pripremati sazivanje Dume. Manifest od 17/30 oktobra obeavao je deliminu reviziju izbornog zakona da bi se poveao broj biraa. Opte pravo glasa bilo je udruilo mnogo privrenike. ak i umereni politiki ljudi traili su ga sa mnogo navaljivanja. ta vie, i vladajue sfere, koje su duboko verovale u vernost seljaka, a i konzervativci, bil i su gotovi da pristanu na to, u nadi da e se glasovi intelektualaca koje su mrze li, utopiti u ogromnoj masi seljaka. ipov i Gukov bili su se sami ponudili da rade na nacrtu zakona o optem pravu glasa. Ali Vite ima svoj lini projekat, koji zadrava nain grupnog glasanja, proirujui udeo r adenika i malih zakupaca. On ga predaje ministarskom komitetu. Poinje nova diskus ija na naroitom skupu, kome je predsedavao car, izmeu pristalica za grupno glasanj e u opte pravo glasa. Jedan konzervativac, grof Bobrinski, koji je do sada napada o ovaj poslednji, brani ga govorei: da nikakav drugi nain nee zadovoljiti Rusiju. Vi te brani energino svoj projekat, koji je najzad primljen. Novi izborni zakon obja

vljen je 11/24 decembra 1905, i 12/25 februara 1906, datum sastajanja Dume odreen je za 27 april/10 maj 1906. Zakon od 11/24 decembra ne menja ni najmanje predvieni nain glasanja za Buljiginovu Dumu u izbornom statutu od 6/19 avgusta 1905. Glasai su podeljeni na tri grupe il i kurije: zemljoposednici to su veinom plemii, varoki glasai i seljaci. Izbori imaju dva stupnja, pa ak i etiri za seljake: glasai iz prve kurije, na broju 1918 za 51 provinciju evropske Rusije, izabrani su od izbornih skupova distrikata, oni iz d ruge kurije, na broju 1.344, izabrani su od izbornih skupova varokih; oni iz tree kurije, upolnomoeniji ili delegati seljaka, na broju 2.474 izabrani su od izbornih sk upova distrikata, samih biranih na drugome stupnju od svojih biraa (volost). Svi ovi glasai skupljaju se u provincijalne skupove. U svakome od ovih sku pova delegati seljaka biraju prvo, sami, svog poslanika za Dumu ima svega 54 posla nika seljaka37, zatim 37 51 za 51 guberniju i za 3 administrativne okruge, zvane oblasti.

63 6 svi glasai biraju ostatak provinciskih poslanika, iji broj, proporcionalno broju s tanovnitva, menja se od 1 do 15 ima ih za svega 330 mesta , i 26 velikih gradova i menuju zasebno 28 poslanika. Dakle 412 poslanika Evropska Rusija alje u Dumu, koj a ima jo poslanike i za Poljsku, Sibir, Kavkaz i nekoliko drugih oblasti Rusije. Na suprot svemu ovome, novi izborni zakon menja izborno pravilo. Prema statutu od 6/19 avgusta, da bi se bilo glasa na prvome stupnju treba ne samo imat i 25 godina, ve zadovoljiti i sledee uslove: u distriktu imati nepokretno imanje r azne veliine od 100 do 600 deciatina (ruska mera: 1 deciatin 1 hektar 925 metar a kv.) ili makakvo drugo imanje u najmanjoj vrednosti 15.000. rubalja; u varoima, plaati najmanje 50 rubalja poreze ili biti vlasnik jedne kue ili zakupac stana vre dnosti 1500 rubalja. Od sada imati ma kakvo imanje, plaati ma kakav porez, imati zakupni ugovor ma kakvog stana za jednu godinu dovoljni su. Pored toga, radnici dobijaju pravo da glasaju u svojoj zasebnoj kuriji, i njihov predstavnik uestvu je, u provinciskim skupovima, u izboru poslanika za Dumu. U prkos toga proirenja prava glasanja, zakon od 11/24 decembra mnogima izgleda vrlo malo liberalan, naroito socijalistikoj stra nci koji ostaje pri svome reenju da bojkotuje izbore. Sukob izmeu cara i Vitea. Od obnarodovanja manifesta 17/30 oktobra i nai menovanja Vitea za pretsednika ministarskog senata, carevo raspoloenje mnogo se i zmenilo. Januara 1906 on prima delegaciju Saveza ruskoga naroda, koja mu pre tstavlja doktora Dubrovina, i udostojava ih da primi, za sebe i carevia, zn ake lanstva crnih centuria, koje su mu ovi ponudili. Kako ga ovi mole da sauva net aknutu autokratiju, on im obeava da e uskoro sunce istine zablistati po ruskoj zemlji. Ovaj preokret ga dovodi u protivniki stav u vie mahova u poetku 1906 prema svome pr etsedniku ministarskog saveta. Bio je poslednji trenutak za smirivanju duhova. Najokoreliji konzervativci, kao Trepov, bili su sloni u priznanju da treba eksproprisati delimino velika nepokretn a imanja od kojih su seljaci uostalom ve uzeli izvestan deo zemlje, ako im se eli sauvati ostatak imanja ili osigurati im ottetu. Ovo miljenje hteo je V ite da ostvari preko ministra Kutlera, vrlo dobrog poznavaoca agrarnog pitanja, i naloio mu je da spremi projekat zakona eksproprijacije. Dok je Kutler radio na tome zakonu, panika koja je ranije bila ovladala plemstvom, stiala se. I sada vla snici imanja videli su u Viteu i Kutleru samo revolucionare, koji su ih hteli d a opljakaju. Vite odmah obustavlja pripremanje projekta za eksproprijaciju , ali nije mogao potpuno da sprei ogovaranje. Uticajni plemii poale se caru. Nik ola odmah razdvoji Vitea od Kutlera, i ovaj poslednji bi

63 7 smenjen u februaru, ne dobivi uobiajenu naknadu, t. j. ulaz u Carski savet ili u Senat.38 Ravo raspoloenje carevo prema Viteu, potsticano albama plemstva, primeuje se sve vie i vie. Na navaljivanje desnice Nikola misli da uvede u kabinet Krivoajna i Ruhl ova. 12/25 februara Vite pie caru da nee moi da brani pred Dumom i izmenjenim Carsk im savetom preduzete mere po njegovoj volji i bez njegovog (Viteovog) pristanka , i moli ga da ne menja ministarski kabinet pre sastanka Dume. to posle ovoga pi sma, kao to primeuje u svojim Memoarima, on ostaje jo dva meseca i protiv careve volje na vlasti, to je samo za to to imaju potrebu za njim. U nestaici novca i vojske, situacija ostaje neizvesna. Kada bude zakljuio veliki zajam u inostranstvu i osigurao brz povratak transbajk alskih trupa i kada se sazove Duma, moie se i bez njega, jer makoja bilo budala izaie onda na kraj sa revolucijom. Ubeen da e vojska iz Mandurije biti, po svome povratku u Rusiju elemenat reda, on radi svim silama da ubrza njen povratak. Otuda, kada dozna da je , od 17/30 oktobra zaraena revolucionarnom duhom, on uzima na sebe da naredi enerali ma Renenkamfu i Meler-Zakomelskom da preduzmu ekspediciju u Sibir. Ova ekspedici ja poto je u februaru uguila pobune na najnemilosrdniji nain, vaspostavlja na Transibirskoj eljeznici neredima prekinuti saobraaj i omoguava da se brzo iz vede povratak trupa iz Mandurije. Na suprot tome, bez njegove volje, alje s e na Letonske seljake, pobunjene protivu nemakih plemia, eneral Orlov, ljubimac cariin, i na potstrek samoga cara pritisak u Livoniji dobija neobino svirep karak ter. Pogubljenja, proterivanja seljaka, pretresi, hapenja, pritisak na sve mogue n aine, sve su ei po celoj Rusiji u poetku 1906, i svedoe progres reakcije. Oni ne vode smirivanju. Otuda, socijalisti-revolucionari, koji su odrali svoj kongres od 11/2 4 do 17/30 januara, odgovaraju serijom atentata, krunisanih uspehom, protivu vla de i inovnika policije. Zakljuenje zajma u Francuskoj. im je postavljen za predsednika ministarskog saveta , Vite je mislio da zakljui zajam kako bi uvrstio monetarnu cirkulaciju, kojoj je pretilo ravo stanje javnih finansija. Prema svom linom priznanju, on se uri da pregovara pre saziva Dume; on nee da se o tome diskutuje na tribini iz s traha da poslanici ne naprave aluzije na uase rata, i da bankari ne postave gore uslove i da vlada u potrebi za novcem, ne izgubi slob odu akcije. On zapoinje pregovore sa francuskom vladom i francuskim bankarima za z akljuenje zajma od 2.250 miliona franaka sa 6% interesa. Francuskoj je potrebna podrka Rusije na konferenciji u Aleziraku. I ako je francusko mnenje svesno opa snosti, koja preti od Dume, ako se zajam da pre

38 To je taj isti Kutler koji je radio, docnije, sa kadetskom strankom, na red akciji jednog agrarnog zakona, predviajui nasilnu eksproprijaciju; po njegovom pro jektu vlasnici bi bili obeteeni pravednom novanom naknadom za deo zemlje, koji im s e oduzimao i delio seljacima.

63 8 njenog sastanka, Ruvie e ipak isplatiti zajam na traenje Vitea, pod uslovom da Rus ija pomae Francusku u marokanskom pitanju; on obeava da otvori upis zajma im pogodn

o reenje bude za Francusku izvedeno u Aleziraku. Ali marokanska konferencija se od ugovlai, i naslednik Ruviea, Poenkare brine se da zna da li ruska vlada ima prava da napravi zajam bez intervencije Dume. Viljem Drugi, besan protivu Vitea, koji je pomogao da se pokvari sporazum rusko- nemaki u Bjerksu, zabranjuje nemakim ban karima da upisuju ovaj ruski zajam. U Americi, Morganova banka sledi njegovom pr imeru. Ipak, 5/18 aprila 1906, tri nedelje pre sastanka Dume, ugovor o zajmu je potpisan. Ruska vlada ima od sada mogunost da vodi rat protivu Dume. Pripremanje osnovnih zakona. Manifest od 17/30 oktobra bio je samo obeao, a da ne o stvari postavljenje novog politikog reima. Ostalo je da se obeanje pretvori u stvar nost. Po ve tradicionalnoj ideji ruskih intelektualaca, primljenoj od novih leviar skih politikih partija, Ustavotvornoj skuptini, izabranoj optim pravom glasa, p ripadalo je pravo da obnaroduje ustavne zakone. Konzervativci i reakcionari podravali su, na suprot, ideju da nita ne treba da bude izmenjeno prema neka danjoj organizaciji ikao veruju da novi reim treba da bude oktroisan od star og reima, kako bi se sve mere sigurnosti mogle preduzeti za odbranu Suverenovih p rerogativa od pretenzija narodnog pretstavnitva koje e se sakupiti. U tom smislu on priprema projekt osnovnih zakona39 pozajmljen od najkonservativnijih primera Ustava Pruske, Austrije i Japana, koga je bio spremi o dravni sekretar baron Ukskul i jedna komisija, kojoj je pretsedavao grof Solski j, a za iju se inicijativu duguje eneralu Trepovu. On ga nalazi suvie liberalnog, i predlae razne amandmane namenjene da odre sve prerogative cara u sluaju rata i spo ljne politike, da proiri znatno njegovu mo uredaba i njegovo diskreciono pravo u a dministrativnom smislu, da ogranii preimustva Dume u budetskom domenu i da odbaci p rincip odgovornosti ministra pred narodnim pretstavnicima, primljen od komisije Solskij. Poto je uspeo da mu sve iz mene primi ministarski savet, on podnosi caru svoj definitivni projekat 20 marta /2 aprila 1906. Desetak dana docnije, taj projekt je ispitivan od jednog skupa v eledostojnika carstva i velikih kneeva, pod pretsednitvom Nikole Drugog. U toku di skusije, Goremikin brani tezu da treba zabraniti Dumi da se izjanjava o ekspropri jaciji plemiske zemlje u korist seljaka, a ako ipak pree preko toga, da se rasturi . Vite se protivi sa gorinom, kako da se tako moe postupiti sa Dumom. U isto vreme dok se rade osnovni zakoni, dva vrlo vana ukaza objavljena istoga dana, 20 februara/5 marta, menjaju organizaciju i poslovnik

39 Za ovaj izraz uzet je ruski naziv, osnovnie Zakoni. Francuski izraz bio bi Ust av, ali kako ustvari ovde nije bilo pravoga Ustava, mi upotrebljavamo ruski izraz, koji bolje odgovara samoj sutini stvari.

63 9 Carskoga saveta i Dume. Prvi ukaz dodaje broju Carskoga saveta, imenovanom od strane cara, i lanove izabrane od svetenstva, plemstva, zemstva, u niverziteta, trgovine i industrije, i Carski savet postaje Gornji dom, sa pravom zakonodavne kompetencije ravne Dumi, ije prenagljenosti moe da sprei, i da joj koi reformatorsku aktivnost. Drugi ukaz, iako daje Dumi vie prava nego projekt od 6/1 9 avgusta 1905, ipak granii njenu kompetenciju, skuava prava njenih lanova i ureuje njene metode rada. Izbori za Dumu i ostavka Vitea. Uput od 17 februara/2 marta bejae utvrdio nain izb ora; ukazi od 4/17 marta bejahu ozakonili dosta strog nain udruivanja i organizo-v anje javnih skupova; ukaz od 8/21 marta jami slobodu izbora koji se ima obaviti u tri datuma, 26 marta/8 aprila u prvoj grupi gubernija, 14/27 aprila u drugoj grupi, i 20 aprila/3 maja u treoj. Suprotno predvianjima vlade, videlo se, ve od rezultata prvih izbora da seljaci n ee poslati u Dumu poslunu veinu. Socijalisti bojkotuju izbore, i radikalna stranka tek stvorena, stranka slobode naroda, zvana kadeti, dobija najvei broj izabranih. Sve preziranje dvora pada tada na Vitea, koji je ht

eo izborni zakon od 11/24 decembra, vie liberalan i slobodu izbora. Njegova situa cija postaje, po samom njegovom priznanju, neizdrljiva: Car me izb egava, pie on u svojim uspomenama, on se slui izgovorima, preduzima masu raznih mera bez mene, pa ak bez mog znanja. Smatrajui da je njegova dunost zavrena, poto je savla dao revoluciju i zakljuio zajam, on nudi 14/27 aprila svoju motivisanu ostavku : ne odobrava akciju ministra unutranjih poslova, Durnova, koji nastavlja da ugnjetava narod poto je ranije ugnjetavao revolucionare a to je izazvalo veinu sta novnika i uticalo da se izglasaju u Dumi ekstremistiki elementi;40 njemu nije mog ue da brani pred Dumom dela Durnova, izvrena bez njegova znanja i nasuprot njegovog miljenja, kao to ne moe da deli miljenje konzervativaca sa krajnje desnice, od ega je Durnov u posl ednje vreme napravio politiko vjeruju da problemu agrarnom, jevrejs kom, konfesionalnom i t. d.; on ne odobrava u agrarnom pitanju taktiku Goremikin a koji unapred utvruje karakter aktivnosti Dume; napadnut s leva od revolucionara i liberala, on nije podravan od desnice, od plemia i visokih inovnika, ultra-konzerva tivaca, koji izazivaju svoje nepoverenje prema delima, pa ak i prema namerama lju di koji im se ne dopadaju; kakva bila politika kojoj bi se prilo, izmirenje ili kra jnje mere, on ne moe korisno da poslui izmeu vlade i Dume; najzad, on potsea da prego varajui za zajam oslobodio je Cara od potrebe da pravi koncesije strankama. Ova objanjenja, tako retka u ustima jednog ruskog ministra, i tako izvanredna svojom politikom jasnou i oseanjem gordosti koje ih oivljava, nisu bila napisana da obore predubeenje carevo. Car odmah prima Viteovu ostavku 16/29 aprila, ije povlaenje povlai i sve njegove saradnike. ak i Durnovu je zahvaljeno. 40 Na to je car odgovorio da je Duma leviarska zbog suvie liberalnog izbornog zak ona od 11/24 decembra, a i zbog inercije konzervativnih elemenata naroda, kao i zbog vlasti koje su se uzdravale da se meaju u izbornu borbu, to se nikada ne dogaa u drugim zemljama.

64 0 Goremikin je postao pretsednik ministarskog saveta. P. A. Stolipin, koji e prvi put igrati politiku ulogu prvoga reda, dolazi na Durnovo mesto kao mini star unutranjih dela; Izvoljski zamenjuje Latedorfa u spoljnim poslovima; V. Koko vcev postaje ministar finansija; Stiinski, privrenik plemstva i konzervativac, min istar poljoprivrede i teglovitov, koji je preao u tabor konzervativaca, ministar p ravde, dok grof irinski-ihmatov, koga je i sam Pobjedonoscev kvalifikovao kao reak cionara, zamenjuje liberalnoga grofa Oboljenskog, kao generalni punomonik Svetoga Sinoda. Obnarodovanje osnovnih zakona (27 april/10 maj 1906). Osnovni zakoni, koje je Vite skicirao, nisu jo bili objavljeni, kad je on napustio vlast. Obnarodovanje njiho vo bilo je odloeno, jer se Trepov, u poslednjem trenutku, bojao da nee odgovoriti e ljama naroda. On je dao bio tekst nekolicini liberalnih politikih ljudi, koji su mu 18 aprila/1 maja sugerirali nekoliko neophodnih ispravki. Ali dan saziva Dume pribliavao se i pitali su se ve brino da nee sama Duma diskutovati o ustavu. Otuda Vi te, i ako povuen sa vlasti, goni Cara da objavi osnovne zakone. Nikola poputa na n jegovo navaljivanje. U poslednjem trenutku, 27 aprila/10 maja, na sam dan saziva Dume, on ih obnaroduje, poto ih je unekoliko izmenio. Nove uredbe, stvorene ukazom od 20 februara/5 marta o organizaciji i poslovniku Gornjega doma, kao i osnovni zakoni objavljeni 27 aprila/10 maja 1906, udaraju na to da ogranie prava narodnog pretstavnitva. Ako Duma postaje stvarno zakonodavno telo, poto ni jedan zakon ne moe biti objavlj en ni ukinut bez njenoga uea, njena nadlenost je udnovato ograniena prerogativima care vim i Gornjega doma. Car, kome osnovni zakoni produavaju titulu autokrate, uva i dalje vrlo iroke prerogat ive. Pre svega, vojska i mornarica, i sva pitanja koja su sa njima u vezi,41 dip lomatija, zakljuivanje ugovora, pravo objavljivanja rata i zakljuenja mira, sve to

se tie nasledstva prestola, na carskome dvoru, na imanjima Krune, u apanaama, tie se samo njega samog. On zadrava i sva prava prema pravoslavnoj crkvi. On utvruje, po svojoj volji, otvaranje i zatvaranje godinjih zasedanja Dume; on moe ak i da je ras turi, pod uslovom da odredi, u Ukazu rasturanja, datum izbora i saziva nove Dume . On ima pravo, u sluaju hitnom a taj izraz hitno moe biti, kao to e se videti, vrl tegljiv, sam davati zakone izmeu godinjih zasedanja Dume, ali u toku od dva mesec a po otvaranju parlamentarnog zasedanja, on treba da te hitne zakone pred a na odobrenje Dumi, koja moe da ih odbije. On ima zakonodavnu inicijativu. U pra vnom smislu, oba doma raspolau srestvima da preduzmu posredno tu inicijativu; sva ki od njih, zbilja, ima pravo da predloi predloge izmena u zakonima, i ak da ih sv ojevoljno diskutuje, kad po isteku jednoga meseca ministarstvo odbija da ih pret vori u zakonske projekte, u stvari, to pravo je suvie posredno da bi bilo efikasn o. U svakome sluaju, Duma ne moe da 41 Oni prestavljaju u budetu od 1908, 1.164.000.000 rubalja odnosno 47% od svih izdataka.

64 1 menja, svojom linom inicijativom, ni osnovne zakone, ni izborni zakon, koji, sa s voje strane, ni car ne moe u ostalom da menja bez uea Donjega doma. S druge strane, Duma ima veoma skuenu finansijsku nadlenost. Kao osnovu za izdatke, ona ima da uzm e takvu kakva je iz budeta za 1906; u tome ne moe nita da menja, ve samo glasanjem o dvojeno, novi zakon za svaki paragraf koji ima da se menja. A jo ona i ne zna sve redovne izdatke. Izdatci, zvani zagarantovani, kao izdatci dvora, serviz anuiteta dravnih dugova itd. izuzimaju se iz njene diskusije.42 to se tie drugih kredita, koji su, veinom takvi da se ne mogu tano odrediti unapred, i koji se odreuju priblino u poetku svake godine, na primer dravna reija, ona ih moe odbaciti; ali, u tome sluaju, krediti odgovarajui ranijem budetu odobreni su automatski vladi. Ona ne moe, dalje, da zna za trokove ra ta ili za ratne pripreme, za trokove u hitnim sluajevima, za trgovake ugovore, konc esije eleznicama, za izmene carinskih tarifa i inostranih zajmova. Najzad, admini stracija i primenjivanje zakona zavisi samo od cara kome su odgovorni svi inovnic i i ministri. Duma ima pravo43 interpelacije protiv nezakonitih i samovoljnih po stupaka ministara i njihovih potinjenih, ali ministri nisu odgovorni pred njom: i nterpelisani ministar moe odbiti odgovor, ili odloiti svoj odgovor, sa mesec dana; ako se i posle toga roka Duma jo uvek interesuje za to pitanje i presudi veinom o d dve treine ministrov odgovor kao nedovoljan, pretsednik Gornjega doma referie o tome caru. Carski savet, koji je na brzu ruku pretvoren u Gornji dom i koji ima pravo, kao Duma, da izglasava zakone, sastavljen je tako da koi volju Donjega doma. Car imen uje polovinu lanova; druga polovina je birana za devet godina i obnavlja se treino m lanova; 50 od vladinog zemstva meu kandidatima koji plaaju vrlo veliki porez; 18 od plemstva, 6 od pravoslavnog svetenstva, 6 od Akademije nauka, univerziteta, 12 o d trgovakih berza i industrijskih saveta. Od svih izabranih lanova, samo prets tavnici intelektualaca i trgovaca mogu da budu liberali, ali njih je svega 12 od 92. to se tie lanova imenovanih od cara, i ija se lista utvruje svake godine, o ni ne smeju biti liberali, jer se mogu odmah opozvati. Otuda carski savet proputa o je samo projekte zakona podnoene od vlade; za deset godina, od 1907 do 1917, sa mo je jedan stvoren inicijativom Dume, projekt zakona slobode savesti; uspeo je da dobije svoj agreman ali nije dobio veto carevo; svi ostali odlazili su tamo d a spavaju kao u grobu. Odredbe osnovnih zakona, kao i njihovo obnarodovanje, jasno pokazuju da je Duma imala neograniena prava. Prva ruska Narodna skuptina sastala se bila u vrlo nepovo ljnim prilikama. Ne samo da je revolucija bila pobeena na barikadama Moskve, ve i liberalni pokret, koji je dat manifestom 17/30 oktobra, bio se zaustavio. Tenjama naroda suprotstavlja se strah plemstva i monarhije; jedni se boje za svoja dobra drugi za neprikosnovenost potpune vlasti. Nejednaka borba poinje.

42 Ipak, kad su i tu potrebni novi krediti, oni moraju biti izglasano od skuptin e. 43 Poslanici nemaju prava da lino interpeliu. Svaka interpelacija mora biti potpi sana od 30 poslanika i podneta Dumi, koja

64 2 3. PRVA DUMA ILI DUMA NARODNOG PREZIRANJA (27 april / 10 maj do 7/20 jula 1906) Saziv Dume. Prva carska Duma nazvana je Duma narodnog preziranj a. Meutim, kad se sakupila, 27 aprila/10 maja 1906 jo nije preziranje bilo ispunilo due poslanika. Toga dana, njihovo raspoloenje bilo je isto onako isto kao vedro nebo. Kao da su bili zaboravili sve neprija tne okolnosti koje su pratile sazivanje Dume: nesavrenost izbornoga zakona, objav ljivanje osnovnih zakona koji ograuju prava skuptine, nesakrivena zla volja visoki h inovnika, neprijateljski stav privilegovanih, nepoverenje carevo. Oni misle sam o na jednu stvar, da prisustvuju sazivu prve ruske narodne skuptine, pozvane da d aje zakone, da menja stari reim, da zadovolji narodne tenje, drugim reima da zapone eru nove istorije Rusije, o kojoj se snevalo ve odavno i za koju se toliko snaga r tvovalo, toliko krvi prolilo. Pred snom koji je postao stvarnost, sve ostalo inil o se sporedno, beznaajno i lako da se popravi. Prva sednica Dume bila je u Zimskoj Palati. U raskonom dekoru carske palate. Posl anici koji su nosili redengot, seosko odelo, kostime raznih nacionalnosti, ili c rne svetenike rize, bili su okrueni nagizdanim uniformama asnika Dvora. Pod ispit ivakim pogledima dvorana, novodoavi su mogli samo da osete oko sebe prisustvo jednog koliko starog, toliko prema njima neprijateljski naklonjenog sveta. Ali t aj svet pretstavljao je prolost, i od sada e se sve promeniti. Car, u svome govoru dobrodolici, ne izgleda da odrie tu nadu: neka ovaj dan, zavrava on, belei od sada m oralnu obnovu Rusije, i preporod naih energija! Ja u lino osigurati postojano bitis anje institucija, koje sam Vam podario. Na izlazu iz Zimske Palate, poslanici su prevezeni Nevom u stari dvor Potemkina T auridskog kneza, preureen da primi prvi ruski Parlamenat. Usput, oni idu du zatvora Krst, gde se zatvorenici guraju oko prozora, mau maramicama i viu: Amnestija!, ko ju re prihvata i gomila sa ulice. Opta amnestija, zaborav svega to je smatrano do sada kao politiki zloin, pojavljuje se kao prirodna i logina kruna zavrene borbe, zaloga i simbol pomirenja. Obezbediti je, to je za poslanike prva od njihovih d unosti, sveta dunost prema zemlji i glasaima. Kako nemaju prava da je narede, oni h oe da prve njihove rei, koje odjeknu sa tribine Dume, njoj budu posveene, i oni odr euju I. Petrunkevia, nekadanjeg lana zemstva u Tveru, patrijarha ruskog neoliberalizma, koji je uivao potovanje svih svojih kolega, da je trai. Poto su, jed noglasno, izabrali za pretsednika S. A. Muromceva, ije se govor starao da odredi prava Dume, s obzirom na prerogative suverenove, oni poinju da rade. Sastav i borba stranaka u Dumi. Sastav Dume je dosta sloen. S poetka p rilino nejasan, razbistrava se malo po malo, i poslanici se dele u devet raznih grupa: 178 (37,4%) pripadaju radikalnoj stranci Slobode naroda ili kadetima; 94 (19,6%) radnikoj stranci, 32 (6,7%) Poljskom Kolu, 26 (5,4%)

64 3 umerenoj stranci Miroljubiva obnova, 17 (3,5%) socijal-demokratima,44 12 (2,5%) grupi nezavisnih autonomista, 12 (2,5%) progresistikoj stranci, 6 (1,3%) stranci Demokratskoga preobraaja, i 100 (20%) nisu upisani ni u kakvu grupu. Ako se klasiraju po narodnosti 59% poslanika su Veliko-Rusi, 17% Ukrajinci i Bel

o-Rusi, 22% su stranog porekla (Poljaci, Balti, Muslimani, Jevreji); oni su svi dakle, u velikoj veini, (75%) pravoslavne vere. Ako se uzme u obzir njihov socija lni poloaj, najmnogobrojniji su seljaci (45%), zatim plemii (37%), 14% su pravi velikoposednici; 25% su zemljoradnici; 25% bave se slobodnim profes ijama (advokati, lekari, uitelji, profesori univerziteta); 6% samo su industrijal ci i trgovci. U stranci Sloboda naroda kulturni nivo je najuzdignutiji, ali u radnikoj partiji, koja pretstavlja veliko arenilo miljenja, ima najvie selja ka. Ove dve partije, istinu rei, pretstavljaju veinu u Dumi; imaju zajedniki cilj: borba; protivu staroga reima u politikom i socijalnom smislu. Ipak, njihovi pogled i na taktiku u toj borbi su jako razliiti, i ak suprotni. Radnika partija udruuje u sebi dva razliita elementa, prave seljake i intelektualce socijaliste. Seljaci do laze u Dumu sa naivnim ubeenjem da ona sve moe uiniti, da od nje zavisi i podela ze mlje i stvaranje zakona, koje oni smatraju za potrebne. Socijalisti hrabre njiho va verovanja, i ako ne dele njihove iluzije. Ba zato to znaju da ih politike prilik e stvaraju nemonima, oni su gotovi da rtvuju Dumu. Oni vide samo jedan nain: da org anizuju narodne mase i da prenesu politiku borbu sa ustavnog terena na revolucion arni teren. Mi hoemo da povuemo ruski narod u jedan pokret, koji e biti nemogue zaus taviti, kae jedan od njihovih voa , Aladen. Vreme je da se razume, kae jedan drugi, kin, da smo mi svedoci jedne dinovske borbe, i da smo mi dovedeni ovde kao izvidn ici te narodne vojske, koja nas je poslala napred da zauzmemo mesta. Otuda oni sm atraju da Duma moe sve da kae: Mi smo svemoni zakonodavci i mi samo treba da hoemo, tv rdi isti Aladen. Njihovo shvatanje te svemoi je vrlo prosto: Duma e diktirati jedan zakon, i narod e primiti na sebe da ga izvri. Imajui punu slob odu rada, Duma treba da ima istovremeno zakonodavnu mo sa izvrnom i sudskom vlau; da bi organizovali narod, poslanici e stupiti u neposrednu v ezu sa svojim glasaima i obrazovae mesne komitete koji e, u vezi sa Dumom, reiti agr arna pitanja, kao i pitanja snabdevanja u sluaju gladi i t. d.; osnovni zakoni, m inistri, postojee zakonodavstvo i poslovnik Dume u njihovim su oima samo sitni det alji, nepotrebne formalnosti, o kojima ne treba voditi rauna; ti ministri mogu se i oterati, jer u ostalom oni ne pripadaju Dumi. Kada jedan ministar izjavljuje korespodentu Times-a, da je Duma samo jedna revolucionarna skuptina u obliku sovje ta radnikih prestavnika, Aladen, odgovara da je to najbolja pohvala koja se mogla rei za skuptinu: Sovjet ima sjajnu prolost i nema niega vreajueg u reima ministrovim lja, shvatanje radnike partije o ulozi Dume, koje isto imaju i socijal-demokrati, potsea tano na onu za vreme revolucionarne moi koju su sovjeti radnikih izaslanika 1905 44 Ovih 17 izabranih i pored bojkota glasanja objavljenog od stranke, veinom su sa Kavkaza. Na kraju ovog zasedanja bilo je 26 socijal-demokrata.

64 4 pokuali da organizuju, i koju e reorganizovati sa mnogo vie uspeha, sovjeti radnika i vojnika za vreme druge revolucije. Da je ovakvo shvatanje bilo cele Dume, verovatno da bi trajanje ove skuptine bilo vrlo kratko. Sreom, grupa koja je brojem i politikim iskustvom svojih lanova najvan ija, partija Slobode naroda ili kadeti, sprovodi taktiku manje opasnu i korisniju, koju je ve ranije, utvrdila na svojim kongresima. Ona shvata da je bezuslovno po trebno ostati u strogoj zakonitosti, i ako je ne smatraju za savrenu. Ona rauna, d a radei tako u samoj Dumi, i podravajui je to je mogue due, iri postupno prava Pa lamenta. Zato, ona misli da treba izbegavati sukobe sa vladom svaki put kad ne bi borba imala zakonsku osnovu, ali iskoristiti prava data Dumi. Na primer, reeno je da se pokrenu najvaniji problemi za narod, kao agrarno pitanje, i strogo ustavnom borbom ii ka reenju, ne doputajui da je zadri eventualna vladina opozicija. Na suprot levom krilu opozicije ona ne rauna na neku brzu akciju narodnih masa da bi odrala Dumu, jer je svesna da takav postupak ne moe uspeti, ako se nije prethodno organizovao i da revolucionarni nain rada najmanje je sposoban da

ostvari ovu organizaciju. Borba, koju izaziva ovo neslaganje taktika izmeu dveju najjaih partija u Dumi, stv ara rad ustavnog centra veoma delikatnim. Na svakom koraku on se sudara sa tekoama koje prebrouje samo po cenu stalne opreznosti i velike vetine. Nema sumnje, kad v lada udari na celokupnu Dumu, ona ima protiv sebe sve partije jednodune. Ali im bi kriza prola, borba poinje. Ona je naroito pomagana s polja preko voa leviarskih partija koji nisu izabrani za Dumu, ali ele da je poslue na svoj nain. Oni udaraju naroito na kadetsku partiju, koja se brani od njihovih s pletaka. Oni je napadaju da je izdala narodnu stvar, prestavljaju sav njen parla mentarni rad kroz neprijateljsku svetlost, i sporazum grupe s leva sa desnicom Dum e, malobrojnom i bez uticaja, poveava opoziciju i stavlja kadete u manjinu. Borba vlade i Dume. Razmirice levice zabavljaju vladu, koja smatra da ne treba r aditi sa Dumom. U poetku, taktika Goremikina je da se pravi da ne zna za nju. Ministri se ne poja vljuju u Tauridskoj palati i ne predaju joj zakonske projekte. Tek 15/28 maja po javljuje se jedan mali nacrt, uven od tada, o postavljenju jedne staklene bate i j edne perionice na Univerzitetu u Dorpatu. Izgleda da hoe da osude Dumu na nerad i Goremikin misli da e ga dranje poslanika u tome pomoi mnogo, da bi je posle oglasi o za nesposobnu za rad, kao to e je zbilja i optuiti. Ali kadeti su ozbiljno reeni da de. Ako ne mogu da pretvore Dumu u Ustavotvornu skuptinu, oni se reavaju da preduz mu odmah ostvarivanje reformi, bez kojih bi manifest od 17/30 oktobra ostao mrtv o slovo na hartiji. Oni su gotovi da podnose predloge zakona po svojoj linoj inic ijativi, i ako ta procedura, prema osnovnim zakonima, treba da im zadri diskusiju za jedan mesec, a jedan mesec, u tim prilikama, itava je venost; svedok je nestrp ljenju

64 5 onaj publicista koji je ve prvih dana postojanja Dume uzviknuo na jedn om skupu: Tri dana su prola, a Duma jo nita nije uradila!. Sa kadetima, veina Dume re da se baci bez odlaganja na rad. Svesni svoje odgovornosti prema narodu, poslani ci su reeni da rade danju i nou. Da bi sve ilo po dobrom ustavnom redu, Duma poinje sa sastavljanjem odgovora na govor carev u Zimskoj palati, koji smatra kao prest onu besedu. Tekst kadeta, sa izvesnim popravkama bez vrednosti od strane radnike st ranke, na petoj sednici izglasan je gotovo jednoglasno; samo est glasova sa umere ne desnice glasali su protiv, i koji su se, sa grofom Hejdnom na elu povukli iz s ale zasedanja da ne bi oslabili efekat jednoglasnim primanjem. U toj znamenitoj adresi, Duma, verujui u carevo obeanje da e od njegove strane oktroisane ustanove o stati postojane, izlae program koji ima da ostvari potpuno i normalno razvijanje Ru sije: priprema zakonskog projekta za opte pravo glasa; ukidanje izuzetnih zakona koji kriju administrativnu samovolju; proirenje, u saradnji sa carem, kome pripad a takoe inicijativa, izbornih i budetskih prava Dume; obnarodovanje jasnih zakona o linoj slobodi, slobodi savesti, rei i tampe, udruivanja, zbora i trajka, potpuna je dnakost svih graana pred zakonom i ukidanje svih izuzetnih prava i priv ilegija klasa, narodnosti, vere ili pola; ukidanje smrtne kazne; pravilnik agrar nog pitanja polazei od principa nasilnog oduzimanja zemlje; priznanje pravednih n aknada raznim narodnostima; najzad obrazovanje jednog ministarstva odgovornog Du mi, da bi se uinio kraj svemoi inovnika, koji dele cara od naroda, i osiguranje har monine saradnje zakonodavnih i izvrnih vlasti. Ona imenuje delegaciju koja e predat i caru tu adresu, i koju je nemogue bilo smatrati kao revolucionarnu, jer odbija sv e prevratnike namere krajnje levice. Ustavne stranke nadale su se da e vienje sa carem pojaati njihovu situaciju prema ministarskom savetu. Ali posle tri dana grozniavog ekanja, Duma doznaje od Gormik ina da car odbija da primi njenu delegaciju. Kadeti jedva uspevaju, ali sa velikom mukom, da zadre radniku stranku da od toga ne pravi pitanje sukoba. 13/26 maja Go remikin, u prisustvu svih ministara, koji se tom prilikom prvi put pojavljuju u Dumi, ita poslaniciima odgovor vlade na njihovu adresu. Ako i daje neke ustupke p o pitanjima sporednih vrednosti, on odluno odbija glavna traenja Dume: smatra da iskustvo jo nije pokazalo

potrebu za menjanje izbornog zakona, i da mu je dunost da izjavi da nasilno oduzim anje zemlje je neprihvatljivo; on ne veruje da Duma ima prava ak i da govori o trae nju promene osnovnih zakona, jer ne moe biti u pitanju njihova revizija na inicija tivu Dume, on je zato da treba usvojiti zakone oktroisanih sloboda, ali to samo zat o da bi se dala administrativnim vlastima uspena srestva da otklone zablude; po dvlai vrstu odluku ministarskog saveta da odri izuzetne zakone zbog ubistava, p ljake i izazivajuih nasilja, koja se vre na celoj teritoriji drave; najzad, on potsea da Duma ima, protivno odlukama vlade, samo jedno pravo, pravo interpelacija. Ovaj odgovor koji, ta vie, uzima ton prebacivanja u stvari je objava rata. Ona vrea i najumerenije poslanike, kao grofa Hejdena, koji izjavljuje, da vladino

64 6 odbijanje unitava nadu za miroljubivom saradnjom. Kadeti, poto su odgovorili Goremik inu preko svojih najboljih govornika, Nabokova i Rodieva, sastavljaju, u saradnji sa radnikom partijom, tekst jednog dnevnog reda kojim Duma izjavljuje: posle odbi janja vlade da zadovolji zahteve naroda, bez ijeg ostvarenja ni smirenje zemlje n i plodna aktivnost narodnog pretstavnitva nisu mogui, ona odbija svoje poverenje ne odgovornoj vladi. Ovaj oblik ukora primljen je sa samo 7 glasova manje. Ipak, ni ministri, ni car nee da iz ovog ustavnog prekida izvedu zakljuke koji se nameu. I ako je veina Dume bila primila ustavnu taktiku, vlada je reena da pokae da nema ustava u Rusiji. Ministri grabe svaku priliku da pokau svoje neprijateljsko dranje prema Dumi.45 Poslanici koji prvi put imaju prilike da se izjasne otvoren o o zloupotrebama i nezakonitim delima administracije, hoe prirodno to da iskoris te; oni gomilaju interpelacije i pitanja bilo ih je predato 373. Ali zakon dozvoljava vladi da ne odgovori pre nego proe mesec dana. Ona isko riuje svoje pravo, ak i kad se tie pogubljenja, koje je Duma htela da sprei, ili pogr oma, koji se dogaaju neki put dok se dre sednice. Na takvo dranje, prirodno, Duma p oinje da gubi hladnokrvnost i pravi estoke scene opstrukcije spreavajui da gov ore na tribini vladini komesari, koji joj saoptavaju ministarska odbi janja. Radi naznaenja ona glasa za zakon kojim se ukida smrtna kazna, i kada vlad a trai kredite za pomo krajevima zahvaenim glau, ona joj smanjuje kredit na strogo p otreban minimum i daje joj ga pod uslovom da kontrolie upotrebu.46 Duma alje i je dnu anketnu komisiju, u Bjelostok, da ispita na licu mesta razloge pogromu, koji se tamo desio, i poslanik knez Irusov, nekadanji gubernator Besarabije, optuuje policiju da je sama organizovala pogrom. Naroito na agrarnom pitanju kao to je predvideo Goremikin, vlada i Duma dolaze u s ukob. Zbog elje seljaka da to pitanje vide reeno to je mogue pre, kadeti, i ako su imali nameru da se bave samo projektima ustavnih zakona, im je sazvana D uma, reili su da ga stave na dnevni red. Prema tome, oni pripremaju pokret veoma radikalan, koji se inspirisao pogledima partijske levice, i biraju za pretsednik a agrarne komisije jednoga od ljudi koji je najbolje znao to pitanje, M. Hrcentaj na. Da bi odloili definitivni sukob i da bi mogli, dobivi u vremenu, upoznati naro d sa potrebom parlamentarnog rada, oni odbijaju da pomau radniku partiju koja pred lae da se objavi kratko i jasno, pod vidom dekreta Dume, odluka koju e doneti Skupt ina. Isto tako, oni nisu ni najmanje pripadnici ideje da se organizuju mesni kom iteti, pomou kojih bi hteli lanovi revolucionari Dume kao to e se desiti 1917 ne tol iko da ree 45 Tada Vladin vesnik objavljuje telegrame krajnje desnice, upuene caru, u kojima se trai rasturanje dume. Kada je 16/29 maja jedna interpelacija traila da se odgov ori ko je odgovoran za ovo objavljivanje, Goremikin, osam dana docnije odbija da odgovori. 46 Skandal, u koji je bio umean pomonik ministra unutranjih dela Gurko, zbog upot rebe tih kredita opravdao je to nepoverenje.

64 7 agrarni problem na licu mesta, grabljenjem zemlje, koliko da osiguraju revolucio narnu organizaciju stanovnitva, pred odluujuom bitkom iji izgled e odrediti njihovu t aktiku. Ono to zadrava takoe pretresanje agrarnog problema, to je veliki broj govor nika, blizu 200 koji su se prijavili da izloe svoje poglede; svi seljaci i radnic i ele da uzmu re i debata traje do 18 juna/1 jula. Zadatak agrarne komisije bio je sloen; otuda tek uoi rasturanja Dume, Hercentajn uspeva, poto je doveo u vezu pogle de raznih partija, da ona primi kao osnovne principe reforme one iz projekata kad eta. Zabrinut aktivnou agrarne komisije, Goremikin reava da je prestigne. 20 juna/3 jula izlazi u Vladinom vesniku, jedan zvanini kominike. U tome broju, ras turenom u stotine hiljade primeraka, on izjavljuje da je vlada predala svoj sop stveni projekt agrarnog zakona; da se pod vrlo povoljnim uslovima, dravna zemlj a podeli seljacima i da im pored toga omogui da kupe posrestvom Seljake banke, zem lju koju bi vlasnici dobrovoljno hteli prodati, zatim da su glasovi o nasilnom o tuivanju privatne zemlje potpuno lani, i da seljaci daleko od toga raunaju na revol uciju, treba da neguju svoju nadu samo u miroljubivi rad i brigu cara. Ovaj komi nike nije uspeo da poljulja poverenje seljaka u Dumu, gde sede toliko njihovih ljudi, ve da je to samo izazivanje skuptine koja, u jedno m takvom pitanju, ne moe da dozvoli slino nepriznavanje njenog zakonodavnog znaaja. Poto je cela zemlja tako rei zauzeta sukobom izmeu vlade i Dume, svi su poslanici s aglasni da izjave narodu da agrarno pitanje ne moe biti reeno bez uea Dume, i da ja o na u toku pripremanja svog sopstvenog projekta, koji iznosi jedno reenje razliito od onog iz vladinog kominikea. Agrarna komisija predaje 27 juna/10 jula projekt p oziva narodu od strane carske Dume. Poziv izraava nadu da e narod ekati u spokojstvu i miru dok Duma zavri svoje poslove t. j. pripremanje jednog zakona, zrelo razmiljenog i datog u zakonskoj formi. Ali taj poziv nailazi na neodobravanje od strane radnike partije. Njeni pretstavnici predlau da se izjavi da Duma ne sumnja da je podravana od naroda u ostvarivanju svojih namera. Jedan od njih, ilkin, naglaa va da Duma ne moe da jami da e agrarni zakon biti onakav kakvog ga je ona htela, i da zato ne moe traiti od naroda da mirno eka:.Ono to treba sada da bude, nije to mir i spokojstvo, ve nespokojstvo ... Mi treba da govorimo o organizovanoj borbi ... Preziranje treba da raste da bi unitilo stari reim i stvorilo novi. Kadeti, daleko od toga da sleduju radenicima, .daju neke ispravke u pozivu; dodaju, na primer, jedan stav da objasne da pod nasilnim oduzimanjem zemlje treba razum eti kao to je i agrarna komisija to primila, ustupak radnicima, seljacima, shodno zakonskim pravilima, a za pravednu naknadu pomou vlasti oduzete zemlje. Ra dnika partija uzima kao razlog ovu ispravku i glasa protiv poziva, koji zbog uzdravanja Poljaka, biva izglasan sa samo sto dvadeset etiri glasa kadeta.

64 8 Poziv nije imao niega neustavnog, inae i samo ustavna partija ne bi glasala za njega, levica Dume ne bi nala da je suvie malo revolucionaran. Pa ipak, Goremikinova vlad a pomou njega rastura Dumu. Rasturanje Dume. Vlada se ipak reavala pre nego to je donela odluku o r asturanju Dume. Veina poslanika bila ,je ubeena da je Duma neprikosnovena; naroito oni sa levice tvrdili su da njeno postojanje spreava revoluciju i vlada, zajedno sa radnikom partijom, verovala je da narod ne bi primio mirno vest o njenom rastu ranju. Otuda, u isto vreme, trae se u okolini vlade i naroito Dvora, mogunost veza sa umerenim elementima Dume. D. N. ipov, kome se obraaju, izvlai se, izjavljujui, sa

svojom uobiajenom iskrenou, da on ne prestavlja veinu. Za vreme jedne audijencije, koju mu je car dao, on ga savetuje da povede pregovore sa kadetima vodeom st rankom Dume i predlae kombinaciju P. N. MiljukovS. A. Muromcev. Car, shodno svojo j navici da u prisustvu ideje koje su suprotne njegovima, postavlja pitanja svom e sagovorniku i daje utisak kao da deli njegovo miljenje, pravi se kao da prima t u kombinaciju. Po njegovoj naredbi, pregovori poinju izmeu Miljukova i Stoljipina. Oni otkrivaju da vlada ne misli ni na kabinet iskljuivo kadetski, ni na koncesije dovoljne da zadovolje veinu Dume. Voeni kao potpuno privatni razgovori, zbog stanj a duhova u skuptini, pregovori su prekinuti im se veza uinila nemoguom izmeu vlade, k oja ne priznaje ak ni mogunost postojanja ustava, i ustavotvorne stranke u Dumi. Vlada se reava da rasturi Dumu. Kako Goremikin ne moe da se odlui na tu opasnu meru , izvrenje je najzad povereno T. A. Stoljipinu, pozvanom za pretsednika ministars kog saveta. On ranije preduzima vojne mere, ne samo u prestonici, ve i u celoj Ru siji. Datum rasturanja nije utvren, izgleda, do poslednjeg trenutka. U petak 7/20 jula, za vreme sednice Dume, Stoljipin trai od pretsednika Dume, da zakae za pone deljak 9/22 njegov odgovor na interpelaciju o pogromu u Bjelostoku. A u nedelju 9/22 poslanici koji dolaze izjutra u Taurids ku palatu, nalaze sva vrata zakljuana i uvana od straara, dok jake vojne snage, sa artiljerijom zauzimaju okolne ulice da bi spreile pobunu. Duma nije rasputena ve rasterana kao banda zloinaca, a da se nisu hteli pomuiti ni da aveste njenog pretsednika. Kominike koji objavljuje njeno rasputanje ne oznaava, k ao to predvia lan 105 osnovnih zakona, datum novih izbora, nasuprot lanu 86 istoga z akona, on odreuje, datum saziva nove Dume za posle 1/14 decembra, tj. posle prote klog roka za koje vreme parlamentarna debata o budetu treba da bude zavrena; najza d ukaz rasturanja Dume nije potpisan ni od jednog ministra, i niko formalno nije za nju odgovoran. Pred ovim povredama osnovnih zakona budunost izgleda mrana i ve rovalo se da vie nee biti Dume. Prva Duma, kao to je kazao jedan od njenih najomiljenijih lanova I. Petrunkevi imala je ozbiljne mane. Ona nije znala da se snae u mnogim prilikama, ali kako je i mogla, kada je bila prva narodna skuptina. Zamisao o

64 9 njoj mogla je biti savrenija; ali zar nije udno da je dobri narodni zdravi razum, u prkos svim preprekama i nemogunostima izbornog zakona, znao da tamo poalje prest avnike, bez sumnje nesavrene ali kvalifikovane. Temperament poslanika bio je malo ivlji, ustrost po nekoga od njih lomila je mir diskusije, i njihovo bunjenje uzim alo je neki put prostake oblike; ali atmosfera u kojoj su iveli i radili nije bila pogodna ni za moralnu ravnoteu, ni za mir, ni za parlamentarnu uglaenost. Sve su te mane bile nadoknaene njihovom potpunom vernou narodnoj stvari, iv im oseanjem njihovih dunosti prema zemlji i dubokom verom u narod, u kojoj se nala zi velika budunost Rusije. Trajanje prve Dume bilo je kratko, ali trag ko ji je ostavila u politikom i socijalnom ivotu zemlje jeste dubok; brazda koju je zaorala podigla je ranije nedirnutu zemlju, i nikakva reakcionarna snaga nee moi da vrati zemlju u njeno prvobitno stanje. Bez obzira na njenu prividnu nemo, o na je pokazala zemlji svu snagu i vanost narodnog prestavnitva, jedino sretstvo na roda za zadobijanje svojih prava, svoje slobode i prosperiteta. Ona je pustila d ubokog korena da njeno rasturanje nije se moglo istrgnuti iz narodne svesti: poj am narodnog pretstavnitva ostaje iv, i bez obzira na sve napore vlade i njenih rea kcionarnih podrivaa, narod stavlja svu svoju nadu u drugu Dumu. 4. OD PRVE DO DRUGE DUME (9/22 jula 190620 februara/5 maja 1907) Viborki apel. 9/22 jula, istoga dana kada je vlada zatvorila vrata na Tauridskoj palati, P. N. Miljukov koji je znao da je reeno da se rasturi Duma skuplja kod N. Petrunkevia, ve od etiri sata izjutra, poslanike lanove cent ralnog komiteta kadetske partije. Svi prisutni su saglasni da se ne mogu rastati,

a da ne protestvuju. Verni svojim principima strogo ustavnim, oni odbi jaju misao bune na koju misle radenici i socijal-demokrati, i slau se da idu do k rajnjih granica parlamentarnih prava. Prema tome, oni reavaju da bace jedan a pel u kome pozivaju narod da odbija plaanje poreze i da se regrutuje, dogod datum izbora druge Dume ne bude objavljen. Oni znaju dobro da taj apel ne moe da pokae odmah rezultat, poto se skupljanje regruta i plaanje poreze vri t k na jesen, ali hoe da dobiju u vremenu da bi znali stanje duha u narodu, i prema njegovom dranju da organizuju pasivnu odbranu; osim toga, za njih je to prilika da dopuste javnom nezadovoljstvu da se izrazi. Oni znaju i to, da se izlau gonjen ju vlasti i gubitku svih svojih graanskih prava za idue zakonodavne izbore, ali on i pristaju, bez razmiljanja, na tu rtvu. Tekst projekta za apel je odmah sastavljen i saopten pretstavnicima radnike stranke, koji primaju kako ideje tako i oblik apel a. Kako je potpuno nemogue da odre sastanak u Petrogradu, da bi diskutovali i glasa li o ovom apelu, reava se da se ide u Finsku, gde su u vie mahova ranije, drani kongr esi zabranjenih partija u Rusiji. U vee istoga dana, 180 poslanika: kadeta, radenik a i socijal demokrata sastaju se, na etiri sata eleznicom od Petrograda, u Viborgu, u hotelu

65 0 Belvedere, gde ostali stiu jo i sutra dan izjutra. Na opti zahtev, pretsednitvo je p overeno S. A. Muromcevu. Pretstavnici levice pristaju uz predlog kadeta, kao na mini mum optih zahteva sviju, ali sebi zadravaju pravo da lino idu dalje i preko toga mi nimuma. 10/23 jula, u podne, debata o tekstu apela jo nije bila zavrena kad guverner Viborga potrai pretsednika Muromceva. Poto ga je obavestio da je dobio naredbu iz Petrograda da sprei njihov sastanak, i objasnio mu nezgodnu situaciju u kojoj se nalaze finske vlasti, on moli poslanike da se dobrovoljno rasture. Apel je na brz inu primljen, potpisan od svih prisutnih i odnet u Petrograd. Socijal-demokra ti i radnici preduzimaju zatim organizaciju pobune u Viborgu i Krontatu, ali kad eti odbijaju da se pridrue njihovoj akciji. Prve mere Stoljipina. Narod ostaje gluv na apel iz Viborga. Na suprot t ome, krajnja desnica u vezi sa savezom plemia, trai od vlade, u nedostatku celokup nog uspostavljanja autokratije, korenitu izmenu izbornog zakona da bi osigurala veinu u Dumi pripadnicima vraanja na stari reim. Ali ministar Stoljipin, iz straha od narodnog protesta ne sme da ide tako daleko, i zakon od 11/24 decembra 1905 o staje na snazi za nove izbore. Za vreme prvih dana po rasturanju prve Dume, dok javljaju za velike agrarne nemi re u Voronei, Odesi i ui (Kavkaz), za vojnike bune u Poltavi, Brest-Litovskom, Svibo rgu i na Baltikom moru, na krstarici Pamjat Azova, Stoljipin pokuava da se priblii um erenim liberalima. On vodi pregovore sa D. N. ipovom, grofon Hajdenom, knezom G. E. Ljvovim i A. . Gukovim da ih uvede u svoj ministarski savet. ipov i Ljvov stavlj aju svoje uslove: polovina ministarskih portfelja za njih i njihove prijatelje i obeanje, da bi primenio glavne take manifesta od 17/30 oktobra i ostvario ozbiljn u agrarnu reformu, da e projekti zakona biti predati Dumi. Stoljipin odbija; Samo vlade koje su pred propau, primaju tue programe, odgovara on pismeno. Pod tim uslovi ma, umereni se izvlae; grof Hajden izjavljuje, alei se, da su ih hteli uzeti da bud u u svojstvu zakonite dece kod ena lakog morala. Samo, Gukov reava se da sarauje sa vlad om, ali ne pristaje da ue u vladu i obeava samo svoju saradnju kao poslanika i efa vladine partije ili oktobrista.47 5412/25 avgusta, Stoljipin je predmet atentata; ali on se spasava od bombe koja rui jedan deo njegove vile i ubija skoro trideset osoba. Od tada, on se odluno opr edeljuje za represalije. Iskoriuje lan 87 osnovnih zakona koji ga ovlauje, u sluaju po trebe, da izdaje privremene zakone, za vreme prekida rada Dume, s tim da ih ima po dneti Parlamentu u roku od dva meseca od poslednjeg saziva, i objavljuje hitne z akone. 19 avgusta/1 septembra jedan zakon vaspostavlja ponovo vojni sud, a vojne ekspedicije poslate su u krajeve zahvaene pobunama. Hitne mere tak

oe su preduzete da bi spreile novu Dumu da ne donese korenita reenja po agrar nom pitanju. Stoljipin je primio doktrinu nekih plemiskih publicista koji su govo rili da sve zlo dolazi otuda to 47 Tako su nazvani, jer se njihova politika aktivnosti zasniva na principima ma nifesta od 17/30 oktobra 1905 g.

65 1 seljaci, poto su dobili svoje osloboenje 1861, nisu bili asimilovani od drugih kla sa, da su sauvali naroiti nain korienja zemlje (mir) i umesto da se njima upravljalo po optim zakonima (knjiga X zakona), njima se upravljalo po lokalnim ob iajima. Ukaz od 5/18 oktobra 1906 ukida sve ostatke reima izuzimanja, kome su sel jaci bili podreeni. Ukaz od 9/22 novembra cilja da izmeni kolektivnu seosku imovinu u imovinu individualnu: svaki seljak ima pravo da zahteva od svoje opt ine da njegova parcela bude odvojena od optinskog zemljita. Ovo pravo koristie naroi to najbogatiji, koji e, pomou vlasti, dobiti najbolje pare. Raunajui na jake, vlada, k ko rauna da e podeliti seljake, tako se nada da e, odvraajui njihovu panju o d zemlje plemia, stvoriti jednu novu klasu, kao neku vrstu klase kandidata za vl asnike nekretnina, koji treba da pomognu nekadanju upravljajuu klasu, koja siromai i liava se sve vie i vie zemlje Izbori za drugu Dumu. Stoljipin se naroito bavi i priprema izbore za drugu Dumu. Ako je sauvao stari izborni zakon, on je reen da ga napravi bezopasnim; u tome smislu, njegov pomonik u ministarstvu unutranjih poslova, Krianovski, ekspert u vetini da pravi pritisak na volju glasaa ne dirajui u slovo zakona, dola zi mu hitno u pomo; i Senat, svojim objanjenjima koja menjaju zakon, pomae takoe njegove poglede. Vano je pre svega doi do politikih linosti koje su se u prvoj Dumi pokazale kao nepomirljivi protivnici vlade. Odmah posle rasturanja saziva, repre salije su primenjene protiv njenih lanova. Poslanici seljaci, koji su se vratili svojim kuama, naroito su gonjeni: njima je ak izrino bilo zabranjeno da daju rauna bi raima o svojim mandatima; trai se nain da se pohapse i proteraju, ali u tome se ne uspeva uvek, jer su seljaci ubeeni da su njihovi najbolji branioci oni koje vlast goni, i zato se po neki put odupiru orujem. Sudska gonjenja preduzeta su protivu 180 poslanika, od kojih su 120 iz kadetske stranke, zato to su irili Viborki apel. Ka o je dovoljno biti optuen, pa zakonom biti lien prava da se bude biran, elita inte lektualaca i politikih ljudi tako je odvojena od izborne borbe: Duma e biti bez gla ve, izjavljuje sa zadovoljstvom ministar unutranjih poslova. Uskoro, vlada, poto je udarila po voama, udara na same politike stranke. Svaka izborna akcija zabra njena je strankama koje nisu odobrene; a odobrene su samo stranke sa krajnje desnice, Savez ruskoga naroda, stran ka Gukova ili oktobriste i stranka Miroljubive obnove; a jo i one, kojima pripadaj u umereni, koje je Stoljipin hteo da uvede u svoj kabinet; razume se, odbijena j e dozvola stranci kadeta. U isto vreme, svi oni od kojih se oekuje pomo na izborima, naroito svetenstvo, mobil isani su; zabranjeno je i dravnim i privatnim inovnicima da stupaju u neodobrene p olitike stranke, a svetenstvu je nareeno od njihovih stareina da uestvuje na izborima . Blagodarei objanjenjima Senata, i najdemokratskiji elementi izbrisani su iz g lasakih spiskova. Na kraju 1906 godine 260 dnevnih listova zabranjeno je, a 2 07 urednika optueno sudu; u mesecu januaru 1907, u sred izborne borbe, 77 drugih publikacija je zabranjeno i

65 2 60 urednika jo je okrivljeno. Sve je stavljeno u pokret da se onemogue zabranjene stranke, a ide na ruku dobronamernim, koji raspolau zvaninim organom Stoljipinovi

m Rosija; na izbornim skupovima, nema sredstava kojima se ne slui; kandidature neelj enih poslanika su odbaene, kandidati iz opozicije gonjeni su. Kakav je rezultat ovih manevara? Krajnja desnica dobija 63 izabranih, umerena de snica ili partija oktobrista 34, kadeti 123, poljska stranka 39, levica ili radnika stranka 97, razne socijalistike stranke (socijalisti-revolucionari, socijal-demo krati i socijal-populisti) 83; 22 poslanika ne pripadaju nijednoj stranci. Kraj svih napora, vlada nije mogla dobiti poslunu veinu. Njeni kandidati su tek otprilike jedna petina Dume, dok sva opozicija skupa ostaje otprilike jednaka o noj u prvoj Dumi smanjila se samo za 1% (68% umesto 69%). Ono to pada u oi u drugoj Dumi, to je napredak ekstremnih stranaka, koje ne misle da se zadre samo na ustavnoj borbi. Krajnja desnica ulazi u Dumu sa vrstom namerom da je potpuno uniti i da vaspostavi autokratiju. Plemstvo joj je naklonjeno, kao i mona dvorska stranka; ona raspolae mreom sekcija koje, preko ugovorenih izjava, po kuavaju da daju netanu sliku o javnom mnjenju; ona ima jednu tajnu organizaciju, S avez ruskoga naroda, koja prima oruje od vlade i pribegava terorizmu protivu poli tikih neprijatelja.48 Isto tako, na krajnjoj levici, socijalisti, koji prvi put otvoreno uzimaju uea na izborima, i iji je broj sada tri puta vei, misle samo na svoj e ruilake ciljeve; oni jo uvek imaju nade i veruju da e ih energina akcija Dume poma gati da organizuju narodne mase i da e izazvati jednu monu revolucionarnu struju. Samo stranka centra, kadeti, jasno je reena da upotrebi sva prava koja joj daju osnovni zakoni, da uvrsti narodno pretstavnitvo i navikne vladu, kao i n arod, na metode parlamentarne borbe. Ali ona je malobrojnija nego u prvoj Dumi, jer umesto 37,4%, ona ne broji vie od 24% poslanika. 5. DRUGA DUMA (20 februar/5 mart3/16 juni 1907) I ako je druga Duma bila delimino vie desniarska nego prva, stanje duhova svih stra naka opozicije mnogo je izmenjeno od rasturanja Dume jula 1906. Sjajne nade koje su se raale prilikom saziva prve Dume, bile su iezle. Znalo se da narodno pretstavnitvo nije neprikosnoveno, i da vlada moe lako da slomije ta j slabi instrument, a da se narod ne protivi. Takoe, tada se manje brinulo za vla st nego za svoj lini poloaj; znalo se da Duma nee moi da ivi ni vie ni manje nego dok bude mogunosti da se izbegavaju smrtni udarci; uvajte Dumu! to je parola koju primaju i same socijalistike stranke, 48 Ovoj organizaciji pripada u deo ubistvo Hercentajna, malo docnije po rasturan ju prve Dume, kao i njegovog prijatelja, poslanika Jakoba, za vreme zasedanja dr uge Dume.

65 3 dobacujui ih i kadetima da se njome poue. Od svoje strane, vlada nee odma h sukob sa Dumom; na protiv, upuujui joj projekte zakona i budeta, manifestuje elju da sarauje sa njome. Prva pretnja je vladina izjava koju 6/19 marta ita Stoljipin. Da ne bi odali svoj e proteste koji bi posluili kao razlog za rasturanje Dume, ona primenjuje taktiku utanja, koju prekidaju samo socijal-demokrati. Uostalom, sama izjava, koja tumai upuene joj projekte zakona, sasvim je umerenog tona; ona prima ak i reviziju vladi nih projekata od strane Duminog saziva. Samo u govoru koji daje na kraju, da bi odgovorio socijal-demokratima, koje odvaja jasno od svih drugih opozicionih stra naka, Stoljipin se pokazuje nepomirljiv. On kae volja vladareva nije ovlastila Dum u da izjavljuje svoje nepoverenje vladi i zavrava uzviknuvi: Vi me neete zbuniti! I ako nije glasala protiv te izjave Stoljipinove, Duma nije razoruala svoje proti vnike. 16/29 marta, istoga dana kada je poslanik Izlos ubijen od tajne organizac ije krajnje desnice, jedan crni krst objavljen je u Ruskoje znamja (Rusk a zastava). Na taj znak, kao to im je naredio jo 28 februara/13 marta, poslanik Pu rikevi, sekcije Saveza ruskoga naroda objavljuju rat Dumi traei njeno rasturanje i p

romenu izbornog zakona. Ali vlada ostaje, u stvari, na starim pozicijama i ne po milja da se liava koristi od privremenih zakona, koje ima prava da izdaje dva mese ca po sazivu Dume. Kada leviari trae da se odmah ukinu vojni sudovi, zavedeni takv im zakonima,49 Stoljipin odgovara 13/26 marta odlunim tonom: Ako elite ukidanje voj nih sudova, zauzdajte crveno ludilo i razoruajte se vi prvi! To je znailo da je on celu Dumu smatrao solidarnom sa teroristikim strankama; i traio je od nje osu du terora kao uslov za njen opstanak, i kako ona nije htela da podigne rukav icu i brani vladu svojim moralnim ugledom, ona e iveti do kraja sesije, pod stalno m pretnjom njenog rasturanja. Duma ipak pristupa ozbiljno poslu. Ona pristupa ispitivanju agrarnog problema i budeta koji vraa, u prkos levici, nadlenoj komisiji. Diskusija o ovim pitanjima ne ostaje isto tehnike prirode. Kadeti su vodili rauna o stvarnosti i, uvajui ipak gl vne crte projekta agrarnog problema, oni su u saradnji M. Kutlera, koji je posta o poslanik, znatno izmenili taj nacrt, za koji vlada nije izjavila da je neprihv atljiv. S druge strane, oni se upinju da organizuju rad Dume i da bude to vie uspea n. Oni izglasavaju novi poslovnik, po kome se ograniavaju govori poslanika, rezer vie jedan dan u nedelji za interpelacije, iji je talas bio potopio prvu Dumu, posv euje dve veernje sednice ispitivanju projekata sporednog znaaja, i sve ostalo vreme diskusiji isto administrativnih zakona, na pr., o projektima reforme pravosua i l okalnih self gouvernement, koji se ne mogu smatrati kao projekti o ukidanju smrt ne kazne, amnestiji i t. d. politikim manifestacijama. Zbog tekoa i sporosti na koj e nailaze predlozi neposredno dati od Dume, oni su smatrali da treba poeti sa dis kusijom o ministarskim projektima. U nedostatku stabilne veine, moraju da odravaju 49 Ti su zakoni poniteni tek 20 aprila/3 maja.

65 4 stalni kontakt meu raznim partijama i njima da pripreme opti plan parlamentarnih p oslova.50 Petnaest komisija Dume neumorno rade na nacrtima zakona i budeta. U pr kos vladi, koja te poslove koi svim sredstvima, ona se protivi da se pozovu stran i strunjaci u zasedanje i odbija da im da potrebna obavetenja i zavrava krajem maja pregled zakona o lokalnoj sudskoj organizaciji, o linoj slobodi, o zakonima obja vljenim u smislu paragrafa 87 osnovnih zakona o slobodi savesti i o zavoenju obav ezne nastave. Agrarna komisija slae se da se usvoje osnovni principi projekata kad eta. Komisija za lokalne autonomije nastavlja korisno svoj rad. Druge komisije is pituju nacrte na radnikom zakonodavstvu, o opsadnom stanju, o obimu budetske nadlen osti Dume i t. d. Ovi stvarni rezultati aktivnosti Dume samo pojaavaju zavist njenih neprijatelja. Oni se boje, kako je zabeleio, uoi izbora 14/27 novembra 1906 kongres Saveza plems tva da jaka zbog iskustva u prolosti, ona uzima korektno i uljudno ponaanje, da joj se ne moe nita prebaciti, i sakrivena autoritetom koji joj daje prividna zakonito st njene aktivnosti, ona izdaje kobne zakone za plemstvo! Da bi spreili da se parlamentarizam utvrdi u Rusiji, Duma da postane stalna ustanova i Rusija da prestane da bude velika sila, oni su eleli uspeha strankama krajnje levice na raun kadeta i izbore to je mogue gore. Zato poslanici s desnice upinju se da kompromituju Dumu, gurajui svoje kolege sa levice n a nepromiljena dela, ak i glasajui sa njima da bi ustavni centar stavili u manjinu. Oko polovine aprila, Savez plemia, sakupljen u Petrogradu, upuuje neposredno caru jednu peticiju u kojoj trae rasputanje Dume i izmenu izbornog zakona. Plemii se bo je naroito da, ako Duma izdri do letnjeg odmora, poslanici e sa levice otii u narod da izazivaju, i svojom propagandom potstiu nove agrarne pobune. Njihov strah u ostalom nije ba sasvim lien osnova, jer socijalisti su jo uvek nak lonjeni organizovanju revolucije pomou mesnih komiteta, kao to i priznaju, u vie mahova, na tribini. Centar, kome poinju da prilaze poslanici seljaci sa levice, shvatajui vanu ulogu Dume u stvaranju agrarnih reformi, mnogo se napree da izbegne svaki sukob

sa vladom odbijajui predloge socijalista, i smicalice leviara koji spreavaju njenu obazrivu akciju. Pored teroristikih atentata koje izvode ne samo borbene legije socijalista-revolucionara, ve takoe i nova organizacija maksimalista,51 ona vodi u vojsci revolucionarnu propagandu koja zabrinjuje vladu i zbog koje je uhapeno vie socijal-demokrata. Neizbeni sukob priprema se za 7 /20 maj, kada je stavljena na dnevni red interpelacija socijal-demokrata o nasil jima policije u domu poslanika Ozola.52 Sutradan, na pitanje desnice, Stoljipin tvrdi da su 13/26 aprila 28 lica uhapena pod optubom da su 50 Ovaj nain rada poeo je donositi plodove tek krajem treega meseca rada. 51 Grupa sa anarhistikim namerama, koja smatra socijalistiku taktiku bezuspenom i pribegava otrim metodama (ubistva, otimanje imanja i. t. d.)

65 5 pripremali atentat protivu cara i velikog kneza Nikole Nikolajevia. 1/14 juna on odlazi u Dumu, i poto je zahtevao tajnu sednicu, on trai hapenje 55 socijal- demokr atskih poslanika, t. j. cele parlamentarne frakcije stranke, koju smatra kao zloi nako udruenje i koju optuuje da ima u celoj zemlji itavu organizaciju za izazivanje oruane pobune i olakavanje demokratske republike; izjavljuje da 16 poslanika ima d a budu uhapeni odmah, i da su pisani dokazi inkriminisanih dela naeni prilikom pre tresa kod Ozola. Duma je tako stavljena u neobino nezgodnu situaciju. Treba da s e izrazi po pitanju koje zadire duboko u princip parlamentarnog imuniteta. Krivi ce koje se pripisuju socijal-demokratskim poslanicima, iako na prvi pogled verov atne, izgledaju vrlo saete i nemaju istu teinu za sve okrivljene. S druge strane, nije vie bio u pitanju pojedinani imunitet, kao to je bilo sluajeva ranije za poslanike okrivljene za politike zloine i upuivane naroitoj komisiji Dume, ve kolektivna optuba protivu jedne stranke. Rad socijal-demokrata poznat je v e davno; zato se tek sada okrivljuje? Oevidno, razlozi politike prirode meali su optub e iz opteg prava. Posle diskusije, Duma alje traenje Stoljipinovo svojoj komisiji koja treba da preda svoj izvetaj za dvadeset i etiri asa. Znalo se ve nekoliko dana da je rasturanje Dume ve reena stvar. injenica da Stoljipi n nee da eka rezultat reenja komisije dokazuje dovoljno da njegovo traenje podizanja imuniteta je samo jedan izgovor. Sutradan, 2/15 juna, Duma se sastaje sa u verenjem da dri svoju poslednju sednicu. Na dnevnom redu je projekt zakona o lokalnom pravosuu. Jedan sat i po pre kraja sednice, leviari trae da se obus tavi diskusija kako bi se mogao da odbaci budet i ukinu agrarni zakoni obn arodovani na osnovu 87 osnovnih zakona. Ona se nada da e te manifestacije, koje n e mogu imati praktinog znaaja, olakati njenu propagandu, jer rauna da iskoristi ovo rasturanje izazivanjem narodne pobune. Ali jasno je da takva taktika moe samo da diskredituje ak i princip narodnog pretstavnitva, u trenutku kad je inae u ozbiljno j opasnosti. Centar se ne povodi za njima, i diskusija o projektima sa dnevnog r eda protee se u miru do zakljuenja sednice. Izvetaj naroite komisije nije gotov, ost avljen je za sutradan. Ali ta sednica nije se odrala. Uzalud, u noi 2/15 juna, pos lanici Maklakov i Struve pokuavaju da ubede Stoljipina da kolebanja komisije imaj u razloga; stav vlade je reen. 3/16 juna Duma je rasturena, novi izbori zakazani za 1/14 juli i saziv tree Dume za 1/14 novembar. U isto vreme, objavljen je novi izborni statut, koji se ne moe okvalifikovati zakonom, jer je neposredno nasilje osnovnih zakona, koji stavljaj u ispravke izbornog zakona na saglasnost Dume. Desniarske stranke koje inae trijum fuju, ne kriju da izjave da gledano s take gledita osnovnih zakona, to je pravi dra vni udar. To je za njih dokaz vie, da nema Ustava u Rusiji: Car ga daje, car ga po vlai! To je formula, koja pokazuje njihovo miljenje. Optube koje manifest od 3/16 ju na iznosi, liene su osnova. Ustvari, njen veliki zloin bio 52 Policija je upala kod Ozola, u trenutku kad je kod njega bilo vie ljudi, i za

vreme tog pretresa, ona je pretresla vie prisutnih ljudi, od kojih su etvorica bi li poslanici.

65 6 je to nije htela da osudi stvar, i u isto vreme to je odbila moralnu podrku vladi. Objavljivanje novog izbornog statuta ne ostavlja nikakvu sumnju u duboke razloge i ako nepriznate njenog rasturanja. Taj statut nije mogao biti ni sastavljen ni ottampan za jednu no; on je rezultat sloge izmeu plemstva i vlade, i nije prost sl uaj da je Duma rasturena ba u trenutku kada to umetniko delo izborne umetnosti, od Krianovskog, izlazi iz tampe. Zemlja se ne vara; ona shvata da je druga Duma isto i jasno rtvovana interesima plemstva. 6. TREA DUMA, ILI DUMA PLEMIA (19071912) Vladin blok i opozicija. Izborni statut od 3/16 juna 1907 izveden je iz prakse Nap oleona Treeg. On doputa ministru unutranjih dela i njegovim ljudima da menjaju gran ice izbornih okruga i da dele glasae na grupe (proizvoae, sopstvenike i t. d.) od k ojih svaka ima prava da imenuje svoje izaslanike, na pr., svetenstvo moe biti sabr ano u socijalne kolegijume, a mali sopstvenici nepokretnosti podeljeni na r azne kolegijume prema veliini njihovih imanja: stanovnici varoi su po istom pra vilu, podeljeni na dve kurije koje biraju svaka isti broj poslanika, prva obuhvata jui velike sopstvenike, druga sve ostale birae, Broj poslanika izabranih od seljak a u svakom distriktu, broj varokih glasaa prve kurije udeen je tako da sabran sa broj em sopstvenika imanja, daje veinu nad glasaima seljacima sabranim sa gradskim glas aima iz druge kurije. U stvari, u izbornim saborima provincija (gubernija) koje bir aju poslanike, broj glasaa je obrnuto proporcionalan prema broju biranih izaslani ka grupa: tako, jedan poslanik dolazi na 230 velikih posednika, na 1000 bogatih graana varoi, na 15.000 graana srednjeg stalea, na 60.000 seljaka i na 125.000 radni ka. Vlada ima dakle naina da utie stvarno na birae. I ona to ini mnogo vie nego polit ike stranke. Njena parola je: Borba protivu revolucije i svi njeni napori idu za us pehom stranaka pokornih zakonu. Jedan ugovor izmeu Stoljipina i efa stranke oktobris ta, A. . Gukova, osigurava ovoj vladinoj stranci pomo desnice i nacionalista, podrav anih a moe se rei i stvorenih od vlade. Ova druga Duma tako dobijena razlikuje se ogromno od prve Dume: ona ima veliki d eo pripadnika vlade. Vladina veina sadri u sebi tri desniarske grupe, a i nacionali ste i oktobriste, dakle vie od 300 lanova na 442. Opozicija, koju vode kadeti smanje na je na neto vie od 100 lanova; u njoj su: na desno, progresisti sa 23 poslanika i grupa muslimana sa 8, u centru 54 kadeta i na levo, 13 radnika i 20 socijaldemokrata. Izmeu veine i opozicije, poljska frakcija, sastavljena iz poljskog a kola i grupe poljsko-litvano-belo-Rusa sa 18 poslanika, ostaje slobodna i glas a as za jedne as za druge. Veina uzima ime vladin blok. Oktobristi, koji su se reili da sprovode svoj program pa cifikacije i reforme, vode prvu re. Zarobljenici stranaka koji

65 7 sede sa njihove desne strane, i eljni da poslue ideologiji vlade, koja je osigural a njihovu pobedu, oni se pokazuju kao vrlo ravi ustavotvorci. Veina proglaava lanove opozicije neprijateljima otadbine, optuuje ih da pripremaju pr opast drave i da su pod kobnim uticajem Jevreja; ona isto tako sumnja na nacional istike grupe, na Poljake, i muslimane, kao i na druge grupe manjinskih naroda.53 Ne samo govornici sa desnice ve i oni iz centra, oktobrista, napadaju bez uvijanj a celinu opozicije, a naroito kadete. Jedan velikoposednik iz Besarabije, Purikevi, i

jedan inenjer iz Kurska, Markov Drugi, koji sede na klupama krajnje desnice, ste kli su neugodnu slavu to su stalno ubijali ugled narodnim prestavnicima i organiz ovali ispade protivu efova levice; ali uvek kad su napadali opoziciju, na raun pri ncipa ustava, narodnog pretstavnitva i na raun ugleda Dume, bilo je pomou veine i go tovo uvek sa odobravanjem vladinih sfera i reakcionarne grupe oko dvora. Opozici oni poslanici bili su iskljueni iz komisija za vojsku i mornaricu, pod izgovorom da nemaju dovoljno patriotizma. U poetku, atmosfera je tako puna mrnje, napadi pog rdama na neke izmeu njih tako su jaki, naini da im se ubiju ugled tako bestidni, d a je situacija tih govornika bila neobino muna. Prekidani uzvicima uvredljivim i o rganizovanim lupanjem po klupama desnice, oni imaju velikih tekoa da brane svoje i deje. Ipak, od tree sesije, odnosi izmeu opozicije i oktobrista popravljaju se zn atno. Ovi poinju da se pokazuju snoljiviji prema svojim protivnicima meu ko jima ima vrlo velikih strunjaka i parlamentaraca. Kada hoe da ostvare svoj isto teh niki program: saniranje budeta, razvijanje vojske, uvoenje izvesnih liberalnih refo rmi neosporne koristi, kao to je mesno pravosue i narodna prosveta, i stvaranje ze mstva po srezovima, oktobristi su primorani da trae pomo od opozicije. Politika rusifikacije. Pomagana veinom Dume, vlada produava politiku ugnjetavanja narodnih manjina. Iako sumnja na sve nacionalne manjine u carstvu, prema Finskoj najjae se ispoljava njena narodna politika. Prema ugovoru od 1809 izmeu Sabora u Borgi i Aleksandra Prvog veliko vojvodstvo Finska spojena je sa Ruskim carstvom, ostavljajui joj ipak njenu nezavisnost i njen ustav. Meutim i vladi i nacionalist ima bilo je nesnoljivo da na nekoliko vrsti od Petrograda postoji jedna nezavisna provincija, koja jo uiva jedan evropski ustav. Zato Stoljipin prihvata politiku g eneral-gubernatora Bobrikova, koji je u poetku vladavine Nikole II, bio obustavio ustavni reim. Od samog poetka 1908 godine, poto je bilo nareeno od imperatora da e o tsada general- gubernator i njegov pomonik biti imenovani po predlogu ruske, a ne finske vlade, on gura poslanike vladinog bloka da podnose seriju veoma otrih inter pelacija protivu Finske, i u kojima naroito trai da Ruska vlada stavi sva finska r eenja pod svoju kontrolu. Uredbom od 20 maja/2 juna 1908 koja se tie postupka za fi nske poslove u vezi sa interesima carstva, on utvruje da vlasti velikog vojvodstva ne mogu od sada upuivati nikakve predloge imperatoru bez 53 Izborni statut od 3/16 juna smanjio je broj poslanika Poljaka od 37 na 14, p oslanika azijskih poseda od 44 na 15, a onih sa Kavkaza od 29 na 10.

65 8 prethodnog miljenja i odobrenja ministarskog saveta. Zatim ponovo uzima u rasmatr anje pitanje zvano zakonodavstvo carstva, postavljeno manifestom od 3 februara 1 899. Jedna meovita komisija, sastavljena od est Rusa i pet Finaca, ima za dunost da izdvoji finske poslove i zakonodavstva carstva. Predlozi ruskih lanova ove komis ije primljeni su od Ministarskog saveta, i pretvoreni u zakon. Gazei finski ustav , ovaj projekt stavlja u zavisnost zakonodavstvu carstva veliki broj bitnih pita nja velikog vojvodstva, na primer obavezu da uestvuje u trokovima oznaenim kao rash odi carstva, vojnu obavezu, poloaj Rusa i prava ruskih podanika u Finskoj, pr imenu narodne prosvete i lokalnog krivinog zakona interesima carstva, ure dbu o javnim skupovima udruenja, tampu i uvoz stranih knjiga, monetu, potu i telegraf,. carinu i t. d. Predat Dumi krajem marta 1910 godine, diskutovan na pl enarnoj sednici 23 maja/5 juna, podie vatrene proteste, ne samo od opozicije, ve i od nekih lanova vladinog bloka: R. N. Miljukov, u ime kadeta, Rodiev, Luickij, enera abljanskij, Bulat, meu opozicionarima, baron Mejendorf iz vladine partije i roeni sestri Stoljipinov, brane finsku stvar i pravdu, smatrajui da ovaj projekt gazi u isto vreme finski ustav i osnovne zakone ruske. Ali uzalud. elei da se umili po sv aku cenu vladi, koja je tvrdila ali nije mogla da dokae da je njen projekt neopho dan i zakonit, veina reava, da skrati diskusiju i da ubrza glasanje. Ra spra se sprovodi u takvoj ovinistikoj atmosferi, prava manjine su otvoreno pogaena

da oko 120 lanova opozicije i nekoliko lanova veine reavaju da napuste salu i povlae se. Izglasan za jedan sat,54 zakon je konano primljen 31 maja/13 juna od Dume za tim od Carskoga saveta. Posle njegovog obnarodovanja 17/30 juna, vlada izglasava u obe ruske skuptine55 dva nova zakona, jedan kojim dodeljuje svim ruskim podanicima u Finskoj ista prava kao i finskim graanima, dr ugim uslovljava da e do nove naredbe, vojna obaveza za Finsku biti zamenjena novan om porezom, plaenom iz finske dravne blagajne ruskoj blagajni. Vlada i vladin blok sporovode podjednako nacionalnu politiku prema drugim narodnos tima u carstvu, a naroito prema Poljacima i Jevrejima. Projekti zakona podneti su za stvaranje optinskih organizacija gradova na Kavkazu, u oblastima na severo-za padu, na jugo-zapadu i u Poljskoj, koji predviaju obrazovanje naroitih izbornih ko lea za ruske optinske birae i ako su ovi u vrlo velikoj manjini u vie varoi; za optins ke izbore u Poljskoj oni predviaju tri kolea: poljski, ruski i jevrejski, dodeljuj ui najmanji broj optinskih odbornika Jevrejima i ako oni ine veinu stanovnitva poljskih gradova. Jedan drugi projekt, izdvajanje Kelma, nazvan etvrto delenje Poljske ranjava najosetljivije nacionalno oseanje Poljaka; i u tome projektu radi se na tome da se grupiu 54 Samo 187 poslanika, od 307 koji su bili u poetku sednice u sali ostalo je u k lupama; i od ovih 23 glasalo je protivu predloga. 55 U novembru 1911 od strane Dume, u januaru 1912 od Carskoga saveta.

65 9 narodnosti koje nisu poljske, (pravoslavne) u dve gubernije, Lublina i Sedlica, i obrazuje trea gubernija Kelmeka, koja e biti odvojena od Poljske. to se tie jevrejskog pitanja, bilo je stavljeno na dnevni red od strane kongresa S aveza plemia, koji preuzima politiku upravu zemlje za vreme tree Dume. Ogorena antis emitska kampanja je otpoela u Dumi, sa oevidnim pristankom centra i vlade; govornici sa krajnje desnice, Markov Drugi, Purikevi, Zamislovskij dre b ezbrojne govore protivu Jevreja, predlaui, prilikom svakog novog projekta zakona, da se iskljue iz vojske, iz zemstva, iz optinskih uprava, i da se ogranii njihovo v e inae teko primanje u kole. Politika stalea i agrarni zakoni. Istiui svoj borbeni nacionalizam, veina, koja spro vodi pokorno socijalni i politiki program kongresa Saveza plemstva, radi na zatiti plemstva, iji veliki posedi nestaju. Nije bez razloga da je narod nazvao treu Dum u Duma plemia. Kao i vlada, i veina je zahvaena idejom A. D. Pazuhina, marala plemstva u guberniji Simbirskoj i poznatog saradnika Pobjedonosceva i Katkova za vreme v ladavine Aleksandra Treeg, da plemii, sluge drave, treba da ponovo postanu prvi sta le Carstva. Da bi dopunili zakon od 1890, koji je osiguravao plemstvu veinu u zemst vu i stavljao upravu distrikta u ruke marala, biranih od njihovih skupova, vie zakonskih i admin istrativnih mera pojaavaju njihovu nadmonost u lokalnoj administraciji, i njima do deljuje povoljnije uslove kredita u hipotekarnim bankama Ta politika stalea objanjava urbu sa kojom Duma prima mere, koje se odnose na pro blem seljaka, naroito primljeni zakoni za regulisanje svojine zemlje selja ka, i organizovanje line sopstvenosti seljaka. Zakon od 14/27 juna 1910, koji potvruje i pojaava ukaz od 9/22 novembra 1906,56 i koji je sam dopunjen zakonom od 29 maja/11 juna 1911, radi na tome da zameni kolektivnu svoj inu seoskih optina malim privatnim imanjima. Taj zakon treba, tako misli Stoljipi n, da popravlja tu oskudicu sa zemljom, zbog koje seljak tako ljuto pati. Ne bi se mogli razumeti politiki razlozi ako se ne dovedu u vezu sa ovim naporom plemstva da brani ostatke plemiske sopstvenosti zemlje od pritiska seoskih masa. Besumnje , taj princip je ak i pravian, jer seljaka privatna sopstvenost prestavlja jedan sa vreniji tip agrarne eksploatacije nego stari reim agrarnih optina, koji spreava selj ake da uvode u obdelavanje zemlje potrebna tehnika nova sretstva, ali nain na koji ga Stoljipin primenjuje surovo gazi pravo koje, prema zakonu od 1861, seoske opt

ine imaju na svoju zemlju, i zbilja, i ako su bili sopstvenici i pravno i stvarn o, optine mogu biti prisiljene, prema zakonu od 1910 i 1911, da ustupaju optinsku zemlju, i da dopuste stvaranje novih privatnih imanja. Otuda, u gubernijama, gde su agrarne komisije, organizovane od Ministarstva poljoprivrede, primenjivale z akon, seljaci su se podelili na dve neprijateljske grupe: seljake, privatne sops tvenike, koji koristei pravo zakona naputaju zajednicu i stvaraju nezavisna imanja na najboljim parcelama zemljita oduzetim od svojih suseda, s jedne strane; i seljake, lanove zajednica, koji 56 On se razlikuje samo u toliko to oglaava za privatna imanja seljake parcele, u selima gde nije bilo delenja zemlje, za vreme od 24 poslednje godine; a da bi sp reio otuivanje zemlje sirotih od strane kuluka (bogataa), taj zakon ograuje pravo sl obodne prodaje tih parcela drugom seljaku.

66 0 energino brane zajedniku zemlju od apetita njihovih protivnika povlaenih od strane v lade, s druge strane. Tako, zakonodavstvo Stoljipina neobino je kompliciralo agrarno pitanje. Starome a ntagonizmu plemia i seljaka dodaje se sad jo i novi sukob seljaka privatnih vlasni ka zemlje i seljaka koji su ostali u zajednici. Za vreme revolucije 1917, ovaj sukob, stvoren od Tree Dume, bie moni faktor socijalnog pokreta na selu. Ova socijalna politika, i ako povlaujui glavni stale plemstva, ide ipak u susret glav nim potrebama zemlje, koja polazi putem irokog razvijanja industrije. Ona zaposta vlja interese varoi, koje su se od vladavine Aleksandra Treeg ogromno razvile, i k oje su postale veliki industrijski i intelektualni centri, koji upravljaju javni m mnjenjem, ali nisu dobili u Dumi plemia pretstavnitvo, odgovarajue njihovom znaaju. Ta politika gleda samo kako da podvrgne interese ogromnog ruskog carstva interes ima jedne klase, sebine kaste koja se degenerie i proreuje i spreavajui normalno razv ijanje razmene dobara zaustavlja ekonomski polet kojim je obeleen poetak XX veka. Pribliavanje oktobrista i opozicije. U Rusiji, opti interesi kao i inter esi seljaka, bili su branjeni od intelektualaca demokratskih tendencija koji su se uvek zalagali za narod, i od kojih su mnogi pripadali tampi, univerzitetu, opti ni i zemstvu a ovi, uprkos izbornom reimu zakona od 1890, umeli su, zbilja, da sau vaju tradiciju od 1864, to jest brigu za dobro seljaka. U Dumi, oni su to pre sv ega kao opozicija, od kojih je vie uglednih lanova izabrano od varoi, prihvatili pr ogram socijalnih i demokratskih reformi, formulisani od prve Dume u svome odgovo ru na prestonu besedu. Ali uskoro, i sam centar brine se zbog reakcionarne p olitike koju vlada, zarobljenog plemstva, mora da primenjuje. Od 1908 nesporazum izmeu te politike i tendencija centra jasno se ispoljava. Voa o ktobrista, Gukov, stupa u borbu protivu ministra mornarice koji, kao i ministar v ojske, krije se od kontrole Dume. S obzirom na ogranienje prava narodne skuptine o va borba dobija karakter napada na prerogative vladareve. Podravan od opozicije, centar prihvata da brani prava Dume to se tie vojnih i mornarikih zakona. lan 96 osn ovnih zakona daje centru pravo da daje zakone izvan parlamenta po pitanjima koja se odnose na vojsku i mornaricu, ali koji ne zahtevaju nove kredite. Vlada to upotrebljava vrlo iroko, im su potrebni novi krediti, budet eneraltaba mornarice mor a biti pretresen i glasan od skuptine. Duma se time koristi da pravi utede. Car od bija da potvrdi budet tako izmenjen i carskom naredbom poverava brigu Stoljipinu da ogranii odgovarajuu kompetenciju skuptine i vlade u koliko se to tie zakonodavstv a vojske i mornarice. Propis o nainu otvaranja novih kredita za potrebe vojske i mornarice, objavljen 24 avgusta/6 septembra 1909 god. ograniava ve ogromna budetska prava Dume, ali ministra vojske i mornarice shvataju to na najsamovoljniji nain i koriste se da unesu nove rashode, ne stavljajui ih na

66 1

prethodno pretresanje skuptine. U toku jedne interpelacije u Dumi o nezakonitosti uredbe od 24 avgusta/6 septembra, govornici opozicije: Miljukov, Maklakov itd. dokazuju da ta uredba, objavljena bez pristanka Dume, izopauje osnovne zakone. Al i veina, zajedno sa oktobristima, ipak glasa za vladu i interpelacija biva odbije na sa 161 glasom protivu 100. Centar se susree takoe sa levicom da brani budetska prava Dume. Ona su neobino ogra niena; znatni deo budeta, videlo se, neprikosnoven je i izmie pred svima kriti kama ili izmenama od strane Dume. U prolee 1908, u toku diskusije povodom budet a, administracije eleznica, pred skuptinu je iznet predlog njene budetske komi sije da se obrazuje jedna anketna komisija za eleznice. Na tvrenje poslanika Milju kova da parlament ima prava da pravi ankete, ministar finansija Kokovcev tvrdio je protivno i izgovara uvenu re: Hvala Bogu! mi nemamo parlamenta. Ove rei izazivaju estoke odgovore, ne samo od govo rnika iz opozicije, Miljukova, ve i pretstavnika oktobrista, grofa Uvarova. Prets ednik Dume, oktobrista Komjakov izjavljuje da su rei Kokovceva deplasirane ali mora, nekoliko dana docnije u punoj sednici da se izvini zbog toga ministru. Iste godine, jedan ukaz imperatora, bez saglasnosti Dume, produava pri vremene kredite ministru saobraaja i poslanik sa desnice, nacionalista grof V. Bo brinski, predlae, u znak protesta, da se smanje ti krediti za jednu rublju. Veina Dume, koja je po pitanjima mnogo vanijim i kad su u pitanju bili krediti od vie mi liona, bila ne jednom poputala pred vladom, ovoga puta prihvata naklono ovaj p redlog, koji, u stvari, ima vrednost samo jedne proste opomene. Za vreme dve poslednje sesije treeg saziva, naroito oktobristi i opozicija saglaavaju se dosta e sto na budetskom terenu. Ali kada, kadeti iznose jedan projekt zakona za reviziju b udetskih zakona koji ograniavaju do krajnosti nadlenost Dume i daju ovoj obina prava Donjega doma svih zemalja, oktobristi ne idu za njima, saglauju se sa nacionalis tima i sa desnicom, i odbijaju projekt. Dranje oktobrista zabrinjuje vladu. Od prolea 1909, dok je pretsednik ministarskog saveta bio bolestan i boravio na Krimu, vladini krugovi behu pustili ideju da zamene kabinet Stoljipina jednom kombinacijom jo vie desniarskom kao i da bi pripremili dolazak jedne vlade isto reakcionarne, i napravili prevagu nad ustav nom politikom veine oktobrista, upravljane od Gukova, jedan deo oktobrista, voen od poslanika Gololobova, bio se odvojio od centra da bi priao desnici. Posle sednice od 22 februara/7 marta 1910 na kojoj Gukov odrava govor protivu vlade i obraa panju na injenicu da je alosna potreba za jednim izuzetim reimom prestala i da, u sadanji m prilikama, njegovi prijatelji i on ne vide vie razloge koji mogu da opravdaju z adravanje vaspostavljanja graanskih sloboda. Stoljipinu nije vie mogue da rauna na pos lunost sredine. Iz bojazni da ne vidi da se uvrava veina levice, koja je u vie mahova povodom budeta za obnovu mirovnih sudova i organizaciju zemstva, po kantonima otv oreno ustajala protiv njega, on trai kod desnice podrku protivu centra. Pomou posla nika iz Besarabije, P. N. Krupenskog, on

66 2 okuplja vrsto sve pretstavnike desnice, ultra monarhiste nacionalis te i oktobriste, disidente grupe Gololobova, na broju 150. U isto vreme, u Dum i, on poinje, sa drugim ministrima, da esto napada oktobriste, koje optuuj e da prave opoziciju, ne samo vladi, ve i prestolu, i desnica ih naziva Mladoturc i. Gukov, koji je ipak nedavno jo davao svoju prijateljsku pomo vladi, gubi svoju po pularnost u desniarskim krugovima i naroito na dvoru. Dranje vlade, a i briga za id ue opte izbore, jer njihova politika nije zadovoljila glasae koji prete da ih se od reknu, gone oktobriste da naglase svoj opozicioni stav. U toku debate o uvoenju z emstva u zapadnim gubernijama, oni napadaju vladin projekt, naroito odredbe koje osiguravaju ruskom elementu ogromnu nadmonost u zemstvu. Jedan od njih podnosi pr edlog da se postavi poljska proporcija od 30%o u zemstvu i njegov predlog, i por ed linog meanja Stoljipinovog, odbaen je sa samo 7 glasova veine. Glasanje zakona od strane Dume, u junu 1910 ne zavrava sukob. Idue godine, zbilja u martu, poto je ca

rski savet odbacio zakon, Stoljipin ukazom carevim obustavlja rad oba doma za vr eme od tri dana i prema 87 osnovnih zakona, obnaroduje odmah zakon u obliku u ko me je bio izglasan od Dume. Taj samovoljni akt pribliava Dumu i carski savet u pr otestu protivu uvrede zakonodavnim telima, i Gukov, kome je jasno da je njegov sa vez rasturen sa Stoljipinom, daje ostavku na poloaj pretsednika Dume, na kome je bio od povlaenja Kromjakova. Savez vlade sa krajnjom desnicom i represalije prema univerzitetima. Oduzimajui malo po malo prerogative Parlamentu, ve inae jako skuene od osnovnih zako na, vlada postaje sve vie nepopularna, nezadovoljstvo osvaja i najskromnije domov e naroda koji je podravao oktobriste. Razmimoilaenja koja ga odvajaju sve vie od ce ntra, primoravaju Stopljina da se okrene ka desnici, i da objavi pripreme iduih o ptih izbora. Njegov cilj je da uspe u rasparavanju politikih snaga to bi mu omoguilo da dobije, sa desnicom i nacionalistima, bez oktobrista, potpuno pokornu veinu. A li 5/18 septembra, on je smrtno ranjen, za vreme pozorine prestave u Kijevu, od n ekoga Bogrova, revolucionara i lana Ohrane.57 Njegov naslednik Kokovcev, ne don osi nikakve znaajne promene u vladinoj politici. On nastavlja da priprema izbore e tvrte Dume, naslanjajui se samo na nacionaliste i desnicu. Represalije, izvedene protivu univerziteta u Moskvi, i u nekoliko i protivu univerziteta u Petrogradu od strane novoga ministra prosvete Kasoa, imenovanog 1910, bile su najbrutalnije manifestacije vladine reakcije. Koso, veliko-posednik u Besarabiji i nekadanji profesor graanskog prava na univerzitetu u Moskvi, stavlja u penziju, u poetku 191 1, rektora i podrektora toga univerziteta, Manjulova i Menzbira. Uvreeni ovom pov redom autonomije univerzitetske nastave, veina profesora univerziteta izjavljuje svoju solidarnost sa svojim rektorom i podrektorom, i stavljaju do zna nja da nee moi vie da zadre svoje katedre ako vlada ne pristane da 57 Ohrana (bezbednost), tajna organizacija politike policije, iji poetci penju se u vremenu terosistikih zavera protivu Aleksandra II.

66 3 povrati oba izabranika univerzitetskog saveta. Ministar, veoma zadovoljan u sebi, to se profesori sa levice povlae svojevoljno, odrie da promeni odluku. Mosk ovski univerzitet gubi tako mnogobrojne naunike i odline profesore. Kaso ih zamenj uje sa profesorima provincijskih univerziteta koji, poto su primili svoja naimeno vanja iz ruku ultra-reakcionarnog ministra, postaju verni podravaoci njegove poli tike u pogledu na viu nastavu. Na univerzitetu u Petrogradu, protivu volje profes ora od kojih je veina protivna njegovoj politici, Kaso imenuje isto tako kandidat e sa desnice na vie praznih katedra. U isto vreme, da bi zamenio profesore koji s u dali ostavke, on alje vie desetina mladia, koji su dobili svoje diplome, da se sp remaju za profesore u inostranstvu; i ti stipendisti izabrani od ministra, esto s u u opreci sa eljama univerziteta.

66 4 X X I I . N I K O L A I I ( 1 8 9 4 - 1 9 1 7 ) (nastavak) 1. SPOLJNA POLITIKA OD 1905 DO 1914 GOD. Rat sa Japanom otkrio je ozbiljne nedostatke vojne i pomorske organizacije. Da bi se ostvarile duboke reforme koje su se nametale, b ile su potrebne ogromne sume koje ni porez ni unutranji zajmovi nisu mogli dati. Vlada trai ponovo zajam od Francuske. Ipak, ona ne upotrebljava celu sumu za nje n objavljeni cilj, t. j. da pouri ostvarenje vojnih reformi, ve upotrebljuje jedan deo, da se osigura sretsvima, kojima e se boriti protiv revolucije posle rastura nja prve Dume. I pored postojanja narodne skuptine, i pored poslune veine, koju njo j daje, u treoj Dumi, novi izborni zakon i njen pritisak na glasae ostaje isto da vodi slobodno, bez svake kontrole, svoju spoljnu politiku. Od 1905, naroito posle neizvedenog sporazuma u Bjerku, ta spoljna politika je odr eena novom situacijom koju stvara u Evropi francusko-engleski sporazum. Francuski diplomati napreu se da priblie London i Petrograd; blagodarei tome priblienju, Rusi ja moe da zakljui ugovor sa Japanom, i osloboena svojih briga na Krajnjem Istoku, o kree ponovo svoje poglede ka Evropi. Rusko-nemaki ugovor u Bjerkeu (24 juli 1905). Nemaka, koja se koristila Rusko-japa nskim ratom da vodi protivu Francuske diplomatsku ofanzivu u Maroku, sanja da na pravi kontinentalnu koaliciju protivu Engleske, ili da pokvari Francusko-ruski s

porazum. Ve 30 oktobra 1904, posle dogaaja u Huli58, Viljem Drugi bio je pokuao da dokae Nikoli II da njemu preti opasnost od Engleske, i zato mu je ponudio ovaj ugovor: Njihova Velianstva imperatori svih Rusa i Nemake, da bi lokalizovali koliko je mogue Rusko-japanski rat, zakljuili su sledee lanove saveznog odbrandbenog ugovora: lan prvi. U sluaju da jedno od dva Carstva bude napadnuto od neke evropske sile, n jegov saveznik branie ga svima svojim snagama, na kopnu i moru. U sluaju potrebe, oba saveznika istupie zajedniki da potsete francusku na njene obaveze u smislu odr edaba francusko-rusko saveznikog ugovora. lan drugi. Visoke ugovorake sile obavezuju se da ne zakljue posebni mir n i sa jednim zajednikim neprijateljem. lan trei. Obaveza da se uzajamno pomau ostaje na snazi i u sluaju da dela jedne od v isokih ugovorakih sila za vreme rata, kao na primer davanje 58 U noi 21 oktobra 1904 prolazei kroz vode Dogger Bank-a flota admirala Rodestven skog, mislei da vidi japanske torpiljere, bila je otvorila paljbu i pogodila neko liko engleskih ribarskih laa. Ribari su bili poubijani i ranjeni. Englesko javno mnjenje bilo se uzbudilo, i da nije bilo intervencije od strane Francuske koja j e prihvatila princip anketne komisije prema Hakoj konvenciji, taj dogaaj je mogao izazvati ozbiljne dogaaje izmeu Engleske i Rusije.

66 5 uglja jednoj od zaraenih sila, izazovu posle zavrenog rata protest od strane neke tree sile po pitanju tako zvanog gaenja prava neutralnosti. Ako je ovaj projekt ciljao na Englesku, on je oigledno interesovao takoe i Francus ku. Nikola Drugi bio je svestan toga i traio je da se izmeni i podnese Francuskoj , on je naroito traio da se i njoj saopti pre potpisivanja. Viljem Drugi, predlaui 17 novembra jedan novi tekst, bio je protivan ovom predhodnom obavetavanju; on je s matrao da bi francuska vlada saoptila od svoje strane projekt Engleskoj to bi izazvalo neizbean sukob, i da bi zato trebalo staviti je pred potpisan ug ovor i naterati je da potpie. Pod tim uslovima Nikola Drugi bio je odbio da ga po tpie, a Viljem Drugi bio je ostao na tome. Jula 1905, posle ruskog poraza na Krajnjem Istoku, Viljem Drugi koji je uinio nek oliko usluga Rusiji za vreme uzastopnih pregovora oko ponude za posrednika Ruzve lta, smatra da su pogodne prilike da ponovi prekinute pregovore. Dok Vite odlaz i u Sjedinjene drave da bi pregovarao o miru sa Japancima, on trai sastanak sa N ikolom Drugim. Oba suverena sastaju se u Bjerku na jahti Nikole Drugog 23 i 24 j ula i Viljem Drugi predaje caru ovaj trei projekt: Njihova Velianstva imperatori sviju Rusa i Nemake, da bi osigurali odranje mira u E vropi, zakljuili su sledee lanove saveznog odbrandbenog ugovora: lan prvi. U sluaju da jedno od dva Carstva bude napadnuto od neke evropske sile, n jegov saveznik branie ga svima svojim snagama, na kopnu i moru. U sluaju potrebe, oba saveznika istupie zajedniki da potsete francusku na njene obaveze u smislu odr edaba francusko-rusko saveznikog ugovora. lan drugi. Visoke ugovorake sile obavezuju se da ne zakljue posebni mir n i sa jednim zajednikim neprijateljem. lan trei. Obaveza da se uzajamno pomau ostaje na snazi i u sluaju da dela jedne od v isokih ugovorakih sila za vreme rata, kao na primer davanje uglja jednoj od zaraen ih sila, izazovu posle zavrenog rata protest od strane neke tree sile po pitanju t ako zvanog gaenja prava neutralnosti. Ako je ovaj projekt ciljao na Englesku, on je oigledno interesovao takoe i Francus ku. Nikola Drugi bio je svestan toga i traio je da se izmeni i podnese Francuskoj , on je naroito traio da se i njoj saopti pre potpisivanja. Viljem Drugi, predlaui 17 novembra jedan novi tekst, bio je protivan ovom predhodnom obavetavanju; on je s matrao da bi francuska vlada saoptila od svoje strane projekt Engleskoj to bi izazvalo neizbean sukob, i da bi zato trebalo staviti je pred potpisan ug

ovor i naterati je da potpie. Pod tim uslovima Nikola Drugi bio je odbio da ga po tpie, a Viljem Drugi bio je ostao na tome. Jula 1905, posle ruskog poraza na Krajnjem Istoku, Viljem Drugi koji je uinio nek oliko usluga Rusiji za vreme uzastopnih pregovora oko ponude za posrednika Ruzve lta, smatra da su pogodne prilike da ponovi prekinute pregovore. Dok Vite odlaz i u Sjedinjene drave da bi pregovarao o miru sa Japancima, on trai sastanak sa N ikolom Drugim. Oba suverena sastaju se u

66 6 Bjerku na jahti Nikole Drugog 23 i 24 jula i Viljem Drugi predaje caru ovaj trei projekt: Njihova Velianstva imperatori sviju Rusa i Nemake, da bi osigurali odranje mira u E vropi, zakljuili su sledee lanove saveznog odbrandbenog ugovora: lan prvi. U sluaju da jedna od dveju carevina bude na-padnuta od jedne evropske si le, njen saveznik e je pomagati u Evropi svim svojim snagama na kopnu i moru. lan drugi. : Visoke ugovorake sile obavezuje se da ne zakljue zasebni mir ni sa jednim zajednikim neprijateljem. lan trei. Ovaj ugovor stupie na snagu odmah im mir izmeu Rusije i Japana bude potpisa n, i ostae na snazi do god ne bude bio odreknut jednu godinu dana ranije. lan etvrti. Imperator svih Rusa posle stupanja na snagu ovoga ugovora uinie potrebne korake da upozna Francusku sa ovim ugovorom i da je pridobije da se i ona pridr ui kao saveznik. Nikola Drugi nalazi da je ovaj projekt sasvim odlian i Viljem Drugi hita da ga on o dmah potpie 24 jula. Dravni sekretar irki za Nemaku, ministar mornarice admiral Biril jev za Rusiju, prema potpisuju ga. Ovo to je Biriljev potpisao na poverenje, ne dobivi i ne traivi objanjenje, ugovor je odbrandbenog saveznitva u Evropi, i ako ga i Francuska potpie, on je jedan novi k ontinentalni trojni savez. Ali ovaj ugovor nije nikad stupio u dejstvo. Kad je 1 2 septembra Ministar spoljnih poslova Lamsdorf saznao za carevo reenje, on je obj asnio svome sirotom i dragom Preuzvienom suverenu stvarno znaenje ugovora i njegove meunarodne opasnosti. Nikola Drugi pie odmah Viljemu da nee staviti ugovor u ivot poto Francuska nee da mu pristupi. U Parizu, ruska diplomacija stie uverenje da ne treba ni misliti na taj pristanak. Prema tome, 23 novembra Nikola Drugi predlae Viljemu Drugom da dodaju ugovoru jednu izjavu: S obzirom na tekoe koje smetaju prilaenju francuske vlade ugovoru odbrandbenog savez a potpisanom u Bjerkeu 24 jula 1905 god. prilaenju predvienom lanom etvrtim toga ugo vora, lan prvi toga akta ne moe imati nikakvu primenu u sluaju rata sa Francusko m i da obostrane obaveze koje vezuju ovu poslednju sa Rusijom, ostaju n a snazi do obrazovanja trojnog saveza. Uzalud Viljem Drugi pie caru: Mi smo jedan drugom pruili ruke i mi smo dali nae potp ise pred Bogom ... Ja mislim da taj ugovor moe da stupi na snagu . .. to je potpis ano, potpisano je . . ! i Bog je bio na svedok. Ali car ne poputa od svog gledita, k oje je indirektni ponitaj Bjerkeskog ugovora, i ono e i ostati mrtvo slovo na hartij i. Rusko-japanski ugovor (30 juli 1907). Blagodarei naporu Ruske diplomacije, Rusija se miri sa Japanom da bi se osigurao mir na Krajnjem Istoku.

66 7 Posle francusko-japanske konvencije od 10 jula 1907 Rusija potpisuje sa Japanom ugovor 30 jula, koji potvruje odredbe Portsmutskog ugovora i garantuje teritorijalnu celinu obeju sila u Aziji. Rusko-engleski ugovor (31 avgusta 1907). Blagodarei naporu Francuske, prestaje ne prijateljstvo izmeu Engleske i Rusije. Odriui se ekspanzivne politike u centraln

oj Aziji, Rusija je umirila Englesku, sa svoje strane, zabrinuta namerama Nemake i naroito njenom akcijom na Bliskom Istoku, eli prijateljstvo sa Rusijom. 3 1 avgusta 1907 ruski ministar spoljnih poslova Izvoljski i ambasador Velike Br itanije, ser Artur Nikolson, potpisuju trojni ugovor. Prvi se odnosi na Persiju, koja je podeljena na tri zone politikog i ekonomskog u ticaja: zona severno-istona ostavljena ruskom uticaju, zona juno- istona uticaju engleskom, i meu-zona gde se moe sprovoditi akcija obeju drava, nazvana neutr alna zona. Drugi se odnosi na Avganistan. Rusija, poputajui u vie taaka, priznaje da je ta drava u sveri engleskog uticaja; izmeu ostalog, ona se obavezuje da odrava odnose sa Em irom samo posrestvom engleske vlade. Trei je u vezi sa Tibetom. Engleska obeava da e ga evakuisati; obe drave potpisnice garantuju njegovu nezavisnost i ugovaraju da ni jedna od obeju zemalja nema u njemu prestavnika. Godinu dana docnije, poseta Kralja Edvarda Sedmog u Revalu, juna 1908, utvrdie zb liavanje englesko-rusko. Novo grupisanje, Trojni sporazum izmeu Francuske, Englesk e i Rusije u toku je da se obrazuje prema trojnom savezu. Druga konferencija u Hagu (1907). Druga konferencija u Hagu poinje 15 juna 1907, na inicijativu Severnih Amerikih Sjedinjenih Drava, sa pristankom Rusije. Njoj predsedava ambasador Rusije u Parizu, Nelidov; 44 d rave uestvuju. U toku njene duge sesije, koja traje do oktobra, ne moe, kao i prvi put, da ostvari elje najprosveenijih duhova evropskog javnog mnenja. Nemaka odba cuje princip obaveznog Izbornog suda; i ona je ta koja, u saglasnosti sa Rusijom , protivi se ogranienju naoruanja. Konferencija ipak, nije neplodna; ona prima raz ne rezolucije koje neosporno belee napredak meunarodnog prava. Balkanska kriza 19081909= Godine 1908 balkanska kriza oduzima svu panju ruske dipl omacije. Baron Erental, koji upravlja austro-maarskom politikom, pripada grupi mladih koji trai smelom spoljnom politikom da odloi raspad Dvojne Monarhije. On smat ra da je neophodno potrebno boriti se protiv slovenske opasnosti u unutranjosti z emlje, preteim stavom prema Srbiji i pametnim prodiranjem na Balkan. On to hoe, to je aneksija Bosne i Hercegovine iju je samo administraciju Berlinski ugovor poveri o Austro-Ugarskoj, sa pravom da dri svoje garnizone u Novopazarskom sandaku. On se reava da svoju volju privede i u delo, poto se bio osigurao da Nemaka na to da i p ristanak i pomo. Ovaj prekraj Berlinskog ugovora rizikuje da izazove proteste sila koje su ga

66 8 potpisale, naroito Rusije, ali Erental se ne plai. Pre nego to je primio portfelj m inistarstva spoljnih poslova, on je bio od 1899 do 1906, ambasador u Petrogradu, gde je stekao prijateljske veze ruskih konzervativnih krugova. Bio j e naroito prisan sa vanebakom59, koji ga je uveo u najuticajnije krugove prestonic e. Utisci koje je imao za vreme svoga bavljenja, dali su mu uverenje da je Rusi ja odvie slaba da moe da se odupre ofanzivi Austro-Ugarske na Balkanu. Njegov plan da spoji, preko Bosne i Hercegovine turske eleznice sa aust ro-ugarskom mreom, da bi Dvojnoj Monarhiji otvorio put za Solun i Carigrad, izazi va raskid, u poetku 1908, austro-ruskog sporazuma od 1897. Rusija se pribliava Eng leskoj. Prilikom vienja u Revalu, u junu 1908, Nikole Drugog i Edvarda Sedmog, on i sastavljaju novi plan za uspeniju kontrolu evropskih sila o reformi u Evropskoj Turskoj. Ali tek to se saznalo za taj plan, kad revolucija Mladoturaka primorava Sultana da obnaroduje Ustav; sile odlau taj Revalski program i opozivaju svoje inov nike iz Makedonije. Revolucija Mladoturaka reava Erentala da pouri sa aneksijom Bosne i Hercegovine. 1 5 septembra 1908, u zamku Buhlau, u Moravskoj, on se sastaje sa Izvoljskim. ta se stvarno dogodilo za vreme toga sastanka? Erental je tvrdio tako je bar pisao nemakom kancelaru Bilovu da je Izvoljski pristao na aneksiju Bosne i He

rcegovine od strane Austro-Ugarske, pod uslovom da Dardanelski moreuz bude otvor en za Rusiju. Na suprot tome, za vreme beskonanih polemika, koje su nastale posle toga, Izvoljski je uvek tvrdio da nije nikada dao svoj pristanak, ali da je, formuliui svoje zahteve povodom Moreuza, zahtevao najenerginije sazivanje to pre jedne konferencije sviju sila potpisnica Berlinskog ugovora. Kako je da je, Izvoljski odlazi iz Buhlaua za Pariz umiren. Ali tri nedelje docnije, 5 oktobra , Franja Josif potpisuje dekret aneksije. Istoga dana, bugarski knez Ferdinand u zima titulu cara i proklamuje nezavisnost Bugarske. Ova dva akta izazivaju niz ozbiljnih sukoba. Vlada Mladoturaka odgovara bojkotov anjem austro-ugarskih proizvoda. Popoaj Rusije je veoma delikatan; Izvoljski zaht eva saziv konferencije, to Erental, protivan svakoj meunarodnoj raspravi, odbija k ategoriki. S druge strane, izjavljujui u Dumi da nije krio od bugarske vlade muan utisak proizveden u Rusiji njenim nainom rada, Izvoljski je primoran, zbog tradicionalne ruske naklonosti prema Bugarskoj, da prizna bugarsku nezavisnost, t. j. da potvrdi uspeh Austro-ugarske diplomacije, ije su veze sa novim carem oigl edne. U Srbiji i Rusiji aneksija izaziva ogorene proteste: Srbi je smatraju kao z astraivanje i trae kompenzacije i garantije; rusko javno mnenje u Dumi, kao i u ne zavisnoj tampi otvoreno i energino trai da Srbi budu odbranjeni od austro-ugarskih pretnji. Meutim, dva od tih sukoba se likvidiraju. S jedne strane, Erental, pomagan od Nem ake, pregovara neposredno sa Turskom, kojoj vraa Sandak; 59 Tada dravnim sekretarem u ministarstvu privrede, strunjakom za finansijska pit anja.

66 9 koristi se finansiskom krizom koja mui novu vladu Mladoturaka, da bi dobio od nje 26 januara 1909, pomou sume od 54 miliona kruna, priznanje aneksije. S druge str ane, blagodarei posredovanju Rusije, pitanje bugarske nezavisnosti je regulisano. Turci pristaju da je priznaju ako joj se plati dug, koji joj se duguje za istonu Rumeliju. Rusija joj predlae da izravna tu sumu sa otetom koju joj Turci duguju o d rusko-turskog rata 18771878. 19 marta Turci pristaju, za pozajmicu 25 miliona rubalja od Rusije, da priznaju nezavisnost Bugarske. Ali na suprot tome, sukob austro-srpski postoji jo i preti da postane rusko-nemaki sukob. Rusija je prvo napustila Srbe: Meni nije jasno vae uzbuenje, izja vio je Izvoljski Srbima. Vi ne moete orujem isterati Austriju iz Bosne. A mi, Ru si, ne moemo da ratujemo sa Austrijom zbog Srbije. Ali Austro-Ugarska hoe da iskoristi svoju situaciju. 19 marta ona predaje Srbiji ultimatum: on a zahteva, ne samo da prizna aneksiju, ve i da demobilie svoju vojsku u roku od tr i dana, kao i da se obavee da e promeniti kurs svoje sadanje politike prema AustroUgarskoj, da bi od sada ivela sa ovom kao dobri sused. Izvoljski pokuava tada da intervenie u korist Srbije. 20 marta on izjavl juje da je uvek gotov da savetuje mir Beogradu, ali trai od Nemake da i ona radi u istom smislu u Beu, i ponovo pokree pitanje meunarodne konferencije. Nemaka odgovar a jednim ultimatumom Rusiji. 22 marta, nemaki ambasador u Petrogradu, grof Purtal es trai od Izvoljskog da kae da ili ne prima austro-ugarsku notu i daje izrini pristan ak i bez ogranienja za ukidanje lana 25 Berlinskog ugovora, t. j. lana koji se odnos i na aneksiju Bosne i Hercegovine i preti mu intervencijom Nemake u sluaju s ukoba sa Austro- Ugarskom. Rusija je nesposobna da prkosi ratom. Ministarski s avet poziva Izvoljskog da pristane. Ovaj poputa i Srbija, ostavljena od Rusije i gonjena od stranih sila, potpisuje 31 marta sve uslove poniavajueg austro-ugarskog ultimatuma. Pribliavanje rusko-italijansko (1909) i pitanje Dardanela. Zabrinuti pobedom aust ro-ugarskom na Balkanu, Italija je gotova da se sporazume sa Rusijom. 22 oktobra 1909, Nikola Drugi susree se sa Viktorom-Emanuelom u Italiji, u Rakonii. 24 oktob ra tajni ugovor je zakljuen: da se nastoji odrati status quo na Balkanu ili, ako s e ve ne moe odrati, da se primeni princip narodnosti razvijanjem balkanskih drava, iskljuujui svaku stranu vlast; pored toga, da se Italija i Rusija obavezuju da

smatraju sa blagonaklonou, jedni interese Rusa u pitanju Dardanela, drugi interese Italijana u Tripolisu i na Kirenaikama. Godine 1911, za vreme italo-turskog rata, posle objavljivanja aneksije Tripolisa i Kirenaika od strane Italije, ruski ambasador u Carigradu postavlja pitanje Da rdanela. 27 novembra on predaje Porti nacrt konvencije, iji glavni lan predvia da Rus ija d uspenu potporu Turcima da bi odrali tadanje stanje u Dardanelima proirujui pome u pomo isto tako i na pograninu teritoriju, u sluaju ako ova bude bila u opasnosti od stranih oruanih snaga i da

67 0 Porta otvori za vreme mira kao i za vreme rata Dardanele ruskim ratnim brodovi ma. Turska podravana od Nemake odbacuje taj projekt; Engleska ne pokazuje nikakvu naklonost; Francuska nije sklona da pomogne akciju svoga saveznika. U tim prilik ama, Rusija se odrie da nastavi pregovore sa Portom, Pregovori u Potsdamu (1910) i rusko-nemaki ugovor o Persiji (1911). Novi ruski mi nistar spoljnih poslova, Sazanov, koji je naroito zauzet, kako primeuje Betman-H olveg unutranjim sreivanjem Rusije, pripadnik je stiavanja u rusko-nemakim odnosima. 4 i 5 novembra 1910 Nikola Drugi Viljem Drugi im aju sastanak u Potsdamu, gde se naroito govori o Persiji. Nemaki kancelar koristi se tom prilikom da pokua da posvaa Rusiju i Englesku, izopaujui znaenje i dom aaj izjava izmenjenih izmeu dva suverena. Ako nije uspeo u tome, ipak je i zvesno da je sastanak u Potsdamu, uspeo u izgledu na prestanak francusko-ruskog prijateljstva, i doprineo da on, nemaki kancelar Betman-Holveg, zauzme izazivaki s tav u marokanskom pitanju i da izvede dogaaj u Agadiru. Najzad, posle dugog pregova ranja, Nemaka i Rusija zakljuuju ugovor, 19 avgusta 1911, odnosei se samo na Persiju. Nemaka priznaje interese Rusije u Persiji, i izjavljuje da nema drugi h osim trgovakih ciljeva u Persiji. Obavezuje se da ne trai nikakve ustupke javnih r adova na severu Persije; suprotno tome, Rusija je obeala da e izgraditi prugu Kani kinTeheran, u vremenu od dve godine raunajui od zavretka ogranka pruge BagdadKanikin , u protivnom Nemaka moe traiti koncesiju, i da nee ni u kome smislu spreavati graenje bagdadske pruge. Balkanski savez (1912). Na Balkanu, ruska diplomacija je zapoela aktivne pregovore iz kojih se stvara balkanski savez. Ona miri pre svega Srbiju i Bugars ku, koje su delili mnogi sporovi, i srpsko-bugarski pakt potpisan je 13 marta 19 12. Obe drave se obavezuju da e pruiti potpunu vojnu pomo jedna drugoj, u sluaju da j e jedna od njih napadnuta ili ako neka velika sila pokua da anektira ili vojniki o kupira, ak i privremeno, neke delove balkanske teritorije koje su jo pod Turcima; oni se sporazumevaju o eventualnoj deobi Makedonije, ma da jo nisu sasvim tano odr edili njihove granice, i da imaju, u sluaju neslaganja po tom pitanju, da se obra te za arbitrau imperatora Rusije. 29 maja savezni definitivni ugovor je zakljuen izm eu Bugarske i Grke, a ve poetkom godine Crna Gora se sporazumela sa Srbijom. Balkanski savez, tako konstituisan, nije samo plod napora ruske diplomacije koja trai da ostvari plan politike organizacije na Balkanu. On je plod takoe i elje balk anskih naroda da oslobode svoju brau i jednovernike, koji su jo uvek u turskom rop stvu. Ali zbog injenice da se bratski narodi po rasi nalaze jo i pod Austro-Ugarsk om, taj plan velikih razmera nalazi se u velikoj opasnosti. Francuska, koju Sazanov nije obavestio o detaljima svojih pregovaranja na Balkanu, o dmah jasno uvia svu opasnost. Pretsednik ministarskog saveta, R. Poenkare, izjavl juje energinim reima ruskoj vladi da ne misli da se niim obavezuje po stvari balkan skog saveza; on podvlai da se nee

67 1 nikako povui od Rusije u avanturu koja moe da kompromituje mir Evrope. U mesecu av gustu 1912 on odlazi u Petrograd i trai da se upozna sa svima balkanskim ugovorim

a; poto ih je pregledao, on ne krije svoj strah koji mu oni izazivaju.. i da se upozna sa svima balkanskim ugovorima; poto ih je: pregledao, on ne krije svoj strah koji mu oni izazivaju. Balkanski rat i sukob izmeu Rusije i centralnih sila (19121914). Prvi balkanski ra t zavrava se potpunom pobedom saveznika nad Turskom; ali ugovor o miru pripremlje n u toku konferencije u Londonu, u maju 1913, nije izvren. Pitanje Makedonije pod ie Srbe i Bugare jedne protivu drugih. U junu, Nikola Drugi upuuje jedan telegram vladarima Bugarske i Srbije, u kome ih potsea na bugarsko-srpski ugovor koji se o dnosi na arbitrau imperatora Rusije: Doznajem sa bolom, pie on, da se balkanske drave pripremaju, kako mi izgleda,. na b ratoubilaki rat koji e potamneti slavu zajedniki steenu... Sila koja bude prva zapoel a neprijateljstvo, imae da odgovara pred sudom Slovena... Obe strane primaju u pri ncipu arbitrau cara, ali taj pristanak stvarno ostaje bez posledice. Napavi Srbe, Bugari poinju drugi Balkanski rat. Opkoljeni sa svih strana, poto se Rumunija stav lja na stranu Grka i Srba, Bugari su uskoro pobeeni i gube ne samo Makedoniju, ve prema Bukurekom ugovoru, ima da ustupe i jedan deo teritorija dobijenih Londonski m ugovorom. Prirodno, pobede balkanskih drava nad Turskom, proterivanje Turaka van poluostrva posle sukoba rata i naroito poveanje Srbije, zabrinjava Austro- Ugarsku. Suparnitv o rusko-austrijsko budi se. Februara 1913, Franja Josif alje fon Hoenloe-imingsfir sta u Petrograd da pokua da otkloni nove nesree, t. j. sukob austro-ruski. Jedan ugovor ipak je zakljuen: Austrija pristaje da demobilie i Rusija se obavezuje da otpusti 350.000 rezervista. Kominikei objavljeni po ovome ugovoru ne slau se; ruski tekst ima zbilja ovu reenicu, koje nema u drugome i koja ljuti A ustro-Ugarsku vladu: Austro-ugarska monarhija nema osvajakih namera prema svojim s usedima na Jugu. Opozicija obeju sila postoji i jasno se ispoljavaju u diskusijam a koje podiu pitanja granica srpskih, rumunskih i albanskih. 15 marta 1913 nemaki kancelar Betman-Holveg, u jednome govoru, povodom odbijanja kralja Crne Gore, da se odrekne Skadra, koji evropske sile hoe da pridodaju Albaniji, poto je govorio o obnovi i pojaanju rasnih instikata, o borbi germanizma protivu slavi zma, i konstatovao da se ravnotea mera u korist Slovena, otvoreno izjavljuje da pomo Nemake, koju ona ima da d Austro-Ugarskoj kao saveznik ne znai samo diplomatsko posredovanje. U aprilu Austro-Ugarska donosi konano reenje da napadne Sr biju. Ona poziva Italiju, prema ugovorima Trojnog Saveza, da uestvuje u zajednikoj akciji. Dranje Italije i Rusije odlae opti sukob. Italija nee da proliva svoju krv u ratu, koji e se u sluaju pobede, zavriti stvaranjem situacije Austriji na Balkanu, koja nije u skladu sa italijanskim interesima. Sa svoje strane, Rusija odbija da podrava kralja Nikolu od Crne Gore koji, bez obzira reenja sila, nastavlja da ops auje Skadar i u jednom kominikeu, njega direktno napada to je hteo navui Rusiju i E vropu u rat.

67 2 Drugi balkanski rat, koji stvara neprijateljima one, koji su do jue bili saveznic i, ozbiljno kompromituje presti Rusije na Balkanu, naroito u Bugar skoj, gde rusofilske stranke, pobeene na izborima, uklonjene su sa vlasti i gde n ova vlada priprema austrofilsku politiku protivu namera Srbije. Isto tako ruski uticaj u Carigradu ugasio se. Neodlunost Rusije u mnogim sporovima i njeno nedost ajanje energije u odbrani interesa balkanskih naroda protivu Nemake i Austro-Ugar ske, podstrekava Tursku da je vie ne uzima u obzir. Otuda, afera sa ubicom Ma hmud evket-pae je ve znaajna: uhapen na jednom ruskom brodu, za vreme prolaza k roz Dardanele, on je, i ako je imao ruski paso, predan turskim vlastima od ruskog a konzula, na traenje Porte. Jo je znaajnije slanje, krajem 1913, nemake vojne misij e u Carigrad i postavljanje njenoga efa, enerala Limana fon Sanders, kao komandant a prve turske armije iji je garnizon bio u samoj prestonici. Rusija protestvuje k od Nemake, a ova joj neodreeno odgovara da e voditi rauna o ruskim interesima i izme niti karakter Limanove misije; ali ona ne ini nita. Kada, u prkos izjave velikoga

vezira da nemaka misija nema nikakav politiki karakter i da komanda fon Limana nij e proirena na Dardanele, ambasador ruski ier zahteva da se garantuje sadanje stanje u Dardanelima, da se prekine sa popravkom starih utvrenja i sa graenjem novih, i d a se nadoknadi ruskoj trgovini za tetu koju e imati, Porta gordo odbija da odgo vori. 8 januara 1914 eneral Liman daje ostavku na komandu prve armije, da bi tri dana docnije postao maral i generalni inspektor cele turske vojske. Zabri nutost Rusije raste kad krajem januara Porta kupuje dve ratne krstarice Moltke i Ge ben i trai da kupi i druge ratne brodove u Junoj Americi. Sve vei uticaj Nemake u Tur skoj i napori Austro-ugarske koja se boji spajanja dve srpske kraljevine, Srbije i Crne Gore, gone je da se sprema za rat. U martu, jedan ruski list otkriva nje no naoruanje; iva polemika u tampi poinje izmeu ove dve zemlje. Jedan petrogradski li st objavljuje anonimni lanak, koji se pridavao ministru vojske Suhomlinovu, tvrdi da ruska vojska nije samo spremna da vodi defanzivni rat, ve je sposobna i da pr avi ofanzive. Mnogo komentarisan u Evropi, on je iskoriavan u Nemakoj od vojnih i konzervativnih krugova. Austro-srpski sukob i objava rata (juli-avgust 1914). Juna 1914, nad- vojvoda Fr anc-Ferdinand, naslednik krune Austro-Ugarske, doao je na manevre u Bosnu, ije je stanovnitvo ogoreno na austrijski reim. 28 juna, on je ubijen na ulici u Sarajevu o d bosanskog studenta Principa. Petnaest dana ranije Viljem Drugi i nadvojvoda bili su se sastali u Konopitu i di skutovali, izmeu drugih stvari, i o balkanskom pitanju. Posle toga razgovora, au stro-ugarska vlada sastavila je jedan detaljan memorandum, u kome izlae pr ojekt saveza sa Bugarima i Turcima, namenjen da se bori sa balkanskom politikom Rusije koja, govorilo se tu, cilja, preko Austro-Ugarske, na Nemaku. Taj memorand um nije jo bio ni odaslan kad se dogodilo ubistvo u Sarajevu, koji Austro-Ugarska reava da iskoristi da bi preistila raune sa

67 3 Srbijom. 5 jula, grof Hajo ga nosi u Berlin, sa linim potpisom Franje-Josifa, koji izjavljuje da, od sada, njegova vlada mora da trai naina da usami i umanji Srbiju, da nee biti mogue da se formira jedan novi savez izmeu Turske, Bugarske, Rumunije i Grke pre no to Srbija ne bude uklonjena kao politiki faktor na Balkanu. Viljem D rugi, naljuen zbog ubistva nadvojvode, ne odobrava Austro-Ugarskoj to hoe da povede samo ratnu akciju protivu Srbije, ve eli da, ako je reena, bolje to da ini odmah, dok jo Rusija, daleko od toga da bude spremna za rat, okleva da stupi u oruanu akciju. Kancelar Betman-Holveg isto tako tvrdi da bi najbolje reenje bilo ne odlona akcija. Po nareenju Viljema Drugog, ambasador Nemake u Beu istie naroito injen da se u Berlinu oekuje da Austro-Ugarska postupi protivu Srbije i da se nee razume ti ako Austrijanci propuste priliku da Srbiji zadadu udar. Graf Hajo rezimirajui sv oje utiske iz Berlina, izjavljuje: Nemaki vodei krugovi i sam car skoro nas primora vaju da preduzmemo akciju protivu Srbije. 7/19 jula Austro-Ugarski Krunski savet, pod uplivom grafa Berhtolda, ministra sp oljnih poslova, i u prkos protestima maarskog ministra pretsednika grafa Tise, reava da pripremi l da opravda poetak neprijateljstva, uputivi Srbiji neprih vatljiv ultimatum. Imao je nameru, s poetka pravei se da potuje teritorijalni integ ritet Srbije, da njene pokrajine razdeli posle izmeu Bugarske, Grke, Rumunije i Albanije, da nametne Srbiji ispravljanje granica u korist Austro-Ugarske i da stavi pod vojnu okupaciju pokrajine koje bi joj ostale, da svrgne dinastij u, da joj nametne vojni sporazum i da je stavi pod zavisnost Austro-Ugarske. Kako su pretsednik Francuske republike Poenkare i pretsednik vlade Vivijani tada bili u gostima kod Nikole Drugog, Austro-Ugarska pod izgovorom da bi ratoborni Poenkar e mogao da utie na miroljubivog Sazonova eka njihov odlazak, iji je datum njima javila nemaka ambasada, da bi uputila svoj ultimatum Srbiji. 23 jula, u 6 sati po podne , neposredno posle odlaska oklopnjae Francuska, koja odnosi Poenkarea i Vivijanija, Austro- Ugarska dostavlja ultimatum srpskoj vladi. I ako je istragom, koju je v odio austrijski pretstavnik, ustanovljeno da srpska vlada nije bila ni u kakvoj vezi sa atentatom u Sarajevu, neprihvatljivi ultimatum iziskuje da Srbija prekri sv e svoje zakone i rtvuje svoj suverenitet da bi obezbedila na svojoj sopstvenoj

teritoriji, a uz pomo Austro-Ugarskih inovnika uguivanje prevratnikog pokreta i traenj Principovih sauesnika, i da d na to odgovor u roku od 48 sati. Pred takvim zahtevima nije ostajalo vie mnogo evropskoj diplomaciji da uradi. U p rkos svemu, za est stranih dana, diplomati ine sve napore da osujete posledice aust ro-ugarskog plana, kome Nemaka daje u celosti svoju podrku i ne poznavajui sve poje dinosti. Rusija stvarno nije spremna za rat i prema reima Viljema Drugog samo moe da okleva pribegavanju oruja. Ministar spoljnih poslova Sazonov ispoetka predlae Beu d a produi rok ultimatumu; posle, on savetuje srpskoj vladi, preko srpskog pos lanika u Petrogradu, da prihvati zahteve Austro-Ugarske, izuzev onoga kojim se povreuje suverenitet Srbije.

67 4 Postupivi po ovome savetu, srpska vlada 25 jula u 6 sati u vee predaje baronu Gizl u austro-ugarskom poslaniku u Beogradu, odgovor pun poniznosti. Ona odbij a samo jedan zahtev, uestvovanje austro-ugarskih inovnika u sudskoj istrazi u Srbi ji; a pored toga, ona predlae da ako Austro-Ugarska ne bi time bila zadovoljna, d a se spor uputi meunarodnom sudu u Hagu. Baron Gizl, prema instrukcijama svoje vl ade, jedva je proitao srpski odgovor i ve ga je oznaio kao nedovoljnog; pola sata d ocnije, sa celim osobljem poslanstva, naputa Beograd. 26 jula Srbija i Austro-Ugarska poinju da mobiliu. Prestolonaslednik Srbij e Aleksandar trai telegramom pomo od Nikole Drugog. Reen da ubrza stvari Berhtold odbija pokuaj Rusije koja trai nain da otpone neposredne pregovore, dok nemaki kancelar odbija ponudu Engleske koja prvo trai da se sazove konferenci ja etiri velike sile neutralnih u srpskoj stvari: Nemake, Engleske, Francuske i Ital ije, a zatim da se organizuje obina konferencija etiri ambasadora ovih sila. 28 jula Austro-Ugarska objavljuje rat Srbiji. Ova uurbanost je time neobinija to je eneral Konrad fon Hecndorf obavestio svoju vladu da Austro-Ugarska vojska nije spremna, i ne moe preuzeti ozbiljnu ofanzivu pre 12 avgusta. Postupak Austro-Ugarske promenio je oseanja Evrope na tetu Austro-Ugarske, a naroito ini nei zbenom rusku intervenciju. Odmah posle predaje austro-ugarskog ultimatuma, Sazono v je izjavio engleskom ambasadoru ser D. Bjukananu da ako Nemaka ne zadri Austro-ugarsku, Rusija nee ustuknuti pred ratnim rizikom. Sigurna u pomo Francuske, Rusija je traila od Engleske da se odmah izjasni o svom stavu da bi se osujetio s vetski sukob. 27 jula Engleska je izbegla ovo pitanje, ali je bila reila da ne de mobilie britansku mornaricu, koja je tek zavrila svoje manevre. 27 jula Nikola II je odgovorio prestolonasledniku Srbije da ako njegovi lini napori da se izbegne k atastrofa ne uspeju, Rusija nee ostati ravnoduna prema sudbini Srbije. Na sam dan ob jave rata Srbiji, Betman-Holveg savetuje Bekoj vladi da objavi kako ne misli na t eritorijalna zadobijanja i da e srpsku teritoriju zauzeti samo privremeno. Nepot punost ovakve izjave, koja oigledno samo tei da oslabi utisak agresivnih austro-ugarskih mera, nije mogla da umiri Rusiju. Ona je osetila da je rat sa Austro-ugarskom neizbean i istoga dana ministarski savet, sazvan pod prets ednitvom cara, reava da mobilie etiri vojna okruga na jugu Rusije, to znai 13 armijski h korpusa od 37, sa koliko raspolae Rusija, naredba za mobilizaciju objavljena je idueg dana izjutra, 29 jula. Za 24 asa koji su sledili objavi rata, Austro-Maari pukaraju se sa Srbim a. Poloaj je time pogoran. Viljem II, koji je bio otiao na krstarenje po Severnom m oru, primio je po povratku u Berlin, 28 jula, telegram od ruskog cara u kome ga moli za njegovu prijateljsku pomo posle podle objave rata austro- ugarske svome slabom susedu. 29 jula, na zahtev Rusije ser Edvard Grej ponavlja britan ski predlog da se sazove konferencija etiri nezainteresovane sile. On se nije ogran iio da predloi, kao to je htela Rusija, obustavljanje vojnih operacija, on ak prista je da Austro-Ugarska okupira jedan deo srpske teritorije,

67 5 dok konferencija ne doe do nekog zakljuka i bekoj vladi ne bude dato po tpuno zadovoljenje. Ne samo to su svi ti predlozi bili odbaeni, nego i na traenje A ustro-Ugarske, Nemaki ambasador u Petrogradu grof Purtales istoga dana se pojavlj uje kod Sazonova i izjavljuje sasvim jasno: da ako Rusija ne obustavi svoju mobi lizaciju, i Nemaka e sa svoje strane mobilisati. Ovaj korak potpuno je ubedio Petr ograd daje sukob sa Nemakom neizbean; u jednom komunikeu, upuenom silama, Sazonov z akljuuje: Poto nam je nemogue da uinimo po elji Nemake, ne ostaje nam nita drugo, neg a ubrzamo svoje sopstveno naoruanje, s obzirom na injenicu da rat izgleda neizbean 29 jula Nikola Drugi ipak jo jedanput pokuava da sprei ono to je neizbeno. On telegra fie Viljemu Drugom: Bilo bi pravo da se Austro-srpski sukob iznese pred Haki sud Ja se uzdam u tvoju mudrost i u tvoje prijateljstvo. On je poslao ovu depeu bez znan ja svoje vlade sam Sazonov tek je posle est meseci saznao za njeno postojanje, a Nemaka vlada ju je ispoetka prikrivala Nemaki car ima sada samo jednu brigu: Spreiti, kao to je rekao u svojoj depei od 28 jula svom ambasadoru u Beu, da nepopustljivost Austro-ugarske ne uzbuni protiv njega celokupno javno mnenje, i zato da manevrie da odgovornost za proirenje sukoba na stranke koje nisu bile neposredno zainteresovan e, padne po svaku cenu na Rusiju, jer pod takvim okolnostima ne bi se mogao preduz eti sreni rat na tri fronta. Prema tome 30 jula Purtales je pitao Sazonova da li b i se zadovoljio obeanjem Austro-ugarske, da ona nee povrediti teritorijalni integr itet Srbije. Sazonov je odgovorio da je diskusija dobila evropski karakter i da je takoe potrebno da se sauva suverenitet Srbije, pa ako Austro-Ugarska iz svog ul timatuma izbrie klauzulu koja povreuje suverinet, Rusija je spremna da prekine svo je pripreme za rat. Nemaka je odbacila ovu formulu kao neprihvatljivu za svoju save znicu. Pored toga, istog 30 jula uz aktivnost diplomata dolazi i aktivnost eneraltabova. Ovi uvereni da je rat neizbean ure se da to pre sve potrebne mere budu preduzete: s a obe strane oni tvrde, da je protivnik prvi pribegao pre svake zvanine naredbe, predhodnim merama mobilizacije. Diplomate ne poputaju odmah. Betman-Holveg trai od Viljema Drugog da povue dekret o mobilizaciji iji je zvanini kominike objavljen u L okal-Ancajgeru od 30 jula, ve obnarodovan; ali on je mogao samo da postigne. zvanin i demanti kominike- a jer su ministar vojni i ef eneraltaba odbili svaku odgovorno st za sluaj odlaganja. Isto to se desilo i u Rusiji. Ve 25 jula tamo s u se bavili vojnim merama, koje se imaju preduzeti protivu Austro-Ugarske, ije su jedinice ve stavljene u ratnu pripravnost. Idueg dana Savet, pod pretsednitvom carevim, reava da objavi stanje pre mobilizacije. Ali delimina mobilizacija pokazala je velike tehnike tekoe. Ona se pojavljuje ne kao mera prouena i pripremna unapred, ve kao neka vrsta improvizacije, koja moe ozbiljno da dovede u pitanje docniju optu mobilizaciju. Stoga i vojne vlasti dre da je nemogue odvojiti deliminu mobilizaciju od opte. 29 jula Nikola Drugi pristaje da izvri optu mobilizaciju, ali poto je uputio Viljemu Drugom depeu u kojoj mu

67 6 predlae da se pitanje iznese pred Haki sud, on menja svoju odluku, i nareuje da se mobilie samo u etiri vojna okruga, to eneraltabu ne izgleda dovoljno da se izdri rat, pa makar i protiv same Austro-Ugarske, koja je bila postala za poslednjih nekol iko godina opasna vojna sila. U dve nove depee car daje Viljemu Drugo m svoju asnu re da se ruska vojska nee upustiti u neprijateljst va dok traju pregovori sa Austro-Ugarskom, a trai od njega da garantuje sa svoje strane da Nemaka mobilizacija ne znai rat i da se pregovaranja mogu nastaviti. Saz onov ini nove ustupke, on pristaje da Austro- ugarska okupira Beograd i da se izm ena teksta Austro-Ugarskog ultimatuma stavi pred evropski sud. Ali 30 jula, u je dan sat izjutra, car je primio odgovor od Viljema Drugog koji odbacuje svu odgov ornost za rat na njega, ako Rusija mobilie protivu Austro-Ugarske. U toku dana 30 jula, Ruska vlada je obavetena o nemakom oruanju i o dekretu o mobilizaciji, objav

ljenom u Lokal- Ancajgeru. U dva asa po podne u toku pregovora izmeu ministra vojnog Suhomlinova, Sazonova i efa eneralaba Janukevia, enerali uporno trae da se sa delimi mobilizacije pree na optu i mole Sazonova da ubedi Nikolu Drugog da je to potrebno , Janukevi dodaje da ne bi mogao da preduzme odgovornost za posledice koje bi povu klo za sobom svako zakanjenje. Sazonov je odmah dobio audenciju u Peterhofu, i u toku jednog raporta koji traje jedan sat, od tri do etiri po podne, on je izloio c aru stvarnost nemake pretnje i potrebu opte mobilizacije. Car, svestan odgovornost i kojoj se izlae, okleva, ali poputa kada mu Sazonov predoi da e Rusija da izgubi uti caj koji je stekla na Balkanu u toku svoje istorije i da e biti osuena na bedno ivot arenje, na milost i nemilost centralnih sila. Posle dugog utanja on ree Sa zonovu: Imate pravo . . . Uputite efu eneraltaba moju naredbu o mobilizaciji. im je p rimio ovu naredbu preko telefona, Janukevi, bojei se da car ne promeni miljenje, izg ovara se da mu je telefon pokvaren. 31 jula u 10 sati i 40 minuta dekret o optoj mobilizaciji je objavljen; istoga dana u 12 asova i 30 minuta Nemaka objavljuje Sta nje ratne opasnosti, to odgovara optoj mobilizaciji, zatim nekoliko sati docnije on a upuuje dvostruki ultimatum: Rusiji i Francuskoj. Nemaki ultimatum predat je Sazonovu u pono. Ne uzevi na sebe nikakvu obavezu u ime Nemake, on iziskuje da u roku od 12 sati, Rusija obustavi svaku ratnu meru ne samo prema ovoj sili (Nemakoj) ve prema Austro-Ugarskoj, u nedostatku ega bila bi objavlj ena nemaka mobilizacija. Rusija ne odgovara. udan sluaj, u trenutku kada Nemaka alje s voj dupli ultimatum, Austro-Ugarska iznenada pristaje da obnovi prekinute pregov ore. Njen cilj je oigledan: Da prebaci odgovornost za rat na Rusiju. Ali ovaj pla n bi pokvaren; rat objavljuje Nemaka. 1 avgusta u 7 asova u vee graf D. Purtales po javljuje se kod Sazonova, u krajnjem uzbuenju i predaje mu objavu rata Nemake. Austro-Ugarska, svesna da nije spremna da preuzme ofanzivu, ne uri se da s leduje primeru svog saveznika. Tek est dana docnije na navaljivanje

67 7 Nemake, koja je ostala usamljena, ona je takoe objavila rat Rusiji. Veliki svetski rat otpoeo je. 2. SPOLJNA POLITIKA OD 1914 DO 1917 GOD. Za vreme svetskoga rata, Rusija uestvuje u itavoj seriji kolektivnih diplomatskih koraka injenih u ime sviju saveznika. Ona vodi takoe sa raznim zemljama, bilo u za jednikom cilju bilo u sopstvenom interesu, diplomatske pregovore. Baciemo samo jedan opti pogled na kolektivne diplomatske poslove, u kojima je Rusija uestv ovala, jer oni potseaju u isto vreme na glavne etape politike saveznika. Naroito em o se zadrati na vie manje usamljenoj politikoj akciji ruske vlade: na njenim vezama sa dravama: Turskom, Bugarskom, Rumunijom, Italijom, Grkom, koje su s poetka bile neutralne, a docnije su uestvovale u ratu, bilo na strani saveznika, bilo na stra ni Nemake; na pitanju Carigrada i Dardanela; na odnosima sa saveznicima i Rusijom ; na pitanju zasebnog mira, i poljskom pitanju. Rusija odbija savez sa Turskom. Odmah u poetku rata uticaj koji je Nemaka imala u Turskoj, zahvaljujui naroitoj misiji Limana fon Sandersa, dobija karakter definiti vnog protektorata Berlina nad turskom politikom. Moda je samo stajalo do Rusije p a da bude drukije. U avgustu 1914 god. stvarno ambasador Rusije u Carigradu ier, predao je ministru spoljnih poslova Sazonovu nacrt saveza koji je predloio Enver-paa: Turska je sprem na da se obavee da u Trakiju baci jaku armiju protivu Austro- ugarske, ili proti v svake balkanske zemlje koja bi stala na njenu stranu pod uslovom da joj se dad u zapadni deo Trakije i ostrva u Jegejskom moru i da dobije savez od 510 godina s a Rusijom. Ovaj predlog ije je prihvatanje moglo da izmeni tok rata i da saveznic ima otvori srene prespektive, dao je povoda izmeni mnogobrojnih telegrama izmeu ier ea i Sazonova. Ambasador moli svog ministra najdirljivijim izrazima da primi pon

udu Enver-pae i alje mu svakog dana sve uporne depee. Sazonov odgovara zaokoliui, sav etuje da se odugovlae pregovori da bi se dobilo u vremenu i da se saeka dok stav Bugarske postane jasnim. Sa svoje strane ruski glavni eneraltab odbacu je predlog koji je uinio Enver-paa da sa kavkaske granice povue jedan de o turskih trupa, 9 i 11 korpus. ier uzalud telegrafie da treba iskoristiti ne gubei ni minut ustupke Enver-pae, Petrograd to odbija. Ambasador Rusije u Parizu, Izvo ljski, u mesto da podnese francuskoj vladi turski predlog koji mu je dostavio Sa zonov, ograniio se da o njemu govori u toku privatnog razgovora Deklaseu, koji ta da jo nije bio ministar spoljnih poslova,60 i telegrafie Sazonovu da ga Deklase ne odobrava, a savetuje da se sav napor uputi prema rekonstrukciji balkanskog sa veza.

60 Razgovor Izvoljskog sa Delkaseom desio se 17 avgusta, a imenovanje Delkasea za Ministra spoljnih poslova bilo 26 avgusta.

67 8 U prkos nastojanju ierea, ponuda saveza sa Turskom nije prihvaena. Uskoro se polit iko stanje u Carigradu opredelilo protivu Rusije i saveznika, a 29 oktobra Turci bombarduju ruske obale. Neuspeh rusko-bugarskih pregovora. Ako je ruska vlada odbila savez sa Turskom, t o je uinila u nadi da e sklopiti savez sa Bugarskom. Pregovori sa Sofijom ispoetka se ograniavaju na pokuaj da se usklade teritorijalna traenja Bugarske i Srbije, zbog kojih su se sukobili posle prvog balkanskog rata, ali srpska vlada nije bila popustljiva i Pai je uporno traio za svoju zemlju izves ne sporne teritorije, ak i kada su austrijske trupe ve bile okupirale znatan deo S rbije. Napori ruske diplomacije nisu se sukobili u Sofiji samo sa teritorijalnim traenji ma Srba, nego i sa otporom cara Ferdinanda koji je ve odavno pod uticajem centralnih sila, a nemaki i austrijski uspesi nisu ba bili zgodni da ga upute na s tranu Antante. Dok se Makenzen ve nalazi na Dunavu, a Pai i dalje ostaje nepristupaa n, bugarski ministar pretsednik, Radoslavov, kao to jasno pokazuju uhvaene depee, odra va sa pristankom Ferdinandovim tesne veze sa Nemakom. Konano, Bugarska zakljuuje 6 septembra 1915 tajni savez sa centralnim silama. Krajem istog meseca ona p ristupa optoj mobilizaciji i izjavljuje da ima nameru da vojno okupira Makedon iju. 2 oktobra Ruski poslanik dobija nalog da napusti Sofiju. Italo-ruski pregovori. Ako je prilaenje Italije Antanti tek ostvareno posle dugih pregovora izmeu Rima, Petrograda i Pariza, to je bilo stoga to se Rusija dugo opi rala predloenom reenju raznih Balkanskih problema. Sazonov brani srpske interese i odluno se izjanjava protiv svakog predloga ustupaka Italiji na tetu Srbije. U apri lu 1915 Francuska je primorana da intervenie, ukazujui na opasnost kojoj se izlae z ajednika stvar saveznika zbog sporosti pregovora. 26 aprila potpisan je izmeu save znika i Italije Londonski sporazum, koji ovoj dodeljuje Dalmaciju, Valonu, prote ktorat Albanije, Dodekaneze; 16 maja italijansko-rusko vojni sporazum, potpisan u ruskom glavnom tabu, odreuje osnove zajednike akcije rusko-italijanske i srpske v ojske protivu austro-ugarske, kojoj je Italija 23 maja objavila rat. Rumunsko-ruski pregovori. I ako je Rumunija vezana sa Austro- Ugarsku vojnom kon vencijom koja istie 1916 godine, Rusija, koja 1913 odobrava napad Rumuna protiv B ugarske, ima jake razloge da veruje da je sebi mogla dosta lako obezbediti sarad nju Bukureta. Ruski vladini krugovi, u ostalom, nisu sloni, to se tie vojne saradnje Rumunske. Sa zonov, a naroito Izvoljski koji izraava miljenje saveznika, trude se da je izdejstv uju. Najvia komanda, a naroito Aleksijev, protivni su joj, drei da bi ona oslabila r uski front u Galiciji, umesto da ga pojaa. Posle svojih pobeda u Galiciji, Rusija nudi Rumunima jedan deo Bukovine, oduzete Austro- Maarima; primiti ga znailo bi u stvari ui u rat. Stoga ga je Rumunija odbila. Docnije, posle ruskih neuspeha, Sa

zonov da bi obezbedio njenu blagonaklonu

67 9 neutralnost, nudi sve rumunske zemlje koje poseduje Austro-Ugarska kao i Dobrudu. Ono to je opredelilo ulazak Rumunije u rat, nije bilo samo dejstvo ruske diplo macije na raznovrsne kompenzacije koje ona trai, Rumunija potpisuje 17 avgusta 1916 godine ugovor o savezu sa Rusijom, Francuskom, Engleskom i I talijom, koji je obavezuje da stupi u rat, najkasnije 18 avgusta. Istoga dana, o na potpisuje vojnu konvenciju sa Rusijom, a 28 avgusta mobilizaciju. Stav Rusije prema Grkoj. Grka je trebala prema ugovorima da pomogne Srbima; ali up rkos Venicelosu, ona ostaje u oruanoj neutralnosti za dugo. Ruska diplomacija zauzima dosta poseban stav: prvo stoga, to su saveznici u raznim prilikama nudili Carigrad as Rusiji as Grkoj; a najzad odluujua injenica to je Kralj Grke, ntin, u srodstvu sa ruskom carskom porodicom. Ne samo da se ruski poslanik u Atini Demidov ne pridruuje optoj politic i saveznika, ve se Nikola Drugi protivi vie no jedanput njihovoj intervenciji u un utranje stvari Grke i ostaje na stranu Konstantina. Ovo raspoloenje ruskoga dvora n aroito se ispoljilo prilikom posete grkog princa Nikole u Petrogradu, jula 1916 go dine; car je ak dao naredbu da se ruska tampa primora da obustavi svoje napade na Konstantina. Saveznici su morali da saekaju pad Nikole Drugog, da bi mo gli energino da postupe prema Grkoj i da nametnu abdikaciju Kraljevu. Rusija i pitanje Carigrada i Moreuza. Ulazak Turske u rat opredeljuje rusku dipl omaciju da ostvari, kao to to proklamuje carski ukaz, kojim se obznanjuje objava ra ta turskoj, istorijski zadatak Rusije na obalama Crnoga mora. Pitanje Moreuza koje se postavilo Rusiji jo u XVIII veku, a ija je politika, privre dna i strateka vanost ogromna, postaje prirodno jedno od glavnih briga ruske vlade . Ali ako je za liberalne krugove kontrola Carigrada i Moreuza kao to je napisao P. N. Miljukov 1914 god. kraj a ne poetak, naprotiv vladini krugovi je smatraju ka o vezanu za obiman plan teritorijalnih prisvajanja. Sazonov savetuje rusko j glavnoj komandi da vodi vojne operacije protiv Turske sa vie energije i ak predl ae da se protiv nje uputi jedan ekspedicioni pohod. Ali eneral Aleksejev odluno odb acuje ovaj predlog, istiui da Nemaki front treba da bude jedini celj ruskih armija i da bi svaka sporedna operacija samo oslabila njeno dejstvo. Sazonov tada poinje pregovore sa saveznicima da bi dobio priznanje prava Rusije n a Carigrad i moreuze. U Parizu su ti predlozi ispoetka primani dosta hladno; klju je situacije u Londonu. 19 februara/4 marta 1915 godine on upuuje ambasadorima Fr ancuske i Engleske sledei memorandum: Tok skoranjih dogaaja upuuje Njegovo Velianstvo cara Nikolu na misao da pitanje Carig rada i Moreuza treba da bude reeno konano i u skladu sa vekovnim tenjama Rusije.

68 0 Bilo bi nedovoljno i kratkoga veka svako reenje kojim ne bi bilo obuhvaeno u terito riju ruskoga carstva: grad Carigrad, istona obala Bosfora, Mramornog mora i Darda nela, kao i juna Trakija, do linije Enos-Midija. Isto tako i zbog strateke potrebe trebalo bi da budu obuhvaene u granicama carstva jedan deo azijske obale, izmeu Bosfora, reke Sakarije i taaka, koje e biti tano oznae ne na obali Ismidovog zaliva, kao i ostrva Mramornog mora, ostrvo Imbros i Tened os. Specijalni interesi Francuske i Velike Britanije u gore opisanim predelima bie str ogo potovani. Carska vlada nada se da e gore izloena rasmatranja biti primljena sa naklonou od obe saveznike vlade. One mogu biti sigurne da ostvarenje planova, koje bi one mogle i mati u drugim delovima Otomanskog carstva ili drugde, naii e na istu naklonost kod

carske vlade. Ovaj program teritorijalnih prisvajanja prihvaen je od saveznika. 8 marta 1915 godine ambasador Francuske u Petrogradu dostavlja Sazonovu memorandum, u ko me se izjavljuje da Rusija moe raunati na blakonakloni stav Francuske u pitanju Ca rigrada i Moreuza. 12 marta ambasador Engleske predaje mu sa svoje strane sledei memorandum: U sluaju da rat bude voen do pobede, i da se elje Velike Britanije i Francuske ostva re u Otomanskom carstvu i drugde,prema reima gore spomenutog ruskog izvetaja, vlad a Njegovog Velianstva bie saglasna sa onim to je bilo izloeno povodom Carigrada i Moreuza u memorandumu carske vlade, iji je tekst bio dostavljen ambasador u Njegovog Velianstva od strane Njegove ekselencije gospodina Sazonova 19 februar a/4 marta tek. godine. U isto vreme sa ovim memorandumom, u kome je izraena elja da konvencija o Carigrad u ostane tajna, britanski ambasador predaje i drugi, kojim se trai za Veliku Brit aniju itav niz privilegija, a naroito priznanje neutralne zone ustanovljene u Pers iji ugovorom od 1907, kao engleske zone. 9/22 marta Sazonov predaje ambasadorima Francuske i Engleske novi memorandum ko jim se izraava saveznicima zahvalnost za priznanje prava Rusije na Carigra d i moreuze, i prihvaaju se traenja Engleske, kao mogue ustanovljenje slobode tranz ita preko Carigrada i slobodnog prolaza trgovakih laa kroz moreuze. Pitanje je reeno: prava Rusije nad Carigradom i Moreuzima konano su priznata. Osta je da se objavi konvencija kojoj je Italija takoe pristupila. Najzad, 19 novembra/2 decembra 1916, predsednik ministarskog saveta Trepov obznanjuje je sa govornice.

68 1 Pitanje zasebnog mira i odnosi Rusije sa saveznicima. Odnosi saveznika sa Rusijo m vezani su sa pitanjem zasebnog mira, koji opet zavisi od pitanja Carigrada i m oreuza. Velike unutarnje tekoe kroz koje prolazi Rusija i nesposobnost njene vlade da rei s loene probleme, koje je postavio veliki rat, dovode njene prijatelje, kao i njene neprijatelje, da raunaju sa mogunou revolucije i zasebnog mira. Ruski reakcionari i saveznici stavljaju se u tome pogledu na dve razne take gledit a. Germanofili uveravaju da e produenje rata neminovno dovesti do revolucije, te t rae neodlono sklapanje zasebnog mira da bi je izbegli. Naprotiv, saveznici smatraj u da bi potpisivanje zasebnog mira od strane autokratije izazvalo u Rusiji nacio nalnu revoluciju, ije bi geslo bilo: Rat do kraja; s toga im izgleda korisno da obj ave konvenciju o Carigradu i moreuzima, da bi pobudili patriotizam ruskoga narod a. Nemaka rauna takoe da moe zasebno pregovarati sa Rusijom i u nekoliko mahova ona joj to nudi. Kao i saveznici, ona upotrebljuje kao mamac Carigrad i more uze U martu 1915 cariina dvorska dama, knjeginja Vasiliikov, koja boravi u Austrij i, upuuje prvo pismo caru da bi mu skrenula panju na oportunost zasebnog mira. U d rugom pismu ona mu kae da Engleska ima nameru da anektira Carigrad, dok je Nemaka spremna da garantuje Rusiji, ako hoe da pravi zaseban mir, prikljuenje Carigrada i moreuza. U maju, posle razgovora u Berlinu sa ministrom spoljnih poslova fon Ja govom, sleduje tree pismo, najinteresantnije od sva tri, jer donosi od rei do rei r azgovor knjeginje sa fon Jagovom. Engleska, rekao je ovaj, u prkos sviju svojih obea nja nee nikada dopustiti Rusiji da uzme Carigrad. U Nemakoj osea se potreba za jakom i monarhiskom Rusijom, i obe susedne i vladajue kue treba da odre stare monarhiske i prijateljske tradicije. Produenje rata smatra se kao opasnos t za dinastiju. Ako se Vae Velianstvo rei da sa visine svog prestola izgovori re Mir

, On e reiti sudbinu naroda celoga svemira. Ako Ono poalje poverljivu osobu, druga sigurna osoba bie poslata istovremeno odavde radi prvih pregovora. Kneginja Vasilj iikov vraa se potom u Rusiju sa pismima velikog kneza od Hesena, i knjeginje od He sena brata i sestre cariine, ali ona biva proterana iz Petrograda i liena svoje ti tule dvorske dame. Meu dogaajima, koji su doveli u ruskom drutvu do uverenja da su osobe bez ovlaenja ot poinjale pregovore o miru ili da ispituju teren, treba navesti razgovore potpreds ednika carske Dume, Protopopova, u tokholmu. U julu 1916 ruska parlamentarna dele gacija, koja se uputila u inostranstvo i posetila francuski front, vraa se u Rusi ju preko vedske. Bez znanja delegacije, njen voa Protopopov razgovara se u tokholmu sa jednim nemakim agentom Varburgom, koji ga je, kao to je Protop opov ispriao docnije, uveravao da e Rusija u sluaju zasebnog mira dobiti Cari grad i moreuze. Vest o ovom razgovoru pobuuje negodovanje u Petrogradu. Pro topopov tada tvrdi da je ruski poslanik u tokholmu bio obaveten o njegovom sastank u i razgovoru sa Varburgom. On od toga diplomate dobija energini demanti sa lino u vredljivim

68 2 izrazima. Javno mnenje vidi u tom dogaaju probni balon puten od desniarskih krugova i kada Protopopov postaje ministar unutranjih poslova, on smatra da je njegovo naimenovanje delom u vezi sa razgovorima u tokholmu. Ministar spoljnih poslova, tjurmer, uliva jo manje poverenja o saveznicima. Njegov o postavljanje, primljeno sa naklonou od nemake tampe, kao i glasovi sve ei i sve prec zniji o tajanstvenim pregovorima, uznemiruju saveznike. Stanje postaje tako zate gnuto da je tjurmer primoran u svome svojstvu pretsednika vlade i ministra spoljn ih poslova da uputi ruskim pretstavnicima kod saveznikih vlada 3/16 novembra 1916 sledei telegrafski cirkular. Ruska vlada ne moe vie, ve zbog same njihove upornosti, prei utke preko glasova, putenih nedavno u tampi izvesnih zemalja, o tajnim pregovo rima, koji bi bili voeni izmeu Rusije i Nemake radi sklapanja zasebnog mi ra. Carska vlada smatra za svoju dunost da izjavi najkategorinije da su ti apsu rdni glasovi samo igra neprijateljskih sila. Rusija e sauvati netaknut sav ez, koji je vezuje za njene hrabre saveznike, i strana je svakoj misli o zasebno m miru; ona e se boriti, rame uz rame, sa njima protiv zajednikog neprijatelja, be z i najmanjeg oklevanja i do asa konane pobede. U dokumentima ruske tajne arhive, objavljenim posle rata od strane Sovjetske vla de, ne nalazi se nita to bi ukazalo na to da je Nikola Drugi bio lino naklonjen zas ebnom miru. Pitanje danas izgleda konano reeno: car je ostao veran svojim obavezam a prema saveznicima. Ali ako se on pokazao nepokolebljiv, ostaje ipak tano, kao to je osetilo javno mnenje 1916 i 1917, da je tok dogaaja mogao dovesti Rusiju pod vladom tjurmera i Protopopova do sklapanja zasebnog mira. U svakom sluaju ova mogun ost izgleda verodostojna u ruskom drutvu. Pored pitanja zasebnog mira, razni isto tehniki problemi, odnosei se na snabdevanje namirnicama, na finansije i t. d. utiu katkad na odnose saveznika prema Rusiji. Oko tri nedelje pre revolucije, 1917 god., sastaje se u Petrogradu meusaveznika ko nferencija da bi diskutovala o tekuim problemima politike Antante, a naroito o fin ansijskim pitanjima i grkom problemu. Neto pre nego to se svrila, engleski pretstavn ik lord Milner predao je caru, 17 februara, memorandum koji obavetava cara u disk retnoj, ali i energinoj formi ,da e saveznici pomagati Rusiji dajui joj ratni mater ijal, ali pod uslovom da strani strunjaci paze razumnu i pravilnu upotrebu datog materijala. Isto tako, u najdiskretnijoj formi, britanski poslanik, povodom razn ih postavljanja na najvie poloaje u carstvu, primeuje da u ratno doba ne bi trebalo da utiu na izbor hijerarhijske tradicije nego lina vrednost kandidata. Najz ad, pohvala koja ukazuje javnim organizacijama stvorenim od saveza zemstva i gradova, posredna je kritika vladinog nehata. Rusija i poljsko pitanje. Jo od objave rata poljsko pitanje neodlono se namee rusko j vladi. U poetku neprijateljstava ministarski savet sastavlja apel

68 3 poljskom narodu, koji potpisuje kasnije generalisim, veliki knez Nikola Nikolaje vi. Ovaj apel obeava Poljacima budue ujedinjenje poljskog naroda, pod ruskim skiptr om: Poljaci! as je kucnuo, kada se moe ostvariti osveeni san vaih otaca i vaih predaka ... Neka nestanu granice koje su delile poljski narod! Neka se ujedini pod skipt rom ruskog cara! Pod ovim skiptrom Poljska e se preporoditi slobodna u svojoj veri, svome jeziku i svojoj lokalnoj administraciji ... U prkos tom apelu, vlada ne ini nita da ostvari nade, koje bi mogao da ima poljsk i narod. U nekoliko mahova ministarski savet se dotie poljskog pitanja, ali uvek nailazi na otpor reakcionarnih ministara Nemajui vie poverenja u obeanja Rusije, Poljaci pokuavaju da utiu na Pariz, gde su tradicionalne simpatije prema Poljskoj duboko ukorenjene. Ruska vlada pokazuje se zbog toga vrlo uznemi rena, naroito posle govora odranog od Leona Burea. Ona ni po koju cenu nee da poljsk o pitanje postane meunarodni problem. Jedini Sazonov razume da e to neizbeno postat i, bilo inicijativom saveznika, bilo Nemake. S toga u aprilu 1916 on predaje caru izvetaj, u kome razvija ideju da je neophodno stvoriti poljsku kraljevinu, ujedinjenu sa Rusijom. Treba stvoriti u Poljskoj politiku organizaciju, koja e Rusiji i njenom vladaru sauvati kontrolu nad sudbinom poljskog naroda, dajui u is to vreme slobodan izraz poljskom narodnom pokretu, te e, daleko od toga, da vodi produenju istoriske nesloge sa Rusijom, sluiti sreivanju unutranjeg ivota Polj ske. I ako se izjasnio protiv davanja potpune nezavisnosti, Sazonov ipak smatr a da je pokrajinska autonomija nedovoljna i preporuuje da se produi politika Aleks andra Treeg i Nikole Prvog koji je, ak i posle pobune od 1830, produio da vlada Pol jskom prema poljskim zakonima i pomou poljske administracije, zavisne od velikog kneza namesnika u Varavi. On smatra da ne priznati meunarodnu vanost ovoga pita nja, znailo bi zatvoriti oi prema:stvarnosti; s toga on uporno nastoji da se primi projekt priloen njegovom izvetaju. lan prvi u njemu glasi ovako. Kraljevina Poljska, vezana je za rusku dravu nedeljivou prestola i jedinstvom poslova koji se tiu obe d rave. to se tie unutranjih poslova, u kraljevstvu vladaju naroiti zakoni, stvoreni na roitim zakonodavstvom. Ostali lanovi predviaju postavljanje ovoga narodnog zakonodavs tva od strane cara, uz pomo poljske Diete, imenovanje vice-kralja kraljevine Poljs ke i t. d. Ovaj plan podnet je caru, ali izvesni dvorski i graanski krugovi otpoinju protivu njega ogorenu borbu. U junu 1916 Sazonov je stavljen u penziju, njegov naslednik t jurmer izjanjava se samo za davanje oblasne autonomije Poljskoj. Ispitivanje prob lema je jo jednom odloeno. Najzad, vlada reava da odloi obznanu manifesta poljskoj a utonomiji, do trenutka kada se ruske trupe budu vratile u Poljsku. Pitanje je ko nano stavljeno na stranu. Od sada inicijativa za politiko organizovanje Poljske pr elazi u ruke centralnih sila, koje javnim aktom priznaju poljsku dravu. Rusija se organizuje da odgovori zvaninom notom, da ima nameru da stvori po zavretku r ata, pod skiptrom ruskog vladara,

68 4 autonomiju Poljske, kojoj e pripasti sve poljske zemlje i koja e initi sa Rusijom j ednu nedeljivu dravu. Carska vlada nije mogla da rei problem. Jedini Sazo nov je razumeo hitnost problema; moe biti da njegov plan ne bi zadovoljio sve pol jske tenje, ali izvesno je da je on bio jedini koji je rasmatrao pitanje kao real ista. Tek posle revolucije 1917, pod reimom provizorne vlade, poljski problem bie reen na iroj osnovi. 3. ULOGA RUSIJE U SVETSKOM RATU (1914-1917)

Vojne i privredne prilike u oi rata. Prelaz od delimine mobilizacije ka optoj mobil izaciji, nareen u noi 31 jula 1914, obavio se bez mnogo tekoa i skoro ne poremetivi n ormalni ivot naroda. Ali kad je izbio rat, snaga Rusije naeta katastrofama u Mandur iji i revolucionarnim nevoljama, koje su im neposredno sledovale, nije jo dovoljn o povraena. Zbog nedostatka finansijskih sretstava i dovoljne ratne industrije vojska i morn arica nisu jo mogle potpuno da se reorganizuju, ni da upotpune svoje rezerve. Mit raljezi i teka artiljerija, iju je vanost ve istakao rat 19041905, istina, bili su un eti u plan naoruanja, ali u suvie maloj koliini. Rezerve u oruju i municiji bile su daleko od toga da dostignu srazmere, koje bi nametnuo verovatni karakter buduih sukoba. Obnavljanje mornarice, toliko smanjene zbog tekih gubitaka, pretrpl jenih za vreme Rusko-japanskog rata, jedva da je otpoelo. Da bi odgovorila na nep rikidno naoruanje svojih zapadnih suseda, vlada je iznela u toku godina 19121913 p red Dumu projekte zakona kojim bi se poveala suvozemna i pomorska snaga. Ovi projekti, ije je ostvarenje tek otpoelo kada je naiao rat, reito pokazuje nedo voljnost ratne spreme u Rusiji. Na privrednom polju, istina, veliki napretci bili su postignuti. Ali i tu je pre ostalo slabih taaka, koje je rat odmah od poetka surovo razotkrio. Pre svega finansijsko stanje. I ako dosta dobro, ono je ubrzo zagroeno, skoro pot punim ukidanjem izvoza i potrebom da se u inostranstvo upute ogromne ratne porudb ine. Ono se pogorava jo i zbog toga, to je Rusija propustila da zakljui unapred sa s vojim saveznicima finansijske sporazume za sluaj rata. Zatim, nedovoljnost nacionalne industrije. U prkos svom neobinom naglom razvitku, ona je daleko od toga da udovolji, ak i u mirno doba, rastuim potrebama naroda. Ovaj razmak izmeu narodne proizvodnje i potreba potronje ba naroito s e osea u granama industrije koje za vreme rata dobijaju kapitalnu vanost. Uz to Ru sija kao u ostalom sve zaraene drave, nikako nije predvidela ni pripremila p rilagoavanje privatnih preduzea potrebama narodne odbrane. Ove dve praznine objanjuju zato e ona biti tako spora u obnovi potroene municije i zato e oskudica u mu niciji dovesti njenu vojsku, ve u prvom periodu rata, u izvanredno opasan poloaj.

68 5 Najzad, nedovoljnost transportnih sretstava. eleznika mrea nije ni u kakvoj srazmer i sa ogromnim prostranstvom zemlje. S druge strane, stvorena da podmiri mirnod obske potrebe carstva, ona ne odgovara uvek stratekim ciljevima, a na roito u sluaju mobilizacije Najzad, oskudica u voznom parku. Skoro u oi rata, bilo je istina reeno da se poprave prilike eleznikog transporta u predvianju moguih vojnih komplikacija na zapadu, ali nedostatak kredita usporio je izvrenje plana. Kolski putevi jo su malobrojni: Oni postoje samo u poljskoj i u Transkavkaskoj oblasti; upotreba kamiona, ija je: uloga tako velika u modernom ratu, stoga je nemogua. Nemaka je vodila rauna o svima tim okolnostima u svojim predvianjima. Ona je dob ro znala da svaka godina mira donosi njenom istonom susedu znatno povean je snage, te bi tako stala na put njenim politikim namerama. Plan koncentracije. Rat, u koji se Rusija upustila, jeste koalicioni, savezniki r at; operacije svake drave, koja je u njemu uestvovala, ne mogu se rasmatrati odvoj eno, ve samo kao funkcija opteg stanja na svima saveznikim frontovima. Prema specijalnoj vojnoj konvenciji, sklopljenoj prvi put 1892, izmeu Francuske i Rusije, ugovoreno je da u sluaju napada Nemake ili drugog lana Trojnog saveza, pot pomognutog od Nemake, protiv jednog od saveznika, drugi bi njemu imao da doe u pom o i upotrebi sve svoje raspoloive snage protiv Nemake. Podrobno ispitivanje stanja dovelo je efove eneral-tabova, obe sile, u toku njihovih periodinih konferen cija, do zakljuka da ima mnogo verovatnosti da e glavne snage Nemake biti u prvom redu uperene protiv Francuske, dok e sve, ili skoro sve snage Au stro-Ugarske biti neizbeno okrenute protiv Rusije. U ovoj pretpostavci oni su r eili da bi Rusija imala da doe u pomo Francuskoj ofanzivi na Istonu Prusku, sa dosta jakim snagama, da bi tamo zadrala pet do est nemakih divizija. Pored operacionog p

lana, koji je smatran kao osnovni, ruski eneral-tab je mudro predvideo i drugi za sluaj, isto tako verovati, da Nemaka baci glavne svoje snage prema Rusiji. Mobilizacija se izvrila bez prepreka i broj rezervista, koji su se odazvali poziv u, nije manji nego to ga je predvidelo ministarstvo vojno. elezniki transport takoe je obavljen u punoj saglasnosti sa operacionim planovima. Veliki knez N ikola Nikolajevi, stric Nikole Drugog, naimenovan je sa Generalisima. Kada je postalo ve jasno, prvih dana rata, da se nemake trupe koncentriu na zapadu, ruska vojska poinje da se razvija du zapadnih granica, prema prvom o peracionom planu. Du granica istone Pruske razvijaju se severo-zapadne armi je, t. j. 9 divizija, koje su sainjavale prvu i drugu armiju. Zadatak ovih armija bio je da stavi u povlaenje naglom ofanzivom nemaku vojsku, nagomilanu u istonoj P ruskoj, zatim, po zauzeu ovog predela, da izbije na donji tok Visle. Njihov sasta v i zadatak odgovaraju potpuno takama francusko-ruske vojne konvencije.

68 6 etiri armije, sainjene od 16 peadijskih korpusa, treba da operiu na jugozapadnom fr ontu protiv Austro-Ugarske, koja moe da skoncentrie sve svoje snage protiv Rusije. One se razvijaju u pograninoj oblasti prema Galiciji; dve armije, IV i V, u granicama Ruske-Poljske, na frontu LublinKovel, dve druge III-a i VIII-ma armij a u Kijevskom sektoru, u oblasti Rovna i Proskurova. One imaju za zadatak da raz biju Austro-Ugarsku vojsku i da omogue okupaciju Galicije i karpatskih prolaza, k oji dominiraju maarskom ravnicom. Od poraza Austro-Ugarske Rusija oekuje velike po litike posledice: s jedne strane, osloboenje malih slovenskih naroda, koji su odav no pod pritiskom dvojne monarhije, trebalo je da ratnu ideju ini popularnom u rus kom narodu; s druge strane, ulaenjem ruskih trupa na Austro-Ugarsku teritor iju treba poboljati: vojno stanje Srbije, poveati presti saveznika na Balkanu i p rivui u njihov tabor Italiju i Rumuniju, koji su ve bili napustili Trojni savez. ak i sa isto vojnog gledita poraz austro-ugarske vojske ima kapitalnu vanost, jer jed ino ona moe dopustiti Rusima da docnije preduzmu na nemakoj teritori ofanzivu veli kog zamaha koja bi im dala odluujuu pobedu nad Nemakom, voom neprijateljskog saveza. Kada ruske severozapadne trupe budu stigle do donje Visle, a Austro-Maari pobeeni od jugozapadnih armija na istonom krilu ruskog strategijskog fronta, ova ofanziv a bi stvarno pruala najvie nade na uspeh. Druge dve armije su obrazovane: VI-ta sastavljena od tri korpusa koja privremeno ostaje u oblasti Finske i Petrograda, da bi zaustavila mogui napad vedske ili nem aki pohod, i VII-ma, sastavljena od nekoliko rezervnih divizija, koja e da uva obal e Crnoga mora. to se tie Ruske mornarice, ona usled svoje slabosti ne moe da igra n ezavisnu ulogu. U Baltikom moru, ona e se ograniiti da brani ulaz u Finski zal iv; u Crnom moru, gde je ona dosta mona u uporeenju sa susednim dravama, o na e sauvati prevlast ruske zastave. Prema tome, od 37 mirnodobskih korpusa samo 28 mogu odmah biti du zapadnih granic a. Ostalih 9 ulogorenih u udaljenim predelima nemaju zadatak utvren unapred, jer im treba mesec dana da stignu do zagroenih granica. Kao i VI-ta i VIII-ma armija, koje slue kao posmatrake trupe, oni pretstavljaju neku vrstu rezerve u rukama gen eralisima, i njihov raspored e biti utvren samo u koliko se budu pribliili frontu i prema trenutnim potrebama. Uz 37 mirnodobskih korpusa, dolazi 35 rezervnih divizija, obrazovanih ve prvog da na mobilizacije. Veina, sastavljene u Evropskoj Rusiji, odmah su rasporeene meu arm ije, u daljem toku, one e uskoro sve biti sjedinjene u armijske korpuse. to se tie konjice, koje ima 31 diviziju, ona je prirodno, sem nekih izuzetaka, cela pridod ana, odmah ispoetka, raznim armijama. Ruska ofanziva na Istonu Prusku (avgust-septembar 1914). Gaenje belgijske neutraln osti od strane Nemaca, koji se spremaju da upadnu sa ogromnim masama na sever i severo istok Francuske, primorava ruski eneral-

68 7 tab, Stavku, da pouri sa osvajanjem Istone Pruske da bi sa francuskog fronta povuka o to vei broj nemakih korpusa. Zbog topografskih prilika I-va armija, dakle etiri korpusa pod zapovednitvom Renen kamfa, treba da preduzme ofanzivu sa strane srednjeg Njemena, severno od Mazursk ih jezera, II-ga armija, pod zapovednitvom enerala Samsonova, treba da napadne na Narevu, obilazei jezera prema zapadu, one su imale da se spoje zapadno o d linije jezera. Ofanziva donosi sa sobom, sa vojnog gledita, dosta kompliko vano manevrisanje i trai veto sreenu akciju. I ako druga armija, ija pozadina ni je organizovana, jo nije spremna da pree u ofanzivu, komanda severo-zapadnog front a konano utvruje prelaz granice, od strane I-ve armije za 17 avgust, a veeg dela II -ge za 19 avgust. S obzirom na okolnosti mobilizacije i eleznikog transporta, ova interve ncija ruske armije prenagljena je, ona je bila uslovljena potrebom da se doskoi s ve vie uznemiravajuem stanju na francuskom frontu i voljom da se pomogne vojsci sa veznika. U vee, 16 avgusta, prva armija se razvija du istono-pruskog fronta i ve idueg dana nj ene formacije imaju sa Nemcima u oblasti Stalupenen sukob koji se zavrava u njiho vu korist. U tome trenutku ruska komanda stie ubeenje da Nemci nisu ostavili u Istonoj Pruskoj vie od etiri korpusa, pomognuta od isto toliko rezervnih formacija, landver i landturm. Ipak, raspored ovih trupa ostaje joj nepoznat; sukob kod Stalupe nena doputa samo raspoznavanje nekoliko formacija I-og nemakog armijskog kor pusa. Produivi svoju ofanzivu I-va ruska armija otpoinje 19 avgusta u oblasti Gumbinena ogorenu borbu, produenu idueg dana protiv tri korpusa i jedne rezervne di vizije neprijatelja, koji se trude da preu u kontra-ofanzivu. U prkos svih napora nemaka vojska mora, u vee 20 avgusta, da se povue prema zapadu. Pobeda Prvog rusko g korpusa kod Gumbinena tako je odluujua da je baron fon Pritvic-Gafron, komandant VIII nemake armije, uzeo u rasmatranje, danas se to zna evakuaciju Istone Pruske i povlaenje njegovih trupa preko Visle. Da bi iskoristio stanje koje se nagovetava kao vrlo povoljno, General druge armij e Samsonov, reava da svoje trupe uputi u koso prema zapadu da bi bolje zaokruio Ne mce koji se povlae i da ih sprei da se bez gubitaka doepaju mostova na Visli. Ako o vaj manevar nije uspeo, bilo je to stoga to prva armija nije istovremeno sa energ ijom progonila neprijatelja u otstupanju. General Renenkamf odlae iz raznih razloga obnavljanje svoje ofanzive za 23 avgust; zatim, i ako ova nije naila ni na kakav otpor, on je vodi sa mnogo mla kosti i oklevanja. Ovaj gubitak vremena odluujui je za obe strane. Nemci, pobeeni i u povlaenju, mogli su da naprave izvesno otstojanje izmeu sebe i svojih pobedilac a i ponovo da dobiju time izvesnu slobodu akcije. General fon Hindenburg, koji j e zamenio enerala Fon Pritvica na elu VIII armije, i njegov ef taba Ludendorf iskori stili su oduku, koja im je bila data, da bi potpuno

68 8 rasporedili svoje trupe. Ostavivi prema eneralu Renenkamfu, koji posle nekoliko da na neaktivnosti poinje da sporo napreduje, samo slaba odeljenja konjice, oni su nagomilali sve svoje raspoloive snage, ak i garnizone tvrava i utvrenja sa donjeg to ka Visle protiv armije Samsonova. Oni su uspeli da koncentriu etiri korpusa, tri d ivizije i tri specijalne brigade, ne govorei o tekoj artiljeriji koja potpuno nedo staje Rusima i upuuju ih na takav nain da su se trupe Samsonova, uz to jo ratrkane, uskoro nale u veoma tekom poloaju. Od 23 do 30 avgusta serija vanih bitaka odigrava se u zoni gde druga ruska armija

vodi svoju ofanzivu, u pravcu prema Alen-tajn Osterode; one dovode do zaopkoljiv anja ove armije, koja gubi u umama na severu od puta iz Najdnburga za Vilemberg, oko dva i po armijska korpusa, u zarobljenicima i nestalim; da ne bi preiveo ovu katastrofu Samsonov se ubio revolverskim metkom. U toku ovih operacija Nemci su bili vie nego jedanput u kritinom stanju. Da je Renenkamf, u mesto da ostane nepom ian, brzo napredovao da bi izvrio svoje spajanje sa Samsonovom armijom, oni bi, pr ema njihovom sopstvenom priznanju, vrlo lako mogli da iskuse sudbinu koja je snal a rusku armiju. Da bi proslavili odmazdu za poraz koji su pretrpeli od ujedinjen ih snaga Litvanaca, Poljaka i Rusa 1410 godine, oni su tu odluujuu bitku nazvali b itkom kod Tanenberga. Ovaj je naziv proizvoljan jer su se operacije 19 14 godine odigrale daleko prema istoku od sela koje je u XV veku videlo bitku k od Tanenberga ili Grinvalda. I ako je pretrpela poraz, ruska ofanziva u Istonoj Pruskoj nije bila uzaludna. Voe na sa ogromnim snagama, ona je s poetka zabrinula neprijatelja, sejala uas po c eloj Nemakoj, i zbog svoga uspeha odmah u poetku rata duboko ranila samol jublje Viljema Drugog naroito kada je eneral fon Pritvic hteo da povue svoje trupe iza Visle, i primorala Nemaku komandu, da bi umirila javno mnjenje, da pripremi o dmah plan vojnih operacija za osloboenje zauzetih krajeva na istoku. Ali ona je n aroito doprinela da popravi situaciju saveznika na Francuskom frontu. Zbilja, da bi pojaala trupe na istonom frontu, nemaka komanda morala je povui sa zapadnog front a dva korpusa rezerve (garda i XI-ti korpus) i osmi divizion konjice. Zbog potre be naglog premetanja, ona uzima ta pojaanja sa svoga desnog krila, koje se naslanj a na jaku razvijenu elezniku mreu.61 Tako je oslabljeno to desno krilo koje je hte lo da sa severa opkoli francusko-englesku armiju i ciljalo na Pariz; i ba u trenu tku kada strana opasnost preti saveznicima, ovo slabljenje neprijateljskih snaga ima ogromnu prednost. S druge strane loe vesti sa istonog fronta ine svoj demoraliz atorski uticaj na stanje duhova nemakih voa, a to je inilac o kome se mora voditi r auna. Visoka vrednost saveznikih trupa i strategijski instinkt njihovih efova izvlae iz situacije svemogue koristi, ali i Rusija ima svoj udeo u pripremi za pobedu n a Marni, koja ubija za svagda misao Nemaca da jednim udarcem zavre rat na zapadno m frontu. 61 U projektu je takoe prebacivanje i treeg korpusa sa levog krila ali do toga ni je dolo.

68 9 Kada su Nemaka pojaanja stigla na istoni front i dok se delovi druge ruske armije k oji su se spasli od propasti, povlae ka Narevu, eneral fon Hindenburg reava da udar i na armiju Renenkamfa, koji nastavlja da osvaja, na Nemakoj teritoriji, utvrenu l iniju od Kuries-Hafa do Mazurskih jezera. Veran metodama iz vremena mira nemako g glavnog taba, Hindenburg se trudi i ovoga puta da zaokrui oba krila svoga prot ivnika, ali bez uspeha. Renenkamf izbegava zamku koja mu se podmee i oko sredine septembra uspeva, po cenu tekih rtava, da se povue na srednji tok Njemena. Ruska ofanziva u Galiciji (avgustseptembar 1914). Na jugo- zapadnom frontu, Austr o-Maari preduhitravaju ofanzivu svojih protivnika. Poto su postavili ispred Lavova prema istoku 34 korpusa, oni razvijaju skoro osam izmeu Visle i RamaRuska, i upada ju u RuskuPoljsku. Njihov napad, naroito kada im stie sa leve obale Visle jedan nem aki korpus landvera, pod komandom enerala fon Vojera, dovodi u vrlo teku situaciju r usku etvrtu i petu armiju, koje jo nisu sasvim ni spremne. Ovaj kritini period pada u isto vreme kada i najtea faza ruskih operacija u Istonoj Pruskoj. Ipak, blagoda rei brzom dolasku pomoi, koja doputa da se formira jedna nova armija, deveta, na de snom krilu fronta, izmeu Visle i Lublina, blagodarei takoe i energinoj kontra-ofanzi vi tree i osme armije, koje napadaju, dolazei s istoka, front LavovoHolic, ruska ko manda uspeva da zaustavi ofanzivu Austro-Maara u pravcu severa. Za vreme te kontr a-ofanzive, trea i osma armija postiu mnogobrojne uspehe, koji im dozvoljavaju da zauzmu 2 septembra Holic i 3 Lavovo, administrativni i elezniki centar Galicije. Ovi porazni uspesi, kao i poja va jednog dela ruske vojske severno od Lavova, stavljaju u opasnost desno krilo,

pa ak i pozadinu austro-ugarske vojske koji su duboko ugazili u jedan deo ruske Poljske, liene dobrih saobraajnih srestava. Jo vie, severni delovi jugo- zapadne arm ije, deveta, etvrta i peta armija, poinju da pritiskuju Austro- Maare, na centru i desnom krilu. I sad nastaje prava kriza na terenu neprijateljskih operacija. Severne trupe Aus tro-Maara treba da misle na povlaenje, i da bi titila to povlaenje, neprijateljska k omanda reava da snano podupre svoju zapadnu stranu, postavljajui je na liniju od Ve renice, od njenog utoka, pa na sever do Rama Ruske. Ova pozicija od ogromne vredno sti kao prirodna odbrana, koja je jo i dobro utvrena, ima da izdri pritisak tree i o sme ruske armije, dok se glavni delovi Austro-Maara ne povuku s one strane Sane. 6 septembra na Verenici poinje bitka koja uzima razmere ogorene bitke i traje pet d ana. Tek u zoru 12 septembra Austro-Maari, bojei se da im ne popusti njihova odbra nbena linija kod RamaRuske poinju da se povlae na celome frontu do Dnjestra. Njihov o povlaenje pada u isto vreme, tano dan po dan, sa povlaenjem u Francuskoj nemakih a rmija ka Enu, posle bitke na Marni. Sve saveznike sile mogu da slave u isto vreme svoje prve pobede prema neprijatelju. Bacajui oruje, prenosna sredstva i ranjenik e, gubei svakog dana hiljade zarobljenika, Austro-Ugarska vojska bei u neredu iza Sane i Visloke.

69 0 Vie od etrdeset diviziona, veinom smanjenih na bedne ostatke, grupie se na uskom pro storu izmeu gornjeg toka Visle i Karpata. Cela zapadna Galicija je u rukama Rusa, koji su na pragu Maarske i Bukovine. Ruska ofanziva u Galiciji zavrava se slavno sredinom septembra. I s jedne i s druge strane milioni ljudi bili su zaposleni u bitci i na frontu, dugom vie od 470 vrsti; za vreme od vie nego tri nedelje, ove ogromne vojske manevrisale su i tukle se bez trenutka odmora. U koliko vie tih pet jugo-zapadnih ruskih armija stupaju u Galiciju, nj ihov front, zbog geografskih prilika iri se sve vie i vie: na severu, on je ogranien tokom Visle, ispod Sane i na jugu, ona se naslanja na Karpate. Sve armije nisu vie potrebne da gone neprijatelja koji se povlai Visloki; samo jedna od njih, deve ta, u poteri je za njim, a ostale etiri trenutno su se zadrale du Sane, oekujui da bu du upotrebljene korisnije negde na drugom mestu. Bitka na Visli (septembardecembar 1914). Od druge polovine septembra izvesno zatij e primeuje se na francuskom frontu. Rat se okree u rovovski rat: francuski enera lisim ofr pretstavlja situaciju, obavetavajui svoju vladu, da odsada uspesi tru pa pod njegovom komandom nee se meriti desetinama kilometara, ve metrima. U takvim prilikama, nemaka komanda moe da pokua ponovo sa inicijativom operacija, u potrebljujui snage koje organizuju u unutranjosti Nemake. Da bi predupredila novu n emaku ofanzivu, francuska vlada, od polovine septembra, posreduje kod ruskog mini stra spoljnih poslova, traei da ruske trupe odravaju stalnu aktivnost na levoj obal i Visle, da bi tako izazvali strah kod Nemaca od eventualne ruske nove in vazije na njihovu teritoriju. Prenos vojnih operacija na levu obalu Visle tak oe dolazi u obzir Stavke, koja je ve od prvih dana rata, bila uoila mogunost napada na Nemaku. Ali posle Austro-Ugarskog povlaenja na Visloku, obavetenja jav ljaju za dolazak nemakih trupa iz Gornje lezije; oevidno, nemaka komanda se uri d a osigura svoju teritoriju od eventualnog upada Rusa i eli da, u isto vreme, prui pomo Austro-Ugarskoj vojsci u nevolji. Ova obavetenja su potpuno obistinjena kad k rajem septembra poinje ofanziva Austro-Nemaca izmeu Loca i ua Nede. Malo po malo doz naje se da je vodi nemaka deveta armija, novosastavljena i da ima vie od est korpus a, sa desnim krilom od ostataka prve austro-ugarske armije, sve pod komandom Hin denburga i Ludendorfa. U isto vreme javlja se za austro-ugarsku ofanzivu na desn oj obali gornje Vistule ka Seni. Operacije zahvataju ogromne razmere. Kako sektor srednjega toka Visle, ue Sane do Buga i Nareve, tako rei je potpuno ot kriven, opasnost je vrlo ozbiljna za Ivangorod i Varavu, gde se nalaze svi stalni mostovi na Visli. Pored toga, gubitak Varave, politiki i administrativn i centar ruske Poljske, bio bi vrlo osetljiv za Rusiju. Stavka vrlo sreno reava tu

sloenu i opasnu situaciju jednim irokim pokretom rokiranja to dokazuje stvaralake o sobine ruske strategije. Ona nareuje komandi jugo-

69 1 zapadnog fronta da uzme iz Galicije tri armije: petu, etvrtu i devetu, jaku sa 9 10 korpusa, i da je baci na sektor Visle, dok sa severo-zapadnog fro nta koncentrie u pravcu Varave 7 korpusa druge armije. Taj plan predvia da 10 korpu sa t. j. druga i peta armija, cele celcate, sa masom konjice kao dodatak, zauzmu sektor izmeu jedne take na severu od ua Pilice i Varave, da bi dala kontra-udar nemak om levom krilu koje se pribliava Varavi i ostaje otkriven. Pokreti trupa, koje zah teva ovaj proti-manevar veoma su oteani ruenjem privremenih mostova na Sanu, ravim putevima i nepovoljnim atmosferskim prilikama. Pored svega pokreti se vre na vrem e i 25 oktobra udarne trupe II i V armije, koje su zauzele utvrene oblasti Varave, dobijaju nalog da preu u optu ofanzivu. Meutim Nemci, koje napada konjica sa reke Bzure, a ije levo krilo okruava ruska peadija, vide da je situacija veoma nepovoljn a i u noi od 25 oktobra poinju da se povlae na celom frontu sektora severno od Pili ce. Pod pritiskom ruske vojske, koja prelazi u ofanzivu, pokret povlaenja se malo po malo pojaava, pa zahvata i austro-ugarsku vojsku na prvim karpatskim utvrenjim a. Uspeh otvara ruskoj vojsci iroke izglede. Gonjenje neprijatelja moe lako da se zav ri zauzeem Poznanije i lezije, ijim bi gubitkom Nemaka izgubila pokrajinu od ogromne vojne i industrijske vanosti. I zaista, istog dana kada poinje povlaenje nemakih tru pa, ruska vojska dobija nalog da pree u estoku ofanzivu na frontu LodPiotrkovOp oznoOpatovSandomierc, i da nastavi da napreduje svojim desnim krilom. Nemci ve oma veto i brzo za sobom kvare sve saobraajne veze; tako ometaju rusko gonjenje i tako dobijaju u vremenu, uspevaju da osvoje svoje teritorije. Pa ipak, lezija ost aje izloena ruskom napadu: oko 10 novembra ruski front se ve prua od Unejove na Var tu do ua Nide na jugu i dalje du Dunajeka. Tada se jasno oseaju posledice nejednakih saobraajnih mrea. Rusi imaju na l evoj obali Visle samo jednu veoma slabu mreu, to oteava i najmanju regrupaciju trup a. Nasuprot tome, Nemci na povratku, ponovo mogu da se slue dvema jakim vezama i opkoljavaju dvostrukim ogradama celu rusku pograninu oblast. Nemaka komanda na ist onom frontu, koju, od poetka novembra, pretstavlja Hindenburg i njegov nerazdvojni drug, Ludendorf, ef glavnog taba, iskoriava ovu prednost; u oblasti izmeu Visle i Va rte, komanda brzo koncentrie oko est pukova, kao i mnogobrojnu konjicu, ko je prebacuje na desno rusko krilo i namerava da ga opkoli. Ovaj usov trupa pod komandom generala fon Makenzena, komandanta IX armije, napreduje do Loa. Sa desn e obale Visle im uskoro stiu pojaanja i oni prisiljavaju neprijatelja, koji je ve d osta napredovao, na hitno povlaenje. 22 i 23 novembra jedna i po armija i dve div izije nemake konjice jedva izbegnu u oblasti Brzezina; pod cenu ogromnih rtava i n adoveanskih napora, uspevaju preostali, najvie 8.000 ljudi, prema obavetenjima iz ne makih izvora, da prokre sebi put i da se spasu naglim povlaenjem.

69 2 Ofanziva kod Loa zavrena je optim povlaenjem IX nemake armije. Zbog tog neuspeha reava se nemaka komanda da sa zapadnog fronta preuzme etiri nove armije, II i XIII akti vne, III i XXIV rezervne i pet divizija konjice II, IV, V, VI i IX i da ih uputi na rusku Poljsku. Ovo preuzimanje spreava nastavljanje ofanzive, koja se, u toku druge polovine oktobra i u poetku novembra, vodila na francuskom frontu, na Izer u i Ipru, u pravcu Kale-a, baze engleske vojske. S druge strane, gubici, koje su ove trupe podnele u toku etiri meseca gotovo neprekidane ofanzive, nestaica oruja i municije, naroito puaka i metaka, pribliavanje zime i naroito teak vojni poloaj pris iljavaju Stavku da izvri reviziju plana predvienih operacija i da im smanje broj.

Tako ruska vojska zauzima polovinom decembra poloaje, koji su prethodno utvreni na rezi Bzuri, Ravki i Nidi i poinje da se tamo utvruje. Neuspeh turske ofanzive na Kavkazu (oktobra 1914januara 1915). Ulazak Turske u ra t komplikuje vojnu situaciju Rusije. Turska flota pojaana od jakih i brzih nemakih krstarica Gebena i Breslau, 29 oktobra napada razne take na obali Crnog Mora. Neposredno zatim, III turska vojska, koja je sastavljena od tri najbolje otomans ke armije sa Enver paom na elu, iji je savetnik Bronsar fon elendorf, ef glavnog taba, napada na Transkavkaz. Njena se ofanziva bedno zavrava. Prvih dana januara, 1915 potpuno je potuena pod Ardahanom i Sarikamihom i mora da se povlai pred gonj enjem ruskih trupa. Hladnoa, veliki sneg i planinski predeli oblasti gde se ona povlai, potpuno je dezorganizuju. Put, kojim se ponovo vraa pokrive n je smrznutim ljudskim i ivotinjskim leevima, kao i municijom, topovima i naputeni m kolima. Rusima ona ostavlja mnogobrojne zarobljenike, meu kojima je i jedan kom andant armije i tri komandanta divizije sa njihovim glavnim tabovima. Ovaj potpun i poraz najboljih turskih trupa osigurava Kavkaz od novih napada za celo vreme t rajanja rata. Nemaka ofanziva u Istonoj Pruskoj (februara 1915). Istona Pruska stalno ugroava desn o krilo ruskog fronta, jer, sluei se svojom odlinom eleznikom mreom, Nemci mogu u svak om asu da preduzmu ofanzivu ka srednjem Njemenu, Bobru ili Narevu, pa da zatim op kole bok ili ak zadnje delove ruske vojske, koja je ostala na levoj obali Visle. Zbog toga Stavka, poetkom 1915, misli da je ponovo okupira. Ona na nj u baca novu vojsku, koja uspeva da zauzme jedan deo i da se utvrdi na reci Anger apu i du istonih puteva u predelu jezera Mazurije. Njen plan se na prvom mestu sastoji u tome da izmeu Pultuska i Ostrolenka koncent rie naroitu XII armiju, koja je sastavljena od 10 divizija i da njome napadne na f ront SoldauOrtelburg, a pokazuje da ima tu dobru stranu to dozvoljava da se ofanzi va pone sa snagama, koje su tada na raspoloenju. Ona, ipak, ne namerava da taj pla n privede u delo pre druge polovine februara, t. j. pre nego primi pojaanja u lju dima i u municiji.

69 3 Na nesreu pripreme za ovu ofanzivu nisu mogle da ostanu tajne, pa nemaka komanda odluuje da ih preduhitri, krajem januara. Ona se odrie svake ozbiljnije o peracije na zapadnom frontu, da bi u Istonu Prusku uputila etiri nove armije, od k ojih su XXXVIII, XXXIX i XL bile obrazovane za vreme zime u unutranjosti carstva, a etvrta, XXI povuena je sa francuskog fronta. Ove trupe su spremne za borbu prvi h dana februara, a ve 7-og poinje njihova ofanziva na dva krila X ruske armije. I pored godinjeg doba i nepovoljnog vremena napad je snano voen i Rusi su pris iljeni da preu srednji tok Njemena i Borg; u povlaenju opkoljena je u umama Avgusto va XX ruska armija, a posle ogorenog otpora i velikih gubitaka, dobar deo armije je zarobljen. Napredovanje Rusa u Karpatima (decembra 1914maja 1915). Za vreme prvih est meseci, 1915, austriski front je pozornica dogaaja, koji e biti od presudnog uticaja po d aljnji tok rata: poto su u Karpatima izvrili izvesna napredovanja, Rusi moraju da se povlae i da evakuiu Galiciju i rusku Poljsku. Ve od kraja 1914, poto su Austro-Nemci napustili srednji tok Visle i Sana, austro -ugarske trupe napreduju ka Karpatima. General Ivanov, zapovednik jugo-zap adne vojske, smatra da nije dovoljno ostati u defanzivnom stavu, ve da je potrebn o preduzeti ofanzivu da se sprei reformisanje neprijateljske vojske. ta vie, on misli da je najbolje zaposesti Madarsku, odvojiti je na taj nain od Austrij e i prisiliti na potpisivanje zasebnog mira. Sa svoje strane, general Konrad fon Hecendorf, ef austro-ugarskog generaltaba, svestan ozbiljnosti situacije, odluuje da sa srpskog fronta povue svoje najbolje trupe i da ih uputi ka Karpatima. Sem t oga, Nemci obrazuju u oblasti Munckaa (danas Mukaevo) naroitu junu vojsku. N amera Austro-Nemaca je da, napadom na front od brda Dukla do brda Vikova, os lobode austrisku tvravu Pemisl, koju opseda XI ruska armija i da ugroze saobraajne veze Rusa sa Lvovom. Tako, i pored zimskog doba, Karpati postaju pozornica mnogo

brojnih ogorenih borbi, koje obema stranama nanose velike gubitke. Gotovo sasvim bez municije i bez artiljerije iznemogli ruski vojnici prelaze preko stena i tru de se da stignu do breuljaka, koje treba da osvoje. Pri ovom tekom podvigu njihovi se redovi znatno proreuju. 22 marta Pemisl, sa svojim garnizonom od preko 120.000 ljudi i 900 komada artilje rije, mora da se preda. Opsada je trajala skoro est meseci; nedostatak opsadne ar tiljerije, kao i krajnja nestaica municije bila je uzrok da nije bre osvojena. Njen pad oslobaa XI rusku armiju i omoguava jugo-zapadnoj vojsci ire operacije. Ba i z politikih razloga zapovedniki se namee potreba da se osovina ruskih napora pomeri ka Karpatima. Dardanelska ekspedicija, koju preduzimaju saveznici, stavlja se bi u zadatak da Tursku istisne iz borbe i da rei pitanje moreuza i Kon stantinopolja, koji je za Rusiju od ivotne vanosti. Kako geografski uslovi i slabost njene flote na Crnom Moru, koja nema hrabrosti pred bosforskim utvrenj ima, prisiljavaju Rusiju da ne uestvuje u ovoj ekspediciji, njene trupe se do izn emoglosti trude, da pripreme krajnji poraz austro-ugarske

69 4 vojske, koji bi podigao ugled Antante na Balkanu i doveo do saveza i uestvovanja sa Rumunijom i Italijom. Ma da je, posle veoma tekih pregovora, izmeu Italije i Antante 26 aprila 1915, potpisan osnovni sporazum, do stvarnog uestvova nja novog saveznika dolazi, na alost, tek mesec dana docnije. to se Rumunije tie on a i dalje ostaje u oekivanju. Krajem aprila ruskim trupama polazi za rukom da preu preko vrhova Karpata i da se smeste po prostranim junim padinama. Austro-Nemaka ofanziva i rusko povlaenje u Galiciji i u ruskoj Poljskoj (majaseptem bra 1915). Austro-Maari se u Karpatima odravaju jedino zahvaljujui pomoi nemakih trup a, koje su u ugroenim sektorima pomeane sa njihovim. Meutim, to je samo privremena pomo; da se spase dvojna monarhija, potrebno je pribei energinijim merama i iz osno va izmeniti situaciju. Zbog toga Nemci potpuno preinaavaju svoje stare planove. N a zapadu zauzimaju odbranbeni stav, da bi sve snage skoncentrisali na istonom fro ntu i prenose ak i svoj glavni stan u malu varoicu Ples u Gornjoj leziji. Otsada on i sa zapadnog fronta crpu snage, koje su im potrebne za razvijanje ofanzive na i stoku. Poinju sa povlaenjem 9 najboljih divizija, meu kojima je pruska garda. Sa au stro-ugarskim trupama, koje su na poloajima na Dunajeku grupiu oni 16 do 17 divizi ja peaka, pravih udarnih trupa, snabdevenih dobrim orujem i dobrom municijom, kao i artiljerijom velikog kalibra. Austro-nemaka ofanziva poinje 1 maja 1915, probojem ruskog fronta, na sektoru izmeu gornje Visle i podnoja Karpata, u klancu Gorlice. Ne samo da je potisnuto desno krilo jugo-zapadne ruske vojske, ve su ugroeni i zadnji delovi njihovih jedinica, koji su prodrli daleko u Karpate, pa ak i zauzeli jedan deo junih padina glavnog p laninskog lanca. Mali broj eleznica i njihov slab transportni kapacitet ne dozvol javaju Rusima da preu u protivnapad, ve ih prisiljavaju na potpuno povlaenje. Oko p olovine maja njihove trupe u Galiciji ponovo prelaze San, ali ne mogu da se odre pred nadiranjem sveih nemakih snaga. Pemisl i Lavov padaju u ruke neprijatelja, 3 i 22 juna. Svuda, na severu i na istoku, povlae se jugo-zapadne vojske ka ruskim g ranicama. U isto vreme kada razvijaju ofanzivu u Galiciji, Nemci su veoma aktivni na sever o-zapadnom frontu. Oni do krajnjih granica iskoriavaju preimustva, koja im donosi p osedovanje Istone Pruske. Najpre, krajem aprila, poinju sa ofanzivom prema Tilzi tu i Memelu, na desnoj obali Njemena, preko avli u pravcu Rige, Dvinska i Vilne; zatim, sredinom jula, njihov se napad proiruje na front u Narevu u oblast i NeogeorgijevskLoma. Razvoj ovog napada sa kojim uporedo ide jak pritisak protiv Kelma i Vladimir-Vol inskija u Galiciji, izlae rusku vojsku, koja dri levu obalu Visle, opasnosti da joj budu slomljena oba krila. Stoga glavni komandant general Ivanov poinj e da, u sporazumu sa Stavkom, oslobaa trupe iz poljskog depa. U noi od 5 avgusta, rus i evakuiu Varavu i poinju da se povlae ka Istoku, odbijajui neprijateljske napade i p

ostepeno upuujui jedan deo svojih trupa ka

69 5 Vilnu, Dvinsku i Rigi, gde poinje da se obrazuje novi, severni front. Pore d svega, oni tek krajem avgusta uspevaju da zaustave neprijateljsku ofanzivu na liniji, koja prolazi preko Rige, Dvinska, ua reke Strip i sputa se du Dnjestra do r umunske granice. Zbog tog povlaenja oni gube sva svoja zapadna utvrenja. Mnoga su uostalom, bila na vreme evakuisana, jer je ratno iskustvo dokazalo: da svojim sredstvima utvrenja ne mogu da zaustave ofanzive velikih masa vojske, niti da se odupru vatri njihove artiljerije. U etiri letnja meseca, koliko je trajalo njihovo povlaenje u Galiciji i u ruskoj P oljskoj, Rusi su, bez oruja i bez municije, sami imali da podnose pritisak ujedin jenih neprijateljskih snaga. Francusko-engleske trupe su, istina, pokuale, juna m eseca, da nemake trupe udalje sa ruskog fronta ali slaba preduzimljivost i nezado voljavajui rezultati nisu mogli da preduhitre udar, koji su Nemci pripremili na I stoku. 7 jula, general ofr saziva u antiji-u ratni savet saveznika, koji: treba da proui mogunosti pomoi iscrpljenoj Rusiji. Poto je izloio sve to je Rusija uinila za o u stvar, on podvlai potrebu jedne saveznike ofanzive. Ta operacija, meutim, trai dugu pripremu, tako da je francusko-engleska vojska spremna da otpone sa of anzivom u Artoa i ampanji, tek kada situacija na istonom frontu poinje da se stabil izuje. to se tie Italije, njene se operacije protiv Austro-Ugarske ograniavaju na I sonzo i okolinu, pa, prema tome, ne mogu iz osnova da izmene situaciju na glavno m frontu, t. j. u Galiciji. Austro- Nemci, dakle, i dalje imaju slobodne ruke da koncentriu svu panju i sve glavne snage na ruski front, i nemaju potrebe da ih za odbranu podeljuju po ostalim frontovima: francuskom, italijanskom, srpskom i Da rdanelima. Prema slubenim podacima, uspeli su da septembra 1915, grupiu pro tiv Rusije 127 divizija peadije i 24 divizije konjice, umesto 50 divizija peadi je i 13 divizija konjice, koliko su imali u poetku rata. Borei se na tako jakom frontu, Rusija je u najveoj meri doprinela uspehu saveznika. Njene su trupe skretanjem neprijateljske panje sa ostalih frontova osigurale saveznicima gotovo jednogodinji odmor, posle tekih napora prvog ratnog perioda, odmor koji e on i dobro da iskoriste i da se pripreme za upornu borbu, koja e im kasnije doneti k rajnju pobedu. Preuzimanje vrhovne vlasti od Nikole II i gubitak Vilna (septembra 1915). Pred tekim poloajem ruske vojske, koja mora da se povlai u unutranjost zemlje i da neprijatelju prepusti 20 gubernija evropske Rusije reava se da sam car uzme u ruke vrhovnu komandu pomorskih i zemaljskih snaga. 5 septembra car dolazi u S tavku, koja je ba preneta iz Baranovia u Mohilev i istoga dana privodi u delo svoj u nameru. Stari generalisim, veliki vojvoda Nikola Nikolajevi, imenovan je za vic e-kralja i za komandanta naroite vojske u Kavkazu sa titulom generalisima. U isto vreme, s njim i njegovi najblii saradnici naputaju Stavku i Nikola II imenuje Ale ksejeva za efa svog glavnog taba. Carevu odluku da se stavi na elo vojske ne odobrava ni: veina ministara, ni Duma, ni narod. Svi se slau u tome da je nezgodno da ef drave napusti prestonicu i da uzme odgovornost za budue vojne operacije. Careva odluka

69 6 kritikuje se tim pre to ima svega dve-tri nedelje do poetka jeseni, kada su putovi neupotrebljivi, a svakog asa moe da se oekuje nemaka ofanziva. I zaista ve 1214 septe mbra, Nemci vre jak pritisak na Vilno i Dvinsk. Da bi odvojili vojsku sa severnog fronta, koji se definitivno obrazovao pod generalom Ruskijem, od vojske sa zapa dnog fronta, kojom komanduje general Evert, Nemci bacaju napred svoju konjicu, ij i pojedini odredi stiu do oblasti Borisov. Glavne eleznike veze, koje vezuju dve se verne prestonice su na taj nain privremeno preseene. Ruske trupe vre ogromne napore

da sastave probijeni front: u tome uspevaju tek krajem septembra. Pored svega, izgubljena je oblast Vilna, koja je tako vana po svojim eleznikim vezama. Na celom frontu od Dvinska do Pruska, Rusi moraju da se zadovolje privremenim poloajima, k oje se trude da utvrde. Od tog vremena poinje na ruskom frontu rovovski rat. Stavka misli da ga iskoristi i da potpuno obnovi svoje trupe, koje su, posle te teke godine borbe, potpuno is crpljene. Meutim, dogaaji joj to ne dozvoljavaju. Oni je prisiljavaju na nove ofan zive koje treba da pomognu saveznicima, pre nego to je mogla da sakupi snage i sr etstva koja su potrebna da bi uspela. Ruska ofanziva kod Trembovle (decembra 1915). U jesen, 1915, Austro-Uga rska vojska, uz pomo Bugara, koji prilaze centralnim silama, nanosi srpskoj vojsc i ozbiljan poraz. Svi su putevi preseeni i ona mora da otstupa ka moru, kroz plan ine i vanredno nepovoljne klimatske prilike. Da joj olaka otstupnicu, VII ruska a rmija, naroito obrazovana u tom cilju napada, krajem decembra, na krajnje levo kr ilo jugo-zapadnog fronta u oblasti Trembovla. U ovoj ofanzivi gubi Rusija 50.000 ljudi. Ruske ofanzive od 1916 na severnom i jugo-zapadnom frontu. 31 decembra 1915, sas taje se u antiji-u nova saveznika konferencija, koja ima za cilj organizovanje ue saradnje meu saveznicima za sledeu godinu. Konferencija predvia za l eto, 1916, zajedniku francusko-englesku ofanzivu na Somi i postavlja u zadatak Ru sima da oni u cilju zavaravanja, 15 dana ranije ponu sa ofanzivom. Meutim, Nemci p reduhitre svoje protivnike. Ve od 26 februara oni na Verdenu prebacuju ogromne vo jne snage, pred kojim se razvija neuvena i estoka borba, koja odnosi sve snage, ko jima oni mogu da raspolau na zapadnom frontu. Da spree Nemce u njihovim namerama, Rusi 18 marta izvre masovnu ofanzivu u predele jezera Uaroa, na mestu gde se dodiruju severni i zapadni front. Na taj nain oni z austavljaju sve nemake rezerve na istonom frontu i uspevaju time da, od 2230 marta, zaustaviv neprijateljske napade na Verden. Svoju ofanzivu provode pod ua snim uslovima, na teritorijama koje su topljenjem snega i porast reka pretvorili u blatne movare, u blatu i krvi, kako kau sami Nemci. Njihovi veoma teki g ubici broje 100.000 ljudi. U meuvremenu, Stavka se sprema za letnju ofanzivu, koja je odluena na konferenciji u antiji-u. Ona se reila da ceo svoj napor prenese na zapadni front,

69 7 a da na drugim frontovima, severnom i jugo-zapadnom, izvodi samo male operacije. Ona, prema tome, deli teku artiljeriju i municiju, koje jo uvek ima u ogranienoj k oliini. Meutim, okreti italijanske vojske varaju sva predvianja. General Kadorna, k oji se sa glavnom snagom svojih trupa i dalje dri na Isanzi, napadnut je oko polo vine maja od strane Austro-Maara. Poto su se sakupili u Trentinu, Austro-Maari se n aglo pojavljuju izmeu Brenta i Adie i stavljaju Italijane u veoma teak poloaj. Dok u velikoj urbi pregrupie trupe, general Kadorna je prisiljen da trai od Stavke hitnu pomo. Rusija moe da mu pomogne jedino ako odstrani Austro-Ugarsku vojsku. U tom c ilju mora da prenese vojsku na jugo-zapadni front, koji je najblii talijanskom fr ontu i da to pre izvri ofanzivu. Tako je Stavka prisiljena da napusti ranije pripr emljene operacije i da izvri potpuno nepripremljen napad. U tim nepovoljnim prilikama poinje slavna ofanziva Brusilova, komandanta rigo-ist onih armija. Poela je 1 juna, a produila se do prvih dana septembra du cele linije i zmeu Pripjata i Dnjestra ili na duini od 375 vrsta. U poetku ofanziva uspeva da pro bije neprijateljski front u irini od 2875 vrsta. Meutim, front se ne predaje potpun o, jer ubrzo dobija pojaanja, koja su povuena sa francuskog, italijanskog i engles kog, pa ak i novog makedonskog fronta. Vie od 30 divizija pojaanja, od kojih najman je 24 dolaze sa francusko- engleskog fronta, a 7 sa italijanskog, baeno je na Bru silova. Najbolje meu njima upuene su na oblast Kovela, ije zauzimanje dozvoljava Au stro-Nemcima da zaustave rusku ofanzivu. Ma da nije mogla da d odlune rezultate, ofanziva Brusilova bila je od ozbiljnog zn aaja po optu situaciju. Ona je u osetnoj meri poboljala poloaj italijanske vojske, o moguila francusko-englesku ofanzivu na Somi i reila Rumuniju da prie antanti.

Krajem avgusta i Rumunija ulazi u rat. Na nesreu, ona veoma neobazrivo puta da nje ne trupe napreduju u Transilvaniji, pa tako izlae svoje desno krilo i zadnje odre de ujedinjenim snagama neprijatelja. Rusija mora da pouri u pomo. Njene trupe mora ju da prodru na rumunsku teritoriju i da prikupe ostatke rumunske vojske. Novi i teki zadatak namee joj obrazovanje specijalnog rumunskog fronta. Kako Rumuni mogu da dadu svega 6 divizija peadije, a jednu konjice, koje zauzimaju sektor od jedv a 33 vrste, ona mora da brani sav ostali front, koji se protee na 469 vrsta na ju gu i do Crnog mora. Oko meseca januara 1917, Rusija mora tamo da prevede tridese t est divizija peadije i est konjice, to znai etvrtinu celokupne svoje snage. Zbog tog a je situacija na istonom frontu mnogo pogorana i ruske vojske gube svaku mogunost za slobodnu akciju. Vojne operacije na Kavkazu i u Persiji (1916). Na kavkaskom frontu Rusi odnose u toku 1916, niz vanijih pobeda. 16 februara, posle petodnevnog opsedanja, osvajaj u utvrenje Erzerum; tursku tvravu. Dva meseca kasnije, 19 aprila, zauzimaju Trebiz ondu, to njihovoj vojsci dozvoljava da se snabde sa svim to joj je potrebno i da n astavi sa napredovanjem.

69 8 Njihove vojne operacije u ovom novom ratnom pozoritu, u Persiji, jo su mnogo uspeni je. Krajem maja, mali odred kozaka dospeva ak do glavnog stana Engleza, koji poto su poli od Persijskog zaliva, napreduju uz Tigar. Ukratko, krajem 1916, ruske tru pe zauzimaju Erzendan, Mouh, Bitliz, u Turskoj na strani Azije i Amadan u Persiji ; Komanda kavkaske vojske od sada misli samo da brani osvojeno zemljite. Zamorenost vojske i zemlje krajem 1916. Ako se napravi bilans rezultata koje je antanta postigla 1916 utvruje se da Centralne sile imaju sve manje izgleda u pobe du. Sama injenica, da krajem godine, Nemaka eljno oekuje kraj neprijateljstava i zak ljuenje mira najbolji nam je dokaz. Meutim ovi povoljni rezultati se ukazuju samo onome koji ume da zahvati celokupnu situaciju. Mase ih nikako ne vide; one poznaju samo teki ivot u rovovim a, uzaludnost svakog pokuaja da se pree mrea od bodljikave ice i potoci prolivene krvi. U Rusiji je broj ljudi pozvanih pod zastavu prevaziao 13 miliona, broj ubijenih 2 miliona, a broj osakaenih nije manji od etiri, ako ne i etiri i po miliona. Okviri mnogobrojnih jedinica obnavljani su po pet pa i est puta. Ma da svi elementi stanovnitva koje je procenjeno na 170 miliona, nikada ne mogu da bud u pozvani pod zastavu, ovakav vojniki napor u zemlji, koja je u mirno vreme regrutovala svega polovinu svojih obveznika dostie krajnje granice. S druge strane iz nedostatka radne snage produktivnost s polja opada. Sem toga p otekoe u saobraaju sa inostranstvom i nedovoljnost domae industrije dovode postepeno do industrijske krize i strahovite dezorganizacije saobraaja. Cene robe se naglo penju i stanovnitvo trpi od svake mogue oskudice. Iz tih razloga nezadovoljstvo stanovnitva prema vladi neprestano raste, jer su po d njenom vlau uslovi ivota postali tako teki, a ona sama, u ostalom, odavno vie ne ul iva poverenje. Nemaka Komanda veoma veto iskoriava optu zamorenost kao i ogorenje prot iv vlasti koja se uvek protivi hitnim reformama. U toku leta komanda organizuje propagandu, koja ide za tim da kod ruskog vojnika pokoleba volju za nastavljanje m rata, kao i moralnu disciplinu. Poslednje Ruske ofanzive 1917. Svesni deo ruske vojske prihvata revoluciju, koja 1917, marta meseca, obara caristiki reim, kao novi faktor pobede. Privremena vlad a je istog miljenja; Rusija mora novom ofanzivom da dokae da sa saveznicima eli da nastavi rat do krajnje pobede. Organizacija ove ofanzive nailazi na ogromne potekoe: S jedne strane vojnike zahva ta nagla obeshrabrenost i slabi vojnu disciplinu; s druge strane, unutranja polit ika situacija oduzima privremenoj vladi svaku snagu i potrebni autoritet. Pa ipak , zahvaljujui naporima ministra rata, A. T. Kerenskog i ruske vojske, dolazi na j ugo-zapadnom frontu do velikog napada na Austro-Maare. Napad poinje (od jula i raz vija se na obema obalama Dnjestra62) Elektrizovane

62 Poznat u Rusiji pod imenom ofanziva od 18 juna (stari kalendar)

69 9 trupe, koje predvode hrabri oficiri, koji rtvuju svoj ivot, uspevaju da potisnu ne prijatelja, uzimaju nekoliko hiljada zarobljenika i u naletu dolaze do reke Lomn ice, poto su zauzeli varoi Hali i Kali. Ali ve posle prve opasnosti vraaju se ka gr anici isto onako brzo kako su napredovale, tako zanos stanovnitva pada. Pokuaj ofanziva na drugim frontovima daju jo rezultate. Jedan nemaki napad, poetkom septembra, u oblastima Rige, i Fridrihtata, prouzrokuje povlaenje XII-te armije, k oja obrazuje desno rusko krilo na liniji Verden i preputa neprijatelju donji tok Dvine. U oktobru, Nemci uspevaju, da bez mnogo potekoa zauzmu ostrva Ezel i D ago, koja su im neophodno potrebna za odbranu oblasti oko Rige. Kasniji vojni dogaaji na ruskom frontu od veoma su malog interesa. Neogranien a propaganda pristalica mira, koju potpomae boljevika vlada, a koja se u masama bes no iri, dovodi do potpune dezorganizacije ruske vojske, koja je iscrpljena dugim ratnim potekoama. 3 marta 1918 godine, izmeu etiri poslanika boljevike vlade: Sokolnikova, ierina, Petro vskog i Karakana potpisan je mir. U ovo vreme, 80 divizija centralnih sila, od k ojih je preko polovine nemakih, dre istoni front u Evropi. Ovaj front se prua, u sredini, od Narve do Ore, na levom krilu. Nemake trupe zauzimaju Finsku, na desnom krilu, Austro-Nemake snage se utvruju na celoj teritoriji Ukrajine, do Rostova i Crnog Mora; Turske trupe, koje su prele u ofanzivu zauzimaju Transkavka z. Svesni elementi ruske vojske nisu uzeli nikakvog uea u transakcijama Brest-Litovsko g mira, pa ih nisu ni priznali. Kada su vojni strunjaci konsu ltovani u pogledu nemakih predloga za mir, oni su izjavili da su ti p redlozi neprihvatljivi; oni su, sem toga, kategoriki odbili da potpiu bilo koji do kumenat, koji se odnosi na prekidanje neprijateljstava. Kad je boljeviki kongres r atifikovao ugovor o miru, morali su najaktivniji elementi ruske vojske da se skl one po zemljama kojima se Rusija granii, i da tamo nastave borbu za svoju otadbinu .

70 0 X X I I I . N I K O L A I I ( 1 8 9 4 - 1 9 1 7 )

(nastavak) 1. ETVRTA DUMA I NAGOVETAJ REVOLUCIJE (1912-1917) Izbori za etvrtu Dumu. Vlada Koko vceva, koja je bila izgubila veru u oktobriste, odlazi na izbore u sporazumu sa nacionalistima i sa krajnj om desnicom. Ona je reena da se koristi svim prisilnim sredstvima koje joj prua zakon od 3/16 juna 1907 godine, a naroito ugledom to ga uiva svetenstvo. Poto joj je izbor ni zakon davao pravo da podeli sve birae na grupe obrazovane prema drutvenom sta leu, vlada je reila da svetenstvo obrazuje zasebnu grupu i da Sveti Sino d i episkopi po svojim eparhijama vre pritisak na svetenike birae. Svi svete nici bez izuzetka dobivaju nareenje da uzmu uee u predizbornoj agitaciji i da glasaj u prilikom svih izbornih radnji, a to e rei prilikom odreivanja biraa i poslanika, z a vladine kandidate. I pored protesta petrogradskog mitropolita Antonija, Crkva je na taj nain gurnuta u politiku. Svetenici, od kojih je znatan broj izabran za b irae drugog stepena i provernim izbornim skuptinama, obrazuju prilino velik i deo pokrajinskih izbornih kolegija, te u izvesnim sluajevima odluuju o konan om izboru poslanika. Pri svem tom, vlada ne postizava eljene rezultat e, prvo stoga to birai, razgnevljeni bezobzirnim pritiskom vlasti, glasaju esto za kandidate opozicije, a zatim stoga to svetenici naimenovani za birae ostaju usamljeni u pokrajinskim izbornim kolegijama i ne uspevaju da veliki broj sveten ika bude izabran za poslanike. Izbori ne donose odlunu pobedu nijednoj od triju grupa, desnice, centra i levice, koje su u njima uestvovale. Oni ak znae poraz za centar: oktobristi, lieni vladine potpore a tako isto i jednog dela glasova zemljoposednikih delegata ije su simpati je prema opoziciji porasle za vreme tree Dume, gube 50 poslanika u korist kandida ta levice i desnice, i dobijaju samo 98 mandata. Ali vlada nije uspela da bude i zabrana jedna nacionalna i reakcionarna veina sposobna da je podrava. Stranke u Dumi i nastavljanje reakcionarne politike. Sastav etvrte Dume sasvim je razliit nego to je bio u treoj: sada je centar slab, a oba krila snana; vladine str anke, koje nemaju apsolutnu veinu, broje 185 a opozicija skoro 150 poslanika, dok nasuprot njima oktobristi imaju samo 98 poslanika. Ipak, i pored svoje brojne s labosti, oktobristi zadravaju i u etvrtoj Dumi isti onaj uticaj koji su vrili i u t reoj, jer se bez njih nije mogla da stvori nikakva veina. Kao gospodari situacije, oni manevriu veto izmeu desnice i levice; as se udruuju sa desnicom da bi potpomogli vladu, a as glasaju zajedno sa levicom, na primer u poetku zasedanja, kada su usp eli da se izglasa ovaj ustavni predlog: Zakonodavni rad moe se vriti normalno samo ako vlada i zakonodavne ustanove budu iskreno saraivale na ostvarenju naela iznese nih u

70 1 carskom proglasu od 17/30 oktobra 1905 godine i na ustanovljavanju stroge zakon itosti. Dva prva zasedanja protiu u atmosferi zabrinutosti zbog meunarodne situacije i u u nutranjoj reakciji. U pogledu spoljne politike, iako je pobeda balkanskih drava nad Turskom znaila diplomatski uspeh za Rusiju, koja je uloila toliko truda da stvori Balkansk i savez, raskidanje ovoga saveza i rat koji je otuda potekao bili su za nju prav i poraz. Njeno kolebanje za vreme ove krize, kad se nije umeala vojnom silom, dol azilo je otuda to nije bila spremna da izdri jedan evropski rat. Vojne reforme zap oete pod uticajem Dume daleko su od toga da budu zavrene; metode ministarstva vojn og, koje su kritikovali ne samo opozicija ve i oktobristiki centar tree Dume, nisu se mnogo izmenile; i sam ministar vojni, general Suhomlinov, koji uiva osobitu na klonost carevu, nije na visini svojih odgovornosti, i o njemu se mnogo raspravlj a. U unutranjim poslovima, vlada nastavlja svoju reakcionarnu politiku. Car se rastaje od Kokovceva 31 januara/13 februara 1914 godine i umesto njega postavlj a za pretsednika vlade Goremikina. Ovo naimenovanje daje novo jemstvo de snici i znai pojaavanje reakcije. Ubrzo pokuaji da se ogranie prava Dume samovoljnim

tumaenjima zakona postaju sve ei, i iri se glas da vlada namerava da pretvori zakon odavna tela, jednim novim dravnim udarom, u proste savetodavne skuptine. U isti ma h ministarstvo unutranjih poslova, povereno Nikoli Maklakovu, poinje strahovito da kinji javnost i koi rad mesnih samoupravnih ustanova. Rat i sveti savez vladinih stranaka u 1914. Iako usamljene grupe militaristike stranke koja okruava ministra vojnog gledaju povoljno na mogunost oruano g sukoba sa Nemakom, ipak vlada, Duma i rusko javno miljenje ele da se odri mir. I m a da su mnogi predznaci nagovetavali rat jo dosta pre 1 avgusta 1914 godine, on je iznenadio i javnost i dravnu vlast. Narod ga smatra kao odbranbeni rat, i celokupna tampa, bez obzira na miljenje, pre klinje stranke da se okupe oko vlade i da zaborave politike razmirice, pa da naine zajedniki front prema neprijatelju. Sutradan po objavi rata od strane Nemake, car objavljuje jedan proglas u kome izraava elju da u ovoj uasnoj godini iskuenja unutran je raspre budu zaboravljene, da se uvrsti veza izmeu cara i njegovoga naroda i da i tava Rusija odbije drski nasrtaj neprijatelja. Politike stranke i izvesne drutvene organizacije pridruuju se ovome pozivu da se zaborave unutranje razmirice. U jednom proglasu koji je objavljen istoga dana kad i carev, sredini odbor kadetske strank e izjavljuje: Ma kakvo da je nae dranje prema unutranjoj politici vlade, naa je prva dunost da sauvamo zemlju da ostane jedna i nedeljiva i da branimo njen poloaj svetske sile koji joj osporava neprijatelj. Odloimo za docnije nae unutranje razmirice, ne dajmo protivniku ni najmanji povod da rauna na razmimoilaenja koja nas razdvajaju i seajmo se odluno da je u ovom trenutku na prvi i jedini zadatak da pomaemo naim vojnicima ulivajui im veru u pravednost nae

70 2 borbe, mirnu hrabrost i u pobedu naega oruja. Znaajna je injenica i to da, im se uvide lo koliko je opasna meunarodna situacija, trajkovi koji su bili izbili po petrog radskim fabrikama u prvoj polovini jula, u trenutku dolaska pret sednika Francuske republike Poenkarea, prestaju odmah. Ali se tek na vanrednoj s ednici Dume, odranoj 26 jula/ 8 avgusta, sveti savez politikih stranaka i vlade ispo ljava na najdostojanstveniji nain. Posle govora pretsednika Dume, pretsednika vla de Goremikina, ministra spoljnih poslova Sazonova i ministra finansija Barka, pr etstavnici raznih narodnosti, Poljaci, Letonci, Litvanci, Jevreji, Muslimani, Ne mci iz baltikih pokrajina i nemaki naseljenici na Volgi reaju se na govornici da bi potvrdili svoju vernost i odanost ruskoj dravi i ruskom narodu, kao i svoju elju da rade na zajednikom zadatku, na odbrani otadbine od zavojevaa. Isto tako i pretst avnici raznih parlamentarnih grupa, naroito pretstavnici dveju glavnih frakcija o pozicije, Jefremov u ime progresista i Miljukov u ime kadeta, potvruju snano da odg ovorna opozicija nudi vladi neogranienu potporu: Mi se borimo da oslobodimo nau otadbinu od tuinske najezde, izjavljuje Miljukov, da oslobodimo Evropu i sloven stvo od germanske hegemonije, da oslobodimo ceo svet od nepodnoljivog tereta sve veeg naoruanja... U toj borbi mi smo svi ujedinjeni; mi ne postavljamo uslove, mi ne zahtevamo nita; mi prosto stavljamo na terazije borbe nau vrstu volju da pobedim o. Ve u prvim danima rata, pretstavnici optina i zemstava odluuju da obrazuju Savez ze mstava i Savez gradova. Ove organizacije bave se isprva pruanjem pomoi bolesnicima i ranjenicima, a zatim se njihov rad proiruje i na snabdevanje vojske. 12/25 avg usta pretstavnici zemstava raznih gubernija okupljaju se u Moskvi i biraju za opt eg upravnika Saveza zemstava kneza G. E. Lvova, koji se za vreme japanskog rata istakao svojim organizatorskim sposobnostima. Proglas koji glavni komandant, veliki knez Nikola Nikolajevi, upuuje Poljacima 14/ 27 avgusta pojaava utisak da je vlada u tesnoj i istinskoj vezi sa stanovnitvom. O duevljenje koje obuzima sve sredine ruskog drutva za vreme prvih nedelja rata prev azilazi ak granice zemlje. Jedan znatan deo iseljenika pokazuje isti duh odanosti prema odbranbenom ratu: u jednom pismu Tajmsu, Burcev izjavljuje da je ovaj rat postao za Rusiju narodni rat; drugi jedan uticajan iseljenik, knez P.

A. Kropotkin, podrava isto shvatanje, pa i socijal- demokrati, meu kojima i G. V. Plehanov, izjanjavaju se takoe odluno za rat. Krajem leta i za vreme itave jeseni ovakvo raspoloenje preovlauje u najveem delu rus koga drutva, i to ne samo kod pretstavnika liberalnih i demokratskih stranaka, ve i kod socijalista-revolucionara i socijal-demokrata (menjevika). Opte oduevljenje o staje nepokolebljivo i pored uasnog udarca to ga je Hindenburg zadao vojsci Samson ova kod Tanenberga 11/ 2416/29 avgusta, i pored rave organizacije snabdevanja vojs ke, i pored neureenosti sanitetske slube. Potpora koju privatne organizacije pruaju vojsci, pomaui da

70 3 se evakuiu ranjenici, organizovanjem bolnica, podizanjem na bojitu ambulanta i kan tina, dokazuje vojnicima i oficirima da, ma kolike bile politike razlike koje del e rusko drutvo, ono je srcem uz one koji na frontu brane otadbinu od ne make najezde. Vojniki porazi i reakcionarna politika vlade slabe sveti savez (1914 1915). Naalost, i pored carevog apela da se zaborave unutranje borbe, unutranja polit ika vlade nije se izmenila. Kratkotrajnost prvog ratnog zasedanja Dume, sazvane samo za jednu jedinu sednicu, izazvalo je opte razoarenje. Vlada, zadovoljna to je uspela da dobije podrku levice, ne hita da ponovo okupi pretstavnike naroda i hoe da iskoristi okolnosti da bi upravljala sama, primenjujui obilno uveni lan 87 osnov nih zakona o ukazima sa zakonskom snagom. Finansije, novanina politika i opticaj p apirnog novca, vojna cenzura, pomo porodicama mobilisanih lica, izmene i dopune v ojnih propisa, menjanje veliine postojeih poreza i zavoenje novih poreza, carinskih tarifa, trgovakih i industriskih mera i mnogi drugi zakonodavni postupci od najv ee vanosti, sve to ne podlee kontroli zakonodavnih tela, sve se to odluuje u grozniav oj urbi na sednicama vlade i ostvaruje, na osnovu lana 87, prosto carevim ukazima. Ustvari, car sam stvara zakone; to je kao neko vraanje autokratiji. Ministar unu tranjih poslova, Nikola Maklakov, ne menja svoje nepoverljivo dranje prema narodu. On odbija da potvrdi izbor velikog broja lanova kancelarija zemstava i optinskih odbora. On ne prestaje da stvara tekoe Savezu zemstava kao i Savezu gradova. K ada su Galiciju, tu ukrajinsko-poljsku pokrajinu austriske monarhije zauz ele ruske pobednike trupe, ruski upravljai koji su tamo odailjani zabranjiva li su sve to je ukrajinsko i naposletku su uhapsili i prognali unijatskog mitropo lita eptickog, kao i vie drugih uglednih linosti. Njihova klerikalna politika, koja je teila da silom prevede unijate u pravoslavlje, izazvala je alosne sukobe ne sa mo sa unijatskim svetenstvom, ve mestimino i sa samim galiciskim stanovnitvom. Vlada, u elji da odloi to je mogue vie sazivanje Dume, bila je odluila da je ne okuplj a pre jeseni 1915 godine. Ali se javnost uznemirila, jer se iri glas da su, u jed nom memorandumu podnesenom caru, reakcionarne sredine dokazivale kako produenje r ata, ogromne rtve koje on zahteva i rastrojstvo pozadine mogu dovesti do unutranji h zapleta i olakati izbijanje jednog revolucionarnog pokreta, te su otvoreno preporuivale zakljuenje zasebnog mira sa Nemakom, iji se politiki i socijalni reim mnogo vie slae sa reimom ruske carevine nego demokratski poredak zapadnih Saveznika . Na uestalo navaljivanje pretsednika Dume i pretstavnika parlamentarnih grupa, v lada je primorana da popusti, te je ponovan sastanak Dume utvren za kraj januara odnosno sredinu februara 1915 godine. Ovo zasedanje traje tri dana, od kojih su dva posveena pretresu budeta. Dok je budetski odbor davao diskusiji sav eljeni obim i raspravljao ne samo o finansiskom zakonu, ve i o optoj politici vlade, dotle je Duma, koja nije imala dovoljno vremena te je odobravala samo petnaest minuta gov ora pretstavnicima svake grupe, primorana da je skrati. Na

70 4 javnoj sednici odran je sveti savez vlade i Skuptine. Tek na jednoj tajnoj sednici o

dbora za narodnu odbranu kritikovana je politika vlade. Poto su sasluali objanjenja ministra spoljnih poslova Sazonova i objanjenja ministra vojnog Suhomlinova, koj i uverava da je vojska dovoljno snabdevena municijom, namirnicama i opremom, Mil jukov i ingarev su kritikovali dranje vlade naspram nacionalnih manjina i zamerili joj da ne potuje sveti savez, ije je odranje potrebno za uspeh rata; oni naroito napa daju rad ministra unutranjih poslova Maklakova i zahtevaju da on podnese ostavku. U prolee, nedostatak municije, naroito granata, koji se ve osetio za vreme munog i krvavog zimskog pohoda u Karpatima, ini situaciju veoma opasnom. Kada su Nemci zapoeli ofanzivu u Galiciji, pozadina kao i front shvatili su da poraz r uskih armija dolazi od nedostataka u njihovom snabdevanju. Parlament arni krugovi i javnost otpoinju ogorenu borbu protivu Suhomlinova, koji je pomou um irljivih izjava to ih je uinio krajem januara/sredinom februara u odboru za narodn u odbranu obmanuo poverenje Dume. irenje nezadovoljstva i ekonomsko rastrojstvo (1915). Pod uticajem vojnikih poraz a, javno miljenje oigledno menja pravac. Umesto svetog saveta javlja se poste peno sve jae gnuanje prema zloinakoj nebriljivosti vlade, koja ostavlja rusku vojsku bez municije i spreme, naspram jednog strahovitog protivnika. Nezadovoljstvo obu zima sve redove graanstva. Ranjenici, vrativi se svojim kuama na kratko otsustvo po sle bavljenja u bolnici, otkrivaju mune okolnosti u kojima se nalazi vojska i tvr de da ju je vlada izdala. Suenje pukovniku Mjasojedovu, optuenom za vezu sa neprij ateljem, potvruje glas koji se iri po celoj zemlji da je izdajstvo prodrlo u samo srce vojske. Krajem maja/sredinom juna, u Moskvi, razdraenost naroda dovela je do pljakanja prodavnica i trgovina koje su pripadale sopstvenicima sa nemaki m ili neruskim imenima, i zahvaljujui blagonaklonosti policije, koja u tom e vidi nain da otstrani ogorenost stanovnitva, ovo pljakanje uzima prilino velike razmere. Gomile izbeglica koje bee pred nastupanjem neprijatelja prodiru malo po malo u unutranjost zemlje, donose tamo svoje albe na liavanja koja su pretrpeli, ire tamo razne bolesti, gomilaju se po gradovima. Poto je Vrhovna komanda bila nared ila evakuaciju svih seljaka iz oblasti ostavljenih neprijatelju, veina njih mora li su da napuste svoj zaviaj; dravna blagajna prinuena je da im prua pomo, a to je za nju teak teret. Uzrujanost i ogorenje javnosti pojaavaju se ukoliko se umnoavaju znaci sve veeg rast rojstva narodne ekonomije, naroito u pogledu saobraaja. Kako eleznika mrea nije dovoljna za prevoz ogromnih koliina materijala potrebnog za snabdevanj e vojske, ministarstvo saobraaja moralo je ograniavati sve vie saobraaj putnika i pr ivatne robe eleznicom. Unutranja trgovina pati zbog toga, a razni proizvodi iezavaju sa trita. Skupoa poinje da se osea po velikim varoima. Cene najpotrebnijih ivotnih namirnica skau pod

70 5 istovremenim uticajem inflacije i smanjenja prometa. Mobilizacija, pozvavi pod za stavu nekoliko miliona radnika i seljaka u najlepim godinama, liila je industriju, trgovinu i poljoprivredu neophodne radne snage, i to u isto vreme kada zahteva od njih krajnji napor za snabdevanje vojske ratnim materijalom, spremom i potreb nim namirnicama. Ekonomsko rastrojstvo ne uzrujava samo javnost, koja ve odavno istie potrebu da se to zlo lei sistematskim radom, ve ono zabrinjuje i vladu. Pod uticajem vojnikih po raza, koje su naroito imale za uzrok ravu organizaciju pozadine, ona se odluuje da izie u susret eljama naroda sazivajui Dumu za 19 juli/1 avgust, i menjajui administraciju ekonomskih poslova: tako se jednom od lukom ministarskog saveta od 7/20 juna 1915 godine, koju je i car ratifikovao, u stanovljava jedan naroiti savet za usklaivanje mera kojima se obezbeuje snabdevanje vojske materijalnim i vojnim potrebama. Kongres pretstavnika trgovine i industrije, Moskovska i Petrogradska optina, zaje dnika konferencija upravnih odbora Saveza zemstava i gradova, kao i konferencija pretsednika i delegata zemstava, izraavaju otvoreno javno miljenje. Pod njegovim p ritiskom, vlada se odluuje ne samo da sazove Dumu, ve i da ukloni iz vlade otvore ne pristalice reakcionarne politike. Maklakov, Suhomlinov, glavni pravozastupni

k Svetog sinoda Sabler, i ministar pravde eglovitov, primorani su da podnesu ostav ke pre sastanka Dume; oni koje javnost opravdano smatra za odgovorne, zajedno sa Suhomlinovom, za neuspehe ruske vojske, smenjeni su sa poloaja. Ali imena novih ministara dokazuju da vlada ne misli iskreno da izmeni svoju pol itiku. Iako je general Polivanov, koji je doao na mesto Suhomlinova, popularan u vojsci i parlamentarnim krugovima liberal grof P. N. Ignjatijev postao je mini star prosvete tek docnije, u zimu 1916 godine, posle smrti Kasoa, knez erbatov na poloaju ministra unutranjih poslova, A. Hvostov pravde, a A. Samarin na poloaju gla vnog pravozastupnika Svetoga Sinoda, nisu pogodni da olakaju izmirenje vlade sa D umom i javnim miljenjem. Dumina potpora vladi i stvaranje naprednog bloka (1915). Kada se Duma sastala 19 j ula/1 avgusta, nala se pred jednom vladom delom obnovljenom, ali kojoj je uvek pr etsedavao stari Goremikin, koji ne uiva naklonost Skuptine i koji je nesposoban da vodi pomirljivu politiku. Poto je sasluala vladine izjave, Duma izglasava sa velikom veinom cela opozicija, o ktobristiki centar pa ak i umerene grupe sa desnice jedan dnevni red koji tvrdi da je potrebno izmeniti pravac unutranje politike i stvoriti jednu vladu koja bi uivala poverenje cele zemlje, zatim ukazuje na neophodne unutran je reforme i izjavljuje da je sloga izmeu naroda i vlade potrebna za podravanje vo jske i pripremanja pobede. Jedino ga jedan nacionalista i krajnja desnica odbac uju. Tako se obrazuje jedna velika i vrsta veina, ujedinjena eljom da potp omogne vladi u organizovanju snabdevanja vojske i da se ostvari jedna vlada narod nog poverenja i jedan program liberalnih reforama. Duma najpre izglasava zakonske predloge koji se odnose na stvaranje posebnih odbora

70 6 odreenih da upravljaju snabdevanjem vojske i da se bore protivu ekonomskog rastro jstva zemlje. Zakoiom od 17/30 avgusta stvorena su, po ugledu na naroiti savet od 7/20 juna, etiri posebna odbora: za narodnu odbranu, za snabde vanje gorivom prevoznih sredstava, javnih ustanova i preduzea koja rade z a narodnu odbranu, za ishranu i za prevoz goriva i namirnica za vojsku; kasnije se stvara jo jedan odbor za pomaganje izbeglica. Pored nadlenih ministara koji im pretsedavaju i pretstavnika upravnih vlasti, u njima e zasedavati lanovi Dume i Carevinskog vea koje imenuju zakonodavna tela; tako ova tela uestvuju u radu na s nabdevanju vojske i u suzbijanju ekonomskih tekoa izazvanih ratom. Za vreme ovoga letnjeg zasedanja, koje pada u vreme naputanja Galicije, Poljske i Litvanije od strane ruske vojske, parlamentarni krugovi pokazuju sve veu elju da odre slogu izmeu stranaka i veinu stvorenu na prvoj sednici. Ideju koju je izrazila opozicija da se stvori jedna vrsta parlamentarna veina, toplo je prihvatio centar i jedan deo nacionalista. Jedino ostatak nacionalista, jedan deo krajnje desnic e i socijal-demokrati i radnici, koji imaju razliito shvatanje ne samo o optoj pol itici, nego ak i o samom ratu, odbijaju da joj se pridrue. Pregovori voeni izmeu pre tstavnika opozicije, centra i dveju grupa sa desnice koje su glasale za stvaranj e vlade narodnog poverenja, zavrili su se i pored svih prepreka na koje se nailazilo pri sastavljanju jednog zajednikog pro grama obrazovanjem jednog vrstog parlamentarnog bloka, koji je nazvan napredni blok. Njegov program, objavljen 26 avgusta/8 septembra, sadri dva naela opte politike: prvo, obrazovanje jedne homogene vlade, sastavljene od linosti koje uiv aju poverenje naroda i reene da u to kraem roku ostvari jedan program utvren sporazu mno sa zakonodavnim telima; drugo, korenitu izmenu upravnih metoda zasnovanih na nepoverenju prema svakoj nezavisnoj javnoj delatnosti; a posebno: strogo potovan je zakonitosti od strane upravnih vlasti; ukidanje meanja vojnih i graanskih vlast i u pitanja koja se ne odnose neposredno na vojne operacije; obnova osoblja u po krajinskim administracijama i usvajanje jedne razumne i logine politike, sposobne da odri unutranji mir i da otkloni sukobe izmeu drutvenih stalea i raznih narodnosti . On navodi i itav niz mera koje treba preduzeti radi njegovog ostvarenja;

pre svega administrativne mere: opta amnestija za politike i verske krivice, po zivanje u otadbinu politikih izgnanika, prestanak verskih progonjenja, davanje aut onomije Poljskoj, ukidanje zakonskih ogranienja nametnutih Jevrejima, zabrana da se progone Ukrajinci u Rusiji i Galiciji, uspostavljanje profesionalnih radnikih saveza; zatim mnoge zakonodavne mere, izmeu ostalih i dodeljivanje seljacima isti h prava koja imaju i ostali drutveni stalei, stvaranje sreskih zemstava i reforma optina i zemstava. Primeru Dume sledovalo je i Carevinsko Vee. U tome gornjem domu obrazuje se jedna veina koja usvaja program naprednog bloka. Manje jaine nego veina u Dumi, ona je ipak dovoljna da obezbedi izg lasavanje onih zakonskih predloga koje je ve Duma usvojila.

70 7 Razume se, krugovi reakcionarne desnice uznemireni su zbog stvaranja naprednog bloka. Savet Plemiskog saveza, koji strahuje da se vladina politika ne iz meni, trai od Goremikina jednim pismom da ostane veran reakcionarnim naelima. Zaht evati jednu novu unutranju politiku, to znai, kae se tu, hteti iskoristiti tekoe ratn og vremena da bi se pokualo sa ostvarenjem jednog programa liberalnih reforama ko ji moe dovesti do novih nemira u cilju da se promeni politiki reim Rusije, to se tie v ade, ona je podeljena u pogledu pravca kojim treba ii. Pretsednik vlade Goremikin , koga je uplailo stvaranje naprednog bloka u Dumi, trudi se da odvoji od opozicije desno krilo parlamentarne veine i pokuava da stvori desniarsku veinu gotovu da ga pomogne. Nasuprot tome, neko liko ministara, naroito Sazonov, Krivoejin, koji dri poljoprivredu, i Haritonov, koji je dravni kontrolor, izjavljuju da su spremni da se oslone na jednu umerenu liberalnu veinu. Otuda se raa kriza u samoj vladi; Goremikin ima uza se sa mo svoje desniarske kolege, dok veina ministara smatra da treba odgovoriti eljama D ume i obezbediti saradnju vlade sa parlamentarnom veinom menjajui sastav vlade. Nikola II, pod uplivom carice i Raspuina, opredeljuje se za nepopustljivost (1915). Tada poinje da se mea u poslove carica Aleksandra Fjodorov na kojom duhovno gospodari jedan ovek koji je na nekoliko godina pre rata i za vr eme samoga rata igrao ogromnu politiku ulogu. Taj sibirski seljak, kome se tano ne znaju preci, koji se zakitio nazivom starec (Boji ovek) i poznat svuda pod nadimk om Raspuin (razvratnik) koji su mu dali njegovi zemljaci, jeste jedna od najmranij ih linosti nove ruske istorije. Zahvaljujui vezama koje je umeo stei u dvorskim kru govima, on je uspeo da doe do carice i da pomou arlatanskih proroanstava i vetog isko riavanja jednog hipnotikog upliva pridobije njeno potovanje i odanost. Carica slepo sl ua njegove savete, i to ne samo u svome porodinom ivotu Raspuin je iskoristio bolest carevia Alekseja Nikolajevia da bi uvrstio svoj uticaj, ve i u oblasti opte politike . Uticaj to ga ovaj prostaki arlatan vri nad njom i preko nje na cara, jeste jedno m ono orue kojim se klika dvorana slui da bi uticala na postavljenja na p oloaje u vioj dravnoj upravi, pa na taj nain i na sudbinu cele zemlje. Oni koji priel jkuju povlastice dvora, do kojih ele da dou ne birajui sredstva, sigurni su da e usp eti ako svemoni starec pristane da se zauzme za njih, te se kandidati za ministar ske poloaje tiskaju u njegovom pretsoblju, jer da bi se dospelo do vlasti, neopho dno je potrebna njegova blagonaklonost. Prepiska izmeu Nikole II i carice, objavl jena posle 1917 godine, dokazuje da car, sluajui sve vie savete svoje ene, pita nju za savet u svim pitanjima unutranje i spoljne politike, i da se Aleksandra Fjodor ovna trudi da daje pravac slaboj volji svoga mua. I upravo pod uticajem carice, k oja je i sama bila pod uplivom Raspuina i pridobijena za najstroiji konzervatizam, Nikola II u jesen 1915 godine donosi dve odluke, ije su posledice izmenile sudbi nu Rusije. Prvom odlukom, objavljenom raspisom od 24 avgusta/6 septembra 1915 godine, on sm enjuje sa poloaja vrhovnog komandanta velikog kneza Nikolu

70 8 Nikolajevia, koji posle poraza toga leta nije vie uivao poverenje zemlje i vojske i ija se ostavka sama nametala, i reava da on lino vri vrhovno komandovanje vojskom: D unost da sluim svojoj otadbini koju mi je Bog nametnuo, izjavljuje on, nalae mi, sada kad je neprijatelj prodro u granice carevine, da preuzmem komandovanje vojskom.. . Drugom odlukom, a to je ukaz 3/16 septembra iste godine, on prekida rad Dume, i prvi put u ustavnoj istoriji Rusije ne odreuje, suprotno ustavnim odredbama, datu m narednog saziva zakonodavnih tela. Ovaj ukaz, koji je Goremikin uspeo da dobij e poto je otiao caru u Vrhovnu komandu, potvruje pobedu desniarske manjine u vladi, a Skuptina i javnost doekali su ga kao jedno izazivanje. On dokazuje, kao i raspis od 24 avgusta/6 septembra, da se carica trudi da razvije kod cara misticizam ko ji je obuzeo celu carsku porodicu i koji veto odravaju Raspuin i njegove pristalice . On oznaava poetak jednog novog doba u istoriji rata: otsada se i car i vlada odr iu svakog sporazuma sa veinom Dume i javnim miljenjem, da bi poli onim kobnim putem koji e odvesti u revoluciju. Raskid izmeu zemlje i vlade, i ubistvo Raspuina (19151916). Rasputanje Dume povlai uz astopne ostavke ministara koji su bili pristalice sporazuma sa parlamentarnom veinom i izjasnili se protivu toga da car preuzme zvanje vrhovnog komanda nta vojske. Jedan za drugim udaljeni su ministar unutranjih poslova knez erbatov, g lavni pravozastupnik Svetog Sinoda Samarin, ministar poljoprivrede Krivoein, a za tim posle nekoliko meseca i popularni ministar vojni Polivanov, i ministar spolj nih poslova Sazonov, iji odlazak smanjuje uticaj Rusije u saveznikim dravama gde je on uivao veliki ugled. Oni su zamenjeni kandidatima carice i Raspuina, odlunim pri stalicama reakcionarne politike, kao to su A. N. Hvostov, lan krajnje desnice u Du mi, kome je povereno ministarstvo unutranjih poslova. Iako i sam Goremikin mora d a ustupi pretsednitvo vlade tjurmeru, to nije stoga to ga smatr aju neumesnim na elu nove vlade, ve stoga to Raspuinova klika hoe da ima za pretsedni ka vlade jednoga od svojih ljudi. tjurmer je ranije bio pomonik ministra unutranjih poslova i rasturio je nekada zemstvo Tverske gubernije. Car i carica, koji ga s matraju za jednog od najvernijih slubenika carske porodice i pouzdanog borca za o dbranu prestola, poklonili su mu puno svoje poverenje. Naimenovanje jednoga tako otvorenog reakcionara onemoguava svaki sporazum sa Dumo m. Kada je posle ostavke Sazonova preuzeo osim toga i voenje spoljnih poslova, du boka strepnja obuzela je parlamentarne krugove, jer je bila u pitanju sudbina ru ske spoljne politike I zaista, novi ruski ministar spoljnih poslova toliko ne po znaje sloena pitanja meunarodne politike pa ak i sam diplomatski jezik, da mora da se ogranii na to da utljivo prisustvuje razgovorima koje vodi njegov pomonik Nj eratov sa stranim ambasadorima. Godine 1916 protie u atmosferi nesloge izmeu Pa rlamenta i vlade. Duma se saziva samo na kratka zasedanja, za vreme kojih parlam entarna veina pokuava

70 9 da ostvari zakonodavni program naprednog bloka i otro kritikuje unutranju reakcionar nu politiku tjurmera. Ministri se neprestano menjaju: to ve lii na nekakav ministar ski janidajes. To je jedno karakteristino obeleje toga doba; ukoliko se vie ide ka rev oluciji, utoliko su promene ministara sve ee, ali one niukoliko ne menjaju sam duh vladine politike, kao to dokazuje naimenovanje A. D. Protopopova za ministra unut ranjih poslova na mesto Hvostova koji je pao u nemilost. Kao potpretsednik Dume u tome svojstvu putovao je sa lanovima Dume i Carevinskog Vea u saveznike zemlje i n a zapadni front, i ma da je bio lan oktobristike stranke i naprednog bloka, Protopopov, postavi ministar, naputa svoje dotadanje drugove i stavlja se u slubu reakcije. Za svoje naimenovanje ima da zahvali uticaju Raspuina, i on unosi u vren je svoje ministarske dunosti vatrenu revnost jednog novog pokrtenika. Provalija koja se stvorila izmeu cele zemlje i dravne vlasti postaje sve dublja. ak i dvorski krugovi smatraju da je opasan put na koji neodgovorne linosti, koje pr eko carice gospodare carem, guraju ceo narod. Nekoliko lanova carske porodice pod nose Nikoli II jedan memorandum da bi skrenuli panju na pogreke vladine politike i

na potrebu da se uine ustupci Dumi. Sukob izmeu vlade i zemlje dostie svoj vrhunac u jesen 1916 godine, za vreme zasedanja Dume. Njene sednice otvaraju se 1/13 no vembra u atmosferi obostrane razdraenosti. Ovoga puta gnuanje Dume, koje se izraava u govorima poslanika, ne izbija samo protivu vlade, ve je upravljeno i na one ko ji su uistini odgovorni za raskid izmeu vlade i zakonodavnih tela. Sa govornike tr ibine P. A. Miljukov otvoreno ukazuje na lanove kamarile koja okruuje caricu kao n a glavne potstrekae reakcionarne politike. Poto je nabrojao sve reakcionar ne mere koje je donela vlada nasuprot eljama parlamentarne veine i javnog miljenja, on zakljuuje: ta je to u stvari? Glupost ili izdaja? Nacionalista ulgin, sa d esnice naprednog bloka,. koji dolazi posle njega na govornicu, potkrepljuje njegov e kritike. Vlada ini ogromnu greku to se koristi pravom vojne cenzure da bi zabrani la objavljivanje govora odranih na dan otvaranja Dume. U novinama sutradan jav nost nalazi, umesto izvetaja sa skuptinske sednice, samo prazne stupce. Ali j e njena radoznalost usled toga jo pojaana; zato, i pored cenzure, tekst zabranjeni h govora iri se na frontu kao i u pozadini munjevitom brzinom, te ceo narod sazna je za optube izreene sa govornice u Dumi. tjurmer plaa svojim padanjem u nemilost vladine greke. Ali novi pretsednik vlade A. Trjepov, koji pripada uzanom krugu visokih dravnih inovnika, nije takoe takav da b i se mogao svideti parlamentarnoj veini i javnom miljenju. Svi njegovi pokuaji da p ridobije naklonost Dume propadaju. Poslanici ga doekuju hladno; lanovi socijalistik e opozicije stavljaju sebi u dunost da stalno prekidaju njegov govor, pa ak i vest koju je saoptio sa govornice da su Saveznici pristali da Rusiji dodele Carigrad i Dardanele ne proizvodi utisak koji je on oekivao. To zasedanje zavrava se 17/30 decembra u

71 0 atmosferi uzrujanosti i opte zabrinutosti, jer se raskid izmeu Dume i vlade samo j o pojaao. U noi izmeu 17/30 i 18/31 decembra 1916 godine, u dvorcu kneza Feliksa Jusupova, posle jedne none orgije za vreme koje su pokuali da pomou cijankalija pomeanog u vi no i kolae otruju potstrekaa reakcije, stareca Raspuina, ubili su ga sa nekoliko re volverskih metaka. Ubice, F. Jusupov i poslanik Purikevi koji imaju za sauesnika velikog kneza Dmitrija Pavlovia, odvoze le jednim automobilom u Pe trovski park i bacaju ga u vodu. Vest o tome ubistvu iri se odmah, i cela zemlja smatra Raspuinovu smrt kao poslednju opomenu kamarili i glavnim linostima vlade. Nagovetaj revolucije (1917). iri se glas da e se ubrzo odigrati jedan dravni udar; ap ue se da zaverenici, meu kojima ima i oficira iz vojske na frontu spominje se naroi to general Krumov, pa ak i general Aleksejev kao moguni potstrekai dravnog udara, hoe da primoraju Nikolu II da se odrekne prestola u korist carevia i da naimenuje za namesnika svoga brata, velikog kneza Mihaila Aleksandrovia. Plan o M ihailovom namesnitvu pretresan je u parlamentarnim krugovima, iz kojih e posle n ekoliko nedelja izii privremena vlada. S druge strane, pribegava se svim sredstvi ma da bi se uticalo na cara. koji se namerno udaljio od politikih realnosti i upo rno se zatvorio u mistinu atmosferu svoga najbliega kruga. Poetkom januara 1917 god ine ambasador Engleske, ser Dord Bakenen, krei pravila diplomatske etikecije, pristu pa za vreme jedne audijencije u Carskom Selu pitanju ruske unutranje politike i i zjavljuje da treba ovu izmeniti traei sporazum sa Dumom i javnim miljenjem. Ali, ni jedan dokaz ne moe da ubedi cara. Ne samo da ne pomilja da uini potrebne ustupke, v e reakcionarna kamarila, grupisana okolo carice, hoe naprotiv da iskoristi parlame ntarni raspust da bi pojaala desno krilo ministarskog saveta iji je voa Protopopov. Pretsednik vlade Trjepov primoran je da podnese ostavku 27 decembra 1916/9 januara 1917 godine, zato to je pokuao da se sporazume sa veinom Dume udaljujui P rotopopova i druge ministre neprijateljski raspoloene prema naprednom bloku. Njegov naslednik je stari knez Golicin, ije je aktivno uestvovanje u dobrotvornim drutvim a kojima pretsedava carica odluilo o njegovom izboru. Ova promena linosti bila bi

dovoljna da pokae kako su car i carica vrsto reeni da nastave politiku reakcije. U to se vie ne moe sumnjati kada je car ovlastio Golicina da odloi ponovan sastanak D ume od 12/25 januara za 14/27 februar. Nezadovoljstvo izazvano ovakvom politikom i meanjem cariinim ne samo u unutranje po slove, ve i u spoljna pitanja, obuzelo je celu zemlju, vojsku kao i sve drutvene s talee. Poev od velikih kneeva, koji piu Nikoli II da bi protestvovali protivu uticaj a koji neodgovorne linosti vre na rusku politiku, pa do poslednjeg vojnika na fron tu, koji je ubeen da je izdat, ceo narod dolazi do ubeenja da dvor i reakcionarna kamarila neminovno vode Rusiju pravo u katastrofu. U februaru, znaci nezadovoljs tva kod masa jasno se ispoljavaju. Jedna

71 1 demonstracija bila je u Petrogradu pripremljena za dan ponovnog otvaranja Dume 1 4/27 februara; bilo je predvieno da povorka radnika proe kroz varo, otide u Dumu i u ime radnike klase podnese itav niz politikih zahteva, naroito zahtev d a se obrazuje vlada koja bi bila odgovorna pred donjim domom. Ali ova demonstrac ija nije izvedena, jer su voe naprednog bloka uspele da nagovore radnike da je se o dreknu; ono zaista imaju puno razloga da veruju kako je zamisao za tu manifestac iju, koja je mogla da izazove ozbiljne nerede, protekla iz odeljenja javne bezbe dnosti ministarstva unutranjih poslova. Ali ono to su uspeli da otklone 14/27 februara, izbija posle nekoliko dana. Radn iki nemiri, koji poinju 24 februara/9 marta i koji su izazvani nestaicom ivotnih nam irnica u prestonici, pretvaraju se u strahovit revolucionarni pokret, kome se pr idruuju pukovi petrogradskog garnizona. 2. REVOLUCIJA IZ FEBRUARA/MARTA 1917 GOD. (27 februar/12 mart 25 oktobra/7 novem bra 1917 g.) Istorija Revolucije iz februara/marta 1917 godine deli se prilino tano na etiri per ioda, od kojih je svaki trajao po dva meseca. U prvom periodu, za vreme privremene vlade koja je obrazovana petog dana revoluc ije, 3/16 marta, i koji je trajao do 5/18 maja, pretstavnici graanske stranke i s ocijalistikog bloka vode potajnu borbu, naroito po pitanju rata i mira. Drugi period, za vreme druge privremene ili prve koalicione vlade, od 6/19 maja do 2/15 jula, ispunjen je borbom izmeu umerenih socijalistikih stranaka, koje zajedno sa sovjetima radnika i vojnika podravaju vladu, i boljevika, koji iz azivaju oruanu pobunu u Petrogradu od 3/16 avgusta do 5/18 jula. Trei, koji poinje jednom dugakom ministarskom krizom zavrenom tek 24 jula/6 avgusta, obeleen je stvaranjem druge koalicione vlade (24 jula/6 avgust a 26 avgusta/8 septembra) i kolebanjem vlade, koju su drmusale struje sa desnice i levice; iako su desniarske stranke ustale protivu julskih dogaaja i isprva imal e uspeha, one su izgubile svoj uticaj u trenutku Kornilovljeve pobune. etvrti period otvara se treom krizom vlade, najduom, koja se zavrila tek 27 septembr a/7 oktobra stvaranjem tree i poslednje koalicione vlade. Za njeno vreme, koje je trajalo jedva mesec dana, do boljevistike revolucije od 25 oktobra/7 novembra, bo ljevici zadobivaju neospornu nadmonost u prestonikom garnizonu i u sovjetima radnik a i vojnika, uspevaju da konano diskredituju umerene socijaliste u oima masa i pri premaju svoju pobedu. Tako politika borba, koja se nastavlja za etiri vlade proizlazi iz revolucije u fe bruaru/martu, zavrava se, posle uklanjanja jedne buroaske vlade, time to daje vlast uzastopno jednoj buroaskoj i demokratskoj koaliciji, zatim umerenim socijalistim a i boljevicima, dok revolucija, irei se u narodnim masama, dovodi do sloma vojske i postepenog rasula zemlje.

71 2 Revolucija iz februara/marta i careva abdikacija. Na dan 27 februara/ 12 marta, dok su se lanovi carske Dume okupljali u Tavridskom dvorcu da im se sao pti carev ukaz kojim se 929 obustavlja njihov rad, jedna pobuna, koja nema nikakv e veze sa ovim ukazom, izbija u kasarnama petrogradskih pukova, najpre u Volinsk om i Litovskom puku, a zatim u gardiskim pukovima, Pavlovskom i Preobraenskom. Vo jnici su se doepali bojnog slagalita, zauzeli Petropavlovsku tvravu, otvorili tamni ce u kojima su bili politiki krivci i osuenici po graanskim krivicama, zapalili Pal atu pravde i Glavnu policiju, itd. im su lanovi Dume uli za ove dogaaje, iza brali su izmeu sebe, na privatnom sastanku, jedan privremeni odbor da bi se us postavio red i stupilo u vezu sa linostima i organizacijama koje su uestvovale u t oj pobuni. Ali predvee, kada se uvidela veliina revolucionarnog pokreta, ovaj privr emeni odbor bio je primoran da uzme u svoje ruke vlast koju je caristika vlada, i zgubivi potpuno glavu, ispustila. Iste veeri, u Tavridskom dvorcu, odrava se sastan ak koji su sazvale urno grupe radnika i socijalista iz sovjeta radnikih poslanika. O vaj odluuje da pridrui sebi vojnike poslanike iz pobunjenih pukova. Iako potisnut u p ozadinu raznorodnom gomilom koja je brzo preplavila dvorane Dume, ipak privremen i odbor i dalje donosi odluke i odailje komesare u sve grane dravne administracije . Ministarski savet i carev brat, veliki knez Mihail, telegrafiu u Glavni tab savetu jui Nikoli II da odredi jednu linost koja uiva opte poverenje da ona sastavi jednu p arlamentarnu vladu. Ali, povinujui se savetima carice i ne vodei rauna o dokazima g enerala Aleksejeva, Nikola to odbija, nareuje da se preduzmu odlune mere za uguivanj e revolucionarnog pokreta i alje u Petrograd generala Ivanova sa diktatorskim ovlaen jima. Sa istom upornou, i pored najusrdnijih preporuka da ostane kod vojske, on se reava da otputuje u Carsko Selo, gde eli da se sastane sa svojom enom i bolesnom d ecom. Meutim, u Petrogradu pokret se organizuje. Ve 28 februara/13 marta pobunjeni pukov i, predvoeni svojim oficirima, dolaze u Dumu i izjavljuju da pristupaju revolucij i; snabdevanje prestonice obezbeeno je; preduzete su mere da se ne dopusti prolaz ak carskom vozu koji je iao ka Carskom Selu, te je sa stanice Dno car primoran da se vrati ka Pskovu. I Moskva se pridruila pokretu. Vojne stareine uviaju da im je nemoguno da odvoje trupe sa fronta a da ne dezorganizuju odbranu. Pod takvim okolnostima privremeni odbor pristupa 1/14 marta obrazovanju jedne privremene revolucionarne vlade. Knez G. E . Lvov, neosporni stareina varokih organizacija i zemstava, naimenovan je za prets ednika vlade; veina njegovih saradnika su najugledniji pretstavnici onih stranaka u Dumi koje su pristupile naprednom bloku: V. L. Lvov (desnica), Godnev (oktobris t), Konovalov (naprednjak), Miljuhov i ingarjev (kadeti), Njekrasov (kadet leviar) ; jedan od njih, Kerenski, je radnik i socijalist- revolucionar, koji je pristao d a primi portfelj ministra pravde i pored odbijanja socijalista da uestvuju u jedn oj buroaskoj vladi; ostali, uzeti izvan Dume, jesu

71 3 Gukov, lan Carevinskog Vea (oktobrist), Tereenko, mlad lan potajnih zborova koji su pr ethodili revoluciji (nezavisan), i profesor Manujlov, iz Moskve (kadet). Uvee, pr ivremeni odbor Dume i lanovi odreeni da uu u vladu zapoeli su pregovore sa pretstavn icima sovjeta radnikih i vojnikih poslanika da bi ga pridobili da potpomae revoluci onarnu vladu. Socijalisti, koji jo nimalo nisu sigurni u pomo masa i koje je revol ucija iznenadila, pokazuju se prilino popustljivi. Oni pristaju na sporazum, na o snovu jednog korenitog politikog i socijalnog programa koji ipak priznaje posebna prava vojsci uopte, a pobunjenim vojnicima petrogradskog garni zona naroito. Tako najaktivniji element iz prvih dana revolucije zahteva i dobiva svoju nagradu. Stvaranje prve revolucionarne vlade primljeno je sa optim oduevljenjem. Ali ostaje jo da se rei sudbina cara i dinastije. 2/15 marta odbor Dume stavlja u dunost Gukov

u i ulginu da zahtevaju abdikaciju Nikole II i stupanje na presto carevia Alekseja , pod namesnitvom velikog kneza Mihaila. Generali Aleksej, naelnik eneraltaba, i Rus ki, glavni komandant severnog fronta, izjanjavaju se za abdikaciju; komandanti za padnog i jugozapadnog fronta, generali Brusilov i Evert, zatim veliki knez Nikol a Nikolajevi, koji se nalazi na Kavkazu, sleduju njihovom primeru. Pred ovom jedn odunou vrhovnih vojnih stareina car je primoran da se pokori. Ipak, u poslednjem tre nutku on menja odredbe u aktu abdikacije udaljujui svog sina od prestola, to je pr otivno zakonu, i odreujui sebi za naslednika svoga brata Mihaila. Ova izmena, kao t o se vidi iz cariinih pisama, krije u sebi jednu potajnu nameru; ona treba da omo gui da se izjavi kasnije, kada prilike opet budu povoljne, da abdikacija ne vai i da se uspostavi zakoniti naslednik u njegovim pravima i neogranienoj vlasti. Meutim, u Petrogradu, meu leviarskim strankama, namera da se zahteva republika brzo se ispoljava. Careva odluka oduzima konano svaki oslonac pristalicama ustavne mo narhije. U noi izmeu 2/15 i 3/16 marta odbor Dume odluuje da podnese Mihailu dva gl edita, gledite republikanaca koje brane Kerenski i Njekrasov, i gledite ustavnih mo narhista koje podrava Miljukov. Za vreme konferencije odrane sutradan ujutru, Miha ilo usvaja savet Rodzjanka, koji izjavljuje da mu nee moi zajedniki ivot ako primi v last koju je car ostavio; on odlae svoj pristanak do trenutka kad Ustavotvorna sk uptina bude odluila o politikom reimu Rusije. Ustvari, ovo odlaganje znailo je isto to i odricanje i odluka u prilog republici. Istoga dana, 4/17 marta, abdikacija Nikolina i odricanje Mihailovo obnarodovani su, te privremena vlada, posrednim putem priznata Mihailovim odricanjem, otpoela je da vri svoju dunost. Prva privremena vlada (3/16 marta 5/18 maja). Na dan 6/19 marta privremena vlada objavljuje svoj program. Pre svega, saobrazno duhovnom raspoloenju koje je dovel o do pristupanja Dume i vojske revoluciji, ona obeava da e se trupama dostaviti s ve to im je potrebno da se rat vodi do krajnje pobede, i prihvata obavezu da se od re savezi i izvre ugovori koji ve postoje, posle ega nju 22 marta priznaje Amerika, 2 4 Francuska, Engleska i Italija, a 4

71 4 aprila Belgija, Srbija, Rumunija i Portugalija. Zatim se obavezuje da sazove u to kraem roku Ustavotvornu skuptinu, da prui zemlji solidne garantije slobode i jedna kosti, da pripremi izbore za oblasne samoupravne skuptine na osnovu opteg prava gl asa, i da vrati sa au politike izgnanike. U isto vreme objavljuje optu politiku amnes u. Njeni prvi postupci odgovaraju njenom programu. Ve 4/17 marta, poto je ukinula sve odredbe kojima je bio pogaen finski Ustav, naimenovala je jednu komisiju koja je imala da ispituje nezakonitosti to su ih inili visoki dravni inovnici staroga reima. 7/20 marta, pod uticajem sovjeta radnikih i vojnikih deputata, vlada odluuje da lii slobode Nikolu II, koji se bio vratio u Glavni tab vojske, i da ga dri kao zatoeni ka u Carskom Selu; 12/25, ona ukida smrtnu kaznu; 16/29, objavljuje jedan poziv Poljacima u kome tvrdi kako je potrebno da se stvori jedna nezavisna Poljska drava , sastavljena od svih oblasti u kojima u veini ive Poljaci, koja bi bila vezana za Rusiju jednim slobodnim vojnim savezom i koja bi iskazala svoje zahteve preko jedne Ustavotvorne skuptine sazvane u prestonici Poljske. Poto je jo prvih dana smenila d otadanje efove mesne uprave i zamenila ih pretstavnicima stalnih komisija okrunih i guberniskih zemstava i ostavila mesnom stanovnitvu brigu da odreuje odnose ovih organa centralne vlasti prema svim javnim odborima, sovjetima, itd., koji su se svuda obrazovali samoniklo, vlada preduzima mere da zavede osmoas ovni radni dan i da prisvoji za dravu krunska dobra i apanae. 17/30 marta ona upuuj e seljacima jedan proglas u kome ih poziva da se uzdravaju da prisvajaju zemljit a dok ona ne bude pripremila dokumentaciju koja e omoguiti Ustavot vornoj skuptini da rei agrarno pitanje. 20 marta/2 aprila ona uredbom ukida sva na rodnosna i verska ogranienja. 26 marta/8 aprila odluuje da emituje jedan zajam slob ode sa 5 od sto interesa. Kada je 27 aprila/10 maja, na dan godinjice sastanka prv

e Dume, pretsednik vlade izjavio; Mi moemo sebe smatrati za najsrenije ljude: nae po kolenje nalo se u najsrenijem periodu ruske istorije, i zavrio svoj govor navodei pes nikove stihove: Slobodo, neka drugi oajavaju: nikad ja neu posumnjati u tebe! on ti me iskazuje oseanja mnogih svojih saradnika. Nasuprot tome, sovjeti i socijalistike stranke daleko su od toga da budu zadovolj ni prvim rezultatima revolucije. Jo mnogo pre nje, defetistiki pokret zapadnjakih s ocijalista bio je dopro i u Rusiju. Ve od poetka rata krajnja levica bila je ustal a protivu socijalista patriota i istakla na kongresima u Cimervaldu (5 do 12 sep tembra 1915) i u Kintalu (5 do 9 februara 1916) potrebu da se bori svim sredstvim a da se odmah zakljui mir bez aneksija. U Cimervaldu ona je osim toga propovedala, uporedo sa borbom za mir, i ujedinjavanje svetskog proletarijata za nemilosrdnu klasnu borbu protivu kapitalistikih i imperijalistikih vlada. I ba prvi pokretai odlu ka donesenih u Cimervaldu, a to su bili ruski socijalisti, emigranti Lenjin, Tro cki, Martov i drugi, proklamovali su u Bernu, jo u samom poetku revolucije iz febr uara/marta naelo sa kojim e

71 5 se vratiti u Rusiju: Ili e revolucija ubiti rat, ili e rat ubiti revoluciju. 28 febr uara/13 marta, a to e rei drugoga dana revolucije, centralni odbor boljev ika u Petrogradu odluio je da je najprei i neposredni zadatak privremene revolucion arne vlade da stupi u vezu sa proletarijatom zaraenih zemalja, u cilju revolucion arne borbe naroda svih zemalja protivu njihovih ugnjetaa. 7/10 marta on je tan o nabrojao mere koje sovjet radnikih i vojnikih deputata treba da preduzme d a bi uspeno vodio tu akciju: Slobodan pristup na front i neposrednu pozadinu, da b i se front pretvorio u jednu revolucionarnu vojsku organizovanu na osnovu demokr atskih naela; potrebu da se na front poalju izaslanici sovjeta i da se puste da sl obodno prolaze partiski propagandisti. S druge strane, on je predloio sovjetu da po zove proletarijat, preko socijalistikih partija svih zemalja, da zapone revolucion arnu borbu protivu svojih ugnjetaa i da se na svim frontovima bratimi sa revoluci onarnom vojskom ruske demokratije. Nijedna vlada nije mogla da ide takvim putem. Zato se odmah zapoinje borba po pitanju rata i mira izmeu privremene vlade i cimervaldovaca, koje su podravali umereni socijalisti. Cimervaldovci brzo dobivaju preimustvo. Ve krajem marta oni uspevaju da savladaju pr ilino slab otpor vlade i da uspostave redovne veze isto tako sa frontom kao i sa stranim socijalistima. 14/27 marta tampa objavljuje dva dokumenta koje je usvojio sovjet radnikih i vojnikih deputata: s jedne strane nacrt jedne Obznane prava voj nika, koji je front odmah prihvatio kao zakon pre nego to ga je ispitala naroita k omisija koju je obrazovao ministar vojni Gukov i kojoj je pretsedavao general Polivanov; s druge strane, jedan Poziv narodima celoga sveta, u kome se izjavljuje da je vreme da se zapone odluna bitka protivu a neksionistikih stremljenja raznih vlada i da je doao trenutak za narode da uzmu u sv oje ruke pitanje rata i mira. Rezultati socijalistike propagande ubrzo su se pokazali. Na frontu je rastrojstvo vojske, iji su se predznaci ispoljili i pre revolucije, brzo napredovalo; ono je ve toliko napredovalo poetkom aprila, da general Lukomski izjavljuje: Nije vie moguno izvriti ofanzivne operacije projektovane za prolee sporazumno sa Sav eznicima. Dok su Englezi i Francuzi, kao to je bilo ugovoreno, otpoeli pr olenu ofanzivu sredinom aprila, general Aleksejev primoran je da odloi ofanzivne op eracije ruske vojske najpre za sredinu maja, a zatim do jula, i jedino je ovo odl aganje, po priznanju generala Ludendorfa u njegovim Memoarima, spaslo nemaku vojs ku. Razume se, saveznike vlade ivo se uzrujavaju zbog sve veeg uticaja sovjeta u Rusij i, i one stavljaju u dunost ministrima umerenim socijalistima Alberu Tomi, Hender sonu i Vanderveldeu da odu u Rusiju i da ubrzaju poetak ugovorene ofanzive. Za to vreme sovjet, nastavljajui svoju borbu protivu ministra vojnog, nap ada isto tako i ministra spoljnih poslova P. N. Miljukova, zahtevajui da on da, s aobrazno apelu od 14/27 marta, jednu izjavu o ciljevima rata i da u nju unese fo rmulu o miru bez aneksija i ratnih otteta. Miljukov pristaje da uini

71 6 samo ono to odgovara interesima Rusije i Saveznika. Na dan 27 marta/9 aprila, ume sto jedne diplomatske note, on objavljuje jedan proglas graanima u kome izlae oslo bodilaku ideologiju svetskog rata, koja je istovetna sa ideologijom ruske revoluc ije, ali se razlikuje od ideologije Cimervalda; umesto da upotrebi formulu bez an eksija i ratnih otteta, on izjavljuje: Cilj slobodne Rusije nije da gospodari drugi m narodima niti da prisvaja njihovu narodnu batinu ili da silom prisajedinjuje tui nske teritorije, ve da obezbedi solidan mir na osnovu prava naroda da raspolau sam i sobom. Ova izjava, koja je meutim dovoljno jasna, nije dovoljna da zaustavi prop agandu cimervaldovaca, koji odmah zahtevaju da bude uinjen naredni korak, a to e rei d se od Saveznika zahteva objavljivanje iste takve izjave i stupanje na put pregov ora o miru. P. N. Miljukov to odluno odbija. Kerenski, koji rado voli da uje kako j e on zaloga demokratije u vladi, odvaja se na ovom pitanju od ostalih lanova vlade, kao to to izriito objavljuje 6/19 aprila, prilikom prijema pretstavnika francuski h i engleskih socijalista koji su bili stigli u Rusiju. On trai potporu sovjeta, kome se strani socijalisti, koji veruju da je tada bilo potrebno da pridobiju na klonost ruske demokratije, obraaju takoe. Poloaj cimervaldovaca pojaava se usled toga, naroito kad Alber Toma, koji je stigao u Petrograd 9/22 aprila, zauzima odluno st av protivu P. N. Miljukova, a za. Kerenskog i za sovjet, u kome je tada voa vladi ne veine urijanski socijalist Sereteli, nekadanji lan druge Dume, koji se vratio iz S ibira kuda je bio prognan. U samoj vladi Tereenko staje na stranu Kerenskog. Od tog trenutka Kerenski, Tereenko i Sereteli odravaju neposredne veze s a Alberom Tomom i engleskim ambasadorom ser Dordom Bakenenom. U ovakvim okolnos tima Miljukov smatra za moguno, ne da zahteva od Saveznika zapoinjanje prego vora o miru, ve da im saopti svoj Proglas od 27 marta/9 aprila, sa jednom notom radi objanjenja iji tekst, u svojen jednoglasno u vladi, 935 demantuje glasove koji podmeu Rusiji nameru da eli da zakljui odvojen mir, i na traenje Albera Tome ukazuje na potrebu da se dobiju g arantije i sankcije protivu ponavljanja novih krvavih sukoba. Ova izjava jo nije dovoljna cimervaldovcima. Jo istoga dana kada je otposlana ova no ta, a to je 18 aprila/1 maja, Lenjin zahteva u svom listu Pravda bratimljenje vo jnika na frontu uistini ono je ve bilo otpoelo, a u fabrikama radnici izglasavaju jednu rezoluciju kojom trae objavljivanje svih ugovora i sazivanje jedne meunarodn e konferencije u cilju da se ispitaju uslovi mira i da se zaponu pregovori. Ekstr emisti iskoriuju objavljivanje note da organizuju, 20 aprila/ 3 maja, protivu privremene vlade, a naroito protivu Miljukova, jednu o ruanu manifestaciju koja se nastavlja i sutradan, i zahvaljujui tim neredima boljev ici izazivaju pukaranje po ulicama prvo od poetka revolucije. Meutim, zahvaljujui ne kolikim deliminim amandmanima za koje je Miljukov pristao da se unesu u notu, Ser eteli je uspeo da se sovjet izjasni zadovoljnim vladinim objanjenjima, te s e uvee 21 aprila/4 maja vide po ulicama manifestacije u korist vlad e. Pa ipak je sovjet tih dana pokuao prvi put da

71 7 nametne svoju neposrednu vlast vojnim snagama petrogradskog garnizona. Kn ez Lvov, Kerenski i Tereenko izvode zakljuak da je jedini nain da se uspostavi sloga u vladi da se uvedu u nju pretstavnici sovjeta. Jo iste veeri 21 aprila/4 maja, z a vreme jedne konferencije sa izvrnim odborom sovjeta, knez Lvov postavlja pitanj e poverenja. 26 aprila/9 maja vlada postavlja takvo pitanje celoj zemlji, objanja vajui ta je ona uinila da bi obnovila politiki ivot zasnovan na slobodi i pravu i na k kve je prepreke naila otkako proces rastrojavanja pretie proces stvaranja novih drutve nih odnosa. Istoga dana Kerenski ubrzava krizu vlade upuujui Privremenom odboru Dum e i partiskim organizacijama pismenu izjavu da ubudue on moe da nosi teret vlasti s

amo ako bude neposredno izabran i ovlaen od svoje stranke. Sovjet, koga je kriza vl ade iznenadila, jer je pretekla njegove kritike, izjanjava se najpre, 28 aprila/1 2 maja, protiv ulaska socijalista u vladu, jedino stoga to se voe njegove veine, ko ji potpomau vladu, boje da primajui vlast za koju e biti odgovorni pred sovjetom ne navuku na sebe kritike svojih leviarskih suparnika, boljevika, te da izgube poste peno svoj uticaj na svoje vlastodavce. Ali kada je sutradan ministar vojni Gukov podneo ostavku, izjavljujui da nije u mogunosti da radi u okolnostima koje su nametnute vladinom autoritetu i koje ugroavaju kobnim po sledicama odbranu, slobodu pa ak i sam opstanak Rusije, nova kombinacija za sast av vlade, pripremljena uz pripomo socijalistikih pretstavnika Saveznika, post ala je neizbena. Na dan 1/14 maja izvrni odbor sovjeta odobrava ulazak socijali sta u koalicionu vladu, pored buroaskih stranaka. Posle pet dana pregovaranja o raspodeli portfelja, prva koaliciona vlada obrazov ana je 6/19 maja. Nju sainjavaju devet lanova ranije vlade, meu kojima i raniji pretsednik vlade, i pet socijalista, meu kojima i voa vladine veine u so vjetu Sereteli, i voa socijalista-revolucionara ernov. Da bi obezbed io izvrenje glavnog zadatka nove vlade, a to je da se organizuje ofanz iva, Kerenski prima ministarstvo vojno i ministarstvo mornarice. M iljukova, koji je odbio da primi portfelj ministra prosvete u toj koalicionoj vl adi, zamenio je na poloaju ministra spoljnih poslova Tereenko. Kako ga je sovjet op tuivao da je imperijalista, njegov odlazak jasnije je obeleio politiki smisao promene vlade, a to je ustupak zahtevima sovjeta. Prva koaliciona vlada (6/19 maja2/15 jula). Program druge privremene vlade ili pr ve koalicione vlade, objavljen 6/19 maja, nosi na sebi otisak jednog komprom isa muno postignutog izmeu teko pomirljivih gledita. O onoj taci koja je do vela do sukoba sa ministrom spoljnih poslova, a to je o demokratskom miru, on daje samo neodreeno obeanje da e se preduzeti pripremni koraci za sporazum sa Saveznicim a. Na pitanju koje je izazvalo ostavku Gukova, a to je pitanje vojske, on oevidno p odlee uticaju saveznikih socijalistikih izaslanika: i zaista, ma da obeava da e se poj aati demokratizacija vojske, on usvaja isto tako kao pozitivan cilj da se uvrsti voj na sila ne samo u cilju defanzive, ve i u cilju jedne ofanzivne akcije, to

71 8 cimervaldovci ne mogu da usvoje. U ekonomskom pogledu, on dodeljuje socijalistima ne samo dravnu i javnu kontrolu proizvodnje, ve i organizovanje dravne proizvodnje u sluaju potrebe. Nasuprot tome, on jedva i pominje agrarni problem, govorei o maksimalnoj proizvodnji ita i o regulisanju uivanja zemlje. Najzad, on nagovetava zavoenje jednog strogog neposrednog poreza i ponovo brzo sazivanje Ustavotvorne skuptine, im bude ustanovljena jedna demokratska samouprava. Poto je potpisao 11/24 maja Vojniku povelju koju je odobrila Polivanovljeva komisij a, ali koja je ve mnogo doprinela stvaranju rasula u vojsci, Kerenski, s aobrazno obavezama koje je primio prema Saveznicima, odlazi odmah na front da ube di vojnike da treba da zaponu ofanzivu. On poseuje Helsingfors, Kamenec-Podolsk, Od esu, Sevastopolj, Kijevo, Rigu i mnoge druge varoi. On dri vojnicima govore o slob odi, o velikom oduevljenju, republici, miru, bajku o velikoj francuskoj revoluciji, ali im isto tako kae da sloboda obavezuje i da odricanje spoljne discipline namee je dnu unutranju dunost. Vojnici ga sluaju i pljeskaju mu, ali im on otputuje, vraaju se svojim pacifistikim oseanjima; jedva se pomou oficira uspeva da se ideja o ofanzivi proiri meu izvesnim jurinim jedinicama. S druge strane, boljevizam je konano osvojio mornare iz Krontata i prodro u Sevastopolj, gde brzo dezorganizuje pomorske snag e u Crnom Moru i primorava admirala Kolaka da podnese ostavku na zvanje vrho vnog zapovednika. Finska zahteva nove ustupke. Ukrajina, koja jo nije nita d obila, odluuje da radi za svoj raun i stvara privremenu ukrajinsku vladu, takozvan u Centralnu vladu (savet). Nasuprot Kerenskovoj zabrani, ona poinje da stvara narod ne pukove, a 10/23 juna, Rada prireuje sveano itanje, na trgu svete Sofije u Kijevu

, svoga prvog univerzala (proglasa) koji, iako napisan opreznim stilom, ipak stv arno propisuje ukrajinizaciju mesne uprave i poreza. U spoljnim odnosima, Tereenko ustvari moe jedino da nastavi politiku Miljukova. Odg ovori Saveznika (2426 maj) na ruske predloge za reviziju ratnih ciljeva toliko su malo povoljni, da se vlada ne odluuje da ih objavi. to se tie meunarodne konferenci je u tokholmu koji su predloili socijalisti, Saveznici je odbijaju sve dok jeda n prethodni sporazum ne bi bio zakljuen u Parizu; amerika nota je naroito ot ra. Sovjetova tampa se gnua: poto je nemoguno sporazumeti se, zar se ne moe prisiliti francuska i engleska buroazija da prime ideje ruske revolucije, pa ako ona to konan o odbije, raskinuti s njom? Sovjet ne moe da se sporazume ak ni sa Alberom Tomom, koji je meutim veoma raspoloen da popusti. U noti koju je predao francuskom ministru na dan njegovog odlaska 31 maja/13 juna, Tereenko okolinim izrazima ukazuje na po sebno shvatanje vlade. Ali je on jo istoga dana primoran da objavi uza penu prepisku Roberta Grima, voe cimervaldovaca koji se tada nalazio u Petrogradu sa vajcarskim federalnim savetnikom Hofmanom povodom uslova mira sa Nemakom. V ladini socijalisti, koji sad prestaju da se nazivaju

71 9 cimervaldovci, moraju da puste da se protivu Grima preduzme radikalna mera izgnans tva. Neslaganje koje deli koalicionu vladu na diplomatskim i vojnim pitanjima moe i da se prikrije, ali dva druga sukoba stavljaju u opreku socijalistike i buroaske min istre na radnikim i agrarnim pitanjima. Iako je rastrojstvo u saobraaju i smanjenj e radnog iznosa izazvalo munu krizu u industriji, ipak su se radniki zahtevi znatn o poveali. Socijalistiki ministri hoe da ree sve vei problem rada i kapitala pomou ue ve, kontrole industrije i jakim oporezivanjem ratnih dobiti. Izvrni odbor sovjeta i de jo dalje: 16/29 maja on usvaja jedan sasvim boljeviki program da se itav e konomski ivot zemlje potini direktnoj upravi drave, dajui joj ak i monopol trgovine trustova, kao i pravo da raspolae radom, koji postaje obavezan. Pred ovom odluko m, ministar trgovine Konovalov daje ostavku, i niko se ne prima da ga zameni. to se tie agrarnog sukoba, on dovodi u opreku kneza Lvova i mi nistra poljoprivrede ernova, koji preko svojih agenata hrabri seljake da se sami dokopaju spahijske zemlje, ne ekajui neku zakonsku odluku. Ne samo da su ministri podeljeni, ve su i sami socijalistiki ministri izloeni otrim kritikama leviarske manjine sovjeta. Ukoliko oni vie dolaze u neposredan dodir sa vlau, ne mogu da ne uvide koliko je teak i sloen zadatak vlade, te dolaze silom pril ika do umerenijeg shvatanja o sredstvima za njegovo ispunjenje. Boljevici uzimaju to kao izgovor da bi u toku maja i juna, po fabrikama u Moskvi i Petrogradu, ra zvili veliku demagoku propagandu, koja ide ak dotle da optuuje socijalistike minis tre da su pristali da ih potplati milionar Tereenko. Odmah po svom dolasku u Rusiju 4/17 aprila, Lenjin koji je preao N emaku u jednom plombiranom vagonu izjavio je da je buroaska i demokratska revolucija zavrena i da ona treba da se pretvori u socijalistiku revoluciju. On je uzeo kao lozinku: Sva vlast sovjetima i nazvao svoju grupu komunistikom a ne vie socijalistiko jegove pristalice poele su da se ude zbog ove promene i da u listu Pra vda stavljaju javne zamerke. Ali ih je Lenjin brzo primorao da prihvate njegov o shvatanje. Cilj komunista je da zadobiju veinu u prestonikom sovjetu i da podign u mase, vrei po fabrikama i kasarnama energinu propagandu protivu umerenih socijali sta, socijalista-revolucionara i menjevika, koji pod vostvom ernova i Seretelija po dravaju koalicionu vladu. Rezultati ove propagande daju dovoljno nade na uspeh da bi se boljevici odluili da pokuaju 10/23 juna jednu oruanu demonstraciju po ulicama Petrograda, sa namerom da u sluaju uspeha zarobe vladu. Ali je sovjet saznao nek ako za njihov plan, te je na energine zahteve ta demonstracija otkazana. Od 3/16 juna do 27 juna/7 jula zasedava u Petrogradu, sa punim ovlaenjima, sverusk i kongres sovjeta, ijih 1090 lanova zastupaju 305 sovjeta i 53 sline organizacije. Dve njegove najmnogobrojnije grupe pretstavljaju socijalis ti-revolucionari (285) i menjevici (248). Boljevika ima tu samo 105, a internacion alista 32. Ali u Petrogradu on ne uiva nikakav ugled. Isti je sluaj i sa

72 0 centralnim izvrnim odborom (Cik) koji je on izabrao i opunomoio, ali koji se, sast avljen od 300 lanova od kojih 100 moraju da stanuju u unutranjosti da bi tamo pret stavljali revolucionarnu vlast, nalazi jo uvek u rukama zvezdaste skuptine to je nad imak dat vladinoj grupi koju predvode Sereteli i ejdze, stalni pretsednik sovjeta . I zaista, mase radnika i vojnika u prestonici prilaze sve vie boljevicima. 18 ju na/1 jula, kada je sovjet, da bi obetetio boljevike to su otkazali oruanu demonstrac iju od 10/23 juna, organizovao jednu miroljubivu manifestaciju, vlada je ve toli ko izgubila ugled, da umesto lozinke: Pomo koalicionoj vladi, na zastavama moe da p ie samo ova formula: Poverenje sovjetima. Uostalom, u povorkama se vide naroito one zastave koje su bile spremljene za manifestaciju od 10/23 juna i na kojima su is pisane boljevike lozinke: Sva vlast sovjetima. Dole deset kapitalistiki ministara! (Zajedno sa Kerenskim). ivela kontrola i organizacija industrije! a naroito: Vreme e da se rat zavri. Hleba, mira, slobode! Sutradan, vest da je odavno oekivana ofanzi va otpoela sino, izaziva oduevljenu demonstraciju, sa drugim manifestantima i drugi m lozinkama. Ali je to samo jedna buroaska demonstracija u ast ruske vojske i Savezn ika, poslednja te vrste, jer potstaknute nade brzo su se rasturile. Ostavka Konovalova bila je otvorila deliminu ministarsku krizu; meutim, dranje socijalistikih ministara izaziva optu krizu vlad e. Triumvirat KerenskiTereenkoNjekrasov stvarno je gospodario u vladi; posredstvom Serete lija on se sporazumevao sa sovjetom i nije se obazirao nimalo na ostale ministre , pretstavnike buroaske demokratije. Tako on pokuava da sam rei ukrajinski problem. N e pitajui za miljenje svoje kolege, etiri ministra odlaze u Kijev i tamo zakljuuju s a Ukrajincima jedan sporazum kojim se poriu jedinstvo ruske drave i osnovna naela u stavnog prava. 2/15 jula oni zahtevaju od svojih kolega da potvrde ovaj spo razum bez i najmanje izmene. Ministri kadetske stranke, ingarev, ahovski, Manu jlov i Stjepanov odbijaju i podnose ostavke. U istom trenutku kad koalicija obrazovana 6/19 maja treba da se raskine, odigravaju se dogaaji koji e imat i velikog odjeka na tok revolucije i koji produavaju jo mnogo nedelja novu minista rsku krizu. Ministarska kriza i julski dogaaji. Ministarska kriza prua boljevicima zgodan izgov or da izriito zahtevaju rasturanje koalicije sa buroazijom i predavanje svekolike vlasti sovjetima. Njihova propaganda po fabrikama i kasarnama bila je tako uspena , da je nekoliko pukova i desetine hiljada radnika odluilo odjednom da dejstvuju 3/16 jula. im su boljevici uvideli da ih ne mogu zadrati, dogovorili su se da uzmu upravljanje toga pokreta u svoje ruke; u sluaju uspeha, Lenjin je, kau , bio spreman da pohapsi ministre i da se doepa vlasti. Ustvari, oni jo ne znaju p ouzdano ta e initi ako pobede; s druge strane, oni se boje da unutranjost moda jo nije spremna za dravni udar i da se vojnici sa fronta ne okrenu protivu pe trogradskog garnizona. Zbog svega toga oni oklevaju. Pre podne 4/17 jula, dvades et hiljada

72 1 mornara iz Krontata doli su iz sopstvene pobude u pomo radnicima i vojnicima. Uputi li su ih ka Tavridskom dvorcu da trae od sovjeta da se dokopa vlasti; ovaj zahtev ponavljaju desetine hiljada radnika Putilovljeve fabrike, kao i prvi mitraljesk i puk i jedan grenadirski puk. Ali umerena veina sovjeta, koja i dalje potpomae vladu, ne pristaje nikako da preu zme vlast. Poto pobuna nije postigla cilj radi koga su bile pokrenute mase, ona s e postepeno utiala; i jedan pljusak koji je naiao u kritinom trenutku mnogo je to me doprineo. Mornari se vraaju u Krontat. Uostalom, jo iste noi trupe sa fronta koj

e su ostale verne i koje je vlada pozvala, dolaze da podre kozake koji su se bili oduprli napadu pobunjenih vojnika i radnika. U isto vreme, objavljivanje u tampi dokumenata koji su otkrivali Lenjinove odnose sa Nemcima unelo je nemir meu trup e garnizona. Javno miljenje ustaje snano protivu boljevika. Sereteli postizav a bez muke da sudbina vlade ne bude odmah odluena i da sovjet primi jedan pred log kojim se spasava naelo koalicije: zadrati vladu takvu kakva je, a to e rei nepot punu, sve do trenutka kada sovjet, okupljen na potpuno zasedanje zajedno sa svoj im lanovima iz unutranjosti, bude odluio sudbinu vlade. To je znailo produiti ivot vla di za dve nedelje. Protivboljevika oseanja jo se pojaavaju kada je u noi izmeu 6/19 i 7/20 jula Petrograd saznao da je Kerenskova ofanziva pretrpela neuspeh i da se v ojska povlai u neredu. Svaki odmah osea da su boljevici odgovorni za rasulo u vojsc i, i sovjetske voe, sporazumno sa vladom, govore o energinom uguivanju pa ak i o vojn oj diktaturi. Sa svoje strane Lenjin skida masku, izjavljujui: 4/17 jula miran prel az vlasti u ruke sovjeta bio je jo moguan... Od toga trenutka, sovjeti su pred ali stvarno vlast kontra-revoluciji... U ovom trenutku miran razvoj revoluc ije nije vie moguan u Rusiji, i istorija je ovako postavila pitanje: ili potpuna p obeda kontra-revolucije, ili nova revolucija. Protivboljeviku reakciju koja je nastupila posle julske pobune predvodi Kerenski. Da bi primenio potrebne represivne mere, odluio je da lino preuzme upravu obnovlj ene koalicije. Poto mu je knez Lvov, kome su postavljeni namerno neprihv atljivi uslovi, ustupio mesto, on urno popunjava vladu lanovima stranke radikalne i demokratske naroito stvorene za ovu operaciju. Buroaske stranke odmah protestuju p rotivu ovog izbora. Ali Kerenski trai i dobija od izvrnog odbora sovjeta priznanje njegove vlade kao vlade revolucionarnoga spasa. On dobija u isto vreme neogranienu vlast da uspostavi red i disciplinu u vojsci, da bi se odluno suzbijala svaka kon trarevolucionarna i anarhistika akcija. Dok su Lenjin i Zinovjev imali vremena da pobegnu, dva boljevika lidera, Trocki i Kamenjev, uhapeni su. Mornari iz Krontata primorani su da izdadu svoje glavne kolovoe. Mnogi sauesnici su uhapeni. Izdato je nareenje stanovnitvu da preda oruje. Rasturanje boljevikih novina u vojsci zabranj eno je. Tada prvi put desniarske politike organizacije, kao to su Savez oficira i S avez trgovaca i industrijalaca, pokazuju se otvoreno. Petrograd moe da posmatra jedan ve odavno

72 2 zaboravljeni prizor: crkveni pogreb, za kojim je iao Kerenski, kozaka koje su pob ili boljevici. Poetni plan Seretelija izmenjen je: umesto plenarnog skupa moskovsk og sovjeta Moskva je namerno izabrana pre nego Petrograd, koji je bio rastrojen boljevikom propagandom ustanovie se jedna dravna konferencija koju e sainjavati koro podjednakom broju pretstavnici ne samo socijalistikih ve i buroaskih organ izacija. Stanje duhova je takvo, da je i sam Sereteli gotov da se ukloni ispred diktature Kerenskog i izjavljuje sovjetu: Mladisko doba revolucije, kada sve izgleda kao ruiasti san, prolo je... Ne moe se idej ama suzbijati anarhija. Ali duboka suprotnost koja jo uvek postoji izmeu zahteva kadetske stranke, koju je on pozvao da ue u vladu, i programa koji je sovjet odobrio 8/21 jula, stvara K erenskom velike tekoe pri konanom obrazovanju koalicione vlade. Kadeti trae ja ku vlast, nezavisnu od sovjeta i partiskih organizacija, dok program sovjeta zad rava utopistike lanove koji su nedavno primorali njihove pretstavnike da iziu iz vla de i koje oni ne mogu da odobre. Da bi iziao iz ovog orsokaka i dobio mogunost da o brazuje novu vladu po svojoj volji, Kerenski objavljuje odjednom 21 jula/3 avgus ta da pred nemogunou da stvori vladu koja bi uivala dovoljan ugled u celoj zemlji, o n se odrie vlasti. Istoga dana, u malahitnoj dvorani Zimskoga Dvorca, gde se on b io nastanio, okupljali su se pretstavnici staranaka i uticajnih organizacija; su tradan u zoru, posle vatrenih rasprava koje su trajale celu no, dali su mu pu nu vlast da obrazuje vladu. Kerenski je na vrhuncu moi, i dranje koje je usvoji

o, autoritativni ton njegovih govora, njegov zapovedniki glas, njegovi teatralni gestovi, njegova ispresecana i sveana reenica izgleda da su pojaavali taj utisak. A li su mu prestonike mase ve bile okrenule lea; na frontu, posle neuspeha njegove of anzive, on je izgubio svoj raniji ugled, i ve se tamo trai drugi kandidat za diktaturu, koga su spremni da podravaju svi oni kojima ne godi jedna vlas t jaka na oko, ali u stvari zavisna od sovjeta. Pred najniim slojevima prestonice koji su preli u boljevizam, sovjet takoe poinje da gubi ugled. Ukoliko slabi politik i centar koji Kerenski eli da pretstavlja, oba krajnja 943 krila pojaavaj u se. Ipak, Kerenski se ne moe da odlui da izvri izbor. Njegovo beskonano kolebanj e izmeu desnice i levice prete da ga na kraju krajeva uine nekorisnim i jednima i drugima. Obrazovanje druge koalicione vlade (25 juli/7 avgust). Na dan 25 jula/7 avgusta obrazovana je najzad druga koaliciona vlada. Kerenski u njoj zauzima poloaj pre tsednika i ministra vojnog i mornarice, sa Savinkovom kao pomonikom u ministarstv u vojnom; Sereteli, oseajui potrebu da uvrsti svoj uticaj u sovjetu, nije uao u nju; etiri nova lana iz kadetske stranke ula su u nju, ali izuzev ernova, svoga takmaca i lana iste stranke, Kerenski u njoj nema monih suparnika. Umesto da objavi progra m, pri ijoj izradi joj je nemoguno da se sloi, vlada se ograniava na to da uputi jed an apel zemlji koji je potpisao samo Kerenski. U njemu se spominju jedino trenutne tekoe, koje zahtevaju da

72 3 se zaborave rasprave pred licem neprijatelja, i s obzirom na neumoljivu vojnu neoph odnost da se stvori jedna gvozdena vlast da bi se spasla otadbina junakim naporima. Dravna konferencija, koja se odrava u Moskvi od 12/25 do 15/28 avgusta, otkriva na oi gledan nain bitnu suprotnost koja se nalazi u toj drugoj koaliciji, koja u isti m ah eli da bude snana i da ispoljava svoju mo, a ne moe da nae podrke ni u jednom od dv aju tabora, buroaskom ili socijalistikom, ija netrpeljivost postaje sve ea. I pored ot sustva boljevika, koji nisu zastupljeni na toj konferenciji, ali joj pokazuju svo ju snagu organizujui trajkove po varoi za vreme njenog zasedanja i liavajui njene lano ve vode, svetlosti i obeda u restoranima, to su se doista dva neprijate ljska tabora susrela u Velikom pozoritu u Moskvi i svaka strana ima otprilike polovinu od 2000 delegata kad jedan pljeska, drugi zvidi. Najznaajniji dogaaji na toj konferenciji, gde nije bilo ni glasanja ni odluivanja , jesu najpre govorniki dvoboj izmeu ministara, iji su govori uglavnom veoma ume reni ernov je utao i partiskih voa; zatim itanje od strane pretsednika sovjeta ejdze , 14/27 avgusta podrobnog programa umerenih socijalista koji, prihvaen od mnogih le viarskih organizacija, trai neosporno, ali bez uspeha jer ostaje i dalje neprihvat ljiv za demokrate koji nisu socijalisti da ublai i uini praktinijim zahteve program a od 8/21 jula; najzad, govor generala Kornilova koji je bio postao vrhovni zapo vednik na mesto Brusilova, Aleksejeva i Kaleina, koji svi uporno trae da se na frontu preduzmu najstroije disciplinarne mere, da se ponovo zave de smrtna kazna ne samo na frontu, ve i u pozadini, da se ogranii nadlenost izabran ih vojnih odbora, itd, Pre nego to bi izneo ove zahteve, glavni zapovednik Kornil ov preduzeo je izvesne mere predostronosti: doao je u Moskvu sa jednom velikom voj skom i svim spoljnim bleskom diktatora. On oekuje da bude smenjen sa poloaja, a u tom sluaju je spreman da stupi u otvorenu borbu sa Kerenskim. Ovaj opet strahuje od pokuaja vojnikog dravnog udara, ali se ne odluuje da smeni generala. I pak, on ne uspeva da prikrije svoje strahovanje. Nita ne ilustruje bolje suprotno st izmeu rei i dela, izmeu tenje za neogranienom vlau i oevidnom nemoi, izmeu tobo ene volje i oigledne neodlunosti, od govora u kojima on gomila pretnje i aluzije n a zaverenike koje ne imenuje, ali za koje kae da ih poznaje, i koje zavrava skoro u histerinom nastupu. Iako sukob jo ne izbija, ipak je svakome jasno da je samo od loen. Kornilovljev ustanak (28 avgusta/10 septembra). Dve nedelje koje protiu izmeu govo ra Kornilova u Moskvi i njegovog ustanka ispunjene su pregovorima izmeu glavnokom andujueg, iji je tab u Mohilevu, i Kerenskog. U dva maha, 3/16 i 10/23 avgusta Korn

ilov dolazi u Petrograd da se sporazume sa Kerenskim. Dva sagovornika razgovaraj u ne samo o potrebnim vojnim reformama, ve i o izgledima na uspeh, u sluaju ostavk e Kornilova, jednog vojnikog dravnog udara, kome oruana manifestacija boljevik a, koja se oekuje u prestonici oko sredine septembra, moe posluiti kao povod. Kak o su

72 4 petrogradski pukovi oigledno dovedeni do rasula boljevikom propagandom, Kerenski do vodi trei divizion, da zatiti vladu od ponavljanja, u veem obimu, julske pobune. Pr egovori sa Kornilovom voeni su preko Savinkova sve do dana ustanka. Kornilov i Sa vinkov ele obojica da unite sovjete i da olakaju vojne reforme. Ali, pod uticajem d rugostepenih politiara, pravih avanturista, kao to su Zavojko, Alain, Dobrinski, it d., Kornilov stvara plan da izmeni u isti mah i vladu da bi je otrgao od uticaja sovjeta. Kako ne moe misliti da iz nje ukloni Kerenskog, on namerava da ga zadri, ali dajui mu ministarstvo pravde koje je drao u prvoj privremenoj vladi. Mnogobro jne su simpatije za Kornilova, ali njegova okolina i njegove metode udaljuju od njega najuticajnije politike krugove. Poto je pripremio itav niz proglasa i utvrdio datum dravnog udara u Petrogradu za 27 avgust/9 septembar, on je bio toliko naiv an da je saoptio svoje planove Kerenskom uveer 26 avgusta/8 septembra, preko jedno g ranijeg ministra privremene vlade, V. L. Lvova. Telefonom mu Kerenski obeava da e doi u glavni tab, ali je to samo jedan manevar da bi mogao bolje da demaskira ge neralovu zaveru. Nasuprot miljenju velikog broja ministara koji uoi 27 avgusta/9 s eptembra istupaju iz vlade ili predaju vlast pretsedniku i jednom direktoriumu od pet lanova, Kerenski hita da izjavi kako je Kornilov izdajnik i da mu naredi da otstupi sa poloaja glavnog zapovednika, Kornilov iz toga zakljuuje da se Kerenski konano priklonio pred vlau sovjeta i reava, kao to ga je i obavestio, da se ne pokori, ve da otvoreno digne vojsku i primora vladu da se obnovi oslobaajui se sovjetskog tutorstva. Trupe koje on alje na prestonicu treba da unite sovjet, u tamanjujui nemilosrdno njegove lanove, ne usteui se da ubiju najuticajnije meu njima. Tako on misli da obezbedi zemlji vrstu i jaku vlast. Ali na tome terenu, borba je nejednaka za ovoga generala bez politikog iskustva. On jo vie smanjuje svoje izglede na uspeh time to ostaje u glavnom tabu, umesto da j e sa svojim trupama. Kada su se ove pribliile Petrogradu, Kerenski najpre gubi gl avu. On provodi dan 28 avgust/10 septembar i narednu no u sve veem strahu, koji osea i njegova okolina, i uinjeno je nekoliko pokuaja da se izmire glavni komanda nt i pretsednik vlade. Jedino boljevici, za koje bi uspeh Kornilova znaio smrtnu p resudu, sauvali su hladnokrvnost. Oni obrazuju jedno borbeno vee i stvaraju svuda, to bre mogu, jednu mreu ratnih revolucionarnih odbora koji prekidaju Kerenskova kolebanja i organizuju odmah otpor prema Kornilovu. Oni pribegavaju svojim starim metodama k oje su dokazale svoju vrednost: razoravanju eleznikih pruga, rastrojavanju elezniko g saobraaja, odailjanje agitatora u susret Kornilovljevim trupama, itd. Ofici ri koje je glavni komandant pokupio u Petrogradu u oekivanju oruanog ustanka pokaz uju da su potpuno nesposobni i bee u odlunom trenutku. Ve 29 avgusta/11 septembra n euspeh Kornilova je potpun. Sutradan je eneral Krimov, komandant korpusa poslanog protivu prestonice, primoran da se pokori nareenju Kerenskoga koji ga p oziva u

72 5 Petrograd; poto ga je 60 946 pretsednik vlade doekao sa najveom grubou, on odlazi u m inistarstvo vojno i tamo izvruje samoubistvo. 31 avgusta/13 septembra Kornilov i njegovi sauesnici okrivljeni su za bunu. Kerenski se sam proglauje za glavnog zapo vednika vojske i postavlja generala Aleksejeva za svoga efa taba, da bi se lake os lobodio Kornilova. Ovaj odbija da se preda i pokuava jo da iz glavnog taba diktuje

svoje uslove; zatim, 1/14 septembra uvee, on se miri sa sudbinom da se pokori i u hapen je sa drugim generalima, Denjikinom, Markovom, Erdeljijem, itd. Sa likvidacijom Kornilovljevog ustanka iezava i poslednja nada da se revolucionarn a vlada ojaa savezom izmeu Kerenskoga i vojnih krugova: ne treba otsada raunati na pomo generala. U isti mah se zavrava period protivboljevike reakcije izazvane julski m pobunama. Otsada su svi aduti u rukama boljevika, i politike terazije naginju t ako brzo na levo kao to su u poetku naginjale u desno. Nemo Kerenskog da se odupre komunistikoj frakciji sovjeta postaje oigledna kada je on, 4/17 septembra , hteo da prekine direktnu akciju revolucionarnih ratnih odbora rasputajui ih; umest o da se pokore, oni izjavljuju da e nastaviti svoj rad. Na zahtev petrogradskog s ovjeta, Savinkov, koji je bio postao ministar vojni otkako se Kerenski proglasio za glavnog zapovednika, odmah je smenjen i zamenjen generalom Verhovskim, koga su hteli na taj nain da nagrade to je odbio da moskovski garnizon podvrgne na reenjima Kornilova. Verhovski se odrie svih mera koje su na traenje Kornilova bile preduzete da bi se povratila disciplina u vojsci i vraa se metodama ubeivanja i dem okratizacije. Poslednja ministarska kriza i obrazovanje tree koalicione vlade (26 avgusta/8 sep tembra24 septembra/7 oktobra). Ostavka, 26 avgusta/8 septembra, velikog broja min istara otvorila je ministarsku krizu. Posle Kornilovljevog ustanka nastaje otvor ena borba izmeu politike Seretelija, koji se oslanja na ideju koalicije i trai pri znanje graanske republike kao kraj revolucije, i politike Lenjina, koji cilja da preda vlast komunistikoj stranci posredstvom sovjeta i da ostvari u Rusiji socija listiki poredak. 31 avgusta/13 septembra Seretelijeva politika pretrpljuje javno neuspeh u petrogradskom sovjetu, koji sa 279 protivu 115 glasova i 51 uzdravanjem od glasanja usvaja jednu boljeviku rezoluc iju: povlaenje sa vlasti ne samo kadeta, koji su optueni da su odravali veze sa Kor nilovom, ve uopte svih cenzusnih (buroaskih) elemenata; stvaranje jedne vlade koju bi sainjavali revolucionarni proleteri i seljaci i koja bi predloila zaraenim narodim a jedan demokratski mir, objavila tajne ugovore, ukinula smrtnu kaznu na frontu, dala slobodu propagande u vojsci, ukinula zemljinu svojinu, itd. Sereteli i ejdze napominju da ovo izglasavanje zahteva potpunu promenu dotadanje politike sovjeta i da, ako ovo nije samo sluajnost, sadanje pretsednitvo stranke treba da podnese o stavku. Oni prete sovjetu jednom novom opasnou, a to je neprijateljstvo desnice, i pretskazuju da e ostati usamljen od unutranjosti zemlje ako konano usvoji boljeviku taktiku. Ali je sve uzalud: 9/22 septembra oni su ponovo potueni sa 619 protivu 4 14

72 6 glasova i 67 uzdravanja, te otstupaju sa svojih poloaja. Ipak Sereteli ostaje gosp odar izvrnog odbora sveruskog sovjeta. On tu uspeva da dobije jedno novo odlaganj e: sudbina vlade bie reena na jednoj naroitoj demokratskoj konferenciji; iako je naelo koalicije, naroito sa kadetima, unapred zvanino osueno, ipak Sereteli uspeva da se usvoji da budua vlada ima da bude odgovorna pred revolucionarnom demokratijom. Zah valjujui ovim elastinim izrazima, koji se odnose na sve demokrate, bili oni socija listi ili ne, on stvarno jo jedanput spasava naelo koalicije. Demokratska konferencija, okupljena 14/27 septembra, zaista je proirena toliko da s adri, ako ne direktno cenzusni elementi, a ono bar socijalistike elemente i umerene demokrate, uzete iz redova kooperativaca, seljaka, lanova demokratskih optin a i zemstava nedavno obrazovanih, vojnikih i ekonomskih organizacija, itd . Zato, kada posle dugakih rasprava njeni lanovi preko 1400 prelaze na glasanje, o na pada u neskladnost: poto je najpre usvojila naelo koalicije sa 766 glasova prot iv 688, zatim odobrila sa 739 glasova protiv 139 i 196 uzdranih uee izvesnih cenzusni h elemenata u koaliciji, ona najzad odbija, sa 813 glasova protiv 183, da odobri takvo saveznitvo, te Sereteli, izraavajui jednoduno miljenje pretsednitva, moe da izjavi kako organizovana demokratija nema jednoobraznu volju koja se moe pr aktino ostvariti. 20 septembra/3 oktobra, jedna naroita komisija od 110 lanova odluuj

e da se pree utke preko naela koalicije o kome se toliko raspravljalo 50 lanova izjasnilo se za, a 60 protiv, ali da se nametne buduoj vladi, pa ma kak va ona bila, jedan odreen program, i to onaj od 14/27 avgusta, i da se ona uini od govornom pred jednim pretstavnikim telom sastavljenim od lanova demokratske konfe rencije i dopunjene cenzusnim elementima. Zatim ona poverava brigu da obrazuje vl adu jednom odboru od pet lanova, sastavljenom od pristalica ranije veine sovjeta. Da bi se moglo sporazumeti sa kandidatima ije je raspoloenje Kerenski ve ispitao i koji pripadaju delom kadetskoj grupi, a delom industriskim i trgovakim krugovima Moskve, ostaje jo da se uklone dva uslova koja je postavila demokratska konferenci ja: program od 14/27 avgusta i odgovornost pred jednim pretstavnikim telom. U tome se i uspelo u toku pregovora voenih od 21 septembra/4 oktobra do 24 septembra/7 oktobra: pretstavnikom telu od 367 lanova socijalistikih partija i organizacija kako ga je usta novila demokratska konferencija, vlada dodaje 156 lanova cenzusnih grupa koje je ona izabral a; i jedni i drugi smatraju se kao pozvani od vlade, koja nije odgovorna pred njim a. Novo pretstavniko telo dobija naziv Savet Republike. i njegova vlast okonae se est nedelja posle otvaranja njegovih sednica, a to e rei za jedno sa okupljanjem Ustavotvorne skuptine. 25 septembra/8 oktobra objavljena je lista poslednje koalicione vlade: direktoriumu od pet lanova, sastavljenom 27 avgus ta/9 septembra, pridodati su kadeti Konovalov, kao potpretsednik ministarskog saveta, Kikin i Smirnov, socijalisti Gvozdjev,

72 7 Maljantovi, Liverovski, Bernardski i S. Maslov, i jedan lan industrisko- trgovake g rupe S. Treakov. Istoga dana Trocki je izabran za pretsednika petrogradskog sovje ta, na mesto ejdze. Kada je Sereteli otputovao na Kavkaz, uloga posrednika izmeu v lade i izvrnog odbora sovjeta prelazi na menjevika Dana i na socijal-revolucionara Goka, koji ne pokazuju u svojim odnosima sa Kerenskim onoliko gipkosti i ljubaz nosti koliko njihov prethodnik; uostalom, u toku ovog poslednjeg perioda revoluc ije, raniji sovjeti lanovi vlade naginju sve vie ka levici, to neminovno mora da im a uticaja na rad Saveta Republike. Zavrna borba (24 septembra/7 oktobra25 oktobra/7 novembra). Ve na prvoj sednici Sav eta Republike, nazvanog Predparlament, boljevici demonstrativno naputaju salu za s ednice da bi otili na barikade. Oni vie ne skrivaju svoje namere, i Trocki otvoreno izjavljuje da je nova vlada vlada graanskog rata. Koristei se postojanjem dvostr uke vlasti, vlasti vlade i vlasti sovjeta, usled ega se odrava jedan poseban p oredak revolucionarne zakonitosti koja javno gazi zakon i prkosi vladi, oni se sp remaju skoro otvoreno da obore vladu. Ostaje jo da se utvrdi dan pobune. Utvrivanje otvaranja drugog sveruskog kongresa sovjeta od 25 oktobra/7 novembr a odredilo ga je; boljevici nameravaju da zvanino predloe kongresu da se vlast pren ese na proletere i seljake. Kako je tu u pitanju jedan tako rei mirolj ubiv nain prenoenja vlasti, o tome se moe raspravljati i sa ostalim socijalistikim strankama, i naposletku upuen je u te pregovore i sam Kerenski, koji pomilja da za meni svoju koalicionu vladu jednom isto socijalistikom vladom. Uistini, ovi pregov ori, kako kae Trocki, samo su jedna igra; boljevici pripremaju nasilan prevrat koji treba da bude izvren pre otvaranja sovjetskog kongresa, da bi se ovaj stavio pred svren in. Njihove pripreme vre se javno. Istina, sednica njihovoga odbora kojoj je prisustv ovao i Lenjin poto je iziao iz svoga tajnog sklonita i na kojoj su jednoglasno, izu zev dva glasa Zinovjeva i Kamenjeva, reili da pokuaju dravni udar, ostala je tajna, ali se posledice njihove odluke ispoljavaju odmah na najoigledniji nain. Tu je na jpre neposlunost pukova petrogradskog garnizona, koji odbijaju da napuste preston icu da bi otili na front, poto su nemaka flota i nemaka vojska zauzele obale Rik og Zaliva. Zatim stvaraju javno, 12/25 oktobra, jedan revolucionarni ratni odbo r i odreuju sovjetske komesare za odravanje veze izmeu toga odbora i pukova. Tu su n ajzad, 17/30, 18/31 oktobra i 21 oktobra/3 novembra, konferencije pretstavnika garnizona, na k

ojima se javno tvrdi da je raspoloenje vojnih jedinica saglasno sa ciljem kome se tei, a to je obaranje vlasti: 21 oktobar/3 novembar smatraju i sami boljevici kao zvanian poetak pobune. Sve ove mere preduzete su pod izgovorom da se brani proletar ijat od mogunih napada kontra-revolucije. Isti smisao pridaje se neodreenim odbranbe nim merama na koje se naposletku vlada odluuje. Kerenski se do kraja koleba izmeu hitnih zahteva svojih nesocijalistikih kolega, koji trae hitne mere da bi se vlada zatitila od bliske pobune, i zahteva socijalista, koji predlau da se sve to svri ka miran nain naimenovanjem jedne

72 8 socijalistike vlade. On veruje da e moi raunati na Predparlament, gde se meutim ne us peva da stvori jedna vladina veina. Jer se tu odigrava borba izmeu istih tabora ka o na demokratskoj konferenciji u M. oskvi, naroito o dva glavna pitanja u tome tr enutku: rat i mir, vojska i diplomatija. Poto su novi ministri vojske i mornarice , general Verhovski i admiral Verderevski, imali da zahvale sovjetima to su uli u vladu, nije nikakvo udo to u Predparlamentu nije mogla da se stvori veina po pitanj u odravanja discipline u vojsci. General Verhovski ide dotle da pokuava da vodi di rektne pregovore sa pojedinim strankama u cilju da se proglasi naelo odvojenog mi ra, to ga usled protivljenja Kerenskog i Tereenka primorava da podnese ostavku. Gov ori Tereenka o diplomatskim pitanjima okreu se veito po istom bezizlaznom krugu: pod njihovom odlunom frazeologijom krije se stvarna nemo; oni toliko razgnevljuju soc ijaliste, da se javlja pitanje da on bude zamenjen, ali ni tu Predparlament ne n alazi nikakvu formulu koja bi mogla da sloi stranke. Naposletku, uoi pobune i pred nemogunou da due uti o dravnom udaru koji pripremaju boljevici, Kerenski dri u Predp amentu jedan pravi optuni govor u kome dokazuje sa dokazima u ruci stanje pobune i trai potporu visokog skupa. Ali uprkos opasnosti, socijalisti odbijaju da mu prue tu potporu, a kako boljevici u isti mah alju naoruane odrede da posednu unapred odreen e strategiske take u Petrogradu, i zavaravaju neprestano Dana i Goka nadom u spor azum, to oni i dalje trae da se pobuna likvidira mirnim putem. Na dan 25 oktobra/7 novembra u zoru, Kerenski moe da konstatuje u isti mah da je pobuna ve izbila i da eneraltab nije nita uinio da odbrani Petrograd. On za to okrivl juje vojna lica koja su ga lano uspokojavala. Poto je graanskom ministru Kikinu pred ao komandu nad enskim bataljonom zvanim udarni bataljon, kao i odrede sastavljene od slualaca viih vojnih kola okupljene pred Zimskim Dvorcem to je jo vie rashladilo revnost vojnih krugova, on hita da napusti prestonicu pod zatitom jednog automobila poslanstva Sjedinjenih Amerikih Dra va koji ide ispred njegovoga sa istaknutom amerikom zastavom, da bi iziao u susret trupama koje su bile pozvane s fronta. Za to vreme, u po dne, pobunjeni pukovi u Petrogradu rasturaju Predparlament. Predvee Zemski Dv orac, opkoljen, nema vie nikakvu vezu sa gradom. Privremena vlada uzalud tu oekuje da se Kerenski vrati s trupama. Uvee krstarica Aurora, koja se opredelila za bol jevike poto je stigla u Krontat, poela je da bombarduje dvorac. Iako ga jedan deo nj egovih branilaca, ubeeni u nekorisnost te borbe, napustio, ipak vlada, smatrajui d a je do saziva Ustavotvorne skuptine ona pretstavnik vrhovne vlasti, koja joj moe biti oduzeta samo silom, odbija da se preda. Kada je jedno izaslanstvo sastavljeno od lanova optinskog odbora i politiara okupljenih u Optinskom domu sazna la za poloaj vlade, htela je da ode u Zimski Dvorac da je oslobodi ili da umre s n jom, ali je boljevike patrole nisu pustile da proe. Po povratku u Optinski dom ona ob razuje, zajedno sa poslanicima koji su tek bili napustili sovjetski

72 9 kongres i bili protivni dravnom udaru, jedan odbor za spas otadbine i republike. Jed na grupa akademaca, ohrabrena dolaskom toga izaslanstva, isteruje boljevike iz Zi mskog Dvorca. Ali je ova pobeda kratkotrajna, jer jedna nova gomila mornara, voj

nika i radnika crvene garde prodire u dvorac, iji se komandant predaje pod uslovo m da se potedi ivot pitomcima. lanovi privremene vlade uhapeni su i sa opasnou po ivot odvedeni na drugu obalu Neve i zatvoreni u Petropavlovskoj tvravi, gde su se susreli sa ministrima ranijeg reima to ga je oborila revolucija iz februara /marta. Ironija sudbine htela je takoe da Kereneki zatrai pomo od istih onih trupa koje su ile na Petrograd u septembru da izvre Kornilovljev dravni udar. Ono to se dogodil o za vreme Kornilova, ponavlja se sada potpuno, ali jo mnogo bre. Trupe, sastavljene velikim delom od kozaka, nemaju ni malo elje da se tuku, naroito ne za Kerenskog, te se rasturaju. General Krasnov uspeva ipak da prikupi nekoliko sto tina kozaka i pokuava da ide Petrograd, i pored negodovanja glavnoga komandanta S evernog fronta, generala eremisova, koji je ve stupio u pregovore sa mesnim sovjet om. Iz Pskova on uspeva da stigne u Gatinu. Kerenski se trudi da ubrza kretanje o ve trupe u nadi da e jedinice pozvane sa fronta stii uskoro i da e se Petrograd pob uniti. Ali i ove jedinice nailaze na prepreke koje stvara savez eleznikih slubenika . Kozaci, koji ne vide da dolazi oekivana peadija i koji prema Kerenskom oseaju sam o antipatiju, pokazuju se sve manje raspoloeni da se tuku. Kerenski ih ipak tera da napreduju ka Carskom Selu. Krasnov, sa svojih 400 do 600 kozaka k oji poinju da zahtevaju da se Kerenski ukloni, ustee se. 30 oktobra/12 novembra, b lizu Pulkova, 500 kozaka zapoinju bitku sa petnaest do trideset puta jaim protivnici ma, kojima komanduje nemaki porunik Bauer; poto se drao do noi, Krasnov se povukao k a Gatini. Uoi toga dana boljevici su nemilosrdno uguili pokuaj preranog napada pitoma ca petrogradskih vojnih kola. Za to vreme, depee koje su oni poslali poljuljale su vrstinu vie komande i vojske na frontovima. elezniki slubenici spreavali su sve vie p evoz trupa koje su ile ka Petrogradu. Posle povlaenja ka Gatini, oni su pozvali Ker enskog da zapone sa boljevicima pregovore o primirju. Kozaci, oajni to vide kako stie peadija, ve su iz sopstvene inicijative stupili u pregovore sa boljevicima. Ovi im odgovaraju iz Krasnog Sela, traei da im se preda Kerenski i alju u Gatinu mornara D ibenka. U toku 1/14 novembra pregovori se zavravaju jednim sporazumom, ali na deset minuta pre svog hapenja Kerenski uspeva da pobegne preobuen u mornara i maskiran oferskim naoarima. General Duhonjih, koji vri dunost glavnog komandanta posle iezavanja Kerenskog, izdaje zvaninu naredbu da se zaustave trupe koje su ile n a Petrograd. 3/16 novembra, on jednim proglasom poziva svekoliku demokratiju da se udrui da spase otadbinu i da izabere jednu vladu koju bi ceo narod priznao. Bol jevici mu nareuju da zapone pregovore o miru sa Nemcima. Kada je on to odbio, oni al ju u glavni tab u Mohilev jednu ekspediciju pod komandom potporunika Krilenka, ko ji je naimenovan za vrhovnog zapovednika ruske vojske, i 20

73 0 novembra/3 decembra Duhonjina je ubio jedan mornar. Uoi svoje smrti izdao je on n aredbu da se puste na slobodu generali uhapeni posle Kornilovljevog ustanka, a to e rei sam Kornilov, Denjikin, Markov i drugi, koji se uskoro stavljaju na elo prot ivboljevikog pokreta u oblasti donskih kozaka. U Moskvi jedan pokuaj da se uspostavi oborena vlada takoe je propao. Na vest o drav nom udaru izvrenom u Petrogradu, optinski odbor u Moskvi sakuplja oko sebe pretsta vnike demokratskih organizacija, koji obrazuju jedan odbor bezbednosti, ali ostaju neutralni. Komandant garnizona, Rjabcev, poziva stanov nitvo da ne zapoinje graanski rat. Boljevici se pokazuju aktivniji. Odboru bezbednosti oni suprotstavljaju jedan revolucionarni ratni odbor, kome je dunost da potpomae is ti takav odbor u Petrogradu. Oni u njemu imaju veinu 4 lana od 7, a uskoro ostaju u njemu sami, jer menjevici i socijalisti-revolucionari istupaju iz njega zbog tenj e boljevika da ugue volju manjine i da joj rade za leima. Ovaj odbor poinje energino d a organizuje pobunu: on zabranjuje izlaenje buroaskim listovima, privlai k sebi naj vei deo garnizona i zauzima Kremlj. Oficiri, pitomci vojnih kola i studenti, okupl jeni u Aleksandrovskom Vojnom uilitu, pozivaju boljevike da napuste Kremlj. Ovi pri staju na to 28 oktobra/11 novembra, te akademci zauzimaju sredite varoi presecajui

na taj nain saobraaj izmeu revolucionarnog odbora i udaljenih kvartova. Ali ovaj us peh nije dugo trajao, jer su branioci Moskve podeljeni, a odlunost akademaca i of icira nema podrku demokratskih stranaka. Pod pritiskom eleznikih slubenika, odbor za bezbednost trai da se obrazuje jedna socijalistika vlada i zakljuuje sa boljevicima primirje od 12 asova, izmeu 29 do 30 oktobra/12 do 13 novembra. Boljevici ne samo da nisu potovali to primirje, ve su se njim koristili da obezbede sebi pojaanja. 1/14 novembra oni zahtevaju od svojih protivnika bezuslovnu kapitulaci ju. Stanovnitvo ostaje ravnoduno, levo krilo javnog miljenja protivno je borbi, poj aanja ne stiu vladinim pristalicama, a pitomci vojnih kola ne mare mnogo da se tuku za jednu socijalistiku vladu; uostalom, njih je svega pet hiljada, dok njihovi n eprijatelji raspolau sa nekoliko desetina hiljada ljudi i dobijaju neprestano poj aanja iz okoline Moskve. Boljevici snano bombarduju centre gde se okupljaju pitomci , a to su Kremlj i Aleksandrovsko Vojno uilite. Uvee 1/14 novembra bela garda se odluuje da zapone pregovore; sutradan ona predaje oruje; oni njeni lanovi koji nee da se pomire sa sudbinom, odlaze jedan po jedan na Don, gde se organizuje jedna dobrovoljaka vojska. Rusija je ula u jednu novu fazu svoga ivota, fazu rasula i opadanja u kojoj se o brazuje itav niz republika, velikih i malih, koje samovoljno prisvajaju pra va vladarske vlasti. Raspadanje je otpoelo za vreme privremene vlade. Od leta 191 7 godine, seljaci su svojevoljno poeli da dele spahijske zemlje i da unitavaju ple miske domove. Ve je rasulo ulo u vojsku, umornu od rata: gomile naoruanih seljak a preplavile su gradove i sela, zavodei svuda vladavinu samovolje; vojni begunci, iji je broj dobio neverovatne razmere,

73 1 uputili su se svojim selima, pljakajui itave okruge i organizujui pogrome. Nered u s aobraaju izazvao je krizu snabdevanja: u mnogim oblastima glad se pojavila, i sel jaci su odbili da prodaju ito po cenu koju je 954 nametnula vlada, jer je inflaci ja izazvala poskupljivanje ivotnih potreba koje e dostii kasnije, pod boljevicima, uasne razmere. Kontrola industrije od strane radnika takoe je donela svoje pl odove: i pored mone potpore koju je drava pruala svim granama ratne industrije, industrijalci nisu mogli izdrati poveanje nadnica i neprekidne trajkove; oni s u napustili svoja preduzea, i fabrike su se zatvarale jedna za drugom. Sve ove inj enice nagovetavale su ve, razume se u mnogo manjim razmerama, one injenice koje se obino smatraju kao karakteristine za dolazak sovjetskog reima. Rasulo izazvano ogro mnim vojnim naporom, krajnja iznurenost vojske, ekonomsko rastrojstvo, sve je to , u izvesnom smislu, pripremilo Rusiju za boljevizam. Sami od svoje volje vojnici su prekinuli rat, dok su se seljaci dokopali zemlje, a radnici fabrika. Lenjin je imao samo da potvrdi ve gotovu injenicu, da bi pridobio naklonost vojnika, selj aka i radnika.

73 2 X X I V . R U S I J A P O D S O V J E T S K I M R E I M O M Poslednji period ruske istorije poinje 25 oktobra/7 novembra 1917, ali nije jo zav ren. Njegove posledice nisu poznate i ne mogu da se predvide. Prema tome je ne mogue dati nepristrasan istoriski opis. Ali ova bi knjiga bila nepotpuna, kada bi preutala socijalni pokuaj, koji ve petnaest godina radi na tome da, ne samo Rusiju , ve i ceo svet, uputi novim pravcem. Ograniiemo se, ipak, na izlaganje najznaajniji h injenica, birajui u koliko je mogue one, koje niko ne moe da ospori. Petnaest godina sovjetskog reima mogu da se podele na tri perioda od po pet godin a, od kojih je svaki obeleen izvesnom izmenom taktike komunistike partije, dok nje ne opte tendencije i njeni ciljevi ostaju uvek isti. U prvom periodu (25 oktobra/7 novembra 19171922), kada obrazuje svoje organe, sov jetska drava nailazi na mnoge i ozbiljne prepreke, u prvom redu posledice svetsko g rata, koje narod teko podnosi, a zatim unutranje neprilike, naroito graanski rat, koji se zavrava tek 1921 godine. To je period ratnog komunizma, kako su ga nazvali sami boljevici, da dokau da su samo tekoe ratnog stanja omele ostvarivanje njihove zamisli. Drugi period, koji je poeo strahovitim pustoenjem zemlje i nezapamenom glau 1921 i 1922 godine, boljevici isto tako smatraju kao izvesno privremeno otstupa nje, odmor, kada su u izvesnoj meri ponovo usvojili principe burujske vlade, u nadi da e na taj nain omoguiti da zemlja stane na put zlu, koje su oni pripisivali ratu, a njihovi protivnici njima i njihovom drutvenom preokretu. Ovaj period op oravljanja, takozvani period Nep zahvata pet sledeih godina od 19231928, u st vari on poinje i zavrava neto ranije. Vraanje izvesnoj ekonomskoj slobodi uskoro dov odi do podizanja produktivnih snaga zemlje, poboljavanju finansija i reorganizaci je saobraaja. Poslednji period koji poinje 1928 godine, pretstavlja period socijalistike rekonstrukcije. Prema komunistikoj doktrini, vlada Sovjeta nastavlja sa svojim prvo bitnim radom i koristei se rezultatima perioda Nep, stavlja sebi u zadatak da o dmah preobrazi Rusiju u socijalistiku dravu. Najkarakteristiniji dogaaj ov

og perioda je petogodinji plan, iji je cilj stvaranje dravne industrije, koja bi bila u stanju da stigne i da prevazie proizvodnju zapadne Evrope i Amerike, kao i kolekt ivizacija agrikulture. Po izvesnim znacima bi se reklo da se ovaj period sada blii kraju. 1. RATNI KOMUNIZAM I LENJIN (19171922) Oligarhijska organizacija komunistike stra nke. U momentu kada boljevici dolaze na vlast, njihov politiki i ekonomski program nije dovren, a i njihov broj je veoma mali. Komunistika stranka ima svega oko 50. 000 lanova, od ko jih nekoliko hiljada starih revolucionara (podpolika, koji su navikli na

73 3 nezakonite i podzemne akcije) i 35. 000 novih pristalica, koji su im prili tek 1917 u toku borbe protiv provizorne vlade. Ma da se kasnije taj broj udesetorost ruio, t. j. dostigao pola miliona, vladajua elita (verkhuka) sastavljena je od sveg a 15.000 ljudi od kojih jedna stotina u centralnim organizacijama u Moskvi, i 22 5 u centralnim organizacijama ostalih pokrajina, vode glavnu re. Reim je, prema to me, u sutini oligarhiski, a to priznaje i Lenjin 1920: Strankom upravlja, kae on, cen tralni odbor od 19 lanova, koje bira kongres, dok svakodnevno poslovanje u Moskvi mora da se poveri jo manjim grupama, Orgbiro-u, ili biro-u za organizaciju i Pol itbiro-u, ili biro-u za politiku, a za koje centralni odbor na sveanoj sednici bi ra po pet lanova. Prema tome ovo je najizrazitija oligarhija. Lenjin kratko i jasn o izlae ulogu ovih centralnih organa stranke u dravnoj upravi: U naoj republici nije dno se vano pitanje iz oblasti politike ili organizacije ne reava preko dravnih ust anova, ako za to ne da nalog centralni odbor stranke. Prve mere. Prirodno je da je nova vlast pokazala izvesnu neodlunost, kada se nala pred zadatkom da upravlja tako ogromnom zemljom sa svojim ogranienim snagama. Kad a su Lenjina pitali da li e boljevici moi da se odre na vlasti, odgovorio im je, pre revolucije 25 oktobra/7 novembra, podvlaei snagu boljevike demagogije: Kada poslednj i radnik ili nezaposleni, svaka kuvarica i svaki upropaeni seljak vidi da proleter ska vlada parazitima oduzima viak njihovih dobara, silom smeta beskunike u stanove bogataa, da zemlja prelazi u posed radnika, da radnici nadziravaju fabrike i bank e, da se bogatai odmah kanjavaju ako prikrivaju svoje milione, onda... e se milioni boraca podii... a kapitalisti i kulaci nee imati dovoljno snage da savladaju naro dnu revoluciju. Iz tih razloga prvi program boljevike vlade program, koji im donosi pobedu manje i zraava tenje njihove doktrine, a naglaava elju da se zadovolje najhitnije i najvee po trebe mase. Ve od 25 oktobra/7 novembra, t. j. istog dana kada je buknula revolucija, oni doz voljavaju seljacima da vlasnicima oduzmu zemlju i ne ekajui reenje Zakonodavne Sk uptine. Dekret od 28 oktobra/10 novembra, predlae iscrpljenim vojnicim a da sa nemakim vojnicima zakljue hitno primirje na njihovu odgovornost, na bilo k ojoj taki fronta. Dekret od 1/14 novembra daje radnicima opte pravo nadzora u fabr ikama u kojima rade. Dekret od 2/15 novembra daje raznim narodnostima u zemlji p ravo da upravljaju svojom sudbinom, pa i da se odvoje od Rusije. U ekonomskoj oblasti boljevici najpre pokazuju vie obazrivosti. Njihovi dekreti o d 26 oktobra/8 novembra nacionalizuju banke, a velika imanja predaju na upravu mesnim seljakim odborima; na taj nain oni reavaju sudbinu velikog ka pitala, ali ne dodiruju ni u samom principu pitanje privatne svojine, malog i sr ednjeg kapitala, kao ni posedovanje zemlje. Isto tako, oni se u poetku zadovoljav aju time to privatnoj industriji nameu kontrolu radnika i tek onda kada je ta kont rola potpuno dezorganizovala rad u fabrikama, reavaju

73 4 se boljevici malo po malo to e da bude zavreno tek 1919 da nacionalizuju sva indust

riska preduzea. Tek 21 oktobra 1918 nacionalizuju svu unutranju trgovinu i uzimaju na sebe zadatak da izmeu sela. i varoi podele industriske i poljoprivredne proizv ode. Sasvim je prirodno da je ovaj ogromni napor nedovoljan i da privatna tajna trgovina i dalje postoji. Spoljna trgovina, koju je mnogo lake nacionalizovati, u zeta je u dravne ruke tek 4 maja, 1918; ona je u to vreme veoma neznatna i slaba. Rasputanje Zakonodavne skuptine. U poetku boljevici dozvoljavaju da u vladu uestvuju i ostale socijalistike stranke. Kod socijalnih demokrata, kao i kod socijalnih re volucionara obrazovale su se grupe krajnje levice, koje smatraju da je saradnja sa sovjetima mogua i iji mnogi lanovi ak imaju uea i u vladi. Meutim, to ne traje dug Odnosi se zaotravaju ve prilikom izbora za Zakonodavnu skuptinu, koji je privremena vlada zakazala za novembar. Ma da su sovjeti ve odavno zamenili parolu ruskih radikala Zkonodavna skuptina sa svojom Sva vlast sovjetima, oni ipak ekaju rezultat iz bora da definitivno utvrde svoj stav prema skuptini, idolu demokratije. Uprkos njihovom oekivanju, oni dobijaju veinu. Prema rezultatima (nepotpunim) i zbora, oni postiu samo devet i po milijona glasova od 36 milijona glasaa ili neto m alo vie od etvrtine prema 20.900.000 glasova za socijalistiko-revolucionarnu st ranku, koja postie apsolutnu veinu i 4,600.000 glasova za burujsku stranku, od kojih je bilo 1,900.000 za Kadete, 1,700.000 za kandidate raznih narodnosti, samo 300.000 za monarhiste i 200.000 z a velike posednike; prema tome imaju oni samo 175 poslanika prema 417 poslanika socijalnih revolucionara, 34 socijalnih demokrata raznih vrsta, 64 burujska i n arodna poslanika. Oni ne mogu da prime tako sastavljenu skuptinu. Poto su proglasili stranku Kadeta za narodnog neprijatelja i odloili saziv skuptine za 18 janu ar, 1918, oni se reavaju da izvre udar protiv narodnog pretstavnitva, koje optuuju d a vie ne odgovara volji biraa. 18-og januara odrao se njihov prvi sastanak na kojem posle dugih i nepotrebnih govora, eleznjakov, voa mornara, koji su bili na strai, rastera poslanike pod izgovorom da je straa umorna. Buharin, ideolog boljevizma obja vljuje sa visoke tribine rat do istrebljenja burujskoj parlamentarnoj republici i uzv ikuje: Pitanje vlasti reie se graanskim ratom. Prvi sovjetski ustav. Prvi ustav socijalistike sovjetske federativne republike Ru sije izglasan je 10 jula 1918. Po Marksovoj i Lenjinovoj doktrini drava je izraz klasne borbe, a izraava odnos snaga izmeu klasa datog drutva. Poto je 25 oktobra/7 n ovembra pobedio proletarijat, drava mora da se obrazuje kao diktatura proletarijat a. Glavni organi drave su sovjeti, boljevici vide njihov presedan u pariskoj Komuni o d 1871 godine. Po Lenjinovom miljenju ovaj oblik vlade ima velikih preimustava, je r sovjeti raspolau svim onim to je potrebno da se vlada: Imaju oruanu snagu radnika i seljaka, kao i nain da ovu usko povezanu snagu mase

73 5 dre u rukama; oblik organizacije starog proletarijata63 i najzad sposobnost da uj edini preimustva parlamentarizma i preimustva neposredne i prave demokratije, t. j . funkcije zakonodavne i izvrne vlasti. Na tim osnovama zamiljen je ustav. On poinje Proglasom prava ugnjetavanog, radnikog naroda gde je objavljeno ukidanje privatnog poseda, ratifikovanje zakona o radnikoj kontroli, prvom koraku ka potpunom prenosu fabrika, rudnika i eleznica u ruke ra dnike i seljake, sovjetske republike; ponitenja zajmova, koje je zakljuila caristika Rusija; prenos banaka u narodne ruke; obavezna sluba rada za sve; razoruanje buroaz ije i obrazovanje crvene socijalistike vojske seljaka i radnika; ukidanje tajnih ug ovora, bratska ljubav izmeu vojnika i seljaka sadanje vojske koja se bori i elja d a se ma po koju cenu sklopi mir, koji nee znaiti ustupanje, ni aneksiju; oslobaanje kolonija; prenos celokupne vlasti na sovjete. Ustav, dalje, utvruje opte principe i nain kako da se organizuje vlast. Najvia vlast u S. S. S. R. je sveruski sovjetski kongres, a u meuvremenu, dok kongres ne zaseda , izvrni sveruski centralni odbor64 imenuje savet narodnih komesara,65 koji e i mati za zadatak generalnu upravu zemaljskim poslovima, bie podeljen na 18 sekcija ili narodnih komesarijata za upravljanje raznim granama administracije. Na istu o

rganizaciju nailazimo i u saveznim oblastima, gde je, razume se, kompetentnost l okalnih organa znatno ograniena sa strane centralnih, sveruskih organa. Pravo gla sa, u stvari, priznaje se samo radnicima, seljacima i vojnicima, i to samo onim seljacima, koji nemaju radne snage u svojoj slubi; ostale klase, pod pretnjom pravn og progona, nemaju pravo uestvovanja u upravljanju poslovima. Sloboda mnenja, t. j. tampe, sloboda sastajanja i udruivanja postaju isto tako monopol radnika. Istina je, meutim,, da je celokupna vlast skoncentrisana u rukama stranke, kako kae Lenji n: Moramo stalno imati pred oima da se ustav sovjetske vlasti i de facto i de jure oslanja na stranku, koja vlada, imenuje i organizuje po jednom jedinom naelu... Stranka zapoveda i vlada celom dravom, upravlja i treba da upravlja celim dravnim mehanizmom. Meutim, nemirne i nesreene godine prvog perioda ovog reima ne dozvoljavaju da s e tekst ovoga ustava sauva neizmenjen. Dolazi do uproavanja vladinog sistema. Slubeni izvetaj o delatnosti stranke priznaje da su vanredne prilike 1919, 1920, a dobrim delom i 1921 imale velikog uticaja, d a su se bez prestanka objavljivale mobilizacije za prevoz trupa, namirnica..., da je itava stranka bila slina dobro disciplinovanoj vojsci u ratno vreme... Zato su us koro svi protivnici komunistikog reima, pa i neki lanovi stranke, poeli da zahtevaju da se kao najmanji program bar potuje ustav od 10 jula. Kraj rata i brest-litovski ugovor. Prvi i najhitniji problem, koji su hteli da r ee pobednici od 25 oktobra/7 novembra, bio je: zavriti rat to pre. Ve 63 Doktrina ora Sorela. 64 Vseroesijskij centralnij ispolniteljnij komitet. Skraeno: Cik. 65 Sovet narodnih komisarov. Skraeno: Sovnarkom.

73 6 posle 28 oktobra/10 novembra, 1917, objavljuju oni celom svetu radiotele gramima svoj dekret o miru. Tek onda upuuju direktan apel saveznicima. I ne ekajui na njihov odgovor, nareuju glavnokomandujuem Dukonjinu da pone sa direktnim pregovo rima sa Nemcima. Kada je Dukonjin to odbio, ubio ga je jedan mornar. Njegov nasl ednik Krilenko namerava da putem beine telegrafije zakljui primirje, koje je zaista potpisano 2/15 decembra, a pregovori o miru poinju 9/22 decembra u Brest-Litovsk u. Da bi se shvatio tok ovih pregovora, ne sme da se zaboravi da su boljevici po dol asku na vlast postavili sebi za zadatak mnogo vaniji cilj: izazivanje evropske i svetske revolucije. Pre nego to su mogli da se uvere da je njihova vlast u Rusiji dovoljno jaka, oni hitaju da ostvare taj meunarodni cilj i vrsto veruju da e da ga ostvare u najkraem roku. U njihovoj borbi o vlast imali su u Nemakoj dobrog oslon ca. Sada im je prva misao da je demoraliu. Ubeeni su da nemake diplomate i generali nee odmah pristati da sklope demokratski mir, a to je najbolji povod da se pone u N emakoj sa propagandom za revoluciju. Stoga se trude da pregovori o miru dobiju to i ru popularnost, ali ne uspevaju da ih prenesu u tokholm. Na njihovo veliko iznenae nje Nemci im odgovore zahtevom da svima narodnostima dadu pravo opredeljenja, da se odreknu Poljske, Kurlandije i jednog dela Livonije i Estonije. Pregovori su u dva maha prekidani, ali kako Nemci ne otstupaju od svog gledita, a proletarijat se ne odaziva, Trocki se reava da 4 februara 1918 napravi gest, jedinstven u isto riji sveta: ni mir ni rat; demobilizovanje ruske vojske i stavljanje ruskog fronta p od zatitu nemakih radnika. Nemci 18 februara odgovaraju velikom- ofanzivom, a ultim atumom od 21 februara postavljaju jo vee zahteve. Posle dugih pregovora centralni odbor stranke je prisiljen na poputanje. 3 marta, 1918 sklopljen je zaseban ugovo r o miru, koji sadri proglas o nezavisnosti Finske i Ukrajine, otcepljivanje Po ljske, Litvanije i Kurlandije, okupaciju Livonije i Estonije od strane Nem aca, ustupanje Batuma i Kara Turskoj i zabranu boljevistike propagande u Nemakoj. Saveznici i poetak graanskog rata. Stari saveznici Rusije dugo su se nadali da e Ru sija da nastavi rat sa centralnim silama. Posle Brest-Livska oni jo jedino veruju

u graanski rat, koji ve poinje da se vodi protiv boljevika. Njihove diplomate odlaz e iz Petrograda preko severa u onom asu kada se sovjetska vlada, iz straha od nem ake ofanzive, seli u Moskvu. Na teritoriji donskih kozaka i u Rostovu, gde se sas tala grupa ruskih oficira, koja je izbegla boljeviko gonjenje i jedna grupa genera la meu kojima su Kornilov, Denikin i bivi glavno-komandujui Aleksejev, obrazuje se novembra, 1917 godine, ruska dobrovoljaka vojska. Januara, 1918 ona broji 3. 000 ljudi, koji kod Rostova i Novoerkaska ne mogu da se odupru mnogobrojnim sovjetski m trupama, koje napreduju sa svih strana. 11 februara, general Kaledin, hetman d onskih kozaka, vri samoubistvo, a 23 februara dobrovoljci sa svojim voama kreu kroz stepe ka Kavkazu. Ova teka borba, takozvana ledena borba u kojoj se njihov broj,

73 7 pored svega penje na 9. 000, daje dovoljno dokaza njihove energije. Pokuavaju, al i bez uspeha da osvoje Jekaterinodar. 13 aprila, Kornilova raznosi bomba, a njeg ov naslednik general Denikin s tekom mukom dovodi vojsku do Rostova. U to vreme o tporna snaga boljevika slabi u izvesnoj meri. Austro-Nemci, koji su 9 februara za kljuili u Brest-Litovsku zaseban mir sa Ukrajinom, vre okupaciju Malorusije i dons ke oblasti. U Kijevu su organizovali vladu hetmana Skoropadskija, a na Donu potp omogli da se general Krasnov izabere za kozakog hetmana. Ako su Krasnov i Skoropadski i pristali da se povinuju naredbama nemakog cara, dob rovoljci su ostali verni saveznicima i raunaju na njihovu pomo u borbi protiv Nemac a i boljevika. Iz straha da se u Rusiji ne obrazuje nemaki front, saveznici se interesuju za Denikinovu vojsku i preduzimaju korake da joj u izvesnoj meri pomognu. Oni ve potpomau druge ruske politike stranke, koje se bor e protiv boljevika i hoe u Rusiji da obrazuju istoni front protiv Nemake. Oni se interesuju i za drugu jednu narodnost, koja je po godna za obrazovanje ovog fronta, za ehe koji su pod caristikim reimom bili sastavi li legiju protiv Austro-Nemaca, a zatim da se to pre vrate u Evropu da nastave da s e bore na francuskom frontu. Na dugom putu koji su izabrali preko Sibira i V ladivostoka esi se sudaraju sa boljevicima i pomau ruskim oficirima da ih udal je od transibirske pruge. Ti uspesi potstiu saveznike da im odobre da protivnemaki front obrazuju u Sibiru, pozivajui ih u isti mah da se pridrue ruskom narodu u borbi protiv boljevika. Tako oni zaustavljaju napredovanje ka Tihom Okeanu i prebacuju svoje odrede na Ural. 25 jula, 1918 osvajaju Jekaterinburg. Pre nego su evakuisa li varo, gde je od 30 aprila bila internirana carska porodica, boljevici su 16 jul a pogubili cara, caricu, njihovog sina i keri. 18 jula u Alapaevsku (koji su esi sa belima osvojili tek 28 septembra) boljevici su isto tako pogubili velike kneeve Sergija Mihajhovia, Iva na, Konstantina i Igora Konstantinovia i cariinu sestru Elizabetu, koja se bila po kaluerila. Uestvovanje saveznika. Saveznici se, meutim, reavaju da u sukobu lino uestvuju. Engle zi, koji su se 11 marta pod uticajem brestlitovskog mira iskrcali u Murmansku, al ju jula meseca u Arhangelsk nove trupe. Njihov cilj nije samo da zadre municiju i vojni materijal, koji su saveznici isporuili, ve i da obrazuju nezavisnu rusku vojsku. 2-og avgusta ruski oficiri proteruju boljevike iz oblasti Arh angelska i sa engleskom pomoi sastave vladu, kojoj je na elu N. ajkovski, stari rev olucionar, veoma omiljen u Engleskoj, gde je bio u izbeglitvu. Na Volgi, u Samari, koja je osloboena zahvaljujui saradnji eha (8 juna), jedna grup a revolucionarnih socijalista i poslanika rasputene ustavotvorne skuptine sastavlj a Odbor lanova ustavotvorne skuptine i daje mu veliki znaaj kao poetku sveruske moi. avgusta narodna vojska, koju je taj Odbor sakupio broji 8,500 dobrovoljaca i 2.200 vojnika mobilizovanih meu

73 8 tamonjim stanovnitvom.66 Saveznici obeavaju da e podravati ovu vladu u cilju obrazov anja fronta na Volgi od Samare do Kazana. Ovaj front je zaista stvoren krajem jula i poetkom avgusta, 1918, ali je i suvie udaljen od severnih oblasti, pa pomo sav eznika ne moe da stigne; zbog toga je front naputen u toku septembraoktobra. K azan, zauzet 7 avgusta, naputen je 10 septembra, a Samara 8 oktobra. U Sibiru antiboljevici i saveznici ratuju sa vie uspeha. Englezi su tamo uputili a dmirala Kolakova, da na krajnjem istoku sakupi vojsku. S druge strane, Francuzi i esi uporno trae da se sastavi jedna jedina sveruska vlada. Posle dugih pregovora na kongresu u Ufi, 823 septembra, 1918, politike stranke i razne ruske vlade67 sast avljaju novu vladu. Na elu te vlade je umereni revolucionarni socijalist, N. Avks entijev, a njeno sedite je u Omsku u Zapadnom Sibiru. Vlada, meutim, ne uspeva da uvrsti svoj autoritet. 1-og decembra obaraju je desniarski oficiri, tajno potpomog nuti od strane Engleza, a na njeno mesto dolazi lina vlada admirala Kolaka, koji u zima titulu najvieg efa. Razumljivo je da se boljevici i beli najvie otimaju o plodne oblasti na jugu, u bliz ini moskovskog centra. Ba u tom asu pomo od saveznika nikako ne stie. Saveznici u st vari ne misle da ozbiljno uestvuju u toj borbi, dok ne zavre rat sa centralnim sil ama, t. j. kada im vie ne bude potreban istoni front. Kako antiboljeviki efovi predviaju na jugu pobedniku ofanzivu boljevika, im te oblasti napuste Austro-Nemci, oni se trude da saveznike nagovore da to pre poalju pomo. Komandant saveznike vojske na rumunskom frontu, general Bertelo, o beava da e poslati 150.000 ljudi (12 divizija), koje e da se iskrcaju u Odesi; spor azumevi se da e bogate rezerve sa rumunskog fronta biti stavljene na raspoloen je Rusima i da e ih bogato snabdeti ratnim materijalom. 19 decembra, 1 918 u Odesi se iskrcala jedna divizija, nad kojom je oko polovine januara p reuzeo komandu general Anselm. Sa svoje strane su Englezi proirili domen svog utic aja i na Kavkaz i od novembrea, 1918, dre tamo jednu diviziju. Projekt boljevikog mira. Namere generala Bertelo-a nailaze na pariskoj konferencij i mira na ozbiljan otpor saveznikih delegata. Dok Pion i Orlando odobravaju te namere, Lojd Dord, Vilson i Klemanso nikako ne pristaju uz njih na skupovim a od 1-og i 21-og januara, 1919, navodei da je 150.000 ljudi malo za efikasnu intervenciju, a da niko ne bi hteo da poalje vie u zemlju gde e trupe verovatno da se demoralizuju. Umesto vojne pomoi Lojd Dord predlae , a Vilson usvaja, drugi jedan projekt, t. j. da se pretstavnici svih delova ruskog naroda pozovu na ostrvo Prinkipo i da se dogovore. 66 Prvog septembra teoriski bi trebalo da u podruju samarske vlade ima 121.000 v ojnih lica, meutim, 19 avgusta jo uvek nema vie od 21.000 mobilizovanih. 67 Vlada u Samari, privremena vlada Sibira, uralski, i orenburki Kozaci, mesna e katerinburka vlada, Kirgizi i Bakiri.

73 9 Boljevici (4 februara) hitno prihvataju predlog i pristaju na sve mogue ustupke sa veznicima. Meutim, pretstavnici antiboljevikih vlada ne pristaju ni na kakvu vezu s a zloinakim uzurpatorima i projekt za konferenciju propada. Tri dana docnije, Vil son u dogovoru sa Lojd Dordem, poalje u sovjetsku Rusiju Bulita, mladog atae a amerikanske delegacije na kongresu mira, da ispita uslove za mir na osnovu pre dloga boljevika. 14 marta, potpisan je u Moskvi projekt za mir, pun primamljivih ustupaka: sve e ruske vlade da zadre svoje teritorije, ekonomska blokada e biti pod ignuta, bie proklamovana opta amnestija, a trupe e biti opozvane i razoruane, i t. d . Meutim stanje duhova u Evropi pokazuje izvesne izmene, jer bele vojske odnose nek e pobede, a boljevici i suvie jasno izraavaju elju za izazivanjem svetske revolucije. I tako ponude sovjetske vlade ostaju bez ikakvog dejstva. Trea Internacionala. Dan kasnije posle poziva, koji je sovjetima upuen da dou na Prinkipo (22 januara, 1919), Lenjin poziva sve svetske komunistike stranke

da dou u Moskvu i da definitivno organizuju Treu Internacionalu. Trea Internacionala pripremljena je ve za vreme svetskog rata, na kongresu socijalista leviara, odrano m u Cimervaldu (od 5 do 9 septembra, 1915) i u Kintalu (od 5 do 9 februara, 1916), gde je, uprkos socijalistima- patr iotama iz Druge Internacionale, triumfovala boljevika parola hitan mir bez aneksija. Stvorena je na moskovskom kongresu od 2 do 6 marta, 1919 i pored toga to nije bi lo dovoljno delegacija i to su naglavnije stranke: engleska, amerika, i t. d., sas vim izostale. Proglas kongresa, koji je objavljen 10 marta, prihvata mogunost neo dlonog obaranja kapitalistikog reima i izjavljuje da je nastupila nova revolucionarn a era. Zamiljen je plan po kojem bi se izvela revolucija u svim dravama centralne E vrope, a najpre u Nemakoj, gde su zaista izbile tri pobune, koje ugui Noske, a zat im u Maarskoj gde se, u sporazumu sa Lenjinom, Bela Kun domogne vlasti. Dokumenta, koja su zaplenjena u Radekovoj kancelariji u Vilmersdorfu, oi gledan su dokaz da su boljevike namere mnogo prevazilazile ono to je ostvareno. U isto vreme otkrivena je njihova delatnost u Indiji, Aziji, Avganistanu i t . d. Neuspeh saveznike intervencije. Intervencija saveznika nije dovoljno organizovana , ni dovoljno jaka, pa ne moe da ima uspeha. U Odesi Francuzi imaju svega 12. 000 ljudi, od kojih su 6. 000 Grci i Poljaci. Oni ne mogu da se odupru sovjetskim trupama. Kako im, ma da su oni to oekivali, U krajinci pod komandom Petljure, voe ukrajinskih separatista, nisu ukazali nikakvu pomo, ve i sami morali, poto su iz Kijeva proterali hetmana Skoropadskija, da napu ste tu varo, Francuzi se, posle poraza kod Nikolajeva i Kersona, povlae ka Odesi. Prisiljena albama poslanikoj komori, francuska vlada daje nalog da se Odesa evakui ra u roku od 3 dana, poevi od 3 aprila.68 Ni Englezi ne uspevaju da se odre u Kavkazu. U toku juna-jula oni evaku iu Baku, jula-avgusta 1919 Tiflis, a Batum godinu kasnije 9 i 10 jula, 1920. 68 Nalog za evakuaciju izaziva paniku u gradu sa milionom stanovnika General An selm uspeva da ukrca 10.000 dobrovoljaca ostali polaze prema Rumuniji i 30.000 civilnih lica.

74 0 I drugi jedan engleski pokuaj na Baltiku ima istu sudbinu. Beli Rusi su na toj stra ni bili organizovali severni front', sastavljen od 3. 500 ljudi, koji su se od kra ja 1918 borili protiv boljevika, a bili su u savezu sa Estoncima, kojima je koman dovao general Lajdoner. Na zahtev engleskog generala Mara, sastavljena je u Reval u od 11 do 19 avgusta, 1919 demokratska ruska vlada, koja priznaje nezavisnost Est onije i na taj nain dobija njenu vojnu pomo za pohod na Petrograd. Poto je regrutov ao vojsku od 20.000 ljudi i dobio pomo od Engleske, general Judeni poinje ofanzivu 4 oktobra, 1919. Za sledee dve nedelje oni su stigli do Gaine, Pavlovska i Krasnoe g Sela. 20 oktobra nalaze se na nekoliko kilometara od Petrograda; u tom odlunom a su Estonci otkazuju pomo. Boljevici, koje vodi Trocki, organizator crvene vojske, juriaju i opkole vojsku. Engleska flota, koja je iz Krontata pola za Rigu ne uspeva da sprei te vojne operacije, pa je general prisiljen da se odmah povue (214 novemb ra). 1-og decembra se odrie komande, a 5 decembra je demokratska vlada rasputena. Neuspeh Kolaka u Sibiru. Admiral Kolak, kojega je Denjikin priznao za najvieg efa, ok uen je u Omsku od najsjajnijeg diplomatskog kora, meu kojim je francuski general an en i engleski Gajde i ruskog generala Pepeljaeva, Kolak januara meseca, 1919, sas tavlja plan borbe protiv Moskve. Njegove tri vojske, koje broje 120.000130.000 lj udi, zauzimaju Ufu (13 marta), a aprila napreduju do Novuzemska, Bugulme, Elabug e, Glazova i Vjatke. Ve maja meseca dolaze do izraza sve slabe take ovog poduhvata. Gajda se posvaa sa K olakom i daje ostavku, sibirski seljaci, koji su pod jakim uticajem boljevike propa gande, nee da se bore i izazivaju u pozadini vie pobuna. Administracija u Sibiru j e ne moe biti gora; iskoriavanje vojnika i inovnika dovodi stanovnitvo do ogorenja. I

oko samog Kolaka prave se spletke, a on je sve nervozniji, tako da vie nije u stan ju da u rukama dri svu vlast, a ne pristaje da je ni sa kim podeli. Saveznici su, ipak, jo uvek spremni da ga podravaju, pod uslovom da d demokratska obeanja. On na to pristaje 4 juna. Meutim, njegova je vojska u punom povlaenju. Ve 14 oktobra Omsk u preti velika opasnost od boljevika, koji ga zauzimaju 14 novembra. U I rkucku gde se sklonila Kolakova vlada, nailazi se na stranke, koje su sklone bo ljevicima, tako da Kolak gubi i preostali autoritet. Kako transibirski put uvaju esi , kojima je vlada njihove zemlje preporuila da ostanu neutralni, Kolakove trupe su prisiljene da se peke povlae kroz tajgu po strahovitoj hladnoi, ostavljajui za sobo m bezbrojne etve. Kolak je iz Omska poao sa sedam vozova, koje je bio prisiljen da napusti na putu i da nastavi put ekim vozom. Jo nije ni stigao u Irkuck, a tamo je ve izbila pobuna, koju su pripremili revolucionarni socijalisti. Na zahtev ministara, on se odrie s voje dunosti 4 januara, 1920 i trai zatitu kod saveznikih pretstavnika, kojima daje na uvanje depo zlata, koji je sobom doneo. Na stanici u Irkucku 14 januara, esi ga preputaju revolucionarima, koji prete da ne propuste voz. Osuen je od boljevi ka, kojima su revolucionarni socijalisti

74 1 prepustili vlast i streljan 7 februara, u asu kada se njegova vojska u povlaenju p ribliila varoi. Zbog toga vojska kree ka Krajnjem Istoku, gde se japanska okupacija proirila do ua A mura i na severu do Sahalina. Pod zatitom japanskog garnizona stvorena je u Vladi vostoku jo jedna bela vlada, koja se dri do 25 oktobra, 1922; i zaista im se za vrila japanska okupacija u varo su uli boljevici. Neuspeh Denjikna i Vrangela u Junoj Rusiji. Posle smrti generala Aleksejeva (8 ok tobra, 1918), general Denjikin preuzima komandu oruanih snaga June Rusije i smeta se u Ekaterinodaru u severnom Kavkazu. Njegova vojska dostie broj od 150.000 ljudi, jer se od maja do oktobra regrutuju mnogi vojnici i kozaci. Vojska najpre postie niz uspeha. Zauzima Harkov i Caricin na Volgi (24 i 30 juna), ulazi u Kijev (30 avgusta), napreduje ka severu u pravcu Moskve, zauzima Kurks (20 septembra) i Va rone (30 septembra). Meutim, posle zauzea Orela, poinju potekoe. Kozaci, koji pretstavljaju najvei d eo vojske, nee da idu napred; njima ne ide u raun da napuste bogate june krajeve i da osvajaju opustoeni sever. Stanovnitvo, koje je bele doekalo kao oslobodioce, uskoro se razoaralo i u njima poelo da gleda velike pos ednike, koji jedino ele da povrate zemlje, koje su im seljaci oduzeli, Administra cija zauzetih krajeva rukovodi se samovoljom i grubom silom. General Vra ngel pie Denjikinu: Rat je postao izvor bogaenja. Denjikin nije u stanju da popravi situaciju. Oficiri, koji su veinom monarhisti, smatraju da je Denjikin i suvie u le vo, dok leviari opet smatraju da je njegova vlada izrazito u desno. Njegov neuspeh je neizbean, kada se kozaci ree da se povuku na svoje zemlje . Najpre gotovo bez ikakvog otpora stiu do Rostova (poetkom januara, 1920), zatim posle evakuacije Rostova (9 januara) i Ekaterinodara (4 marta) stiu do Crnog M ora u Novorosijsk. Krajem marta 1920 evakuisan je jedan deo morem na Krim; ostat ak i to najvei deo, sastavljen od donskih kozaka kapitulira. Denjikin daje ostavk u i putuje u inostranstvo, poto je prethodno, 4 aprila, 1920, imenovao za svog na slednika, svog takmaca, veoma popularnog meu oficirima, generala Vrangela. Vrangel uspeva jedino da odloi definitivnu evakuaciju. On vraa ostatak vojske na K rim, a to su 20.000 dobrovoljaca i 12.000 kozaka. Poto je ohrabrio vojsku i ponov o uspostavio disciplinu, on preduzima, od juna do septembra, 1920, tri vojna pohoda u pravcu Dnjepra i Kubana. Kada je odbio da prekine borbu , engleska vlada nee vie da mu pomae. Francuska vlada ga, naprotiv, hrabri i slubeno priznaje njegovu vladu (10 avgusta). Boljevici su, u meuvremenu, na brzinu zavrili rat sa Poljskom i prebacili 3 novembra protiv njega sve svoje snage. Vrangelova vojska je, meutim, izgubila 60 od sto svoje oruane snage, obeshrabrena je, naputa svoj ratni materij al, povlai se u neredu. Poto je neprijatelj osvojio zemljouz Perekop (89 novembra),

progoni je po Krimu. Kako vie nije u stanju da se odupre,

74 2 Vrangel sakupi u lukama 126 laa, koje 13 i 14 novembra ukrcaju 135. 000 ljudi, od kojih je bilo 70.000 vojnika i prevezu ih do Carigrada, posle tekog puta. Meutim, Vrangel ne smatra da je njegova vojska razbijena, ne odrie se ni vlasti ni namere da produi borbu protiv boljevika. Ovaj ga stav dovodi do sukoba sa savezni cima. Francuska, koja mu je pomagala za vreme evakuacije, odbija da ga i dalje p odrava i 17 aprila, 1921, izjavljuje da vie ne priznaje njegovu vojsku. Od 4 avgus ta do 14 novembra, borci-izbeglice smeteni su po vojnim logorima na Galipoljskom poluostrvu i na ostrvu Lemnosu, odakle su kasnije prevezeni u Bugarsku i u Jugos laviju. Emigracija. Poela je ve novembra, 1917, a za vreme dveju evakuacija Novorosijska i Krima dobila je ogromne razmere. Sem kozaka, vojnika, oficira bele vojske, pretstavnici klasa, kojima je oduzeto graansko pravo, i koji su izloeni progonu od strane eke69, veliki posednici, industrijalci i bankari, naunici i knj ievnici, politiari, novinari, advokati, lekari, umetnici, glumci, muziari... u masa ma naputaju Rusiju. Ova emigracija, jedinstvena na svetu po svojim razmerama i svojim drutvenim sast avom, broji, prema najverovatnijim statistikama, oko milion ljudi. Statist ika specijalne komisije Drutva Naroda ocenjuje da je broj ruskih emigranata 1932 godine 844.000, od kojih se skoro polovina sklonila u Francusku (oko 400.000), o ko 150.000 po slavenskim zemljama, 120.000 po zemljama, koje se granie sa Rusijom , a 100.000 u Kinu i u Manduriju. Emigranti su se navikli na svoj novi nain ivota. Oni, koji pripadaju slobodni m profesijama nastavljaju, u granicama mogunosti, svoj raniji rad i meu nji ma ima odlinih pisaca, naunika i uvenih umetnika. Vei je deo onih, koji moraju da se bi obezbede egzistenciju manuelnim radom po fabrikama ili poljima za obraivanje. Politiki se dele na mnogobrojne stranke, koje se kreu od socijalizma do ekstremne monarhistike desnice. Uzroci neuspeha belih. Mnogobrojni su uzroci, koji objanjavaju neuspehe belih. Najpre vojni uzroci: odlini ruski generali prelaze na stranu boljevika, oduevljen je mladih pristalica sovjeta, povoljni strateki poloaj crvenih, koji su vladali unutranjim glavnim linijama, dok su se njihovi protivnici borili u usamljenim grupama po raznim takama periferije. Zatim ekonomski uzroci: prirodna bogatstva junih krajeva, koji su privlaili crvene i siromatvo severnih, gde je snabdevanje belih, u koliko su napredovali, bilo sve tee . 69 Verkhovnaja rezviajnaja komispja, skraeno Veeka ili eka jeste naroita komisija sas tavljena novembra, 1917. Kao revolucionarna policija, ona je slina carskoj Ohrani. u vena je po teroristikim borbama, koje je vodila protiv neprijatelja klase, t. j. buruja, intelektualaca, belih oficira, lanova stranki, koje nisu bile kom unistike. Kada je ukinuta 6 februara, 1922 zamenilo je Objedinenoe Gosudarstvenoe politiesk oe upravlenije ili skraeno O. G. U. Ova komisija ima neogranienu vlast: jedan dekr et od 16 oktobra, 1922, daje joj pravo da strelja razbojnike uhvaene na delu; dru gi tajni dekret od 15 novembra 1923, sastavlja u njenom podruju sud, koji moe izri cati smrtne kazne za protiv-revolucionare. Otada se teror iri i na seljake, na radn ike i na sve one koji su optueni da su napadali interese proletarijata.

74 3 Naroito drutveni uzroci: narodne mase, kojima su boljevici davali najprimamljivija obeanja, a naroito seljaci, koji su, poto su oduzeli zemlje svim starim vlasnicima, sa nepoverenjem sretali belu vojsku, koja je ba sastavljena od tih vlasnika, rtava revolucije. Najzad politiki uzroci: nepoverenje, koje su razne narodnosti starog carstva, pok azivale prema belim, koje su smatrale centralistima, neprijateljima autonomije; p onaanje belih, koji su stanovnitvo naprosto pljakali, kao i kasna pomo savezni ka, koji su u prvoj neodlunosti da li treba voditi borbu protiv sovjeta, pod utic ajem onih koji su isticali podvojena miljenja, propustili pogodno vreme, kada sov jeti jo nisu bili utvrdili svoju vlast, ni potpuno organizovali crvenu vojsku. Rat sa Poljskom. Poinje 1920, aprila meseca, ulaskom u Ukrajinu poljskih trupa, k oje zauzimaju Kijev. U maju ofanziva crvenih prisiljava napadaa na povlaenje. Juna s u Poljaci ponovo u povoljnom poloaju. Jula meseca ih druga ofanziva crvenih dovod i do samih vrata Varave. Avgusta meseca Poljaci reformiu svoju vojsku, o slobaaju prestonicu i nanose crvenima teak poraz. Sovjeti su prinueni na pregovore, posle kojih potpisuju privrem eni ugovor o miru, u Rigi, 12 oktobra, 1920. Definitivnim ugovorom, koji je zak ljuen u Rigi, 18 marta, 1921, Rusija se odrie 4 i etvrt miliona stanovn itva, Belorusa, Ukrajinaca, Velikorusa i gubi jedan deo zemlje, veliine 100. 000 km2, koji je deli od Litve. Odnosi sovjeta sa spoljnim dravama; prvi internacionalni ugovori i konferencije. Prvi su ugovori zakljueni sa narodnostima, koje su odvojene od Rusi je. To su ugovori o miru i o trgovini od 1920; 2 februara sa Estonijom, 12 jula sa Litvanijom, 11 avgusta sa Letonijom, 14 oktobra sa Finskom. Ovim ugovorima Ru sija gubi 47.550 km2 i 1.110.000 stanovnika u Estoniji, 51.500 km2 i 2,258.000 stanovnika u Litvi, 65.790 km2 i 1,850.662 stanovnika u Letoniji, 387. 426 km2 i 3,336.940 stanovnika u Finskoj ili skupa 552.266 km2 i 8,555,562 stanovnik a. Ako ovome dodamo 259.000 km2 i 15,800.000 Rusa, koji su pali pod poljsku vlast, 40.000 km2 i 2,750.000 stanovnika u Besarabiji, koje je anektirala Rumunija, 17. 600 km2 i 492.000 stanovnika iz oblasti Karsa, koji je ustupljen Turskoj 1921 godin e, marta, gubici, koje je Rusija podnela dostiu skupa 868.866 km2 i 27,597. 562 stanovnika.70 Uskoro zatim sovjeti pregovaraju i sa velikim silama, iji se stav prema njima men ja u istoj meri u koliko se i njihovi uspesi sve vie potvruju. Lojd Dord, koji je u samom poetku bio uveren da e oni uspeti, nastoji da s njima doe do direktnih pregov ora. Njegovom inicijativom jedna sovjetska delegacija sa ininjerom Krasinom na elu dolazi u London ve 31 maja, 1920. Boljevici, meutim, nee da priznaju dugove Rusije, niti hoe da se odreknu boljevike propagande po britanskim kolonijama. Pregovori su odloeni zbog rata sa Poljskom, u kojem Lojd Dord uzalud hoe da posreduje, nastavljeni posle 70 Dati brojevi pripadaju najpriblinijim statistikama u asu otcepljivanja, 1919 z a Besarabiju, 1920 za Finsku i Estoniju, 1922 za Letoniju, 1923 za Litvu.

74 4 privremenog mira u Rigi, a rezultat im je prvi trgovinski sporazum sa Engleskom, potpisan 16 marta, 1921. Druge trgovinske sporazume zakljuila je sovjetska Rusija sa Nemakom, 6 maja, Norvekom, 2 septembra, Austrijom, 8 decembra, Italijom 26 decembra, 1921, vedskom, 1 marta, i sa ehoslovakom 5 juna, 1922.

Lojd Dord i dalje upuuje politiku na saradnju sa sovjetskom Rusijom. Na konferencij i u Kanu (6 januara, 1922), gde se prouavaju mogunosti da se drave opustoene ratom e konomski podignu, naroita panja obraa se na Rusiju; Sovjeti su pozvati na konferenc iju u enovu (10 aprila 17 maja, 1922). Dok su se moskovski delegati na toj konfer enciji ponaali nepomirljivo, saveznici su bili krajnje nesloni. I, zaista, dok je Lojd Dord spreman da sa sovjetima ozbiljno pregovara, Francuska i Belgija trae od n jih da priznaju pravo vlasnitva stranaca u Rusiji. Sa svoje strane boljevici trae z ajmove, da uspostave finansije svoje zemlje. Da bi se izilo iz orsokaka u kojem se nalaze pregovori, reava se da se sazovu strunj aci na konferenciju u Hag (15 juna 26 jula, 1922). Dve stranke su tu jo nepomirlji vije nego u enovi. Litvinov, koji je zamenio ierina, vou sovjetske delegacije, ne pr istaje na pregovore o ruskim dugovima, ni o kompenzacijama stranim dravljanima, ij a su preduzea prela u dravne ruke, dok se god novoj Rusiji ne odobre krediti. Konfe rencija je zakljuena bez ikakvog rezultata. Dok su sa saveznicima javno pregovarali u enovi, Sovjeti su sa Nemakom koja ih de jure priznaje, zakljuila tajni ugovor u Rapalu, 16 aprila, 1922. Kako Nemaka jo uvek okleva izmeu zapada i istoka, ovaj ugovor podvlai sovjetsk u tenju da istone zemlje organizuju protivu zapadnih. Sovjetska diplomatija je 1921 godine, 26 februara, zakljuila ugovor o prijateljstvu sa Pers ijom, 28 februara sa Avganistanom, 18 marta sa Turskom, a ti ugovori uvek de jur e priznaju sovjetsku vladu. Na meunarodnoj konferenciji u Lozani (4 decembra, 19225 februara, 1923 i 23 aprila27 jula, 1923), na koju su Sovjeti pozvani da poalju pretstavnike k oji e da uestvuju u diskusiji o moreuzima, ierin bez ikakvog uspeha brani tursko gled ite, koje se u izvesnoj meri slae sa gleditem Rusije. Ma da je sporazum o moreuzima nepovoljan po njihovu zemlju, Sovjeti ga potpisuju. Pre kraja konferencije dolazi izmeu Rusije i Engleske do ozbiljnog sukob a. U vodama Murmanska uzapene su neke engleske ribarske lae. Sovjetima je 8 maja, 1923 upuena nota, koja zahteva punu i potpunu satisfakciju. Sovjeti daju satisfakci ju 11 juna. Unutranja situacija: sistem ratnog komunizma. Do 1920, unutranja situa cija kod Sovjeta, veoma je teka. Neophodna potreba da se svi prihodi centralizuju i upotrebe u borbi protiv belih vojski, koje napadaju sa svih strana, prisiljava Sovjete da neogranieno proire kompetentnost drave i da

74 5 stvore reim, koji u osnovi je dravni kapitalizam, ma da Lenjin naziva te mere imenim a, pozajmljenim iz socijalistike terminologije, da tom periodu da obeleje prelaza ka socijalizmu. im su se oslobodili graanskog rata i preneli na nekoliko organa upravljanje dravom u rasulu, boljevici poinju da primenjuju sistem, kojeg oni sami nazivaju ratnim kom unizmom. Ideal kome tei ovaj sistem je potpuno ukidanje trgovine, ove burujske razmen e proizvoda, kao i osnove te razmene, novca i, najzad, postizanje prirodne razmen e industriskih i poljoprivrednih proizvoda. Kako su po fabrikama radnici ve u potp unoj zavisnosti od drave, pa ak i potpuno militarizovani, preostaje da se od selja ka oduzme viak ita, koje je potrebno za ishranu vojske, inovnika, radnika i svih gr adskih stanovnika, kojih je 1920 trideset pet miliona. Ovaj zadatak je poveren radnikim brigadama, koje odlaze u sela i samim siromanim sel jacima, bednjacima, koji se organizuju u naroite odrede. 22 decembra, 1920, Lenjin sa zadovoljstvom utvruje da su koliine ita dovoljne: 320 miliona puda pre revolucije: to je otprilike minimum bez kojeg se ne moe nita d a pone. Prva godina revolucije dala je 50 miliona puda: glad, beskrajna beda. Dr uga godina daje 100 miliona... Trea (1919-20) 200 miliona... Broj se udvost ruavao iz godine u godinu... Prvi put smo zadovoljni: imaemo na raspoloenju koliinu od 300 miliona. Bez ovakve koliine je nemogue i misliti o podizanju industrije, o uspostavljanju saobraaja, nemogue je ak i pomisliti na teki posao elektrifikacije Ru sije. 19201921 zahvaljujui rekvizicijama, komesarijat za ishranu uspeva da se snab de sa 350 miliona puda. U tome uspeva jedino zato to silom uzapuje sve rezerve, ko

je seljaci ele da sakriju. Posledice ratnog komunizma. Ovaj ekonomski sistem dovodi do naglog opadanja proizv odnje. Seljaci najpre naputaju intenzivan rad, a zatim smanjuju i useve; 1920 se obraeno zemljite za polovinu smanjilo. Rezerve su tako veoma smanjene. Budetski def iciti pokrivaju se inflacijom, pa novac sve vie gubi vrednost. Kupovna snaga radn ikih nadnica se naglo smanjuje i radnici naputaju fabrike i odlaze u sela. Proizvo dnja nacionalizovane industrije pretstavlja 1921 svega 14 od sto od predratne. U kidanje trgovine dalo je maha tajnoj trgovini u kojoj sve moete dobiti, ali po ba snoslovnim cenama. Radnici kradu predmete izraene u fabrikama i odlaze da sami po trae ita u produktivnim gubernijama. Posle prve slabe etve, 19211922, pojavljuje se glad. Stanovnitvo junih krajeva i sa Volge naputa sela i upravlja se ka varoima. Naroiti odredi za zaustavljanje moraju da im prepree put. Putevi su prepuni karavana kola; ljudi idu bez cilja, ka nepozna tim krajevima, kod indiskog kralja... Ako moemo da poverujemo statistikama, ova glad, kojoj nije bilo ravne, kosi oko 5 miliona rtava; meutim, ovaj broj n e odgovara istinitom, mnogo veem. 1920 i 1921, nezadovoljstvo seljaka izbija u mn ogim pobunama, u zapadnom Sibiru, na Volgi, u tambovskoj i rjazanskoj guberniji, i t. d. i sami mornari iz Krontata diu pobunu, to na boljevike ostavlja jak utisa k.

74 6 Otstupanje. Lenjin mora da prizna da se prevario: Iskustvo dokazuje da je nagli prelaz na socijalistiki oblik vlade iznad naih snaga... Seljak vie nee da pod nosi veze, koje su se izmeu nas uspostavile... Moramo da vodimo rauna o ogrom noj masi stanovnitva... I on se reava da pone ozbiljno otstupanje, t. j. kako on otvoreno kae, da se prekine sa rekvizicijama, a da se uspostave poreze, slobodna trgovina, a to u velikoj meri pretpostavlja, vraa nje kapitalizmu. Jula i avgusta, 1921, objavljeni su mnogi dekreti, koji odreuju ove opte izmene. T o je Nova Ekonomska Politika ili Nep. Lenjin i stranka se tee da je to uzmicanje da bi se bolje skoilo. Pa ipak, otstupanje ne nailazi na dobar prijem kod mnogih komu nista, tako da Lenjin, koji e uskoro ozbiljno da se razboli, mnogo gubi od svog a utoriteta. I Nep nee dugo da potraje. 2. NEP I BORBA O VLAST POSLE LENJINA (19231927)

S. S. S. R. i ustav od 6 jula, 1923. Sovjetska vlada ulazi u drugi period postoj anja novog federalnog ustava i novog naziva S. S. S. R. (Savez Sovjetskih Socija listikih Republika) odakle su iskljuene rei ruski i federativnih, koje su bile u staro nazivu. Ugovorom, koji je potpisan 30 decembra, 1922, etiri glavne i nezavisne rep ublike, Ruski Federativni Sovjetski Savez, Bela Rusija, Ukrajina i Transkavkaz, t. j. Azerbean, urijanska i Jermenska, grupisane su u federativne zemlje, obrazuju pravi S. S. S. R. Krajem 1924, dve nezavisne republike, Uzbekistan i Turkmen istan, ulaze u Savez, koji tada ima 15 autonomnih teritorija to je ime, koje se daje narodnostima, koje su najmanje po br oju, a najnie po civilizaciji i 15 autonomnih republika. Od ovih 30 teritorija ili republika, 23 pripadaju Ruskom Federativnom Sovjetskom Savezu. 5 decembra, 1929, pridruila se i sedma republika, Taikistan, koja je do tada bila autonomna teritorija, a zatim autonomna republika u podruju Uzbekistana. Od 1930, savez je sastavljen od 15 autonomnih republika i 18 autonomnih teritorija; 24 od ovih republika ili teritorija pripadaju Ruskom Federativnom Sovjetskom Savezu. Popisi od 1926 daju, o teritoriji i stanovnitvu sedam saveznih republika, sledee r ezultate:

Republike Stanovnitvo Ruski Fed. Sovj. Savez 100,000.000 Ukrajina 29,020.000 Belorusija 4,983.900 Transkavkaz 5,872.741 Uzbekistan 4,447.600

Povrina u km2 19,758.000 452.000 126.800 187.120 186.300

74 7 Taikistan 827.400 Turkmenistan 992.000 Ukupno u S. S. S. R. 146,963,64171

154.100 491.200 21,355.520

Organi Saveza su kongres sovjetskog Saveza, iji nain glasanja ide u pril og varoima, prema tome u prilog radnike klase; centralni izvrni odbor Saveza, koji bira kongres, da vlada izmeu zasedanja kongresa, a sastavljen je od dva doma: Sov jeta Saveza i Sovjeta narodnosti, koji imaju podjednaka administrativna i zakono davna prava, ali od kojih prvi pretstavlja stanovnitvo Saveza u celini, a drugi s tanovnitvo po njihovim odnosnim narodnostima; pretsednitvo centralnog izvrnog odbor a, koje je na vlasti izmeu zasedanja ovog poslednjeg, a sastavljeno je dve treine od odeljenja dvaju domova, a ostatak od devet lanova, koje domovi zajedniki biraju; savet narodnih komesara saveza, koji grupie inovnike kom esarijata Saveza i takozvanih pojedinanih komesarijata. Narodni komesarijati dele se na komesarijate saveza, pojedinane komesarijate i autonom ne komesarijate. Prvi spoljnji poslovi, vojska i mornarica, spoljnja trgovina, sa obraaj, pote i telegrafi zajedniki su za sve savezne republike, koji u ovim podruji ma imaju samo svoje opunomoene izaslanike, koji su sasvim potinjeni saveznim komesa rima. Drugi narodna ekonomija, snabdevanje, rad, finansije, nadzor seljaka i rad nika postoje u isto vreme i u sredinjoj vladi i u republikama Saveza; tr ei unutranja dela, pravda, poljoprivreda, nastava, narodno zdravlje, drutve na osiguranja postoje samo u republikama Saveza. Tako izgleda da ovi poslednji imaju izvesnu autonomiju. Meutim to nije tano, jer mesni pojedinani komesar ijati i autonomni komesarijati nisu suvereni na svojim podrujima: oni su vie ili manje potinj eni Savezu, koji nadzire uiutranju trgovinu, ima u rukama sva velika industriska preduzea, pravo raspolaganja mesnim budetima, odreuje nain obraivanja i iskoriavanja z mlje, utvruje podlogu za kolonizaciju, daje osnovne principe pravosua, pravnog pos tupka, graanskog i krivinog zakonika, upravlja nastavom i narodnom higijenom. Pret sednitvo centralnog izvrnog odbora. moe da poniti bilo koje reenje mesne vlasti. Nasu prot tome, dekreti centralnog izvrnog odbora. automatski se primenjuju na sve del ove Saveza. Nezavisnost saveznih republika je u toliko manje mogua, u koliko su s ve ustanove potinjene vlasti komunistike stranke, a zatim to se sve potekoe , koje se ukau u odnosu izmeu centralnih i pokrajinskih organa, mogu lako da ree je dnostavnim premetanjem odnosnih inovnika. Sovjet narodnosti, neka vrsta donjeg doma, veoma dobro zastupa narodnosti, kojima su 1917 boljevici bili obeali slobodu, koj a je mogla da znai i otcepljenje, ali poslanici Saveza ruskih federalnih repu

blika gde 73,5% stanovnitva pretstavljaju kako je, s druge strane,

Velikorusi,

imaju

tamo

veinu;

71 1 januara, 1931, po poslednjoj statistici, ukupan broj stanovnitva je 161.000 .000.

74 8 pretstavnitvo narodnosti pod vlau kongresa Sovjeta, ono ne moe da ima nikakvog uticaja na optu politiku Saveza. Prema Ustavu, Savez je otvoren svakoj socijalistikoj republici, bez obzira na narodnost, jer, u skladu sa njegovim osnovnim naelom, Savez mora i moe da posta ne, preko tih postepenih udruivanja, jedan svetski savez. Ustav isto tako tvrdi d a svaka republika Saveza ima pravo i da se povue. U samoj stvari, sovjetski pravn ici izjavljuju da ovo pravo ima samo izjavnu vanost i da svaki pokuaj da se izmeni sa danji suverenitet neke efektivne republike, treba da se smatra kao poetak narodnog i protivrevolucionarnog pokreta. U predgovoru Ustava itamo izjavu da je S. S. S. R ., suprotno dravama, koje su i dalje ostale na polju kapitalizma, osigurao slobodu naroda i ravnopravnost, miran zajedniki ivot i bratsku saradnju meu narodima; meutim, ni tekst Ustava, ni, na prvom mestu, njegova primena ne opravdavaju ovo tvrenje. Ukratko, Savez je federalan samo po izgledu. Republike od kojih je sastavljen p otinjene su njegovoj vlasti, kao to je i on sam diktaturi komunistike stranke, iji c entralni odbor i politiki biro, to znai glavni sekretar, reavaju kakva e politika da se vodi. Nep i oporavljanje. Zahvaljujui tome to je graanski rat zavren, a zatim ustanovljava nju Nep-a snaga proizvodnje jaa i Rusija dolazi do svog ekonomskog jedinstva. Sov jeti raspolau ogromnim ekonomskim kompleksima, ugljem na Doneku, petrolejem sa Ka vkaza, itom iz Ukrajine, sa Volge i iz Zapadnog Sibira, gvoem sa Urala i ziratnom z emljom stepa. Neograniene rekvizicije ita zamenila je uobiajena poreza u naturi, pa je uverenje d a e moi da uivaju u svojim dobrima, potstaklo seljake da poveaju koliine useva i da p roire ziratno zemljite. Velika industrija reorganizovana je po trgovakim naelima, pa se radnici vraaju u fabrike, koje su bili napustili. Mala industrija delimino je vraena privatnim vlasnicima. Uspostavljanje slobodne prodaje robe i otvaranje pij aca, ponovo daju mogunosti da se obrazuje privatni kapital i da uskoro zahvati na jvei deo trgovine na veliko. Razvoj unutranje trgovine potpomae i stabilnost novca; sovjetske rublje, koje su 1924 izgubile svaku vrednost, povuene su iz opticaja i zamenjene novom novanom jedinicom, ervoncem.72 Spoljnja trgovina, koja je bila go tovo neznatna, razvija se iz iji kurs u poetku garantuju zlatna podloga i strane d evize. Poreze, koje su za vreme ratnog komunizma bile potpuno ukinute, ponovo su u spostavljene i 1923 vlada se trudi da sastavi prvi redovan budet. Stanovnitvo, koje je prema nepo tpunim statistikama iz 1920 bilo znatno opalo, poinje naglo da raste,73 iz godin e u godinu, a i sve grane narodne ekonomije, koje su najvie pretrpele, osetno pov eavaju svoju proizvodnju.

72 Nominalna mu je vrednost 9 rubalja i 92 i otprilike ravna jednoj engleskoj l ivri. 73 Godinji prirataj 2,5%

74 9

Nesporazumi u stranci i prva objanjavanja. Nep, pored svega, zabrinjuje neke lanove komunistike stranke. Zinovjev, petrogradski diktator, prvi se podie protiv stvaran ja nove buroazije. Trocki predvia razvoj privatnog kapitala i otvaranje granica stra nim proizvodima. Staljin, glavni sekretar stranke 1925 godine, dolazi do saznanj a da meu radnicima, koji su se vratili u fabrike i meu seljacima vlada neki novi d uh i da se oni vie ne plae povratka starih posednika. Stvaranje trgovakih, industri jskih, i kooperativnih organa, koje je dolo kao posledica Nep-a, proizvodi deseti ne hiljada novih specijalista, koji svojom naukom potiskuju stare diletante stra nke. I sama stranka se menja u koliko iezavaju komunisti stare garde, komuni sti iz doba podzemne borbe, a pojavljuje se nova generacija, koja nee da radi po postavljenom p rogramu, t. j. na svetskoj revoluciji i socijalizaciji Rusije. Da se nezadovoljnici umire, osamnaest meseci posle usvajanja Nep-a, poinje da se progoni nepman, pretstavnik kapitala, koji se ponovo pojavljuje u obliku spekula cije. Kada je izgnan iz trgovine, kapital se povlai na sela, gde regulie kupovine i ta i sirovina. Kada je i iz sela izgnan, kapital se ulae u malu kunu industriju il i u preduzea za zajmove. Njegova propast jo nije definitivna jedino zbog toga to se efovi stranke ne slau. Lenjin, iji je autoritet do tada zadravao sve unutranje raspre, lei bolestan od 1923 . Ve za njegova ivota poinje borba o njegovo nasledstvo. Ta borba dovodi u sukob T rockog, koga imenuje i ef na samrti i koji je opte smatran kao zakoniti nasle dnik i Staljina, glavnog sekretara stranke, koji ima ve veliku vlast, deli inove, a kojeg podrnjavaju Zinovjev i Kamenjev. U jesen, 1923, Trocki izaziva prva javna objanjavanja. Opozicija, koja se 1922 sloila protiv centralnog odbora i politikog biroa, iji je on ef, prebacuje vlad ajuim krugovima da radnike rtvuju seljacima i da ih smatraju samo drvenim lutkama. Opozicija ih ini odgovornim to najbolji radnici naputaju stranku, iji je broj, bilo zbog ienja Od 1921, koje iskljuuje 190.000 ljudi, bilo zbog odlaska starih i nedovoljnog oduevljenja mladih, veoma smanjen. Opozicija tr ai da stranka primenjuje demokratske principe, fraza, koju Trocki upotrebljava u ve likoj demagokoj kampanji, koja je naroito upravljena mladoj generaciji i vojni m jedinicama. Ona trai pravo pretstavljanja nezavisne frakcije, trai da se inovi dodeljuju izborima, a ne imenovanjima, da se tu pusti pre generacija od posle revolucije, nego stara garda i da se za centralni odbor vre po novni izbori. Pokuaj za kompromis propada. Tada Staljin po prvi put upotrebljava svoju vlast i a lje Trockog u Kavkaz iz zdravstvenih razloga. Lenjinova smrt i borba Trockog protiv Staljina. Lenjin umire 21 januara, 1924. O stavlja politiki testament, gde izlae da antagonizam moe da dovede do rascepa, a zati m izjavljuje da Staljinova prostota i njegovo prisustvo u centralnom odboru znae op asnost za stranku, dok dalje kae da je Trocki najsposobniji, ma da i suvie uobraen.

75 0 Trocki se slui ovim dokumentom, koji se centralni odbor trudi da prikri je, da ponovo i otvoreno napadne Staljina. U knjizi Oktobarske lekcije,74 on razvi ja teoriju stalne revolucije, sebi pripisuje pobedu boljevika nad privremenom vla dom i ukazuje na kukaviluk Zinovjeva i Kamenjeva, koji sa Staljinom sastavljaju tr iumvirat ili kako on kae trojku (zapregu od tri konja). Staljin odgovara akcijom. Uvruje svoj poloaj u stranci uvodei u stranku 200.000 radnika Lenjinove regrutacije i organizujui u cilju svojih interes a izbore na XIII kongresu stranke, gde njegovi protivnici gotovo lie na optuenike. Meutim, centralni odbor stranke se tek januara 1925 reava da osudi Trockog; on mora da d ostavku na poloaj pretsednika vojnog revolucio narnog saveta, to ga odvaja od crvene vojske, a zatim je obaveten da e u sluaju da se

ponovo odupre nalozima stranke, biti iskljuen iz politikog biro-a i iz centralnog odbora. Kad je Trocki uklonjen, Staljin ima da se bori sa svojim jueranjim saveznicima, Ka menjevom i Zinovjevom, koji veruje da je neuporedivo jak, jer se oslanja na orga nizaciju komunistike stranke u Petrogradu. Sukob izgleda kao sukob izmeu doktrina: Staljin brani novu tezu da se u Rusiji, ma kako da je zemlja nazadna, moe da izgr adi socijalizam a da se ne eka revolucija u zapadnoj Evropi, dok Zinovjev, pretsed nik Tree Internacionale, propoveda da treba, najpre, da se ostvari svetska revolu cija. Meutim, sukob je isto line prirode; Staljinovi protivnici hoe da ga smene sa p oloaja glavnog sekretara. U tome ne uspevaju ni Zinovjev ni Kamenjev, i pored svo je reputacije najbliih Lenjinovih uenika i njihovih uobraenja da su najautentin iji interpretatori lenjinizma. Kada decembra, 1925, na XIV kongresu stranke, lenjingradski komunisti predlau da se glavni sekretar potini opunomoenom politikom biro-u, uspevaju samo da se Staljinu prirede oduevljene ovacije. Kujbiev, lutka glavnog sekretara i pretsednik glavnog organa stranke, centralne komisije za nadzor, kategoriki izja vljuje: Drug Staljin je uspeo da oko sebe grupie najbolje snage stranke. Ta da Staljin po prvi put otvoreno istupa, kao ef stranke. XIV kongres oznaava kraj triumvirata: Zinovjev gubi mo vice-kralja Lenjingrada i njegova je stranka rasturena; Kamenjev je smenjen sa poloaja komesara za trg ovinu. Meutim se opozicija ponovo stvara zbliavanjem Kamenjeva i Zinovjeva sa Troc kim i sa nekim grupama nezadovoljnika. Ova Nep (nova opozicija) protestvuje zbog ustupaka uinjenih Nep-u i odbacuje novu Staljinovu teoriju o mogunosti da se soci jalizam ostvari u jednoj jedinoj zemlji. Pribegavajui tajnim sastancima i brourama, opozicija organizuje pravu zaveru protiv Staljinove frakcije. Centralni odbor odg ovara na tu akciju isterivanjem Zinovjeva iz politikog biro-a, a zatim iskljuuje i iz stranke sve pristalice opozicije. 16 oktobra, 1926, efovi opozicije su prisil jeni da centralnom odboru dadu asno zadovoljenje i da ga mole da primi natrag u la nstvo iskljuene 74 O revoluciji 25 oktobra/7 novembra.

75 1 lanove. Pred ovim znakom slabosti, Staljin izjavljuje da se opozicija povlai jer ne ma vojske, a zatim pojaava represalije: Zinovjev je smenjen sa poloaja pretsednika Tree Internacionale. Trocki i Kamenjev zbrisani: jedan sa liste lanova, a drugi sa liste staista politikog biro-a. 1927 godine frakcija opozicije, koja je najvie u levo, frakcija Sapronova i Smirnov a, nastavlja, i pored kapitulacija efova, borbu sa centralnim odborom. Sredinom te godine i sami efovi se pokajniki vraaju opoziciji. Opozicija prenosi tam pariju tajnih broura u Berlin. Politikom biro-u poslat je program, potpisan od 83 l ana opozicije, koji odmah dobija oko 1.500 pristalica; zbog meunarodnih prilika, koje su kasnije izloene, Staljinova politika je otro kritikovana; s druge stran e, Trocki optuuje tu grupu, da priprema novi Termidor. Staljin se trudi da borbu zavri jednim kompromisom. Opozicija, koja osea da je podravaju i izvesni kru govi iz same stranke, pokazuje jo ivlju aktivnost: kako kae Rudzutak, jedan od Stal jikovih pristalica, opozicija ponavlja po svim uglovima da se ekonomski sistem raspada, da se poloaj radnike klase pogorava , da se opasni kulaci mnoe, da radnici imaju na ustima korpu, da se u stranci raz vijaju kaporalizam i faizam. Njena je propaganda najjaa u Uniji komunistike omladine , meu mladim radnicima i vojnicima crvene vojske. Svuda su izlepljeni letci, koji iznose da diktator Staljin skree sve vie u desno, da brani kapitaliste i kulake. Sem toga na letcima pie: ivela sloboda rei i tampe! Dole sovjetska vlast! Mikojan, jed an od novih Staljinovih satelita, tvrdi: Opozicija ima svoj program, svoj central ni odbor, svoje pokrajinske odbore; oni primaju one, koji ne pripadaju naoj stran ci ili koji su iskljueni; imaju svoju blagajnu, svoju tampariju, organizuju manife stacije, daju nove parole za mase van stranke... Glavna je injenica u ovoj godini da opozicija vie nije frakcija, ve stranka. Sada opozicija ima i vojsku, tako da zat

egnutost meu ovim grupama postaje sve vea i da uzajamno prete teroristikim delima. Pred opasnosti reava se Staljin na krajnje mere: 28 oktobra 1927 reeno je u centra lnom odboru i u centralnoj komisiji za kontrolu, koji su se sastali na plenarnoj sednici, da se Trocki i Zinovjev iskljue iz centralnog odbora. 12 novembra isklj ueni su iz stranke, jer su radili na diktaturi proletarijata; decembra meseca, na X V kongresu, iskljueno je jo 75 drugih glavnih lanova opozicije, meu kojima Kamenjev i Rakovski, bivi ambasador u Parizu. Pravno priznanje S. S. S. R. od strane Francuske i Engleske. Inostranstvo dugo i ne sluti o razmiricama u stranci. S druge strane, Lenjinovo otstupanje od prvob itnih pravila i uspesi Nep-a, daju inostranstvu utisak da e ruski pokuaj da uspe. Putovanja Erio-a (1922) i de Monzi-a (1923) u Rusiju, pojaavaj u taj utisak u Francuskoj. U Engleskoj stav Lojd Dorda i laburistike stranke ide u prilog sovjetima. Pobeda, koju su u obema zemljama, odneli leviari na izborima od decembra, 1923 i maja 1924, prouzrokuje definitivno previranje u korist sovjetske vlade, ije je pravno priznavanje bilo na prog ramima izbora.

75 2 Na svom prvom zasedanju odluuje nova britanska vlada, kojoj je na elu g. Makdonald , da kao i Nemaka 1922, pravno prizna Sovjete. Ovo priznavanje je obavljeno 1 feb ruara, 1924, ali sadri izvesne rezerve u pogledu starih ruskih obaveza, kao i pro pagande protiv interesa Velike Britanije. 9 februara, ierin ne prima k znanju ova ogranienja, a komunistika internacionala nastavlja sa postavljanjem zahteva da se Irskoj, Egiptu i Indiji da nezavisnost. 14 jula idue godine sastaje se u Londonu englesko-sovjetska konferencija, da rei s va sporna pitanja. Dok Englezi trae da se priznaju dugovi, boljevici trae zajmove. Sporazum izgleda nemogu. Na navaljivanje radnikih poslanika Makdonald pristaje 8 avgusta da potpie ugovor, koji istina odlae sporna pitanja, ali priznaje sovjetski monopol na spoljnju trgovinu i nepovrednost lanova diplomatskih i lanova trgovinskih sovjetskih misija. Makdonaldova vlada pada malo kasnije, a 21 novem bra Baldvinov konservativni kabinet odbija ratifikovanje ugovora od 8 avgusta. I pak, priznavanje de jure nije opozvano, a trgovinski sporazum ostaje na snazi. U Francuskoj vlada Erio-a, sastavljena posle izbora od 11 maja, priznaje de jure vladu S. S. S. R., poevi od 28 oktobra 1924; meutim, vlada izrino rezervie prava, koj a su francuski graani stekli ranijim obavezama starih ruskih vlada i primenjuje is te rezerve na odgovornost, koju je na sebe uzela Rusija od 1914 s obzirom na francusku dravu i njene pripadnike; sem toga nemeanje u unutranje p oslove mora da bude uzajamno pravilo. Francusko-sovjetska konferencija, zakazana za 10 januar, 1925, odloena je na neod reeno vreme, jer komunistika propaganda po fabrikama, u vojsci, mornarici i po fra ncuskim kolonijama ometa redovno stanje, kao i zbog toga to je nemogu sporazum po pitanju priznavanja dugova i kompenzacija vlasnicima francuskih preduzea u Rusiji . Septembra 1925, Krasin, sovjetski ambasador, postavlja Kajo-u predloge, koje o vaj odbija kao nedovoljne. Decembra meseca dolazi sam ierin da predloi Aristidu Bri janu da se pregovori nastave na iroj osnovi. Tako se 26 februara 1926 otvara, pod pretsednitvom Rakovskog, sovjetskog ambasadora i de Mozija, ministra za javne ra dove, konferencija, koja ovog puta detaljno ispituje problem dugova i kredita. 1 4 aprila sovjetska delegacija predlae da se predratni dugovi isplate u 62 godinje otplate od 40 miliona zlatnih franaka, ali tek poto budu odobreni prethodni zajmo vi u novcu i u naturi. Taj je predlog ocenjen kao neprihvatljiv i pregovori se p rekidaju ve 10 jula. 30 jula, 1927 Rakovski trai da se pregovori nastave i 21 sept embra, poto je prethodno otiao da trai instrukcije iz Moskve, daje nove predloge: i splata 62 godinje sume od po 60 miliona zlatnih franaka, priznavanje Francuske za naciju, koja je najvie favorizovana, ali sve to uz otvaranje zajma u visini od 1 20 miliona dolara, raspodeljenog na 6 godina. Diskusije se nastavljaju naroito o nainu garantovanja isplata godinjih suma robom i ruskim petroleumom, koji e da se u

vozi u Francusku. Opozivanje Rakovskoga, kome francuska tampa zamera na

75 3 nekim izjavama datim prilikom puta u Moskvu, a kojeg komunistika stranka osuuje da je uzeo uea u opoziciji protiv Staljina, ponovo prekida pregovore. I ostale drave priznaju de jure S. S. S. R.: u Evropi Italija (7 februara), zatim Austrija, Danska, Grka, Norveka i vedska; u Americi: Meksiko; u Aziji: Kina (21 ma ja 1924), Hedas i Japan (20 januara 1925). Jedine meu velikim silama, Sjedinjene drave, neprijateljski gledaju na uspostavlja nje odnosa. One su poslednje pristale da uestvuju sa saveznicima 19181919, i prve su od toga odustale. 10 avgusta 1920, Sjedinjene Drave su notom d ravnog sekretara Kolbija, izjavile da odustaju od svakog koraka, koji bi se odnos io na vitalne interese Rusije, dogod ona ne dobije vladu, koja e da bude priznata u civilizovanom svetu i dok ne bude dostojna da je sluaju. 31 maja 1921 su notom sekre tara Hjua osudile Japan zbog duge okupacije stratekih centara u istonom Sibiru i izja vile da Amerika nikada nee priznati legitimnost zahteva, koji proizilaze iz ove oku pacije. Na konferenciji u Vaingtonu notom od 19 septembra, 1921, izjavile su da s matraju nedoputenim da se donose reenja, koja idu na tetu legitimnih ruskih interesa. Od 1923 one ne smetaju svojim podanicima da stupaju u privatne trgovake veze, ko je su sve vanije, sa S. S. S. R., ali i dalje slubeno ne priznaju sovjetsku vladu. Aktivnost komunistike internacionale i diplomatski neuspesi. Komunistika internaci onala je ozbiljna zapreka za uspostavljanje normalnih i trajnih diplomatskih odn osa sa vladom S. S. S. R. Uzalud ta vlada tvrdi da je potpuno nezavisna od nje. Javno je poznato da evropske komunistike partije dobijaju od nje znatne novane pom oi i da je uprava internacionale u rukama politikog biroa komunistike ruske stranke . S druge strane, zar sovjetska vlada i sama ne izjavljuje preko svojih vlastiti h pretstavnika, da nikada nee prestati da pomae radnike klase svih zemalja da ostva re svetsku revoluciju? Aktivnost Tree Internacionale najvea je u Engleskoj, gde je podrava vana manjina Tre d Union. U cilju zaustavljanja boljevike propagande, Baldvinova vlada hapsi njene e fove u njihovom glavnom stanu u Kings stritu. Uzapena i objavljena dokumenta ukaz uju na boljeviku akciju po britanskim kolonijama, instrukcije internacionale za pr opagandu i slanje novane pomoi. Krivci su osueni 24 novembra 1925, na godinu dana z atvora zbog pozivanja na revol, ali to ne smeta da boljevici aktivno uestvuju u trajk u rudara u leto 1926 godine, u kojem njihova tampa vidi poetak graanskog rata u Eng leskoj, kao i svetske revolucije. Pa ipak, njihov uticaj na Tred Union mnogo je slabiji posle ovih dogaaja. Na Krajnjem Istoku najpre odnose sjajnu pobedu. Njihova propaganda nailazi na od lian prijem meu kineskim narodnim pokretom protiv stranaca. Nacionalistiki ef Sun Ja t Sen stupa sa njima u savez i postavlja se na elo stranke, koja je osnovana njih ovim posredovanjem, takozvana Kuomintang, koja u Kantonu obrazuje svoju vladu. Oda tle nacionalisti i komunisti osvajaju, od 1925 do 1927, celu Junu Kinu i prenose sedite vlade u Nanking. Posle smrti Sun Jat Sena dolazi do borbe meu klasama koja deli nacionaliste i umereni ef ang

75 4 Kaj ek raskida Savez sa boljevicima i proteruje pretstavnike Sovjeta iz Kine 14 de cembra 1927. Uestvovanje boljevika u kineskoj revoluciji u Engleskoj veoma rashlau je oduevljenje pristalica sovjetsko-engleskog zblienja. Konservativci trae da se po niti trgovinski sporazum iz 1921, kao i akt priznavanja i da se boljevici proteraj u iz Engleske. Ser Ostin emberlen uspeva da za neko vreme primiri svoje pristalic

e, ali 23 februara 1927, on obavetava sovjetskog poslanika, Rozenholca, da je, u sluaju ako se propaganda nastavi, prekid odnosa neminovan. 12 maja vlada vri pretr es u prostorijama Arkosa (trgovake sovjetske delegacije) i 26 maja prekida diplomat ske odnose sa sovjetima. 1927 godina je teka za S. S. S. R. 6 aprila otputen je sovjetski konzulat u Peking u. Juna meseca je u Varavi ubijen pretstavnik sovjetske vlasti u Poljskoj, Vojkov . Sve ove injenice potvruju sovjetske strepnje da se kapitalistike i imperijalistike z emlje celog sveta spremaju da ih napadnu. Staljin objanjava ubistvo Vojkova kao dr ugi sarajevski atentat. I ako je Moskvi po optem utisku rat neizbean, oekivana svets ka revolucija ne izbija. Otkada je Zinovjev, iji su svi planovi propadali, bio smenjen sa pretsednikog poloa ja Tree Internacionale, Moskva poinje da nazire da agresivna taktika ove poslednje ne moe da se pomiri sa odravanjem normalnih diplomatskih odnosa. ierinova zvezda poinje da bledi on, uostalom, nikada nije ni imao u oima boljevikih efova neko g ozbiljnog uticaja, a Litvinov, koji je do tada bio za kulisom, izlazi malo po malo na pozornicu. Potrebno je da se protiv ratne opasnosti preduzmu uspenija sretstva, nego to je propaganda i agitacija po svim zemljama sveta . Stoga sovjetska diplomatija polazi novim putevima; s jedne strane se trudi da, u cilju nekog konflikta, to bolje utvrdi odnose sa silama, koje su prema njoj dobro raspoloene, a s druge, poinje da radi na spreavanju ratne opasnosti, pristaj ui uz opti pokret u korist mira, objavljujui svoj vlastiti program razoruanja i paci fizma, a u isto vreme nastavlja intenzivan rad na militarizaciji S. S. S. R. Ugovori o savezima sa istonim dravama. Ideja da se obrazuje neka vrsta protiv-lige Drutvu Naroda, koje Moskva smatra kao glavnog organizatora budueg rata protiv S. S. S. R., nije nova. Ve 1921, kako smo videli, Sovjeti trae na istoku saveznike pr otiv zapada i sklapaju ugovore o prijateljstvu sa Persijom, Turskom i Avganistan om. Preostaje da se iz toga izvuku sva preimustva. Na bliem istoku, kao i u Kini, glavni adut boljevika je njihovo odricanje svih osvajanja caristike diplomatije i suprotnost izmeu ovog plemenitog postupka i imperijalizma evropskih sila. Preko Uzbekistana, Turkmenistana i Kazakstana, oni s u u direktnoj vezi sa muslimanskim stanovnitvom; te su pokrajine proglaene za re publike, 1924 godine, pa im je, razume se, pod kontrolom stranke, dozvo ljeno da razvijaju svoju narodnu civilizaciju.

75 5 Prvi rusko-orijentalski ugovor sklopljen je sa Turskom: potpisao ga je ierin, u Pa rizu, 17 decembra, 1925,75 kada je putovao po inostranstvu, a taj ugovor sadri obostrano odricanje svih ugovora, koji sadre neki neprijateljski stav jedne zemlj e prema drugoj, kao i svih ekonomskih i finansiskih ugovora, to znai i pristanak n a istupanje iz lanstva Drutva Naroda. Dva slina ugovora sklopljena su sa Persijom i sa Avganistanom. Revolucija u Avgan istanu i stupanje na presto Amanulaha, malog Petra Velikog, zbliava vlade u Kabulu i u Moskvi, koje se, 31 avgusta, 1926, formalno obavezuju bez ikakvog ogranienja s obzirom na Drutvo Naroda, da e se usprotiviti neprijateljskoj akciji neke tree sil e.76 Ugovor sa Persijom (oktobar 1927), ponavlja tekst tursko-sovjetskog ugovora, ali Persija sebi rezervie pravo da ispunjava svoje obaveze prema Drutvu Naroda. Sovjetska diplomatija se ne zadovoljava pojedinanim ugovorima sa svakom od ovih istonih zemalja, ve im, isto tako, pomae da sklope meusobno sline ugovore, kao to je Evropi sluaj kod Male Antante. Tako su zakljueni tursko-persijski ugovor (22 aprila, 1926) i persisko-avganistanski ugovor (28 novembra, 1927). Novembra, 1927, delegacije iz Mongolije, Avganistana i Turske prisustvuju proslavi osmogo dinjice komunistike revolucije. Moskva moe da proslavlja svoj Anti-Lokarno. Ugovor o neutralnosti i o nenapadanju sa Nemakom. U Evropi Sovjeti uspe vaju da sa Nemakom stupe u tenje odnose. Nemaka je prva dobila ekonomske koncesije

u S. S. S. R. (1921). Od 1922 ona je pomagala crvenoj vojsci i prenela u Rusiju jedan deo svog vlastitog oruja. Juna, iste godine, poslala je u Moskvu svog p retstavnika kneza Brokdorf-Rancau. Meutim, Zinovjevi pokuaji, 1923, da kod nje izazove revoluciju labave njihove veze. Posle pretresa, koji je pruska poli cija izvrila u prostorijama sovjetskog poslanstva taj pretres vlada Rajha nije od obrila, sovjetski ambasador Krestinskij odmah naputa Berlin. Pa ipak, svaa ne traj e dugo. Polazei za Lokarno, nemaka delegacija hoe da ima u depu ugovor slian rapalsko m i 12 oktobra, 1925, potpisan je novi sovjetsko-nemaki trgovinski ugovor, koji s tupa na snagu 12 marta, 1926. U isto vreme, Strezemanova politika orijentie Nemaku ka zapadu i priprema njen ula zak u Drutvo Naroda. Kako je ierin u Berlinu izjavio da bi ovo stupanje u lanstvo bi lo isto kao i pristupanje nekoj neprijateljskoj koaliciji protiv S. S. S. R., St rezeman da ga umiri obeava da nee prihvatiti lanove 16 i 17 ugovora Drutva Naroda, t, j. da nee dozvoliti da vojske, koje bi mogle da budu upuene protiv S. S. S. R., prou kroz Nemaku. Ugovor od 24 aprila 1926 jo vie zbliava o ve dve zemlje, koje se obavezuju na neutralnost u sluaju napada neke tree sile, ka o i na to da nee pristupiti koaliciji, koja bi za cilj imala ekonomski i finansis ki bojkot jedne od njih. 75 Obnovljen je 1929. 76 Amanulah je sveeno doekan u Rusiji 1928, 1929 je zbaen sa prestola, boljevici ni su hteli da mu pomognu; njegov naslednik, Nadir Kan, nastavlja prijateljsku poli tiku sa Moskvom.

75 6 Litvinovov pacifizam. Ni drugi pravac, pravac pacifizma, kojim kree sovjets ka diplomatija, ne pretstavlja nita novo. Ta je tenja poela ve 1922 i 1923. 1922 u en ovi, ierin je podneo plan o razoruanju, koji konferencija, na primedbu Bartua, odlae kao neaktuelan. 12 juna, kada je sovjetska vojska bila smanjena, Litvinov je up utio pozive Poljskoj, Letoniji, Estoniji i Finskoj da se sporazumeju sa sovjetsk om vladom u cilju ostvarenja deliminog smanjenja naoruanja. Na moskovskoj konferen ciji, koja je otvorena 2 decembra, predloio im je umanjenje od 75%, koje je treba lo da bude izvedeno u roku od 1824 meseca, ali, i pored dugih pregovora, nije mog ao da doe do rezultata. On je i u Rimu, isto tako bez uspeha, 1923 go dine, postavio pitanje pomorskog razoruanja. Od 1926 i 1927, kada Moskva me nja politiku, on vodi dvostruku pacifistiku akciju, jednu susednih drava, a drugu u Drutvu Naroda. Marta 1926, on ponovo predlae Letoniji, Estoniji i Finskoj da zakljue ugovore o ne utralnosti i o nenapadanju po ugledu na ugovor sklopljen izmeu S. S. S. R. i Nemake i Turske. Ove zemlje su uvek spremne na sporazum, kao to su to bile i 1923, pre m oskovske konferencije i to ne pojedinano, ve zajedno, elei da i Poljska i Rumunija ue stvuju u pregovorima. Pored svih dugih pregovora, one nisu, zbog velike razlike meu njihovim interesima, mogle da obrazuju istoni Lokarno, blok svih baltikih zemalja sem Litve, koja Poljskoj ne moe da oprosti aneksiju Vilne. 20 avgusta, Finska, L etonija i Estonija pristaju da sa S. S. S. R. ponu zasebne pregovore, ne gubei meus obnu vezu. Meutim, Poljska kojoj Moskva, 27, predlae potpisivanje pakta o neutraln osti i nenapadanju, ponovo moli da se najpre sporazume sa njom u enevi. Pregovori se odugovlae. Samo Litva 28 septembra potpisuje ugovor sa S. S. S. R. ali kako o vaj podvlai da ne priznaje poljsku aneksiju Vilne, i ova poslednja sila udaljuje. Sada i Finska, Estonija i Letonija odlau pregovore od 27 i 28 novembra 1926. Pre govori, koji su bili prekinuti zbog ubistva sovjetskog pretstavnika u Poljskoj, Vojkova, juna 1927, nastavie se tek u treem periodu istorije S. S. S. R. 12 decembra 1925 ierin je pozvat u Drutvo Naroda, da uestvuje u konferenciji o razor uanju i da poalje izaslanike na pripremnu sednicu. ierin najpre odbija pod izgovorom da nee da ide u vajcarsku, gde je, 13 maja 1923, ubijen sovjetski pretstavnik, Vo

rovskij. Meutim, Staljin je spreman da uestvuje na meunarodnim konferencijama. Suko b sa vajcarskom reen je berlinskim sporazumom (14 aprila 1927) i sovjeti, poto su p oslali izaslanike na meunarodnu ekonomsku konferenciju, maja 1927, izjavljuju da su spremni da uzmu uea u novembarskom zasedanju pripremne komisije za konferenciju o razoruanju. Ve na prvoj sednici ovog etvrtog zasedanja, 30 novembra, Litvinov i ne prikrivajui svoje propagandistike namere, iznosi radikalan predlog: neposredno i potpun o ukidanje zemaljskih, pomorskih i vazdunih snaga. Komisija utivo odlae ispitivanje ovog predloga za iduu sednicu.

75 7 Na martovskom zasedanju, 1928, petom po redu, posle grubih i sarkastinih odgovora protivnicima svog plana, Litvinov izlae novi projekt deliminog razoruanja, koje e n ajjae drave prisiliti da svoje naoruanje svedu za polovinu, manje jake za treinu i n ajslabije za etvrtinu! I pored njegovog protestvovanja, projekt je upuen na esto za sedanje. U oekivanju, sovjetska vlada je pozvata da potpie BrianKelogov pakt, kao i sve sile koje su u tom smislu bile pozvate. Litvinov, koji zahteva jednakost po stupka, uzalud trai da se izvre neke izmene; pakt potpisuje bez ogranienja, 31 avgu sta 1928. Na aprilskom zasedanju, 1929, njegov je projekt o razoruanju odbijen, posle trodn evne diskusije iz formalnih razloga, ma da se on trudio da dobije povoljno reenj e o samoj sutini, i on upravlja radu pripremne komisije estoke kritike, ukazuje na njenu beskorisnost i podvlai potrebu da se sazove opta konferencija, u nadi da e vlade pod pritiskom narodnih masa, morati da usvoje stav, koji vie odgovara narodnim zahtevima. Na novembarskom zasedanju, 1930, na kojoj se zavrava sastavljanje sporazuma o raz oruanju, Litvinova zamenjuje neki beznaajniji pretstavnik, Lunaarskij, koji na posl ednjoj sednici od 9 decembra, ponavlja sve kritike svog prethodnika. Militarizacija S. S. S. R. U osnovi Sovjeti mnogo manje trae garantije od eventua lne ofanzive imperijalizma u ugovorima o miru a mnogo vie u militarizaciji celokupn og stanovnitva. Po njihovom miljenju crvena vojska je vojska celog sveta i pristup je otvoren radnicima svih zemalja. Iz nje se paljivo iz dvajaju svi nedovoljno sigurni elementi. Razaruavanje buroazije, a naoruavanje prol etarijata: to je stvarni osnov klasne vojske S. S. S. R. Prema dekretu od 18 septembra, 1925, koji uspostavlja obaveznu petogodinju vojnu slubu, mladi ljudi, sposobni za vojsku, upueni su ili aktivno, vojsci il i teritorijalnim jedinicama ili su klasirani u kategoriju onih koji pretiu broj po d zastavom. Poto je aktivna vojska za vreme graanskog rata dostigla maksimalan broj od 5,300.000 ljudi (1 januara, 1921), bila je postepeno svedena na 1,600.000 lj udi 1921, na 800.000 ljudi 1922, i 520.000 ljudi 192425, a to naroito iz budetskih uzroka. Teritorijalne jedinice broje 430.000 ljudi. U ovim jedinicama i u aktivn oj vojsci, ljudi efektivno moraju da slue po 2 godine, 3 godine u mornarici a da zatim za vreme od tri godine vre nastavnu slubu. Samo klasa koja pretie od broja po d zastavom ima obavezan rok od 5 godina. Po isteku tih 5 godina vojne slube, ljud i svih kategorija prevode se u rezervu, koja broji oko 9 i po miliona ljudi spos obnih za vojsku. Van vojske postoje udruenja dobrovoljaca, koji sarauju na odbrani zemlje: takva su u druenja Osovjakhim ili Drutvo za hemisku i vazdunu odbranu zemlje, koje ve 1927 ima 2,900.000 lanova i Aviodor ili Automobilsko udruenje, koje ima 1,200.000 lanova. Se m toga u svima kolama od osnovne do vie nastave, organizovani su kursevi vojne nas tave, sa gimnastikim vebama i manuelnim radom. tampa ne prestaje da govori o ratu i tako dri zemlju u ratobornoj atmosferi.

75 8 Socijalistika rekonstrukcija po selima i Staljinova pobeda nad opozicijom. Krajem perioda, koji privlai nau panju, deavaju se dve stvari, koje su po izgledu suprotne , a u samoj strani se dopunjuju. U prvom redu trgovina i poljoprivreda i ind ustrija, kojima je Nep iao na ruku, dostiu predratni nivo, t. j. onaj iz 19 13 godine, koju sovjetski ekonomisti uzimaju kao bazu za svoja poreenja. Na drugo m mestu Staljin pravi smele pokuaje, pred kojim se i sam Lenjin ustruavao, uspeva da se oslobodi svojih politikih protivnika, da se okrui privrenim saradnicima i da k sebi privue sve dravne inovnike i pristalice stranke. Odatle kod njega samouveren je i snaga koji ga ne naputaju ni onda kada protivnici njegovog sistema prouzroku ju paniku i plae se propasti komunistikog reima. Pod uticajem Lenjina, koji je zazirao od seljaka, stranka je usvojila parolu: Lice prema selu. 1922, on je seljacima, najpre, odobrio novi agrarni zakonik, koji im je dozvoljavao da svoju zemlju otue ili dadu pod zakup, to je gotovo vraalo pra vo poseda. Posle slabe etve, 1924 godine, kada je nastupila opasnost od seljake bu ne i kada je Zinovjev u strahu ponavljao Lenjinovo pitanje: Ko e da odnese pobedu?, seljacima su napravljeni novi i vani ustupci. Ve 1924 proirena je vlast autonomnih , administrativnih organa po selima, 1925 izbori za seoske sovjete relativno su slobodni, glasai se javljaju u mnogo veem broju, meu sobom biraju kandidate bez stra nke i za polovinu smanjuju razmeru izabranih komunista. Zemaljske poreze su smanj ene, a prouavane su mere, koje e da omogue poveanje proizvodnje seoske ekonomije. Net o ranije, 192324, vlada je, da bi poveala kupovnu snagu seljaka, smanjila cene ind ustriskih proizvoda, a povisila cenu poljoprivrednih. Na taj nain je vla da sastavila makaze, koje su, do tada, na tetu seljaka bile iroko rastavljene. Od polovine 1925, im je vlada opazila da e etva da zadovolji, ona menja taktiku pre ma seljacima. Kao poetak reava se da na selo poalje 3.000 propagatora (2.000 mlad ih komunista i 1.000 mladih instruktora), da tamo uvrste njen uticaj. Zati m Staljin izbacuje novu parolu: poto je Nep postigao svoj cilj, pa je period opora vljanja zavren, potrebno je da se nastavi delo, koje je otstupanjem prekinuto i ponovo se zaloiti za uspostavljanje t. j. izgraivanje socija lizma. Bez obzira na line netrpeljivosti, ova parola dovodi do podele izmeu veeg de la stranke, grupisanog oko Staljina i opozicije. Protivnici iznose as ovo as ono L enjinovo miljenje, ijih 20 dela svakako mogu da dadu dovoljno dokaza u prilog jedn e i druge teze. Staljinove pristalice tvrde da Lenjin nije odugovlaio sa uvoenjem socijalizma u Rusiju i da ga je jedino briga da izbegne dezorganizaciju zemlje n aterala da privremeno pokuaj odloi, a ne da ga se definitivno odrekne. Oni, dalje, tvrde da nije potrebno da se, kao do sada, podnosi uporedno postojanje dvaju eko nomskih sektora, socijalistikog sektora (radnici, industrija) i privatnog sektora (pri vatna trgovina, poljoprivreda), ve da je potrebno da se prvi povea na tetu drugoga. Trocki i njegovi pristalice se, tako isto, pozivaju na Lenjina i tvrde, naproti v, da Rusija

75 9 nije zrela za socijalizam i da e u socijalizam moi da bude uvedena tek onda, kada socijalna revolucija bude triumfovala u svim industrijalizovanim zemljama. Oni t vrde da se od ruskih zemljoradnika ne mogu da stvore socijalisti, da umesto ukid anja privatnog sektora treba taj sektor iskoristiti tekim porezama u korist socijalistikog sektora, da je nemogue da se, prema Staljinovoj elji, stvori socijalizam u jednoj jedinoj zemlji, da se, prema tome, ne treba okretati ka nacio nalnoj rekonstrukciji Rusije, ve da treba, kao i ranije, potpomagati meunarodni pr oletarijat. Ovoj opoziciji, sa strane levice, koja Staljina optuuje da se udvara buroaziji po varoima, a kulacima po selima, kao i da se odrie principa meunarodne revolucije, pridruuje se i desnica, koja smatra da koncesije privatnom sektoru nisu dovoljne i da je najbolje, kada ve Trockijeve pristalice osp oravaju mogunost stvaranja socijalizma u Rusiji, da se napusti ceo socijalistiki

pokuaj. Ove dve opozicije, u osnovi tako razliite, slau se da odbiju Stal jinov plan o rekonstrukciji. Meutim, im je Staljin uklonio lenje efove opozicije, zalae se da njihovim mnogobrojnim pristalicama leviarima dokae, da je i on sam stvorio krajnje leviarski program. Najbolji nain, kojim on razoruava pristalice Trockog, najbolji dokaz da je o n pristalica levice jeste otvaranje novih izgleda u pobedu revolucije, podizanje zanosa, vraanja vere u mehanizam stranke, a naroito primena petogodinjeg plana, koja logino proizlazi iz njegove ideje o pretapanju privatnog sektora u socijalis tiki i njegovo sprovoenje meu mlaom generacijom, koja je napola zaboravila poetke revolucije. Najzanimljivije je da ovaj plan nee da ostvare glavni pretstavnici stare garde, koj u je Staljin rasterao i smestio po niim poloajima, ve ljudi nove generacije od 30 d o 40 godina, koje pretstavlja Trocki. Tako e biti zadovoljena ambicija onih koji su meu njima najsposobniji, kao to su Molotov, Andrejev, Kaganovi, Kujbiev, Rudzutak , Ordonikidzei Mikojan, koji ulaze u centralni odbor ili u komisiju za kontrolu, a u kojima Staljin dobija jake i verne saveznike. 3. PETOGODINJI PLAN I STALJINIZAM (19281932)

Trei period istorije Sovjeta obeleen je novim socijalnim pokuajem, koji je isto Stal jinovo delo. Kako je mnogo smeliji od Lenjinovog pokuaja, nema sa njim gotovo nieg zajednikog, kao to ni Lenjinovo delo nije imalo mnogo zajednikog sa marksizm om od 1917 godine. Taj pokuaj, takozvani staljinizam znai uverenje da se socijalizam moe da sprovede u jednoj jedinoj zemlji. U unutranjoj politici je taj pravac obeleen borbom protiv seljaka a zatim socijalizacijom i kolektivizacijom privatnih preduzea; u spoljnjoj politici se osea iz vesno slabljenje delatnosti Tree Internacionale, jer S. S. S. R. osea sve vie potre bu za inostranom pomoi, a mora i da razvije spoljnju trgovinu. Petogodinji plan industrijalizacije. Misao o tom planu nije tako nova. im se drava po la da brine o proizvodnji i raspodeli proizvoda, plan se

76 0 nametao sam, kao i potreba za budetom i stabilizovanjem novca. Videli smo, da je ve 1923 izglasan prvi budet, ma da jo nepotpun, a 1924 izvrena je reforma u pogledu novca. 192526 naroita komisija za dravni plan odreena je da utvruje takozvane kontrol cifre, koje su objavljivane svake godine, da bi se overavanjem podloga godinjeg bu deta odredio za budunost plan etatizovane ekonomije. Nova je izrada krajem 1927 i ratifikovanje 1929 petogodinjeg plana za pet sledeih godina, od 192829 do 193233; van a je injenica da je ovaj plan, posle samog objavljivanja, poeo da se ubrzanim temp om provodi u delo. Cilj plana je da se privatni sektor potpuno i brzo pretopi u soc ijalistiki sektor, a to e da se omogui znatnim razvojem industrije na tetu poljoprivrede. Reeno je da se kroz 5 godina u narodnu ekonomiju inves tira 64,600.000.000 rubalja77, 3,100.000.000 u elektrifikaciju, 10 milijarda u saobraa j i 23,200.000.000 u poljoprivredu. Sovjeti vie ne mogu da rauna]u na zajmove u inostranstvu. Ko e da im pozajmi ovolik e sume? Samo stanovnitvo. Poto su ocenili da e nacionalni prihodi, koji su 192719 28 iznosili 70,200.000.000 rubalja, 19321933 dostii sumu od 128 milijarda, t. j. poveati se za 80%, plan e od toga morati da utroi oko 40% dok Nemaka nije pre krize mogla da utroi ni 14% od svojih prihoda, od kojih e se svega 10% uzeti od seljakih imanja, a 30% u obliku poreze i prisilnih zajmova. Glavni zada tak budeta e se sastojati u tome da sume, koje pokupi od seljakog stanovnitva, uloi u industriju. Plan u svoje teoretske proraune unosi i prihode, ko]e e doneti prodaj a prihoda nacionalizovane industrije; plan pretpostavlja da e se trokovi oko indus triske proizvodnje smanjiti za 35%, da e jedan deo (24%) ovog smanjivanja omoguiti

da se proizvodi prodaju po najnioj ceni, a da e ostatak (11%) pretstavljati ist do bitak, ko]i e da bude investiran u industriju. Plan, dalje, predvia da e kroz pet godina bruto industriske proizvodnje skoiti sa 18,300.000.000 na 43,200.000.000 rublji, t. j. da e se povisiti za 136%, od kojih e 35% biti prihod od novih preduzea. Plan ]e manje optimistiki u pogledu poljoprivrede, jer predvia svega 21,6% poveanja obraenog zemljita, a 55% proizvodnje, pretpostavlja se da e produktiv nost rasti za 25%, to bi znailo da e vrednost od 16,700.000.000 prei na 25,800.000.0 00 rubalja. Uslovi ostvarenja plana. Autori plana izrino predviaju da e za njegovo ostvarenje s tanovnitvo morati da podnosi najtee rtve, kao i da svoju vlastitu potronju svede na najmanju meru. Kao nagradu obeavaju da e zato opte blagostanje biti mnogo vee, da e se, na prvom mestu, nominalna vrednost dnevnice povisiti za 47%, a stv arna vrednost, uzevi u obzir opadanje cena robe, za 71%. S druge strane, kako se ne radi o razvijanju lake industrije, 77 Ovog datuma budetska godina poinje od 5 oktobra, a traje do 30 septembra idue g odine. Kasnije emo videti da e 1930 godine to vreme trajanja biti izmenjeno. Da bi se dobila vrednost papirnih franaka, treba pomnoiti ovu sumu sa 13,50.

76 1 koja proizvodi predmete za optu upotrebu, ve teke industrije koja proizvodi orue za p roizvodnju, visoke pei, razne alate, delove za fabrike i t. d., jasno je da Rusij a sama nije u stanju da se podigne do industriskog nivoa, koji predvia plan. Potr ebna joj je pomo iz inostranstva. Inostranstvo mora da je snabde ininjerima, arhi tektima i kvalifikovanim radnicima, kojih ona nema. Rusija, tako, uposluj e oko 20. 000 specijalista iz Amerike i iz Nemake. Isto tako u inostranstvu mora da kupi mehaniki pribor za nove fabrike. Za sve to je potreban novac i to u stranim devizama. Da ih dobije, mora da povea izvoz, koji je 1919 bio spao n a mrtvu taku, a ni kasnije nije postigao vie od 40% izvoza od pre revolucije, a na roito u glavnom ruskom proizvodu, itu. Meutim su, nivelacijom velikih poseda za vre me prvih godina revolucije, seljaka imanja postala i suvie mala, a najvei deo od nj ih proizvodi ito za linu potronju. Jedino bogati seljaci, kulaci, mogu da prodaju it o i da kupuju fabrikovane proizvode, a oni su vladi podozrivi i progonjen i kao buruji. Taj poloaj dovodi sovjete do toga da razrade novu jednu misao, koj a ih je u poetku njihove vlade bila potstakla da sauvaju velike posede i da od nji h stvore sovjetska imanja, sovetskija khozjajstva ili skraeno sovkhoze. Ta su poljs ka imanja bili pretvorili u fabrike ita, koje, istina, u nevetim rukama nisu davale dobre prihode. Kako Staljin sada raspolae jaom birokratskom organizacijom, on se r eava da od celokupne poljoprivrede stvori fabriku ita, t. j. da socijalizuje i kolektivizuje mala imanja pojedinaca. Ovo konfiskovanje zemlje i materijala od svi h vlasnika najzad unitava klasu kulaka, koja je sada, kao ranije veliki posednici , sasvim likvidirana. Tako e malo po malo da se proire prvobitne namere petogodinjeg plana. Prv i njegovi autori e ak da budu osueni kao previe umereni, bie progonjeni i najzad prot erani. Isto e da se desi i starim specijalistima za ekonomiju i statistiarima: oni e biti naprosto optueni zbog sabotae, a Institut za statistiku, njihovo sedite, bie u inut. Industriska parola: stii Ameriku. Petogodinji plan oznaava nastup jednog nov og socijalnog perioda, nove izmene unutranje politike Sovjeta, kao i njihov e spoljnje trgovine: on ide ne samo za tim da razvije radniku klasu i da ojaa soci jalizam u Rusiji, ve i da osigura potpunu ekonomsku nezavisnost zemlje. Sve u drav i mora da sarauje u jednom cilju: stii i prevazii Ameriku. Da se ohrabre i potstakn u saradnici na ostvarivanju tog plana, njegovo se privoenje u delo ubrzava i iz bacuje parola: Platiletka za etiri godine. Preduzea se pozivaju da jedno drugo

izazivaju na socijalistiko takmienje. Osnivaju se grupe udarnika (lanovi udarnih brig ada) i grupe heroja petogodinjeg plana da bi elektrisale radnike mase i hrabrile ih na rad. Da se stanovnitvo ubedi da je potreban rad u ubrzanom tempu, iskoriava se a tmosfera panike, koju stvaraju tobonje pretnje svetske buroazije, koja hoe da uniti so ijalistiku otadbinu radnika. Od samog poetka, vrenje ratnih priprema pretstavlja jeda n od glavnih zadataka plana. Zato se plan naroito baca

76 2 na saradnju sa Nemcima u cilju razvijanja hemiske industrije, fabrika oruja i avi ona. Naroito je vano stvaranje teke industrije, koja treba da izrauje orue za proizvodnju. Preduzeti su velianstveni radovi pod upravom najboljih stranih strunjaka. Na Dnje pru se, uz saradnju amerikog ininjera Hjua L. Kupera, koji je izradio Vilson Dem na Niagari, gradi najvea elektrina centrala u Evropi, Dnjeprostroj. Na uralskim step ama grade ininjeri iz Artur mek Ki Kompani jednu od najveih fabrika elika na svetu, M agnitostroj, na podnoju planine Magnitaja i jednu potpuno novu varo, Magnitogorsk. Na 1700 km. od junog Urala, na kraju Sibira u bazenu Kuzneka razvija se uporedo sa jednim ogromnim rudnikom uglja, koji snabdeva dinovske visoke pei u Magnitostro ju. Kod Ninij-Novgoroda se pod vostvom Henri Forda i Ostinove Kompanije (Ohio NjuJork) izgrauje ogromna fabrika automobila, kao i jedna ogromna varo. Na Donjoj Vo lgi, u Staljingradu (pre Caricin), pod upravom Dona K. Kaldera, podie se velika fabrika poljoprivrednih traktora. Iz zemlje prosto niu: fabrike svih vrsta , elektrine centrale, fabrike elika i maina. Mata ustupa pred izvesnom vrstom opijen osti i grandomanije. Ide se ne samo za tim da se stvore dinovi industrije, koji e moi da tuku sve rekorde postignute u proizvodnji, ve se tei, isto tako, da se izgrade u najbre moguem roku. Zapreke na ostvarenju plana. Pa ipak, ostvarenje plana nailazi na veli ke potekoe. Krajnja urba, kojom se pristupa izradi, ak i pre nego su dovreni planovi, nedostatak kvalifikovanih radnika, njihova nestalnost, jer se regrutuju sa svih strana, a nisu u stanju da podnose uasne stanbene prilike, ravu ishranu i higijen ske prilike po novim gradilitima, slabe eljeznike mree, zakanjenja u isporuci sirovin a, neophodnih za izgradnju i za uredno funkcionisanje novih usavrenih maina, sve t o utie da se trokovi, koje nova preduzea imaju oko proizvodnje, stalno poveavaju i p okazuje da nije mogue da se proizvodi unapred odreenim tempom. to se tie starih pred uzea, koja prelaze u drugorazredna, ona odmah nailaze na potekoe, kroz koje e nova p roi, im budu dovrena. Na prvom mestu, ne ostvaruju se sniavanje cena, koje je, po predraunu, morala da p roizvede poveana proizvodnja i potronja. Fabrike u tome mogu da uspeju jedino oset nim pogoravanjem kvaliteta jer su prisiljene da stalno poveavaju proizvodnju. Mora ju da daju dokaza o tom poveanju , pa i onda cene, ne samo to ne opadaju u predvieni m razmerama ve, naprosto, rastu. to proizvodi nacionalizovane industrije vladi ne daju prihode, koje je oekivala, dolazi naroito odatle, to je zapostavljena isto trgo vaka raunica koja je u periodu Nep-a, dovela industriska preduzea do znatnog uspeha . Prema dekretu od 31 januara, 1930 godine, dravna banka mora da odobri sve kredi te, ova razume se, ne moe da proverava da li su molbe opravdane, ona automatski d aje odobrenja, a efovi preduzea nemaju rauna da se interesuju za pravu cenu.

76 3 Pa ni ogromni razvoji proizvodnje i potronje, koje tako isto plan predv ia, ne dolaze do izraza. Na protiv, dolazi uskoro do nestaice robe, tj. do nestaice n ajnunijih artikala. Ve prve godine plana (19281929), mora i slubeno da se prizna da

nema dovoljno pamunih artikala, vunenih, konih, a naroito cipela, metalnih i stakle nih artikala; druge godine se lista produuje: Nema eera, biljnih masti, ni duvana; u prolee, 1929, nedovoljna i neuredna ishrana varoi, prisiljava vladu da pribegne k artama za podelu hleba i ostalih proizvoda za ishranu privilegisanih elemenata gr adskog stanovnitva. Jula, 1930, Brjuhanov komesar za finansije, priznaje da u Mos kvi i u ostalim varoima nema hleba, eera, povra, mesa, maslaca, ni tkanina. Stanovnit vo mora da se baci na kupus i na krompire. Povienje nadnica ne odgovara v ie povienju cena ivotnih namirnica: od 1928 do kraja 1931 se nadnice povisuju za 38%, ali se zato cene namirnica penju za 90, 6%. Tako je kupovna snaga radnika veoma smanjena. Naroito u glavnim granama proizvodnje, u metalurgiji i rudnicima, rezultati zaost aju za predvienim. Da prikrije to zakanjenje, vlada mora da produi drugi period za i tavo peto , tromeseje, od oktobra do decembra, 1930, i da ekonomsku godinu pone od 1 januara, u mesto od 1 oktobra. Vlada baca o dgovornost za ove neuspehe na efove preduzea; optuuje ih zbog svesne sabotae i veze sa inostranstvom. Vie primernih procesa zavrava se osudama na smrt ili a progon, koje ruskim kvalifikovanim specijalistima oduzimaju svaku ambiciju da zauzmu neko vano mesto i da pokau neku inicijativu. Birokratski karakter ovih ustanova, seljakanje radne snage i na prvom mestu slaba organizacija saobraaja najbolje nam objanjavaju uzroke ove nedovoljne proizvodnje. Slabo hranjeni radnici dobijaju sve bednije stanove svaka osoba raspolae samo sa 5,8 m2 19271928, a sa 5,6 m2 19281929 i zato, ba kao i u doba ratnog komunizma, naput ju fabrike i na drugom mestu trae bolje ivotne uslove, a neki opet definitivno nap utaju fabrike i odlaze na sela. Neka preduzea, a naroito nove fabrike i rudnici, kr oz jednu godinu sasvim izmene radnitvo. Uzalud se vlada trudi da radnika vee za po sao izrinom zabranom seljakanja: oni to i dalje rade, i pored zabrane. Ostvarenje plana, stvaranje direktnih veza izmeu proizvoaa i potroaa n ameu saobraaju mnogo veu odgovornost, nego to je imao u vreme slobodne trgo vine. Kako su autori plana potpuno zanemarili saobraaj, on zaostaje daleko ispod svog zadatka. Ve 15 aprila, 1930, Ekonomieskaja izn (Ekonomski ivot) priznaje u svom godinjem izdanju da organizacija saobraaja ne poznaje vreme, koliin u ni vrstu robe, koju e imati da preveze u iduim mesecima, a zatim ukazuje na zloinaku povrnost, kojom se vode saobraajne linije. Nered je toliki da roba stie u zakanjenju ili u sasvim nezgodno vreme: dok se gomila i trune na jednom mestu, na drugom j e nikako nema. U industriji se po fabrikama esto zaustavlja ceo rad, jer se ne do bija potrebni materijal. Deavaju se i smene greke: Bakirci, koji rade u drvenoj

76 4 industriji, dobijaju odjednom 5000 brnjica za pse; u Berezov, u dalekom Sibiru, stie partija francuskih renika; odraslima stiu deje haljinice, a seljacima parfemi i svilene arape, i t. d. Na kraju, plan ne moe da uspe zbog nestalnosti novca. U tom cilju plan predvia sam o retko izdavanje ervoneca i to samo do sume od 250,000.000 rublji godinje. Meutim ova skromna predvianja se uskoro pokazuju kao potpuno nedovoljna da pokriju og romne trokove izgradnje i skupih iskoriavanja fabrika. 19281929, potrebno je d a se izda 671, 000. 000 rubalja; 19291930 1,602,000. 000; 1 januara, 1931 se koliina u opticaju povisuje na 4,355.000.000 r ubalja, a 1 juna, 1931, ona dostie 5,786.000.000. 1930 gubi rubalja, na preostalo j privatnoj pijaci, prilikom kupovine izraenih predmeta, svoje nominalne vrednost i. Kasnije gubi ak devet desetina, pa i vie. Ukidanje kulaka. Na ovaj plan ima naroitog uticaja Staljinova seljaka politika. U sv om reenju XVI konferencija stranke tvrdi da se socijalistiko izgraivanje ne razvija unitavanjem privatne proizvodnje, ve njenim tehnikim funkcionisanjem i ekonomskim p odizanjem. Zato plan, u prvom redu, predvia da se sovjetske i kolektivne itnice kra jem pete godine davati samo 23% ita, dok e itnice privatnih lica davati preostalih 77%, pa zato prihvata razmenu od 121 milion privatnih seljaka prema

14 miliona socijalizovanih. Meutim, u koliko se proizvodnja ubrzava, dolazi se do nam ere da se svih 22 miliona privatnih seljakih imanja pretvori u kolektivna, da bi se, upotrebom traktora, to bolje iskoriavala. Na ovaj nain, oekuje se vea produktivnos t zemlje, koja bi dala dovoljno ita da se ishrane varoi i vojska i da se izvozi u inostranstvo. Razume se da se ovom ekonomskom argumentu dodaje klasni. 27 decemb ra, 1929, Staljin izjavljuje: Vlada menja dosadanju politiku ograniavanja tenje kula ka da druge eksploatiu i prelazi na politiku ukidanja kulake klase. Reeno je, dakle, da se protiv kulaka i podkulaka, t. j. manje-vie imunih seljaka, k oji umesto jedne krave imaju dve, a dre stranog radnika da pored lanova porodice, vri poljske radove, tih je sada, ne vie 4%, ve 10% svih seljaka upotrebe iste nasil ne mere, koje su upotrebljene protiv ranijih velikih posednika. U stvari, primen juju se jo svirepije mere. Prema jednom poverljivom cirkularu stranke (6 ja nuara, 1930), naroiti odredi sastavljeni od 25.000 oprobanih komunist a, dobijaju nalog da proiste od kulaka izvesan broj, unapred odreenih porodica po selima, t. j. da pobiju njihove lanove ili da ih upute na prisilne radove u ume se vernih predela ili u izgnanstvo ili pak da ih ostave u samom mestu, ali bez sret stava za ivot. Nalog je izvren jedne ledene noi; oruane grupe isteruju ljude, ene i d ecu iz njihovih kua, uzapuju sva njihova imanja i zabranjuju drugim seljacima da i m ukau pomo. Mnogi kulaci umiru

76 5 od zime i gladi; ostali su, gotovo bez namirnica, utovareni u hladne teretne v agone, koji jure sa juga na sever Rusije, i mnogi podleu u toku samog puta. Ekspr oprisanih kulaka je bilo na stotine hiljada, moda ak i milion. Tako je u Rusiji un itena i jedina klasa, koja je ivela od svojih vlastitih sretstava. Agrarna kolektivizacija i njene posledice. Dekret od 6 januara, 1930, nareuje da se imaju sva imanja siromanih i srednjih seljaka (bednjak i serednjak), da preobr aze u kolektivna gazdinstva ili skraeno kol'khoze78 (kolektivnoe Khoz jajstvo), i to od prolea iste godine u oblastima, koje proizvode ito za trgovinu, Ukrajini, Kavkazu i Donjoj Volgi, a od prolea, 1931, u ostalim oblastima. Seljaci su pretnjama prisiljeni da stupaju u kol'khoze: za dva meseca broj kolektizovan ih porodica prelazi sa 5,000.000 na 9,500.000; u prolee dostie 50% celokupnog broja. Ove vanredne mere, koje iz osnova menjaju vekovn i seoski sistem imanja, prisiljavaju seljake da pobiju svoju stoku i da utroe svo je rezerve pre nego to uu u kol'khoz. Postoji opasnost da polja zarastu u korov. M noe se ubistva komunista po selima, a javljaju se bune. Tada Staljin objavljuje (2 marta, 1930) svoj uveni lanak: Opijenost od uspeha, u k ojem otro kritikuje preteranu revnost u istraivanju njegovih naloga. Dekret om od 15 marta, 1930, dozvoljava se kolektiviziranim seljacima da istupe iz kol' khoza i da izuzmu svoju imovinu, dozvoljava se onima koji ostaju da mogu imati j ednu kravu, neto stoke i ivine i jednu batu. S druge strane, dekret od 5 aprila daj e kol'khozima razna preimustva i odobrava im velike kredite. U meuvremenu, izmeu dv a dekreta oko 9 miliona porodica naputa kol'khoz; meutim, u krajevima, koji proizv ode ito 4045% porodica ostaju u kol'khozima. Od jeseni, 1930, rad na kolektivizaciji ponovo poinje. Ponovo polaze ka severu vo zovi sa kulacima. Opte uzev, seljaki otpor slabi i januara, 1933, Staljin moe da ut vrdi da je 80% seljakih porodica kolektivizirano. U ukrajinskim stepama kolektiviz acija dostie 82%, u predelu Donje Volge 81, 9%, u predelu Srednje Volge 86%, a ko d Nemaca na Volgi 95%. Uskoro se ukazuju posledice kolektivizacije. Najpre, obraeno zemljite smanjuje se u znatnoj meri, tako da je ishrana varoi sve tea; prema slubenim statistikama od 19 281930, broj konja se smanjuje za 8, 3%, rogate stoke za 29,

4%, ovaca za 22, 6% i broj svinja za 48,7%. Ma da se zahvaljujui up otrebi traktora obraeno zemljite poveava, od 118 miliona hektara penje se na 137, i zmeu 1929 i 1931 , usevi, a i ito etava mnogo zaostaje u kvalitetu. Seljaci znaju da rade za druge, pa za etve, koje drava uzapuje, ne pokazuju dovoljno interesa; seje se i anje sa velikim zakanjenjima. Ove su posledice, istina, prikrivene 1930, koja daje odlinu etvu na stoku ima 22, 500.000 tona ita, od kojih je skoro 6,000.000 izvezeno u toku zime , ali se zato jasno pokazuju iduih godina, koje su bile manje povoljne. Da osigura izvoz, vlada preuzima od seljaka polovinu njihovih bruto prihoda, pa

78 Ova re oznaava tri razliita oblika kolektivne ekonomije: grupe, iji lanovi jedni d ugima pomau prilikom obraivanja zemlje, a zemlje i proizvodi ostaju privatna svoji na; udruenja gde su jedino proizvodi kolektizovani; potpune zajednice, gde je sve zajedniko.

76 6 ak i vie. 1931, i pored slabe etve, vlada oduzima 6% vie nego prole godine, a to znai da su seljaci lieni svojih ivotnih potreba, pa i jednog dela useva. Pr irodno je, da se situacija 1932 jo vie pogorava: seljaci iz junih krajeva i sa Donje Volge gladuju i pokazuju jo manje volje da seju ili da anju: oni na sve naine odug ovlae isporuke za dravu i trude se da prikriju jedan deo etve za svoju linu potronju. Vlada je prisiljena da objavi dekret (7 avgusta, 1932), kojim preti smrtnom kaz nom svima onima, koji po svojim poljima potkradaju dravu. Tako zemlja pada u situ aciju, koja mnogo potsea na situaciju od 1921, pre Nep- a. Staljinova priznanja. Vladajui krugovi S. S. S. R. ne mogu da sakriju pred sobom, ni pred drugima jasne uzroke svojih neuspeha. U svom govoru od 23 juna, 1931, odranom pred efovima preduzea, Staljin pominje neke uzroke, kao nedo statak radne snage i stavlja sledee primedbe: potrebno je da se povise nadnice kv alifikovanim radnicima i da se napusti egalizacija; da se napusti sistem anonimnog rada i da se uspostavi odgovornost pojedinaca u njihovoj relativnoj ulozi; da se napusti sistem neprekidnog rada od sedam dana i da se usvoji nedelja od 6 dana sa odmorom; da se efovima preduzea pokloni puno poverenje, kao i specijalistama be z stranke, koji su, do pred kratko vreme, optuivani zbog sabotae; da se, najzad, u spostavi isto trgovako knjigovodstvo i da se u preduzeima decentralizovana uprava p odvrgne dalekoj upravi na papiru. Prirodno je, da Staljin nita ne prigovara samom p rincipu izvoenja socijalizma i da utei prelazi preko mnogo ozbiljnijih neuspeha, koje smo ve izloili, ali nam ovo traenje leka dokazuje da je preao u stav poputanja. Sovjetski demping. Uspeh petogodinjeg plana mora da dovede do povoljnog godinjeg bil ansa. Pre nego je usvojen, kada je uvoz bio vei od izvoza, Vnetorg (Biro za Spoljn u Trgovinu) uspostavlja ravnoteu smanjivanjem kupovina u inostranstvu. Otsada je taj nain nemogu, jer se maine moraju da uvoze iz in ostranstva. Preostaje samo da se izvoz povea to je mogue vie i to sniavanjem cena. Ovaj sovjetski demping,79 kako su ga nazvali u inostranstvu, smatra se kao elja sovjeta da sabotiraju trgovinu i industriju ostalih drava, u emu sovjeti, svakako, uspevaju. Meutim, glavni mu je cilj da S. S. S. R. bude u mogunosti da isplati svoje strane poverioce. Na nesreu, na svetskom tritu, u isto vreme naglo padaju cene sirovina, koje su glavni artikli sovjetskog izvoza. Uzalud se poveava broj artikala za izvoz; uzalud se, da se pokrije nedovoljna pr oizvodnja nekih sirovina, mnogo vie izvozi drvo i petrolej; prihodi ni iz daleka ne odgovaraju poveanom obimu izvoza. Pasiva spoljne trgovine prelazi sa 22 miliona rubalja, 1930, na 294 miliona, 1931 i na 142 miliona, 79 Da se objasne niske sovjetske cene izvezenih artikala, moramo imati na umu d a Staljinov sistem ne dozvoljava da se tano rauna ista cena, jer se u nedostatku ek onomskog plana ne moe da povede rauna ni o rasipanju u samoj zemlji, ni o gubicima u spoljnoj trgovini.

76 7 prvih sedam meseci, 1932. Da bi nadoknadili gubitke od te trgovine, Sovjeti m oraju da od inostranstva trae vee zajmove. Interesi koje moraju da plaaju veoma su nepovoljni (25% i vie). Engleskoj, Nemakoj i Italiji vlada garantuje prodaje njiho vih pripadnika u Rusiji; u Nemakoj garantija dostie 90%65% od drave i 25% od varoi i prodavaoc reskira svega 10%, a i to je lako pokriti povienjem cene, koja ide do 2 5%, stvarne vrednosti prodate robe. Ovaj sistem ne moe neogranieno da traje. U poetku 1932, S. S. S. R. Nemakoj duguje 1,200.000.000 maraka. Na tome se Sovjeti moraju da zaustave. Sve im je tee da kup uju maine u inostranstvu; produava se rok menica, koje nisu mogli da plate, ali su im zajmovi uskraeni. To pada u isto vreme, kada je njihov budet, zbog posledica a grarne kolektivizacije, zapao u velike potekoe. Prikupljeni stokovi ita su nedovoljni. Kako je vlada preuzela brigu oko pravilne raspodele izraenih proizvoda i proizvoda za ishranu, kao i u vreme ratn og komunizma, ona se trudi da sakupi to vie ita za ishranu bezbrojnih vojnika, inovni ka i za osiguranje izvoza. Poveanje stokova ita, koji od 576, 000. 000 puda od 192 71928 poslednje godine Nep-a , prelaze na 660.000.000 puda 1929, na 1,250.000.000 puda 1930 i 1,400.000.000 puda 1931, nij e posledica vee proizvodnje; to poveanje nije ni posledica poveavanja zasejanih zem ljita, ve jedino toga to se od seljaka oduzimaju sve rezerve. Tako se, od samog poet ka 1932 vlada zabrinuto pita da li e biti dovoljno ita za nova sejanja. Strah se potvruje u prolee, kada se zemlja zasejava kasno i nebriljivo, naroito u sovkhzima, ali i u kol'khozima. Da bi se preduhitrile teke posledice ovog stanja, vlada preduzima niz mera. Najpr e priznaje da obraivanje polja traktorima nije dovoljno i trai da se vrati konjima. Zatim, poto je sredinji odbor stranke na XVII konferenciji (februara, 1932) podvukao rave strane suvie brze kolektivizacije i primetio da veliki brojevi nisu uvek znak dobrog kvaliteta, on se reava da seljacima vrati krav e; smanjuje donekle zemaljsku porezu, smanjuje stokove za 264 miliona p uda i dozvoljava (6 maja, 1932) seljacima iz kol'khoza da na pijacama slobodno p rodaju viak svojih proizvoda. Ovaj pokuaj uvoenja slobodne trgovine vraa spekulaciji : kako cene na slobodnoj pijaci daleko nadvisuju slubene cene na pijacama se poja vljuju preprodavci, a lanovi kol'khoza staju da prodaju zajednike proizvode. Mesne vlasti utvruju cene i progone spekulante, i t. d. Njihove proizvoljne mere prisiljavaju vladu da obnaroduje dekret o revolucionarnoj legalnosti, uzaludni pokuaj da se zatiti socijalistika svojina. S drug strane je pravo slobodne prodaje ita pojaalo kod seljaka otpor kada se radi o isporuci ita dravi80; tako se dozvola za slobodnu trgovinu daje samo onim kol'khozima, koji su izvrili svoje obaveze prem a dravi. Vlada je otvorila pijace dobrim delom da bi sa sebe skinula teku odgovornost ishr ane varokog stanovnitva. Sem toga se vlada trudi da smanji broj onih koje mora da hrani. 15 novembra, 1932, vlada objavljuje da e svaki 80 15 oktobra, 1932 su stokova za polovinu manji od koliina kojima se raspolagal o prole, godine u isto vreme.

76 8 radnik, koji ma i samo jedan dan, bez vanog uzroka, izostane od fabrike, biti otp uten, a karta za namirnice e mu biti oduzeta. 10 decembra, reava se vlada da ponovo izvri preiavanje stranke, iji su lanovi i suvie brojni81, a mnogi sumnjivi zbog vez poreznicima. 27, vlada izdaje unutranje pasoe, kojima se toliko sluila policija sta rog reima, u cilju rastereivanja varoi, koje je veoma teko snabdevati, od seljaka, k oji su beali od gladi ili agrarne kolektivizacije i svih onih, koji su smatrani z

a protiv-revolucionare; svi oni, koji ne dobiju paso moraju da napuste varoi: po K irovljevoj statistici, bie oko 800. 000 stanovnika isterano iz Petrograda i iz Mo skve. Nije samo dovoljno smanjiti broj potroaa, iji ivot pada na dravni troak. Potrebno ]e i prisiliti seljake da proizvode dovoljno ita za ishranu svih ovih potroaa. Vlada iz gleda reena da po svaku cenu savlada pasivni otpor sela, a naroito najproduktivnij ih, koja su najmanje posluna. Ona se, po reima Bukharina, osea dovoljno snanom da smr vi uporne seljake.82 Pored svega nije manje tano da je pokuaj kolektivizaci je imanja propao, a to priznaje i Staljin, i da je taj neuspeh onemoguio pr oizvodnju predvienim tempom. Optimistika tvrenja slubenih listova i branilaca opte Sta ljinove linije, postaju sve manje ubedljiva. Ponovio obrazovanje opozicije protiv Staljina. U koliko potekoe sve vie rastu, opoz icija s desna i sa leva podie glavu. Na plenarnoj sednici centralnog odbora stranke (28 septembra 3 oktobra, 1932) Staljin nailazi na veliki otpor. Izglasana reenja su, istina, veoma uglaena , ali u cilju pobede nad protivnicima mora opet da se upotrebi stara metoda, t. j. izmiljanje komplota. Ve 9 oktobra, kancelarija centralnog odbora stranke reava da iskljui zaverenike. Pored starih suparnika Zinovjeva i Kameneva, koji su pre kratkog vreme na bili primljeni u lanstvo posle dostojne satisfakcije; iskljueni su i mladi prot iv-rvolucionari (Rjutin, Mareskij, Ptanij i dr. ). Optueni su da su hteli da stvor e tajnu burujsku organizaciju, koja je imala za zadatak da u Rusiji ponovo osnuje kapitalistiki reim, a naroito klasu kulaka. Pravda, koja lanove opozicije naziva tru lim liberalima, proizvodima burujske degenerisanosti i t. d., tvrdi da je njihov p rogram vraanje zemlje kulacima, ukidanje sovkhoza i kol'khoza, kao i preputanje so cijalistikih preduzea stranim kapitalistima.83 Poputanje sovjetskih diplomata u sovjetsko-japanskom sukobu. U spoljnoj politici pojavljuje se ne vie teoriska, ve stvarna ratna opasno st. 81 1 jula, 1932, stranka je imala 3, 130. 000 lanova. Takva stranka, kae Bukharir nije vie stranka; to je drutvo, koje ima slobodu i nezavisnost. 82 U pokajnikom govoru, koji je Bukharin odrao januara, 1933, da prizna svoje pogr eke i zatrai stroge kazne za oportuniste, koje je podravao, Bukharin upotrebljava re: utrambovati. Ova ivopisna re ne znai nivelisati, ve smrviti, kao to maina mrvi ljunak. 83 Poetkom januara, 1933 iskljueni su i drugi zaverenici, koju su optueni da predlau naputanje industrijalizacije i vraanje naroitog kapitalizma kulaka.

76 9 Meutim Sovjeti se trude da ne samo militarizuju zemlju, ve i da otklone sve sukobe i vode krajnje obazrivu politiku, kao na primer u toku sovjetsko- japanskog suk oba, do kojeg dolazi posle okupacije Mandurije od strane Japanaca. U poetku se sovjetski krugovi, a naroito u Manduriji, veoma ratoborno dre. Kada (feb ruara, 1932) Japanci trae dozvolu da se za prevoz trupa u Kharbin, poslue eleznicom , koja prolazi kroz Istonu Kinu, mesne vlasti najpre odbijaju, a uskoro zatim Mos kva daje dozvolu i Japanci se njome bogato koriste. Pored svega, Sovjeti poveavaj u broj svojih trupa na Krajnjem Istoku: od 70.000, oni poveavaju broj vojske na 1 70.000 ljudi, koncentriu tamo aeroplane, tenkove, i t. d., a da bi opravdali ove mere predstronosti, objavljuju dokumenta, u kojima odgovorne japanske vojne linosti iznose program aneksije Sibira do jezera Bajkala. Njihov stav prisiljava Japan da svoje trupe udalje od ruskih granica, ali stvara diplomatsku zategnutost. Aprila i maja, u Moskvi i Kharbinu se predvia da je kon flikt neizbean, ali Japan daje umirujue izjave i zategnutost poputa. Proklamacija nezavisnosti Mandurije izaziva novu zategnutost. Zatim, (oktobra, 19

32) Sovjeti izjavljuju da su spremni da prime mandurskog konzula u S. S. S. R., p a i u Moskvi, ali to oni jo otvoreno ne priznaju nezavisnost mandurske drave, to j e jedino da ne pokvare svoje odnose sa Sjedinjenim Dravama. 31 decembra, 19 31, Litvinov je bio predloio Japanu da potpie ugovor o nenapadanju. Japansk a vlada je odbila ovaj predlog (decembra, 1932), ali je izjavila da je spremna d a proui stvaranje japansko-sovjetsko-mandurskog odbora, koji bi imao za cilj spreav anje pograninih incidenata. Pregovori i ugovori o nenapadanju. Litvinovljeva pacifistika politika menja karak ter. Ma da na konferenciji za razoruanje u enevi, koja se. otvara 2 februara, 1932 , on jo uvek zadrava svoj nepomirljivi stav i bez uspeha se trudi da nametne dva s voja plana o razoruanju, on u isto vreme provodi praktinu politiku i pregovara sa zemljama, kojima se granii S. S. S. R., u cilju potpisivanja ugovora o nenapadanj u. Ovog puta Francuska daje inicijativu. Krajem 1931, francuska tampa objavljuje da je 21 avgusta potpisan izmeu Francuske i Sovjetske Rusije jedan ugovor i da je nj egova ratifikacija podlona zakljuku slinih ugovora izmeu S. S. S. R. i francuskih sa veznika, Poljske i Rumunije. Ve 25 januara, 1932, usvojen je tekst poljsko-sovjet skog ugovora. I ovog puta njegova primena zavisi od potpisivanja slinih ugovora i zmeu drugih zemalja na granici S. S. S. R. i ovog poslednjeg. Litvinov, koji je 2 1 januara, ve pregovarao sa Finskom, pregovara, 8 februara, sa Estonijom i, 9, sa Letonijom, Rumunija, meutim, ne pristaje na ugovor, ako Sovjeti ne priznaju anek siju Besarabije. Kako se rumunsko-sovjetski pregovori odugovlae, Poljska potpisuj e, jula meseca, zaseban ugovor. Pregovori sa Rumunijom se jo ivlje nastavljaju okt obra meseca, pod uticajem Herio-a, koji ne eli da Sovjetska Rusija i dalje obrazu je blok sa Nemakom. Rumunska vlada Vajde-Vojevode naginje ugovoru, koji e pitanje Besarabije da ostavi postrani, ali je protesti i ostavka njinog ministra u Londonu, Tituleska, prisiljavaju da se

77 0 povue. Ma da Rumunija nije nastavila pregovore, Francuska je, 29 novembra, 1932, ratifikovala francusko-sovjetski pakt o nenapadanju. Otkaz englesko-sovjetskog trgovinskog ugovora. Nasuprot francusko-sovjetski m odnosima, englesko-sovjetski odnosi se, 1932, ozbiljno pogoravaju. 27 januara, prekinuti su englesko-sovjetski pregovori o priznavanju dugova, jer kao uslov za to S. S. S. R. ponovo trai dugorone zajmove. Kabinet koalicije smanjuje sumu vladi ne garantije, koja je osigurana engleskim prodavaocima, kao i rok zajmova odobre nih sovjetskoj trgovini, koji su za vreme laburistike vlade, preli prvobitne grani ce, utvrene na 1,600.000 engleskih funti na 12 meseci. Javno mnenje utvruje da eng leski uvoz iz Rusije 4 do 5 puta prelazi engleski izvoz u S. S. S. R., da boljevi ci iskoriavaju engleske zajmove da plate svoje porudbine u Nemakoj i u Americi, da s em toga ometaju svojim niskim cenama unutranju englesku trgovinu. Javno mnenje na roito kritikuje uvoz sovjetskog drveta, koje je proizvod prisilnog rada kulaka, p roteranih na sever Rusije, to, uostalom, objanjava njegovu nisku cenu; ono, dalje, trai otkazivanje ugovora od 1930. S jedne strane, da bi svoj postupak dovela u s klad sa reenjem carske konferencije u Otavi, Engleska nee da se S. S. S. R. vie kor isti odredbom naprivilegovanijeg naroda. 17 oktobra, ona otkazuje ugovor od 1930 , ali daje ponudu za nastavljanje pregovora u cilju sklapanja novog ugovora na d rugim osnovama. 4. KULTURNA REVOLUCIJA Vera. 13 lan Ustava od 10 jula, 1918, koji proklamuje da se u cilju garantovanja p rave slobodne svesti radnika, Crkva deli od Drave, a kola od Crkve i da je sloboda v erske i protiverske propagande priznata svim graanima, sasvim odgovara eljama, koje su ruski liberali odavno formulisali. U stvari, Sovjeti prema crkvi ne mogu da ostanu neutralni, poto lan 13 komunistikog programa objavljuje da stranka mora

da doprinese da se narodne mase oslobode verskih predrasuda. Borba protiv vere za njih pretstavlja deo borbe protiv klase ili protiv buroazi je. Oni preduzimaju sve to je potrebno da se i sudski ometa verski kult, ukidaju sve verske kole i dozvoljavaju versku nastavu, iskljuivo privatnog karaktera, odreenu za mladie i devojke koji su navrili 18 godina. 5/18 novembra 1917 godine, u samome trenutku, kad je boljevika revolucija bila na vrhuncu, sabor u zasedanju od 15/28 avgusta da bi uspostavio patrijarha, koga je ukinuo Petar Veliki, bira vladiku Tihona, za patrijarha i obrazuje Sinod, koji e mu pomagati, kao i sveteniku administraciju, u koju ulaze i svetovna lica. Sabor i patrijarh ivo protestuju protivu progonjenja koja poinju, i trude se da se odupru so vjetskim dekretima o crkvi; u jednom apelu upuenoj pravoslavnoj pastvi Sabor ide a k dotle, da je poziva da poe na Golgotu, i da se odupre otvoreno neizbegavajui ak ni muenitvo.

77 1 Sovjeti odgovaraju terorom, koji opredeljuje Tihona, da obznani 26 oktob ra 1918 svoju poslanicu narodu, u kojoj otvoreno napada internacionalistiku vlast i estoko protestvuje protiv pogubljenja svetenika i vladik a i uzapenja crkvenih dobara. Vlada, koja se jo uzdrava od konanih mera, reava da vla dajuoj crkvi suprostavi jednu jo radikalniju religioznu stranku, ali i oportuni stiku, i nju pomae da osnuje obnovljenu crkvu ili ivu crkvu. Borba postaje jo ozbiljnija, kada je vlada obnarodovala 23 februara 1922 godine dekret odnosei se na konfiskaciju svega crkvenog blaga u korist rtava gladi. 28 februara patrijarh preti da e iskljuiti iz crkve sva svetovna lica i svet enike koji budu izvrili ovaj dekret. 12 maja on je uhapen, a vostvo crkvenih poslov a preduzeli su voe ive crkve, koji su zvanino priznale boljevike. U maju 1923 g. iva crkva saziva sabor, rainjuje Tihona, objavljuje da je kapitalizam smrtni greh i poziva verne da se protiv njega bore, pod vostvom sovjets ke vlade. Ovaj stav i verske reforme dosta skromne, koje ona uvodi, odvraaju od n je veinu pravoslavne pastve. Tihon tada razume da je potrebno uiniti ustupke; poto je priznao 15 juna 1923 da nije bio u pravu to se odupro reimu i izjavio da od sada vie nije neprijatelj sovjetske vlasti puten je na slobodu i opet preuzima vostvo cr kve. Kada umire 7 aprila 1925 godine on ostavlja apel da bi pozvao verne na lojalno st, a poziva svetenike, da ne dopuste borbu protivu vlade. Posle patrijarhove smrti Sovjeti ne doputaju saziv novog Sabora koji bi mu izabra o naslednike, i vostvo crkve dopada uvaru patrijariskog prestola mitropolitu Petru. P oto on nee da se potini vladi, Sovjeti pomau voe ive crkve koja tada uzima zloglasno nove crkve, da sazovu u drugi sabor (oktobar 1925) vladike i svetenstvo koji su im se pridruili. Ovaj sabor optuuje Petra da je imao veze sa monarhistima u emigraciji, i na njegovom mestu postavlja vrhovno vostvo crkve. Petar i njego ve pristalice 1925 uhapeni su i docnije prognani u Sibir na Solovska ostrva. Veina vernih i vladika ostaju ipak privreni Petru. Naslednik, koga je on izabrao, mitropolit Sergije izjavljuje po primeru Tihonovom da e stara crkva biti lojalna prema vladi i nee se baviti politikom. Vladike, u izgnanstvu na Solovs kim ostrvima, tvrde takoe, da su spremne da se potine, pod uslovom da se dopusti, shodno 13 lanu ustava, crkvi da postoji. Poto su ga prethodno uhapsili, sovjeti pr egovaraju sa Sergijem, oslobaaju ga i ovlauju, 18 maja 1927, godine da organizuje pr ivremeni sinod. Legalizujui zvanino staru crkvu, oni sebi obezbeuju, kao to su eleli, posredni uticaj na njeno versko poslovanje. Ovo stanje izaziva otpor protivu Ser gija od strane vladika i najnepopustljivijih svetenika. U poslanici od 27 jula 19 27 Sergije pravda svoj kompromis i uz to trai od emigriranih svetenika loja lan stav prema sovjetskoj vlasti. Ovo traenje ravo je primljeno, te stvara razdor u pravoslavnim optinama u inostranstvu, gde se konstit uisala monarhistika crkva mitropolita Antona (u Karlovcima u Jugoslaviji) i apolitika crkva

77 2 mitropolita Evlogija u Parizu, od ove se odvaja jedna crkva vladike Serafima koja se potinjuje vlasti Sergija, a optine Nove Crkve, takoe se stvaraju, naroito u A erici. Sovjeti se ne ograniuju samo da uzmu kontrolu nad svakom crkvenom organiza cijom. Zakon od 8 aprila 1928 god. i dodatak lanu 13 Ustava, obnarodovani 22 maja , zabranjuju svaku versku propagandu i ne daju crkvi da se bavi nastavom i dobroins tvima; obavljanje obreda postaje tako teko, da iziskuje najvee samoportvovanje od s trane svetenika i vernika. S druge strane, boljevici organizuju u veliko antirelig ioznu propagandu poevi sa kolama. Liga bezbonika 1925 smanjuje godine starosti za pr istup u nju, na 14 godina, i pored toga vrbuje, kao pionire, decu od 614 godina, nj eno brojno stanje koje je u 1928 obuhvatalo svega 128.000 lanova, penje se na taj nain poetkom 1930 na 2,500.000 lanova, podrazumevajui tu i pionire. Da bi odgovorili, tobo, traenju naroda, boljevici skidaju crkvena zvona, zatvaraju i rue bo gomolje, pretvaraju ih u bioskope, pozorita, kole ili kooperative. Svaki otpor pre ma tim merama uguen je. Crkve i svetenici koji preostaju ugueni su poreskim teretim a; lica koja daju utoite svetenicima teko su oporezovana; ovima je zabranjeno da sta nuju u granicama svojih parohija... Blagodarei ustupcima Sergija, stara crkva mogla je da sauva 30. 000 parohija, 163 vladike i nekoliko desetina miliona vernih.84 Njeno stanje, naroito posle zatvaranja i preinaenja mnogih crkava, ipak je vrlo slabo. Veliki deo njenih svetenika primorani su da sluaju naredbe boljevika, koji s matraju vladike, kao svoje inovnike. U nedostatku Bogoslovije, ona ne moe da stvar a novu generaciju svetenika, dok se stara postepeno gasi; 1930 polovina svetenika stariji su preko 50 godina. Ako se verski duh jae odrava na selu i meu seljacima u crvenoj armiji, svugde on mo ra da prikriva svoja oseanja i da slavi crkvene obrede kriom. Ohrabreni svojim usp esima, sovjeti dekretom od 15 maja 1932 godine utvruju pjatiljetku bezbonitva da bi potpuno uguili veru. Ve prve godine crkvene k sviju veroispovesti, koje tada jo postoje, bie zatvorene, a slubenici ovih veroisp ovesti lieni prinadlenosti, dakle mogunosti da ive. Prvoga maja 1934 bogomolje sviju veroispovesti imaju biti zatvorene u glavnim gradovima svih republika i velikim centrima. Verska ognjita u porodicama konano su uklonjena. Izdavanje Crkvenih knjiga i pravljenje crkvenih utvara zabranjeno je. Tree godine svi svetenici, koji se do tada nisu odrekli svoga poziva, bie prognani iz S. S. S. R. 1 maja 1937 na celoj teritoriji S. S. S. R. ne treba da preostane ni jedna bogomolja, i sam pojam o Bogu bie uklonjen iz Sovjetske unije, kao preos tatak srednjeg veka, kao orue ugnjetavanja radnikih masa. kola. U podruju kole, kao i udrugima, Sovjeti poinju primenjivanjem najmodernijih pr incipa. Ali oni opaaju uskoro da ti principi, pozajmljeni od evropskih i amerikih pedagoga, od strane nastavnikog osoblja 84 1927 nova crkva imala je 6145 parohija i 140 vladika.

77 3 veoma radikalnih tendencija, mogu biti primenjeni samo u malom broju uzornih kola. Ali, prema programu komunistike partije (mart 1913), zadatak osnovne ko le je da obrazuje generaciju sposobnu da konano utvrdi komunizam. Nastava dakle tre ba da bude politehnika t. j., da upozna sa svima strukama proizvodnje, i prema dokt rini Marksa i Engelsa da razvije sve sposobnosti lanova komunistikog drutva. Zadatak koji se namee teak je. Prvo, izostaju im kole i komunistiki nastavnici. U oi revolucije blagodarei delatn osti Dume, Rusija je bila na putu da nastavu uini pristupanom sv ima; prema jednoj statistici od 1911 ona je imala tada 154.177 uitelja i uiteljica sa 8.146.637 aka. A 1915 imala je 122.123 osnovnih kola. Za vreme graanskog rata,

te kole potpuno naputene, velikim delom bile su razorene; 1921, njihov broj je spa o na 76.000 hiljada, a broj aka u njima na 6.000.000. Od 1921 do 1923 one su produile da propadaju; broj, prvostepeni kola koje odgovaraju preanjim osnovnim kolama, smanjuje se od 76.000 na 43.000 znai smanjenje 4147% u iznosu na 1915 i od 6,000.000 na 3,000.000 dok se br oj drugostepeni kola koje odgovaraju bivim srednjim kolama i broj njihovih aka smanjio od 3.700 na 866 i od 410.000 na 210.000. to se tie nastavnikog osoblja ono s e pokazuje u poetku izrino neprijateljski raspoloeno prema sovjetima. Pan ruski savez uitelja poto se otvoreno izjasnio protiv njih, rasturen je, i sumnjivi ui telji najureni su. Tek posle Nep-a, nastavnici postepeno prelaze iz otvorenog ne prijateljstva u neutralnost, i posrednitvom jednog novog Panruskog saveza radnika j avnog vaspitanja kao potinjenosti vladi. Meutim, jo 1927 srazmera onih koji pripadaju komunistikoj partiji iznosi svega 4, 8% po selima, a 5, 6% u gradovima . Pored toga, Sovjeti trebaju da stvore novu nastavu. Statut od 1918 hoe da primeni naelo jedinstvenih kola sa svoja tri stepena; osnovne, srednje, i vie, pristupane svima. Ali uskoro kola, umesto da moe dati svima opte kolovanje, mora da se brine za profesionalno vaspitanje, praktino i tehniko, te je naelo jedinstvene kole naputeno. Odriui se demokratskih iluzija od 1918, novi statut od 18 decembra 1923 preinauje kolsku organizaciju. On predvia tri vrste kole, od kojih svaka sprema za i zvesnu kategoriju zanimanja, a ije je odravanje povereno mesnom stanovnitvu: iz prv ostepene kole (etiri kolske godine), prelazi se u nie profesionalne kole; iz drugoste pene kole prvi teaj (tri kolske godine), na tehnikum i profesionalne kurseve; iz drug ostepene kole85 drugi teaj (dve kolske godine) u vie profesionalne ustanove. Zavreta k opte nastave utvren je na petnaest godina starosti, t. j. posle prvog teaja drugostepene kole, to mogu sebi da dopuste, prema sarkastinom izrazu Lunaarskog komesara za optu nastavu, samo najvarvarskije i najsiromanije zemlje, tako, jedino prvostepene kole i drugostepene prvog teaja, posveene masama, tee jo da daju opte obra zovanje. 85 aci, koji dolaze na prvi teaj drugostepenih kola, imaju da prou kroz 7 kolskih go dita (4 + 3), a aci koji dolaze na drugi teaj ovih kola prolaze kroz devet kolskih go dita (4 + 3 + 2).

77 4 Da ova opta nastava ne bi remetila program socijalne nastave, u njoj se primenjuje metod kompleksa: lekcije ne smeju biti date po predmetima (pravopis, raunica, zemlj opis) nego u paketima na ivim primerima, prisnim seljaku, kao krava, mi, potok, itd. i datim po mogustvu u bati, vonjaku, polju, a ne u koli. Rezultat ovog naina bie zna no smirenje ivoga znanja itanja, pisanja i raunice. Da bi se spreilo da se padn e u haos, zvanini programi sreuju komplekse, po rubrikama: Rad, priroda i d U prvoj godini Prvostepene kole glavna tema je porodica, u drugoj selo, ili kvart je dnog grada; u treoj oblasna privreda, u etvrtoj privreda S. S. S. R. i drugih zemalj a. Ali ni za uitelje, liene prirunika, ni za ake baene iz kola na ulicu i prinuene da odaju socijalnoj aktivnosti, ovi programi ne mogu se ostvariti. Pored toga, prime na sistema kolektivnih grupa aka, koji sami sebi daju svoju disciplinu, podriva aut oritet uitelja, koga ometa jo i meanje partije, koja u koli organizuje elije svojih pi nira.86 Novi programi objavljeni su 1927: i ako su manje radikalni, njihova prim ena nije ni malo popravila uslove nastave. Od vremena Nep-a (19231925), sovjetske kole nailaze na vie naklonos ti kod stanovnitva. U isto vreme, kad i vladin ugled, i broj kola svih vrsta raste ; taj broj koji poinje od 44.000 godine 1923, penje se na 122.000 godine 19281929, dok se broj aka penje od 3,210.000 na 12,000. 000. Ponovo se postavlja pitanje da kole budu pristupane svima za kolsku 19331934 godinu. Ali taj pla n je vrlo skup i broj kola ne podie se tako naglo, kao nove generacije, pristigle za kolu.

U kolama preovlauje profesionalna nastava: dva ciklusa drugostepenih kola pokuavaju zbilja da daju specijalna tehnika znanja. Tehnike kole takoe su ustanovljene za star ije u svakoj fabrici; od 2000 godine 1921, one prelaze 100. 000 kola godine 1927. U viu nastavu su uvedeni tehniki instituti za teksti lnu, elektrinu i hemijsku industriju, za poljoprivredne nauke itd.; u ve postojeim ustanovama otvoreni su radniki fakulteti, gde moe neposredno stupiti, na preporuku p artije radnik iz radionice i seljak sa njive, koji su se pokazali, prema slikovito j rei Trockoga, sposobni da zagrizu granit nauke prirodno da je zbog toga nivo nast ave opao. Prema kolskoj statistici od 1927 ima 6.309 ustanova profesionalne nastave sa 838.968 uenika, u trenutku kada je petogo dinji plan bio ve napravljen. Da bi se taj plan ostvario, njegovi tvorci smatrali su da e trebati 176.000 inenjera i 260.000 tehniara, ne raunajui 450.000 strunjaka od kojih 90.000 sa viom spremom i 360.000 obine spreme potrebnih za kolektivnu poljoprivredu. Kako profesionalne kole mogu dati samo nez natan broj, treba preurediti sav sistem nastave na snazi, ako se hoe biti siguran u proizvodnju i naroito proistiti kole od osoblja stranog komunizmu. Izvren dunosti povereno je mladome eneralu Bubnovu, koji od septembra 1929 godine, zameni vi Lunaarskog u komesarijatu za narodnu prosvetu, upotrebljava samo vojniki ren ik, tako karakteristian za 86 Stvorena 1922 ova organizacija imala je ve 1924 preko 600. 000 lanova, a 1928 oko dva miliona.

77 5 Staljinovu vladavinu: usvajanje ritma borbe, mobilizacije snaga narodne prosvete, kul turni rat, proboj.... to su nove parole. Prema programu petogodinjeg plana ini se naroiti napor da se povea broj kola. Ako se veruje zvaninim izvetajima, kolski brojevi se penju 1930 1931, od 13.500.000 na 20.000.000 uenika, od kojih 14.000.000 otpada na osnovne ko le, 3.700.000 na pedagoke organizacije, 600.000 na tehnike institute, 300.000 na v ie ustanove i tako dalje. Kako se broj kola, uitelja i knjiga ne penje proporcional no, pribegava se svima sretstvima: U prostorijama na raspoloenju mnoge su zauzete jo i drugim javnim potrebama uenici su podeljeni u tri partije, k oje se zamenjuju svakoga dana; u kolama prvoga stepena, uenici koji su svrili etiri godine studija, regrutovani su silom kao uitelji, a u kolama drugoga stepena, uenic i este i sedme godine su pretvoreni u profesore. Programi od 1927 nazvani su progr ami kulaka. Oni su izmenjeni po jednoj novoj teoriji od ulgina, primljenoj zvanino, koji od kole pravi kulturni atelje fabrike. Oni daju jo dosta mesta vojnim vebama, koje zauzimaju od petine do treine njihovog radnog vremena. Reforma 19301931 odmah sputa nivo nastave. Vlada to opaa i trudi se 1932 godine da ispravi preterivanja; izmeu ostalih mera, ona propisuje naputanje r aznih eksperimentalnih metoda da bi se vratilo na materijal iz opte kulture. U vioj nastavi, univerziteti su oieni udaljavanjem veine starih profesora, esto najbo h naunika, i podeljeni na zasebne fakultete tehniki, pedagoki, sovjetsko pravo, soci jalne nauke, medicina ije odravanje povereno je ekonomskim organizacijama. Akademi ja nauka preinaena je u marksistikom duhu; a kao novi lanovi, koji su joj dati, ima ju neznatna nauna dela, oni su izdrali ozbiljan sta u partiji. Broj radnikkih fak ulteta i njihovih dopuna (veernji kursevi, predavanja u vie lekcija) prelazi od 17 7 god. 19281929 do 664 godine 19301931, a broj studenata radnikog porekla penje se od 30% na 50%; to se tie broja ustanova sa optom viom nastavom, penje se od 151 na 537, a broj njihovih studenata od 191.000 na 272.000. Ali i tu je kvantitet iao n a tetu kvaliteta: Radnici koji se sve vie alju na fakultete ravo su spremljeni da mo gu pratiti nastavu; stvarno nauno pripremanje ustupa mesto klasnoj nastavi i vojn om pripremanju. Godine 1932 komesarijat za narodnu prosvetu priznaje svoje pogreke i osuuje jednos tranu koncepciju problema odnosa nauke i proizvodnje, i ogranienje dunosti nau ke iskljuivo dnevna pitanja. Dekretom od 19 septembra Univerziteti do

bijaju gotovo svoju biblioteku. Osim toga, uvode se prijemni i prelazni ispiti; stupanje dece kulturnih roditelja na univerzitete olakano je; profesori su ponovo ovlaeni da pripremaju kandidate za profesore... ali jo je suvie r ano ceniti rezultate ovih mera. Knjievnost. mnogi ruski knjievnici velikog talenta; I. Bunjin, D. Merekoovski, A. K uprin, I. melov, B. Zajcov, pesnik Bajmont i mnogi drugi napustili su Rusiju u poetku boljevike revolucije. Oni koji su ostali, kao

77 6 Brjusov i Blok, i oni koji su se vratili, kao A. Tolstoj, i Andrej Belij, hteli ne hteli prilagodili su se novome reimu. Naklonosti boljevika i ovde su ka krajnjim tendencijama ka futurizmu koji pesnik Majakovski naziva proleterska umetnost. Uskoro futurizmu konkurie organizacija Prol et-kult (proleterska kultura), koja cilja na knjievni monopol i obeava da odmah p reduzme stvaranje socijalnih oblika misli i oseanja. Ali nova vlast ne moe da trpi pored sebe nikakav monopol i trea grupa otkriva takoe svoje prednosti; to je orga nizacija pisaca radnika i seljaka, punih oduevljenja za velika dela pobedono snoga komunizma, ali i suvie lienih dara i knjievnog iskustva. Nep vraa relativnu slobodu, koja koristi sledbenicima stare knjievnosti. Iz jedne grupe mladih, ko]i su se ve bili podigli i maskirali svoju duhovnu nezavisnost po d imenom Serapionova braa pozajmljenim od nemakog romantiara Hofmana, izlaze daroviti pisci, kao humorista Zoenko, romansijer Fein, Slonimski i Tihonov. Ostali pisci, k oji se nisu javljali, prekidaju utanje: to su oni koje zovu poputik, (saputnici): Piljnjak, Babel, Leonov; njima se pridruuju i pisci iz predhodne generacije: A. Tolstoj, V. Versajev, i Erenburg. Pisci proleteri odmah ih napadaju. Meutim ove pisce vlast ne podrava; Trocki i Lunaarski su miljenja da se neproleterskim talentima gleda kroz prste, jer su njima slini neki seoski i radniki pisci koji su obrazovali grupu, zvanu pereval. Iz toga doba dat iraju najbolja dela sovjetskog perioda. Ona naputaju vojnike teme i zamenjuju ih p siholokim; takva su dela romani: Razgrom, (Poraz) od Fadejeva, objavljen 19251926, Barsuki (etkice) od Leonova, a naroito Cement od Gladkova, tampani 1926, imaju velikog uspeha. Trpeljivost, koja je praktikovana za vreme Nepa, nije nadivela ovaj period. Od 1928 vlada vri na knjievnost sve vei pritisak i prisiljava je, kao i kolu , da radi jedino na utvrivanju socijalizma. Obrazuju se sve radikalnije knjievne gru pe, a svaka nova grupa optuuje prethodnu zbog izdaje proletarijata. Tako Rosijska ja asocijacija proleterskih pisatelej ili skraeno Rap (Rusko udruenje proleterskih knjievnika) objavljuje rat Vserosijskom Sojuzu pisateleja (Pan-ruskom savezu pis aca) tako da i njega samog napadaju lanovi levice (Lebedinski) i da su i ovi (192 8) izdani od krajnje levice po ijom miljenju knjievnost mora da se odrekne opisivan ja ivog oveka i psiholokih utananosti i jednostavno da izvruje Staljinove socijalne Razvijani roman zamenjuje kratki esej koji peva slavopojke Pjatiljetki, kolhozi ma i ostalim uspesima proleterske revolucije. U ovoj vrsti knjievnog rada istie se Bezimenskij, koji je u ostalom i sam iskljuen iz partije. Ova atmosfera uzajamni h potkazivanja sputa knjievni nivo. Meutim, verovatno zahvaljujui uticaju Maksima Go rkog na Staljina, izgleda da je vlada od nekog vremena popustila u nadzoru nad k njievnou. 23 aprila 1932 Rap je rasputen zbog svoje nepomirljivosti i preterivanja.

77 7 tampa i plakate. Vie jo nego knjiga, dnevna tampa i plakate mogu uticati na duhove. Naa tampa i naa stranka su nedeljive, kae jedan boljeviki pisac. Imena listova su sinonimi partije; i sama partija starala se oko organa tampe. Prir

odno, samo zvanina tampa moe izlaziti u S. S. S. R. Izvestija su organ Sovjetske vl ade; Pravda, sovjetske stranke. Van ove dve publikacije, suvie teke za obinog itaoca, stranka objavljuje mnogobrojne specijalne listove za seljake, ra dnike, crvenu armiju, mlade, ene itd. u kojima se urednici izraavaju naroitim jeziko m za svaku sredinu. Za vreme Nepa, listovi su odbacivali apstraktne komentare, t eko shvatljive narodnim masama, kad su se obraali oseanjima i interesima italaca. Da bi postavljala vezu izmeu listova i italaca, stranka je ustanovila radnike saradni ke (Rabkor) i seljake saradnike (selkor), koji su postali ui i oi vlade, u najudaljenijim krajevima zemlje. Od petogodinjeg plana, ton listova j e iznova promenjen. Njima je od tada stavljeno u dunost, ne da pouavaju ni da zani maju, ve da vode narod, stavljajui mu do znanja vladine dekrete. Od tada mnogo upot rebljavaju vojniki stil: tako, saoptavaju upustva prestonice frontovima koji se orga nizuju: front za kupovinu ita, front za proletnja i jesenja saenja itd; objavljuju prekore za neuspeh proizvodnje, zahtevaju ubrzani tempo, tempo, udara i socijalno takmienje izmeu fabrika, sela ustanova; pozivaju da se na juri zauzmu odreene pozicij e; da zderu maske saboterima i imperijalistima iz inostranstva; da prete utvarom rat a, trae naoruanje i izvrenje petogodinjeg plana za etiri godine. Plakata je omiljeni instrument sovjetske propagande. Tu nije potrebna velika ins piracija da se uspe; dovoljno je samo nai nekoliko dreeih slika koje objavljuju dne vne parole. Sve za odbranu zemlje, ili Koje za Sovjete? , ili Sovjetska Rusija je opsednuta tvrava, kao to su bile one u poetku sa karikaturama car a, popova i buruja, uobiajenim motivima crtaa. Najbolje plakate su od D. Moora (Orl ov) i V. Denisova, ve poznatih kao karikaturiste od pre revolucije. Neto ostavljen a posle 1922 godine, plakata je opet dola u modu od 1928 i njeni glavni motivi su gomilanje ita, unutranji dravni zajmovi industrijalizacija, kolektivizacija... Bioskopi i pozorite. Pozorite i naroito bioskop ima da dopune akciju tampe i afia. Bioskop postaje dravni monopol od 1923 godine. Kako Ajzentajn, sovjetski filmski r editelj pie, film nije prosta zabava, on je odreen da sprovede propagandu sovjets kih drava i njenih ideja meu narodima... Za nas, umetnost... jedno je od naih oruja na frontu borbe klasa. Otuda, poto je stavio na platno socijalne r omane kao Cement, on od tada naroito izrauje dnevne socijalne porudbine. Prema Leonu M sinjaku, bilo je 1 aprila 1927 u Sovjetskoj Rusiji vie od 5000 kinematogr afskih postrojenja, od toga broja 1491 u gledalitima u pravom smis lu te rei, 1780 u klubovima, 232 postavljeni po selima, 1498 pokretnih po selima i 142 pokretnih u crvenoj vojsci; u Ukrajini 2020;

77 8 u drugim federalnim republikama oko jedne hiljade od prilike; u svemu preko 8000 za sve republike koje pripadaju savezu sovjetskih republika. to se tie pozorita, procedure starih inscenarija, zvanih akedemskih, zajedno sa Hudoes venim teatrom Stanislavskog, naputene su. Namee se nova doktrina: Pozorini oktobar87, ji prvi pionir Mejerholt, raniji pozorini reditelj, reava se da pristupi kubistiko-futuristikoj konstrukciji u tri dimenzije koja odbacuje dekor i zam enjuje igru akrobatskim pokretima gimnastiara. I u pozoritu se dogaa isti sukob dok trina kao i u knjievnosti: ono naputa istu umetnost nezavisnu od klasa i postaje saradnik socijalistike graevine; psiholoka drama je odbaena i proleterski dramatiari pi asne komade koji ilustruju ekonomske fenomene a ne vie ivot oveka. Ali reakcija proti lasnih motiva dogaa se mnogo bre na pozornici nego u knjievnosti. Publika prestaje d a se interesuje propagandnim pozoritima i bei u druga, im su ova poela da daju dela iz vremena pre revolucije. Ako pozorite hoe da slui propagandi mora pre svega da se vrati ivotu; mogu se samo da uzbude srca, ivom oveijom re]u, a n akrobatskim vebanjima, kako je sovjetska vlada, izgleda ipak, nedavno shvatila. Umetnost. Najuveniji ruski umetnici, kao uhajev, Jakovljev, Sorin, agal, Benoa, Som ov, Korovin, Grigorijev, i toliki drugi emigrirali su. Oni koji su ostali u S. S

. S. R. odali su se naroito futurizmu i kubizmu. U poetku, crkva im je traila p re svega da imaju oseanje za monumentalno, da prikau kolektivnog oveka i oveka mainu. Na trgovima, oni podiu ogromne kipove od t stalom heroja revolucije, od Stenjka Razina do Marksa i Engelsa. Prilikom sovjet skih sveanosti na fasadama kua, po travnjacima, po drveu i cveu skverovima i trgovim a oni ne tede ive boje. Ali taj zanos ne traje dugo. Sa Nepo-m, dravna pomo pre staje, stari sistem ponude i tranje ponovo stupa u dejstvo, i nekadanje umetnik e tenje javljaju se iznova. Umesto prestavljanja maina i kolektivnog oveka, umetnici biraju predmete pristupane svima i obraene na realistini nain. Razume se, ti motivi su birani radije iz dogaaja komunistike revolucije, ali oni donose opet na veliku radost posetilaca izlobi, anr prizore, ak predele i mrtvu prirodu. Od poetka 1928 u umetnosti se osea nova politika orijentacija. Od nje se trai da bude umetnost klase i da neposredno uestvuje na delu socijalistikog graenja. Materijalni predmet postaje tip proleterske umetno sti i idealni nain da se obradi taj predmet; u arhitekturi ili nametaju jeste konstr uktivizam, koji propoveda L. Korbizije. ak i narodne mase pozvane su da sa rauju na umetnosti. Naturalistiki realizam treba da ustupi mesto realizmu, tobo, prole terskom. Kako se ne zna zapravo u emu se sastoji taj novi stil, zadovoljava se ininjerskom estetikom u arhitekturi, a estetikom socijalnog prilagoavanja za sve predmete svakodnevnog ivota, 87 Za uspomenu na revoluciju od 25 oktobra 7 novembra 1917.

77 9 nametaj, odelo, tkanine, itd.; kancelarijska standardizacija u ovom pogledu tip je umetnikog ostvarenja u sovjetima. Muzika. Oba kompozitora koji su otekli svetsku slavu, Stravinski i Prokifijev, i ve i rade u inostranstvu, kao i pretstavnici starog narataja, Glazunov, e repkin, Greaninov, Metner, Rahmanjinov. Stoga je i muziko stvaranje u S. S. S. R. naroito slabo. Pokuaj da se uvode najnoviji izmi u muziku i muziki futurizam, bedno su propali. Ono t treba za mase, jeste uprostiti, a ne komplikovati muziku; stoga su porudbine monu mentalnih dela namenjenih da slave revolucionarni heroizam, naroito odgovarale profe sionalnim muziarima, koji su ih izveli u konvencionalnom stilu, za koji su jedino bili sposobni. Pravi umetnici zatvaraju se u sebe i piu ne brinui se za publiku. Mjaskovski, tvor ac osam simfonija, produuje stare tradicije, Sen-Petersburkog konservatorija; Fraj nberg tera Skrjabinov misticizam do muzike patologije; Aleksandrov veoma je akademian; Niko od njih nije pretrpeo uticaj komunistike revolucije. Meu mladima, A. Masolov, koji je komponovao podravanje larme i pitanja manjina, i A. Krajin, koji je uzeo na sebe da pie simfonije o Marks- Lenjin-Staljin-u, ine i zuzetak; dok drugi Lobaev, Kormarev, Mugaj itd. liferanti triumfalnih mareva, nisu ni malo obnovitelji, i sleduju tragovima svojih uitelja starog narataja. Nauka. Ako su mnogi naunici, kao i knjievnici i umetnici napustili Rusiju i nastav ili svoju delatnost u inostranstvu mnogi su i ostali u S. S. S. R. Oni koji nisu bili zamenjeni crvenim naunicima i profesorima, produavaju svoj rad u Akademiji nau ka, u naroitim institutima, po univerzitetima. Vie njih meu njima nekolicina svetsk og glasa nisu mogli da podnose zimu i glad u periodu ratnog komunizma. Drugi, isto riari kao Platonov, Tarle, moskovska grupa i uenici Kljuevskog optueni da su monarhi sti i da odravaju veze sa inostranstvom, prognani su u unutranjost ili uhapeni. Mnogi drugi, specijalisti koji zaposleni po raznim industrijama nisu mogli da spree njihovu prop ast koju su traenja vlade uinila neizbenom, bili su optueni za kontra- revolucionarn u sabotau i da bi ispatali grehove socijalistikog graenja, uhapeni su, prognani ili os ni na robiju u toku vladavine Staljinove. U ostalom, neke naune discipline vie su bile favorizovane od knjievnosti. Naravno d a to nisu drutvene, politike, privredne, pravne oveanske nauke, koje ne mogu da idu

protiv Marksistike doktrine. To je naroito ista nauka, kao matematika, fizika, hemi ja, biologija ili nauka praktino primenljive, kao zemljopis koji pravi spisak pri rodnih bogastava zemlje, ili arheologija i lingvistika, koje pre svega prouavaju razne narodnosti u uniji, tako i statistika, barem do zatvaranja, po nalogu Stal jinovom, Centralnog ureda za statistiku, i Konjukturnog instituta. Bez sumnje i one su trpele od dezorganizacije univerziteta, ali finansijska pomo sovjeta nije im nedostajala. One su raspolagale znatnijim kreditima nego nekada da bi u redili specijalne institute ili da

78 0 organizuju istraivanja ruskih predela malo poznatih ili uopte nepoznatih, naroito p redela nastanjenih autonomnim narodnostima. U podruju istorije, ispitivanje revolucionarnog pokreta i, blagodarei objavljivanj u neizdatih dokumenata, prouavanje poslednjih godina carizma, uinile su veliki nap redak. Pojavili su se i interesantni radovi o istoriji ruske umetnosti, naroito o verskoj umetnosti-ikone, freske. Ali su naroito brojne nove publikacije u nauci i ji zakljuci nemaju politikog dejstva i veoma znaajni rezultati su postignuti. ZAKLJUAK. U vreme decembar 1932 sa kojim se zaustavlja ovo izlaganje moe da se mis li da trei period istorije sovjeta, period pjatiljetke i diktature glavnog sekr etarijata komunistike partije, ima da se priblii svom kraju. Ako treba da s e ostvari druga pjatiljetka, koju sovjetski specijalisti sada izrauju, ali koja s e privremeno odloila, ona e biti primenjena u potpuno razliitoj politikoj sredini. Za pet poslednjih godina, kao to smo videli, ruska revolucija dosta se jako nac ionalizovala, drugim reima, ona je delom izgubila svoj internacionalni karakter. Tekoe veoma ozbiljne, sa kojima se ona bori, specifino su r uske. Glavna je protivurenost izmeu poljoprivrednog karaktera zemlje i neproporcio nalnog razvia isuvie ubrzanog tempa industrijalizacije. Pokuaj uinjen da se savlada ova prepreka socijalizacijom i kolektivizacijom poljoprivrede potpuno je propao8 8. Ovaj neuspeh treba da oznai kraj Staljinovog perioda. On dokazuje da zemlja ni je u stanju da podnosi industrisku armaturu, koja joj je na teretu, zbog toga to ne raspolae nacionalnim tritem, sposobnim da potroi njene proizvode, a koje ona ne m oe dalje da izvozi u inostranstvo sa gubitkom. Ovo je potpuno razumela opozicija Staljinovog reima, sainjena od pretstavnika starog narataja stare garde uklonjenih o vostva poslova, i od mladih koji nisu potpuno opinjeni zvaninom doktrinom, i koji, prema toku dogaaja, moraju uoiti postojanje jaza izmeu te doktrine i mogunosti za n ormalni ivot narodnih masa koje mu se rtvuju. Bez sumnje, postojanje ogromne birokratije koja je istovetna sa komunistikom part ijom89 moe da produi sadanji reim, spreavajui radikalne i brze reforme. Ali treba vo iti rauna o pogoranju materijalnog stanja inovnika, sve jaoj mrnji, koju ovi pobuuju u masi, najzad veze koje spajaju te mase sa omladinom na slubi u crvenoj armiji. Z bog svega toga mogu se predvideti promene, iji privrenici postaju sve mnogobrojnij i. Na izgled obe opozicije dolaze do zakljuaka potpuno suprotnih: desniarska opozici ja trai sve jasnije uspostavljanje ivotnih prilika bolje prilagoenih Rusiji, leviarsk a opozicija trai da se vrati na ideju permanentne revolucije Trockoga, i da se 88 U svom izvetaju, podnetom plenarnoj skuptini Centralnog komiteta partije janu ara 1933, Staljin priznaje da velika veina kolhoza i solhoza jo nisu rentabilni. 89 Prvog jula 1932, videli smo, ova partija u prkos uzastopnih ienja" brojala je 3. 130. 000 lanova.

78 1 opet preuzme u celosti meunarodna akcija u svojoj prvobitnoj jednostavnosti. U os

novi, obe se slau, traei da se pliva uz tok da bi se opet uputilo pravcem koji je rus ka revolucija od 25 oktobra/7 novembra 1917 napustila. Ali istorija se ne vraa u nazad, Ma kakva bila mogua promena, ona e otvoriti novu eru ruske istorije. Nije u loga istoriara da kae kakav e joj biti karakter. K R A J

78 2 N A P O M E N A O O V O M I Z D A N J U Prevoenje ovog opsenog naunog dela "Narodna Kultura" poverila je naem odlinom prevodi ocu i poznavaocu francuskog jezika, G-nu Andri Milieviu, profesoru vojne akademije . Prve dve knjige su u njegovom prevodu. Kako se, meutim, prevoenje tree knjige moralo ubrzati, to je na njenom prevoenju rad io, pored G-na Milievia, i G-n Nikola Trakovi profesor.

78 3