P A V L E N

M I L J U K O V ,

Š A R L

S E N J O B O S ,

L U J

E Z E N M A

I S T O R I J A R U S I J E

P O N OV L J E N O I Z DA N J E

ZAG REB 2 00 9. I S T O R I J A R U S I J E N A PAV Z I Š . E TA » I S T O R I J A R U S I J E « , N A R O D N A K U L T U R A , B E O G R A D 1 9 3 9 . Saradnici pri originalnom izdanju: Kamena Dalmeda, profesor univerziteta u Bordou; General G. Danilov, ran iji načelnik štaba ruske vojske; P. Gronski, raniji profesor politehničkog instituta u Petrogradu; A. Kizeveter, raniji profesor Moskovskog univerziteta, profesor uni verziteta u Pragu; V. Mjakotin, profesor univerziteta u Sofiji; B. Mirkin-Gecevič, raniji profesor univerziteta u Petrogradu; L. Niderle, honorarni profesor unive rziteta u Pragu. Prvo izdanje je bilo prepuno štamparskih grešaka i nedoslednosti u prevodu, zbog žurbe izdavača pri objavljivanju knjige. Tako se događalo da su iste ličnosti prevedene na različiti način - često na susednim stranicama. Većina štamparskih grešaka je ispravljena u ponovljenom izdanju, prevodi su ujednačeni, a jedina intervencija u tekstu je tran skripcija „Potemkin“ mesto „Paćomkin“, koje je potpuno neubičajena u srpskom jeziku i u ono vreme (pre Drugog svetskog rata). R E DA K T O R P O N OV L J E N O G I Z DA N J A O G N J E N Š E K U L J I C A S A D R Ž A J P L T S I E E E S A L I : M I L J U K OV, R A N I J I P RO F E S O R M O S KOV S KO G U N I V E R TA , N J O B O S , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T E TA , L . E Z E N M A N , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T

Predgovor 12 KNJIGA PRVA Od početaka do smrti Petra Velikog Izvodi za istoriju Rusije i ruska istoriografija 12 I. Geografska slika Evropske Rusije 25 II. Kratak pregled preistorijske arheologije ruske zemlje 39 1. Preslovensko doba 39 2. Slovensko doba 46 3. Starine okolnih neslavenskih naroda 48 III. Ruske zemlje od početka do kraja tatarske najezde 50

1. 2. 3. 4.

Slovenska plemena i stvaranje kijevske kneževine 50 Kijevska kneževina i ruske zemlje u XI i XII veku 54 Pokrajinski život ruskih zemalja u XII i XIII veku 65 Tatarske najezde i njihove posledice 70

IV. Moskva, Rusija i ujedinjenje ruske zemlje 74 1. Severoistočne kneževine u XII i XIII veku i stvaranje moskovske kneževine 74 2. Moskovski kneževi 76 3. Ivan Treći Vasiljević 80 4. Vasilij Treći 86 5. Ivan Četvrti Grozni 87 V. 1. 2. 3. Doba nemira i dolazak Romanova na vlast 95 Politički nemiri i plemićska reakcija 95 Socijalni nemiri narodne rulje 98 Tuđinsko mešanje i narodno buđenje 100

VI. Prvi Romanovi: od Mihajla do Petra Velikog 104 1. Mihail Fjodorovič 105 2. Aleksej Mihailovič 109 3. Sjedinjenje Malorusije sa moskovskom državom 116 4. Unutrašnje uređenje u XVII veku 126 5. Preobraćaj života i običaj pod tuđinskom vlašću u XVII veku 131 6. Crkvena reforma i crkveni rascep 137

2 7. Duhovni život u XVII veku 139 8. Književni i umetnički život u XVII veku 144 9. Neposredni prethodnici Petra Velikog 148 VII. Petar Veliki 154 1. Život i rad Petra Velikog do rata na severu 155 2. Rušenje staroga poretka 166 3. Prva sistematska reforma 183 4. Posle Poltave 192 5. Rezultati reforme: haos 201 VIII. Petar Veliki (nastavak) 205 1. Od Baltičkog Mora do Kaspijskog jezera 205 2. Obnova 208 3. Socijalne posledice Petrove reforme 223 4. Narodna prosveta i reforme crkve 228 5. Nezadovoljstvo zemlje i carevića 237 KNJIGA DRUGA Poslednici Petra Velikog, od autokratije sa podrškom plemstva do birokratske autokratije IX. Od Katarine Prve do Katarine Druge 247 1. Katarina Prva i Petar Drugi 247 2. Ana Ivanovna 252 3. Ivan Šesti 263 4. Jelisaveta Petrovna 268 X. Od Katarine Prve do Katarine Druge (nastavak) 279

1. Petar Treći 279 2. Unutrašnje stanje u Rusiji u prvoj polovini XVIII veka 283 XI. Katarina Druga 301 1. Revolucija 301 2. Prve upravne mere 305 3. Komisija 314 XII. Katarina Druga (nastavak) 325 1. Spoljni rat i Pugačevljeva buna 325 2. Zakonski rad 332 3. Spoljni rat 340 4. Kraj vladavine 346

3 XIII. Pavle Prvi i unutrašnje stanje 351 1. Pavle Prvi 351 2. Ekonomsko i socijalno stanje krajem XVIII veka 359 3. Duhovni život u Rusiji u drugoj polovini XVIII veka 367 XIV. Aleksandar Prvi 375 1. Liberalna reforma 375 2. Reakcija 387 3. Materijalni i duhovni napredak za Aleksandra Prvog 394 4. Spoljna politika 397 XV. Nikola Prvi 412 1. Stupanje na presto 412 2. Početak vladavine 419 3. Konzervativna politika i rad državne uprave (1831—1855) 433 XVI. Nikola Prvi (nastavak) 447 1. Vlada i duhovni život Nikole Prvog 447 2. Spoljna politika 458 KNJIGA TREĆA XVII. Aleksandar Drugi 472 1. Kraj rata na istoku 472 2. Doba velikih reforma 474 XVIII. Aleksandar Drugi (nastavak) 505 1. „Ocevi i deca” 505 2. Počeci revolucionarnog pokreta 510 3. Reakcija i teroristički pokreti 518 4. Evropska politika i ekspanzija u Aziji 536 XIX. Aleksandar Treći 557 1. Pobeda reakcije 557 2. Školska i duhovna reakcija 572 3. Ekonomska politika 578 4. Spoljna politika 581 XX. Nikola Drugi 587 1. Održavanje reakcije 587 2. Ekonomski i finansiski rad 591

3. Porast opozicije i priprema revolucije 597

4 4. Spoljna politika 604 XXI. Nikola Drugi (nastavak) 618 1. Prva revolucija 618 2. Od manifesta do sastanka Dume 631 3. Prva Duma ili Duma narodnog preziranja 643 4. Od prve do druge Dume 650 5. Druga Duma 653 6. Treća Duma ili Duma plemića 657 XXII. Nikola Drugi (nastavak) 665 1. Spoljna politika (1905-1914) 665 2. Spoljna politika (1914-1917) 678 3. Uloga Rusije u Svetskom ratu 685 XXIII. Nikola Drugi (nastavak) 701 1. Četvrta Duma 701 2. Revolucija iz februara 1917 712 XXIV. Rusija pod sovjetskim režimom 733 1. „Ratni komunizam“ i Lenjin 733 2. Nep i borba o vlast posle Lenjina 747 3. Petogodišnji plan i „Staljinizam“ 760 4. „Kulturna revolucija“ 771 Napomena o ovom izdanju 783

5 P R E D G O V O R I Ova Istorija Rusije ponikla je iz saradnje nekolicine ruskih istoričara koje je ve lika katastrofa izgnala iz njihove otadžbine. Ona je zajedničko delo ljudi vičnih isto riografskom poslu, koji su hteli omogućiti Francuskoj da se koristi njihovim znanj em stečenim u Rusiji. Onaj koji je, zajedno sa g. L. Ezenmanom i sa mnom, zamislio ovo delo i rukovodio njegovim stvaranjem, g. Miljukov, čije su radove o ruskome d ruštvu istoričari već ranije visoko cenili, nosi ime koje je danas postalo slavno širom celoga sveta zbog njegove državničke uloge. On lično napisao je veliki broj odeljaka o voga dela, često najoriginalnijih i najvažnijih, a posebice glave o revolucionarnoj krizi u XX veku kojoj je prisustvovao kao svedok i u kojoj je učestvovao kao sudel ovač. Pisci ovoga dela hteli su da pruže francuskim čitaocima rezultat proučavanja vršenih u Rusiji po arhivskim dokumentima, privatnim dnevnicima, memoarima i prepiskama , proučavanja koja su većinom skorašnjega datuma, malo poznata u Francuskoj, i iz koji h je ruska istorija izišla obnovljena. Nije potrebno naglašavati korisnost ovakvoga dela. Francuz, željan da upozna prošlost ovoga velikog naroda, čija uloga u čovečanstvu raste iz dana u dan, ne može još i danas da nađe delo koje bi potpuno zadovoljilo njegovu opravdanu radoznalost. Jer na franc uskom jeziku postoji veoma mali broj knjiga o istoriji Rusije. Najpoučnija Istorij a Rusije od Ramboa, opravdano cenjena u svoje vreme, pretstavlja danas samo istoriska znanja sa kraja XIX veka; ona čak ponekad pruža izopačenu sliku ruske istorije usled uticaja francusko-ruskog saveza i težnje za preteranim divljenjem carističkom režimu. Mala Istorija Rusije od Platonova, prevedena na francuski, može imati za cilj samo da pruži ukupan pregle d, i ona se zaustavlja na pragu savremenoga doba. Niz monografija Vasiljevskoga o najglavnijim ruskim vladarima i njihovoj okolini sačinjavaju sjajnu zbirku, zani mljivu i prijatnu za čitanje, dramskih i skandaloznih anegdota; ali ona ne može da p retstavlja istoriju ruskoga naroda. Mnogo temeljnija dela nemačkih pisaca, Hermana , Briknera, Šimana, Hečea i Štelina, nisu prevedena na francuski; ona, uostalom, i ne sačinjavaju povezanu celinu. Da bi popunili tu prazninu, pisci i izdavači ovoga dela odlučili su da objave na f rancuskom jeziku jednu celokupnu istoriju ruskoga naroda od njenoga početk a. Oni su želeli da pruže istorisku sliku svih vidova ruskoga života, unutrašnj ega političkog režima i spoljne politike, kretanja stanovništva i organizovanja društva, zemljoradnje, industrije i trgovine, književnosti i umetnosti, nauke i prosvete. Pokušaću da objasnim zašto mi se čini da su oni u tome poslu uspeli, i želeo bih isto tako da rasvetlim razliku u gledištima između ruskih istoričara i onih koje u Rusiji naziv aju »zapadnjacima«.

6 II Opšti plan ovoga dela drži se koliko god je mogućno hronološkoga reda, što je prirodno za svaku istoriju. Kažem koliko god je mogućno, jer ma da je celina podeljena na hronol oške periode, ipak je bilo potrebno da se u svakom od ovih perioda opišu odvojeno i uzastopno grupe raznorodnih pojava: političkih, socijalnih, ekonomskih i duh ovnih. Granice između perioda uzete su iz unutrašnje politike; ona pruža ok vir najmanje proizvoljan, jer se jedino dejstvo državnih vlasti pruža kroz sve oblas ti narodnoga života, a utoliko pre u jednoj zemlji gde je vlada, imajući pred očima sa mo jedan jedini cilj, uvek zavisila od volje jedne jedine ličnosti, i gde su presu

dni događaji bili promene na prestolu. Pravilna srazmera održana je između uzastopnih perioda kao god i među raznorodnom građom . Niko se neće iznenaditi što izlaganje događaja postaje sve obimnije ukoliko se pribl ižuje našem dobu. Opravdano je što se brzo prelazi preko svih početnih vekova zaključno sa krajem XV veka; jer oni ne samo da su malo proučeni zbog nedostatka dokumenata, n ego su skoro bez događaja zbog nedostatka ljudi. Ta zemlja, gde naseljavanje tek b eše otpočelo, imala je tada veoma razređeno stanovništvo u kome se nije još mogao da ispol ji skoro nikakav javni život. Isti slučaj bio je i u svima evropskim kolonijama u pr vim vremenima kolonizacije. Isto je tako opravdano dati mnogo više mesta XIX veku, dobu kada je ruski narod, postavši najmnogobrojniji narod čitave Evrope i mnogo veći od svih ostalih, počeo da živi snažnim životom koji je do sitnica poznat iz ogromne gomi le najverodostojnijih dokumenata. Čitalac se neće požaliti, nadam se, što vidi kako se u većava obim izlaganja kada se dođe do poslednje revolucije iz koje je neposredno pot ekao sadanji režim u Rusiji, utoliko pre što je pisac te povesti, kao svedok i značaja n sudelovač, tada bio na najboljem položaju odakle je mogao da posmatra tu krizu i d a upozna njene najtajnije opruge. Ne treba se isto tako čuditi što će se naići na više pojedinosti iz unutrašnje nego iz spolj ne politike, a naročito kad bude potrebno da se objasni jedna od najoriginalnijih pojava u istoriji Rusije: one neobične inicijative samodršca, one nepredviđene samovol je koje odlučuju o budućnosti jednoga velikog naroda. Krvava opričnina Ivana Grozno g, revolucionarni ukazi Petra Velikog, zakonodavni prohtevi Katarine, mistična maštanja Aleksandra I, liberalni pokušaji Aleksandra II, sva ta dela ruskih samodržaca mogu se objasniti jednome »zapadnjačkom« čitaocu samo pomoću podrobnog proučavanja životnih prilika za vreme svakog poj dinog vladara, dok odnosi sa drugim državama, koji pretstavljaju građu spoljne polit ike, ulaze u zajedničku oblast istorije Evrope koja je našem čitaocu već poznata. U tom području bilo je dovoljno izneti tačno posebna stremljenja i postupke ruske vlade; i u tom pogledu obim izlaganja je veoma proširen, naročito od godine 1876. Najnoviji deo za čitaoca je, razume se, istorija društvenog, ekonomskog i duhovnog ži vota. O kretanju stanovništva, tako važnom u toj zemlji veoma

7 skorašnjeg i veoma brzog naseljavanja, o stvaranju velikih industr iskih preduzeća, o uvećanju proizvodnje i trgovine čitalac će naći veliko izobilje obavešten ja, cifara i karata. Tu će se videti koliko Rusi u statistiku imaju po verenja (koje je na Zapadu veoma poljuljano) i koliko im je u vo lji izračunavanje procenata, u čemu sada boljševici idu do besmislenosti, jer u desetn im razlomcima izračunavaju procenat svoje industriske proizvodnje koja je još u povo ju. Jedno veoma zanimljivo otkriće za Francuze, koji su tako malo obavešteni o unutrašnjem razvitku ruskoga naroda, biće objašnjenje dveju najoriginalnijih crta ruskoga društ va, a to je prelaz u plemstvo vladarevih službenika, i preobražaj seljaka u robove; jer se u tome najjasnije vidi obratni tok društvenoga razvitka u Francusk oj i u Rusiji. Dok su u Francuskoj, zemlji koja je veoma davno počela da se obrađuje , ratnici kao posednici velikih oblasti sami sebe proglasili za plemiće za vreme m eđusobnih ratova, i dok su se seljaci, veoma davno vezani za zemlju kao sebri, postepeno uzdizali iz ropstva do slobodnog posedovanja zemlje preobražajem njihovih odnosa sa velikim posednicima, pri čemu je kraljeva moć mogla da ig ra samo sporednu ulogu, - u Rusiji je, naprotiv, vladar silom svoje svemoći, a iz potrebe za zajedničkom odbranom od susednih naroda, stvorio jednu klasu ratn ika koji su za vreme svoje službe nagrađivani ustupanjem zemlje u veom a siromašnom i još neobrađenom kraju, gde je zemlja, kao jedini izvor bogatstva, d obijala vrednost samo radom seljaka. Da bi izdržavala ratnike, a tako isto d a bi prikupila potreban novac najpre za danak tatarskome hanu a poznije za državne izdatke, državna uprava je postepeno vezivala za zemlju zemljoradnike bez kojih o na ne bi davala ni dug ratniku ni porez caru. Ratnici, postavši najpre nasledni po sednici svoje zemlje, a potom u XVIII veku oslobođeni svake obaveze i ovlašćeni da pos tupaju po svojoj volji sa seljacima vezanim za njihov posed, stekli su veoma vis

ok položaj koji ih je najzad izjednačio sa plemstvom ostalih evropskih zem alja. Seljaci, privezani za određeno zemljište i ostavljeni na milost plemića, s pali su sa položaja slobodnih zemljoradnika na stupanj sebarstva, koje se jedva ma lo razlikovalo od ropstva antičkoga doba. Duhovni život obrađen je u ovoj knjizi onim hronološkim redom što ga je nametnuo politički život, sa naročitim isticanjem različitih vidova koje je taj život dobijao u raznim per iodima, i to više sa gledišta istorije nego sa gledišta umetnosti. Važnost jednoga dela ili jednoga pisca odmerena je prema mestu u razvitku ruskoga duhovnog života više ne go prema njegovoj estetskoj vrednosti. Početna natucanja ruskoga književnog života, ti pokušaji nezgrapni za naše zapadnjačke oči, obrađeni su sa isto toliko obzira, a ponekad i sa više ljubavi kego remek dela XIX veka, čiji su zraci obasjali čitavo čovečanstvo. Naučni život, započet u Rusiji najpre u obliku vežbanja u tehničkim zanatima, dugo vremena bio je samo popularisanje radova evropske nauke; on je morao da sačeka drugu polo vinu XIX veka da bi se uzdigao do visine originalnih istraživanja. On je mogao da zauzme samo skromno mesto u slici ruskoga života.

8 A naprotiv, dato je - i to opravdano - najšire mesto istoriji nastave, koja je prirodna dopuna istorije nauka. III Nije samo istoriska sadržina ovoga dela poučna za čitaoca, već isto tako i gledište sa kog a ruski istoričari posmatraju istoriju svoje otadžbine. Oni dovoljno poznaju Rusiju i Evropu, te zapažaju tesne veze koje ih spajaju; oni dakle nisu dolazili u iskušenj e da osobine svojstvene ruskom narodu pripišu azijatskom poreklu ili temperamentu. Oni su se u dovoljnoj meri oslobodili iluzija sveslovenskog romantizma, te više n e veruju da je ruski narod pozvan da preporodi evropske narode u ime jednoga nov og shvatanja ljudskoga života. Oni znaju da je njihov narod po poreklu evropski na rod, stvoren kao i drugi okolni slovenski narodi ujedinjavanjem nekolikih st alno nastanjenih plemena pod vlašću jednoga ratničkog vođe. Pošto je u istoriski period ušla mnogo docnije nego zapadna Evropa, Rusija je u XII veku dostigla otprilike i sti stupanj razvića evropskih naroda koji je Francuska dostigla u VIII a Nemačka u X veku. Bilo je to doba pre feudalnog režima, kada je zemlja bila podeljena između kn eževa od kojih je svaki imao oko sebe krug ratnika. Dva događaja usled geografskog p oložaja Rusije na granicama Azije prelaz u pravoslavlje krajem X veka i najezda i gospodarenje Tatara od XIII veka, najpre su je odvratili a potom sasvim odvojili od evropske zajednice i bacili u usamljenost koja je zaustavila njen razvitak. Ona je ponovo došla u dodir s Evropom tek posle ponovnog zakašnjenja, te je zaostala za pet ili šest vekova, i nije imala ni viteški stalež, ni gradsku buržoazi ju, ni Renesans, ni Reformaciju, već je bila potčinjena svevlasti jednoga jedinog vl adara, »samodršca ruskih zemalja«, čija je vlast bila tiranska, jer je bila lišena kočnica a ristokratije i oblasnih zlasti koje su u Srednjem veku ponikle u Evropi i ograniča vale čak i vlast apsolutnih monarhija. Dovde su ruski istoričari saglasni s nama, se m što umanjuju važnost tatarskoga gospodarstva. Ali posle narodnoga otpora u početku XVII veka protivu pokušaja Poljske i Švedske, i čim je Rusija ponovo došla u stalan dodir sa evropskim narodima, koji su bili odmakli u prosvećenosti, čitav njen unutrašnji život ukazuje se nama zapadnjacima samo kao kopi ja režima, običaja i shvatanja Zapada. Petar Veliki stvara vojsku i flotu po uzoru n a Evropu, Senat, veća i finansiski sistem po uzoru na Švedsku, a Sinod po ugledu na protestantske crkve; kneževi i kneginje nemačkoga porekla u XVIII veku obrazuju plem stvo, plemićske sabore, zanatska udruženja i buržoaziju po nemačkom uzoru. Aleksandar I ugleda se na Napoleona, a Nikola I upravlja svojom vojskom po pruskom načinu; Alek sandar II zavodi u Rusiji francuske sudove i porote, univerzitete i gimnazije ka o u Nemačkoj, a mesne i pokrajinske sabore kao u Evropi; pa i Duma Nikole II stvor

ena je po nemačkim uzorima. Za ta dva veka nazivi ustanova, činova i položaja su skoro uvek zapadnjački; tu su odbori stvoreni po zapadnjačkoj modi

9 da pripreme sve reforme, i ideal ruske državne uprave ostao je uvek »prosvećeni despot izam« iz evropskog XVIII veka. Isti je slučaj i sa opozicijom. U svima svojim uzastopnim oblicima ona je uvek traži la svoj ideal u političkom i socijalnom režimu pozajmljenom od zapadnjačkih praksa i t eorija. Dekabristi iz 1825 godine tražili su ustavnu monarhiju po ugledu na francu sku, a liberali iz 1860 godine parlamentarnu monarhiju po ugledu na englesku; re volucionari posle 1875 godine radili su za evropski socijalizam, a komunisti za nemački marksizam, i najviši stupanj originalnosti što ga je Rusija postigla sastoji s e danas u tome da ostvaruje jednu teoriju koja je u Evropi ostala u stanju utopi je. Nije samo u politici Evropa služila kao uzor. U svim oblastima života, u zemljoradnj i, industriji, trgovini, književnosti, umetnosti, nauci, nastavci, u načinu o devanja, društvenim običajima i zabavama, Rusija je dobivala potstrek od Zapada, usv ojila njegove prakse i sledovala njegovim modama. Njena književnost je otpočela prev ođenjem i prerađivanjem zapadnjačkih spisa, a njena nauka popularisanjem evropske nauk e. Takav utisak čini istorija Rusije na duh jednoga zapadnjaka. Ali, kada se taj dugačk i niz podražavanja posmatra sa ruskoga gledišta, on dobija sasvim drugi izgled. Pažnju ruskog istoričara ne privlači više strani uzor, nego rad izvršen u Rusiji da bi se taj uzor prilagodio prilikama ruskoga života. I upravo taj rad na prilagođavanju postaje za njega glavni predmet proučavanja; reklo bi se da evropski uzor postoji tek od trenutka kada je nekoji saradnik ruske vlade saznao za njega. Zbog toga ruski is toričar veoma brižljivo proučava pripremne radove za reforme, careve lične utiske ili mašt anja, uticaje koji su vršeni na njegovu volju, suparništva u njegovoj okolini, raspr ave u njegovom kabinetu ili u odborima kojima je stavljeno u dužnost da ispitaju t a pitanja, proučavanja što su ih vršili njegovi saradnici, izmene unete u prvobitni na crt, oblik konačnih odluka i mere preduzete za njegovu primenu. Ruski istoričar se i nteresuje čak i za neusvojene nacrte, jer oni bacaju svetlost na shvatanja male gr upe upravljača i upoznaju nas sa osećanjima, predrasudama i otporom onoga što se u Rusiji smatra za javno mišljenje. Francuski čitalac može uostalom samo da se raduje ovakvoj sklonosti ruskoga duha, je r upravo ta neprekidna težnja da se podražavanja Zapadu pretstave kao ruski pronalas ci pružaju čitaocu izobilje obaveštenja o delima i ličnostima dosada skoro nepoznatim u Francuskoj. Tako će se upoznati sa onima koji su stvarali projekte za Petra Veliko g, Katarinu i oba Aleksandra. Podroban pregled radova čuvene Katarinine zakonodavn e komisije pokazaće mu jasno već oštro izražen pokret protivu sebarstva i pomaman otpor povlašćenih protivu svake reforme u tome pogledu, čime se objašnjava neuspeh toga pokušaja . Proučavanje diskusija i spletaka u komisiji i oko komisije kojoj je Aleksandar I I stavio u dužnost da pripremi oslobođenje sebara objasniće čitaocu kako se vlada mogla odlučiti na tako značajnu reformu i zašto je unela u nju tako važna ograničenja.

10 Sa toga ruskog gledišta može se lako uočiti kako se jedna tućinska ustanova p resađena u Rusiju preobrazila toliko da je postala kao neka domaća tvorevina. Zemstv o, stvoreno po ugledu na pokrajinske zajednice Zapada, postalo je u Rusiji organ političkog života mnogo snažniji nego njegov slabački zapadnjački uzor; ono je mnogo dubl je prodrlo u narodnu masu. Svojim ustanovama za lekarsku pomoć, za osnovn u nastavu, za zemljoradnju i statistiku, zemstvo je intelektualce, lekare , učitelje, statističare i agronome dovelo u ličnu vezu sa seljacima; njegova delatnos t probudila je unutrašnjost zemlje koju je birokratija bila dovela do ob

amrlosti; ono je naviklo ljude različitog društvenog nivoa da saraćuju kao m eđusobno ravni, i ono je učinilo da čak i u sela prodre osećanje jednakosti pred zakonom . Sličnim preobražajem su se ruske političke stranke, iaka ponikle iz zapadnjačkih stranak a od kojih su čak i nazive pozajmile, izmenile usled čisto ruskih prilika koje su na njih uticale. Ni ustavna stranka, ni liberali, ni socijalisti, ni radnička strank a nisu postupali kao njihovi evropski imenjaci. Rascep - čije su posledice bile su dbonosne za zemlju -između parlamentarnih liberala i grupa sa socijalističkim težnjama potekao je iz suprotnosti između dveju uzastopnih generacija, i njega su ovde pot puno rasvetlili ubedljivi navodi uglednih pisaca iz oba tabora. Posle 1875 godin e rusku omladinu odvratilo je od parlamentarne opozicije osećanje nesavladljivog n epoverenja prema njenim starijim drugovima liberalima, osumnjičenim da gaje potajn e aristokratske težnje. Tako se objašnjava oduševljeno stremljenje ka ekstremnim rešenji ma, koje je u ovoj knjizi označeno kao revolucionaran pokret i koje je, služeći se i d alje zapadnjačkim obrascima, naposletku nametnulo Rusiji jedan režim sasvim različit o d režima ostalih evropskih država. Razlika u gledištima ne oslovljava uostalom i različitost u načinu naučnog obrađivanja. Pi sci ovoga dela, dobro upoznati sa primenom istoriske metode koja se upotrebljava u čitavoj Evropi, izvežbali su se u proučavanju izvora i oni znaju za predostrožnosti k oje kritika zahteva. Oni su umeli da očiste teren od lažnih povesti i anegdota koje su nagomilala dva veka ćeretanja na dvoru i po ambasadama, a takođe i od pogrešnih zap ažanja i tumačenja tuđinskih putnika. Tako su oni uspeli da rasture opsenu romantičnih i luzija o staroj Rusiji (naročito o miru i Saboru). Praktična potreba da se ograniče razmere ove istorije i vrsta čitalaca kojim a je ona namenjena nisu dopuštale da se ovo delo otromi mnogim objašnjenjima u oblik u napomena. Ipak će jedan podroban odeljak o kritičnim delima omogućiti čitaocu da s tvori tačnu sliku izvora za istoriju Rusije i upoznaće ga sa važnim monografija ma i iscrpnim delima u kojima su izneti rezultati stečeni proučavanjem dokumenata. Želim da završim izražavanjem svoje zahvalnosti za čast koja mi je ukazana da francuskim čitaocima pretstavim delo od tako velike vrednosti. Š. Senjobos

11 I Z V O R I Z A I S T O R I J U R U S I J E I R U S K A I S T O R I O G R A F I J A Najstariji izvori za istoriju Rusije jesu letopisi (ili hronike) i dela. Letopis i izlažu događaje hronološkim redom, prema spisima pisanim u manastirima i crkvama, a ponekad i na dvorovima. Ostali su nam od njih mnogi prepisi pisani od XIV do XVI I veka. Najvažnije od njih objavila je Petrogradska arheografska komisija u zbirci Polnoe Sobranjije Ljetopisej (Potpuna zbirka ruskih letopisa), u 22 sveske info lio. Od sredine XIX veka ne smatra se više da je prvi letopisac bio monah Nestor iz Pečerskog manastira u Kijevu. Najstariji deo letopisa (od 850 do 1110— 1116) pripisuje se Silvestru, igumanu Vidubickog manastira u Kijevu, ko ji izgleda da je preradio zbirku nekih ranijih letopisa; u jednoj analizi — možda preterano opreznoj — A. Šahmatov raspoznaje u dosada poznatim tekstovima Povesti min ulih vremena (Povjesć vremennih ljet) čitavih pet uzastopnih slojeva, od kojih prvi potiče iz sredine XI veka. Što se tiče obaveštenja koja se odnose na prve početke, letopi si ih crpu iz narodnih legendi i vizantiskih hronika, kojima su dodali najstari je sačuvane dokumente: ugovor sa Grcima iz 911 i 945 godine, i Rusku istinu (Ruska ja Pravda). Kasnije, u XII i XIII veku, rad letopisaca gubi svoje obeležje celok upnosti: pišu se različite hronike u Kijevu, Novgorodu, Perejaslavlju (južnom), u Galiču, u Voliniji, Vladimiru, Rostovu itd. Od XIII veka, letopisi sever nih i južnih pokrajina konačno se odvajaju i pišu se nezavisno. Od kraja XV pa sve do XVII veka, istodobno sa stvaranjem političkog jedinstva Rusije, rezult ati tih različitih radova ponovo se skupljaju u pregledne celine. Poslednje ovakv o celokupno delo, najopširnije ali i najmanje kritičko, napisano je po naređenju patri

jarha Nikona, čije ime i nosi. Ipak, u ovo doba letopisi gube konačno svoje anonim no i strogo pripovedno obeležje; oni postaju izbor događaja namenjenih da dad u tendenciozno objašnjenje prošlosti, saobrazno novim političkim i verskim shvatanjima Moskve; ili se pak preobražuju u memoare savremenika koji opisuju događaje svoga do ba. Političke tendencije preovlađuju isto tako i u prvom udžbeniku ruske istorije sast avljenom po ugledu na istorisku književnost Poljske, Sinopsisu, koji je objavljen u Kijevu godine 1674, a napisao ga na osnovu hronika Teodosije Safonovič. Broj mem oara (ili kazivanja) uvećava se, naročito počev od Doba Nemira (1613); od kraja XVII v eka oni se ređaju bez prekida i sačinjavaju glavni izvor za proučavanje ruskoga živ ota. Njima treba dodati i pričanja tuđinaca o Rusiji, od kojih je najstarije napisao Sigismond fon Herberštajn, Rerum Moscoviticarum Commentarii, 1549 godine. Proučavanju dela pristupili su ruski istoričari znatno kasnije nego proučavanju letopisa; ali su postepeno ti dokumenti o unutrašnjem životu, državnoj uprav i, pravu, ekonomiji, finansijama itd. zauzeli glavno mesto u istoriografiji. Izv esno, za najstarija razdoblja oni su mnogo oskudniji nego oni kojima raspolaže zap adna Evropa: od XII do XV veka oni su veoma malobrojni: dokumenti koji se tiču ist orije Moskovske države pojavljuju se u znatnoj količini

12 tek od druge polovine XVI veka. Najstariji takvi dokumenti čuvani su prvenstveno u manastirima; odatle su ih uzimala privatna lica, muzeji, bibl ioteke, Arheografska komisija sastavljena naročito u tome cilju (1827—1834), i napos letku državni arhivi. Zbirke dokumenata nekadanjih javnih ustanova bile su velikim delom uništene požarima, naročito za Doba Nemira, a isto tako u godini 1626 i 1812. I pak, znatan broj tih dokumenata, onih koji su poticali iz centralnih ustanova a naročito iz oblasnih uprava, sačuvani su, i to uglavnom posle Doba Nemira; ima ih iz obilno počev od vladavine Katarine II. To su najpre dokumenti o diplomatskim od nosima, o vojnoj administraciji i finansijama; potom policiska akta (o javn oj bezbednosti i moralu); i naposletku akta pravosuđa, koje se stapalo sa administ racijom. Diplomatska akta od kraja XV veka bila su proučavana i objavljena na jpre u Zbirci državnih akata i ugovora (Sovranjije gosudarstvenih aktov i do govorov), u 4 sveske, od 1813 do 1822 godine, a potom u Zborniku Društva za rusku istoriju, gde su objavljeni i izveštaji stranih diplomatskih pretstavnika u Rusiji (od kraja XVII veka). Kasnije se prešlo na proučavanje vojnih i finansiskih aka ta, kao i rodoslovnih knjiga (Razrjadnija knjigi, zvanično ustanovljena 1556 i 1686 godine) koje su određivale mesta na koja su imali prava izvesni članovi iz na jviših plemićskih porodica. Među dokumentima o zemljišnim posedima plemstva obavezn og da vrši vojnu ili javnu službu (lena i domeni) i fiskalnih dokumenata, da nav edemo knjige za »upisivanje« (piskovija) i knjige za »oporezivanje« (perepisanjija), koje su s vremena na vreme ustanovljavane da bi se odredio porez: u prve, starije po posta nku, upisivana je zemlja koja treba da plaća porez; u druge, koje potiču iz treće dec enije XVII veka, upisivana su isto tako ognjišta (dvor) poreskih obveznik a. Od svih sudskih dokumenata najbolje su proučeni zakonici: Ruskaja Pravda, Sudeb njih, Zakonik (Uloženije) cara Alekseja Mihailoviča. Potpuni zbornik zakona kasniji h od Zakonika, I serija, od 1649 do 1825 godine, u 46 svezaka, objav ljen je 1830 godine. U arhivima se čuvaju takođe mnogobrojni dokumenti koji se odnos e na pravne nauke. Akta iz privatnog prava manje su sačuvana; među najinteresantniji m spomenućemo ona koja su određivala razne stupnjeve lične potčinjenosti (od sebarstva p a sve do obaveza dužnika prema poveriocima), ugovore o prodaji i kupovini, bračne ug ovore, testamente. Naučno proučavanje ruske istorije započeo je u XVIII veku najpre Rus Tatiščev (1686—1750) i Nemac orijentalist Vajer (1694—1738), potom Rus Lomonosov (1711—1 765) i Nemac Miler (1705—1772), i naposletku Rus Ščerbatov 1733—1790), — kao i njegov takmac Boltin (1735—1792), prvi koji je razmišljao o unutrašnjoj istoriji Ru sije, — Nemac Šlecer. Bajer i Šlecer bavili su se samo najstarijim periodom ruske isto rije; Bajerovi radovi sačuvali su i danas svoju vrednost; naprotiv, Šlecer, slavni o

snivač istoriske kritike, pošao je od pogrešne pretpostavke da su letopisi, zvani Nest orovi, delo jednoga istog pisca, da su sve njihove varijante samo prosta preinačen ja prepisivača, i da se može uspostaviti prvobitni tekst — kao što se uspostavlja tekst klasičnih pisaca —

13 izbacivanjem tih preinačenja. Tatiščev i Ščerbatov nameravali su, iako se nisu za to dovol jno bili pripremili, da na osnovu letopisa sastave povezanu istorisku povest. Ta tiščev je samo grupisao sasvim mehanički, prepričavajući ih jezikom svoga doba, sva obavešte nja koja je našao u raznim rukopisima letopisa; ako je njegovo delo sačuvalo do dana s izvesnu vrednost, to je stoga što se on poslužio nekojim dragocenim rukopisima koji su se kasnije izgubili. Ščerbatov je, naprotiv, umanjio vrednost svoje dokumentacije jednim pokušajem pragmatičkog izlaganja prema književnom ukusu svoga doba; pa ipak, on nad Tatiščevim ima to veliko preimućstvo što je osim Letopisa iskoris tio i diplomatske note, čiju je istorisku važnost već bio naglasio Miler, vredni uprav nik arhive Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi od godine 1765. Miler, koji je pomogao Ščerbatovu da napiše svoju Istoriju, imao je takođe nameru da objavi diplomatsk e dokumente. Njegovu nameru ostvario je tek posle njegove smrti kancelar N. P. R umjancev (Zbirka državnih akata i ugovora, u 4 sveske; početak V sveske sačuvan je u n epovezanim listovima), koji je naredio da se sistematski istražuju najstariji ruko pisi sačuvani po manastirima; ta istraživanja omogućila su sem toga Kalajdoviču i Stroev u da sastave dragocene spiskove starih rukopisa. Čuvena Istorija Ruske države od N. M. Karamazina obično zanemaruje rad istoriografa XV III veka. Karamzin, koji je kao i Lomonosov smatrao istoriju za književno delo, po pularisao je rusku istoriju i pridenuo svojim junacima sentimentalne ideje svoga doba. Glavna je mana njegove Istorije što je sačuvao tendenciozni karakter istoriskih radova XVIII veka slaveći monarhiju i svodeći čitavu rusku evoluciju na ove tri faze: ujedinjenje, raspadanje i ponovno uspostavljanj e državne oblasti (Kijev, apanaže, Moskva pod samodržnim vladarima); zbog toga su mu n ajmlađi njegovi savremenici uskoro zamerali što mu nedostaju kritički smisao i filosof ske ideje. Jedan učenik Šlecerov, profesor Kačenovski, zasnova »skeptičku školu« i pokuša da meni na istoriju Rusije shvatanja zapadnjačkog romantizma. Pod izgovorom da je prv obitna istorija svih naroda zasnovana na prostonarodnim legendama, te je uvek ba snoslovna, on je izjavio da je čitav početak ruske istorije, kako ga opisuju letopis i, »pun bajki«. Njegovi učenici išli su čak dotle da su tvrdili, no bez dovoljno dokaza, k ako je ruska istoriografija verodostojna tek od XIII veka, doba kada izgleda da je sastavljena istorija prethodnih stoleća. Pri tom oni preteruju, poput Šlecera, u isticanju prvobitnog divljaštva ruskih plemena. Njihovi protivnici, Butkov i Pogod in, nisu imali nimalo muke da pobiju njihova tvrđenja, te je skeptička škola uskoro iz gubila svaki uticaj. Proučavanje Šelingove i Hegelove filosofije nagnalo je tadanju mladu generaciju da s e zapita kakva je bila uloga Rusije u svetskoj istoriji. P. J. Čaadaev, koji je pr vi postavio sebi to pitanje, tvrdio je kako ruski narod nije nimalo sklon da igr a istorisku i svetsku ulogu, kako je njegova prošlost prazna i kako on nema budućnos ti, sem ako bi usvojio jedinu ideju koja ima istorisku i svetsku vrednost: ideju hrišćanstva u njegovom zapadnjačkom obliku katolicizma. Međutim organsko shvatanje isto rije, koje su mladi ruski naučnici pozajmili od nemačke

14 filosofije, propovedalo je naprotiv da budućnost proističe iz prošlosti, kao plod iz s etve, te prema tome ako je ruski narod sposoban da igra kakvu ulogu u istoriji čov ečanstva, to dolazi otuda što je klica njegove istoriske misije već postojala u njegov oj prošlosti. Pogodin, postavljen godine 1836 za profesora istorije na Moskovskom univerzitetu i zvanično pozvan da brani »istorisko pravoslavlje« od »kleveta skeptika«, po

seljaka. od kojega su jedan primer videli u razgranato j lozi ruskih kneževa. dotada potpuno nei spitanu. čak i oni najsitniji. Kao sekretar Društva za rusku istoriju i starine u Moskvi od 1848 do 1867 godine. nego iz plemena. koje je prekinuto stvaranjem države. Polevoj nastavio je n jegov pokušaj sa više veštine. nego da obeleži unutrašnji razvoj istorije i istinsku vezu među događajima. sušta stveno emocionalnu. On dokazuje da podela Rusije na apanaže nije nastupila kao vraćan je unazad posle tobožnje sjajne epohe pod samodržnom vlašću. Po njemu. D. jedne specifično ruske ideje. te elemente »unutarnje istine«. sveštenstva. racionaln oj i logičnoj. građana. iako bojažljivo. Slavenofili su na svoj način rešili tako postavljeni problem. So lovjev. da istakne uzastopne periode narodne istorije i njene odnose sa sveopšt im razvitkom. Rajca. tim tuđinskim elementima unesenim iz Skandinav ije (Varezi). Po njegovom tvrđenju je taj sistem socijalnog uređenja postojao . knezu i njegovim ratnicima. slavenofili su uporno dokazivali da su to njegovi najstariji obl ici. finansiskog i monetarnog sistema. u istočnjačkom pravoslavlj u i zemljoradničkim zajednicama ili miru oni su videli dvostruki vid. Međutim. verski i soc ijalni. branilaca teorije opštinske organizacije. on je ispunio svojim radovima 27 svezaka časopisa toga društva. već da je to naprotiv bio pot reban prelaz u istoriskom razvitku Rusije koji je donosio postupno jačanje njene p olitičke moći. kojoj se posvetio I. vojske. Polevoja i Pogodina. E versa i Rajca. oni su zapadnjačkoj duši. M. Zapadnjaci su uneli isto toliko oduševljenja u svoja istraživanja. polazeći od razvoja plemenskog režima na kome su se zasnovali odnosi između kneževa vladajuće dinastije. Bjelaje v. Vizantije i od Tatara. usvojio i razvio teorije dvojice profesora univerziteta u Dorpatu. pravnih a kata i ustanova. Oi je upravio svoju pažnju na istoriju plemstva. zadatak istoričara nije da u živopisnom obliku iznosi dramske događaje i junačne ličnosti. što je pružilo prvu osnovicu za proučavanje te istorije. imaju izvesnoga smisla. Konstantin Aksakov primenio je ova shvatanja na istoriju. Rukovođen radovima Eversa. U težnji da otkrije postojanj e zakona uzročnosti u istoriskom razvitku. i da je tatarska vladavina bila isto tako »neophodna«. Iako je mnogo zaslužan za rusku i storiografiju. gde je sve jasno koliko i ograničeno. Nestručni istoričar N. prema novom učenju. sa patriotskim i mo narhističkim shvatanjem koje je bilo glavno obeležje ruske istoriografije do Tatiščeva i Karamzina. a objavio je takođe i dela o istoriskoj geografiji. naročito zbog svog podrobnog proučavanja letopisa. treba u samom narodu tražiti osnovu čitavoga istoriskog razvitka. pravnih istoričara koji su tvrdili da je ruska država ponikla ne iz o pštinske zajednice. i on je narod i zemlju. te se na kraju krajeva istorija Rusije i dalje svodi na istoriju vrhovne vlasti. i uopšte uzev.duhvatio se prvi da istražuje dokaze za tu misiju. iako nisu uspeli da potvrd e teorije slavenofila. rusk a istorija otpočinje jednim idealnim dobom života u zajednici. koja su sa čisto is toriskoga gledišta imala mnogo veći obim. U toj osobitoj milosti proviđenja on je video glavni dokaz »u zvišene uloge« dodeljene Rusiji u budućnosti. zem ljoradnje i zemljoposedništva. i da u njima vidi dokaze natprirodne i čudesne misije Rusije. S. suprotstavi o državi. On je prvi raskinuo. on je veoma nevešto i jednostrano ispunio filosofski deo svoga zadatka. i slavenofila. »opštežića«. Iako su zemljoradnička zajednica i mir u Rusiji relativno pozni oblici zajedničkog z emljoposedništva. Istovremeno objavljen je u Aktima arheografske ekspedicije rezultat ist raživanja vršenih od 1829 do 1834 godine po arhivama državnih manastira. etnografiji i statistici. Po njemu. pristalica teorije plemena. razvila se 15 živa prepirka između zapadnjačkih istoričara. Ali i kod njega ta »neophodnost« postaje malo po malo »smisaona«. i ta osnova treba da bude pre je dna ideja nego kakav stvarni događaj. kojoj se koreni gube u carstvu mistike i vanzemaljsko g života. i oni s u dugo bili dragocen izvor za proučavanje ruskoga života. koja je bitno ruska. Solovjev (1820—1879) je pokušao da postavi zakon istoriskoga razvitka Rus ije. te su toga radi počeli proučavati socijalnu istoriju Rusije. suprotstavili istočnjačku dušu. on se okomio da dokaže kako svi događaji. koja se mogla primeniti na Zapad kaogod i na Rusiju. Zato on odbija da prizna kako je ideja monarhije bila ostvarena još od početka istorije. Pošto je jedan mlad istoričar.

prema tome Rusija. već je. gde se bio usredsredio ruski život potisnut nomadskim najezdama. Čičerin stavlja vladavinu pojedinca na početak istoriskog razvoja Rusije. po njegovom mišljenju to načelo ne samo da nije pozajmljeno od zapadne Evrope. 16 Po Hegelu. da napiše istoriju naroda a ne države ruske. jeste zbornik događaja. pisac važnih studija o istoriji ruskih ustanova i priv rženik Hegelove filosofije. Plemenski režim. imali vremena da se izmene na moskovs kom severoistoku. naučni rad Bestužev-Rjumina (1829— 1897). I sto se tako u toku toga raspadanja plemenskog uređenja ostvarivala postepeno pobed a i oslobođavanje pojedinca. Zabjeljin posv ećuje se istoriji spoljnih oblika ruskoga života i daje sliku. koji se na jugu osećao pre svega članom plemena. poslužio je kao prelaz. Ipak. života i običaja u Moskvi u XVII veku. nasuprot Kavelinu. Za pravnika postoji istinski pravna organizacija tek od tre nutka kada porodica prevagne nad plemenom. kao i režim zemljoradničke zajednice za njega su samo pojave iz obla sti privatnoga prava. prema Hegelovom tvrđenju nije bila država. koji je sveopšta osobina čovečanstva. I baš u tome potstreku. poslednjeg pristalice Karamzina. već je ono rezultat — potpuno logičan iako veoma zakasneo — sopstvenoga razvoja Rusije. na osnovu d okumenata iz dvorskih prikaza (centralnih arhiva). i Domašnjij bit ruskih caric (Domaći život ruskih carica) 1869 godine. Ova teorija nije uspela da zadovolji istoričare ruskoga prava. izdat a u Petrogradu u 2 sveske 1872 i 1885 godine. ali je kasnije tvrdio sve upornije da je neophodn o potrebno temeljno i kritično proučavanje izvora. u Kijevu. Kavelin posta vio je sebi cilj da je izmeni polazeći od načela unutarnjega jedinstva i tražeći u njemu zapadnjačke elemente. država izraz najveće duhovne slobode. Sasvim različit bio je u ovom prelaznom dobu rad moskovske škole. I. F. Kostomarov (1817—1885) dao posle istraživanja po arhivama i koje je naročito posvetio istoriji Male Rusije ili Ukrajine. pojedinac je izvor samovolje i sebičnosti. u istoriji. D. već »građanska zajednica. ali. kojoj je donekle umanjio vrednost popušta jući težnji — koja je tada bila omiljena — da objasni narodne pripovetke obožavanjem sunc a.« Prepirka slavenofila i zapadnjaka bila je vrlo živa u godinama 1850 i 1860. potom doba porodične i pr ivatne svojine. Zabjeljin je hteo takođe. počeo je na severoistoku da smatra s ebe za naslednoga gospodara i počeo je da zasniva svoje odnose na ličnoj svojini. ovaj istoričar pokaza se upočetku raspoložen da uzme za lozinku »nacionalnost«. Buslaev izučava prv enstveno rusku umetnost i njene odnose sa književnošću. ali su naučnici ubrzo napustili te dve filosofije o ruskoj istoriji da bi se više posvetil i stvarnim činjenicama. neprestano zauzet brigom da razdeli razne gradove članovima svoje porodice. i tek za njegove vladavine ustupio je mesto državno m uređenju. u međuvremenu su socijalni uslovi koji su proisticali iz plemensko ga uređenja i preovlađivali na jugu. odbio je da prizna tu ulogu pojedinca. K. A pobeda porodice i porodične svojine nad plemenom i nad odgovarajućim sblicima svojine prestavlja stalan potstrek. Mnogo srećniji bili s u radovi koje je M. koji se po njeg ovom tvrđenju završio stvaranjem načela o državi. Do toga zapadnjačkog načela o evoluciji pojedinca dolazi Kavelin. zato je on nagomilao sasvim nekritičke pretpostavke o s lovenskom poreklu preistoriskih stanovnika ruske teritorije. Afanasijev objavljuje svoje Narodnija legendi i skazki (Narodne legende i pripovetke). kao i izvor privatne svojine. kao i svaka zajednica u kojoj prvenstvu je privatno pravo. Knez.u Rusiji sve do Petra Velikog. tu dragocenu zbirku ruskoga folklora. ali bez velike sreće. treba tražiti uzr ok neotklonjivog i prastarog raspadanja plemena. Njegova Ruskaja Istorija. ne pojedinac. Drugi jedan pravni istoričar. u Domašnjij bit ruskih carej (Domaći život ruskih careva) 1862. Između stare i nove istoriografije. U iskušenju da se sl oži sa shvatanjima slavenofila. njemu je nedostajala naučna priprema koja bi mu omogućila da govor i o najstarijim vremenima. Čičerin. Preterivanje u primeni njegove metod e dovelo je najzad petrogradsku istorisku školu do besplodnosti. zbog toga. u njegovim Monografijama . sa pozivanjem na neposredne izvore.

istoričar zapadne Rusije i pisac jedne Istorije ruske nacionaln e svesti (Istorija Ruskago samosoznanjija). i koje je dugo vremena ostalo glavna istoriska čitanka i narodni udžbenik. 1868—1889. Petrograd. Danilevski. Prva od ovih stranaka pokušala je. kako smo već kazali. koje su izmenile čistotu te »nacionalne svesti«. i ljudi koje su u Evropi netačno nazivali panslavistima. i da se Rusija može spasti Jedin o ako se najreakcionarnijim merama primora da se drži vizantiskih načela. sociologije i filosofije. između o stalog i ona što su ih vršili samouci Zabjeljin. koji je bio antidarvinist. Čičerin.i Istraživanjima (Monografii i izsledovanija). što je bio i san Danilevskoga. kao što su prethodne decenije b ile ispunjene rasprama slavenofila i zapadnjaka. da »liberalni i ravnopravni napredak« n aposletku dovodi do propasti svaki narod. oba tabora su se podelila i stvorila četiri posebne stranke: konzervativnih slavenofila. a to će reći u vremenu kada su intelektualni 17 ruski krugovi. koja im je bila zajednička. kojoj je pripisivao osobenosti društvenog života stare Rusije. suprotstavljene su mu urođene osobine prostoga naroda. sličnih nepromenljivim v rstama iz biljnoga i životinjskog carstva. Istoriografija šezdesetih i sedamdesetih godina prošloga veka bila je ispunjena borbom konzervativaca sa liberalima. sa Kostomarovom i naročito sa njegovim prijateljem Kulišem. zajedno sa Konstantinom Leontijevom. usvojio je odmah krajnja shvatanja nacionalizma o »narodnoj svesti« i potrebi da se iz ruske duše uklone sve kasnije poza jmljene osobine. a to he reći pristalica ma jedne sveslovenske federacije sa prevlašću Rusije i Carigradom kao prestonicom. da stvori — oslan jajući se na prirodne nauke — pojam osobene slovenske duše. Kojalovič. Ruski poraz na Krimu — koji je delimično bi o povod teoriji Danilevskoga — i poljski ustanak 1863 godine vratili su mnoge umer ene liberale nacionalizmu. konzervativnih zapadnjaka. oni su već bili dali — suprotno vladinim očekivanjima — liberalno tumačenje. kao i prirodnjak N. 20 svezaka. liberalnih slavenofila i liberalnih zap adnjaka. Konzervativci se nisu regrutova li samo iz redova nekadanjih slavenofila. Naučnici koje smo spomenuli pojavili su se krajem pedesetih i početkom šezdesetih godi na prošloga veka. 1872 popularno delo koje opisuje život i rad najznamenitijih ličnosti ruske istor ije. Konzervativno zapadnjaštvo naročito je pretstavljao rečiti publicist Katko v i pravni istoričar B. Konzervativno slavenofilstvo išlo je čak dotle da je tvr dilo. To shva tanje delili su u isti mah i branioci prava naroda nastanjenih na granicama Rusi je. Poznije je napustio istoriska proučavanja radi 18 teoriskih radova iz oblasti politike. očekivali liberalne reforme Aleksandra II. O nacionalnoj ideji. Ovaj je. posle teške reakcije za vlade Nikole I. Njegovo je delo i Ruskaja Istorija v biografijah (Istorija Rusije u životopisima ). niti pak liberali samo iz redova zapad njaka. Pod uticaj em tih nacionalističkih težnji preduzeta su izvesna čisto istoriska istraživanja. primenio na istoriju Rusi je hegelovsku teoriju o prvenstvenosti države. unesene spolja. oduše vljenje za ideju posebne ukrajinske narodnosti praćeno je istinski moćnim izražavanjem . osob ito u višim i obrazovanijim društvenim redovima. Ilovajski i Samokvasov. pozajmio je od nemačkog istoričara Rikerta doktrinu o neprome nljivosti i neizmenljivosti »istoriskih tipova civilizacije«. Da bi se suzbijao taj obrazovani st alež (inteligencija). svoja istraživanja upravio je on na s tvaralačku ulogu države. To se dogodilo sa Bestužev-Rjuminom i njegovom petrogra dskom školom. Danilevski (1822—1885). koji su pok ušali da dokažu — pomoću »popularne etimologije« osobnih imena — da su Istočni Sloveni bili p tari stanovnici ruske zemlje. Ali su njihove političke ideje usk oro bile nadmašene. Jedan mlađi na učnik. kojima je bio ci . i uporno su poricali normansko poreklo prvih ruski h knezova.

i ona je tvrdila da se ta volja i ta misao. Iako nije mogao. koji j e hteo da na proučavanje istorije primeni metod prirodnih nauka. jedinim koje su postojane«. A. Tek od vremena Petra Velik og. kao u istoriji raskola (crkvenog rascepa) i sekti — u oblasti vere. ispoljavaju uvek i svuda gde narod sam stu pi na poprište i dela nagonski. Tu treba na prvom mestu spomenuti S . N. pripada u izvesnom smislu toj školi. koji je odlučno nameravao da pobije slavenofilske teorije o pr ošlosti Rusije. koja donose mnogo novih činjenica što ih je pisac nagomilao da bi potkrepio svoju tezu o liberal nom zapadnjaštvu i koje ostaju dragocena pomoćna dela. D. ne vezujući ih za unutrašnju istoriju zemlje. napisao je o slovenskoj književnosti. među opštim pogledima na koje se nailazi u njegovoj knjizi ima ideja o postupnoj evropeizacij i Rusije. te zbog toga i nije dublje proučio niti dovoljno dokaz ao svoju glavnu misao. o etnografiji raznih ogranaka ruskoga naroda i socijalnom pokretu nove Rusije niz opširnih studija. J. koje sputavaju država i obrazovani slojevi. za čije su naseljavanje i iskorišćavanje bila po trebna mnoga stoleća. usled svojih životnih teškoća. Jedan prij atelj Kostomarova. P. Populistička teorija poklanjala je pažnju samo proučavanju aktivnih manifestacija volj e. Pipin († 1904). Pod uticajem Bukleove knjige on je pokušao kasnije da objasni istoriju Rusije istorijom prepreka koje je »fizički i etnološki« razvitak ruskoga naroda suprotstavio njegovom »umnom usavršavanju« koje bi se vršilo na »naučnim i racionalnim« osno ama. o čemu je ostavio dokumentarne radove prvoredne važnosti. »Tada mi je postalo jasno — piše on — da je i najsavršenija apstraktna socijalna i pr avna teorija nepostojana i proizvoljna ako ne počiva na naučnim osnovama. Već krajem pedesetih godina prošloga veka Kelsijev poče da proučava verske sekte u Rusiji. specialisao se u proučavanju »antidržavnih elemenata« u prošlosti. kako vidimo. koje je propovedalo teoriju populizma (narodnjičestvo). koji je bio bliza k prijatelj Semevskoga. Istoričari ruskoga prava. fizičkim i a ntropološkim. Liberalno slavenofilstvo. i on je smatrao da su te prepreke pomogle ruskom narodu da sačuva »samoniklos t svoga prirodnog uma«. o zakonima k oji upravljaju njihovim uzajamnim delovanjem i o ispoljavanju tih zakona u istor iji. da naučno razvije svoje ideje onoliko koliko su one zasluživale. Ščapov je godine 1864 počeo da razmišlja o o dnosima između sila i zakona spoljnoga sveta i snage ljudske prirode. Gradovski († 1889). M. pokazali su se oštroumnij . i to poglavito »pod uticaje m prirodnih nauka«. V. Nema tesne veze između glavnih ideja i pričanja Solovjeva. koji se pre svega brine da ispuni svoju pripovedačku dužnost. ali. Brikner. značilo odreći se konačno ponovno g uzdizanja i slavljenja drevnih osnova ruskoga života. V. naići će čitalac na obaveštenja o tome koliko je naro d učestvovao pri osnivanju države u južnoj Rusiji. misli i osećanja narodne mase. kojima je bil a oduševljena generacija šezdesetih godina prošloga stoleća. kao što su kasnije koris no činili Melnikov i Prugavin. Solovjeva. zaslužuje istu zamerku. i kao u istoriji kozaka i seljačkih pobuna za vreme ropstva — u soc ijalnoj oblasti. profesor u Dorpatu. Liberalno zapadnjaštvo okupilo je izvestan broj naučnika koji su manje obraćali pažnju n a istoriski razvitak. Ovo je. on se isključivo ograničava na to da poredi spoljne uticaje koji objašnjavaju evr opeizaciju Rusije. našlo je svoga prvog pretstavnika u originalnoj ličnosti A. Semevski bavio se posebno sebarstvom. Pošto je prošao kroz idej e slavenofila i zemljoposednički liberalizam. Ščapov utvrđuje »da se razvija jedan nov evropski umni tip«. U tome pravcu otpočeše dakle populisti svoja istraživanja. u odeljku ove Istorij e gde on govori o Kijevskoj epohi. čija čuvena i već spomenuta Istorija ide do godine 1774 i oslanja se na arhivske dokumente koje je on prvi upotrebio i koje je on čes to navodio doslovno. Mordovcev. A. Ščapova (1830—1883). ali je njemu nedostajalo vremena da izbliza prouči taj razvitak. ipak je on ostavio či tav niz veoma interesantnih radova koji objašnjavaju osobenosti ruske istorije p rimitivnim ekonomskim uređenjem zemlje. I on usvaja pretpostavku da postoji organska veza između te evropeizacij e i raznih faza u unutrašnjem razvitku Rusije.lj da suzbijaju radikalne doktrine toga doba. i Aristov je pošao za njegovim primerom. a naročito A. Mjakotin. no koji su naučno ispitivali mnogobrojne 19 dokumente o postupnom evropeiziranju zemlje.

Najglavnija od njih bila je neosporno moskovska škola. umesto da upravlja događajima. on ih otkriva i kasnije. ali s u one tu bile ugušene tatarskom vladavinom i vizantiskim svatanjima. On se čak trudi da ih otkrije i u pokušajima koje je vlada činila u XVIII veku da okupi zakonodavne odbore koji su imali da izrade građanski zakonik . Da bi se to postiglo. U Moskvi su naročito Maksim Kovalevski i Pavle Vinogradov bili prvi propovednici tih shvatanja. Jedan učenik Sergejeviča. i baš to načelo aktivnosti sačinjava za njega binost nacionalnog pitanja. koji s u iz originalnosti ruske istorije izvlačili ubeđenje da se ona ne može porediti ni sa jednom tuđom istorijom.i. Pre svega. Latkin. jednu moralnu ličn ost«. ipak proučavanje ruskih ustanova. narod ostao miran posmatrač. kaogod i u ostalim evropskim zemljama. samo je za vreme moskovskog perioda ruske istorije. Zasluga za popularisanje novih shvatanja i metoda pripada pre profesorima opšte istorije nego profesorima ruske istorije. ona poništava tvrđenja slavenofila. klice poli tičkih sloboda postojale su u Rusiji. on u njemu vidi jednu »živu snagu. ne beše stvorio svoju škol u. trebalo je pribeći sociološkim metodama. uistini prvi zaveo u Rusiji uporedno proučavanje i storije. Solovjev. zanemarujući pri tom tehničke i spoljne pozajmice koje je Rusija uzela o d zapadne Evrope. Kovalevski. I. Sergejevič je zašao u uporednu istoriju. Ona konačno uništava i predrasudu da je svaka sličnost iz među ruske istorije i istorije zapadnih zemalja posledica neposrednog po zajmljivanja. daleko od toga da narod s matra za tromu i trpeljivu masu. koja je poslužila kao uzor dr ugim školama. veruje više u aktivnu ulogu nar oda u prošlosti. ali je M. njega to ne navodi da — poput Čičerina — očajava zbog »naroda« niti da svu svoju nadu položi u »državu«. On vidi njihov p otpuni razvoj u odnosima između vječa (narodnoga skupa) i kneza u staroj Rusiji. V. posvetio je naročite studije Zemskim Soborima i za konodavnim odborima XVIII veka. M. I on je posvetio sav svoj znalački trud da pronađe tragove tih klica. u Zemskim Soborima. učenik Engleza Enria Samner Mena. u XVI i XVII veku. skupštinama koje su l ičile na savremene pretstavničke 20 ustanove na Zapadu. Po njemu. Sada je bilo glav no ustanoviti stepene sličnosti ili razlike između Rusije i Zapada u toku istoriskog a razvitka. Ipak. Ova uporedna metoda duboko izmenjuje shvatanja istoričara. nije mu pružilo nijednoga primera u prošlosti da je narod i grao ulogu aktivnog činioca. posvećujući se u isti mah i univerzitetskoj nastavi. Kada ih je autokratska vlada primorala da napuste svoje katedre i da se nastane u tuđini. Jer. gde je Vinograd ov uskoro stekao veliki ugled svojim predavanjima u Oksfordu i svojim radovima o . da ih nikako ne treba pripisivati slučaju i da se mogu objasniti samo dejs tvom istih uzroka«. Sergejevič. kaogod što mu nije otkrilo da su postojali najneophodni ji uslovi za normalan društveni život. on se nada da će taj razvoj dov esti u budućnosti do oblasne autonomije. Sve do 1905 godine ova generacija naučnika radila je mirno i pod normal nim uslovima naučnog života. ali on dolazi do rezultata koji ga stavljaju u red liberalnih zapadnj aka. i ona objašnjava sličnosti ne pozajmljivanjem. iako on polazi od slavenofilskoga shvatanja da je narodni organizam ak tivan činilac i sposoban za napredak. Zbog t oga je korisno pozabaviti se univerzitetima koji su unapređivali naučno istraživanje i stvorili različite škole. Gradovski polazi od gledišta koje izgleda da treba da ga uvrsti među liberalne sl avenofile. Iznenađen postupnim oslobođavanjem ru h društvenih staleža počev od druge polovine XVIII veka. nego uporednošću bitnih razvoja istoriskoga života. sav zauzet pisanjem svoje Istorije. Rus ki istoričari od 1880 do 1900 godine prihvatili su u većoj ili manjoj meri ovo novo shvatanje. iako se on nije naročito odao ruskoj istoriji. a naročito pro učavanje ruske provincije. tako on oduzima od konzervativaca — dajući mu demokratski opseg — pojam »nacionalizma« koji su oni bili monopolisali. U svakom slučaju. Tvrdeći da su »sličnosti što ih pokazuju te ustanove sa zapadnjačkim ustanovama tako mnogo brojne. drugi jedan istoričar ruskoga prava. I tako je pitanje evropeiziranja Rusije potisnuto u drugi red. i t o privremeno.

A. M. odali su se prvenstveno proučavanju i storije južnih ruskih kneževina u doba prevlasti Kijeva. Lohvickoga. izvršio je veliki uticaj na javnost i na svoje učenike. Iako je. Hruševski. naročito S. da dokažu pravo oblasno g stanovništva i teritorija na kojima ono stanuje ka samoupravu ili čak i na nezavis nost. a to će reći unutrašn joj istoriji. 21 Na Petrogradskom univerzitetu uticaj Bestužev-Rjumina još dugo je gospodario. iako donekle bezoblične i glom azne. čiji Pregled ruske istorije — objavljen pri kraju njegova života ili posle njegove smrti — ni izbl iza ne odrazuje čar njegove žive reči. Petrogradska istoriska škola izvršila je svoj uticaj i na radove Ikonjikova. Uticaj pravnih istoričara i stoga univerziteta. nacionalni pravac. na koje je on izvršio jak uticaj. Gradovskoga i Sergejeviča. Hruševski. sličnu ulogu na Harkov skom univerzitetu. Antonovič. ali najmlađi od ovih i storičara. i Ditjaćina — u Harkovu. Kizeveter. Doba marksističkog upliva obeležava. istoričar velike kneževine Litvanije. čitav niz dragocenih r asprava o istoriji prava i raznih ustanova. Dovnar-Zapoljski. pisca jedne važne studije. koji takođe potiče od Bestuževa. a da se uzdrži od pisanja ruske istorije ili pojedinačnih spisa na osnovu arhivskih dokumenata. o istoriografiji i bibliografiji ruske istorije. posebice središnih ustanova. Ljubavskoga. P. Golubovski. od kojih imamo. koji su nap isali nekoliko odeljaka ove knjige. on ipak nije uneo mnogo novina u istorisko proučavanje događaja. teoriski. Ljaskoron ski i Evarnicki. Petrovskoga i Filipova — u Moskvi. Jedan od njegovih učenika Zamislovski. N. uze na sebe ulogu branioc a novih ukrajinskih težnji. Ipak. na Vladimirski-Budan ova i Romanovič-Slavatinskoga — u Kijevu. Ovoj školi pripadaju i P. Ilovajskoga. Tvorac te kijevske škole je V. oni su ostavili dosta svojih učenika u Moskvi. na Zagoskina — u Kazanju. profeso ra Kijevskog univerziteta. osim nekoliko opštih pregleda. na primer na Droček -Drozdovskoga. Družinjin. Platonov. Ivanov. Bahaljev je igrao. pored ostalih. Miljukov i A. Svo jom veštinom da ocrta istoriske ličnosti. otišao je do krajnjih granica toga odricanja od svakog izvođenja zaključaka i svakog istoriskog konstruisanja. Proučavanje oblasne istorije započeo j e u Moskvi svojim radovima Bjelajev. Na Kijevskom univerzitetu. kada je 1894 godine postao profesor univerziteta u Lavovu. Pod uticajem Vinogradova i njega. moskovski istoričari posvetiše s e više proučavanju ruskih ustanova i socijalnim pitanjima. u manjoj meri. Ali u Kijevu ta proučavanja dobiše veoma jasno političko obeležje. Bahaljev. proučavala se naročito oblasna istorija ukrajinskoga juga. Nj egovi učenici. iako se još nailazi na uti caj Bestuževa i Zamislovskoga u radovima E. Borzakovskoga i M. marksizam pripomogao da se unište izvesne istoriske predrasude koje su se bile raširile oko 1870 godine u doba populističkog u ticaja. F. Đakonov. V. Šmurloa. objavili su korisne rasprave. počev od 1890 godine. potrudiše se da dovedu u sklad tu tradiciju svoje šk ole sa življim metodama Ključevskoga i moskovskih istoričara. pretposlednju fazu r uske istoriografije. čije istoriske tradicije potiču od Kostomarova. nasuprot tome Lapo-Danilevski. prema učenju Kostomarova. koji se naročito bavio istorijo m zapadne Rusije i Litvanije. Ključevski. svo jim darom istoriskog oživljavanja i svojom jasnovidnošću. Peretjat koviča. gde je 1897 godine odlični naučnik Ključevski zamenio ostarelog Slovjeva. za kojima su došli radovi Korsakova. On je smatrao da čitava savremena generacija treba da se posveti isključivo prethodnoj kri tici izvora. Pod njegovi m uticajem napisana je najpre knjiga Tugan- 22 .istoriji engleskoga prava u srednjem veku. još p ostoji i njega pretstavljaju Filevič i Čečuljin. Prjesnjakov i Pavlov-Silvanski usvojili su potpuno pravac moskov ske škole. Andrijašev. kao i svojom oštroumnom analizom izvora. naročito onih iz najstarijeg istoriskog doba. Molčanov ski. jer postaviše sebi za cilj. bio je veoma jak.

kao i Danilevski posle poraza na Krimu. 1886. Berlin. još uvek je korisna i sadrži bibliografiju dosta potpunu za svoje doba . 1904— 1913. koji je zameni o Šimena na katedri istorije istočne Evrope na Berlinskom univerzitetu. Pe . 3 sveske. S. radije su ga zamenili »azijatst om«.Baranovskoga o ruskoj fabrici. N. niz monograf ija. treba da iz iđe u tri sveske. u Obrisu ruske istor ije (Načertanije ruskoj istorii). bilo sažimajući istraživanja ruskih istoričara u skupne preglede ili pojedinačne rasprave. n aročito ekonomskoj i socijalnoj istoriji. G. Makenzija Valasa. Nekoliko evrazista. P. Odlična knjiga Ana tola Lerua-Boljea. L' Empire des Tsars (3 sveske). Suvčinski. studija Teod ora Šimana u Onkenovoj zbirci. ima skromnije težnje. nemački. 1912. B. A history of Russia. Takva su dela: Gesc hichte des russischen Staates. Nedavno je jednu novu istorisku doktrinu stvorila jedna grupa ruskih izbeglica i z mlađe generacije. od Nisbeta Beina. Gesshishte Rus slands u. Potom. kako je oni shvataju. sličnih monografijama Vališevskog. ogromna teritorija koja nije ni Evropa ni Azija. a to je »kontinent istočne Evrope i zapadne Azije«. koju je objavio E. 4 sveske. a pod upravom jedne »ideokratske« vlade koja bi pret stavljala jednu »demotičnu« upravljačku klasu. što ga je objavio univerzitet u Yale-y 1929 godine. X. i prilično interesantna Ruskaja Istorija u 4 sveske. 1891. pokušao je — bez velikog uspeha — da napiše jednu evrazi sku istoriju Rusije. Karsavin i P. koja se geografski nalazila između granica Evrazije. Russia. 7 svezaka. Savicki. sjajan pregled od Teodora fon Barhardija. Na engleskom. a potom značajno delo N. ipak daje veoma tačan i dubok o pšti pregled. i oni su se nazvali evrazisti. Oni su se pomirili sa idejom jedne sovjetske Rusije. Briknera. Njujork. Kamburg i Gota. bila je nekadanja carevina Džingis-Hana. Njujork. u zbirci Story o f the Nations. dali su korisnih priloga za rusku istoriju. nejednake vrednosti. koja im se ukazuje kao početak azijatskoga carstva o kome oni s anjaju. P. Berlin. 23 U Francuskoj se nije mnogo pisalo o celokupnoj istoriji Rusije. od Štrala i Hermana. oni su naj pre pokušali da se vrate slavenofilskom pokretu. Rožkova o seoskoj ekonomiji u XVI veku. već su se i dalje posvećivali proučavanju unutrašnje istorije. L. Politik (1814—1831). a da je nalazila političkog izraza u monarhiji. ipak. 1902. učenici Ključevskoga. Polen und Livland bis im XVII Jahrhunder t. kako im se »slovenstvo« uopšte učinilo odveć prožeto evropskom kulturom. od kojih je prva izišla 1928. sposobnog da započne eru preobražaja »materije« i oduhovljavanja života. Pokrovskoga. kako njegova originalnost dolazi od pravoslavlja. Pod uplivom proti vtuđinskog posleratnog pokreta. Vernadski i drugi.Mirski. 1832 —1866. der Europ. izdanje). 1863—1877. Russland. Svjatopolk. Najglavniji među njima su knez N. Vališevski posvetio je niz knjiga. P. od M. potom u The Cambridge Mode rn History (sv. razdoblju koje počinje od Ivana Groznog pa do Aleksandra I. Lajpcig. ali koja obrazuje jednu ekonomsku i geografsku celinu i dovoljna je sama sebi. njegov novi udžbenik. osim celokupnog dela Ser D. XI—XII). L' Histoire de la Russie od Alfreda Ramboa. mogu se navesti: dobar udžbenik Morfila. Strubeckoj. a druga 1931 godine. Bahr ušin. Većina mlađih istoričara. nisu pošli za tim novim pravcem. Oman (7. Russia. izdavana više puta . i njegova History of Russia. kao Bologovski. Zaozerski. Strani istoričari. kasnije su se odv ojili od ostalih i obrazovali levičarsku grupu. Najskorašnjiju studi ju u kojoj su iskorišćena nova ruska istraživanja napisao je Karl Štelin. njegovu pažnju privlači skoro isključivo anegdotičn a istorija i intimni život pojedinih ličnosti. Gautier. njegova lična istraživanja po savre menim memoarima i arhivskim dokumentima omogućila su mu da pokatkad stvori interes antne istoriske slike. Reastion and Revolution in Russia (1861—1909) od Cep. i njegova Geschichte Russlands unter Kaiser Nikolaus I. Jakovljev. K. Ruska carevina. trudeći se da dokažu kako je ruski du h originalan. Karsavin. pod naslovom Geschichte Russlands seit den Anfängen bis zur Gegenwart. i najzad već spomenuti radovi A. Vernadski. bilo uzimajući iz arhiva ministarstva spoljnih poslova raznih zemalja građu za originalna dela o međunarodnim odnosima Rusije. Suvčinski. francuski i engleski. ta studija.

Ova mora s u ili potpuno zatvorena. pridružuju se i razlike koje nam je otkrilo geološko i topografsko proučavanje te zemlje. A History of Russia. koja sadrži bibliograf ski spisak. Za XIX vek. Ovim već odavno poznatim razlikama. jedino otvoreno more nalazi se s one strane polarnoga kruga. zaslužuje takođe da se spomene. Skrajnova knjižic a The expansion of Russia. Moskva je na 650 km. kao Baltičko i Crno More. istoriska serija). ne spominjući još mnoge druge.000 km. pa i te obale su obale mora međusobno veoma udalje nih. kao Kaspisko More. u poređenju sa zap adnom polovinom pokazuje višestruke suprotnosti: suprotnosti u spoljnim konturam a. čiji su odrazi na istoriski razvitak Rusije očigl edni i mnogobrojni. 24 I . od ovoga pisca. a Perm na više od 1. G E O G R A F S K A S L I K A E V R O P S K E R U S I J E Istočna polovina Evrope.jrsa. 1915 (Kembridž. Oblici su joj mas ivni. klimi. vodenim slivovima. pretstavlja izvod iz njegovih predava nja na Londonskom univerzitetu i daje bibliografiju. a obale slabo razgranate. i to j e Severno Ledeno More. od najbližega mora. koja obuhvata celokupnu Evropsku Rusiju. ili su sužena pri izlasku. Dok ostali deo Evrope pokazuje tektonske nerav .

blokovi granita — »divlje kamenje« kako ih zovu seljaci — obeležavaju ge ologu put kojim ih je led na sebi doneo iz Finske i Karelije. u početku najnovijega geološk og doba. i čiji je o pstanak bio pokatkad prekidan dugim periodima izdizanja dna. ti reljefi imaju da nas samo skromne visine i najčešće ublažene oblike sasvim istrošenih planinskih lanaca. i do Nižnjeg-Novgoroda na Volgi. Ma k oliko da su te stene istrošene u toku vremena. treća vrsta stena sačinjava istočnu padinu Urala. zbog ovako malo burne istorije. Samo su u tri ma ha dejstvovale bregotvorne snage: prviput u Finskoj. — Ako se uzme u obzir relativna starost terena koji su uzeli učešća u sačinjavanju ruskoga zemljišta. U ovako ograničenu prostoriju. kao na južnoj obali Krima. zapazilo bi se da najrazličitije formacije. koliko . koja je istina neposredna tvorevina glečera. kao na zavijutku Žiguli gde vijuga srednja Volga. te izraz »ruska z aravan« koji se često upotrebljava. i ako bi se otkrile nepomične stene pod nanosom koji ih često pokrivaju. Kon ačno izdignuta iz mora krajem sekundarnoga doba skoro čitavom površinom. slojevi kristalne soli i uglja. sačinja vaju osnovu te ogromne teritorije: raznovrsni graniti. komađe stena i šljunak obrazuju sko ro sami korisno zemljište. One su se javljale naizmenično sa periodima izdizanja zemlje iznad vodene površine. dosta dobro izražava taj ne mnogo nemiran život i je dnolikost reljefa koji otuda proističu. šumovito ili pogodno za obrađivanje. peska. mnogobrojne i iz veoma različitih vremena. kada j e jednom izgubilo vezu sa Kaspiskim Morem nije spojilo sa Sredozemnim Morem kroz Bosforski Moreuz. litice od krede. Je dva da su kasnije nekoliki oniži nabori pogdegde poremetili horizontalnost slojeva i primorali reke da se suze između njih. one preko kojih Dnjepar prelazi tako teško na svojim dobro poznatim brzacima ili porogima. vidljivo tle sastoji se skoro potpuno o d nagomilanih raspadnutih materija. Zemljište i reljef. krečne gline i ilovače u komađu. i kao posledicu toga često veoma is presecan reljef čije uobličavanje kao da još nije završeno. i tu naslage škriljca. Finska i Karelija otkrivaju posmatraču možda najstarije stene na zemljinoj kugli. il i pak izneli na videlo lokalizovane eruptivne mase. Skandinavski glečeri su darovali tu »rusku zemlju“ koju će ujediniti moskovski kneževi. čije i najmanje neravnine izazivaju u klimi i pr orašću posledice koje su znane seljaku. čije je stvaranje završeno pri kraju primarnog doba. sve dok se Crno More. i najzad na Uralu. naročito na severozapadu.nine. onda se na najstarije formacije nailazi na periferij i. Na ogromnoj prostoriji koju je ona pokrila. Najz ad. ili su prelomi ograničenog obima snizili i uzdigli po koji delić zemljišta. nego i u tome zemljištu. malo poznije na jugozapadu. one su ipak dovoljne da dobro objasne posebnosti reljefa. Ipak. čvrsti krečnjaci pogodni za zidanje. 25 Bilo bi pogrešno ako bi se. dovučen izdaleka. mora ko ja su se čas širila u pravcu uporednika ili se pružala smerom podnevaka. Ako bi se prokrstarilo prostorijama ponekad veo ma velikim. sačinjavaju na jugozapadu drugu otpornu masu. Taj dar je. Ne samo da crnica na jugu. Sve do malo nizvodno od Kijeva na Dnjepru. škriljci ponekad uljeviti. nailazi se pod biljnim pokrivačem na te iste n aslage raspadnutih materija. razastrla su uzastopna geološka mora svoje naslage. nadmašuje u prirodnom i stvorenom bogatstvu zemljište čisto glečersko u Srednjoj i Severnoj Rusiji. rude gvožđa i dragocenih i retkih metala. od Pavlovska na D onu. oni su se rano završili. odlučni događaj u stvaranju ruskoga zemljišta bila je. pogodne za svakovrsnu upotrebu. gde je materijal. na kome se pojavilo prorašće posle povlačenja leda i na kome čovek živi i radi. trošne krečne g line. Druge arhajske stene. u Evropskoj Rusiji takvi pot resi dogodili su se samo na njenom obimu. poverovalo u nedostata k raznolikosti zemljišta u Rusiji. po dnu različite dubine. Dugački i uzani zali vi koji tako čudno reckaju severnu obalu jezera Onjega još i danas pokazuju pravac k ojim se kretao led. pomešan sa ostacima iskrunjene podloge. uostalom. najezda jedne džinovske ledene kore koja je dolazila sa severozapada. gipsevi puni pećina. Rusija kasnij e nije imala morskih poplava osim na krajnjem jugu. Ovde onde. Izloženi posle toga stalnom skresavanju usled atmosferskih sila. veoma nejednake vrednosti.

i koja je bila međa između Tversk e i Moskovske kneževine. sa njihovim bujnim šumama punim divljači. dok nedaleko odatle jedva može da se nađe »dovoljno šljunka da se odagna pas«. crkva zvana Spas na boru (Spasitelj na boru) potseća na davno doba kada je borova šuma bila na vrhu toga brežuljka. škriljca i stenja bila izložena vodi od otopljeno g leda. manje vlažan nego škriljac. koja se često javlja u ruskim nazivima mesta. najpre krupan šljunak. leži na škriljcu koji se troši. Duguljasti brežuljci. na obalama ili n a izlasku svakoga od njih nailazimo na najstarija središta naseljavanja Rusije : Pskov. bilo usamljeni. bolje odvodnjene. duž čijeg se čela nerazdvojno pružaju put i železnička p a od Moskve do Bžešća na Bugu. potom sitn iji. Na drugome mestu brežuljci il i dugački slojevi peska raspoznaju se 26 po zagasitom zelenilu borova. Pesočnjaja. a to će reći najbolje očuvanim. a malo dalje između Litvanije i Bele Rusije. ima mnogo naziva r eka i sela rasturenih po toj oblasti kuda su tekle glečerske reke. Još i d anas se vidi velika suprotnost u pogledu naseljenosti između glečerskih uzvišica sa mn ogim selima i skoro pustih vlažnih udolina gde blatni ritovi i baruštine često otimaju zemlju od kržljavih šuma. pa se uputimo ka jugu. bilo u grupama. nekadanje prestonice država koje su izbegle tatarskoj na jezdi i dugo bile nezavisne i od same Moskve. Korito gornje Volge je posej ano stenjem što ga je glečer ostavio. Međutim. Taj pesak. Svakom stupnju povlačenja glečera odgovara obično pojas pesk a. U ovima dremaju jezera. pruža se put. razdvajaju udoline ili kotline. te nema dovoljnu čvrstinu koju zahtevaju velike brzine vozova. Reč bor. Sve to stv ara prizore kojima ne nedostaje ni lepota ni raznolikost. koji se ponekad pružaju veoma daleko i koji svojom relativnom topog rafskom važnošću nisu bili bez uticaja na život i istoriju Rusije. u nedostatku šljunka. gde se kleše ugaono kamenje za kuće. koje odudara od jasnog zelenila livada. no koji kada se slepi može da zadrži vo du na svojoj površini u obliku jezera ili bare. uzvišenja. preko Smolenska i Minska. ubrzo ćemo zapaziti kako se drveće . jezero Ilmelj. danas u Poljskoj. kao u Severnoj Voliniji. Veliki Novgorod. Tim stupnjevima povlačenja odgovaraju nizovi glečersk ih povijaraca. Tako je razasut. dok su se veliki politički centri sklanjali u udoline. utoliko je otkrivena naslaga blata. kao što su Peski. Još i danas. Ukoliko se čelo glečera koji je iščezavao povlačilo ka severozapadu. Bjeloe Ozero (Belo Jezero). tražilo je os rednje uzvišice. po lazeći od jugozapada. Još starija pa usled toga i najoštećenij a jeste jedna široka glečerska kosa. Tako je napredovalo. U ređim slučajevima povrh niskih kosa. A još opštije uzev. sačinjava nekorisno i pusto zemljište gde još ima mnogo šuma. počevši od čela glečera. Među najskorašnjijima.različitih izgleda uprkos zajedničkog porekla! Ima predela gde komađe stena izobiluje . naseljeništvo. Kada napustimo lepe i hladovite šume po kojima su rastureni letnjikovci kijevskih građana. prebirala i prenosila te delove na razne daljine prema nj ihovoj veličini. seosko stanovništvo. zemljoradničko slovensko plem e koje je polako pretopilo u sebe skoro čitavo finsko stanovništvo toga kraja. Tome glečeru iz prošlosti imaju Srednja i Severozapadna Rusija da zahvale z a onu živopisnost koja može da postoji u zemlji malih. njihovim pogodnostima za saobraćaj i zemljištem zgodnim za obrađivanje. U čitavoj toj talasastoj zemlji koju je glečer svojim iščezavanjem otkrivao. onim »samcima« koje lađari tako dobro znaju. označava u isti mah i taj pesak i borove šume koje na njemu rastu. naseljavanje koje su vršili Krivići. takav je i pesak u Rjazanjskoj g uberniji. od kojih su jedna bistra i puna ribe. za koje bi se pomislilo da su veštački nasipi. takav je pesak u Poljesju. dok na drugome mestu železnička pruga. Povlačenje glečera išlo je postupno. a druga postepeno pretvor ena u ritove usled prorašća koje se sve više širi. tri takva povijarca ograničavaju kao neke kotline u kojima se nalazi po jedno veliko i mnogo malih jezera: dvostruko Pskovsko i Pejpusko j ezero. koja je trošila. u krugu tvrđave K remlj u Moskvi. Pesčanka. pa naposletku pesak.

Između tih dveju prostranih visoravni nalazi se jedna ugnuta ravnica po kojoj teče Oka od Rjazanja do svoga sastavka sa Volgom. pretstavlja — kao i neplodni pesak bora — posredni dar glečera u toku iščezavanja. Ravnica je. te tako ta zemlja. suvi i jaki. Visija u oblasti Volge. koju je Bog stvorio na korist ljudi. Zimi se može u saonicama preći čitava Rusija od severa do juga. koji će zbog toga morati da odgovara pred Bogom.710 m. gde — na krajnjem jugu — krečnjačke visoravni Krima. dakle. a zemljište postaje ujednačenije. razlikuju se manje njihovim krajnjim temperaturama nego njihovim traj anjem: leto traje duže a zima je kraća na jugu nego na severu. gde se jedna sijenitska visija na polu ostrvu Koli uzdiže oko 1. na ju gu. a dinja sazreva u gradinama Pe rma kao i u stepama na jugu. a do 345 m. od Arhangelska do Astrahanja. koji je već bio istrošen tekućim vodama. te je tada vetar nosi nadaleko. kod Žigulija. Uzvišice su samo skloništa: kaluđeri su na njima podigli svoje manastire a varoši svoje tvrđave (kremlje). pošto su se spustile ili uzdigle d už linije preloma.500 m .. ako se izuzme krajnji sever gde drveće prestaje da raste. Visija Srednje Rusije pretstavlja jednostavnu i neprekidnu visoravan. glavni oblik ruske topografije. može se ustanoviti d a klima Rusije. od čuven ih baruština kod Pinska. gde se dugačak venac Urala. u pogledu god išnjih doba. Da bi se na išlo na veće visine. i krajnji jugoistok gde već počinje aziska pustinja. Nigde u Evropi uticaj geografske širine na klimu nije tako mali: Krim ima u januaru temperaturu Stokhol ma. na Jaman-tau i često prelazi 1. krećući se od . koja se prostire u dužinu 1. nije ništa manje jednolika od njenoga visinskog oblika. dok su sve grube neravnine zemljišta delo nečastivoga. raznosili nadaleko najsit nije deliće glečerskog taloga. dostižu visinu od 1. na šumskim proplancima isto kao u obrađen oj stepi. zeml ji koja postaje lepljiva i porozna kada je natopi snežnica ili kiša. tako lak za prelaz na m nogim mestima. Nigde u Evropskoj Rusij i nema visija na kojima bi počivao večiti sneg. potom južni deo Krima gde se nailazi na donekle sredozemn o podneblje.. — Ako se zanemare ove čisto mesne posebnosti. ravnije. izuzev vododerina zvanih ovrag i balka što ih stvaraju plahovite kiše. a 375 na povijarcima kod Doneca. Tek u današnje vreme je utvrđeno da postoj e dve velike i široke visoravni: visija u Srednjoj Rusiji i visija u oblasti Volge . i tome zemljištu sa retkim nera vninama prilagodio se život ruskoga seljaka. sve više opada srednja temperatura u januaru. od Valdajske Visoravni na severu do povijaraca prema D onecu na jugu. pa se tako prostire od severa ka jugu skoro 1. koja izbliza nadvišuje desnu obalu reke od Nižn jeg-Novgoroda do Caricina i pruža se ka zapadu do Tambova. i ta ravnica niža je za 40 m. koja je nekada imala izgled stepe a danas postala žitorodna. Pesak je ustupio mesto crnici (černozjom). Najudaljeniji krajevi zemlje. i da su žega kao i h ladnoća otprilike podjednako raspoređene i usred leta kao i usred zime. i što se više ide ka U ralu.200 km . I ta zemlja je jamačno u obliku prašine nag omilana kada su — usled jakih barometarskih pritisaka što su vladali na površini sve m anjega glečera — istočni i severoistočni vetrovi. Leti seljak radi u košulji na obalama Neve isto kao i na Krimu. Porazni pohod iz 1812 godine osveštao je čuvenu oštrinu ruske zime.200 m. a u julu temperaturu Madere. diže do najveće visine od 1.400 km. treba otići na periferiju. i da se prorašće koje uspeva u njenom podnožju ne bi moglo na njoj zakoreniti? Klima. razlike u reljefu mog u se uočiti tek posle marljivoga proučavanja.27 proređuje. Njegov ideal je ravnica »ravna kao javorov list«. gde Pripjat leno vuče vodu koju donosi Dnjepru. a prašinasta za v reme suše. na Roman Kohu. Visina tu doseže 322 m na severu kod Kamenika. Na golemoj prostoriji po kojoj su rasturene ove formacije. Zar uostalom nije svakome poznato da je na vrhu makar i najmanje visije hladnoća oštrija a vetar silovitiji. čiji zidovi čuvaju u seb i svetilišta i prihvataju stanovnike u slučaju opasnosti.544 m. uzdiže se do 405 m. naročito u najsuprotnijim godišnjim 28 dobima.

Na srednjem toku Volge. Toplota je — istina samo za vrlo kratko vreme — strahovita po livadama u dolinama krajnjega severa. iako zim a duže traje u Petrogradu nego u Moskvi. krastavaca i suncokreta dopire do velike geografske širine u oblastima između Volge i Urala. čak i u Novo j Rusiji. temperature od —20° nisu retke. I sami gradovi osećaju nezgode i ružnoću toga doba. uzvodno od Nižnjeg Novgoroda. »jabuka se gaji kao loza duž Rajne«. Ali leto ne donosi samo blagodeti. Zahvaljujući toj velikoj toploti u leto. u Kazanju kao u Tuluzi. Takav slučaj dogodio se dvaput u Moskvi u toku XIX veka. gde seljak koji radi teške poslove dok ga ujedaju komarci. sa temperaturom od — 41°2 u Kursku. a ponekad čak i 30° s on e strane polarnoga kruga. kao 1924 godine. u toj umereno vlažnoj zemlji. prema oblasti. Godišnje se mogu nabrojati po dvadesetak oluja s pljuskovima u oblasti c rnice i preduralskoj oblasti. tako je zima uklanjala prepreke i za vojne snage međusobno za raćenih kneževina. tih istoriskih gradova Srednje Rusi je. to je posledica blizine Finskog Zaliva.—8° 4 u Smolensku do —13'*8 u Kazanu i —16° u Permu. gde postoji oblast slobodnih voda. finskom Zalivu i na Baltičkom Primorju. i pored veće geografske širine. do 36°1 u Petrogradu. leto se — zbog dugog zadržavanja sunca iznad horizonta. termometar se spušta na —8°. te omogućava upotrebu saonica svuda gde se u drugim godišnjim dobima prevoz kolima ima da bori sa blatom i prašinom. od —45°u Permu. kad ne bi bilo snega. Izuzev murmansku obalu n a Severnom Ledenom Moru. javlja sa žegama kakve se na Zapadu javljaju s amo na znatno manjim geografskim širinama. ona je tamo. na širini Pariza. U julu je srednja temperatura Petrograd a ista kao u Brislu. otkuda često duvaju zapadni vetrovi. Mnogo raznovrsnih voćn ih pića pravi seljak leti. na 57° severne širine Rostov se specialisao u gajenju povrća. od —40°8 u Lugansku. na geografskoj širini Londona. naziva istom rečju i patnju i kosidbu. prema oblastima. a kasni je na zapadu i severu. Najzad sneg. na drugom mestu se železnička pruga ugiba pod kratkotrajnom poplavom. Za vreme naročito oštrih zima bilo je sluča a da se živa smrzne. relativno prerano na istoku i jugu. isto se događa u A zovskom Moru. sneg pokriva zemlju za vreme od dv a do šest meseci. i njegovo postepeno o tapanje usporava opadanje reka u leto. reke se prelaze preko leda. Nekoliko najposećenijih vašara u Rusiji održavani su u zimu. blaža. To je »peto godišnje doba« u 29 seljačkom kalendaru. loza uspeva i grožđe sazreva ne samo na osmanlucima južne obale Krima. Dodajmo da snežni pokrivač sprečava rashlađivanje zemlje. proleće u Rusiji je hladno i sumorno. a na južnoj obali Krima. U Srednjoj Rusiji svake godine temperatura pada i na —30°. bila u nemogućnosti da g aji ozima žita. nego i duž donjega toka Dona i donje Volge. Ponekad se termometar penjao do 43° u Astrahanju. iako je neprijatna čoveku zbog svoje užasne studi i snežnih mećava. u Moskvi kao u Nantu. koje joj je »voćna pošta« donosila iz A strahanja i sa Dona preko Voronježa i Moskve. Ranije ili kasnije. Ali zima. i da bi skoro cela Rusija. na jugu. n akvašeno zemljište pretvara se u blatište. u Orenbu rgu kao u Tangeru. Razume se da se svake zime zamrznu reke u celoj Rusiji. Uostalom. morske obale su opko ljene ledom u Belom Moru. od —6° u Kijevu do — 10°8 u Saratovu. poplavu u nižim delovima prestonice. toj maloj povlašćenoj oblasti. oni isti vetrovi koji u jesen sprečavaju oticanje Neve i izazivaju tada. i carica Jelisaveta Petrovna dobijala je za svoj dvor r azne proizvode iz vrtova Južne i Jugoistočne Rusije. do 37°5 u Moskvi. kao z a trgovinu i prevoz. Pošto topljenje snega oduzima mnogo toplote. gajenje lubenica. oskudne ili gladne godine su često puta one kojima je prethodila zim a kada nije bilo izobilno snega ili se on nije dugo zadržavao na njivama. Strahoviti pljuskovi obaraju se na nepostojano zemljište i održavaju promenljivu i razgranatu mrežu jaruga sa ivicama ko je se rone. dinja. prelazio je 25°. ipak olakšava saobraćaj. što je posledica velikih geografskih širina. a to će reći doba kada nema prohodnih puteva. S . a ponekad i u Odesi. Pregrejana atmosfera često stvara oluje s pljus kovima. do 39°1 u Samari. pretstavlja za reke — kada se one oslobode leda — dragocen izvor za snabdevanje vodom. Ču vene su trešnje iz okoline Vladimira i Muroma. raspućica.

bilo ono koje je željno svetlosti. obratno. Na krajnjem severu. Neka požar uništi neki šumski kraj ili neka čovek zanemari raskrčeno zemljište. kao što su om orika i sibirski bor. prema prirodi i vlažnoći zemljišta. zemlja se odmržnjava samo do izvesne male dubine. tamo seče drva. pa čak i kada čovek nije svedok tih promena. koja s e sada sastoji samo od mladih drveta. ima vrsta koje se sve više rasprostiru. jer irvas. koji se šire na račun svojih evropskih jednovrsnika. č ja je površina skoro četiri puta veća od površine Francuske. koga je bilo u izobilju južno od jezera Ladoge i u oblasti Novgoroda u prei storisko vreme. to je mšara. od Karelije do Kame i Pečore. I spod nje vlada merzlota. Šumarci sa sitnim drvećem i pošumljeni brežuljci nagoveštavaju veliku šumsku oblast Rusije. jer je pretvorila škriljac glečerskog nanosa u sivu i trošnu zemlju. Iznad tog a sloja merzlote nalazi se zemljište bez drveća koje Laponci nazivaju tundrom. hrast. Između njih širi se. Tundr a je »polarna stepa« koja se od obala Severnoga Ledenog Mora pruža u nejednakoj širini s ve do ivice šuma. kao i drveće u tundru. koja su mu neop hodno potrebna za građenje zgrada. toga neophodnog pomoćnika u nj egovoj ekonomiji. Na tome pogodnom zemljištu raznovrsnost drveća je u suprotnost i sa jednolikošću njihove podloge. u čijem su se društ u zakorenili. U odnosu na svetlost. zima. lovci pro vodili zimu tražeći životinje sa krznom. — Isto koliko razlike u zemljištu. one mu se posrednim putem otkrivaju: tako. jasika. i nejednako trajanje godišnjih doba daje raznolik izgled biljnom svetu Rusije. ali je on tu granicu retko kad prelazio. i to mnogo kasnije i veoma malo. pokrov od vresa potsetiće nas na iščezlu borovu šumu. plovidba postaje sv e teža: to je doba kada brodovi zakašnjuju i nasukuju se na sprudove. a leskovi šibljaci nadživljuju hrastove. o čemu svedoči naseljavanje Novgorođana na poluostrvu Koli već u XIII veku. bor. ta nemoćna šuma. Razumljivo je da u tundri mogu da stanuju samo nomadi . postao je tamo prava retkost. Na drugim mestima je stalna eksploatacija proredila pošumljenu površinu. gde se nivo merzlote spušta. kao što je jela. šuma pušta nekoliko izdanaka u pustome p redelu. tajge pune divljači. po kojima su. ne usled lagane promene u klimi. gde se produžuje letovanje. karakteristična životinja tih oblasti. 30 Samo u dolinama. Prorašće i nastanjenost. drhtavo tresetno zemljište. zakržljale vrbe i breze koje ne p remašuju visinu kolena. Sastav šume menja se neprestano. podzol. Šuma je ostavila traga da zem ljište. kao št o su breza. na primer. Naročito u predelima nedovoljno isušenim. kao danas u Sibiru. koji se leti približuju moru da bi izbegli ubode komaraca. Granicu do koje raste drveće Rus je dosegao dosta davno.druge strane. čiji se nivo snižava usled isparavanja. sve dok ih prve sante ne oteraju u zimovnike zaklonjene od opasnosti prolećne bujice . g de retka drveta nadvišuju šiblje. gde mahovina nagriza . koja već vlada na severu i istoku. kroz koji voda ne prodire i koji je odveć blizu površine da bi drveće moglo da razvije svoje korenove. te ga moraju neprestano seliti s mesta na mesto. gde je sred nja godišnja temperatura niža od 0°. koj a njoj jedino i godi. Godišnja doba utiču takođe na se ljenje -ovih čopora. Ponekad je šuma ustupila mesto ljadi. On tamo kosi seno za svoju kravu. Stal an život mogućan je samo u dolinama. sa veoma visokim i starim stablima. obično će nekadanju š zameniti šuma sasvim različita od nje. naposletku se gnezdi svuda. brzo popase lišaj na velikom prost oru. a to će reći sloj večito zamrznut. Skoro nedirnute šume postoje još samo u veoma mal o naseljenim oblastima Severne i Severoistočne Rusije. za alat i ogrev. i kroz njih se Rus uvukao među urođeničke nomade. Ruska šuma retko kad da je sačuvala obeležja nekadanje guste prašume. sa zadocnjenjem sa mo na Krimu. preovlađivanje bilo drveće koje voli senku. šuma je kržljava. prljavožuti zastor lišaja il »irvasova mahovina«. nego zbog suparništva koje iskorišćuje najrazličitije okolnosti. i kada studen izvrši svoje prve juriše. on tamo zasejava njivu ili povrće. na rekama. jer vodi nejednaku borbu sa tresetn im močvarama. Posle jeseni koja obično kratko traje.

s a svojim krpljama. kao što postoje ostrovca stepe. tamo se manje selio nego stepski pastir. između Rusa i Tatarina. iste spoljne promene kao i prerija Severne Amerike. I sa me varoši zajedno sa svojim ogradnim zidovima za odbranu bile su sagrađene od drveta . Drvo mu daje građu za građevine. kormonika . razume se u drugim srazmerama. leptiraste i krinaste biljke stvaraju biljni zastirač koji prestaje tek u blizini Kaspiskog Mora. i sam lovac na krzna. koja se ne viđa više počev od Podolije. lavor. Ali skoro isključiva upotreba drveta za građevine izlaže ih opasnosti od požara. i stari putopisi često navode n . sasvim kao u frigani Grčke ili Anadolije. i već usred te povlašćene prirode. stepa je izgubila svoju div lju lepotu da bi pretrpela. za ogrev. treba otići do planina na Krimu. usnatice. I zaista. Čak i ruski drvoseča je bez takmaca kad treba složiti maksimum drva na gomilu određene vel ičine. veoma originalnih. On je rođeni drvo delja. okružena šumom poput prirodnih proplan aka. građenje drvenih crkava. Tolika uporedna razlika između stepe i šume nije mogla ostati bez uticaja na život i s udbinu stanovnika Rusije. Kao oblast sitnih glodara i velikih travojeda. uz velike troškove gradovi u Južnoj Rusiji održavaju drveće u svojim parkovima. a to će reći ste pa. gde se noga zaglibljuje u biljne materije u raspadanju. daje mu koru za štavljenje koža. šume i stepe. karakterišu stepu. U XIII veku cveta u Novgorodu i u Pskovu religiozno rusko neimarstvo. porozna oranica. prostrane šume ustupaju mesto razređenim žbunovima. po selima policija zaštićuje belu vrbu. poniklo veko vno suparništvo između Severa i Juga. a n aročito hrast i bor. stepa je imala sve do kraja XVIII veka jednu podvrsgu divljega konja. koje Rusi nazivaju polje. Tek tada. zgrade od kamena mogle su se na prste izbrojati. klanika i zlatica. Posle toga. Ali drvo se tamo javlja samo izuzetno: tek počinje da se ukorenjuje na stranama jaruga koje se učvršćuju prelazeći iz stanja ovraga u stanje balke. crnica. slez. Ima šumskih ostrvaca u stepi. Šuma je oblast stalnoga boravka. Osim toga. kao 32 nameštaj. kupinovom žbunju. izgleda da su se u prošlosti drveta. i kuda čov ek retko zalazi. jednogodišn jih ili dugovečnih. i »pokretnih biljaka« koje vetar nosi kada se sasuše. kada je otpočelo naseljavanje i kada ju je zemljoradnja preobrazila. biljaka čije veoma dugačko korenje ponire u dubinu da tamo traži vla gu. gde se iznad hrasta i graba ponovo javlja bukva. služi mu za pravljenje kola i sanki. krstašice. alatke i neverovatno raznolike igračke. pružali na jug dalje nego danas. sa svojim posebnim biljkama. Šuma prestaje onde gde počinje duboko zemljište. a od njega on pravi sirotinjsku obuću lapti.31 oronula stabla. tvrdolisnim travama pribijenim uz zemlju i bodljikavim biljkama . I tako je iz suprotn osti tih dveju oblasti. To je ulaz u sredozemnu ob last. Da bi se ponovo naišlo na šumu. Naročito od apri la do juna zapaža se onaj bujni život i raznolikost boja koje je slavio Gogolj u jed nom odeljku svoga romana Taras Buljba. zbog njihovog posebnog življenja. i ta je opasnost utoliko veća što se usled klime moraju ložiti peći za vreme mnogo meseci. Rus je takoreći ponikao iz šume. koja svojim debelim l išćem za vreme jakih žega stvara dragocenu hladovinu oko domova. čovek se za nekoliko trenutaka obrete u sasvim novom predelu. jedan u zimu a drugi u leto. g de se vidi večno zeleno drveće. Ali ta granica nije strogo određena. Beskrajna je raznolikost trava. drvoseča koji prispodobljava drvo svakovrsnoj upotrebi. drvo služi takođe kao građa za sijaset predmeta koje sa nasleđenom veštinom izrađuje kustar za vreme prinudne zimske dokolice . kada s e siđe na južnu obalu. da ustupi mesto pustinjskom prorašću što raste u usamljenim gr upama. Dva zastoja u prorašću. a poznije između Moskovske države i slobodnih Kozaka.

što dovoljno opravdava zabranu da se u njemu puši. ipak su Tatari uspeli da opustoše Suzdalj. gde Oka. Da bi se sprečile te nevolje. naposletku je dopušteno nekoliko izuzetaka za vreme maglovitih dana i izvesnih praznika. ide ka Volgi. Osećanju opasnosti pridruživalo se i osećanje što su ga stvarali novi utisci u zemlji toliko r . dočepao Kijeva. Ipak. divlje plodove. Murom na Oki bio je. Na svakom polju su Rusi nalazili još i relativnu bezbednost od napada stepskih nomada.jihov broj. od tvrđave do tvrđave. koja se tu javlja sa svojim stepskim prorašćem i koja zemljoradnji pruža naj lepše izglede na uspeh. Takva prebivališta bile su čistine u šumskoj oblasti. 1722 i 1784 g odine. i ostac i njihovih šljaha ili vojničkih puteva sačuvani su u tome kraju. što zn ači »iza šume«. teku ovde između niskih obala koje su ipak većinom suve i mogu se lako pregaziti na plićacima. A baš ta bezbednost nedostajala je Kijevu. i gde u suprotnom pravcu Don i njegova pri toka Voronjež teku ka jugu. Osim toga. Tako su na j ednom polju. Razumljivo je da su požari u njima često pustošili i da nema varoši u Srednj oj Rusiji koja nije imala da zabeleži u svojim analima strahovite katastrofe. U Orelu je požar uništio 1. Ali vojska čiju glavnu snagu sačin java konjica ne može dugo držati osvojena mesta u šumovitom kraju. To spajanje je pre jedno međusobno prodiranje. u čijoj se okolini još nalaze ostaci jednoga šumskog pojasa. pošto pr imi u sebe reku Moskvu. Njihov suparnik. užljebljene u udolinama visoravni. pored prirode zemljišta. 1742. u tome početku stepe. i da za neko vreme potčine Moskvu. Vladimir. Na drugom jednom polju osnovan je godine 1152 Perejaslavlj. posle Suzdalja. sagrađen takođe na jednom proplanku. a ima i čitavih šuma. Nije redak slučaj da se tamo uvukla kao jezik crnica. na Kulikovom polju. pečurke. od kojih je onaj iz 1754 stao života 177 osoba. tako i požari nisu dovoljni da o dagnaju stanovništvo sa prebivališta koja se njima čine zgodna. Na trećem se razviše Vladimir i Suzdalj. 1754. Na jednom polju na desn oj obali Dona. te su Rusi još izrana počeli da se bave pčelarstvom i da mešaju med u praznična pića. koji su pre Moskve bili politički ce tri Velike Rusije. 1857 i 1859 godine. ruska kolonija na f inskom zemljištu. jeste oblast gde se sastaje gusta šuma sa otvorenom ste pom. pripremila vojničku odmazdu Rusije. nazvan Zaljeskij. a preko 600 u 1858. 1761 i 1785 godine dogodili s u se veoma opasni požari. M oralo se kuvati napolju. već je u šumskoj usamljenosti bilo mogućnosti za stvaranje naseljeničkog središta. knez Suzdaljski. sudbina Rusije bila je 33 vezana za sudbinu te centralne kneževine. jer ima čistina koje se pružaju i preko ivice šume. Samo ako se kakvo jezero ili reka sa ribom nalazila na takvoj čisti ni. U suprotnom pravcu. čija je prestonica. zabranjeno je u XVI veku da se u varošima loži vatra u kućama od maja do septembra. na obali jezera Nera u Finskoj. kao i Rostov. Rusi su se lagano i oprezno spuštali preko zaštitne oblasti velikih šuma. Ipak. Izgleda da takav dodir izaziva borbu stopu po stopu između suparničk og stanovništva. Isto se može reći i za Moskvu. R usi su napredovali od polja do polja. Stoga je udolina Dona i Oke bila otvoren prolaz najezdi Tatara na putu ka severu. Tver na Volgi. bila g rad Vladimir. bio je isto tako grad podignu t na polju. i naposletku Moskva. Lako je za misliti da je namerni požar Moskve bilo lako izazvati. mnogo manja visina i mnogo blaži reljef olakšavaju kretanje. pčele kupe med p o cvetnom proplanku. Godine 1622 Kaluga je skoro sasvim izgorela. pa čak i Tver. koje je ostalo mitropolitsko sedište sve do vladavine Katarine II. naročito hrastovih.237 kuća 1918 godine. Zat o je nekoliko istoriskih varoši u Rusiji poniklo na šumkim proplancima. Reke. jer i pored zaštite što ju je pružala šuma. vašarski kvart goreo je 1816. Samo u toku XVIII veka Nižnji Novgorod bio je opustošen vatrom 1711. ali kako su u zabranjenim mesecima mogli da nastupe pon ekad i hladni dani. dip lomatija je. Kada se u XII veku Andrej Bogoljubski. Niska oblast koja razdvaja visiju Srednje Rusije i visiju Volge. 1715. Ali kaogod ni zemljotresi ili vulkanske erupcije. knez Dmitrij je 1380 godine odneo nad Tatarim a pobedu koja je bila puna nade za konačno oslobođenje Rusa. 1760. ta bezbednost bila je relativna. obližnja šuma daje drvo. osnovali Novgorođani još u davno doba m esto Rostov.

šumskim ljudima trebalo je četiri veka oklevanja.808 km. Kada je veliki glečer iščezao i Kaspisko More se svelo na svoj današnji obim. Ova zasjeka obeležena je grubim potezom na prvoj karti Rusije iz 1614 go dine. Sjevsk. zvana predgrađa strjeleca (strelaca). na kojoj se mogu pročitati i ovakve napomene: Deserta sine aqua. ta reka je bila doista re ka hraniteljka. Sela koja se zovu Storoževoe potsećaju na storože ili osmatračke stražarnice. samo ako posle požara nije izmenjen njihov plan. — Campi deserti ubi nulla hominum habitatio. pa su je potom ojačali drvenim palisadom. što su prenosači baraka lako vrši li. Da bi osvojili stepu. Volga je mogla da se izduži čitavih 3. Zbog toga su Rusi najpre načinili jednu čertu ili utvrđenu liniju. spajao je Veliki Novgorod sa Crnim Morem.486 km. koja je išla od Tula do Šacka preko Epifanja i Rjažska. Homana iz Nirnberga.. Ima sela koja su zadržala naziv Karaul (stražara). ov de je plan kružni. Voronježa i Tambova. 357 km. Stepa je za njega doista bila »strahotn a krajina«. sa putevima koji se zrakasto pružaju u raznim pravcima. sire campi deserti inhabitati. oduvek pružale saobraćaju najdragocenije usluge. Pre nego što je preterano iskorišćavanje i zagađivanje vode usled prevoženja petrol euma i industriskih otpadaka smanjilo prinos ribolova. To je bila posledica nepoverenja koj e je šumski Rus osećao na otkrivenom zemljištu. Ne samo da su ti nazivi nadživeli opadanje utvrđenja ili njihov nestanak. postepenog uvlačenja i rata. Sve varoši imale su predgrađa.128 km. i ta linija utvrđenja propraćena je ovom zabeleškom: Saisec (umesto zasjeka) con stans nemoribus desectis et vallis. I Crnome Moru je iščezavanje glečera darovalo velike reke: Don. za ko je je pretpostavljao da je puno opasnosti. kojoj su goleme jesetre i ukusne kečige raznosile slavu nadaleko. na divljem polju (djikoe polje). i to osećanje našlo je donekle odjeka na karti Ukrajine od J. dugačka 1.. U svakom godišnjem dobu. i nije samo sentimentalan onaj naziv »matuška« što su ga obalski stanovnici dali reci Volgi. broj »strjeleca i kozaka« i broj »tobdžija« u varošima kao što su Kursk. u godišnjim dobima kada nisu ni zaleđene ni suviše opale. — Dzike polie. nec planta reperiunda est. čovek je dolazio da lovi ribu . B. m ogao da sagradi i sakupi flotu koju je odveo da zauzme Azov. bilo na otvorenoj vodi. sa približno istim umerenim nagibom. veza s e održava nekolikim rekama koje su među najdužima u Evropi. Bj lev. preko Kurska. Još poz nije. Svakom takvom pomeranju p rethodilo je doba utvrđivanja i naseljavanja. dugačak 2. kao što su Kama. Ova mreža dugačkih reka nije samo od koristi trgovini i ljudskom saobraćaju. ona je zahvatila Ahtirku i gornju dolinu Doneca. Orel. dugačak 1.882 km. Ispred te utvrđene linije stražarilo se i danju i noću. dugačka 1.. bez drugih prekida osim prenošenja barki sa jedne reke na drugu. pritoci Dona. a k ako topografija nije istavljala visoke prepreke. nego se isto to dogodilo i sa garnizonima. Jedan od najstarijih puteva u Rusiji.azličitoj od Srednje Rusije. Reke i jezera. a Tsar Feodor Ivanovitz aggestum contra irru ptiones Tartarorum Crimensium. — Loca deserrta. bez velikih teškoća da se pređe iz jednoga u drugi. Zato je Petar Veliki na Voronježu. Brjansk. te granične varoši po znaju se po planu koji je isto toliko pravilan kao i plan francuskih bastida. Tako popis iz 1710 godine navodi broj »dragona i vojnika«. sa pritokama srazmernim njenoj veličini. To je takozvana Tulska zasjeka. i Oka. ne spuštajući se na tome ogromnom rastojanju više od 256 metara. Za mnogobrojne dane posta. Pored donjeg toka V olge sela su sagrađena od drveta. kojih je puno u pravoslavnom kalendaru. koji su se brojali odvojeno prilikom popisa stanov ništva. Još i danas. riba je prets . Razumljiv o je da su ove reke. 34 Posle stvaranja Tulske linije. bilo kroz led. stvorili su se veoma razgranati slivovi. vojnička granica pomerena je unapred do linije koja je išla od Putivlja do Simbirska na Volgi. — Između oblasti koje se razlikuju površinskim tlom i prorašćem. onaj koji vodi »od Varega do Grka«. Jer je bilo dovolj no prostora za razvijanje dugačkih tokova i dovoljno vode za njihovo održavanje. a međutim se na velikoj daljini od njih ne nalazi nijedno drvo. i Dnjepar. na velikoj daljini od mora.

Pa i Don. koje je Ivan Grozni pripremio zauzimanjem Kazanja i Ast rahanja na Volgi. mogle bi sasuti tolike vodene mase u dolin e. ka S rednjoj Aziji i Kavkazu. te tako ona dostiže visine nepoznate našim re kama u Zapadnoj Evropi. sveti Vladimir krstio svoje podanike u r . obrazovale duž reka: zaporoški koz aci. na levoj obali. širine. godine 1879. poplava se šir i lagano zbog malog nagiba rečnoga toka.tavljala dragoceno jelo. Simbirska i Saratova na desnoj. Može se zapaziti privlačnost koju su pr ema rekama osećale čitave 35 grupe stanovništva. pada u oči položaj Nižnjeg Novgoroda . 180 u Arhangelsku. izlivaju i plave popu t velikih tropskih reka. od jedne obale do druge. pa i one su uzdig nute na kolju. orenburški. počinje topljenje. donski. koji prol azi kroz oblasti gde se sneg manje zadržava. i to utoliko lakše što veoma često. oslobađa se za petnaestak dana ogromna količina vode ko ju sadrži snežni pokrivač nagomilan za vreme cele zime. ispod kojih je. Na svo me ušću u Volgu Vetluga dostiže 12 km. Kijev se isto tako na lazi na uzvišicama desne obale Dnjepra. čovek se privikao toj prirodnoj okolnosti. koja se pojava ponekad javlja u uzbudljivim razmerama. dok je jedna obala nadaleko poplavljena. penje se skoro na 7 m. a to će reći oni koji stanuju iza poroga ili brzaka da Dnjepru — u prošlosti. prema predanju. kakve su nepoznate u našim podnebljima. ko je je rat mogao svakoga trenutka da udalji od domaćega ognjišta. a ima zaselaka koja održavaju vezu među sobom samo pomoću čamaca. i zapaženo je da na rekama koje teku u 36 pravcu podnevaka obično je zapadna obala viša od one druge. Jedino bujne i neprekidne kiše. čim malo otopli u proleće. Vol ga se popela na 13 m. toliko je ribolov bio korisno zanimanje. dok sa dolaskom leta ne počne voda da opada. kada je rašćenje reka bilo umereno. Pravo na ribolov smatralo se za najdragoceniju povlasticu koju je vladar mogao podariti. a bliže našem dobru. koji doduše nije preob ilan. Zimski vodeni talog. ali se javlja skoro jedino u obliku snega. uzvišenoj obali Volge. ova pojava može se često zapaziti. Kod Muroma reka Oka penje se obično na 8 m. skoro u isto vreme svake godine. Ovom stanovništvu. Međutim. Tambovu.200 velikih jesetri. kod Kalača. Ma kako se objašnjavala ta visinska razlika. Druga razlika. i kao i one. Isto su tako ribari iz Jaroslavlja snabdevali dvor Katarine II. 140 dana u Novgorodu. jer je ona prva niska. Samari i Orenburgu. Kod Sizranja. druga osta je relativno suva. činilo se da je prino s od ribolova mnogo pouzdaniji nego obrađivanje zemlje. Usled top ljenja leda. 120 dana u Voronježu i Sar atovu. uralski i astrahanjski kozaci. u 1880 godini. Zbog toga u tim niskim ravnicama koje poplava pokriva svakog a proleća postoje kuće za stanovanje samo na najuzvišenijim mestima. Volgine pritoke sa Mologom i Šeksnom liče tada na ogromna jezera. Tako su se k ozačke vojnički organizovane zajednice. jeste znatn a visina i periodičnost poplava. Otuda obalski stanovnici razlikuju »livadsku obalu« i »bregovitu obalu«. koja takođe zavisi od klime. a druga je uzdignuta u obliku jara ili brežuljka. iza poslednje granice poplava. Pošto je poplava redovna godišnja pojava. zvane vojsko. imalo je svoje najbolje zatočnike u tim vojničkim naseobinama što su se bile podigle duž stepskih reka. pod umereno vlažnom klimom. i zbog toga se reke u Rusiji. Kostroma u svome donjem toku meri 30 k m. Prilikom tih strahovitih poplava reke se šire na ogromne daljine. a skoro na 10 m. Najglavnija od svih razlika koje postoje između ruskih reka i reka u Zapadnoj Evro pi jeste dužina zaleđenosti. 160 dana u Kos tromi i Ufi. Moskvi. odakle prestaju da joj dolaze pritoke. jednoga znamenitoga dan a ruske istorije. Tako je godine 1672 jedan ukaz Alekseja Mihajloviča primo ravao ribare iz Ribinska da šalju dvoru 1. a kako se ono prilično brzo vrši. nagomilava se u sloj koji po ne koliko meseca leži na zemlji: 80 dana u Kijevu i Poltavi. dok se Kazanj nalazi dale ko od reke. Rusko širenje u Sibiru.

Ukoliko se više ide ka nekadanjoj krajnjoj granici glečera na jugu. i na tome me stu podiže se zaselak. Ako se izuzme krajnja severna oblas t. ne bi bilo korisno. i krajnji jugoistok. Severni deo je odveć vlažan. izaziva ponekad odronja vanja. Kaogod i klima. iz koga ističe Neva. ipak su mnoga od njih dobila izgle d ritova u kojima se vidi tek po koja slobodna površina vode. Suprotnost između Severne i Južne Rusije. 3. negostoljubiva tundra. Iako ih je manje nego u Fi nskoj. a biljni život traje više od šest meseci. zahvata 18. te isušivan je tih takoreći sunđera. jezero Seliger. Tek kada reka prestane da raste. biljni život tamo ne traje ni pola godine. utoliko se smanj uje broj. veće je od j ezera Mađora. — Iz ovog pregleda geografskih posebnosti Ev ropske Rusije proističe jedna osnovna razlika. Iako sa visokih obala varoši mogu da prkose poplavi. Takvih odronjavanja bilo je u više mahova blizu Saratova i na nekoliko mest a na donjoj Volgi. U nerav noj oblasti Volginih izvora. čij a su obeležja većinom međusobno suprotna. Dnjepar u svome donjem toku prima vrlo malo pritoka. Jezero Ladoga. sa provalijama. Privremeno stanovništvo pokriva obalu svojim dućanima sve do prestanka perio da plovidbe. J užna Rusija je zaravnjena oblast.150 km2. jezera i reka ima tamo u izobilju. saobraćaj se vrši većinom vodenim putevima.583. sa udubljenim reljefom koji se odlikuje mnogobro jnim jarugama. tako se i geološka prošlost Rusije ogleda u raspodeli njenih tek ućih i stajaćih voda. i varoš u neku ruku silazi na nju. one su ipak izložene drugim nev oljama. a Vol ga ne prima ni jedne od Jeruslana na levoj obali i Sarapta na desnoj. te dodaju još jed nu crtu sličnosti između te male oblasti i sredozemnih zemalja. najveće u Srednjoj Rusiji. uopšte uzev. 9. nastavlja se saobraćaj. jezera i baruštine su tamo retke i ograničavaju se najčešće na plavne delov . odakle silazi tromo ka n ekom nižem udubljenju. prostranstvo i najčešće dubina jezera. te reke odjednom postaju sve ređe. Iako među ovim jezerima ima i takvih čija je voda bistra i providna na peskovitom dnu. postoje mnogobrojna jezera. te baruštine ipak su od koristi kada se završi otapanje snega. onda se vidi da se Rusija može podeliti na dve velike oblasti: Severnu i Južnu Rusiju. Severni deo je oblast naslaga. Iako smetaju saobraćaj u. Onde gde je glečer naposletku iščezao i gde je isparavanje najmanje. što je ravno površini triju običnih francuskih departmana. Ali čim se prispe n a južnu padinu. podižu ljudi ustave koje stvaraju bare. u Kijevu se takva odronjavanja događaju skoro svake godine. na većim otstojanjima. sa reljefom glečerskih nano sa i topografijom predela načičkanih neravnina. To je hidrografija krečnjačkih oblasti.eci. To je otkup za zadovoljstvo što ga varošanin oseća kada posmatra sa visokih šetališta veličanst venu i mirnu površinu reke što se širi pred njegovim očima. jer održavaju vodost aj reka i usporavaju trenutak niskog vodostaja kada nastupe letnje žege. Nov hidrografski tip pojavljuje se odjednom kada se priđe stepenovitim visijama Krima. potoci teku samo početkom proleća. 37 Ponegde. Tek ako se ponegde vidi kako se voda skuplja u plitkim udolinama.836. saobraćaj se vrši uglavno m suvozemnim putevima. Reka. ipak ih ima izobilno u Kareliji i u čitavoj severnozapadnoj Rusiji. jezero Pejpus. podzemn im pećinama i ponovnim pojavljivanjem retkih ali obilnih izvora. Otuda ona vrsta oskudnih potoka koje u oblasti Poltave na zivaju sljeporod (sleporođen) ili mertvorod (mrtva voda). gde je zemlja manje porozna i gde vrućine duže traju. Još dalje ka jugu trošna i retko pošumljena zemlja stepe upija vodu. najprostranija u Evropi.500. jezero Onjega. a potom se svode na nekoliko tankih mlazeva vode. Pored ovraga ili jaruga koje brazdaju stepsko tle i skoro s u uvek bezvodne. ove skromne dolinice skoro bez padina jesu jedini useci koje je u međuprostoru velikih reka voda izdubila u prostranoj i bezreljefnoj ravnici Južne Rusije. pa i vašar u Nižnjem Novgorodu održava se na jednom takvom privremenom me stu gde vri od života za vreme od nekoliko nedelja i odakle iduća poplava odnosi otp atke i uklanja nečistoću. tarući višu obalu za nekoliko metara u visinu. U južnom delu je vlažnos t nedovoljna. pustinja oko Kaspiskog Mora. gde ih u Vitebskoj guberniji ima 2. i ona tamo pokrivaju jednu četvrtinu njene površine .

Tolstoj. Arhe ologična minuvšina Kiivščini (Arheološka prošlost Kijevske oblasti). a hrast u dolinama. na jutu su šume mnogo ređe i sastoje se od hrastova u višim delovima. Hanenko. i Malorusa s druge strane. Petrograd. sv. Moskva. bar pr ividnim. Uvarov. Moskovskog arhe ološkog društva. i Vvedenije v arheologiju (Uvod u arheologiju). 1926. Moskva. Bitovaja arheologija (Materija lna arheologija). Što se tiče specijalnijih radova. Moglo bi se navesti još mnogo primera ovakvih suprotnosti. čas stavila neprelazne brane. B. napr otiv. T. Arne. 1904. I. 1892. oni uskoro obratiše pažnju na unutrašnjost svoje ze mlje. I. Najglavnija dela posvećena celini ili velikom delu ruske preistoriske arheologije jesu: A. sa slamnim krovom. Xavojka. Uvarova. jer su oni suvi. M. V. u Zbirci memoara francuskog arheološkog društva. 1923. Moskva. Danilević. K R A T A K P R E G L E D P R E I S T O R I S K E A R H E O L O G I J E R U S K E Z E M L J E Tek je sto godina otkako se ruski naučnici bave arheologijom svoje otadžbine. 38 I I . S. Žebeljeva. Kondakov i J. sv. ipak se mora u toku istorije ruskoga naroda utvrditi da je priroda u Rusiji. PRESLOVENSKO DOBA Paleolitsko doba. Stokholm. 1908. Pošto su se najpre interesovali za istoriske ostatke Grka na severnoj obali Crnoga Mora. Pariz. 1892. čije je prve tri sveske preveo na francuski S. Kijev. i okolnih naroda Skita i Sarmata. Drevnjije obitatelji srednago Pridnjeprovja (Drevni stanovnici srednjeg sliva Dnjepra). I—VI. sv. Poslednjih godina su strani na učnici. I. V. Uvarov. Renak u Starinama Južne Rusije.. A. u vreme kada je veliki severni glečer pokrivao ogromnu ravnicu koja se p . Ebert. I. — Ne zna se da li je čovek živeo u istočnoj Evropi u prvoj polovini kv aternera. njih ćemo kasnije spomenuti. 1889—1907. Na severu bor ras te radije na vrhovima vododelnica. Kijev. Gorodcov. Drevnosći Pridnjeprovja (Starine u slivu Dnjepra). P. južni deo je oblast stepa. prvenstveno iz Helzingforsa i Stokholma. sve do jezera Ladoge i gornjega sliva Volge. Kijev. Petrograd. uzeli u tome velikog i značajnog ud ela. Iako su se u drugoj polovini XIX veka arheološka istraživanja umnožila. i Arheologija. 1913. Bon. od profesora S.e dolina. Pervobitnaja a rheologija (Prvobitna arheologija). koje su donekle uticale na razvitak Belorusa i Velikorusa s jedne strane. te oblasti bile su od 1854 do 1858 godine predmet značajnih radova A. Južna Rusija imala je demokratske ustanove Kijeva. a od borova na nanesenom pesku. koje je prvo počelo da saziva ruske arheološke kongrese. 19 25. 1889—1899. Severni deo je šumska oblast. 1881 . 1910. Da spomenemo još Pregled razvitka arheoloških nauka u Rusiji. od grofice P. a čas pružila izuzetne mogućnosti aktivnosti naroda i njegovih vođa. i koje su posle ujedinje nja pod carevima dovele do stvaranja Ukrajinske države sa izvesnim. 1. Na severu su muškarci mnogobrojniji. I—VI. više nego u drugim zemljama. Arheologija Rossii (Arheologija Rusije). a na jugu žene. Ruskaja drevnosći v pamjatnjikah iskustva (Ruske st arine u umetničkim predmetima). Ö teuropas och Nordbalkans förhistoria. samoupravnim povlasticama Ma koliko čovek bio malo sklon da pridaje preveliku važnost uticaju geografske sredi ne na sudbinu naroda. ona su međutim počela jako da napreduju tek u početk u XX veka zahvaljujući radu Petrogradske carske arheološke komisije. kuće na jugu su od hrastovine. Kuće na severu grade se od borovih stabala sa krov om od dasaka. N. Severna Rusija živel a je pod samodržnom organizacijom Moskve. Pariz. a naročito Arheološkog društva u Odesi. Moskva. 1925. A. 1921. V. Sdrussland in Altertum. Moskovskog ist oriskog muzeja.

Taj stupanj je poznat pod imenom fatjanovska kultura. čitavog ili slomljenog. idući za mamutima i irvasima. do neolitskog stepena? Mi to ne znamo. naročito tamo gde je zemljište bilo plodno i pogodno za stanovanje. nosoroge. pored kojih se nalaze kosti divljih životinja iz toga vremena. razume se sa mesnim razlikama. ili pak grobnica sa neolitskim predmetima. Na 39 ravnicama oslobođenim od leda male porodice živele su nomadskim životom. Neolitska obitavališta u Južnoj Rusiji (Volinija. pa i stara kultura sa koštanim oruđima. u Kirilovskoj ulici u predgrađu Podol. jer ona t ada još nije postojala. ona razlika u kultu ri između stepske oblasti i oblasti šuma u Srednjoj i Severnoj Rusiji postoji već u ne olitskom dobu. Južna Rusija se očigledno razlikuje u tome pogledu od Sred nje i Severne. a potom još više. ili temelja koliba. tražeći neprestano nova staništa. pa ipak se i tamo nailazi na često veoma značajne ostatke obitavališta. To više nije jedan jedini narod i svuda ista prosvećenost. u Voliniji i oblasti Kijeva. kod Goncija blizu Poltave i kod Mizina na reci Desni. Dvostruki karakter Rusije u istoriskome dobu. medvede. Danske.ruža do linije Lavov-Kijev-Tula-Saratov. On je po svoj prilici došao sa Zapada i pripadao je is toj onoj mlađoj i krupnijoj rasi koja je na Zapadu zamenila prvobitnu i nižu r asu homo primigenius Europae. Svuda gde su neko vreme živele ostavile su tragove svoga prolaska. U ovom poslednjem obitaval ištu pronađeni su vajani i ukrašeni predmeti čije šare odaju veoma razvijen umetnički smisao kod tih prostih ljudi koji su lovili mamute. potom u K ijevu. mezolitski. iz magdalenskog doba. o tselile nekuda na severoistok i u Sibir. Rusija ima čitav niz ovakvih obitavališta. Očevidno je da je svuda ovde živeo isti narod. Polt ave i Harkova. koji se javljaju u obliku prostranih slojeva ostataka. unapređujući svoj umni razvitak tako da se uzdignu na viši step en. nova obitavališta. tako isto je različita. i živeli teškim i napornim životom. pokušaji primitivne umetnosti. Neolitsko doba. ali ne i grnčarija. Poltavska i Harkovska guberni ja) i retke grobnice sa skeletima pokazuju drukčiji tip kamenog oruđa (naročito m ikrolite) i drukčiju grnčariju nego istodobna obitavališta pronađena kod Bologoa blizu V elikog Novgoroda. koje je započelo pre više od dve hiljade godina pre Hrista. To je dokaz da je već na tri hiljade godina pre Hrist a postojala veza između Volge i Baltičkog mora. kod Balahna blizu Nižnjeg Novg oroda. razume se. U Južnoj Rusiji. i njemu pripada poslednji stupanj one kulture koju na lazimo na kraju neolitskoga doba. Ono što nas najviše iznenađuje kod nameštaja nađenog u to me seocetu blizu stanice Utkinskaja na železničkoj pruzi između Jaroslavlja i Vologde jeste uticaj Zapada. rasprostranjena u Estoniji i slivu Volge. nailazi se na mnoštvo tragova obitavališta. sa svojim bakarnim predmetima i jakim 40 uticajem nordiske i kavkaske kulture. Isti ovi tipovi. a kasnije i uralske. te načinile mesta nekoj novoj najezdi? Il i su ostale rasturene po ravnicama i šumama Rusije. na primer u slivovima Volhova i gornjeg i srednjeg toka Volge. vide se rastureni od Karelije i Finske do srednje Volge i ka Jugu do granice crnice. a koja se odlikuju okruglom grnčarijom sa ukrasima u o bliku češljevih zuba. Srednja i Severna Rusija su. Kijevska. Sve što se zna to je da tadanje stanovništvo Rusije nije bilo zaostalo iza ostalih s tanovnika Evrope i da se ono neverovatno uvećalo. ali znamo pouzdano da se pojavio čim su se glečerske mase počele da povlače. lavove i irvase . ostatke ognjišta. manje bogate u tome pogledu . Najstarija pripadaju aurignaciskom i solu trenskom dobu i pronađena su kod Kostenki na Donu i kod Karačarova na Oki. kod Volosova blizu Muroma na Oki. primerci kamenog ili koštanog oruđa . kod Čuhloma na Veksji. — Da li su se možda kvaternerske rase. Ne treba verovati ni u jednu najezdu . najskorašnjija.

Mi ništa ne znamo o svima prastarim narodima Južne Rusije. — Početkom druge hiljade godina pre Hrista. počev od neolitskoga doba. zapažaju se već jas no različiti narodi. nje nog rasprostiranja i iščezavanja. istoriskim prethodnicima Ski ta. koja se po njega rđavo završila. naročito predmetima . koj i je Dm. nadmašujući sve susedne civilizacije svojim umetničkim smislom. stara fatjanovska kultura. privlačan ali i težak problem ruske arheologije. ukoliko se tiče njenog porekla i njene suštine. bilo da je izumrla usled napada osvajačkih nom ada. i naročito nas iznenađuje bičaj da se kosti skeleta pokriju jednim slojem crvene boje. uopšte uzev. Njegova civilizacija blistala je nekoliko vekova. sa grnčarijom nordiskoga tipa i onom koja u arheologiji centralne Evrope nosi obično naziv vrvčas te grnčarije. još mnogo zagonetaka. Velika srodnost njene grnčarije sa predmetima iz star og doba pronađenim na Balkanu i na Maloaziskom Ostrvlju izazvala je stvaranje nek olikih teorija: najpre onu o širenju egejskih uticaja ka severu a kasnij e teoriju o obratnom uticaju ili čak o spuštanju tripoljskog stanovništva i njegove ci vilizacije ka jugu. sa istoka (ili juga) došao je prvi talas nomada nepoznata porekla. ali. iako se ono održalo sve do dolaska Skita. i Tripoljska c ivilizacija ostaće još dugo vremena. U Južnoj Rusiji. Tamo nije bilo velikih promena. Grobovi za spaljivanje. Grobni nameštaj je veoma karakterističan. Ali št o se tiče kraja toga doba. To je Tripoljska civiliza cija. Posle toga. naprotiv. oruđa od bronze zamenjuju k amena i bakarna oruđa. Najveći broj tumula pri padaju sledećem bronzanom dobu i obogaćenoj civilizaciji. čak i o stanovništvu koje je ost avilo kurgane (tumule). Sa Zapada. takve su da se ne mogu uvrstiti u jednu etničku celinu. Ali izgleda da je on sa n omadskim stanovništvom stepe vodio neprekidno borbu. veoma je teško pokušavati da se razreše ta etnička pitanja za tako davne periode vremena. Grobovi tih naroda rasejani su po čitavoj stepskoj oblasti između Galicije i don je Volge i Kavkaza. na jug Evrope. u Tripolju na Dnjepru.sa Zapada. Njegovi etnički odnosi sa njegovim domorodskim susedima iz neolitskog doba i narodom sa sandučastim grobovima nisu poznati. sve do Grčke (E. Fatjanovska prosvećenost imala je svoje središte u trouglu Vologda-Vladimir-Novgorod na Volgi. ne vidimo jedan jedini narod. svojim idolima od gline i svojim zagonetnim kosturnicama (Pl oščadka) 41 sa grobovima za spaljivanje. Jedino je verova tno finsko poreklo stanovništva Srednje i Severne Rusije. ili čak služiti se pojmovima Germani. Štern). posle s vršetka kamenoga doba ona naglo iščezava. ali se ona rasprostirala odatle sve do Velikog Novgoroda i do varoši Brjanska i Sergača. dolazi među domoroce jedan narod koji je ostavio svuda na svome prolazu grobove sa kosturima u čučećem stavu u kamenim sanducima. veoma rasprostranjena. postoje nejasnosti. postavljaju takođe jedan etnički problem. na primer u Kijevskoj guberniji. u trenutku kada prvi bakarni predmeti prodiru u staru n eolitsku zbirku pripremajući na taj način prosvećenost metalnoga doba. Bronzano doba. od kraja treće hiljade godina pr e Hrista. sa obala Odre. divno izrađene. dakle. U sva kom slučaju. ustupa mesto mlađim kulturama koje se odlikuju obilnošću metala. Litvanci i Sloveni. Ali ne treba zaboraviti ne manje čudnu po dudarnost te civilizacije sa drevnom Mesopotamijom (Akropolj u Suzi) i drevnim T urkestanom (Anau blizu Ašabada). koji se mešaju među ove. Razlike u kulturi na koje se tamo nailazi čak i u jednoj užoj oblasti. ni u najezdu sa Juga. jer ima premalo proverenog materijala. Sasvim je prerano prenositi u ta vremena razne faze razvitka indoevropskog narod a. i koje je čuveno bogatstvom svoje šarane i bojene grnča rije. Oni se razlikuju od drugih tumulima (kurgan) koji pokrivaju kosture u čučećem stavu. Ostaje. Samokvasov hteo da izjednači sa Cimerijcima. bilo da se povukla u druge zemlje. Za neolitsko doba u pravom smi slu ova činjenica nije očevidna. tako nazvana prema jednom od njenih prvih nalazišta koje je otkriveno blizu Kijeva. Na severu. Treći jedan narod sasvim originalne civilizacije obrazovao se takođe na jugu: to je bio zemljoradnički narod koji je stanovao u oblasti između Galicije i kijevskog Dnje pra.

Bronzana kultur a u Južnoj Rusiji stvorena je industrijom koja je unošena čas iz Mađarske. sve do dolaska Gota u III veku posle Hrista. E. prožete uticajem klas ične grčke umetnosti. a verovatn o ni stanovništvo koje ju je stvorilo ne postoje više. V. kao i u graničnoj oblasti. ili kod T urovskoga (Galič). Ta plemena nazivaju se Jednim opštim imenom Sarmati. koji je toj poslednjoj fa zi dao ime Ananjinske kulture. koji su pošli iz Srednje Azije. Da li je tamo bilo još i drugih etničkih ostataka? To se tačno ne može znati. pojaviše se Grci na severnoj obali Crnoga Mora. Jamačno je bilo velikih kulturnih — ako ne i etničkih — promena u dobu kome odgovaraju ti grobovi. iako o na obuhvataju čitav niz plemena među kojima istorija zna za Jazige. grnčarija tu dostiže retku izobilnost i veliku originalnost ureza nih ukrasa. Ali mnoštvo kalupa i topionica pokazuje da je postojala i lokalna industrija. V. može se reći sa A. Skitsko-sarmatsko doba (Gvozdeno doba). Ali hronologija ostaje i dalje neizvesna. u svakom slučaju. a to će reći od polovine druge hiljade godina do poče tka skitsko-sarmatske kulture. kada su u Južnoj Rusiji vladale nove kulture višega stupnja. Kada su u VIII ili najkasnije u VII veku došli u tu oblast. U razvitku bronzanog doba u Rusiji učestvovale su obe etničke grupe. a potom se prelazi na kavkas ki tip katakombe. dok ih A. E. Jedan deo Skita bio je uništen. Utica j sliva reke Jeniseja i oblasti Urala na staru kulturu Fatjanova i Volosova nast avio se. Me lnika. Ostaci Cimerijaca i domorodaca potpadoše pod vlast Skita. Talgrena. Talgren stavlja. kao što se vidi iz sadržine grobova i mase bronzanih predmeta nađenih na razni m mestima gde su vršena otkopavanja. Danilevič greši što to pripisuje samo prvoj grupi. Gorodcova. Nomadi su takođe imali udela u toj industriskoj proizvo dnji. Jevarnickoga u Harkovskoj i Jekaterinoslavskoj gubern iji. Taj procvat stavlja se između VII i II veka pre Hrista. Konstrukcija grobova menja se prema fazama raz vitka. Alane i druge. bliz u Kišenjeva u Besarabiji. Sibir je tada igrao važnu ulogu u razvitku Istočne Evrope. nastanili se između Dona i Dn jestra. od kojih se jedan deo nastani još dalje. a naročito zahvaljujući 42 odličnom iscrpnom delu A. kao što dokazuju iskopine nađene kod Sejma blizu Nižnjeg Novgoroda. domoroci i osva jači sa kurganima. Ali ova najezda nije bila jedina velika etnička promena u Južnoj Rusiji. Ananjin je jedan deo te teritorij e i njenih kultura. Rokso lane. — Za vreme prvih hiljadu godina pre Hrista jedna nova najezda nomada preplavila je čitavu stepsku oblast.sibirskog porekla. a naročito iz iskopina nađenih kod Borodina. u XIV—XI vek pre Hrista. čiju veliku ekonoms . sa kojom ti grobovi očevidno imaju dodirnih tačaka. i plod je raznih utic aja. Njeni jedini stano vnici su ostaci domorodaca koji se održavaju kroz sva doba i kroz sve promene nase ljavanja. pa čak i u njihovim grobnicama. U Južnoj Rusiji. U isto vrem e kada i Skiti. pri pojavi bronzanog doba. u čitavoj stepskoj oblasti stanovali su i njom gospoda rili stari zavojevači sahranjeni pod kurganima sa obojenim skeletima. te stepe padoše pod vlast Sarma ta za nekoliko vekova. Jaksamate. čas sa Istoka i Urala. Osim toga. ni Tripoljska civilizacija. To je jedna nova civilizacija bronzanog doba i ona se održala za vreme narednog perio da. Prvi je bio najezda iranskih Skita. koja su isto tako govorila jedno iransko narečje i dolazila takođe iz Srednje Azije. U početku III veka pre Hrista drugi talas najezde doveo je uzastopno plemena srod na Skitima. naročito veza sa Sibirom i Srednjom Azijom. Gorodcov stavlja f azu Sejma u XIV—XIII vek. neznani narod trakiskog ili kavkaskog pore kla (narod koji je ostavio ranije pomenute kurgane). i tu osnovali novu državu sa nekoliko dinastija. Ta najezda naišla je u dva talasa. Grobovi iz t oga doba danas su vrlo dobro poznati zahvaljujući istraživanjima V. ote rali su iz stepa Cimerijce. što dokazuju iskopine nađene u oblasti njihovih kurgana. da ona pretstavlja vrhunac bronzane kulture na Vo lgi. Trifiljeva i Dm. a fazu dragocenih predmeta nađenih kod Galiča u X—VIII. zajedno sa sličnim grobovima. Osim njih. u Mađarskoj i Bugarskoj. Talgrenom. te od prostoga groba postaje grob ojačan građom.

pored pravih skitskih i grčkih predmeta. naročito onima što pripadaju varvarskim poglavicama. Karagodeuaš. i vrsta pred meta u grobovima pokazuje da je stanovništvo bilo pre zemljoradničko nego nomadsko. Ali u tome dobu. arheologija nailazi samo na ta tri etnička elementa: Skite. Bjelskog). a koji spaja okolinu Balkaškog jezera sa planinskim lancem Tjan-Čanom na Donu. nailazi se. Već od I veka posle Hrista. Na toj obali. Motrenina. koji se o dlikuje životinjskim ukrasima donesenim iz Srednje Azije. a kasnije naročito u Pantikapeji. skitskim ili sarmatskim. Ali karakter kulture u unutrašnjosti nije nam . a 43 treća dorska. Muzej Ermitaž u Petrogradu čuva jednu takvu čuvenu zbirku koja potiče iz kurgana zvanih KulOba. u arheološkim iskopinama Južne Rusije. nailazi se severno od stepske oblasti. sa novim dekorativnim tehnikama (umetci. u Kijevskoj. pored Sevastopolja. iza koje su se nalazile ogrom ne žitnice spremne da snabdevaju čitavu Grčku i Jegejsko Ostrvlje. Semibratov. iako je prisust vo Slovena na zapadu i Finaca na istoku te oblasti već vrlo verovatno. oni pohitaše da osnuj u čitav niz trgovačkih zastupništava i naseobina. sa njihovim mo tivima i po njihovom ukusu. Ne može se međutim danas kazati koji su to narodi. Prve dve naseobine bile su po poreklu jonske (osnovali ih stanovnici grada Milet a sa Maloaziske obale). nalaze i pred meti dovoljno različiti da bi se mogli pripisati nekom drugom narodu. no koji su pretrpeli j ak uticaj Mesopotamije. koja imaju ponekad i tumule. raznobojan. utvrđeni logori u njihovoj blizini pokazuju da su tu bila relativno sta lna obitavališta (logori kod Nemirova. Za skitskoga doba preovlađuje grčka umetnost i ona uobličuje varvarski stil. Hohlač. pored proste grnčarije i predmeta donesenih iz Azije ili i zrađenih na licu mesta. gleđ) koji priprema zemljište za umetnost gotskoga doba. i unosi u radionice Krima i poluostrva Tamanja je dan nov životinjski stil sa persijskim i indijskim uticajima. Osim već navedenih grčkih naseobina. Černjigovskoj i Poltavskoj gubernij i na velika groblja gde se. U kurganima. i Hersonez na Krimu. koji se verovatno kriju iza imena koje se nalazi kod Herodota (IV. koju su osnovali stanovnici Herakleje. 521) — „zemljoradnički Skiti”. Unutrašnjost Rusije ostaje za vreme skitskoga doba u mraku. čitav niz divnih predmeta klasične izrade što su ih načinili grčki m ajstori u Olbiji. U čitavom razdoblju od VIII ili VII veka pre Hrista do III veka posle Hrista. Sarmatsko doba označava preokret u uticajima . Pantikapeja na Bosforskom Kanalu (danas moreuz Kerč između Azovskog i Crnog Mora). Oblast ovakvih groblja. grnčarija je delimično različita i običaj spaljivanja meša se sa običajem sahranjivanja. i mnogih drugih. Olbija je u početku bila najnaprednija. nisu svi predmeti skitskoga ili sarmatskoga porekla. od kojih su najbogatije i najveće bile Olbija sa ostrvom Berezanjom na ušću Buga. 17. civilizacija i čitav sarmatski život počinju da gospodare grčkom i romanskom kulturom i da ih prožimaju varvarstvom. Lugovaja.ku važnost oni odmah uvideše. Sarmate i Grke . već je pošumljena. Soloha. Sve te novine dolaze velikim putem kojim su se kretale trgovina i najezde. Sarmatska dekorativna ume tnost širi se i drugim putevima. ali za varvare. Pastjerskog. jamačno domoro cima koje su pokorili nomadi. ali je Hersonez duže sačuvao svoju moć. Kulture sa juga prodir ale su do Voronježa i Romnija. Čertomlik. Najpre se vidi kako se skitska i grčka civilizacija stapaju da sačine jednu celinu u kojoj grčka umetnost i tehnika potiskuju nomadska obeležja. To nas navo di na pretpostavku da su to drugi narodi. gde su se mešale sa fatjanovskom kulturom koja je bil a na izmaku. iz prv ih vremena.

Ali pored tih grobova ima i drugi h još starijih. . Litvancima i susednim Slovenima. jer s e nalaze u obitavalištima i grobovima litvanskim. gde se u grobovima iz VI i VII veka nalaze često izopačene gotske kopče. Od god ine 250 najglavnije grčke naseobine padoše postupno pod njihovu vlast. a drugi istočnije. klinastim urezima i ubodima. Pošto su dali nove oblike kopčama i minđušama. Hvojka. sačuva ni su predmeti koji bi mogli poticati od Gota. a takođe i trgovini sa Persijom. koja prodre d osta daleko u unutrašnjost. nema više nimalo sumnje o njihovom udelu u kasnijem razvitku umetničke rad inosti u Srednjoj Evropi. Got ga samo usvojili i rasprostranili. Ako je tako. onda cela ta grupa ne može prip adati Gotima. a kada su ih odatle oterali Huni. a utvrđeni logori tipa Đakovo gorodišče blizu Moskve. U jednoj grupi groblja. pripisao istoj grupi.44 dobro poznat. nego neposredno grčke 45 radionice. To su kult ure zvane pjanoborska i borkiska. a ne „gotski”. ali ona ne može tvrditi da su oni tu bil i i ranije. da je u to vreme cvetala na srednjoj Volgi i na Oki i Kami bronzana kultura Ananjina. stvorili jedan nov stil. prodrli do sredine Rusije. a potom osvajanja Dakije koje je izvrši o car Trajan 106 godine. Souk-Sua i Mang upa na Krimu. kao što su oni kod Zarubinaca. Talgren . Za arheologiju pitanje Gota u Rusiji ostaje dakle ne rešen problem. slovenskim i finskim. ako ti grobovi kod Zarubinaca pretstavljaju početak iste civilizacije. Ovim putevima su gotski predmeti. Ranije se pretpostavljalo da su oni za vreme svoga b avljenja na Crnome Moru. Poznato je. sa svojim koštanim izr ađevinama. Ovi su krajem II i početkom III veka napustili u velikim masama donju Vislu i prešli najpre preko zemlje zapadnih Slovena. i novim stilom životinjskih ukrasa. Gotsko-rimsko doba. Ta gotska država. i pred sam dolazak Germana on je bio već sasvim uobliče n zahvaljujući potstrecima što su ih doneli Sarmati. a uporedo s nj ima i gleđosani predmeti takozvanog moščinskog stila. To je stil koji je baron Beji nazvao „gotska umetnost”. koju pretstavljaju groblja kod Černjahova i Ro maškija blizu Kijeva (grobovi za spaljivanje i sahranjivanje iz IV i V veka). te će istorija i arheologija naći u VII veku na o balama mora njihove neznatne ostatke. Uistini taj no vi stil nisu stvorili Goti. U III i IV veku tako ukrašeni predmeti nisu retki u grčkim grobovima. To je dakle je dan grčko-istočnjački stil. — Već od II veka posle Hrista rimska kultura počela je d a prodire u unutrašnjost Rusije. a tako isto i nad obalama. a drugi posede oblast srednjega Dnjepra i tu obrazova novu d ržavu čije je središte bilo na Dnjepru (Kijev?). koja potiču iz VI i VII veka. Jedan put prolazio je duž Dnjepra (Pastjerskoe). posle 375 godine po ostaloj Evropi. sa mnogo tragova skitske radinosti. propade takođe godine 375 pod navalom Huna. To su samo novi strupnjevi nekadanje ananjinske kulture. Arheologija utvrđuje njihovo prisustvo n a tome mestu na osnovu groblja za sahranjivanje kod Gurzufa. iz I veka. raširili ga po celoj Evropi. daju pre utisak završetka neolitskoga doba nego poodmakle metalne kulture . poznate po nizu finskih grobalja na Kami i Oki . nego neposredno iz okoline Turkestana. Ali razvoj rimskog uticaja bio je zaustavljen dolaskom Gota. Ova nova umetnost prodrla je u Rusiju dosta daleko na sever. Ove pobede otvoriše vrata rimskoj trgovini. Naprotiv. razume se pomoću vizantiske trgovine. Najveći deo Gota povuče se ka zapadu. Odatle Goti raširiše svoju vlast nad Fincima. kojih nije bilo na jugu Rusije u I veku i čiji su srodnici Bastarni stanovali u drugoj oblasti. V. koje je jedan od dobrih ru skih arheologa. uostalom. Ja međuti m ne smatram da ti tragovi potiču sa obala Crnoga Mora. To je bila posledica najpre zauzimanja obale Crno ga Mora od Rimljana za vlade Nerona (63—66). Jedan njihov deo naiđe 214 godine na rimsku vojsku u Dakiji. koji je poslužio kao osnovica merovinškoj umetnosti u V—VII veku i koji se odlikuje sjajnim raznobojnim umetcima od granata ili stakl a. pomoću mesnih radionica. velika i moćna u IV veku. kao što je tvrdio A. što dokazuju velike količine nađenoga rimskog novca sa obe s trane Dnjepra.

A ko se hoće iskreno da prizna. Telo obično leži na leđima. Spaljivanje. Ne z na se gde su se nalazili Prasloveni u toku III i II hiljade godina pre Hrista. naročito na granici slovenske teritorije. Kasnije se naoružanje razvilo pod uticajem Rusa. na primer na Dnjepru — u zavičaju plemena Poljana. Unutrašnja konstrukcija kurgana je veoma različita. Uvarova. ponekad gro bovi leže prosto na površini zemlje ili u prostim jamama. i jedino zemljoradnička kultura ne severu skitskoga carstva i černjakovska kultura posle Hrista imaju pra vo — iako se i tu mogu izraziti sumnje i staviti primedbe — da se pripišu Slovenima. dok s u nomadi imali luk i sablju. Predmeta u grobovima ima obično v eoma malo. Grnča rija je svuda ista: jedan stari tip (raniji od X veka) ćupova bez ukrasa. njihovoga rasprostiranja i njihove kulture. Brandenburga i nekih drugih još se ne može tačno reći šta je u IX i X veku slov ensko. Zavitnjiviča. koje Tacit i Ptolomej pronalaze već kao veliki narod. ili kod Severjana bli zu Černjigova. SLOVENSKO DOBA Vrlo je verovatno da su Sloveni stanovali u svojoj evropskoj postojbini između Vis le i Dnjepra već na nekoliko vekova pre Hrista. uzengije. i svi pokušaji da se kulture Tripolja proglase za slovenske. srpovi i ognjila svuda su isti. koji od X veka pređoše u upotrebu i kod Slovena. Ali. Razume se da se u vek nailazi na grobove i obitavališta za koje se ne može 46 pouzdano tvrditi kome su pripadali. oko trg ovačkih ili kneževskih središta.2. ali nam Kijevski letopis kazuje da su neka slovenska p lemena. mamuze. da su Vjatići u VIII ve ku osnovali na Oki važan trgovački i politički centar oko varoši Rjazanja (nekadanja Arz a). te ne izgleda čudno što su im arheoloz i pripisali nekoliko preistoriskih kultura među onima koje smo nabrojali na jugois toku Rusije. Slovenske grobnice nalaze se pod mogilama (tumulima) prilično visokim — otuda i dolazi naziv „doba kurgana” — koje pokrivaju tela bilo spaljena ili sahranjena . I pored svih napora grofa A. na Oki — kod plemena Vjatića. ali ponekad i više ka središtu. V. u okolini Smolenska — kod plemena Krivića. Izvesno je da su Sloveni obrazovali veliki narod pod vlašću Gota i da su se u VI i V II veku raširili do Doneca. Oke. bradvom i velikim štitom. samo na j ugu raširilo se ono ranije. gen erala N. kao što su bili i domaći predmet i. Tek od IX i X veka može ruska arheologija da nam pruži pozitivnu i pouzdanu sliku po stojbine Slovena. nemaju čvrstog osnova. da bi opis starina tadanje slovenske civilizacije izgledao danas preran. Prvobitno oružje Slovena bilo je veoma jednostavno: luk sa strelama. sahranjivanje je zavedeno u toku XI veka. Ali naše poznavanje obitavališta i grobova iz toga vremena je tako nepotpuno. mora se reći da se ne zna ozbiljno kakva je bila kultu ra Istočnih Slovena čak ni u razdoblju od V do VIII veka. ili neolitske domorodačk e kulture za slovensko-ukrajniske (v. B. sa nogama ka istoku a glavom ka zapadu. vršila spaljivanje oko 1100 godine. na trećem mestu postoje krovovi od drveta. osim u nekojim oblastima gde se javljaju ponekad i nomadski predmeti istočnjačkog obeležja. gornjega Dnjepra i Volhova. kopl je i ponekad mali štiti.Varega i o kolnih nomada. a za epohe pre prve hiljade godina pr e Hrista svako takvo utvrđivanje istovetnosti neminovno mora biti nepouzdano. prilikom primanja hrišćanstva. Danilevič). na drugom mestu ima kovčega ili sarkofaga. Uopšte uzev. najbogatiji grobovi nalaze se samo duž velikih trgovačkih puteva. U IX i X veku ono je dopunjeno mačem. udaljena od pokrštenih središta. to je samo pretpostavka. Biće dovoljno da se ovde obeleže glavne njene linije. Šiljati šlemovi i pancir-košulje bili su takođe u čestoj upotrebi. Ali. đemovi. u kome je vremenu veliki d eo Srednje i Južne Rusije bio već posednut Slovenima. a šta nije. načinjenih . koje su Sloveni odavno vršili. ako se još i kolebamo pred izvesnom gr obnicom. :ne kolebamo se pred celinom. izgubilo se tek postepeno. Tek u toku I hiljade godina pre Hrista može se utvrditi da su u Rusiji boravili Sl oveni. Celina slovenske kulture već je dosta pouzd ana i poučna.

o čemu su dokaz nekolika 47 groblja u središtu slovenske zemlje i čitav niz iskopina iz X i XI veka (Gnjezdovo k od Smolenska). . koji se nalazi u Rusiji od X veka. al i od XI veka vizantiska izrada ha potiskuje i naposletku zamenjuje sve ostale. Njihov i susedi Litvanci. nekadanjeg Bjelgoroda što ga je sagradio veliki knez Vladimir godine 992. koji su doprineli da se stvori slovenska kultura toga doba. U nakitu se na jbolje može da zapazi dejstvo različitih uticaja. gde su nam grob lja na Oki. vizantiskog i istočnjačkog uticaja na slovensku kulturu bilo je veoma živo. Kubanskoj. ali drugi obel ežavaju razna slovenska plemena. Ovakva utvrđenja — koja se u Rusiji broj e na hiljade — veoma retko su bila predmet naučnih istraživanja. 3. Pečenjega. poznat pod naziv om grnčarija gorodišta. oni se mogu naći svuda gde su Sloveni obitavali i o ni su najvažniji dokazi slovenske arheologije. To su ćupovi povrnutih ivica i obično ukrašeni položenim ili talasas tim urezanim linijama. Jekaterinoslavskoj. Podbolotnaja. načinjeni na kolovratu i dobro pečeni. utvrđeni logori ograđeni bedemom i ponekad palisadom. blizu Tombova i Penza (Tomnjikov. Harkovskoj (Verhnje S altovo). koji su bili s usedi Slovena na granicama stepa. preovlađuje u početku. Mak simovka) otkrila čitav jedan svet bogate finsko-istočnjačke kulture. skandinavskog. i jedan pozniji tip. Istočnjački srebrni nakit. izuzev kopči koje su u IX i X veku u Rusiji već iščezavale i ustupale mesto pređicama i pucadi. Polovaca i drugih). naročito onih što se zovu gorodišča. na Ljadi. Rostovu i Suzdalju. privlače takođe pažnju ruskih arheologa. Murom. Njihove starine. Isto tako i njihove m eđusobne srodnosti i njihovo ustrojstvo. R uske radionice. koliko na zapadu Rusije na obalama Finskoga Zaliva toliko i u slivu Oke i Volge. kojima bi se mogli rasvetliti odnosi između starih bratstava ili plemena. Vladimiru. a takođe i za održavanje zakonotvornih ili verskih skupština. nisu još proučena kako treba. okačeni o traku ili možda dijademu. suparništvo između skandin avskog. Ostali ukrasi menjaju se takođe prema raznim oblastima. Ali još nemamo iscrpno delo o njima. Od svih onovremenih slovenskih nakita najinteresantniji su sa arheološkog i etnografekog gledišta viseći prstenovi. Najbogatiji deo nađenih predmeta sačinjavaju svakovrsni nakiti. Mnoštvo nomadskih grobova otkriveno je u Kijevskoj. naročito grnčarije koja se ne razlikuje od one u grobovima. Oni su po o bliku čas prosti a čas složeni. Ostaci slovenskih kuća iz ovoga doba i beskrajni niz raznih utvrđenja. ali u mnogo manjoj meri. ukrašen tananom srmom.rukom. takođe je dobro poznata. Naprotiv. počeše i same da podražavaju vizantiskim uzorima: nov niz divnih iskopina svedoči o njihovoj delatnosti. pretstavljaju takođe interesantne dokaze. STARINE OKOLNIH NESLAVENSKIH NARODA Na svim obalama slovensko stanovništvo Rusije imalo je za susede na ruskoj teritor iji narode više ili manje stare. Na dnu se obično nalazi znak grnčara. Jedni su stalno obeležje Slovena. Voronješkoj i drugim gubernijama. To je grnčarija koja je došla u Rusiju iz oblasti Zapadnih Slovena i sre dnjeg sliva Dunava. U onima koji su bili nastanjeni zemljište je unutra puno ruševina i ostataka svakidanjeg života. koje delom pripadaju slovenskim oblastima a delom su van njih. Poznata je složena konstr ukcija jednog velikog gorodišča otkako su vršena otkopavanja kod Bjelgorodka blizu Kij eva. jer njihov glomazni nakit nije odgovarao slovenskom ukusu. Letonci i Finci imali su manji uticaj nego drugi. najpre u Kijevu a potom u Velikom Novgorodu. Kultura sa kraja preistoriskoga doba relativno je dobro proučena. Ovi logori služili su za skloništa ili za odbranu. Tavridskoj. Kultura nomada iz toga doba (Hozara. istočnjačkog i vizan tiskog. kružići više ili manje ukrašeni koji su visili sa o be strane glave na slepoočnicama.

naročito ukoliko se tiče hronologije. sakrivene po neprohodnim šumama. raču najući tu i oblast Smolenska. Odatle su se oni povukli oko VI i VII veka pred naje zdom Slovena i otišli da se nastane na zapadu. do Pripjata i gornjega Dnjepra. Ruska arheologija ima dakle pred sobom goleme zadatke i težak posao. naseljavali su nekada veliki deo ob lasti koja je kasnije postala slovenska. iza gornjega Njemena. Ali napredak što ga je ona načinila u poslednje vreme daj e nade da će ona i to savladati. . Njihove starine. srazmerno s u malo poznate.48 Zapadni susedi Slovena. Dvinine pritoke. Letonci i Litvanci. koji bi lako ispunili čitavo jedno stoleće. Vilije i Polo te.

Dnjeprove pritoke. Duž ovih puteva osnivaju se mnoge varoši u kojima se susreću trgovc i iz raznih zemalja. ovaj ogranak turskoga stabla. i najzad Krivići se zaustavljaju u gornjem toku Dnjepra. Volge i zapadne Dvine naišli su na li tvanska plemena koja tu odavno stanuju. Oni se bave zemljoradnjom. Drevljani i Dregovići duž Pripjata. nastanjuju se blizu jezera Ilmenja i reke Volkova. 50 Sasvim su drukčiji odnosi između Slovena i njihovih južnih suseda Hozara. Isti je slučaj i u Severoistočnoj Rusiji. vinogradarstvom i ribolovom. Došljaci idu duž reka i nastanju ju se na njihovim obalama. Volge i zapadne Dvine. grupisani u plemena. umeo je da stvori izvesnu svoju kulturu i obrazuje jednu političku organ izaciju. duž reke Oke. pomerajući se postepeno ka severu i istoku. ti narodi n e mogu da dadu Slovenima ozbiljan otpor. pod pritiskom osvajača oni se d elimično povlače sa istoka ka zapadu i nastanjuju se u slivu zapadne Dvine i Njemena . R U S K E Z E M L J E O D P O Č E T K A D O K R A J A T A T A R S K I H N A J E Z D A 1. Oni tako dolaze u dodir sa drugim narodima koji su se već nastanil i na istom zemljištu ili blizu njega. Severjani. nastanili su se: dva prva plemena na levim pritokama. koji zauzima severni deo Kavkaza i jedan deo kaspiskih i azovsk ih stepa. — U ravnici Istočne Evrope obrazovao se ruski narod. To zemljište je u to vreme skoro potpuno pod šumom i kroz njega teku u svim pravcima velike i manje reke koje su njegovi glavni putevi. Prema kazivanju staroga Kijevskog letopisca. i tvrđava Sarkel na Donu. SLOVENSKA PLEMENA I STVARANJE KIJEVSKE KNEŽEVINE Dolazak Slovena u Istočnu E vropu. Tako slovenska plemena zauzim aju u ravnici Istočne Evrope jednu izduženu i srazmerno uzanu oblast koja se pruža od juga ka severu. sa severnih padina Karpata. razjedinjeni. a jedan njihov ogranak. nesposobna su da se odupru osvajačima. prestonica Hozara. zaostali na nižem stu pnju kulture i bez ikakve političke organizacije. koji piše u XI veku i navodi nam imena tih plemena i mesta gde su se nastanila. njihova trgovin a cveta zahvaljujući trgovačkim putevima koji prelaze preko njihovog zemljišta i vode iz Evrope u Aziju. a koga ima izobilno? Domoroci se ili sami udaljuju od svojih novih suseda kada im se ovi ne sviđaju. verovat no u VII veku posle Hrista.49 I I I . Radimići i Vjatići. na mestu gde se ova r . Ta usamljena plemena koja ne spaja nikakva zajednička organ izacija. Desn oj i Soži. a naročito mnogi Arabljani. od stepa koje se pružaju duž Crnoga Mora pa sve do obale Baltičkoga Mo ra. Sloveni. oko srednjega toka Dnjepra i na njegovoj desnoj obal i. najpoznatije su Itilj na don joj Volgi. gde se još od najdavnijih vremena nalaze ras turena finska plemena. Zašto bi uostalom i bilo kakve borb e kada se Sloveni pojavljuju pre kao naseljenici nego kao osvajači. ili pak — što izg leda da je bio mnogo češći slučaj — ostaju i stapaju se postepeno sa tuđincima koji time ništ ne dobivaju. Poljaci se nastanjuju dalje ka istoku. koja žive skoro primitivnim životom. U oblasti Pripjata i u gornjem toku Dnjepra. verovatno p o redu dolaska. Slabi. prema najverovatnijoj pretpostavci. kulturu i jezik Slovena i stapaju se s njima. oni što ostaju primaju malo po malo običaje. a treće dalje na severoistok. U v remenu kada se Sloveni pojavljuju na Dnjepru i njegovim pritokama. i kada mirolju bivo izabiraju zemljište koje je ostalo slobodno. I doista. pošto su prešli Dnjepar. Volinjani zauzimaju oblast zapadnoga Buga. Hrvati su ostali najbliže Karpatima. u svakom slučaju istoriske starine i slovenske i fi nske legende nisu o njoj sačuvale nikakva traga. Slovenska plemena iz kojih je on ponikao spustila su se tamo. ili tačnije Finskoga Zaliva. pošto je finska kultura približno ravna njihovoj ili čak i niža od nje. I zgleda kao da tu i nema borbe.

pa Vjatiće. Događa se i da se Normani delimično nasele među Slovenima. Potom. ali u tim krajevima. Sa sve većim priraštaje m stanovništva i sve većim bogatstvom usled napretka trgovine. oni su već bili zemljoradni ci. pokoreni Sloveni upušta ju se u trgovinu sa Istokom koja je veoma aktivna na čitavoj teritoriji Hozarske d ržave. u drugim gradovima se N ormani usput zaustavljaju i smeštaju kao gospodari. pa se te zajednice ujedinjuju u volost. a slovenski trgovci navikavaju se da ponekad uzmu u najamničku službu normanske trupe da brane njihove gradove i trgovačke karavane. kad ne može da ih . koji su se zvali konung. dočepal i bi se vlasti i zahtevali danak umesto ugovorene plate. sastavljeno od starešina porodice. Pre nego što su se nastanili u svojoj novoj otadžbini. pretresa i re guliše sve poslove zajednice i bira upravljača. plemena su ustupila mesto porodicama. koji donose istočnjačku robu i kupuju naročito krzna što potiču iz finskih oblasti Kame i gor njeg toka Volge. Porodice se gr upišu u zajednice sastavljene od srodnika i nesrodnika. Kako po svemu izgleda. i Rostov kod Vjatića čin e na svoje stanovnike utisak gradova koji su „oduvek” postojali. ovi gradovi igraju u isti mah i ulogu središta za okolne oblasti i obrazuju gradske opštine koje postepen o zamenjuje staru podelu na plemena. U sva koj zajednici jedan savet ili veće. Drugo jedno tursko pleme. počev od IX veka. Veće upravlja čitavom opštinom utoliko lakše. te da se i on obogat i na račun stanovništva. Gradovi koje Istočni Sloveni osnivaju uskoro pokraj zemljoradničkih naselja isprva s u samo tvrđavice. ma da oni lako napuštaju iscrpeno zemljište da bi zauzeli neko novo. skoro potpuno pošumljenim. uistini je upola razbojnički posao.eka približuje Volgi. U nekojim gradovima starešine tih trupa. o d kojih je najglavnija Bulgar na Volgi. naročito Nor mana. koja se kreće velikim rekama njihove zemlje i čuvenim „putem od Varega do Grka”. Prilagođavajući se prirodnim uslo vima svojega novog zemljišta. Sva ki trgovac je u isti mah i ratnik koji za vreme putovanja brani sa oružjem u ruci svoju robu od razbojnika. Trgovina. toliko i da bi stupile u službu vizantiskoga cara. Usput pl jačkaju Slovene. i upravljačka klasa koja ga okružuje pripadaju judejskoj veri. koji su prokrčili put od Skandinavije do Vizantije i koje Sloveni nazivaju V arezima. stoga. i služe kao stovarišta robe. za koje su oni bili napast kao što su bili i za Zapadnu Evropu. Hozari nemaju zajedničku veru i pokazuju se trpeljivi. Radimiće. to su i ostali. što ne samo građani nego i stanovnici svih okolnih sela (volost) mogu da učestvuju u njemu. U VIII veku Hozari pokoravaju Istočne Slovene koji su im susedi. oni ipak nisu nomadi. U XI veku Kijev i Perejaslavlj kod Poljana. većina stanovništva je muslimanska. koje naročito — a ponekad i isključivo — služe 51 kao skloništa u slučaju nepredviđenog napada. Običaji i vera slovenskih plemena. Severjane i Poljane. i one se kod Južnih Slovena zovu zadruge. Njihov jaram izgleda da nije bio težak. Sloveni su pre raseljavanja živeli plemenskim životom. a stanovništvo. Raselj avanje je moralo da rastroji takvo društveno uređenje. U svakom slučaju. a kod Zapadnih verv. pošto im šume p ružaju obilje mogućnosti za lov i pčelarstvo. nastanjeni blizu ušća Kame u Volgu. potčinjeno je Hozarima. oni se njima bave isto koliko i zemljora dnjom. Nas uprot tome. između Azije i Srednje Evrope. ali ima s voga hana koji je starešina mnogih oblasnih knezova. ali sva ona dopuštaju mnogoženstvo. N jihov starešina. Porodični običaji nisu isti u svih plemena. ali ima isto tako i mnogobožaca i hrišćana. U VIII i IX veku naoružane trupe Normana kreću se ovim putem koliko radi tr govanja sa Vizantijom. koja doprinosi uvećavanju gradova. Bugari imaju nekoliko varoši. a d anak koji su tražili bio je srazmerno mali. kada Sloveni počinj u da učestvuju u trgovini između Istoka i Zapada. Smolensk i Polock kod Slovena na jezeru Ilmenju. gotov da i sam postane razbojnik. U ovu vrstu trgovaca spada i priličan broj tuđinaca. I tu dolaze arabljanski trgovci. isprva skromne i čisto lokalne. — Istočni Sloveni žive poglavito od lova i zemljoradn je. zemljoradnja j e odveć nepogodna da bi mogla služiti kao jedino sredstvo za život. Oni se ubrzo razvijaju i postaju središta trgovine. zvani „kagan” ili „hakan”. te trupe uvlače Slovene malo po malo u svoje trgovačke pohode. Bugari sa Volge. U naknadu za to. Černjigov kod Seve rjana. ti gradovi s e brzo pretvaraju u velike trgovačke centre nastanjene trgovačkim staležom. a ponekad i na njenu štetu.

izvora. To je jedina njihova uloga. Postavši gospodari. ni mitološkog sistema. Hozarska država bila je glavna prepreka napredovanju horda Pečenjega. u toku vremena svaka porodica ima svoje domaće božanstvo. d omovoja. Hors oličava sunce.istera. Njegov naslednik Igor. ni posebnog sv ešteničkog staleža. Veles se smatra kao zaštitnik stada 52 i bog bogatstva. Obožava se i bog neba Svarog. manje srećan. kao i Zapadni. . ne unoseći ništa novo. Ovi bogovi pretstavljeni su kipovima. Posle njenog uništenj a. Oleg silazi ka jugu niz Dnjepar. Daždbog je verovatno darovatelj sv ih zemaljskih dobara. obožavaju u isti mah prirodne sile i pojave. Stvaranje jedne političke organizacije Vareg-Rusa i prvi kijevski kneževi. re ka. Iako je legenda donekle preuveličala njegove podvige. smerno podnosi njihov jaram. Zagospodarivši „putem od Varega do Grka” ili bar onim delom toga puta što prolazi kroz zemlju Istočnih Slovena. zau zeo njihove glavne gradove Itilj i Sarkel. koji ponekad izlaze iz groba da bi se vratili na zemlju. šuma. Posle njegove smrti vlast je preuzeo staralac njegovoga sina Igora. Njihova glavna božanstva su: bog grmljavine i groma Peru n. pa čak i veru. a potom osvojio teritoriju Slovena oko Ilmen ja. pa napao i na same Hozare. u vodama po njihovom verovanju. Veruje se u zagrobni život duša umr lih. — Razvitak trgovine potstakao je krajem IX i početkom X veka Istočne Slovene da ujedine svoje teritorije u jednu prostranu državu. nastavio je politiku osvajanja. Iz Kijeva napada na Se verjane. njegov r ođak Oleg. jer se glavna slovenska božanstva ne razlikuju u suštini od vareških bog ova. nomadskog naroda divljeg i ratobornog koji je dolazi o sa Istoka i težio da zauzme stepe oko Azovskog i Crnog Mora. ostavljajući maloletnog sina Svjatoslava. i najzad kod Poljana — u Kijevu. a kako su oni skoro na istom nivou kulture na kome i Sloveni. Jedna legenda. koji je nastavio ujedinjavanje slovenskih zemalja. Istočni Sloveni. njihova shvatanja. ali gine prilikom jedne pob une Drevljana. kad je postao punoletan. najpre je zagospodario Novgorodom. Za to vreme Svjato slav se trudio da proširi svoju državu ka jugu. oni lako usvajaju. zauzima Smolensk i Kijev. on na čelu jedne velike vojske preduzima pohod protivu Vizantije. i bog sunca koga zovu Daždbog. i opustošio njihovu državu. u Novgorodu. ali Sloveni nemaju ni hramova. a tako isto i duše svojih predaka. potči nio je Vjatiće koji su dotada plaćali danak Hozarima. i pokorava ih. Obožavanje predaka uzdiže na stepen božanstva rodonačelnika i smatra ga za zaštitnika čita voga njegovog potomstva. Ova osvajanja Varega ne menjaju život sloven skih gradova. vodi takođe dva pohoda protivu Vizantije. nekadanji najamnici i dalje organizuju i štite trg ovinu. koju prepričava j edan stari letopisac. Rjurik. Oleg je ipak prava istoriska ličnost. dobrog duha zaštitnika kuće i domaćeg ognjišta. Taj ruski knez. kaže da je prvi pokretač toga ujedinjenja bio jedan vareški ili ruski knez. bog vetra Stribog. Njegova udova Olga uspeva da pokori Drevljane i da sačuva Kijevsku kneževinu onakvu kakva je bila pred smrt O legovu. kod Dregovića — u Tu rnovu. kod Krivića — u Polucku. idolima kojima se prinose na žrtvu životinje i ljudi. čijim je putevima ka Crnom Moru zapretila opasnost da budu presečeni. Tako se oko sredine IX veka na zemljištu Istočn ih Slovena obrazuje nekoliko vareških kneževina. Bjeloozeru i Izborsku. Svjatoslav. ove horde navalile su na stepe Južne Rusije i počele napadati Istočne Slovene. koja je primorana da potpiše jedan ekonomski ugovor koristan po Ruse. bog vatre Svarožić. Ali poraz Hozara nij e imao samo srećnih posledica za pobednike. a potom vodio isto tako pobednički rat protivu Bugara na Volgi. i nastanjuje se u toj varoši koju su pre nj egovog dolaska Vareg-Rusi oslobodili gospodarstva Hozara. u šumama žive šumski duhovi (lješi). kako su govorili Finci a sa njima i Sloveni. Drugostepena božanstva su oličenja prirode. Pošto ga je Vizantija. običaje. Veles ili Hors. stanuju mnogi vodeni duho vi (vodjani). kojima se upućuju molitve i prinose žrtve . i njegov pohod iz Kijeva na Vizantiju je dokazan. Drevljane i Radimiće. posebice kod Slovena na Ilmenj u.

ostavio je svoga sina u zem lji Istočnih Slovena i vratio se na Dunav. voskom i medom. Vremenom se sastav garde menja. ako ovaj prizna vrhovnu vlast Kijeva. U oba slučaja osvojena pokrajina mora da mu plaća danak. Najpre su u njoj samo Vareg-Rusi. tim dankom knez izdržava gardu koja mu omogućuje da vrši svoju glavnu ulogu. pozvala u pomoć. silazi niz Dnjepar najpre do brzaka. nametnuto silom. Trgovački su interesi i doveli do ujedinjenja Istočnih Slovena u jednu državu pod vlašću K ijeva. — kne inja Olga bila je već hrišćanka. tu se barke istovare. Don i Volgu. Posle toga pomogao je grčkom s veštenstvu da zavede hrišćanstvo u ostalim gradovima. n ego i organizatora takvih ekspedicija. sakupio je Svjatoslav vojsku i pod jarmio dunavsku Bugarsku. ili joj pak najčešće daje jednoga svog namesnika. barke idu niz Dnjepar sve do Crnoga Mora. ali postepeno . Otuda dolazi prvobitni karakter t e vlasti. ali ju je morao ubrzo napustiti da bi oslobodio Kijev koji su Pečenjezi bili opseli. a to će reći da štiti potčinjene gradove i njihove trgovačke puteve. Hrišćanstvo koje se tada konačno utvrdilo. a naročito među Vareg-Rusima. Usled trgovanja s a Grcima. zadržao j e sve nasleđene oblasti. pa ih ljud i prenose na leđima do narednog plovnog dela reke. KIJEVSKA KNEŽEVINA I RUSKE ZEMLJE U XI I XII VEKU Prvobitni zadaci kijevskih kneževa. On se oženi Anom. osim tovara. Njegov sin Vladimir. gde se sada vizantiski car Jovan Cimisk ija odupro njegovom pohodu. kao u Novgorodu. zajedno sa robovima što ih je kneževa garda z arobila u toku svojih ratnih pohoda.53 napadnuta od dunavskih Bugara. vodio je ogorče nu borbu protivu Bugara na Kami i Pečenjega. za kojom idu barke privatnih trgovaca. doprineće takođe da se kod Istočnih Slovena stvori novo državno uređenje i novi običaji. potukli i ubi li. glavne grčke naseobine na Krimu. pa čak i one koji su dotada bili nezavisni od Kijeva. Kijevski knez ostavlja pokorenoj pokrajini njenoga mesnog vladara. potom duž morsk e obale odlaze u Carigrad. spuštaju se slične flotil e. On je osvojio sve gradove I stočnih Slovena. ali ponekad. kojima je Kijev ostao središte. 2. dočepa se Hersoneza. Pošto se ponovo natovare. hrišćanstvo se postepeno širilo među Slovenima. Vladimir obeća pomoć i obaveza se da će preći u hrišćanstvo pod uslovom da dobije ruku grčk princeze Ane. i primora G rke da održe reč. Zamoljen da pomogne vizantiskoj vladi da uguši ustanak vojnog starešine Varde Fokasa . i da bi zadržao navalu ovih poslednjih. Danak im se plaća najčešće u robi. zasnovao je u stepi južno od Kijeva čitav niz utvrđenih naselja. Pečenjezi su ga iznenada napali na Dnjeprovim brzacima. on joj objavi rat. iako su njen sin i unuk ostali mnogobošci. Ta flotila. i uvek kneževi i njihova garda igraju ulogu ne samo zaštitnika trgovačkih puteva. gde je hrišćanstvo najčešće imano dobrovoljno. Za njegove vladavine odnosi s Vizantijom menjaju se iz osnova. To je opasan posao. Svakoga proleća šalje se on rečnim putevima. delom knez i njegova garda. Taj danak sakupljaj u delom posadnici. posle borbi u kojima su poginula dva njegova brata. jer stepski razbojnici Pečenjezi vrebaju tu obično karavane i napadaju ih iznenada. „majke ruskih varoši” — kako bi ga nazvao Oleg. Kada je posle dugoga ratovanja bio primoran da napus ti Bugarsku. još i 40 do 50 osoba i koje su grupisane u flotilu. I niz ostale reke. No kako je Vizantija posle pobede porekla svoje obećanje. koga obično bira među svojim bliskim rođacima. — Prvi vareški ili ruski kneževi javljaju se prvenstveno kao pretstavnici i zaštitnici trgovačkih interesa gradova. krznom. U Kijevu se borovi i danak tovare na velike barke koje nose. posadnika. Pošto je oslobodio Kijev. i uništi idole. 54 Kneževi i njihovi ratnici utoliko su više zainteresovani da štite trgovačke puteve što i o ni sami učestvuju u trgovanju. pokrsti se i prevede u Hrišćanstvo svoju vojsku i sve stanovništvo Kijeva godine 988 ili 989.

oslobođeni robovi. U isto vreme se i kneževska vlast preobražuje. Hrišćanska crkva doprinosi razvitku tih novih kneževskih funkcija. koji je najpre bio samo branilac gradova i zaštitnik trgovine.. i ta shvatanja. te su usled toga izgubi li svako pravo na njihovu zaštitu. a kasnije petnaest. pozajmljuje od starih Varega njihovo ime „Rusi”. koji potom usvajaju sve pokrajine Istočnih Slovena okupljene oko Kijeva. v izantiska umetnost. Uporedo s tim i ukoliko veći broj domorodaca uzima učešća u trgovini. prva uzima naziv „ruska zemlja” ili Rus. potpadaju pod nadležnost crkve. prema kazivanju Letopisa. ona uvodi na taj način u Rusiju propise vizantiskoga prava. na primer: nepismeni sveštenički sinovi. ipak je još dugo vremena preovlađivala u arhitekturi i crkvenom slikarstvu. . gde je taj stalež najjači i najuticajniji. kneginja Olga brine se već mnogo o oblasnoj upravi Kijevske kneževi ne. Obredne i svete knjige što ih je crkva unosila iz Vizantije bile su napisane oni m slovenskim jezikom koji su upotrebljavali sveti Ćirilo i Metodije i koji su Istočni Sloveni razumevali. Vladimir u državnim poslovima pita za savet ne samo ratnike. zato su posle dolaska hrišćanstva kneževi i sveštenstvo ul agali sav svoj trud da stvaraju škole i da prikupljaju i prepisuju knjige.u nju ulaze i domoroci i ona se stapa sa slovenskim stanovništvom. sast jen od kneževih ratnika i „najuglednijih ljudi” gradova. nego i sve osoblje crkava i ustanova koje od njih zavise. te njima u građanskim i krivičnim sporovima ne sudi knez nego duhovne vlasti. sukobi između dece i roditelja itd. iako je omogućila razvitak nacionalne ruske umetnosti. Starešina te hijerarhije je kijevski mitropolit. bilo domorodaca ili potpuno poslovenjenih Var ega. osiroteli trgovci. bratstva. utoliko veze crkvene hijerahije postaju sve čvršće i rusko stanovništvo postaje svesno svoga duhovnog jedinstva. iako za Igorov e vladavine izgleda da u njoj ima Varega u velikoj većini. Hrišćanskoj crkvi ima Rusija da zahvali i za skoro čitavu svoju prvu književnu kulturu. porodice. jer sveštenstvo koje je došlo iz Grčke propoveda vizantiska shvatanja o kneževskoj vlasti. zadruge. njen unuk Vladimir brine se o tome još više. ona obrazu je i sama jednu zajednicu koja ima svoje pripadnike. bar u prvo vreme. Osim toga. za Vladimirove vlad avine njih je manje nego Slovena. U jednome društvu podeljenom na za jednice. pola trgovci a pola ratnici. iako nisu bila mnog o prikladna stvarnim prilikama ruskoga života. koga je rukopol ožio carigradski patrijarh. neslagan je supružnika. ono stvara ovu vezu između zemalja Istočnih Slovena ustanovljavajući zajednicu vere i crkvene hij erarhije. već i „starije građane” i „najuglednije ljude” Kijeva. Pre svega. Ovi nap ori ubrzo su urodili plodom: u XI veku Rusija ima ne samo dovoljan broj sveštenika . Za građenje hrišćanski h bogomolja kijevski kneževi dovode. Njemu su potčinjeni episkopi postavljeni u ostal im gradovima. Ukoliko se u eparhijama uvećava broj crkava i manastira i grčko 55 sveštenstvo zamenjuje ruskim. Taj upravljački stalež. Po kazi vanju letopisca. i njih najpre ima pet. Zahvaljujući crkvi. Tako. plemena. kao i porodični sporovi. — Hrišćanstvo je imalo još važnijih posledica. vizantiski uticaj ispoljava se i u umetnosti. gradove i župe (volost). postaje sada upravljač i sudija. kao št o su skloništa i bolnice sa svim licima koja su u njih primljena. svi napadaji na veru i moral. Knez. crkvene i laičke. Ta c rkvena zajednica obuhvata ne samo redovno sveštenstvo. nego i začetke (u obliku letopisa) jedne originalne književnosti. No kako se ona pri suđenju oslanja manje na mesne običaje a više na kanonske propise i z akone Vizantije. Kijevska oblast. stvara se jedan društveni stalež čiji članovi kao i članovi garde. njoj pripadaju i svi oni koji su se odvojili od svoje posebne zajednice. članove svetovnih sveštenika i njihove porodice. hrišćanska crkva vrši znatnu sudsku vlast. ipak su izvršila izvestan uticaj. Uloga hrišćanske crkve. svoja prava i pravosuđe. svi ovi crkveni pripadnici potčinjeni su crkvi i potpadaju pod n jeno pravosuđe. a ta či njenica utoliko je značajnija što crkveno sudstvo u izvesnoj meri utiče i na laičke i kn eževske sudove. Osim toga. Saobrazno pravima što su ih Vladimir i njegovi poslednic i podarili crkvi. s toje blisko knezu i učestvuju u njegovim poslovima i njegovim brigama. koja se smatra da je božanskog porekla i da ima zadat ak da stvori i održava izvesno društveno uređenje. grčke neimare i ikonopisce.

pa prema tome i vlast u izvesnoj pokrajini. i Jaroslav to iskorišćuje da ulepša ruske varoši. četvrti jednom rođa kom vizantiskoga cara. ali je njegova primena sasvim drugačija. vezuju ga za mnoge evropske zemlje i olakšavaju ženidbene veze njego vih kneževa sa vladarskim dinastijama Zapada. najstariji knez. Svekolika ruska zemlja smatra se k ao porodično dobro kneževske porodice. Takvo je načelo. čije ime potseća na čuvenu carigradsku baziliku posvećenu istoj svetiteljki. naprotiv. koji vlada njima iz Kijeva sve do svoje smrti 1054 godine. on mora da brani zajedničke interese. To uređenje. kao što je ranije učinio njegov otac Svjatoslav. Ne nasleđuje sin oca. nego brat nasleđuje brata. između ostalih i sabornu crkvu Svetu Sofiju. Vladimir je pre svoje smrti (1015) razdelio svoje oblasti svojim sinovima. Kneževska porodica. Sve življi trgovački odnosi. Drugim rečima. one su im dodeljene prema važnosti i plodnosti. kao i ranije među naslednicima Svjatoslavovim. Kijevske kneževine. izbio je sukob u kome je većina njih poginula. Najstariji brat je starešina porodice. političko jedinstvo ruske zemlje je ponovo uzdrmano. i među njegovim naslednicima. koji je ostao veliki knez kijevski. ali po smrti svoje starije braće. u kneževske odnose unosi se načelo koje vlada i u pr ivatnom životu. podeliše državu svoga oca. dv ojica preživelih. najstariji nećak najmlađeg strica. koga letopisci nazivaju Mudri. dve najprostranije i najbogat ije oblasti u Rusiji. Jaroslavom. Za vlade Jaroslava. u kojima grad igra ulogu posrednika između I stoka i Zapada. treb a da bude porodični starešina svih ostalih.koju je stvorilo sveštenstvo. Najstarijem sinu ostavio je Kijev i Novgorod. a tri njegove ćerke se udale za kraljeve Francuske. Ali 56 Mstislav uskoro umre. na dva kraja velikoga trgovačkog puta. prvi je vladao na de snoj obali Dnjepra. tri njegova sina oženili se kćerima germanskih kneževa. pri znaje se pravo na prihode sa zemlje koja im je dodeljena. kao gospodar najprostranije obla sti. Kijev se znatno uvećav a i obogaćuje. čime su osl obođeni trgovački putevi na Jugu. četvrtome Smolensk. „unucima jednoga istog dede”. Jaroslav uspeva da P ečenjezima zada strahovit udar i da ih zadugo potisne sa svojih granica. Jaroslav i Mstislav. Ova podela još ne z nači potpuno uništenje političke organizacije niti pretvaranje pokrajina u nasledna kn eževska dobra. naročito Kijev. Neimari pozvani iz Vizantije grade za njega nekoliko manastira i crkava. bol ja oblast. a poslednjem Vladimir-Volinskij. zasnovano na plemenskom uređenju. Poslednji po rođenju dobiva naj manje bogatu pokrajinu. Ukoliko Ki jev više napreduje. trećem Perejaslavlj i udaljenu pokrajinu Suzdalja sa B jeloozerom. Ruski trgovci odlaze u inozemstvo. te se sve ruske zemlje još jednom ujediniše pod jednim vladare m. itd. Norveške i Ugarske. kojima se dodeljuju po starešinstvu upražnje ni kneževski posedi. a drugi na levoj. Posle njegove smrti. a na osnovu ranga što ga oni zauzimaju u kneževskom rodoslovu. tako se sam Jaroslav oženio jednom šveds kom princezom. čitava kneževina dobija sve veću snagu i važnost. njemu se daje druga. prouzrokovalo je raspre . Pre svoj e smrti on je između pet sinova razdelio svoje oblasti tako da najstariji budu pov lašćeni. deobe i borbe među njenim članovima Do sredine XI veka vlast pripada — izuzev nekojih kraćih prekida — samo jednom knezu. koje su Jarosla vljevi sinovi više ili manje verno poštovali. da vlada celom „rusk om zemljom” i da pazi na održavanje dobrih odnosa između svih kneževa. a inostrani trgovci dolaze u Kijev . Razvitak trgovine stavlja velike sume na raspoloženje knezu. i svim kneževima. drugom sinu Černjigov i oblasti Muroma i Rjazanja. Ali te pokrajine ne pripadaju njima lično i nisu im ustuplje ne zauvek.

Opadan je Kijeva raste kada 58 knez Andrej. da i sam pojam prava starijega gubi svaku jasnost i određenost. utoliko se kneževi manje na njega obaziru. koji mu za sve vreme njegove vlada vine (1113—1125) pomažu da brani rusku zemlju od spoljnih neprijatelja.57 koje su se pretvarale u oružane sukobe. postavši poprište krvavih borbi. ono nudi kijevski presto Vladimiru. umnožavanje kneževske porodice toliko zamršuje rodoslovni red. Ponekad se narod umeša u raspre kneževa i odluči u veću da podržava jednoga od suparn ka. Njegovi sino vi sačuvali su naklonost stanovnika Kijeva. zatraži izvesnu oblast ne pozivajući se na drugo pravo osim sile. ili pak prosto otera kneza koji mu se ne sviđa da bi pozvao drugoga koji mu je miliji. a potom svojim bratancima kneževima Smolenska. sa mačem u ruci oni osvajaju gradove i pokrajine. a u svakom slučaju prestaje da bude sedište najmoćnijega među ruskim kneževima . Taj izbor je srećan. za vladavine Jaroslavljevih unuka. ponekad su suparnici prizivali u pomoć svoju susetku Poljsku. što je bio dotada neviđen događaj u analima „majke svih ruskih varoši”. S druge strane su se p rilike u pojedinim oblastima izmenile: jedne su izgubile svoju prvobitnu važnost. Ali u drugoj polovini XI veka. Unuci Jaroslavljevi traže tada da se konačno učvrste u obla stima koje su pripadale njihovim ocevima. oni su podnosili tu otmicu njihovih prava očekujući zgodnu priliku z a delanje. ozbiljniji i dublji nego što su sukobi među kneževima doprinose njegovo m opadanju menjajući njegov trgovački položaj. Vladimir ume da nametne poslušnost ostalim kneževima. n ačelo posedovanja zemlje prema plemenskom uređenju i dalje se široko primenjuje. posle poraza što su ga Pečenjezi pretrpeli. prelaz i iz ruke u ruku. Opadanje Kijevske kneževine u XII veku. naprotiv. druge su. Za vlade Jaroslava Mudrog. naročit o kada se tiče kijevskog prestola. postale bogate i ugledne. nego čak i pravo na Kijevsku veliku kneževinu. P otomci Svjatoslava. ubrzo posle Jaroslavljeve smrti. ali ono ne uspeva da konačno pobed i. dok on sam ostaje u Suzda lju. dostiže vrhunac u sledećem pokolenju: osporavaju jedan drugome ne samo pravo na razne pokrajine. ne obazirući se na prvenstvo i kneževske rodoslovne običaje. i to je sada nov povod nemira u p roračunima i odnosima kneževa. nego čovek tv rđavi”. Raspra koja se javila za vlade J aroslavljevih sinova. Ovi krv avi i razorni ratovi iscrpljuju malo po malo grad Kijev i njegovu oblast. te jedan za drugim zauzimaju presto. koje se nastavljaju između unuka i praunuka Monomakovih. Krajem XI veka. Tako u drugoj polovini XII veka Kijev gubi veliki deo svoje privlačne sn age. trećega Jaroslavljevog sina. Svjatoslavovi potomci mešaju se u borbu. . drugoga Jaroslavljevog sina. sin mlađega Monomakovog sina. gledaju kako se gaze njihova pr ava. Ki jevsko veće meša se u tu prepirku i odbija da primi sina drugoga Jaroslavljevog sina kao naslednika njegovoga najstarijeg sina. sinu V sevoloda. nazvanom Monomaku. retki su oni koji uspevaju da ga zadrže za izvesno duže vrem e. Iako su se ogranci kneževske porodice uistini ukorenili u izvesnim oblastima. kao što se dogodilo u Jaroslavljevoj porodici između njegovi h mlađih sinova i njihovih najstarijih bratanaca. vođen svojim ličnim i nteresima. Svakoga časa izbijaju svađe praćene ratom između kneževa. napadne svog bratanca i pusti da se gra d opljačka. Događalo se takođe da jedan knez. — Po smrti najstarijih Monomakovih sinova izbijaju raspre. trgovački putevi od Kijeva ka Vizantiji bili su više ili manje slobodni. ali njihova pobeda ne okončava te borbe. to zlo se p ogoršalo. te za nekoliko desetina godina Kijev. Nova središta podižu se pored njega i bacaju ga polagano u zasenak. i kada — se dokopao titule velikoga kneza i same prestonice — on ovu preda najpre svome ml ađem bratu. Kneževi okupljeni na jednom svome saboru krajem XI veka odlučuju da se primeni to uređenje. Drugi razlozi. Naposletku Monomakovi potomci savlađuju Svjatoslavove. Pre svega. Ukoliko se rodoslovni račun više zapliće. ali kako nisu dovoljno jaki da se bore sa Monomakovim sinovima sve dok su o vi ostali složni. prema načelu što ga je u XII veku jedan od tih smelih ratnika ovako izrekao: „Ne prilazi tvrđava čoveku.

te ostali kneževi treba da ga poštuju i da mu se p okoravaju. Polovci ne štede ni karavane koji idu ka jugu. Umnožavanje kneževske porodice i deljenje zemlje između raznih kneževa menjaju potpuno to stanje. i na severu Novgorod a. Posle vremena svetoga Vladimira. obrazuju jedan neobičan savez autonomnih despota međusobno slabo povezanih. ali je ta obaveza pre moralna nego politička. Tako se u drugoj polovini XII veka jedan kijevski k nez gorko žali što vidi da su Polovci poseli sve puteve. Volinije. opada ju naglo. koje pretstavljaju ujedinjen e snage nekolikih kneževina. ubija ga strelom. Kneževi raznih pokrajina postaj u sve nezavisniji. Tako se stvaraju novi politički i d ruštveni napredni centri.njima zapreti jedna nova opasnost. Istina. sve češći upadi primoravaj u stanovništvo na srednjem toku Dnjepra da beži iz svoga zavičaja i da traži p ouzdanije sklonište. pali mu žitnicu. ozbiljnija od najezde Pečenjeza. a čas ka severoistoku. S druge strane. zbog toga Kijev i okolne oblasti gube još više svoj zn ačaj. iz ličnih ili porodičnih razloga. — U XI i XII veku knez upravlja politički m životom. pa se u svakoj od njih ponavlja ista pojava delenja kneževske vlasti. I tako se događa da mnogi ruski kneževi iz XII veka. Ruske trupe. te je uglavnom vlast usredsređena u rukama jednoga jedinog vladara. od 1061 do 1210 godine oni vrše 50 velikih upada na rusko zemljište. krstaški rato vi prokrčuju nove trgovačke puteve između Zapadne Evrope i Istoka. ki jevskoga velikog kneza. u kojima ponekad postavlja svoje sinove za namesnike. Ovi opasni i uvek nemirni susedi pljačkaju i pustoše ruska sela i odvode zarobljenike. nekadanji plemenski kneževi sasvim su iščezl i. jedino su Rjurikovi potomci zadržali to zvanje. kijevski veliki knez ostaje i dalje po nazivu starešina kneževske porodice. Sve dok su ovi malobrojni i dok pripadaju samo jednoj porodici. Događa se da ti namesnici odbi ju da se pokoravaju svome ocu i počnu da teže ka samostalnosti. Administrativno ustrojstvo ruskih zemalja. umesto da budu članovi jedne iste države i potčinjeni jednom jedinom sta rešini. a tako isto i sa Vizan tijom i obalama Crnoga Mora. 59 Opadanje trgovine i pustošenja Polovaca izazivaju grupno iseljavanje stanovništva s a srednjega toka Dnjepra čas ka zapadu. i sprečavaju trgovačke veze sa Istokom. ali je to srazmerno redak slučaj. pri kraju XII veka čak i sama titula velikoga kneza prestaje da pripada isključivo kijevskome knezu: nekoliko pokrajina u kojima vladaju razne grane kneževske porodice nazivaju se takođe velikim kneževima. borba sa Polovcima nije neplodna. kijevski knez vlada svim ruskim pokrajinama. Černjigova i Pereja slavlja ispražnjuju. zato su kijevski kneževi primorani d a šalju svake godine u stepe naoružane trupe koje prate trgovce što putuju ka jugu. uspevaju ne samo da odbiju napade. oblasti Galiča. Ali. kao na pr imer Vladimir Monomak ili njegov stariji sin. Suzdalja. naseljavaju se i u njima niču gradovi i sela. te stvaraju sada nov tip političkoga i socijalnog života. i nju nalažu porodični a ne d ržavni razlozi. nego i da preduzmu pobedničke pohode u stepe. nailazi jedan Polovac. uzima njegovoga konja. ka oblasti Suzdalja. upada u selo. ne računajući i bezbrojne manje prepade u tom e međuvremenu: „U proleće — kaže godine 1103 Vladimir Monomak — ruski seljak je izišao da poo e svoju njivu. Dok se oblasti Kijeva. Doklegod postoji izvesna sloga između kneževa i dok kijevski veliki kneževi. a pretapaju u sebe drugi deo i učvršćuju se na njihovom z emljištu. koji ostavljaju po strani zemlje Istočnih Slovena. u blizini južnih ruskih oblasti. Divlje horde Polovaca koje su došle iz Azije osvajaju stepe pored Azovskog i Crnog Mora. Zato se ona zaboravlja ukoliko srodničke veze slabe između sve brojnij ih kneževa i ukoliko lični ugled velikoga kneza opada. ukoliko se umnožavaju građanske borbe i opada ugle d kijevskoga velikog kneza. ma da ih ne mogu uvek uspešno da zaštite. imaju izvesnog upliva na ostale kn eževe. odnosi njegovo dobro i odvodi mu ženu i decu”. otpor prema osvajačima slabi. i očekuju dolazak onih što se vraćaju ka severu. uo stalom. Ali prilike u kojima se oni stvaraju razlikuju se od onih koje su nekada doprinele ujedinjenju ruskih zemalja i veličini Kijeva . ovi kneževi često menjaju mesto stalnog boravl . isteru ju odatle jedan deo Pečenjega. ka oblastima Galič i Volniji. i lišeni tako posredničke uloge koja im je obezbeđivala napredak i izobilje.

episkop i igumani najvažnijih manastira. Bojari uostalom smatraju da oni imaju pravo da budu pitani za savet. on za zločine određuje novčane kazne. knez b dije nad bezbednošću zemlje. Postojanje dume zasniva se samo na jednom običaju. Ponekad u radu dume učestvuju osim bojara i članovi višega sveštenstva. Za vreme takvoga svog putovanja on prima od stanovništva. a ponekad on sam. Rat je glavni posao kneževa. osnažila su se u XI i XII veku usled . On smatra s ve njih kao svoje lične službenike. Otuda potreba da se on što više zbliži sa svojim ratni cima. On vrši i građanske funkcije. u XII ili u početku XIII veka. U svim poslovima kneza prate kao neophodni pomoćnici ratnici iz njegove g arde. Kada sudi neposredno ili posredno. koje raspravlja i svršava poslove grada i čitave okolne oblasti. sudi stanovništvu i kao sudija izdaje zakone. i on je čvrsto ukorenjen u ruskom životu. koja su se održala za vlade prvih kneževa Varega. održava red u njoj. daje im platu. bojari se okr eću zemljoradnji i zadobivaju poljska imanja koja naseljavaju robovima i čije slobod no seljačko stanovništvo podjarmljuju. izdržava ih o svom trošku. iz njenih re dova bira on posadnike i sudije. jer mogu slobodno da ga napuste po isteku ugovora i da stupe u službu drugoga kneza. Knez bira svoje namesnike među prv ima. osim p oreza. deli s nji ma ratni plen i ostavlja im na ime nagrade za izvesnu službu jedan deo prihoda što s e uzima od naroda. štiti granice. koje se plaćaju njegovoj blagajni. Isprva svi ratnici žive samo od svoje plate i pr ihoda koje im je knez odobrio. njenom pomoću upravlja on kneževinom i ubira poreze. te kada knez preduzme kakav pohod ili posao ne pitajući ih za mišlj enje. Oni mu služe samo dok se to njima svidi. odgovaraju jednom prilikom knezu Dorogobužu n jegovi bojari. Veća. ponekad poverava mlađima drugostepene upravne ili sudske zadatke. da im da udela u prihodima i da se s njima savetuje o svakom više manje važnom poslu. Prvi obrazuju kneževu neposrednu okolinu u ratu i miru. po ugledu na kneževe. čiju glavninu sačinjava nepo sredni porez što ga plaća stanovništvo i koji pribiraju ponekad njegovi pretstavnici. smislio taj plan. Na čelu svoje garde. Na čelu svoje garde o n vrši vojne pohode.jenja. Ali su r atnici slobodni ljudi i vezani su za njega samo jednim ličnim ugovorom. a pokatkad ih i prelazi da i sam preduzme pohod protivu neprijatelja. Svim ovim prihodima uskoro se pridružuju i prihodi sa kneževski h dobara. mi o to me ništa ne znamo i nećemo da te pratimo”. ali se njihovo učešće ne smatra za obavezno. a za građanske parnice takse. Drugo telo sastavljen o je od njegovih ličnih gardista i običnih vojnika. Neposredno ili preko sv ojih pouzdanih ljudi. prikuplja porez. i mlađe. Kasnije. sastavljaju pod naslovom Ru skaja Pravda prvu zbirku odluka — od kojih najstarije potiču iz vremena Jaros lava — što ih je izreklo kneževsko pravosuđe i koje imaju zakonsku snagu. on upravlja svojom oblašću. veće. još i hranu ili korm koja mu je potrebna za njegovu 60 ishranu. koje kneževi naseljavaju ratnim zarobljenicima. Najzad. ali taj običaj po stoji u svim pokrajinama i proističe iz odnosa između kneza i njegove garde. naročito sa bojarima. Ali kneževu vlast ne ograničava samo garda. Glavna kneževa briga je da ubira porez. starije ili bojare. kneževi teže sve više da se učvrste u izves noj oblasti i da usredsrede svoju pažnju na prihode i dobiti od zemljoradnje. Ukoliko opada trgovina K ijeva i smanjuju se njegovi trgovački prihodi. Njegova moć meri se prema broju ratnika njegove garde. koja se od XI veka obrazuje prvenstveno od domorodaca. knez mora da veća sa bojarima o svima državnim poslovima . događa se da mu oni odreknu poslušnost: „Ti si sâm. Tako se pored njega obrazuje duma sastavljena od bojara kojim daje udela u držav nom poslovanju. a najverovatnije sveštenici. očigledno privatna lica. Ona se deli na dva tela. on naplaćuje trošar inu na trgovačku robu. a ponekad i mesne milicije. Da bi zadobio njihovu pokornost. koje je on hteo da povede u vojnu protivu kijevskoga kneza. kneže. U svakom glavnom ruskom gradu postoji od pamtiveka jedna skupština sastavljena od porodičnih starešina.

bojara i kneževih ljudi. Kako se ono sastaje obično u glavnome gradu oblasti i kako se ne saziva u određeno vreme nego samo u slučaju po trebe. u njegovom radu učestvuju stanovnici glavnoga grada. knez i veće . smatra se kao da je doneto jednoglasno. a to će reći da ga progna iz grada. Obično se okuplja u dvorištu kneže voga dvora ili na kojem gradskom trgu. Jedino uvek postoje zajed nički te dve vlasti. bilo terajući sa vlasti svoga kneza ne osvrćući se na njegova prava. Ono čas traži da knez p reduzme izvestan vojni pohod. jer se u njemu mogu pokrenuti sva pitanja koja interesuju oblast.61 kneževskih raspri. Ipak. ali se može sazvati i na zahtev stanovnika. pa čak u sag lasnosti sa knezom rešava o pitanjima kao što je stvaranje izvesne eparhije. koje je njihova lična svojina i koje nasleđuju njihovi . iako može da ograniči kneževu vlast i da joj više ili manje jasno odredi pravac. Ono učestvuje u unutrašnjim poslovima kneževine. traži od kneza da smeni nekog neželjenog upravnika ili sudiju. ako su starešine porodice i ne služe u kneževoj gardi. Veće sazivaju knez ili gradski činovni ci. pre svega od starijih. a čas ga naprotiv primorava da se izmiri sa svojim p rotivnicima. Čak i kada pozove ili primi ugovorom nekoga kneza. koji bi im po potrebi mogao biti saveznik protivu njihovih suparnika. Ustvari . I pored ovakvog svog primiti vnog ustrojstva. Ponekad nastane tuča između protivničkih stranaka. odluka se smatra punovažnom ka da pristalice jednoga predloga uspeju kakvim bilo načinom da ućutkaju svoje protivni ke. ali kada se jedno rešenje naposle tku usvoji. Društveni život ruskih zemalja. veće rešava i odlučuje da odobri ili odbije tu saradnju. Ali ako kasnije knez pogazi odredbe ugovora. Svojim zauzimanjem ono može da izmeni — i često zaista menja — red nasleđa kneževske vlasti u svojoj oblasti bilo pozivajući na vlast nekoga kneza be z obzira na rodoslovna pravila koja ono na taj način sasvim zamršuje. Većina bojara nastanjuje se stalno na svome zemljištu. obrazuju se no vi društveni redovi. a sa druge strane. veće se ne odriče svoga prava da se meša u državne poslove. nema pitanja iz unutrašnje ili spoljne politike o kome veće ne bi moglo da rešava i o kome se uistini ne rešava. U radu veća m ogu učestvovati svi slobodni stanovnici oblasti. veće je mnogo manjeg obima. jedno naročito zvono poziva njegove člano ve. Zbog toga kneževi. dok oni iz sporednih g radova ili „predgrađa” i sela najčešće izostaju. niti utoliko p re protivu njegove volje. S jedne strane se ustaljuju i pojačavaju podele koje već post oje u društvu. čak i oni koji i maju sva prava na nasleđe u jednoj oblasti. donosi ponekad zakonodav ne odluke. Nikakav propis ne određuje red većanja ni glasanja.čiji se odnosi određuju obostranim ugovorom . kaogod što ne bi mogao da vlada bez dume ili svoje garde . njegova uloga i odnosi sa knezom u toku XI i XII 62 veka u svakoj oblasti su drukčiji i zavise od okolnosti. Pa ipak su njegove odluke obavezne za sve: grad odlučuje o čitavoj oblasti i vuče je za sobom. a na drugom mestu od mlađih. Kada knez preduzima neki pohod koji zahteva saradnju narodn e vojske. Viši društveni stalež sastoji se od ratnika kneževe garde. Ali ustvari. veće ima prava da mu „pokaže put”. veće joj u većini slučajeva ne nameće nikakvu zakonsku formu. jer su kneževi bili primorani da traže naklonost naroda. smatraju ponekad za potrebno da pretho dno sklope s njim ugovor po kome mu stanovnici grada i čitave oblasti polažu zakletv u vernosti ljubeći krst. Svi oni uživaju povlastice: Ruskaja Pr avda određuje za ubistvo kneževog čoveka novčanu kaznu dvaput veću od one kojom se k ažnjava ubistvo makojeg slobodnog čoveka. i ono ne propušta da se koristi svojim pravima . političku ulogu veća umanjuje činjenica što se ono sastaje samo u slučaju potrebe i št o rešava samo o pitanjima koja podnosi knez ili ih nameće javno mišljenje u izvesnom t renutku. Prema tome. pod uticajem ekonomskog razvitka. gradsko veće je važan politički organ. Knez ne bi mogao da upravlja zajednicom bez saradnje veća. — U toku XI i XII veka društveno uređenje ruskih teritorij a postaje sve složenije. ali.

deca rođena od gospodara i ro binje. i oni nisu sopstvenici zemlje na kojoj stanuju. Što se tiče seljaka. bojari i trgovci imaju u veli kom broju. Kultura ruskih zemalja. vrše razne domaće poslove. ali se ropstvo razvija i na druge različite načine: robom postaje slobodan čovek koji se oženi ropkinjom ili slo bodna žena koja se uda za roba. zvanih najmiti (na jmljeni) ili zakupi (zaduženi). koje kneževi. U XII veku njihovi zem ljišni posedi uvećavaju se znatno u mnogim ruskim pokrajinama. obredima i formama nove vere. Oni nis u ni robovi ni slobodni ljudi. oni malo poznije us pevaju da dobiju jedan mali deo nasleđa. Prvi su većinom trgovci ili zanatlije i pretstavljaju element ako ne mnogobr ojan. dok Ru skaja Pravda njima ne priznaje nikakvo pravo na očinsko nasleđe. na primer za krađu.sinovi. vrše industriske radove i najzad obrađuju zemlju. za koje pada odgovornost na (njihovoga gospodara. Ukoliko se bojari nastanjuju na svom ze mljištu i ulažu svoj novac u poljoprivredu. ovaj red seljaka sebara ili poljoprivrednih radnika naglo se uvećava. Za vlade Jaroslava. Robovi sačinjavaju poslednji i veoma mnogobrojan stalež stanovništva. ali. u naknadu za to obavezuju se da će raditi za njega. Sopstvenik j e odgovoran prema trećim licima za sva dela što ih učini rob. deli se na građane i sel jake. nego kao stvari koje podležu pravu svojine. ono je zadržalo mnoga stara mnogobožačka shvatanja koja prilagođava idej ama. neg o zauzimaju drugostepeno mesto. Odnosi između gospodara i roba isto tako se menjaju: po odredbama Ruske Pravde. nego i da ih ubiju. Postoji dakle bitna razlika između zemlje bojara i z emlje seljaka: u prvom slučaju zemlja pripada po pravu lične i neograničene sopstvenos ti. on samo plaća otštetu sopstveniku i novčanu kaznu knezu zbog uništenja tuđe svojine. zatim zločinci. a česti ratovi upropašćuju mnoge zemljoradnike ne ostavljajući im mogućnost da se ponovo uzdignu svojim sopstvenim sredstvima. Oni postaju. Robovi. nazvanog opštim imenom narod. Kao slobodni ljudi . kao i u prethodnom dobu. i u slučaju potrebe služe u mesnoj narodnoj vojsci. Vremenom i pod uticajem hrišćanske crkve ovo stanje malo se poboljšava. slobodan čovek može ne kažnjeno da ubije roba koji je podigao ruku na njega. a ovaj ima prava da ih za kaznu pretvori u robove. đavola i demona. Pošto od nekoga vlasnika dobiju komad zemlje. i sveštenstvo iz toga vremena gorko se tuži što i ma tako malo uspeha u borbi protivu „dvostruke vere” seoskog stanovništva. Mnogob ožački običaji i predanja postoje i dalje. Ia ko je pokršteno. Kad jedan radnik 63 pokuša da pobegne a nije vratio dug svome gospodaru. Ubica tuđega roba ne plaća istu novčanu kaznu kao ubica slobodnog čoveka. on takođe može biti pretvoren u r oba. protivu ost . njihove kćeri. ponekad čak i veoma važne i po verljive poslove. Oni nisu lično odgovorni za izve sne prestupe. a u drugom slučaju je ustupljena samo na privremeno uživanje. isto kao i njihova mati. N jihovi gospodari mogu ne samo da ih slobodno kažnjavaju kako god hoće. — Seljaštvo u Rusiji je hrišćansko više po nazivu nego stvarno. Oni mogu da svedoče pred sudom samo u beznačajnim sporovi ma i kad nema svedoka iz potpuno slobodnih staleža. Ako učine kakav prestup. koji samo jedan njegov deo ostavlja njegovim kćerima. Većina njih su slobodni seljaci ili smerdi. ali Jaroslavljevi sinovi zab ranjuju takvo ubistvo i dopuštaju samo pravo da se rob krivac kazni telesno ili da se od njegovoga gospodara traži zadovoljenje. a u izvesnim slučaje vima i poljoprivredni radnici. Ostatak slobodnog stanovništva. odgurnuta u red „nečistih sila”. poljoprivredni alat i stoku. oslobađaju se ropstva posle očeve smrti. pre svega od ratnih zarobljenika. njihovi gospodari mogu da ih osude na telesnu kaznu. a u nedostatku muških naslednika. smerdi su članovi mesne zajednice i potpadaju pod pravosuđe kneza ili njegovih pre tstavnika. njegovo imanje vraća se knezu. oni ne obrazuju jednu homogenu celinu. Ruskaja Pravda govori uglavnom o gradski m interesima i trgovačkom kapitalu. oni mu plaćaju porez. zatim čovek koji bez ugovora stupi u ličnu službu drugog a. Grad je središt e ekonomske moći i političkog života oblasti. ovi se ljaci uzimlju od njega na zajam još i seme. kada jedan smerd um re ne ostavivši za sobom sina. Stara mnogobožačka božanstva ne iščezavaju potpuno. Oni se n ikad ne smatraju kao članovi društva. trgovci koji su propali sopstvenom krivicom. poklanjajući svu pažnju ekonomskim odnosima. služe obično kao sluge. a ono bar veoma važan zbog uloge koju u to vreme ima trgovina. Pored slobodnih seljaka stara se red seljaka sebara.

ona ima nekoliko važnih središta. naprotiv. U toku XI i XII veka ruski gradovi osnivaju ne samo veliki broj crkav a i manastira. kako smo videli. one daju zemlji nova duhovna i materijalna blag a. Crkva ima mnogo više uspeha kod građana. te dve oblasti dostižu još veći stepen napretka. Za vreme Romana i Danila kneževina Galič-Volinija se s ve više naseljava. Svi kaluđeri letopisci iz XII veka i anonimni pisa c Povesti o puku Igorovu govore o „ruskoj zemlji” kao o jednoj i istoj otadžbini koja obuhvata sve ruske pokrajine ujedinjene zajedničkim interesima. oni teže da nadjačaju i kneževsku vlast. Poljaka i Mađara. nezavisna kneževina od kraja XI veka. koje ih se boji. Kneževina Galič-Volinija. kuda se sklanja jedan deo stanovništva sa obala Dnjepra pred nad iranjem skitačkih naroda. dobijaju veću važnost u drugoj polov ini XII veka. POKRAJINSKI ŽIVOT RUSKIH ZEMALJA U XII I XIII VEKU Krajem XII veka ruska zemlja nema stvarnoga državnog jedinstva. Taj sukob. — Jedno od tih središta obrazuje se na jugozapadu. u oblastima Galiča i Volinije. U ovakvim okolnostima crkva revnosno radi i uspeva da raspr ostre svoje ideje u društvu i da podigne nivo kulture. Trgovačke veze između inostranstva i velikog dela varoškog stanovništva mnogo doprinose napretku. U ovim plodnim krajevima. posle političkog odvaja nja raznih oblasti. te se zahvaljujući njima ruske varoši brzo razvijaju. 3. kao i zajednička borba protivu stepskih hordi i jedin stvena crkvena organizacija ukorenjuju to uverenje u svesti Rusa ili bar u s vesti viših društvenih redova. obrazuju stalež veleposednika zemlje i podvrgavaju svome nadzoru veliki deo stanovništva. Posebice oblast Galič. I pored svih nesuglas ica među pokrajinama i nedostatka zajedničke državne organizacije. nego i škola i biblioteka. U vreme ovoga opadanja koje je nastupilo. 64 bogatstvom i lepotom. stiče znatn u političku moć. Međutim unutrašnje prilike teže da sputaju njenu moć. postaje utoliko opasniji št o se bojari ne ustežu da pozovu u pomoć svoje susede Mađare i Poljake. Za vlade kneza Romana i njegova sina Danila. Roman.ataka mnogobožačke starine. Pri kraju XI i početkom XII veka Kijev zadivljuje strance svojim prostranstvom. Tek krajem XII veka opada on kao i ostale varoši na Dnjepru zbog najezde Polovaca. Oslanjajući s e na taj svoj uticaj. uspe da prisajedini Galič. Sve dok te veze traju. bojari se učvršćuju na svojim posedima. kneževina Galič-Volini ja postaje bogata i moćna država koja se uspešno bori sa svojim susedima. čiji razvoj donekle ide u raznim pravcima i dobiva različite v idove. Kada početkom XII I veka knez Volinije. o kojima se podjednako staraju crkvene v lasti i pobožni kneževi. Ove oblasti. Zbog toga se spoljne i unutrašnje borbe nerazmrsivo prepleću: neprijatelji mogu da s e mešaju u poslove zemlje i da stvaraju saveznike među stanovnicima. koji podriva snagu kneževine. koje u vreme Jaroslavljeve smrti zauzimaju među ruskim pokrajinama srazmerno beznačajno mesto. širi. pa ipak se unutrašnji nemiri ne stišavaju i pretstavljaju stalnu pretnju za 65 . U takvim prilik ama nema političke stabilnosti. njen knez postaje jedan od najmoćnijih ruskih kneževa. čak i onako moćni kneževi kao što su bili Roman i Danilo moraju uporno da suzbijaju njihove neobuzdane pr ohteve. Trgov ačke veze između raznih oblasti. kultura je već probudila nacionalni duh. svi stanovnici s e navikavaju da sebe smatraju članovima jedne jedine i nedeljive države. ranije n ego drugde. koji su obrazovaniji i pristupačniji spoljnim uplivima. koji ih skoro potpuno otsecaju od Crnog Mora i sprečavaju ih da nastave svoju trgovinu. obogaćuje i pobednički odbija napade Polovaca.

Oblast Novgoroda. zanatlija. a na istok do venca Urala. koj e nastupa krajem XII veka i priprema propast Kijeva. sa ostrvom Gotlandom. jer kup uju od domorodaca sirovine. radnika i ratara. Opadanje trgovine sa Vizantijom. Nijedna od tih protivničkih snaga ne može da savlad a svoga suparnika: bojari ne uspevaju da nametnu svoju volju kneževima. oni tu odlično trguju. koji se smatraju za predgrađa Novgoroda. i budnije pazi da se poštuje ugovor zaključen između stanovništva i iz abranoga kneza. i ako ne vode trgovinu lično. Pre sve ga bogatstvo i moć grada. a naročito krzna. i Novgorod. sa Grčkom. Osim glavne varoši koja leži na obema obalama Volhova i deli se na pet samostalnih opština (kanjec). u isto vreme kad i Kijev. poput drugih velikih gradova. pozajmljuju novac trgovcima. Razn e okolnosti doprinose da se stvori njegov originalni izgled. Ono se tim e koristi da obezbedi sebi veću slobodu pri izboru kneževa i veću nezavisnost prema nj ima. Novgorod se manje od svih drugih oblasti obazire na rodoslovne zahteve i pr ava kneževa. svome najstarijem sinu. Skandinavijom. Ladoga itd. iako uspevaju da uguše pobunu bojara i da ih svirepo kazne. postaje prestonica jedne nezavisne oblasti kojom upravljaju njeni sopstveni kneževi. a ovi. jer imaju ista politička prava. doprinose njegovom razvitku. te takoreći igraju ulogu ba nkara i drže veliki deo gradskog i seoskog stanovništva u ekonomskoj zavisnosti. Oblast Novgoroda odavno zahvata ogromnu površinu. ovi staleži razlikuju se samo svoji m ekonomskim stanjem. ope t. Ova ekonomska uloga Novgoroda uticala je na njegovo društveno ustrojstvo. Poznije se veza izm eđu Kijeva i Novgoroda prekida.blagostanje i bezbednost zemlje. Iza ovih pokrajina su zemlje (volost) koje su osvojili i nas elili stanovnici Novgoroda. a potom udaljenost od oblasti Dnjepra. ipak su nemoćni da un ište njihovu socijalnu moć. Jaroslav Mudri dao je Novgorod.. ona obuh vata i pet pokrajina ili pjatina (petina). a koji se obično potvrđuje obostranom zakletv . Oko sredine XII veka njegovo veće smatra da je van spora njegovo pravo da poziva na upravu kneževe koje ono izabere i da zaključuje s njima sporazum koji reguliše njihovu upravnu nadležnost. Staraja Rusa. On stupa u vezu sa istočnjačkim zemljama. Upravo su kneževi Novg oroda okupili zemlje Istočnih Slovena i stvorili od njih Kijevsku veliku kneževinu. jer on već igra ulogu posrednika između Rusa i zapadnih zemalja. pošto svi stanovnici Novgoroda . oblast Novgoroda postaje drugo veliko s redište Rusije. stekao je izrana izuzetnu trgovačku važnost. tih velikih posednika zemlje i velikih kapitalista koji. a kasnije i sa Libekom. Viši stalež sastoji se od bojara. kada su se jednom učvrstili u Kijevu. iz Ska ndinavije ka Grčkoj. Novgorod postaje ubrzo veli ko trgovačko središte. Baltiskim Slovenima. igra u Novgorodu značajnu ulogu. i trgovaca koji rade svoj im sopstvenim sredstvima ili delimično pozajmljenim kapitalom. Ovi krajevi imaju posebno administrativno uređenje i p ružaju se na sever sve do Beloga Mora. Tuđinski trgov ci imaju u njemu svoje kancelarije i slagališta robe. Neplodno zemljište i neizdašna priroda novgorodske oblasti primoravaju njene stanovn ike da potraže sredstava za život u trgovini i zanatima. Niži stalež ili „crni narod” sastoji se od ostatka slobodnog 66 stanovništva. Ipak. Ovakva n estabilna ravnoteža u unutrašnjoj politici kneževine Galič. Izborsk. koja je osnovica njihovih političkih stremljenja. tog a glavnog poprišta kneževskih borbi. i ti kneževi.Volinije u početku XIII ve ka olakšaće u mnogome rad njenih neprijatelja i izazvaće teške međunarodne posledic e. teže da zadrže Novgorod u neposredno j zavisnosti. Kada je delio svoje oblasti svojim sinovima. nema jakog odjeka na sudbin u Novgoroda. njegovih „predgrađa” i oblasnih sela imaju isto pravo da učestvuju na sastancima novgo rodskoga veća. — Usled opadanja Kijeva. Veće koje se stvarno — zbog toga što ostatak stanovništva učestvuje u njemu samo ponekad — s astoji poglavito od građana prestonice. a pose bice Nemačke. prva ruska varoš na velikom putu od severa ka jugu. Novgorod. Zat im dolazi red srednjih posednika zemlje i kapitalista. i u svakoj od ovih pokrajin a ima gradova kao Pskov.

jer se iz tih staleža i uzimaju državni službenici. Godine 1242 on mora da suzbija Mačonosce.om. sa namerom da zavede hrišćanstvo među domorodnim mnogobošcima. obično se sastavlja od ranijih posadnika. i Nemci koji nadiru ka istoku. približili se Novgorodu i presekli put stranim trgovcima. ali nisu mogli da slome upora n otpor domorodaca. koji zasedava kod posadnika i tisjackoga i koji broji nekoliko desetina članova. napadn ute. Drugi jedan nemački viteški red. Isto tako veće bira i episkopa. Zbog velikog obima ovih nadležnosti. Knez je vrhovni st arešina koji upravlja i sudi. onda ni on ni ratnici iz njegove garde nemaju prava da kupuju zemlju u oblasti Novgoroda. slaba i rasturena. On m ože da upravlja i deli pravdu samo u saradnji i pod nadzorom posadnika. Liv ima ili Letoncima. i tisjackoga (tisućnika). te zajednice otstupaju na istok. Veće rešava o ratu i miru. Posle toga moraće on da vodi računa u svojoj politici. ka Polockoj kneževini i oblasti Novgoroda. on rasteruje odrede koji su krstarili oko Novgoroda. U isto doba veće prisvaja pravo da bira glavne kneževe pomoćnike. oblast Novgoroda je stvarno pod upravom jedne bogate aristokratije zemljoposednika i velikih trgovaca. Te vtonski red. veće cepa ugovor i „pokazuje knezu put” koji vodi iz gr ada. koji se okreću ka susednim ruskim ze mljama. Odavno su nemački trgovci i misionari pokušava li da se učvrste na južnoj obali Baltičkoga Mora. koji su se za njegova otsustva dokopali gradova Izbo rska i Pskova. koja je zadugo zaustavila pokušaje nemačke najezde. tako da se opasnosti koja preti Novgorodu od Šveđa na i Nemaca pridružuje još i opasnost od Litvanaca. između ostalih i oblast Novgoroda. dakle od ljudi iz reda bojara i trgovaca. koji k ao starešina mesne milicije komanduje njom uz pripomoć izabranih sotskih (stotinara) . Ako knez odbije da radi sa izabranim činovnicim a ili pogazi ugovorene uslove. Odlučni sukobi između ovih novih neprijatelja padaju za vladavine Aleksandra. i tom pobedom — zbog koje je dobio nadimak Nevski — udaljio je zadugo Šveđane od oblasti Novgoroda. Novgorodu nije knez potreban samo radi obezbeđenja trgovačkih koristi. i ono nameće knezu saradnike. i o zakonodavnim pita njima. Pred ovim dvostru kim nadiranjem. Godine 1240 Aleksandar poražuje švedskog vođu Birgera na Nevi. Potom je oterao Litvance koji su takođe bili prodrli u njegovu oblast. knezu i njegovoj administraciji. te sad one zauzimaju granične ruske oblasti. te se ono čak i pri izboru kneza opredeljuje p rema koristi koju on može da pruži oblasnoj trgovini olakšavajući joj pristup na nova tržišt a. koga potvrđuje u dostojanstvu kijevski mitropolit. ali je njegova vlast u svakom pogledu ograničena. Iako je Novgorod uspeo da potuče svoje neprijatelje. I tako. koji je prvi sudija i upravljač posle kneza. I tako veće bira sve svetovne i crkvene velikodostojnike. koja sačinjava kao neki upravni savet. Ako mu se obezbedi izvestan prihod. koje zaus tavljaju i pljačkaju pri prolazu. a naročito u svojim odnosima sa ostalim ru . I pored očajničko ora. njemu su u početku XIII veka zagroz ili opasniji narodi: Danci koji su osvojili Estoniju. Albert. nego i radi z emaljske odbrane. Ako je do kraja XII veka imao za susede samo 67 finska i litvanska plemena. on ih nije uništio. Na čelu svoje garde i narodne vojske Novgoroda. oslobađa Pskov i Izborsk i započinje sa glavinom Mačonosaca na zaleđenom Pejpuskom Jezeru bitku nazvanu „pokolj n a ledu”. u Novgorodu spadaju u nadležnost jedne posebne ustano ve sa ograničenim osobljem. po d vidom jedne gradske demokratske republike u kojoj je knez samo izabrani pretst avnik pod kontrolom naroda. uprava tekućih poslova i prethodno proučavanje p itanja koja treba da se podnesu veću umesto da pripada. Taj savet . Ovi u velikoj meri daju prava c vrhovnoj zemaljskoj ustanovi. Šveđani koji su se dokopali Fi nske. pa da širi i učvršćuje hrišćanstvo. veću. kneza Suzdalja i sina velikoga kneza Vladimira. razjedinjena litvanska plemena obrazuju ratničke zajednice. kao svuda. čitava Livonija je uskoro u rukama Nemaca. osnovao je tamo grad Rigu i stvorio u svojim oblastima viteški red Mačonosaca. učvrstio se na ruskom zemljištu. koga je papa naimenovao za episkopa Livonije. kome je bila dužnost da pokori domoroce. na ušću Njemena i Visle. tisjackih i sotskih. posadnika. Godine 1200 jedna nemačka krstaška vojska došla im je u pomoć i dopr la do ušća zapadne Dvine.

Postavši vladar čitave oblasti Suzdalja. gradovi Rostov i Suzdalj proglašavaju ga za kneza. sve je to doprinelo da se između kneza i stanovništva stvore drukčiji odnosi nego u oblastima Dnjepra. rođenog i vaspitanog na Severu. U to vreme menja se unutrašnje stanje. ali. Andrej zavodi u svojoj državi novo političko uređenje. on tamo postavlja kao svog zamenika najpre svoga mlađeg brata. On ispoljava svoje preziranje starih varoši i njihovih veća. Ali već krajem XI veka ona je uzdignuta na ste pen zasebne kneževine. a potom i knez Kijeva. jednoga od mlađih sinova Vladimira Monomaka. Mali broj trgovačkih središta. Zgodnije saobraćajne veze uspostavljaju se sa oblastima srednjega Dnjepra. Doduše. Krivići i Slove ni iz oblasti Novgoroda. sa kojima po stupa kao sa potčinjenima i od kojih zahteva slepu poslušnost. Njegov sin Andrej Bogoljubski. kome su neznane političke tradicij e Juga. Georgij Dolgorukov postaje tako jedan od najmoćniji h kneževa svoga doba. građanski rat izbija između starih varoši Rostova i Suzdalja. Takvo je i shvatanje i kneza Andreja. koje su saveznice bojara i koje poz ivaju za kneza Andrejeve nećake. Naposletku. koji on brižljivo uvećava i ulepšav a. apsolutizam. a on ostaje u Vladimiru odakle nadgleda kijevske kneževe. naprotiv. svoj omiljeni grad koji mu je otac poklo nio. kao žrtvu njegove despotske naravi. brojna nadmoćnost zemljoradnika i kasnije naseljavanje zemlje. Jaroslav Mudri daje tu oblast svome trećem sinu ka o dodatak oblasti Perejaslavlja. on takođe osvaja Kijevsku veliku kneževinu. njegova smrt ne menja niukoliko režim što ga je on zaveo. Oblast Suzdalja. koji su većinom došli zajedno s knezom ili čak posle njegovog stupanja na vlast. stanovnici. Iako stari gradovi Rostov i Suzdalj imaju svaki svoje veće isto kao i druge ruske varoši. ali ne želi da u njoj b oravi. nastanjeni kao zemljoradnici na selu ili kao z anatlije u gradovima. U to doba ova oblast je još uvek samo drugostepeno leno.skim oblastima. Vjatići. on potajno beži u Vladimir. nego gospodara i vladara zemlje u kojoj su se oni nastanili. Kada Georgij. a u korist Georgija Dolgorukoga. potom druge svoje rođake. Posle Georgijeve smrti 1157 godine. prezirući veze koje u drugim kneževinama vezuju kneza sa starijim članovima nje gove garde. — Oko sredine XII veka drugo jedno političko središte stvara se u gra nicama oblasti Suzdalja. a to će reći u ravnicama i šumama na rekama Kljazmi i Moskvi . ali je pitomije od zemljišta Novgoroda. nove varoši što su ih kneževi osnovali ne znaju za veće i njegove tr adicije i nemaju moćnog trgovačkog staleža koji teži da ograniči kneževsku vlast. Ruski gradovi Rostov. njemu je miliji grad Vladimir. gde je naposletku i umro kao veliki knez. njega ubijaju 1175 godi ne njegovi službenici. nego stare varoši. Uistini. Suzdalj i Murom tamo već postoje u vremenu kada se obrazuje Kijevska velika kneževina. Sa domorocima sastavljenim od finskih plemena Merja i Muroma izmešali su se još odavno Istočni Sloveni. ne gledaju u njemu službenika trgovačkoga grada i zaštitnik a puteva. te tako on ujedinjuje pod svoju vlast čitavu oblast. koji pozivaju 69 . oliča va nov tip kneza. on izbegava da se savetuje sa starim bojarima i grubo tera od sebe n ekolicinu. Prilike mu idu na ruku. koji su baš tada stvarali brzo svoju moćnu državu. naročito Litvanci. Uz pripomoć svojih po danika. između Oke i Volge. hoće da ga zad rži pored sebe. kome je on pomogao da osvoji kijevski presto. i novih gradova. a poznije sveti Vladimir tamo osniva grad Vladimir. iako je naseljavao svoju kneževinu. a Jaroslav 68 Mudri podiže Jaroslavlj. Mnoštvo naseljeni ka pridolazi sa Dnjepra ukoliko se borbe između kneževa rasplamćuju i ukoliko se uvećava opasnost od najezde Polovaca. pr ilikom podele svojih pokrajina. o tome da se u blizini njegovih granica nalaze opasni neprijatel ji. čije je zemljište istina manje plodno nego ono na jugu. iako je u njoj podiza o nove varoši. on je neprestano mislio da je napusti radi prelaska u Kijev.

sa opadanjem Kijevske velike kneževine i stvaranjem novih političkih centara . zauzimaju i pustoše ostale gradove. dok njegove trupe. njegovo mnogob rojno potomstvo — zbog koga su ga nazvali „Mnogorodni Vsevolod” — zavadilo se. rasturene po čita voj zemlji. Godine 1236 Batijeve horde pojavljuju se na levoj obali Volge i podjarmljuju Bugare sa Volge . život ruskih pokrajina. on toliko pustoši t . preko Kavkaza. Kijev. koji zadržava Vladimir kao prestonicu i uzima naziv velikoga kn eza varoši Vladimira. koje Tatari pomoću sprava za razbijanje zidova 70 zauzimaju na juriš. i uskoro potom njegov naslednik Ugedej šalje svog nećak a Batua. Iz Rjazanjske oblasti Batij prodire u oblast Suzdalja i zauzim a jedno za drugim Moskvu. 4. koji se učvršćuju u stepam a oko Crnoga. Džingis-han odvodi svoje horde u Severnu Ki nu koju pokorava. moraju da računaju s njom. Vsevolodova vladavina (1176—1212) obeležava vrhunac moći suzdaljsk e oblasti: ona nameće kneževe Novgorodu koji joj je u susedstvu. Rjazanjski kneževi dolaze žurno. Ali jedinstvo oblasti Suzdalja ne traje dugo. ali se ne usuđuju da napadnu tako brojnog neprijatelja i sklanjaju se u svoje u tvrđene varoši. — Početkom XIII veka mnoga tatarska plemena koja lutaju po Mongoli ji ujedinjuju se pod vlašću hana Temučina. Ove suprotnost i još se pojačavaju posle jedne nove nesreće. Godine 1227 Džingis-han umire. Odatle Batij preduzima osvajanje Južne Ru sije. a ruski knežev i koji su ostali živi i zarobljeni podvrgnuti su nečovečnim mučenjima. počev od XIII veka. njegova vojska je uništena. Ovi su nemoćni d a mu se odupru: jedni su istrebljeni. one je opkoljavaju i pu stoše. vrše pokolj stanovništva ili ga odvode u ropstvo.njegovu braću. ne is korišćujući svoju pobedu. U zimu 1237 one prelaze zaleđenu reku i približuju se oblasti Rjazanja od koje traže da se pokori i da im plaća danak. koji pozivaju u pomoć susedne ruske kneževe. Galiča i drugih južnih oblasti. Najstariji knez Suzdalja zadržava titulu velikoga kneza. koja se u svojim pok rajinama ponašaju kao samostalni gospodari. ili Batija. u stepe ok o Crnoga Mora i napada na Polovce. vide u ovome događaju samo jednu kratku i pr olaznu buru. skuplja vojsku i susreće Tatare na reci Sitju u martu 1238 godine. te se nje gove države cepkaju na nekoliko kneževina. ali taj rat kratko traje i završava se pobedom novih gradova i triumf om novoga režima. a ostatak se stapa sa Tatarima. Černjihova. Nje gova prethodnica prelazi sa južnih obala Kaspiskog Mora. koji je kasnije uzeo titulu velikoga kana i li Džingis-hana. ali gubi svaku vlast nad mlađom braćom. Oblast Suzdalja prelazi u vlast jednoga Andrejevog brata. ali se tatarska opasnost ponovo javlja posle nekoliko godina. Kaspiskog i Azovskog Mora. bojeći se da će i oni biti napadnuti ako Polovci budu pobeđeni. Međutim. njena moć je tolika. Potom Batij polazi ka Novgorodu. Godine 1240 on polazi lično u rat sa g lavninom svoje vojske i opseda Kijev. u stepe Polovaca. drugi beže ka Dunavu i sklanjaju se kod Mađara i na Balkansko Poluostrvo. Georgij Vsevolodovič. sakupljaju veliku vojsku i polaze u susret Tatarima. Rusi. da po rečima Pov esti o puku Igorovu ona može „veslima svojih brodara da isprazni Volgu i šlemovima svo jih ratnika da isuši Don”. I tako. postaje međusobno različit. te se vraća na jug. u zavojevački pohod na zapad. koji se ne odupire dugo. Godine 1239 šalje on u oblasti Dnjepra jednu jaku vojsku koja zauzima Pereja slavlj i Černjigov i uništava njihove branioce. a kad je ona to odbila. Ali Tatari. Knežev i Kijeva. pa se potom okreće ka zemljama na zapadnoj strani Mongolije. napušta svoju prestonicu. Vsevo loda III. veliki knez oblasti Vladimi ra. okreću se nazad i iščezavaju u stepama. Po izvršenom ujedinjenju. Po smrti Vsevoloda. ali se na sto vrsta od grada zaustavlja zbog na došlih reka — to je bilo u proleće —. koji čak nisu mogli n da uvide kakvi su njihovi pobedioci. a li oni pretrpljuju poraz na reci Kalki (sada Kalmiusu) godine 1223. Vladimir i Suzdalj. a on ubijen u bitci. najezde Tatara. TATARSKE NAJEZDE I NJIHOVE POSLEDICE Tatarske najezde. pa čak i udalj eni Galič sa Volinijom.

pripisival i su tatarskom uticaju despotizam. „Zlatnom Hordom”. Ruska pravda pobegla je na nebo. Moskva ulazi u eru konačnog opadanja. održava u miru. On ostavlja stepe pored Azovskog i Crnog M ora jednome svom rođaku. a u Moskvi su šikaniranje i spletka zauze li njeno mesto”. D anilo. u Moskvi je ugaslo. učinio je to uz pripomoć Tatara. grad Saraj. književno st. utv rdio se čitav jedan moskovski svet. kada drugi slovenski narodi počinju d a se preporađaju. zato ruski knežev i moraju da odlaze u Hordu i traže od hana jarlik (povelju) koji im daje kneževsku v last. rusko stanovništvo povija se p od tatarskim jarmom. još i Vladimir-Volinski i Galič. i pod zaštitom njihovog antinacionalnog sistema uspela je da prisajedini obl asti Novgoroda. U Moskvi. Zanimljivo je da se i kritičari i obožavaoci Istoka slažu u tvrđenju da je moskovski duh . Posle Danilove smrti. Opljačkano i desetkovano tom svirepom najezdom. — Od vladavine Katarine II. U inostranstvu se nailazi na ista shvatanja kod protivruskih istoričara: Vizant ija. Nasuprot tome. Oni suprotstavljaju — kao što su činili slavenofili i u skorije vreme Osvald Špengler — mongolsku „kulturu” evropskoj „civilizaciji”. može da izbroji jedva 200 nastanjenih domova. Tatari udaraju namet na osvojene ruske zemlje i postavljaju tamo upravljače. pored ostalih gradova. da 71 se ta pokrajina još zadugo nije mogla da oporavi od toga udara niti da povrati nek adanje blagostanje. Na reci Ahtubi osniva se kao neka prestonica Zlatne Horde. Pismenost. ponekad oni čak obuzdavaj u pokušaje pobune stanovništva.. a potom prelazi u Poljsku i Ugarsku. Tako Aleksandar Nevski. Pskova. postavši veliki knez oblasti Vladimira. Prižov. sa manjim odredima vojnika koji imaju dužnost da nadgledaju stanovništvo preostalo posle najezde. Kada je prošlo doba prve klonulosti. jer šest godina kasnije kaluđer Plano Karpini. jedan radikal i z godina 1860—1870. pruža nam lep primer njihovih tvrđenja: „Moskva se bratimila sa Tata rima. odvojen od Južne Rusije. Moskva. zasnovan e na suverenosti naroda. Os im skupljanja danka. Isto su tako ruski evrazis ti skloni da preuveličavaju tatarski uticaj. Tatari. a on se sa glavnom tatarskom hordom. zastarela shvatanja i zloupotrebe koje su že leli da uklone. Od Kijeva Batij produžava na zapad i osvaja. Posledice tatarskoga gospodarstva. Jedino su sveštena lica oslobođena poreza. Tatarski činovnici prebrojavaju stanovništvo da bi mu nametnuli porez. koju oni žele da otkriju u premongolskom dobu. Tatari upadaju u Poljsku i p ustoše ponovo oblast Galič-Voliniju toliko. sve što je cvetalo u Kijevu u XII veku. to bi bili uzastopni uticaji kojima bi se mogla obja sniti usamljenost Rusije i trajanje njenoga „varvarstva”. ali Tatari naslućuju njegove namere i zahtevaju da poruši utvrđenja. njihovih shvatanja i njihovih ustanova. ulogor uje na obalama Dona i Volge. te traži saveznike na Zapadu i p očinje da podiže utvrđenja. i: uopšte uzev. grubost primitiv nih običaja i kaznenog zakona. te on mora da se odrekne svojih planova. oni se ne mešaju u poslove osvojenih oblasti. prestonica hana. U XV veku. krajem XIII veka. tome se tre ba radovati. koji je ranije odbranio Novgorod od N emaca. razvoj despotske vlasti. Za njih je „tatarski” značilo isto što i „moskovski”. pr i prolasku kroz nju. sve je to po tvrđenju radikala pozajmljeno od Tatara. stanovništvo pobunjeno protivu Tatara. da se ona pretvara u seoce. nasuprot radikalima. gde nailazi na otpor koji ga primorava da s e zaustavi i da pođe natrag ka stepama. radikali. bas kake. knez Galiča. međunarodne veze. koje ostavljaju ruskim kneževima. čak i silom. za vladavine njegovoga sina Lava. Rjazanja . i po njihovim rečima baš ta mongolska prošlost o ogućiće Rusiji da izbegne evropsku dekadenciju i da u svetu izvrši svoju buduću civiliza torsku ulogu.. ako je moskovski despotizam uništio klice demokratske vladavine. ruski nacionalisti uobičajili su da nazivaju „tatarskim” sve što im se nije svidelo u prošlosti Rusije i u r uskom karakteru. Litvanaca i Šveđana. njihovi politički protivnici.u varoš. Politička centralizacija. koje gubi strpljenje zbog globljenja i nasilja što ga vrše skupljači poreza. Tata ri ostavljaju pravoslavnoj ruskoj crkvi sve njene povlastice i ne progone je. Tvera. a ne žaliti zbog toga. ali zadržavaju pravo da ih potvrđuju u tome zvanju. ali. prosveta. Preostali kneževi pokoravaju se takođe. umetnost. pomišlja da zbaci tatarski jaram.

Kneževine na zapadu i jugu gube skoro potpuno svoju otpornu snagu i padaju jedna za drugom pod vlast svojih zapadnih suseda Mađa ra. koja je rase lila stepsko stanovništvo. Što se tiče onih na severu one su uspele da odbiju svoje za padne neprijatelje i potpuno se predale brizi o svome sopstvenom životu i svojoj n ezavisnosti. U ist i mah se pokrajinska obeležja ruskoga stanovništva u ravnici Istočne Evrope konačno učvršćuju te se tako završava razvitak započet početkom XIII veka. od kojih je glavna pomoć koju su tatarski vl adari pružali moskovskim kneževima. Poljaka i Litvanaca. Maloruse. Tatarska najezda. suprotstavljaju tome tvrđenju ideju jedne samonikle i pravilne istoriske evolucije. i ako nisu izazvala. ima izvesne veze sa tatarskim načinom prikupljanja porez a. a ta trgovina uništena je arapskim opadanjem i isto dobnim slabljenjem Vizantije. a to će reći doba osnivanja normanskih država i proširiva nje arapskih kalifata koje se završilo u XI veku. Tako se završava staro doba ruske istorije. pa i taj istočnjački uticaj bio je sla biji nego uticaj vizantiske kulture. za koju tvrde da joj tatarsko gospodarstvo nije moglo duboko izmeniti pravac. koja je nadživela sjajno doba Kijeva. ali uticaj pravih tatarskih elemenata bio je mnogo man jeg obima i trajanja nego uticaj Istoka uopšte. kao i državi moskovskoga cara. izvesne vojne i političke ustanove iz XVI veka stvorene su po ugledu na Turs ku. Ono je izvršilo izvestan uticaj i na spo ljne oblike ruskoga života. Isto tako. Strahovita pustoše nja što su ih vršili osvajači i ropstvo koje je posle toga nastupilo oslabilo je ruske oblasti i dovršilo razjedinjavanje koje ih je odavno podrivalo. da bi se objasnilo uzdizanje kneževine Su zdalja i Vladimira. Središne i Južn e Velikoruse. Istoričari. I tako se istori ja Severne Rusije i istorija Južne i Zapadne Rusije kreću u različitim pravcima. Imena nekada njih slovenskih plemena iščezavaju. Iako treba odbaciti preterivanja nacionalista. Nasuprot tome. geografska raspodela stanovništva i stvaranje pokrajinskih narečja dovode do podele Istočnih Slovena na tri velike gran e: Velikoruse. poznatije od pre izvesnog vremena po njihovom drugom naz ivu Ukrajinaca i Beloruse. jer je ono bi lo nastupilo još pre nje. Tatarska najezda imala je i posrednijih i dalekosežnijih rezultata . Ono je imalo neposrednih posledica. te nisu sposobne da pruže pomoć udaljenim pokrajinama. Jer je na spoljnoj trgovini počiva la pozajmljena kultura Kijeva. samo je jedna epizoda vekovne borbe započete u preistoris kom vremenu između nomada sa juga i poljoprivrednika iz velike ruske šume. ipak ne bi trebalo misliti da tatarsko gospodarstvo nije ostavilo nikakvih tragova u Rusiji . muslimanskih kalifa i padišaha. kao što će se videti. te se u daljem izlaganju nećemo na njih obazirati. radikala i evrazista. Važno je da se dobro razlikuje kad je i šta pozajmljeno od istočnjačkih ustanova.isto što i onaj istočnjački duh koji ne može da primi evropsku kulturu. napredak Kijeva nije mogao nadživeti sasvim spolj ne uzroke koji su ga stvorili. Osvajanje južnih stepa preseklo je konačno saobraćajne veze između Rusije i Vizantije. Shvatanj e da je vladar sopstvenik čitave državne teritorije i da svi treba da služe državi zajed ničko je i carevini vizantskih vasileisa. dovoljno je — umesto pribegavanja tatarskom uticaju — setiti se novoga političkog režima što ga je 72 zaveo knez u toj oblasti koja se tek naseljavala. propadanje kneževina na jugu i zapadu i širenje onih iz središne ra vnice između Oke i Volge. a naročito pretstavnici moskovske škole. Uistinu. Iako poreski sistem. koja ih je uostalom i sama delimično pozajmila od Vizantije. . koji se dalje dele prema njihovim narečjima na Severne. Ovakva unapred stvorena mišljenja su u suprotnosti sa istorijom. Da bi se objasni lo opadanje Kijeva nije potrebno pozivati se na mongolsku najezdu. Ona su ubrzala. Ona isto tako odlaže za nekoliko vekova silaženje stanovništva iz Središne Rusije ka stepskoj crnici. dovršavajući tako ono što su Pečenjezi i Polovci započeli.

Jedino povlašćeni posedi bojara i manastira. preuzimaju prirodno upravu nad preobražavanjem i ekonomskim prilagođavanjem te oblasti. bojari i „slobodni službenici” obavezni su da vojnički služe svome knezu sizerenu. na Dnjepru. Knez upravlja savetujući se sa bojarima. a ona idu čak do vršenja izvesnih upravnih funkcija.73 I V . M O S K V A . Severoistočne kneževine u XII i XIII veku. one su zemljoradničke i čisto seljačke. bojari i manastiri. U naknadu za to. Politički režim je tamo isto toliko uprošćen koliko i socijalni. nego i izvesne političke nadležnosti nad stanovništvom svojih poseda. od kneževine Perejaslavske odvajaju se Tverska i Dmitro v-Galička. u tome svojstvu p . Kostromska i Moskovska. knez poziva samo one bojare koje on želi da pita za savet. Ali ovakva duma nema ni stalnoga sastava ni jasno odr eđenu nadležnost. Tako se krajem XII veka odvajaju od kneževine oblasti Vladimira četiri manjih k neževina: Rostovska. Jurijevska i Starodubska. On čak rado daruje bojarima i manastirima povelje koje sopstvenicima povlašćenih imanja daju veoma obimna prava nad stanovništvo m. SEVEROISTOČNE KNEŽEVINE U XII I XIII VEKU I STVARANJE MOSKOVSKE KNEŽEVINE Moskovska država stvorena je postepenim sjedinjavanjem mnogih manjih i većih kneževina koje su najpre sačinjavale Severo-istočnu Rusiju. Tako se ocrtav a jedno čisto feudalno uređenje. jer njihov dolazak ubrzava ekonomski razvitak zemlje. ne izlažući se kazni. od Rostovske kneževine odvajaju se kn eževine Jaroslavska i Uglička. ukoliko slovenski naseljenici prodiru duž reka u ogromne prašume koje pokrivaju tu z emlju. jer veće ne dobiva tu nik akvu političku moć. kao u južnim oblastima. kao sopstvenici tih imanja. Knez koji uređuje svoju oblast želi da privuče na svoju zemlju moćne bojare koji raspolažu velikim brojem ljudi. usled deljenja između više naslednika. — One se stvaraju između Oke i gornje Volge. imaju ne samo ekonomsku vlast koja proističe iz vlasništva zemlje. To raskrčavanje zahteva zajednički rad mnogih ruku. sa zabra nom kneževim službenicima da prodru na teritoriju tih povlašćenih imanja. Zbog toga kneževi. Poznije se skoro sve ove kneževine cepkaju i dalje: na primer. ne potpadaju pod upravnu nadležnost namesnika i vo lostelja (župana). Rjazanjskoj. oni mogu. pravosuđa i policije. a s druge strane postaju vazali svojih kneževa. Var ošica Moskva niče na jednom visokom bregu sa borovom šumom. kao što smo videli. Svaka kneževina je tada skup od više povlašćenih imanja koj a uživaju neprikosnovenost. Ti naseljenici žive najpre od ribolova i lova. sebara ili polusebara. — Moskovska kneževina obrazuje se srazmerno dockan. Isto rasparčavanje vrši se u drugim velikim kneževinama. Isprva je to samo jedna strategiska vojna stanica i odmorište z a kneževe koji idu iz Severoistočne Rusije u sliv donjega Dnjepra. ali ta obaveza ih ne vezuje isključivo. Stvaranje Moskovske kneževine. na samom utoku rečice Neglin aje u reku Moskvu. a potom počinju da raskrčuju šume. koga izdržava neposredno samo stanovništvo — to j e sistem kormlenija (ishrane) — a ne kneževska blagajna. ni traga kakvoga zana tstva ili značajnije trgovine. cepkaju se. Nižnji-No vgorodskoj i Smolenskoj. Velike kneževine. Tu nema. bojar i i manastiri kojima pripada zemlja i koji imaju pod sobom veliki broj radnika. da priđu drugome knezu. i podnosi joj samo one poslove koje mu se svidi da ona pretresa. R U S I J A I U J E D I N J E N E R U S K E Z E M L J E 1. pa prema tome uvećava političku važnost kneževine. kojima se u drugoj 74 polovini XIII veka pridružuju Suzdaljska. koji su na čelu najvažnijih s lužbi njegovoga ličnog poseda. Ove feudalizovane kneževine na severoistoku žive primitivnijim životom nego one na jugu. Mesna uprava i pravosuđe p overeni su namjestnjiku (namesniku). Perejaslavska. ako žele.

iako posrednim putem. Posle toga Moskovska kneževina zahvata skoro ceo sliv reke Moskve. Za vladavine Georgija započinje između moskovskih i tverskih kneževa borba o Vladimirs ku veliku kneževinu. te ta činjenica mnogo olakšava moskovskim kneževima njihovu ulogu „ujedinitelja”. i otima Kolomnu od kneževine Rjazanj. n asledio ga je i odlučio najpre da Tveru oduzme titulu velikoga kneza. koji otada ostaje u rukama moskovskih kneževa. i Ivan se primi da je predvodi . Ovaj pri liv novih stanovnika. Mihail Jaroslavič gospodari njo m neko vreme. Georgij. Veoma šumovita.ojavljuje se ime te varoši prvi put u letopisima godine 1147. privlači veliki broj stanovnika. — U Moskvi brat Georgijev Ivan. zaštićena od spoljnih napada s usednim kneževinama. kada postane prostrana Mosk oveka država. Aleksandar. poput ujedinjav anja srednjevekovne Francuske pod Kapetima. knez Ivan Dmitrijevič. ali i sam gine posle toga. knez tverski. potom se sin Aleksandra Nevskoga. i Mihail. zahvaljujući svome geografskom položaju i izvesnim ekonomskim pos ebnostima. zvani Kalita (vreća novca). učvršćuje u njoj i osniva dinastiju moskovskih kneževa oko 1260 godine. Ivan Kalita (1328—1341). Osim tog a. izradi da se Aleks andar pogubi. koji oni sebi obezbeđuju st avljajući se u službu Tatara Zlatne Horde. 75 2. Ta kneževina je tada još veoma ma la. Georgij p odmićuje tatarske činovnike bogatim poklonima i pobeđuje. odlaze u Zla tnu Hordu da se otimaju o jarlik koji bi im dao titulu velikoga kneza. zahvatiti skoro čitavu Istočnu Evropu. ali Ivan Kalita odmah dođe u Hordu. i dobi potvrdu svoga položaja. pa ipak. Kada je u Tveru. i ne bi se moglo naslutiti da će ona jednoga dana. Politička važnost Moskve raste istovremeno i zbog toga što je ona postala verska prest . političkom uje dinjenju cele Rusije pod Moskovskom vlašću. uvećavajući materijalno bogatstvo moskovskih kneževa. — Danil Aleksandrovič uvećava svoje posede dodajući im Pe rejaslavlj. ona pruža protivu mogućnih najezdi Tatara i Litvanaca mnogo bol je uslove bezbednosti nego što ih imaju ostali delovi Severoistočne Rusije. Potom. koji mu ostavlja u nasleđe njegov nećak. on ostav lja svome bratu Aleksandru Mihailoviču jarlik velikoga kneza. u drugoj polo vini XIII veka. tverski knez. Moskovska kneževina. kojim a godi mogućnost da zaradi od trgovine dodaju još i dobit od poljoprivrede. Mihaila ubijaju mučki u Hordi. koji ga je nasledio. osvaja Možajsk posle jednog srećnog prepada na susednu kneževinu Smolensk. i ta okolnost doprinosi mnogo. Ovi nisu dirali u političku organ izaciju Rusije. moskovski kneževi — zahvaljujući raskošnim da rovima koje oni šalju Hordi — dobivaju skoro uvek povlastice velikoga kneza. Kao nagradu on dobija jarlik velikoga kneza. koji je najpre pobeg ao u Pskov a potom u Litvaniju. njegov sin Dmitrij ubija Georgija. Moskovska kneževina počinje da se obrazuje. Posle jednog perioda borbi sa suparnicima. u trenutku kada se rasparčava nekadanja Rostovska kneževina izmeću potomaka Vsevoloda III „Mnogorodnog”. već su jednim jarlikom podarili jednome od ruskih kneževa titulu vel ikoga kneza obavezujući ga da prikuplja i predaje Hordi danak svih ostalih kneževa. Novgorodu i Rjazanju stanovništvo odbilo da plati danak tatarskim či novnicima. Danil Aleksandrovič. PRVI MOSKOVSKI KNEŽEVI od Danila do Ivana III Danil († 1303) i Georgij († 1326). i Danilovi poslednici energično nastavljaju tu poli tiku uvećavanja. Oni započinju „ujedinjavanje ruske zemlje pod Moskvom”. rečni putevi koji olakšavaju živu trgovinu ukrštaju se tu i privlače naseljenike. pojačava ist ovremeno i njihovu političku ulogu i priprema im uspeh. han pošalje na pobunjenike jednu vojsku. moskovski knez. Moskovs ki knez postaje u neku ruku prvi zastupnik hana Zlatne Horde u upravljanju rusko m teritorijom. Njegov sin Georgij Danilovič. vrati se posle nekoliko godina u svoj grad i usp e da stekne naklonost hana. Ali već pod Danilom ona počinje da uv ećava malo po malo svoju oblast.

On uvećava stanovništvo svoje kneževine primajući rado iselj enike koji pritiču sa svih strana. koji ga nasleđuje na prestolu. da bi postigao to uvećavanje. mitropolit Aleksej. koji prodire do Moskve i opsađuje Kremlj. Srećom. igra značajnu ulogu. zadobija tri varoši. hram Bogorodičinog Uspeća. koju je učvrstio brak između Dmitrija Ivanoviča i ćerke njeg ovoga ranijeg suparnika. Dmitriju ostavlja u nasleđe deo svoga preminulog brata Simeona. posle svoje pobede na Donu biti prozvan Donskoj — ima tek devet god ina. post aje glavni savetnik moskovskih kneževa i vodi ih političkim putem koji treba da ih o dvede do prevlasti. ali njegov naslednik Pet ar potpomagao je odlučno moskovske kneževe protiv Tvera. dok posedi njegovoga drugog brata Andre ja prelaze na Andrejevog sina Vladimira. čiji ih mitrop oliti podržavaju čitavim svojim verskim uticajem. on više voli da se posluži novcem nego oružjem. Ivana Ivanoviča. malo rani je je stari drveni zid koji je okružavao Kremlj . Dmitrij Ivanovič — koji će kasnije. Bjeloozero i Uglič. Naziv velikoga kneza i prava nad gradom Vladimirom vraćaju se moskovskom knezu. ali . da ishodi za sebe jarlik velikoga kneza. Za čitave svoje vladavine Ivan neprestano vreba prilike da proširi svoju oblast. On kup uje mnoga zemljišta i sela u Perejaslavlju. Umire bez dece i ostavlja svojoj ženi sve zemljišne posede. koji ih potpomažu kneževskom dumom. jedna nova opasnost zagrozila je Moskvu. koji ga je zamenio. a ostale svoje posede razdeljuje svojoj ženi i sinov ima. Za vreme ovih prvih napora da se Moskovska kneževina uzdigne iznad ostalih kneževin a Severoistočne Rusije. u kojoj je sahranjen pošto je pretskazao Moskvi slavnu političku budućnost. Rostovskoj i drugim kneže vinama. On stiče ogroman ugled i uvaženje svojim svetačkim životom i državničkim sposobnostima. — Kada je došao na vlast. Za Teo gnosta. On ima dva sina. On kupuj e veliki broj bogatih sela u Novgorodskoj. Ali mitropolit Aleksej i moskovski bojari grozničavo se zalažu da uspostave političku nadmoćnost Moskve. al i su ti posedi uskoro sakupljeni pod vlašću njegovoga brata i naslednika u Moskovsko j kneževini. Vladimiru. ali određuje „najveći deo prvorođenom sinu” Simeonu. Pre svoje smrti on zaveštava Mos kvu kao nedeljiv posed svojoj trojici sinova. On se proglašava za velikoga kneza cele Rusije. Tverski knez M ihail Aleksandrovič hoće da mu preotme titulu velikoga kneza. Veštom politikom oni ponovo zadobivaju hanovu naklonost prema moskovskom knezu. Šta više. Jurjevu. U ovom pogledu on mnogo potseća na opata Sižea. koji su Tatar i opustošili. te ovaj mora da prizna da je pobeđen. — Ivan II ne uvećava svoju oblast. On je dugo živeo u Moskvi i s agradio u tamošnjem Kremlju glavnu sabornu crkvu te varoši. čvrsta potpora bojara i sveštenstva pokazuje svu svoju vrednost. Suzdaljski knez Dmitrij Konstantinovič koristi se njegovom maloletnošću. i troši mnogo na proširivanje svojih poseda. zvani Gordi. a Ivanu d eo koji je on sam nasledio od svoga oca. i sveštenstvo. Vladimirskoj. neotuđeno i nedeljivo dobro moskovskih kneževa.onica Rusije. Oko 1300 godine mitropolit Maksim napustio je Kijev. nasleđene ili stečene. Galič. kao i ra scepom koji je istavio kao suparnike dva hana u Zlatnoj Hordi. otada se u zvanični m aktima moskovske vlade učvršćuju načelo da su titula velikoga kneza i vlast nad gradom Vladimirom nasledno. ide stopama svoga oca. Ivan Ivanović (1353—1359). Ali upravu nad Moskovskom kneževinom i na ziv velikoga kneza cele Rusije nasleđuje posle njegove smrti njegov stariji sin Dm itrij. Dmitrija i Ivana. Moskva konačno postaje mitropolitsko sedište. koji će po redu uživati prihode od grada. Dmitrij Donskoj (1362—1389). 76 Simeon (1341—1353). moskovskim kneževinama pružaju veliku pomoć dve društvene s ile: moskovski bojari. — Simeon. Posle pobede nad Suzdaljom. poput mitropolita Petra za vladavine Ivana Kalite. Simeonu. i preneo svoje sedište u Vladimir na Kljazmi. Kostromi i Dmitrov u. te sklapa savez sa lit vanskim knezom Olgerdom. Ivanu i Andreju. Dmitrij Ivanović odupi re se svome suparniku. Ali naročito u vre menu kada mladi Dmitrij Ivanovič počinje da vlada i kada uspesi što su ih moskovski kn eževi postigli izgledaju uistini ugroženi. Za Ivana II i Dmitrija.

Ova pobeda probudila je nadu na buduće oslobođenje i proizvela u celoj Rusiji dubo k utisak. Posle Olgerdovog povlačenja. Mamaj spremi napad velikih razmera na Rusiju. Rusi odgov oriše na to pustošenjem sela Mordva i Tatara duž reke Sure. Mamaj želi da se spoji sa Jagajlom. Jaroslavlja. uživa već veliku slavu. Najzad. koji će poginuti u bitci kod Kulikova. on ne samo da je uvećao moskovsku oblast pomoću kneževina Vereje. koji se ogleda u čitavom nizu pesničkih i istoriskih dela stare ruske knjiže vnosti. Sve to da je tome pohodu sveto obeležje jednoga verskog i nacionalnog rata. On potčinjava r ostovskoga kneza i proteruje iz njihovih kneževina kneževe Galiča i Staroduba. Godine 1377 tatarski knez Arapša. Borba se nastavlja protivu rjazanjskoga kneza Olega. on šalje na njega jednu vojsku. Ole g. ostatak svojih poseda razdeljuje svojim sinovima i svojoj ženi. postali su malo po malo vođi jedne Rusije koja je sve više ujedinjena u svojoj borbi za narodnu nezavisnost. Iznenađeni Tatari popuštaju i daju se u bekstvo (1380) . koje svet više ne smatra za nepobedive. Ukoliko Mos kva. blizu Moskve. Njihov novi han Tohtamih. no ipak Vasiliju daje najveći deo. a okrnjila slavu tatarskih osvajača. Dmitrij odlazi u manast ir i prima blagoslov od Sergija za junački podvig koji priprema. pošto je potukao Ruse na obalama reke Pjane (pritoke Sure). te napreduje ka zapadnom delu Rjazanjske kneževine. Ist ina. koju predaje u celini svome najstarijem sinu Vasiliju. koga svi smatraju za svetitelja. i sa rjazanjskim knezom Olegom. koji pristade da pomaže Mamaja i Jagajla. posle dve godine Tatari su se osvetili. kod utoka Neprjadve u Don. Moskovski kneževi. zauzeo je na prep ad. Dmitrij polazi brzo u susret 78 Mamaju. nego se i usprotivio rasparčavanju kneževine Vladimir a. koji joj nanese težak poraz (1377). nekada pokorni H ordi. uspostavio je ravnotežu. Tada novi han Mamaj posla na Ruse jednu vojsku koja prodre u oblast Rjazanja. koga je zamenio Vladimir. Dok je starešini Rusa pribavila naziv Donski. mo skovska vojska ide na Tver. koje su dotada čekale prikr ivene. i na gornjem Donu. koji beži ispred moskovske vojske. Pre nego što je pošao na Mamaja. Ali. opljačkao i popalio. stupaju sa odobrenjem svoga starešine u njegovu vojsku. u ravnici Kulikova započinje ogorčena i krvava bitka. primorav a ga da se pokori i da plaća veliki porez. napao je Moskvu iznenada 1382 godine. čiji knez mora da se odrekne svojih zahteva. te je veliki broj Rusa i neko liko kneževa poginulo. i on je spasao grad. koji mu obeća vojnu p omoć. knez Pronska. On stupi u pregovore sa litvanskim knezom Jagajlom. Kal uge i Dmitrova. i oseća se sve jasnije približavanje odluč a sudara. Kada No vgorod hoće da se pokaže nezavisnim od njega. Dmit rij sa svoje strane sakupi ogromnu vojsku. Bj eloozera i drugi dovedoše svoje trupe. ta pobeda je neobično uvećala važnost koju je Moskva stekla kao ruski politički centar. Da bi potro utisak što ga je učinio taj poraz.77 zamenjen jakim kamenim zidom. vraća se na presto rjazanjske kneževine t ek pošto se pokorio Dmitriju Ivanoviču. Da bi sprečio to spajanje. postaje svesna svoje sve veće moći i ukoliko se Severoistočna Rusija pokazuje sve čvršća ujedinjena pod prevlašću Moskve. Ali pridolazak svežih ruskih snaga. Njim upravlja njegov osnivač iguman Sergej. blizu reke Bože ta vojska se sudari sa Dmitrijem Ivanovičem. koji je z bacio s prestola Mamaja. Meščere. Najezde mongolskih pljačkaških rulja na rusku teritor iju počinju da nailaze sve češće na junačan otpor. Ali njegova pobeda nad Tatarima daje najviše sjaja njegovoj vladavini. Zlatna Horda naprotiv slabi usled unutrašnjih bo rbi između raznih pretendenata na hanski presto. U to doba manastir Trojica-Sergijevo. opustošio je Nižnji Novgorod i Rjazanj. koja delom ima da zahvali za svoju nadmoćnost svojoj pokornosti prema Zlatnoj Hordi. ona je podigla hrabrost naroda. Dmitrijeva snaga oseća se svuda. jer mu kneževi Rostova. Dmitrij je bio primoran da ponovo plaća danak Zlatno . Isprva Tatari su nadmoćniji. dva kaluđera iz toga manastira. No povrh t oga. Peresvjet i Oslabja.

Kao što će se videti. jer borba između ta dva protivnika nastaviće se u beskraj. Međutim odnosi sa Litvanijom postaju sve zategnutiji i pored rodbinskih veza koje spajaju moskovske kneževe sa litvanskim velikim kneževima. Vasilijem Razrokim i Dmitrijem Šemjakom. Posle nekoliko sudara. ta nekadanja mala kneževina utonula u šumam a. . Ovaj događaj nagoveštava neizbežni sukob koji će kasnije izbiti između Novgorodske republike i Moskve. Zbog toga je odbrana zemlje njen glavni zadatak. Kada je novgorodski knez hteo da se odupr e moskovskoj vojsci koja se približavala gradu. njegovi bojari mu saopštiše svoju odlu ku da on prizna vlast Vasilija I i odbiše da mu pruže makakvu pomoć. — Na svome samrtnom odru Vasilij I zaveštao je u celini svoju kneževinu svome sinu Vasiliju. — Za vladavine Vasilija I. Georgij. Potom ulazi u Moskvu i proglašava se za velikoga kneza. Prisajedinjujući jednu za drugom granične kneževine i šireći se postepeno po čitavoj teritor iji na kojoj stanuju Velikorusi. sve ogorčenija. tatarski vođ pošao je natrag i ne stigavši do 79 Oke. Vasilij I (1389—1425). ćerkom litvanskoga velikog kneza Vitovta. polaže pravo na moskovski presto i hoće da zbaci svog nećaka. i Vasilij polazi u susret tome opasnom neprijatelj u. Moskva je u većala svoju teritoriju prisajedinjujući Murom sa njegovim oblastima Suzdaljom. kasnije Dmitrij Šemj aka podvrgava istom onakažavanju Vasilija II. Posle n jegove smrti. Ov a beskonačna borba. Za vladavine Va silija II. kada je st igao u Elec. a protivn o izričitoj želji hana. koju ona vrši ne ko vreme. te završi svoj život kao veliki knez. Moskva. Ali. ali i on umire otrovan. Vasilij je primo ran da sklopi mir i da nastavi plaćanje danka. Ali je pobeda kod Kulikova ipak ostala u očima ruskoga naroda predzn ak potpunog oslobođenja. koji traje dvadeset godina i upropašćuje sve tekovine moskovske politike. ili sa zapada — Litvanci. Uz pripomoć rjazanjskoga kneza i kneževa Možajska. kome je tada bilo tek deset godina. galički knez u oblasti Kostrome. Rusija odbija dve nove tatarske najezde. ali Novgorod ubrzo savlađuje pobunjenike i uspostavlja svoja suverena pr ava u toj oblasti. Zaista. No on se odmah pokaja što je to učinio. Vasilij II (1425—1462). pa pođe ponov o na svoga nećaka i potuče njegovu vojsku. Borovskim i Nižnjim Novgorodom. i to joj daje naročito obeležje.j Hordi. Ali se on uskoro zavađa sa svojim rođenim sinovima. približuje se etničkim granicama Rusije i izlaže se napadima svojih suseda. i primoran je da vrati Moskvu Vasiliju II. zbog čega je ovaj prozvan Slepim. Godine 1395 Tamerlan upada u zemlju. Taruzom. pritoku Oke. Ali godine 1408. njegovi sinovi i dalje se otimaju o Moskovsku veliku kneževinu. bojari iz oblasti Dvine priznali su vlast Moskve. Vasilij i Vitovt se složiše i priznadoše za zajedničku granicu reku Ugru. sina Dmitrija Donskog. Tamerlanova ratna slava uliva veliku bojazan Rusima i predočava im bezbroj nevolja. Sukob je izbio zbog toga što su obe zemlje polagale pravo na ruske oblasti u gornjem toku Dnjepra i zapadne Dv ine. obeležena je divljački svirepim postup cima: Vasilij II uhvatio je Vasilija Razrokog i iskopao mu oči. murza Edigej opsede Moskvu i opustoši zemlju. Stric Vas ilija II. A da bi nesreća bila potpuna. Goro dcem. U isto doba njen veći uticaj oseća se u izvesnim krajevima potčinjenim Velikom Nov gorodu. ovo nije jedini primer težnje bojara raznih kneževina da traže pokroviteljstvo moskovskih kneževa za vreme ujedinj enja Rusije pod okriljem Moskve. na čelu jedne velike vojske koja se ulogoruje na obalama Oke. Vasilij se osmelio u svojim odnosima sa Tatarima i prestao čak da im plaća dana k. nova tatarska najezda obara se n a Moskvu. kneževska porodica započinje građanski rat kakav Moskva nikada nije doživela. i on se morao pov inovati svojoj sudbini. Kraj nezavisnosti ove poslednje kneže vine obeležen je jednim značajnim događajem. on izgoni Vasilija II iz Moskve i primorava ga da se povuče u Kolomnu. Ali taj sporazum je bio samo jedno primirje a ne konačno rešenje. Za vladavine Vasijila I. Moskovs ka država postaje kao neki utvrđeni logor koji neprekidno opsedaju neprijatelji što do laze sa istoka i juga — Tatari. jer je Vasilij I bio oženje n Sofijom. Prisajedinjenje Nižnjeg Novgoroda omogućilo je Moskvi da zakorači u oblast srednje Vol ge.

Neza visni rjazanjski knez zaveštava mu testamentom najveći deo svoje kneževine. Već nekoliko godina ranije tverski bojari počeli su u grupama da prelaze u službu mosk ovskoga velikog kneza i izjavljivali su javno da je ovaj moćniji pa prema tome i s posobniji da ih štiti. niži narodni slojevi postepeno su izgubili volju za političkom nezavisnošću Novgoroda i najzad počeli da smatraju da bi ih prisajedinjenje Moskvi spaslo bojarske oliga rhije. postepeno su potčinili ostale staleže i držali ih u ekonomskoj zavisnosti. te se isprava pokazuje toliko poslušan da u više mahova. Ivan III učinio je jedan još važniji korak ka političkom ujedinjenju Rusije prisvajajući prostrane oblasti republike Velikog Novgoroda. Uje diniteljski pokret kojim upravlja Moskva zavisi od čitavog niza istoriskih činilaca. šalje ovome svoju vojsku u pomoć pri njegovim voj ničkim pohodima. koji je bio kralj Poljske i veliki knez Litvanije. Dva. Godine 1463 kneževi Jaroslavlja ustupaju mu sve svoje oblasti. išlo je na ruku moskovskoj vladi. Ali kada je — u nadi da strese jaram — stupio u vezu sa litvanskim ve likim knezom i zatražio od njega pomoć. sve sami veleposednici i kapitalisti obogaćeni trgov anjem sa Hanzom. Nezadovoljn i. zaboravivši svoju zaklet vu. IVAN III VASILJEVIĆ (1462—1505) Teritorijalno ujedinjenje. Godine 1471. Već odavno su moskovski kneževi pažljivo motrili na predznake raspadanja te republike. koje je podrivalo snagu Novgoroda. Iako tada nije potpuno uništio nezavisnost Novgoroda. tisjackog itd. sina i naslednika Vasilija II. Nešto ranije. zato lični sukobi između kneževa ne mogu da ga zaustave. koji ipak nisu umanjili niti prekinuli ujedi niteljsku ulogu Moskve. izlazi naposletku kao pobedilac iz ovih građanskih ratova. i to je činjenica od velike istoriske važnosti. a godine 1474 rostovski kneževi prodadoše mu onaj deo svoje kneževine koji je još bio u njihovim rukama. Ivan III zahteva od tverskoga kneza Mihaila da mu se potpuno pokori. nogvorodski bojari sa Boreckima na čelu zaključili su u ime Novgoroda sa Kazimir om. obavezu da njeni episkopi primaju . Ovo društveno trvenje. Nasuprot tome. Još kada se Dmi trij Šemjaka pobeđen sklonio u Novgorod. Ohrabren ovim napuštanjem koje smatra za znak slabljenja ovog a kneza. 3. — kao i izborne položaje. Moskovska kneževina ostaje i p osle unutrašnjih nemira neokrnjena i moćna. a zatim. jedan odbranbeni ugovor u peren protiv Moskve. Ivan III ih je do noge potukao na obalama Šelonja. Mihailovo bekst vo u Litvaniju obeležava kraj nezavisnosti Tverske kneževine. uzroka podrivala su postepeno novgorodsku moć: pre svega razvoj separatističkih težnji raznih oblasti koje su joj bile potčinjene — videli smo da se za vreme Vasilija I oblast Dvine odvo jila od Novgoroda i prešla za neko vreme pod vlast Moskve —. koje su prisvojile nekolike moćne porodice bojara. savezom nemačkih trgovačkih gradova kome je pripadao i njihov grad. Vasilij II opustošio je grad i primorao ga da položi zakletvu vernosti moskovskim kneževima i da se sem toga obaveže da neće primati kneževe neprijateljski raspoložene prema Moskvi. tako da je kraj političke nezavisnosti čitave Rjazan jske oblasti samo pitanje vremena. Ov aj se boji da ne naljuti Ivana III. poništenje ugovor a sa Kazimirom. iako njen ostatak pripada još uvek jednom maloletnom knezu. jačanje socijaln ih borbi. novgorodski bojari naginjali su zbliženju sa Litvanijom i Po ljskom u nadi da će tamo naći podrške u slučaju sukoba sa Moskvom. Ivan III 80 ga ipak potčinjava svojoj vlasti..Vasilij II. — jer je veće postalo poslušno or uđe u rukama gospode ili bojarskog saveta. on je ipak nametnuo republici teške uslo ve koji su u osnovi nagoveštavali njen kraj: pogubljenje Boreckih. Godine 1485 on prisajedinjuje Tversku kneževinu. — Ivan III radi svim silama na ujedinjenju Rusije. na primer posadni ka. po naredbi Moskovljanina. u isti mah oni su prisvojili upravu političkih poslova. uz pripomoć svojih bojara i visokoga sveštenstva. Njena će se moć neobično uvećati za vlada vine Ivana III. Novgorodski bojari. Ivan III ga napada i pobeđuje.

Vorotinskih. nego i čitavu oblast jezera i dugačku severnu obalu. i pored prekora koji su mu upućivali iz Moskve. postao je stvarno jedini vladalac cele Severoistočne Rusije i prestavnik velikoruskog naroda stopljenog u jedno jedino istorodno političko tel o. Han Ahmet odluči s e tada da ga kazni. a na Krimu Girejski. naslednik Ivana III imaće samo da pokori još nekoliko kneževina k oje su ostale nezavisne. pošto jedinstvo s Poljskom nije obnovljeno i Litvanija izabrala sopstvenoga kneza. čiji veliki čelnik Platenborg opsađuje Pskov. Moskovsku državu. Posle uspešnog vojnog pohoda on n ametnu litvanskom velikom knezu Aleksandru ugovor kojim se Moskvi priznaje pravo svojine nad svim oblastima onih kneževa koji su prišli njemu. odbija da prizna njenu vlast. krimskome hanu. Razočaran uzdržavanjem Litvanije na čiju je p omoć računao. Osim toga. Ponovan rat izbija godine 1500. Bjeljskih. a Ivanu III naziv „samo dršca cele Rusije”. Kneževi graničnih oblasti i dalje prelaze u s lužbu Moskve. i prestaje da joj plaća danak. — Ovu državu oslobodio je Ivan III i od gospodarstva Tatara.81 rukopoloženje od Moskve. Moskva naslednica Vizantije. Uskoro potom on se više ne obazire na Zlatnu Hordu. i da grad plaća Ivanu III veliki porez (1470). on se ne smede odlučiti na započne borbu. — Dok se razvija uporna borba protivu Tatara i Litvan ije. Osim toga. Godine 147 8 Ivan III ocenio je da je došlo vreme da se svemu tome učini kraj. Vjatka. Ona stupa u vezu sa Danskom. Ali sukobi izbijaju ponovo. ćerka Ivana III Jelena žali se svome ocu da je njen muž zlostavlja. Vjazamskih. Ovoga puta Moskva podiže proti vu Litvanije krimskoga hana. on opsedne varoš i izdiktira svoje uslove: ukidanje veća i svih oblasnih nadleštava. te po starom tatarskom običaju upade u Rusiju. Ahmet okonča ovo stanje povlačeći se sa svojom vojskom. to mu je poslužilo kao izgovor da izvrši pet vojni h pohoda na Kazanj. Kada je ona to odbila. Moskovski knez. koja rat . Kraj tatarskoga jarma. Borba sa Litvanijom. I Ivan III se isto tako kolebao. ali je i ona primorana oružjem godine 1489 da to učini. nemačkim carem i dalekom Venecijom. Novosilskih i dr ugih. Turskom. Narednih god ina uticaj Moskve na unutrašnje poslove Novgoroda neprekidno je rastao. U Kazanju mosko vska stranka i stranka Zlatne Horde bore se neprekidno. Samo jed na naseobina na istoku. stalan uzrok sukoba. On godine 1480 naiđe na vojsku Ivana III na obalama Ugre. jer je neprekidno prelaženje u službu Moskve kneževa pograničnih kn eževina. Zlatna Horda bila se podelila na nekoliko nezavisnih kneževina koje su međusobno rat ovale. Na Volgi je osnovan Kazanjski hanat. oslabljenu unutrašnjim razmiricama. dok Litvanija suprotstavlja Moskvi Livonski red. i rat se završava 1503 godine obnavljanjem prethodnog ugovora. — Ugovor zaključen između Vasilija I i Vitovta nije održao mir između Moskve i Litvanije. Ovo pomirenje zapečaćeno je brakom između Aleksandra i Jelene. štićenika Zlatne Horde. št o jako ozlojeđuje Litvaniju. čija se vlast proširuje nad svim golemim oblastima oko Dnjepra i Desne. Tako Moskva ujedinjuje pod svoju vlast ne samo skoro čitavu Središnu Rusiju između Oke i gornjeg toka Volge. Tatarskome jarmu došao je kraj. Ivan III imenovao je han ove koji su mu bili potpuno odani i koje je on potpomagao u borbi protivu njihov ih suparnika. Posle toga ujedinjenje Rusije je skoro sasvim završeno. i primenjivanje moskovskih zakona na čitavu oblast Novgoroda. Mezeckih. Moskovska država počinje da igra prilično važnu ulogu u međunarodnom životu. Otada moskovski knez neće više plaćati danak. Ivan III iskori stio je to da zatraži svoje pravo sa oružjem u ruci. Ugarskom. Godine 1492. ćerke 82 Ivana III. te je uhvatio za reč izaslanike Novgoroda koji su ga bili nazvali „gospodarem” i zatražio potpuno potčinja vanje republike. Odoevskih. i naziv „samodržac” znači da je Ivan III potpuno nezavisan od svakoga tuđinskog vla dara. on je našao jednog saveznika protiv Zlatne Horde u Mengli-Gireju. koji je dotada bio samo jedan od mnogih feudalnih gospodara. posle Kazimirove smrti. U bitci kod Vidroša Litvanci pretrpljuju težak poraz.

jer protiviti se toj vlasti znači protiviti se samome Bogu. Kao i vizantiski car. ovaj no vi poredak počiva na načelu potčinjavanja svakog pojedinca. i italijanski majstori koji su došli sa Sofijom Paleolog. koju je Bog uspostavio. Posle toga moskovski vladar usvaja nove znake vladarske vlast i. potvrdi lo je u očima savremenika shvatanje da je moskovski veliki knez doista naslednik v izantiskih careva. Veliki knez drži se na odstojanju od svojih podanika. no koje je toliko išlo u prilog vladarevoj moći. presto i odelo velikoga kneza. primoravaju državnu upravu da pre ustroji Moskovsku državu po uzoru na vojnički logor. toliko udaljeno od uobičajenoga mišljenja koje je u knezu videlo star ešinu jedne ustupljene mu oblasti. među kojima i čuveni „dvorac sa pljosnima”. k oje zamenjuju stare drvene crkve u Kremlju. o na počinje da ruši nekadanju praksu. uzdignuto na stepen političkog znamenja. Ivan III. da bi ga primenili na Moskvu. pošto mu je umrla prva žena. skiptar i šar. Moskovski naučnici pozajmili su to učenje od bugarskih pisaca i usvojili ga pos le pada Carigrada u turske ruke 1453 godine. Novo političko i administrativno uređenje. Ali njoj nisu potrebni saveti Venecije da bi stvorila obimne i sjajne planove. Umesto starinskog način a života 83 velikog zemljoposednika dolazi ceremonijal vizantiskog dvora. Način života i uređenja njegovoga dvora menjaju se iz osnova. gde sve mora biti podređe no gvozdenoj disciplini. igrao veliku ulogu. koji je sastavljen 1492 godine: „Dva Rima su pala. Ovo shvatanje. Carigrad je pao pod udarcima „bezbožnih Agarjana”. Iz ovoga učenja mosk ovska književnost toga doba zaključuje da vlast moskovskoga velikog kneza treba da i ma obeležje.. Tako Ivan III ne pristaje više da prizna bojarima i slobodnim službenicima pravo da napuste službu svoga kneza pa da pređu u službu drugo ga. otsada će uloga vrhovnoga središta pravoslavlja pripadati gradu u kome ist inska pravoslavna vera blista u punoj čistoti. nećakinjom poslednjeg a vizantiskog cara. kada bojar Danil Holmski hoće da se vrati u Litvaniju. Dvor i tvrđavu Kremlj obnovili su iz osnova umetnici. oni su podigli nove zidove Kremlja sa kulama u stilu Renesans a. tverska kne ginja. ili da podleže nekoj porezi ili obaveznoj službi. — U isti mah kada se menja uređenje dvora. Arhangelsku i Blagoveštensku. a to će reći Moskvi. Pod pritiskom te potrebe. kao i nove dvorce. sav ukrašen istoriskim i bibliskim živopisom. oženio se vizantiskom princezom Zoe (Sofijom) Paleolog. i ovo venčanje. treba da bude samodržna i potpuna. treći Rim biće Moskva. on ga hvata.uje s Turskom i šalje joj vešto sastavljene poruke da bi je privolela da stane na čelo hrišćanskih krstaša protivu islama. i to je kazna koju mu je Bog poslao zbog mnogih jeresi što se u njemu behu u korenile. Za vladavine Ivana III udareni su temelji jednoga novog poretka koji će se kasnije zvati „režim potčinjavanja vladarev oj službi”. kao neko više biće kome se obični smrtni ne mogu slo bodno približiti. tako da bude („službenik” knežev. baca u tamnicu i pušta ga tek kada je potpisao obavezu i zakleo se da n ikad neće napustiti njegovu službu da bi otišao drugde. mo skovska vlada je zvanično usvojila. t ako i samodržac Moskve treba da se smatra za Božjeg pretstavnika na zemlji. među kojima je bio i čuveni arhitekt Aristotel Fjoravanti. kao što j e Carigrad bio „drugi Rim” kada je ranije postao političko središte čitavoga sv eta. Još u XIV veku su borbe bugarskih kneževa bile povod da u bugarskoj književnosti ponikne ideja kako bugarska prestonica Trno vo treba da nasledi Carigrad kao središte pravoslavlja i da postane „treći Rim”. Bojari i slobodni službenici pos . isključujući svaku ličnu slobodu. To čine kaluđer Filotej u svojim Poslanicima i mitropolit Zosim u novom Uskršnjem kanonu. on ne smatra da oni mog u kasnije da ga napuste. gde je načelo slobodnoga ugovora između bojara ili slobodnoga službenika s jedne strane..”. Nova teorija o samodržnoj vlasti i novi zadaci što ih don osi političko ujedinjenje Severoistočne Rusije ne dopuštaju više da se ostane pri političkim običajima i metodama nekadanje Rusije. a njegov a vlast. i kneza s druge. vrednost i obimnost vlasti vizantiskoga cara. a čet vrtoga neće ni biti . nove kamene lavre: Uspensku. državni grb. a kasnije i od Poljske i Pruske. pr eobražava se i državno uređenje. Protivno ranijem uređenju. „Turaka”. koji potsećaju n a vizantiske znake i označavaju božansko poreklo i neprikosnovenost njegove vlast i. Potreba za odbranom zemlje od Tata ra i Litvanije. Iako on prima u službu kneževe koji su došli iz Litvanije.

izražavaju svoj gn ev i počinju možda da pripremaju dvorsku revoluciju. Ivan III proglasio je Dm itrija za svoga naslednika. svake reči Svetoga pisma. podržavaju svima silama Dmitrija i njegovu majku Jelenu. ili pak njegov sin iz drugog braka Vasil ij? Oni koji odobravaju nove običaje potpomažu Sofiju i njenog sina Vasilija. a to će reći državnu zemlju. igumana Voločkog manastira. bilo raznim oblastima. on mu odu zima to zvanje i proglašava Vasilija za savladara i svoga naslednika. dok bo jari. bez ikakve rasprave. U oblasti vere on tvrdi da spasenje duše zavisi od tačnog ispunjavanja crkvenih obreda i doslovnog priznavanja . Ivan III vrši prvi pokušaj oduzimanja manastirskih imanja. Oni se izjašnjavaju protiv manastirski h zajednica i suprotstavljaju im pustinjački . ove reforme izazivaju negodovanje i otpor. viši činovnici. Na nekol iko godina pred svoju smrt. prikazi. pod vrhovnim rukovodstvom vladaočeve Dume. Nov odnos između vladara i njegovih podanika. srazmerno učinjenim uslugama. Josif brani društveni poredak zasnovan na str ogom redu koji odriče pojedincu pravo da raspolaže sobom. Oni propovedaju isposništvo i odricanje zemaljskih uživanja. Njihovo nezadovoljstvo ispoljava se najpre u pitanju nasleđa prestola koje duboko deli dvorane od bojara . do obnarodovanja prvog Sudebnjika (Sudskog trebnika). radi upravljanja bilo raznim granama ad ministracije. Ko će biti naslednik Ivana III? Njegov unuk Dmitrij.taju vojni obveznici i moraju da služe celog života. sasvim suprotno. više slobodno razm išljanje o verskim istinama nego spoljnu disciplinu koju nameće crkva. koji su mnogo pots ećali na oblike upravljanja privatnih preduzeća. jeste učenje jedne grupe stareca (Božjih ljudi). To je prvi neprijatelj ski postupak moskovske vlade protivu bojara iz opozicije. postaje sve određeniji i stalniji. kao i promena položaja bojara i slobodnih službenika ja ko ozlojeđuju one koji brane neprikosnovenost starih običaja. oni za to primaju kao nagradu i manja ili pomjestje. više duh nego s lovo Evanđelja. Najbolji dokaz da je moskovska Rusija na putu preobražavanja jeste pojava jedne borbene književnosti u kojoj se suprotstavljaju dva oprečna društvena učenja. kasnije će se ova borba rasplamteti k dobiti strahovite oblike. iako je nezadovoljan pokušajem Ivana III za podržavljavanjem manastirskih dobara i tim povodom da o važne izjave ograđinja u tome pitanju. nazvano „josifizam” po imenu njegovoga tvorca Jos ifa. kao i pogubljavanje jeretika koje se vršilo u Moskvi. koje predvodi tako isto jedan iguman. on odobrava da crkvena vlast ugušuj e svako ispoljavanje slobodoumnosti u oblasti vere. čiji je otac umro 1490 godine i koji je rođen u prvom braku Ivana III. Stvaraju se stalne ustanove. Stareci više cene iskrenu veru nego mehaničko vršenje obreda. tvrdi u oblasti državne politike da načelo samodržnosti počiva na ideji o božanskom poreklu vladarske vlasti. nego su mu s amo ustupljena za vreme njegovog službovanja. Uživalac takvoga imanja ne može ni da ga otuđi ni da ga preda u nasleđe drugome. što izaziva kod javnih radnika onoga vremena živo raspravljanje o pravu manastira na sopstvenost i deli čak i same kaluđere na pristalice i protivnike te sopstvenosti. Prvobitni i jednostavni oblici državne uprave iz prošlih vremena. posvećenog naročito sudskom postu pku. u koji ulaze bojari i okolniči. no. Težnja za temeljnim 84 preuređenjem državne uprave dovodi do prvog pokušaja da se sastavi zbornik zakona. Ta imanj a. nasuprot baštinama ili votčinama. počinju takođe da ustupaju mesto drugim a. Za vreme ovih nemira Ivan III šal je u progonstvo i čak pogubljuje nekoliko buntovnih bojara. kada je Sofija ponovo zadobila uticaj. koji su privrženi tradicijama i koji pripisuju Sofiji glavnu odgovornost za mrske im novine. po njegovoj smrti. nisu sopstvenost vojnog obveznika. Sa stav ove Dume ili Saveta. državna uprava ga oduzima da ga ustupi ponovo. Iako delimične i početne. Jedno od ovih učenja. Drugo učenje. Nil Sorski. Da bi stvorio državna dobra koja su mu potrebna. on brani crkvene zajednice i pravo manastira da imaju ze mlju. kaluđera iz manastira severno od Volge. no koji takođe dodiruje i razne slučajeve iz društvenog i upravnog područja. posle jedne svađe sa Sofijom. Oni ne od obravaju da crkva može služiti državnoj politici. Tada bojari koji mrze Sofiju i ne dopuštaju da se dira u običaje iz doba apanaža.

VASILIJ III (1505-1533) Isto onako odlučno kao što je dovršio ujedinjenje Severo-istočne Rusije. za vladavine Ivana III. odbio da se pokori mosko vskome velikom knezu. Od godine 139 9 kneževi Pskova nazivali su se namesnicima moskovskoga velikog kneza. Prelaz u službu Moskve kneza Mihaila Glinskog . Naposletku je prisajedinio sve zemljišne posede kneževa i z oblasti Sjeverska koji su se odvojili od Litvanije (1523). oni izjavljuju da manastiri ne treba da imaju zemlju. gde još postoji tatarska kraljevina o ko grada Kazanja. uhvaćen je i bačen u tamnicu. čije se granice pružaju od obala Ledenoga Okeana do obala Oke iza koje počinju divlje ste pe još nenaseljene. ali je cela njegova kneževina prisajedinjena Moskvi. Ubeđeni da kaluđeri treba da budu materijalno nezainteres ovani. Ovo suparništvo izaziva čitav niz vojnih pohoda 86 Moskve na Kazanj da bi se potpomogla moskovska struja protivu pristalica Krima. a osim toga o duzeo mlađim sinovima sva politička prava u njihovim oblastima. Najezda Mengli-gireja je n aročito porazna. Iako je svojim testamentom razdelio svoje posede petorici svojih sinova. Rat sa Litvanijom takođe se nastavlja. a tako isto i nove najezde krimskih gireja u Rusiju. Pskova i Sjeverska. on uspe da pobegne i skloni se u Litvaniju. ponovo raspiruje sukob.85 život sav posvećen razmišljanju. — Odbrana granica od čestih nasrtaja Tatara još uvek je. Posle triju ratnih poho da (1513 i 1514) Rusi najzad zauzimaju Smolensk. Godine 1510. Odbrana granica. Tako se završava zauv ek ujedinjenje čitave tadanje Rusije u jednu jedinu Moskovsku državu. pri znala je vlast Moskve i primala kneževe koje joj je ona potvrđivala. koji je još uvek držao jedan deo svoje kneževine. ali pitanje Smolenska sprečava da se oni privedu kraju. Godine 1514 ruska vojska potučen a je kod Orše. Prisajedinjenje Rjazanja. neophodna potreba za Moskvu. ukinuo i samo veće i nametnuo Pskovu m oskovsko državno uređenje. Godine 1510 Vasilij III iskoristio je jedan sukob između stanovnika i njih ovoga namesnika te je — pod izgovorom da vrši svoja prava vrhovnoga sudije — oduzeo to j varoši zvono za sazivanje veća. Zlatna Horda je konačno rasparčan a. koja se 1348 godine odvojila od Velikog Novgoroda kome je pripadala. — Vasilij III dovršio je prisajedinjen je i poslednjih kneževina na Severo-istoku koje su još bile nezavisne. Vasilij u. kao i ra nije. d ok su „josifisti” u bliskoj vezi sa zvaničnim krugovima moskovske vlade. dao mnogo veći deo nego što su ukupno iznosili delovi svih ostalih. U oblasti državne politike oni su bliži pretstavnicima opozicije i ne odobravaju nove običaje. i do srednjeg toka Volge. jer tatarske rulje prodiru do Moskve i odvode mnoštvo rusk ih zarobljenika. Krimski hanovi žele da preotmu moskovskome velikom knezu poverenje koje on uživa u Kazanju i kojim se služi da bi svojim štićenicima podario dostojanstvo hana. Najzad. i Va silij II zahtevao je da ih ne bira narod. Kao branioci slobod e oni ustaju protivu pogubljavanja jeretika i traže versku trpeljivost. Mir je naposletku zaključen . 4. Kada je rjaza njski knez. O va varoš. litvanskog velikog vlastelina. Tako je postepeno iščezla skoro potpuno njegova politička nezav isnost. ipak je najstarijem sinu. Ivan III je u g ranicama Moskovske države ograničio prava namesnih kneževa. Pskov se odrekao svoga prava da zbacuje namesnike koje naimenuje veliki knez. Vasilij III okončao je već ranije znatno umanjenu nezavisnost Pskova. Pregovori za mir otpočinju posredstvom nemačkog poslanika Herberštajna. Tako je načelo jedinst vene vlasti konačno i bezuslovno učvršćeno. nego da ih određuje veliki knez.

nećakom litvanskoga izbeglice Glinskog. namesništvo je prešlo u ruke njegove majke Je lene. Ivanu je bilo suđeno da celoga svog života žudi za samovlašću. — Vasilij III ženio se dvaput. i Moskva je zadržala Smolensk. koji ga ubijaju. — Vasilij III nastavio je isto i unutrašnju politiku svoga oca. nekadanjih nezavisnih gospodara k neževskih apanaža. Kada je on umro 1533 godine. Ovi vladaj u despotski. Ona naređuje da se uhapse oba kneza. težili su da zadobiju povlašćeni položaj kod velikog kneza i želeli da s njim dele vlast. Georgij i Andrej. Nekoliko zapisa nezadovoljnih bojara koji su sačuvani d o danas opisuju ga kao još plahovitijeg i samovoljnijeg vladara nego što je bio nj egov otac Ivan III: „Pokojni vladar — pišu oni — dopuštao je da mu se stavljaju prime dbe. i Georgija.godine 1522. IVAN IV GROZNI Početak vladavine. Iako se pred svetom ponašaju prema njemu kao pokorni dvorani. u kojoj se protivnici utrkuju u podmuklosti i svireposti i čija grozota užasava nerv oznog i osetljivog dečka kakav je bio Ivan IV. pokazuje se veoma odlučna. Razvitak samodržne vlasti. Ova borba. Ovi „kneževići” obrazov ali su još ranije viši sloj plemstva. koji borave u svojim dodeljenim oblastima Možajska i Ugliča. kada su nasam o nemaju nikakvih obzira prema njemu. Kako mu njegova prva žena Solomonija Saburov nije rodila nijedno dete. Ivanu je bi lo tek trinaest godina. i o ni završavaju život u tamnici. njegove varvarske zabave. dok je on bio čvrsto rešen da ih stavi u isti red sa ostalim bojarima i da načini od njih svo je službenike. Pošto je novi veliki knez bio maloletan. Državna uprava prelazi u ruke bojara. Od nje je imao dva sina. Vasilij III nije se ustezao da kažnjava nekadanje kneževe osumnjičene za buntovničko spletkarenje. koji su se odmah dočepali državnih poslova. te se padanje u nemilost i pogubljenja umnoža vaju za njegove vladavine. a on se oženio Jelenom. završava se pobedom Šujskih. Ali Jelena. Ivana — budućega Ivana Groznog. ukidajući i dalje neumorno povlastice iz vremena apanaža. a da uvek ponov o pada — kad god bi se oslobodio nekoga odveć nezgodnog savetnika — pod uticaj drugoga . njegova uzbudljiva narav navešće ga da svuda vidi lične neprijatelje i goniće ga na osvetu. rođaci njegove majke. koji su postali bojari moskovskoga velikog kneza. Braća V asilija III. koja u više mahova prelazi sa jedne porodice na drugu. Oni bodre rđave nagone Ivan ove. U svojoj trinaestoj godini on odjednom okončava gospodarstvo Šujskih. Godine 1538 ona umire i znenada. koja je vladala uz pripomoć svoga ljubimca Kneza Telepnev-Obolenskoga. i ža rko žudi da se osveti onima koji su ga vređali i „da se brani”. jer predaje An drija Šujskog svojim lovcima. on uživa da sebe smatra za mučenika. ali ovaj ne trpi ni jednu. i govori se da su je bojari otrovali. Moskovska vlada budno je pazila na raspoloženje knjažata (malih kneževa). povlađuju njegovom uživanju da gleda mučenje ljudi i živo tinja. Verovatno da su ga na to delo navel i Glinski. a kako su zadržali svoje kneževske titule. Njegova strasna želja za samovlašćem i nesposobnost da se istinski oslobodi uticaja svoje okoline ispunjavaju njegovu dušu gorčinom. litvanskoga kneza) pomamno se o timaju o vlast. uz pripom oć svoga ljubimca. hoće da iskoriste te okolnosti da bi izišli iz zavisnog položaja u koji su sta vljeni za vladavine Ivana III mlađi članovi kneževske porodice. Njihovi i najmanji prohtevi za političkim povlasticama bili su prema tome nemilosrdno ugušivani. Kneževi Šujski (potomc i Rjurikovi) i kneževi Bjeljski (potomci Gedimina. Njega će uvek mučiti misao d a drugi upravljaju njegovom voljom i da je on nesposoban da raskine okove koji . pljačkaju krunsku kasu i ugnjetavaju narod.” 5. primorao ju je da se zakaluđeri. vređaju ga svojom nabusitošću i uskraćuju mu mnogo štošta. Celog života Ivan neće moći da zaboravi ta ponižavanja u svome detinjstvu i biće uvek pun mržnje prema „kneževićima” i bojarima. i nastaje čitav niz nereda. 87 Na isti način oslobađa se ona svoga strica Mihaila Glinskog.

on ne propušta da spomene uvrede što ih je pretrpeo u svojo j mladosti od bojara i njihovo despotsko ponašanje prema narodu. ali će se uve k ponovo javljati još silnije. Posle toga preduzeta je reforma mesne upravne i sudske vlasti. samoupravne opštine (mirovi) obavezno su zamenile svuda namesnike i volostelje. i jedan čovek iz nižega plemstva. na stavio je da živi životom koji je bio ispunjen divljačkim zabavama i izopačenim razonoda ma. Ali toga smirenja on ne nalazi. on je održao govor u kome je pozvao svakoga da zaboravi nekadanje nepravde i da sarađuje na zajedničkom delu n arodnog uzdizanja. na obećava da će ubud uće on lično bditi nad dobrom svojih podanika. protojerej Bogojavljenske lavre. mučeći druge. To je psihološki uzrok njegove tiranije. koje će ponekad prestati pod blagotvornim uticajima. Mitropolit Makarije. priveo ga je ozbiljnijim zanimanjima. On odlučuje da se odrekne svoga razuzdanog života i da se ozbiljno p osveti državnim poslovima. Novi savetnici imaju pristupa k njemu: najglavniji od n jih je Silvestar. zasipao je središnu upravu molbama da se ukine n agrađivanje činovnika putem „ishrane”. nego čoveka kome je neprestano potrebno da samom sebi dok azuje kako je moćan. i za vreme te nesreće narod se pobunjuje protivu Glinskih. čija ga grabežl jiva uprava ozlojeđuje isto koliko i uprava Šujskih. naročito knezom Andrejem Kurbskim.ga sputavaju. Zbog toga se isprva ostavlja opštinama (mir) sloboda bilo da zadrže svoje ranije namesnike i volostelje.Zaharjinom . koju vrše namesnici i vlastela (volostelji) što ih je car naimenovao. Unutrašnje reforme. više je volela da vidi kako se vojni obveznici posvećuju odbrani zemlje pre nego namesničkim i volosteljskim zvanjima. Sa svoje strane središna vlast. a moskovskoga knez a kao naslednika vizantiskih careva (cezara). iscrpen nametima. — Ivan je otpočeo ovaj rad na reformama jednom svečanom ceremonijom. zato što moraju da poljube krst i da se zakunu da će praviln . on ne prestaje da muči samoga sebe. U okruzima gde stanuju seljaci i malograđani ili posadski . Aleksej Adašev. koji se bav i naročito reformom sudske organizacije i postupka. Pred velikim skupom naroda. U isto vr eme je jedan naročiti sabor izradio i objavio Stoglav. na Crvenom trgu u Kremlju. opštine koje žele da uživaju samoupravu biće obavezne da plaćaju državi naročiti porez u zamenu za one namete što su ih uzimali namesnici i volostelji. oni obrazuju carev privatan savet. Pošto se oslobodio Šujskih i predao vlast Glinskima. on zamišlja oko sebe sve same zavere. koje postaje prav ilo njegove vladavine. Zbog toga on traži smirenje u užasnim mukama kojima podvrgava svo je istinske ili zamišljene neprijatelje. Uskoro posle 1550 godine. Tako je i 88 zvanično potvrđena teza koja je pretstavljala Moskvu kao treći Rim. predaje se svome gnevu i dovodi do vrhunca zastrašivanje. Najpre je sastavljen nov Zbornik (Sudebnjik). on će se nemilosrdno svetiti svojoj oko lini. Ali narod. strahovit požar uništava skoro c elu Moskvu. koja ne pretstavlja tiraniju jednog a samopouzdanog despota. i to razdoblje obeleženo je važnim unutrašnjim preuređenjima kao i ozbiljnim događajima u spoljnoj politici. još i izabrani pretstavnici mesnoga stanovništva. zbirku od sto glava o razni m reformama koje treba izvesti u životu crkve i sveštenstva. ali koje sam narod izd ržava. Saradnja Silvestra i Adaševa sa Iva nom traje otprilike šest godina (1547—1553). objavljen 1550 godine. ipak. nezadovoljan sobom. i koji poziva da u sudovima za sedavaju. Ova dva događaja čine na Ivana veom a dubok utisak.Jurjevom. Nekoliko meseca posle njegovoga krunisanja i ženidbe. stanovnici moraju da biraju sudije ili staroste i sudijine pomoćnike zvane kletv enici ili cjelovalnici. Još u ranome detinjstvu pokazivao je znake toga duševno g rastrojstva. Sa još nekolicinom drugih ličnosti. U skoro potom on se kruniše i uzima naziv cara (1547). pored činovnika. u težnji da uveća ojnu snagu države. sumnjiči sv akoga. Po njegovom se savetu Ivan. Izbranaja rada (Savet izabranih) koji sarađuje sa vladaocem na ostvarenju čitavog niza reformi. koji je navršavao šesnaestu godinu. pristalica „josifističkih” shvatanja koji se u to doba približi o njemu. ženi Anastasijom Romanovnom . bilo da ih zamene izabranim meštanima koji bi imali upravnu i sudsku vlast.

„starih seljaka”. imanja srazmerna njihovom zvanju. izgubili su od XVI veka pravo da prelaze od jednoga posednika drugome i postaju konačno vezani za sopstvenika imanja ili vlastelinstva na kome stanuju . ali i h ona često primorava da za duže vreme napuste svoje imanje. izvršena je konačna organizac ija vojnih obveznika. gde članovi svih staleža m oraju da vrše određene službe. „izabrani plemići”. sa izvesnim određenim brojem sebara (po jedan sebar na 100 pol udesjatina ili hektara obrađene zemlje). Da bi se stvorila čvrsta osnova vojničkoj odbrani zemlje. Birači potpisuj u zapisnik o izboru i odgovorni su pred središnim vlastima za časnost izabranih. kao i čitavo udruženje (mir) kome oni pripadaju. te da im omogući da ispune svoje obaveze prema državi. i to pod njihovom ličnom novčanom odgovornošću. sem što komanduju pukovima sa stavljenim od vojnih obveznika iz unutrašnjosti. Oni zasedavaju u carevoj Dumi. Oni uživaju izvesne povl ice. vojni obveznici dobivaju. ako nekoji starosta proneveri državni novac i ne može da ga vrati. i oni mogu slobodno po isteku zakupa da napuste vlasnika zemlje pošto ispune sve odredbe ugovora. Ali ustvari i oni gube n epovratno tu slobodu zbog ogromnih dugova koje su stvorili radi obrađivanja z emlje. jedan deo njih. velikodostojnici druge klase (okolniči) i plemići Dume. Vojni obveznici koji pripadaju visokome plemstvu. Tako se stvara jedna Rusija podjarmljena od gore do dole. Oni koji su se obogatili pozivaju se u Moskvu. Nije daleko trenutak kada će vlada 90 iskoristiti tu ekonomsku zavisnost da bi za posednike vezala sve seljake koji st anuju na njihovom zemljištu. kao što je već rečeno. moraju ga naknaditi sami birači. On . Zemlja je podeljena na okruge i u svakom od njih ustanovljena su udruženja zemljišnih posednika obaveznih na vojnu službu državi. samodržni vladar. Iznad te potčinjene mase uzdiže se car. Prema iznosu njihove poreze oni su podeljeni na nekoliko kategorija. čiji su članovi podeljeni u tri klase: bojari. ona primorava seljake koji stanuju na njihovoj zemlji da rade za njihovu korist. Što se tiče seljaka. Oni obrazuju pukove koji se šalju da brane granice od neprijatelja. imaju još i svoja zvanja u Mosk vi. vraćaju ih njihovim domovim a. koji upravlj aju raznim prikazima. n a konju i sa oružjem. Isto tako varoški trgovci i radnici (posadski) moraju obavezno pripadati svojim ud ruženjima. kojima su zvanja dodeljena prema njihovoj važnosti. svi stanovn ici učestvuju u biranju. gde ob razuju jednu višu kategoriju trgovaca i zanatlija — nazivaju ih gostima. Drugi su prema zakonu zakupci. i svaka od njih plaća državnoj blagajni takse za svoju trgovinu ili zanate i daje činovn ike raznim granama državne uprave. Pošto je konačno vezala plemiće posednike za vojnu službu i d odelila im zemljišni posed. Prema svome društvenom položaju oni se dele na tri kategorije ili čina. „ljudima iz gostinskog udruženja” ili „ljudima iz udruženja čohara”. U o kruzima u kojima su nastanjeni. Ovi činovnici. i ti izabranici zovu se gubnoj starosta. ali samo 89 plemići mogu biti izabrani. odgovaraju svojim imanjem za pravilno vršenje službe. i tako je sudbina jednoga čoveka određena još o d rođenja. Vojni obveznici su neopozivo vezani za svoju dužnost do kraj a života. ali u naknadu za to moraju da vrše najdelikatnije finansiske dužnosti. „sinovi dvorskih bojara” i „sinovi grads ih bojara”. Svakoga proleća vrši se mob ilizacija. Vojni obveznici koji imaju imanja moraju da odlaze na određena mesta. kao što su intendantska uprava i finansiska administracija. U okruzima gde stanuju vojni obveznici ili plemići.o vršiti svoju službu. Njihov položaj postaje nasledan. Kad prestanu neprijateljstva. onih koji odavno borave na istom zemljištu. Zemljišni po sed treba da im pruži materijalnu mogućnost da vrše svoju vojnu obavezu.

upravlja zemljom uz pripomoć Dume. taj rat. te zato više vole da presto dopadne rođaku Ivana IV. godine 1563 on zauzima Polock i osvaja Litvaniju sve do Vilne. nije vodio računa o nemogućnosti da se rat lokalizuje. činovnici svih moskovskih prikaza. i ta vojna trajaće još šest godina i biti uglavnom povoljna po Ruse. izjašnjava se za nastavljanje rata. Ivan IV odgovara vojnim pohodom kojim se Kazanj osvaja na juriš. Godine 1553 on se tako teško razboleo. i moskovski „ gosti” ili veliki kapitalisti. Ovaj smeli plan. a da preduzme ofanzivu protivu Livonskoga reda. koji su stalno u zategnutim odnosima sa Anastasijom. Ovaj neuspeh primorava ga da započne — posredstvom apostolskog nuncija Anton . Ivan IV staje na 91 gledište suprotno njihovome predlogu i rešava se da ostane u defanzivi prema Tatarim a. on objavi rat Litvaniji i Poljskoj. Spoljna politika: širenje ka istoku i zapadu. odbijaju da polože zakle tvu Dimitriju. rođaci Anastasijini. knezu Vladimi ru Starickom. Koristeći se jednim raz dorom između Švedske i Danske. te njena teritorija post aje ogromna. Već od početka X VI veka pritisak što ga je Moskva vršila na Kazanjsku tatarsku kraljevinu bio je sve jači. Sreća mu se isprva osmehuje. Dve godine uzastopce ruska vojska pustoši skoro po čitavoj Livoniji. Protivn o svakom očekivanju. Zaharjani. To je uvod u osvajanje Kazanja. među kojima Silvestar i Adašev. a naročito na Silvestra i Adaševa. Nekoji od njih. Međutim. zauzima Veljikije Luki i opsađuje Pskov. više sveštenstvo. međutim. U hitnim slučajevima — kao godine 1566 radi pretres anja pitanja o vođenju rata — on saziva i Zemskij Sobor (Narodnu skupštinu). vojni obvezni ci koji zauzimaju visoke vojne položaje. — Uporedo sa unutrašnjim reformama. koje je postalo vazal Poljske. Godine 1550 sagrađena je tvrđava Svijažsk. i čitava bregovita obala Volge u oblasti Kazanja „prisajed injena” je Svijažsku. kojeg mu je nedavno rodila njegova žena Anastasija. Ceo sliv Vo lge sve do Kaspijskog Mora pripojen je Moskovskoj državi. To stanje naglo se menja — u vremenu kad a je usled pogubljenja bojara ruska vojska lišena mnogih iskusnih i hrabrih vođa — kad a je na presto Litvanije stupio Stevan Batori. oni mogu samo da mu dadu svoje mišljenje o pitanjima koja im on postavi. u koji ul aze svi članovi Dume. Litvanija i Danska podeliše izm eđu sebe najveći deo Livonije. iz azvaće Švedsku i Poljsku da se u njega umešaju. otvoreno se izjašnjavaju za Dmitrija. ka ko bi se zaštitili ruski seljaci iz sliva Oke od tatarskih najezda i sprečio svaki t atarski upad sa juga Rusije. Švedska. koji izgleda da ga drže u duhovnoj zavisnosti. koji će trajati četvrt stoleća. Silvestar i Adašev. čija protivmoskovska stranka traži pomoć od krimskoga hana. jer su se ogl ušili o njegov zahtev. a godine 1556 i Astrahanska kraljevina. Kraj postelje bolesnoga cara bojari se ljuto zavađaju. da svi očekuju njegovu smrt. bo je se upravo da bi se za Dmitrijeve vladavine Zaharjini dokopali vlasti. Ali u tre nutku kada izgleda da je konačni uspeh blizu. no ne može da ga osvoji. ne sputavajući niukoliko njegov u volju. God ine 1576 on povraća Polock. koji nagoveštava politiku Petra Velikog. On je počeo godine 1558. Otada on prezire njihove sav ete. Prema Tatarima on naređuje da se podigne niz utvrđenja. Odma h zatim osvojena je Baškirija. izvanredno sposoban vojskovođa. koji je sazvan po care vom naređenju 1566 godine. gru pa Silvestra i Adaševa nastavlja uspešno odlučnu spoljnu politiku. ali Zemskij Sobor. Kad oni navaljuju da se posle osvojenja Kazanja i Astrahanja uništi jednom od lučnom ofanzivom poslednji bedem tatarske moći na Krimu. malome Dmitriju. On ostaje ogorčen na bojare. Ali ni Duma ni Zemskij Sobor ne ograničavaju vladarevu vlast. Ali Ivanu IV ne godi uticaj Silvestra i Adaševa. čiji je centar Tula i koje čuvaju vojni odredi. Zbog toga je Ivan primoran da ratuje sa Švedsk om i Litvanijom kako bi sačuvao osvojene oblasti u Livoniji. njemu i njegovim novim savet nicima čini se da će njeno osvajanje omogućiti da se lako dopre do Baltičkog Mora i da s e tamo čvrsto zakorači. i godine 1551 Kazanjska hanska država prestaje da postoji. Za vladavine Ivana IV cilja se jasno na zauzimanje sliva Volge. čiji je ostatak — Kurlandija — pretvoren u svetovno vojvods tvo. Što se tiče male Livonije. pa i on sam traži od bojara da polože zakletvu njegovom sinu. pod izgovorom da bi za vladavine jednoga maloletnog cara moglo doći do teških razdora. Ivan IV ozdravio je. Litvanc i traže mir i pristaju da ustupe Polock.

usred orgija.ija Posevina — pregovore za mir. na drugom kraju Rusija postizava istovremeno jedan neočekivani uspe h. kao Basmanov i Vasilij Graznoj. Uskoro p otom ženidba Ivanova sa Čerkeskinjom Marijom Temrjukovnom doprinela je da se razviju njegove izopačene sklonosti. Ataman je napao posede tatarskoga velmože Kučuma koji su se nalazili u slivu Oba i Irtiša. nazvan Maljuta. kao Skuratov-Bjeljski — koji nije iz kneževske porodice Bjeljskih —. Ivan IV. Opričnici su telesni gardisti kojima j e dužnost da čuvaju cara i da uništavaju „izdajstvo” u zemlji. Ivan odjednom napušta Moskvu i povlači se u m esto Aleksandrovskaja Sloboda (blizu manastira Trojica-Sergijevo). potukao Tatare i prisajedinio Moskvi Kučumove oblasti (1582). Tada on (1565) stva ra jednu novu ustanovu koju naziva opričnina. Pri samom svršetku godine 1564. koji se ne mo gu objasniti samo ličnim pobudama i umnom neuravnoteženošću carevom. Dugotrajni rat za osvojenje Livonije završava s e dakle potpunim neuspehom. Koporje i Korelu. poslali su na njih jedan odred Kozaka pod zapovedništvom ata mana Ermaka. koji pomoću krvavog t erora uništava povlastice plemstva i oslanja se na službeno plemstvo koje se slepo pokorava svim naređenjima apsolutnoga vladara. Razv ratni i grabljivi. u jednom dugačkom i žučnom pismu. Iako nije imao dokaza. i novi Ivanovi ljubimci optužuju Silvestra i Adaševa da su oni vinovnici njene smrti. pod uslo vom da se svi povinuju novom režimu koji će on zavesti. u jednoj raspravi pod naslovom Besjeda Valaamskih čudotvorcev negoduje se protivu svirepog i tiranskog režima. Ova čuvena prepiska rasvetljuje tajne političke uzroke terorizma Ivana IV. u manastir na ostrvlju Solovki. koje im Rusija ustupa godine 1583 zajedno sa Estonijom. od kojih se jedna napaja m oskovskim apsolutizmom u toku stvaranja. Godine 1564 knez Andrej Kurbski. To je prvo zakoračavanje u Sibir. i njegova dužnost da vla da u saglasnosti s tim savetom. oni potpiruju rđave sklonosti kojima se on bio predao u svojoj mladosti i koje su se utišale pod uticajem Silvestra. Stroganovi. Oni se izdržavaju prihodima od nekoliko moskovskih kvartova i v . prebogati posednici iz sliva Kame. No nasuprot tome. a druga je još prožeta uspomenom na slobode koje su bojari uživali u vremenu apanaža. U trenutku kada je godine 1565 Ivan započeo svoju politiku pogubljavanja. sklanja se u Litvaniju i šalje mu jedno prekorno pismo u kome ga optužu je da teži ka svirepom despotizmu i da više ne sluša dobre savete iskusnih bojara. i rusko prodiranje u tu zemlju neće se više zaustaviti . Oni obrazuju zaseban „dvor” oko cara. i godine 1582 Ivan IV pristaje da se odrekne svoj ih zahteva u pogledu Livonije i svih osvojenih oblasti u Litvaniji. naglašuje se potreba da car ima pored sebe jedan stalan savet sa stavljen od izabranih pretstavnika svih narodnih slojeva. Ivan konačno kida sa Silvestrom koji se povlači na krajnji Sever. unutrašnj a politika Ivanova duboko se menja. Borba protivu plemićske i nasilničke vladavine. Ali. Odatle šalje on u Moskvu akt kojim se odriče prestola. i sa Adaševom. pošto ga je jedna delegaci ja iz Moskve zamolila da povuče svoju odluku. smišlja on plan da uništ i plemićsku grupu „kneževića”. Stvarno. Nove ličnosti koje se grupišu oko cara jesu 92 — sa retkim izuzecima — ljudi skromnoga porekla. U takvoj sredini. Tako Ivan Peresvjetov originalnim stilom propoveda ideal apsolutizma. pošto su dugo vremena trpeli nap ade Tatara iz Sibira. i njih predvodi Maljuta Sk uratov-Bjeljski. optužujući u isti mah bojare za izdajstvo i na pominjući da on ne okrivljuje narod za to izdajstvo. on na to odmah pristaje. pa razvija „josifističku” teoriju o božanskoj prir svoje neograničene vlasti i svoje odgovornosti jedino pred Bogom. odgovara mu i potseća na teške uvrede koje su m u u mladosti naneli „kneževići” i bojari. to je početak jednoga žestokog sukoba između dveju ideologija. U isto vreme Šveđani osvajaju ruske varoši Jam. Nasuprot tome. Adaševa i Anastasije. Godine 1560 umire carica Anastasija. prijatelj Silvestra i Adašev a. koji će poginuti u ratu sa Livonijom. pojavili su se mnogi politički pamfleti u kojima sa raspravljalo o istim predmetima kao u prepisci između Kurbskoga i cara. — Dok se odigrava spoljni rat.

pa je u reku Volhov bačeno toliko leševa da se ona izlila. a tako isto i pogubljenja. Umro je posle jedne duge i teške bolesti početkom 1584 godine. te opričnici imaju pravo da njene članove podvrgnu svakojakim nasil jima. u jednom nastupu gneva. Ta monaška braća vrše revnosno verske obrede . Krv se proliva obilno. ubio je kundakom svoga starijeg sina Ivana. osumnjičena da na ginje izdajstvu. duševni potres i što ih je osetio za vreme krvavoga terora. i ne može da se uteši zbog toga. sve to brzo je porušilo zdravlje Ivana IV. dobivaju manja imanja u udaljenijim oblastima. Čitava zemščina smatra se da je u nemilosti. nekoliko nedelja pljačkane su trgovine i kuće po gradu i svakodnevn o vršen pokolj stanovnika. 94 V . neprekidan strah od opasnosti — u jednom trenutku je pomišljao čak da pobegne u Englesku od svojih uobraženih neprijatelja —. Uskoro se nasilništvo proširuje na čitav u zemščinu bez razlike staleža. 93 Jedan njegov savremenik slikovito kaže da je on podelio „kao sekirom” čitavu moskovsku t eritoriju na dva dela: opričninu i zemščinu. D O B A N E M I R A I D O L A Z A K R O M A N O V A N A V L A S T . veoma cenjenog zbog svoga svetiteljskog života. a koja su najčešće pripadala „kneževićim ovi pak. najpre krv bojara i „kneževića”. a Ivan se usrdno moli Bogu i metaniše toliko da raskrvavi čelo. pa oblače raskošna odela i otpočinju pirovanje. Naredne godine još više mu pogoršavaju zdravlje. Na godinu dana pred s mrt. a ponekad i na same opričnike međusobno pocepane usled suk oba. ali ipak stavlja takoreći zemščinu pod po licisku kontrolu opričnine. rođenog u njegovom braku sa Anastasijom. više kneževskih porodica potpuno je istrebljeno.elikih imanja rasturenih po čitavoj zemlji. Strasti koje mu sažižu dušu. g de je mitropolita nekoliko godina kasnije udavio u ćeliji sam Maljuta Skuratov. u zamenu za to. zato što je ukazao na nasilja opričnika i tražio od cara da ih ukloni. No ovi su ga uhvatili u crkvi i zatvorili u jedan manastir u Tveru. Jednom skrnavnom parodijom on obrazuje od glavnih opričnika neku vrstu monaškog reda kome je on sam starešina. Ivan IV nije se ustezao da svrgne mitropolita Filipa. Svakoj od njih daje on zasebnu upravu. razvrat. ali je on tada već izgle dao kao starac. Go dine 1570. Ivan iz vodi na taj način pravu agrarnu reformu na račun velikih poseda „kneževića” i zadaje strahov it udar moći poslednjih apanažista. oni zbacuju svoje kaluđerske mantije. jer ova obuhvata sve što nije dodeljeno opr ičnini. ali. Za orgijama dolaze mučenja kojima podvrgavaju sve podozrive ljude. On opustoši nekoliko ruskih varoši i pretvori Novg orod u pustinju. Kada je organizovao opričinu. posle službe Božj e. na jednu dostavu koju se nije potrudio ni da proveri. Ivan lično povede svoju vojsku na Veliki Novgorod. bilo mu je tek 36 godina.

Godunov. kn eževi Šujski u dogovoru sa mitropolitom Dionisijem smeraju da prisile cara da otera Irenu Godunovu pod izgovorom da je njihov brak neplodan. Jedva prikriveno nezadovoljstvo. U njegovo ime vlada stvarno njegov šurak Boris Godunov. taj mlad i knez. POLITIČKI NEMIRI I PLEMIĆSKA REAKCIJA Obavezna vojna služba. „Doba Nemira” naziv a se period vremena koji traje od iščezavanja Rjurikove dinastije do dolaska na vlas t dinastije Romanova. I zaista. najzad je tuđinsko mešanje obnovilo narodno jedinstvo. teret nameta i poreza. njegov brat po ocu. Jam. Fjodor i namesništvo Borisa Godunova (1584—1598). potpisao je godine 159 7 jedan ukaz kojim je određeno da u roku od pet godina begunac može biti silom vraćen svome gospodaru. vladavina poslednjega cara iz Rjurikove dinastije. sa pravom da prima st rane poslanike i daje pravac diplomatskim odnosima. izbilo je odmah po smrti Iv ana Groznog i izazvalo političke i društvene nemire po čitavoj zemlji. Unutra u zemlji. Skoro deset godina vlada on Rusijom mudro i vešto. Gonjenje begunaca stvaralo je mnoge teškoće. i malo po malo zadobivao sve veće poverenje i naklonost cara. bilo je teško proc eniti poverilačka prava raznih njegovih gospodara. nemogućnost u kojoj su skoro svi podan ici. ipak se oženio ćerkom starešine o pričnika. Pozniji ukazi zabranjuju veleposednicima da domamljuju sebi sel jake malih posednika. Dmitrij. jer su seljaci prelazili od jednoga p osednika drugome. Još za Fjodorove vladavine otpočinje među raznim bojarskim strankama bo rba o vlast koja priprema nemire. Ovi. Da bi ga zbacili. Ali je Boris načuo za tu spletku: Dionisije je svrgnut. lečeći rane što su ih ostavili užasi opričnine i popravljajući kolikog d je mogućno greške iz poslednjih godina vladavine Ivana IV. Orješek i Korelu. i n asilja pri kraju vladavine Ivana IV. Njegova mati i njegovi ujaci optužiše za to ubistvo . kome je tek bilo osam godina. Sve ove mere dokazuju staranje Borisa Godunova da zašti ti interese maloga i srednjeg plemstva obaveznog na vojnu službu. kada bi se uhvatio jedan takav begunac. Godine 1589 on uspeva veoma vešto da vaseljenski patrijarh pristane na stvaranje patrijarši je u Rusiji i uzdiže na to dostojanstvo svoga kandidata Jova. Njegov stvarni položaj je zvanično priznat kada je dobio naziv „veliki štitonoša i namesnik”. vezani za neko zvanje ili dužnost za ceo život. u maju 1591 godine. naročito u trenutku kada će se sukobiti polit ičke strasti. obdaren i slav oljubiv mlad čovek Svojom darovitošću on se već bio istakao među moskovskim bojarima za vl ade Ivana IV. kada su postali socijalni. Međutim. Posle toga je Boris potpun gospodar. tako on uspeva da preot me od Švedske gradove Ivangorod. ponovo bi pobegli. koje je neprekidno raslo. a Šujski su prognani u daleke pokrajine ili čak i pogubljeni. Potom se interesuje 95 za odnose između posednika i seljaka. „Kneževići” i bojari iz najboljih porodica. car Fjodor je nesposoban da vlada sam. poslednjom ženom Ivana IV. koji ga smatraju za skorojevića. Bilo je dakle nužno stvoriti prop ise o tome. oni su naročito delo narodnih rulja. pa pošto bi primili nove pozajmice za nastanjiva nje. nađen je zaklan u dvorištu gde ga je njegova d ojkinja ostavila da se igra sam. — Neinteligentan i slaba karaktera. potom. može se smatrati kao uvod u Doba Nemira. posle toga on može da računa na moćnu potporu crkvenoga poglavara. iako u očima na roda nije izgubio ugled učestvovanjem u užasima opričnine. isprva politički. Maljute Skutarova. sina Ivana IV. veoma mudro i sa mnogo takta vršio je poziv dvoranina. sve to jako je otežalo život stanovništva. bio je njegov jedini prirodni naslednik. kn ez Dmitrij. Pošto car Fjodor nije imao dece. traže da se njegov položaj ustupi pretstavnicima naslednoga plemstva. padaju u isto doba kad i plemićska reakcija.1. on se trudi da obezbedi sebi pouzdanu potporu protivu svojih političkih suparnika. koje mu može b iti od koristi u slučaju sukoba sa uvek neprijateljski raspoloženim visokim plemstvo m. da raspolažu svojom sudbinom. Fjodora Ivanoviča. U Ugliču je stanovao sa svojom majkom Marijom Nagajom. Zemljoposednici su se mnogo žalili na bežanje se ljaka koji su imali dugova prema svojim gospodarima i nisu mogli da ih isplate. odgovarajući željama zemljišnih posednika. da se moglo poverovati u njenu skoru propast. Ovi nemiri toliko su duboko poljuljali moskovsku državu.

Svet šapuće kako j e Bitjagovski to učinio po tajnom naređenju Borisa. koji mu duguje zahvalnost. Georgij Mnjišek obećava da će mu dati za ženu svoju kćer Marinu. Izbor Borisa Godunova. Kao Šujski za vreme Fjodorove vladavine. naredio je da se g ladnima besplatno deli žito iz državnih žitnica i preduzima 96 velike javne radove da bi pomogao oskudnima. Lažni m dostavama sleduju nemilosrdne kazne. U jesen godine 1604. Ali se visoko plemstvo izj ašnjava protivu njega i ističe druga imena. Ali nema nikakvih pouzdanih dokaza da je ovo tvrđenje tačno. na jednu besmislenu dostavu oni su okrivlj eni za pokušaj trovanja cara i prognani u daleke pokrajine. koji je nekoliko puta odbio da je primi. ali je naposle tku pristao. Boris je nastavio da upravlja zemljom mudro i sa iskrenom želj om da bude koristan svojoj otadžbini. — Godine 1603. Budno je pazio da održi mir sa susednim zemlja ma. ipak se odlučuju d a mu pomognu da svrgne Godunova. a može da računa i na službeno plemstvo. — Januara 1598 godine Fjodor umire. Iz dvorca Višnjevjeckog on prelazi u Poljsku. da se Boris izabere za cara Rusije. Georgiju Mnjišeku. Kad je vest o pojavi Dmitrija (Demetrijusa) stigla u Moskvu. moskovska vlada trudi se svim silama da raširi tvrđenje kako je on jedan pros t đak manastira Čudnova. i pretstavljen je kralju Sigmundu III. Istraga koja je započela pod upravom kneza Vasili ja Šujskog zaključila je da je knežević sam sebi presekao grlo u nastupu padavice. Potr ebno je dakle izabrati novoga cara. on se povodi za primerom Ivana IV. nego da je i sam bio ubeđen da je on kn ez Dmitrij. Ali j avno mišljenje ne veruje sudijama.” Ne zna se ko je upravo taj lažni Dm itrij. Sveta Stolica mu takođe daje svoju podršku. ali je u isti mah posvetio veliku pažnju prosveti i pokušao da šalje mlade Ruse na nauke u inostranstvo. primoran je da se zakaluđeri i prognan daleko na Sever. jer je bio vaspitan u tome uverenju. Prvi samozvanac protivu Borisa. jer on stv arno upravlja zemljom već više od deset godina. u slučaju uspeha. koji je bio poslan iz Moskve u Uglič. Ali. a kada je naposletku pristao da pređe u katoličku ve ru. u Sambor. Sveštenstvo i službeno pl emstvo preovlađivalo je na toj skupštini. a služio kod Romanovih pre nego što je stupio u manastir. ali se ona uskoro odriče prestola i povlači u manastir. te i pored svekolike svoje inteligencije i dobronamernosti. a kada je jedanput nastupila nerodna godina i glad. Borisa je to jako u zbudilo i on je izjavio bojarima: „To je vaše delo. koji je pobegao u Poljsku. taj Dmitrij pošao je na Moskvu na čelu jedne vojske koju je sak upio. Boris ima najviše izgleda na uspeh. te prema tome rođak pokojnoga cara. veoma popularan u Moskvi i nećak Anastasije. Najopasniji Borisov suparnik je bojar Fj odor Nikitič Romanov. u dvorcu kneza Adama Višnjevjeckog na jugozapadu Rusije. Ove mere ustvari samo raspiruju mržnju bojara na Borisa. te Borisa i dalje sumnjiče za ubistvo. Borisov suparnik pri i zboru cara. on pobeže u Putivl . znajući da se plemstv o nikada neće pomiriti sa njegovim dolaskom na presto. Patrijarh Jov saziva Zemskij Sobor i predlaže. i mnoge činjenice ukazuju na to da upravo moskovski bojari. Moskvu preplavljuju njegovi špijuni. te je kruna ponuđena Borisu. u Antonijevski manastir u Sijsku. umesto koga su u Ugliču ubice ubile neko drugo dete. prve žene Ivana IV. pripremaju p ut prvome samozvancu. pojavljuje se jedan koji tvrdi da je sin Ivana IV. pod rukovođenjem Romanova. koji je želeo da uklanjanjem Dmitr ija otvori sebi put ka prestolu. knez Dmit rij. ista sudbina nametnuta je i njegovoj žen i.đaka (sekretara) Bitjagovskog. m ože se samo reći da on nije bio običan varalica. njega podržava patrijarh Jov. Fjodor Nikitič Romanov. Kada je postao car. Vlast prelazi na njegovu udovu Irenu. nedaleko od Novgoroda-Sjeverskog. ta ko su sada Romanovi izgubili svaku moć. njega počinje da obuzima nemi r i nepoverenje. i bojari nisu mogli da im se usprotive. Dmitrijeva smrt imaće velikog odjeka na sudbinu Borisa i same Rusije. tobožnjem Dmitriju koji je bio uzrok Borisove propasti. zaveo je red u sudstvu i interesovao se za s irotinju. bez ikakvog objašnjenja. Iako poljski plemići sumnjaju u njegovo kneževsko poreklo. Potučen kod sela Dobriniči.

sebra kneza Teljatevskog. te tako potvrđuje sumnje onih koji ga smatraju za varalicu. osudu ili kaznu progonstva pre nego što ispita svaku krivicu zajedno s a bojarima. No ipak je on morao da se pismeno obaveže prema bojarima da neće izreći nijednu smrtnu presudu. i te dve vojske sastale su se pred Moskvom. slugu Poljske i opasnog jeretika. Bojari. on ne posti. napustivši ostatke svoje vojske. — Stupanje na presto Šujskoga obeležava kraj političkih borbi među bojarima stupanje na pozornicu drugih društvenih staleža. priznaju ga z a cara. SOCIJALNI NEMIRI NARODNE RULJE Bolotnjikovljeva buna. uvek bezbrižan. Saznavši da Vasilij Šujski podbunjuje gradsko stanovništvo protivu njega. zemljoposednici iz oblasti Rja zanja. 19/29 maja Vasilij Šujski okuplja na Crvenom Trgu narod koji ga proglašava za cara. te o zlojeđuju stanovništvo svojom nabusitošću. mnogi Poljaci koji su došli s njim ponašaju se kao gospodari u Moskvi. on se obraća verskom i nacionalnom osećanju naroda da bi ga pobudio da svrgne samozvanca. Os im toga. — U noći između 16/26 i 17/27 maja 1606 godine pobuna izbija. ali se spremaju da ga obore još: odmah po njegovom dolasku 97 u Moskvu juna 1605 godine. i u aprilu 1605 godine car Boris umire iznenada. ne poklanja nimalo pažnje pričanjima koja mu dolaze do ušiju i ne preduzima nikakve mere predostr ožnosti. Dok je njihova vojska išla ka Moskvi. Kada se Vasilij Šujski vratio iz izgnanstva i počeo ponovo da snuje zaveru. To je prv i pokušaj da se ograniči careva apsolutna vlast. Dmitrij. Avantura prvoga samozvanca uskomešala je seljake i sebre u Jugozapadnoj Rusiji. i da neće uzapćivati imanja pogubljenih ili prognanih. možda otrovan. kada je njegova verenica Marina Mnjišek stigla u Moskvu i u očekivanju venčanja otsela u jednom manastiru gde on priređuje go zbe u njenu počast. I zabrali su sebi za vođu nekog Bolotnjikova. kada jedan glasnik donosi pomilovanje od cara. jer ovaj u svojim proglasima . Njegov mladi sin Fjodor stupa na presto. Ali opsadna vojska nema oduševljenja i uskoro počinje da se koleba. opsada se razvlači. ali vojska koja opseda Kromi prilazi samozvancu. a Marina i njen otac bačeni su u tamnicu. i pridobili pokrajinsko plemstvo. sa mozvanac je ubijen. Najzad. boravio u Poljskoj i It aliji. k od kojih se ispoljava sve jača prevratnička težnja. Kozaci iz granične oblasti Putivlja i svakojake skitnice obrazovali su jednu narodnu vojsku da potpomognu njegov pothvat i zauze li grad Kromi. Izbor Vasilija Šujskog. oni su žudno dočekali tu vest i počeli se spremati da pođu na Moskvu. koji su se poslužili Dmitrijem samo da bi svrgnuli Godunove. koji je imao mnogo avantura u svome životu. Ovaj svojom nemarnošću sam ide na ruku rovarenju svojih protivnika. video je da je moskovsko stanovništvo naklonjeno njegovim plano vima. koji je Boris opseo. posle venčan ja. Oni isprva žele da rade sporazumno sa Bol otnjikovom. bojari hoće da onemoguće povratak teror a od kojega su patili za vladavine Ivana IV i Borisa Godunova. i koji je zbog svojih osobina bio pogodan za vođu ustaničkih četa. skandal se pojačava. i za vreme jedne po bune u Moskvi Fjodor je ubijen. Dmitrij ga izdaje Zemskom Soboru koji ga osuđuje na smrt. Osuđenik je već na gubilištu. organizovali su ustanak protivu Šujskoga i njegove bojarske 98 vlade. braća Ljapunov. bio zarobljenik u Turskoj.j. On izaziva čuđenje kod Moskovljana svojom ravnodušnošću prema drevnim običajima. on dostiže vrhunac kada je Marina. Ali uskoro potom plemićska vojska Ljapunovih odbija da ide sa Bolotnjikovom. iako izgnan u jedn u udaljenu oblast. Kada je knez Šahovski (vojvoda Putiv lja) proturio glas kako je Dmitrij pobegao iz Moskve i kako se priprema da ponov o osvoji presto. ustanovila u samome dvoru jednu katoličku kapelu u kojoj su služila dva katolička sveštenika. 2. on se ipak ne odriče svoje namere da Dmitrija svrgne s prestola . zanemaruje d vorski ceremonijal.

p očeli su da prilaze — bez obzira kome su društvenom staležu pripadali — svi oni koji su bi li nezadovoljni vladavinom Šujskoga. Za vladavine Ivana IV Englezi su ispitali Belo More sve do utoke severne Dvine. koji misli da je okončao nerede. Marina je pošla za njim na konju. samozvanac je pobegao iz Tušina u Kalu gu. opsađivala je punih šesnaest meseci manastir Trojicu. koju su predvodili Lisovski i Sapjeha. Gradske i seoske opštine (mirovi) odmah su se dale na posao. To je znak za rasturanje logora Tušinskog Razbojnika: jedan deo Poljaka napušta ga i prilazi S igmundovoj vojsci. Pod svoje zastave okupio je ostatke Bolotnjikove vojske. Tušinski Razbojnik iskorišćuje i to što je Marina pala u njegove ruke. mnoge odrede kozaka. a sada je u Tušinu uzdignut na dostojan stvo patrijarha. Buna drugoga samozvanca ili Tušinskog Razbojnika. do k su njegove čete pljačkale okolinu. Jam. Lj apunovi tada prilaze Šujskom. bio je to pravi avanturista. no on se — zahvaljujući svojim bedemima — hrabro odupirao i nije se predao. Ustjuga. — Uskoro se u Starodubu Sjeverskom pojavljuje jedan novi samozvanac koji takođe tvrdi za sebe da je on knez Dmitrij. Nasilja tušinskih razbojnika. Priznavši da je Tušinski Razbojnik zaista njen muž. Tome Tušinskom Razbojniku. kome je Šujski u zamenu za ruske zarobljenike povratio sl obodu. Koporje. ali je zadržala pravo da u naknadu za tu uslugu ponovo zauzme gradove Ivangorod . u njemu se nalaz i i Filaret (Fjodor Romanov) koga je oslobodio prvi samozvanac i koji je bio nai menovan za mitropolita Rostova i Rjazanja. a naročito gradova Vologde. a Rusi.poziva seljake i sebre na socijalnu revoluciju i istrebljenje bojara i plemića. Bolotnjikov otstupa do Tule. Georgij Mnjišek. prikupile novac što su ga dobrovoljno prilagale opštinske zajednice. pre obučena kao husar. Zahvaljujući nj ihovoj saradnji. postala su nei zdrživa za mirno stanovništvo. U leto 1608 godine. Sigmund pristaje. Prognan nekuda na Sever. gde ga trupe Šujskoga pri moravaju da se preda bez ikakvih uslova. 3. mnoge u stanike iz najnižih društvenih slojeva. stvorile na rodnu vojsku i ponudile Šujskome da mu pomognu da uspostavi red. Veoma živ trgovački promet doprineo je ekonomskom uzdizanju Severne Rusije. Njegov logor je veoma šarolik. sa Filaretom i bojarom Saltikovom na čelu ostavljaju ga i nude krunu Rusije Sigmundovom sinu knezu Ladislavu. načinile međusobni savez . Švedska je pristala da pošalje jedan vojni odred pod zapovedništvom De la Gardij e. Jedna od njihovih rulja. ali ju je na putu zaustavio ataman Zarucki. odveo je svoju kćer u Tušino pa ju je i pored svog njenog opiranja prodao sam ozvancu. i ona mu je postala naložnica. Orješek i Korelu. Marina je potvrdila samoz vančevo tvrđenje. Kada su tušinski odredi prodrli u ovu oblas t i pokušali da zaplene robu ruskih trgovaca koji su se 99 spuštali niz severnu Dvinu. Hetman Žolkijevski ide na Moskvu s . on je verovatn o umoren po naređenju Šujskoga. podigao tu utvrđen logor i zaposeo sve puteve oko Moskve koju je počeo da opkoljava. kako su ga prozvali. dok su ruski trgovc i nagomilavali na rečnim utokama robu dovezenu iz svih krajeva Moskovije. Naposletku je Šujski poslao Mihaila Skopin-Šujskoga da u Novgorodu pregovara sa Švedskom od koje je tražio pomoć.Sergijevo. koji su pustošili i ubijali po okolini. U saglasnosti sa Dijetom. Moskva je oslobođena opsade. TUĐINSKO MEŠANJE I NARODNO BUĐENJE Gospodarenje Poljaka i pad Vasilija Šujskog. Holmogorija itd. Ali Šujski dobiva neočekivanu pomoć s druge strane. kralj Poljske Sigmund opseo je Smolensk godine 1609 u jesen. Bio je neznana porekla i nimalo nije ličio na prvoga samozvanca. ako pristane na uslove ko je mu sastavlja Saltikov: obaveza da ne dira u prava pravoslavne crkve i da vlad a Rusijom u punoj saglasnosti sa bojarskom Dumom i Zemskim Soborom. do bili znatne povlastice od cara i počeli da posećuju rusku obalu. Ostaje još da se svrgne s prestola Vasilij Šujski. to je bio dokaz da je on doista vladao u Moskvi i da je on ranije bio pozdravljen kao pravi Dmitrij. naišli su na odlučan otpor i odbijeni su pre nego što su mog li da dođu do svoga cilja. gde je počeo da prikuplja nove pristalice. Njihov napad uzbunio je čitavu Severnu Rusiju. — Mešanje Švedske u Rusiju potstaklo je njenu suparnicu Poljsku da joj podražava. kao i Litvanaca i Poljaka. on je došao do sela Tušina blizu Moskve.

Dok se De la Gardija povlači ka Novg orodu i poseda čitavu njegovu oblast. nedaleko od njihovoga grada. Poljaci su ga bacili u tamnicu. prekinula su sporazum zaključen sa La dislavom. No i pored svega toga. koga malo kasnije ubija jedan Tatarin. Svekoliko stanovništvo pati zbog građanskog rata. nap ustivši Kalugu. U tome trenutku Ljapunov organiz uje bunu protivu Vasilija Šujskog. Izgleda da je Moskovska država propala. koji odlično ume da priprema državne udare. i kozačkog a tamana Zaruckog. Ali. ali će to ujedinjavanje ići teško i veoma sporo. Žolkijevski pristaje u ime k ralja Sigmunda na sve uslove. Tada zemskij starosta (iza brani pretsednik) Nižnjeg Novgoroda. Posle toga se misao o oslobođenju Moskve širi sve više. o . Kozma Minin-Suhoruk. otpočinje da sakuplja jedn u novu narodnu vojsku. bojar Saltikov i trgovac Andronov koje je poslao Sigmund. na nesreću. Obrazuje se narodna vojska sas tavljena od plemića kojima se na čelo stavlja ponovo Prokop Ljapunov. Trubeckoj i Zarucki. sve stranke i sve suparničke grupe ujediniće se da oslobode Moskvu i rusku teritoriju od osvajača. potiskuje od Moskve Tušinskog Razbojnika. prešlo je zapovedništvo u ruke brata Vasilija Šujs kog. od kozaka. Sigmund zauzima Smolensk. gde je i podlegao mučenjima. napreduje takođe ka Moskvi. Početkom 1610 godine patrijarh Hermogen šalje poslanice u kojima poziva Ruse da pomo gnu svojoj otadžbini. Ljapunov. sel jaka i sebara pod komandom kneza Trubeckog. koji nema ni pojma o ratnoj veštini. jače nego ikad. pridružuje se odlu ci Rusa iz Tušina. Čitave pok rajine počinju da se odvajaju od narodne teritorije: Šveđani posedaju oblast Novgoroda . Manastir Trojica-Sergijevo upućuje na sve strane pozive narodu da se ujedini radi spasenja otadžbine. Da bi se među saveznicima izbegao rascep kao što je bio onaj koji je nekada razdvoj io Bolotnjikova i Ljapunova. koji je svrgnut s prestola u maju 1610 godine i primoran da se zakaluđeri. koji je služio u Tušinu. potpiruju tu raspru šireći među Rusima lažna pisma. Za to vreme Moskvom i dalje upravl ja starešina poljskog garnizona i nekolicina nekadanjih pristalica Tušinskoga Razboj nika. Varoši većaju i stupaju u međusobnu vezu. Blizu sela Klušina. pod uslovom da pr eđe u pravoslavnu veru i da primi obaveze koje mu je predložio Saltikov. Ujedinjenje protivu tuđinaca i oslobođenje Moskve. Englezi pripremaju plan da prisvoje celu obalu Leden oga Okeana. Dmitrija. To je čovek u kome je sjedinjeno političko oduševljenje sa izva nredno praktičnim duhom. kad nije uspeo da primora izaslanike da izmene ugovor. jedno izasla nstvo pod voćstvom Filareta i 10 0 kneza Golicina da potpiše ugovor zaključen sa Žolkijevskim. Žolkijevski je ostao potpuni pobedilac. zbog iznenadne smrti na jednoj gozbi Mihaila Skopin-Šujs koga — svet je poverovao da je on otrovan — toga darovitog čoveka koji je tr ebalo da njom komanduje. koji je pred bedemima Smolenska. stavljeno je u dužnost jednome Zemskom Soboru da upra vlja narodnom vojskom i poverena izvršna vlast jednom triumviratu u kome su bili L japunov. baš tada se javlja ponovno buđenje nacionalne svesti. uvodi poljsku posadu u tvrđavu Kremlj i šalje Šujskoga u Poljsku. a koje su moskovski bojari donekle izmenili. on se približava Moskvi. a Poljaci. Moskovljani šalju Sigmundu. Tušinski Razbojnik. uhapsi ih i posla u Poljsku kao zarobljenike. Na njegovo zauzimanje stanovnici Nižnjeg Novgoroda odlučuju d a stvore potrebna novčana sredstva za obrazovanje narodne vojske i nude zapovedništv o nad njim knezu Požarskom koji se na svome imanju. ali Sigmund. oni dakle nude presto Rusije knezu Ladislavu. U proleće godine 1611 ta narodna vojska opkolila je Moskvu. Šujski mu suprotstavlja svoju vojsku uvećanu pomoćnim švedskim odredom De la Gardije. opsednuti u Kremlju. — Pred poljskom opasnošću. nema nijednoga kandidata koga bi mogao da predloži za presto. Bojarska Duma stupa u pregovore sa Žolkij evskim. koji je želeo d a njega imenuju za cara. plemići i kozaci zazi ru jedni od drugih.poljskom vojskom. Pol jaci su gospodari Moskve. Ali rovarenja Si gmundova. nedaleko od Gžatska. Ubistvo što su ga kozaci izvršili nad Ljapunovom dokončava propas t toga pokušaja izazivajući odlazak plemića. koji teži da naprosto osvoji Moskvu. i u saglasnosti sa Soborom koji je žurno sazvan u Moskvi.

oni dočekuju Požarskoga nepov erljivo i neprijateljski. Ta potreba je i obezbedila kandidatur u mladoga Mihaila Fjodoroviča Romanova. te je ispunjavao uslov što ga je postavio Zemskij Sobor. verni knezu Trubeckom. — Odmah zatim Požarski i Trubeckoj sazivaju Zemski Sobor rad i biranja novoga cara. pa će posle toga oslobođenje Moskve ići lako . tada oni jure u borbu. U oktobru kozaci za uzimaju na juriš Kitaj. Da bi se izbegli novi nemiri. ali zato što je bio sin Fjodora Nikitiča Romanova. jer hoće da car bude Rus. ekonom manastira Trojice-Sergijevo.Gorod (utvrđeni kvart blizu Kremlja). kasnijeg Filareta. Potom utvrđuje da treba izabrati čoveka koji je uvek bio izvan stranačkih borbi. usled nedos tatka hrane ljudi umiru od gladi. izbijaju raspre među kozacima koji su bili ostali pred Moskvom posle rasturanja prve vojske. Započinje borba između Poljaka i odreda što ga je Požarski poslao njima u susret. U zajamno nepoverenje sprečava plemiće i kozake da rade dogovorno. oni čak odašilju ubice u Jaroslavlj da ga ubiju. jer se sećaju svojih sukoba sa Ljapunovom. te je i na taj način udaljio nekoliko kandidata. Dolazi i Hotkijevič. Kada se njegova vojska približila. U avgustu 1612 godine Požarski se pojavljuje pred gradom i ulogoruje se podalje od kozaka. . 10 2 Na dan 21 februara/3 marta 1613 godine. što će omogućiti da se smanji njihov broj. ali taj postupak u svakom slučaju nije dokazan. Drugi. opsada je organizovana s ložno. te je ovaj izbor zakonitim putem okončao Doba Nemira. gde se zadržava dosta dugo. ostaju pre d Moskvom. Odmah zatim opsađeni o tvaraju vrata Kremlja i predaju se. ne na Moskvu. Posle toga u speha odnosi između plemića i kozaka postaju srdačniji. Sobor. obraća i m se jednim vatrenim govorom. Uopšte uzev. U proleće 1612 godine velika Požarskova vojska kreće se. približuje Moskvi. Izbor Mihaila Romanova.poravlja od rana zadobijenih kod Moskve kada se borio u vojsci Ljapunova. Avram Paljicin. no u tom doznaje da se jedna nova poljska vojska. Požarski smatra 10 1 da treba najpre uspostaviti red u zemlji. mor a da se odrekne namere da pomogne Poljacima opsednutim u Kremlju. pod vođstvom Zaruckoga. okupljen u Moskvi januara 1613 godine. te on odlučuje da pohita prestonici. Odredi kozaka koji su još logorovali pred Moskvom predlažu kao kandidata sina Zaruc koga i Marine — što bi povuklo za sobom diktaturu Zaruckoga i kozaka —. njegova kandi datura godila je plemićima i kozacima: plemići su cenili njegovo srodstvo sa Rjuriko vom dinastijom (Ivan IV oženio se Anastasijom Romanov). Jedan deo tih kozaka. Zbog svoje mladosti on nije mogao da učestvu je u dotadanjim nemirima. Ali on veoma mudro rešava najpre da se utvrde prethodni uslovi kojima oni moraju da odgovaraju. Kako k ozaci neće da se umešaju. Poljaci opsednuti u Kremlju pate strahovito. napušt a moskovski logor i odlazi u Astrahanj. Jedan Zemski Sobor okuplja u Jaroslavlju izaslanike većeg broja gradova i brižljiv o radi na unutrašnjoj organizaciji države. Za vre me zime 1611—1612 godine narodna vojska se povećava odredima plemića koji su došli iz mnogih voj nih okruga. potisnut. te se Požarski i Trubeckoj sastaju svakoga dana da se posavetuju i izdadu zapovesti za sutradan. On najpre odbacuje sve tuđince (Ladislava. a kozaci su u njemu videli naročito sina Tušinskoga patrijarha. pod zapovedništvom hetmana Hotkijeviča. Hotkijevič. neg o na Jaroslavlj. njihov otpor bliži se kraju. Požarski pomišlja da izvrši izbor novoga cara u Jaroslavlju. Mihail Fjodorovič Romanov izabran je za ca ra. Onovremeni dokumenti tvr de da je on pismeno pristao na uslove slične onima koji su bili postavljeni caru B orisu Šujskom. imao je pred sobom mnoge kandidate. ali je sabor o dlučno odbio tu ponudu. švedskog kneza Filipa i tatarske kneževe). potrebno je bilo naći kandidat a koga bi mogao da primi i Sobor i kozaci.

P R V I R O M A N O V I : O D M I H A I L A D O P E T R A V E L I K O G .10 3 V I .

mogli odupre ti. U materijalnom pogledu zapaža se brz razvitak države. al i odnosi sa inozemstvom pretstavljaju bitnu odliku XVII veka. i to brzo. Samo u tome smislu može se govoriti o narodnom stilu što ga je XVII v ek mogao da stvori. narodne kulture. naprotiv. ali ta obeležja su posledica i stovremenoga dejstva nekolikih istoriskih struja koje nisu njegova svojstvenost i koje idu od XVI do XVIII veka. Slepo podražavanje Zapadu samo je jedan prelaz ka novom p rocvatu. On je nastavak i posledica prošlosti. dok bi naredno doba. i on i dalje ide ispred razvoj a narodne ekonomije. narodni duh i posebno ruska umetnost. XVII vek i reforme Petra Velikog. ali je ranije zapadnjački uticaj bio odveć slab i narodna tradicija bez začetaka kulture. Stvarna odlika XVII veka jeste naglo jačanje zapadnjačkih uticaja. — XVII već smatra se obično kao razdoblje kada se ruski nacional ni tip potpuno razvio i kada su se uobličili način života. koja objašnjava isto tako preobražaje materijalnoga života kao i brz duhovni razvitak Rusije. videće se da narodna kultura ne doseže svoj vrhunac u XVII veku. i pobedom opozicije nad narodnom t radicijom uspeo i da je uništi. XVII vek ne može da se odvoji ni od prethodnoga ni od potonjega doba. doba koje priprema. nešto što je utisnulo u rusku d ušu njeno konačno obeležje i stvorilo nacionalni duh. koji ipak ne može potpuno da preovlada. imalo je za posledicu — kao i u poslednjem periodu Rimskoga carstva — da si lom priveže čitavo stanovništvo za određene poslove. nesrazmerno u odnosu na narodne m ogućnosti. značilo opadanje nacionalnoga tipa. Iako se XVII vek ističe izvesnom uravnoteženošću koja nastaje posle te borbe. Tačno je da XVII vek pruža jedan određeni tip kulture i da je taj tip posled ica pobede ruskoga nacionalizma nad opozicionim i kritičkim elementima. Istina. da je Rusija živela potpuno odvojena od prosvećenijih naroda. obimnijem i sjajnijem. kaogod št o je i priprema za budućnost. Po tvrđenju obožavalaca stare Rusije. On je suštastveno prelazno doba. običaji. jer država još nije bila dovoljno snažna da m ože da priveže ceo narod za poslove koje bi ona nadgledala. Uistini ta uravnoteženost je samo prividna i nepostojana. ipak bi bilo sasvim pogrešno zamišljati rusk i tip iz XVII veka kao nešto ustaljeno. Umnožavanje državnih potreba. nego da se ona naprotiv počinje tada tek da stvara. Ali ako se istoriski razvitak Rusije posmatra u celini. tada još slabi. koji ga je verno čuvao. političko i društveno ur eđenje. Dva takva obeležja su naročito karakteristična. ova borba je oduvek postojala. poznije. tuđinski uticaj posta je i suviše jak da bi mu se začeci prave narodne kulture. moglo bi se doista pomisliti da je slepo podražavanje Evrope zamenilo narodnu kul turu. pr ethodno stoleće bilo je samo njegova priprema. istina. za vreme Petra Velikog. Ovaj interesantan državni socijalizam je posebna odlika sredine XVII veka. već je i dalje napredovao. Istoriski razvoj koji ju je i stvorio ne samo d a se nije zaustavio. U duhovnom pogledu bila je to borba između narodnih tradicija i tuđinskih pozajmica. oni su skloni da u r eformama Petra Velikog vide nekakvo izdajstvo u odnosu na taj tip i kao neki ras kid sa ruskim narodom. Zbog toga u materijalnom kao i u duhovnom životu nastupa već u XVII veku rascep između . i to posle borbe koja je otpočela — kako smo videli — u XVI veku. čvrsto i trajno. te da se primora na tačno vršenje dužnos i prema državi. Razume se da XVII vek ima i svojih posebnih obeležja. doba Petra Vel ikog ili doba Petrograda. Ako bi se u čitavoj ruskoj istoriji posmatrala samo dva uzastopna momenta. On se nije mogao pojaviti ranije. Ovi preobr ažaji. vrše se naročito u višim društvenim redovima. dostupnijim tuđinskom uticaju. a tako isto i njena stvaralačka moć koju nadmoćnost evropske kulture nije još imala v remena da uguši. podlogu za reforme Petra Velikog.Opšta obeležja XVII veka. kao i izvesna životna snaga koju ispoljava narodna kultur a. a nije mogao da traje i kasnije jer je 10 4 usled sve većeg napretka zemlje prestao da bude neophodan za održavanje drža ve. i pre XVII veka kao i posle nj ega.

približuju se Mo skvi. skoro jedino ograničenoj na carski dvor i one koji su tamo imali pristupa. blizu manastira Trojica . isto kao i car. sadanji Ural. državna uprava se starala i o spoljnoj od brani. a Marina završava u tamnici svoj burni život. on naposletku umire. No radeći i dalje na unutrašnjem smirivanju. No i posle smrti Zaruckoga ostale su rulje kozaka i Poljaka koje su pustošile zemlju i nisu davale mira 10 5 stanovništvu. gde ga j e potukla i odatle dovela zajedno s njegovom porodicom kao zarobljenika u Moskvu . Pošto se najpre obraćao uzastopce i uzaludno danskom i švedskom dvoru. ni da se Ladislav form alno odrekne ruskoga prestola. Pre svega bilo je potrebno suzbij ati unutrašnje i spoljne opasnosti koje su nadživele Doba Nemira. Je dna vojska primorava ga da beži iz Astrahanja na reku Jaik. kaznio i prognao u Sibir Saltikove i naposletku oženio Mihaila Evdokijom Str ešnjevom. ne može se tvrditi da je rascep potekao zbog toga što je narod hteo da brani narodnu kulturu od podražavalaca Evrope. Novgorod je vraćen Moskvi. on je vratio mladu Hla povu. ali je Švedska zadržala obalu Finskoga Zaliva. usredsredio je stvarno svu vlast u svoje ruke. činio je najveća zla. Poljska najezda je zaustavljena. i u Deulinu. I mnogi drugi pustolovi iskorišćuju to neredovno stanje. Narve i Korele.narodnih masa i onoga dela upravljačkoga staleža koji je najbliži političkom središtu. Posle toga trebalo je suzbijati poljsku opasnost. ona je ostala potpuno strana i novim t ežnjama kao i pojavama narodne kulture i narodnoga duha. na čelu jaki h odreda krstario je zemljom i pljačkao gradove i sela. Saltikovi sv ojim spletkama bili proglasili za neizlečivo bolesnu i prognali u Tobolsk. jer se Ladisla v nije odrekao svojih pretenzija na presto Rusije. ćerkom jednog skromnog plemića. — Odmah po povratku iz Poljske Filaret je proglašen z a patrijarha i dobio je. Ne s amo da nije izbegao ugledanje na tuđinu. Pr irodno je što su u takvim okolnostima viši društveni redovi bili nosioci zapadnjačkog ut icaja. Zato su šest prvih godina nje gove vladavine protekle pod njihovim uticajem. čiju su prvu verenicu. Iz Astrahanja gde se bio učvrstio. jedan od vojnih starešina Tušina. posredovanjem pretstavnika Holandije i Engleske (Džona Merika). — Zemski Sobor izabrao je Mihaila Fjodoroviča donekle i zbog to ga što usled njegove mladosti i dobre naravi njegova lična delatnost nije mogla da b ude mnogo opasna za one koji su tada bili na vlasti. iz toga se izrodio rat. Najpre je uložen sav napor da se uspostavi red i mir u zemlji. nego je odlučno pošao putem koji će odvesti Rus . Potom je čitavim nizom vojnih. carevoga oca. baš u istoj sredini. Filaretova vladavina. naziv „velikog vladara”. Trebalo je osujetiti njegove namere. odlučan i odvažan. i zaista. razvile su se suprotne klice i narodne kulture i zapadnjačke obra zovanosti. te 1618 godine stiže s vojskom pod bedeme Moskve. a njegove čete se rastur aju. On se najpre stara da oženi cara. Mariju Hlapov. dok su narodne mase čuvale staru narodnu tradiciju. Naprot iv. ad ministrativnih i verskih reformi nastavio da razvija unutrašnju organizaciju. pod vođstvom atamana Balovenja. Zaru cki pokušava da dobije pomoć od persiskog šaha sa namerom da na donjoj Volgi zasnuje s voju državu koja ne bi zavisila od Moskve. Lisovski. godine 1614 mnoge rulje pobunjenih kozaka. i švedski kralj opseo je Pskov. Ali kako je ova tradici ja imala u sebi veoma malo klica kulture.Sergijevo potpisano je primirje između Rusije i Poljske koje će trajati čet rnaest i po godina (1618). mir je potpisan u Stolbovu. ona nije tražila ni da joj se vrati Smolensk. finansiskih. Dugo vremena su ga careve vojvode progonile bez ikakva uspeha. MIHAIL FJODOROVIĆ (1613—1645) Okončanje Doba Nemira. Taj čovek jake volje . Ona je silom isterala Šveđane iz oblasti Novgoroda koju su oni bili poseli za vreme nemira. što se tiče narodne mase. Odredbe ovoga primirja dokazuju da je moskovska vlada pre svega želela da oslobodi Filareta. koji je bio zasužnjen u Poljsk oj. Godine 1617 . On i njegov sin pogubljeni su. 1. potrebno je suprotstaviti im čitavu jednu vojsku pod zapovedništvom Likov-Obol enskoga koja ih je porazila i zarobila Balovenja.

sukobi između kozaka i Tur aka (1637 i 1642) potstiču Ruse da obrate pažnju na Crno More. Onesposobljeni usled rata sa Persijom i smrti Murata IV. No baš tada arta 1642) jedan turski izaslanik donosi u Moskvu ulimatum. Ali godine 1641 sultan Ibrahim I posla vojsku od 240. te je sultan morao da potpiše sraman mir. Zemski Sobor. ali nisu pristali da priznadu Mihailu naziv samodršca „svih ruski h zemalja”. uprav ljao spoljnom politikom Rusije.000 rubalja. No kako se ova vojska zadržala punih osam meseci zbog 10 6 opsade Smolenska. kada su na Poljsku napali u isti ma h i Turska i Švedska. sazvan ponovo. Ladislav IV. odobrio je vladi potrebna sredstva za vođenje rata. i ona je još dugo ostala ne moćna za taj podvig. i da plati otštetu od 20 0. Car je morao da se konačno odrekne svakoga prava na Livoniju. Posle dugoga 10 7 . ali ostavljaju za sobom samo gomilu ruševina. Razni društveni staleži iznose odvojeno svoje mišljenje i ne uspevaju da se slože. posle opsade od četiri meseca (1634). Kraj vladavine i pitanje Azova. na birokratiju i „nepravedne sudije” koji ih „upropašćuju svojom nepravičnošću i sporošću svojih procedura više nego turski i krimski nevernici”. Estoniju i Kurlandiju. odbijaju preko dvadeset turskih napada. sve do svoje smrti 1633 godine. — Posle Filaterove smrti. napali Sinop i opustošili čitavu obalu Anatolije. On je lično. Svi se jedino složno žale n a zajedničkog neprijatelja. Ponovn a zgodna prilika javila se tek deset godina kasnije. oni se pokor avaju.iju ka reformama Petra Velikog. te su vojvode Šein i Ismailov dobili zadatak da sa vojsko m od 32.000 kozaka. Te iste 1642 godine Mihail šalje jedno izaslanstvo da ponudi ruku njegove kćeri Ire ne danskom princu Valdemaru. Godine 1637 donski kozaci pripremili su uz pripomoć dnjeparskih kozaka ratni pohod na tursku tvrđavu Azov koja im je sprečavala pristup ka Crnom Mor u. koji je tek bio izabran za kralja.000 ljudi da preotme tu tvrđavu. a horde sultana Osmana zaustavio je Hotkijevič kod Hotina. primoravaju neprijatelja da digne opsadu. Upadi kozaka u Tursku bili su česti. plemići i trgovci prebacuju jedni na druge dužnost odbrane Azova. došao je u pomoć o psađenima. sve dok nije naselila stepu koja razdvaja more od nas tanjenih pokrajina Srednje Rusije. Usput su ubili turskog izaslanika. Godine 1621. nisu još bile ni završene. Ovaj slučaj dokazuje da Rusija tada još nije bila sposobna da osvoji obale Crnoga Mora. On je opkolio Šeina u njegovom logoru i primorao ga da se preda zajedno s oružjem i topovima. Turci su ostavili Azov punih pet godina kozacima. ali vojne pripreme. da bi trebalo ogromno mnogo novaca da se on a oprave. ali je car pohitao da pošalje sultanu jedno pismo u kome se izvinjava i odbija od sebe svaku odgovornost za nezakonite postupke skitničkih „razbojnika”.000 ljudi i 158 topova povrate gradove koje je Poljska bila zauzela.000 rubalja na poklon i saziva Zemski Sobor da vidi da li bi Rusija — ako bi prihvatila tu ponudu — bila sposobna da brani Azov. O tome svom podvigu obavestili su Moskvu. jer je još uvek jedan veliki deo Rusije potpadao pod Poljsku. Poljaci su se odrekli carske titule koju je Ladi slav dotada nosio. 10. Zemski Sob or je potvrdio ovaj mir. Ovoga puta car šalje kozacima 5. sinu Hristijana IV. ko je je i Zemski Sobor bio odobrio. on je hteo da iskoristi tu priliku te da dobije ispravku nep ovoljnih odredaba ugovara o primirju zaključenog u Deulinu. ako Rusi zadrže Azov. zatvoreni u Azovu. nanose mu teške gubitke i nude Azov caru. U naknadu za to. s druge strane molda vski gospodar Vasilije Lupul potseća cara na uobičajenu nestalnost kozaka i obaveštava ga da mu sultan preti najezdom i sprema se da izvrši pokolj čitavog hrišćanskog stanovn ištva u Turskoj. Već godine 1630 oni su razorili Koniju. Iz svih ovih razloga car naređuje kozacima da napuste Azov. Osim toga. zauzeli tvrđavu jurišem i poklali sve musliman sko stanovništvo. prilikom bolesti i smrti kr alja Sigmunda III (1632). jedna anketa na licu mesta pokazuj e da su utvrđenja Azova toliko porušena.

ali. Nasilničke vladavine Vasilija III. on umire u julu 1645 godine. on sada odlučuje o ratu i miru. svoga sina Aleks eja. pred patrijarhom i članovima svoje porodice. Na samrtničkoj postelji on određuje sebi za naslednika. Politika nove dinastije staraće se da zadovolji sve te zahteve. godine 1632. Ta dva stal eža igraju glavnu ulogu u Zemskim Soborima u početku XVII veka. ko ga su u Moskvi držali u pravom sužanjstvu. Posle godine 1621 sazivan je svega tri puta. oni pristaju i na novčane žrtve da bi se uvećala finansiska sredstva države. da je stvarno delio vl ast sa carem. Njegovi lekari smatraju da je on premnogo plakao. i to u velikim razma cima. oni u isti mah. Nekadanja kneževska aristokr atija i bojari gube skoro svu svoju moć. Setimo se samo okolnosti u kojima je car preuzeo vlast. a ponekad čak i od seljaka. Iz to ga nastaju mnoge verske rasprave. Pošto je izabrao cara. Pa ipak. neg o sa istim pravom kao i on diktuje svoju volju celoj zemlji. koji u to vreme počinju da igraju veoma važnu ulogu u društvenom i političkom životu. i on je za vreme prvih Romanova delao kao izabrana pretst avnička skupština. Varošan riželjkuju monopol trgovine i zanatstva i poništenje povlastica koje su raniji vlada ri dali tuđinskim trgovcima. podriva njegovo zdravlje. a takođe i pokušaji verenikovi da pobegn e. sastavljen je od članova bojarske Dume i Saveta crkvenih velikodostojnika. kao prilikom skupštine za i zbor cara godine 1613. Tuga koju je caru pričinio ovaj neuspeh. njegovog ustezanja da primi presto i jednodušnih uveravanja o usrdnoj saradnji koja su mu tada davana. traže da se zadovolje najpreče potrebe njihovoga staleža. verovatno od vodene bolesti. Najzad. ali za prvih devet godina vladavine okupljao se redovno. Dok je ranije bio samo savetodavni or gan. i poverava starateljstvo nad mladim car em bojaru Borisu Ivanoviču Morozovu preporučujući mu da čuva kneževića kao zenicu u oku. Ova saradnja je za vladu najbolji način da ojača centralnu vlast u očima stanovništva i da poveća ugle d svim merama koje je primorana da preduzme kako bi se popunila državna blagajna i spražnjena za Doba Nemira. jer ga otac poziva natrag. . Uloga Zemskog Sobora za Mihailove vladavine.oklevanja Hristijan pristade da pošalje svoga sina u Moskvu. od posadskih. Zemski Sobor postao je pretstavnik naročito srednjih staleža. 1637 i 1642. Oni se trude da uspo stave red i mir u zemlji. — Najkarakterističnija crta Mihailove v ladavine jeste otsustvo svake lične opozicije protivu cara. tek posle Mihailove smrti može Valdemar. zasedavao skoro neprekidno i mnogo uvećao svoju ulogu. u metežima za Doba Nemira oni su iz gubili skoro i poslednju svoju važnost koja je prešla na službeno plemstvo i na gradsk i trgovački stalež. koji je postao izborno telo za Doba Nemira. Ne samo da on daje svoje mišljenje caru. na ta dva oslonca zemaljske ekonomske i vojne snage. t e su mu se suze nagomilale u unutrašnjim organima i suviše rashladile krv. no pod uslovom da se princu dopusti da ostane u svojoj veri. sada je u preduzimanju upravnih mera uzeo tolikoga učešća. Važno je napomenuti i to da je vlada uvek pozivala pretstavnike zemlj e okupljene u Zemskom Soboru da učestvuju u donošenju svih važnijih političkih odluka. Plemići traže učvršćivanje sebarstva i potpunu zabranu premeštanja seljaka. kao i smrt njegove dvojice starijih sinov a. Za najvažnije poslove njegovi ukazi se objavljuju u isti mah kada i carevi. Valdemar dolazi u Moskvu 164 4 godine. od izabranih pretstavnika službe noga plemstva. njegov pretstavnik prati carevog činovnika. kome je tada bilo šesnaest godina. iako su socijalne razm irice — kao što smo videli prilikom Zemskoga Sobora godine 1642 — bile prilično žive. Z emski Sobor. on odobrava nov e finansiske mere i povećavanje poreza. Ivana IV i Godunova su ih desetkovale i rastrojile. Pri važnim misijama koje se odnose na državne poslove. da se vrati u svoju zemlju. 10 8 Oduzimanje zemlje u korist države što ga je vršio Ivan IV uništilo je njihove velike pos ede i njihovu moć lišilo ekonomske osnove. ali se od njega traži da ponovnim krštenjem pređe u pravoslavnu veru.

odakle se on uostalom vratio posle dva meseca. opljačkala ih i mučila pod izgovorom da hoće da otkrije nekakvu . u Solvičegods ku. bojara Nikitu Romanova koji je bio omiljen u narodu. na veliki g nev naroda koga je još ogorčilo i ustanovljavanje drugoga jednog državnog mon opola. Tri dana su čašćeni vot kom i medovinom strjelci koji su učestvovali u pobuni.2. njegova vlada vina obeležena je narodnim bunama. i Morozov se odmah oženio Anom. nesposoban da se bori sa dvorskim spletkarenjem i samovoljom svoje o koline. gde je svetina isprebijala poreznika. iskasapila đake Čistoga i Pleščejeva. A li kada je careva pratnja počela da je vređa i šiba nagajkama. jer je duvan u Rusiji smatran za biljku koju su i Bog i vera zabranili (jednim ukazom iz 1634 godine zaprećeno je smrtnom kaznom o nima koji bi ga upotrebljavali). nije se mogla više soliti jevtina riba kojo m se hranilo stanovništvo oko Volge. obećao d a će smeniti podmitljivce i zamolio da se pomiluje Morozov. pa su j e prognali u Sibir zato što su njeno onesvešćenje protumačili kao napad padavice. sakupljeno je po starom običaju dvesta najl epših devojaka iz Rusije. Pskovu i Novgorodu. njegov bliski rođak. može se pouzdano tvrditi da Aleksej nije ni kada primio na sebe takvu obavezu. smatrao za potre bno da Sobor potvrdi izbor njegovoga štićenika. koji je bio blag i neodlučan. a potom. Njegov uticaj se povećava posle njegovog orođivanja s carem. i on ih je nagovorio da se rasture. te su hiljade puda ribe trunuli. zahvalio mu što je otkrio zloupotrebe. Pa ipak je Aleksejev staralac. Sutradan se pobuna proširila na sve delove Moskve. što dokazuje da je moć nove dinastije bila već čvrsto zasnovana. monopola prodaje duvana. Usled učetvorostručavanja poreza na so. koja iskorišćuje svoju neograničenu moć da gazi ne prava stanovnika — jer ta prava i ne postoje —. pritisak novih nameta i samovolja birokrat ije. No i pored te potvrde. zahtevala da joj se izda đak Trahaniotov i opljačkala domove Morozova i drugih bojara visokog a roda. kćer Ilije Miloslavskog. Ona se prema caru ponašala sa poštova njem i skoro se umirila kad joj je on obećao da će zadovoljiti njene zahteve. Kad je Aleksej hteo da se oženi. a Morozov prognan u manastir Svetoga Ćirila na B elom Jezeru. gde su je zaustavili naoružani odredi sastavljeni od tuđinaca. početkom avgusta. ALEKSEJ MIHAILOVIČ (1645—1676) Narodne bune 1648—1649 godine u Moskvi. a to će reći državnoga sekretara (1646). koji je hteo da izvez e tovar žita kupljenog od državne uprave na osnovu jednog ugovora. Jamačno da je sama narav careva. Moskovski meteži imali su neposrednog odjeka u ostalim varošima: u julu. sest rom mlade carice. koji su bili isto toliko podmitljivi i nesa vesni koliko i oni koje su oni zamenili. U maju 1648 godine ogromna gomila naroda zausta vila je konja caru. ogorčena svetina jurnula je na napadače. pa je svetina prodrla u sam Kremlj. bio jedan od uzroka tih pobuna. i zatražila da se svrgnu njegovi rđavi savetnici. koji se vraćao sa pokloništva iz manastira Trojica-Sergijevo. da p regovara sa pobunjenicima. ali se ona onesvestila od radosti kada je čula tu vest. Šest najlepših izvedene su pred cara. već njihove životne interese. ali su one naročito posledica težine novoga režima i društvenih trvenja koja su već bila osetna pri kraju prethodne vladavine. i on se odlučio za ćerku F jodora Vsevoložskog. — Iako predanje kaže da je Mihailova vlast bila ograničena jednom izričnom obavezom prema bojarima (ili verova tnije prema „pretstavnicima cele zemlje”). a zatim je car po izlasku i z crkve održao govor narodu. Tr ahaniotov je pogubljen. U P skovu su stanovnici napali švedskog trgovačkog agenta Numersa. 10 9 ranijega trgovca iz Jaroslavlja koga je Morozov uzdigao na dostojanstvo dumnoga đa ka. Car je zatim izabrao Mariju. kamenovala ih i rasterala. Morozov. osećaju se još mnogo jače za vre e Aleksejeve vladavine. pohvatala strance na gradskim kapijama. Posle toga Miloslavski postaju ljubimci i dovode na mesta dota danjih činovnika svoje rođake ili štićenike. a s ada se pojačala i otvoreno ispoljavala. što je učinjeno na predlog Nazarija Čistoga . U početku njegove vladavine zemljom upravlja sebični i grabljivi Morozov i prenosi s voje mane i na svoje potčinjene. Njihova uprava najzad je sasvim ogorčila narod. gde su opljačkana državna slagališta i gde je pobuna ugušena veoma svirepo. u Ustjugu. Car je t ada poslao svoga rođaka.

Već za vreme zasedanja Sobora 1648 godine. — Pod utiskom toga niza pobuna vlada je najpre ukinula mon opol na so i duvan. ne izuzimajući v ođe pobunjenika. 11 0 Zakonik iz 1649 godine. i on sadrži. Da bi se naknadili izvanredni troškovi nastali u sled rata. Buna 1663 godine u Moskvi. nekoj pos ebnoj obavezi koja ih strogo deli. idejom da su svi društveni redovi potčinjeni. obećava opšte pomilovanje. još i socijalno zakonoda vstvo koje se odnosi na seljake. Kasnije su kolovođe. na „vojne obveznike” ili plemstvo. država je odlučila da pribegne jednom načinu kojim će se poznije služiti sve vl ade. on je ipak mnogo potpuniji nego raniji zakonici careva Ivana III i Ivana I V. Ali je toj zbirci podeljenoj na 25 poglavlja bio dodat jedan odeljak o vrhovnoj vlasti. otvorila vrata na tamnicama i stavila sebi na čelo oslobođene osuđenike. samo j e pooštrila bunu. naročito finansiske. kada je marta 1649 godine stigla vest o do gađajima u Pskovu. i optužila ga da je poneo sobom državno blago. na zahtev članova skupšt ine. „iz straha od naroda” sazvala je za septembar 1648 godine Zemski Sobor k ome je podnela predlog Zakonika što ga je sastavila naročita komisija pod pr etsedništvom kneza Odoevskog i đaka Gribojedova. u julu pokušavaju uzalud da osvoje njegov logor. nego samo zainteresovana socijalna grupa. U to doba u Rusiji su bili u opticaju srebrni nov ci zvani kopejka. — Ovakvo društveno uređenje nije moglo da umanji uzroke nar odnog nezadovoljstva. Kasnije su ovakva savetovanja sa s tručnjacima ili zainteresovanim grupama učinila izlišnim sazivanje izabranika čitavoga n aroda. zadaje osetan udar samom načelu Zemskoga So bora. koja se utišala tek krajem aprila posle obećanja da će se dati oproštaj. sastavlj en uz pripomoć Litvanskoga Statuta iz 1588 godine. budućeg patrijarha. pošto je društvo podeljeno na staleže i svaki stalež ima poseban odnos potčinjenosti državi. ispitivanje mišljenja raznih društvenih redova vršeno je odvojeno. Zakonik cara Alekseja ostao je da važi kao osnova ruskoga zakonodavstva puna dva s toleća.tobožnju zaveru. i sveštenstvo uspeva da nagovori stanovnike da poljube krst u znak svoje vernosti caru. koju su prouzrokovale sve veće vojne potrebe. pohvatane i pogubljene. ruskih i tuđinskih. po savetu Nikona. pošt o su ga članovi Sobora pretresli. Iako u njemu još uvek ima praz nina. poslužila kao izg ovor za nove nerede u prestonici. vlada nema više razloga da se trudi da sazna misao i volju naroda i da od njega t raži pomoć i savet. a potom se spremala da zavede red u državnoj administraciji i pravosuđu. a to je narodnom kreditu. poslan je državnim nadl eštvima i gradovima da bi „taj zakonik bio čvrst i postojan” i da bi „sve parnice bile isl eđivane saglasno njegovim odredbama. osim sudskoga postupka i osnovnih odredaba. U Pskovu se pobuna produžava. Godine 1649 tekst toga Zakonika. On je prožet jednom idejom koja ga tesno veže za njegovo doba. a konačnu odluku donosio je u svima slučajevima ca r sa bojarskom Dumom. dopunili i premapotpisali. koje se i dalje ispoljava u nemirima i pobunama kadgod izb iju unutrašnje teškoće. intervenc ija mitropolita Nikona. razume se. pravično i pravedno”. Po savetu bojara Fjodora Rtiščeva. Osim toga. uz zvonjenje svih zvona zauzela je tvrđa vu. O svakom pit anju je vlada naredila da raspravlja ne cela skupština. car je naredio da se iskuje bakarni novac sa istim . suprotstavljajući posebne interese — kao što će se videti — svih društvenih redova. koji se vraćao u svoju zemlju. u korist države. U Novgorodu. Ova podela. koji je anatemisao pobunjenike. ili spoljni zapleti. dotada nepoznat ruskome zakonodavstvu. U maju i junu stanovnici uspešno odolevaju trupama kn eza Hovanskog koji je bio poslan da ih savlada. a potom je opljačkala d omove bogatih trgovaca. Tako je finansiska ref orma iz godine 1656. Ovaj prvi pokušaj prikupljanj a ruskih zakona je stvarno zbirka propisa koji su već važili u raznim prilikam a ili državnim nadleštvima. denjga i poluška. građane i naročito na stalež koji će postati upravni st alež. sve do objavljivanja Zakonika od 1833 godine. Tada car. I zaista. dodato je više odredaba u korist građanskog stanovništva i plemstva. svetina je zaustavila danskoga poslanika Graba.

Vlada tada saziva pretstavnike moskovskih trgovaca da ih pit a za savet. U leto 1669 godine potukao je i potopio persisko brodovlje u Kaspiskom Moru. gde on troši nemilice i prodaje jevtino skupocenu svilu ukradenu u Persiji. građana i sveštenih lica. oni podmićuju činovnike koji s u potčinjeni carevom tastu Ivanu Miloslavskom. nastupila je takva infl acija i toliko visoka ažija na bakarni novac. Ali vlada i dalje nije htela da sazove Sobor. svih gradova i svih staleža u Zemski Sobor. n jegova hrabrost i izdašnost izazivaju divljenje upola istočnjačkog i nomadskog stanovn ištva. i mnoge legende kruže po narodu o „baćuški Stepanu Timofejeviču”. ugušeno u prestonici . — Narodno nezadovoljstvo. A kada su stanovnici varoši Rešta odbili njegov napa d.11 1 natpisom i pustio ga u opticaj sa istom vrednošću koju je imao i srebrni. Verovatno da se i sama vlada nije ustezala da iskuje preterano mnogo novaca. pa čak i vojnika i oficira.000 pogubljen o je. To je otvoren protest protivu zamenjivanja Sobora st ručnjačkim odborima. te je tako naglas ila da moskovski autokrati nemaju nameru da više služe tim oblikom narodne s aradnje. J edna istraga otkrila je tu prevaru. i da je neophodno potrebno sazvati pretstavnike „cele zemlje.000 lica kažnjeno je oduzimanj em imanja i progonstvom. Cena robi povećala se u istoj razmeri. tada mesne vojvode uništavaju njihovo sklonište na gornj em Donu. Ukaz od 1663 godine uspostavio je prosto opticaj srebrnog novca i ut vrdio otkupnu cenu bakarnog novca na 5 ili čak i 1% od njegove nominalne vrednosti . šalju svoj bakar u državnu kovnicu novc a da se od njega iskuje novac zajedno sa državnim. među žrtvama bilo je kmetova i slobodnih seljaka. u okolini Moskve. no t . razbija vojsku vojvode Bezobrazova koji 11 2 je bio poslan protivu njega iz Astrahanja. car poziva strjelce koji jurišaju na goloruku svetinu. on se osvetio vršeći pokolj nad stanovnicima bogate varoši Farabata. Ali bogati trgovci nisu propustili da se koriste tom operacijom. a godine 1663 vredeo samo jednu petnaestinu od vrednosti sreb ra. K ako je usled toga tržište bilo preplavljeno bakarnim novcem. i u proleće pljačka persisku obalu Kaspis kog Mora između Derbenta i Bakua. nego početkom 1668 godine o svaja na prevaru tvrđavu Jaik. a mnogi drugi prognani u Sibir . dok je plata vojnih lica ostala ista. U toj v aroši. budu predati sudu i primora va cara da obeća da će on lično izvideti tu stvar. mnogi su udavljeni u reci Moskvi. pa ga posle oni puštaju u opticaj . Ali posle 1667 godine. prenosi se na nedavno naseljene granične oblasti i na zemljište slobodnih kozaka. Isprva je taj novi novac imao uspeha i primao se sa istom vrednošću kao i srebrni. ali su stradali samo sitni ljudi. a u av gustu se vraća u Astrahanj gde pod povoljnim uslovima dobiva carev oproštaj. više od 7. Njihovo pljačkanje tr aje od 1658 do 1665 godine. da tamo smešta plen. Svetina počinje tada da se komeša i u julu 1663 godine dolazi pred carev dvorac u selu Kolomenskom. On se ne zadovoljava samo pljačkanjem žitnih karavana na Volgi. da je on godine 1660 izgubio polovin u svoje vrednosti. ona t raži da pravi krivci. 15. Ovaj odbor odgovara da je ta stvar „prvoredne važnosti i da se tiče cele z emlje”. Ali kada je iz Moskve stigao drugi talas nezadovoljnika koji su pretili da će silom oteti izdajnike ako im se odmah n e izdadu. ili su im čak otsecane ruke i noge. Otkako se Moskva odrekla Azova te im je prist up ka Crnom Moru zatvoren prema Donu. oni prelaze na Volgu blizu Caricina i odat le silaze na Kaspisko More da pljačkaju persiske pokrajine. kozak S tepan Razin stvara novo sklonište na jednoj pritoci Dona. iako se ono dotada smatralo neosvojivim. U septembru godine 1 69 vlada ga poziva da na Donu pretstane zakonitom atamanu kozačke teritorije. Ustanak kozaka Razina 1668—1671 godine. podrazumevajući tu i Miloslavskog. iako pravih kolovođa pobune nije bilo više od 200. Oni pljačkaju i trgovačke karavane na čitavom toku donje Volge između Saratova i Caricina. Već smo videli njihovu ulogu na Crnom moru i napore Moskve da zaustave njihove upade na Krim i u Tursku. a ne glavn i lupeži. Uhapšeni ljudi mučeni su posle toga.

U aprilu 1671 godin e. otvara tamnička vrata zločincima i prima u svoju rulju seljake skitnice. Pojačan skitničkim seljacima koji jure k njemu sa svih strana privučeni slobodom i izgledom na plen. gde je vrgnut na najstrašnije muke. Upućen je u Moskvu. Prozorovski. a u junu je raščerečen. stigli u Moskvu i čak do manastir a Solovski u Belom Moru. Careve vojvode. on te iste 1670 godine zauzima na prevaru Caricin i u dva maha poražava careve trupe. ubija carevog izaslanika Evdokimova i pridružuje se drugom jednom razbojniku. knez B arjatinski i Ivan Miloslavski napadaju ga blizu Simbirska. Vatreni Razinovi proglasi narodu doprli su do Tambova i Penza. U isti mah. Novi „Vladar” opija se bez prestanka pune tri nedelje. Istočnjačka ro ba nađena na trgu uzapćena je i zajednički podeljena. i spaljuje pobunjenička sela. Barjatinski se probija ka donjoj Volgi.o je značilo pružiti mu dobar povod da proširi polje svojih podviga. Neredi počinju u Ca ricinu. idući ka jugu. isteruje razbojnike sakrivene po šumama i šumarcima. zvanično sedište atamana. on upada u varoš. on umnožava broj pogubljenja i podiže svuda vešala. Vasku Usu („Brki”). On osvaja Saratov i Samaru i zavodi u njima kozačku upravu. K ada mu je astrahanjski vojvoda Prozorovski naredio da prestane sa svojim postupc ima. Svuda su narodne mase burno pozdravile Razinova obećanja da će uništiti bojare. atamana su iznenadili u njegovom poslednjem skloništu. Pobunj enici su pojurili u susret „baćuški Stepanu Timofejeviču” koji je radi uvećanja svoje slave izjavljivao kako vodi sobom carevića Alekseja (nedavno preminulog) i patrijarha Ni kona (izgnanog nedavno na Belo Jezero). i njegovi smeli podvizi slavlj . oni uspevaju da se održe u njenoj tvrđavi čitav mesec dana. Kagalniku. koje on podnosi veoma hrabro . u novembru i decembru 1670 g odine. On se na jpre utvrđuje na Donu. on mu odgovara preteći. a njihove žene azdeljene među kozacima. odatle odlazi u Čerkasi . Čer emisi i Čuvaši. Astrahanj se još uvek brani pod upravom Feđke Šeluđaka. Mordvi. čija je rulja već opljačkala i poklala plemstvo Tu le i Voronježa. imućni kozaci. Varoš dobiva kozačko uređenje: stanovnici su podeljeni na hiljade. čije stanovništvo i vojnička posada izgleda da hoće da pređu na njegovu str anu. Ta pobuna nije se ograničila samo na Jugoistočnu Rusiju. Tek posle godinu dana vlada će se smatrati dovoljno jaka da otpočn e istragu i pogubi podbunjivače koji su se bili pridružili Šeluđaku. sa starešinama koji su iz abrani na opštoj skupštini („kružok”) ljudi iz višeg staleža su poklani. pošto su prethodno dobili obećanje da će se dati opšte i pot puno pomilovanje. Po varošima stanovnici su poklali vojvode. i ma da on drži tu varoš. glavni buntovnici koji mogu da se spasu beže. ubija vojvodu koji je odbio da proda rakiju kozacima. U svim oblastima između Volge. Prebegli strjelci nagovaraju ga da pođe na Astrahanj. njegovi sta ovnici odbijaju u avgustu juriš vojvode Miloslavskog i otvaraju gradska vrata care vim trupama tek u decembru. oni ga dočekuju raširenih ruku. Narod je verno sačuvao uspomenu na Stjenjku Razina. Uskoro se nedisciplinovana svetina koj a sačinjava ogromnu većinu Razinovih pristalica rastura. stotine i desetine. Vlada to iskorišćuje da s akupi jednu vojsku koja na obalama reke Svijega uništava Razinove trupe u d vema krvavim borbama (u oktobru) i primorava Razina da beži na donju Volgu. Imućni donski kozaci. plemstvo i činovnike. gde su ih kozaci sve poklali. a potom ostavlja zapovedništvo nad A strahanjom Vaski Usu i polazi uz Volgu sa 200 lađa za kojima idu 2. Oke i Dona seljaci su poubijali posednik e zemlje još pre njegovog dolaska. No on se ipak ne osuđuje da odmah napadne varoš. starešine raznih kozačkih četa odvajaju se od Razina i otpočinju da vrše razbojništva za svoj račun. Njegov poraz blizu Simbirska i svirepo ugušivanje pobune u Nižnjem Novgorodu koje je izvršio knez Georgij Dolgoruki naneli su težak uda r njegovom ugledu.000 konjanika. ranjen. zatvorio se sa n ajuglednijim građanima u sabornu crkvu. i zaista. koji su većinom neprijateljski r aspoloženi prema Razinovim „lupežima”. Dolgoruki. koja proizvode dubok utisak. izjašnjavaju se protiv njega čim su saznali da je patrijarh Josif s večano anatemisao „Stjenjku” u Uspenskoj lavri u Moskvi. u tvrđavi Kagalniku koju je on podigao. Domorodačko stanovništvo sa Volge. bili su prišli njemu Ovu raznorodnu svetinu držala je na okupu samo slav a neustrašivoga atamana. da će sve staleže i društvene redove (čin) izjed ačiti pred zakonom i da će svuda zavesti kozačku 11 3 republiku.

a naročito vojne. nema nimalo njegove lične zasluge. nego na njihovoj nejednakosti. Ova ustanova nema ničega zajedničkog sa zapadnjačkim carstvom. koje je Ivan Grozni desetkovao. od kojih je narod toliko patio za vreme njegove v ladavine. ne nanoseći ipak štete monarhističkoj ideji i ličnom ugledu v ladara —. njego vom ukusu za lep nameštaj i lepom ophođenju prema njegovoj okolini. dopuštaju sebi najveće zloupotrebe. Ta da se vidi kako se oko dvora stvara originalna umetnost ruskih primitivaca. trebalo je baš radi njegovoga interesa podvrg nuti sve društvene staleže veoma teškim obavezama. On ume da otkrije izvor radosti u horskom pojanju. pa će ga čak i nadživeti. on ipak nije ravnodušan prema zapadnjačkim no vinama. pri to me radu na preustrojstvu. Naimenovanja na položaje u državnoj službi. Svaka porodica budno pazi da već uspostavljen a ravnoteža ne bude poremećena novim naimenovanjima. I baš ti novi ljudi. koje je zavedeno u crkvama. Bojari pokušavaju da spreče njihovu samovolju i prebrzo napredovanje u upravnoj hijerarhiji pomoću jedne naročite ustanove. Petar Veliki. Njegova osetljiv ost ide ponekad do bolećivosti. Ovaj bunto vnički duh živeće sve do doba Pugačeva. ali oni ne sačinjavaju uistini jedan stalež. No kako u tadanjem ruskom životu ima m alo čega što bi se moglo ulepšavati. Više činovništvo i dvorsko p emstvo mogli su da drže taj položaj — i zbog toga se narodno nezadovoljstvo razbesnelo protivu njih. Tako se objašnja vaju razvrat i samovolja „silnih”. ili OrdinNaščokin. koje su nedavno donete iz Evrope. Ideal kozačke jednakosti i bratstva i dalje je bio suprotstavljen nepravičnosti plemstva i činovništva. koga smatraju za najtipičnijeg pretstavnika one stare Rusije k oju je uništio njegov rođeni sin. od kojih jedna pretstavlja doba Zemskog Sob ora a druga doba narodnih buna. jer je sv aka porodica jedino želela da sačuva svoj položaj u odnosu na druge porodice bliske dv oru. Od staroga plemstva. ona bi se smatrala uniženom ako b i jedan od njenih članova postao niži po položaju od člana neke druge porodice . prava pr venstva. kako su preke državne potrebe. Prava Aleksejeva uloga.eni su u mnogim narodnim pesmama i legendama. Njih su potisnuli rođaci novoga vladara i raznih carica poreklom iz srednjega plemstva. jer je položaj onih koji su pozvani na v last veoma nepouzdan. pa i sama njegova blagonaklonost ne zadržava ga da u nastupima gneva pokaže sv irepost i grubost svojstvene dobu u kome je živeo. koje su samo proizvod i karakteristični znak toga doba. — Nacionalistički istoričari imaju običaj da ulepšavaju vladavinu Alekseja Mihailoviča. U tom pogledu može se reći da u XVII ve ku nijedan stalež nije igrao povlašćenu ulogu upravnoga staleža. naročito za vreme ratnih pohoda. kada su na vlas ti. On 11 4 se ponekad žali kako ga čak i u njegovoj najbližoj okolini niko ne sluša. Jedinstvo nacionalnog razvitka za vreme prve dvojice Romanova. vlada nije mogla da se liši neprekidne saradnje celoga naroda. kaogod i kozačka slo boda opštem robovanju i teškim teretima koje je nametnula moskovska država. ostal o je samo nekoliko porodica. Ali u svima tim pojavama. njemu nedostaje jaka volja. koju vladar mora da ima. pokazu ju odnosnu važnost pojedinih porodica. ili bojar Matvjejev. Njegova dobroćudna ličnost ne utiče na opšti karakter vlada vine. Mnogo više nego on sam. Za Mihailove vladavine obrađena je pažnja obnovi zemlje. oni uzdižu samu ličnost carevu. bojar Fjodor Rtiščev. Ali. propagator narodnog prosvećivanja. — Suprotnost i zmeđu vladavina prve dvojice Romanova. ne treba da nas navede da zaboravimo jedinstvo n acionalnog razvitka. prevazilazile znatno njegove mogućnosti i sredstva. i u pozorišnim pretstavama. „preblagoga” Alekseja Mi ailoviča. Iako pobožan na starinski način. slavi nje gove vladavine doprineli su oni njegovi državnici koji su došli u dodir sa zapadnjačko m kulturom i koji nam zbog toga izgledaju kao preteče njegovoga slavnog sina: na primer. prirodno obdaren i imao je jak ume tnički smisao koji se ispoljavao u njegovoj ljubavi prema prirodi i lovu. On je zaista bio dobronameran. prvi istinski ruski diplomat. Nasuprot tome. ona je zasnova na ne na jednakosti bojarskih porodica. u tome veku svireposti on je sposoban da se raznežen o zaplače.

ženili se ruskim kneginjama. Ova upoređenja ustanov ljuju se polazeći od predaka. ponekad su im čak dopuštali da zadrže svoje nekadan je mesne kneževe. Litv anija.11 5 koja je prema rodoslovnom rasporedu ranije bila ravna njoj. Pošto su se u početku XIII veka probudila za politički život i obrazovala velike vojničke zajednice pod udarom nemačke najezde. družeći se s Rusima. Zbog toga je mnoge takve o blasti. Većino m rasparčane krajem XIII veka u beznačajne kneževine i oslabljene tatarskom katastrofo m. koji je ranije izazvao stvaranje Litvanske države i njeno zbliženje sa Rusijom. Litvansko-poljsko političko ujedinjenje i poljsko gospodarstvo u Južnoj Rusiji. Uskoro posle toga Galič je zauzeo poljski kralj Kazimir Veliki i prisajedinio ga Poljskoj. njihove društvene. Mnogobošci i poludivlj i. — Ali. pod uslovom da ovi priznadu vrhovnu vlast litvanskoga veliko g kneza. te su poljski velikaši ugrabili tu priliku d a brakom sjedine te dve države: Jagajlo (Jagelon). Oblast Galič-Volinija bila je već priznala za svoga vladara njegovoga sina Ljubarta. Minsku. njegova kći Hedviga ostala je jedina naslednica njegovih prava na Poljsku. koje je u to doba već bilo obrazovano. Jasno je da ovakav sistem isključuje izbor najsposobnijih i koči tok poslova. Lakoća sa kojom su vršena ova osvajanja ne može se objasniti samo slabošću ruskih kneževina. ruski uticaj. U obliku književnog beloruskog i maloruskog narečja. ove oblasti nisu bile sposobne da se dugo odupiru. zagrozio je u to doba sused noj Poljskoj i izazvao u njenim upravljačima želju za tešnjim savezom sa Litvanijom. oslobodili s u ih tatarskoga jarma i poštovali njihovu veru i običaje. prelazili u pravoslavnu veru. taj sistem biće sasvim u kinut krajem toga stoleća. oni su postepeno usvojili sudske običaje i hrišćanstvo ruske 11 6 pravoslavne crkve. Turovsku. Uporedo sa uvećav anjem stanovništva. koji je tek bio prešao u pravoslavlje. SJEDINJENJE MALORUSIJE SA MOSKOVSKOM DRŽAVOM Zapadna i južna Rusija pod litv anskom vlašću u XIV veku. naseljena Belorusima i Malorusim a. pri kraju XIV veka. bio je već osvojio zemlje nekadanjih kn eževina Perejaslavlja i Podolije. iako su pokorili Ruse. ruski uticaj rastao je u Litvanskoj državi. prešao je u katoličku veru i oženio se Hedvigom. Jer ovi. Sin i naslednik Gediminov. i postavio tamo svoje nećake kao vasale. zapadni i južni deo ruske zemlje postepeno je prevukla sebi druga jedna država. ruski jezik postao je zvaničan jezik Litvanije koja je sv e više postajala ruska i obuhvatala velike ruske teritorije. Vitebsku. Pinsku i Kijevsku. navikli se da govore ruski i postali zajedno sa svojom okolinom upola Rusi. na primer. koji je dotada bio bez takmaca u Litvaniji. lako usvojili njihovu kulturu. upoređuju se unuci ili praunuci dveju porod ica. U takvi m okolnostima promena gospodara utoliko je manje izgledala važna stanovništvu. kralja Poljske i Ugarske. kao Polocku. ali je Volinija ostala pod Litv anijom. sve više su težili da konačno potčine susedne ruske oblasti svojim posedima. Olgerd. koju su . Oni su zadržali unutrašnje uređe nje prisajedinjenih oblasti. Tako je k rajem XIV veka skoro cela Zapadna i Južna Rusija. bila pripojena Litvaniji. — U vremenu kada se Moskovska država počela obrazovati na severoistoku Rusije. pošto su dve trećine njene teritor ije sačinjavale ruske oblasti. N aimenovanje tuđinskih starešina u vojsci nanosi mu prvi udar. koji su ih često napadali i pl jačkali. Litvanci su prirodno podlegli uticaju ruske kulture. veliki knez Litvanije. Litvanski kneževi. brzo i lako osvojio veliki knez Gedimin (1315—1340). n aišao je tamo na jednog ozbiljnog protivnika. 3. što su litvanski kneževi. koja je bila naprednija. litvanska plemena pokazala su se veoma ratob orna prema svojim susedima Rusima. te je znatnom snagom privlačila i druge ruske oblasti. nego i politikom litvanskih kneževa. Nemački napad. njihov opštinski i oblasni sistem. i tako je Litvanija. P o smrti Ljudevita. da mu plaćaju danak i pomažu mu pri njegovim vojnim pohodima. ako ne i sasvim. s udske i administrativne tradicije. bile pre jedna ruska država nego litvanska.

čiji je položaj postajao sve teži. ali se pred odlučnim otporom Litvanac a morala zadovoljiti zapadnom Podolijom. jer je htelo ne samo da uveća svoju državu. već posle Vitovtove smrti Poljska je pokušala da prisvoji jedan deo tih oblasti. Istina. to jedinstvo nije se isprva pokazalo onako tes no kako su želeli poljski plemići. ipak je žudelo za poljskim uređenjem gde je sve državna vl ast bila u rukama plemića. koja su se upravljala prema magdeburškom pravu. te je u tome i uspelo za izvesno vreme pos le Vitovtove smrti 1430 godine —. i zajedničkim Senatom. a naročito ruskog. godine 1410. u bi tci kod Tanenberga (Grinvalda). Niže i srednje plemstvo. ali je katolička crkva. Litvanija je već bila konačno usvojila poljsko društveno uređenje.primorali da raskine svoju raniju veridbu sa vojvodom od Austrije (1386). Gradovi su izgubili svoja veća. Ovo smanjivanje ruskog elementa u toj rusko-litvanskoj državi nagnalo je u XV i u početku XVI veka nekolicinu ruskih kneževa. Litvanija. proglašeno je ne samo dinastičko. koja se bil a znatno uvećala. i usvojili katoličanstvo. koji su dotada zavisili od litvanskog ve likog kneza. počela je od XV veka da polaže pravo na sve ruske oblasti koje su bi le potčinjene Litvaniji i koje su moskovski vladari smatrali za svoju naslednu „baštin u”. Litvansko društvo je . Kao što su ranije upravni krugovi litvanski bili prožeti ruskom kulturom. Katolički i poljski uticaj načinio je posle toga toliki napre dak u Litvaniji. usvojila je sistem uprave i d ruštveno uređenje Poljske. nego i stvarno ujedinjenje tih dveju država. koji se bio pokazao prilično nezavisan prema njemu. Seljaci su lišeni svoje slobode i ve zani za zemlju na kojoj su stanovali.Rusije o dnele su sjajnu pobedu nad Tevtonskim redom i onemogućili mu da dalje polaže pravo n a poljske i litvanske teritorije. vremenom su i pravoslavnim plemićima dodeljena ista prava ko ja su imali i katolici. Savez između Litvanije i Poljske. i kako više nisu imala veze sa okolnom oblašću. ali nije moglo sprečiti napredak poljskoga uticaja . da je ugovor sklopljen u Gorodlu proširio prava i povlastice polj skoga plemstva i na litvanske plemiće koji su postali katolici. Litvanci su počeli pomišljati da se što tešnje sjedine sa Poljskom. Ono je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod litvans kog plemstva. Osim toga. Oblasni kneževi potčinjeni velikom knezu zamenje ni su vojvodama i njihovim kastelanima. kojom vlada jedan i isti izborni vladar. Poljaci i Litvanci st ekli su uzajamno pravo da kupuju zemljišta i da zauzimaju upravne položaje i u jedno . tako su sad brzo prigrlili poljsku kulturu. primalo ih protiv svoje volje i tru dilo se da sačuva svoga sopstvenog kneza u nameri da održi svoju nezavisnost — u čemu su mu energično pomagale i ruske oblasti. sjedinjene vojske Poljske i Litvanije . istina. da priznadu vlast moskovskog velikog kneza. Pred ovim zahtevima. u obliku dinastičkog jedin stva. i dalje smatralo Poljake za tuđince. pretvorili su se u zasebna i čisto buržoaska društva. za vlade poslednjega Jagajlovog potomka Sigmunda II Uzvišenog uspos tavila je novo i još tešnje litvansko-poljsko jedinstvo. Kada je oko sredine XVI veka iskorišćavanje velikih zemljišnih poseda u Poljskoj uzelo velikoga maha u cilju izvoza. koji su postajali sve opasniji ukoliko je rasla snaga Mos kve. Ipak. koja je uživala zaštitu države i išla u ko rak s njom. skupština (Dij eta) u Lubinu. iako je pomagalo više m 11 7 plemstvu da porobi seljake. kome su oni ponekad pri lazili zajedno sa svojom oblašću. ipak zauzela povlašćen položaj. te je naposletku (1392) Jagajlo bio primoran da p rizna za velikoga kneza Litvanije svoga rođaka Vitovta. sastavljenom od pretstavnika plemstva. na saboru pretstavnika Poljske i Litvanije koji je održa n u Gorodlu. Ovo sjedinjavan je jako je želelo i poljsko više plemstvo. ipak je bio ostvaren i njegov rezultat se ubrzo pokazao. 1413. iako je sačuvala svoju nezavisnost. poljsko plemstvo počelo je više nego ikad žudeti za plodnim i slabo naseljenim oblastima južne R usije. Pošto su prihvatili poljsku kulturu. Ovaj b rak je donekle obezbedio sjedinjavanje tih dveju država i prokrčio put poljskom i ka toličkom uticaju u Litvaniji. diplomatija Moskovske države. Tri godine kasnije. plemići su u velikom broju napustili pravoslavlje. A tako se u to isto vreme u Litvaniji pojačala želja za savezom. n ego i da oduzme od Litvanije južne ruske oblasti. Ovo jedinstvo sklopljeno u Lubinu (1569) proglasilo je stapanje Poljske kraljevine i Litvanske velike knežev ine u jednu državu. sa zajedničkom Dijetom (skupštinom).

pot pala je sasvim pod Poljsku. Na tim granicama bilo je junaka ko ji se nisu ustezali da zađu u stepu da love životinje i divljač. Ovi lovci su obično zalazili u stepe za v reme trajanja proleća i leta. oni se nisu . Ipak. L itvanija je ustupila Poljskoj: istočnu Podoliju. u nadi da učvrsti svoj položaj. Osim toga. svoju po sebnu administraciju — iako istu kao u drugoj — i svoju narodnu vojsku. koje su jezuiti fanatizovali. Nekoji pravoslavni velikaši. oni su podržavali pravoslavne teologe koji su vodili borbu sa katolici ma i štitili crkvena. ali pošto su o ni tamo stavljali na kocku svoj život ili svoju slobodu pri susretu sa Tatarima. plemstvo pohitalo je da se tim koristi: ono je od poljskih kraljeva bilo primilo ogromna zemljišta i na njima zavelo kmetstvo . započeo je protivu nje. te su proširili ka jugu i istoku granicu obdelanih o blasti. nastavili istu politiku u svojim područjima gde j e imalo pravo pokroviteljstva nad manastirima i crkvama. Na imanja koja im je kralj razdelio vlasnici su privukli nove naseljenike. južna Rusija. Stapajući se sa po ljskim plemstvom. koja je dotada bila sastavni deo Litvanije.j i u drugoj zemlji. Političko ujedinjenje bilo je kobno po pr avoslavnu crkvu. koje su se trudile da prodru do graničnih oblasti Moskovske i Li tvansko-poljske države. Plemstvo južne Rusije sledovalo je prime ru poljskoga plemstva i ubrzo se s njim stopilo. Ali je poljska vlada uvažila odluku većine episkopa . a protivnike unije smatrala za nepokorne i buntovne prema zakonitoj hijerarhiji i podržavala unijatske episkope.. o dlazili su u te krajeve samo u naoružanim grupama i stvorili postepeno tip stepsko g ratnika. na crkvenom saboru u Brest-Litovsku godine 1596 oni su proglasili ujedinjenje dveju crkava (uniju). koje je već bilo ustanovljeno u Poljskoj. 11 8 Litvansko-poljsko versko ujedinjenje i katolička prevlast u južnoj Rusiji. po kojima su s vremena na vreme lutale samo grupe krimskih Tatara. N o kada bi se otuda vratili. u saglasnosti sa poljskim vlastima. tako ogorčenu borbu. Većina pravoslavnog sveštenstva je istina odbila da prizna uniju i u dogovoru sa nekolicinom episkopa koji su ostali verni pravoslavlju priredila istovremeno i u istoj varoši drugi jedan sabor. Južna Rusija bila je tada ograničena sa istoka i juga divljim i pustim stepama. — Dr uštvenoj potčinjenosti pridružila se i verska. o snovali varoši. No i pored sveg progonj enja. Voliniju. veoma snažan u Poljskoj. Poljsko. Od sredine XVI veka. S druge strane je katoličko plemstv o. kao kneževi Ostrožski. Međutim. baš u to doba su ruski građani n ašli branioce pravoslavlja u kozacima južne Rusije. — Kozaci su obrazovali jedan društveni stalež na jugu Rusije već od kraja XV veka. lovca ljudi koliko i životinja. a vraćali se da provedu zimu u naseljenim oblastima. i ona je krajem XVI veka došla u veoma težak položaj. sela i zamkove. svaka zemlja zadržala je svoje posebne zakone. usvajajući njegove običaje i način živo ta. ruska aristokratija se najčešće odricala i svoje narodnosti i s voje vere. kao i nekoji sitni plemići. kojima je predala pravoslavne c rkve i manastire zajedno sa njihovim imanjima. Postanak i razvitak kozačke organizacije. da se većina pravoslavnih episkopa u južnoj i zapadnoj Rusiji. Podlahiju i Kijevsku ob last. Ali su oni u isti mah još teže pritisli ruske seljake jarmom kmetstva. Katolički otpor. Ali je verski polet pravoslavnoga plemstva ubrzo oslabio. koju su ispovedali skoro jedino ruski građani i seljaci. koji je isto tako bacio anatemu na pristalice uni je i svrgnuo unijatske episkope. bratstva koja su osnivali građani za odbranu pravoslav lja. da bi ih opljačkale. odlučila za sjedinjenje sa Rimom. p riznali vrhovnu vlast pape i zapretili anatemom svima koji bi se tome usprotivil i. najveći deo ruskog stanovništva odlučno se odupirao unijatskoj propagandi. Zbog toga je krajem XVI veka pravoslavna vera u Litvansko-pol jskoj državi bila postala „vera mužika”. Isprva je jedan deo ruskoga plemstva uzeo učešća u borbi protivu unije i katoličanstva. osnovali su na svojim područjima štam parije za umnožavanje pravoslavnih crkvenih knjiga i škole za obrazovanje budućih knjiže vnika.

koji će primati platu od vlade. dobiti vla sništvo nad svojim imanjima. te da postanu ponovo seljaci.11 9 vraćali u društvene redove iz kojih su izišli. obrazova li su jedno posebno središte. nizvodno od brzaka. Oni su tako isto postali sve smeliji prema Tatarima i nisu se više zadovoljavali da odbij aju one koji su lutali po ruskim stepama. i zato je ona za vreme ratnih pohoda dopuštala starešinama da regrutuju mnogo više kozaka nego što je dopuštao spisak. oni su ipak izazvali neprekidne tužbe i pretnje odmazdom koje su krimski han i turski sultan upućivali. pljačkali i pustošili. Što se tiče neupisanih ljudi. i od kraja XVI veka pobune. Kozaci. oni su živeli kao slobodni ljudi. Čas su kozaci vršili pohode na zemljouz Perekop. Istina. koje su skoro uvek poticale iz zaporoške Sječe i širile se potom na upisane kozake . a ponekad i desetine hiljada kozaka. ili kao „kozaci” — kako su oni sami sebe n zivali jednom rečju pozajmljenom od Tatara. Sredinom XVI veka o vi kozaci. Sječ je smatrala za svoj glavni zadatak borbu protiv muslimana. Mesne vlasti. koji su stanovali u stepi. otimali stotine i hiljade zarobljenih hrišćana od Turaka i Tatara. jer su želele da imaju njihovu pomoć u slučaju borbe sa Tatarima. nego su sad oni upadali u tatarske ste pe i prodirali u njih sve dublje. Ti odvažni pustolovi našli su priliku da utroše svoju ratobornost u neprekidnim borbama Sječe. Svi lj udi. nego hiljade. kao „nepokornici” — kako ih je nazivala državna vlast. trebalo je da oni budu lišeni prava da ostanu kozaci . zvani „nizvodni kozaci” jer su stanovali duž donjega toka Dnjepra. iako i dalje lovci i slobodni stepski naseljenici. Zbo g čestih ratova poljskoj vladi bile su potrebne vojne snage. po svršetku svakoga pohoda ona je naređivala da se iz spi ska izbrišu svi prekobrojni. i u tim borbama Tu rci nisu uvek bili pobednici. postali us led svoje snage i broja pravi društveni stalež veoma uticajan u južnoj Rusiji. te su tako uvećavali redove kozaka. ali tu naredbu nije bilo lako izvršiti. čija je verska politika raspirivala još više mržnju pobunje nika. nezadovoljni litvansko. ostavljale su im punu slobodu. Poslednjih desetina XVI veka poljska vlada. litvansko-poljska vlada počela je uporno da zahteva od kozaka da prestanu s a pohodima koje su oni olako preduzimali i da se smanji broj upisanih ljudi. Iz godine u godinu rastao je broj ljudi koji su bežali od poljskoga gospodarstva i robovanja i gomilali se u graničnim oblastima. malu utvrđenu varoš na jednom ostrvcet u Dnjepra. Ova j dvostruki zahtev naišao je na uporan otpor. I pored nepreki dnih sukoba spisak se naglo uvećavao: u prvoj četvrtini XVII veka u njemu su bile za pisane ne stotine. van domašaja države i daleko od zemljišnih poseda plemstva. čuvenu zaporošku Sječu. pukovnike i sudi je. U praksi ova poslednja odredba nije poštovana. izbile su protivu Poljske. Kozaci . Oko sredin e XVI veka oni su. pobunjene mase jurišale su sa istom pomamom na poljske činovnike kao i na plemiće i katoličke sveštenike. Ubrzo su njihove starešine postale branioci crkve i nj enih prava koja su gazili i država i zemljoposednici. koje su uostalom bile ne sposobne da ih savladaju. gde je bilo više slobode. naredila je da se ustanovi „spisak” kozaka.poljskim režimom povrveli su tamo. Borba kozaka sa Poljskom. u želji da nadzirava njihov život i njih ovu vojnu aktivnost. ostati neprekidno u svojoj službi i imati pravo da bira ju svoje starešine: glavnog zapovednika. Pored ovih upisanih kozaka živeli su i dalje slobodni kozaci. Kao slobodna zajednica kojom su upravljale izabra ne starešine. nisu mogli ostati ravnodušni prema verskom proganjanju. kasnije nazvanog hetman. Poneka d su čak odlazili do Carigrada i napadali turske ratne brodove. skoro svi pravoslavni Malorusi. Bojeći se rata s 12 0 Turskom. — Iako su ovi pohodi sprečavali tatarske najezde u južnu Rusiju. Taj spisak trebalo je da obuhvati nekoliko stotina ljudi. čas su se spuštali niz Dnjepar do Crnoga Mora u sv ojim lakim čamcima i napadali obalske gradove sultana ili krimskoga hana. a tako isto i radi zemljoposednika koji su želeli da pretvore kozake u se ljake.

a potom i samu poljsku vojsku kod Korsunja. smatrala je da je konačno savladala pravoslavlje. Ali krajem XVI veka. pobegao je u zaporošku Sječu i tamo digao bunu. Izgledalo je da su ove mere umirile zemlju. Jo van Kazimir koji je tek bio izabran za kralja Poljske. U drugoj četvrtini XVII veka Poljska je ušla u period relativnoga mira. jer nekolicina ruskih plemića iz južne Rusije koji su ostali verni veri svojih otaca nisu mogli da ga štite od ganjanja niti da spreče njegovo opadanje. Osim toga. a naročito da pod svojim okriljem uspostave episkopsku hijerarhiju uništenu posle sjedinjenja crkava. većinom Jevreji. Oni pobunjeni seljaci koji n isu upisani u novi spisak kozaka ne žele nikako da se vrate svojim gospodarima i o dbijaju da se u tome pogledu pokore i samom Hmjelnickom. te pobu na. naposletku odnosi on ispod Pilava sjajnu po bedu nad poljskim plemićima koji su se žurno okupili protivu njega. Sp ahije. Ovi gromki uspes i probuđuju Ukrajinu. a prema planovima francuskog inžinjera Boplana. Ustanak Bogdana Hmjelnickog. a jednoj velikoj vojsci stavili su u dužnost da obezbedi opšti mir u Maloj Rusiji . kozaci su bili primorani godine 1638 d a prime čitav niz ograničenja. potuče poljsku prethodnicu na reci Želtija Vodi (Žute Vode). prestravljeni. kojima su oni svojim ustancima pružali p otporu u nacionalnom. te ona cela polazi za njim. te joj kozaci nisu više bili potrebni. pošto se bila uplela u rat sa Moskvom. no oni pobiše svoje starešine i pređoše pod njegovu zastavu. on je stupio u vezu sa krimskim hanom. da će ukinuti uniju crkava. beže iz Ukr ajine gde smrt sustiže sve one koji nisu imali vremena da pobegnu. koga je uvredio jedan njegov sused. neće da ponište crkvenu uniju i da dopuste mitropolitu da zasedava u Senatu. tvrđavu Kodak. — Uistini. koje posla na Krim. Sa svih strana seljaci i građani p ristižu njegovoj vojsci. Poljaci poslaše protivu njega upisane k ozake. Radi veće bezbedn osti Poljaci su sagradili na Dnjepru. te da zbace jaram poljskih spahija. opet. Ali ni jedna ni druga strana neće da izvrši taj ugovor. obavezuje se da će upravne položaje u okruzima Kijeva. gde uhvati dvojicu neprijateljskih starešina. te je često morala da čini neophodne ustupke. polazi lično na Hmjelnickog na čelu celokupne poljske plemićske vojske. Tako su kozaci uspeli da zn atno uvećaju svoju vojsku i da donekle poboljšaju položaj pravoslavne crkve. to smirenje bilo je samo prividno. On zauze tvrđavu Kodak . katolički sveštenici i Jevreji. Hmjelnicki pođe u boj pozivajući proglasima sve stanovnike Ukrajine da mu se p ridruže. povisuje broj upisanih kozaka na 40. Poljska je na te pobune odgovorila najoštrijim merama. i koji nije mo gao da dobije pravdu od vlade. koji pljačkaju i ruše vile. A Poljaci. gde obrazuju zasebne odrede pod zapovedništvom izabranih at amana.000 ljudi. Godine 1648 jedan od velikih kozačkih starešina. i postavlja pravoslavnog a kijevskog mitropolita za člana Senata sa istim pravima koja imaju i katolički nadb iskupi. Na čelu Tatara i zaporoških kozaka koji su ga izabrali za het mana. osećala je veliku potrebu za vojnicima. i njihove sta rešine naimenovaće vlada. uzvodno od zaporoške Sječe. Ugovorom kralj zvanično priznaje Hmjelnickog z a kozačkog hetmana. ostali kozaci prevešće se u red seljaka. hetmane Potocko g i Kalinovskog. sotnik (stotinar) iz Čigirina. ponovo planu. Godine 1649. Bogdan Hmjelnicki. u koju su smestili jaku posad u. koja je tinjala. zamkove i tvrđave utamanjujući njihove stanovnike. činili su što su hteli sa kme tovima i davili ih nametima.su se istakli kao zaštitnici Malorusa. unijatsko sveštenstvo. jedna posada sastavljena od upisanih kozaka smestiće se u Sječi da pazi na ponašanje Zaporožaca i da ih sprečava da primaju begunce iz pokrajina potčinjenih Poljskoj. Posle n ovih žestokih pobuna koje su svirepo ugušene. Černjigova i Braclava p overavati samo pravoslavnima. a potom i sa Turskom. Pobeđeni kozaci bili su mirni i poslušni . Unijatska crkva. i ona je ponovo pokušala da ih pritegne.000 upisanih kozaka. Sopstvenici zemlje i njihovi zakupci.000. koju su podržavali i vlada i katoličko plemstvo. niti mogu da . Krimski han sa svojom hordo m dolazi u pomoć Hmjelnickom. u istočnoj Galiciji. ubuduće će biti samo 6. U dvodnevnoj bitci kod Zborova. P oljaci pretrpljuju strahovit poraz. socijalnom i verskom pogledu. poljski spahija. i ovaj mu posla 12 1 vojsku od 4.

posl e nekoliko pobeda u 1654—1656 godini zauzela je celu Malu Rusiju i veliki deo Litv anije. Kozačkom vojs kom zapoveda jedan hetman koga bira rada i koji je dužan jedino da o svom izboru o bavesti cara i da mu položi zakletvu vernosti. a naročito pravo da biraju svoje starešine i sudije. Broj kozaka utvrđen je na 60. Prisajedinjenje Male Rusije Moskovskoj državi. p ošto je odbio Poljake i njihove nove saveznike Tatare koji su bili prodrli u Podol iju. a li nije mnogo navaljivala. i prvi koji se koristio tim pravom bio je sam : Hmjelnicki. a porez prikupljen od maloruskih seljaka i građana išao je u kasu hetmana umesto da se predaje carevoj blagajni. On je već bio pozvao u pomoć Moskvu. Vigovski je prinuđen da se odreče s voga zvanja. krimski han izdaje svo je saveznike na bojnom polju i napušta poražene kozake. Ali ni ovaj ugovor se ne izvršuje: broj kozaka premašuje nametnutu cifru. najbliži saradnik Hmjelnickoga. odlučuje 12 2 da se preda moskovskom caru i da mu položi zakletvu. Kao vrhovni vla dar ujedinjene države. sastavljeni su uslovi prisajedinjenja. Ostali društveni redovi u Maloj Rusiji zadržavaju isto tako svoja nekadanja prava . Hmjelnicki je prinuđen da prim i nov ugovor. Moskva se istina potužila zbog toga Hmjelnickom. te car Aleksej Mihailovič. Hetman zadržava ograničeno pravo da održava diplomatske odnose sa drugim zemljama. U isto vreme Hmjelnicki. Ona traje dve i po godine sa raz ličitim obrtima. nemiri izbijaju. 000. na predlog Hmjelnickoga. nijednom rečju ne spominje uniju i svodi broj upisanih kozaka na 20. Naposletku Hmjelnicki. moskovski car ima prava da u njihovom kraju dodeljuje pojed incima imanja i naseljeno zemljište. jer bi im ono dopustilo da u Ukrajini steknu položaj kakav je ima lo poljsko plemstvo. i Mos kva se tome nije protivila. Borba Moskve sa Poljskom i Turskom. no ona se nije htela odazv ati sve dok nije videla nikakve stvarne koristi i dok se nije potpuno uverila u slabost Poljaka. Ovoga puta sazvan je Zemski Sobor da ispita Hmjelnickove predlo ge. i uz pripomoć Tatara pobeđuje moskovsku vojsku. Moskovske vojvo de stanuju po velikim gradovima.000. za kojom je išao jedan odred maloruskih kozaka. rada (savet) kozačke vojske. a po njegovoj smrti godine 1657 i njegov naslednik kao hetman. Porez što ga plaćaju seljaci i građani predaje se državnoj blagajni Moskve. Ovoga puta prilike su manje povoljne za kozake. I pored ugovor a od 1654 godine. zauzeo je oblast Helma i istočne Galicije. uvidevši da ne može savladati Poljsku samo svojim sopstvenim snagama. izuzev Poljsku i Tursk u. Jedan od ovih nezadovoljnika je sekretar kozačke vojske Ivan Vigovski. Ali je ovakva poli tika ozlojedila proste kozake. te sin Bogdana Hmjelnickog.trpe broj od 40. Položaj Poljske izgleda očajan. ali se ne mešaju u kozačke poslove. Ovo zatišje omogućilo je Poljskoj da se oporavi i prikupi snagu za novu borbu. a sel jaci odbijaju da priznadu vlast spahija koje su oni prognali. On pregovara sa poljskom vladom o prisajedinjenju Male Ru sije Poljskoj. potom je pristao da stavi Malu Rusiju pod vlast carevu. — Januara 1654 godine. Zbog toga rat uskoro opet počinje. čijem su primeru sledovali ostali članovi kozačke uprave. namamljen izgledom da dobije pol jski presto. zaključi sa Poljskom primirje koje mu je ostavilo najveći deo maloruski h i beloruskih teritorija. Georgij. gde su mnoge kozačke starešine žalile za poljski m gospodarstvom. U odlučnoj bitci kod Berestečka. uz pripomoć bojara Šeremetjeva. Kozaci zadržavaju kao svoju sopstvenost zemlju na kojoj žive i sva svoja prava i povlastice. odlučuje da se odvoji od nje i da prisajedini Malu Rus iju Moskovskoj državi. Skoro odmah zatim borba se nastavlja svom žestinom. Njena glavna vojska. jer je borba sa Poljskom oko Male Rusije još uvek traja la. ali ga pri kupljaju izabrane mesne vlasti pod kontrolom moskovskih činovnika. U Moskvi. u Perejaslavlj u. Ona j e našla saveznika u samoj Maloj Rusiji. a na ročito kada se Švedska pridružila njenim neprijateljima. sporazumno sa hetma novim izaslanicima. — Isprva je borba sa Poljskom bila povoljna po Moskvu.000 kozaka. kozačka vojska je i dalje znatno premašivala ugovoreni broj. izaslanika Moskve. Isto tako vojvoda i vojna posada ostadoše samo u Kijev u. Ali uskoro izbijaju raspr e između Švedske i Rusije. koji je izabran za hetma .

optužile su ga za izdajstvo. „Večiti mir” zaključen sa Poljskom godine 1681 dao joj je zauvek levu obalu Dnjepra. I doista. a na njegovo mesto izabran je jedan kozački starešina. po k ome joj je Poljska ostavila od Male Rusije samo levu obalu Dnjepra i grad Kijev. i sada Georgij Uskoro zatim Poljska uspeva da p 12 3 Hmjelnicki prelazi na drugu stranu. nenaviknuti na moskovske metode. Jer je on popustio navaljivanju Moskve i do pustio da moskovske vojvode uđu u varoši Male Rusije i predao im upravu nad gradskim i seoskim stanovništvom sa pravom da prikupljaju sve poreze kojima je ono podložno. Iako Moskva nije uspela da ponovo osvoji desnu obalu Dnjepra. i kralj Mihail Višnjovjecki primoran je da po ugovoru sklopljenom u Bugaču 16 72 ustupi Ukrajinu na desnoj obali Turcima. Potpisujući taj „večiti mir”. a čas Poljskoj. Samojlovič napada godine 1675 i 1676 Čigirin. Već nekoliko godina Mala Rusija je rastrzana n emirima. Ali sad Turci opsedaju Čigirin. Austrije. ko je je godine 1686 i 1687 preduzela moskovska vojska sa maloruskim kozacima pod z apovedništvom kneza Vasilija Golicina. ali godine 1678 nov turski pohod primorava Ruse da se povuku. Samojlovič. Malorusi. prostog kozaka. čije starešine prilaze njemu i ubijaju Bruhovecko g.na. obedi Rusiju. Kozačke starešine. nezado voljne hetmanom Samojlovičem. odbija njihov prvi napad. u želji da spase svoj položaj. a na desnoj obali Kijev i njegovu oko linu. ugovarači su se obaveza li da je ne posedaju ponovo i da ne naseljavaju iznova oblast između Buga i Dnjepr a. Hetma n Dorošenko pokušava da sačuva svoju nezavisnost prema Poljskoj. Pošto Moskva sad smatra da Andrus ovski ugovor više ne važi. Poljska je računala da uvuče Rusiju u jedan savez protivu Tu rske. upropast ila su Ukrajinu na desnoj obali. Na desnoj obali Dnjepra kozačke starešine s u za Poljsku. Leva obala izabira za hetm ana Bruhoveckog. Tursko-tatarska vojska osvaja Podoliju i oblast Galiča. te se njeno stanovništvo raselilo. Dva vojna pohoda na Krim. ali tada sam Bruhovecki. kojih su se Poljaci potpuno odrekli. no ta optužba bila je besmislena i trebala je samo da posluži kao opravdanje za Golicinov poraz. ponovo polaže zakletvu Moskvi. gunđaju. ali ne i da potčini desnu obalu. koji godine 1676 kapitulira i ostavlja mu grad. Venecije i Rusije. Iva . biraju n ovog hetmana. Doroše nko. prestonicu Dorošenka. vojvode i Moskovske vojne posade su pobijene. posle pustošenja za vreme unutrašnjih nereda. koji uspeva da uz pripomoć moskovske vojske odbij e Poljake. nedav no veoma bogata. Moskva se sprema da učini izves ne ustupke. uskoro je obrazovan savez protivu Turaka 12 4 sastavljen od Poljske. jer nije dovoljno jak da odoleva Poljacima i onim kozacima koji su njihovi saveznici. jer se nekoliko kandidata za hetmanski položaj otimlju o vlast i odvlače zemlju čas Moskvi. Zbog rusko-turskog ugovor a u Bakče Saraju godine 1681. sa jednim malim pojasom zemlje na desnoj obali. pukovnika Mnogogrješnog. kome pomaže moskovska vojska sa Šeremetjevom na čelu. Ovo primirje izazvalo je u Maloj Rusiji jako nezadovoljstvo. Sam ojlovič je prognan u Sibir. ona će i ostati u takvom stanju. ona je postala skoro prava pustinja. te se proglašuje za turskog podanika. oni ponovo priznaju vlast Moskve. P ustošenja za vreme ovoga rata. pojavljuje se na levoj obali. podiže bunu protiv u Rusije. Ali čim se on vratio na desnu obalu. koga će posle nekoliko godina optužiti za izdaj stvo prema moskovskom caru i zameniti Samojlovičem Za vreme ovoga hetmana Moskva ponovo pokušava da zauzme desnu obalu Dnjepra. a na levoj obali za Moskvu. ona je ipak povrat ila ranije osvojene oblasti. te je Moskva godine 1667 zaključila sa Poljskom primirje u Andrusovu. ostali su bez uspeha. Hetman desne obale. Ova dugotrajna borba iscrpla je snagu Rusije. koje je još pojačala u nutrašnja politika Bruhoveckog.

Ali pri kraju XVII veka hetman i vlasti usprotivili su se primanju seljaka među kozake. Jer hetmani i carevi razdeljuju kozačkim starešinama naseljena zemljišta. a osim toga obogaćene starešine. i prilično veliki broj 12 5 imanja pravoslavnih manastira. Ovo protivljenje nalagali su više staleški interesi nego opšti. Tako se stvara ubrzo jedan nov stalež zemljoposednika. oni im pomažu da se okuće. u čemu ih uostalom pomaže entralna vlada koja takođe želi da oslabi i smanji vlast hetmana. svakim selom po jedan kozački ataman i jedan seljački vojt (za stupnik). stalež vezan zajedničkim interesima. Varoši i sela koje imaju upravu prema Magdeburškom pravu imaju izabrane ma gistrate. ali pri tom učestvuju još uvek istinski i prosti kozaci. Unutrašnje uređenje ruske Ukrajine u XVII veka. posle neuspešnog pokušaja Bruhoveckog. Pukovi se dele na stotine. Opšte starešinstvo meša se mnogo i u pukovsk e i stotinarske izbore. iako obavezni da daju izvesnu naknadu vlasniku imanja. Isprva kozaci nisu sačinjavali zatvoren stalež. a pomažu mu nekoliko ađutanata. Svaki puk ima j edno glavno mesto. Svakim pukom upravlja jedan pukovnik i jedno „pukovsko starešinstvo. Posle pobune Bogdana Hmjelnickog. čiji su iznos prikupljale vlasti i on se trošio u unutrašnjosti Ma le Rusije.n Mazepa. građani i seljaci mogli su slobodno da ulaze u njihove redove. pala je ponov o pod vlast Poljske koja je pregla da je ponovo naseli i da je preuredi. koja pretstavljaju istovremeno vojnu. U to isto vreme Ukrajina na desnoj obali. i to ona koja su pripadala sitnim plemićima koji su se bili opredelili za Kozake prilikom njihovog ustanka. koja se go rko žali zbog toga centralnim vlastima. sastavljen poglavito od kozačkih „starešinstava”. koje obuhvataju iz vestan broj tržišta i sela i imaju svoje zasebno središte. i to na posredno zauzimanje Golicina. Seljački vojti. Zbog toga moskovska vlada ima u poslednjoj trećini XVII veka priliku da izbliže proučava režim što su ga hetmani zaveli i da natenan e priprema svoje buduće mešanje u unutrašnje poslove Male Rusije. ali im u nakn adu za to nameću terete. — Tek krajem XVII veka jasno se ocrtavaju glavne linije unutrašnjeg uređenja ruske Ukrajine. građansku i sudsku vlast. može izuzetno da naimenuje nekoliko članova. jedan ruski a dru gi poljski. ali se u prak si. Njega i član ove opštega starešinstva treba da bira opšta rada (skupština) cele vojske. Jedina razlika među njima bila je u tome što su prvi bili obavezni da vrše vojnu službu. Čak i na ovakvim imanjima su seljaci. magistrati i opštinski o dbori nadležni su samo za poslove svojih staleža. a svakom s totinom po jedan sotnik (stotinar) i „stotinarsko starešinstvo”. opšta uprava pripada kozačkim činovnicim a i raznim starešinstvima. Ovi i nteresi dolaze sve više u suprotnost sa interesima kozačke i seljačke mase. dok se u isti mah uvećava stalež zavis ih seljaka. a drugi da daju sve poreze i dugovanja u naturi. koji su neka vrsta ministara i koji obrazuju „opšte starešin stvo”. Sva starešinstva se biraju i njih mogu da svrgnu njihovi birači. kupuju zemljišta i naseljavaju ih koz acima i seljacima koji su osiromašili u ratu. Od njih s u ostala tek poneka. Kozačka „starešinstva” nameću uskoro svoj uticaj i samome hetmanu. ali hetman. Pred zakonom članovi prvoga staleža se ničim ne razlikuju od pros tih kozaka. koju su Turci napustili. a ostali izabrane opštinske odbore. seljaci sa leve obale Dnjepra postali su slobodni i prisvo jili zemlju na kojoj su stanovali. ostali lično slobodni i sopstvenici svog a dela zemlje. ali uistini oni drže u svojim rukama znatnu snagu i bogatstvo. kor isteći se svojom vlašću i materijalnim sredstvima. kao zapovednik kozačke vojske. Posledica je toga da hetmani postaju u XVII veku zaštitnici staleških interesa kozačkih „starešinstava”. upravno središte. Zemljom upravlja hetman. krajem XVII veka. Plemićska imanja su skoro sasvim iščezla. Njena teritorija podeljena je na deset vojnih okruga ili pukova. Vremenom se broj zemljoposednika brzo uvećava. oni biraju međusobno. Moskva je ostavila hetmanu unutrašnj u upravu zemlje i finansije. I tako krajem XVII veka Mala Rusija je i dalje podeljena na dva dela. što im om ogućuje da imaju veliku moć. .

odonud Dnjepra. vlada ponovo preduzima odbranu granice. U susret ovom velikoruskom naseljavanju. Menzel insk). Kontrola koju vlada vrši nad slobodnim naseljenicima olakšana je time što je iseljavan je iz središta Velike Rusije doprlo do svojih prirodnih granica. za Mihailove vladavine Filaret je pri mao u vojsku tuđince. iako bežanje se ljaka ka granicama i dalje traje. Bjelgorod. UNUTRAŠNJE UREĐENJE U XVII VEKU Unutrašnje naseljavanje. Za tridesetak godina oni su potpun o naselili južni deo Kurske gubernije. Ove dve struj e obeležile su granice stalnoga stanovništva sve do ivica stepe. celu Harkovsku guberniju i zapadni deo Voronješke gubernije. Između 1636 i 1656 godine stvara se ispred Tulske odbranbene linije nova linija. što je bilo obustavljeno. zato. otpočelo se sa redovnim vežbanj em. za vreme nemira. vlada je bila primora na da preduzme prinudne mere za zadržavanje stanovništva. do kozačkih naseobi na na gornjem Donu. gde je naseljavanje prodrlo tek u XVIII veku. čim je popravljena pustoš koju je ostavilo Doba Nemira. a novac im je davala tek svake treće ili četvrte godine. U XVII veku stepa ne samo da nije naseljena. ruska teritorija uvećava se naročit o naseljavanjem nenastanjenih oblasti stepa na jugu i na granicama Sibira. kao i u XVI. te je stanovništvo stvarno ustaljeno. Ustanovljavaju se štabov i na granicama. Prošlo je ono vreme kada je za odbranu zemlje prema „ravnici” bilo dovoljno poslati sv akoga leta na Oku i preko nje odrede „ratnika” koji su obrazovali nekoliko pukova: v eliki puk. isto kao i naseljavanje. Vojne reforme. kreće se u prvoj polovini XVII veka druga jedna struja. koje dolazi sa se vera. Zato je vlada pohitala da dovede nove naseljenike na granicu. Moskva nije više mogla da služi k ao glavni stan vojske niti da razdeljuje pukove. te oni postaju njena oružana straža. U isti mah. pošt o je ovo bežanje bilo kobno po zemljoradnju središnih oblasti. u Bjelgorodu — protivu Krima. jer od Crnoga Mora dolaze neprestano tatarske najezde od kojih treba b raniti stalne naseljenike. U svakom štabu nalaze se zapovednici tuđinci ko ji uvežbavaju svoje potčinjene i uvode ih u novu taktiku konjice (dragoni i nemački ko . stražarski. ruske pešadije i konjice. Ovo naseljavanje privremeno se prekida usled ustanka hetmana Hmjelnickog protiv Poljske. između 1630 i 1645 godine. ukrajinsko ili m alorusko naseljavanje. Od 1680 godine vlada je prinuđena da podigne i treću utvrđen u liniju duž Doneca. U XVI veku je naseljavanje stepe bilo posledica bežanja slobodnih seljaka i kmetova. i obrazuju se novi pukovi od građana i stanovnika vojnih okruga koji leže duž tih granica. nego je i opasna. oni se više nego ikada iseljavaju iz Poljske. Za 12 6 vreme drugoga rata sa Poljskom (1634) nedostatak graničnih utvrđenja kobno se oseća. u utvrđenim zonama. ipak je država dovoljno jaka da nametne svoju vl ast beguncima i da od njih načini branioce južnih granica stavljajući ih pod svoju kon trolu. — Uporedo sa proširenjem teritorije.4. U XVII veku. Ovakvo vojno ustrojstvo stajalo je srazmerno malo vladu koja je plaćala „ratnicima” samo davanjem z emlje. Sada je bilo potrebn o održavati pravu vojsku po evropskom uzoru. koje dolazi sa zapada. koja se deli na tri dela ili „zone”: Bjelgorodska (Ahtirka. poljska vlada trudi se da naseli Poltavsku oblast Malorusima. i spoljna politika Moskve postaje sve složenija i zahteva skupe vojne reforme. i nije se on zadovoljava o da im samo poverava zapovedništvo. na evropski način. — U XVII veku. naročito Engleze protestante i Nemce. Voronjež i Kozlov). Sredinom toga veka već ljudi ne znaju kuda da beže da bi izbegli vlastima. prethodnički puk. već je od njih stvarao čitave pukove. Simbirska (od Tambova do Simbirska) i Kamska (Sengilej. A kako je o vaj pokušaj krunisan uspehom prilikom zauzeća Smolenska. desnokrilni i levokrilni puk. ali čim su Malorusi izgubili veru u uspeh toga ustanka . Za Aleksejeve vladavine ustano vljena su tri štaba mesne odbrane: u Sjevsku — protivu Poljske. Kako se rat udaljavao zajedno sa širenjem granica. i u Novgorodu — protivu Švedske.

izišli su iz Doba Nemira mnogo pouzdaniji u sebe. povrh sv ega. pri svakom novom vojnom pohodu pribegava se izvanrednim porezima. razume se. a to je polovina državnog budžeta. nesposobna da stupi u neposredan dodir sa poreskim obveznicima . Finansiske reforme. — Ovo načelo zajedničke odgovornosti primenjuje se ne samo na pribiranje poreza. a novi porez na strjelce prelazi od četvorostrukog na sedmostruki u toku XVII veka. Ovaj način je neizbežna posledica primitivne administrati vne organizacije. Posle nemira državna blagajna je ostala prazna. a to će reći a one koji nisu potčinjeni privatnim zemljoposednicima. a potom od 1678 do 1680 godine. u XVII veku vlada konačno usvaja jedno novo gledište: vojnoj obavezi podložni s u ne samo pritežaoci imanja dobivenih od države (pomjesća). Golicin je up otrebio te oblasne pukove sastavljene od starih i novih elemenata. na černosošnjije.000 rubalja. nego „ognjište” (dvor). — Da bi se popunili ti novi izdaci. dok su najpotrebniji predmeti srazmerno poskupeli. kao što smo videli. Izvesna određena grupa poreskih obveznika op orezuje se izvesnom sumom koja se potom deli. najpre od 1646 do 1648. To su u pravom smislu reči vojni obveznici.njanici) i pešadije. vrednost novca je znatno opala: rublja je izgubila četiri petine svoje vredno sti. U toku toga veka „ognjišta” podložna porezu popisuju se u dva maha. ali na prvi poziv oni moraju da se okupe u jednoj određenoj varoši njihove zone i da tu obrazuju pukove. godine 1680. „raspoređuje i određuje”. seljaka i građana. Osim toga. na obaveze ratnika.000 rubalja. između njih prem a njihovoj finansiskoj moći. moralo je biti sasvim oslobođeno poreza. i sav teret pada na ročito na seljake iz „crnih (oporezovanih) okruga” na severu. država je prinuđena da ih grupiše i da im nametne zajedničku odgovornost za plaćanje por eza. te mo gu čak i da nameću svoju volju vladi.” Sopstvenost takvih državnih imanja bila je tačno određena u XVI veku. što bi krajem XIX veka pretstavljalo sumu od 3. koji iznose obično dvadeseti. Da bi se obezbedilo prikupljanje novih poreza. trošak je utrostručen: 750. Međutim. Početkom XVII veka izdržavanje vojske zahteva oko 250. Osim toga. Vlada ne traži više da po smrti jednoga vojnog obveznika nje gova zemlja bude predata onome koji može odmah da preuzme njegovu vojnu obavezu. za vlade Ivana Groznog. osiromašilo za vreme nemira. Za vreme ratnih pohoda na Krim. Ratnici.500. Iznos ovih poreza je mnogo veći nego ranije: porez na otplavna (nanosna) zemljišta (jamskoj) je 85 puta veći neg o ranije. ali u XVII veku već se otst upa od utvrđenih pravila. Potčinjavanje društvenih staleža. Ovaj sistem staje vladu mnogo više nego pređašnji. pa ipak.000 na kraju XIX veka. ili 10. o kojima će kasnije biti reči. svi porezi postaju grupni. da ne bi palo u ruke tuđim licima. Godine 1680 Rusija je konačno podeljena na oblasne vojne o kruge. izvršen je nov popis poreskih obvez nika koji su se raselili za vreme nemira.očevina) koji su dotada bili oslobođeni . poreska osnovica neće više biti „ralo” (soha). pore zi.500. ona pristaje takođe da ga ostavi drugom mužu udove ili vereniku pokojnikov e ćerke. 12 7 Krajem toga veka. deseti ili čak i peti deo vrednosti imanja. što uostalom ima za posledicu vanje obrađene površine. Po završetku vojne obuke vraćaju vojne obveznike njihovim domovim a. oni su još daleko od toga da imaju onaj povlašćeni položaj koji će steći u XVIII veku. Pošto su imanja ostala napuštena. v lada sad pristaje da to imanje ne upisuje u „carev spisak” sve dok pokojnikov sin ne odraste. Vlada im dodeljuje zemlju kao nagradu za njihovu vojnu službu.000 rubalja. povećani su. Plemstvo. ali ona budno p azi da ta zemlja „ne iziđe iz ratničkih ruku. porez se teško pribira. nego uopšte na sve pojedinačne obaveze prema državi. 12 8 nego i sopstvenici slobodnih baština (votčina .

Tada je isto tako ukinuto pravo „starinaca” — a to će reći onih koji odavno žive na is tom zemljištu i pod istim gospodarem — da mogu napustiti vlasnika zemlje na kojoj st anuju. Isto tako jedan fiskalni razlog objašnjava postupno potčinjavanje i vezivanje seljak a za zavičajnu opštinu. pa čak i sa svojim gospodarem. Uskoro potom. Usled ovoga gubi se pojam „slobodnog ratnika” koji može da menja gospodara p o svojoj volji. okrivljeni se čak stavljaju na muke. d ok G opet jamči za D i tako dalje. da zaključuje ugovore sa državnom blagajnom. Pošto su ratnici obavezni na vojnu službu. otuda . kakve su obav eze građana? Varoši se još uvek malo razlikuju od sela. seljak kome sudi njegov gazda može da bude tužilac u nekoj parnici. Zakonik cara Alekseja iz 1649 godine preporučuje izrično vlastelinu da ne ubija. Za Mihailove vlada vine vrši se revizija svih plemićskih imanja da bi se položaj i zvanje svakog posednik a doveli u bolju srazmeru sa veličinom njegovog imanja. itd. što je obavezalo izvesnu grupu stanovnika. On čak prisvaja pravo da im sudi. No i pored toga zakonodavstvo je i dalje veoma nejasno. pretstavlja upravno i vojno središte. menja ih. Ali seljak koji je radio na zemljištu nekoga privatnog posednika ili na crn oj zemlji” mogao je napustiti mesto za koje je bio vezan kao poreski obveznik. Država sad zahteva vojnu službu i od ovih „posednika” i dodeljuje imanja samo onima koji nemaju baštine ili onima čija je baština m ala. Otada sopstvenik postepeno stiče vlast nad ličnošću seljakovom. Državni interesi poklapali su se sa intere sima posednika. Jedan seljak. a 1607 na petnaest godina. u posadima. Vezati ličnost za zemlju da „zemlja ne bi izb egla poresku obavezu”. Da bi ovo uzajamno jamčenje bilo uspešno. zato je ona vezala za „ratničk u zemlju” sve seljake koji su bili upisani prilikom popisa stanovništva od 1646 do 1 648 godine. Odavno su ratnici pokušavali da izdejstvuju zakon koji bi konačno vezao seljake za njihove gospodare i oduzeo im pravo da menjaju gospodara. pa su plemići podeljeni na k ategorije prema njihovom bogatstvu. sredinom XVII veka. Tek u XVIII veku biće ukinute ovakve protivrečnosti. konačno je z abranjeno svakom posedniku zemlje da menja svoj društveni položaj. naročito na on e koji žive na zemljištima čiji su vlasnici obavezni na vojnu službu. Ali već ova i ovakva preporuka. Trgovci i zanatlije nastanjuju se na periferiji. Godine 1607 jednim ukazom koji nije bio primenjen vezani su seljaci za posednike zemlje kod kojih su se zatekl i prilikom popisa 1592—1593 godine. Državni i dvorski seljaci vezani su za zemlju i opštinu još u XVI veku. ima pravo da i sam kupuje otroke. oni biraju između sebe jednoga plemića koji ima dužnost i pravo da određuje uslove pod kojima će svaki od njih ispunjavati svoju vojnu obavezu. koji može da bude prodat. a ovaj jamči za G. Da bi obezbedila pravilnost te službe. sam o ako nađe sebi zamenika. „prava varoš”. razdeljuj e 12 9 seljake. koji je godine 1597 bio utvrđen na pet godina. gospodar ne podleže nikakvoj zakonskoj odgovornosti. vlada zavodi jednu zaštitnu mer u koja pretstavlja „lanac”: posednik zemlje A jamči za posednika B. ili da ode na rad drugde. ne ranjava niti mori glađu čoveka koji mu je potčinjen. te je porez na zemlju koji se određivao prema „ralima” zamenila porezom na „ognjište”. Zbog toga se vlada trudi da poresku obavezu pretvori u ličn u. produžen je na deset. bilo vezano za zemlju a ne za ličnost. To je uglavnom isto ono načelo koje vezuje i poreske obveznike i nameće im zajedničku odgovorno st. on odeljuje porodice. bez ikakvih pri nudnih mera za njeno izvršenje. pokazuje dokle idu gospodareva prava. i veliki deo njihovog stanovništ va sastavljen je od „rabotnika”. Zakonski rok za istraživanje i prinudno vraćanje odbeglih seljaka. i to na račun seljačkih prava. carevi ratnici postaju prinudno ratnici države. to je načelo koje je vlada primenila na seljake. jedino centar varoši. jer čak i kada ubije svog otroka. a seljaci na plaćanje poreza.svake vojne obaveze. U XVII veku on slobodno pretvara svoje seljake u sluge. odobrena je ili bolje reći nametnuta je neka vrsta samouprave plemićima koji imaju zemljišne po sede. koje je država rado htela da zadovolji. ili obaveza plaćanja poreza. pa ih čak i prodaje. Istina. jer je obavezan n a vojnu službu. jer je tjaglo. i to pravo vidno je istaknuto time što pored nekojih spahiskih dvoraca postoji i tamnica sa okovima za ruke i vrat.

Za Mih ailove vladavine ono se uopštilo. nego prema „ognjištima”. Tako će XVII vek samo ocrtati u glavnim potezima jedno upravno uređenje sa više smisl a nego što je bila zamršena uprava. i vlada mu pribegav a dosta često zbog zloupotreba što ih čine vojvode i zbog teškoće da se nad njima vrši uspeša nadzor. Kada je potrebno da se izvrši opšte i konačno potčinjavanje stanovništva. vlada odabira n ajbogatije varošane. za čiji iznos oni jamče svojim imanjem. nego zanatstvo i zanatska zarada. imaju dužnost da prikupljaju glavne posredne por eze. više upravne starešine koje je postavljala centralna vlast. Oko posada stvara se treći pojas. razume se. ukidaju se nekadanje sasvim proi zvoljne podele zemlje na „četvrtine”. gde je usredsređena celokupna vojna odbrana. a drugi u svoje posade. ali čije kuće nisu oporezovane. vrši se d ecentralizacija u finansiskoj administraciji i pribiranju poreza: tu dužnost sad v rše mesni vojni štabovi. Za Doba Nemira ovo zvanje se još više rasprostrlo. U toku celoga tog veka organizacija prikaza pokazuje dve različite težnje. uostalom veoma malobrojni. vlada ga 13 0 poziva u Moskvu i uzima u službu kao gosta ili zakletog trgovca. lišena svake oblasne upravne podele. ipak su i pored toga postavl jane i vojvode koje je Moskva slala da budu na čelu izvesnih okruga naročito izloženih neprijateljskim napadima. gradsku elitu. Čim se koji trgovac iz u rašnjosti obogati. ne izbornog. koju mu je os . Trgovački lokali u varošima plaćaju jedan zaseban porez. I najzad. Bio je to pokušaj da se upravna vlast usredsredi u ruke jednog jedinog velikodostojnika. a raniji vojni okruzi poslužiće kao osnovica za podelu zemlje na „gubernije”. Ipak. koji je veoma unosan za državu. Usk oro su i stanovnici predgrađa podvrgnuti plaćanju istoga poreza koji plaćaju varošani. sposobniji da plaćaju više nego sel jaci. a seljaci i građani koji su se sklonili u predgrađa vraćeni su jedni u sela. i krajem toga stoleća zamenjuju se jednim pravim m inistarstvom finansija. koji ne plaćaju porez. Isto tako u varošima se pokuša va da se oporezuje ne bogatstvo. Strogo je zabranjeno prodavati dućane i varoške kuće ljudima nekoga drugog staleža.naziv posadskije ljuđi kako nazivaju varošane. ovim gostima dodeljuje se celokupna uprava po varošima. pred građa ili kako su ih tada zvali sloboda. pod pritiskom izuzetnih potreba što će ih rat izazvati: mesto Velike Blagajne z auzeće Ratuša. čije je stanovništvo oslobođeno opštinskih poreza . Ova dvostruka evolucija završiće se tek za vladavine Petra Veli kog. i porez se ne razrezuje više na zemljište. sredinom XVII veka svi „varošani” su oporezovani lično. kada je suma koju je trgovac prikupio niža od onih iz prethodnih godina. i nameće im posebne dužnosti. desetak. Početkom XVII veka u izvesnim okruzima bile su vojvode. stanovništvo je tamo pohrlilo čim su i gradovi bili podvrgnuti jednom naročitom porezu. Varoša ni čak nemaju više pravo da se sele iz jedne varoši u drugu. Napor koji je učinjen da bi se poboljšale finansije izazvao je izvesne iz mene u poreskoj administraciji. a ne prema površini zemljišta koje poseduju. Potom se građani podložni plaćanju poreze razlikuj u u isti mah i od ratnika nastanjenih po gradovima. načelo biranja nije konačno napušteno. Upravne reforme. Usled toga zabranjen o je ratnicima da se bave trgovinom i zanatima na štetu varošana. Kada su za vladavine Ivana IV nekad anji namesnici ili volostelji zamenjeni starostama. htelo se da se u iste ruke usredsrede sve prikupljene sume. — Ove reforme odnose se naročito na mesnu i finansisku upravu. i od seljaka nastanjenih po predgrađima. na jugu Rusije. vrši se stroga istraga. Pošto novac pritiče iz severnog dela zemlje. Naprotiv. koja se može završiti uzapćivanjem gostovog imanja. prva briga je da se varoši odvoje od sela. nego na onoga u či jem je vlasništvu. „Velikom Blagajnom”. što pretst avlja jednu izvesnu pretpostavljenu površinu zemlje. „carinu” i „krčmarinu”. petnaestak i dvadesetak. Odavno se njima razrezuje porez ne prema „ralima”. Krajem toga veka. Na varoši padaju u XVII veku s vi vanredni nameti. Ove preteče krupne buržo azije. nego neposredno postavljenog od centralne vlasti. Često se u nekojim okruzima ponovo postavljaju zaklete staroste umesto vojvoda ili uporedo sa njima. Zanatlije i trgovci su. u kojoj su usredsređena sva glavna priman ja. posle ukidanja vojv odskog zvanja.

Naščokin. tuđinci nisu više u Moskvi. nakinđuren i svojim dugačkim i šarenim kaftanima. ostavljaju za sobom neizdržljiv zadah i neverovatnu nečistoću. i pokazati nadmoćnost svoje kulture. Prodiranje tuđinskih knjiga. Tek krajem XVII veka počinju Moskovljani da uviđaju kakav utisak ostavljaju svojom g rubošću i smešnom gordošću. Rusija nije više ona nepoznata zemlja koju j e Herberštajn otkrio krajem XV veka. naredila da se prodaju kuće tuđinaca. za vreme prijema stranih poslanika. evropska kultura je tamo duže ostala nedirnuta. Moskovska grubos t prelazi u poslovicu. niko ne može da uđe u dom nekoga evropskog trgov ca. postavljen pored cara umivaonik i peškir.” To ne sprečava odnose sa tuđincima. a ponekad nosili čak i rusko odelo. čizmama drečavih boja i haljinama sa ruka vima dugačkim po dvanaest aršina. koja teži da sačuva svoje tradicionalno obeležje. oni ne samo da neće da poštuju običaje te zemlje. Pavla iz Alepa koji je pos etio Moskvu posle 1660 godine. Matvjejev i njihovi sinovi. ali . i sve jačeg tuđinskog uticaja. jes te borba između nacionalne kulture. vaspitani su baš u takvoj sred ini koja je održavala veze sa inostranstvom. ne iz straha da će biti izloženi tuđinski m uticajima. Kad ruski diplomati moraju da se poja ve u inostranstvu. u Tverskaja. — Već u XVI veku. da se poruše njihove crkve i da se oni nastane u njihovom nekadanjem predgrađu. inače može čovek da bude uhapšen i d se kaže: „Ti ćeš i sam postati Frank (Evropljanin). ali su oni samo jedan izuzetak. kao na primer Ordin . — Isprva je neprijateljsko držanje stanovništva otežavalo sva ki odnos sa tuđincima. na reci Jauzi (kasnije je to bila Nemačka ulica u Lefortovu). a sagrađena je i jedna reformistička (kalvinistička) crkva. Nekolicina obrazovanih Rusa sa kraja toga stoleća. Oni počinju sve češće da šalju u inostranstvo. 5. koje je u početku ostalo nezapaženo. jer se smatra da je svaki tuđinac 13 2 „nečist”. lome nameštaj. nego stoga što su Rusi smatrali za greh i skrnavljenje svako mešanje sa drugim narodom. kao divljake. on se može videti samo na trgu ili u dućanima. u Arbatu i Sivcevom Vražeku. kako su verovali Evropljani. Tako je u Moskvi. jer veruju da će tako održat i svoj ugled i dostojanstvo. Njihovo prisustvo. na traženje sveštenstva. Kada se oni pojave na ulici. — Druga karakteristična crta XVII veka. na ušću Jauza. trgovaca i kućevlasnika. naučili jezik. tuđinci su se sprijat eljili s Rusima. i car je žurno brisao desnu ruku posle rukovanja sa poslanicima. ali sad Moskva odlazi da u Njemeckoj S lobodi potraži zabave i vaspitanja. Za Aleksejeve vladavine vlada je.tavio u nasleđe XVI vek. Tuđinci u Moskvi. u Pokrovki. svetina se smeje i posmatra ih radoznalo . uzimali rusku poslugu. Po rečima jednoga istočnjačkog kaluđera. šubarama. ponikao je čitav jedan tuđ nski kvart koji je dobio ime Njemeckaja Sloboda (nemačko predgrađe). Ruski poslanici oštećuju stanove. Dve nove protestantske (luteranske) crkve podignute su osim jedne koja je već post ojala. Spaljen za Doba Nemira. jer su tuđinci više voleli da se nastane u samoj Mosk vi. najzad je počelo da pri vlači pažnju. kao što smo rekli. Ali je posledica toga bila suprotna onome što se očekival o: iako su neposredni odnosi prekinuti. PREOBRAĆAJ ŽIVOTA I OBIČAJI POD TUĐINSKIM UPLIVOM U XVII VEKU — RUSIJA TRAŽI SVOJ PUT Ruski nacionalni ponos. tuđince koji poznaju jezik dotične zemlje. Istina je da je 13 1 Rusima strogo zabranjeno da odlaze u Evropu. oblače se kao Evropljani i čije ponašanje n e vređa njihove sabesednike. nego rado postupa ju sasvim suprotno i izazivaju neprestano teškoće i raspre. u samoj Moskvi. bar kada se tiče k je. Najjači uticaj izvršili su tuđinci nastanjeni u Rusiji. ovaj kvart je napušten. u Čisćije Prudi (čiste bare). te su sad oni izgledali mnogo opasniji pego kada su bili izdvojeni u z asebnom predgrađu.

ni zahtevaju opreznost. Jedan ukaz iz 1672 godine dokazuje da su tuđinske knjige v eć prodrle u izvesne oblasti Rusije; on „zabranjuje strogo ljudima svih staleža, stanovnicima varoši, posada, predgrađa, okruga, sela i zaselaka da čuvaju javno ili tajno knjige štampane na latinskom ili poljskom jeziku”, i naređuje da se takve knjige predadu vojvodi. Te iste godine pokušava se da se u Moskvi otvori jedna prodavnica tuđinskih knjiga, ali godine 1675 jednom naredbom vlade prekida se odjednom taj pokušaj, sa izgovorom „da je nepotrebno slati u Moskvu tuđinske knjige, jer Moskva ima svoju sopstvenu štamp ariju i izobiluje knjigama”. Ovo su bile crkvene knjige, tada najrasprostranjenije ; no ipak su istoričari zabeležili u toku sto pedeset godina, počev od sredine XVI vek a, na stotinu rukopisa, prevedenih sa stranih jezika, čija sadržina dokazuje da j e radoznalost izvesnog broja obrazovanih čitalaca išla dalje od verskih štiva. V eć tada bogati ljudi počinju da stvaraju svoje biblioteke i da uzimaju učitelje strani h jezika. Usvajanje tuđinskih običaja. — Posledice ovakvih lektira koje su upoznale Ruse sa novim idejama, pokazaće se mnogo docnije. Uglavnom usvojeni su n ajpre običaji, način života, odelo, nakit i ponašanje tuđinaca. Carev dvor je dao primer, a dvorani i bogati trgovci poveli su se za njim. Već za vladavine cara Mi haila, njegova deca nose „nemačko” odelo koje je za njih poručio njihov domaći učit elj Morozov. Godine 1675 jednim dvorskim naređenjem zabranjeno je dvoranima da nos e nemačko ili ma kakvo drugo odelo, da potsecaju kosu, da nose haljine, kaftane il i šešire po tuđinskom uzoru i da tako oblače svoju poslugu; ali sve to nije sprečavalo da u Moskvi krojačke radnje, koje su sve držali Poljaci i Nemci, dobro pazare. I unutrašnjost kuća menja se. Nekadanja ruska izba preobražuje se u evropski dvorac, s a stočićima umetnički izvajanim na poljski način, sa foteljama prevučenim originalnim ve zovima; pozlaćene „nemačke stolice” zamenjuje nekadanje hrastove ili lipove klupe koje su se stavljale duž zida. Kupuju se časovnici pa čak i ogledala; istina, isprva ih prekrivaju svilom da bi se na taj način pokazalo kako oni služe za potrebu a ne za ukras. Umesto nekadanjih slika rađenih na samom zidu stavljaju se pokretne slik e, a krajem toga stoleća čak i portreti rađeni po prirodi; skromniji kupci biraj u štampane slike različite sadržine: verske, moralne, istoriske, satirične, itd.; tak vih slika nalaze koliko hoće na Vrtarskom trgu i na Kapiji Spasa, i to po ceni koj a se kreće od pola kopejke do dve kopejke komad. I zabave se preobražuju. Naročito u časovima dokolice ublažuje se strogost neka danjeg načina života. Već odavno, i pored svešteničkih zabrana, sačuvala se muzika, narodne popevke i običaji nekadanjeg mnogoboštva. Sad se na dvoru pojavljuju akrobati i mađion ičari, igrači i svirači. Pobožni car Aleksej,. nezadovoljan tim novinama, ukida te nove zabave i umesto pesama i profanih

13 3 pripovedaka zavodi crkvene pesme koje prosjaci lutalice pevaju u njegovim odajam a; orgulje su zamenjene crkvenim pojanjem: „dvorana za zabavu” napuštena je radi lova na konjima i lova pomoću sokola. Ali ova reakcija ne traje dugo. Posle ponovnog ve nčanja cara sa Natalijom Nariškin — majkom Petra Velikog — koju je u savremenom duhu vas pitao bojar Matvjejev, carski dvor zavodi, od 1672 do 1675 godine, najsloženiju za bavu — pozorišne pretstave. Reditelj tih pretstava je jedan nemački pastor iz predgrađa, a dekorater je jedan slikar tuđinac. Repertoar je pozajmljen od nemačkih putujućih gl umaca; neka „bibliska radnja” prekida se svakog časa grubim šalama, nepristojnim ljubavnim izjavama, lakrdijašenjem holandskog Pikelheringa ili čulnostima iz kakve „engleske komedije”. Ove predstave održavaju se tri godine, skoro do smrti Aleksejeve. Rusija traži svoj put: Križanićeve ideje. — Tako se krajem XVII veka stvara atmosfera po godna za uvođenje novina. Pa ipak, one izazivaju otpor i negodovanje. Jedan deo st anovništva koje se drži starih običaja udružuje se sa patrijarhom i sveštenstvom na čelu. Ru sija se očevidno koleba između starinskih i novih običaja. Ovo doba opisao je veoma ja snovidno i snažno — što jedan Rus tada još ne bi mogao učiniti — jedan slovenski savremenik, Hrvat Križanić. Veoma obrazovan, Križanić, koji je došao u Moskvu (1646—1657) da propoveda

uniju dveju crkava, vaspitan je u seminaru u Beču, potom u Rimu, gde se pripremao za misionarski poziv; ali on ubrzo pokazuje duboku veru u kulturnu misiju Moskve . To je jedan veliki slovenski rodoljub koji se više svega boji odnarođavanja Sloven a. On zazire od tuđinskog uticaja, pa ma kako on slab bio; on želi da Ruse zaštiti od njegovih posledica, a preko Rusa i naročito preko cara, i sve ostale Slovene. Pa ipak je Križanić, iako je idealizovao slovenstvo, veliki realist koji vidi stvari onakve kakve jesu. Njegovo je načelo da traži put „razuma” između dva sasvim suprotna uti caja, podjednako opasna i između kojih se ruski duh koleba, između grčkog i nemačkog uti caja. Rusija treba samo da izabere; ali, da ne bi ona izabrala nasumce, treba jo j osvetliti put. Grci, to znači jaka reakcija; Nemci, nepromišljeni napredak. Prvi p ut vodi unazad, u mrak; drugi vodi ka primamljivoj budućnosti. Ali, između ta dva pu ta postoji razumni napredak, koji ne kida sa prošlošću c ne nosi u sebi opasnost odrođavanja. Ako su Nemci pristalice svake novine, a Grci protivnici svega što je n ovo, „razum” pokazuje da ništa ne može da bude dobro ili rđavo jedino stoga što je novo, jer ono što je danas staro bilo je nekada novo; dakle, ne odbacujmo ono što je dobro u novome, nego se naučimo da ga zapazimo. U pitanjima vere ne sme biti nagađanja. Za K rižanića, koji je katolik, Nemci su „đavoli” i „zmajevi” koje treba izbegavati i mrzeti; u ov m sporu on je gotov da stane na stranu pravoslavnih. On je manje nepopustljiv ka da se tiče odnosa između nauke i vere i slobode mišljenja, koju dopušta u pitanjima vere . Višim staležima dopušteno je da proučavaju filosofiju, kao što su je proučavali crkveni oc i. Ne treba odricati svako učenjaštvo i propagirati neznanje, kao što čine Grc i; ne treba se protiviti slobodi

13 4 propovedanja koju zastupaju Nemci, ali je treba ostaviti episkopima, je r oni jedini dobro poznaju načela hrišćanskog morala. Ne treba prezirati isposništvo, k ao što čine Nemci, da bi se predalo telesnim uživanjima, ali treba u isti mah izbegava ti licemerstvo i sujeverje Grka. Iako ih ne treba slušati kada u politici preporučuj u da se u svemu podražava Turskoj, ipak je nepravedno smatrati da je nečovečno i varva rsko sve što je tursko. Iako ne treba potcenjivati snagu ruske države, ipak je ne tr eba raspirivati i verovati u bajke i smešna pripovedanja grčkih obožavalaca koji naziv aju Moskvu „trećim Rimom”; moć ruske države ne razlikuje se niukoliko od moći ostalih zemalj a. Križanić smatra da su najopasniji neprijatelji Nemci, zbog nadmoćnosti njihove kulture , njihove obdarenosti, zbog svih pozitivnih i primamljivih strana njihovog karak tera, koji i on sam ceni. On rado priznaje da su Sloveni na sredini između divljak a i prosvećenih naroda, i povlači između Nemaca i Slovena ovo poređenje: „Naša spoljašnost ni e privlačna, a tuđinci su lepi, i zbog toga se oni gorde i ponose; mi smo zatvoreni u sebe, a oni su rečiti; mi smo spora duha i prostodušni, dok su oni prepredeni. Mi smo neumereni i rasipni, ne vodimo računa o svojim troškovima i prihodima, i mi samo rasipljemo i traćimo svoju imovinu; a oni su štedljivi i grabljivi, i u svemu traže s amo dobiti. Mi smo leni, mi ne volimo ni učenje ni rad; a oni su vredni i iskorišćuju svaki trenutak. Mi se zadovoljavamo svojim grubim odelom i skučenim životom; a oni s u rođeni u bogatim i raskošnim zemljama. Naše reči i naše misli su jednostavne kao što su i naša dela; mi se svađamo, pa se potom mirimo; a oni su podmukli, licemerni, osvetlji vi, pogled im je neiskren, oni nikada ne zaboravljaju uvredu i do smrti traže pril iku da se osvete.” Razume se da je sasvim prirodno što Sloveni teže da podražavaju tuđincima koji ih zasenj uju: „Pošto nam je jezik nesavršen a duh siromašan, oboje skoro bez ikakve lepote, mi s e divimo rečitosti, duhovitosti, umu, veštini da se zabavljaju i veštom laskanju drugi h; oni nas love u svoje mreže kao što lovci hvataju ptice; oni nas zauzdavaju, stežu n as za vrat i teraju nas da jurimo kolikogod oni hoće.” Da li se treba predati bez bo rbe? Kako se treba boriti? Iako Križanić nije ubeđen da se Sloveni mogu izjednačiti sa E vropljanima, on zna da i pored svih njihovih prirodnih nedostataka, koji im toliko škode, oni imaju i svojih dobrih osobina. Najglavnija je njihova mlado st, jer se pred njima otvara čitava jedna budućnost. „Kao i pojedinac, i narodi se spo

ro prosvećuju. Potrebno je mnogo vremena da oni upoznadu istinu i napuste rđava shva tanja i zakone.” Na Slovene se može veoma lepo da primeni teorija o „dobima starosti” ri mskog istoričara Florusa: „Neka se niko dakle ne usudi da kaže kako su nauke nedostupn e nama Slovenima usled izvesne kobne sudbine, i da učenjem nećemo i ne možemo postići us peha u tome. Nisu za godinu dana ni za jedan čas drugi narodi stekli svoje znanje, nego su se učili postepeno, ugledajući se na, jedne i na druge.” Križanić tvrdi da je Rus ija na pragu prosvećivanja, jer nauke počinju da

13 5 cvetaju onda kada država dostigne vrhunac svoje moći; a taj trenutak se p ribližuje. Na ovome proročanstvu zasniva on svoju duboku veru u posebnu misiju Rusije prema S lovenima. Ostali Sloveni nemaju svoje otadžbine, te jedino će Rusi moći da okupe rastu reno stado. Ali da bi izvršila svoj zadatak, Rusija treba da se i sama brani od od narođavanja. U ovom pitanju Križanić gubi svoju uobičajenu umerenost i oštro napada svako pozajmljivanje od tuđinaca. Rusi moraju po svaku cenu sačuvati jednostavnost svojih običaja. Istina je da su njihovi domovi sa niskim prozorima malo ugodni, i kada s e u njima založi vatra, dim usled nedostatka dimnjaka ostaje u sobama, ne do pušta da se vidi i šteti vid. Ali domovi tuđinaca navode čoveka na lenost; mermer ni pod u njima blista se poput oltara i „ne može čovek ni da pljune na pod a da odmah ne dođe služavka da ga obriše”; i ne treba se ugledati na Nemce koji „da bi samo održali čist , ne plaše se nikakvog umora”. Istina je da rusko odelo ima izvesnih nezgoda: ono je neukusno, teško i staje mnogo novaca; ono primorava čoveka da sakriva svoju džepnu ma ramicu u šubaru, da novac drži u ustima, noževe i hartije u sarama čizama, što izaziva odv ratnost i potsmeh tuđinaca, dok je evropsko odelo prilagođeno potrebama i veoma ugod no; ali se u inozemstvu moda menja svake godine; zato Križanić preporučuje Rusima da s tvore novu nošnju ugledajući se u isti mah i na istočnjačka i na zapadnjačka odela. On pre poručuje takođe da sačuvaju svoj način života: „Rus, pošto se naspavao kako tako na nekoj klu i ili na svojoj peći, u potpunom odelu pod pokrivačem ili na slamnjači umes to dušeka, juri od ranoga jutra svome poslu ili u službu caru. Međutim, Zapadnjak se i zležava do podne u svome toplom i mekanom krevetu; čim ustane, on seda za doručak i pr edaje se dokolici” — Križanić ovde pobija ono što je maločas tvrdio — „i u svojim trenucima dokolice zabavlja se igrama, pesmom i muzikom. Viši društveni re dovi plivaju u izobilju, dok radnici grcaju u bedi; ali u Rusiji, hvala Bogu! sv i, i najbogatiji kao i najubogiji, jedu raženi hleb, ribu, meso i zadovoljavaju se kvasom, kada nema piva, te je tako sudbina seljaka i radnika bolja u Rusiji neg o u mnogim drugim zemljama.” On odobrava onu vrstu socijalizma koju pretstavljaju zajedničke obaveze stanovništva prema državi; u Rusiji svi služe državi i rade za državu: „Seljaci oru zemlju i stvaraju hleb, vojnici podnose glad i stud, prolivaju svoju krv i daju svoj život za otadžbin u. Plemići ratuju, sudovi sude, saveti većaju i pomažu caru i narodu svojim mišljenjem i radom. Sveštenici i monasi mole se Bogu za grehove svojih bližnjih.” Jedino trgovci i intelektualci ne služe ničemu. Trgovci, kao i besposleni deo plemića, jesu neradnici; intelektualci, izuzev jednog malog dela potrebnog za državnu službu, samo su „parazit i”. Pa ipak, iako se izjašnjava za samodržnu vladavinu, Križanić ne želi da car zloupotreblj uje svoju vlast. On mu savetuje da vrši samo umerenu vlast, ograničenu „slobodama” ili p ovlasticama koje su dobili razni društveni staleži, i u tome duhu on sastavlja za Al ekseja jedan govor namenjen narodu na trgu Lobnoe, čiji program potseća u mnogome na program Petra Velikog. Križanić je jamačno nameravao da zauzme položaj

13 6 jednoga od dvojice „filosofa” koje car treba da ima pored sebe „da mu kazuju istinu”; zn

a se da je on ovu neobičnu ulogu imao da vrši ne u Moskvi, nego u Tobolsku kuda ga j e vlada, malo naviknuta na političke rasprave u kojima je uvek podozrevala, iako n ejasno, neku skrivenu opasnost, radije poslala. U očima Moskovljana ovaj Sloven, koji je branio narodnu kulturu, rasuđivao je i sam kao kakav tuđinac, jer su oni većinom bili nesposobni da shvate širinu njegovih zamisl i i oduvek su smatrali za podozrivo ono što im je bilo nerazumljivo. Ono što je kod Križanića dragoceno za savremenog istoričara, bilo je opasno za tadanju Moskvu. Jer, k ao obrazovan i dovoljno nepristrasan posmatrač, Križanić se nije ustezao da ocrta živu i istinitu sliku mračnih strana ruskoga života, onih strana koje će upravo iščeznuti. Ruska kultura je spremna da izvrši ono što joj on savetuje, a to će reći da primi i usvoji um erenu količinu tuđinskih pozajmica, te da se zaštiti od nepromišljenih pozajmica. Ali je to usvajanje preteško i prekasno; u okvir stare tradicije može se uneti samo malo s tvari. Složen i znalački program što ga je Križanić preporučivao ne može se više ostvariti, t Rusija, umesto da pođe preteškim „srednjim” putem, otići u krajnosti; pa ipak, ni jednoga trenutka neće ruski narod, kao što bi se moglo dogoditi malim slovenskim narod ima, doći u opasnost da izgubi svoje nacionalno obeležje. 6. CRKVENA REFORMA I CRKVENI RASCEP (ŠIZMA U XVII VEKU) Jedan od pokušaja da se nađe „srednji” put, koji bi doprineo razvitku originalne narodne kulture, učinjen je u oblasti koja je bliska narodnoj psihologiji, a to je vera. Taj pokušaj pokazuje veoma jasno zašto Križanićev savet nije mogao da bude primenjen na Rusiju njegovoga doba. Sredinom XVII veka „smešne bajke” XVI veka liče na anahronizam; ali je opasno dirati u n jih, jer u oblasti vere i religije vlada krajnji konzervatizam. Zato, kada pobožni car Aleksej stavi sebi u dužnost da obnovi narodnu crkvu, on mora da pođe jednim no vim putem. Pošto on voli estetsku stranu verskih obreda i želi veličanstvenost i lepot u, nada se da će tim putem oživeti jednu formalističku crkvu i obrednu veru. Oko njega se okuplja čitava grupa mladih sveštenika koji idu za istim ciljem: njegov lični ispo vednik, Stepan Vonifatjev, jedan prijatelj ovoga, Ivan Neronov iz Nižnjeg - Novgor oda, nekoliko zemljaka Neronova, protopop Avakum, obdaren znatnim književnim sposo bnostima i mnogi drugi. Ova grupa trudi se da oživi veru približujući se vernima jedni m načinom sasvim neobičnim za ono doba, besedom koja se govori u samoj crkvi, koja j e prema Križanićevu tvrđenju jako omiljena kod Nemaca, ali koju Grci osuđuju. Ova nov ina jako se sviđa pastvi; svetina koju besede Neronova privlače u Kazanjsku sabornu crkvu toliko je velika, da crkva ne može da je primi; narod se tiska u porti, penj e se na prozore; slušaoci plaču razneženo, a i sam propovednik ne može da zadrži jecaje . Ranija ruska crkvena služba je potpuno nerazumljiva

13 7 vernima. Sveštenik i njegovi pomoćnici gledali su u njoj samo jednu formalnost koju je trebalo izvršiti, te su se žurili da što pre završe liturgiju: oni su pevali i čitali m olitve u nekoliko glasova jednovremeno; prisutni nisu ništa razumevali, te nisu ni slušali. Grupa reformatora želela je da na veoma blag način oživi taj obred, da ga učini razumljivijim i prisnijim vernicima. Ali i pored sve njihove umerenosti, izazval i su živo negodovanje stare svešteničke generacije: „Vi ste licemeri, — zamera im jedan mo skovski sveštenik, — vi širite jednu novu jeres, zavodite pevanje u jedan glas i poučava te ljude u samoj crkvi. Mi nikada nismo besedili u samoj crkvi, nego izvan nje. Licemeri, nečastivi je u vama!” Ova grupa bila je izabrala „srednji put” i nasula u star e mešine novo vino. Videćemo zašto ovaj put nije odveo ničemu. Patrijarh Nikon pripadao je ovoj grupi i slagao se sa njenim shvatanjima o narod noj religiji, i carev ispovednik Vonifatjev preporučio ga je Alekseju za patrijarh a. Kada je postao patrijarh, došao je brzo u sukob sa svojom grupom na davnašnjem i uvek živom pitanju štampanja crkvenih knjiga. Ove knjige, proizišle iz jedine državne štamparije koja se zvala Pečatnij dvor, bile su rđavo otštampane; njihov tekst bi o je pun varijanata. U XVI veku, da bi se ispravio taj tekst, doveden je u Moskv u Maksim Grk; ali su njegove ispravke pobudile živo negodovanje; u očima Moskovljana

, dirati u neko slovo Evanđelja, značilo je vršiti skrnavljenje. Početkom XVII veka učinjen je nov pokušaj popravljanja teksta. Ovoga puta dovedeni su Rusi, učenici Kijevske duhovne akademije koji, pošto su imali nešto pojmova o jednoj tada malo rasprostranjenoj nauci, gramatici, htedoše da razjasne smisao teksta. Proučav ajući tradicionalni tekst oni su otkrili ne samo pogreške prepisivača, nego i umetke k o zna kakvoga porekla koji su se razlikovali od originalnih grčkih tekstova , ali saglasni sa jednim jamačno veoma starim običajem ruske crkve. Osuditi te u metke kao pogreške, to je za jednoga Kijevljanina, kao i za jednoga Grka, značilo bi ti u Rusiji optužen za jeres. Jer za Moskovljane neobičnosti ruskog bogosluženja bili su najbolji dokaz da je ruska crkva, nasuprot grčkoj, ostala na pravom putu. Kada je ona postala narodna sredinom XVI veka i kada je dobila zadatak da čuva pravosla vlje čitavoga sveta, ona je baš tada izjavila da jedino njene posebnosti ispravno tumače verske dogme, te je zato ona odbila od sebe grčku crkvu. Zbog toga s u Kijevljani, hoteći da povrate ugled Grcima izjavom da oni ne samo da nisu bili j eretici, nego da je u njih bila prava vera, i da moskovski patrijarh treba da st upi u vezu sa četvoricom drugih istočnih patrijaraha, izazvali žestoku prepirku. I upr avo za vreme te prepirke izabran je Nikon za patrijarha. Posle iscrpnog proučavanj a toga pitanja, on je raskinuo sa svojim nekadanjim prijateljima, nacionalistima , i povučen svojom odlučnom i bujnom naravi, opredelio se bezuslovno za Grke. On je ča k prekoračio granice potrebnoga: „Nikon je — napominje jedan istoričar šizme, Kapterev , — zaveo kod nas grčke amvone, grčko episkopsko žezlo, grčke kamilavke i mantije, g rčke melodije crkvenog pojanja. On prima grčke slikare i zlatare, počinje da zida mana stire po grčkom uzoru; on ima prijatelje Grke i sluša njihove savete.” Na crkvenom sab oru godine

13 8 1656 Nikon ide čak dotle da izjavljuje kako „ma da je Rus i sin Rusije, on ima veru i shvatanja jednoga Grka.” Razume se da mu pristalice narodne religije živo zameraju zbog ovakvog držanja: „Ti odobravaš zakone tuđinaca i prihvataš njihova učenja, — kaže mu Ne ov, — a ranije si nam ti sam ponavljao da su Grci i Malorusi izgubili veru i snagu , i da su njihovi običaji rđavi. A sada su oni za tebe sveci i učitelji vere.” Ono što lep o karakteriše Ruse toga doba, to je da su oni nesposobni da, usled nedostatka nepr istrasnosti, nađu rešenje te čudne prepirke. Kada su godine 1645 car i Nikon zatražili s avet od grčkoga patrijarha Pajsija, ovaj im je prosto odgovorio da su crkveni obre di posledica istoriskoga razvitka pojedinih crkava i da nemaju nikakve veze sa v erskim dogmama. On „hvali shvatanje” Moskovljana koji se plaše i najmanje greške, ali „ispravlja njihovu name ru”, jer hoće da dokaže kako „šizmatici nisu jeretici”. No u Moskvi nijedna od dveju grupa n e može da prihvati to gledište; obe grupe veruju da verski obredi imaju skoro mađi jsku snagu da obezbede spas duše i da udaljavanje od njih znači izgubiti dušu. Nikon potom uspeva da dovede u Moskvu istočne patrijarhe i privoleva ih da bace an atemu na pristalice narodne crkve. Dvojica od njih, antiohiski i aleksandriski, prisustvuju crkvenim saborima 1666 i 1667 godine; oni shvataju i čine ono što se od njih očekuje. Vlada j e konačno odbacila učenje o „srednjem putu” i pošla jednim od „krajnjih” puteva podražavanja, im putem. Tako je izvršen onaj važni događaj u ruskoj istoriji, rascep između nacionalne crkve, koja je postala narodna, i zvanične crkve, koja je teoriski u pravu, ali n ema više u svojoj pastvi iskrenih vernika. Posledice ovoga videće se za vladavine Pe tra Velikog. Patrijarh Nikon pobedio je protivnike crkvene reforme, i car Aleksej, i pored sv oje naklonosti prema nekolicini članova Neronovljeve grupe, stao je na njegovu str anu. Nikon ima manje sreće kad je prišao rešavanju pitanja o odnosu između crkve i države i pokušao da obnovi papsko učenje iz srednjeg veka, te da dokaže kako je svešteničko dosto janstvo iznad kraljevskoga. Aleksej ne može da trpi takvo učenje, te je Nikon, čije je neutoljivo slavoljublje izvelo iz strpljenja „preblagoga” cara, postao žrtva svoga pokušaja da stavi crkvu iznad države. Petar Veliki s

etiće se toga kada se bude odlučivao da od crkve načini jednu državnu ustanovu. 7. DUHOVNI ŽIVOT U XVII VEKU Prosveta. — U prosveti, kao i u veri, tragovi nekadanje nacionalne kulture počinju d a se gube pod nadiranjem jedne više kulture, čije neizbežno usvajanje zahtevaju i savr emene potrebe i zahtevi tehnike. „Neznanje ruskoga naroda — kaže Margeret — jeste izvor njegove pobožnosti. On ne zna ni za škole, ni za univerzitete. Jedino sveštenici uče omladinu čitanju i pisanju; no malo nj ih se tim bave.” Ova slika je tamna, ali tačna. Tek sredinom toga stoleća, da bi mogla suzbijati versku propagandu,

13 9 vlada pomišlja da osnuje u Moskvi jednu školu, makar ona bila i osnovna. Videli smo da je vlada, usled nedostatka učenih Moskovljana, dovela iz Kijeva učene ljude sumnj ive vere. Da bi se ona suprotstavila latinskom učenju Kijevske duhovne akademije, otvoren je godine 1645 u Moskvi tečaj grčkog jezika. Posle toga, godine 1648, Fjodor Mihailovič Rtiščev otvara u Svetoandrejskom manastiru, koji je on sam osnovao, jednu školu u kojoj ukrajinski kaluđeri predaju, osim slovenske i grčke gramatike, još i retoriku i filozofiju. Ali ova škola nije dugo radila. Od 16 50 do 1665 školski razvoj se zaustavlja. Pojava verskoga rascepa (šizme) daje mu nov polet. Crkveni sabor iz 1666—1667 godine naređuje svima sveštenicima da nauče čitanju i p isanju bar svoju rođenu decu: „Neka oni prestanu da trguju sa svešteničkim položajima — kaže n — i da stvaraju sveštenike od seljaka neznalica, od kojih nekoji ne umeju čak ni sto ku da čuvaju. Kako bi oni mogli da budu pastiri ljudi? Otuda i potiču rascepi i nemi ri u crkvi Gospodnjoj.” Pa ipak, prosečni Rus je ubeđen da je prava opasnost imati mno go znanja: „Ne trudite se da vešto umujete, braćo, — može se pročitati u jednom savremenom z apisu — nego ostanite smerni. Ako te neko zapita da li znaš filozofiju, ti mu odgovo ri: Duh jelinski meni je nepoznat, ja nisam čitao retore i astronome, i nikada n isam zborio sa visokoučenim filozofima. Ja proučavam svete knjige zakona o milosrđu da bih oslobodio greha svoju grešnu dušu.” Još i krajem XVII veka raspravlja se ozbiljn o o tome da li treba naučiti bar osnove gramatike, retorike, filosofije i teol ogije da bi se razumelo Evanđelje, ili pak služiti Bogu u punoj „prostodušnosti” i či tati Sveto pismo ne razumevajući mu smisao. Od godine 1660 počinje se najzad priznavati korisnost škole. Ali, kakva ona treba da bude? Pristalice staroga pravoslavlja zahtevaju isključivo izučavanje grčkoga jezika , dok zastupnici zapadnjačkih ideja traže da se osnuje jedna „Akademija” po uzoru na Kijevsku, i da se u njoj predaje latinski. Posle dugoga kole banja vlada se odlučuje za jedno srednje rešenje: ona usvaja jedan obiman program, a li određuje da nastavnici budu Grci. Godine 1685 stižu braća Lihudi, dva Grka za koje je patriarh dao pristanak i koji su izučavali više škole u Veneciji i Padovi. Godine 1 687 učenici obeju škola povereni su njima, i tako je osnovana Akademija „sloveno - lat insko - grčka”. Isprva vlada nju iskorišćuje za ciljeve cenzure i policije. Pretvorena u neku vrstu istražnog suda, ona vrši nadzor nad svim privatnim nastavnicima stranih jezika. Jedino oni koji su učili u njoj imaju pravo da imaju poljske, latins ke i nemačke knjige i druge luteranske i kalvinističke spise, da raspravljaju o religiji i da priređuju javne rasprave o veri. Strani naučnici pretstavnici „slobod nih nauka podvrgnuti su strogom nadzoru. Oni koji čuvaju knjige o „mađiji, vradžbinama i čarolijama” i druge knjige koje je crkva osudila izlažu se opasnosti da budu spaljeni . Čak ni braća Lihudi nisu mogli da ispune ono što se od njih zahtevalo. Videćemo kakva je bila njihova sudbina i sudbina Akademije za vladavine Petra Velikog. Oni nika da nisu ni predavali teologiju, jer već 1694 godine otpušteni su zato što su „uneli u pr oste duše latinske nepravde”. To je dokaz da čak ni ona škola na koju su pristali

14 0 izvesni tradicionalisti ne može da se trpi u Moskvi i da je ona u nemogućnosti da pr uži Rusiji ma i najmanji delić nauke. Na tome polju Petar Veliki imaće da počne ispočetka; on će morati da jednim mahom zavede evropsku nauku. Naučna znanja. — S obzirom na potpun nedostatak viših i srednjih škola i na premalen bro j osnovnih škola, ne može se očekivati da su naučna znanja u Rusiji XVII veka bila na ve likoj visini. Aritmetika je jedna od najmanje rasprostranjenih nauka, čak i među stručnjacima. Zna s e sabiranje i oduzimanje, ali množenje i deljenje ostaju sasvim nerazumljivi. Teško se shvataju razlomci: školovan Rus ume da podeli jedan broj samo sa dva ili tr i; posle toga on deli delove na isti način („polovina od polovine”, „polovina polovine jedne polovine”, itd.); da bi sabrao i oduzeo razlomke, on ih zamenjuje c elim brojevima, uzimajući za osnovnu jedinicu najmanji razlomak. Izlažući prosto pravi lo o deljenju sa tri, poslednji triumf nauke, pisac jedne računice oduševlja va se mađijskom snagom „zlatnog preseka”: ako se na dva određena mesta stave dat e količine, traženi rezultat se dobiva na neki način, ali ni sam pisac ne može da kaže zašto i kako. Tek u XVIII veku pojaviće se savršeniji udžbenici. Tek godine 1647 arapski br ojevi zamenjuju u jednom ruskom udžbeniku stara slovenska slova za oznaku brojeva i tako omogućuju desetični račun; ali još i godine 1676, pod izgovorom da jedna zbirka l ekarskih recepata bojara Matvjejeva sadrži „cifre”, njegovi neprijatelji pretresaju mu celu kuću da pronađu tu knjigu „opasnu i protivnu zakonu Božjem”. Euklidova geometrija ostala je nepoznata sve do vladavine Petra Velikog. Tadanji udžbenici za geometriju, koji su ustvari samo knjige o geodeziji i zemljomerstvu, sasvim su nesposobni da objasne kako se premerava ma koja površina; površina ma kog a trougla izračunava se množenjem njegovih strana sa polovinom treće strane; da bi se izračunala površina kruga, izračuna se površina kvadrata koji ima isti obim. Uostalom, r ukopisi tih udžbenika za geometriju pre Petra Velikog toliko su izmenjeni prepisiv anjem da i ovi prosti propisi postaju nerazumljivi. O astronomiji, razume se, ne zna se ništa. Pomoću nekoliko praktičnih načina, „mesečevog kruž nja” i „sunčevog kruženja”, određuju se datumi pokretnih praznika; osim ovo nekoliko pojmova tačnih za svoje doba, svi drugi, kako u astronomiji tako i u kosmografiji, pozajm ljeni su od Vizantije, gde su bili mnogo oskudniji nego kod starih Grka. Tako na primer, egipćanski kaluđer Kozma ustao je u VI veku protivu onih koji se „usuđuju da ob jašnjavaju položaj i oblik sveta skolastičkim silogizmima, da dokazuje sferno i kružno k retanje neba, i koji hoće da geometriskim proračunavanjima zasnovanim na sunčevim i me sečevim pomračenjima odrede oblik i položaj zemlje”. Ovim znanjima iz kojih se rađa „oholost” on je suprotstavljao svoja shvatanja; on je „iz Svetoga Pisma” saznao da je zemlja, poput Mojsijevog prestola, ravna četvorougaona površina, dvaput duža od svoje širine; na ivicama zemlje uzdiže se jedan zid koji se pri vrhu zaobljava i tako stvara nebes ki svod gde obitavaju Bog i njegovi sveci;

14 1 anđeli šalju na zemlju kišu koju najpre prikupe u svojim trubama; oni pokreću i zvezde. U XVI veku prodire u Moskvu pojam o devetoro nebesa za koje su prikačene zvezde, n ebesko plavetnilo i gornji nebeski svod; kretanje zvezda potčinjeno je zakonima i vezano za sudbinu ljudi. Tadanje moskovsko stanovništvo, sa Maksimom Grkom na čelu, protestuje u ime slobodne volje protivu toga astrološkog fatalizma; ako s e sve u svetu zbiva prema neizbežnom kretanju zvezda, onda nema ni greha ni vrline . U XVII veku jedan kijevski naučnik, Simeon Polocki, pokušava da izmiri slobodnu vo lju sa neminovnošću, ne odričući se ipak glavne astrološke ideje: uticaja zvezda na čovekovu sudbinu. Imena Kopernika, Keplera, Galileja i Njutna još su nepoznata u Rusiji: Petar Veliki prvi će izgovoriti Njutnovo ime. Osnovni pojmovi iz prirodnih nauka, koji stižu u Moskvu tek u XVII veku, pozajml jeni su od srednjevekovnih enciklopedista XIII i XIV veka. Dotada su se Moskov ljani zadovoljavali vizantiskim teorijama koje potiču iz prvih vekova hrišćanst va. Vizantisko delo Fiziolog, koje je prodrlo u Rusiju zajedno sa prevodom Kozmo ve teorije, crkva je zvanično priznala. Ali, dok je u zapadnoj Evropi ovo delo

bilo veoma rasprostranjeno i postalo opšte dobro srednjevekovne misli i umet nosti, kao i neiscrpna riznica za propovednike, koji su u njemu tražili simbole, i za umetnike, koji su ih ovaploćavali, — u Rusiji je ono ostalo zatrpano u manastirs kim knjižnicama i nije se upotrebljavalo sve do XVII veka, kada je otpočeo kijevski uticaj. Ovo je tada zamenjeno jednim novim delom, srednjevekovnim Bestiariumom ( Knjiga o životinjama), iz koga su simboličnost i tajanstvenost isključene, ali koje još ne sadrži nijedne pozitivne opaske evropske nauke. Medicina i farmacija imaju, silom prilika, praktičnije obeležje. Od XVI veka tuđinski lekari sve su češći na carskom dvoru. U XVII veku pojavljuju se vojni lekari. A li tek godine 1672 odobrava se slobodno izdavanje lekova iz druge moskovske apot eke. Tada takođe tuđinski lekari počinju da imaju ruske učenike. No u tom pogledu Rusija je još uvek privržena starinskim shvatanjima. Ni Vezalova Anatomija, ni Harvejeva F iziologija nisu poznate u Rusiji. Godine 1661 lekari farmaceutskog prikaza odobr avaju rukopis jednoga Vrta svežine ili Cvetnoga vrta, koji je preveden sa jednoga latinskog izdanja iz XVI veka, a čije se nemačko i zdanje pojavilo 1672 godine; u tome delu se i dalje govori o mađijskoj snazi i oso binama dragoga kamenja, o načinu kako da se razlikuju dobri dani od rđavih, kako da se nađe sreća među ljudima i da se sazna pol deteta koje će se tek roditi, itd. Najraspr ostranjeniji udžbenik za farmaciju je takođe prevod, čiji je original izdat godine 153 4. Istina je da se ruska farmakopeja neprestano dopunjuje narodnim receptima, ko ji su često zasnovani na dragocenim oprobanim zapažanjima i koji iskorišćuju lekovitost biljaka. Dodajmo da su sva ova znanja, više manje sumnjiva i sakupljena u zastarelim izdanj ima, dostupna samo veoma ograničenom broju čitalaca iz viših društvenih redova. U narodu se naučna znanja javljaju u obliku bajki, poslovica i

14 2 narodnih pesama, i u tim narodnim umotvorinama književni izvori mešaju se sa mnogobožačk im predanjem i hrišćanskim povestima. Književna znanja. — U oblasti istorije, Rusija poznaje, sve do kraja XVI veka, samo letopise pisane po ugledu na grčke hronike. Godine 1512 jedan udžbenik opšte istorij e, zajedno sa istorijom Slovena, sastavljen u južnoslovenskim zemljama, prer ađen je za ruske čitaoce i dodat mu je kratak pregled ruske istorije sastavljen u ro doljubivom nacionalnom duhu: to je Hronograf. Sto godina docnije, godine 1617, k ada su zapadnjački i latinski uticaji potisnuli južnoslovenske i grčke uticaje, Hronog raf je prerađen prema poljskim i latinskim podacima; dodati su i novi pojmovi iz k osmografije i obaveštenja o istoriji zapadne Evrope, sve do Reformacije i otkrića Am erike, kao i o ruskoj istoriji pre Dmitrija Samozvanca. U toku XVII veka ovo izd anje Hronografa neprestano se uvećava, naročito ukoliko se tiče geografij e (Geografija od Merkatora prevedena je 1630 godine. Godine 1674 izlazi prvi udžbenik za rusku istoriju, Sinopsis, sa čisto autokratskim i pravoslavnim obeležjem. Ova nauka izgleda da se više obrađuje i uživa veću potporu nego druge, ali osnova istoriskog izlaganja ostaje i dalje puna legendi i bajki. U književnosti, gramatika, čija je važnost zvanično priznata početkom XVII veka, zauzima prvo mesto. Godine 1634 pojavljuje se prvi moskovski bukvar od Vasilija Burceva, ali je to samo preštampavanje jednoga bukvara izdatog u Vilni 16 21 godine. Bukvari su jedina svetovna izdanja moskovske državne štamparije koji se r asturaju u priličnom broju. Od 1648 do 1651, a to će reći za četiri godine, izišla su tri njegova izdanja, 9.600 primeraka; od 1678 do 1689 godine, a to će reći za dvanaest godina, izdato je čak 25.000 primeraka. I drugi udžbenici prodaju se isto tako dobro: Časlovac u 36.000 i Psaltir u 18.000 primeraka . No i pored svega toga, kada se saberu sve ove osnovne knjige, dolazi po jedna knjiga na 2.400 stanovnika. Iako se uči čitanje, gramatika se malo proučava. Gramatika iz 1648 godine nije ponovo izdata, i treba sačekati 1721 godinu pa da se ona pros to preštampa. To je gramatika Meletija Smotrickog, objavljena prviput u Vilni godi

ne 1619, i ona je postavljala pravila crkvenoslovenskog jezika dopuštajući upotrebu i izvesnih reči iz jezika koji se govorio u Južnoj Rusiji. Ovaj slovenski jezi k je stara veštačka tvorevina, zajednička svim Slovenima, i njega su veoma davno z aveli slovenski apostoli Ćirilo i Metodije; on se dugo očuvao usled upotrebe u crkvi . Ruski učeni ljudi koristili su se ovim gotovim jezikom pomoću koga su se u XIV i X V veku raširila u Rusiji mnoga dela što su preveli Srbi i Bugari .No iako je ovaj je zik bio Rusima prisan i razumljiv, on je za Ruse kao i za ostale Slovene ostao s amo jedan uobičajen i veštački stvoren dijalekt; to je jezik sveštenstva, crkve i povlašćeni h staleža. Uporedo s njim razvija se u XVII veku bogat narodni jezik, ne samo govo rni, nego i u pisanim spomenicima, u aktima i čak u književnim delima (memoarima, po litičkim pamfletima, itd.). Književnici stare škole protive se razvitku ovoga jezika k oji počinje da biva književni: „Ja mislim — piše u XVI

14 3 veku na starom crkvenoslovenskom jeziku Zinovij Otenski — da su protivnici Hristov i ili prostaci izmislili da uvedu u knjige prostonarodni jezik. Meni se čini da je pristojnije da se narodni govor popravlja pomoću naučnog jezika, nego da se ovaj un ižava unošenjem prostonarodnih reči.” Ovakvo držanje ruskoga sveštenstva bilo je jedan od gl avnih uzroka koji su usporili razvoj ruske nacionalne književnosti i oduzeli r uskoj kulturi jedno od njenih najopasnijih oruđa u borbi protivu tuđinskih utic aja. Stil pisara poklisarskog prikaza, Kotošihina, stil seljaka Posoškova i protopop a Avakuma dovoljni su da dokažu bogatstvo, snagu i gipkost ovoga moskovskog jezika XVII veka, koji se usavršio u kancelarijama Moskve. Ali, kao i drugi elementi rus ke kulture koji su se kasno razvili, i on neće moći da se odupre tuđinskim uticajima. Sa reformama Petra Velikog čitav ruski život biće preplavljen tolikim novim ut iscima i novim idejama, tolikim novim materijalom za zapažanje i proučavanje, toli kim novim potrebama da se izrazi lično duševno stanje, da će ruski jezik, ponesen tom bujicom, biti preplavljen tuđinskim izrazima i rečima. Upadljiv primer nagl e promene koja je nastupila u jeziku daće nam dela onih Rusa koji su za vreme Petr a Velikog odlazili u Evropu, a naročito Memoari kneza Kurakina, o kojima ćemo imati prilike da još govorimo. Ukratko rečeno, pre Petra Velikog naučna znanja su veoma malo rasprostranjena. Čitalac zavisi potpuno od kulturnijih naroda koji mu pružaju prevode, najpre od južnosloven skih zemalja, od Srbije i Bugarske, a potom od ruskih pokrajina potčinjenih Poljsk oj. Ali, ovo su prevodi samo zastarelih dela; prva grupa ovakvih dela, ranijih o d XIV veka, prevode delimično originale koji potiču iz prvih vekova hrišćanstva i koji s u došli u Rusiju preko Vizantije; druga grupa obuhvata zapadnjačke tekstove, ali one po kojima je Evropa živela u srednjem veku i koje je ona već odavno zamenila rezult atima novih odnosno prvih iskustava i otkrića istinski naučnih. Sa vizantiskom i slo venskom književnošću Rusija je zaostala za pet stotina godina; a sa poljskim i kijevsk im delima za dvesta do trista godina. Nije dakle nikakvo čudo što je evropska nauka krajem XVII i početkom XVIII veka, koja se raširila u Rusiji za vladavine Petra Veli kog, potpuno istisnula svoje prethodnice, vizantisku i kijevsku. 8. KNJIŽEVNI I UMETNIČKI ŽIVOT U XVII VEKU U književnosti i umetnosti XVII veka naći ćemo, samo još jače istaknuta, ista obeležja kao u prosveti. Književnost. — Istorija ruske književnosti, sve do kraja doba Petra Velikog, može se podeliti na četiri perioda: period starih epskih legendi, čiji su se tragovi s ačuvali samo u narodnoj poeziji i narodnim umotvorinama; — period prerađivanja hrišćanske srednjevekovne poezije (legende, priče i povesti ili takozvane „lutajuće” sadržine); — perio d novih zapadnjačkih uticaja, za kojim je nastalo buđenje osećanja, lirizma i prvih po kušaja ličnog stvaranja; — period ropskog podražavanja Zapadu. Nas ovde interesuje treći p eriod, onaj koji pada u

14 4 XVII vek i koji će biti prekinut reformom Petra Velikog. Periodi stare epske po ezije koja je cvetala na dvorovima feudalnih kneževa i poezije hrišćanskih legendi već s u minuli: prvi je već odavno zaboravljen, a drugi, veoma zakasnio i koji uostalom nije u Rusiji imao isti razmah kao na Zapadu, pripada XVI veku. Sa njim je iščezao u ticaj hrišćanskih legendi iz prvih vekova hrišćanstva koje su došle preko Vizantije; iščezli u i svetovni romani čija je sadržina uzimana iz starih indiskih priča, iz Budine poves ti, iz Trojanskog rata, iz ratova Aleksandra Velikog, iz podviga vizantiskoga ju naka Digenisa, koji su došli u Rusiju u južnoslovenskim prevodima iz vremena od XI-H V veka, često u obliku zagonetaka iza kojih se nalazio njihov ključ ili u obliku pri povedaka koje se odvijaju kao klupče. Razume se da ima tragova svega toga u XVII p a čak i u početku XVIII veka, a to će reći u trenutku kada ta književnost silazi iz viših dr uštvenih redova u narodne slojeve; ali glavna obeležja ruske književnosti XVII veka na laze se drugde. Dijalozi i povesti u stilu priča iz Hiljadu i jedne noći ustupaju mesto dugačkim prip ovetkama sa zamršenim zapletom; sadržina „spasonosna za dušu” i „moralistička” zamenjen e „dirljivim” i „smešnim”, a to će reći da lirizam i ironija počinju da se uvlače u rusku knj t. Pojavljuju se „prijatne” ili „ljupke” povesti u kojima se govori o „slavnim” kraljevima, o hrabrim vitezovima, o lepim princezama, o princu Bovi, o Mageloni, o Petru „sa z latnim ključevima”. Ovi romani, u glavnom prevedeni, otkrivaju ruskom čitaocu da osećan je može da bude predmet književne analize. Pojava originalnih ruskih pripovedaka pr e Petra Velikog i u početku njegove vladavine dokazuje da je ova tuđinska književnost potstakla interesovanje publike. Mornar Vasilije i Neustrašivi konjanik Aleksandar , poput njihovih tuđinskih uzora, zaljubljuju se, sastavljaju čak i ljubavne stihove , preživljuju čitav niz avantura i naposletku se sjedinjuju sa draganama za kojima v atreno žude. Ali, treba napomenuti da su u svim ovakvim originalnim pripovetkama j unaci naučili veštinu ljubavi za vreme nekog putovanja po inozemstvu; jer pisac se još ne usuđuje da traži tako tanana osećanja u Rusiji svoga vremena. Za vlada vine poslednika Petra Velikog, ove skromne i naivne pokušaje, koji su dirljivi zbo g iskrenosti i svežine osećanja, potisnuće prevodna književnost. Plastične umetnosti. — Među umetnostima, arhitektura ima sasvim izuzetnu važnost. Tesno vezana za klimu, za materijal koji se upotrebljava pri zidanju i za životne okolno sti sredine, ova umetnost u svima zemljama ponajpre može da postane nacionalna i n ezavisna. U Rusiji se prvi predznaci njene nezavisnosti mogu nazreti u crkvama s agrađenim za vreme kijevskog perioda po vizantiskim uzorima. Pravi ruski arhitekto nski stil razvija se konačno i izrazito ne u građevinama od kamena, nego u građevinama od drveta, i on usvaja sredinom XVI veka oblike koji su svojstveni toj vrsti gr ađevina. Ali, u XVII veku, crkva kritikuje taj nacionalni stil čiji je najsav ršeniji primer crkva Vasilija Blaženog u Moskvi; on joj se ne čini saglasan sa tradicionalnim vizantiskim

14 5 uzorima, i u ime toga istog grčkog pravoslavlja koje je ugušilo prve začetke jedne čisto narodne vere, ona svodi rusku crkvenu arhitekturu na srednje forme: primerci ti h crkava iz XVII veka sačuvani su u Rostovu i u Jaroslavlju. Razume se, ove forme ne pretstavljaju više onaj strogi vizantiski tip, ali one nisu ni lična tvorevina ar hitekata iz XVII veka, jer je odlučeno „da se ništa ne stvara prema ličnoj zamisli”, da se više ne grade „crkve u obliku šatora”, „nego da se gradi prema pravilima svetih apostola i svetih otaca, te da crkva ima pet kupola i da ne bude u obliku šatora”. Ovaj zasto j u slobodnom ispoljavanju nacionalnog stvaralačkog duha imao je i ovde istih posl edica kao i u drugim granama umetnosti; posle reforme Petra Velikog, na opustošeno m i obesplođenom polju, nije više bilo ničega što bi smetalo da se ropski podražava tuđinski m uzorima. Osim u arhitekturi, ruski nacionalni stil stvara originalne uzorke još jedino u or namentici. I ovde glavni motivi, koji se dobivaju kombinovanjem pravih linija, u zeti su iz arhitekture drvenih zgrada. Ove šare prelaze u ruski vez, koji podražava

bojene šare iz rukopisa i ukrase sa građevina; oni će tu sačuvati neobično jak zamah, sve do trenutka kada nov procvat ruskog staralačkog duha bude nastupio u drugoj polovi ni XIX veka. Pravoslavna crkva je protivnik skulpture. Kada su u XVII veku počeli njom da ukrašuj u građevine, ona se usprotivila: „Ne pristoji se pravoslavnim hrišćanima da iznad vrata svojih domova stavljaju likove fantastičnih životinja, zmajeva ili bezbožnih junaka. N eka pravoslavni hrišćani ukrašuju vrata svojih domova svetim ikonama ili časnim krstovim a.” Jedino se u crkvenoj umetnosti slikarstvo razvija slobodno, pa i ono u ograničenom obimu. Rusija je pozajmila od Vizantije njenu umetnost X i XI veka, a kasnije X III i XIV, koja je tek bila izišla iz asketske i tradicionalne nepomičnosti; ako je i bilo izvesnoga novog života u toj umetnosti, kao što smatraju moderni istoričari, ne kadanja Rusija u svakom slučaju sačuvala je od njega samo jedan delić. Tek oko XIV i X V veka stvara se u Rusiji nacionalni i originalni stil, različit od grčkoga, u slika nju ikona (vizantiske škole Novgoroda i Suzdalja), i pojavljuje se prvi stvaralački genije, živopisac („zoograf”) Andrej Rublev (umro 1430 godine). U Moskvi, u XVI i XVII veku, ovo slikarstvo se razvija na carskom dvoru. U XVI veku slikareva mašta može d a se razvija više ili manje slobodno. On se isprva koristi tim da kopira slikare i z italijanskog Renesansa, sa kojima je on u neospornoj vezi, naročito sa onima iz prve epohe: zato se u Blagoveštenskoj lavri, koju su godine 1547 ukrasili živopisom umetnici iz Pskova, nalaze kopije Čimabua i Perućina. Ali se javlja negodovanje prot ivu slikara koji rade ikone „prema svojem ličnom nadahnuću a ne prema Svetom Pismu”; crkveni sabor u svojim odlukam a sastavljenim od sto članova (Stoglav) žestoko se protivi „inicijativi” novih slikara; njima se naređuje da slikaju prema starim uzorima, i u to me cilju stvaraju se udruženja slikara koji su dužni da rade pod nadzorom i vlašću svešten ih lica. Pa ipak, čak i kroz utvrđeni uzor probija lični ukus slikara koji ga vuče da sl ika prema živom modelu. Uzalud protopop Avakum optužuje Nikona da je hteo da zavede slikanje „po prirodi”, na „franački” način a to će reći

14 6 tuđinski; čak i u carističkoj slikarskoj školi razlikuju se dva načina slikanja: slikanje ikona i slikanje živoga modela, i primenjuje se jedan ili drugi način, prema želji por učioca. Slikari sa kraja XVII veka odlučno brane svoje pravo da idealizuju ikone, a u isti mah i pravo da unesu realizam u svoje slikarstvo. U to vreme, koje je nep osredno prethodilo reformama Petra Velikog, u Rusiji vlada duhovno raspoloženje ko je potseća na italijanski Kvatročento. Slikari se trude da oživotvore ikone ne samo st oga što to zahteva njihova umetnost, nego i stoga što su oni prožeti dubokim verskim o sećanjem. Zahvaljujući tome osećanju, oni dodaju nove predmete starim utvrđenim obrascim a i menjaju način njihove obrade. Krajem toga veka suprotstavlja se čak podliniku, s tarom udžbeniku za ikonografiju koji sadrži utvrđene i odobrene uzore, jedan nov „kritički” tekst koji oslobađa slikara od starog utvrđenog načina rada i traži da se usvoje novi po kušaji. Ova struja u slikarstvu približava se novoj struji u književnosti; i ovde se priprema pokret za nacionalni preporod. Ali i ovde ta obnova dolazi pr ekasno. Pošto se nacionalna religija, usled rascepa (šizme) odvratila od sl ikarske umetnosti i osudila je kao odveć nezavisnu prema tradiciji, ona je izgubil a svaku osnovicu i potporu. Na drugoj strani, ona je bila u odveć tesnoj vezi sa t om istom tradicijom. Prvi preporod ruske umetnosti nije uspeo iz istog razloga k oji je sprečio i reformu ruske crkve: krajem XVII veka bilo je prekasno otpočeti ono što se u Evropi nagoveštavalo već u XIV veku, razvilo u XV, cvetalo u XVI, ali opalo već u XVII veku i spremalo se da ustupi mesto novim načelima. Muzika. — Skoro je isti slučaj i sa muzikom; jedina razlika je u tome što se muzička teh nika može teže da prilagodi i što nije lako izjednačiti se sa evropskim kompozitorima. U Evropi su već odavno brižljivo proučavani postupci višetonske muzike i javila se čežnja za vraćanjem melodiji; u isti mah, iz stapanja elemenata narodne pesm e i horske crkvene pesme ponikla je jedna nova muzika. U Rusiji, u muzici ka

o i u književnosti, narodni elemenat — koji će ostati izdvojen sve do XIX vek a — ne unapređuje ni škola ni crkva, niti on obogaćuje crkvenu muziku. Crkva ne dopušta up otrebu nikakvog duvačkog niti gudačkog instrumenta, niti pak orgulja. Jedino se peva ju monotone pesme, u jedan glas, prema tradicionalnim grčkim melodijama. Veliki je napredak bilo već i samo dopuštenje koje je u XVI i XVII veku dato pevačima da po svo me nahođenju unose u pevanje kadence i ukrase. Kasnije su beleženi predtonovi najbol jih pevača; sačuvane su čak i pesme u više glasova, zapisane novim znacima koji još nisu s avremene note. Kao i za slikarstvo, tako je carska škola pevanja u Moskvi imala važn u ulogu, iako manje značajnu od uloge novgorodske škole pevanja, u kojoj su se školova li najstariji ruski harmonisti — pomoću prostoga tritona. Tek u drugoj trećini XVII ve ka zavodi Kijev savremene note koje se pišu na pet linija, a takođe i nove melodije i novu harmoniju. Ali je već prekasno da se stvara ruski originalni višetonski sti l; od vremena Petra Velikog, ruska muzika usvaja potpuno italijansku školu, i svetovna muzika potiskuje sasvim u pozadinu crkvenu muziku. Vladavina opere o tpočinje, razume se tuđinske opere.

14 7 Iz svega što je rečeno izdvajaju se dve činjenice: najpre prekid razvoja nacionalne ku lture, čiji su začeci postojali, neizbežan prekid koji je nastupio iz dva podjednako v ažna uzroka, zbog neospornog zadocnjenja Rusije za svojim vekom i stvarne nemogućnos ti da živi usamljena u Evropi; a zatim, usled toga naglog prekida i usled toga što s u viši i obrazovani slojevi ruskoga društva pali pod uticaj evropske kulture, nastup io je neminovni duhovni rascep između tih viših slojeva, podrazumevajući tu i red intelektualaca koji se tek stvarao, i između narodne mase. Ovaj prekid i ovaj rascep obično se smatraju kao posledice reforama Petra Velikog i pripisuju se ličnom uticaju preporoditelja Rusije. Međutim, istorija ruskih ustan ova i ruske kulture u XVII veku dokazuje netačnost ovakvoga gledišta. Uistini, Peta r Veliki samo je priveo kraju jedan razvitak koji je otpočeo pre njega i koji se n ikako ne može objasniti ćudima ili ličnom voljom jednog jedinog čoveka. 9. NEPOSREDNI PRETHODNICI PETRA VELIKOG

Vladavina Fjodora Aleksejeviča (1676—1682). — Fjodor, stariji sin i naslednik Aleksej ev, dobio je, za razliku od svoga oca i dede, evropsko vaspitanje. Naj slavniji naučnik od onih što su došli iz Kijeva i preko kojih je Akademija pretrpela u ticaj poljske kulture, Simeon Polocki, učio ga je poljskom jeziku i dao mu osnovna znanja iz latinskog jezika. Ali je Fjodor bolešljiv; vezan je za postelju i ne do pušta mu se učešće ni u kakvim poslovima. Njegova slabost je već jasno vidljiva prilikom s mrti njegovoga oca. Zbog toga bojar Artamon Matvjejev pokušava tada, kako izgleda, da predloži kao kandidata za presto svog štićenika četvorogodišnjeg Petra, snažnog i živahno sina Alekseja i njegove druge žene, Natalije Kirilovne Nariškin; ali je on zbog tog a pokušaja prognan i uzapćeno mu imanje. Patrijarh je potvrdio da je sam Aleksej, na samrtničkoj postelji, označio svog starijeg sina za svoga naslednika, a i Miloslavski, Aleksejevi rođaci po njegovoj prvoj ženi, izjasnili su se takođe za Fjod ora. Ali oni od toga nemaju velike koristi. Jer car, slabe volje, okružio se mladi m ljubimcima Jazikovom i Lihačovom, koji su kao i on dobili vaspitanje zasnovano n a novim načelima. Već od izvesnog vremena poljska moda pojavila se u Moskvi i ispolj avala se u nameštaju, poljskim i latinskim knjigama i njihovim prevodima. Pri kraj u Aleksejeve vladavine pravoslavno sveštenstvo pokušalo je da spreči širenje te „latinsk e” kulture koju ono izjednačuje sa katolicizmom; ali za Fjodorove vladavine, latinske ideje što su ih širili naučnici koji su došli iz Kijeva nadvlađuju „grčki” uticaj. hov glavni branilac, Silvestar Medvjedev, uspeo je da se u Moskvi ponovo otvori šk ola Polockoga (koji je umro 1680 godine), čiji je on učenik, i zauzima se za stvaran je jedne Akademije koja će — kao što smo videli — biti otvorena tek posle Fjodorov e smrti, i u kojoj će preovlađivati „grčka” stranka. Preovlađivanje latinskih težnji vidi se jasno iz toga što Medvjedev sasvim slobodno propoveda katoličko učenje o pretvaranju nafore i vina u telo i krv Hristov

u. Međuti m. Pa ipak 14 9 pobunjenici prodiru u dvor. zbog toga se Fjodorovi prijatelji ponovo okreću Petru i približuju se Na riškinima. pokušava se da stvori više plemstvo. oni su našli potporu u pukovima strjelaca. Tako je još ukinut propis o plemićskom prvenstvu. Mir zaključen u Bakče-Saraju okončao je godine 1681 rat sa Turcima koji je trajao već dvadeset godina. „Knjige o rangu”. ovaj skup. Miloslavski iskorišćuju tu nepokornost da otpočnu među njima oštru propagandu uveravajući i h kako je car Fjodor bio otrovan. Njegov brat Ivan. kao što su Nariškini i želeli. smešteni po raznim krajevima prestonice. Posle Fjodorove smrti oni se potpuno rasturaju i ne pokoravaju se više svojim starešinama. viče ime najmlađega carevog sina. Kao i svi ovakvi vojnici. Sofijino namesništvo (1682—1689). ali o vaj pokušaj. Osim toga. koji je već odavno bio izgubio važnost. Ali Miloslavski. tako podbunjeni strjelci odjurili su u tvrđavu Kremlj i za tražili da se oba brata pojave na Crvenom Trgu. Reformatorska 14 8 stremljenja Fjodorove okoline ispoljavaju se i na drugim poljima. nije uspeo. On ih uverava da njemu ne preti nikakva opasnost. pita nje nasleđa prestola izazvalo je ozbiljne nemire u Moskvi. oni hoće da se uvere svojim očima da j e Ivan živ. što će kasnije biti proglašeno za jeres. protivan ruskim običajima. odbijaju da priznadu zakonitost toga izbora. Vlada je bila toliko popustljiva da ih je ovlastila. oni sebe smatraju za snagu koju svako treba da uvažava. rešeno je da se ustanove nove zvanične rodo slovne knjige u kojima će se nalaziti imena svih bojara koji pripadaju povlašćenom sta ležu. Glavni potstrekač ove trodnevne pobune bila je Ivanova sestra Sofija. bio je petnaestogodišnji mladić. pod uticajem shvatanja poljskoga plemstva. u koje porodice upisuju sva naimenovanja i proizvodstva. čijim izvođenjem upravlja Vasilij Vasiljevič Gol icin. — Posle Fjodorove smrti. ne priznaje njihov povlašćeni položaj i zloupotrebljava njihove usluge i sume namen jene za njihovu platu. da bi se zadovoljilo plemstvo. Tako je ponikl a zamisao o obimnom vojnom preuređenju. Odmah po Fjodorovoj smrti. jer je bila živa. Ovi pukovi. ona je imala smelosti da se odrekne staroga moskovskog običaja koji je primoravao žene da ostanu zatvorene u svome teremu i da se ne pojavljuju među svetom. patrijarh Joakim pita narod okupljen pred dv orom koga želi za cara. ko ji je trebalo da nasledi presto. Što se tiče Fjodorove spoljne politike. oni su jako nezadovoljni što njihov neposredni starešina. pošto on nije imao dece. jednim od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. Veoma književno obrazovana. rođena 1657 go dine. te je Petar proglašen za cara pod namesništvom svoje majke. da traže od svojih starešina naknadu štete i interes. sačinjavaju neku vrstu garde il i „janičara”. posle toga oni se rasturaju po ulicama Moskve i počinju da pljačkaju i ubijaju. koji je već stekao veliki uticaj na državne poslove. i sanjala je da u Rusiji XVII veka odigra ulogu vizantiske carice Pul herije. Ona je po naravi bila prava suprotnost svome bratu. Ipak. Protivu koalicije Fjodorovih ljubimaca i pristalica Narišk inovih. načelnik strjelečkog prikaz a. sa posebnim titulama koje bi odgovarale nazivima pojedinih oblasti Rusije. prisvojivši samovlasno prava Zemskoga Sobora. Još za Fjodorova života ona se sprijateljila sa Vasilijem Golicinom. a kojima bi nova geografska podela zemlje odredila granice. ne i spitavši dovoljno taj slučaj. ona je miroljubiva. koja služe kao oslonac u sporovima oko prvenstva. oni istržu iz Petrovih ruku bojara Matvjejeva koji se vratio iz progonstva i ubijaju i njega i još nekoliko rođaka carice Natalije. a da su carevića Ivana baš tada udavili bojari. kako ih nazivaju oni njihovi savremenici koji poznaju turske običaje. rođaci Ivanovi. Na Fjodorovom pogrebu . odlučna i strasna. Na dan 15/25 maja 1682 godine. koji su u tome trenutku jedina oružana snaga Moskve. slab i duh om i telom. svečano su spaljene u predvorju carskog dvo ra.

razdeljuj e im se nagrada od 10 rubalja svakome. Verska raspra između „staroveraca” i „nikonaca”. Ali se u manastiru Trojica-Sergijevo. ot ac i stariji sin su pogubljeni. Ona je imala i svoje slavopojce: knez Kurakin tvrdi u svojim Uspomenama „da nikad a u ruskoj državi nije bilo tako mudre vladavine” i da je „u to doba narodno blagostanje cvetalo”. 5/15 jula 1682 godine. ona imenuje kneza Ivana Hovanskog. odlaze na svoja poljska im anja. mlađi sin beži u Moskvu. Ona se skoro odm ah pretvara u tuču. Ovima se ispunjavaju svi zahtevi. parodija nekadanjega Sobora. kome prost svet daje duhovit nadimak tararuj (bumbar). Da bi zadobio poverenje strjeleca i od njih nači nio svoje oruđe. načelnika prikaza strjeleca. njoj preti jedna opasnost koju je sama stvor ila. koje potpomaže i Hovanski. gde dovode i Strjemjani puk n a čiju se odanost namesnica može osloniti. oba br ata. gde se strjelci. te nove „dvorske garde”. Hovanski gaji u sebi visoke želje. 26 maja/5 juna. priča se čak da taj slavoljubivi i površni čovek.ona je privukla opštu pažnju tužeći se glasno kako su cara otrovali. spomenik pobune uništen je (2/12 novembra). Ali. posle osam dana 15 0 uspostavljen je red. održana je na učna rasprava u njegovom prisustvu između patrijarha i staroveraca. zlos tavlja jednog arhiepiskopa nikonca. dodeljuje im se počasna titula „dvorske pešadije” i podiže se čak na jednom gradskom trgu spomenik za uspomenu na događaje od 15/25 maja. Ostao je još Hovanski sa svojim slavoljubivim težnjama i svojim planovima za vojničku diktaturu. „zbog maloletstva dvojice vladara”. u kome se zaustavila. koji služi kao p osrednik između nje i strjeleca. Sofija je primorana da popusti njihovom navaljivanju. sazvan na brzu ruku. izaslanici strjeleca d olaze u dvor i izjavljuju — jamačno po Sofijinom nagovoru — da oni žele dva cara. Strjelcima ne ostaje ništa drugo do da se pok ore. gaji nadu da se popne na carsk i presto. to je neposlušnost strjeleca. Ona poziva i Hovanskog i njegove sinove. Nikita je pogubljen. Jedan Sobor. namesništvo je poveren o njihovoj sestri Sofiji. što nisu izabrali Iva na za cara. jednom od Sofijinih prijatelja. i jedan propovednik starog bogosluženja. koja je pošla u manastir Trojica-Sergijevo sakupila je u selu Vozdvižensk aja. gde je Sofi ja stigla. nekolicina njih je pogubljeno. ostali su izgubili povlastice koje su bili d obili posle 15/25 maja. Sofija prihvata pravoslavlje svoga oca koji je. a 29 maja/8 juna. 14/24 septemb ra Sofija. kao i sam narod. koji se ne usuđuju da ne poslušaju. u Granovitoj Palati. a na mesto ubijenog Dolgorukija . Ivana i Petra. koje ona hoće da upotrebi „da bi ugušila pobunu vojske i kaznila buntovnog poda nika”. jer je pravda „carovala” i „narodno bogatstvo se . Stari vernici nadaju se još u vek da će dokazati ispravnost svoga shvatanja. Glas da se priprema nova pobuna toliko se uporno održava. zapovedništvo nad strjelcima povereno je đaku Šaklovitiju. sa Sofijom ili bez nje. da mnogi bojari. usled novih uvreda što su ih izgovorili staroverci. koje oni brkaju sa verskim dogmama. ponovo je prekinuta sa beznačajnim izgovorom. Uskoro potom neko je potkazao i optužio Hov anskog da priprema ubistvo carske porodice i velikog broja bojara. Uživajući Sofijinu naklonost. Potkupljivanjem se uspelo da se strjelci odreku st are vere. kao i Nikon. i strjelci. i preklinjala je da ih „puste da zdravi i čitavi otidu u tuđinu”. pobunjuju i zauzimlju Kremlj. Rasprava o tome pitanju. „ratnike” iz svih gradova. A 23 maja/2 juna. već okuplja plemićska vojska. a to će reći trupe sastavljene od plemića. Posle toga Sofija može spokojno da vrši namesničku vlast punih sedam godina (1682—1689). koja traje već dvadeset godina. bojeći se strjeleca. do koje je došlo po sle mnogih teškoća. Posle pobune ona postavlja svog ljubimca Gol icina za načelnika prikaza spoljnih poslova. saznavši to. a carska porodica odlazi u selo Kolomenskoe. smatran za jeretika. nije još završena. povinuje se poslušno tome zahtevu. unapred su naklonjeni starom bogosluženju. on postaje branilac „stare vere” koju su potiskivali car Aleksej i patrijarh. Nikita Pustosvjat. Ivan je proglašen za „pr voga cara”. Sofija je postigla svoji cilj.

Samojlovič. na potpunu slobodu mišljenja i vere. koji piše s mukom i pravi mnogo pravopisnih grešaka. on je naprotiv pretrpeo neuspeh na Krimu. na naseljavanje Rusije. Svud oko njega prostiru se bezvodne stepe. na oslobođenje seljaka koji su dobili zemlju. Ali ništa nije vredelo. carigradski patrijarh ga odvraća od toga pohoda. Jer on pomišlja na stvaranje redovne vojske. iako je sa Poljskom potpisao (1686) ugovor o „večnome miru” po kome je Kijev konačno pripao Rusiji. itd. Osim toga grčki patrijarh naglašava sada potrebu da Rusi izvrše nov pohod i pretskazuje opšti ustanak na Balkanu. no one su tačne. i da je nemogućno ostvariti taj plan na Krimu dok se saveznici budu borili na Duna vu. Umesto da se bori. Isti Kurakin potvrđuje. iako on to nije zaslužio. ako je verovati Nevilu. u ukrasima i obedima”. on stupa u pregovore sa krimskim hanom i vraća se natrag. objavljuje sa pouzd anjem svetu da „slava Rusije odjekuje celim svetom”. u načinu života. kada stepe izobiluju vodom i travom. Golicin se zaustavlja i vraća u Moskvu. ali on nema čvrstu i bujnu volju kao Petar. I ovde postoji očita suprotnost između zamisli i njih ovog ostvarenja.000 a zarobljeno . Gordon mu ukazuje na mogućnost novih unutrašnjih teškoća u slučaju neuspeha. sa više istinitosti. na unapređivanje trgovine. jer se boji da se sultan ne osveti na pravoslavnom stanovništvu T urske. a Sofija javno veliča izvanredne pobede ruske vojske. I iz Evrope stižu vesti o pobedama. Snežne vejavice i nedostatak hra ne usporavaju hod. i to na poljski način. Golicin je primoran da pripremi drugi pohod. naziva sebe „samodršcem” i u jesen go dine 1687 šalje Golicina sa vojskom od 100. Potpisujući „večni mir”. Kao vrhunac nesreće naišao je požar stepe. dok Petar. Dalmaciji i Moreji. Osim toga. pošto mu je poginulo 20. on odlučuje da ga preduzme u pro leće. konji su počeli da lips avaju usled nedostatka hrane. sastavljena od plemića i njihovih kmetova. Sofijin ljubi mac Golicin smišlja reformu umerenih težnji i saobraznih narodnom duhu. na zamenjivanje domaće ekonomije trgovinskom. Ova pohvala je preterana i samo dokazuje da su Sofijine pristalice smatr ale svoje želje za stvarnost. za k oji su neopravdano optuživali Samojloviča. pomoću delimičnih mera. posle mira sa Poljskom. a t rupe su napredovale odveć sporo. na odašiljanje đaka u inostranstvo. i o gledala se u njihovim zapregama. oni su prožeti teoriskim i knjiškim shvatanjima. te im je trebalo sedam nedelja da pređu 300 vrsta. Golicin je neosporno obrazovaniji od Petra. ali on i dalje smatra da je potrebna aktivna spoljna politika da bi se pažnja ja vnosti odvratila od unutrašnjih sukoba. srpski patrijarh i gospodar Vlaške šalju ista pretskazanja. „da se u to d oba uglađenost ponovo uspostavila među plemićima i dvoranima. hrana za vojsku ponestaje i stoka lip sava u masi. Jedan od uzroka koji su sprečili Sosriju i Golicina da pređu od reči na dela jeste neu speh njihove spoljne politike. Samojlovič mu objašnjava da pl an o oslobođenju slovenskih hrišćana interesuje više Poljake i Austrijance nego Ruse. Petar Veliki postupaće sasvim drukčije. Savez je potukao Turke u Mađarskoj. ost ajući uvek u uzanom krugu strogo praktičnih ideja. Sofija. po ruskom običaju vuče za sobom ogr omnu komoru koja ometa kretanje trupa. predočavaju opasnost i toga rata. Uz alud mu general Patrik Gordon i hetman Male Rusije. Njega tamo dočekuju kao pobednika. Iako je Golicin uspeo godine 1689 da zaključi u 15 1 Nerčinsku ugovor sa Kinom kojim se priznaje napredovanje što ga je za sto godina iz vršilo rusko naseljavanje i utvrđuje granica dveju država na reci Amuru. Vojska. Pripreme su trajale odveć dugo. ali još uvek o dveć korenitih za to doba.000 ljudi da osvoji Krim. on se obaveza o da stupi u „Sveti Savez” sklopljen 1684 godine protivu Turske i da zauzme Krim. na stalne odnose sa inos transtvom. Poučen iskustvom. Ovi planovi su odveć o bimni da bi mogli biti ostvareni. misli naprotiv na tehničku stranu i r ukuje veoma dobro sredstvima za izvođenje svoje reforme. kome je on izložio svoje planove godine 1689. te on tek sredinom maja nailazi na neprijatelja na Perekopu. on odlično ume da drži svečane go vore na latinskom i da daje intervjue koji imaju velikog odjeka. Na 200 vrsta od Perekopa.uvećavalo”. U februaru godine 1689 on polazi ponovo ka Krimu. Njemu je potrebna pobeda da bi izbegao svoj pad koji mu preti od Petra koji raste. Gordon ga najzad potseća da od Rusije do Krima ima nekoliko dana hoda kroz bez vodne stepe koje Rusi još nisu naselili. Prvi Golicinov pohod pretrpeo je potpun poraz. pošto je uništio travu.

Sofija. Šaklovitijevim pogubljenjem i Golicinovim progonstvom. koja se za vršava Sofijinim padom.000 od 100.15. 15 2 Ali ih očekuje sasvim drukčiji rasplet. Ona sanja o tome da se uda z a Golicina i da uvenča u isti mah i njega i sebe carskom krunom. očekuje nestr pljivo trenutak kada će „zagrliti svoga dragog Vasilija”. koja mu je pisala radosna pisma o njegovom „povratku iz Egipta”.000 ljudi. jer Petar otvoreno započinje borbu. .

odbijaju da mu priznadu ma kakvu zaslugu i smatraju da je on samo uputio Rusi ju jednim neprirodnim pravcem služeći se različitim dokazima. U tome smislu mogao je Petar Veliki da bude nazvan „prvim ruskim revol ucionarom”. iako je on kao neka s pona između ta dva dela sveta. kulturne Rusije. Ono što naročito karakteriše taj novi istoriski period. Uglavnom. iako utvrđuju organski karakter istoriskog razvo ja Rusije. korisnije je posmatrati ga p o razdobljima. i da vladavinu Petra Velikog i njegovih prethodnika smatraju kao uzastopne etape jednog istog i povezanog istoriskog razvitka.15 3 V I I . prožimajući se narodnim duhom. Odavno se raspravlja o ličnom udelu Petrovom u ovom novom razvoju ruskoga duha. ta proučavanja su uspela da por eknu postojanje prekida koji su nekoji hteli da vide u tome trenutku ruske istor ije. razaznaju se pobude. Onda se jasnije zapažaju odnosi između vladareve lične aktivnosti i sam ih reforama. izgledaju više da su posledica neke ćudi i prekidaju organ ski razvoj. naproti v. Ovaj prelaz od nesvesnog i nagonskog ka s vesnom i sistematskom jeste glavna crta velike reforme koju je Petar Veliki pred uzeo. a to je: da je glavni činilac u reformatorskom radu Petra Veliko g bila njegova volja ili njegova ćud. više upućenu izves nome cilju. Ipak. I zaista. to je da je Rusija konačno dobila rang evropske sile i post ala važan činilac u međunarodnoj politici. nasuprot ranijima. Sa . i jedni i drugi dolaze d o istoga zaključka. te k kasnije započinje on rad na preporodu. to dokazuje da ga sve osnovice njegovo g istoriskog razvitka stavljaju pre u Evropu nego u Aziju. Da bi se bolje shvatilo njegovo poreklo i razvitak. čije smo pripremanje vid eli pre Petra Velikog. Sa vladavinom Petrovom poči nje postepeno obrazovanje pokolenja koja će se pošto su dugo i dosta tesno bila podl ožna tuđinskim uticajima. raspoznaje se u njegovom radu ono što je dalo tr ajnih rezultata od onoga što je bilo samo privremeno. — Vladavina Petra Velikog označava početak novo ga doba u istoriji Rusije. teže da umanje ličnu ulogu cara reforma tora. Skorašnja istoriska proučavanja dokazala su da su između doba Petra Velikog i pret hodnog doba postojale tešnje veze nego što se mislilo. koje su u suprotnosti sa opšti m obeležjem njegovoga dela. Od toga doba počinje povest savremene Rusije. njegovi protivnici. rusku kulturu. može se tvrditi da njegov o doba označava prelaz Rusije iz jedne nesvesne evolucije u svesnu. Videćemo u čemu se tačno sastojala careva lična uloga. njegovi prvi reformatorski pokušaji nose više razorno obeležje. oslobađati sve više i naposletku stvoriti. prve Petrove reforme. ova proučavanja. Ako je usled toga razvitka r uski narod stekao pretežno evropsko obeležje. i voljniju. P E T A R V E L I K I ( 1 6 8 2 — 1 7 2 5 ) Glavne podele vladavine Petra Velikog. a koja pretstavlja jedno prelazno doba. Ali. dok se u samoj zemlji obrazuje jedan nov dr uštveni stalež koji odmah dobiva obeležje povlašćenoga plemstva. Za njegove pristalice njegova uloga bila je veoma važna.

obnova. bilo suđeno da odigra istorisku ulogu. Artamonu Sergejeviču Matvjejevu. car p rviput susreo svoju drugu ženu. njegovi h dečačkih i mladićskih igara. kći Marije Milo slavski. u koju su dolazili strani diplomati. koje postepeno dobivaju obeležje ozbiljnih zanimanja. ŽIVOT I RAD PETRA VELIKOG DO RATA NA SEVERU (1672-1699) Detinjstvo i mladost Pe tra Velikog. naročito borba o uticaj između novih i starih vladarevih sro dnika. jeste doba vaspitavanja Petrova. kneza Kurakina. Fjodora i Ivana. Prvi period. evropska kultura već nije više nikakva novost u Moskvi. živi sa svojom majkom u Preobražensku ili Semjonovskom. njegov učitelj Nikita Zotov uči ga psaltiru i časlovcu.15 4 toga gledišta može se život Petra Velikog podeliti na dva skoro podjednaka perioda. a potom u Mezen. priča se da je baš u kući Matvjejeva. Njegova majka je druga žena cara Alekseja.od 1718 do 1727. i sedam kćeri. „carica Natalija živi od onoga što joj dodeli ruka kneginje Sofije”. Kada je Aleksej umro godine 1676. od kojih je svaki trajao otprilike po dvadeset i sedam godina. isto kao i njen prijatelj Vasilij Vasiljevič Golicin. Kada je Petar slavio mir zaključen u Nistatu. budućnost Nariškina izgleda tamna. 3. uspeva da pridruži mladome vladaru još jednoga cara. Sam o poslednjih pet godina toga perioda posvećene su reformama. uništavanje ranijih oblika državne uprave.od 1709 do 1718. ispunjen je ratovanjem na severu i reformom koju je on izazvao i koja se po inerciji produžuje još dve godine posle Petrove smrti. — Petar Veliki rodio se 30 maja/9 juna 1672 godine. koji nisu imali razloga da budu zadovoljni novim običajima što su i . jer izgleda da je pripremao jednu farmakopeju. od 1700 do 1725 godine. Od prvoga državnog udara Petar je dobio sam o načelnu vlast. n ered. čije smo planove i težnje upoznali. 1. Borba između Nataliline porodice i porodice prve careve žene. U svojoj desetoj godini Petar je prinuđen da prekine svoje oskudno učenje. i tek tada će učiti sabiranje i oduzimanje od Holanđanina Timermana. svoga brata Ivana. punih sedam godina. kao na primer za bavljenje čarolijama. koja je imala dva sina. Oboje će živeti u krunskome selu Preobražensk u. jednom od prvih moskovskih „Evrop ljana”. njega jednim državnim udarom uzdižu na presto u maju. drugim državnim udarom Sofija. u junu. sina Marije Milosla vski. Marije Milosla vski. Tu. kome je tada bilo tek četiri godine. u svojoj petoj godini. od patrij arha. u okolini Moskve.od 1700 do 1709. Matv jejev. Petar dobiva prve osnove vaspita nja po propisima stare 15 5 tradicije. Usled smr ti svoga starijeg brata Fjodora godine 1682. prva sistematska reforma. Natalija Kirilovna Nariškin. on je sam o značio svoje trostruko učenje matematičkim obrascem 3x7=21. od 1672 do 1699 godine. Ovaj period može s e razdeliti na tri dela. zadržavajući za sebe namesnička prava. Međutim. u sedamnaestoj godini Petar još uvek neće umeti da piše pravilno. Sofiji. Sofija sa njima postupa veom a rđavo: po rečima jednoga onovremenog hroničara. od kojih je najstari joj. Drugi period. O vo je. Sofija. 2. smenjen je sa dužnosti načelnika ambasadorskog prik aza i prikaza farmacije i prognan na krajnji severoistok Rusije. Mladi Petar. Dve odlučne faze reforme nalaze se na prelazu sv akog od ovih delova ka narednom delu i svaka od njih obuhvata period od četiri god ine: od 1708 do 1712. ispunila je čitav ovaj period. i sama je oduševljena obožavateljka inostranstva. druga. Miloslavski imaju utoliko više razloga da budu nezadovoljni što se Aleksej privoleo svojoj drugoj porodici i staraocu Natalijinom. od 1718 do 1722. ali ga ne uči pisan ju. izgledalo je da je zgodno vreme za reforme koje je Golicin namerava o da ostvari uz pripomoć Sofijinu. kao što se događalo u XVII veku kada su se carevi često ženili devojkom iz sirotn ijih plemićskih porodica. Ali bi bilo tačnije razlikov ati tri dela od po devet godina: 1. isto tako je uda ljen iz Moskve zajedno sa svojom majkom. On i dalje. uz pripomoć strjeleca. ali „izdašnost” Sofijina je toliko skučena da je Natalija primorana da prima potajno potporu od sveštenstva. od manastira Trojica-Sergijevo i od rostovskog mitropolita. A naprotiv. koji se otimlju o njegovu naklonost. Tako su se pri stalice prošlosti. optužen za mnoge zločine. drugom jednom selu blizu Moskve. u Pustozersk.

mladog Švajcarca Fransoa Lefora. Kada ga je u Njemecku Slobodu odveo knez Boris Golic in (rođak Sofijinog ljubimca). k ao i njegove uobičajene zabave. Sukob između Sofije i Petra. on živi slo bodno. odličnog konjanika. ili je pak — kao što kaže isti pisac — on prirodno težio a ponizi ugledne porodice. i pored njegove džinovske snage. morale su izgledati veoma čudne i malo pristojne ist o toliko starim moskovskim bojarima koliko i evropskoj i obrazovanoj okolini Sof ijinoj. on je otpočeo da stvara prave pukove uzimajući u svoju vojsku dvorske tobdžije i konjušare. Aleksandar Menšikov. a koja je bila toliko neobična u staroj tradicio nalističkoj Moskvi. zatim Potješnaja Izba za skupove. njen saučesnik Šaklovi ti. ljupkog ig rača i veselog druga. olovo. u vojne studije koje postaju sve ozbiljnije.h zaveli Sofija i knez Golicin.” naveli — kako kaže Kurakin — da zauzme još u ranoj mladosti neprijateljsk i stav „prema uglednim porodicama”. jednom rečju. i uživanjima kojima se tamo svet odavao. prema rečima kneza Kurakina. i navići će se na razvrat i vino. Činjenica da je mladi Petar živeo daleko od Kremlja imala je neobično važnih posledica. izjavio je kasnije pred sudijama „da je u to vreme (1687) car Petar Aleksejevič počeo da okuplja oko sebe konjušare potješne i d a je to bio povod bojazni”. kojima je dato ime prema selima gde su obrazovani. prema kratkoj definiciji Kurakina. pištolje. Petar veoma malo obraća pažnju na okolinu svoje majke. Isprva je on za svoje igre uzimao iz oružar nice Kremlja puške. Svoje prijatelje odlazio je da bira među stanovnicima Njemecke Slobode. ma da Natalija to ne zapaža. da im oduzme moć i da posta ne na taj način on lično svemoćan vladar? Možda on još nije smislio ni taktiku ni određene p . jedan „pijanica” kako kaže Kurakin. On živi u jednom svetu što ga je on sam stvorio. on se morao obratiti tuđincima. itd. prvi pomislio na sukob koji je morao neizbežno da izbije između njegove sestre i njega. te nisu mogli biti najdosto jniji pretstavnici evropske kulture. Međutim. usred svojih zabava. Ubrzo je on tamo pronašao jednog savetodavca. Ali su mu te rezerve ubrzo po stale nedovoljne. da bi naučio „propise vojnih 15 6 vežbi”. dobro disciplinovanih i obučen ih u nemačku uniformu. umesto da se zadovolji pratnjom od mladih plemića koje su obično p ridavali carevićima. čiji su vojnici regrutovani „iz najbeznačajnijih i najsirotnijih ple mićskih porodica. jer za vreme zvaničnih prijema mora da izgovara uobičajene p ozdrave naučene napamet. Ove „bojazni” naterale su Sofiju da preduzme mere predostr ožnosti i da potraži pomoć protivu novih Petrovih pukova. Preobraženskog i Semjonovskog. kao što misli Kurak in. obezbedi od namesnice. starešina strjeleca. osnovna znanja iz ar tilerije i matematike. koja voli vlast i ne mari nimalo da je ustupi mladome caru. Sofija može da smatra svoju suparnicu za saveznicu reakcije. okupili oko Natalije.. Kasnije će Petar narediti da se podigne veoma ugodan dvorac za nje govoga prijatelja u Njemeckoj Slobodi. štale itd. da je on prosto želeo da se pomoću svoja dva puka. barut. itd. Da li su ga ovi pukovi. Pošto je obrazovao odred potješnjih (zab avljača). — među ovima poslednjim nalazio se i njegov budući ljubimac. gde ona ponovo otpočinje propagandu koja joj je ranije omogućila da se približi prestolu. Petar je ponajpre tražio među njima stručnjake za razne tehničke probleme iz vojne veštine. Ipak nije izvesno da je Petar. čovek „najgorega porekla”. „jednog francus kog razvratnika”. U poljskim dvorcima život nije bio potčinjen staroj moskovskoj etikeciji koju Petar prezire i čij u stegu on teško podnosi. kome je uskoro morao dodati i Potješnji Dvor. — Ove vojničke igre naposletku su privukle pažnju namesnice . pravu vojnu upravu. Tu pomoć našla je ona u staroj vojsci strjeleca. doboše. odvesti pre vremena u grob. te da umanji njihovu slavu. koji su bili upućeniji u ratnu veštinu. Bi li su to pustolovi koji su došli da okušaju sreću u dalekoj Moskvi. Verovatnije je. Njegov samovoljni karakter već tada se ispoljava. Njegova poznanstva. bira sam svoje prijatelje i sam udešava svoje zabave. tamo će se on odavati obilnim pijankama koj e će ponekad trajati puna tri dana. čega se više nikad n eće odreći i što će ga. u svetu detinjskih igara koje se postepeno preobražuju. osnovna pravila „fortifikacije” primenjena na potješne tvrđave. bio je odmah očaran slo bodom običaja koji su tamo vladali. ili pak zanatlije koji su se trudili da vuku koristi iz raznih zanata.

te igra samo pasivnu ulogu savladara. Ali godine 1692 Petar napušta za neko vreme svoju suvozemnu voj sku. te odavno stečene navike dobiće političku važnost. Rano ujutru on odlazi u manastir Trojica-Sergijevo prijate ljima svoje majke. a potom u Pinjegu. Kada bojarska kasta bude prešla u tabor neprijatelja reform e. A Petar ne pomišlja da napusti s voje „igre” da bi se posvetio opštem dobru. Petrova porodica nije pokušala ništa slično. — Ako je nešto i izmenjeno u početku Petrove vladavin e. ona je ipak dala dokaza o istinskoj dobroj volji. čas odmazde prema Miloslavskima. Ali je izvesno da ga je njegov raskid sa Kremljom i to što se o kružio prostim ljudima navelo da prekine odnose sa moskovskim plemstvom i usadilo mu demokratske navike. mnogo zloupotreba i rasipanja narodnoga novca. Petar joj naređuje da se povuče u manastir Novodjevičij. počinje lična v ladavina Petra Velikog. i poziva sv oga brata Ivana „da ne dopušta da neko treći učestvuje nezakonito u državnim poslovima i d a deli sa nama naša zvanja”. on je uzjahao konja i otišao da se sakrije u jednoj obližnjoj šumi. Po rečima kne za Kurakina. pos le kratkog kolebanja i suprotno Sofijinim naređenjima. Ivan je bolešljiv. odlazi na svoje imanje u okolini Moskve.lanove za budućnost. povinuju volji onoga koji j e car. Sofiji je zabranjen pristup u manastir. Ne stigavši ni da se obuče. umoren je. jer se on navikao da se druži sa lepim devojkama iz Nj emecke Slobode. i posle Pe trova dolaska na vlast „bilo je mnogo administrativnih nepravdi što su ih činile sudij e. on tada misli na mornaricu i gradi svoju prvu flotilu na . ko je prvi izazvao pravi sukob. saziva strjelce i nekoliko pukova redovne vojske koji se.”. Šakloviti. Tako 12/22 septembra. Tek što je protekao njegov medeni mesec. Natalija je žena „oskudne inteligencije. ubrzan je rasplet. koji je ubr zo postao najbliži Petrov savetnik. Njegove ratoborne igre uzimaju postepeno sve veći obim i postaju sve ozbiljnije. Posle Gordona u manastir dolazi Vasilij Golicin. a strogi ceremonijal moskovskog porodičnog života nije mu nimalo po volji. Da bi kaznio Sofiju „što je htela da se meša u državne poslove i da prisvaja razna zvanja bez našega d opuštenja”. najpre u Jare nsk. posle dvomesečne krize. ona je to učin ila da bi se obavestila kako bi se oni držali onoga dana kada ona bude pokušala „da st avi na glavu carsku krunu”. Šta više. odbio je da nagradi Golicina i njegove vojskovođe za njihov porazni pohod. uistini. Preobražaj Petrovih vojnih igara. u Moskvi. a on već hita da se vrati zanimanjim a koja su mu draga i koja zahtevaju da se stalno udaljuje od svoga doma. a njen prijatelj Vasilij Golicin. kojemu j e tada bilo sedamnaest godina. G odine 1690 i 1691 pravilnici Semjonovskog i Preobraženskog puka su konačno utvrđeni. U svakom slučaju Petar se odlučno usprotivio da Sofija učestvuje u verskim litijama. Ako je So fija odveć dobro organizovanom „reklamom” i preterivala u svome namesničkom radu. Šakloviti priprema nekoliko atentata na carev život. nesposobna da vlada”. jer je težila da zadovolji narod i da Rusiju povede putem napretka. 7/17 avgusta 1689 godine Sofija je sa kupila strjelce pod 15 7 izgovorom da je prate na jednom pokloništvu. obeshrabren. On i dalje provodi vreme u svojim uobičajenim zabavama i zadovoljava se tim što proširuje obim svojih vojnih vežbi. kucnuće za Petra. Teško je odrediti. pozvan takođe u manastir. to je išlo na štetu evropeizacije Rusije i državne uprave uopšte. 7/17 avgusta Petra su probudili u Preobražensku vešću da se u Moskvi pripremaju da dođu i da ga ubiju. ali je on odmah prognan u severnu Rusiju. posle Golicinovog nesrećnog pohoda na Krim. Godine 1689. Nata lija pokušava da ga umiri primoravajući ga da se oženi Evdoksijom Lopuhin. Dolaskom u početku septembr a stranih oficira pod vođstvom škotskoga generala Patrika Gordona. čija narav i duh ne mogu da mu se svide. kao što će se kasnij e utvrditi istragom vršenom pomoću užasne moskovske inkvizicije. o n umire 1696 godine. zbog zategnutih odnosa među tim dvema porodicama i sve većeg nepoverenja koje su uza jamno ispoljavale.

za koje će on kasnije priznati da i ti pohod i nisu imali sasvim ozbiljan karakter. zalaže za svoju drugu i poslednju sistematsku reformu. On ipak priznaje da su ovi manevri samo jedna igra. On nije mo gao ranije da misli na „uspostavljanje pravilnog poretka”. Poljske i Turske. potpuno svesno. i oni traju tri nedelje. Ovaj preobražaj u ozbiljniju zabavu. Ovaj prvi dodir sa mornarima i z Arhangelska pobuđuje u njemu želju da ode u Holandiju u Amsterdam. Za njega je rat već sam po sebi jedan cilj. da će biti ukrašen zlatom i da će imati posadu od i zabranih holandskih mornara. borbu protivu tri najbliža suseda Rusije: Švedske. Ipak. U tom pogledu on je sušta suprotnost knezu Vas iliju Golicinu. Holandski je prvi jezik koji on uči u pra ktičnom cilju. Ali svaki pokušaj proširavanja na račun jedne ili druge mož lako da izazove koaliciju triju graničnih sila. nesposoban za praktičnu akciju. ali se njegov rečnik ograničava. on je pothranji vao njegove snove o slavi. građenje brodova itd. manje pripreml . Pohodi na Azov po nikli su iz potrebe da za stvarni cilj upotrebi vojne snage koje je nagomilao. Ide ologija tih operacija njega mnogo ne zanima. „poljski kralj” ( koga pretstavlja Romodanovski) napada „požunskog kralja” (Buturlin). on se godine 1694 v raća svojim čisto vojničkim zanimanjima i organizuje prave manevre u selu Kožuhovu. Austriski diplomat Korb beleži u svojim Memoar ima: „Lefor je pokazao caru put slave. ministar Aleksejev. bio je izabrao teži put. što je obeležje svake P etrove akcije. toliko isto malo misli o ciljevim a rata. Jedn a vojska od 30. i on uve postiže naposletku cilj koji je sebi postavio. te će mu vojne operacije omogućiti da oceni njihovu vrednost.15 8 Perejaslavskom jezeru. K olikogod se malo brine za upravu svoje zemlje. naprotiv. razume se. Mudra politika zahtevala je da se taj trostruki zadatak razdeli i da se ta tri protivnika pobeđuju jedan za drugim. Ali on već zna da će Lefor.000 ljudi učestvuje u njima. Potstičući ga na vojne podvige. u svrhu operacija Petar naređuje da se ustanovi jedna knjiga sa planovima logora. holandske zanatlije. Petar još nije znao kako da upotrebi svoju ratnu flotu. da će admiralski brod nositi ime Slon ( to je bio znak na Leforovom grbu). komandovati tom flotom. Vasilij Golicin. On sam imaće samo rang kapetana i zadržaće celoga svog živo ta tu naviku da ustupa drugima prvo mesto. jer granice Rusije nisu još konačno utvrđene.. na koje more i proti vu koga neprijatelja da upravi svoje brodove. jer je bio jedino zauzet „d a uveća slavu Rusije. koji nikad a nije bio mornar. Sa kojim od te trojice treba otpočeti? Ordin-Naščokin. na kopnu kao i na moru. vežbanja u gađanju . koji je pre svega bio ideolog. kada bude definisao težnje prvoga dela svoj e vladavine {do godine 1715). Sada se lakše može razumeti zašto on. bez obzira na žrtve što ih nameće zemlji. pohoda na Azov. on mu neumorn o ponavlja da svrha kojoj treba da teže sve njegove vojne igre. jer će se u njemu oprobati njego va flota i vojska. ali je ta igra preteča jedne v ažnije vojne operacije. na stručne izraze što ih upotre bljavaju njegovi prijatelji.” Kasnije. nije obratio nimalo pažnje diplomatskoj pa čak ni vojničkoj svrsi toga preduzeća. i da bi tamo osvojio pristaništa. Fransoa Lefor predlaže mu jedan cilj na koji on dotada nije pomišljao. on nije navikao da apstraktno posma tra državne probleme koji mu se nameću. kada je polazio u svoj prvi pohod na Azov (1695) . Petar će se poslužiti rečima samoga Lefora i kazaće da se založio da „uveća slavu Rusije. potom u pravo vojno delo. Pet ar je u suštini pregalac i tehničar: njegovi porazi ne samo da ga ne obeshrabruju. neobično se jasno vidi u njegovim prvim pokušajima. Pret hodna vladavina ostavila je u nasleđe XVIII veku trostruk spoljni zadatak. Na godinu dana pre pohoda na 15 9 Azov. komore i bitaka. v eć ga potstiču da traži nova usavršavanja.” Pohodi na Azov (1695—1696).” Drugi deo svoje vladavine on će drukčije okarakteris ati i nazvaće ga „epohom uspostavljanja pravilnog poretka”. Godine 1693 on odlazi u Arhangelsk da vidi pravo more i v elike brodove svojih prijatelja Holanđana. jeste slava. — Nema nimalo sumnje da je Lefor ukazao Petru put osvaja nja. okrenuo se ka Baltičkom Moru. kuda ga njegovi prijatelji iz Arhangelska i Moskve nagovaraju da ode. Jer on se doista tek tada. kaogod što mu je on savetovao da preduzme svoje prvo putovanje u inostranstvo. pomišljao je da stvori koaliciju protivu Švedske.

Nova brodogradilišta daju se vredno na posao u jesen 1695 godine. ipak Petar nije uputio svoje prve ratne pohode ka Baltičkom Moru. Strani inžinjeri stižu sa zakašnjenjem. Pa ipak se Azov naposletku predao. koji je uspeo da ocrta p ravi lik Petra Velikog. ka Crnom Moru. to j e najpre bojar stare loze. Neuspeh kod Azova obeležava početak vladavine Petra Velikog. to je zatim novi bogataš i skorojević Lav Kirilovič Nariškin. on se i dalje. „Kapetan Petar Aleksejev” ponovo se vratio svojoj vo jnoj igri i komandovao je jednom četom tobdžija. jer će ga vojni neuspesi još dugo pratiti. koji zna pravu „tajnu svih državnih poslova”. Pa ipak je to jedna po beda. Ali kako osrednji brojevi sa Perejaslavskog jezera nisu bil i dobri ni za šta. dvorski spletk aroš. na koje on potseća svojim neukrotivim poletom. svemoćni satrap Kazanjskoga dvorca. Ta igra dovodi do poraza. nije međutim ništa bolja od one prve. I pored ovoga iskustva. Ova flota. On jedino menja taktiku: pred teškoćom da prodre preko Perekopa. na Azov je pošao da se još jednom pozabavi svojim vojnim „igrama”. On je oduševljeni branilac reakcije. Da bi se Azov primorao na predaju. koji je vodio u Tursku. u njemu leži neiscrpna snaga. jer se on tim putem snabdeva.jen. Osim tog a. drži pravca koji je nametnut ugovo rom o „večnome miru” iz 1686 godine. treba ga opkoliti s mora. „čovek be z prošlosti”. Tako je pohod na Azov trebalo da donese Petru njegove prve lavorike i da posluži kao prolog njegovom putovanju u inostranstvo. koji iz Moskve rasprostire svoju vlast po čita voj oblasti Volge. u slivu Dona . te da se pred svojim prijatel jima u Švajcarskoj i Holandiji pohvali carevim prijateljstvom. Ali pre nego bi se pojavili u Evropi. i on deluje isto onako neobuzdano kao što deluju slepe prirodne sile. a Lefor ga pra ti na jednom drugom brodu —. — U toku ovih prvih godina Rusijom se upravlja na stari način. jer on piše Apraksinu da će taj pohod biti samo nastavak manevara pred „požunskom tvrđavom”. koju je pred vodio jedan brod sa ponosnim geslom Principium — na njemu je Petar. Petar se reši da sagradi novu flotu na reci Voronježu. i svaki put će on pokazivati istu „neobičnu aktivnost”. to je patrijarh Joakim. on polazi drugim. Istoričar Solovjev. i već 1/11 maja 1696 spušteno je u vodu 23 galija i 4 paljevica. Unutrašnja uprava. Ali onaj koji diktuje svoju volju vladi. tako reći usled inercije. pripisujući kapitulaciju Azova jednom „ugovoru” a ne vojnim operacijama. i potrebno je izvući flotu iz neprijateljske vatre. nego i latinsko-poljska kultura koju je zaveo Vasilij Golicin njemu se čine kao đavolske čin i i izdajstvo prema veri predaka. Nove Petr ove trupe pokazale su se sasvim nesposobne da učestvuju u jednoj ozbiljnoj borbi. kod Narve. traće se metci i dim bez velikih rezultata. nije mogao da se oslobodi preteranog veličanja. Zato stara moskovska stranka pobeđuje „latiniste” pa .” Uistini. kraćim putem i ide na Azov. On je tada rešio da pođe opasnim putem što ga je izabrao Golicin. ovaj neuspeh nije u životu Petrovu 16 0 značio tako odlučan datum kao što kaže Solovjev. „tome pr ozoru otvorenom prema Evropi”. ali brat caričin. na Prutu. to je naposletku dumnij đak — državni sekretar toga vremena — Tihon Strešnjev. Gordon i Lefor. On želi da oproba svoje potješnje i svoju r atnu flotu. potrebno je izvršiti nekoliko vojnih podviga l ostvariti san o slavi. i zaista. te je pisa o povodom toga: „Ovde vidimo da se pojavljuje veliki čovek. Boris Golicin. nedostatkom razlikov anja i računa. ne samo Petrova delatnost. Tvrđava Azov odbija dva uzastopna juriša. „Požunskog i poljskog kralja” zamenila su tri gen erala: Golovin. i propao je na Krimu. Lafor gaji nadu da odvede Petra u inostranstvo. I tačno u tom smislu vođen je taj pohod. prepreden i lukav. već je izgledalo da je Petar uzvišen tom pobedom i pokazao je neobičnu aktiv nost kako bi popravio poraz i obezbedio uspeh drugom pohodu. „svirep i zloban” kako kaže Kurakin. koji žurno iskorišćuje svoj položaj da se obogati. Ne samo da nije izgubio hrabrost. stari aristokrat len i drevna pijanica . U poljskoj se rugaju ruskom poslaniku. Tr i ličnosti drže vlast i one skupa čine stari moskovski oblik vladavine. Opsadna taktika i d alje je detinjasta. Posle toga može se ostvariti Leforov plan i pojaviti se u Evropi. koji primorava Rusiju da pomaže Poljskoj protivu Turske.

Ta zavera j e sprečena. U Kenigzbergu se sastaje sa Fridrihom III. ti pomirljivi Grci. da će napustiti delo svoje mladosti i poboljšati opšte stanje. ne stanuje u Kremlju. Cilj njegovoga putovanja iskazan je u geslu ispisanom u sredini vo jnih oznaka i stolarskog alata izrezanog na pečatu što ga je on upotrebljavao u Hola ndiji: „Nalazim se među šegrtima i tražim nastavnike. upoznao se sa hanoveranskim i brandeburškim kneginjama. napustio pravi put i prouzrokovao samo tugu i nevolju. što se smatralo za sasvim dovoljno. komandant strjel eckog puka i član plemićske Dume. bili odlučili da ga ubiju. a zaverenici pogubljeni nad iskopanim lešom Sofijinog ujaka. 29 juna/9 jula. poziva verne da razore tuđinske bogomolje i d a oteraju tuđince sa svih položaja na kojima se nalaze. pa naposletku traži smrtnu kaz nu za svaki pokušaj da se u Rusiji zavede neka nova vera ili novi običaji. Sokovnjin i Puškin. zbog čega nema više blago stanja”. Stavljen i su na muke.čak i Grke iz slovensko-grčko-latinske Akademije. na svo j rođendan. koji je pomagao Nataliji protiv u Sofije. i Akademija posle toga tavori dugo i bezživotno. ponižava se pred tuđincima i beščasti se. a Golicinu vlast. pokazuje im svoje ru ke otvrdle od rada i hvali se sa . Tu zaveru bili su sklopili Cikler. Ona je već izazvala negodovanje u narodu. car se okrenuo uživanjima. i dva plemića stare loze. Isprva bojažljiv pred ovim damama. i na svome samrtnom odru preporučuje da se sprečava svaki prijateljski odnos između pravoslavnih i bezbožnika. Petar se u njemu nalazio pod imenom „P etar Mihailov”. 16 1 Razume se da pristalice stare Moskve iskorišćuju Petrovo otsustvo i njegovu nameru d a putuje po inostranstvu da bi pokušali da se oslobode toga vladara i da okončaju njegovu delatnost koja im smeta. on se brzo pribira. otkrili su da s e naročito negoduje protiv „igara u selu Semjonovsku i manevara u Kožuhovu” kao i protiv careve upornosti. krajem 1694 godine oni dobivaju otkaz. zbog „protivhrišćanskog ponašanja” carevog i zbog njegove namere da odnese ruski državni novac u inostranstvo po nagovoru Leforovu.” On odlazi u Kenigzberg preko Rige. Petar je odložio da ih k onačno kazni po svom povratku iz inostranstva. Ka luđer Avramij. „jer on neće da sasluša nikoga. Mitave i Libave. dostavlja Petru početkom 1697 godine izveštaj o razgovorima koji su vođeni u jednom krugu nižih činovnika i seljaka — među kojima se nalazi i budući Petrov slavopojac Ivan Posoškov —: „Narod stenje i jadikuje zbog onoga od koga je sve očekivao. koja mora da se ograniči da propoveda „pobožne nake”. u Kopebrugu. ekonom manastira Trojica-Sergijevo. optuženi — i pored svih njihovih napora da „dovedu u saglasnost Aristotela sa pravoslavljem i religijom” — da se radije bave fizikom i filosofijom. Čak su i Dihudi. Al i kada je postao čovek i oženio se.” Petnaest dana po odlasku Petrovu u inostranstvo otkrivena je jedna prava zavera koja je grozila životu carevu. dok zloupotrebe rastu i dok car „okruživši se pros ima. pošto je najpre priznao da ga je godine 1682 Sofija nagovarala da ubije Petra.” Okrivljeni. odlaz i u Njemecku Slobodu. verovalo se da kada vladar bude postao punole tan i ponovo se oženi. izjavio je da su zaverenici. — 10/20 marta 1697 godine napustilo je Moskvu j edno mnogobrojno izaslanstvo od 200 ljudi. sam stavlja na muke i pogubljuje nezadovoljnike u mučionici Preobraženskoga pri kaza. Strjelci su odmah na svima stražarskim mestima zamenjeni vojnicima i poslani u Moskvu. on se umalo nije potukao sa kneževim izaslanicima što se n isu dovoljno divili vatrometu što ga je Petar Mihailov svojeručno načinio. umesto da se zadovolje predavanjem gram atike. i Cikler. Prvo putovanje na Zapad (1697—1698). dok se „broj činovnika umnožava”. stavljeni na muke. Joakim umire u martu 1690 godine. U Hanoveran skoj. Ivana Miloslavskog. brandeburškim izbornim knezom i budućim prvim pruskim kraljem. da na presto dovedu njegovog sinčića Alekseja i da vrate Sofiji namesništvo.

koji čak nije hteo ni da primi Petra u Parizu iz straha da se ne zame ri Porti. koje je poverilo tako plahovitom čoveku be zgraničnu vlast što se prostire nad tako velikim delom sveta. Malo kasnije. livonski plemić kome je Švedska oduzela imanje i čiji je on ogorčeni nep rijatelj. u ok tobru. Svuda se njegovi domaćini osećaju srećni što su se otarasili toga čudnog i nevaspitan og posetioca. I tako. Stigao je 11/21 januara 1698 godine u London. ni sam ne znajući jasno čemu sve to.. S . Bilfelda. pozorišta. ali prizor ograničavanja kral jevske vlasti ne može da mu godi. prisustvuje čak i jednoj sednici Parlamenta. založiće se za tu stvar oduševljeno. on tu ostavlja — po tvrđenju papskog nuncija — utisak učtivog. njega manje zanimaju slike čuve nih umetnika nego jedna sprava kojom se osmatra pravac vetra. On posećuje muzeje. Biće lakše pridobiti za savez ove dve države nego zaključiti ugovor bilo s a Lujem XIV. on se n e ograničava samo na proučavanje pomorskog problema. Bog jedini zna kolik o će godina on biti napast za taj narod i njegove susede. Viljem zapaža da on ostaje ravnodušan prema svemu što ne sp ada u njegovu struku. Tu zaključuje s poljskim kraljem Avgustom sporazum o napadu na Švedsku . Tu ostaje četiri i po meseca i proučava brodogradnju u radionicama Društva h olandske Indije „ne iz neophodne potrebe. Ali ga 19/29 juna vest o pobuni strjelaca poziva iznenada natrag u Moskvu. prvoga putovanja koje se usudio da preduzme 16 3 jedan ruski car? One dve nemačke izborne kneginje kažu za njega da je „veoma obdaren d ivljak”. posećuje na brzu ruku rudnike u Vjeličkoj. u ovu koaliciju stupiće i Danska i Brandeburg. jer su Rusiji upravo potrebne galije. bilo sa carem Leopoldom. kada dođe u dvorac Kensington. novi saveznici se sprijateljuju i izmenjuju svoje grbove i odelo. Lajpciga. Iz Beča on namerava da otide u Veneciju. Pošto sam se često s njim družio i razgovarao. laboratorije. zaustavlja se u Ravi. Pošto mu se. Ipak. os tao sam zbunjen pred namerama proviđenja. koji nije pristao da učestvuje u koaliciji. 16/26 juna on svečano ulazi u Beč gde se sastaje sa carem Leopoldom. pošao je u Englesku da tamo potraži ono što želi. Osim Rusije i Poljske. kome je bilo povereno da ga upozna sa verskim pr oblemima. gde se sastaje sa poljskim kraljem (31 jula i 1 avgusta/10 i 11 avgusta). 7/17 avgusta stiže on u A msterdam. nego i da sve može sam da stvori. 27 aprila/7 maja vraća se u Holandiju.16 2 svojih petnaest zanata što ih je naučio u Njemeckoj Slobodi. Razume se. Engleski episkop Barnet. on žudno prikuplja sva znanja koja ga interesuju i hoće ne samo d a sve upozna. učinilo da Holanđani ne poznaju teoriju brodogradnje i da oni rade nesist ematski. Zbog svoga di plomatskog neuspeha u Beču on menja svoje vojne planove i načela svoje spol jne politike. čija je flota sastavljena o d galija čuvena u svetu. S vima se čini da je on „sasvim drukčiji nego što su ga opisivali prilikom njegovih poseta drugim dvorovima”. sad više ne cilja na Crno More. lepo va spitanog i skromnog čoveka. Kakav je utisak ostavio Petar za vreme svoga putovanja po inostranstvu i šta je on doneo sa toga putovanja. gde ga je primio kralj Viljem. govori o njemu takođe bez oduševljenja: „Priroda kao da ga je stvorila da bu de pre brodarski radnik nego vladar. nego da prikupi obaveštenj a o brodogradnji.” Jer se Petar u Evropi pokazao onakvim kako su ga za deset ili pe tnaest godina ulaženja u život vaspitali moskovski krugovi i Njemecka Sloboda. Hala. provodi četiri meseca u Vulviču i Detfordu ne da bi radio u radionicama. diplomat koji će pripremit i koaliciju protiv Švedske. On prolazi k roz Krakov. on i dalje ima u vidu borbu sa Turcima na Crnom Moru i odbranu potlačen ih hrišćana. On je samouk.. a posle tri nedelje polazi u Beč preko Kleva. Avgust se pokazuje veseo drug. i R ajnhold Patkul. on ne uspeva da ubedi cara u potrebu da nastavi rat sa Turskom. upoznavajući se sa more plovstvom. — piše on patrijarhu Adrijenu — nego da bi se upoznao sa pomorstvom te da bi po našem povratku mogao pobediti neprijatelje Isusa Hrista i postati njegovom milošću oslobodilac hrišćanstva”. pojaviće se na političkoj pozornici Rajnhold Patkul. već na Baltičko.” Barnet ipak priznaje kasn ije da su „pozniji događaji otkrili kod Petra više genijalnosti nego što se moglo predvi deti u ono doba. Drezde i Praga.

Sa svoga pu tovanja on donosi. Želeći da isko riste nestanak toga ljubimca.” A kada su posle svršenog obreda bojari požurili da se udalje iz Leforovog dvorca. Pre Petrova stupanja na presto. i jedino su ravnodušni ljudi ostali u zvaničnoj crkvi. naročito čuda prirode. učenika Kijevske akademije koja je za pola veka prethodila Moskovskoj akademi ji. Što se tiče plemstva. zamenili „laskavci”. a to je opadanje sveštenstva. razume se. koje će u XVIII ve ku i najvećim delom XIX veka biti upravni stalež. te čak i u susednim zemljama pitaju careve diplomatske pretstavnike da li s u Moskovljani hrišćani i da li će se uskoro pokrstiti. to je za njih jedinstvena prilika da uvećaju svoje znanje o jednoj nepoznatoj zemlji. ne iz redova Velikorusa. samo ono što je hteo ili mogao da vidi: on odašilje u Rusiju 279 stručnjaka i mornara koje je uzeo za svoju mornaricu. po rečima Šaklovit ija. Jedna je socijalna. Pa ipa k. — Vladavina Petra Velikog pada u doba kada je jedan u ticajni stalež počeo da se raspada. da takoreći namesti prenosne kaiševe.” Zašt o rusko sveštenstvo toga doba nije uživalo to uvaženje? Zašto ono nije imalo u svojim re dovima „umnijih sveštenika”? Zato što su najbolje pastire. Iz njihovih redova uzima on svoje poverljive ljude kad god posumnja u vernost osta lih članova svoje okoline. u nauci on samo vidi primenu. Po rečima Bergholca. Petar ih je zaustavio i rekao: „Zašto se rasturate? Zar vam je ta smrt toliko dobrodošla? Zar vam vaša radost ne dopušta da način ite tužna lica?” Na koje se snage oslanja Petar? Na svoje potješnje koji obrazuju njegovu gardu. nego psi. Ovakvo stanje omogućuje samodržnom vladaru da učvrsti svoju moć. Bojarski stalež je u punom opadanju. dogodio se rascep između zvaničnoga sveštenstva i naroda koji je prišao šizmi. Evropski vladari najpre su začuđe ni.asvim ravnodušan prema državnim poslovima kojima se dotada nije nikada bavio. ono još nije stupilo na pozornicu. Korb opisuje jedan zanimljiv prizor koji se odigrao za vreme Leforovog pogreba. druga je verska. Ostaje još samo da on sebi postavi neki jasno određen cilj. Dve okolnosti. Rusija još ne postoji za E vropu. Opadanje bojara i sveštenstva.” Drugi razlog koji je omogućio Petru da raskine sa starim običajima tačno je označio jeda n tuđinski posmatrač. „samo jedno trulo stablo koje leži na zemlji”. Zato Petar i može da se ponaša prem a bojarima kako se njegovi prethodnici nikad ne bi usudili. sve interesantne pojave. Fokerot (1737): „Po mišljenju mnogih dobro obaveštenih ljudi. a t o je opadanje bojara. bojari su pokušali da zauzmu prva mesta u povorci i da stanu ispred stranaca. potstrek je došao ne od same želje za refor mom. koji su uostalom uvek poštovali stare moskovske običaje. Petar ne bi mogao toliko daleko otići u svom reformatorskom radu da je naišao na otpor jed noga sveštenstva koje bi bilo umnije. Oruđe reforme . a međutim onaj koji će ga zameniti nije još imao vreme na da se obrazuje. njega takođe zanimaju. Naučnici. a potom razočarani. ona je sad. Petar se tada razvikao: „To nisu bojari. konačno oslobađa stare moskovske rutine i usavršava se nezavisno. i koje bi uživalo uvaženje i naklonost naroda. koji je ranije bio čuven zbog svojih večernjih zabava. nego kijevskih učenj aka. on tako isto šalje u Moskvu mnogo zanimljivih predmeta za svoj muzej. jer ga ne sputav aju nekadanji „feudalci” niti novi staleži. pa da p okrene mašinu. spremno je u njegovim rukama. sa svim zloupotrebama i samovoljom k oju ona nosi u 16 4 sebi. Eto zašto Petar može bez bojazni da ruši stare ograde i da otvoreno obesvećuje crkvene tradi . one koji su napustili crkvu i prišli starovercima. Ali najvažnije od svega jeste to što se Petar. nego od ratničkih snova Petrovih. U tome prelaznom dobu birokratija preovlađuje. interesuju se za Petra isto kao što bi se interesovali za abisinskog kralja ili kineskog cara. svojstvene njegovoj vladavin i. on se sav predao čisto tehničkim pitanjima. ona i ne zapaža Petrov prolazak. Kao što je i trebalo očekivati. „tuđincima se objašnjavalo koliku naklonos t oseća Petar prema svojoj gardi tim što u njoj nije bilo nijednoga vojnika kome car ne bi bez ustezanja poverio svoj život. zahvaljujući svojim posetama Njemeckoj Slobodi. kao na primer Lajbnic. Što se tiče ši re evropske javnosti. posmatrano u glavnim linijama. pružile su mu slobodu delanja koja je nedostajala njegovim prethodnicima.

Pobuna strjeleca izbila je utoliko žešće što je proturana vest „kako je car umro u inostra nstvu i da bojari imaju nameru da udave carevića”. Kako po svemu izgleda. omrznuti „Franko Lefor” postavio ih je „na najopasnija mesta i minirao njihov položaj”. te prema tome ne sme da ostane neaktivan. U avgustu on je optužio za kukavičluk „kneza Kesara” Romodanovsk . Petrovi pukovi. Njegovu ćud ograničava samo n jegova urođena dobrodušnost i nekakvo čudno osećanje dužnosti. 56 zarobljenika obešeno je. Dužnost ovih „upravnika careve baštine” je da daju voj sci i mornarici dovoljnu količinu ljudi i novca. One su isprva predmet igara koje se. — Posle Ciklerove pobune (1697). posle Arhangelska i Voronježa (1693 i 1695) preobražuju u ozbiljniji „posao”. kao što smo videli. Petar. razume se. strjelci su udaljeni iz Moskve i za kaznu poslani da brane tursku i poljsku granicu. rešeni da ne dopuste da se car vr ati u Moskvu.cije. Ali. jer ih je tada car pridodao onoj vojsci koja je treba lo da bude potučena. Tek tada. po njegovom shvatanju. koji su logo rovali na južnoj granici. o kojoj se on brine tako malo da njenu upravu pover ava drugima. Tuđinci je se naročito boje. Za njega su mornarica i vojska. prema obaveštenjima što ih Lefor šalje svojoj p orodici. jer po Korbovom pričanju kružio je glas da strjelci nameravaju da p okolju i spale Nemecku Slobodu. t aj pojam službe ima u sebi nečega stvarnog: to je služba koju mora da vrši jedan vojskov ođa koji prima od države platu. Petar se ne interesuje nimalo da sazna kako se došlo do tih sred stava. Četiri puka strjeleca. Oni pođoše u borbu. koja je bila sklonjena u manastir Novodjevičij. RUŠENJE STAROGA PORETKA (1700—1709) Pobuna strjeleca (1698). Odlazak Petrov u inostranstvo je povoljna prilika za novu pobunu. poslali su svoje izaslanike u prest onicu da od bojara zatraže dopuštenje da se vrate. Ovo shvatanje. Ciklerov saučesnik Puškin rekao je da se oni nemaju više čemu nadati i da neće umaći smrt . otadžbini. Odašiljanje na granicu sasvim ih je ogorčilo. pošli su im u susret. služba Rusiji. ali. kada su bili poslani na zapad (u Veljikije Luki) umesto da su vraćeni u Moskvu kao što su se oni nadali. 2. oni su stu pili u pregovore sa Sofijom. gde su nekoji od njih imali svoju trgovinu. ali su to — bar po pretpostavci stranca Krula — bili uistini taoci koji su jamčili za „vernost svojih roditelja”. Tek kada oseti nestašicu novca i ljudi. on je poveo i „dobrovoljce”. kako smo već kazali. Otuda ona neusiljenost u njegovom opštenju sa ljudima. Za vreme pohode na Azov. ima poverenja u svoje nove trupe. a to će reći u trenutku kada je njegova vojna aktivno st srušila staro moskovsko uređenje. da postave Sofi ju ili Vasilija Golicina za namesnika mladom careviću i da pokolju bojare i tuđince. kojima on služi. izabrane iz plemićskih porodica. Iako je skinuo svoje moskovsko odelo da bi obukao evrops ku uniformu. Isto tako je za njega 16 5 samo prosto sredstvo i država. svojim poverenicima. on se okreće toj oblasti koja mu je d otada ostala tuđa. otpočinje prava njegova reforma. Time se objašnjavaju i one nihilističke crte koje nalazimo i u njegovoj ličnosti kao i u njegovom radu. oni su teško podnosili službu na granici i jedva su čekali da se vr ate u Moskvu gde su ih očekivale njihove žene i deca. On može sebi sve da dopusti. pa ipak. on ipak nije ništa žrtvovao od svoje slobode. U pitanju je. Ali to Petru nije nik ako bilo dovoljno. za svaki slučaj. utoliko pre što su joj se svi nadali. uticalo je na njegovo duševno raspoloženje još u početk u njegove vladavine. rat je za njega samo jedno sredstvo. i ona ih je obodrila da pođu na Moskvu. Naviknuti na miran život u Moskvi. koje se meša sa poj mom „službe”. Doklegod je država sposobna da daje i jedno i drugo. i nji hova artilerija ih je lako rasterala blizu manastira Voskresenskog ( 18/28 juna 1698 godine). i razmaženi pažnjom koju su im ukazivali Pe trovi prethodnici. Oni su se osetili u vređeni još za vreme manevara. već da ga ubiju „što je poklonio svoje poverenje Nemcima”. usled čega su oni „izginuli u velikom broj u”. To su glavn e linije ove vladavine toliko obilne događajima. od prvoredne važnosti. kojima je komandovao Gordon.

Lefor im je pisao: „Ovde ćete naći jednog širokogrudog vladara koji štiti tuđince i koji nosi odelo po francuskoj modi. toj glavnoj ozn aci „Božjega lika”. Prekinuvši svoje putovanje. gornji kaftan dovoljno dugačak da dosegne do podveze. a donji kraći. i odlučio je da se na svoj način oslobodi „semena Ivana Mihailoviča” (Miloslavs ki). soba za mučenje i inkviziciju. — Kazna kojom su kažnjeni strjelci ne samo da nije utišala negodovanje naroda.og. Strjel ci su u gradovima u unutrašnjosti zemlje sa zabranom da se kreću bez putnih isprava i da stupaju u vojnu službu. tadanje „Čeke”. Mnogo što šta nije se svidelo narodu i pre Petrovog puto vanja u inostranstvo. Petar nije uspeo da pronađe. okolniči. Ipak. ipak. provodi jedan deo noći u pijankama u Leforovom domu. stravičnog starešinu 16 6 Preobraženskog prikaza. on stiže 26 avgusta/5 septembra u Moskvu i naredi. I posle tri dana Petar je konačno savladao taj sveti običaj: svi bojari dolaze na jednu večernju zabavu u Leforov dom obrija na lica. Narod z apaža da po svom povratku u Moskvu car ne odlazi više u dvor svojoj ženi. kako tvrde Gvarient i Korb. on ju je primorao da se zakaluđeri. Posle pet dana. žileci i svi činovi Moskve i drugih gradova moraju da nose mađarsko odelo. ili sa obrijanim jeretic ima?” Tako on preti večnim mukama onima koji odobravaju „tu jeretičku izopačenost koja čovek a prispodobljuje mački ili psu”. Patrijarh Joakim osuđivao je „običaj razvratnih Grka koji su brijali bra du. običaj koji je ranije bio zabranjen i koji je car Aleksej potpuno i skorenio”. za vreme svečanog prijema. nego u Njeme cku Slobodu. Preobražaj odela i običaja (1699—1700). a dr ugi deo sa tardiskim pukovima u Preobraženskom. naknadnu istragu koja je vođena pomoću svih uzgrednih sreds tava tadanjega moskovskog pravosuđa: dželata. i da živi okružena jednom gardom koja je neće ostaviti sve do njene smrti 1704 godine. Njima je oduzet naziv carevih čuvara i postali su prost i građani. Car se ne zadržava u Kremlju. koji je upravo strogo os udio jednog moskovskog diplomatskog pretstavnika što je obrijao bradu. još između 1689 i 1691 godine. p ozivajući članove svoje porodice da dođu u Rusiju. što je bio njegov glavni cilj. ona ne bi na narod proizvel a tako dubok i trajan utisak da za njom nije došao čitav niz drugih događaja koji su d uboko uzbudili narodnu maštu. nego njegova dvorska budala. on uzima makaze i počinje da seče bradu velikodostojnicima. on je proklinjao one koji su ponovo počeli da „unakažuju lik što ga je Bog po dario čoveku”. njegov naslednik Adrijan još je nepomi rljiviji protivnik obrijanih lica: „Gde ćete stati na dan strašnoga suda?” pita on prist alice te mode. a to će reći otkako je počeo da posećuje Njemecku Slobodu.” Po povra tku iz inostranstva Petar nameće tuđinsku modu ličnostima iz svoje okoline. već ga je još i pojačala. moskovski plemići. 16 7 No on se ne ograničava samo na to delo. dumni i bližnjije ljuđi. uobičajio je da nosi tuđinsko odelo. dokaze za Sofij ino saučesništvo. U februaru 1699 godine počeo je najpre da skraćuje predugačke rukave ruske nošnje. pod imenom Suzana. Ali ono što se događalo po njegovu povratku još je gore. Korb nam je ostavio jednu sliku pogubljenja koje j e izvršeno pred očima stranaca. ne pozdravlja nikako ni ikonu Tverske Bogorodice. između ostalih i glavn om komandantu Šeinu i „knezu Kesaru” Romodanovskom. 4/15 januara 17 00 godine jednim ukazom propisano jeda „bojari. u Šeinovom domu. đaci. koja je ranije bila to isto Leforu. stoln ici. seče brade ne sam car. Sutradan. kome je bila dužnost da bdije nad javnim poretkom. . Ne treba zaboraviti verski značaj što ga je moskovska Rusija pridavala bradi. što je prim enjivano sa najveštijom svirepošću. ni mošti moskovskih svetaca. Nemici Ani Mons. „Sa svetiteljima čija su lica ukrašena bradom. koje je Petar čak pozivao da se pridruže dželatima. I on sam. Iako je on već odavno ležao u grobu. svojoj naložnici. odmah u početku septembra.

kada govorimo o Petrovom radu koji je podelio istoriju Rusije na dva dela. još nedavno. i tamo se naplaćuje od onih koji se ne pokorava ju tome ukazu novčana kazna od 40 kopejaka od pešaka. Oni koji su odeveni po nemački smatraju za ukusno da imaju lulu u zubima . po ugledu na sve hrišćanske narode. bili obrijani i nosili evropsku uniformu. samo će porez kojim je on oporezovao „bradonje” do stići veoma visoku cifru posle popisa iz 1705 godine. i vera je postala nemačka” — kaže se u jednom do . 1/12 januara 17 00 godine on naređuje da svi „moraju ukrasiti svoja vrata jelovim. u kulturno zaostalim znamenjima. plemstvo. te je prema tome značio i rušenje same vere. 100 rubalja godišnje za gostje trgovce i Gostinaju Sotnju.istoga kroja”. bojarskije ljuđi i kočijaše. moraće da nose mađarsko ili nemačko odelo. — Dokumenti Preobraženskoga prikaza. 20/31 avgusta 1700 godine taj ukaz je ponovljen. To je bila nova uvreda za starinske običaje. izuzev neposrednu okolinu carevu. Videćemo i mnogo važnije izmene. potješnje. nego od rođen ja Isusa Hrista. deljenje staroveraca i postanak s ekta. jer su vojnici. a 1 rublja od konjanika. pošto je on prestavljao rušenje starih običaja koje je i sama vera osveštala. Kao potvrde o naplati izdaju se bronzane medalje sa n atpisom: „Porez je naplaćen”. narodnoga ogorčenja i navode razloge za to. i to stoga što je baš taj spoljni preobražaj učinio najdublj i utisak na savremenike. uto liko preobražaj teže pada narodu i izaziva opasnost da se on pobuni. 1699—1700. no koje su međutim danas skoro zaboravljene. ljudi svih društvenih redova. samo sa jednim ograničenjem: „Ra di ugleda i lepote u državi i vojnom području. koji je terorisao čitavu Rusiju za vreme nj egovoga strašnoga starešine Romodanovskog. Druga jedna mera koja je duboko vređala narodno verovanje i postala glavna oznaka reforme jeste promena kalendara. ako bi se nekom Turčinu nasilno skinuo fes. 20/30 decembra 1699 godine Petar naređuje da se g odine računaju. Jer. izobiluju primerima.” Uzorci ovakvoga od ela izloženi su na gradskim vratima. utoliko pre što s e taj preobražaj vrši pod uticajem tuđinštine. i baš tih godina. kočijaša i zemljoradnika. da isto tako svi moraju da izmenjaju čestitke prilikom nove godine i završetka stoleća. narod je pro zvao pretstavnike upravnoga staleža „duvandžije”. „Car sk ida drugima brade i druguje sa Nemcima. pretstavljali su čitavu Rusiju. na drugoj strani je sveštenstvo i prost narod podložan plaćanju poreze. a kasnije i vojsku. Prvo izbijanje narodnoga gneva i verski otpor. narodno ogorčenje na Petra izbilo je najsilni je. ko je su nametnule ogromne žrtve stanovništvu i iz osnova promenile i samo državno uređenje . sa slikom jedne brade. te da i one budu odevene na isti način kao i ljudi. uvredila bi se n ajdublja verska osećanja i mogla se time izazvati narodna pobuna. i onih koji su oslobođeni te obaveze: na jednoj strani su razni stupnjevi plemstva koje je u care voj službi. U Rusiji je taj preobražaj bio neobično b olan. oni koje je Petar prezrivo nazivao „bradonjama”. 30 za posadske. Tek kada se setimo sličnih reformi izvršenih u današnje vreme. izuzev sv eštenstva. a ponekad i sa izrekom: „Brada je n epotreban teret. koji su zabranjivali upotrebu „proklete trave”. za razlik u od strjeleca. naša mašta izaziva uspomenu najpre na s poljni preobražaj stanovništva. Da bi odgovorio na nadimak „bradonja” koji su mu prikačili. tako je Petar zaveo u Rusiji i nem ačku božićnu jelku. i da godina počinje u januaru umesto u septembru. zato što su bili protivni njegovoj reformi. Sve promene od 1699—1700 odnose se na spoljni život. pola kopejke trošarine za seljake pri ulasku i izlasku iz varoši. njihove žene i kćeri moraće isto tako da nose mađarsko ili nemačko odelo počev od 1 januara 1701 godine. ne od stvorenja sveta. On čin i isto to u pogledu nošenja brade. crkvenjaka. Ukoliko kasnije u životu jednoga naroda nastupi pokret za ukidanjem tradicija vezanih za veru. „čoveka koji je ličio na čudovište” — kako ga nazi ez Kurakin. Moglo se unapred reći da ukaz koji bi se odnosio i na žene neće biti izvrše n. borovim i smrekov im grančicama prema uzorima 16 8 izloženim na velikom trgu i kod donje Apoteke”. 60 za činovnike prikaza i trgovce obeju katego rija. Petar dakle povlači društvenu među između onih koji moraju da nose novu nošnju. ili Turkinji njezin veo.” Ustvari.

naprotiv. postati bitno naci onalistička. a to će reći do drugog ristovog dolaska i do Strašnoga suda? Isprva su staroverci pribegli jednom komprom isnom rešenju koje je poticalo iz vremena protopopa Avakuma: primali su sveštenike k oje je rukopoložio Nikon. posle prvih Petrovih reformi. Bilo je samo dva rešenja za tu krizu: ići do kraja u to m kompromisnom rešenju i tražiti nove episkope koji će pristati da prigrle staru veru. one tekstove čijom pomoću su moskovski čudotvorci spasli svoje duše. Za vreme Sofijinog namesništva bilo ih je ostalo još svega nekolicina. Ukinuo je patr ijarhat. zauzeti nepop ustljivo držanje.” Ali. jede meso sredom i petkom. Međutim. gajili su i dalje nadu da će još istoga dana ili sutradan postići odmazdu. 1 januara 1700 godine on je naredio da se proslavlja nova godina. a satanina su proglašena” — kaže drugi dokument. sveštenici koji su bili rukopoloženi pre Nikona. Leta gospodnja su uništena. izumirali su postepeno. staroverci tumačeći proroštva iz Knjige o veri o opasnostima koje su pretile crkvi u 1666 godini. „Car živi po ugledu na strance. Snaga opozicije raste usled same činjenice što ona brani veru od profanisanja. Pobunjenici. „umni ljudi” toga doba pronaći je toga sukoba. Umerenije pristalice izabrale su prvo rešenje i stvorili stranku popovščine ili „popovsku”. Ubuduće će narodna opozicija. Naredio je svima da nose nemačku nošnju. objavili dolazak „Antih ristove vladavine”. taj rascep ipak nije bio potpun i nije izgledalo da će biti kon ačan. i lozinka te opozicije razumljiva je svima. nije se više moglo objavljivati „da će pre sunce prestati da kruži nego Božja crkva da živi”. Ovakvo raspoloženje postojalo je još i za vreme pobune strj eleca od 1682 do 1689 godine. videli smo da je tuđinskom kvartu u Moskvi bila zapretila opasnost da d oživi pravu Vartolomejsku noć. kako bi onda stara crkva mogla ispuniti sv oj zadatak da „sačuva pobožnost u svoj njenoj čistoti za sve vekove”. Nikonovi protivnici pokazali su već izvestan nacionalni duh. došao je u Moskvu da ga postidi zbog toga” — kaže posadski Andrej Ivanov koji je došao naročito iz Nižnjeg Novgoroda da urazumi cara. koje su bodrili da treba da brane „star u veru”. i koji su jedini smatrani za nadležne da vrše svete tajne. duvan. U trenutku verskoga rascepa oni su propusti li da u svoje redove prime dovoljno episkopa te da tako obezbede neprekidno ruko polaganje sveštenika. koje nisu neposredn o učestvovale u toj prepirci sveštenstva. Pet ar je počeo da „ruši hrišćansku veru. mogli su da odgovore: „To je patrijarhova dužnost. pa prema tome i veo ma popularna. I on. da bi vladao sam i da ne bi imao suparnika. Ta opozicija je utoliko jača što je verski život veoma bujan. Narodne mase. ili pak. primati Nikonove popove. Stanovište što ga je car zauzeo. okrećući se protivu jednoga društvenog staleža nakinđurenog tuđinskom odelom. ali koji su kršteni pre njega. Ovi su istraživali predznake toga doba koji su prema Svetom pismu trebalo da objave smak sveta. Ivanov. da se nosi nemačko odelo i uši duvan. Jedna jaka kriza savesti razjedinila je branioce stare vere. a to će reći prema starom bogosluženju. Oni koji su sinoć bili pobeđeni u nekoj verskoj raspravi. koju je Nikonova „no va vera” izazvala između upravnoga staleža i naroda. Ali je i ovo po kolenje sveštenstva izumiralo. dogodio mnogo pre stupanja na pre sto Petra Velikog. jer ona osuđuje ono što svi mogu da procene. pošto je prema Knjizi otkrovenja ona trebalo da traje dve i po godine. a hoćemo samo da ispitamo is tinu. nala zi se „van oblasti vere”. Ovo nekoliko primera dokazuju da otstupanje od starinskih. Boreći se protiv uticaja Grka. te da saznamo zašto su odbačene stare knjige i kakve se to jeresi u njima sadrže . obrija ne brade. . pa bilo da se ono tumači prema starinskom ili novom shvatanju. te je tako pogazio zavet svetih otaca. Kada su crkveni sabori 1666 i 1667 godine bacili anatemu na šizmatike. naređuje da se brije brada. a ako takvih ne bude. koji su iskvarili stare tekstove. „Radikali” su usvojili drugo rešenje i izazvali pokret za bezpopovščinu ili „bezsvešteničko stanje”. 16 9 mogle su mirno da očekuju dan kada će „čitači” svetih knjiga. Ta dva protivnička tabora borila su se na istom polju i služila se istim oružjem.kumentu. nije više bilo nikakvih sumnji. a to je nova nošnja. nije poštovao post svetoga Filipa. pa dopustiti da se svete tajne ugase i čekati smak sveta. Ako se ne vrše svete tajne. običaja znači u očima narod a isto što i izdajstvo prema veri. Utvrdili su da će se ona završiti 1669 godine. Iako se verski rascep (šizma).

— jer dok Petar nije zaveo arapske cifre. sam Bog mu ni je dopustio da uđe u svete crkve Kremlja. u Antiohiji i Carigradu. Smak sveta treba. dok će truba Strašnoga s uda okupiti sve ljude. — njega ću leći. a da je sadanji vladar sin Lefora i jedne Nemice. verni. treba pribeći molitvama i duhovnom usavršavanju. oni bi zacelo izobličili samozvanca. jer je za njih to bio način d a izbegnu „ognjenu reku” koja je prema predanju trebalo da poplavi zemlju na dan Str ašnoga suda i da poštedi samo verne koji se budu dragovoljno bacili u pl amen. pričešćivali se u masi prema starinskom bogosluženju. Jasno je. Usled toga su oko 1669 godine u nekojim oblastima Rusij e seljaci prestali da rade zemlju i da seju. Dok pristalice popovščine . zaprećeno starovercima da će b iti spaljeni na lomači. počinju da tragaju za „staro-pravoslavnim sveštenstvom” koje — po jednom starom predanju postoji još uvek u „kralj evini Oponiji”.17 0 pretskazali su da će odmah za njim nastupiti smak sveta. promenivši računanje godina. da se pom oli Bogu na grobovima svojih predaka i odlazi u posetu tuđincima. I ponovo fanatici ležu u svoje pogrebne kovčege pevajući: — „Drveni kovčeg — Sagradih ja. isto tako izmenio je kalendar da bi prikrio pravi dan dolaska Antihrista. da će zvezde popadati s neba i da će zemlju sagoreti plamen. Petar zanemaruje da poseti svoju porodicu. posluša li su Avakumov savet i bežali od života spaljujući se živi. i zato se on dobro čuvao da im ne priđe. Oni kažu da je on prikrio svo je pravo ime zahvaljujući slovu M. te da bi se očuvala zajednica s Bogom.5 08. od kojih su nekoje prihvatile kompromis. rešeni da „pate radi vere”. „on je ukrao Bogu osam punih godina” — jer su staroverci računali 5. da će se sunce ugasiti. dakle. Ovaj radikalizam nagoni ih da istražuju nove puteve vere slične zapadnjačkoj Reformaci ji.” I ponovo kobna godina protiče katastrofa. dok njegove dvorske budale seku bradu poslednjim upornim „bradonjama”. kada je Petar uzeo titulu imperatora. — Da zvuk trube čekam. a što se tiče grobova predaka. Međutim. da je pravi car umro u inostranstvu. Priča se kako je kraljica Stekolnija (Stokholma) zatvorila cara u jedno bure pa g a bacila u more. Bezpopovnici su doprineli njihovom razvijanju i potpomagali 17 1 im da se ojačaju i rasprostiru. dubili stabla da od njih načine pogrebne kovčege i legali u njih da sačekaju trubu Arhanđelovu. računati godine od Hristovog rođenja. n a pet dana pre nove godine. mislili su oni. umesto 5. staroverc i videli su u tome novu potvrdu da je došao Antihrist. već provodi dan na gozbi kod Šeina. Tumači pretskazanja zaključili su iz toga da su se prevarili u računanju: trebalo j e. iako nevidljiv. da su umesto nje ga podmetnuli drugoga i da ovaj što je sad došao u Moskvu može da bude samo Antihrist.500 godina. ako se izuzme ovo slovo i doda brojna vrednost ostalih slova. dok su ga druge i dalje odbijale. Oni najfanatičniji . i pomeren je u godinu 1699. koji su verovali da Antihrist uistini postoji od krvi i mesa. Kasnije. dolazak Antihristov nastupiće prema tome kasnije za trideset i tri godin e. Prve verske sekte osnovane su u Rusiji na nekoliko godina pre Petrovog stupanja na presto. Na novu godinu o n ne prisustvuje svečanoj službi u Kremlju i ne čestita narodu. dakle. da nastupi godine 1702. od stvaranja sveta. Kako je jednim Sofijinim ukazom. I oni sami stvorili su nekoliko sekti. Ali je ta strašna godina protekla bez događaja. brojevi su se označavali sl ovima slovenske azbuke — dobija se 666. koja je po st arom kalendaru počinjala u mesecu septembru. koliko je Hristos proživeo na zemlji. kako nema više svetih tajni niti crkve. pristalice bezpopovščine i dalje tvrde kako A ntihrist vlada u svetu. a to je kobni broj što pretstavlja životinju i z Knjige otkrovenja. a ne od njegovog vaskres enja. godine 1690. po povratku iz inostranstva. očekivali su dolazak . ne očekujući mnogo smak sveta.

” Drugo jedno svedočanstvo. pokretač jedne grupe koja je osnovana godin e 1690 oko Slaveno. teži ka raciona lizmu i evangeličkom hrišćanstvu. stupaju u vezu sa raznim oblastima Rusije i obogaćuju se naglo. i da se ono veže za ime mon aha Kapitona. Dvojica između njihovih starešina. omogućuju da se odredi vrem e njenoga početnog delanja u godinama 1639. njego v sledbenik berberin Toma Ivanov i jedan učenik Akademije. koju oni smatraju za manji greh nego brak bez venčanja. Evo zanimljive slike seljaka Simeona. Pod uticajem ozbiljne krize verske save sti koju smo videli. Oni se sele na sever.grčko-latinske akademije radi proučavanja verskih pitanja. kasnije će obrazovati i treću. hvala Bogu. spaljen je na Crvenom Trgu zato št o je isekao sabljom jednu ikonu.. Izvesni znaci. sektu Filipovac a. Oko njega su se okupili stareci koji nisu odlazili u crkvu. Iz njihove sredine i zišli su pokretači „dragovoljnog spaljivanja”.” No to tvrđenje je uostalom prer ano. već su kopali sebi „jazbine” u zemlji da tamo žive usamljeničkim životom. i tada mu dolazi „otkrovenje”. Ivan Maksimov. Bezpopovnici menjaju taktiku. Mistička i narodna struja stupila je otvoreno u opoziciju i poklapa se sa ekstremi stičkom delatnošću staroveraca. Petar nije smeo dopustiti da se ide tako daleko . njeni pokretači smatraju da je njihova idej a vezana sa carevom. Ovo izmirenje sa neprijateljima vere ogorčuje nepopustljive članove sekte. ali su se oni razlikovali od bezpo povnika. u zanosu. na obale Ledenoga okeana. potiče iz . Tveritinov ponavlja sa ubeđenjem: „Danas. druga struja. iako nejasni. Krajem 1680 i početkom 1690 godina ova zaraza dobrovoljnoga spaljivanja bila je neobično jaka: ponekad je broj spaljenih na istoj lomači dostizao 2. Naprotiv. zasnivaju veliku zaj ednicu na obalama reke Viga. umesto da se traži mučeništvo. iz 1687 godine. koji je bio uporniji. „ zbegavali svaki svešteni obred. Oni tu stvaraju veliku naseobinu.500 lica.. Ona prva struja ne meša se sa opozicijom protiv Petra. svaku svetu tajnu i svaku staru veru”. Otada bezpop ovnici ostaju podeljeni na dve sekte. oni su ukinuli porodicu i zamenil i je slobodnom zajednicom. Oni propovedaju da se ne treba živ spaljivati. započinju otvoreno protestantsku propagandu protivu obožavanja moštiju. Početkom XVII veka oni propovedaju svoje učenje po kneževskim i 17 2 bojarskim domovima. odaju se trgovini žitom. jer su slobodni mislioci bili primorani da se u Uspenskoj lavri odreknu svo jega učenja. postojale su i sekte sa mno go određenijim težnjama ka otpadništvu. 1650 i 1665. naklonjena j e misticizmu i prestavlja neku vrstu ruskog kvekerstva. braća Andrej i Simon Denisov. Usled toga p rimorani su da žive u slozi sa državnim vlastima i nepobožnim svetom. ikona i svetih tajni. pa objavljuje: „Moj duh vam javlja. koji je učestvovao na jednom nji hovom verskom skupu 1680 godina i čiji su sledbenici tvrdili da je on „prorok i da n jim vlada Sveti Duh”: „Kad u njega „uđe” Sveti Duh i obori ga na zemlju. Lekar Tveritinov. Pod vođstvom crkve noga pojca Teodosija iz Novgoroda oni napuštaju svoje jednovernike koji su se obes vetili i osnivaju zasebnu zajednicu pod imenom Teodosijevci (1706). a Toma Ivanov. već da je dovoljno.. Potom mu se svest vraća i on ustaje sa zemlje. itd. sektaške sredine živele su u očekivanju Strašnoga suda. Osim bespopovnika koji su se delom povukli iz pravoslavlja i obrazovali jednu sr ednju grupu između sektaša i pripadnika redovne crkve. ponikla u obrazovanom staležu koji je imao osnovna znanja iz teologije i koji se upoznao sa razvojem protestantstva. svako sme u Moskvi slobodno da ispoveda veru koju je izabrao.vojnika koji će dati znak za ognjeno očišćenje. Kako nisu imali mogućnosti da se venčavaju. ali nisu uspevali ništa drugo sem da ih preteraju iz ja roslavskih šuma u kostromske. prvi trenuci straha bili su već prošli i progonjenja su se umanjila. proizišla iz narodnih masa. on ostaje opružen. gde žive bez sveštenika i zadovoljavaju se kapelicama. Državne vlasti su ih povremeno rasturale. povući se u isposnice. kao što je činilo pre njih domorodačko stanovništvo rastureno po šumama i d už reka. Dve struje su se stvorile među njima: jedna. Kada je Petar stupio na presto. i iz kostromskih u vladimirske.

morao je sačekati da se završe pregovori koje je đak Ukrajincev vodio sa Portom. osim gardiskih pukova. tvrdi da ima „jednu povelju napisanu Božjim prstom pre stvorenja sveta” i „da je Bog sve nas stvorio kao braću”. gde su se stareci bili povukli pošto su uzalud pokušavali da povrate staru veru za vreme pobune strjeleca godine 1682.000 lica i hteo da ide na Moskvu uz pripomoć „nebeskih sila”. Ovi pregovori su se odužili. pretrpeše poraz. Petar ima jedan izgovor: zar nisu Šveđani uvredili drvodelju Petra Mihailova u trenutku kada je izaslanstvo koje je on pratio prolazilo kroz Rigu? Verujući da je Karlo XII zauzet borbom protivu njegovih saveznika. dao prvu grupu ljudi evropske kulture. — u društvenom pog ledu granicu između njih pretstavlja „nemačka” nošnja. da napušta sv oj logor i ostavlja protivrečna naređenja svome tuđinskom vojskovođi De Kroi ju koji je tek prispeo. Avgust Poljsk i i Fridrih Danski. a priređene su i viteške igre na kojima se Petar takmičio sa svojim poljskim prijat . Karlo. on će ovako izložiti ukratko te mučne tr enutke: „Potreba je odagnala lenost i nametnula naporan rad i danju i noću.” On će bez o kolišenja priznati „da je čitav taj posao bio samo jedna detinjarija”. Kao i obično. Ali. i zaista. Petar polazi u rat kao što se polazi u šetnju. koji je očekujući dolazak Antihrista sakupio na obali reke Medvjedice gomilu od 2. Kao i kod Azova. odm ah je iskoristio jednu buru da baci svoje trupe na Petrov logor. Petrovom zaslugom. i tada su se oni omirski častili i veselili nekoliko dan a. U tome je i uspeo prilikom sastanka u Biržiju (26 febru ara/9 marta 1701 godine). da „tamo izvrši božansko delo”. Za pola časa bitk a je dobivena. že nama i devojkama kojima su poverene svešteničke dužnosti”. Ali se ubrzo pr ibira. Dva mese ca njegova vojska očekuje da se tvrđava smiluje i da se preda.430 Šveđana napadne 40. ili treba odmah pokušati juriš na Narvu? Dok se oni tako pitaju. primorani da prvi započnu borbu protivu Karla XII koji je smatran za najvećeg vojskovođu svoga vremena. Petrova „slava” pomračena je u očima čitave Evrope. Da li treba sačekati da stigne artilerija. Ali ona odbija da se p reda. On propoveda da treba „umreti bez pričešća” bez venčanja”. Petra je to toliko zbunilo i uzrujalo. — Za vreme svoga bavljenja u inostranstvu. a to će reći iz 1 680—1690 godina. Tek što je stigao. Takva je društvena sredina u kojoj se razvija Petrova reforma.000 Rusa. zamenjuju ih „besednicima. Petar je naglo izmenio svoje planove o spoljnoj politici. on je stvorio konačan plan. k ojima će se kasnije dati naziv ruska inteligencija. ne usteže se da sa svojih 8. On najpre opseda tvrđavu Narvu. taj događaj okončan je vodom i vat rom. Ist oga dana ruska vojska dobi naređenje da pođe u rat. Odjednom se saznaje d a dolazi Karlo XII i da će za dvadeset i četiri časa biti već pred Narvom (17/28 i 18/29 novembra 1700 godine). Dok narod ostaje protivan refo rmi. svi Petrovi vojnici dali su se u bekstvo. Tada se prviput ide ologija mase razlikuje od ideologije „evropeiziranog” upravnog staleža. ali sledbenici Kuzmini i dalje „izbegavaju sveštenike”. pa se rešio da upotrebi svoju vojsku ne više protivu Turske. I upravo taj stalež je. 17 3 Od Narve do Poltave. Od toga pa do prvih „duhovnih ruskih hrišćana” samo je jedan korak. te nije imao vremena da se upozna sa trupama kojima je s ve nedostajalo. potiču „Božji ljudi” i Hristovi ljudi ili hlisti. i spreman je da zaključi mir po svaku cenu. devet prvih godina Severnoga rata (1700—1709). Da bi objavio rat Švedskoj. da se odreče svega. da bi objavio rat Švedskoj. i da potom treba pribeći pravoj veštini u svim stvarima. ovaj stalež od XVIII veka drži u svojim rukama političku i društvenu vlast. a to je poljski kralj. Njegovu versku zajednicu opkolili su koz aci i predali „proroka” redovnim trupama.oblasti Dona. ubrzo se uviđa da Petrova artilerija ne vredi ništa. Tu „veštinu” ni e on postigao odjednom. Pre svega pokušao je da produži sporazum sa jedinim članom koalicije koji nije bio pot učen. Odmah posle poraza on pada u očajanje i plače. iz toga vremena. koji je već lako potukao danskoga kra lja. tu se opisuje nekakav Kuzma Ćora vi. i u političkim i u vojnim”. U Dnevniku koji će svojeručno ispravljati. nego protiv Švedske Prilikom svoga sastanka sa poljskim kraljem u Ravi. Tek 8/19 avgusta 17 00 godine jedan glasnik donese vest da je između Rusije i Turske potpisan mir.

Najpre je hteo da bude na desnoj obali. on instinktivno pribegava metodi koja će sto godina kasnije omogućiti Rusiji da po bedi drugog jednog velikog osvajača. da povuče za sobom neprijatelja uništavajući sve iza sebe. i naredio je da mu iz Livonije dođe pojačanje od 16. „grad dvoraca usred pustinje”. vraća se na najniži položaj. pošto je nekoliko puta uzalud pokušao da sagradi odvojene kuće u tome rit u. pošto je obilno obodrio Avgusta.000 ljudi pod komandom gener ala Levenhaupta. da leko od strjeleca i bojara. taj novi grad postaće znamenje jedne nove faze u Istoriji Rusije. sklopio poseban mir sa Karlom XII. koga je potkupio. višu i zaštićeniju od poplava. te je on odveo u Karlov logor samo 6. Pe tar bio izabrao mesto za građenje jednog pristaništa i tvrđave.700 ljudi. Ona može sve tešnje da opkoli Karla. i da bi podražavao Amsterdamu. kako će reći Didro Katarini II . Ovo je želeo stoga što je u toj krajini. A Mazepa. Primor avao je svakoga svog dvoranina da tamo podigne sebi kuću. to mesto je zgodno izabrano. 16/27 maja 1703 godine zasnovao je Petrograd na močvarnim obalama Neve. poslao je tamo desetine hiljada radnika. m orao je usput da ostavi svoju artileriju. na obalama Finskoga Zaliva koje tek beše osvojio. pa je potom spustio na zemlju. Godine 1708 on rešava da se povuče u središte Rusije. I on pokušava da posre dstvom vojvode od Malboroa. kako je on nazivao svoj novi „Mon Pl ezir”. dok Petar pustoši Livoniju i Ingriju zato što se nada da će se sukobiti sa Karlom XII u severnim oblastima. Petar obnavlja svoju vojsku i sa nov im trupama uspeva da osvoji obalu Finskoga Zaliva i Livenije. Karlo XII morao se zadržati mesec dana u Mohilevu da sačeka Levenhaupta. Posle toga. ali su njegovi zahtevi preterani: on hoće da zadrži ušće Neve i okolnu obalu. Međutim zatišje koje m u je ostavio Karlo XII bliži se kraju: Avgust 17 4 Poljski zaključio je sraman mir sa Švedskom u Altranstatu (5 oktobra 1706 godine). ta stražara u osvojenoj zemlji. gde još postoje njegova kućica i njegov a crkva. i njegov protivnik upada u tu klopku preko svakog očekivanja. I zais ta. Ako hoće da sačuva svoj „raj”. koje su klima. mogao je da odahne. Za to vreme ruska vojska je obnovljena. no potom ga je prebacio na levu obalu. najzad — prema tradicionalnom nazivu — taj „prozor prema Evropi”. k ao što je bio obećao. Napoleona. Pa ipak. na Zapadno Ostrvo.eljem. glad i pijančenje pustošili njegovu vojsku. želeo je da ima svoju Njemecku Slobodu. koji se neprestano kolebao i igrao dvoličnu igru sa Petrom i Karlom. Ta utoka velike rečne mreže kojom saobraća ogr omna Rusija. u poslednjem trenutku odustao je da dođe. da se pridruži Karlu na ukrajinskoj granici. gde su stanovali siromašni finski seljaci. Razume se da će Petrograd zadugo ostati kao neka kolonij a u tuđoj zemlji. koji s u 17 5 samo pretstavljali nov teret za ishranu u toj već izgladneloj vojsci. Kako nije voleo Moskvu i sve češće se iz nje udaljavao. Dok Karlo XII progoni Avgusta po njegovoj kraljevini. Nikakva prepreka nije ga mogla omesti da je sagradi. naposletku sagradio čitavu varoš u vazduhu. naposle tku opet menja mišljenje. Pošto je bez smetnji prešao reku Berezinu. Kako nije bilo dovoljno radne snage. Petar mora da nastavi rat. osim toga. Da bi još neko vreme bio na miru . a za to vreme su bolesti. jer ga je hetman Mazepa mamio u bogatu ukrajinsku oblast. zamor i bol esti desetkovale. koji će biti jezgro jedn e nove varoši od koje će on načiniti sebi prestonicu godine 1715. koji um . t e je Petar ostao sam pred svojim strahovitim neprijateljem. Na veliku Petrovu radost. taj ključ Finskog Zaliva. Rusi su potukli Le venhaupta 9/20 oktobra 1708 godine kod Ljesnaje. Močvarno zemljište toliko je nepodobno za zidanje da jedna finska legenda pripoveda kako je on. Šveđanin s e beše uputio ka jugu. On sam stvarao je još više teškoća svome preduzeću menjajući nekoliko puta mesto gde je trebalo da se podigne njegov „raj”.

organizovani na isti način kao i ostale ruske trupe. 27 juna/8 jula.000 u 1708. Šepeljeva i Kravkova. Naposletku. kakva je vojska kojom se Petar poslužio? Ia ko se ona brojno ne razlikuje mnogo od vojske iz druge polovine XVII veka. koja traje dugo.405 u 17 06. kao što smo videli. Petar je postigao cilj iz prvih devet godina Severnoga rata. Petar se i dalje ne žuri. brzina toga povećavanja i p . stvorena 1 700 godine i kojom su komandovali stari generali tuđinskog porekla koji su stupili u rusku službu u 1660 i 1680 godini. — Ratni troškovi tih godina uvećav aju se sve više. znači da onih drugih 100.000 vojnika zarobljeni s u. bolesti i vojnog a uređenja toga doba.000 vojnika koji su pretstavljali jezgro onih četiri puka. Uzalud ga njegovi generali savetuju da se okane svoje namere. on je tako regrutovao 35. Koje su metode omogućile ovu pobedu i žrtve koje je ona zahtevala? Tu je ključ Petrove reforme.000 ljudi. računao je samo na svoja dva omiljena puka. što znači da je tr ebalo dodati 28. Ova vojska. ili ukupno 32. sa stal nim komandnim osobljem u središtima vojnih okruga. kao što smo videli. Petar je izvršio 11 regrutovanja. svaki po 1. žrtve rata.000 odraslih lica jedi no za vojnu službu.270.643 rubalja u 1710 godini. Petar je promenio nazive ovih pukova. i protivu Karl a X Švedskog. Vojni troškovi i traženje finansiskih izvora (1701—1710). morao da dočeka zimski rat (od januara do mart a 1709 godine). Peta r je vuče za sobom dugo godina s jednoga kraja Rusije na drugi.000 ljudi). Karlo beži ka jugu. Preobraženski i Semjonovski. koji su pri pojača nom brojnom stanju imali po 8. Potom naređuje da se brojno stanje ima sao braziti „ciframa iz ranijih godina”.000 ljudi. i nazvao ih Leforov puk i Butirsk i puk. nije više privremena kao nekadašnja vojska. Kako je stalno brojno stanje vojske tih godina iznosilo 100. Petar je podelio svoje trupe na tri korpusa od po 10. Ako se saberu cifre regrutovanih vojnika za tih devet godina.esto letnjeg rata na koji je računao. koji su se dotada zvali po i menima svojih komandanata. ne računajući ostale službe o kojima će kasnije biti govor a. njegov štab i 2. Povećavanje vojske. Ogromni gubici u ljudima pretrpljeni za tih godina nadoknađeni su novim regrutovanjima koja su uskoro postala godišnja. Uskoro mu ponestaje municija.248 rubalja u godini 1701 na 2. njen sastav i troškovi za njeno izdržavanje su se naprotiv zna tno izmenili.000 ljudi. a 30. sistem mobilizacije i izdržavanja vojske. Karlo vrši napad. Kada je pripremao rat protivu Šv edske. iz osnova je izmenjen. od 1700 do 1709. od 1659 do 1667 godine).158. ranjen je u nogu. Sa smanjenom vojskom (manje od 20. a da bi nesreća bila još veća. Posle dva sata Rusi pobeđu ju. Vejde i Rjepnjin. oni se penju od 2. Od g odine 1640 bila su još dva „odabrana” puka u Moskvi.000 pretstavljaju gubitke. Sa potješnima to je iznosilo ukupno četiri puka. U slučaju rata to osoblje je poveća vano i pukovi pretvarani u divizije (6 ili više pukova. ali njihove posledice — povećanje poreza. kojima su komandovali generali Golovin. primoravali su državu da čini velike napore. Ratovi u XVII veku. Iz kojih izvora popunjava Petar ove iz datke koji znatno prevazilaze izdatke njegovih prethodnika? Rasvetliti ovo pitan je znači prodreti u sam smisao njegove velike reforme. i tako ona bez ika kvog zakonskog ili ukaznog osnova. jer i ma oko 100. ka turskoj granici.000 ljudi. taj ključ može se doista naći samo u oblasti vojnih i finansiskih pitanja koja su isp red svih ostalih. Kako je ekonomski život Rusije u to vreme još uvek primitivan. Po svom običaju Petar ne vodi nimalo računa o onome što je učinjeno pre njegovog dolaska na presto. — Pre svega. vidi se da je od radnoga naroda oduzeto 200. U kritičnim časovima ratova u XVII veku (rat za Smolensk godine 1632. Pošto su „besmrtnici” morali uvek biti spremni da zam ene one koji su pali. jer se uzda u dva saveznika: vreme i prostor. i na 3.696.000 u 1709 godin i.000 regruta broju od 4.000 ljudi) on otpočinje opsadu Poltave. dobiva obeležje stalne vojske. od 1700 do 1707 17 6 uključno.000 ljudi.

da bi prikupio ovu sumu koju razume se ne može da nađe u okviru sta roga budžeta. odgovara više fiskalnim interesi ma nego želji da se opštinama dadu nove povlastice. Preobraženski prikaz. Od 1. Već 1701 godine Petru nedostaje n ovac za njegove izdatke.200.« Osim toga. vojvode i činovnike prikaza.reobražaj ustanova — ne mogu se ni uporediti sa onim što se događa za Petrove vladavine. istina. ali je jasno da neće moći da i dalje to čini. Uostalom. koje je zameni lo nekadanju Veliku Blagajnu pod imenom Ratuša (opštinska zgrada) il i Burgmestrov Dvor. On dolazi do svoga cilja. koje su se naplaćivale uz ne posredni porez. ova opštinska povlastica dodeljena je samo severnim oblastima koje u XVII veku imaju n ajveći broj poreskih obveznika i gde nema seljaka zavisnih od spahija. a Bur mestr je holandskog porekla — dokazuju da tu nije u pitanju samo usredsređivanje fin ansija. u jedno pravo ministarstvo finansija. ali potrebno je naći još i nove izvore. Zbog toga gradovi nisu mnogo oduševljeni pažnjom koja im je ukazana. koj i je nedavno bio pretvoren u muzej.200. u zamenu za „dobrote” vladareve. 19% izvanrednim taksama za vojne troškove. ova ref orma upravo i nije Petrovo delo. jer državne službenike. nego samo čer nosošnjiji. samo 25% pokriv eno je neposrednom porezom (porez za strjelce) i prihodom od iznajmljivanja krun skih dobara.000 na dvor. Pošto je usredsredila u sebe prihode od carina i krčmi. ukupno 1. uzeo pozajmice od manastira Trojica Sergijevo i od bogatog trgovca Filatećejeva. Po svome povratk u Petar samo daje tuđinske nazive ranijim moskovskim ustanovama: zemske staroste. ustanovljen godine 1701 kao štab trupa nove konjice. artileriski prikaz. Ugovorom sklopljenim u Burži (26 februara/9 marta 1701 godine) on se obavezao da plaća. tamoženi (carinici) i kabacki golovi (skupljači poreza na krčme) postaju burgmestri.100. on naređuje jednim ukazom (14/25 marta 1701 godine) svim prikazima da redovno podnose računske izveštaje užoj kancelar iji Dume. dograbio je sav raspoloživ novac.000 rubalja rashoda. tako da se uvek zna stanje njihovog poslovanja. Ona je spremljena 11/21 marta 1698 godine — a Pet ar je tada bio u inostranstvu — i ona samo ponavlja ranije ukaze.000 rubalja za izdržavanje jednog pomoćnog korpusa. za vreme od tri godine. Ali.000 rubalja. imamo veoma tačnu sliku budžeta od 1701 do 1710 godine. svi ost ali je odbijaju pod izgovorom „da ne mogu plaćati dvostruko zbog evoga bednog stanja”. konjički prikaz ili Zolotaja palata (Zlatni dvorac). zamenju je izabranim opštinskim odborima. ali je nastavio svoj raniji rad na izradi or . koji je pokrivao polovinu državnih izdataka. Zahvaljujući ovoj meri k ojoj je po prviput ustanovljen redovan budžet. Sutradan pošto je predao Poljacima 100. izuzet od kontrole prikaza i usredsređen u 17 7 jednu novu ustanovu. koji je blagoi zvoleo „osloboditi” svoje podanike od vojvoda. — takvo bedno mišljenje ima vlada o svoji m činovnicima — istim ukazom zahteva se „dvostruko plaćanje”.000 rubalja. nego jedna prava reforma opštinske uprave. samo se 11 gradova od 70 pokazuju naklonjeni toj reformi. s obzirom na Petrove finansiske potrebe. 700.000 a sve ostale izdatke. ipak je istina da ustanovljavan je Ratuše. a 300.000 odlazilo je na vojsku. išao je čak dotle da je uzajmio 420 zlat nika od „pokrajinskog namesnika Menšikova”. ili „zato što ne znaju koga da izaberu ni kako da otpočnu takav posao. Više od polovine tih rashoda — 53% — pokrivano je posre dnim porezima na uvezenu robu (carine) i na rakiju („porez na krčme”). koje ovaj namet mnogo ozlojeđuje. ma gde on bio i ma čemu bio namenjen. uračunavajući i sve promene izvršene u XVII veku. ustanovljen ukazom od 23 jula/3 avgu sta 1700 godine sa zadatkom da podmiruje potrebe cele vojske. iznosio je 1. jer već odavno veliki deo posredno g poreza plaćaju veliki trgovci. Ratuša oduzima čitavom nizu prikaza njihove glavne prihode. V lada se. Pre njega (1680) budžet opštih rashoda. prikaz arsenala.000 rubalja. trudi da svojoj finansijskoj reformi da obeležje povlastice dodel jene gradskom stanovništvu. Po po vratku u Moskvu. svome savezniku polj skom kralju Avgustu po 100. Iako ove tuđinske reči — jer Ratuša potiče od nemačke reči Rathaus. Da nabrojimo najpre nove prikaze koje je Petar stvarao prema povećavanju potreba i troškova koje je morao da plaća: ratni prikaz. 224. Pokupio je sav novac iz finansiskih prikaza. Ovaj pregled dokazuje prvenstveno da je iznos posrednih poreza.

000 rub alja u 1702 na 1.000 1706 1.455.00 rubalja u 1706. Ali za v reme rata troškovi se nikada ne poklapaju sa budžetom. a na 570. Takav jedan pribilščik.000 20. ratni prik az koji već raspolaže sumama što mu ih predaje Ratuša vuče velike prihode (više od 700.000 24. a to će reći ministarstva finansija. kada je trebalo sve preustrojiti. 48 pešadiskih pukova zamenjuju 27 pukova iz 1701 godine. 38. Da bi se postiglo. garnizonske trupe br ojale su uskoro po 58.000 u 1704. admiralski prikaz. Zato je bilo neophodno potrebno zavesti novu jednu taksu „podjednaku za sve” od 10 denjga na akta 1.000 u 1706 godini. Godine 1703. na primer. čije je izdržavanje stajalo 442.250. trošak za njihovo izdržavanje penje se od 99. Za Petrove vladavine. izgleda da su najprešniji i zbog toga se najpre i pokrivaju.000 rubalja u 1705 godini. a to će reći da „obogati državnu blagajnu ne globeći narod”. Broj konjičkih pukova povećava se od 11 u 1701—1703 na 28 u 1706. mornarički i vojni prikaz. Usled ovakvog ra da računovodstvo Ratuše. a Zolotaja palata prikuplja nov jedan neposredni porez zvani „porez za dragone” (ukupno 230. Svaki od ovih prikaza ima prava da prikupl ja posebne prireze za pokriće razvih svojih izdataka. uzima se novac gde se stigne. Ako se to dod a ranijim prihodima Ratuše (1. 1. razume se.000 1710 1.495.206.000 52.000 81.107.000 u 1710 godini.000 Ovaj pregled sadrži samo rashode koji su predviđeni i stalno unošeni u budžet.475.000.000 2.000 rubalja). koji se starao o zadov oljavanju potreba mornarice.000 .000 75. Ako se izdacima za suvozemnu vojsku dodadu troškovi za flotu.000 Ukupno: 2. Ova dva velika izvora i nekoliko manje važnih daju 1. artileriju i spoljne odnose.000 rubalja u 1701 godini na 574. Iako je broj gardiskih pukova ostao i da lje utvrđen na 2. 17 8 U toku rata brojno stanje i troškovi vojske i dalje rastu. Tako. da odgovori nadama koje su u njega polagane. Porezi n isu više dovoljni.350.000 Flota 444.užja. te se godine 1705 dodaje Ratuši jedan pribilščik (finansijer).000 rubalja). Pošto su isprva imale po 50. a na 38 u 1710 godini. troškovi za njihovo izd ržavanje penju se od 447. a u 17 06.000 rubalja na 144.000 ljudi. Međutim.810.000) i da su bili dovoljni za vojne izdatke u godini 1701 (2.000 Diplomatija 121.000 rubalja novih prihoda. naknadni izdaci naglo se uvećavaju.000 rubalja umesto ranijih 280.875. ne računajući novčanu pomoć poljskome kralju.000 ljudi. neki Kurbatov.000 u 1703. vidi se da su se prihodi udvostručil i (2. pa čak i iz budžeta redovnih rashoda.000 204. Ali tada otpočinju teškoće.100. ovi vanredni rashodi.270. dok se njihovo izdržavanje penje na 420.213. i to od 781.248). nije mogao. dobiva se ovaj pregled (u rubljama): vojska Suvozemna 1701 982.000 Artilerija 80.000 u 1703 i na 797. koji se u budžet unose u poslednjem trenutku . neobično se zamršuje. — tako s u se nazivali oni koji su obećavali da za državnu blagajnu pronađu nove prihode.000 r ubalja u 1701 godini) iz preobraćanja novca.000. i na 1.

Na suprot tome. 1.0 00 rubalja u 1701. ali sa neznatnom dobiti u poređenju sa onim što je postignuto ovom novom operacijom . Iako se ovaj izvor prihoda iscrpljuje čim je sav opticajni novac pretopljen. banje popisane. U XVII veku ona je već bila pretvorila strani novac u moskovske kopejke i polukopejke. ali privremene: 792. kao što pokazuje ovaj pregled: Godine Prihod a u rubljama Prihodi od ranijih zakupa Prihodi od novih zakupa Ukupn o Od toga država uzela u rubljama .000 u 1707. Tada državna uprava pribegava pretopljavanju novca. i to na rakiju (od vedra). da upotrebi 727. te da tako raspolaže ukupnom sumom od 2. raniji državni ugovori o zakupu povećani. da po veća prihode Ratuše za 779. od 50 kopejki.721. 732. sve nove novčane j edinice.000 u 1703. godine 1701. Ribolov se proglašuje za državni monopol..000 u 1 705. Ova operacija donela je ogromne dobitke. dok cene srazmerno tome rastu. Ne samo da ona oduzima nekadanjim prikazima njihove dotadanje izvore prihoda.000 rubalja. ipak on omogućuje Petru da prebrodi najteže ratne go dine: da plati svu novčanu pomoć Poljskoj.000 u 1706. itd. 312.215. gu bernatoru Ingermanlanda. Godine 1700 iskovan je novac od 5 kopejki. Prihodi Ižorske kancelarije odgovaraju donekle Petrovim nadama.297. 397. ugovore i kupovine. Zbog toga je odlučio da pretopi sav novac koji je pos tojao. a godine 1704 rublje i altini (3 kopejke). državna blagajna pretrpljuje velike gubitke usled velikih k upovina u inostranstvu. k rčme i mlinovi oporezovani.000 rubalja za van redne vojne izdatke. kao i jedan nov „porez na krčme”. ovo pretopljavanje novca daje rezultate slične inflaciji: izmenjenom novcu smanjuje se odmah vrednost. Petar zavodi jedan postupak kome će pribegavati kasnije kad god bude p reduzeo kakav važniji vojni pohod: 17 9 emitovanju kreditnoga novca. od čega skoro dve trećine pre tstavljaju nov prihod. nego zadržava i no ve koji su im po zakonu pripadali. te Avgust zaključi mir sa Švedskom —. Tako je stvoren jedan vanbudžetski fond. Ižorska kancelarija.000 u 1704. Ova mera znači slabljenje nedavno zavedenog budžetskog sistema i ustanova koje su mu od govarale. poverena Menšikovu. koj i utoliko više ostaju nedovoljni što se njihov iznos nikad ne prikuplja ni potpuno n i blagovremeno.000 u 1702. oslobođe n svake kontrole i stavljen na raspoloženje Petru za njegove vanredne rashode. 161. te se u tu svrhu osniva godine 1703 jedna nova ustanova. iako Petar ima dobitaka pri menjanju novca kada šalje svoju pomoć Poljskoj — sve do dana k ada plaćanje te pomoći bude prestalo usled presušivanja monetarnih dobitaka. 228. Ižorska kancelarij a zauzima dosta neobično mesto među finansiskim ustanovama toga doba. Traže se novi izvori prihoda u izdavanju pod zakup državnih dobara. vanbudžets ki prihodi što ih je ona ostvarila premašaju pola miliona.000 rubalja. Osim toga. ukupno 1. Već 1698 godine polukopejke težine 9 dolja pretopljene su u 6 dolja ½.000 rubalja. smanjujući mu težinu.

000 1707……… 192. koji su godine 1702 dostizali sumu od 3. godine 1707 na 1.370. mogla su se ona pribaviti iskorišćavajući viškove prihoda iz ranijih go dina. neki Dmitrij Solovjev. gde s u ga zvali hitni poslovi.000 18 0 …. Stanje postaje neobično teško 1706 i 1707 godine. i na 970.000 rubalja godišn je.. a godine 1709 i na svinjske čekinje. Kada se u decembru 1707 godine vratio u Moskvu. koji je za deset godina ostv ario 344. 1074……… 1705……… 1706……… 115.000 394. Jer ne samo da se ne zadovoljava najboljom robom svoje zemlje.000 449. piše on.000 574. riblje ul je. …. a potom iščezava u Poljskoj za čitavu godinu dana.. Ali Petrovi zahtevi sve više rastu.….000 360. tako da u aprilu 1706 godine britanski os matrač Uajtvort može da napiše: „Ovaj dvor je postao pravo izvozničko preduzeće... niti čak prihod od državnih dobara izdatih pod zakup ne mogu da zadovolje nje gove potrebe.000 169.910.000 rubalja. čija je prodajna cena dvaput veća od kupovne. godine 1705 na 2. i ne isplaćuje nabavljačima koji su mu dobavili so. oni ipak ne mogu da zamene dobitke od pretopl javanja novca koji se neprestano smanjuje.000 593. Zbog toga se trgovina najpreči m životnim potrebama pretvara u monopol u korist države. Ma koliko bili veliki ovi prihodi.000 205. U novembru 1706 godine Petar naređuje da mu se odmah pošalje izveštaj koliko će ost ati u kasi Moskovskog prikaza posle izdavanja plate vojsci. Dotada.000 rubalja dobiti. nego i kapital. ona iz t oga izvlači za pet godina (1705—1710) 715.. koja je ostala bez starešine”.000 334. već teži da prigrabi i spoljnu t rgovinu. kolomaz. ni prihodi Ratuše.700.000 214. ….610.000 rubalja. ni dobitak od pretopljavanja novca.000. Godine 1705 državna blagajna prisvojila je trgovinu solju. skoro 300.000 379.000 369. kredu. kada bi pone stalo sredstava. godine 1706 na 1.000 529.000 rubalja.000 rubalja..000 u 1709 god ini.000 394. „da ne ispusti Rzecz Pospolita. ali se i ta rezer va brzo iscrpljuje. Godine 1707 mon opol je proširen i na druge preke životne potrebe: katran. čak je naimenovan i jedan trgovački k omesar kome je povereno da kupuje prekomorsku robu u velikim količinama i da izvoz i rusku robu u inostranstvo..280.000 godine 1708. te je godine 1704 pala na 3. ali Petar troši dvaput veću sumu.390. pregled bilansa rashoda i prihoda otkrio mu je tako op .000 394. rastura ne samo prihod.000. a to će reći 143..000. a spustiće se na 1.” Tako se stvara spoljna državna trgovina. „ovo je veoma hitno”.

i jasno je da je ovo opadanje stanovništva posledica Petrovog rada.. Popis iz godi ne 1710. taj popis ne u zima u obzir čitavo stanovništvo. bekstvo. da ćete imati malo koristi od ovih raz nih administracija.2 od sto.5 od sto). Kunem vam se da jedna jedinstvena 18 1 administracija vredi uvek mnogo više.6 od sto. varoš Moskva i okolne gubernije pokazuju smanjenje od 25 od sto. U nekojim oblastima s manjenje je još veće: na severu (u Jaroslavskoj.018 „ognjišta”. čije izdržavanje pretstavlja 76 do 96 od sto svih državnih rashoda. 3. te svi koji su zapisani kao otsutni nisu mrtvi. 8. „posredni uzroci”. ne broji pojedince nego „ognjišta”. Teritorijalne ustanove koje imaju zadatak da raspoređuju prikupljene sume dobivaju naziv „gubernija. Umesto uvećanja stanovništva kao što se pretpostavl jalo. 4 od sto. 20.” Petar mu odgovara: „Gospodine Kurbatove. Sada pak r ashode usredsređuje u vojni prikaz. što odgovara smanjiv anju broja stanovnika za jednu petinu (19. koje je on naimenovao za gubernatore. čemu je bio uzrok desetogodišnji Severni rat. opustošili Rusiju. negoduje u svoj im pismima caru: „Kunem vam se. te poreske vlasti ne znaju tačno koliko se poreskih obveznika krije u jednom „ognjištu” od kojih svako ima prosečno po 3. slika ostaje ipak veoma mračna. a u nekojim okruzima čak i preko 50 od sto. i mi smo već dovoljno raspravljali o tome da li više ruku više vred e nego jedna. Kostromskoj i južnom delu Volog dske gubernije). te će tako uspeti da pronađe nove poreske obveznike. posredne posledice toga rada.” Rezultati popisa iz 1710 godine su očajni. jer pretpostavlja da se ono uvećalo od poslednjeg popisa.005 „ognjišta” i da računa porez na 812.000 „ognjišta”. Uzalud starešina Ratuše. Istina. gospodaru. razn i uzroci. . to smanjenje dostiže 40 od sto. 37. Kurbatov. kao i raniji popisi. ali se i oni u toku narednih sedam godina iseljavaju. 0.64 čoveka i 3. to je regrutovanje v ojnika i radnika. skoro celokupno starosedelačko stanovništvo iselilo se u Sib ir. koji je nabrojao samo 637. Iz sličnih razloga. prelaz u prosjaštvo i razbojništvo. „Neposredne posledice rada državne uprave”.34 žene. posle kratkih kolebanja. povećane redovnim priraštajem stanovništva koji je utvrđen jednim popisom iz 1704 godine u Moskovskom okrugu. Iako se broj „ognjišta” u oblasti donje Volge (oblast slobodnog naseljavanja) uvećao za 17 do sto. da se on rešio da preduzme korenite mere. čiji su stanovnici manje davali regrute za vojsku a više plaćali ratn e poreze. naređuje da se izvrši popis stanovništva. ljudi koji uživaju njego vo poverenje. na njihovo mesto došli su novi naseljenici. Pred ovakvim rezultatima državna uprava. a to će reći na cifre iz 1680. no koji se nije održao. Pre svega. neposredne posledice rada državne uprave.” Te „ruke” kojima on dopušta da ispražnjuju Ratušu jesu njegovi generali. Osim toga. nego samo onaj njegov deo koji je sposoban da plaća porez.8 od sto. gde se broj stanovnika uvećava za 289 od sto.9 od sto. Ali. usvojila je jedn o veoma prosto rešenje: odlučila je da ne uzima u obzir taj popis iz 1710 godine. iseljavanje i prelaz u drugi društveni stalež. utvrđeno je da se znatno umanjio broj poreskih obveznika. U 13 od sto slučajeva popisne liste naznačuju uzroke smanjenja poreskih obveznika: p rirodna smrt. Razume se da je pri ovakvom si stemu stanovništvo globljeno više nego ikad. on je usredsredio prihode u Ratušu. a u južnim oblastima naseljavanja manjak nije znatniji — od 12 do 14 od s to —. Oni pokazuju da su zloupotrebljavanje n arodnih snaga i finansisko iscrpljivanje zemlje. U oblasti severnog Urala (d o Solvičegodska). čak i sa svim ovim ograničenjima.. prema kojima je bilo 791. Potom za vodi novu organizaciju rashoda i određuje sve državne prihode za potrebe vojske. kao što smo videli. i našli smo da nema ničega goreg od sadanjeg ustrojstva. videće se malo dalje da je veliki broj lica uspeo da izbegne popis i da su se mnogi iselili u druge oblasti .asno stanje. 29 od sto. primil i smo tvoje pismo.

uopšte uzev. PRVA SISTEMATSKA REFORMA (1708—1712) Postanak gubernija. Pokušaj da se poveća broj poreskih obveznika novim popisom ne samo da je bio bezuspešan. zahtevala je od ruskoga stanovništva žrtve toliko velike i dugotrajne kakve ono dotada nije poznavalo. Tako je naposletku podelio Rusiju na osam velikih oblasti nazvanih „gubernijama” prema nazivu njihovih upravljača — gubernatora. Gubernije su. iako je ovome bilo t ada dvadeset i osam godina. ne povodeći se ni za kakvim sistemom. posle prvoga sramnog poraza. staro državno uređenje brzo je ustupilo mesto novim vojnim upravama i ličnim misij ama koje je car poveravao ljudima. K ako se državna uprava interesovala pre svega za rat i 18 3 finansije — ona se samo mimogred interesovala za administraciju i pravosuđe. Krajem XVII veka ovi mesni štabovi počeli su da vojnoj administraciji pridružuju i poresku. prirodan razvoj državnih ustanova već joj je bio utro put. ona koja je toliko oneraspoložila Kurbatova. Osim toga. Apraksin. Kako su se državni rashodi skoro udvostručili u tome razdo blju. jeste stvaranje jedne opšte redovne administracije koja je Rusiji nedo stajala. On će iskoristiti to zatišje da sist ematiše i saobrazi posebne mere koje je bio preduzeo u cilju da kako tako zadovolj i najpreče trenutne potrebe. Njihova pojava upućuje nas da se još jednom osvrnemo na vojne napore i finansiske nezgode prvih devet godina njegove vladavine. ona takti ka povlačenja i čekanja koja je zamenila ratnu veštinu. pomogla su Petru da prebrodi najteže trenutk e. ona iz godina 1708—171 2. a posebice sniženje vrednosti novca koje je o dgovaralo današnjoj papirnoj inflaciji.18 2 Načinimo pregled ovih devet prvih godina XVIII veka. Malo po malo potrošene su uštede iz p ređašnjih godina. dodati nove. Petar. Uistini. za tu pobedu ima Rusija da zahvali manje svojoj ratnoj veštini a više dvema prirodnim silama: prostoru i vremenu. Od Narve do Poltave. a naročito izvući kor isti iz državnih operacija: kovanja novca. Iako je taj rat započet prilično lakomisleno. — bilo je prirodno da onaj koji je upravljao tim dvema granama državne uprave upravl ja i svim ostalim poslovima i da. svojim ljubimcima. svojim gener alima. a tako isto je brodogradilišne radnike nazivao ship ti . bude starešina dotične oblasti. Posebne vojne oblasti bile su još ranije obrazovane u južnoj i jugozapadnoj Rusiji. Ali su ti izvori prihoda vrlo brzo presušili. i neposredne i posredne. Petar upotrebljava tada prviput izraz tup myn herr gubernor. koga je on naimenovao za vojvodu Arhangelska. — Prva velika Petrova reforma. M. povećanja zakupa za državna dobra i stvaran ja novih monopola. stvorene pre nego što je otpočeta prva sistematska reforma. Za tih devet godina. I baš zbog toga su one nosile obeležje profanisanja i sukobile su s e sa ogorčenim otporom narodnih masa i svih branilaca „stare vere. nego je još pokazao veliku bedu naroda i opadanje stanovništva. Razume se da je i sam Karlo svojim pogreška ma potpomogao svome protivniku da iskoristi te „skitske” činioce. Onaj koga je tako nazvao jeste njegov prijatelj F. Kada je godine 1694 prispeo u Arhangelsk u svome još novom mor narskom odelu i sa nekoliko naučnih holandskih reči.” Pobeda kod Poltave dopustiće Petru da se pribere. Sva ova sredstva. što j e bila posledica neprekidnog regrutovanja vojnika i bekstva seljaka. zahvaljujući Petrovoj upornoj volji. ide istim takvim putevima i usredsređu je — ukoliko se za to ukazuje potreba — i vojnu i poresku administraciju u ruke izve snoga svoga generala. o n se završio. pobedom nad jednim od najvećih evropskih vojskovođa. 3. koji su uživali njegovo poverenje. koji su isprva bili usredsređeni u Ratuši a potom „razdeljeni” gubernatorima. Ova pobeda primo rala je Evropu da računa sa Rusijom kao sa vojnim činiocem prvoredne važnosti. Istina. Petrove reforme odnosile su se isključivo na spoljni izgled i način odevanja. dak le. trebalo je ranijim porezima. Rusija j e preživela devet teških ratnih godina. P ošto se Petar nije hteo da obazire na dotadanje ustanove i na redovne državne prihod e. Ne može se reći da je taj rat bio rat bez ikakva cilja ili da je premašao njenu snagu.

Balt ičkom. i to u S molensku i Kijevu. sačinjavaju: bjelgor odski puk i razrjad (vojni okrug). Tako je postala Kijevska gubernija. potrebno je d a se utvrdi zapadna granica. Već početkom leta 1708 godine Petar dolazi lično u Kijev i rukovodi njegovim utvrđivan jem. Petar počinje da organizuje granicu stvarajući jednu utvrđenu linij u koja se pruža od Smolenska do Pskova. naposletku je postao g ubernator Estonije i knez Ižarske oblasti (1707. Iako su tri mora isprva redom privlačila Petrovu pažnju. na obalama Beloga Mora jednog gubernatora bez „gubernije”. nego kijevski gubernator. Na mesto admiralteik-a Apraksina poslan je početkom 1703 godine U. koji Petar tek beše osnovao godine 1703. Naredne godine pripremanje pohoda na Azov svraća njegovu pažnju sa severa k a jugu. stvara nov tip gubernije. Karlo se odlučuje u februaru 1708 godine da pođe na Ukrajinu . na tim tek osvojenim oblastima. koji će se kasnije proširiti i primeniti za vreme d ruge sistematske reforme. ali se upravo na jugu stvara za njega ono što će se kasnije zvati „gubernija”. kako se žali Kurbatov. „Guverner” sa svojim ship . i landrikhter. U očekivanju neprijateljevog napada. Videli smo. gde su još od XVII veka smeštena dva đeneralštaba. javlja potreba za uprošćavanjem. oberkomendat. još pri prvim pokušajima ugledanja na tuđinske uzore. Ali se ovom prilikom Kazanjski okrug potpuno odvojio od Moskve. koji je „upravljao bjelgorodskim razrjadom”. a zatim pristanište u Ta ganrogu. kad on cele godi ne juri po putevima svoje carevine i jedva stiže — i to ne svake godine — da o Božiću svra . a to je čitava jedna oblast gradova „određe ih za poslove flote”. ipak on mora usled potreba koje je nametao Severni rat. Ratuša. Tako je konačno stvorena jedna vojno-fiskalna oblast. nailazimo na guberniju koja ima gubernatora. Na trećem moru. brata admiralteik-ova. Buna je ugušena u proleće 1706 godine. Ub rzo posle toga ova četiri zvanja svode se na dva: 18 4 oberkomendat i landrikhter. jezero budućeg Azovskog okruga. Ali Petar mari za sudbinu centralnih moskovskih upravnih ustanova. Od vojnog okruga postao je o blast u isti mah fiskalna i vojna. U jesen 1705 godine javlja se buna u oblasti Astrahana. on se ne zove bjelgorodski. Ali „u čast grada Kijeva”. sad mora da menja taktiku i da se povlači ispred Karla XII. Pošto je praktikovao ofanzivu od 1702—1705 godine. i pored još neodređenih ob lika. Menšikov. koji prikuplja poreze. kao i „niži gradovi” na simbirskoj utvrđenoj liniji. Apraksina. da usredsredi sva državna sredstva na tri unutrašnje ob lasti. Petrogradska (In germanlandska) gubernija pokazuje po prviput godine 1707. a blizu Crnoga Mora jednu guberniju bez gubernatora. te će on biti i gubernator Azova. Tome cilju namenjuje on direktno prihode S molenske oblasti i potčinjava smolenskog vojvodu Saltikova jednome svom poverljivo m čoveku. koji je sudija. iako nosi titulu sudije. i preobrazio se u ono što će kasnije biti Kazanjs ka gubernija. Ukoliko napreduju ruska osvajanja u baltičkoj oblasti. a to je jedan od Petrovih lju bimaca. Umesto da ide na Pskov. Ovom gubernijom upravljaju isprva četiri državna činovnika s a tuđinskim titulama: oberkomissar.) Interesantno je videti kako se upravo tu. Petar odmah šalje tamo P. koji ne liči nimalo na nekadašnje vojne okruge. oberproviant koji priku plja žito. nosio je od 1704 godine titulu „gubernator”. A. dakle.mmerman. i stavlja mu na raspoloženje sve prihode Kasa cionog prikaza. posle toga dobiva on titulu gubernator generalis Ingermanlandiae et Careliae. koji komanduje trupama. Ovu oblast. a potom k omandant Petrograda. konačno je „opljačkana”. M. „koja se stara o svim potrebama”. Knez Dmitrij Golicin. plan ustrojstva gubernija. i on otpočinje brzo građenje jedne flotile u Voronježu. I tako se. Kirilu Nariškinu. finansije i administraciju. buduća Smolenska gubernija. Ovaj poslednji ima u svojim rukama. koju je nasledio od svoja dva prethodnika koji su r anije bili na čelu vojne komande. Menšikov p ostaje najpre komandant Šliselburga i Šlotburga (posle zauzeća Orješka). svu građansku upravu. Tol stoj u ovaj novi vojni okrug Voronježa i Azova.timmerman-ima premešta se žurno iz Arhangelska na D on. On zamenjuje svoju titulu nazivom admiralteik.

I tako. i da budu spremni da stupe na dužnost i da prikupljaju poreze već od poče tka 1710 godine. U međuvremenu (1708). t e je Petar primoran da provede božićne praznike u Sumi. Bojarski savet pripremio je jedan prethodni nacrt zakona. posle jednogodišnjeg otsustv ovanja iz Moskve. oko Božića 1709 godine. već napada iznenada na varoš Gajdar. Jer Petar je ostvario ovu reformu. To su datumi pr ve Petrove ozbiljne reforme. tek posle mnogih i neprekidnih spoticanja bilo o nedovoljnost obaveštenost i kod svojih saradnika. Da bi im se olakšao prethodni rad. Zna se. na primer. između mera koje je preduzeo 1707 godine i njegove odluke. Smolensku. naredio da se istražuju sredstva „kako bi se sastavio kraj s kraje m i našao novac za redovne potrebe. Treba zapamtiti ova dva datuma: božićne praznike 1707 i 1708 godine. Ovoga 18 5 puta. o životne neophodnosti koje su ga primoravale da poništava sve ono što je bio ust anovio. drug u skupštinu gubernatora. on i ovoga puta samo sistematiše svoje ranije odluke. On mora da čeka Božić između 1710—1711 godine da bi sazvao u svojoj novoj severnoj prestonici. To je klica budućega Senata. bilo o nedostatak saobražavanja. no on se ograničavao na bitne od redbe reforme: na raspodelu gradova i pukova na gubernije i na novu razdeobu pri hoda. i to Kijevu. te se tako događalo da je metodični plan postajao samo komad bezvredne harti je koji nimalo ne odgovara stvarnosti. Istina. koji je bio zaveden u osvojenim oblastima. pomoću nekoliko hitno ispi sanih redaka — koje će ministri imati da razrade i preobraze u zakone — postavljeni su temelji dveju važnih ustanova moderne Rusije. kao što smo videli. njegov protivnik ga ne ostavlja na miru. Arhangels ku. Ali i ovoga puta on ne može ništa da odluči. Tek januara 1710 godine Petar se vraća u Moskvu i saziva prvu skupštinu gubernatora. — Gubernatori su već bili postavljeni. umesto u Moskvi. Kazanju. Istina. vraća se on najzad u Moskvu posle otsustvov anja koje je trajalo skoro dve godine. ma da on jedva stigne da se na brzu ruku upozna s njima . ali nekoj i od njih još ne behu napustili Moskvu. pošto je potreba za novcem neobično hitna” (Whitwort h). usred decembarskih mrazeva. U januaru 1709 godine car im naređuje „da prouče pobliže razne poslove svoj ih gubernija”. te gubernatori mogu po prviput da otidu svaki u svoju guberniju. Proteklo je dosta vremena. a drugi su pratili Petra pri njegovim ratn im pohodima. Skupštine gubernatora i poreske mere. jer su prikupljeni podaci nedovoljni. Tek posle p obede kod Poltave. da se „bavi građanskim poslovima”. A kako je on lično neprekidno zauzet brigam a koje u njegovim očima ostaju važnije nego preduzeti posao. koju je objavio prilikom svog povratka u Moskvu godine 1709. da je on u decembru 1707 godine.ti u Moskvu na nekoliko dana? Jer se obično o Božiću nagomilaju svi poslovi koji zahte vaju njegovu ličnu odluku. prema njegovom ličnom tvrđenju (u Istoriji Švedskog rata). Za vreme rada ove skuštine reforma je približno sasvim utvrđena . pridodati su im pomoćnici pod na zivom landrikhter-i. ili pak o nove činjen ice. on svoje reforme može da izvodi tek delimično. Ali već 5/16 januara 1708 godine on opet odlazi iz Moskve da cele te godine mo tri na kretanje Karla XII. ova prva Petrova reforma može se nazvati sistematskom samo u najobičnijem sm islu reči. kaogod i mere koje je pre toga predu zimao.” To je klica buduće podele Rusije na gubernije. on počinje „da se bavi gr ađanskim poslovima”. . U decembru 1707 god ine naređuje on da se „pripoje gradovi — izuzev onih koji se nalaze na 100 vrsta od Mo skve — prema oblasti u kojoj se nalaze. Za vreme zime 1708—1709 godine. 6/17 januara 1708 godine on ustanovljava pri svojoj ličnoj kancelariji Bo jarski savet koji će ga zastupati za vreme njegovog osustvovanja i naređuje „ministrim a” da se sastaju triput nedeljno i da vode zapisnike svojih sednica (u kojima „će se i spoljiti glupost svakoga od njih”). Petrogradu.

iako stavlja na teret gubernijama deficit. izuzev rashode dvora i četiri glavnih prikaza.330.000 rubalja. Razume se da ovaj sistem. Petar naređuje da se na osnovu ist ih cifara raspodele troškovi na izdržavanje pukova.” U smislu ove Petrove odluke Skupština gubernatora ustanovljava nov budžetski predlog od deset članova. i on im omogućava da slobodno deluju i da odmah zadovolje sve rashode. „Ministri” donose tada odluku da „povere tu dužnost gubernatorima”. po pola rublje od ognjišta”. Ne ostaje ništa drugo sem da se pribegne jednom načinu koji je primenj ivan pre Petrove vladavine.000 rubalja. Usled toga gubernije su podeljen e na posebne „otseke” (146 i po otseka. samo za tu godinu.996 za ad . da se novac upotrebljava z a druge troškove pre nego što se obezbede oni prvi”. druge zemlje izlaze joj u susret. Prihodi.413 za pešadiju. te se tada prviput posle mnogo godina može pomišljati na mir . od kojih se očekivao maksimum — na osnovu prosečne cifre dohodaka iz 1705—17 07 godine — dali su samo 3. pod pretnjom najsvirepije kazne. da uvidi krajnju ozbiljnost situacije.207 za gardu. međunarodni položaj Rusi je je učvršćen. Livoniji i Kareliji predaju s e jedna za drugom. prikaz artilerije. Treba plaćati troškove „prvenstveno pukova a ktivne vojske. čiji se kraj već nazire. a to će reći da se ustanovi jedan nov porez koji bi moga o da popuni deficit i da se „naplaćuje u svim oblastima. treba se bar pobrinuti za one koje su najpreče i razdeliti prihode između če tiri ustanove: prikaz rata.666 za konjicu. Godine 1711. prikaz admiralstva i prikaz ambas ada. ambasadorske kancelarije i a rtilerije”. I tako će se reforma roditi u prilično nezgodnim okolnostima godine 1712. naprotiv. Ukupni rashodi penju se na 3. kao što smo videli. pronašle su i ovde jedno sasvim prosto rešenje. svaki sa po 5. označava početak novoga doba zategnutosti i napora. artileriju i diplomatij u. njih treba „platiti iz viškova.536 „ognjišta”). kojim se predviđa 2. Prihodi stvarno prikupljeni u raznim gubernijama godine 1710 premašaju znatno 18 7 budžetska predviđanja i daju višak od 900. Očekujući drugo zasedanje Saveta gubernatora. 156. mornarice. Uistini. Nasuprot tome. jer su se odlučile da prikupljaju porez na osnovu nekadašnjih već zastarelih ci fara. mornaricu. Međutim situacija — kao što će se ustanoviti posle nekoliko godina na osnovu tačnih računa — ila je mnogo manje ozbiljna nego što se mislilo. a da gubimo iz vida ra t sa Švedskom. pošto se prethodno provere. Najvažnije tvrđave u Estoniji.000 rubalja. i 815. Tada se prviput javlja deficit od pola miliona. Istina.834. Na skupštini gubernatora 1710 godine Petar može. Posle pobede kod Poltave i kapitulacije vojske Karla XII pred Perevoločnajom. Što se tiče ostalih izdataka. Ali taj neuspeh ga goni da se još više nada miru.18 6 Pitanje izdržavanja vojske je sada jedna od prvih Petrovih briga.159. iste te 1711 godine Petar je pretrpeo jedan poraz na reci Prutu . Otsada se. i da ti prihodi n isu dovoljni. a gubernijama se ostavlja samo preostatak tih pri hoda. Go dina 1711. i on „zabranjuje. Pošto je ovako odlučno rešio to pitanje . ovaj višak poznat je vlastima.000 za đeneralštab. Dotada su se najpre zadovoljavale lokalne potrebe.792 rublje za ostale prikaze (433. zatim garnizonskih trupa. a pojavljuju se i saveznici koji bi že leli oslabljenje Švedske. a to su Petrogradska. napušta prestonicu i ostavlja Bojarskom savetu brigu da pronađe način kako da se zad ovolje ostali rashodi. 340. upotrebljava ju već odavno sve svoje prihode na izdržavanje pukova.033 za garnizone). pa potom se ostatak prihoda predavao centralnim ustanovama (Ratuši) koje su imale dužnost da ih razdele raznim p rikazima. 840. oduzimaju najpre od prihoda gubernija sume potreb ne za ona četiri glavna prikaza. ako se pouzdamo u Boga?”. To je i odlučio Bojarski savet 28 februara 11 marta 1710 godine. u isto vreme porazni rezultati popisa stanovništva iz 1710 godine pokazuju znatno smanjenje broja por eskih obveznika. on ga ne otklanja.319 rubalja za vojsku (91. jer on krajem aprila piše Apraksin u: „Zar nije očajno što se moramo tući sa ovakvim neprijateljima. ovaj rat potrajaće još jedanaest godina i primoraće Rusiju da podnese nove i teške žrtve.000 za vojsku. 764. Pošto je nemogućno zadovoljiti sve potrebe.192. Vlasti. Petar usvaja jedno sasvim prosto rešenje. Kijevska i Azovska gubernija. i pored nedovoljnih podataka. umesto da otvori period mira. od čega 3. Uskoro postaje jasno da tri gubernije u kojima je skoncentrisan na jveći deo vojske. a pukovi se raspoređu ju srazmerno broju „otseka” svake gubernije.

Ali će sada i ona biti pot isnuta. One prestaju da budu državna upravna tela. ta ko da je svaka grupa gradova raspodeljena na četiri 18 8 ili pet gubernija. Drugo. da bude dosledan sebi: „Ako su gubernije konačno ustanov ljene. 99. Dmitrijev. Oba ova mišljenja izgleda da su pogrešna. Ipak. tek u vremenu o kome govorimo. gradovi. tu posledicu. ušli su u sastav Azov ske i Kijevske gubernije. Ali izvesni prikazi. — Nekoliko pravnih istoričara. a zatim prikazi koji se bave kovanjem novca. koji iznose oko pola miliona. ukinuti su. Moskovsku i Arhangelsku.546 za dvorske troškove.131 rubalja prihoda. jer da bi s e on postigao. prestoni ca Rusije. Petrova reforma imala je. tačno je da su na severu i u centru Rusije nekadašnji teritorijalni sistemi (apanaže koje je Moskva prisajedinila) odavno prestali da postoje i da su gradovi. što je stvorila teritorijalnu vezu izmeću ovih gradova. te su one primorane da predadu svoje poslove pokrajinskim ustanovama . Lešk ov. 148. prvo. da su već krajem XVII veka postojale oblasne grupacije (vojni i fi nansiski okruzi). a to će reći administrativnim ustanovama istoimenih gubernija. narušavajući ist oriski red i ne vodeći računa o prošlosti.miralitet. Gradovski. Andrejevski. što iznosi ukupno 3. nis u sačinjavali oblasne upravne jedinice. koji su bili grupisani prema fiskalnim potr ebama i koji su sačuvali svoju organizaciju sve do stupanja Petrova na presto. kao što smo videli. Isti preobražaj vrši se u čitavom nizu centralnih ustan ova Moskve. Središna Rusija. no koji se moraju pokriti ma na koji način. raspo delu pukova i Senat. da u Rusiji nisu postojale oblasne i pokrajinske jedinice pre Petra Vel ikog. 22. Ovaj novi budžetski sistem primenjen je počev od godine 1712. za koga sada tu nema više posla. nego ih je Moskva dodeljivala raznim oblas tima po svojoj volji. — kaže on — onda je potrebno da se meću njima razdele prihodi Ratuše”. Šta će biti sa ovim ostacima tako uništene central ne moskovske administracije? . I sam Kurbatov. već od početka Severnoga rata beše usredsredila u svojim kancelarijama upravu vojnih i finansiskih poslova. usled same prirode poslova kojima se bave . Nevolin. i neki drugi. Kako su njeni prihodi poticali većinom iz severnih pokrajina. Drugi istoričari.026. polazeći od jedne tačn e misli. koji su neka da bili raspodeljeni u ove finansiske grupacije ulaze u teritorijalni sistem. već naprotiv izvestan mali višak. To je i učinjen . pošto su najpre predali svoje poslove organima stvo renim na licu mesta. podeljena je prosto na dve velike oblasti. a one koje ne iščezavaju potp uno. Mroček Drozdovski. pretstavljaju ustanove od opšteg a ne lokalnog interesa: to su najpre „četiri ustano ve” kojima gubernije moraju da šalju direktno svoje prihode. što izaziva promenu njene centralističke organizacije. dao je Petru s avet. zamenjujući tako nekadašnje prikaze. kao Lohvicki. razrjadi Sjevska i Bjelgoroda. izneli su pretpostavku da gubernije koje je stvorio Petar nisu ništa drugo do nekadašnje administrativne oblasti Rusije XVII veka. koji su otsada grupisani prema geografskim obzirima: prema blizini ili lakoći rečnog saobraćaja. Dotada je ona bila središte. Jer j e istina. Kurbatov. 651 za prikaz farmacije. tako ona gubi svoje obeležje ministarstva finansija i postaje obična lokalna ustanova. kao na primer Kaz anjski i Sibirski. smatraju da je on stvorio gubernije i okruge po svojoj volji. Ova. koja nije služila za poprište vojnih operacija.031 za prikaz ambasada. Nema više deficit a. ovaj višak je samo prividan. Ovi okruzi. Posle ove raspodele. pa čak i još s tarije. koji se ranije protivio decentralizaciji. Docnije ćemo videti njeg ove rezultate. Moskva doživljuje u to vreme znatan preobražaj.111 rubalja rashoda prema 3. uostalom veoma mudar. izostavljeni su iz budžeta svi ostali rashodi. Zasada treba da rasmotrimo tri elementa reforme: gubernije. Organizacija gubernija. 008. ona postaje prost oblasni glavni grad. naimenovan je sasvim prirod no za gubernatora Arhangelska. ostaju samo kao lokalni organi. poslovanje Ratuše ograničilo se na prikupljanje prihoda Mosko vske gubernije. dakle. Istina. 111.568 za prikaz artilerije. Oblasni prikazi. Prilikom stvaranja gubernija.

Riksdagu ili Senatu Štokholma. kao što smo vi deli. jer. niti kojoj su vlasti potčinjeni gubernatori. u koju spada i Astrahan. a to je veza sa njihovim odgovarajućim gubernijama. — Ideja vodilja reforme ne može se pomiriti sa postojanjem central nih vojnih prikaza. Gordona. d a je mir zaključen u predviđenom roku i da su pukovi bili otposlati u svoje odgovara juće gubernije. uoči svog polaska u ratni pohod na Prut (odmah posle druge skupštine gubernatora). isto toliko česta koliko i dugotrajna. Stvaranje Senata. puk Gaspara Gulica (koji je kasnije nazvan Šambers ov puk) postao je Rostovski puk. jer je ona bila samo jedna zastarela ustanova nesposobna da udovolji savreme nim zahtevima”. a zatim ime mlado ga Šeremetjeva. iščezavanje Dume vrši se postepeno i neosetno. dodeljen svakom puku od strane odgovarajuće gubernije (1711 ). gubernije vrše isti posao kao i prikaz rata. poverio vođenje poslova. Otuda nov izvor komplikacija. od činovni ka. pobija ovo shvatanje. dok je veliki broj pu kova bio skoncentrisan u izvesnim gubernijama. te tako njihovo zvanje gubi svoj pravi smisao. Kao što je dokazao Ključevski. Komesari koje su otposlale pojedine gubernije primorani su da prate p ukove pri svima njihovim marševima. u sličnoj situaciji. čije ćemo posledice videti. naimenovanih . i taj savet nije mnogobrojan. i Moskovska gubernija plaća njegove troškove. Ovaj sistem ima izvesne sličnosti sa švedskim vojnim sistemom. za čitavo v reme njegovog otsustva. od „ministara” — kako ih on naziva. Ako pukove treba da izdržavaju gubernije onda je logično staviti ih u direktnu vezu sa ovima. I zmeđu gubernija i cara ne postoji više nikakav posrednik. njegova otsustvovanja. I zaista. I pored svog naziva Savet koji se okuplja u carevoj ličnoj kancelariji sastavljen je sa mo od šefova raznih administracija koji spadaju u najbližu Petrovu okolinu. 18 9 prekršten je u Astrahanski puk. I tada. n iko više nije znao ko upravlja državom. jer njegovo izdržavanje pada na teret Kazanjske gube rnije. c areva lična kancelarija postala je državni kontrolni organ. u ukidanju Bojarske dume i ustanovljavanju Senata dokaz careve političke mudrosti. i ova omaška izazvaće kasnije veliku zabunu. koje ne podležu ničijo j kontroli. Ali sama činjenica da je nekadašnja Bojarska duma. Ukazom od 22 feb ruara/5 marta 1711 godine proširuje ga on dalje i „ustanovljava Upravni senat zbog s vojih uobičajenih otsustvovanja izazvanih ratom. godine 1710 položaj ovoga Saveta menja se iz korena. već u samom početku reforme uvidelo se jasno da će. Očevidno da je i Petar težio tome cilju. da bi mogao njima slobodno raspolagati. Ovo se nije o dmah uvidelo. „Petar je osudio Dumu da iščez ne. Međutim. i skupština koja je pozvan a da tu zasedava dobila je obeležje vladarevog privatnog saveta. Petar se seća ili saznaje za primer Karla XII koji je deset godina ranije. I Andrejevski ističe da je ova reforma svesn o delo. Videli smo takođe da izvan kontrolisanog budžeta Petar raspolaže i vanbudžetskim sumama.Raspodela pukova. raniji sistem kontrole menja se takođe. monopol poreza i druge monopole). — Istoričari su ponekad videli. tada bi se prosto vratilo teritorijalnom sistemu sa kraja XVII vek a. koja bi se možda izbegla. puk koji je najpre nosio ime svoga komandanta Al. u drugima nije bilo ni jednog jed inog puka. u vremenu ustanovljavanja Senata (godine 1711) već odavno bila iščezla.” Devetorica senatora. čak ni jedan državni činovnik ka kav je bio Kurbatov. Zbog toga je po jedan komesar. Ideju o „besmrtnim” vojnicima pozajmio je on od svoga protivnika Karla XII. o kome je Peta r. kome je dužnost da pa zi na izdržavanje trupa. Već od početka Severnoga rata. piše na primer Petrovski. ne dop uštaju mu da lično nadgleda rad svoga Saveta. on je propisao da pukovi nose imena onih gradova koji će morati da se staraju o njihovom izdržavanju: tako na prim er. Kada se mehanizam prikaza poremetio. a prilikom stvaranja gubernija i uki danja prikaza. neprekidno premešta nje trupa onemogućiti raspodelu vojnika po gubernijama. doklegod bude trajao rat. S d ruge strane. da je on tome dodao izvesne posebne poreze (prihode ižorske kancelarij e. istina. Ali u ovome sistemu. Ali. u to vreme imao prilično nejasan pojam. Od godine 1707 on naređuje S avetu da se okuplja redovno i da vodi zapisnike svojih sednica.

Ali. Ova novina stvorila je veliku zabunu pri izradi budžetskih izveštaja. k ao takva. bez obzi ra na njegovo poreklo čija bi dužnost bila da potajno nadzirava svaku lično st. Na četvrtom mestu njima je naređeno (ukazom o d 5/16 marta 1711 godine) da naimenuju za ober-fiskala jednog „pametnog i dobrog čoveka. Ali. već ober-sekretar Ščukin. posl ovođe. posle toga treba da obeleži delokrug rada ovih ustanova i da stvari zakonsku vezu između S enata i gubernija. od februara 1712 godine. ka ko gubernije ne upućuju nikakav izveštaj Senatu. da bi ove njegove naredbe mogle biti izvršene. careva lična kancelarija. Oni su potčinjeni „šefovima”. u odnosu na pojedince i ustanove koje su im potčinjene. Njegove dužnosti odgovaraju potpun o posebnim uputstvima koja su data Senatu: „prikupiti što je moguće više novca. podvrći ove kome sare telesnim kaznama dvaput nedeljno. Sve ove mere imaju za cilj da popune praznine koje je ostavilo za sobom rasturan je centralne administracije. Petar je težio da se okruži prijateljima i vernim slugama. Zbog toga on većinom daje ove poverljive zadatke oficirima svoj e garde. oni mogu. ako se nekoja guber nija pokaže neuredna u svojim plaćanjima. koncentrisano je u jednom posebnom i tajnom otseku n jegovih kancelarija. dovitljiv čovek koji je postao stručnjak za monopole i oji je ranije bio pretsednik Ižorske kancelarije. Na drugom mestu.” Pod upravom ovoga ober-fiskala stv ara se u unutrašnjosti zemlje čitava mreža agenata. davnašnji prijatelji i vojni i diplo matski saradnici Petrovi — jesu iznad Senata i imaju pravo da pri opštenju sa njim u potrebljavaju formulu: „Po naređenju Njegovog Veličanstva”. a „računovodstvo” ili ukupni pregled budžetskih tabela koje je ustanovila svaka gubernija. nije bio dostign ut. Treba imati u vidu da Petar neće da dopusti Senatu da pozajmi od n jegove lične kancelarije gotovu organizaciju i zakonske forme kontrole kojima ona raspolaže. jedan pribilščik. jedan „nov čovek”. on je primoran da doda Senatu jedan izvršni organ i jednu urednu kancelariju. kao što ćemo uskoro videti. on je dakle u početku samo jedna privremena ustanova. Pošto je predala svoje arhive Senatu. njegov nekadanji profesor. — administrativne a ne zakonodavne. koja sad ne prima više izveštaje o tekućim poslovima. Što se tiče samoga Senata. da se p odnose tužbe protivu njih dok se car ne vrati. pod imenom fiskali. koje on dopunjuje postepeno novim naređenjima za vreme svojih putešestvija. Na trećem mestu njima se pridaju — radi održavanja vez e između njih i gubernija — komesari koje odašilju same gubernije. Ova tri elementa čine jedinu razliku između Senata i nekadašnjega S aveta pri carevoj ličnoj kancelariji. Ovo su samo stručnjaci. koje se odnose na posebne i konkretne slučajeve. Ali čak i ovako. pod pretnjom smrtne kazne. ona prima od cara hitne i kratke naredbe. kao u staro doba. Petar se ne brine mnogo da upo zna posledice takvih svojih naloga. jer novac je živac rata”. Zabranjeno je čak. Ali stvarajući ove fiskale. Nasuprot tome. koji bi bili vezani za njega ličn im vezama. koji — kao na primer Menjšikov i Apraksin. On mu daje jednu posebnu kancelariju. koji m ogu biti kažnjeni zbog nedostataka i pogrešaka u službi i koji su samo upravnici. Ovaj cilj.19 0 za članove te nove skupštine. Petar je preneo na njih dužnost da se brinu o svim poslovima koje je trebalo svršava ti posle stvaranja gubernija. primorana je na besposličinje. Na prvom mestu poverio im je kontrolu nad vanbudže tskim prihodima (monopoli i „dobiti”). organizacija Senata ostaje i dalje nesavršena. a imaju većinom fiskalno obeležje. ne izuzimajući ni ličnosti na najvišim položajima. čiji su metodi t ek bili utvrđeni. oni pr etstavljaju vladarevu ličnost. administracija se odjednom našla u po . što treba imati u vidu — nisu istaknute ličnosti koje bi igrale neku važnu ulogu u politici. i ta špijunska o rganizacija ubrzo diskredituje ovu ustanovu. na čelu koje se nalazi ne šef careve lične 19 1 kancelarije Nikita Zotov. careva lična kance larija predala im je kontrolu nad guberniskim budžetima (komisija Vadb olski.

Usled tog a nastaje isto toliko duga koliko i besplodna prepiska. na čelu svoje voj ske. jer se gubernije uzdržavaju. Krajem septembra 1709 godine. oni se jasno ukazuju: to je pre sve ga nastavljanje jednoga mučnog rata. gde prisustvuje carevićevom venčanju. Iznuren neprijatnostima le tnjega rata. kao što smo videli. svečano otvara u Petrogradu crkvu svetoga Samsona i pušta u more ratni bro d Poltavu. Posle kratkog bavljenja u Petrogradu. Posle svog poraza na Prutu. — Petrova putovanja u inostranstvo. pokazuju koliko su diplomatski odnosi Rusije postali složeni. Tu u Jaroslavlju on razgovara sa diplomatskim pretstavnikom volfenbitelskog dvora i ugovara ženidbu svoga sina. ima krat ak sastanak sa Lajbnicom. Pri povratku.ložaju savršenog nepoznavanja državnih rashoda. u malom. zaključuje ugovor sa gospodarom Mold avije Kantemirom. sa Sofijom-Šarlotom. Petar odlazi u Poljsku i u Torunu ima sa kraljem A vgustom sastanak kome prisustvuje i ambasador Danske. Posle zauzeća Rige i Revala (u leto 1710). Švedske i Rusije. Računovodstvo je toliko dezorganizovano ovim promenama. a ovoj je stavljeno u dužnost da ponovo pregleda novi budžet. neuspeh danskih o peracija u Pomorju dovodi ga juna 1712 godine na pomorsku obalu. prus kim prestolonaslednikom. U ovakvim okolnostima car je u nemog ućnosti da i dalje igra ulogu zakonodavca. on slavi veridbu svoje bratanice Ane (ćerke njegovoga brata Ivana) sa vojvodom od Kurlandije. u Jaroslavlju u Galiciji. ne bez zadnje misli. Posle toga on odlazi na Prut. gde Menjšikov ops ađuje Štetin. a narednog meseca sastaje se tu sa kraljem Avgustom. da je ono godine 1714 ponovo premešteno u carevu ličnu kancelariju. knegi njom od Volfenbitela. Ali zabuna ipak i dalje postoji. Nered u računovodstvu nije posledica slučaja. Klice ovoga rastrojstva nalaze se. sav iznuren. a zatim se u Krosenu susreće sa Fridrihom-Viljemom. U okt obru šalje Turskoj ultimatum koji prouzrokuje zategnutost rusko-turskih odnosa. a tu ulogu on neće da poveri nikome. U aprilu 1711 godine. i to od početka . slika opšteg r astrojstva države posle stvaranja gubernija. u svakom pojedinom ele mentu reforme iz 1708—1712 godine. ne samo da krstari Rusijom od Baltičkog do Belog Mora i od Belog do Crnog Mora. već i da ode na Zapad da učvrsti svoje saveze i da uskladi plan svojih vojnih operacija sa operacijama svojih saveznika. da predadu svoje izveštaje i druga potrebna dokumenta. Malo kasnije susreće se sa p ruskim kraljem Fridrihom I u Marijenverderu. na nov razgovor sa poljskim k raljem. to je potreba z a Petra. i zato se ovo doba može nazvati „period h aosa”. koji mu o bezbeđuje pismenim sporazumom pomoć jednog kontingenta poljske vojske protivu Turske . Godine 1710 prisustvuje opsadi Viborga. carevića Alekseja. ali . On je. gde vrši smotru nad danskom flotom. On odbija mir koji mu sult an nudi „da ne bi ohrabrio neprijatelja”. Tu mu još francuski ambasador Baliz predlaže posredovanje Fran cuske između Turske. a to će reći u administraciji gubernija. POSLE POLTAVE Diplomatija i rat (1709—1717). a to će reći od stvaranja gubernija onakvih kakve su ih utvrdile „budžetske tabel e” iz 1710 godine. o n prelazi Poljsku i Prusku. O Božiću 1709—1710 godine saziva on prvu skupštinu gubernatora u Mos kvi. 4. sve do trenutka kada sta ri Zotov umire i kada njegova ustanova iščezava zajedno sa njim (u jesen 1717 godine ). Ali je u oktobru već u Torgau. i u Anklam. u raspodel i pukova i administrativnim metodama Senata. Odatle odlazi u Volgast. zatim. a potom kroz Drezdu odlazi na lečenje u Karlove Vari. Što se tiče uzroka suprotnosti između cil ja reforme i nedovoljnosti njenih rezultata. a da bi očuvao uspomenu na pobedu kod 19 2 Poltave. i stiže u Jaš da se sastane sa gospodarem Moldavije. umesto očekivanoga mira. U novembru prolaz i kroz Drezdu i Berlin i pridružuje se svojoj vojsci. odlazi ponovo na lečenje u Karlove Vari i u Teplic. odmah posle pobed e kod Poltave. on prvi baca tri bomb e pri opsadi Rige. koji on naziva „uzglavljem Pretrograda”. ali bez uspeha.

Slabljenje Švedske i pojava Rusije na evropskoj pozornic i poremetili su nekadašnju političku ravnotežu. Ova ravnodušnost počinje da iščezava posle pojave ruske mor narice u Baltičkom i Crnom Moru. Mat vjejev ga obaveštava „da oni nimalo ne žele da uče pomorskoj veštini naše ljude. pošto su se oni sami nametali Rusiji. Švedske i Turske. Jermene. Petar je grabio sve prilike k oje su se ukazivale. te je neizbežno rasparčavao svoju snagu. koji ga nisu očekiv li. Ruski ambasador i. koji se tada prviput najavljuju u diplomatskom telu. 4. Holandsku i Francusku. Švedska može da se osloni na tri pomorske sile. Ovo nabrajanje dovoljno je da pokaže teškoće borbe protivu Švedske. Matvjejev piše iz Holandije: „Sadašnji rat protivu Švedske je veoma neprijatan Ujedinjenim Oblastima i veoma štetan po celu Holandiju. — govore ljudi — mi ćemo biti primorani da ga se bo jimo isto koliko i Francuza. kao što je bila na primer politika hrišćanskih vođa u dunavskim pokrajinama Vlaške i jednog dela Moldavije. Iako su se. ali neiskusan. Danci i Saksonci. i pored svih pomoći i trupa što ih obilno obećavaju Petrovi diplomatski pretstavnici u inostranstvu. ima protivu sebe sve potlačene hrišćanske narode: Rumune. Držanje velikih sila pred sve većim uticajem Rusije menja se iz osnova posle pobede kod Poltave. Već 1700 godine. i Švedska ima za protivnika samo Dance i nekoliko ma lih nemačkih dvorova — jer Turska tada tek počinje da stiče važnost — koji upravo i postaju prvi zapadni saveznici Rusije i neprekidno razgnevljuju Petra svojom dvoličnošću i spl etkama. kada su „Englezi i ovdašnji ljudi rešeni da nam ne dopuste da ma šta imamo na tome moru? Oni neće ni da čuju za tako blisko susedstvo.„pokazujući više revnosti nego pameti”. Poljska je postala njegov saveznik. a to će reći protivu jed ne države koja je pre ratnih avantura Karla XII uživala veliki ugled u Evropi. Ako on uspe da pose dne jedno pristanište u toj oblasti. i u Šenhauzenu blizu Berlina. Eng lesku. pa čak ponekad i podlu po litiku.000 mornara iz Arhangelska. ali druga dva neprijatelja dovoljni su da neobično otežaju njegov zadatak. jer će mu tada sva vrata biti otvorena.” Kada je Petar zatražio od Holanđana da prime u službu. Iako nas oni dočekuju ljubaznim rečima. koja je proširila svoje oblasti do severoistočne obale Baltičkog Mora i koja je u prvom red u evropskih velikih sila. Pri povratku zadržava se on u Hanovru. Energičan. gde se sastaje sa izb ornim knezom. već istinski — sfera 19 3 posebnih interesa Rusije i niz spoljnopolitičkih problema. Tada se isto tako p ojavljuje — ne u apokrifnom „testamentu” Petrovom. — kako on kaže. koji preklinju Rusiju da ih oslobodi. Srbe. 17/28 januara 1713 godine on se sastaje sa danskim kraljem u Redensburgu. drugostepene sile. Turska. Ali udaljenost njihove eventualne zaštitnice izaziva kod. nailaze na hladan pa čak i na ironičan prijem u raznim evropskim prestonicama. njihova . naprotiv. koja je povukla Petra u pohod na Prut dajući mu lažnu nadu da će hrišćani dići ustanak u pozadini turske vojske. ali je isto tako bilo teško izbeći ih. Niko nema volju da stane na s tranu Rusije. Sistem interesa koji su stvorili uspesi Rusije pojavljuje se jasno. Grke. jer vi imate nameru da oduzmete od Šveđana pristanište Narvu ili Nienskanc na Baltičkom Moru. na čijem će ostvarenju radi ti docnije nekoliko generacija. O ovome se raspravlja na svima sastancima. razume se. sve velike sile — a naročito pomorske sile — pokazale neprijateljski raspoložene prema ovom razvoju Rus ije. Razume se da je tada bilo još prerano p ostavljati najveći deo ovih problema. hrišćana na istoku strah od turske osvete u slučaju da Rusija zadocni ili se čak i odrek ne namere da im pomogne. te im nalaže da vode dvosmislenu. Poljske. i ta dva vladara odg ovaraju time što su potukli Šveđane kod Švabšteta i oterali ih 30 januara/10 februara iz F ridrihsštata u Holštajnu. koju isto tako podržava Francuska. U početku Petrove vladavine Rusija je „beznačajna činjenica”. Bugare. pretrpeli su poraz od Šveđana kod Gadebuša. gde se susreće sa Fridrihom-Viljemom.” Raspoloženj ngleske je isto takvo: „Zar mogu Engleska i Ujedinjene Oblasti — napominje opet Matv jejev — imati simpatija prema nama i otvoriti nam vrata ka Baltičkom Moru”. Od njegova tri eventua lna neprijatelja. radi obuke. i on je raspoložen da joj prepusti Livoniju. ko ji tek što beše nasledio presto svoga oca Fridriha I. koja izaziva — naročito kod pomorskih sila — zavist u p ogledu ruskih namera. grčevito su se uhvatile za ovu novu vojničku silu koja raspolaže prostranom teritorijom i neiscrpnim mnoštvom „besmrtnih vojnika”.

” Ponude za sklapanje saveza što ih je Matvjejev uči nio u Londonu godine 1706 samo su naljutile 19 4 Engleze Uzalud on pokušava da ih ubedi u korist koju će imati ako budu primali rusku robu ne više preko pristaništa Arhangelsk. da će sva trgovina na Baltičkom Moru us koro biti u rukama njegovih podanika i podanika francuskog kralja. Iz svih njihov ih reči. Međutim. kao Hanover i Pruska. Godine 1701 kne z Golicin je poslan u Tursku sa naročitim zadatkom da izdejstvuje za ruske brodove dopuštenje da plove po Crnom Moru. i razume se. Švedski diplomati deluju u istom smisl u služeći se korupcijom. Treba je dakle udaljiti od evropskih poslova i od saveza. kuda je bio poslan. ne obzirući se na svoju stvarnu sit uaciju. pomoću ruskih brodova. onda neće više moći da se spreči širenje njene moći nad tavom Evropom. Ako ona bude primlje na u veliki savez. uviđa se ubrzo da ovaj diplomata želi manje da pomogne Petru a više da ga zavadi sa svim onim njegovim saveznicima koji su se pokazali neprijateljski rasp oloženi prema Francuskoj. piše Golicin Golovinu govoreći o knjizi Georga Korba o Rusiji.srca nisu iskrena prema nama. Zbog toga su uzaludni svi pokušaji koje Rusija čini preko Golic ina i Patkula u Beču 1701—1702 godine da bi dobila posredovanje i savez: „Nas smatraju za varvare”. ali mu je veliki vezir izjavio: „Sultan bi radij e otvorio unutrašnjost svoje kuće. kažu oni. nego preko baltičkih pristaništa. jedna istraga. ma da je on preporučivao svome poslaniku Golovinu „da ne otkrije pre vremena broj br odova”. Pet ar je bio spreman da se obaveže Engleskoj da neće imati pomoćnu flotu u Baltičkom Moru. car će sagraditi toliko lađa. Matvjejev ukazuje na to „da Šv eđani uživaju ovde veliko uvaženje”. u Birži. U Varšavi . ako ona bude 19 5 učestvovala u evropskim poslovima. i da ima malo izgleda „da će prijateljstvo koje nam se ovde izražava ljubaznim ali praznim rečima. gde svaka lađa može godišnje da izvrši samo jedn o putovanje. čak i prijateljske i savezničke zemlje. ustanovljava da „francuski dvor pokazu je srdačnost prema Šveđanima”. i svetoandrejski orden. U jednom izveštaju iz Londona. Ali Matvjejev piše iz Londona: „Engleski minis tar je veštiji i okretniji u svojim spletkama nego i sami Francuzi. Nemačko carstvo i Holandija poslušale ovaj savet i rešile „da ne prime cara u njihov s avez. Pre bitke kod Poltave. Iz Pariza. već i Švedsku. Izgleda da su Engleska . Matvjejev obaveštava svoju vladu da se dvorovi Pruske i Hanovera trude da rašire misao kako s vi evropski vladari treba da zaziru od uvećavanja Rusije. proističe za nas samo gubljenje v remena. otežavati joj obučavanje njene vojske i pomagati Švedskoj protivu nje. Zato.” Pokušaji Rusa da se učvrste na Crnom Moru još više su uznemirili Tursku. januara 1702 godine. plemić „koji nema rang ambasadora”. hoće da stanu u red velikih sila i mešaju se u sve evropske poslove. Pošto su Holanđani kazali Matvjejevu da je de Baliz špijun k oji obaveštava ne samo Francusku.” Godine 1701. doneti ma kakve koristi. ruski diplomatski pretstavnik izjašnjava se još otvorenije pr ed istim poslanikom: ako Luj XIV hoće da pomogne caru da se dokopa jednog pristaništ a na Baltičkom Moru. Oni ukazuju na opasnosti koje bi usled uvećavanja Rusije zapretile Evropi i uveravaju cara u iskrenu odanost Karla XII Austriji. ako ona nauči vojnu veštinu i porazi Šveđane koji jedin i služe Evropi kao bedem protivu nje. Petar razgovara sa francuskim poslanikom i izražava mu svoju žel ju da smanji oholost Ujedinjenih Oblasti koje. koje su isto toliko učtive koliko i prazne. više vole da održe nekadašnju političku ravnotežu. ostali narodi biće time potisnuti u stranu. nego što bi pokazao moskovskim lađama put ka Crnom Mo . koju je vodio nek i Postnikov. upravo toga se Evropa najviše i boji. On ide čak dotle da nudi vojvodi od Marlboroa čitavu jednu rusku „kneževinu” po slob odnom izboru. ka da je krajem 1702 godine Francuska poslala u Moskvu ambasadora de Baliza. već da ga isprate učtivim frazama.” Holanđani i Englezi trude se u Beču da spreče svako zbliženje sa Moskvom.

Brankovan. Porta započinje potajne pregovo re sa kozacima i krimskim hanom. i neće da napusti tu zemlju. on je odlučno odbio više puta ponovljene mu predloge o deobi Poljske koje mu je činio pruski kralj. Usled toga će se Srbi. mnogi Turci pobegoše iz Carigrada i skloniše se u Aziji. Karlo XII sklonio se u Bender. Francuzi i Poljaci iz Leščinskovoga tabora tru de se da u Carigradu izazovu metež protivu Rusa. Posle svoga bekstva sa bojnog polja kod Poltave. Sa svoje strane Moskva je već stupi la u potajne veze sa hrišćanima turskim podanicima. Za rusku vojsku bilo je najvažnije da dopre do Dunava i prodre u Vlašku pre dolaska turskih trupa. u Turskoj. Bugari i drugi hrišćani podići takođe na Turke: jedn i će se pridružiti nama. U n aknadu za to Petar se obavezao da proglasi nezavisnost Vlaške pod protektoratom Ru sije. a s druge strane vidi se kako se mali narodi prikačinju za Rusiju. U takvim okolnostima vezir neće smeti da pređe Dunav. Šveđani. a većina njegovih trupa će se razbeći ili pobuniti. Posle pobede kod Poltave. jer im tvoj pomorski karavan uliva ogroman strah”. Već 1704 godine dolazi u Moskvu jedan sultanov izaslanik sa zahtevom da Rusija o dmah prestane sa građenjem tvrđava na turskoj granici. koji je potpisan uskoro pos le Poltavske bitke. Ali se baš tada ispoljava s jedne s trane nestrpljenje i neiskustvo Petra. Petar piše Šeremetjevu: „Gospodari nam javljaju da čim naša vojska uđe u njih ove oblasti. a drugi će dići bunu u unutrašnjosti zemlje. i Tolstoj piše: „Oni se sada pokazuju veoma oprezni u pogledu Crnoga Mora. koji je postao odveć samouveren. oni će se odmah pridružiti nama i podići svoje mnogobrojne narode na Turke. te je flota iz Mramornog Mora pozvana da odmah dođe u Carigrad. Pet ar pak zaključuje aprila 1711 godine ugovor sa Kantemirom. itd. ostavljajući svoje domove i dolazi u Carigrad sa svojim ženama i decom” (Tolstojevi i zveštaji). Srbe. gospoda rem Moldavije. koja se već pribojava „carskog plana da vaspostavi Istočno carstvo i njegove namere da baci Poljsku u rasu lo i propast.” I z aista.. iako se uzajamni odnosi i interesi velikih sila ne men jaju. a Grcima zabranjuju da razg ovaraju sa ruskim poslanikom. pa je čak obećao Livoniju poljskom kralju Avgustu. Turci naslućuju ove vez e i spremaju se da izvrše pretres u Tolstojevom stanu. međunarodni položaj Rusije učvrstio bi se zacelo jednim mahom. car u jednoj javnoj izjavi spominje „jaram” ko jim „varvari” muče Grke. već se trudi da u njoj raspiri mržnju na Rusiju. ugled Rusije povećava se odmah. Ova prva praktična manifestacija čuve nog ruskog „sveslovenstva” primorava ga da uspokoji Poljsku. Ali . A. a jednim posebnim proglasom poziva Crnogo rce na borbu protivu Turaka. da k ada se pročulo u julu 1709 godine (pre Poltave) da je car stigao u Azov da zarati na Tursku i „da se tamo žurno pripremaju lađe i hrana —. gospodar Vlaške. Sultan bi radije zaratio sa vama. sa Grcima.” Dok Petar gradi svoje brodove u Voronježu i Azovu i utvrđuje ušće Dona. Turci napominju da „nema primera da je jedan moskovski poslanik bio pri P orti”. taj strah je toliki. Odlučivši se da raskine sa Turskom. osim toga on je bio obećao da snabdeva hranom rusku vojsku.ru”.000 ljudi. dok ugled Švedske osetno opada. nego što bi dopustio vašim lađama da plove po to me moru. Da Petar nije morao da rasparčava svoje napore. bio se već obavezao da će. Tu rci zahtevaju od Tolstoja da se uništi i flota i utvrđenja. koji piše: „Grci ne smeju više ni da se približe kući u kojo j ja stanujem. 19 6 Na Balkanu Petrovi odnosi sa hrišćanskim stanovništvom. Bugare. a naročito sa slovenskim narodi ma dobivaju otsada obeležje jedne praktične i direktne politike. a reis efendija mu je rekao: „Sultan smatra Crno More kao unutrašnjost svoje kuće. Jednim tajnim sporazumom.” On pak tvrdi „da mu ni jedna ni druga misao nikad nije pala na um. vičući po ulicama i trgovima da je moskovska flota u „Trakijskom ušću” (frakijskoe girlo). Tolstoj stigao u Jedrene. Evropa je prin uđena da računa sa Rusijom. podići na ustanak Srbe i Bugare i stvoriti od njih vojsku od pri bližno 30. u slučaju da car pođe na Tursku.” Kada je novembra 1701 godine novi ruski poslanik P. I zaista. u koju nijedan tuđinac nema pristu pa. da veliki broj Turaka napuštaju obalu Crnoga Mora.

b rak između druge bratanice Petrove. ali su bili tučeni. Saveznici. osim toga. da ruska roba nije odlazila ni u Francusku ni u Španiju. pod uslovom da sačuva Ingriju i Petrograd. Danci. obaveza da se neće mešati u pitanja Poljske i da neće „uznemiravati koza ke”. Petar primećuje da u Berli nu ima još mnogo pasa koji mirišu na Švedsku” i da pored svih „ljubaznih reči” koje su mu rečene. Iako je ruski poraz na Prutu štetan po nju . i nov jedan brak se sklapa u aprilu 1716 godine. a ova pokrajina je kolevka Švedske. Čuvena pobeda kod Hangeuda nad švedskom flotom 27 jula/7 avgusta 1714 godine proizvela je u Rusiji kao i u inostranstvu utisak druge bitke kod Poltave. već sada Šveđani mole za mir. posle svoga sastanka sa ovim kraljem. gde je prispeo januara 1716 godine. kao što smo videli. da nametne Rusima ove uslove: vraćanje Azova i rušenje tvrđava. gde ruski vojnici žare i pale. Razume se da je ova 19 7 avantura poljuljala njegov ugled u Evropi. Međutim. mi moramo imati na raspoloženju izvesnu teritoriju koju bismo mogli ustup iti u slučaju mira. ipak ona više voli da protivteža švedskom uticaju bude Pruska pre nego Rusija. Borgu i Abo. Držanj e sila prema Rusiji se menja. pokušali su da sami izvojuju po bedu. Jedan deo Petrovih generala smatra da ne treba preći čak ni Dnjesta r. a u isti mah su ga se pribojavali. Austrij a zahteva evakuaciju Meklemburga. Petar se ponaša kao gospodar: kralj A vgust pored njega liči na vazala. G ospodar Vlaške uzdržava se da pođe za njim i ne pušta da kroz njegovu zemlju prođe 19. već i da bi pobedio ravnodušnost i neodlučnost cele Evrope. i da vidi kako se ravnoteža uništava u kor ist Rusije.ako mi oklevamo. obećanje da će pustiti Karla XII da se slobodno vrati u svoju kraljevinu. neprijatelj se zadovoljio. Ali. Petar p rihvata radosno ove uslove. turska vojs a prešla je Dunav. da se Petar odrekne svoga plana da izvrši prepad s mora iz Nemačke na južnu obalu Šveds ke u Skaniji. Oni su želeli napredovanje ruske vojske. Velike sile su još opreznije. z . Pruska i Danska. i pruski kralj piše: „Mi smo tako reći ostavljeni na milost i nemilost caru”. čak i da napusti varoš P skov. Pruska se u isti mah pribojavala da pođe otvoreno protivu Švedske. Sada nije više car taj koji traži posredovanje. Katarine Ivanovne i vojvode od Meklemburga. jer će imati da sa strepnjom gleda kako Turska postaje sve jača. Lord Straford. Pregovori. U Pomorju. sprečavaju ruske trupe da uđu u varoš Vismar koja se tek beše predala. engleski ambasador u Holandiji. vršiti trgovinu svojim sopstvenim brodovima i trgovaće sa svim zemljam a na svetu. Turci će preći Dunav i primorati gospodare da im se pridruže.” Pošto su Šveđani napustili bez borb e Helsingfors. Saveznici Rusije uznemireni su. ugovoro m sklopljenim na Prutu (1711 godine). radi „časti ruskoga oružja” i zato što jedino jedna smela ofanziva može da posti ne željeni cilj. i traži. on nije uspeo da privoli kralja „ni na kakvu akciju”. i da će Rusi „ako se car dokopa svih morsk ih pristaništa. Pod ovakvim okolnostima Petar je primoran da nastavi rat ne samo da bi savladao Šv edsku. jer se ona trudi da održi nekadašnju ravnotežu među svim severnim silama. Austrija se drži hladno. dok se Šeremetjev još nalazio blizu Jaša. Jedino zahvaljujući podmićivanju i ne dostatku poverenja Turaka u sopstvenu vojsku. potvrđuje Kurakinu tradicionalno pravilo britanske diplomatije: „Engleska ne želi uništenje i slabljenje švedske krune. te je istočno pitanje odloženo do stupanj a na presto Katarine. te hrišćani neće više smeti da pođu za nama”.” Sa svoje strane. na čelu 30 do 40. Tamo se godine 1712 žale na Menjšikova da je zauzeo diktatorski stav. Godine 1713 preduzi ma on pohod u Finsku i ovako objašnjava njegov cilj: „Iako nama Finska nije nimalo p otrebna. čija je zabrinutost na vrhuncu.000 Srba koji su bili spremni da idu u pomoć Rusima. on je bio spreman da vrati sve.000 ljudi opkolj en je na Prutu od jedne tursko-tatarske vojske koja je pet puta jača od njegove. U Berlinu je ruski plan o zauzeću Štralsund a i Štetina primljen sa velikim strahom. Kolebanje Pruske produžuje se i za vlade novoga kralja Fridriha-Vil jema (1713).” Engleski trgovci izlažu kraljici Ani da je trgovi na celokupnom ruskom robom bila nekada u rukama Engleza i Holanđana. čitava južna obala Finske pala je za kratko vreme u rusk e ruke. Petar. bez pomoći Rusije. odlučeno je da se pođe napred.

Poverenje više ne vlada nimalo među saveznicima: Petar ih optužuje da odugovlače pripreme za taj pohod i da izbegavaju svaku odlučnu akciju. Engleski kralj Đorđe I poziva zvaničnim putem 19 9 cara Karla VI da kao vladar Germanskoga carstva razmisli o načinima kako da spase Severnu Nemačku od Petrove moći. a to je nepovoljno doba za vo jne operacije: „Oni dobro znaju da ako mi olako izvršimo taj pokušaj po takvom vremenu . U avgustu. jer on još uvek misli na obalski napad koji b i izvršio u Švedskoj. te se taj pohod pretva ra u zabavno putovanje. Ali ovi planovi propadaju usled sve veće uznemirenosti koju u Evropi izaz iva sve brže jačanje njegove moći. Ali on nailazi na očigledno zlu volju Danaca i Engleza. Početkom oktobra ruska vojska je p revezena iz Danske u Meklemburg. Čas sa tvrdi kako Petar traži dansko Pomorje. s obzirom na tadanje običaje i shvatanja. ali je važno to. Petar okleva. U septembru 1716 godine. on je radio sam. praćen jednom flotom galija i 5. Posle iskustva što ga je stekao na Prutu. dakle. čas kako hoće da presajedin i Meklemburg. S druge strane. da ga vrate u Rusiju. a da njega treba primorati da se vrati u Rusiju. I pak se ova stvar izvodi na uglađen način. — 19 8 nastavljeni su u Hagu. čas opet kako ima nameru da zauzme Hamburg i Libek. te se shodno t ome i priprema.” Pošto nije mogao da radi sa saveznicima. kao št o se Petar mogao i lično uveriti za vreme jednog izviđanja u okolini Lanskrona. Iskovana je i naročita medalja da bi se svečano obeležio ovaj događaj. i Petar hoće da zavešta potomstvu brod kojim je on plovio kao vrhovni zapovednik. on s razlogom smatra da treba. opet.000 ko njanika. Govori s e da su Englezi odlučili da cara liše slobode. ima dosta istine u ovim žalbama . on zna šta znači „raditi la komisleno i oslanjati se na saveznike. da ćemo pri tom ili propasti. A kako se ovaj napad može izvršiti samo uz pripomoć Dans ke. sa svoga broda Ingermanlandija Petar piše Ka tarini: „Mi lutamo bez cilja kao kakva mlada konjska zaprega: onaj srednji hoće rado da vuče. Nasu prot tome. on napušta Pirmont i odlazi u Kopenhagen. njegovi ministri i njegovi generali. da zada Šveđanima poslednji udarac jedino svojim sopstvenim snagama. od kojih jedne engleske. što one osvetljavaju pojavu na međunarodnoj pozornici jednoga novog . te da tako učine kraj ruskom širenju na Baltičkom Moru. Kopenhagen se utvrđuje s o bzirom na mogućan Petrov napad koji bi on izvršio protivu svojih saveznika. optužuju da je spor i da se potajno sporazumeva sa Šveđanima. ali ona druga dva ne misle ni na šta.apočeti u Pirmontu — banji u kojoj je Petar bio na lečenju.” Primoran je. Šafirov piše Menjšikovu da „takva počast nije ukazana nijednom vladaru otkako svet postoji”. oni pak sumnjiče njega da hoće da zaključi zaseban mir. S vakako da. Ovo međusobno raspravljanje omog ućava Švedskoj da utvrdi sve tačke na svojoj obali gde bi iskrcavanje bilo mogućno. odlučuje da se odloži iskrcavanje trupa. Ali se ova eskadra ne može da meri sa neprijateljem koji se sklonio u Karlskronu. U to vreme su odnosi između Petra i Danaca dobili p rilično čudan vid: dok se na dvoru priređuju sjajne svečanosti. saveznici ga obasipaju spoljnim izrazima uvažavanja. da ga primoraju da odvede svoje brodove i trupe. jedan ratni s avet na kome su bili okupljeni car. Meklemburgu i Holštajnu. A Danci ga. koje sad o ptužuje da izdaju Rusiju odugovlačeći rat sve do jeseni. S jedne strane on ozbilj no pomišlja na odvojen mir i započinje u toj nameri direktne pregovore o Alandskim O strvima. ili ćemo iz toga izići toliko oslabljeni. Zato imam nameru da uskoro dođe m k vama. da odloži izvršenje svoga plana do narednoga leta. čitav niz brošura navode žalbe stanovništva ogorčenog ponašanjem carevih vojnika u Pomorju. Želi se samo jedno: videti kako Rusi što pre napuštaju Evropu. pre nego što bi završio rat. Daju mu čak priliku da se stavi na čelo četiri eskadre. a za to vreme se ređaju svečanosti i izjave prijate ljstva. Prigodnim spisi ma pokušava se da se javno mišljenje okrene protivu Rusije. da ćemo morati da igramo kako nam oni sviraju.

koji je bio određen da vodi pre govore sa Rusijom. Zbog toga maršal de Tese. Prva Petrova sistematska reforma pokuša la je istina da zasnuje takav sistem. ali da ipak ne odbaci njene ponude — iz straha da se ona ne obrati austriskom caru. pruski kralj prećutao je da kaže Petru kako postoji jedan tajn i francusko-pruski ugovor. posećujući redom najraz ličitije ustanove. koje se odnose na Petrovo bavljenje u Parizu. U decembru stiže u Amsterd am i provodi nekoliko meseci u Holandiji. — U ovakvim okolnostima. k ad je to potrebno. što je on sa da svestan svoje moći. On polazi iz Kopenhagena u jesen 1716 godine i susreće usput. Taj haos. a možda i zbog toga što Engleska i dalje traži da r uske trupe napuste Meklemburg. još uvek obavijen velom taja nstvenosti za druge narode. Holandijom i Engleskom. car polazi da još jednom poseti Hol andiju i Francusku. pošto je ona izvođena žurno da bi zadovolji la hitne trenutne potrebe. i on je baš po savetu kralja Fridriha-Viljema predložio Regentu (Filipu Orleanskom) da mu garantuje poštovanje dvaju ugovora. 20 0 Poznate su mnoge anegdote. trajaće sve do stvaranja jednoga sistema novih ustanova. REZULTATI REFORME: HAOS. nego da bude primoran da se vlada prema složenoj etikeci ji otmenoga društva. On želi da najpre poseti Pariz i da se pouči. No ipak. niti da poštuje običaje zemlje u kojoj se nalazi. To sada nije više onaj bezimeni „dr vodelja” što je pošao da traži „učitelje”. jer neizbežni uslov reforme. 5. Uje dinjene Oblasti nisu mnogo oduševljene da dočekaju takvog posetioca. to je vladar Moskovske države. U ovom razdoblju on prestaje da radi na „uvećavanju sla ve” da bi se pobrinuo da „ustanovi red”. u isti mah samoniklu i samovoljnu. i u tom pogledu zadovoljava on potpuno svoju radoznalost. Izvesno. Ali je Francuska vezana za Švedsku tajnim ugovorom. toliko različit im od onih prilikom njegovoga prvog putovanja. Poljskom i Pruskom. Krajem marta 1717 godine. i ume da ne vređa preterano propise učtivosti. Drugo putovanje u zapadnu Evropu (1716—1717). a to je: da otrgn e Francusku od saveza sa Švedskom. on više nije onaj divljak od pre nekoliko godina. Ali on ima i jednu diplomatsku nameru. k oji je zavladao u državnim poslovima posle ukidanja nekadašnjeg uređenja. u zamenu za garantovanje njegovih osvajanja i za obećanje da neće pom agati Šveđanima. Petar odlazi u Francusku preko Brisla. donosi izvesnu sasvim ličnu veselost. Drugo Petrovo putovanje na Zapad pretstavlja prirodan prelaz između drugog i trećeg razdoblja njegove vladavine. Drugo razdoblje označeno je kao „haos”. Ovo prvo diplomatsko iskustvo zacelo da nije ulilo Petru i njegovim saradnicima mnogo divljenja za ciljeve i metode zapadnjačkih diplomata. no koji je dao već prvi dokaz svoje moći. on je naučio da vlada sobom. i više je voleo d a opšti sa nižim ljudima. Razume se. Carevi ministri i ne prikrivaju svoju mržnju prema kralju Đorđu. dobiva nalog da razvlači pregovore. pruskoga kralja i učvršćuje rusko-pruski savez. već ga je i ubrzal a. Briža i Ostende. Upravo je Pruska i potstakla P etra da ide u Francusku. a to je . možda zbog careve bolesti. uostalom veoma zanimljive. već je to vođ evropske koalicij e uperene protivu Švedske. a cilj ustanovljavanja gub ernija i organizovanja pukova nije postignut. On najzad pokazuje nezasitnu radoznalost prema praktičn im ostvarenjima zapadnjačke obrazovanosti. u Havelbergu. koji je trebalo da bude između Utrehta i Lejde. neprijatelju Francuske. Osim toga. te se ne stara mnogo da bude blag prema ličnostima koje ga ok ružuju. kakvog su ga Ujedinjene Oblasti nekada dočekale. pa da joj ponudi u zame nu za to sporazum sa Rusijom. Susret između Petra i engleskoga kralja. Kud god se on pojavi. ali je moskovsko varvarstvo ostavilo na njemu svoj žig utoliko vidljiviji. — i da joj ništa ne obećava. Pometnja u računovodstvu unela je nered u finansije. odložen je. čije trajanje još nij e isteklo. To je ostvarenje jednoga davnašnjeg sna.glumca — moćne Rusije. ona ne samo da nije sprečila taj haos. ali. Utrehtsko g i Badenskog.

Saltikov mora za izvesno vreme da oslobodi poreza nastanjena „ognjišta”. gubernija i pukova. koje gubernije ne moraju da izdržavaju.000 rubalja „dobiti”. P.000 „ognjišta” i time je o pterećena budućnost još većim deficitom. što ometa rad ruske diplomatije. koja obično šalje predmet u Moskvu. Ali kada je on otišao u rat. Nju je ne mogućno ostvaritc prvo stoga što ona nailazi na nesavladljive teškoće u primeni. Kakvi su bili rezu ltati ovog preobražaja? Na prvi pogled izgleda da su svi državni rashodi pokriveni porezima pravilno raspo deljenim među gubernijama. a šalju na mesto opredeljenja s amo jedan deo prihoda. — na šest meseci posle iscrpljenja novca ili čak i kasnije. Tobdžije „umiru od gladi”. U praksi. S. „Da ne bi povećao broj opustelih domova”. Uzalud gubernije traže da se vodi računa o unapred izdatim sumama. Inače. S druge strane. Ka da su se sve prinudne mere iscrpele. Kakvi su pre svega rezultati glavne reforme iz 1708—1712 godine. zbog izvesnih osobenosti moskovskih upravljača. može — zahvaljujući ovoj sumi „i bez ikakve pomoći” — da regrutuje i izdržava dva p va eskadrona dragona. Da bi se dobile nove svote. Niz ukaza objavljenih od 1712 do 1717 god ine vraćaju prikazu rata njegovu ulogu centralne administracije. iz predostrožnosti. za „izradu uniformi”. ova ravnoteža postoji samo na hartiji. on prest aje da prima svako izdržavanje od svoje gubernije i postaje sasvim nekoristan za v ojsku. kažnjavaju telesnim kaznama gubernijske komesare pri Senatu. prete da će kazniti — pa ponekad to i čine — guvernere novčanim kaznama. diplomati. Uistini. vlasti zahtevaju. mlad upravljač. dva puka i jedan bataljon pešaka. jedan deo pukovskih troškova je na teretu centralne vojne administracije: na primer. Nekolicina njih ipak — da bi zadobili Petrovu nak lonost — odlučuju se na opasnu igru da prijave viškove. one zabranjuju da se vodi računa o unapred izdatim sumama. sprečava eskadr u da isplovi iz Neve i odlaže za godinu dana pohod koji je Petar nameravao da izvrši. Kada utroši sume koje su mu poverene. Apraksin. a to će reći odnosa u spostavljenih između gubernija i pukova koje one imaju da izdržavaju? Pošto su komesar i određeni od pojedinih gubernija morali da prate pukove pri njihovom premeštanju. naposletku. M. da se tačno postupi po „budžeti ma” koje baš one prve nisu poštovale. nije bio ostvaren. njegov poslednik P. te ponovo otpočinje prepiska.000 rubalja lično caru na raspoloženje . Najčešće gubernatori. zadržavaju namerno raspoložive sume. i zahteva da se vodi računa o sumama koje su unapred isplaćene. Saltikov. onda se na lice mesta odašilju oficiri koji t akođe izdašno dosuđuju novčane i telesne kazne i hapšenja. žalbe puka zbog neurednih isplata stižu u prikaz rata — kome su trupe 20 1 neposredno potčinjene. da povrh toga plaća sve troško ve pohoda na Kubanj i da stavi ostatak od 120. te o tpočinje beskrajna prepiska sa dotičnom gubernijom. traže uputstva od svojih starešina. ili se pak pozajmljuje od raznih ustanova. gubernije su izgubile svaku vezu sa centralnom vlašću i ostavljene su same s ebi. koji ne povlači granice nadležnosti između prikaza rata. a drugo . Oskudica u novc u i nedostatak životnih namirnica. d ogodilo se da se komesar Arhangelske ili Simbirske gubernije nađe u izvesnom t renutku u Ukrajini ili Pomorju. godine 1713. otkriva ubrzo rezultate ove pohvalne revnosti: usled novih poreza koje je Apraksin nametnuo neslovenskom stanovništvu opustelo je 33. veoma je nezgodan. mora da se šalje u guberniju jedan oficir kome je naročito poveren taj zadatak.bilo okončanje rata i povratak trupa u mirnodopsko stanje. a država nije mogla vršiti nad njima ma i najmanju kontrolu. Zbog toga se ubrzo vraća na nekadašnju centralizaciju. a ako ne uspeju u svojim napori ma. hapse gubernijske činovnike. za kupovinu konja i lekova. koje se isporučuju sa zakašnjenjem. kasa je prazna. na primer. Ovakav sistem. itd. za nabavku oružja i municije. svome komesaru pri Senatu. U Sibiru je položaj još očajniji: gubernator Gagarin . Sen at je nesposoban da sam zameni centralistički sistem administracije koji je Petar ukinuo. Kad treba v ratiti dugovanu sumu. uvek se naposletku pronađe način da se iskobelja iz neke teškoće: p rigrabe se prvi raspoloživi prihodi da bi se pokrili izdaci kojima oni nikako n isu bili namenjeni. nisu primili platu za čitavu godinu dana (1713—1714). Begunci su se sklonili kod Baškiraca. pošt o je za tri godine (1710— 1713) prikupio u kazanjskoj guberniji 400. koje potstiču na bunu. Ista takva evolucija priprema se u ostalim granama državne uprave.

te Senat. ne isplaćuje sume koje treba da plaća 20 2 njegova gubernija. za dopunsko snabdevanje vojske. izričito zabranjuje to gubernatorima. Iako se rashodi suvozemne vojske smanjuju. Živi se od danas do sutra.jer su računi — kao što smo videli — konačno zamršeni i nikakav bilans nije načinjen od 1710 do 1715 godine. ali laka flotila sastavljena od galija koje plove među ostrvima finskoga Zaliva (S kärgard). po star inskom običaju? Gubernatori dosta obilno pribegavaju ovom odveć lakom načinu. Usled toga se budžet mo rnarice penje od 434. na 651. osim mesnih rashoda. Tako se u isti mah pokazuje i nedovoljnost novih ustanova. u cilju „jedne brze vojničke akcije” da se pribave prinadležnosti. on ne daje više čak ni jednu trećinu predviđenog prihoda (117. umesto 36 0. sada mora u novoj prestonici da se obraća kancelariji Petrogradske gubernije kad god se pojavi kakav nepredviđen izdatak od opšteg interesa. gubernator Kijeva. primer činovnika koji vrši redovno isplate. Da li da se zavedu novi neposredni porezi na „ognjišta”? Još od 1710 godine se često primenjivao taj način: „za nabavku jahaćeg ibora” godine 1710.000 rubalja godišnje. potrebno j e da se stvori ma kakav sistem centralne administracije. Ali on može tako da radi zato što je u jednoj pograničnoj oblasti. čak i posle ustanovljavanja „tabela” (budžeta) od 1710 godine. čiji glavni prihodi dolaze od toga jedinog morskog pristaništa Rusije. G odine 1713 razrezano je po pola rublje na svako „ognjište” radi rata sa Turskom i u zamenu za porezu u konjima. Godine 1714 Senat se konačno pres eljava u Petrograd i neprestano mora da se brine o vanrednim rashodima. G olicin. Dok je u Moskvi raspolagao izuzetnim prihodima od kovnice novca i raspoloživih (ili neraspoloživih) viškova posle ukidanja prikaza. treba zadovoljavati i vanredne potrebe — koje nisu predviđene u budžetima („tabelama”) — centralnih administracija. Nije li isplaćena plata brigadnom genera lu Černičevu? Pošto gubernije nisu ispunile dužnost da snabdeju Rigu namirnicama. Da bi se popravila prva od ovih nezgoda. nasuprot tome se rashodi mornarice.000 u 1712. i neuspešnost nekadašnjeg poreskog sistema. na 484.000 rubalja. da se ne smeju upotrebiti protivu neprijatelja. ili u Arhangelskoj guberniji.000 rubalja u 1711 na 464. Godine 1712 i 1713 građanje baltičke flote vrši se živo: vel iki brodovi su tako rđavo izrađeni. Situacija u staroj moskovs koj centralnoj oblasti je mnogo teža. Šta da se radi? Da li da se svakom novom rashodu pridoda neki nov namet. na primer u novoj prestonici Petrogradu. p osle zauzeća Azova. Petar je potpuno zanema . za građenje Petrograda — svi porezi ustanovljeni 20 3 za taj cilj donose oko 200.namerno prikriva ili krnji prihode. pruža veoma redak primer za to doba . al i je jasno da se ne može staviti u dužnost jednom upravnom organu da stvara nove poreze. na 740. municija i konji za pukove generala Golicina? Treba li brz o nabaviti novac potreban „za careve redovne troškove”? Sve to mora da plaća Petrogradsk a gubernija. a ostale gubernije i ne haju da naknade novac koji su bile dužne da p ošalju. čini velike usluge prilikom osva janja Finske. Nemogućno je snaći se u ovome haosu.000 u 1714. Iste takve teškoće postoje i na drugim mestima. Ali je ovaj stari način oporezivanja već preživ eo. povećavaju. na čije ćemo ime još naići.500).000 u 1713. treba li da se one što hitnije nakupuju? Treba li. godine 1712. U oba ova slučaja. pa čak plaća i za druge gubernije. Ali razna dovijanja postaju nedovoljna da pokriju nove redovne izdatk e koji neprestano rastu. D. deli primljeno mito sa svojim činovnicima ili prosto naprosto k rade. do kojih ne mogu da dopru veliki brodovi. U godinama 1715 i 1716 priprema se iskrcavanje u Švedsku kroz Alandski Moreuz. Nasuprot tome.000 u 1715—1716 godini. tako da posle sudske istrage završava na vešalima. knez M.

Petru je potreba n mir. Priznanje ruskih osvajanja na Baltičkom Moru: Ništatski mir (1721). Ali Senat ne može sam da zameni čitav jedan sistem mećusobno povezanih ustanova. Zato on odlučuje da potraži način za okončanje rata sa Švedskom. 20 4 V I I I . kada je preseljen Senat. S je dne strane potrebno je da se tačno odredi njegov položaj u odnosu na gubernatore i d a se odrede granice njihove nadležnosti. OD BALTIČKOG MORA DO KASPISKOG JEZERA (1617—1724). koju je trebalo izvršiti ako se želi da se prihodi povećaju. Druga i poslednja sistematska Petrova reforma teži la je da reši ta dva problema. — Da bi se suzbio unutrašnji haos i da bi se ostvarile reforme koje su se nametale. P E T A R V E L I K I ( 1 6 8 2 — 1 7 2 5 ) (Nastavak) 1. Tek pred 1714—1715 godinom počinje on da oseća tu potrebu. pošto je nekadašnji poreski s istem postao neprimenljiv. i od 1715 godine.rio da se za to pobrine i nije čak ni naslutio tu potrebu za sve vreme njegovih pu tovanja po Rusiji i po inostranstvu. Posle reforme iz 1708— 1712 godine. . ta uloga pripada Petrogradu. nametala se korenita promena. Moskva je prestala da igra ulogu pre stonice. S druge strane.

izazivajući čitav niz saveza. a u julu 1720 — pod uticajem Engleske — i ugovor o miru. Sa svoje strane Danska zakl jučuje sa Švedskom krajem 1719 godine primirje. pošto se najpre činila kao da hoće da ostan e verna ruskome savezu. ali nagoveštava svojim protivnicima da je još uvek spreman da z apočne novu ofanzivu. ali traži da joj se vrate Finsk a i Livonija. a stotine sela pale kozaci i ruski mornari. Austrija je zakl jučila odbranbeni savez sa poljskim kraljem Avgustom II. koji je ubijen 1718 godine pri opsadi norveške tv rđave Fredrikshama. Švedska se konačno odlučila. U aprilu šalje u Baltičko Mo re — „da bi zaštitila švedsku teritoriju i pomogla zaključenje mira koji će biti koristan po obe strane” — eskadru admirala Norisa. koje su njene „tvrđave”. i u septembru se prekidaju pregovori u Alandu. a Rusi su ubeđeni da Karlo XII neće moći duže da izdržava svoju vojsku u svojoj i scrpenoj zemlji. Kada su ruski punomoćnici Brus i Osterman tamo sti gli u proleće 1721 godine. no sa ograničenjem da ne bude uperen protivu Rusije. Avgust II je potpisao „preliminare” mira sa Švedskom i potsetio cara na njegov o obećanje da će mu ustupiti Livoniju. iz abran je za sedište konferencije. Početkom 1718 godine njegovi diplomatski pretstavnici. Rus ki admiral Apraksin odgovara protivpredlogom da se pribegne — kao što je bilo i ugov oreno — direktnim pregovorima između zaraćenih strana. koji je oženjen jednom austrisko m princezom. jer (njegov) inte res to sada ne dopušta”. koji se trudi da svoju d inastiju učini naslednom i da svoga sina. ali zadržava Šlezvig. On im daje uputstva da „ne raskidaju odmah. zatekli su pretstavnike Švedske. Posle rasturanja Alandske konferencije februara 1720 godine. Šveđani. načini „apsolutističkim” vladaocem. Pregovori traju celoga leta i ce le jeseni. avgusta 1 720 godine. Ništat. kojim vraća sve osvojene oblasti u Pomorju. u avgustu 1719 godine ona je zaključila savez sa Engleskom. da predlože caru nastavljanje direktnih pregovora. u Finskoj.. u to isto vreme odred gene rala Mengdena pustoši švedske obale. pa pobeda „liberalne” stranke i pogubljenje Gerca menjaju po tpuno situaciju. Smrt Karla XII. ni napo ri engleske i austriske diplomatije da zavade Portu sa Rusijom ne mogu da natera ju Petra da promeni svoje namere. Ni predlog da Francuska bude posrednik. iako želi da zadrži osvojene oblasti na Baltičkom Moru i da bra ni interese Pruske i Poljske. Jula 1719 godine Petar odgovara jednom demonstracijom ratne flote: čak i samu okolinu Štokholma pustoše. gde on namerava da brani Ustav od planova za stvaranje nasledne kralje vske vlasti. Švedska nije više voljna da čini ustupke na Baltičkom Moru. Engleska eskadra ponovo se pojavljuje u Baltičkom Moru. Ona više voli da pregovara sa Engleskom . koji su naposletku uvideli da im ni engleski kralj. ona sklapa mir sa Švedskom i dobiva Štetin. ali pred očima britanskih admirala — koji nisu smeli t . Petar joj odgovara jednim ultimatumom. Engleska se trudila. Konferencija u Alandu otvar a se u maju. ni nemački car ne mogu uspešno pomoći protivu Rusije. popustila je pod pritiskom Engleske. i u novembru 1720 godine on uspeva da pretvori Jedrenski ugovo r iz 1630 godine u „večiti mir” sa turskom carevinom.Ministar Karla XII. Austrije i Francusk e. trudi se upravo da ubedi svog ratobornog gospoda ra da on ne može ratovati sa celim svetom i da treba da zaključi mir sa Rusijom. da usami Rusiju. zatim hapšenje Gerca. Narvu i Estoniju. on je ipak gotov da „ustupi” Finsku uzimajući kao granic u reku Kimen i da ne pomaže zahteve Engleske i Danske. koga ovlašćuje da ponudi njeno posredovanje. a protestantski i pravoslavni „disidenti” od katolicizma — potstiče pol jske velikaše da vode opoziciju prema svome 20 5 kralju. ako želi da pobedi Nemačku. Švedska kraljic a pristaje tada da ustupi Reval. nego u Nemačk oj. borbe oko krune. I jedna i druga strana odugovlači: Šveđani računaju na mogućnost jedne pobune u Rusiji. baron Gerc. ni francuski kraljevsk i namesnik. U početku 1720 godine Engleska je uspela da usami Rusiju. Pruska. Pošto Petar — koji još uvek drži svoje trupe Poljskoj. stupanje na presto Ulrike -Eleonore u martu 1719. On i dalje uporno hoće da zadrži sve osv ojene oblasti. Osterman — čij i će rad na pregovorima istaći njegov diplomatski talent — i Brus polaze iz Petrograda za Alandska Ostrza. ali. U avgustu 1717 godine Petar prihvata ponudu da se započnu dir ektni pregovori. Već na prvoj sednici prestavnici Švedske izjavljuju da ona ne može da se odrekne Estonije i Livonije. rešavaju se.

Car se vraća u Astrahanj i zasniva usput tvrđavu Svjatoj Krest (Sveti Krst). kakvi su u pristaništim a ratni ili trgovački brodovi koje šah drži na tome jezeru. đurđijanskim knezom. Baku i pokrajine Gilan. Još godine 1715. no bez uspeha. te mesni samodršci prihvataju rusku zašt itu. kao i opštu situaciju tih pokrajina. 20. Ali u Persiji odbi jaju da potvrde ovaj ugovor. pristan išta i druga mesta. ona pak vraća Švedskoj ostatak Finske i od riče se mešanja u njene unutrašnje stvari. ali hrana počinje da ponestaje.”1 U ist o vreme stupio je on u vezu sa Vahtangom. Muslimanska plemena na Kavkazu mole za tursku pomoć. Petar likuje: glavn i zadatak njegove vladavine. Estoniju. ipak. Tada novi švedski kralj Fridrih uzrujan. Petar nudi svoju pomoć i zaštitu.o da sprečavaju — švedske obale ponovo pustoši ruski general Lasci. jedan deo K arelije sa Viborgom i ostrva Ezel i Dago. o ni koji imaju zemlju zadržaće svoje posede pod uslovom da postanu ruski podanici. ona želi da zadrži Viborg „ključ Finske”. kao i slobodu veroispovesti. ugovorom od juna 1724 godine priznaje to osvajanje. Početkom l eta ovaj stiže u Petrovgrad. koji je stao toliko napora i žrtava. spušta se od Nižnjeg-Novgoroda do Astrahanja i započinje letnju vojnu idući kopno m i vodom ka Derbentu sa 22.000 konjanika. a Senat mu dodeljuje nazive „Otac otadžbine. koje su tvrđave i utvrđenja. i traži od Rusije da ne podržava pretendovanje na presto bratanca Karla XII. Od maja do jula on odlazi na Volgu. Godine 1722. Ova ruska demokracija pokazuje se kao veoma uspešna. primorana je godine 1723 da nominalno prizna tursko pokroviteljstv o. Derbent otvara svoja vrata bez borbe. Ništatski mir potpisan je 30 avgusta/10 sept embra 1721 godine. Poljska i Engleska potpisale su ugovor kao ugovaračke stranke. odlučuje se da ispuni sve Petrove zahteve. granica prolazi na 22 časa hoda zapadno od Derbenta i obrazuje pravu liniju od Šemaha do sastava reka Ara kse i Kura.” 20 6 Rusija na obali Kaspiskog Jezera. s aznati naročito što se tiče oblasti Gilan koje planine i teško prohodna mesta razdvajaju ovu pokrajinu od ostalih pokrajina na persiskoj obali Kaspijskog Jezera. Car i Veliki. pošto su ove granice između Evrope i Azije još uvek veoma malo poznate. Rusija dobiva „za uvek” Livoniju. ali biva potučen. on zna da su ova dva naroda hrišćanske vere i već pomišlja na protektorat n ad njima.000 morn ara. koga je poslao kao ambasadora persiskome šahu. dao je on Artemiju Volinskom.000 Tatara i 5. Petar je takođe pokušao. Rešt je osvojen u novembru 1722 godine. Baku se predaje u julu 1723 godine. U septem bru Petar zaključuje sa pretstavnikom Persije u Petrogradu ugovor kojim se on obavezuje da pruža vojničku pomoć novom šahu Tahmasibu. jedino se Uteniški sultan laća oružja. vojvode od Holštajna. koji spaljuje tri va roši i 506 sela. 30. i Porta ih uzima pod svoj protektorat. Početkom 1716 godine on je stavio u dužnost knezu . i tu otpočinje borba oko uticaja između Rusije i Porte koja je nedavno saznala za novu rusku ekspanziju. i Porta. Đurđijanska. Njegova nova politička maksima je: da se ne bi moglo trpeti da se Porta učvrsti na obalama Kaspijskog Jezera. — Petar nije čekao da obezbedi svoja osvajanja na Baltičkom Moru da bi okrenuo svoju pažnju ka Kavkazu i Kaspiskom Jezeru. dokle se može ploviti uz te reke i da li posto ji neka reka koja polazi iz Indije a uliva se u to jezero. izgleda da je po stignut. koju okružuju ova plemena. koristeći se nemirima koje je u Persiji izazvala promena vladara i na jezda Avganistanaca. Mazanderan i Astrabad. 9. da bi se videlo koje se vel ike reke ulivaju u Kaspisko Jezero. ova uputstva: proučiti.000 kozaka i isto toliko Kalmuka.000 pešaka. Ipak. Švedska pristaje da ustupi Livoniju. stanovnici oblasti koje su ustupljene Rusij i sačuvaće prava koja su uživali za švedske vladavine. da zauzme istočnu obalu Kaspijskog Jezera. i tražio da sazna gde živ e Jermeni. On je naredio jednom naročitom odredu da nastavi vojnu i da zauzme Rešt i Gilan. Pune dve nedelje svetkuje on mir u svojoj novoj prestonici. car uspeva da zadrži novo osvojene oblasti na obali Kaspijskog Jezera. pod uslovom da dobije „u stalnu s vojinu” Derbent. „prolazeći kroz persiske oblasti kopnom i morem. Ingriju. Nemogućno je odupreti se takvim snagama. sve varoši.

Dužnost vladareva je da štiti na rod od svake nepravde i da iskorenjuje najodlučnijim sredstvima nepoštenje i korup ciju birokratije. On sada raspol aže čitavom falangom „savetnika”. Osvajanje koje on beše započeo. stepska plemena behu se pridružila plemeni ma iz oblasti Hiva da prepreče put odredu Bekovič. neprijatelj je pribegao lukavstvu: pod izgovorom da će lakše obezbedit i sebi ishranu. bio je pogubljen i njegova glava izložena na gradski m vratima. — Ova druga reforma bitno se razlikuje od prve.Čerkaskoga. godine 1719. on u svome odgovoru čini jedno čudno ogr aničenje: „Nema sumnje da ne treba da oslabimo u vojničkim poslovima”. kada je Senat hteo da polaska njegovoj davnašnjoj ambiciji i slavio ga „što je izvukao Rusiju iz mr aka i uzdigao je na pozornicu svetske slave”. gde je ovaj umro. koji je uvek mislio samo o „ko risti po državu”. koji je zabeležio francuski diplomat La Vi: „Pošto je uspostavio spoljnu bezbednost. pošto je uša o u Hivu kao prost izaslanik. . Pa i sam način 20 8 kako je on pripremao ovu reformu veoma je interesantan. jednu na nekadašnjem ušću reke Amu-Darije.” Isto tako prilikom zaključenja Ništatskog mira. ali „treba da se po svetimo onome što je korisno i što ide u opštu korist —. Petar je 1720 godine bacio poslanika Hive u tamnicu . održao jedan dosta neuobičajen govor. utiču na njegove zamisli . Tako je on pre svog odlaska u Olonec. Problem i koji se nameću reformatoru istovetni su. i reforma tor je znatno proširio svoj vidik usled složenosti odnosa koje je Severni rat stvori o između Rusije i evropskih sila.” Otkuda njemu ovakve neočekivane misli? Kako to da on. on ih je našao proučavajući projekte za svoju drugu reformu. ali reforma postaje svesnija. 2. Mesta izabrana za građenje onih dveju tvrđava pokazala su se kao n epodobna za stanovanje. završiće se tek posle jednog i po st oleća. u oktobru 1717 godine. Petar je proveo godine 1716 i 1717 izvan Rusije. Pošto ga je susreo na šest dana hoda od Hive. jer njegove metode se mn ogo razlikuju od onih koje su primenjivane prilikom prve reforme. koji je već ranije opisao jedan deo te obale. da sagradi dve tvrđave. n alazi Krasnovodsk. a drugu na mestu gde se sada. on će upraviti svoje težnje da prekine eksploat isanje naroda koje vrše potkupljivi činovnici i sudije. OBNOVA. on više nije onaj isti čovek iz 1698 godine. Nekoliko novih shvatanja. 000 ljudi raznih narodnosti. koji je jedva brojao 3. 20 7 Aleksandru Bekovič-Čerkaskom. on je nagovorio Bekovič-Čerkaskog da podeli svoju trupu na pet delov a. DRUGA SISTEMATSKA REFORMA (1718—1722) Iz haosa u svesnu reformu. zvaničnih ili dobrovoljnih čija mišljenja čita on vrlo p vo. za svesnu reformu. a zatim da otide hanu oblasti Hive da bi ga privoleo da primi rusko pokroviteljstvo i da traži od njega dopuštenje da „pošalje rekom Amu-Darijom u Indiju jednog trgovca koji bi se obavestio o putevima k oji tamo vode” i da sazna da li bi buharski kan takođe pristao da primi rusko prij ateljstvo. S druge strane. Među praktična znanja ko ja privlače njegovu radoznalost spadaju otada i državnička.1 Rečenice štampane kurzivom dopisao je Petar svojom rukom. može sada da govori o „opštoj koristi” i potrebi da se olakša narodu u kome je on dotada video samo poreskog obveznika? Zacelo da je on pozajmio od drugih ovakve ideje. Bekovič-Čerkaski. projekte i izdvojene predloge koji su ostali među njegovim ličnim hartijama. Da bi se osvetio. koje su posle toga hivski ratnici razoružali i zarobili. te da se narodu olakša. kao što dokazuju znaci koje je stavljao na savete. na „izveštaje”. do kojih je došao za vreme svoga putovanja po inostranstvu.

Na drugom mestu. i skoro sve su one upotrebljene u pojedinim n jegovim zakonodavnim odlukama. „savetnici” carevi još su nadahnuti star inskim metodama i sistemom „dobiti”. on će nastaviti praktično izvođenje refor ama između 1717—1718 i 1722 godine. U tim projektima ima saveta od opšteg inte resa. mera koje se odnose na pos ebne slučajeve i skupnih članova. Može se pratiti razvoj njegovih misli kroz ove tri uzastopne faze: vidimo kako se on odriče sistema delimičnih reformi. onda je sva ko novo oporezivanje nemogućno. U 1711—1712 godini. jer on doslovno usvaja predloge koj i su mu podneseni. za vreme Petro vog bavljenja u inostranstvu. u 1716 i 1717 godini. jednom rečju. predlozi zakona podneseni Petru mogu se raspodeliti u tri uzastopne faze: od 1711 do 1713 godine. tada se ocrtavaju opšta načela reformi koje se nameću. što omogućuje da se prati l inija kretanja raznih potreba kaogod i zakonodavčeve namere. Raguzinski savetuje da se povećaju prihodi od soli pomoću jednog sasvim prostog postupka: zadržavajući 4½ kopejke na svaki pud prilikom isplata liferantima soli. proučene sistematski i praktično izvodljive. da bi se „u ovom ratnom vremenu liferant odrekao dobiti”. i koji se baš zbog toga često izvo de mimo njegovu volju. krstovima. onda uspeh nove reforme zahteva „da se narod ne upropašćuje”. pa ide čak dotle da prepisuje i greške koje su se potkrale u teks tu. Peta r izdaje naređenja u tome smislu. a to će reći brigom o fiskalnim interesima. da bi pošao drugim putem. Toga radi pribegava on jednom starom ob ičaju i predlaže načine koji su već hiljadu puta primenjivani. kuje se bakarni novac. Posmatrani sa ovoga gledišta. Senat pokušava da primeni ovu zamisao i naređuje da se zadržavaju 2½ kopejke od puda. okruženim krstovima. Ta uloga je uistini veoma skromna. jedan od izveštaja sa početka 1711 godine. Njegova uloga postaje uloga potstrekača koji se trudi da privede kraju zap očeto delo. Ipak. „savetnici” se izjašnjavaju za najlakši način. na primer. oni izrađuju nameravane reforme. U ovoj poslednjoj f azi treba istaći važnu ulogu „savetnika” tuđinaca. vidi se iz toga što se njihov predmet me nja ukoliko se potrebe jasnije ocrtavaju i sve jače osećaju. a da je neophodno potrebno da se „napuni državna blagajna” ne uzimajući „ni jedn e jedine kopejke od onih koji su oskudni”. k oje je uvek na dnevnom redu i koje zahteva hitno rešenje: kako da se pribavi novac ? Oni su veoma uznemireni zbog „praznina” u pogledu naseljenosti i zbog smanjenja br oja stanovnika.Misli koje su naročito privukle njegovu pažnju obeležene su karakterističnim znacima. već ostavlja da iskustvo pokaže šta ima životnu vrednost. Raguzinski polazi od načela da „ako su seljaci odveć mnogo oporezovani. što se videlo prilikom popisa iz 1710 godine. Istina.000 rubalja godišnje. A kako je novac 20 9 neophodno potreban. koji caru stavljaju na raspoloženje svoje zapadnjačko iskustvo. a šta je „učinjeno bez mišljanja”. ali ne čineći dovoljne razlike i zmeđu njih. putem jedne skladne i svesne reforme. i koji nosi ovaj karakterističan naziv: Članci o tome kako da se napuni državna blagajna za potrebe sadašnjega rata (rat na P rutu). On pre svega savetuje da se poveća prihod od kovanja novca smanjujući za 10 od sto težinu novca. ovi predlozi nisu mu slučajno podneseni i oni skoro uvek odgovaraju ne koj trenutnoj hitnoj potrebi. To čini. Ako je smanjenje broja stanovnika posledica preteških nameta natureni h narodu. kr užićima. zemlja će opusteti”. ali. Petar ih brzo usvaja. a to će reći za posredne p reze. i da se do . i upravo oslanjajući se na to iskustvo. „Savetnici” iz 1711—1713 godine posvećuju uistini svu svoju brigu samo jednom pitanju. ali glavni liferant Stroganov i njego vi drugovi odbijaju da isporučuju so pod ovim uslovima. u godin ama 1714 i 1715 njihova shvatanja se menjaju i svedoče o socijalnim brigama. putem opšte reforme. Raguzinski preporučuje da se d ržava odrekne ostalih monopola od kojih je bio ustanovljen veliki broj. pošto ova izmena u kovanju srebr noga novca ne daje dovoljno dobiti. I zaista. primenljivih ili neprimenljivih predloga. zamišljene prema jednom određenom načelu. čiji je pisac verov atno bio plemeniti ilirac Sava Raguzinski. koje bi se pri menjivale na konkretne činjenice i posebne slučajeve. koji 1713 godine prep lavljuje tržište i potiskuje srebrni novac: ranijem prihodu od približno 156. te oko 1714 godine desetine solana ostaju bez posla. Da je tako.000 rubalja ovaj bakarni novac dodaje — od 1712 do 1717 godine — nov prihod od p ribližno 130.

izjavljuje on . — i on izv odi zaključak da će biti dovoljno izvršiti nov popis i pohvatati zabušante. U Kazanjskoj guberniji prirodni priraštaj stanovništva nije dovoljan da naknadi gubitke. gde se očekivalo da se pronađu begunci. posledica zlonamernosti popisivača. Godine 1714—1715 „savetnici” pomišljaju na mere koje — budući korenitije nego što je povećanje prihoda od kovanja novca. za k oje se predlaže da se vrate i nastane u utvrđenoj zoni (od Caricina do Panšina) i da s e podvrgnu porezu u žitu. a 29 od sto bežanja. otuda se javlja jedna neobična pojava: broj „ognjišta” se ne . zvani landratski2. neka je hvala Gospodu! oni su zacelo većinom napustili svoje nekadašnje gospodare i otišli da se nastane na zemlji drugih posednika”. se dopusti svim staležima da trguju”. Njegovi rezultati su skoro isto onoliko nepovoljni koliko i u 1710 godini. koji su veoma brojni. ili najzad nije to možda sam o varka. On odmah nar eđuje da se najpre pokuša u Arhangelskoj guberniji. jer porezi kojima se ono objašnjava n isu bili smanjivani. Šta više. — ne spominjući svoju ličnu akciju koja je bila ubistvenija nego epidemija. usled Apraskinovih metoda. Vasilij Lodigi n. a 37. 6. U čitav oj Azovskoj guberniji. Ali to su izuzeci.5 od sto ovoga smanjenja je posledica direktne akcije državne uprave. Državna uprava dolazi do ubeđenja da ovaj popis ne može da služi kao oenovica nijednom produktivnom sistemu oporezivanja .pusti slobodna prodaje robe podvrgavajući je taksama. U znak nagrade za njegove savete. Što se tiče dezertiranja. ono je isto (37. U izvesnim oblastima stanovništvo kao da se počelo oporavlj ati posle poraza i počelo se gomilati — jamačno da bi smanjilo broj poreskih zajednica — na nekadašnjim „ognjištima”. dok je 1710 godine iznosilo 20 od sto. drugi jedan izveštač. Već godine 1713 jedan „anonimni spis” o način u kako da se olakša poreskim obveznicima na selu pominje bežanje seljaka koji odlaze da se nastane u Ukrajini na imanjima bogate vlastele „koja su razdeljena posle Ma zepine smrti”. među neslovenskim stanovništvom. a to će reći upravo na oblasti kolonizacije. a broj muškaraca za 9 od sto. od 1710—1717. ili se uvećava lagano.2 od sto u 1710. i pošto nije bilo epidemije. Petar naređuje „da se prouči ovaj predlog. pa u slučaju da ne bude nikakvih smetnji. broj „ognjišta” j e opao za 7 od sto. dok broj stanovnika počinje da prevazilazi broj iz popisa v ršenih pre Petra Velikog. Oni pokušavaju da ispitaju uzroke koji su izaz vali paniku 1711—1713 godine i primorali državu da pribegne posrednim porezima kao j edinom rešenju krize. „praznine u naseljenosti” proširuju se sada i na jugoistočne oblasti. gde je popis iz 1710 godine utvr dio najveće opadanje stanovništva. U drugim oblastima opadanje stanovništva se pojačalo: u Arhangelskoj guberniji. da. podrobno naznačuje oblasti i grupe stanovništva koje treba kontrolisati i ponovo popisati. opadanje stanovništva uzelo je ozbiljne razmere. izvršen je za vreme od dve godine koje je Petar pro veo u inostranstvu (1716—1717). oni se pitaju da li su te praznine doista stvarne. državna uprava m anje je neposredno odgovorna za to opadanje. te Petar odmah naređuje da se izvrši popis begunaca koji su se sklonili u ta sela i da se vrate u zavičaj. broj „ognjišta” smanjio se za 29 od sto. čiji je iznos ostao nedovoljan i počeo se iscrp ljivati — ipak „ne bi upropastile narod”. Proučavanje uzroka opadanja sta novništva pokazuje da su oni ostali isti kao i u 1710 godini. Ovaj popis.9 od sto u 1717 godini). A kada je drugi jedan predlog privukao njego vu pažnju na oblasti donje Volge i Dona gde su se skrivali begunci. jer je ono posledica njene akcije s amo za 10 od sto. U februaru 1715. Pošto je popis stanovništva iz 1710 godine pokazao da postoje „pra znine u naseljenosti zemlje”. Raguzinski je naimenovan za „dvorskog sa vetnika”. on usvaja tu meru i još je 21 0 proširuje ( u maju 1714 godine): „Pošto svi begunci nisu otišli na Don i u Sibir. ipak. a to će reći „re grutovanja vojnika i radnika”. a broj stanovnika za 31 od sto. a to stoga što je posle 1710 god ine ona zahtevala manje žrtve u ljudstvu. i li pak nisu možda posledica dezertiranja i skitnje pre nego posledica gubitaka koj e je narod pretrpeo za vreme prvih deset godina rata.

Petar počinje da se interesuje ne samo za napredak brodarstva i vojne v eštine. o osvajanju Azije preko Sibira. „savetnici” dolaze postepeno — kao što smo videli — do toga da osuđu u izvore prihoda koji su postali neproduktivni (dobici od soli i kovanja novca) do predlaganja da se napuste neuspešni načini (popis iz 1717 godine). Od njega j e pozajmio i ideju. ume sto da su diletanti. Fjodor Saltikov. od 18/29 marta 1714 godine.i da treba izmeniti samo načelo neposredne poreze zasnovane na „ognjištima”. evropski specijalisti koji više ne izlažu opšte ideje. a pokretna dobra i kapital na mlađu braću. Isto tako pod uticajem njegovih saveta o organizaciji s poljne trgovine. kao i do potre be jedne obimne i sistematske reforme po uzoru na inostrane obrasce. plemić kome je bilo povereno da primi isporuku brodovlja u Engleskoj i koji se „u slobodnim časovima” — kako on kaže — „trudio da prikupi iz zakonskih odredaba engleske države i drugih evropskih država „samo ono što bi godilo samodržnoj državi. koja je kao i ova prethodna potekla iz Engleske. ne obraća dovol jno pažnje ovom nedostatku. a ne republikama i parlamentima”. kad reforma prestane da bude slučajna i posta ne svesna. Petar se ponekad — kao u 1711—1713 godini — slepo povodi za savetima koje mu drugi daju. a njegove političke zamisli izgleda da svedoče o dub okom poznavanju zapadnjačkih primera. Kaspijskog i Aralskog Jezera. o korporati vnoj organizaciji — da stručna ili zanatska obuka traje sedam godina i da svaki mora biti upisan u svoje stručno udruženje. Pe tar je išarao zabeleškama njegov rukopis i koristio se njim u nekoliko svojih odlu ka. Kod njega je on našao ideju za onaj neuspeli zakon o neo tuđljivosti nekretnina. Ako su ponekad predlozi Saltikova rizični i malo praktični. za najnovije modele pušaka i poslednja usavršavanja u brodogradnji. šal je on godine 1714 — uostalom bez uspeha — ekspediciju u te krajeve. Zbog toga. ona je često puta prevremena i neprirodna. napisao je godin e 1712. po kome nepokretna dobr a prelaze na najstarijeg sina. ugledajući se na tuđinske obrasce. oni odgovaraju na pitanja namerno postavljena. Podneseni projekti. Prilikom ove reforme. On sebi postavlja isti zadatak kao i ostali „savetnici”: „istraživati velike prihode. ali se on isto tako bavi zavođen jem „opšteg narodnog prosvećivanja i predavanja svih liberalnih nauka”. sada su stručnjaci. a da se ne upropašćuje narod”. nimalo slučajni. On prihvata i dr uge predloge Saltikova. Idući za svojim „savetnicima”. kao na primer predlog da se u svakoj guberniji stvore pri manastirima učilišta gde bi se mladići do 23 godine pripremali za građansku i vojnu službu (ukazi od 20/31 januara i 28 februara/ 11 marta 1714 godine). već i za soc ijalno zakonodavstvo i za pravilnu organizaciju više nastave u Rusiji. a njihovi sastavljači. ili na primer savet da se šalju mladi ljudi u inostranstvo da bi se uputili u diplomatiju i da bi naučili moreplovstvo (odluke primenjene 1714 i 1715 godine). drugiput oni naprotiv po kazuju znatnu dalekovidost. 21 2 Reforma iz 1718—1722 godine odnosila se na tri glavne tačke: trgovačka i industriska p . — što propisuje ukaz od 20/31 marta 1722 godine. 21 1 izveštaj koji pokazuje kod njega širinu pogleda dosta retku u to doba među Petrovim „savetnicima”. Slaba strana njihovih predloga je što su ponekad odveć malo prilagođeni ruskom životu. najvažnije u njegovoj vladavini. već u svome zapadnjačkom iskustvu traže praktično rešenje posebnih problema. Petar. koji ima običaj da radi brzo i da nameće svoju volju opštim sredstvima. jedan 2 Jer su ga vršili landrati (Landrat) guberniski činovnici. uostalom. Što se tiče nep osrednih potreba države. Ali su glavne linije te reforme već ocrtane dovoljno jasno.

lan i konoplja za jedra i hartiju. katran. U isto vreme kada j e ukazivao Petru na nezgodne strane izvoženja sirovina i opasnost da se uvozi više f abričkih proizvoda nego što se proizvodi u zemlji. svaki ko bude osnovao neku fabriku biće oslobođen svih državnih ili opšt inskih nameta. Kako nije poznavao ekonomsku geografiju zemlje. a u isto vreme. a to su: plovidba i industrija. kosti. razume se. kožu. jer toga dana Petar jednim ukazom — „da bi dokazao velikodušnost prema trgovcima ruske države” — odlučuje da samo dve vrste robe. Amsterdamu. on ukazuje na potrebu da se. kao i izvoz i uvoz. ako bi one bile prepreka za razvijanje m erkantilizma. Iak o se „u industriskim poslovima ne treba zadovoljiti samo tim da se čine predlozi”. Čak i za vreme svoga putovanja po inostranstvu (1716— 1717) daje on prve povelje kojima dopušta otvaranje privatnih fabrika. lepak.” Prema tome. Upravo je primenjivanje zaštitnih mera i merkantilizma. Pošto je za tim nabrojao proizvode živinarstva. da bi se pobrinule o socijal nom i nacionalnom interesu. Petar i nema nameru da naplaćuje. njeno iscr pljenje i potčinjenost”. Što se pak tiče industrije. rudarstva itd. državni kapitalizam još je cvetao u Rusiji u XVII veku. govoreći da treba „dobro začepiti otvor”. naprotiv. Bilbau. koji propoveda pasivnu borbu protiv tuđinske konkurencije. Londonu. šumski proizv odi davaće potašu. nekakav baron Luberas. Kopenhagenu.olitika.. On je pre sklon da „silom” osniva fabrike i da im daje povlastice. a to će reći trgovačku poštu „da i ne mogu ništa znati o našoj robi. poreklom iz Šlezije. dobivaće pomoć i pozajmice bez interesa. preporučivao stvaranje „trgovačkih savetnika” u glavnim pr istaništima i trgovačkim gradovima. a uvod koji prethodi ovim poveljama postaje ubrzo tekst konačne „uredbe” industriskog kolegijuma (Manufaktur-Kollegija).” Godine 1715 Luberas je između ostalog. dobiju kredite iz inostranstva. da se stvori je dan centralni organ (idustriski kolegijum). godine 1716. potaša i smola — i to jedi no da bi se sačuvale šume — ostanu monopol države. lova. finansiska organizacija i administrativno uređenje. tu on. — izj avljuje on — iako je „potrebno poslužiti se prisiljavanjem. što je tada bilo u modi. On proučava dva glavna činio ca od kojih „zavisi ekonomski napredak i jačanje jedne zemlje” ili „naprotiv. čisto utilitarno. no „pod uslovom da plaća državne takse”. Prilikom njegovoga putovanja u inostranstvo 1716—1717 godine. — U oblasti trgovine i industrije Petar nije stvor io ništa novo. a to će reći izgnanstvo tuđinaca i njihovih konzula. Pošto Rusija ne može da izvlači v eliku korist od plovidbe zbog tuđinske konkurencije on se ograničava na to da prepor uči zauzimanje još jedino slobodne geografske tačke — ribolovišta na Špicbergu i predlaže da e tamo potajno otpočne građenje trgovačke flote za eksploatisanje lova na kitove. a da će svaki moći da prodaje ostalu robu koja je dotada bila monopolisana. u istini. spoljna trgovina ne može da donosi koristi. kao što i naši ljudi ništa ne znaju o njihovoj. Trgovačka i industriska politika. stočarstvo će davati vunu. Bordou. on ustaje protivu monopolis anja celokupne trgovine od strane države i tvrdi da. u Beču. Ali glavno obeležje Petrove politike je u tome što državna trgovina i ind ustrija prestaju da teže jedino usko fiskalnom cilju. Kadisu. Ove takse. radi oživljavanja industrije. jer Rusija raspolaže velikim prirodnim bogatstvima. Berlinu. 21 3 Već 1715 godine postavlja on trgovačke agente u Parizu i Anversu. on pravi teoriski pregled raznih privrednih grana iz kojih potiču ta bogat stva: žito će služiti za izradu rakije. Njegove savete pohitao je Petar da usvoji. Naimenovaće i druge. Lisabonu. pomoglo c aru da napusti dotadašnje shvatanje. smolu. u Kadisu i u Kini godine 1719. veruje u mogućnost njenog razvoja. L ibeku. bez transakcija i privatne inicijative. nabavkom mašina i svim drugim sredstv ima. i o interesu države. kao što se vidi. Još za vreme cara Alekseja je Englez Koliks rekao da je u Rusiji car prvi trgovac u svojoj zemlji” i „prvi proizvođač”. a prodaja njegove robe . u Liježu i Bordou godine 1723. Luberas j e daleko od toga. ipak je isto tako neophodn o potrebno ohrabriti industrijalce savetima. poslao mu je jedan spis u kome podrobno izlaže teoriju merkantilizma. i da se u inostranstvu osnuju trg ovačka pretstavništva i da se naimenuju trgovinski konzuli u Dancigu. kome bi bila dužnost da vodi nadzor na d radionicama i fabrikama. da bude onako priprost kao samouk Posoškov. Od 6/17 aprila 1719 godine slobodna unutrašnja trgovina p obeđuje državne monopole.

Ova politika smeta mnogo baš samim ruskim proizvođačima. koji traže da se smanje carinske takse na inostranu svilenu robu. Isto tako u ovom razdoblju pojavljuju se u Rusiji i veštački vodeni putevi. „Visoke ličnosti” iz careve okoline pozvane su čak da osnivaju trgo vačka i industriska preduzeća.000 rubalja na 300. kad određuje širinu platna. a to će reći finansiske ref orme. koji dobro poznaje strane finansije. na koje s u proširene plemićske povlastice. Onda je bilo dovoljno podeliti ukupnu cifru vojnih rashoda sa brojem poreskih obveznika da bi se dobila cifra ličnog poreza za svakog pojedinca. problem koji treba rešiti mnogo je složeniji nego u 1710 godini. . „da tkaju lan”. ovlašćeni su da kupuju zemljište. Jasno je da Rusija još nije zrela za pravilnu industrisku proizvodnju. Međutim. u fabriku platna nekoga Turčanjihova „žene i devojke koje su državne vlasti kaznile u M oskvi ili u drugim gubernijama zbog njihovih prestupa”. 18/29 januara 1721 godine fabrikanti i sopstvenici mehaničkih radionica. ali od šes t kanala koje je Petar nameravao da načini. Premeštanje spoljne trgovine iz Arhangelska u Petrovu omiljenu varoš Petrograd takođe je rezultat prinudnih mera.000. No kasnije su se prilike izmenile: iako je popis stanovništva iz 1717 godine pokazao da ne treba oče kivati povećanje broja poreskih obveznika. na primer. Nasuprot tome. Kad on propiše nove metode fabrikacije. samo 12 stranih brodova. On nameće fabrikant ima zatvoreničku radnu snagu: godine 1719 šalje on.” Sve ove Petrove tvorevine ne postižu željeni uspeh: na primer.biće rasterećena svake takse. broj stranih brodova popeo od 116 na 240. 000. izvesne industrije koje su posto jale pre njega (oružnice. I ovoga puta j e jedan dobrovoljni „savetnik”. dok se trgovina Petrograda od ničega popela na 4. pošto tkačnica tepiha koj u je sagradio za čuvenog Leblona — „čudotvornog veštaka” koga je sa još četvoricom zanat a doveo u Rusiju. Isto tako mnoge od 150 fabrika osnovanih za njegov e vladavine postoje samo na hartiji. — p ošto nije mogla da nađe pogodnu vunu. iako su njihovi proizvodi bili osrednji i skuplji od inostranih. od 1722 do 1724. u godini 1725. To čini da je u godini 1718 trgovina Arhangelska pala od 3. prema 53 u 1710 godini.000. dao Petru ideju vodilju za njegovu reformu. boravilo je u luci Arhangelska. U isto vreme štiti on svaku novu industriju pomoću veoma teških zaštitnih carina na sličn u inostranu robu. ne misleći da propisni razboji za tkanje neće moći da uđ u uzane izbe seljaka i da će jedan deo seoskih tkača biti upropašćen. posle njegove smrti moraće da se izbrišu sa spi ska „fabrikanata” mnoge ličnosti koje su uzele taj naziv samo da bi se koristile povla sticama koje su za njega vezane. fabrike čoje. jer to njima nanosi štetu. i trgovci počinju da se žale zbog toga učestvovanja plemstv a u poslovima. na veliko nezadovoljstvo trgovaca. dok se u Petrogradu. rudnici) ostvarile su za njegove vladavine t rajne napretke. predlaže da se svi neposredni porezi zamene „jednim porezom od 50 kopejaka od glave koji bi se ubirao od celokupnog nižeg staleža”. uvećavanje „ognjišta” koje j e zapaženo među stanovništvom ulivalo je izvesno poverenje zakonodavcu. i naređuje da se te takse naplaćuju čak pre nego što su ruske fabrike i počele da proizvode. on obično preti prestupnicima da će biti kažnjeni teškom robijom ili konfiskacijom imanja. jer ruska industrij a „ne može uspeti da isporučuje zlatotkanu svilu u dovoljnoj količini za celu zemlju. Finansiska reforma. je — kao što i treba očekivati — mnogo bolje prilagođen ruskom životu nego prethodne m ere. u ovom slučaju fr ancuske. pošto se u Parizu divio čuvenoj radionici tepiha Goblen. nasuprot tome. ovako on postupa kad reguliše prera du koža. koji je pisac jamačno pod neo prvih meseca 1717 godine i kome je kao objašnjenje dodao jedan Izveštaj o prihod ima francuske države. Petar se ne usteže da upotrebi strogost i silu. Petrov neuspeh nije jedino posledica njegovog neiskustv a.000. — Drugi deo reforme iz 1718—1722 godine. posede i robove za pot rebe svojih preduzeća. Jedan nov projekat za stvar anje jednog fonda namenjenog za uvećavanje državnih prihoda. samo je jedan završen za njegova života. godine 1712 on uopštava ovu odluku i stavlja krivce na raspoloženje industriskom kolegijumu. 21 4 radnici su morali besposličiti. već i opšteg ekonomskog stanja zemlje.

On je logičniji od Filipova. koja daje rublju i po od svakog odra slog radnika. iako još uvek zadržava nadu da oporezuje samo gradsko stanovništvo i da će „naći novac ne opterećujući narod previše”. kao što se obično kaže. ume sto da je lični. prema tome šta de zgodnije. u praksi. pret postavlja bilo postojanje katastra.” Tek posle godinu dana. kao i napuštanje sela. mogao se stvoriti uži odnos izm eđu poreza i poreskog obveznika.000. Neki Ivan Filipov tv rdi u svom projektu da „propadanje naroda. što će se konačno regulisati „ om” od 1724 godine. dolaze „od nepravilnog popisivanja”. koji se u svakoj porodici menja iz godine u godinu. iako su one već odavno postale nepouzdane.000. On osim toga smatra da treba ubirati od sveštenstva.000 rubalja. bežanje iz zavičaja. on je najpre ostavio mogućnost da se pr ibegne starim metodama da bi se odredio njegov iznos. ni posle njegove smrti. i to da na svakog vojnika dođe po toliko i toliko „ognjišta” ili „duša”. itd. pa čak i manje. ako se saberu oba p ola. u Rusiji nema ničega sličnog ni z a vreme Petrove vladavine. i on optužuje popi sivače da ubeležavaju u spiskove čas 20 osoba po „ognjištu”.Ceneći da u Rusiji ima 12. Među teškoćama na koje on nailazi. jedan naročiti „desetak”. Naprotiv. I upr avo godine 1717 Petar po prviput spominje ovaj porez od glave u dva svoja pisma. kako bi se sprečila 21 6 . Na ovaj način „niko neće više biti kinjen i ugnjetavan. jedno pisano iz Kalea. On smatra da je bolje da se popiše c elokupno stanovništvo i utvrđuje 75 kopejki od glave za novu ličnu porezu. Međutim. odlučuje se on da dopuni ovaj propis: „Tražiti od svih. ipak se više približuje stvarnosti nego ona k oja računa 50 kopejaka od glave. a da se ne uračunavaju mal deca i starci”. Iste godine zavedeni su i pasoši ili „propusna pisma”. Godine 1720 naređuje on da se popisanim seljacima d odadu i sluge. koja bi mog la da zameni sve dotadašnje. Da bi se suzbilo iseljavanje. ostavljajući godinu dana roka. Ni u 1719 ni u 1720 ovaj opšti popis ne može da se završi. — „te da sv aki plaća prema svome zvanju i prihodu. čas 10. Drugi 21 5 „savetnici” bave se naročito popisom poreskih obveznika. 26 novembra/7 decembra 1718. i svi će biti jedna ki pred zakonom”. — on proračunava da će predloženi porez dati 6.. a to će reći po rez na prihod — što odgovara desetku ustanovljenom u Francuskoj 1710 godine. Njegova procena. o pasno širenje razbojništava i krađa. on predlaže takođe da se zavedu pasoši i da se pojača policiski nadzor nad opštinama. bilo stalnu kontrolu broja radnika. plemstva. jer naređuje Senatu. nego seljani oba pola koji obrazuju jedno „ognjište”. a to će reći odraslih lica. I zaista. Drugi jedan „bezimeni savetnik” pita se zašt o da se ne ubrojavaju deca i starci. Otuda izlazi da neposredni porez. a drugo iz Pariza.” On savetuje „da se ne popis „ognjišta”. jedna od najvećih dolazi otuda što Petar neprestano uvećava katego rije poreskih obveznika. da dadu izjavu. ma koliko da je približna. popisivanje jedino onog stanovništva koje podleže oporezivanju. Kada je Petar konačno usvojio lični porez od „duše”. da raspodeli izdatke suvozemne vojske i mornaričkih regruta „na sel jake. Ali. kada se zna da posle izvesnog vremena rezul tati popisa neće više odgovarati stvarnom stanju. tamo je običaj da se za vreme čitavih desetina godina ostane pri ciframa poslednjega popisa . postaje grupni: svaka opština je oporezovana prema broju poreskih o bveznika upisanih prilikom poslednjeg popisa i njen deo poreze razrezuju zatim s ami stanovnici na stvarne poreske obveznike. od zanatlije do kneza vladalačkog roda”. u novem bru 1717 godine. „prema mitu koje su primili.duše”. Od ovo nekoliko kratkih redova Sena t stvara ukaz od 22 januara/2 februara 1719 godine o popisivanju „duša”. Da je oporezivanje po „ognjištu” zamenjen o oporezivanjem od glave ili . te da bi se znalo kol iko ima u svakome selu „duša” muškog pola”.000 stanovnika — što je približno tačno. i „duša” postaje ubrzo poreska jedinica isto toliko formalna koliko i „ognjište”.

nisu mogle popuniti. Francis Li mu je prepo ručio da stvori kolegijume u Rusiji. Uostalom. Ova kontrola.000. U 1725 godini delitelj se povećava na 5 .000 „duša” muškoga pola. ali zaboravlja da spomene i jedan sedmi. Drugi prihodi pokrivaju o stale rashode. Prilikom njegovoga drugog putovanja u inostranstvo poziva on i Luberasa da sarađuje na reformi. Isti je 21 7 slučaj i sa kolegijumima. poreklom iz Holštajna.„zatajivanja koja su zapažena ranije u ognjištima”. imaju kao protivtežu prihode od kovanja novca i prodaje soli. I njene ideje vodilje došapnul i su Petru „savetnici”.000 . i n a 1. Petru je odavno poznat ovaj naz iv „kolegium”. kao bar on Luberas.000 rubalja. baš zbog svoga tuđinskog obeležja ova reforma.000 rubalja podele sa 5. Ona je neobično složena.000. koji su stvoreni posle iščezavanja prikaza. dvor.500. Rusiji je nedostajao sistem usklađenih centralnih i lokalnih ustanova. koji nosi naslov Rasmatranja o kolegijumima. ako se ovih 4. posle napretka merkantil ističke doktrine.000 za garnizonske pukove. kao i od posebnih taksa i carina.500. pošto su stranci. u Hesenu i Saks .000 rubalja: budžetska ravnoteža je uspo stavljena. osim toga. a naročito posredni porezi. Za najglavnije od ovih.000 rubalja. drža vni kolegijum (Stats-kollegija).000 rubalja. Tako se celokupni državni izdaci penju na približno 7.000 u 1724 . da bi se zaštitila trgovina i industrija (kolegijumi za trgovinu i industriju).000 rubalja.duša” bilo zatajeno. ma koliko njena načela izgled ala savršena. Ovaj zaborav nam otkriva izvor iz koga je crpeo svoje podatke. do stižu dakle pri kraju Petrove vladavine 8. i na 1. za vreme njegovoga prvog putovanja u Englesku. koji su u ovom slučaju pravi stručnjaci.000. Kad stranci predlažu da se kolegijalnim sistemom zameni nače lo lične uprave. dobiva se iznos lične pore ze u 1724 godini od 80 kopejaka na svaku „dušu”. te je tako porez konačno utvrđen na 74 kopejaka. a to su rashodi mornarice. carine i porez na krčme.000. admiraliteta. Berlinu. Petrove nade nisu bile prevarene: zvaničan ukupni broj poreskih obveznika dostiže 5. kao što su prikaz Male Rusije. određeni su svi dopunski prihodi koji potiču od gube rnija. a na prvom mestu za građevine. koji su do nedavno iznosili 6. nije bila primenljiva na Rusiju. ovaj odabira u Hambrugu. zaokrugljene su cifre budžeta iz febr uara 1720 godine na 3. gubern atori i vojvode dobili su nalog da na licu mesta provere podatke. što čini ukupno 2. delimično uspostavljen e.0 00 .000 rubalja za đeneralštab i 73 puka dragona i pešadije.000.400. Administrativna reforma. jer se ista omaška nalazi u naslovu jednoga projekta koji mu je bi o podnesen u to vreme. koji ot sada zamenjuje sve druge neposredne poreze.000 rubalja na 1. prikazi sudova i Sinoda. koga smo već pomenuli. on se obraća Henriku Fiku decem bra 1715 godine. sume što ih je davala Petrogradska gubernija i novo osvojene p okrajine. i Henrik Fik. daje povrh toga 2. Da bi ostvario taj projekt. zbog toga se taj i naredni popisi nazivaju „revizijama”. koliko da se kako tako sastavi jedan centralni organizam koji ned ostaje. fi nansija — kamer-kollegija — i trgovine). rata. čime se opravdava nepoverenje koje su ulivali raniji popisi.200. daje značajne rezultate: ona otkriva da je preko 2. koja je završena te k u decembru 1723 godine. Da bi se na njih razrezali izdaci na vojsku. Svi ostali rashodi. Porez od „duše”. penjući se od 600. Ukidanje pr ikaza ostavilo je prazninu koju ni Senat ni centralne službe.500. — Razume se da se ovi finansiski rezultati ne mogu odvoji ti od administrativne reforme. On tu nabraja šest švedskih kolegijuma (pravosuđa. Sa ovim sistemom Petar vrši prv i opit 1713 godine. dakle sa zaokrugljenim brojem poreskih obveznika.400. koji su se još j ednom udvostručili od 1721 godine.000 u 1725 godini. a to će reći usred h aosa što ga je izazvalo ustanovljavanje gubernija. spoljnih poslova.000. ali ga ozbiljno ispituje tek u jednom svojeručnom spisu od 23 februara/3 marta 1715 godine. Senat nije zamenio Bojarsku dumu. Iako jedan poslednji ukaz iz marta 1 721 godine kaže da će zatajivači moći da poprave svoju pogrešku do 1/12 septembra. njemu je predložen kolegijalni sistem. 570. zatim prihode onih ustanova koje nisu potpale pod centralizaciju.000. diplomatiju. Ali tek 1712 godine. onda u osnovi nije toliko važno da se jedna nesavršena organizacija zameni boljom. nego je samo zauzeo prazninu koju je z a sobom ostavilo ukidanje ove skupštine.175. I tako celokupni državni prihodi.

a da ga on odmah ne tuži za uvredu”. a docnije će na ta mesta postaviti manje važne ličnosti. mnogo je veća od švedskoga okruga. U Švedskoj svakim srezom. pošto već ima dovoljno posla sa svojih 800 do 1000 „ognjišta” i odgovarajućim poreskim knjigama. Pre vladavine Karla XII. kojima se. taj kamen temeljac švedske adminis trativne zgrade. niti ovim moralnim običajima. to je da podeli gubernij e na „otseke” sa nešto više od 5. „U Švedskoj” — primećuje Fink — „landfogde nema pod svojom upravom više od 800 do 1000 seljačkih „ognjišta”. härad ili nekadašnja centurie odgovara ujezd-u (ok rugu). i države3. no čija je poslednja forma datirala od apsolutističkog državnog uda ra Karla XI. Fik utvrđuje da „radi prim oravanja ruskih poreskih obveznika da se odazovu svojoj dužnosti. ka o oligarhiska ustanova. i svi činovnici poznaju dob ro svoj posao. Pet ar ne samo da nije ukinuo Senat. Upoređujući ih. kao što Fik mora da prizna. iako u Švedskoj administracija radi uredno. pored jednoga sudsko g činovnika (häradshöfding). da ča k i jedan plemić ne bi smeo da ga nazove lopovom ili bitangom. Zatim.” U Rusiji je sasvim drukčije: ili će landfogde-e morati lično da ubira po reze.onskoj 148 budućih činovnika . svaki srez ima svoj iza brani sud. što će mnogo komplikovati njegov rad. vernije. rasnije. a kolegijumi.000 „ognjišta” i da na čelo svakog otseka postavi po jednog dsrat-a. Senat. relativno maloga prostranstva. Fik najpre počinje da istražuje n eku simetriju između ovih švedskih oblasnih jedinica i istovrsnih ruskih organizacij a. Međutim. koji u isti mah ima dužnost da prikuplja obaveštenja koja o selja cima traže više sudske vlasti. švedski kolegijumi brojali su među svojim članovima najugledn ije plemiće kraljevine. poveravaju svakojaki zadaci. ukinut je. k ojim upravlja landfogde sa svojim pomoćnicima. te će landfogde . ovaj. te je Petar odavno tražio — no bezuspešno — način da vojvodi doda jedno izbrano telo sastavljeno od plemića.on i prevodi sa švedskog jezika pravilnike za svaki kole gijum.” I tako su ov i „glasnici” vlasti jedina veza između niže klase. poput slobodnih ljudi. koji su isto tako bili članovi Senata i obrazovali jednu pos ebnu kastu kojom je bila ograničena vladareva vlast. Ujezd isto tako ne odgovara tačno härad-u ili okrugu. u kome je grupisano seosko stanovništvo. osim toga. U Švedskoj. potpadaju neposredno pod kraljevsku vlast. već njihova nadležnost pripada gubernatorima i njih ovim pomoćnicima. nema landfogde-a u gubernijama. upravlja jedan činovnik koji se zove fogde ili länsman. Ovi seljaci. koje su po ticale iz davnine. ne bi mogao da bude opterećen većim brojem p odručnih lica. stvarajući kolegijume. landsrat-ima. U Rusiji. samo pod ovi m uslovom mogu kolegijumi učiniti Rusiji iste usluge kao u Švedskoj. lakše je stvoriti jedan okrug nego jedan srez . Pre svega. U Rusiji se ne može naći ništa slično ni tome sistemu koji se stvara o postepeno kroz vekove. Sve što je on mogao učiniti pre kolegijalne reforme. predaju svoj porez neposredno landfogde-u. već u početku njihovoga postojanja stavlja im na čelo senatore. U tom obliku one prelaze u Rusiju: socken ili kirchspiel sa baltičkih obala odgovara volost-i (srezu). seljaka. Jasno je da ovaj sistem ne može da bude presađen u Rusiju bez ikakvih izmena. landratima su pr idodati glasnici. ili će pak poveriti prikupljanje poreza „zem ljoposednicima i njihovim upravnicima”. Ali čak i ova upravna jedinica. pobožnije i čestitije o što su švedski seljaci”. Oblasna organizacija u Švedskoj sadržavala je tri administrativne podele. i dodaje: „Slobodan seljak je toliko ponosan na svoju čast. a land jedinici višega reda — zemlji (oblasti). „tako da u čitavome 21 8 hrišćanstvu” — piše Fik — „nije lako naći poštenije. pretvoreni u čisto birokratske us tanove. u härad-u postoji veoma dobro organizovan poreski aparat. gde oni pre tstavljaju jedan savršeno usklađen organizam u kome je izvršena stroga podela nadležnost i i prava. zavođenje kol egijalnog sistema pretpostavlja reorganizaciju gubernija. Od kraja XVII veka. pastor sarađuje pri utvrđivanju cifre poreza za svakog po reskog obveznika. on dolazi ubrzo do ubeđenja da u Rusiji ne postoji nikakvo oblasno jezgro koje bi se moglo pretvoriti u srez.

Jedino rešenje je da se podele na oblasti pr ostrane gubernije koje je Petar stvorio. šef guvernerove kancelarije. Istina.000 rubalja. Švedski sistem ne odgovara dakle ekonomskom ni vou zemlje. organ fin ansiskog kolegijuma. bilo da je zaboravio da one postoje. Ovakva švedska oblast. umesto da su ga zamenili. landsrentmästre. već u njegovu nadležnost spada i pravosuđe i kažnjavanje prestupa” — a do 1712 godine o n je čak imao pravo da utvrđuje cifre poreza. Zavodeći nove ustanove. koji ima „najteže i najvažnije dužnosti”. sa v iše od 5. što lišav a započetu zgradu njenih temelja. koja je finansiski iscrpena. i zavodi se sva hijerarhija švedskih činovni ka. Zato se. nerešiv problem. 21 9 prinadležnosti činovnika u nekadašnjim švedskim srezovima”. S druge strane. oni svake godine sastavl jaju i proveravaju „mesni registar” (grundboken) ili katastar i paze na plaćanje svih taksa. ovi niži činovnici imaju dužnost da paze na promene u imovnom stanju svakog poreskog obveznika. lagman koji posebno bdije nad pravo suđem. Fik priznaje da čak i ova Livonska gubern ija.000 „ognjišta” umesto 800 do 1000. Utoliko pre ne može da ih izdrži usija. bilo da ih se nije mogao lišiti. potčinjena jednom landshöfding-u. ipak ostaje dovoljno obimna i složena. Zbog toga. područja pet do šest i po puta veća nego što su š i okruzi. kao u Švedskoj. Ma koliko da je mala. dok je administracija samo Livonije . jer ona ne da je „dovoljne prihode za pokriće godišnjih izdataka na 3 Organizacija vlasti i ostaće. U Švedskoj. samo jedna prelazna ustanova. ali u Rusiji nedostaje osnova švedskoga sistema. najpre samo kao pokušaj u Petrogradskoj guberniji. u vreme „švedskoga poretka” stajala Šveđane preko 200. okrug. ne može više da izdrži tolike troškove. ali je u njima izostavl jeno baš ono što je najglavnije. otsada postoje tri stepenasto poređane oblasne jedinice u Rusiji. Fik predlaže da se ovi komesari izaberu između „plemića skromnog pol ožaja i bogatstva”. a svaka od njih na 5 o kruga. sam guverner oblasti. Petar je odmah težio da ga uprosti. čija nadležnost. one ne mogu da odgovaraju trećoj švedskoj upravnoj jedinic i. Primera radi treba uporediti „mesne komesare” okruga i njihove dužnosti u Švedskoj i u Rusiji. no ipak pod uslovom da mu se dodele pet do šest „nižih komesara”. dok je poslednji stepen. land-u ili oblasti. koja je podeljena na 14 oblasti. Pošto je Senat jasno izjavio „da u okruzima nema inteligentnih seljaka” sposobni h da vrše ove dužnosti. jer on vrši nadzor nad svim o nim što u toj oblasti spada u nadležnost kolegijuma. Ničega sličnog u Rusiji: „ne samo” — kao što naglašava Fik — „da je ruski gubernator na čelu admini ije. koji ima samo bl agajničku dužnost i potpada pod državni kolegijum. a zatim i u ostalim gubernijama. naposletku. kao i u Švedskoj. Što se tiče ruskih gubernija. dok se na jednoj strani prosto naprosto žrtvuje srez. a to je srez ili volost. pored njega postoje u okruzima još samo landsrat-i. potčinjena četvrtoj upravnoj jedinici. U Rusiji. već pri prvim pokušajima jedne ozbiljne reforme oblasne upr ave. ali su mu i oni potčinjeni. ona su doslovno prevedena sa švedskog. vidi kako upravna vlast pada u ruke jedne nove vladajuće klase koja još nije ko načno obrazovana. dovoljno je rasmotriti zvanična uputstva koja su da ta novim činovnicima.000. nekadašnjoj guberniji. Švedski sistem nije uostalom ni bio usvojen u potpunosti. daju se s druge strane gubernijskim „otsecima”. ona ima veliki broj činovnika sa strogo određeni m nadležnostima: landsekretärare. Suprotno onome što bi se moglo misliti. landsbokförare. To Senat i čini. sve do kraja staroga režima. kao što su kolegijumi bili Senatu. oblast. oni su samo prosti . da zamene organe volost-i ili srezova koji ne postoje u Ru siji. Da bi se to uvidelo. koju su opustošile ruske trupe.000 seljaka”. sadrži 4 do 7 okruga.„moći da ima na svome području 3 do 4. Ono što se dogodilo sa centralnim ustanovama ponavlja se i ovde: nove oblasti potči njene su gubernijama. podela zemlje na oblasti i okruge ne ukla nja raniju podelu na „otseke” i na osam ogromnih gubernija. zakonodavac je prenebregao da ukine stare. drugi stepen sistema. postaje ovde prvi. senat mora da vodi računa o prevelikim troškovima ko je za sobom povlači ovo administrativno cepkanje: administracija svih ruskih gubernija stajala je samo 173. iako jasno o međena nezavisnim radom ostalih činovnika.

zašto onda da se povećava b roj činovnika i da se plaćaju naknadne prinadležnosti? Zbog toga se izvesna reakcija. Ali. već pod kolegijum rata. On opravdano napominje da je reforma „bila izvršena olako i bez potrebnih p riprema”. umesto da su lično odgovorni za svoje poreze. kao i u prošlosti. ispoljiće se p onovo i završiće se uspostavljanjem starih metoda. u jednom skupn om sistemu koji će trajati do stupanja na presto Katarine II. koja će postati naročito živa posle Petrove smrti. već se seljački porez uplaćuje posredstvom njihovoga gazde. te se nov lični porez od „duše” pretva ra u skupni. pojavljuje ubrzo protiv nove oblasn e administracije: težnja za uprošćavanjem. imaće otsada posla samo sa jednom jedinom kancelarijom. Pošto se naposletku dolazi do istih rezultata kao i pre reforme. kako bi pod bliskim rukovodstvom i na dzorom poslovali sa više opreznosti”. koji zamenjuje nekadašnjeg okružnog vojvo du iz vremena pre Petra Velikog. Nekadašnje niže zvanje gradsko g vojvode uspostavljeno je i potčinjeno zvanju oblasnog vojvode. potpada ne pod finansiski ko legijum. krčmi i centralne. tako da se jedva jedna trećina naplaćenih suma predaje državnoj blaga jni. Vojvoda sad zamenjuj e kamerir-a i rentmeister-a. ponekad čak i po nekoliko puta naplaćuju isti porez i ne polažući račune. ne postoji direk tan odnos između administracije i slobodnog poreskog obveznika. sada ih ima deset”. Novi činovnici nisu zauzeli svoja mesta u raznim gubernijama ni 1719 ni 1720 godine. O primeni novoga finansiskog sistema ostao nam je jedan veoma interesantan izvešta j što ga je 1723. Slično uprošćavanje nižih stupnjeva objašnjava nam zašto su strogost i podrobno st više švedske administracije postajale nemogućne i bile bi uostalom beskorisne. kao i u prošlosti. da vodi računa o ovim kritikama. da se nadležnost finansiskog kolegijuma ne poštuje. kao i u prošlosti. a to će reći posredne i opštedržavne.” Tako se celokupna administrativna hijerarhija svodi na jedno 22 1 jedino zvanje.u ostaje dakle samo dužnost da pr ikuplja prihode od carina. Vojvoda sad nema više dužnost da pazi na poreske obveznike. od 1726 godine.” u januaru 1727 godine on ide i dalje. hijerarhiska potčinjenost oblasti gubernijama i zvanično je utvrđena. obveznici su odgovorni zajednički. Sve ove posebne odluke konačno su dovedene u saglasnost naređenjem koje je upućeno gubernatorima i vojvodama u septembru 1728 godine. umesto da se trudi da pobol jša švedske metode. Posle naređenja „da se vojvode potčinjavaju gubernatorima. U junu i julu 1726 godine uzima on u rasmatranje stvarno uprošćavanje što su ga pretrpele oblasne administracije i odlučuje da smanji „nekorisne plate” i „da penzioniše rentmeister-e i njihove potčinjene. već da . usled toga što on prikuplja glavni neposredni porez. jer „onde gde je ranije bio samo jedan starešina na čelu seljaka. da svaki od ovih ras polaže svojom kancelarijom i velikim brojem pisara. Stevan Kohijus . i da se pravosuđe i kažnjavanje povere. koju je već i sam Petar pokazao. postoje samo „revizioni spiskovi”. Oblasnom kamerir. godine napisao jedan član finansiskog kolegijuma. gubernatorima i vojvodama — koje će mere u mnogom olakšati siromašnima. Carev vrhovni savet prinuđen je. umesto katastra. namenjen za pokriće vojnih rashoda. S druge strane. posle sreza. Kako se naplaćivanje poreza vrši posredstvom plemića.22 0 naplaćivači poreza. da u unutrašnjosti zemlje neizvežbani činovnici prikupljaju poreze neuredno. na zvanje oblasnog vojvode. da se ukinu kancelarije i nadleštva mesnih k omesara i drugih činovnika iste vrste. on se vraća starim moskovskim navikama. koji je opet potčin jen gubernatoru. mesni komesar. da je broj tih činovnika mnogo veći nego ranije. a uputstva koja su sastavljana za njih popravljena su i prilagođena sistemu koji je važio pre Petra Velikog. „mesni komesar'” p ostaje činovnik koga bira mesno plemstvo: i tako je. da od ostalih kolegijuma svaki prikuplja svoj prihod. pa naređuje da se „stave u p enziju svi nepotrebni administratori. jer um esto da odlaze u razne kancelarije i raznim službenicima. i okružna administ racija žrtvovana.

Ove centralne ustanove. načelnika vojnog kolegijuma. mornarice i spoljnih poslova zadržavaju svoje prvenstvo u odnosu na ostale k olegijume. Ipak. kolegijumi vo jske. jedna „nadkancelarija carstva”. neka vrsta tajnog saveta za vojne i d iplomatske poslove. ovaj pa k postaje dalje jezgro budućega plemstva koje će. ovih „visokoblagorođija” kako se one nazivaju. potreba za ovakvom ustanovom već se oseća. Pored Senata. radi otpravljanja redovni h poslova. najglavniji izvor pometnji. odluke koje on lično donosi popunjavaju nedostatak jedne vrhovne političke centralne ustanove. predzn . potvrđivanje i izmena zakona utvrđivanje novih poreza . vojske . nisu ni same bile dovoljno dovedene u saglasnost. kao i naspram Senata. 3. I upravo je rad ovih visokih ličnosti” koje ne obrazuju neko red ovno telo. kao i raspre između njegovoga nekadašnjeg ljubimca 22 2 Menšikova. Sve kancelarije i nadleštva usredsređena su u jednoj jedinoj kancelariji koja ima. Kada je Petar započeo novu reformu. koji će kasnije poslužiti da se označi skup vrhovnih administrativnih ustanova. mornarice i spoljnih poslova. koji bi sa povećanim brojem članova obrazovao dva otseka ili „vrhovnih direktorijuma” za sudsko policiske poslove i finansije. postoji sem toga i jedna ustanova sa nedovoljno određenom nadležnošću: jedno veće sastavljeno od „v isokih ličnosti” iz neposredne careve okoline. ona izjednačuje sve društvene jedin ke. Uprošćavanje oblasne administracije moralo je logično imati za posledicu i uprošćavanje ce ntralnih ustanova. zvane povitje (otsek) i stol (k ancelarija). usled poremećaja koje je ona izazvala. — Pošto je bila korenita i despotska. koji je postavl jen za državnog pravobranioca u Senatu 1722 godine. Načelnici triju glavnih grana državne uprave. promene koje on izvodi toliko su duboke.goni lopove i razbojnike i da upravlja karantinskom službom i merama protivu požara . rusko društvo će postepeno dobiti aristokratsko obeležje: pre svega. ekonomski m i administrativnim reformama samo ukoliko se one dotiču glavnoga problema. On daje direktorijumu finansija naziv „Vrhovni lični savet”. uzrok je careva moćna ličnost. on se bavi finansiskim. Međutim. savetuje da se stvori jedna „vrhovna uprava”. imati da upravlja državom. te da se obrazuje jedan uređen sistem više državne uprave i da se između ova četiri organa razdele. zahvaljujući svome autoritetu. i novoga ljubimca Jagužinskog. postaje zatvoren stalež. S druge strane. te je u tom pogledu demokratska. Što ovaj Vrhovni lični savet nije stvoren za Petrova života. On. On predlaže da se ovim direktorijumima priključe dva druga organa: jed an „Sinod” i jedan „Tajni savet za spoljne poslove”. Petrova re forma se ne zaustavlja ni pred kakvom preprekom. Sa svoje strane Fik preporučuje da se izmeni organizacija Senata. gde će povremeno zasedavati Njegovo Veličanstvo car. problema vojske. bez obzira na položaj njegovih članova u carevoj službi. i ona će i biti stvorena odmah posle njegove smrti.” Prilikom stvaranja kolegijuma. razne otseke. nekadašnji branilac administrativne centr alizacije. Kurbatov. Međutim. nekadašnji društveni stalež „vojnih obveznika”. Ma da ova poslednja evolucija samo počin je za Petrove vladavine i završava se tek za vladavine njegovih poslednika. da one moraju im ati odjeka na društveno uređenje. oduvek su bili iznad Senata i obraćaju se njemu „prema ukazu Njegovog Veličanstva. pomilovanja. koji je zavođenjem redovne vojne službe modernizovan i obnovlje n uvođenjem elemenata uzetih izvan njegovih redova. utišava ili ublažava raspre „visokoblagorođija”. kojima su bile potčinjene mesne službe. i iznad njega. prema starinskom običaju. Svaka briga za socijalnom reformom njemu je tuđa. SOCIJALNE POSLEDICE PETROVE REFORME Petar se jedino interesu za rat i diplomatiju. Obrazovanje povlašćenog plemićskog staleža. k ao što smo videli. itd. Senat nije iznad svih kolegijuma. vladareve funkcije.

postaje odmah oficir u vojsci i za država na taj način svoj društveni položaj i svoje hijerarhisko dostojanstvo. Međutim. te da „tako poniža va otmene porodice”. svoga konja i slugu. Kampredon tvrdi „da su najveći bro j gardiskih pukova sačinjavali sinovi kneževa i bojara. a neprek idni ratovi. Već 1712 godine Fjodor Saltikov. Ovaj život u kasarni stvara pak izvestan duh zajednice koji se ja vlja vrlo rano u gardiskim pukovima i omogućuje im da steknu svest o svojoj političk oj snazi. Godine 1704 (jedne od najtežih godina. — ako je verovati Posoškovu — biraju kakvo p ovlašćeno mesto ili još bolje kakav položaj koji im donosi koristi. radi proizvođenja z a oficira. koji preobražuju slučajno sastavljanje trupe u redovnu vojsku. pod pretnjom da im neće odobriti ženidbu (ukaz od 20/31 januara i 28 februara/11 marta 1714 godine).” Petar ih „silom izvlači” iz njihovih domova. ali služi u gardi. Čerkaski i drugi) upuć ni su — kako kaže Kurakin — kao vojnici u gardiske pukove. pod uticajem „pravilnika engleske države i drugih evropskih država” predložio je da se načini spisak svih plemića prema broju „ognjišta” koje poseduju i da im se dodele odgovarajuće titule. on i dalje zadržava pov lašćen položaj u redovima vladajuće klase. on ga zamenjuje velikim smotrama plemića i vrši strog popis dečaka i mladića. pošto je stavljen izvan zakona. u kome s u sami plemići.000 mladića r egrutovanih iz svih pokrajina: 500 do 600 između „najplemenitijih”. Zar nije on slao upotješnjuj-ske pukove konjušare iz svojih štala da tamo budu rame uz ra me sa njegovim drugovima u kocki. radi svojih vojnih planova. čak i kad je prinuđen da živi u kasarnama i da ra i grube poslove. načelo obavezne javne službe je uspostavljeno. oni se sklanja ju u pozadinu. na svome imanju. Ima u ovome izvesan kom promis: plemić služi kao vojnik. Godine 171 4 svi plemići od dvadeset do trideset godina pozvani su da se upišu u Senat. pravilnik iz 1716 godine utvrđuje (više nego što naređuje) da. oni. drugim rečima. koji su Petru bili zaloga ve rnosti njihovih roditelja”. kao što smo videli). kome daje svoje ime. od kojih dve stotine pravih kneževa. zar nije on glasno tvrdio da ruski vojnički stalež treba da „služi državi? U to vreme je b io odveć rasprostranjen običaj da se izbegava vojna služba. misleći jedino da se vrate svojim kućama. kao što znamo. Prema jednom ukazu iz 1722 godine. On im takođe nameće obavezu da služe kao prosti vojnici i potčinjava ih ukazu od 26 februara/9 marta 1714 godine. po k ome niko ko nije ispunio tu obavezu ne može biti proizveden za oficira. Posoškov navodi jednu svakid ašnju rečenicu zemljoposednika: „Neka bi nam Bog dopustio da služimo velikom vladaru ne izvlačeći mač iz korica!” A za vreme ratnih pohoda „čitave desetine ovih ratnika skrivale su se po šumama i jarugama. Petar potv rđuje ovu povlasticu stvarajući godine 1719 Leib regiment dragona. među kojima i kneževi (Golicini. čine da ov a služba postaje stalna. — docnije ćemo vi deti kakva je bila sudbina ovog programa nastave. Petar pokušava da zavede pripremnu obuku između desete i petn aeste godine. 22 3 Godine 1712 mladići iz Moskve odvedeni su u masi u Petrograd na smotru. pretstavnici ruskog šljahtestva ili plemstva — to je jedan od prvih prim era upotrebe ove reči — nemaju drugog načina „sem da služe u gardi”. plemić koji ne dođe na smotru izlaže se mogućnosti da bude „obeščašćen” i da doživi „građansku smrt”. pod pre tnjom konfiskovanja njihovih imanja. On primorava plemiće da uče matematiku. Ipak. Vojnik u gardi. dao Petru ideju za čuveni ukaz od 18/29 . on vrši smotru nad više od 8. Plemići se i dalje izvlače. Pošto je mesni nadzor nad vojnom sl užbom zemljoposednika bio ukinut u isto vreme kad i teritorijalno regrutovanje. preteći im svirepim kaznama.” I pored svih ovih zabušavanja. ili se pak — opet po r ečima Posoškova — ugledaju na Zolotareva. dok on „krstari poljem u zaprezi o d šest konja i upropašćuje svoje susede. svaki ima pravo da i opljačka. koji su po poreklu bili plemići.aci koji nju nagoveštavaju prilično su značajni u poslednjim godinama njegove vladavin e. Ovo j e isti onaj Saltikov koji je. pošto otsluži svoj rok. samo menjaju metode : umesto da se kriju po svojim domovima. Ali činjenica da ove pretnje moraju neprestano da se ponavljaju i pooštra vaju dokazuje njihovu bezuspešnost. koji umesto sebe šalje u rat jednog siromašnog p lemića. Sasvim je prirodno da se u takvoj sredini ubrzo razvi la „staleška svest”. a kada treba ići u rat. prve Petrove reformne mere ne dopuštaju da se predvide takvi rezultati. kako kaže Kurakin? S druge strane.

Ona pred nas iznosi jedan bilans: Petar je izazvao mešanje raznih društvenih sloje va. već i da učvrsti položaj plemstva . on treba da prisustvuje trim a pozdravima. heroldmeistera-a (načelnika odeljenja za plemićske grbove). on je spreman da prizna ono što je učinjeno. Ako se pomisli da je Tabela rangova ustanovljena tek 1722 godine i da je ona tako reći kruna čitave reforme. 22 5 Držanje Petrovo prema višoj klasi koja se obrazovala za njegove vladavine vidi se i u obzirima koje je ukazivao eliti prestoničkoga plemstva. vraća se p . koji im a da se stara isključivo o plemstvu. razume se.” a to će reći da sprečava plemiće da izbegavaju vojnu službu prihvatajući se položaja u građanskoj službi. i Petar. Ustanovljavanje ove tabele smatra se većinom kao je dna demokratska mera. ima više činovnika nižeg porekla — nekadašnji podjač ego plemića. ali. Razume se da se naglašava „najbolje plemstvo”. uzdigao na vlast ljude niskoga porekla. građanski položaji sa odgovarajućim vojnim činovima iz Tabele rangova. ponizio plemićske porodice. koja u to vreme počinje da dobiva izvesnu važnost. Godine 1722 ustanovljeno je je dno novo zvanje. ali odlučuje da s e ne ide dalje tim putem. Po rečima Bergholc a „ništa ga nije moglo zadržati” kada je trebalo učiniti neku prijatnost gardi. Menjšikov ga stiže trčeći: car ne može da se povuče tako. „bilo bi uvredljivo za vojna lica ko ja su dobila svoj čin po cenu naporne službe da vide kako druga lica dolaze nezaslužen o do istih počasti ili čak i do višega čina. građansku i dvorsku službu. S druge strane ta tabela potvrđuje odredbe ukaza iz 1721 godine koji je proglašav ao da jedan vojnik niskoga porekla može da dobije naslednu plemićsku titulu pošto dobi je čin višeg oficira (ober-oficir). iz osam prvih rangova (do čina majora i koleškog sudijskog pomoćnika). jer. kaže on. koju potvrđuju i druge Petrove odluke. a vojna služba uživa najveće uvaženje. prisustvuje prvom pozdravu i udaljuje se od mah.marta 1714 godine o neotuđljivosti nepokretnih imanja. i dalje samo jedan izuzetak. U građanskoj službi. on je ophrvan brigama. i njegova zlovolja ispoljava se nervoz nim trzanjem ramena i glave. da plemići dobivaju rang tek pošto ga zasluže i da i m se izvesno „dostojanstvo” dodeljuje kao nagrada za njihove vojne zasluge. čiji tekst ponavlja reči ovoga „savetnika” sa aristokratskim težnjama: „na 22 4 taj način porodice neće biti imovno upropašćene. i isti o vaj pisac saopštava jednu značajnu činjenicu: 29 juna/10 jula 1721 godine Petar prosla vlja svoj imendan. pošto se deoba iman ja vrši kao i ranije. ruskog i tuđinsko g porekla. koji će moći da se koriste „svim počastima i preimućstvima koje uživa to plemstvo”. Tabela izjednačuje „sa najboljim i starim plemstvom” potomke građanskih službenika i oficira. koji zacelo nije naviknut da sluša takve primedbe. posle toga odjednom se zaustavio. koja priznaje tri uporedne kategorije hijerarhija: vojnu. ali on mora da se uputi ka postrojenoj gardi i da o dgovori na njen pozdrav.” On naređuje heroldmeister-u da „pazi da ne bude više od jedne trećine članova svake porodice zaposleno u građanskoj službi. pre izvesnog broja godina provedenih u službi. oficir poreklom iz nižeg staleža ostaje. taj zakon je doživeo neuspeh. Petar uopstalom ne prestaje da ponavlja ple mstvu kako se ono upravo svojom vojnom službom razlikuje od prostog naroda i obraz uje pravu aristokratiju. I pored toga što je mnogo cenio naučnu spremu i posebna znanja koja su se tražila od činovnika — on je čak naredio heroldmeister-u da ustanovi jedan staž za obuku u administrativnim i ekonomskim poslovima —.” Istina. Petar zabranjuje da se izjednaču ju. kako se ne bi smanjivao broj vojnih lica na kopnu i na moru. a ne „skromno poreklo”. U isto to vreme sastavljena je Tabela rang ova (Tabel o rangah). gradi. osim svoga finansiskog cilja. onda će se lakše razumeti da ona nije samo imala za cilj da zavede demokratska načela. i njihove velike i slavne po rodice ostaće nepokolebljive. jer ona proglašava da samo ime nije dovoljno da obezbedi pol ožaj u državi onome koji to ime nosi. on jasno otkriva nameru z akonodavaca. čak i ako su „skromnoga porekla”. Ali. on prilazi.

Poznati su mnogi dokazi poverenja koje je on ukazivao oficirima garde. ovaj zakon ne pravi nikakv u razliku između raznih tipova nepokretnih dobara.” U Vjatki. a zatim prema „dušama”. i Petar zahteva tu službu od svih plemića. na primer. „podoficir Pustoškin. Gardiski oficiri prisustvuju sednicama Senata i motre na držanje senatora: francuski diplomat La Vi iznenađen je što vidi „kako senatori ustaju sa svoga sedišta p red nekim poručnikom i kako se prema njemu ophode sa puno poštovanja”. koje još i ne postoji. primenio je najsvirepije mere. i nezavisna nasledna dobra. već i u zako nskom pogledu. vojnik Netesev ulazi pijan u kancelariju jednoga kamerira. primanje mita. ovi su otada počeli da vrše službu poreznika nad svojim sopstvenim seljacima i postali tako reći činovnici ministarstva finansija . a ovi dru gi pali. Na taj način vrše oni besplatne službe — jedine koje u to doba postoje — pomoćnika u mesnim administracijama. I zaista. U unutrašnjosti z emlje. a nad kojima oni sa d stiču pravo potpune svojine. jer su oni prvi prestali da budu robovi. Dok se elita plemstva koja služi u gardi koristi carevom naklonošću. k oja ne postoji ni u jednoj zemlji i koja izaziva vapaje. Porobljavanje seljaka. nego i na vrat. Iako on isprva ograničava ovu zavisnost sebara dopuštaj m da stupaju u vojsku bez pristanka njihovih gospodara. hapsi i okiva u lance „najbolje građane” te va oši. Kada je — da bi uprostio švedski sistem — poverio prikupljanje novoga poreza na zemlju veleposednicima. u pogledu svoje ličnosti. pa ma kakvo bilo poreklo dobara koja oni poseduju. poverava on gardi brigu da izviđa administrati vne krivice. pod zavisnost vlastele. kad više nema iluzija o svojoj okolini. ima još mnogo drugih. kao i za obične gr ađane. i njegovo poverenje nije iznevereno. šiba stražare batinom. Kad ponekiput uvidi posledice svoga zakonodavnog rada. kako priča diplomat Matvjejev. vojna služba je obavezna za plemiće. koje može da ga protumači kao dodeljivanje prava apsolutne sopstvenosti nad polj skim dobrima koja ono ima u državini na osnovu vojne službe koju vrši za račun države. menjajući iz osnova odno između zemljoposednika i seljaka koji žive na njihovim posedima. i ne propušta da i on primi mito.oslušno. opustošio kancel arije i savladao starešine nadleštava stavljajući im lance ne samo na noge. ili tačnije rečeno — kak o primećuje Ključevski — o nedeljivom nasledstvu. I ovde su razlike koje su postojale između raznih kat egorija seljaka iščezle još pre Petrovog stupanja na presto. bez obzira na to poreklo. Pri kraju svoje vladavine. oni vrše sem toga i službu koja spada u nadležnost ministarstva unutrašnjih poslova. On bez uspeha pokušava da ukloni barem vidne znake evolucije ka porobljavanju koje se tada vršilo: tako 1721 godine naređuje Senatu „da prekine pojedinačnu prodaju ličnosti. jer ovi ljubimci iz poslednjeg doba njegove vladavine razgolićuju zločine i kažnjavaju ih strogo. oficiri su ovlašćeni da vrgnu u oko ve „gubernatore. zavodeći sistem pasoša: b ez posebne „otpusnice” koju izdaje sopstvenik zemlje. čije je uživ anje uslovljeno godinama vojne službe. p odrazumevajući tu i njegove ljubimce. 22 6 Ovaj zakon još doprinosi učvršćivanju povlašćenog položaja plemstva. Petar i zakonski potvrđuj e ovo približavanje. — Razume se da Petar nikada nije imao nameru da zavede rops tvo. oporezujući ih najpre prema „ognjištima”. ta dva tipa imanja koji su se istina znatno približila u XVII veku ne samo stvarno. seljak ili sluga ne može da se u dalji da bi išao ma kud. jer postupno upisuje i jedne i druge u poreske obvezni ke. izaslanik finansiskog kolegijuma. vicegubernatore i njihove potčinjene. Kada su postavljeni za pomoćnike mesnoga komesara koga oni sami i biraju. stavljajući im lance na vrat i noge. pronevere. kao slučajno što se često događa u Petr ovim zakonodavnim spisima — taj zakon brka državna dobra (pomjestje). U slučaju da se ona ne može . Stapajući potpuno razna zakonska prava so pstvenosti. kuda se šalju sa naročitim zadacima. ipak docnije ukida ovaj oblik zakonski dopuštenog bežanja sa zemlje za koju su vezani. zakon o „nedeljivom nasledstvu” unosi „jedno divno dobročinstvo” plemst vu. položaj slobodnih seljaka i položaj sebara približili su se. a to će reći visokog činovnika.” U Moskvi. on se prvi uplaši. dotle se celo ple mstvo koristi zakonom iz 1714 godine o neotuđljivoj nekretnini. prisustvuje svečanosti i ispunjava tako svoju društvenu obavezu prema plemstv u. S druge strane.

U novoj organizaciji gradova nema ni jednoga elementa samoup rave (self-government): istina. ali su oni neuklo nljive starešine grada. Ali pod tom lepom f irmom i tim zvučnim nazivima tuđinskoga porekla krije se samo jedna finansiska mera. ali ne kao „ugledni” ili „redovni” građani. sa svim njegovim pravnim nedostacima i svom moral nom gnusobom. Za važne poslove pridaju se magistratima staroste. Podela gradskog stanovništva na dve „gilde” nema u sebi ničega demokratskog. apotekare. država je ostavila seljake na milost i nemilost njihovih gospodara. — Nekoliko socijalnih promena koje u gradovima i zazivaju Petrove reforme nisu takođe namerne.potpuno ukinuti” — dodaje on — „neka se bar vrši prodaja čitavih porodica. ratušu i burgmestre (pretsednike opština). nagnalo ga da sa gradovima postupa sa više ob zira. itd. Takvo stanje postojalo je otp rilike i pre njega. knezu Trubeckom. Članove magistrata biraju. kao što smo videli. kao što su trgovački i industriski kolegijumi. ipak je potrebno dve i po god ine da bi se to uspešno okončalo. Za ovu reformu on pribegava istim izvorima i služi se i stim metodama kao i za reformu centralnih ustanova. ugled građani i burgmestri. a njihovi pretsednici mogu čak da dobiju plemićsku titulu za usluge učinjene drža vi. bila je da stvori auto nomnu opštinsku upravu. Što se tiče „neredovnih” građa na. Njihova je dužnost da vrše građansko i krivično pravosuđe. oni mogu biti nagrađeni za svoj rad dodeljivanjem izvesnoga ranga. prema uputstvu za magistrate oni se priznaju za gradske stanovnike. „ugledne” trgovce. na staroste i na cjelovalnjik-e odgovornost za glavni posredni porez. Stvaranje povlašćenog gradskog staleža. U 1718 godini stavlja on pribelešku na ovaj projekat: „usvojiti za sve gradove . Prva gilda obuhvata: bankare. druga. P osle promene finansiskog sistema. oni u pravljaju gradskom policijom i dužnost im je da potstiču stvaranje fabrika. da osnivaju škole. naređujući mu da završi taj posao u roku od pola godine. i to u obliku dotada nepoznatom. Tako je stvarno ustanovljeno ropstvo. ovaj začetak opštinske autonomije iščeza va zajedno sa rasparčavanjem prihoda Ratuše na razne gubernije. istaknute zanatlije. kojoj je cilj da nabaci na 22 7 trgovce. 4. između građana prve gilde. obične zanatlije učlanjene u esnafe. Jedna od prvih Petrovih briga. Petrova reforma imala je dakle za posledicu da ozakoni u gradovima. uzalud je on izneo svoju glavnu mi sao da „spahije nisu svetovni gospodari seljaka”. koji imaju savetodavni glas i koje biraju gilde. a ne pojedinih s ebara”. male trgovce. Ovoga puta je usvajanje merkantilističke politike i stvaranje posebnih ekonomskih organa. godine 1720 i 1721 rad na sastavljanju novih statuta još nije dovršen. Izvan gilda ostaje „prost narod”. Kada je Petar bio pr imoran da obnovi sve centralne ustanove morao je isto tako da centralizuje i opšti nsku administraciju. članove magistrata biraju gilde. da ih smatra ne kao oruđa njegovog finansiskog sistema. godine 1722 on preti teškom robijom oberprezidentu glavnoga magistrata. čineći spahije odgovornim za postupke njihovih se ljaka. Porobljavanje seljaka. da potpo mažu razvitak zanata. već kao pomoćne organe e konomskog razvitka zemlje. NARODNA PROSVETA I REFORMA CRKVE . I ovde on ima da zahva li Henriku Fiku za zakonski projekat o stvaranju gradskih magistrata. lekare. koja se takođe zasnivala na klasnim razlikama. ali. a to će reći plaćeni radnici i nadničari. Uzalud je seljak Posoškov — koji je bio veoma napredan za doba u kome je živeo — žel eo da se jednim zakonom utvrde novčane obaveze i kuluk i da se odvoji seljakova ze mlja od zemlje njegovoga gospodara. oni imaju pravo da podnose svoje žalbe preko svojih starosta i svojih desjatsk ih (desetara). kao što je učini la za celu Rusiju. na osnovu pravilnika Rige i Revala”. premoć jednog višeg društvenog staleža. otpočelo je. već one samo posredno proističu iz tih r eforama. koje će trajati jedn o i po stoleće.pro tivu smrtne kazne koju oni izreknu može se uputiti apel na glavni magistrat. Prestajući da posreduje u odnosima između spahija i seljaka.

odabranih isto tako među plemićima kao i među onima običnoga porekla. Daj Bože da ljudi u njoj vrše pametna proučavanja da bi mogli da vrše razne službe: crkvenu. Pošto tada cilj učenja nije bio da se razvijaju sposobno sti mladih ljudi. jer nimalo ne razumem ni jezik ni samu nauku”. smatra svoj zadatak „kao najveću nesreću” i žali se na to u pismima koja upućuje svojoj porodici: „Evo gde mi je pao u deo najžalosniji život. ni jedan jedini nije postao brodar. lekar u bolnici. svak uči svoj zanat na praksi. a retko su i odašiljan i mladi ljudi u inostranstvo. obuzeti žudnjom za domovinom. Takvo je stanje duha mnogih mladića. na l icu mesta. U početku je Petar. jer postoji bojazan da će. Pedagoški problem je savršeno nepoznata s tvar za ova dva razdoblja. Bog čak i slepcima pokazuje put. kad upozna veru i običa je drugih ljudi. građevinsku i lekarsku!” Petar tada i ne sluti kakvo je stanje u toj Akademiji. kaže n. Oni su se zadovoljavali da uživaju u svojoj slobodi. U vreme cara Alekseja. Od pedesetorice koji su godine 1697 pošli u isto vreme kada i mladi car u Veneciju. ali. jer mi je nametnuta najteža nauka. niti kakva su Adrijanova shvatanja o školsk om programu. mogao bih posvetiti s ve dane svoga života učenju. On se ne plaši. Ali ako nem aju mnogo sklonosti za „tešku” nauku i ne uspevaju da nauče strane jezike. Kada su stigli u Veneciju. kao i dipl omati i mali broj imućnih turista koji su tamo zalazili nisu mogli da shvate ni sa mu osnovu evropskog života niti da im ona omili. činovnik u svome nadleštvu (p rikazu). pa ipak ne bih postigao uspeh. a ponekad su sklapali na brzu ruku i poneko prijateljstvo. odreći se svoje sopstvene vere i preći u njihovu. kada je uskoro potom uvideo koliko je njegov razgovor sa patri . — Petar se nije ograničio samo na to da evropeizira spoljn i izgled svojih podanika. da mladi ljudi koji su slati u inostranstvo. po imenu Nepljujev. građansku. već da se oni pripreme za izvesnu praktičnu karijeru. što će Rusi dolaziti u dodir sa tuđi ncima. treći opet piše Petru povodom jednoga svog druga: „Ti si me izvol eo zapitati kako je Stevan (Boženinov) uspeo da nauči geografiju kad nije znao ni az buku. ali . Pre Petrovog stupanja na prest o sveštenik je učio svoj posao u crkvi. vojnu. Englesku i Holandiju „da izučavaju arhitekt uru i brodarstvo”. oni se rad o odaju raskalašnosti i ostavljaju za sobom. Ml adi Rusi mogu samo da najpovršnije upoznadu praktične metode rada i moraju se zadovo ljiti da kako tako proučavaju nauke u njihovim svakodnevnim primenama. bilo je izlišno stvarati škole. drugi jedan. a apotekar u laboratoriji. umesto da stvara škole. Ja o tome nemam pojma. ali su ovakvi slučajevi bili retki. razlika između ruske i evropske civilizacij e bila je toliko velika. Ustvari. Po po vratku sa svoga prvog putovanja pripoveda on naivno patrijarhu Adrijanu o svojoj nameri da pretvori u univerzitet Akademiju slovensko-grčko-latinsku: „Božjom milošću”. 22 9 Zbog toga se Petru nameće potreba da u svojoj državi organizuje pripremne škole. a mlad trgovac za tezgom. Razume se. sticanje ozbiljnih znanja bez ikakve prethodne spreme pravo je čudo. Isto tako i za Pet rove vladavine moreplovac uči svoj posao na svome brodu. ne hajući da se vra ti svojim poslovima i svojoj porodici”. On je isto tako i osnivač intelektualne klase u Rusiji. hitali su da se vrate svome domu zadržavaj ući u sećanju samo uspomenu na dobra vina i na lepe žene. Kotošihin je govorio: „Ne šalje se niko u druge zemlje d a proučava i upoznaje tuđinske običaje. kao njegovi prethodnici. 22 8 Kao i za ostale manifestacije ruskog života. koje Petar šalje u Evropu u strogo praktičnom cilju. samo nepovo ljne uspomene na svoj boravak. jedan od njih ne sme da iziđe iz svoje sobe jer se boji da će pasti u latinsku zablu du i iz mržnje prema tuđinstvu. bilo je nekoliko Rusa koji su ost ali u tuđini i odrodili se. slao buduće specijaliste da stiču praktična znanja u inostranstvu. Uistini. u državama koje posećuju.Stvaranje škola. tako se i ovde ne bi mogla povući tačna g ranica između kraja XVII i početka XVIII veka. „imamo i mi jednu školu.

Ubrzo Petar mora da uvidi da se ne može postati moreplovac jednim mahom. Pos le raznih pokušaja on naposletku uspeva da tačno izloži taj problem: pre nego što se stv ori neka viša stručna škola. pravilima francuske i nemačke učtivosti. sirijskom i haldejskom”. a to je privatna škola pastora Glika u Marienburgu. i sva k može tu da uči „predmete po svom izboru”. on pozdravlja mladiće dobre volje jednom ruskom rečenicom koja je dosta nevešto sročena: „Zdravo. nego i vaspitač. l atinskom. Ustanovljen je i internat za decu čiji roditelji stanuju daleko. jevrejskom. koji su naučili geografiju i geometriju. u Akademiju za brodarstvo i A kademiju slaveno-grčko-latinsku. Da bi ostvario svoj program. Po zauzeću ove varoši. Njegov nastavnik švedskog jezika predaje u 23 0 isti mah i istoriju. francuski. potrebno je stvoriti osnovne i srednje škole. Usled toga se i samo učenje smatra kao izvesna služba za koju se prima plata. on upoređuje omladinu „sa mekanom glinom koja zadržava sve utiske”. Ovo je prvi pokušaj u Rusiji da se u jednoj „privatnoj školi” da je opšta nastava mladićima koji su većinom iz viših društvenih redova. potrebe toga doba traže otvaranje osnovnih škola.jarhom bio neumesan. i da u nepismenoj Rusiji treba najpre naučiti učenike da čitaju. Glikova „gimnazija”. jahanja i mačevanja”. Ovo je prva ustanova koja je u suprotnosti sa Petrovim duhom koji teži samo onome što je praktično i korisno. italij anski i švedski jezik. a može da primi 300. „gimnazija prima samo siromašne blagodejance. i on obećava da će ih učiti „geografiji. Ne ispitujući o vde sve zlosrećne Petrove pokušaje u pogledu škola. profesora matematike i moreplovstva.000 tadašnjih rubalja. Kurakin kaže da je to „škola viteških znanja. On poziva u Moskvu Engleza Farvors ona. baca se on lično na posao. Jedan poseban ukaz poziva tada „Plemenite ličnosti” da u nju „dovedu svoju decu bez ikakvog ustezanja i da im tu pruže vaspitanje o svom t rošku. dobiva državnu pomoć od 3. a naredna generacija daće tome programu naziv „ple mićskih nauka”. Godine 171 . Glik ima amb iciju da ne bude samo profesor. Glik je očekivao da će učenici pohrliti sami od svoje volje. o vi plodne šibljike. jer upravo u kući toga pastora stanuje livonska seljanka koja će kasnije postati rus ka carica Katarina I. u njegovoj školi predaje se samo latinski.” Ništa nije pomoglo. on se ne ogra ničava. da bi se videli sa svojim majkama i se strama. ali godine 17 06 njegova gimnazija ima svega 40 učenika. kapetana i plemića koji nem aju zemlje. Glikov pokušaj je preran. a za prekršaj discipline izlažu se batinanju. nemačkom. umesto kneževske dece. Po dva učenika. već mu ona služi kao učite ljska škola iz koje će izići budući nastavnici. latinskoj retorici sa vežbanjima u govorništvu. politici. viteškom jahanju i višoj dresuri konja”. Glik pada u ruke Rusa. a učitelj igranja Ramberg daje lekcije „iz lepog ponašanja i komp limenata na francuski i nemački način”. koji otvara godine 1705 Školu matematičkih i pomorskih nauka i drži svoja predavanja u Suharevskoj kuli i sto toliko za „one koji tu dolaze svojevoljno” koliko i za „one koji dolaze pod moranj e”. U svojim prospektima. sastavljenim pompeznim stilom. zaustavićemo se samo na jednom prime ru. One postaju još potrebnije kada je Petar nametnuo plemićima obavezno školovanje. Kao god što je nekadašnja stručna škola za teologiju imala dužnost da popravlja svete kn jige i održava veru. Dekartovoj filosofiji. no kojima su potrebne pritke i kočevi”. i Petar ga uzima pod svoju ličnu zaštitu. decu majora. grčkom. Uistini. te da se mora stvoriti škola koja neće biti posebno posvećena „pomorskim znanjima”. samo na preseljavanje Pomorske akademije u Petrograd. jer pre takvih g imnazija. ako se učenici pokažu nemarljivi. To je prvi ozbiljan pokušaj da se u Rusiji stvore srednje škole. isto tako ova nova brodarska škola ima i praktičan cilj da preobr azi vojsku i flotu. kao i „veštini igranja. I pored svega toga ta ustanova ne napreduje: jedan deo zemljoposedničke dece beže iz nje. Ustvari. sa njima se postupa kao sa odraslima i kažnjavaju se kao za prestup protivu zakona: za neopravdani izostanak kažnjavaju se novčano. nemački. koje on smatra kao pripremu za vojnu službu. strategiji. osnovana 1705 godine. otposlani su u svaku rusku guberniju „da poučavaju decu iz svih društveni h redova”. jezicima: francuskom. drugi je napuštaju da bi prešli u posebne škole.

„nije red da crkvene škole obučavaju učen ike jedino u geometriji i aritmetici. Posle Petrove smrti. među kojima treba na vesti i suparništvo između crkvenih i svetovnih škola koje se otimaju o učenike. i da osnovna škola skoro nije ni posto jala za Petrove vladavine. Pošto je crkv eni pravilnik iz 1721 godine pozvao episkope da osnivaju eparhiske škole na svome području. u 1727 godini mogu se nabrojati 46 eparhiskih škola sa 3. da bi ostala u njihovim dućanima i učila njihov zanat. Istoričar Pomorske akademije piše da „pošto su učenici prostoga porekla naučili da čitaju.9 od sto) završavaju u njima svoje školovanje. I sam program nastave zavisi jedino od raspoloživih sredstava i revnosti upravnika škole. Srednje škole su se same od sebe diferencirale. Odlazak ovih dveju kategorija učenika smanjuje brojno stanje matematičkih škola na 572 deteta. jer. Ovaj ogromni napredak ne izvršuje se bez velikih teškoća. Ve oma aktivne crkvene starešine. niti gde da se nađu potrebne namirnice i materijal. 19. Ali Sinod odmah protestuje. ne dodavajući tome teologiju.5 od sto su deca posadskih (gradskih stanovnika). njih je samo 2. što se tiče plem ićskih i bojarskih sinova. samo 302 (19. i udžbenici. Pa ipak. u njima se izučava gramatika. Eparhiske škole pokazuju mnogo više života. iz kojih jedna petina učenika beži ili bivaju vraćeni roditeljima.000 učenika odabrano je. kolegijum admiralitet a pokušava da se otarasi ovih škola potčinjavajući ih Sinodu i spajajući ih sa eparhiskim šk olama. ni kakvi treba da budu nastavn ici. N e primorava se ni nastavnik da predaje. istina. i zgrade. i svaka oblast mora da ima jednu takvu školu. i školski materijal. Tu sve zavisi od starešine dotične eparhije.2 od sto su čino vnička deca. Osim pismenosti. naprotiv. Skoro pol ovina njih (45 od sto) jesu sveštenička deca. a to će reći deca vojnika (dragona. kojima se pridružuju još 30 u 1720—1722 godini. 12. Tu njegovi pokušaji ne daju nikakav rezultat: o onom njegovom pokušaju što ga je učinio prilikom popisa stanovništva iz 1710 godine ovako se izražava arhiepiskop Jov i z Novgoroda: „Popisivači prisiljavaju sveštenike da grade škole u svakoj parohiji i da u njima predaju razne predmete. samo 4. kao što su bili Jov iz Novgoroda — koji je prihvatio br aću Lehudi. 23 1 Sinod opet traži da se sveštenička deca upisuju u eparhiske škole koje spremaju svoje učen ike za sveštenički poziv. Dmitrij iz Rostova i Gabrijel Bužinjski. Mi raspolažemo. polovina pripada eparhijama Male Rusije. a druga p etina sastavljena je od „nepismene. puštaju da ško le začame i da se naposletku zatvore. kaže on. Ali ovo skromno brojno stanje nije se dugo održalo. za godinu 1727. prema društvenim kategorijama učenika. — i ovaj broj neće se menjati pre nego što ove škole budu pretvorene u seminare 1737 godine. glupe ili maloumne dece”. ni učenik da uči. Ali oni ne umeju da objasne odakle treba uzeti sr edstva koja su potrebna za građenje ovih škola. pr ivlače stotine učenika i znatno proširuju program nastave. p i računaju” — u razredu ruskog jezika i matematike — a to će reći pošto su završili dve prve dine učenja — samim tim su završili svoje školovanje i osposobljeni da mogu vršiti razne d .” Zbog toga se m atematička škola održala sve do 1744 godine.500 dece koja su prošla kroz ove škole. 14 od njih moraju da budu zatvorena. za matematičke škole. otvoreno je za pet narednih godina 46 takvih škola. ili se pak upućuje „na nek o drugo opredeljenje”. Oni samo kažu: „Biće izdat jedan ukaz o tome”. i učitel ji. I tako sad postoji po jedna svetovna i jedna crkvena škola u svakoj oblasti. zatim Putjirim iz Novgoroda. ostalo ih je samo 28. spojivši se delimično sa „garnizonskom vojnom školom” ustanovljenom 1732 godine. ni koje predmete treba u njima predavati. Drugi. Posadski prvi protestvuju. One su nazvane „brojovne škole” ili „matematičke škole”. Od 1. kozaka i artiljeraca). U oblasti osnovne nastave Petrovo delo je daleko od toga da bude isto toliko obi mno. Oko 2.000 učenika — od kojih. filozofija i teologija.5 od sto. milom ili silom.6 od sto su skromnoga porekla. Akade a slaveno-grčko-latinska pozvana je isto tako da stvara nastavnike. retorika. Ovo dokazuje da osnovnoj nastavi nedostaje sve. oni zahtevaju da se njihova deca oslobode obaveznog ško lovanja. zanimljivim dokumentima o radu ovih ruskih srednji h škola.6 osnovano je 12 škola.

gde se Petar prilikom svoga prvog putovanja sprijateljio sa porodicom štampara Tesinga i gde je osnovao jednu rusku štampariju. činovnika u admiralitetu. Godine 1708 usvajaju se „nova amsterdamska slova”. Kada je Akademija preseljena u Petrograd. Pre nego što bi se prevodile naučne knjige. koja je namenjena raznim društvenim kate gorijama. napominje on. botanici. već samo najosnovniju spremu za niže kla se. i to bogatih plemića. zacelo. on ih ne štampa „samo radi tašte lepote. ratu. nemaju u sebi ničega što bi moglo da uznemiri Akademiju slavenogrčko-latinsku. Šta više. ne zato što govore o suviše teškim predmetima. Za tim su sa stranih jezika prevedeni mnogi udžbenici posvećeni artileriji. treba prevoditi samo ono što se direktno odnosi na pre dmet. ali su viši razredi namenjeni plemićima. Godine 1717 pojavljuje se prevod . trebalo je da nadoknadi knjiga. pa se čak i pobožni spisi izdati u Kijevu nemilosrdno p roganjaju. ona uzima naj veći deo svojih učenika iz reda plemića. Pa ipak. a to će reći „građanska slova”. kasnije. fortifi kaciji. Razume se. Niži razredi. Matem atičke škole. već je njima nepoznat i predmet koji imaju da prevode: jedan savremenik piše da „oni koj i znaju jezik ne poznaju nauku. Inžinjerskoj i Artileriskoj školi. Štampanje knjiga i književnost. U Petrovo vreme ne samo da prevodioci ne raspolažu naučnim rečnikom. ova rđava prođa knjige ne dokazuje da sklonost ka čitanju još ne postoji. utvrditi prigodnu 23 3 terminologiju. inkvizitorsku cenzuru. a ne „brbljanja”. pobožna i poučna dela u stilu Velikog ogledala. itd. U oblasti knjige vidi se kako društvo i država dobivaju svetovno obeležje još n aglije nego u oblasti školske nastave. Čitaju se životopisi svetaca. već za učenje i obrazovanje čitaoca”.. kako bi se pripremili za 23 2 službu u ratnoj mornarici. apotekarskih pomoćnik a. Od svih Petrovih izdanja jedno jedino delo uživa uspeh. Svetovne ruske knjige štampaju se u Amsterdamu. da stupe u inžinjersku školu. objavljena prema rukopisu u koji je Petar lično uneo pažljivo mnoga objašnjenja. i godine 1716 Petar im izrično zabranjuje da stupaju u njih: plemići ne smeju da borave u unutrašnjo sti. već zato što su prevodi rđ vi.užnosti: pisara. i zaslužuje stoga da se na njemu zadržimo. hirurgiji. koje je Petar osnovao 1712 godine. Isti preobražaj vrši se i u dvema drugim specijalnim školama. kojima je zabranj en boravak u unutrašnjosti zemlje i koje one pripremaju za vojničku karijeru.” Ove knjige. koje su provinciske ustanove. „dirljive” ili „šaljive” pripovetke prevedene sa poljskog ili izvorne. Akademija slaveno-grčko-latinska vrši. sa kratkim uvodom ispred svakog odeljka. kojima je i bila namenjena. one su potpuno nerazumljive za ruskog čitaoca. posle koje nastaje prava stručna obuka. inžinjeriji i vojnom građevinarstvu. mehanici. „ ci”. a oni koji poznaju nauku ne znaju jezik. već ona pokazuje da radoznalost čitalaca nije uprav ljena na knjige koje Petar želi da nametne. i dalje rade u Moskvi. ona je isključivo namenjena plemićima. nisu namenjene plemićima. potrebno je najpre izraditi je dan rečnik. namenjeni učeni cima iz narodnih slojeva. anatomiji. morala je ova najza d da uzima učenike iz naroda. i iz njih izilaze nastavnici ma tematičkih škola. ogroman za on o vreme. i vojnička priprema. posle njenoga preseljenja u Petrograd (1719 ). kao što zn amo. građevinarskih pomoćnika. One nisu opasne za pravoslavlje. — Ono što škola nije mogla da pruži.” Ne treba se mnogo čuditi što se godine 1703 holandski trgovac žali kako se knjige ne prodaju i kako je njegova trgovina u deficitu. Usled stalnog uzdržavanja plemića. ali da plemići nastavljaju učenje u višim razredima. „ispunjavaju često svoje knjige nekorisnim pripovedanjima jedino u cilju da one budu što deblje. građanskoj arhitekturi. prva knjiga štampana ovim novim slovima je jedna geometrij a. U Artileriskoj školi početni razredi sastavlje ni su od dece artileraca. Tako školska nastava ne daje opšte obrazovanje. kao i „matematici.” Petar budno motri da u ovim prevodima budu samo tačne činjenice. namenjena samo višem staležu. itd.

da sedi. da govori. Setimo se samo programa Glikove gimnazije: pastor nije bio mnogo istrčao ispred svoga doba. da se ne pr evlači šakama po stolu. pisca onoga poznatog testamenta protivu stranaca. ustima. ne braniti uporno svoje mišl jenje. tanjirom. itd.” Ogledalo daje pouke o svemu tome. On je bio vaspitan prema davnašnjim običajima. On dobro poznaje shvatanja crkvenih velikodostojnika koji okružuju nj egovu majku i koji su protivni svemu što potseća na moderna shvatanja. on ima dosta razloga da smatra sveštenstvo za svoga protivnika. viljuškom. kao protođakon. arhimandrita i drugih crkvenih ličnosti. On čak sastavlja i podro bna pravila za ovu komedijašku ustanovu. d a se viša klasa izdvoji od ostalog društva.dela Ogledalo učtivosti za mladež ili pouke o lepom ponašanju. da se ne češe po glavi za stolom. i da nosi na glavi jednu mitru ukrašenu nepristojnim likom Bahusa. i čitav im „konklavom” episkopa. džepno m maramicom. nogama. Ali ne treba Petru pripisivati takve namere. njegova osećanja prema crkvi dat iraju još iz njegovoga detinjstva i slična su onima koja on ispoljava prema bojarima . a 1767 godine štampano je peto izdanje. a takođe da bi mogao razlikovati jedan „čovek plemićskog porekla od glupaka”. šeširom. da se ne čiste zubi vrhom noža. kojoj na čelo stavlja „kneza-papu” ili „veom a komičnog patrijarha Moskve. zajedno sa promenom nošnje. Svakoga Božića praćen gomilom od 70 do 200 ličnosti. Uostalom. stranci pokušavaju da otkriju neku potajnu nameru. da se kreće. igri. i ovu n epristojnu igru nastaviće on za vreme čitave svoje vladavine. Za jednu društvenu klasu koja treba da preuzme upravljanje zemljom i koju sam car silom privlači na dvor. voli ih i rado se pridružuje crkvenim ho rovima. no . Za dve godine prodato je 189 primeraka. a naročito u znanju stranih jezika. već i zato „da sluge i sluškinje ne razumeju ništa od onoga što se kaže”. mačevanju. on je od evropskoga duha pozajmio samo površna obeležja jednoga slobodnog mislioca. koja je bila isto toliko grubo pros tačka koliko i skrnavna. jeda n ruski plemić iz XVIII veka treba najpre da nauči kako „da se pristojno ponaša za stolo m. koje treba govoriti ne samo radi vežba nja. rukama. pošto ga prava kultura nije dirnula. Ova „pl emićska znanja” uskoro će se prilagoditi u Rusiji i pomoći će. Ma da on poznaje temeljno crkvene obrede. U ovim neverovatnim lakrdijama i orgijama koje ih zbunjuju. naviknut da se ne pokorava nijednoj di sciplini. a pokazao se kao njihov protivnik . okruženog dvanaestoricom „kardinala” n aročito izabranih zbog njihovog opštepoznatog pijančenja i proždrljivosti. od u crkvenoj vlasti vidi jednu neprijateljsku snagu koju treba slomit i po svaku cenu. među kojima je i sâm Petar . Po smrti patr ijarha Joakima. da pozdravlja. Kukuja i cele Jauze”. Eto zašto on unosi u svoje 23 4 odnose sa Crkvom sve protivrečnosti i svu zbrku koje karakterišu prelazno doba ruske istorije i koje su nerazdvojne od njegove ličnosti. da se ne ližu prsti. da se ne brišu usta rukom. da ne treba čačkati nos prstom. ova knjiga je od neocenjive vrednosti. Istina. Crkvena reforma. prilagoditi se gledištima svoga sagovornika. Razume se. a kojoj je on želeo dati obeležje jednog političkog čina. To dolazi otuda što ova knjig a uči mladog plemića „da ne liči na prostaka” i da se približi što je moguće više idealu „dvo eka”. ipak on organizuje odmah po svome prvom povratku iz inostranstva onu čuven u litiju u kojoj je primorao svoga starog učitelja Zotova da igra ulogu „veoma komično g i veoma pijanog patrijarha”. kao što se može već zapaziti da se to jasno is poljava u poslednjim godinama Petrove vladavine. Ono takođe uči „da ne treba pljuvat i pred drugima. želju da se oslabi ugled Crkve izlažući je potsmehu. car prola zi ulicama „da slavi Hrista”. ali. da se ne žvaće poput svinja.” Ono potom daje složenija pravila o idealn o uglađenom čoveku: ne otkrivati drugima cilj kome se teži. — Petrovo držanje prema Crkvi je dosta neobično i u njemu se ispoljav aju isto toliko njegove prirodne sklonosti koliko i posledice njegovoga vaspitan ja. da ume da se služi nožem. strjelec-ima. odlikovati se u jahanju. tražeći hranu i novac od domaćina koji bi mu otvorili vrata. da ne smeta svojim susedima svo jim nosom. on pokušava. I on lično učestvuje u toj litiji.

kod kojih organizacija Crkve pretstavlja gla vni problem. Dogme su dovoljno proširi vali vaseljenski sabori. da postavi svoga kandidata. čuvar patrijarhiskog prestola. zasenut ug ledom i poštovanjem koje uživa vrhovni pastir. To su granice koje nas u ovome poslu sprečavaju da radimo ili da govorimo. — Episkopi koji rešavaju bez patrijarha liče na udove koji bi hteli d a se kreću bez glave. da se njegovi n eprijatelji „hvališu kako oni ne kaljaju svoje ruke. autonomna. veoma učenog episkopa Marcela. nego ih posvećuju. Petar h oće da jednom za svagda svrši sa političkom moći Crkve. već ono rešava delimično i polit ički problem koji je Petra nagnao da tako radi i koji je jasno postavljen. — „niti sistema” — kako kaže Samarin.” O dnosno same osnove ovoga pitanja. koji je bio skoro isto toliko nazadan kao i Joakim. odaje takv e težnje. Prema tome. menjajući crkvenu administraciju. Stevan 23 5 Javorski. Ali. itd. O n jegovoj reformi mišljenja su podeljena u ruskoj Crkvi. čija će pravila napisati Teofan Prokopovič. pa čak možda i veći od njega. koje je kao i stvaranje kolegijuma posledica uticaja Henrika Fika. čak i kada . prema narodnostima.) ne zavisi od dogmi. sl avenofili Homjakov i Samarin. cilj pravoslavne Crkve nije da umnožava. narodna crkvena organizacija (autokefalna.. Pet ar je već dovoljno moćan da nametne svoju volju: „Prikazi i razrjadi (nadleštva) patrija ršiski” — odlučuje on 16/27 decembra 1700 godine — „prestaju da postoje. Kada je godine 1717 Sorbona iskoristila carevo bavljenje u Parizu da mu podnese jedan projekt o spajanju Cr kava. koji je „mnog o putovao i koji govori latinski. koji je u svojoj borbi sa carem Aleksejem tvrdio da je „duhovno iznad svetovnog”. ipak oni tvrde da se ovo pitanje ne postavlja za pravoslavnu Crkvu.” Jamačno da se Teofan seća teorije patrijarha Nikona. jednak u moći samodržcu.. — njena unutrašnja ad inistracša ne može da pretstavlja kanonski problem. Po smrti patrijarha Ad rijana (u oktobru 1700). mi bismo u tome bili sprečeni apostolskim kanonom koji zabranj uje episkopu da preduzima ma šta bez odobrenja svoga starešine. jer je njoj tuđa i sama pomisao na „razvijanje dogmi”. koji se u ovom pitanju ne slaže sa Teofanom Prokopovičem i naginje ka kato ličkom tumačenju toga problema.bez uspeha.4 Ne samo da ovakvo shvatanje uklanja kanonski problem. „Od ovoga tre nutka Stevan Javorski postavljen je za „egzarha. bolja od one prve. Ako se usvoji ovo gledište. svetovni ruski teolozi iz XIX veka. on smatra da je takav starešina drugi v ladar. već je to samo jedno pitanje pr aktičnosti i korisnosti. naročito u ovako v ažnom poslu. lask ajući sebi da vojuju za samoga Boga. svi će sa osećati pre sa duhovnim p oglavarom nego sa svetovnim starešinom i usuđuju se da ustanu u odbranu prvoga. januara 1721 godin e. Pošto ova Crkva „nema razvitka” — kako kaže mitropolit Serafim u sv ome odgovoru biskupu Palmeru. da oni dižu svoje poglede manje ka samodržcu nego ka vrhovnom pastiru. Petar ustanovljava jedan „crkveni ko legijum” ili Sveti Sinod. Prostosrdačni ljudi su toliko zavedeni o vim mišljenjem. Iako priznaj u da je pitanje o tome ko je nadležan da razvija dogme isto toliko važno za katolike kao i za protestante. onda se ona može cepkati u besk raj. staju naprotiv na stranu Prokopoviča. već d a čuva nagomilano blago. iskorišćuje tu priliku da indirektno ukori Petra odgova rajući teolozima sa Sorbone: „Čak i kada bismo mi hteli da otklonimo to zlo (odvajanje Crkava). Episkop rjazanjski Stevan upravljaće ubuduće poslovima koji se tiču šizme i jeresi. čuvara i starešinu presvetoga patrija ršiskog prestola.” Prilikom stvaranja kolegijuma. i da je njegovo duhovno podr učje druga jedna država. i Petar ne zaboravlja da se protivu njega vojuje „u ime samoga Boga”. italijanski i francuski”. Izvesno je da je on naklonjen protestantskim težnjama i da stvaranje Svetoga Sinod a. ili na zvezde koje bi išle svojom putanjom ne primivši početni pot strek. crkveni pravilnik što ga je sastav io Teofan Prokopovič proklamuje to na jasan način: „Otadžbina” — izjavljuje on u izlaganju p obuda za stvaranje Svetoga Sinoda — „nema da se boji od jednoga korporativno g skupa onih nemira i pobuna koje izaziva uprava jednoga jedinog duhovnog st arešine. Nije onda čudno što jedno tako tašto mišljenje potstr ekava na akciju i samog pastira. jer narod ne ume da razlikuje duhovnu vlast od samodržne vlasti. Kada izbije kakav razdor između tih dveju vlasti. on ne uviđa da se on meša u jednu oblas t koja ne spada u njegovu nadležnost i da samim tim on povređuje crkvene kanone.

i narodu bi lakn ulo. Zar je to vladar? To je neprijatelj. Nemamo više vladar a”. onda sve ide dobro. bio povlašćen. oduzeo na m muževe.” — I svi u horu ponavljaju : „To je proždrljivi džin. Njemu niko ne može umaći. ali on ne uspeva da ih uništi. koje je dobilo vid cezaropapi zma. a ovamo uzima naše sluge i naše seljake za vojnike. napast.” — Svešten „Bog zna šta se sve događa u našoj zemlji! Naša Ukrajina upropašćena je porezima. a sada se okomio i na sveštenike. nema više srećnih dana. košnice. jer skida zvona sa crkava. Zar nema smrti za toga ludaka! On samo ubija valjane ljude. oteraće nas na onaj svet. NEZADOVOLJSTVO ZEMLJE I CAREVIĆA Opšte nezadovoljstvo. što se nikad nije videlo u vreme naših oceva i naših predaka. već pitanje oslobođenja Crkve državnog tutorstva.” — Seljak kaže: „Otkako nam ga je Bog poslao. u drugim trenucima. Otsada pitanje ponovnog uspostavljanja patrijarhata neće više biti pitanje uspostavljanja premoći Crkve nad d ržavom. — Sebar kaže: „Ako poživi dugo. Zato se nezadovoljstvo usredsređuje naročito u nižim društvenim re . — Kaluđer kaže: „Vladar je povešao strjelece kao što se veša slanina. Bojarev sin kaže: „Zar je to car? On nas primorava da vršimo vojnu službu. To nezadovoljstvo ne postoji više samo u jedn oj društvenoj klasi. Sad se okomio i na samoga Boga. 23 6 idu do prolivanja krvi. To protivljenje ima korena čak u Niko novoj reformi. — Žen e vojnika kažu: „Zar je to vladar? On je upropastio seljake i domove. sam. ali svaka nova žrtva koju on nameće stanovništvu. Čudim se e dosad nije našao niko da ga ukloni. ipak je jedan od njih. on besni i mahnita. kao što s mo videli. Ovaj ag ent. kao što je učinio i u Senatu i drugim ustanovama.4 Primeru koji je Rusija dala o ovoj nezavisnosti još u XVI veku sledovaće kasnije G rčka. Niko nema više mira”. to bi bio kraj kuluku. koji treba da je „dobar oficir. Ništa mu ne vredi što galopira kroz Moskvu. omoguća va caru da savlada svoje protivnike. koji ima odvažnosti” ima dužnost da strogo motri da se Crkva ne meša u državne poslove. počinju da se oporezuju banje. učinio našu decu siročićima.” Čak se i prosjak pridružuje ovome horu nezadovoljnika: „Nemci su g a opčinili. Poslednji strje lec-i podneće svoj račun”. Rumunija i Bugarska. a sad će ih i us — Drugi jedan kaluđer odgovara: „Ta slanina moraće da se plati kad-tad. na koje se oslanjao razočarani narod. polurubljama i davanju komore. nego obuzima čitavo rusko društvo. — Već pri svojim prvim pokušajima da preobrazi narodnu nošnju Petar nailazi na žestoko protivljenje narodnih masa. u ministra za duhovne poslove. to su neshv tljivi nameti. istoričar Solovjev uspeo je da stvor i jednu upečatljivu sliku opšteg neraspoloženja. ali. Pod nazivom „generalnog prokuratora Svetoga Sinoda” on se postepeno preobražava u pravog šef a crkvene administracije. Pomoću arhiva Preobraženskog prika za. i primorava nas da plačemo do kraja života.” Ako su se svi društveni slojevi osećali podjarmljeni. Srbija. ipak će naposletku izgubiti glavu. go i se samo o rubljama. Kad bi ga neko ubio. Kad je dobro raspoložen. Jedino stroga kazna izrečena nad strjelec-ima. Nekoliko navoda iz njegovog spisa pok azaće kako su razne društvene sredine odgovorile na Petrovu reformu. noću. On putuje u svako doba. on je proždrao narod. koji je neka vrsta ministarstva policije. i to 23 7 po pustim putevima. On lično odlazi redovno na svoju dužnost: a niko da ga ubije. Za Petrove vladavine ono dobiva sve veći obim i uzima na sebe nacionalno i socialno obeležje. Svi su prop ali na splavovima (pri građenju pristaništa). Život je težak. car postavlja pri Svetom S inodu jednoga svog agenta. Do njegove smr ti oni se drže povučeno.” Da bi konačno potčinio Crkvu državi. kuće. za njih je pril ika da ispolje svoje nezadovoljstvo. 5. te se dakle javlja u verskom obliku.

stara vera moći će da se uspostavi”.” Ali ima i skorašnjijih i stvarnijih pobuda: „Razrezali su nam namet od jedne ru blje na banje. iz Novgoroda po imenu Nosov učest vovao je tu. Drugi atamani p okušavaju da nastave njegovo delo. Pošto je Petar naredio da se oni popišu. pre svega kod poreskih obveznika. već i da „žive slobodnim i burnim životom u stepi. po gradovima nema garnizona. i smišljeno je da se car uhapsi na Donu i da se pre da sultanu u isto vreme kad i tvrđava Azov.. mi smo ubili izvesne starešine ( vojvodu Rževskog). i zbog posečenih brada. da se vrate svak i u svoje zavičajno mesto i da se poruše varošice zvane „uzvodne” koje su ponikle u toj ob lasti. lišili su nas nezak onito naših pomoći u žitu . i ustanici izjavljuju „da tako veliki posao nije započet olako”. Jedino su se gradov i Krasni Jar i Černji Jar pridružili Astrahanju. pokušano je da se istakne jedan lažni pretendent. a oni koji su ostali žele isto što i mi i veoma se raduju što ste došli. izbija pobuna na najudaljenijoj granici na jugoistoku. Jedna naročita organizacija pretstavljala je razne r uske varoši. Kozaci kažu strjelecima: „U vreme Stenjke Razina vi ste nas sprečavali u našem radu. Jedan deo trupa koje su bile poslane protiv Bulavina prešle su na stranu neprijatelja. niko neće moći da nam se suprotstavi. staroverac. Oni koji upravljaju nama klanjaju se pred idolima. u ob lasti reke Dona. Sredinom godine 1705. a 23 8 druge smo uhapsili. i skupština pretstavnika velikog broja ovih varoši sastala se u cilju da započne ovu pobunu. Jedan deo stanovnika Astrah anja su se pokajali i molili za oproštaj. zato se između ovih dve ju grupa uspostavljaju neposredne veze.. — Raspoloženje kod kozaka je slično kao i kod strjeleca. okružena sa svih strana inorod nim plemenima. i što nam seku kaftane. Donski kozaci su se takođe uzdržali. Veliki broj begunaca iz Rusije okupio s e bio u gornjem toku Dona. Caricin se uzdržao.” Nasilja pobunjenika izazivaju naposletku negodovnje stanovništva. mi ćemo se pobrinuti za ona j drugi. dok Petar „voli bojare”. sad nema više nikoga da nam smeta”.” Ova proklamacija nije imala mnogo odjeka. pukovnik knez Dolgorukov poslan je godine 1707 na Don.. zatim kod strjeleca. pod izgovorom „da oni nisu dobili ukaz koji se odnosi na brade i o delo. i da se oni oblače prema svojim davnašnjim običajima”. Još 1701 godine. Mržnja stare bojarske aristokratije ima sasvim dru go obeležje. Bulavin. U julu 1708 godine on se ubija usred pobeđenih kozaka. a posle njihovog uništenja kod kozaka i inorodaca. Ugliča i Simbirska. od deset kopejaka po sežnju (2. Car se tuče sa Šveđanima. Uskoro potom i Donska oblast diže ustanak. zbog ne mačkog odela. i što nas progone . To su pre svega povodi koji su veoma uticajni u prvim godinama XVIII v eka: „Mi dižemo ustanak u Astrahanu u ime vere hrišćanske.000 ljudi. Proglas što ga pobunjenici iz Astrahanja upućuju kozacima navodi uzrok e pobune. Što se tiče ostalih pobunjenika.” Misao o ustaničkom pokretu odavno im se vrti po glavi. Središte ove pobune je varoš Astrahanj. To je bio znak za opšti ustanak. ne računajući ruske izbeglice. i Bulavin doživl juje poraz. za koga se misli da je još živ i koji „voli narod”. i posadskih iz Nižn jeg Novgoroda. koja je jamačno izabrana namerno baš zbog svo je udaljenosti. i zato što nam se zabranjuje da ulazimo u crkve odeveni u star inska ruska odela. Posle mnogih hapšenja izvršene su krvave kazne na licu mesta i u Moskvi.. Pobune. Kozaci su smatrali ovo odašiljanje ruskih trupa kao nasrtaj na njihove stare slobode.133 m) na podrume. ili još: „Ako vi počnete s jednog kraja. pored jednog moskovskog trgovca. jedan lažni Ivan (b rat Petrov). koji je zauzeo Čerkask. Jedan strjelec iz Moskve izjavio je kozacima: „Mi ćemo pobuniti ljude u Astrahanju. stanovništvo sa Dona i Jaika pridružiće nam se. da dobro piju i dobro jed u. ceni svoje trupe na 100. i mi smo im oduzeli njihove mnogobožačke bogove. pobunjenici šalju poruke kubanjskim kozacima i sultanu. njih su top ovi Šeremetjeva brzo urazumili. oni su potučeni u krvavoj borb . Ataman Bulavin napada odred Dolgorukova i uništava ga. Nemir i se šire i izvan prave Donske oblasti. Ustanak je bio brižljivo pripremljen.dovima. duvana —. ali opet bezuspešno. Anciferova. (Usled ovih zloupotreba). jedan trgovac. U svojim proklamacijama on poziva dobrovoljce ne samo d a „brane veru”.

koji će se kasnije žaliti da je t aj ljubimac carev namerno usadio u njega sklonost ka besposličenju i pijanstvu. Nezadovoljstvo plemstva i carevića. koji i ne sluti da će se proročanstvo iz pesme ostvariti posle trinaest g odina. Svi nezadovoljnici nisu uporne pristalice starih predrasuda i veko vnih zabluda. što ga približuje nezadovoljnom sveštenstvu. računaju se m eđu najobrazovanije ljude svoga doba. sko rojevići i tuđinci. on ga je 3701— 1702 godine okružio strancima (Nojgebauer. i protivu njegove volje. one stare moskovske a ristokratije koju su bacili u zasenak novi Petrovi ljubimci. carevića Alekseja. Petar je želeo da svome sinu pruži zapadnjačko vaspitanje. Godine 1705 Matvjejev piše iz Pariza da se tamo peva jedna pesma o Ivanu Groznom u koju se upliće i Petrovo ime: u toj pesmi se pripoveda kako je car naredio Menjšikovu da ubije carevića zato što je razgn evio svog oca. „Od svoga detinjstva'' — izjaviće on prilikom saslušavanja po nj egovoj krivici — „ja sam živeo u društvu svoje majke i njenih službenica. princezom Šarlotom od Volfenbitela. kao što je Menjšikov. a Matvjejev. koja je bila uzrok sukoba odvojena je od Donske oblasti i otvorena za useljavanje Velikorus a. Nikakva opasnost ne preti više Petru od kozaka. a njihovim atamanima otsečena glava na Crvenom Trgu u Moskvi. uzvodna oblast. Ali njegovo neprestano o tsustvovanje sprečavalo ga je da lično nadgleda vaspitavanje svoga sina. Verenic a je rekla za svoga budućeg supruga „da on izgleda ravnodušan prema svim ženama”. Kažnjavanje pobunjenika je svire po: kozaci su vešani na splavovima. već naprotiv voli da čita pobožne kn jige i da razgovara o verskim stvarima. Po smrti cara Ivana i zatočavanja carice Evdoksije. čas u Beč ili Pariz. i pored toga što je izjavio da je izvršio naređenje. baron Hijsen) i pomišljao nekoliko puta d a ga pošalje u inostranstvo. ali. kao knezovi Dmitrij Golicin i Kurakin. Kozaci su izgubili igru. prezire more i rat. i kada mu je Aleksej jednoga dana priznao da je poželeo smrt svome ocu. Z bog toga se njegova okolina nada da će se posle njegovoga stupanja na presto utišati politička uzrujanost i da će nastati jedno mirnije doba. a to je nezadovoljstvo i otpor višeg staleža. Aleksej je pisao svome ispovedniku: „Pokoravam se volji svoga oca . Bar on Hijsen priča da je godine 1704 car pred njim zapretio Alekseju: „Ako vetar raznese moje savete i ako se ti protiviš da me slušaš” — kaže mu on — „ja ću te se odre iću se Bogu da te kazni i u ovom i u budućem životu”. Nekoji od njih. te se mladi carević nadahnjuje idejama svojih rođaka po majci i Petrovih sestara. Petar ga je oženio. kome oni moraju da se klanjaju i da ga pr opuštaju 23 9 ispred sebe. na veliku radost njegovoga oca. Njegov ispovednik. Ovo nezadovoljstvo uzima većinom oblik jedne ozbiljne kritike Petr ove politike. čas u Drezdu. Način živ ta carevića pokazuje koliko se njegove sklonosti razlikuju od sklonosti cara refor matora: on ne voli da putuje. da bi se zastrašilo stano vništvo. a da Menjšikov.” Ali ubrzo se odnosi među mladim supružnicima kvare: Aleksej voli da pije sa svojim prijateljima.. i on često put a pokušava da suzbija naklonosti svoga sina hoteći da mu nametne sebe za primer. oni posmatraju plebejsku okolinu carevu i neuredan život tih skorojevića sa prezira njem i gađenjem. potisnuti u pozadinu od Petrovih štićenika. čijim posredovanj em on održava vezu sa svojom zatočenom majkom. mi slim da ona ima u sebi dobrote i da ovde ne bih našao bolju ženu. nezadovoljna aris tokratija polaže sve svoje nade u naslednika.. Njih vređa carev privatni život. Jakov Ignjatjev. — Osim narodnog nezadovoljstva postojalo je još jedno. koji su pušteni niz Don. sa svoje strane. Ign jatjev se ne usteže da odgovori: „Mi mu svi želimo isto to.. jeste vođ jedne grupe reakcionarnih svešt enika.” I ne pitajući svoga sina. već i jednoga čoveka iz naroda. koji su svi b ili protivnici reforme. Petar to zna. spas ava život careviću. a njeg . oktobra 1711 godine. 7 do 8.i kod Panšina (27 avgusta/7 septembra 1708 godine). oni odbijaju da priznadu njegov drug i brak sa livonskom zarobljenicom Katarinom i ne skrivaju svoje gnušanje na neotes ane careve ljubimce. jer je narod potlačen”. Sve je ovo sasvim netačno: Menjšikov tuče i zlostavlja carevića. docnije sam se d ružio sa sveštenicima i kaluđerima”. koji je promenio mišljenje.000 ljudi je posečeno. odgovara Francuzima „da je ta pesma nedostojna naravi ne samo jednoga vlada ra.

Ni ko nas ne napada. Petrograd bi bio samo jedna ob ična varoš. Kada ga obaveštavaju da će takve reči neko da ponovi i da njegovi prijatelji naposletku neće smeti više da se druže s njim. da je nepotrebno proširivati je. Bilo bi dakle bolje ostaviti sume upotrebljene na izdržava . Nama ostaje samo čast d a prolivamo svoju krv za odbranu jednoga tuđinskog naroda. Za vreme istrage koja je vođena protivu njega. ne povećavaju n imalo našu bezbednost i mogu samo da nas uvuku. koje je bilo nezadovoljno reformama. Isto tako je nekorisno izdržavati mo rnaricu u cilju napadačkog rata. bilo bi isto tako besciljno napasti je. Pre svega nezadovoljnici kritikuju spoljnu politiku. Razume se.ova žena odbija da razgovara sa pijanim čovekom. a ona će uvek radije vršiti napad s kopna. prava narodna politika sastojal a bi se u tome da se ne mešamo u tuđe poslove i da ne napadamo nikoga. a prusku brane dune. pošto se celokupna ruska trgovina obavlja posredstvom tuđinskih brodova. takve ideje su često izražavane u „prijateljskim i poverljivim razgovorima” što su ih vodili obrazova ni prestavnici ruskoga plemstva. on odgovara: „Šta me se tiče. I raniji vladaoci o svajali su zemlje. Prema tome. On se više ne bi starao o floti i njenom održavanju i zadržao bi samo trupe po trebne za odbranu. koji ima padavicu. njen je muž već sklopio vezu sa jednom mladom seba rkom svoga domaćeg učitelja. već šta više Livonci „igraju na našim glavama” i uživaju veće povlastice nego mi. Još je besmislenije od Rusije da pokušava da igra ulogu nekakve pomorske sile. jer 24 1 jedina zemlja koja bi mogla da pokuša napad s mora jeste Švedska. Ev o te kritike u glavnim crtama. da ona nema da se boji nimalo neke najezde. narod bi učinio sv e da se odbrani. Uostalom. Nekadašnja osvajanja bila su istinska dobit iz ko je su država i njeni službenici izvlačili razne koristi. Nikakva mornarica nije nam potrebna za odbranu obala.” Otkuda njemu ovakve ideje? Ako bi se verovalo Vokerod u. Nedostatak mišica svirepo se oseća po selima. Ali i najsvirepiji protivnik koji b i opustošio našu zemlju ne bi učinio ni polovinu onoga zla što nam ga prouzr okuje izdržavanje jedne stalne vojske. već i sama 24 0 njegova ličnost njemu su odvratni. i prijatelji moga oca biće nabijeni na koplja”. Ali. samo neka narod bude uz mene. uskoro umreti: „On će živeti još najviše dve godine”.” On je uostalom ubeđen da će nje gov otac. jer švedsku obalu brane stene. dok su Petrova osvajanja samo izvor briga i troškova. jer bi se ostale p omorske sile odmah umešale da je brane. kao što je činio u Doba Nemira. Jedan iskrcani odred doživeo bi neminovno da mu saobraćajne vez e budu presečene čim bi se zaledilo pribrežno more. Ovi razgov ori možda nisu imali onu veoma logičnu formu koju im pripisuje Vokerod. Bilo bi dovoljno da se ona samo gušće naseli. oni su prisajedinjavali samo oblasti potrebne državi ili o pasne zbog razbojničkih najezda. naprotiv. kaže on. on bi stanovao u Moskvi. geografski položaj Rusije je takav. ako bi se tako što dogodilo. Eufrozinom.” Sv ojim prijateljima i Eufrozini on često puta kaže: „Petrograd neće dugo ostati u našim ruka ma. Petrova osvajanja. Za odbranbene ciljeve sasvim je dovoljna naša nekadašnja vojna organizacija. Trgovačka mornarica takođe ne pruža n i najmanje koristi. Naša zemlja je toliko vel ika. Eufrozina je otkrila njegov politički plan: „Kad bi postao car. i da je zbog toga on uvek želeo da otide nekud. čije je svedočenje objavljeno na dvanaest godina posle Petrove smrti. Ne samo da plemstvo iz njih ne vuče nikakvu korist. Kada je u oktobru 1715 godine Šarlota umrla. Bolje bi bilo da su ostavljeni kraj svojih plugova oni milioni ljudi što su žrtvovani ratu sa Švedskom i g rađenju Petrograda. On ne bi nikome objavljivao rat i zadovoljio bi se nekadašnj om državnom teritorijom. pošto je rodila sina Petra. Međutim. Što se tiče Danske. ali one za n as znače najsmišljeniju kritiku koju su savremenici dali o Petrovom državničkom radu. Aleksej više ne krije da „ne samo vojni i drugi poslovi njegovoga oca. u ra spre i sukobe sa stranim državama. bez ikakve koristi po Rusiju.

Treba priznati da su ove kritike Petrovih savremenika mnogo ubedljivije nego sve ono što su protivu reforme mogli kasnije reći branioci drevnih ruskih običaja. lako je uvideti sve što je bilo veštačko i nekorisno u ćutljivoj. Sudstvo. Moskva je bliža P oljskoj i Turskoj. njegovih ministara. a seno i zob za njegove konje obilato daje plemiću njegova zemlja koja se nalazi nedaleko od va roši. i to po veoma visokim cenama. kao i nezgode i opasnosti što ih pruža položaj Petrograda. „Jedan ruski plemić” — piše Voker od — „ne teži da stekne skupoceno ruho i nameštaj. Kada je. Nas toliko pljačkaju. Premeštanje vladareve rezidencije u severnu prestonicu smatra se da je više od štete n ego od koristi. a seljaci ih ostavljaju i beže. jer potrošnja dvora pretstavlja sasvim malu cifru godišnjeg trgovačkog bilans a. jer je primoravao zemljopos ednika da otsustvuje dugo godina i unosio je nered u njegove poslove. ovaj način gazdovanja bio je veoma nepodesan za preskup način života u prestonici i po vojničkim logorima. što mu s tvara velike nezgode. izuzev Petrograda. seljak u se isisava krv. Najzad. već upotrebljava sve to u svome domaćinstvu. i kada je Moskva ponovo postala prestonica. pošto su cene u Petrogradu upravo skočile posle dolaska dvora. one su otprilike na istom ostojanju i od Moskve i od Petrogra da.nje mornarice u džepovima poreskih obveznika. pošto u ruskoj ekonomiji gotov novac igra manje važnu ulogu ne go dohotci u naturi. Mi smo primorani da ostavimo svoja imanja u ruke nepoštenih nadzornika. mogli bi se lakše nadgledati u tako velikom centru kao što je Mosk va. veoma je tačan. ono što je u Petrovom radu bilo veštačko i neprirodno ukazalo se jasnije n ego dotada. Trgovina nema nikakve koristi od toga što je carski dvor u Pet rogradu. Njemu je potrebno u izobilju hrane i pića ruskoga porekla. da čak i kada dobijemo penziju usled bolesti ili st arosti. On je svima i svakome nudio ruske vojnike. glomazne sirovine koje su glavni predmet izvoza zahtevaju da prevozni troškovi budu što manji. Podizanje te nove prestonice usred finskih baruština i inorodnog stanovništva mogl . Za v lade njegovih direktnih poslednika. kao što je bilo nekada. tako da dvor lišava trgov inu one dobiti koju bi joj mogao pružiti geografski položaj nove prestonice. niti da se časti ukusnim ručkov ima i tuđinskim vinima. koji je odveć blizu granice . i što je još gore. a nas primoravaju da lično vršimo vojnu službu. kada nezadovoljnici govore o svojim staleškim interesima. međutim. Sve to može on nabaviti u Moskvi skoro besplatn o ili po skromnu cenu. Isto tako. Ali je okolin a Petrograda neplodna. Ili je 24 2 pak on prinuđen da sve kupuje za gotov novac. već za čitav niz godina. te je plemić prinuđen da dovozi iz velike daljine potr ebne namirnice i stočnu hranu. tovarna kola ne mogu dalje. koja služi kao pristanište za sv e što ulazi u Rusiju. što nas udaljuje od naših domova i naših porodica. mi nikad ne uspevamo da uspostavimo red u našim poslovima. na primer . Isto tako pada u oči i korisnost od centralnog položaja Moskve . a ova dva grada su podjednako udaljena od Rige. međutim. prevozni troškovi teško pritiskuju trgovinu. U pogledu spoljne politike. i tek će se po dolasku Katarine II na presto pojaviti prava ruska nacionalna politika. ipak to susedstvo nije bez velike opasnosti. On ne prodaje ništa. Većina o d njih su razumne i tačne. Namirnice za sopstvenika i njegovu poslugu. neskladnoj i često nesmišljenoj delatnosti koju je Petar razvio u svojoj spoljnoj polici i svom radu na vojnim poslovima. Njegovi konji padaju od umora na putu. Što se tiče ost alih stranih sila.” Iz ist ih ovih razloga i zemljoposednici duboko mrze Petrograd. iako je tačno da je Švedska bliža Petrogradu nego Mosk vi. jer i najmanja taktička pogrešk a može predati prestonicu u ruke Šveđanima. i to ne za vreme rat a. rezultati ovih nepotrebnih postupaka osetili su se mnogo jače. koji su plen kor upcionaša i lopova. S druge strane. zatim mnogobrojna posluga i konji. Opis domaćeg gazdinstva ruskih zemljoposednika. Petrove veze sa malim nemačkim dvorovima bile su mnogo prisnije nego što su to nalagali interesi Rusije. njihov ton posta je plahovitiji: „Zbog lične ambicije cara. Nasuprot tome. savremena Rusija izgubila oblasti na Baltičkom Moru koje je Petar osvojio. na koje treba paziti mnogo budnije nego na Švedsku. finansije i čitava državna administracija.

dodaje on. Sve kritike koje smo naveli svode se na jednu: reforma koju je izvršio Petar. kome njegovo pri sustvo nije moglo da bude prijatno. Ali će o vaj otpor biti samo privremen i neće moći da spreči Rusiju da se drži istoriske brazde k oju je Petar umeo tako duboko i tako snažno da zaore u još neobrađenom tlu svoje otadžbi ne. pa prema tome moram umreti. kao što se otseca araženi deo tela. Sveopšta mržnja koja tinja očekuje samo da duhn . „Inače. živa spoljna trgovina i narodna mornarica bile neophodan uslov ruske narodne nezavisnosti. Zbog njegove plahovite naravi.o je izgledati kao ćudljivi prohtev jednoga despota koji se bio odlučio da prkosi za konima istorije i prirode. bila je prerana i premašala je mogućnosti i sredstva. dopušta mu da se sakrije u zamku Sant. očima samo svoje neposredne potrebe. Savr emenici nisu mogli da shvate njegovo delo. 24 3 Kažnjavanje Alekseja i smrt Petrova.” Sutradan je Katarina rodila sina. njegovi odnosi sa sinom mo rali su neizbežno da se završe tragično. zbog toga njihove kritike sadrže mnogo istine. — „ili ćeš izme svoju narav. i koliko već ima godina kako s tobom ne govori m! Ali ti ništa nije koristilo. Na sam dan Šarlotinog pogreba.. čija smo rasmatranja naveli. koje u ovom trenutku ne uživaju velike povlastice” — piše mu on. Poznate su nam posledice ovih kritika: uprošćavanje odveć složenog i preskupo g upravnog sistema što ga je Petar bio ustanovio. nego da postaneš kaluđer. sad i am brata”. Petar se sastao sa svojim sin om i obasuo ga savetima: „Razmisli. da će pričekati još neko vreme. Pre nego što je otputovao u inostranstvo. dodaje: „Hvala Bogu.. Od tog tre nutka car se nosi mišlju da izmeni zakon o nasleđivanju prestola. — Petru su.” On mu obećava. razume se. Međutim. Onaj kome ću ostaviti u nasleđe ono što sam ja zasadio jeste jedan lenji rob koji je zakopao svoj talenat.” Uvek zabrinut. Inače. Ja ću pričekati još pola godine. ništa nije pomoglo. Videćemo i druge posledice. Njegovi savremenici. da mu ostavio vremena da se iskreno pokaje. a to će reći ciljeve koje je Rusija njihovoga doba bila sposobna da sebi postavi i da ih dostigne. Veber. on odlazi u inostrans tvo. Golicin negodovanje bilo isto toliko prirodno koliko i neizbežno. on šalje Alekseju jedan pisani ultimatum: „Ja sam čovek. jedne tako siromašne i zaostale zemlje kakva je bila Rusij a. M. događaji koji su se odigrali za dva naredna stoleća opravdeli su ono što je u njoj bilo bitno. poznati uzroci nezadovol jstva. postupaću s tobom kao sa zločincem!” Aleksej pita za savet svoje prijatelje. i on daje svome ocu jedan o dgovor savršeno logičan. pošto je opisao zavere i atentate koji su skovani protivu cara. izaslanik Hanover a. pa verujući čvrsto da je sigurnije ako ga ima kraj sebe. Petar je naslutio put na koji je sudbina uputila Rusiju. sve je bilo uzalud . napominje: „U ovo j carevini sve će se jednoga dana završiti jednom užasnom katastrofom. Milioni duša priz ivaju u pomoć nebesku silu protivu cara. poziva svog sina da dođe k njemu. iak o je on u mnogo čemu bio preteča svoga stoleća. Aleksej se tada odlučuje da beži i sklanja se kod austriskog cara Karla VI . imali su pred. Petar. predočavam ti da ću te isključiti iz nasleđa. Koliko sam te puta k orio. da bi ga privoleo da se vrati u Rusiju: on mu nagoveštava da će moći da se oženi Eufrozinom koju voli i da će moći posle toga da živi časnim i mirnim životom „na sel Izaslanici stranih država prikazuju u svojim izveštajima koliko je za Petra opasno da ostavi svog naslednika u životu i u slobodi. u kojoj bi živa spoljna politika. i zato je od strane čove ka kakav je bio knez D. čiji su špijuni pronašli begunca. On zna da njegov životni zadatak ugrožavaju i njegov rođeni sin i nezadovoljnic i okupljeni oko ovoga. On namerava da sačeka Petrovu smrt. nemoj hitati. i ne samo korio nego i tukao. koji je dobio ime Petar. ali nepredviđen. odgovara jući mu — takođe pismeno — da se izričito odriče prestola. koji ne može mnogo da uspokoji cara: „Tražim da se zakaluđerim”. k oji nadvišuje Napulj. Aleksej. Austriski car. s kojim je u srodstvu preko svoje žene. Bolje je da ono padne u deo jednom dostojnom tuđinu nego rđavom rođaku. služi se Eufrozinom. jer je ono obznanjivalo jednu dalek u budućnost. bolje je da pođeš pravim putem. jer bez toga moj duh ne bi mogao da se uspokoji. koja j e pošla s njim. ili ćeš postati kaluđer. Ali Petar ne pridaje veru njegovom odricanju: „Na tebe će uplivisati du gačke brade. pa da se vrati u Rusiju kao namesnik svome mlađem bratu. koj i ga potsećaju „da se kamilavka ne može prikovati za glavu”.Elmo.

i 24 juna/5 jula sud ga osuđuje na smrt zato što je hteo „da se dočepa prestola pomoću pobunjenika. Ispitajte šta svi nose u srcu. i njih nema ko da 24 5 zameni. ali razgovori među prijateljima. Istoga dana. koji je potom optužen za nekakvu beznačajnu krivicu i pogubljen 28 novembra/9 d ecembra. Nije se moglo dokaza ti da postoji zavera. Ukazom od 5/16 februara 1722. On već zna kolik o oni vrede. ne obeduju za istim stolom. često se otkrivaju i ukazuju na nade koje nezadovoljnici gaje da će Petar usko ro umreti. Osim toga. upravnikom njegove lične kancelarije i bratom njegove nekadašnje drag ane. i tek 14/25 januara 1725 godine. 22 i 24 juna/3 i 5 jula. na nekoliko dana pred Petrovu smrt. Oko sebe vidi on jedan režim koji je on sâm stvorio. Kada je pošao na put 1719 godine. ali je sad odveć kasno. Aleksej. ali. Pošaljite uhode u narod da slušaju šta se priča. carević je ispu stio dušu”. priz naje sve što se od njega traži da prizna. ako se dogodi da on umre.” Zbog toga se Petar. i to za života svoga oca. on ipak oseća da je uhvaćen u jedan krug koji on više ne može da raskine kažn javajući ljude iz svoje okoline kojima je poklonio svoje poverenje.” Eufrozina otkriva carevićeve namere ko je smo već naveli. Događaj sa Monsom pokazuje Petru koliko je on usamljen. vraća iz inostranstva kao neumoljiv osvetnik. 7/18 maja 1724 godine on priređuje krunisanje svoje žene Katarine. očekuje se samo da se javi neki vođ. Sva lica za koja se pretpostavljalo da su n jegovi saučesnici podvrgnuta su ispitivanju. „u podne. ja bih se odazvao njihovom pozivu. Ali šest mese ci kasnije njemu dolazi do ušiju šaputanje kako carica održava nedopuštene odnose sa lepim Monsom. Episkop Dositej izjavljuje u toku istrage: „Ja sam jedini dopustio da b udem uhvaćen u ovoj parnici. o kojima smo govo rili.” 26 juna/7 jula on je ponovo stavljen na muke u prisustvu cara i Menjšikova. plemstvo i narod obožavaju carevića. sa svojim duboko ukorenjenim navikama koje potiču iz drugog jednog stoleća. cara (austriskog) i tuđinskih trup a. Odmah po svo m povratku u Moskvu.” Istrazi je sledovao čitav niz pogubljenja. i sam Aleksej priznaje svome ocu: „Da su me pobunjenici pozvali. ali kao što piše Veber: „Sveštenstvo. on sebi pripisuje pravo da po svojoj volji odredi sebi nasledni ka. Iako mu više ne preti neka p rava zavera.e vetar pa da se rasplamti. ča k i za tvoga života. krvi i novca. 31 24 4 januara/11 februara 1718 godine. čiju pohvalu Teofan Prokopovič objavljuje u delu koje nosi naslov: Osnovanost vladareve volje. pokušaće oni da se izmire. on vidi samo prazninu.” Zaključci koje Petar izvlači jasni su: treba ukloniti carevića. i dalje je bio nespokojan. vrgnut na muke. sa ciljem da opustoši državu. izvan ovoga režima i ovih činovnika. car — čiji je sinčić Petar umro takođe (1719 ). On odlučuje da ga preda sudu sastavljenom od velikodostojnika i sveštenika i da ga zatoči u Petropavlovskoj tvrđavi. U dane 19/30 juna. a zatim i mučenju. činovnike koje je on lično postavio. I pored toga što je Aleksej uklonjen sa sveta. Supruzi više ne opšte uzajamno. da su oni spremni da v rate Petrograd i osvojene pokrajine i da zanemare onu mornaricu koja ga je stala toliko napora. i svakome je poznato da testament ca rev neće biti izvršen posle njegove smrti. sa svojom željom da sve ra di on lično i da održi svoju nezavisnost prema utvrđenom poretku. isto kao i 1698 godine. Petar je postao kao neki anahronizam. Ali ja neću imenovati nikoga. njegova džinov . I sami običaji su se iz menili. proglašeno je da je Aleksej lišen svojih prava na p resto u korist njegovoga mlađeg brata. koja je u svome početku ličila na oduzetost. stanuju odvojen o. i Petar lažno prestavlja strancima da je njegova smrt bila posledica nekak ve užasne bolesti. prizna o je Menjšikovu i Apraksinu da on savršeno dobro zna koliko se njih obojica ne slažu s a merama koje je on preduzeo i. Ne može se večito rušiti da bi se sve ponovo podizalo.

Pošto se ispovedio i pričestio.reforma Petra Velikog imala je odjeka na socijalnu organ izaciju. pokušao da joj diktira. osnovno načelo pod ele na staleže. (Kraj prve knjige) 24 6 I X . — Sa drugom četvrti XVIII veka otvara se nov period socijalne i storije Rusije.ska snaga poljuljana je usled njegove grozničave delatnosti. Dovršavajući preobražaj nekadašnje patrijarhalne monarhije Rjurika u adm inistrativnu monarhiju. Nastupa novo doba. doba svemoći garde. Anu Petrovnu. koja tek što beše ponikla. dao je znak da mu se donese harti ja i uspeo da napiše samo ove dve reči koje su se mogle razaznati: „Dajte sve”. i svi su računali da će on uskoro umreti . dosledan sam om sebi. a naročito usled burnih pirovanja kojima se odavao još od svoje mladosti. Ova društvena sila. koje je ostalo otvoreno i koje će biti rešeno silom . pošto je već izgubio moć govora. 27 januara/7 fe bruara 1725 godine. i same osnove sastava tih grupa bile izmenjene. ali nije mogao da izgovori ni jednu reč. up otrebljena je prviput pred kovčegom preminuloga cara. Zatim je pozvao svoju kćer. nije se do poslednjeg trenutka mogao odlučiti da se koristi svojom „vladarskom voljom” da odredi sebi naslednika. Godine 1722 njegovo zdravlje bilo je konačno porušeno. koje teži da potčini državi socijalne grupe namećući im javne službe i . Iako su izvesni položaji u državnoj upravi razdeljeni među socijalne grupe na jedan nov način. Umro je kao što je i živeo. O D K A T A R I N E I D O K A T A R I N E I I Nova uloga plemstva. Njegova smrt nastupila je posle jednog žestokog nazeba što ga je dobio kada je spa savao jedan čamac koji je bio potonuo u reku. Sudbina Petrove reforme veza na je za pitanje nasleđa prestola. Izdahnuo je 28 januara/8 februara.

utoliko jaram ropstva postaje teži. KATARINA I (1725—1727) I PETAR II (1727—1730) Stupanje na presto Katarine I. I tako je Katarina proglašena za caricu Rusije uz dobovanje doboša garde. Ali. ostalo je netaknuto i postalo je čak neumitnije nego ikad. Tu je najzad „službeno” plemstvo. Garda. Porobljavanje seljaka od strane zemljoposednika pojačava se sve više. Gardiski oficiri ispunjavaju d voranu gde se držala skupština i propraćuju Tolstojev govor tako ratobornim uzvicima i gestovima. Tu je zatim plemstvo sa „dodeljenom titulom”. Ko je nadležan da izabere jednoga od ova dva kandidata? Petar nije označi o svog naslednika. no koji nije imao vremena da ga izabere. oslanja sve više na pov lašćeno plemstvo. Ipak. okuplja se u dvoru. Prvi znaci ove evolucije. da bi nagradio njihovu darovitost i njihove sposobnosti. postavila je aristokratska partija davnašnjega porekla. kontrolišući čitav narodni rad. koja je bila obasuta novcem.novčane obaveze prema državi. plemstvo počinje da se oslobađa postepeno obavezn e vojne službe koja mu je nametnuta. ostavio je sudbinu prestola nerešenu. iako član jedne veoma stare porodice. kandidaturu carevog unuka. radi sporazumno sa najbližim saradnicima Petra Velikog. pripada sasvim opravdano nasleđe prestola. i upinje se da dokaže da njoj. — Petar Veliki. teže da se dočepaju vlasti. Porodične tradicije nagone ih da sebe smatraju za prirodne saradnike careve. gardiski pukovi pod oružjem opkoljavaju dvor. U političkom pogledu Rusija je i dalj e apsolutistička monarhija. nisu njegov a rasmatranja izazvala donošenje odluke. da pristalice Petra Aleksejeviča ocenjuju da je pametnije ćutati. u noći između 27 i 28 februara/10 i 11 mart a 1725 godine da bira novog cara. sina carevića Alekseja. Ti znaci ispoljavaju se u obliku borbe između suparničkih grupa u samom plemstvu. Ove dve kandidature maskiraju suparništvo ovih dveju plemićskih grupa koje. koja će se završiti i dobiti zakonsku potvrd u za vladavine Katarine II. ne obazirući se na z akonske podrobnosti. ono igra g lavnu ulogu u mesnoj upravi. čiji su pretstavnic i kneževi Dolgoruki i Golicin. Dok je on držao svoj govor. od vremena Petra Velikog od položaja u drž vnoj upravi ili čina u vojsci. a nijedan organ nije zakonski vlastan da bira novog vladara. no ona se. koje teži da se približi prestolu i da vrši jači uticaj na vladu. koja se tada prv . on to čini stoga što se lično boji da mladi Petar bude izabran. postavili su Menjšikov i najbliži saradnici cara-reforma tora. Ako je ova treća grupa i ostala privremeno u zasenku. po glavnim svojim interesima i težnjama. pošto je on bio glavni izvršilac vo lje Petra Velikog prilikom osuđivanja carevića Alekseja na smrt. 1. koji treba da učestvuju u visokoj upravi države. velika vlastela. Či m je stanje cara na samrti postalo beznadežno. koje je on uzdigao na stepen velike vlastele. koji je sebi pripisao pravo da po svojoj volji odredi sebi naslednika. imajući povlastice. po naredbi Menjši kova stiže svečano da podupre Katarininu kandidaturu. ljudi bez imena i imanja. po načinu života. od oficirske diplome ili zvanja osme klase u Tabeli rangova. Ove plemićske grupe se veoma razlikuju međusobno po svome poreklu. Ako on tada. po smrti Petra Velikog. On otpočinje pohvalu Katarine. javljaju se odmah po smrti Petra Velikog. kandidaturu Katari ne. Kada su pretstavnici stare aristokratije predl ožili mladog Petra Aleksejeviča. takvi su saradnici Petra Velikog. druge supruge Reformatorove. sastavljeno iz najrazliči tijih društvenih slojeva i čiji je izvestan broj pretstavnika proizišao iz najnižih društv enih redova da bi se popeo do vrha društvenih lestvica. one prve dve stu pile su u međusobnu borbu odmah po smrti Petra Velikog. Tolstoj je uzeo reč. zahvaljujući njihovim ličnim v ezama sa vladarima. vernoj životno j drugarici Petrovoj. čije plemićske titule zavise. drugu. u socijalnom pogledu. jer ukoliko plemići stiču sve nove i nove p ovlastice. zemlje i robove. druge žene Petra Velikog. po zadi svakoga kandidata. Tu je pre svega staro plemstvo sastavljeno o d potomaka starih plemićskih porodica. sa titulama ili bez njih. mladoga Petra Aleksejeviča. Dve kandidature su postavljene: 24 7 prvu.

njegovi ukazi imaju istu važnos t kao i caričini. — Na dan 8/19 februara 1726 godine ustanovljen j e Vrhovni Tajni Savet. Ono potiskuje u drugi red Senat. koja tek što je bila zaključila ug ovor o savezu sa Rusijom i koja se pribojava da bi savezništvo između Holštajnskog voj vodstva i Rusije moglo da odvuče ovu u međunarodne kombinacije štetne po austriske int erese. — Stvaranje Vrhovnog Sa veta ne prekida borbu partija. Menjšikov smatra za potrebno d a obezbedi sebi saveznike. ona je neminovno morala da postane slepo oruđe u tuđim rukama. ono ipak ima znatna prava: sve poslove. Ona je bila i ostala prosta livonska seljanka. Anom Petrovnom. prima na sebe da stvor i jedan kompromis. ma da je bila savršena drugarica Petrova. svojoj izdržljivosti i veselosti. Tolstoj. kne za Dmitrija Golicina i Ostermana. Ali. kao i na tajnim skupovima. on se bezobzirno obogaćuje na štetu državne blagajne. Uskoro stanje postaje sasvim zategnu to. Apraksina. On udešava čitav niz sastanaka između Menjšikova. članova stare aristok ratije i vojvode od Holštajna. čiji su poljupci jedino mogli da utišaju njegove užasne nastupe ludačkoga besa i njegove histerične trzaje. koji je bio neka vrsta veća sastavljenog od šefova najvažnijih grana državne uprave i za kojim se odavno osećala potreba. i ona je postala za cara veoma pogodna supruga za vreme njegovih ratnih pohoda. ona se bila zadovoljila m estom koje joj je bilo dodeljeno i podnosila je bez roptanja nezgodne ćudi svoga s upruga. on otuđuje od sebe simpatije svoje okoline. Nju je Pet ar uzeo najpre za svoju draganu iz Menjšikovljevog saraja. On odmah pokušava da u njemu igra prvu ulogu i da potisne Menjšikova u pozadinu. U isto vreme Austrija. vojvoda znatno p ojačava svoj uticaj i uspeva da dobije komandu garde. Ono je za sebe zadržalo pravo da raspravlja o gl avnim pitanjima iz unutrašnje i spoljne politike. Nekadašnji povremeni skupov i velike vlastele. imalo je za cilj takođe da oslabi ličnu diktaturu Menjšikova. i da će d . koji od „Upravnog” postaje „Visoki” Senat. Iako to veće ne ogra ničava caričinu samodržnu vlast. zahvaljujući s vojoj skromnoj naravi. on pušta na volju najgorim sklonostima svoje prirode. Postavši stvarni vladar. carski ambasad or Rabutin preduzima da zbliži Menjšikova sa starom aristrokratijom. Da bi ovoga usamio. Katarina je bila nesposobna da bude njegov poslednik. To veće bilo je sastavljeno isprva od šest članova: Menjšikova. i koji sanja o tome da stavi sebi na glavu carsku krunu. Golovina. bili su preteča i kao neka zamena o ve ustanove. obdarena prirodno živim duhom i pouzdanim taktom. Stvaranje ovoga saveta. Dok je ovaj bio u Kurlandiji. i izgleda da se govori o ograničavanju samodržne vlasti u korist visokoga plemstva. njena vladavina je ustvari diktatura Menjšikova. Beskrajno gr amziv. Zbliženje između Menjšikova i stare aristokratije. pored toga što je zadovoljavalo jednu pot rebu. Devet dana posle njegovog ustanovljavanja. mora ono da ispita pre nego što se podnesu carici. za koju je Tolstoj mislio da ju je utišao. trudila se da onemogući vojvodin uticaj. koji se u Petrogradu oženio ćerkom Petra Vel ikog. Menjšikovljeva diktatura. U domovima Golicina i Dolgorukova. za vladavine Petra Velikog. Menšikovljeva diktatura je nepodnošljiva za vojvodu od Holštajna. S druge strane. Petar je bio iskreno privržen toj ženi. koji se završavaju stvaranjem jedne nove državne ustano ve. izuzev tajnih ..iput umešala u politiku. čija je dužnost da rukovodi glavnim tekućim poslovima. ali je bila savršena neznalica u državnim poslovima. Tolstoja. pr etresaju se planovi o državnom udaru. Petra Aleksejeviča. već joj s amo daje nov pravac. — Svakome je jasno da je Katarina nesposobna da drži državnu k rmu. Ugovoreno je da Menjšikov privoli Katarinu da prizna za naslednika prestola kand idata ove grupe. i uspeva u tome . D a bi otklonio tu blisku krizu. da ovaj bude verenik Menšikovljeve kćeri. Ovaj daroviti skorojević b io je poslušan pomagač u rukama jednoga gospodara kakav je bio Petar Veliki. Kao samodržna carica. U početku. Pun oholosti i nadmenosti . Stvaranje Vrhovnog Tajnog Saveta. vojvoda od Holštaj na naimenovan je za člana toga Saveta. taj vešti dvoranin. Stara aristokratija nije se pomirila sa 24 8 svojim porezom.

o n se zadubio u proučavanje političkog ustrojstva Švedske. pada takođe u nemilost. usamljen u svome kabinetu za rad. Vojvoda i Tolst oj. Menjšikov se prema svima ponaša nadmeno desp otski kao kakav zamenik cara. veoma su uzrujani zbog ovih pl anova. prijatelja i druga u uživanjima i razvratu. Petar II oduzima mu odjednom sve titule i sva zvanja. Stupanje na presto Petra II i diktatura Dolgorukih. U noći između 18 i 19/29 i 30 januara 1730 godine Petar II umire od boginja. Alek sej Grigorjevič raspolaže carem kao kakvim porodičnim dobrom. zadržao je prvo mesto kraj carskog prestola. postavši blizak prijatelj mladoga cara. u Belom Mor u. Poljske i drugih evrop skih država. Sa Devijerom. Njegova kći. knez Dmitrij Mihilovič Golicin. — Menjšikov. Kada je trebalo naći zamenika Petru II. To je triumf za Dolgoruke. koji sadrži odluke koje je Menjšikov utvrdio za jedno sa starom aristokratijom. koji nij e bio prekidan raznim događajima političke borbe. kao budući tast novog a cara. Kneževi Dolgoruki pripremaju njegov pad. Petar II proglašen je za cara. gde će i umreti. Tada stupa na pozornicu starešina druge jedne aristokratske porodice. Posle jedne žestoke prepirke. Reforme Vrhovnog Tajnog Saveta za vlade Katarše I i Petra II. oni snuju zaveru da onemoguće te planove. gde će i završiti svoj burni život. Ovaj starac je neobičan tip aristokrate. on je ostao po strani. u Berezov. kako ga nazivaju njegovi ne prijatelji. — Rad Saveta. on se oslobađa za verenika: Tolst oj je prognan i zatvoren u kazamatima manastira na ostrvima Solovki. bio je upravljen naročito na dve tačke : s jedne strane na smanjivanje državnih izdataka i rasterećenje poreskih obveznika . Sin Alekseja Grigor jevića Dolgorukog. vređaju ceo svet svojom nabusitošću i be zočno pljačkaju državnu blagajnu. Pre svega. On sanja o tome da visokome plemstvu dadne prevagu u rukovođenju državnim poslovima.o njegovoga punoletstva namesničku vlast vršiti Vrhovni Tajni Savet. već mu daje za verenicu umesto kneginjice Menjšikov. najpre na njegovo imanje na kraju Rusije. careva verenica prema kojoj car ne gaji nikakve osećaje. svoju kćer Katarinu. Nariškinom i drugima. koja ga mrzi. a sutradan je njen testament. pročitan svečano. jer njegova vernost sta rim običajima i ruskim shvatanjima spojena je sa njegovim najživljim interesovanjem za zapadnjačke političke ideje. U svojoj pometenosti oni vrše jedan očajnički pokušaj: sastavljaju lažan testament kojim Petar II proglašuje za caricu svoju verenicu. On želi da ostane diktator i raču na da potčini sebi Vrhovni Tajni Savet. A ovaj. Ne samo da mu on nameće sv oga sina Ivana za ljubimca. veoma je nepouzdan. Uveren u čvrstinu svoga položaja. Namah se veličina Dolgorukih ruši po put kuće od karata. a potom u Sibir. ali jednu prevagu za koju ono neće imati da zahvaljuje samo svojim lični m vezama sa carem. uspeva lako da pots takne njegovo samoljublje protivu Menjšikova. Međutim njihov položaj za koji imaju da zahvale samo nji hovim ličnim vezama sa mladim carem. on je iskoristio tu priliku da o bjavi svoje političke planove. Doklegod su Dolgoruki uživali vladarevu naklonost. 6/17 maja 1727 godine Katarina 24 9 umire. a vojvoda od Holštajna mora da se povuče u svoje vo jvodstvo. uz pripomoć Nemca Fika. Ivan. ne obazire se na to što na prestolu sedi kandidat stare aristokratije. i šalje ga u progonstvo. koji će ogr aničiti apsolutnu 25 0 carevu moć. i dalje se ponaša prema caru kao prema nerazumnom detetu i opovrgava njegov a naređenja. kneževi Dolgoruki idu za primerom Menjšikova i ponavljaju njegove pogreške: oni zloupotrebljavaju prema drugima svoju moć. ne uviđajući opa snost. Taj „veoma oholi Golijat”. Buturlinom. Smatrajući već da je presto njihova nasle dna baština. koji se pribojava Petrovog dolaska na presto. i koja će biti zajemčena jednim aristokratskim Ustavom. Katarinu Dolgoruku. Ali Menjšikov otkriva na vreme njihovu zaveru i preduzima potrebne me re. Vasilij Lukič Dolgoruki i on postaju članovi Vrhovnog Tajnog Saveta.

koji je tobože zaveštao presto svojoj vere nici. Ane i Jelisavete. Ali Dmitrij Golicin. guberna tora u gubernijama. neće ponovo udati i neće naimenovati svoga naslednika — što znači d a monarhija postaje izborna. da dodeljuje činove iznad pukovničkog. otsustvo od godinu dana da otidu na svoja imanja i srede svoje lične poslove. jer je smestio u varoške kasarne pukove k oje je Petar Veliki bio razmestio po gubernijama i nametnuo njihovo izdržavanje st anovnicima okruga. imanja i čast i bez prethodnog suđenja. smanjivanje seljačkog poreza — što je interesovalo takođe i plemstv o. trgovci gube svaku autonomiju. izvesne službe koje su u vezi sa prikupljanjem poreza. što ga je Petar Veliki dodelio Petrogradskoj luc i. Vasilij L ukič Dolgoruki i Dmitrij Golicin. U isto vreme. 25 1 2. vojvode u oblastima i okruzima. koja. U oblasnoj administraciji ukinut je sistem mnogostrukih ustanov a što ga je zaveo Petar Veliki. ali su izvozne carine tamo niže nego u pristaništu Arhangelska. da će uvek zadržati kraj sebe jedan Vrhovni Savet od os am članova. a to je pravo da potvrđuju beležnička akta koja se odnose na ustupanje zemlj išnih poseda. kao udova vojvode od Kurlandije. putem naizmeničnog smenjivanja na dužno sti. U njima se zahteva da se Ana. plemiću zemljoposedniku — proučava se temeljno. ali. pošto je otvoreno izjavio da je taj dokument lažan i odbi o mogućnu kandidaciju dveju kćeri Petra I. uistini. oglašuj e se za slobodnu. U oblasti centralne državne uprave. da lišava plemiće života. pod pretnjom da bude svrgnuta s prestola. p onovo su nametnute varoškim trgovcima i zanatlijama. Njega tada sačinjavaju samo pet članova: Golovin. Savet ukida zakon Petra Velikog kojim se oslobađaju ropstva seljaci i sluge vezane za zemlju koji dobrovo ljno stupe u vojsku. Savet je smanjio broj i osoblje državn ih kolegijuma. dok su ostali plemići. predlaže za vladarku Anu Ivanovnu. i još na toj istoj sednici utvrđuje uslove ili „članove” koje će Ana mora ti da potpiše. tome Savetu prepustiće ona upravu nad vojnim snagama. a njihovim činovnicima odobrio. Savet je odobrio između ostalog jednu stvar nu olakšicu zemljoposednicima i seljacima. na veliki uštrb zemljop osednika. bez čijeg pristanka ona neće moći da objavi rat.. koje je Petar I dodelio umirovljenim vojnicima. da zavodi nove poreze. a sa druge strane na iznalaženje mogućnosti da se olakša uprava nad imanjima onim plemićima koji su usled obavezne vojne službe morali da žive daleko od njih. Nasuprot tome. Čitav niz odluka ima za cilj da poveća slobodu trgovine i indu strije: trgovina solju i duvanom. Na direktnu korist seoskoga plemstva. Vrhovni Taj ni Savet okupio se u dvoru na noćnu sednicu da raspravlja o nasleđu prestola. Osterman. pored kojih su pozvani još i maršal Vasilij Vladimi rovič Dolgoruki. pred krajnjom složenošću toga probl ema nije odlučena nikakva reforma. Aleksej Grigorjevič. U oblasti finansija. Ipak. ukinut je. Ove reforme interesuju isto toliko plemiće koliko i trgovce .seljaka. stanuje u Mitavi. kako bi se ograničila njena vlast u korist Vrhovnog Tajnog Saveta. je dan jedini je trgovac. jer ukoliko seljak bude manje plaćao državi. Aleksej Dolgor uki okolišno ukazuje na testament Petra II. mesne administracije dobile su u širokim razmerama jedno pravo koje je dotada pripadalo isključivo kolegijumu za plemićska dobra. reguli san je i menični sistem. Mihail Vladimirovič Dolgoruki i maršal Mihail Golicin. izabrani opštinski magis trati potčinjeni su vojvodama. ANA IVANOVNA (1730—1740) Anino stupanje na presto i Članovi iz 1730 godine. On u ist i mah izjavljuje da njoj treba postaviti tačno određene uslove. ni da zaključi mir. — Čim je Petar II umro. od sedam članova Specijalne trgovačke komisije ustanovljene u to doba. i ta komisija daje pravo ovim plemićim a da trguju poljoprivrednim proizvodima kako u unutrašnjosti zemlje tako i u pogle du izvoza. a administrativna organizacija uprošćena što je mog uće više usredsređivanjem upravne i sudske vlasti u ruke jednog istog činovnika. kćer cara Ivana V i neća kinju Petra I. monopol izvoza. Što su ovi „članovi” bili . utoliko će više moći da daje svome gospoda ru. zato što su one rođene pre venčanja Katarine sa carem. da razdeljuje državnu zemlju i da naređuje isplate iz državne blagajne. Posle kratkog ustezanja Savet prih vata ovaj predlog. koja je dotada bila monopol države. a „glavni” magistrat je ukinut.

od kojih bi naizmenično zasedavala jedna trećina i koji. Ob javljivanje planova Saveta ih je najzad strahovito uzrujalo. uzrujanost se sve više širi. ali u korist celokupnoga plemstva. Plemići odmah počinju da sastavljaju predloge za reformu. koja prima krunu i potpisuje „članove” — iako je unapred rešena da ih se otarasi čim bude mogla. već određivani po slobodnom nahođenju. ne bi bili birani. Razume se. Uistini. službeno plemstvo. koji bi se zamenio Senatom od trideset članova koje bi bi rala opšta skupština plemstva. a drugi za ograničavanje apsolutne vlasti. — pokazuju razna polit ička shvatanja tadanjega plemstva. da bud e podvrgnuto javnom ispitivanju čitavoga plemstva okupljenog u Moskvi. koje predvodi Vasilij Dolgoruki. tako se ovde jasno ispoljava želja da oligarhiju stare aristokratije zameni samovlada viših činovnika. a za to vreme jedno izaslanstvo. a da nar od u tome nema nikakvoga udela. vođa sveštenstva arhiepiskop Teofan i državni tužilac Jagužinski šalju izaslanike da obaveste Anu Ivanovnu da su „članovi” potekli od članova Saveta. ovi „članovi” stvoreni su direktno po ugledu na švedske „Akte”. organa aristokratske oligarhije. smatra za korisno da načini jedan ustupak: svaki će moći slobodno da sastavi svoje predloge i da ih podnese Vrhovnom Tajnom Savetu. od kojih nam je ostalo sačuvano dvanaest — mogućno je da ih je bilo i više. ne spominjući ni jednom rečuju one čuvene „članove”. poput kakve dvors ke spletke snovane u prisenku. Sa njima stupa na 25 2 pozornicu treći element plemstva. počinju da se savetuju o situaciji. i pored garde koja čuva stražu na izlazima iz varoši. a ne samo u korist stare aristokratije. Po čitavoj varoši obrazuju se skupovi na kojima se živo raspravlja. i najzad. naprotiv. Oni su bili pošli da p risustvuju venčanju Petra II. Predlog visokih činovnika koji ne pripa daju staroj aristokratiji predlaže da se ukine Vrhovni Tajni Savet. jedan zajednički sistem: iako predlažu da se zadrže i dalje Senat i Vrhovni Tajni Savet povećavajući broj njihovih članova.brzo sastavljeni ima se zahvaliti proučavanju ustava stranih država koje je vršio Goli cin.. Članovi Saveta odlučuju da se ova reforma izvede u šta većoj tajnosti. Uzalud članovi Saveta pokušavaju da prekinu to o kupljanje plemića. Moskva je u tome trenutku prepuna plemića iz unutrašnjosti. pa da se na čelo državne uprave stavi Senat. Jedan jedini predlog traži ukidanje Vrhovnog Tajnog Saveta. Istoga dana. Golicin je tu pročitao Anin pristanak i „članove” koje je ona potpisala. to pitanje izlazi iz uskoga kruga Saveta osmorice. komešaju. I zaista. kao i senatori. ali su stigli na njegov pogreb. da se broj senatora povisi na dvadeset i jedan. Ujutru 19/30 januara oni stavljaju do znanja skupšt ini sastavljenoj od višeg sveštenstva i visokih državnih činovnika izbor Ane Ivanovne . Ostale predlozi izjašnjavaju se. Drugi propovedaju. Kada je stigao odgovor od Ane. Ovi plemići. čiji su mnogi prestavnici sasvim skromnoga porekla. Golicin. da s e radi upravljanja tekućim poslovima ustanovi jedna skupština od sto članova. sa neznatnim razlikama . odlazi potajno u Mitavu da ponudi krunu Ani i da joj predloži uslove. uzrujavaju s e. ma da je Moskva opkoljena gardom i ma da nikome nije dopušteno da u nju uđe ili iz n je iziđe. Ovi predlozi. Ledena tišina zavladala je priliko m toga čitanja. da se uporedo poveri i vladaocu i Senatu vrhovna vlast donošenja zakona. Senata i građanskih i vojnih velikodostojnika 2/13 februara. tajna je ipak nekako otkrivena. Sinoda. — sastaje se zajednička skupština Saveta. oni to čine pod uslovom da senatore i savetnik e takođe bira skupština sastavljena od prestavnika celokupnoga plemstv a. Od tog trenutka kriza ula zi u svoju odlučnu fazu. a to će reći n strojstvo državne uprave kakvo je uvedeno u Švedskoj 1719 i 1720 godine i na kraljevsku zakletvu Fridriha I. osećajući neprijateljsko raspoloženje skupštine. za jedan više reprezentativan sistem. vladareva vlast biće jas no ograničena u korist Saveta osam članova. i da ta skupština ima pored ostalog i pravo da pretresa projekte za . Niko nije zadovoljan planovima Saveta. koje nazivaju poljskim nazivom šljahta. ali se nezadovoljnici cepaju u dve stranke: jedni su za održavanje autokratskog režima. Zatim jedan od prisutnih izražava želju da se načela toga no voga režima podvrgnu opštoj diskusiji.

ali se zvanice nisu pokazale dostojne nje. U jednom krugu prija telja knez Dmitrij Golicin ovako izlaže ukratko događaje: „Gozba je bila spremljena . zatim stvaranje jedne škole name njene plemićima. Ta prop aganda tvrdi takođe da u većini predloga što su ih izradili plemići nije jasno i određeno iznesena ustavna teorija izražena u „članovima” i. njegovi ustupci su odv eć zakasnili. prima na sebe da radi na uspostavljanju autokratije. da svi zahtevaju da se utvrdi t rajanje obavezne službe. — Ani je bilo trideset i sedam godina kada je stupila na presto . Najzad i naročito. plakaće jače nego ja”. ali. ona nađe jedno pisamce u d etinjim pelenama. oni im se pridružuju. kada joj se donese novorođenče njenoga ljubimca Birona. On otuda opravdano izvlači zaključak da bi se ve lika većina plemića rado odrekla ograničenja apsolutne vlasti. ipak ta nejasna formula ne može značiti ograničavanje apsolu tne vlasti. ma da ti predlozi pretpostavljaju stvaranje pretstavničkih saveta koje bi ra plemstvo da „pomažu” carici. i njen stric. Ona je obdarena duho m koji je od prirode brz i dovitljiv. Osterman dobro zna da se svi predlozi. Ali ovi pokušaji za izmirenjem ne mogu da imaju uspeha. bilo je „doba Birona”. Ja znam da ću biti žrtva toga. Patiću za svoju otadžbinu. pravo da oni ne služe u vojsci kao prosti vojnici i odobrenje da u nju stupaju neposredno kao oficiri. Bile su to proročke reči. s . slažu u težnjama plemstva. Golicin istina pokušava da vodi računa o težnjama plemstva i da poveća broj članova Saveta predviđen prvobitnim „članovima”. i Ana. Uveče je Moskva svečano osvetljena. cenio je njenu inteligenciju. Zato je ta propaganda postigla sjajan u speh. Petar Veliki. da se ukine ukaz Petra I koji propisuje da sva zemlja jed ne porodice prelazi na jednog jedinog naslednika. iako pristaje da poveća broj članova Saveta. ona pada u oči muškim crtama svoga lica. on nema nameru da se odrekne sistema naimenovanja članova po slobodnom nahođenju koji uprav o i daje njegovom predlogu oligarhijsko obeležje.kona i najvažnija državna pitanja. po svojoj volji i svom nahođenju. on ipak pronalazi način da joj saopšti poslednje vesti: ujut ru. gde je sve unapred pripremljeno i gde su na sve strane postavljeni vojnici iz garde. Ma da na Anu budno motre čl anovi Saveta. cepajući pred celom skupštinom „članove” koji su ograničavali njenu moć izjavljuje da će vladati kao autokrata. jer on neće da popusti u glavnom pitanju 25 3 koje ozlovoljava novo plemstvo. Na dan 25 februara/8 marta plemići u gomili dolaze u Vrhovni Tajni Savet i zahteva ju da njegovi članovi pođu sa njima u dvor. Uostalom. Visoka. ako ta vlast obeća da će svojevoljno dati te povlastice. Izaslanici plemića traže i sprva da se sazove pretstavnička skupština plemstva. Njegovi mnogobrojni agenti uvlače se u skupove plemstva i trude se da ubede plemiće da treb a da traže od carice da poništi uslove koje je potpisala. teška. Na dan 10/ 21 februara Ana stiže u Moskvu. ali oni zbog kojih ja moram da plačem. da ona odluči o političkom režimu. Osterman. Bironovščina. ma kakvo bil o njihovo shvatanje države. autokratska partija ga pretiče jednom pomamnom propagandom. Ostermanova propaganda iskorišćuje pre svega činjenicu da su se mnog i plemići pokazali još u početku tih događaja ubeđene pristalice apsolutne vlasti. 25 4 Carica i ljubimac. kada su gardiski oficiri zazveckali sabljama i zahtevali da se odmah uspostavi apsolutna vlast. Ali ona iskorišćuje svoje sposobnosti. koje nimalo nisu usavršavane. Neka bud e volja Božja. krupna. Odmah pristalice apsolutne vladarske vlasti udružuju sve svoje napore da bi — iskorišćavajući raspre između raznih plemićskih grupa — post gli poništenje „članova”. jer ono što je očekivalo siju. taj vešti dvoranin koji ume odlično da vodi dvorske spletke . Ja sam već pri kraju života.

dok dve dvorske budale knežev skoga porekla kakoću kao kokoške. Kada se iznenadno. Njen tužni i mučni život bio je ispunjen gorčinom. a desetine hiljada prognano u Sibir. njenoga najgoreg neprijatelja. sada kad je izišla iz svih svojih iskušenja i pošto je stavila na glavu carsku krunu. Dok se u Petrogradu vodila borba ambicija. Iz London a. Kepeci i dvorske budale oba pola i svak ojaki bogalji susreću se u dvoru na svakom koraku. ona je već moralno skrenula s pravoga puta. dva bedna kepeca. Posle ovih zabavnih prizora. Ona je srca kam enoga. dok su se stvarale i rušile karijere.amo za to da se ruga i da vređa neprestano one koji joj se približe. da joj skupština Kurlandije dodeli udovički deo zemalja iz vojvodine zaos tavštine. piše: „Ja sam video mnoge dvorove. ali postavši ubrzo udovica. čučeći na korpi sa jajima. Raskoš dvorskih zabava je nečuven. na primer. U tome sumornom i tužnom životu. ova vojvotkinja bez vojvod ine obrela kao carica svih Rusa. usamljena i napuštena. u trideset sedmoj godini. ona je imala jednu utehu. ona ne ume da se šali a da ne vređa ili p onižava ljude svojom zajedljivom ironijom. španski ambasador. o čemu svedoče smerne molbe za materijalnu pomoć koje je upućivala Ka tarina I svojoj rođaki Jelisaveti.” Sve strane diplomate žale se zbog ogromni . Bilo bi nep ravedno pripisivati Bironu sve svireposti te vladavine. Po svim odajama dvora ima napunjenih 25 5 pušaka. kao radi pots meha. I Petrograda nisu joj ništa slali. nesposobna za kakvo plemenito i samoniklo osećanje. iz političkih razloga. Menjšikovu. ona je i dalje životarila u d nu Kurlandije kao siromašna rođaka koju izdržavaju iz milosti. Ali nije bez razloga d vorska budala na dvoru njene majke obično vikao kada se ona približavala: „Din. ostala je skoro devetnaest godina da čami u Mitavi . da bi ona mogla u svakom trenutku da puca na ptice u vrtu. Ona je vazda strasno voljela da gađa iz puške. Po smrti Petra Velikog doživela je ona i ponižavanja. Praznina njene duše tišti je. Ono što nju najbolje karakt eriše jeste činjenica da ona zadaje patnje drugima ne samo iz srdžbe ili straha. godine 1740 otposlano je iz Moskve u njen dvor u Petrogradu šest sto tina živih zečeva. među tuđincima. čija je krivi ca bila jedino u tome što je obrisao maramicom ivicu svoga pehara koji je ona prin ela svojim ustima? Zar je onda čudo što su knuta i vešala igrali tako veliku ulogu za vreme njene vladavi ne? Prema tvrđenju stranih diplomata na njenome dvoru hiljade ljudi osuđeno je na sm rt. Može joj se dogoditi da ponekad ispolji i kakvo lepo osećanje: tako je. U sedamnaestoj godini udali su je. Iz svih krajeva Rusije dovode se medvedi. dong. d ivlji veprovi i jeleni u njene poljske letnjikovce radi lovačkih zabava. svojim luksuzom i sjajem pr evazilazi i najblistavije strane dvorove. vuci. vojvodu od Kurlan dije. titulom vojvotkinje. Dok na jednoj strani uživa da ubija životinje. koji je kao poručen da ogr ubi srce i dušu. sposo bna samo za ironiju i nepoverenje. Ostermanu. Njeni dvorovi p retvoreni su u prave menažerije. a zakićena. Pariza i drugih gradova. Mladost joj je bila nes rećna. bila je primorana da m oli za pomoć velikaše. ona će dati maha svojim sklonostima. svoju vezu sa Bironom. ali je va n svake sumnje da je vladavina Anina bila pravi teror. Možda su ove cifre i preterane. bila veoma dobra prema ćerki Menjšikova. i ograničavali su se samo na to da zahtevaju. ali tvrdim da ruski dvor. već i i z potrebe da se razonodi. odrasla je kao napušteno dete. moraju da zabavljaju caricu i njene dvorane izigravajući mladence i prov odeći noć na postelji od leda. i ona pokušava da je ispuni za bavama koje nemaju u sebi ničega ženskog. i ona je srećna samo kad ti lu daci i nakaze zapodenu međusobno krvavu bitku. za Fridriha Viljema. De Lirija. ponekad sklona osveti i svireposti. dong! Evo ide car Ivan Grozni!” Ako je ona još u svome detinjstvu pustila na volju s vojim ćudima i svirepim prohtevima. no b ez uspeha. Ovo ismevanje čovečanstva dovodi ona do vrhunca prilikom one čuvene svadbe dvorskih budala koja je svetkovana u jed noj kući načinjenoj od leda na Nevi: ogromne sume novca utrošene su za podizanje čudni h građevina i za organizovanje povorki poludivljih plemena sa neplodnih ravnica severne Rusije i Sibira. Zar je nije jedino posre dovanje njenoga ljubimca zadržalo da ne kazni bičevanjem kneza Kurakina. momak i devojka. jer ju njena majka nije volela. ruski diplomatski pretstavnici šalju hrtove i lovačke ps e na stotine.

a s druge strane o reformi državne uprave. U samom početku su pobednici iz 1730 godine toliko malo pouzdani u svoj uspeh. pojačana je sa d va puka. oni su odmah posle Aninog stupanja na presto počeli proučavati plan da sazovu jednu veliku skupštinu sastavljenu od pretstavnika sveštenstva. njegov sin Ivan i njego v brat Sergej prognani su vrlo daleko. a Vasilij Dolgoruki svrgn ut sa svih svojih zvanja i podvrgnut veoma strogom nadzoru. glavno je da nečiji glas bruji bl izu njinih ušiju. Uistini. već p rimorava i ruske plemiće da troše u vreme tih zabava veliki svojih prihoda na haljin e i odela za večernje zabave. U jednom pismu glavnom upravniku M oskve. i taj lepo vaspitani čovek zapretio je senatorima: ako taj most ne bude opravljen u 25 6 određenom roku. da bi odagnao tišinu od koje se njena duša ledi i koja je ispunjava užasom i očajanjem. ona naređuje da joj se pošlje jedan čvorak „koji. što dokazuje primer Volinskoga. u kome se vidi težnja da se najpre ukroti buntovna aristrokratija. kako pričaju. Naviknut da ljude smatra samo kao oruđa koja će mu poslužiti da izgradi svoje blagostanje. — Predanje je nazvalo Aninu vladavinu „bironovštinom” (Bironovo doba). Nema ničega melodramatičnog u njegovoj ličnosti. jer su ga kola mnogo istruckala dok su pr elazila jedan most na Nevi. a otarasiće ih se čim počnu da mu smetaju. čoveka ili životinju. a o ljudima kao da su konji. naglo uobičajene na obalama Neve. pristupačan u ophođenju i učio je neko vreme na univerzitetu u K enigzbergu. Tek početkom apr ila 1730 godine zadat je prvi udarac: Aleksej Dolgoruki. ona sve više krnji date povlastice. dotle zakonske mere u korist plemstva izazivaju samo prolazno zadovoljstvo i ostavljaju izvesno osećanje razočarenja. Radi nje se šalju izaslanici po cel oj zemlji da traže žene koje „umeju da govore mnogo”. Ta politika služi se policiskim teretom i čini plemićima izvesne ustupke koje su oni zah tevali još pre Aninog stupanja na presto. Ali. toliko dijamanata.h izdataka koje moraju da čine da bi se saobrazili dvorskom načinu života. a namera da se sazovu pretstav nici plemstva i da se odmah kazne Golicin i Dolgoruki napuštena je. on će točkovima svojih kočija preći preko njihovih telesa. Istina da je kao student bio dvaput osuđivan zbog krađe i da je učtiv i pr ijatan samo dok se ne dirne u njegove lične interese ili u njegovu ugodnost. a čas kao divljeg i grubog neznalicu. I zai sta. On j e čak sposoban i za nežna osećanja. U martu 1731 godine ponovo je uspostavljen . Biron je stvarni poglavar države i on daje pravac caričinoj politici. dok teror zastrašuje ostale društvene redove i dovodi ih do očajanj a. opisuju često čas kao jednog užanosnog i mračn og zločinca iz melodrame. senatora i pl emstva da ona raspravlja s jedne strane o krivičnoj odgovornosti članova Vrhovnoga T ajnog Saveta. u njihova sela. govori m nogo.” Ova raskoš ne pada teško samo stranim diplomatama. da se ne usuđuju kažnjavati vođe aristokratskog pokreta. izazivaju negodovanje javnosti.” Bironovština. Ova polit ika ide za dvema težnjama. Saltikovu.” Svejedno je koga ona sluša. Teško onome ko se usudi da se pokaže kao njegov politički protivnik! On se ne usteže da pošalje svoje sup arnike na vešala. koga ona obožava. Golicine još nisu počeli da uznemiravaju. a zatim da se ispune obećan ja data nižem plemstvu. dok se obilno služi policiskim pritiskom. Tako je jednoga dana stigao u Senat naljućen. Ali ovaj plan. Jedan nj egov savremenik kaže o njemu: „On govori o konjima kao da su ljudi. istina ne prema ljudima. „Nigde” — kaže Ron o — „nisam video toliko zlata i srebra posutog po odelu. koja je uzela učešća 1730 godine u borbi za apsolutnu monarhiju. naposletku pada u zaborav. toliko zlatotkane i srebrot kane svile. već prema konjima. koje obe potiču iz straha da se ne ozlovolji plemstvo. Njenog ljubimca Birona. Ismajilovskim i Viteške garde. Garda. no to se čini uvek u cilju da se spreči stva ranje zavera. Prema jednom nedavno pronađeno m dokumentu. on im se osm ehuje ljubazno dok su mu oni potrebni. Zato. a caricu ne zabavljaju potpuno. To je naprosto jedan Nemac lepa stasa i malo obdaren. Ove obavezne zabave. to je bio ljubimac čovek. Usred najblista vijih svečanosti ona se nikad ne oseća zadovoljna i njoj je dosadno ako pored nje ne ma nikoga ko bi joj pričao razne doživljaje i priče.

već je još stavljen ispod jedne nove ustanov e koja mu snižava ugled. I zaista. razni L evenvoldi. a broj njegovih članova utvrđen je na dvadeset i jedan. kao što smo videli. čovek mlak i bezbojan. a da će ostali obavezno stupati u državnu službu kad navrše dvadesetu godinu i služiće za vreme o d dvadeset i pet godina. na osnovu neproverenih dostava. ili. pod nazivom Kancelarija za tajna istraživanja. iščezavaju kao da ih j e zemlja progutala i ne ostavljajući traga. Osterman upravlja spoljnom politikom. Ali uskoro potom. stvoren je drugi jedan organ. Politička špijunaža pruža svuda svoje og ranke. Kabinet ministara nije. jednim Aninim ukazom dodeljuje se ministarskim ukazima ista za konska snaga koju imaju i caričini ukazi. te Senat ponovo spada na onu beznačajnu ulogu koju je imao u vreme Vrhovnog Tajnog Saveta. koji je viši od Senata. Korfi i mnogi drugi pretstavnici čisto nemačkih porodica. Ovakvo držanje. oni žarko žele da se ta služba ukine ili bar ograniči. da bi se mogao starati o svome imanju. naprotiv. i čitava nemačka klika. U početku njegova uloga izgleda veoma ograničena . i koj i se sada ponovo baca na posao sa pomanom revnošću. kao što je to bio Vrhovni Tajni Sav et. Pošto im doživo tna služba u vojsci ili državnoj administraciji nije dopuštala da se bave svojim posed ima i seljacima. 25 7 Malo po malo gnev javnosti pretvara se u mržnju na strance koji imaju vlast u ruka ma. Kasnije će se jednim zakonom potvrditi ovo stanje i od Kab ineta ministara pretvoriti u organ vrhovne državne uprave. Kabin et ministara. ali se zna šta znače ova iščezavanja. to je neka vrsta caričine lične kancelarije. čiji je najtipičn iji pretstanik Osterman. sačinjavaju ga samo tri ličnosti: Golovsk in. i baron Osterma n. čak i ako su još sposobni za službu. Godine 1731 stvo rena je jedna naročita komisija. Ljudi uhapšeni gde bilo. koji su sa Anom došli iz Kurlandije na obale Neve. Na nedelju dana posle vaspostavljanja autokratije ukinut je Vrhovni Tajni Savet. nego organ visoke birokratije. pod pretsedništvom Miniha. plemići dobivaju delimično zadovoljenje. napuštena namera da se sazove skupština pretstavnika plemstva. a Minih vojnim poslovima. Senat ponovo uzima s voj naziv „upravni”. a 9/20 juna 1735 godine . nekadašnja glavna uprava političke p olicije. a posle toga roka imaće pravo da podnesu 25 8 ostavku. broj plemića koji su otslužili dvadeset i pet godi na i koji traže da se povuku iz službe toliko je veliki. nasuprot zahtevima plemstva. ne samo da Senat nije postao izborno telo. — Niže plemstvo. ako je otac umro. knez Čerkaski. 18/29 oktobra 1731 godine. Objavljivanje ovoga proglasa izazvalo je snažan utisak.a. koji nikad ne otvara usta. i njen rad završio se carskim proglasom 1736 godine: po zakonu. drže najviše položaje na dvoru i u državno j upravi. podržava svoga go spodara. koja je imala da p rouči pitanje ograničavanja roka službe. dogovorom između braće — biti sasvim oslobođen službe. Postepeno Kabinet usredsređuje u svoje ruke sve važnije državne poslove. da vlada smatra za potrebno . plemići su prinuđeni da s e zadovolje onim što se Anini ministri smiluju da im dodele. jer je značilo prvi korak ka nezavisnosti plemstva. koji je ukinut za vladavine Petra II. Preobraženski prikaz Petra I. Nemci su na svima istaknutim položajima: caričin ljubimac Biron vlada zemljom. pridružuje se drugim razlozima nezadovoljstva socijalnog karaktera. organ aristokratske oligarhije. koji će se primenjivati tek po završetku rata sa Turskom. koje vređa nacionalno osećanje. Ali posle tri go dine. Prvi koraci ka nezavisnosti plemstva. koje je branilo apsolutnu mon arhiju. koja puzi pred njim. i ponašaju se prema Rusima nadmeno i grubo. u svak oj porodici će jedan od sinova — koga otac izabere. Rusi” bio je omiljen izraz Bironov. Pošto je. Jedno prezrivo „vi. po završetku rata sa Turskom. Na socijalnom području. koji postaje njegova duša. ima prava da očekuje ispunjavanje carskih obećanja i dodeljivanje povlastica koje je ono tražilo svojim predlozima iz 1730 godine. I tako. Policisk i teror caruje.

označavaju i p očetak preobražaja plemstva u jednu povlašćenu kastu sopstvenika poljskih do bara i mužika. jer se trajanje obaveznog služenja povišava na trideset i pet godina. U toku te iste godine zabranjeno je seljacima da idu na radove izvan svoga sel a bez dopuštenja njihovoga gospodara. još od kolevke. a ovi sve više mrze 25 9 „bironovštinu”. i to za svaki pojedini slučaj. Ove mere. poslednji put polažu ispit iz geografije. osim toga. izvršeno je već krajem te godine. a nasuprot tome ograničaval i pravo seljaka vezanih za zemlju. da bi se odgovorilo želji plemića.da čitavim nizom propisa znatno ograniči te ustupke: povlačenje iz službe nije nikakvo pravo. mladi plemići. aritmetiku i geometriju. a vreme koje u njemu provedu računa im se kao vojna služba u trupi. istorije i fortifikacije i stupaju u državnu službu. ustanovljen je u Petrogradu 1731 godine plemićski pešadiski kadetski kor pus. svi se pozivaju u Petrogra d ili Moskvu pred jednu treću komisiju i polažu ponovo ispit. ostaje i dalje regulisan samo u cilju toga službovanja. Posle četiri godine. U sedmoj godini života. a ovaj će davati svoju saglasnost samo za one plemiće koji su savesno ispunili svoju dužnost i kojima stvarno bude potrebno da stanuju na sv ome imanju radi poboljšanja njegovog iskorišćavanja. Najzad. jer su bili prinuđeni da zaveštaju celokupno svo je nepokretno imanje jednom jedinom nasledniku. usled čega je trpela čitava poljoprivredna ekonomija plemstva. ili u administrativnu službu sa odgovarajućim položajem. Uporedo sa proširavanjem prava plemića-spahija vrši se sužavanje prava sel jaka vezanih za zemlju (mužika): godine 1737 njima je zabranjeno da kupuju tkačnice. Ukaz iz 1714 godine o nedeljivosti nasleđa nepokretnih dobara jako je sputavao tes tamentarnu slobodu zemljoposednika. jednim ukazom iz 1736 godine dato je spahijama pravo da oni sami određuju kazne seljacima beguncima . brzo su izgubili jedan deo koristi od zakona iz 1736 godine o trajanju obaveznog službovanja. a oruža na snaga odašiljana je u sela samo u slučaju neplaćanja. koji ne namerava da prekorači. Carica i nj eni ministri i dalje zaziru od pobune plemića. da učestvuju u javnim nadmetanjima (licitacijama) i da izdaju menice . traženo u predlozima iz 1730 godine. već pre teži da ga sman ji. kao što podrobno određuje ukaz iz 17 37 godine. Iako one ostvaruju predloge plemstva iz 1730 godine. g de moraju ostati najmanje dvadeset i pet do trideset i pet godina. kojima je tada dvadeset godina. Plemići. Ceo njihov život. one ipak vladavinu Aninu ne čine popularnom među plemstvom. nijednome građanskom služb eniku neće se moći dopustiti povlačenje iz službe pre navršene pedeset pete godine — čime se enja proglas iz 1736 godine. povereno je spahijama. U dvanaestoj godini ponovo izlaze pred drugu jednu regrutnu komisiju. kao što smo videli. posle čega su roditelji obavez ni da im stvore mogućnost da nauče čitati i pisati. a naročito je bio nezgodan za one male posednike koji nisu imali nikakvih drugih sredstava kojima bi obeštetili osta le članove svoje porodice. koji su 1730 godine tražili posebne škole za svoju decu. državnog pravozastupnika u Senatu. Potom se puštaju kućama s amo oni čiji roditelji imaju najmanje 100 mužika i koji se moraju obavezati da će njih ova deca izučiti veronauku. pred kojom polažu ispit. Ukidanje toga ukaza. a to će reći do čet rdeset i pet ili pedeset i pet godina života pre nego što se mogu koristiti svojim p . To dolazi otuda što plemstvo smatra svoje zahteve iz 1730 godi ne samo kao prvi korak ka svome potpunom oslobođenju od obavezne službe. dok ih vlad a smatra kao maksimum ustupaka. i ono će odobravati tek uz saglasnost. da prikupi neplaćene sume iz ra nijih godina. Drugi ukazi povećavali su vlast spahije u njegovom selu. svi plemićski sinovi moraju se javiti jednoj regr utnoj komisiji. Godine 1731. koje znače početak jedne nove vladine socijalne politike. ostali se upisuju u državne škole . Posle no vog roka od četiri godine. po završetku učenja stupaju oni u vojsku kao ofici ri. Da bi se sprečilo bekstvo seljaka. koja ih upisuje u posebne spiskove. Oni koji ne polože taj i spit šalju se u mornaricu kao prosti mornari i gube pravo na unapređivanje. prikupljanje ličnog poreza (glava rine) koje su dotada vršili vojni odredi ili vojvode. U njih se primaju samo deca plemića. a to će reći kad navrše šesnaest godina. godine 1737.

ipak mu je celokupno iman je konfiskovano. pridružuju se i drug e. oni se svete nad kneževima Dolgorukim i na d Golicinom. Ovi odredi. Golicinima i Gagarinima da su umešani u jednu izmišljenu zaveru i optužuje ih da h oće da ubiju Birona i da uzdignu na presto Jelisavetu.ravom na penziju. maršal Vasilij Vladimirovič Dolgoruki. umesto da ih ustu pe državi. Što država traži tako strogo od seljaka lični porez i zaostale s ume toga poreza. optužena da se bavi vradžbinama i da obasipa pogrdama Birona. ona podmeće Dolgoruki ma. da hrani svoje mužike. vlada zabranjuje da se žitarice upotrebljavaju za pravljenje alkohola. i ova fantastična optužba dovoljna je da bude osuđen na smrt. pod pretnjom kazne. Da bi sprečili pobunu nezadovoljnih pl emića. Vojni odredi šalju se u sela koja nisu ispunila svoju p oresku dužnost. ali je u naknadu za to odgovo ran za manjak toga poreza. oni pribegavaju teroru. Pre svega. Sa svoj e strane spahije teže da zadrže za sebe najveći deo mužikovih prihoda. Godine 1733 plemiću je zabranjeno da premešta mužike sa jednog imanja na drugo bez naročitog od obrenja vlade. Jedan ukaz iz 1734 godine primorava ga. Pošto nije s mela priznati da joj je samo stalo do osvete. bio se složio sa Goli cinovim planovima. Uvažavajući izvesne dostave sibir skih službenika koji su javljali da izgnanici kritikuju vladu. Zbog toga ogromni izdaci carskoga dvora i rashošan život stranaca koji isko rišćuju svoje prijateljstvo sa caričinim ljubimcem vređaju sve društvene 26 0 slojeve i izazivaju žagor gnušanja. da primoraju seljake i spahije da plate zaostalu porezu. oni pooštravaju mere preduzete protivu Dol gorukih: Aleksej je prognan u Berezov. Fik. napoličare i sluge za vreme neplodnih godina i da im daje se me za setvu. Godine 1731. vlada odlučuje da ukine pravo pečenja rakije. razume se da plemić sebe smatra za roba i žu di da živi srećnim i nezavisnim životom feudalnoga gospodara na svojoj zemlji. zajedno sa policiskim terorom Tajne kancelarije. do koga je mnogo stalo plemićima-spahij ama. Ovoj obavezi da služi državu. koju vlad a počinje da traži veoma strogo. koji preplavljuju spahiluke. Ana se oslobađa Dmitrija Golicina. nastavljajući svoju poresku politiku. u nekojim oblastima gde je obavezno davati — akonto poreza — namirnice za vojsk u. Dajući mu. zatočen je u tvrđavi Šliselburgu. da „bironovština” izgleda plemićima ka o nepodnošljiva tiranija. kćer Petra Velikog. da n ijedna vlada nije smela da pristupi tome pre ukidanja ropstva 1861 godine. nekadašnji Ljubimac Petra II. — Ana i Biron uviđaju da su nepopularni. predložio da se zakonskim putem regulišu materijalne obaveze seljaka prema spahijama. zato što je pomagao Goli cinu pri proučavanju tuđinskih zakonodavstava. slobodu da raspolaže svojim imanjem i svojim mužicima. Anina osveta proširuje se čak i na potomke kolovođa onoga pok reta iz 1730 godine: knez Jusupov. Oko sredine 1730 godine. Godine 1738. Godine 1736. osuđena je na šibanje knutom i prognana u Sibir. Teror. da je izjavljivao kako je gotov da pita za savet i sa moga đavola. T ako je državni pravozastupnik u senatu. vrgnut je na točak i pogubljen u Novg . ona ga optužuje da izbegava službu pod izgovorom da je bolestan. Pod ovakvim uslovima. takođe je prognan u Sibir. Moskov. u izvesn oj meri. to je stoga što je taj porez glavni izvor državnih prihoda. a Vasilij Lukič na ostrva Solovki. Godine 1739 Ana je odlučila da raskrsti sa Dolgorukima. već se pomišlja na takvo ograničavanje spahiskih prava. Pojava ove ideje lepo karakteriše r aspoloženje koje vlada u tadanjim vladinim krugovima. njegova kći. U to vre me. koje su protivteža povlasticama koje je on dobio na štetu mužika. doprinose. čime se ograničava njegova nezavisnost. Ivan Alek sejevič Dolgoruki. On je istina ovlašćen da prikuplja lični porez. da ne bi ovo premeštanje ometalo kontrolu nad urednim prikupljanjem poreza. koji su zbog uloge što su je igrali u 1730 godini bili prvi na redu d a postanu žrtve. vlada mu nameće odgovo rnost za ekonomski napredak njegovoga poseda i za redovno plaćanje poreza koju dug uju njegovi seljaci. koji je vazda bio visoko cenjen zbog svojih vojnički h vrlina i svog plemenitog karaktera. gde je ranije živeo u progonstvu Menjšikov. koji je u međuvremenu umro. pod nejasnom o ptužbom uvrede veličanstva. I van Grigorijevič u Pustozersk. u vladinim krugovima. No iako mu je smrtna kazna zamenjena zatočenjem u tvrđavi Šliselburgu. sa očiglednom namerom da sled stveno tome povisi njihov porez u korist države.

samo je pesničko ulepšavanje. Osterman i Minih. kao i protivu mešanja strana ca u državne poslove. Ivan i Sergej Grigorjevič pogubljeni su takođe. ali opšte gnušanje koje je izazvao „Bironov teror”. Biron upravo i traži nekog čovek a koji bi mu omogućio da spreči Ostermana da diriguje. ni o društvenom položaju optuženoga. namerava da obori najpre Ostermana. Kao gubernator Astrahanj a i Kazanja. on se opravdava uz pripomoć B irona. sveštenici. Pošto mu je pretila stroga kazna. i oni su isto tako spremni da obore jedan drugoga. Njega odmah priznaju i s veštenstvo i stanovnici gradova. 26 1 Ono što je u početku bilo samo kažnjavanje glavnih protivnika iz godine 1730. Biron. Izriču se kazne na najsvirepija mučenja i na smrt. Ali. dotle u visokom društvu Artemij V olinski razmišlja o mogućnostima jednog državnog udara i o promeni režima. on je sebi stvorio suparnika. zatim padanja u ne milost i smrtne kazne počele su pretvarati sužnje i pogubljene u mučenike za dobro ru skog naroda. a ne vodi se računa ni o polu. Volinski. trgovci i seljaci podvrgnuti su nasilnom ispitivanju i mučenju zato što su držali bunt ovne govore protivu preterano visokih poreza. niže plemstvo bilo je neprijateljski raspoloženo prema pretstavnicima viso ke aristokratije. posle smrti starog Jagužinsk og sa kojim je verovao da će se moći složiti uvodi Volinskog u Kabinet ministara. ali njegov karakter nije besprekoran: kao darovit i veoma preduzimljiv čo vek. ta tri Nemca koji daju pravac Aninoj vladi. u kome je Rusija. bezgranična ambici ja Volinskoga nema u sebi ničega herojskog. Za vreme od deve t godina. Ali.000 lica prognano je za vreme Anine vladavine. dok je ovaj nepokolebljiv pristalica tesnog prijateljstva sa Austrijo m. spo minje se slučaj jednog sveštenika koji je bio nabijen na kolac. on se pročuo svojim iznuđivanjima i nasiljima. Posle rata sa Turskom. protivu ogromnih izdataka koje za sobom povlači nečuvena raskošnost dvorskih svečanosti. dok Biron ova snaga leži u strasnoj ljubavi koju Ana oseća prema njemu. Kabin etom ministara. Slika koju je o njemu ostavio pisac Lažečnjikov opisujući ga u svome istoriskom romanu Kuća od leda k ao borca za narodnu ideju. Zato Biron. on ima sve mane svoje sredine i svoga stoleća. U početku njene vladavine Minih uzalud pokušava da ometa Ostermanovu spoljnu politiku. bila saveznica Austrije. to je jedan strastven čovek. Dok on pokušava da zameni čas Osterm ana. puštajući na volju svojoj ambiciji. Nemogućno je oboriti ga pr e nego što mu se nađe zamenik dostojan njega. Prek o 20. iz njegovog 26 2 administrativnog iskustva i njegovog diplomatskog dara. pa da postane šef . Uistini. koji smera da od njega načini svoje slepo oruđe. postalo je uskoro jedan politički sistem koji je zagrozio celoj zemlji. o kojima je dopro g las čak do prestonice. Dok se u narodnim masama komešaju lažni pretendenti. Daleko od toga da se — kao što bi se moglo pomisliti — ruski i nemački v elikodostojnici grupišu u to doba u dva protivnička i neprijateljska tabora. nikada se ne slažu m eđusobno. Teror postaje još teži p osle izvesnih zavera. Tako se i godine 1738 pojavljuje u okolini Kijeva nekakav čo vek koji se izdaje za carevića Alekseja Petrovića.orodu. i čitaju se molitve po crkvama za njegovo zdravlje. kao što je želeo. Već vekovima se u Rusiji narodno nezadovoljstvo ispoljava pojavom lažnih pre tendenata na presto. ali su ove zavere posledica opšteg očajanja koje on pothranjuj e i o kome dokumenti Tajne kancelarije pružaju uzbudljivu sliku. čas Birona. Plemići. a zatim i Birona. saobrazno Os termanovom programu. Ali se taj događaj završava žalosno: učesnici su raščerečeni i živi nabijeni na kolac. i pri čemu je i on lično zadobio izves nih uspeha. dotle Ostermanova snag a proističe iz njegovog savršenog poznavanja državnih poslova. umesto saveznika. on ponovo spletkari protivu Birona. Vasilij Lukič. Minih započinje pregovore sa francuskim poslanikom Manjanom sa ciljem da se skl opi francusko ruski savez.

IVAN VI (1740—1741) Bironovo namesništvo. da je ovaj uzima o u obzir potpuno preuređenje države? Mi o tome ništa ne znamo. Pošto nije dobilo od Anine vladavine sve što je očekivalo. položaju društvenih staleža i ekonomskom stanju Rusije. Minih ima hrabrosti da kaže carici da treba naimenovati Bi rona za namesnika. brine v iše — prilikom rešavanja pitanja odnosa sa Poljskom — o svojim ličnim interesima nego o in teresima Rusije. Iako smanjuje za 17 kopejak a lični porez. Izgleda da je on kazao. kojima je čitao svoju raspravu Opšta rasmatranja o vođenju unutrašnjih poslova. Biron ide za Menjšikovljevim primerom. Volinski je bio stvorio čitav jedan krug pristalica.vlade i jedini caričin saveznik. 8/19 novemb ra 1740 godine. jer je caričin kraj sasvim blizu. a već i sama pomisao na tak o štogod izazivala je gnušanje kod plemića koji služe u gardi. koji žive od režima. po svome običaju. Osterman. no samo forme radi. on s druge strane smišlja plan da povredi statut garde otvarajući pristup u ovu trupu i ljudima prostoga porekla kao i plemićima. i izgled a prirodno da se ono poveri carevim roditeljima. može biti da je težio da vaskrsne plemićske zahte ve iz 1730 godine. smatrali su njegovi obožavaoci za „bolju od Telemaka”. ćuti i ne pušta da se nasluti njegova misao. Zato se i ne treba čuditi što njegovo namesništvo traje samo tri nedelje. žene Antona-Ulriha od Brunsvika. treba predvideti namesništvo. pri kraju vladavine. ona nije sačuvana. Nažalost. Ana. ali nekoliko rečenica ko je je Velinski. ono je ponovo počelo da misli. koji se plašimo svega i svačega. na osnovu obaveštenja koja mu je dao jedan činovnik Volinskoga. te Bironovi prijatel ji sa strepnjom govore među sobom: „Ako Biron ne bude naimenovan za namesnika.” Najzad. kog a muči ambicija i kome on ima da zahvali za svoj položaj. vrgnut na muke. — Kada se Ana teško razbolela 1740 godine. bacaju malo svetlosti n a njegove ideje. Od tog trenutka on je izgubljen. u sudskim akti ma nalaze se samo njeni delovi. Na jednoj sednici Kabineta on pušta jednu otrovnu st relu i protivu samog Birona. Ali je svakome jasno da Biron priželjkuje taj položaj i da očekuje da se predloži njegova 26 3 kandidacija. Ne samo da se nije trudio da se izmiri sa roditel jima mladoga cara. Da li je tačno. posvećenu političkim ustanovama. Ani Leopoldovnoj i Antonu-Ulrih u. jer Biron nema nameru da ustup i svoje mesto. Ovu raspravu. priznao da je izgovorio. pa pošto je kazala Biron u: „Ne boj se”. nije to kao k od nas. te se zabrinuti Nemci. opšta mržnja na Birona do stigla je vrhunac. U jednom i zveštaju koji podnosi carici on ocrnjuje sve velikodostojnike i navodi pr otivu njih najteže optužbe. 27 juna/8 jula 174 0 godine on je pogubljen. Ana određuje za naslednika prestol a Ivana Antonoviča. o političkim pravima kakva su uživali švedski i poljski plemići. već sa kn ezom Antonom postupa kao sa detetom i upućuje mu prekore usred Senata. 3. napominjući da se on. izdahnula je. Plemstvo se tada bilo odreklo da traži politička prava. On ide svome cilju bez opreznosti. On ne čini ništa da umanji mržnj u koju svet oseća prema njemu i neće da deli ni sa kim dobiti od svoga uspeha. oni se ništa ne brinu. na primer: Poljskim senatorima je dobro . Pošto je budući car još u kolevci. novorođenog sina svoje nećakinje Ane Leopoldovne. kralj ne može ništa da učini. Protivu njega se podiže optužba i izvodi se pred sud i on i njegovih pet poverenika. bojeći se možda za sudbinu svoga l jubavnika. ne daje nikakvo unapređenje. pošto mu je najpre otsečena jedna ruka. Osećajući da su joj dani izbrojani. a takav plan mogao je da upropasti i čoveka manje omrznutog nego on. naposletku potpisuje rešenje koje se traži od nje. koji mu ne mogu da oproste što im je ugrabio namesništvo. jer je on već unapred osuđen. jedan poljski plemić. Sa neverovatnom bezbrižnošću d vodio je on u očajanje ceo svet. on izgleda kao da prkosi sudbini. kao što piše ambasador Francuske Lašetar di. Posle izvesnog oklevanja. . Minih dobiva saglasnost Ane Leopoldovne da ga svrgne sa vlasti. jer se nadalo d a će mu autokratija dati socijalne povlastice. Zasle pljen svojom srećom. mi Ne mci smo propali. Postavši namesnik. kao vojvoda Kurlandije. Minihu. zbijaju sve više oko ca ričinog ljubimca. Međutim. vreme ne čeka.

on izvršuje svoju osvetu. Sa 80 njih Minih dolazi iznenada u Bironov dvorac. Ona je baš tada izgubila svog verenika. jedan Jelisavetin prijatelj. i to je značilo kraj njegove karij ere. — Pobedilac Birona. kuda ga prizivaju Ana i njen suprug. evangeličkog kneza. iako je već sve gotovo za državni udar. da bi ga na imenovao za velikog admirala. sa nadom da ga neće pustiti da ode i da će moći d a se cenka. i traži zaborava svome bolu u raznim razonodama. a Minih za prvog ministra.On provodi celo veče u Bironovom domu. Krajem januara 1741 godine.biskupa grada Lib eka. francuski lekar Lestok. ali on koga su n oge bile izdale te je dotada vrlo retko izlazio iz svoje kuće. i njegov jezik oštar je isto koliko i Minihov mač. da mu sam Minih nije dao jednog moćnog saveznika. kome on neoprezno oduzima položaj potkancelara. Njegov ađutant Manstejn upada odma h u spavaću sobu namesnikovu. Iako se ona odrekla svojih prava na carsku krunu. njena ličnost smeta onima čija karijera zavisi od učvršćivanja vlas ti Ane Ivanovne. Pošto su je podigli i obukli. Još prilikom smrti Petra II. On ne može da se pomiri sa ovakvim stanjem. Ostermanu je povereno vođenje spoljne politike i on je zadržao i komandu mornarice. sada naređuje da ga s koro svakodnevno nose u nosiljci u dvor. premlaćuju ga. 26 4 Anton-Ulrih naimenovan je za vrhovnog zapovednika vojske. kada posle smrti Ane Ivanovne. Ali je njegova ostavka uvažena odmah. te 3/14 marta 1741 godine daje ostavku. Njegovi izveštaji ne primaju se više pov oljno i namesnica često puta odbija da ga primi. odveli su i nju u dvor. Jednim namesničkim ukazom podeljen je Kabinet ministara na otseke. On uostalom i ne može da ih zadovolji. On je pao u potpunu nemilost: od pretsednika vlade postao je običan ministar. P osle devet meseca jedna nova dvorska revolucija okončava taj triumf i zamenjuje Iv ana VI Jelisavetom. ali u svima važnim pita njima Minih odlučuje kao apsolutni gospodar. ne osvrćući se na njega. Od toga trenutka. ona stalno ima osećanje da nju smatraju za podozrivu. no oni ga baca ju na zemlju. gde ona ostaje onesvešćena neko vreme. razgovara s njim kao da se ništa ne priprema. sa obavezom da podnosi izveštaje o svakom svom postupku knezu Antonu. Ana Leopoldovna proglašena je za name snika. Ali je godine 1730 toj mladoj knjeginjici malo stalo do pol itike. ponavljajući reči koje je Ce . po rečima Lašetardija. Osterman vešto prikriva svoju mržnju. čak i večera s njim. jer oni teže da dobiju i druge povlastice i neće više da se zadovolje prostim uspostavljanjem zakonskih mera iz prvih godina vladavine Ane Ivanovne. On ga napušta u 11 sati noću. Tu on govori mnogo. knez se ne bi mogao braniti. Njegova žena hoće da pođe s njim i istrčava u košulji za spavanje. i stražari u dvorcu odmah pristupaju njihovoj trupi. pravu da se povuku iz državne službe posle dva deset i pet godina. u lovu. Minih. prk oseći plemstvu. Minih se trudi da ugodi plemićima. jedan vojnik je ščepa i gurne na gomilu snega. koje je pozvala da i m izloži svoje optužbe protivu Birona. kćerju Petra Velikog. Osterman je „car svih Rusija”. Biron je prognan u sibirsku selendru Pelim. Biron pokušava da se odupre vojnicima. Oni svi izjavljuju da su spremni da se osvete mrskome namesniku. pod izgovorom da nema vremena. a u 2 sata ujutru Ana Leopoldovna drži govor vojnicima garde. Ipak. Mi nih je zadržao samo upravu nad suvozemnom vojskom. odlučno joj je savetovao da se stavi na čelo garde i da se dočepa državne vlast i pomoću državnog udara. Ova atmosfera nepoverenja mogla ju je prirodno navesti da se za pita da li ne bi bilo bolje za nju da okuša sreću. engleski ambasador Finč lepo izražava mišlje nje koje vlada na dvoru. Kasnije. unutrašnji poslovi povereni su knezu Čerkaskom i Golovkinu. — Ostermanov triumf je kratkoga veka. otpočinje da čini iste greške koje je činio i Biron. Samo u jednom pravcu vodi on drukčiju politiku. tek pri kraju vladavine Ane Ivanovne izgleda da joj je životno iskustvo nametnulo ovakvo pitanje. Upravo u to vreme počinju da joj ukazuju više poverenja. Ostermana. u mladalačkim zanosima i u ljubavi. ukid ajući sva ograničenja nametnuta njihovom. iako se ona drži po strani od svakog političkog spletkarenja. Ograničena i troma duha. hteo da demokratizuje gardu. Namesništvo Ane Leopoldovne. Dok je Biron. vezuju ga jednim oficirskim opasačem i odvode u dvor u Minihovim kolima. Spoljna politika i revolucija 1741 godine.

000 ljudi. ali se obavezuje da poruši sva utvrđenja i odriče se p rava da na Crnom Moru drži ne samo ratne. čiji poljupci prekidaju beskrajno ćućorenje sa Julijom Mengden. Austrija . koja je tada bila u ratu sa Persijom. Vojska je uz nju. na Rajnu. razmišl ja i pušta da vreme protiče. Francuska predlaže kandidaciju Stanislava Leščinskog na presto Poljske. Jelisaveta. ostaje tuđinka u Rusiji. koga bi htela da načini 26 5 vojvodom od Kurlandije na mesto Birona. Posle stupan ja na presto Ane Ivanovne. koje početak pregovora o miru sprečava da se bore. Leščinskov pokušaj je propao. Kampredonov poslednik Manjan radi na sklapanju francusko-ruskog sav eza. Osterman stalno zasniva svoju spoljnu politiku na uskom austrisko-ruskom zbliženju. Tada iznenadno upada u au . jer postoji mogućnost da navuče na sebe rat sa Turskom. piše da se Jelisaveta suviše ugojila da bi mogla sklapati zavere. sedeći na svome krevetu u društvu svoje ljubimice J ulije Mengden. ona dobiva Azov. ne može više da izdrži i traži posredovanje Francu ske. grofa Linara. Prema Beogradskom ugovoru . potrebna je austriska pomoć. Prviput pokušava ona to posle stupanja na presto Katarine I. No i pored čitavog ni za uspeha koje je postigao Minih. Zato ni navaljivanje francuskog ambasadora Kampredona. ona ima čudnu na rav: provodi po čitav dan neobučena. kad opazi neko strano lice. Da bi se potstakla na delovanje biće potrebna intervencij a stranih diplomata. Njemu je stavljeno u dužnost da vidi na licu mesta da li se u Rusiji ne priprema kakav pokret koji bi se mogao iskoristiti da se obori austrof ilski režim Ane Ivanovne. Rusiji. i tada otpočinje nov rat sa Tur skom 1735 godine. To je markiz L ašetardi. gde se ćerka Petra Velikog pojavljuje veoma često. kao divljak. Ali se ona koleba. i beži što igda može. kojoj je Turska nanela teške gubitke. Francuska podbada Turke protivu Austrije i Rusije. uz pripomoć Miniha i uprkos Ostermanovog p rotivljenja. Za Ruse. ali se zna i to da ona ima jednog ljubimca. Po smrti Petra Velikog. Ana Leopoldovna. dok Rusija i Austrija sporazumno podržavaju kandidaciju saksonskoga izbornoga knez a. Povrh toga.zar izgovorio o Brutu. Rusija stupa u njega zajedno sa Austrijom. Pošto je Francuska objavila rat Austriji. i pošto je Rusija sklopila mir sa Persijom vraćajući joj ka spiske oblasti koje je osvojio Petar Veliki. Porodica Brunsvik „da bi je se otarasila”. ni pojava engleske flote u Baltičkom Moru ne mogu s prečiti Ostermana da zaključi ugovor o savezu sa Austrijom 1726 godine. Ali svi njegovi napori lome se na pitanju nasleđa poljskog prestola. Ona rado krštava decu vojnika i p rima u svoj dom roditelje svojih kumčića. ne podaje se tome uticaju. osećajući da okolnosti postaju z a nju sve povoljnije. Posle caričine smrti. godine 1739. Ono se sa nadom izgovara sve češće u svim društvima. Francuska ponovo pokušava da raskine austro-ruski savez. U dva maha pokušava Francuska uzalud da zavadi Rusiju sa Austrijom. Uskoro potom i Rusija je primorana da zaključi mir. Godine 1731 i 1732. Ruska vojska upada u Poljsku i Minih opseda Gdansko. a naročito u kasarnama garde . jedan korpus od 20. nego i trgovačke brodove. ipak pokušava svim silama da je privoli na brak sa bratom kneza Antona-Ulriha. Zna se d a ona ima živu želju da postane carica. usled svoga va spitanja i okoline u kojoj živi. umesto da ostane namesnica. gde se zatvorio Stanisla v Leščinski. Jelisavetino ime postaje simbol narodnoga otpora nemačkome mešanju u državne poslove. ovaj rat je dug i zahteva velike žrtve. Rusija š lje protivu nje. dolazak na vlast porodice Brunsvih i triumf Ostermana — toga ubeđenog austrofila — nad Bironom i Minihom izgleda da oduzim aju Francuskoj svaku nadu da će izmeniti rusku politiku. te se javlja bojazan da posle „bironovštine” ne nastupi „linarovština”. 26 6 Tada se u Petrogradu pojavljuje ponovo jedan francuski ambasador.

Sa svojom uobiča jenom prostodušnošću. Odvoze je saonicim a zajedno sa carem Ivanom VI u Jelisavetin dvorac. ona odbija svako ustupanje te ritorije. Jelisaveta ulazi u Zimski Dvorac. o na odlazi saonicama u kasarnu gardiske čete Preobraženskog puka. koja jednim proglasom obznanjuje da taj rat ima za cilj jedino da oslobodi ruski narod nemačkoga jarma i da uzdigne Jelisavetu na presto Rusije. 4. računala je da će joj kneginja. Voroncovi. Kako je bio darovit crtač. gde su dovedeni i Minih i Ost erman. Razumovski. u pratnji Lestoka i Švarca. Ana shvata šta se događa i moli za milost. Ovaj dokaz je imao uspeha. Naklonost koju garda gaji prema Jelisaveti veoma je povoljna okolnost koju treba iskorist iti. iako su se oko nje već odavno okupili njeni odani prijatelji. 24 novembra/5 decembra 1741 godine izdato naređenje gardi da pođe u rat protivu 26 7 Švedske. iako su poslanici Francuske i Švedske spremni da joj pomognu. ona se još nije bila odlučila da učini odlučni korak.striski deo Šleske novi pruski kralj Fridrih II. usred opšteg veselja. svoga starog nastavnika muzike. Ona odvodi četu pravo u dvor. jer ona nikad i nije žudela za krunom. koji prima novčanu pomoć od Francuske i pruža potporu francuskom i šved skom ambasadoru. i da ubuduće zaključuje savez samo sa Švedskom i Francuskom. a za to vreme naročiti odredi pohapsili su u nji hovim domovima Miniha. pa je naposletk u uzimaju na ruke i nose. Taj događaj ustalasao je celu Evropu. jer se kneginjica najviše plaši manastira. pozniji događaji oslobodili i u pravnom i u moralnom pogledu. Ana Leopoldovna izlaže otvoreno sve svoje sumnje Jelisaveti. da odobri Šveđanima trgovačke povlastice u Rusiji. Ona pristaje dakle da Šve dska. a u 3 časa po podne. Kako je sutradan. Svaki oseća da će uskoro nastupiti važne promene u međunarodnoj situacij i. Grenadiri je mole da pohita. pa joj kaže: „Birajte”. Mengdena i Ostermana. ako ne želi da o stane ostavljena samoj sebi. a drugi kako prima kaluđerički veo u jednom manastiru. Praćena grenadirima. p okazuje joj on dva crteža. Trgnuta naglo iza sna. ona nema nameru da održi ova obećanja. Lašetardija i švedskog ambasadora Nolkena privukoše pažnju namesnice. sporazumno sa Francuskom. ona je primorana da otpočne svoju akciju pre odlaska pukova. Međutim. ona ulazi u sobu Ane Leopoldovne i kaže joj glasno: „Sestrice. Pri svem tom. Lestok. i gde je te noći napisan proglas kojim se obznanjuje stupanje na presto nov e carice. Grenadiri je dočekuju oduševljeno i svi se zaklinju da će dati život za kćer Petra Vel ikog. kada rovarenja Lesto ka. Tada. ali se obavezuje da naknadi Švedskoj ratne troškove plaćajući joj novčanu potpor u za vreme čitave svoje vladavine. i pošto se pred jednom ikonom za klela da — ako državni udar uspe — neće nikoga kazniti smrću u noći između 24 i 25 novembra/5 i 6 decembra. od kojih jedan prestavlja nju kako se penje na presto u z poklike okupljenog naroda. gde su je očekiva li. objavi rat Rusiji. Ostalo je izvedeno sasvim prosto. č . vreme je da ustanete”. Međutim. Na kraju Nevskog Prospekta Jelisave ta izlazi iz saonica i polazi pešice. zato se Francuska i njena saveznica Švedska pridružuju naporima koje čini garda da privoli Jelisavetu da se izvrši državni udar. ali posle ovoga razgovora Jelisaveti je jasno da više ne može da okle va. gnuša se i zaklinje da je savršeno nevina. Za Francusku je sada važnije nego ikad da odvrati Rusiju od Austrije. kojih su je. koja se čini iznenađena. JELISAVETA PETROVNA (1741—1762) Vladavina Jelisavetina ubrzava stvaranje nezavisnosti plemićskog staleža. Plemstvo o seća da je njegov čas došao i ono zbog toga oseća samo još veću naklonost prema Jelisaveti. Švedska. godine 1741. ustupiti izvesne ruske pokrajine. iako garda nju obožava. uostalom. Razume se. ne gubeći vreme. pošto — po rečima jednog diplomate — nema u sebi ni kapi kaluđerske krvi. kada postan e carica. da raskine ranije ugovore sa Austrijom i Engleskom. Taj proglas objavljen je 25 novembra/ 6 decembra u 8 časova ujutru. iako je Minih dokazao da je jedan noćni napad garde na dvor do voljan pa da uspe državni udar. Jelisaveta se još usteže. čini sve što može da je privoli na akciju. Šuvalovi. Dve suparnice grle se uz nekoliko suza.

već i dvo rske dame: kada se lepa gospođa Lopuhin usudila da se na jednom dvorskom balu poja vi sa istom frizurom kao ona i sa istom ružom u kosi kao ona. na kaminima zjape velike pukotine. ona obasipa teškim šamarima ne samo svoje služavke. blistave lepote. Kad putuje iz jednog dvorca u drugi. iako nema njeg ovu pravu prirodu. ona okuplja na jednoj livadi dvorske sobarice i mlade se ljanke. Od svoga oca nasledila je ona. pošto je saslušala reda radi jeda n hor talijanskih pevača. Ona potseća na svoga oca svojom izuzetnom pokretljivošću. naredila je drskoj l epotici da klekne pred njom na kolena usred bala. Nje na duša otvara se istinski i njena narodska. ona na to i ne misli. Carica Jelisaveta. ona je nesposobna da se uzdigne iznad najnaivnijeg praznoverja. Pop ut njega i ona udara snažno. čak i iz jedne varoši u drugu. A što se tiče udobnosti stana. Ali pod ovom spoljnom sličnošću između ćerke i oca kriju se duboke razlike. iako je njen sto postavljen po svim pra vilima francuske etikecije. — Jelisaveta ima izvesne spoljne crte svoga oca. ima u njenom dvoru odaja u kojima se stanuje za koje bi se reklo da ih je neko maločas opustošio: vrata se ne zatvaraju. najzad. ona se povinuje zahtevima svoga stoleća. pošto je bila verenica svakojakih kneževa. Ona je lišena svake duhovne radoznalosti. ona i sama igra menuet ta ko savršeno. kada. Loviti sa konjima i psima. trom: u najkritičnijim trenucima međunarodnih zapleta. ona ipak naređuje da se pred nju iznose — na veliko čuđenje stranih diplomata. Nije to slučajno da je ova carica. Sa godinama. ona je velika neznalica. časti ih lešnicima i igra kolo sa njima pevajući narodne popevke. prostom maloruskom kozaku (Racumovskom). Pored raskošnih salona za 26 8 primanje. Ona voli logorski život. naposletku pokl onila svoje srce jednom pevaču. ona ost avlja — i to samo zbog svoje odvratnosti prema pisanju. ona primora va dvorane da podražavaju francuske markizice i markize. otsekla makazama ružu zajedno sa pramenom kose i prilepila joj dva zvonka šamara. nosi sa sobom nameštaj. da bi i na samome dvoru Luja XV blistala. Ne oseća nimalo potrebu da stvori svoj dom i da ga ugodno namesti. Njen n ačin shvatanja hrišćanstva je potpuno isti kao i u seljanaka sa kojima ona igra kolo. njena vatrenost do biva druge oblike: strasti kod nje ostaju i dalje iste žestine. pri čemu se izlaže opasnosti da pogine. igrati u zanosu p o čitave časove. Strani diplomati se zamar aju tražeći pogodan trenutak za ozbiljan razgovor s njom. sedamnaestoro slugu u j ednoj sobi. Neprekidna Petrova pokretljivost samo je odraz njegovog uzavrelog duha. ali posle četrdesete godine ona se odaje uživanju u jelu i produžuje svoje gozbe po čitave noći. jer ona nikada nema vremen a. kad priredi kakvu svečanu gozbu. Veo ma pobožna. i to sve raspoređuje se žurno po sobama.000 konja za put od Petrograda do Moskve.ja se popularnost objašnjava i izvesnim njenim ličnim osobinama. njena prirodna inteligencija nije bila obrazovana. ona se Uvek žuri na neki bal ili u lov. da se diplomatska akta vuk u nedeljama po njenom pisaćem stolu pre nego što ih potpiše. sve dok ne klone. Ali ta velelepnost. i svuda boravi samo privremeno. ogled ala. Jelisave tin duh je. . Tako Katarina opisuje jedan Jelisavetin dvorac u Moskvi. niz vlažne zidove sliva se voda. razdražljivu ćud i plahovitost. Živi neprekidno lutaličkim život om. posteljne stvari. naprotiv. Pri organizovanju svoga dvora ona revnosno kopira Versalj. Ovom nehajanju za ugodnost pridružuje se kod nje i nekakva želja da živi životom prostog a naroda. da ne bi zaostala iza „prosvećene Evrope”. uživati nezasitno u ljubavi. ona potseća na Petra pre svega svojom žustrom fizičkom snagom. nije onda ništa čudno što je njoj potrebno n ajmanje 20. eto u kakvim se v idovima ispoljava snaga u njenoj mladosti. svuda promaja. Snažna. sve to za nju je samo dužnost. te dvor ske ceremonije. Isto tako. balovi i primanja na francuski način. seljačka priroda — zar nije ona ćerka jedne livonske seljanke? — oseća se ugodno samo u nekom selu blizu Moskve ili u njenom le tnjikovcu na morskoj obali blizu Petrograda. najprostija seljačka jela i pušta na volju svome apetitu. Katarina II pokazuje živopisno u svojim Uspomenama koliko se Jelisaveta malo brine o unutrašnjem uređenju svojih dvorova.

ne dajući svečane i teoriske izjave. Jelisaveta. U plemićskim redovima Je lisavetina popularnost raste sve više ukoliko. ali on a ne sprečava socijalnu evoluciju povoljnu po interese plemstva. gospođa Tardije. U svemu ovome nema Jelisave tine zasluge. austriski ambasador. to je jedino iz nemarnosti i nedostatka vaspitanja. koja je bila okrivljena u toj aferi.000 haljina i dva kovčega p una svilenih čarapa. pa čak i u njegovoj sobi za spavanje. koji je bio određen da vrši smeštanje ranjenika. naredila je da se ona baci u tamnicu. a to je dovoljno da pretstavnici plemića — spahija. pod njenim okriljem. Ona ulaže svu svoju moć za odbranu svojih ženskih interesa: pošto joj jedna modiskinja. ali sistematski teror policije prestaje. Godine 1758. da je naredila da se perionica premesti iz Kremlja u k uću Šahovskoga i da se smesti po svim sobama. i javnost može slobodno da diše. a naročito kada se dirne u njenu slavu lepe žene. slave i veličaju dobru i veselu caricu koja im je donela smirenje. to je stoga što je drža vni interes privlačio svu njegovu pažnju. koja ima trenutaka prirodne dob rote. a zatim joj iščupao jezik i pokazao ga narodu. Nekoliko drugih lica upleteno je u tu aferu.Ako se Petar malo brinuo za svoju ličnu ugodnost. Nasuprot tome. na koje se primenjuje dvostruka kazna: šibanje knutom i stavljanje na žar. evoluiše socijal no zakonodavstvo. nije pokazala novosti namenjene drugim ženama. No i pored svega ovoga. Ako je Petar ponekad svirep i plahovit. obnažena je do pojasa pred okupljenom svetinom. objavljuje čitav niz ukaza koji doprinose da se 27 0 u isti mah kod plemića ojača shvatanje o tome da je ono zaseban stalež i ubeđenje da vla st razume i služi interesima zemljoposedničkog plemstva. Nepopustljiva je u svemu što može da ug rozi njenome zdravlju. Za dr ugu jednu ženu. Svirepa osveta izvršena nad gospođom Lo puhin pada u prvo vreme njene vladavine i može se smatrati kao ostatak običaja koji su vladali u vreme Ane Ivanovne. a još manje se treba br inuti o njihovom potomstvu”. Svi okrivljeni osuđeni su na kaznu bičevanja i progonstvo na robiju. koja odbija da potvrdi jedan projekt kaznenog zakona zato što je odveć izd ašan u svirepim kaznama. ona naređuje da se uhapse i stave na muke ove dve žene. Kada je Jelisaveta to sazna la. te da se na taj nači n dobije mesta za bolesnike koji se vuku po ulicama. Istina. pošto je bila bremenita. Moskva je bila prepuna ranjen ika i bolesnika. to je stoga što on smatra da je grubost po trebna za dobro države. dželat j oj je išarao telo udarcima knute. — Usled toga što za Jelisavetine vladavine socijalna evo . jer ona nema običaj da se iscrpljuje proučavajući državne probleme. Zavere i spoljna politika. Kad sazna da se Bota. Upravljanje državom vrši se sa više blagosti. ali je nežna Jelisaveta odgovorila: „N e treba imati sažaljenja prema onima koji nasrću na caričin život. koja se zaklela i održala zakletvu da neće nikoga kazniti smrću posle svoga državn og udara. naredio je da se bolnička perionica premesti u napuštenu pivaru u Kremlju. savremenici smatraju njenu vladavinu kao prijatno zatišje posle tmurnih godina koje su joj prethodile. A ako Jelisaveta vodi logorski 26 9 život. sudije su predložile da se istraga odloži posle porođaja. jer ona u isto vreme st rasno voli raskoš. pok azuje se nemilosrdna samo kada je njena sopstvena ličnost u pitanju. ali je gospođa Lopuhin podvrgnuta najsvirepijem mučenju: kada je dovedena na mučilište. za vreme rata. toliko se razgnevila. usud io da govori s nepoštovanjem o njoj u raznim kućama koje je posećivao. između ostalih u domu gospođe Lopuhin — koja ima tu nesreću da u lepoti ne ustupa carici — i kod gospođe Be stužev. direktni potomci tvoraca predloga iz 1730 godine. i pokušava se na sve načine da ona priznaju kako su spremala zaveru u korist Ivana VI. a imala je samo jednu bolnicu koja je morala da odbija bolesnik a. Knez Šahovski. posle svoje smrti ostaviće ona preko 15. mogu se videti nekoliko slučajeva nag injanja ka despotizmu. koja je toliko puta samo lako kažnjavala političke zločine. Njezina vlada.

al i se on održava na položaju nasuprot njima i ne udaljuje se od političke linije koju j e unapred povukao. zatim žena kancelara Bestuže va. Ta grupa imala je nameru da je ubije i da povrati presto Ivanu VI koji čami u tamnici. Da bi ispunila obaveze prema svojim saveznicima. Zatvoren je u tvrđavu Šliselberg. koji je tada tam novao u Holmogori. Gospođa Lopuhin. progn ani su svi u Sibir. poručnik Baturin uhapšen je što je nepromišljeno iz javio da hoće da zbaci Jelisavetu i da umesto nje dovede njenog nećaka Petra Fjodoro viča. dok Jelisaveta smatra da je najbolji način za Šveđane da joj dokažu svoje dobre namere prosto u tome da ne rat uju više protivu nje.sa ciljem da se oslobodi Ivan VI. Njegovi protivnic i pokušavaju da mu nahude progoneći gospođu Lopuhin i kompromitujući ambasadora Botu. direktno su posledica prusk oga rovarenja. bio je prognan na robiju posle pada svoga zaštitnika. ili pak pri kraju. Staroverci odbijaju da se mešaju u tako opasnu pustolovinu. Tako po ličnom naređenju Fridriha II. evropska diplomatska igra menja se iz osnova. optuženi su da pripremaju vraćanje na presto Ivana VI. Švedska traži teritorijalne ustupke za svoje usluge. ali su oni malobrojni. Ugovorom u Ab ou Švedska ustupa Rusiji jedan deo Finske: Frederiksham. Uistini. i oni su samo odjeci ranijih događaja. koji zbog svojih poslova mora s vremena na vreme da odlazi u Prusku. da se kompromituje Bota i da se Rusija navede da raskine sa Austrijom. koju predvodi Turčaninov. Rusija odreći Ostermanove spoljne 27 1 politike i da će raskinuti s Austrijom. Otsada Bestužev upravlja spoljnom politikom Rusije. Jelisaveta ga vraća iz progonstva i postavlja ga za svog kancelara. a događaju se bilo u počet ku njene vladavine. tako isto ne treba videti neku ozbiljnu opoziciju Jel isaveti u suparništvima dvorskih stranaka. Tek posle deset godina. Francuska i Austrija — što je ranije izgledalo neverovatno — udružuju se protivu Engleske i Prusk . Istraga po ovome traje pola godine. Nislot i po krajinu Kimenegard. naslednika prestola. Ona proističu samo iz različitih shvatanja spoljne politike. koji se ne oslanjaju ni na koju uticajnu grupu. Švedska. nastavlja taj rat i pošto je Jelisaveta stekla krunu svojim sopstvenim sre dstvima. jer ov aj Ostermanov neprijatelj ostaje isto tako austrofil kao i on.lucija ide svojim prirodnim tokom. Pošto Francuska podržava Švedsku. Vilmanstrand. U maju 1746 on obnavlja ugovor o savezu iz 1726 godine sa Aus trijom. i njih potajno priprema Pruska. koj i ga je suprotstavio Ostermanu pošto je uzalud pokušavao da u tu svrhu upotrebi Voli nskog. Ali ju je ta nada ubrzo izneverila. nekoliko vojnih lica i — što daje ovoj aferi jedno izuzetno obeležje — aust riski ambasador Bota. otkrivene u početku Sedmogodišnjeg rata.000 vojnika. jedan ruski trgovac. preko Moravsk e i Češke. Rusija godine 1748 šalje na Rajnu. Kaogod ni u ovim zaverama. 1756 godine. za v reme sedmogodišnjeg rata. Ta zavera izmišljena je nevešto samo zato da se obori kancelar Bestužev. te je taj pokušaj propao. Između 1750 i 1760 godine. političke zavere prestaju da budu važna čin jenica u državnom životu. To je težak udar za Francusku. koja je započela rat protivu Rusije pod izgovorom da brani Jelisavetina prava na presto. Zaverenici. Francusko švedska stranka nadala se da će se odmah po Jelisavetino m stupanju na presto. Lašetardi je primoran da napusti R usiju. Ovaj nekadašnji štićenik Birona. Kasnije zavere. a narednog meseca potpisuje jedan sporazum sa Engleskom. njen lični sobar. jedan korpus od 30. Rat se nastavlja do 1743 godine i završava se pobedom Rusije. a protivničke stranke sukobljavaju se mnogo više na pitanjima spoljne politike nego unutrašnje. Godine 1743 otpočinje jedno važnije suđenje. Nema u ovoj aferi ničega političkog: to je jedan rasipnik i kockar prosto naprosto hteo da zavuče ruku u kesu velikoga kneza. Osam meseci posle Jelisavetinog stupanja na presto otkrivena je jedna mala gr upa oficira. dobiva nalog da organ izuje zaveru među starovercima . ali se prevario u računu. Ima istina nekoliko pokušaja zavere. bilo je to samo razgovaranje i spletkarenje. Ali dok umenta istrage koja su sačuvana dokazuju da je ta optužba bila bez osnova. ali Ahenski mir okončava rat za nasleđe Austr ije pre nego što je ovaj korpus stupio u borbu sa Francuzima.

koji je odavno plaćenik Engleske. O ptužuju ga glasno da je izdajnik. a koja prima novčanu potporu od Engleske i podržava Prusku i Englesku.e. uspeva pr ilikom svojih razgovora sa Jelisavetom — 27 2 iskorišćujući sve svoje glumačke sposobnosti — da utiša caričinu sumnju. Britanski ambasador Viljams sarađu je na zbliženju izmeću Bestuževa i Katarine. Šuvalovi. protivno svakom očekivanju. Sedmogodišnji rat tek je otpočeo. pod koma ndom Apraksina. ne može više da služi — kao što je to dotada lako činio — i Englesku i Aus ju. što je započeto posle Petrove smrti. zaustavilo se tek stupanjem na presto Petra III. — takođe pokušali da se približe Katarini. počinju da potkopavaju ugled Bestuževa. još od detinjstva. Rusija. 14/25 marta 1756 godine. krug svoje delatnosti. vlada se samo izdaleka pridržava načela Petra Ve likog. upisu ju u spiskove pojedinih pukova. Saznaje se da se on dopisuje sa Bestuževom i Katarinom. razbija Pruse. Ova promena ima odjeka na stranke u Petrogradu. na taj način jedan plemić kome je tek dvadeset ili trid eset godina dobiva oficirski čin ne izlazeći iz kruga svoje porodice. a nepri jatelj Pruske i Engleske. To je stoga što u socijaln om pogledu nema više ničega što bi moglo davati pravac njihovom opredeljivanju. Godine 1754 konfiskovana su sva zemljišta koja su pripadala licima iz drugih staleža. koji su — za vreme bolesti carice kojoj su ka ko oni tvrde odani. Uistini. postaje samim tim saveznica Francuske. Zakonska snaga data je već starom običaju da se plemićska deca. koje bi od nje jamačno načinilo drugi Kabin et ministara. Namenjena u početku da o kuplja na savetovanje više činovnike kojima je povereno vođenje diplomatskih i vojnih poslova u Sedmogodišnjem ratu koji je tek otpočeo. Sad mora do bira. pod izgovoro m da je to drugo izdanje Vrhovnog Tajnog Saveta. poput Kabineta ministara. ostajući verna Austriji. a isto vreme proširuje njihove socijalne i ekonomske povlastice. Jelisaveta je ozdravila. a ova su nerazdvojna od narodne ekonomije i opšte državne uprave . pošto je ugrabio vreme da uništi sve hartije koje bi ga mogle kompromitovati. ona preduzima mere da upotpuni oslobođenje plemstva od obaveza pre ma državi. Godine 1757 ruska vojska. Njihove godine službe i pravo na unapređivanje počinju da teku od dana toga upisa. Ona vraća Senatu njegovu nekadašnju nadležnost i propisuje mu da bdije nad tačnim iz vršivanjem statuta i pravilnika Petra Velikog i da se na njih oslanja u svim svoji m postupcima. Bestužev. Ali njeni neprijatel i. On se odlučuje za Englesku. Uistini. Kaogod što je Ana Ivanovna otpočela svoj rad time što je ukinula Vrhovni Tajni Savet i povratila Senatu prava koja mu je dao Petar I. Konferencija proširuje brzo. Katarina. Tada Šuvalovi. on pokušava da se približi svojoj neprijateljici. njen upravni rad često puta je u suprotnosti sa ovim načelima. Vidimo dakle da se na Jelisavetinom dvoru grupisavanja i pregrupisavanja stranaka vrše prvenstveno s obzirom na spoljnu politiku. Isto tako je za Jelisavetine vladavine pravo posedovanja naseljenih zeml jišta postalo isključiva povlastica naslednoga plemstva. i dok Jelisaveta leži teško bolesna. stvorena je jedna nova ustanova pod imenom Konferencija. koja je kasnije postala velika kneginja Katarina. Zato je neizbežno da se nadležnost Konferencije proširi postepeno na sva ova područja. samo pod drugim naziv om. — U trenutku preuzimanja vlasti J elisaveta je izjavila da će se i dalje držati načela Petra Velikog. Kancelar Bestužev. Apraksin od jednom počinje da otstupa. i tim licima je zabranjen o da ih ubuduće kupuju. tu Aninu tvorevinu. osumnjičena da je sa njim i Apraksinom učestvovala u kažnjivim radnjama. isto tako je i Jelisaveta započela svoju vladavinu ukidanjem kabineta ministara. Kasnije. Ona sve više olakšava obaveze službovanja pl emića. U oblasti socijalnog zakonodavstva. i ona je stavljena iznad Senata. Ali. ali umesto da iskoristi svoju pobedu. Ovo sve veće proširivanje njenih nadležnosti. uhapšen je i prognan na svoje imanje. Službovanje plemića i uređenje zemljoposedničkih odnosa. prestonoslednikovici Sofiji Anh alt. . ostaju gospodari situacije do kraja Jelisavetine vladavine. Vojna pitanja su u tesnoj vezi sa fin ansiskim pitanjima.

nisu samo jedan statistički podatak. a više k ao član jednog organizovanog društva. Iako je veliki broj popisanih seljaka umro. Vrhovni Tajni Savet bio je stavio van snage ukaz Petra Velikog kojim se dopuštalo mužicima da stupaju u vojsku. Pr ema tome. Da bi „učinila po volji plemstvu”. pošto je seljačko ropstvo jedna ustanova javnoga prava. Ipak. Kako ovo pravo. sve o . Mužici su dočekali taj glas oduševljeno. tri niza upravnih mera teže da učine što povoljnijim uslove pod kojima plemstvo vrši svoj zemljoposednički monopol. prvo. Drugi niz mera povećava moć spahija nad njihovim mužicima. ako neće da ih vlasti razdele spahijama. koji mora da sluša svoga gospodara jedino stoga št o je ovome državna vlast stavila u dužnost da vrši izvesne administrativne poslove. pravo svojine plemića nad n jihovim seljacima. Ukazom od 1760 godine spahije su dobile pravo da pošalju u progonstvo u Sibir svoj e mužike uhvaćene na delu prestupa. to liko su skloni shvatanju da već sama činjenica što je neko zapisan u spisak mužika prets tavlja osnov podozrenja da su upisana lica na to pristala. On prikuplja lični porez u ime poreski h vlasti. Stvarno. nekoliko Jelisavetinih ukaza primoravaju seljake podložne oporezivanju. Razume se. ipak zemljoposednici i dalje plaćaju za njih porez finansiskim vlastim a. pa čak i da pojača. ističe socijalno i političko obeležje seljačkog ropstva. on isto tako mora da ih hrani i da im daje 27 4 seme za vreme neplodnih godina. a drugo. vlada primećuje da je proteklo dvadeset godina otkako je Petar Veliki n aredio da se izvrši prva „revizija” ili popis stanovništva radi ustanovljavanja ličnog por eza. da lako prisvoji seljake koji mu ne pripadaju. Šta više. pa da taj seljak izgubi svoju s lobodu i postane njegov mužik. ali je taj postupak toliko složen. već su takođe jedan zakonski akt: činjenica da je seljak zapisan u spisak ne kog imanja vezuje ga za gospodara toga imanja. Odmah po Jelisavetinom stupanju na presto proneo se glas da će taj ukaz biti vraćen na snagu. jer to proganjanje služi da se nasele obradive a nenastanjene prostorije u Sibiru. već i da strogo kazni seljake koji su podneli molbe za stupanje u vojsku. uporedo sa drugom „revizijom”. mora u izvesnom određenom roku da izabere sebi gospodara. Iako je Jelisavetina vlada izjavila da će se u svemu pri državati Reformatorovih načela ona je pohitala da ne samo potvrdi ukidanje Petrovog ustava. Prvi niz ovih mera ima za cilj da održi. pa da se prema tome i oslobode ropstva. Dovoljno je dakle da gospodar une se nekog seljaka u spisak koji on sam popunjava. Mužik se manje smatra kao privatna svojina. Ukolik o se proširuju njegova prava nad stanovništvom vezanim za njegovu zemlju. to svaki mužik koji iz bilo koga razloga nema više gospodara. da mu je skoro nemogućn o postići ispravku. ovaj može da traži sudskim putem da mu se vr ati sloboda. a koji nisu nigde upisani. a drugi odbegli od svojih gospo dara i iščezli. on bdije nad moralom seljaka i kažnjava ih u slučaju bekstva. Ovo omogućuje posedniku zemlje. i takvi osuđenici oduzimaju se od broja regruta ko je on mora da daje državi. kako je kazano u njenom ukazu. da nađu sebi gospodara u određenom roku. Zbog toga je ovaj novi popis zaista „po volji” plemstvu. koje na svakom imanju popunjava sam sopstvenik. vlada naređuje da s e izvrši novo popisivanje stanovništva. tako i dužnost da paze na ponašanje svojih mužika. koji su i sami plemići. inače mu državna vlast može po službenoj dužnosti nametnuti novoga gospodara. Jer „Popi liste”. Osim toga. koja je nametnuta s pahijama od 1758 godine. oni u masama beže od svojih gospodara i traže da stupe u vojsku. da ne pl aća više za iščezle „duše”. Znači da je ovo pravo slanja u progonstvo dato spahijama u cilju naseljavanja. spahija po staje u neku ruku pretstavnik državne vlasti. a sudije.27 3 S druge strane. on može da pošalje u progonstvo samo mužike ispod četrdes et i pet godina i sposobne za rad.

o traženju i vraćanju odbeglih mužika. koji je još bio u važnosti. a u isti mah briše znatne sume neplaćene poreze iz budžetskih godina 1724—1747. Finansiski interesi države su u suprotnosti. Nasuprot tome. koji je Petar Šuvalov. koja se u ranije vreme menjala prema mestu. direktor Jelisavetine ekonomske i finansiske politike. utoliko se plemići rad ije nastanjuju na svojim imanjima i posvećuju više. sa ličnim interesima spahija. Zato oni postepeno prestaju da žude za učestvovanjem u centraln oj upravi. Godine 1752 vlada snižava — i to konačno a ne više privremeno — lični porez sa 3  kopejke od lave. vojnih lica i činovnika. U ovom pitanju Jelisavetina vlada postupa suprotno Aninoj vladi. im anja toliko nezgodno uvučena jedno u drugo. — Petar Šuvalov poduhvatio se da reši jedno pitanje koje je mnogo interesova lo vlasnike zemljišta. A prema Šuvalovljevoj proceni. koji nikada nije ukidan otkako su ga ustanovili moskovski veliki kneževi. da je seoski život usled toga veoma nespokojan i rastrojen. Cena rakije povišena je z a 50 kopejaka od vedra. On sastavlja i uspeva da se u svoji jedno dugačko uputstvo za taj posao. Zastarele odredbe Zakonika iz 1649 godine. Da bi se pokrili troškovi rata sa Švedsk om. Naposletku. On je otpočet u Moskovskoj guberniji i pr oširen na neke okruge u Novgorodskoj guberniji. trgovci će moći da je isp oručuju još samo neko vreme. onom iz 1719 godine. umesto da poveća lični porez. Često pu ta odigravaju se prave borbe na međama pojedinih imanja ili na spornom zemljištu. Neumoran pregalac — jer je po rečima jednoga njegovog savremenika njegov dom bio pun pisara koji su neprestano prepisivali njegove zakonske 27 5 projekte. spahije mogu da se pozivaju samo na akta o prvom popisu. ima da se zahvali viškovima prihoda što ih daje monopol na so. Što može da izvrši ova smanjenja. U 1743 i 1744 godini ona ga smanjuje za 10 kopejaka od glave. kao što smo videli.spahija. poljoprivrednim i mesnim problemima. ona se trudi da smanji iznos ličnog poreza. „dok spahije ne budu dovoljno uvećale broj svojih pecara. Šuva lov predlaže da se izvrši opšte omeđivanje seoskih imanja. pomoću kapitala dobivenih od monopola soli stvorena je jedna kre ditna ustanova koja je imala da olakša plemićima iskorišćavanje njihovih poseda. jednom odre dbom koja se mogla mnogo lakše primeniti: rešeno je da za polaganje prava vlasništva n ad pronađenim mužikom. godine 1754. bilo bi potrebno podići iznos lične poreze za 13½ kopejki od glave. Godine 1754 takođe. Granice pojedinih imanja bile su tako nedovoljno određene. učinjen je odlučan korak ka rešenju drugog jednog problema do koga je s pahijama mnogo stalo. I ne pomišljajući da ograničava mat erijalne obaveze mužika prema spahiji. vaspostavio godine 1751. u jednačena je svuda na 30 kopejki za jedan pud. što daje ukupnu olakšic u u iznosu od preko jednog miliona rubalja. da bi se iz lične poreze izvuklo povećanje prihoda koje se dobilo ovom operacijom. a to je isključivo p ravo da oni isporučuju rakiju državi. ali su teškoće oko njegovoga izvođenja t oliko velike. ona ne dopušta spahiji da povećava materijalne obaveze koje mužici imaju prema njemu. treći niz mera teži da zaštiti ekonomske interese plemića. koje bi bile nemogućne da je seljačko ropstvo smatrano kao ustanova privatn oga prava. da se na tome i ostalo. i monopol na rakiju. smanjuje kredite namenjene zvaničnim svečanostima.” Ukoliko se skraćuje rok njihovog obaveznog službovanja. veoma znatna. što bi bio veliki teret za poreske obveznike. zabranjuje da se no si zlatan i srebrn nakit i čipke šire od tri prsta. potčinjavaju sve više život seljaka samovolji njegovoga gospodara. cena soli. te položaj mužika postaje sve teži. mada država povećava lični porez mužika. a da bi ogra ničila štetan luksuz na koji je Ana bila primorala dvor i plemiće. a pokazuju jaku želju da se dokopaju mesne vlasti. Srednje plemstvo pom išlja mnogo manje da „obori aristokratiju”. zakonske odredbe o zemljišnim sporovima toliko nejasne. zamenjene su. ona zadržava jedan deo plate sveštenstva. Da bi povećao državne prihode.ve mere. uz podršku vlade. Ona im je odobravala zajmove na podlozi njihovih naseljenih zemljišta. Najzad te iste godine data im je druga jedna povlastica. koja ima monopol na nju. jer. Šuvalov je više vo leo da poveća prodajnu cenu soli i rakije nego ličnu porezu. a više da stavi nekoga iz svoje sredine na čel .

i da se tome prilagode razni mehani zmi političkog organizma. a i srednje plemstvo počinje takođe da se interesuje sve više za industriju. pripadaju jednoj porodici siro mašnijeg plemstva. U tom pogledu je delatnost Petra Šuvalova veoma značaj na. koji j e postao svemoćan ljubimac. A kada je. život koji će mu pružiti materijalnu nezavisnost i blag ostanje. Jelisaveta ostavlja tu brigu svome po sledniku. Potom dolaze: stvaranje. stvaranje monarhije oslonjene na plemićski stalež već je gotova činjenica. Pri kraju njene vladavine. Aleksandar o svojio i Jelisavetino srce.o okruga. ono se toliko raširilo. osnivanje. Ubrzo postaje on najveći autorit et u Senatu. Trgovinska i industriska politika. On iskorišćuje obilno svoj zvanični položaj da dobije za sebe monopole. — da baca prašinu u oči pomoću bezbrojnih zakonskih p rojekata koji mu se neprestano vrzmaju po pameti. Od godine 1726. koji mu donose ogromne prihode: monopol trgovine mašću u Arhangelsku i na poluostrv u Koli. Plemići spahije. pored toga. uzimaju uostalom i sami aktivno učešće u trgovačkim poslovima i industriskim preduzećima. i široko učešće u eksploataciji monopola na rakiju. naređe na ukazom 1753 godine. plemići spahije imaju pravo da trguju poljoprivrednim proizvodima. Plemići počinju tako isto da se interesuj u za razne grane industrije. No u isti mah brine se on i o svojim ličnim interesima. Petar Šuvalov je tvorac mera preduzetih za Jelisavetine vladavine da bi se oživela t rgovina i industrija. On ume isto tako — priklanjajući se vešto pred Razumovskim. Aleksandar i Petar. „Bankarskih f ilijala za meničnu trgovinu”. on je ipak daleko od toga da bude izuzetak među tadašnjim titul arnim plemstvom. Nije bez razloga što će u trenutku sazivanja skupštinskog odbora za vlade K atarine II trgovački esnaf uložiti odlučne proteste protivu preplavljivanja trgovine i industrije od strane plemića. što se tiče s itnog seljačkog trgovanja. Da bi se došlo do potpunog oslobođenja plemstva. da je postalo za trgovački esnaf u zrok veoma ozbiljne zabrinutosti. Petar je umeo vrlo dobro da iskoristi naklonost koju uživa njegov brat. godine 1758. što je državnoj blagajni naknađeno odgovarajućim povećavanjem carin a na artikle spoljne trgovine. vaspostavljanje glavnoga magistrata i magistrata po grado vima u unutrašnjosti u obliku koji im je dao Petar Veliki. oni pomažu svim svojim silama državni udar koji ju je popeo na presto. Ali je ona učinila ono što je glavno da bi obezbedila plemstvu. godine 1754. lova na tulanje u Kaspiskom Mor u. koji će ga načiniti gospodarem podjarmljenog narodnog rada i koji će dati zad ovoljenje njegovom staleškom duhu. . jedne Trgovačke banke za izvoznike koji rade u pe trogradskom pristaništu. kaogod i njihovi seljaci. Kao plemići-komornici na dvoru velike kneginje Jelisavete. čim bude kon ačno ukinuto obavezno službovanje. da bi sebi obezbedilo prevagu u poslovima koji neposredno zadiru u nje gove ekonomske interese. Ostaje još samo da se pronađe tačna 27 6 pravna formula koja bi potvrdila tu činjenicu. Dva brata Šuvalovi. uspostavljanje trgovinske Komisije za izradu trgovačkih propisa. lova na tulanje i ribolova u Belom Moru. te su tako odjednom bili istureni u prvi red. Iako je njegova trgovačka i industriska delatno st veoma velika. uzimanje u zakup metalurgiskih fabrika u Goroblagodatskoj na Uralu. Od vremena Petra Velikog. gde se niko ne usuđuje da mu protivreči i gde on svaki čas donosi složene i smele planove za administrativnu reformu. potrebna je još samo jedna mera: potp uno ukidanje obaveznog službovanja plemstva. plemić teži da zameni trgovca u industriskim preduzećima. I ovde Jelisavetina vlada izlazi u susret plemstvu: zak on od 1761 godine određuje da se u svakom okrugu načelnik ili vojvoda ima birati među spahijama čiji se posedi nalaze u blizini glavnoga grada i da će ta birati svi plemići — spahije iz dotičnog okruga. — Pažnja koju Jelisavetina vlada poklanja interes ima plemstva ne sprečava je da teži razvijanju trgovine i industrije. Glavna od tih mera je ukidanje unutrašnjih carinarnica.

slobodni zid ar. koji gaji u sebi političke ambi cije. Skoro sve najznačajnije zakonske mere te veli ke carice već su ocrtane za Jelisavetine vladavine. kad Jelisavet a umire. s amo im dati više bleska. Jelisavetina vladavina nagoveštava vladavinu Katarine II. Poče tkom 1755 godine. Nagoveštaj vladavine Katarine II. U duhovnoj oblasti takođe. odeljak koji se tiče sud skog postupka i krivica iz javnog prava. čovek sa velikim obrazovanjem i velikim: vezama. sve je to započeto za Jelisavetine vladavine. O D K A T A R I N E I D O K A T A R I N E I I 1. 27 8 X . u septembru 1760 godine. jedan trgovac na svaku pokrajinu. koja je već smislila projekt za jedno šire izborno telo. mode i običaja. Komisija izlaže Senatu da je potrebno pridodati joj izabrane prestavnike plemstva i trgovačkog esnafa. Godine 1763 njih će raspustiti Katarina II.27 7 Pripremanje novog Zakonika. razgraničavanje imanja. vidi se da je za vreme od dvadeset godina. ulazi u nju Roman Voroncov. na zauzimanje Petra Šuvalova. književnosti. Ukaz iz septembra 1761 godine p ropisuje tada da se izabere po jedan plemić i. Pet ra II i Ane. počinje upravo da se oseća za vreme Jelisavete. već su gotova dva odeljka novog Zakonika. Uticaj francuske filosofije. i naposletku sam pokušaj sa narodnim pretstavništvom izab ranim za izradu novog Zakonika. Na njegovu inicijativu. Posle toga delatnost Komisije se usporava. — Ako se izbliza prouči delo što ga je ostvarila Jeli savetina vlada. upravna decentralizacija okruga u korist mesnoga plems tva. Proširivanje socijalnih i ekonom skih povlastica plemstva. ali Jelisaveta odbija da ih potvrdi zbo g njihovih odveć svirepih odredaba. bez hvalisanja i svečanih izjava. koji će biti tako veliki. i izabrani poslanici počinju tek da pristižu. G odine 1757. Kata rina II samo će razviti do kraja ove mere. B iranje se izvodi strogo. izvršen jedan veliki rad. koji je pripremio vladavinu Katarine II. — Pokušaji činjeni za vlade Petra Velikog. samo proširiti njihovu primenu. Ako se taj uticaj ispoljava više u način u života nego u idejama. jedna nova komisija dala se na posao. delo jednog Lomonosova dovoljno je međutim da pokaže kakav sr ećan upliv ona već vrši na rusku misao. zahvaljujući usavršenim ustanovama koje su bolje pr ilagođene svome cilju. PETAR III (1762) . bez ikakvi h potresa i sudara. sve do dana kada. da se zameni zastareli Zakonik iz 1649 godine ostali su neplodni. Katarine I.

postavši u punoj meri povlašćen zemljoposednik. Oslobođenje plemstva obavezne službe. ženu ograničenu. sestrić je Jelisavete. Volkov i Glje bov. Postavši car. To je jedina njegova lična inicijativa. nekadašnjeg Menšik ovljevog protivnika za vlade Katarine I. za njegove tako kratkotrajne vladavine dones ene su u unutrašnjoj politici važne odluke. k ao Volkov i Gljebov. koja ga je. Iako su svi Jelisavetini visoki činovnici bili složni u tome da treba p roširiti plemićske povlastice. da se prouče izmene koje treba uneti u statut manastirskih mužika. Pokretači unutrašnje politike. u kojima. nema on nikakvoga u dela. Na Jelisavetinom pogrebu. čija je inteligencija ta ko živa. odlučno izjašnjava za potpuno ukidanje. Kada je Jelisaveta uzvikivala sa strepnjom: „Moj sestrić je jedno čudovište. oni nisu svi bili voljni da idu daleko tim putem.Detinjasti car. nesloga je neizbežna. razume se. — Pa ipak.. može da ima mužike i zemlju a da u kaknadu za to nema nikakvih obaveza prema državi. i takvoga muža. naprotiv. on je ht eo da plemić. reći će kasnije jedna stara dvorska dama. i izražava želju da se uk . bojeći se da ne naškode interesima države. a to će reći političara iz pređašnje vladavine. „On nije nimalo ličio na cara”. Između Katarine. računajući na budućnost. pa ga zatim predaje jednom vojnom sudu i naređuje da mu po svim propisima sude velikodostojnici koje on imenuje u tom cilju i koji mo raju ozbiljno da se podvrgnu toj glupoj lakrdiji. nije mogao da nametne svoje ideje.. ja ne znam šta s njim da činim”. trudio se da ih ulije nasledniku prestola. Jelisavetu Voronco v. strašilo . za vreme intimnih gozbi koj e on priređuje u jednoj odaji zagađenoj duvanskim dimom. Čak i posle svoga venčanja sa Katarinom. ćudljivu i pijanicu. Razume se da on nema nikakav politički program. uzdigao je detinjaste zabave na stepen državnih poslova i iskorišćavao svoju autokratsku moć da natera sede d ržavne velikodostojnike da učestvuju u njegovim detinjastim igrama. Petar uzima ljubaznicu. — Na nekoliko dana posle svog stupanja na presto . igra se olovnim vojnicima. Kada je postao car. posle svog stupanja na presto. da bi ih posle toga sustigao u t rku i da bi video kako za njim lete skutovi njegovog crnog ogrtača. Šuval ovi su. Voroncov se. Mendeni i gospođa Lopuhin. pozvala iz Holštajna. — Petar III. a ponekad otkriva i važne državne tajne. uz Petrovu odv ratnu spoljašnost išlo je uporedo i potpuno siromaštvo duha i izvesna sklonost za deti njarije i budalaštine. sin Ane Petrovne i vojvode od Holštajna. Na svečanim prij emima u dvoru on zasmejava prisutne podražavajući duboko klanjanje dvorskih dama. a kada se probudi. poto m naređuje da se ispita zakonski projekt o ukidanju monopola soli. ali. čvrst o ukotvljenu u njegovom slabačkom mozgu: to je divljenje prema pruskom kral ju Fridrihu II. kome se divi kao kakvom božanstvu. koji se odmah daju na posao da ostvare svoj program oslobođenja plemića od obav eznog službovanja. I on se odaje piću. kao što dokazuje projekt o „osnovnim zakonima” šta ga je Jelisaveti predao Ivan Šu valov. On ima samo jednu ličnu misao. ali. Stupanje na presto Petra III dalo je prevagu triumviratu Voroncov. proglasila ga za naslednika prestol a i oženila Sofijom od Anhalt-Cerbsta. Šuvalova i nekojih ličnosti koje su se. on nek oliko puta namerno zaostane iza pogrebnih kola.. I zaista. budućom Katarinom II. on ne može da zaspi pre nego što se poigra lutkama u svojoj postelji. on trabunja i blebeće svojim piskavim glasom. a ne da sasvim ukinu svoj rok obavezno g službovanja. On pravi detinjaste i neumesne gestove u najozbiljnijim prilikama. ona je govorila suštu istinu. koje je prognala Jelisaveta. Petar III odlazi u Senat da potpiše ukaze kojima se v raćaju iz Sibira Minih. tražili da plemići ne budu izloženi konfiskovanju njihovih naslednih dobara i d a budu izuzeti od izvesnih ponižavajućih kazni. Jednoga dana zat ekao je jednog pacova kako glođe na njegovom pisaćem stolu jednu tvrđavu od kartona. Voroncova. v eoma inteligentne i veoma obdarene. 17/28 januara 1762 godine. One su delo onih koji zauzimaju prvo mesto pored carskoga prestola. odriče se odmah s vih teritorija koje je Jelisaveta osvojila u Pruskoj i zaključuje mir sa F ridrihom II. Zato i pre staju ubrzo svi odnosi između supružnika. o n naređuje da se pacov uhvati. progurali iz drugog 27 9 reda u prvi. oni su pristali samo da ograniče. Pošto je bio manje moćan nego Šuv alov.

objavljuje svečano da je taj sistem političke špiju naže i inkvizitorske procedure ukinut „za svagda” i da se sada zamenjuje novim propisi ma: otsada će političke dostave ići običnim zakonskim putem. 18 februara/1 marta. koja im se nisu mogla dati d ok su oni bili samo državni službenici. Ovaj proglas što su ga sastavili Volkov i Gljebov daje plemićima pravo da se sasvim uzdrže od službovanja državi ili da napuste službu po svojoj volji. počela su da im se dodeljuju i izvesna lična obezbeđenja.ine obavezna služba plemstva. Tada ogr omni ustanci počinju da se dižu u Rusiji. u kome bilo trenutku . Zato seljačke mase čvrsto veruju da ukidanje njihove podjarmljenosti treba da sleduje ukidanju obaveznog službovanja plemića. U svakom slučaju. jedan progl as što ga je sastavio Volkov. te očekuju p roglas koji bi obznanio ukidanje ropstva. među njima se širi glas da on postoji. Proglas od 18 februara/1 marta 1762 godine nije samo oslobodio plemstvo obavezne službe. koji je ostao značajan događaj u istoriji ruskog ple mstva. no ipak pod uslovom da se vrate u Rusiju na prvi poziv vlade. U mnogim predlozima govori se kako bi Petru III trebalo podići zlatan kip o trošku pl emstva. brinući se o opštim interesima. Ali u dnu duše seljaci i dalje tumače događaje na svoj način. ide se čak dotle da se zabranjuje o nima koji bi se uzdržavali od služenja da se pojavljuju na dvoru i takvi se izvrgava ju javnom preziru. i baš ta jaka suprotnost između radosti plemića i gneva seljaka ističe veoma jasno socijalni značaj te reforme od trenutka kada plemić. Posle mesec dana. za vladavine Katarine II. neće pohitati da se odmah koriste p ravom koje im se daje i da neće izbegavati službu. Potrebno je poslužiti se vojskom da bi se on i ugušili. pa čak i da stupaju u službu stra nih vladara. potčinjavanje s eljaka spahiji prestaje da bude ustanova iz državnoga prava. 21 februara/4 marta 1762 godine. Isto tako i prema starovercima zauzima vlada širokogrudije držanje. proglas izr ažava nadu da plemići. On im između o stalog odobrava da slobodno odlaze u inostranstvo. a neće više biti upućivane naroč m ustanovama. a zapamtili samo to da su oslobođeni obaveza. Pesnici opevaju cara u ushićenim slavopojkama. on istim udarcem obnavlja i sa me osnove državnog uređenja i ozakonjuje preobražaj administrativne monarhije zasnovan e na seljačkom ropstvu u monarhiju koja se oslanja na plemstvo. kao što stablo proiz ilazi iz zrna. p lemići se čine kao da su zaboravili opomenu iz toga dodatka. u kome se vidi kako se sasvim bojažljivo pojavljuje ide ja o verskoj trpeljivosti. ostavljajući mu prava koje je ono iz te obaveze izvlačilo. i posledice toga videće se deset godina kasnije. on menja takođe iz o snova ulogu plemstva u političkom organizmu Rusije. kada ju je ona i ustanovila? Pisac proglasa nije zapazio tu protivrečnost. A kako se takav proglas ne pojavljuje. onda zašto su je odobrili? Kako vlada može da izlaže javnom preziru one koji budu primili tu povlasticu. prestaje da bude državni službenik da bi postao povlašćeni vlasnik zemlje i seljaka. Ukaz od 29 janua ra/9 februara 1762 godine. pod p retnjom da izgube svoja imanja. pošto je ocrtao jednu mračnu sliku špijunskih zločina i tero ra koje je vršila Tajna kancelarija. oni ipak moraju da se staraju o obrazovanju i školovanju svoje dece. odobrava onima koji su se sklonili u Poljsku i druge zemlje da se vrate u Rusiju i obećava da će im se dati zemlja u Sibiru i u drugim po krajinama prikladno izabranim. izuzev u vreme rata ili na tri meseca pre početka neprijateljstava. Iako su oslobođeni obavezne službe. Reforme u korist plemića i staroveraca. Čitavo socijalno i p olitičko zakonodavstvo Katarine II proizilazi iz toga proglasa. Ako ova nova povlastica uništava. pojavljuje se „Proglas o povlasticama plemstva”. — Pošto su plemići oslobođeni obaveza prema državi. Dopušta im se da ispovedaju svoju veru i da vrše svoj . 28 0 Mužici dočekuju manifest sasvim drukčije. ali ga plemići podlo kriju od naroda. koje je bilo razlog i opravdanje te podjarmljenosti. pa se čak i u privatnim pismi ma nalaze odjeci te radosti. Po tvrđenju savremenika. oslobođen obaveznog služenja u vojsci ili državnoj administraciji. U jednom dodatku. oni su se pokazali veoma zahvalni.

— U godini 1762 pitanje podržavljenja (oduzimanja) crkve nih dobara nije novo. svetovnom. Sve ove mere odnose se na sitnija pitanja. ako — staroverci sve češće sami sebi zadaju smrt penjući se dragovoljno na lomaču. svetovna vlast je težila da prisvoji prostrana crkvena imanja da bi uvećal a državne prihode i proširila površinu državnog zemljišnog poseda. kolegijumu ekonomije. Ali je značajno da su je posle trinaest godina državni razlozi primorali da se vrati na onaj put što su ga ob eležili Petar I i Ana. a naročito svako odašiljanje oficira ili drugih državnih službenik a na privatna imanja. Najzad. ona ostavlja spahijama punu vlast da prikupljaju porez od svojih mužika i da predaju primljene sume mesnoj državnoj blagajni. i da upravlja tim i manjima. ne primor avanjem i nasiljem. niži oficiri određeni su naročito da štite staroverce od gonjenja mesnih crkvenih vlasti. bez otpusnica ili potvrda o oslobođenju sa potpisom njihovoga gospodara. a ne da bi se oslobodili manastirski seljaci. ali se ubrzo odustalo od toga usled odlučnih protesta patrijarha i crkvenih vlasti. koji su mislili samo na interese plem stva. Zbog toga se oduzimanje crkvenih dobara ne bi moglo — kao što čine nekoji pisci — tumačiti kao jedna liberalna mera u korist seljaka. Ali se sve t o menja stupanjem na presto Ane. Ona između ostalog stavlja v an snage ranije zakone o premeštanju mužika. Često se tvrdi kako je ovo vraćanje 28 2 na ideju o podržavljenju crkvenih dobara bilo izazvano nezadovoljstvom i pobunama . zalaže tako revnos no da prisili poreske obveznike na plaćanje poreze i da traži plaćanje zaostale porez e. oni to čine zbog kinjenja kojima su izloženi. „jer treba odvratiti ljude od praznoverja. je dnim naročitim ukazom. a osim toga stavljeno mu je u dužnost da u ist i mah prikuplja državne poreze što ih duguju manastirska imanja. površina njihovih imanja je ogromna. A upravo manastirska imanja duguju veoma velike sume zaostale državne p oreze. ali otkako je ono postavljeno. već ubeđivanjem. vlada zabranjuje mesnim vlastima svako mešanje u prikupljanje ličnog poreza seljaka. Od svih crkvenih ustanova. man astiri imaju najveći deo naseljenih zemljišta. Za vlade cara Alekseja Mihailoviča pokušavalo se da se uprava nad crkvenim imanjima poveri jednom državnom na dleštvu. preduzima državna vlast godine 1738 dve važne mere: kolegijum ekonomije potpuno je odvojen od Sinoda i potčinjen Senatu. koji j e bio sastavljen od svetovnih činovnika. Petar Veliki ponovo je uspostav io prikaz manastira. Iz ovog razloga. Posle njegove smrti. sa isključenjem crkvenih vlasti. određuje im maksimum prihoda i naređuje da viškove imaju predavati državnoj blagajni . kada je Sinod zamenio patrijašiju. i ako treba onda u kojoj meri. a ovlašćuje spahije da premeštaju svoje mužike iz jednog okruga. ona ukida kolegijum ekon omije i vraća potpuno upravu nad crkvenim imanjima Sinodu. a zatim. Vlada povećava vlast — već i inače tako veliku od doba Jelisavetine vladavine — spahija na d njihovim mužicima.e obrede bez ikakvih smetnji. u drugi ne tražeći odobrenje od centralne državne uprave. ona naređuje da se ponište istrage započete protiv u njih i da se oslobode oni koji su uhapšeni. Oduzimanje crkvenih dobara. Ona naročito potseća da se oni ne 28 1 mogu upisivati u trgovački esnaf bez odobrenja svojih gospodara. one su značajne po tome što pokazuj u o čemu su se brinuli tadašnji upravljači države. kolegijum ekonomije pada pod zavisnost Sinoda. prikazu manastira. Go dine 1724 Petar Veliki naređuje da većina manastira utvrdi brojno stanje svoga osobl ja. odmah je poverio upravu nad crkvenim imanjima jednoj novoj ustanovi. kao što smo videli. Pobožna Jelisaveta stavlja van snage najpre sve ove mere.” Posle nekoliko dana. ipak. a to će reći od postanka Moskov ske države. čija se vlada. Otada nastaju između svetovnih i crkvenih v lasti beskrajne prepirke da bi se utvrdilo da li kolegijum ekonomije treba da bu de potčinjen Sinodu. Pošto vlada pretpostavlja d a.

Ali se. dovedenih do očajanja usled zloupotreba crkvenih vlasti. Ali baš ta manjina gospodari.067. Posle stupanja na presto Petra III prestaje svako okolišenje u rešavanjima ovog pita nja. U Sibiru se i ne zna za seljačko ropstvo. s druge strane . samo po jedna rub lja od seljaka. Tačno je da su ove pobune za vreme Jelisavetine vladavine uzele velikoga maha i verov atno je da su one uticale na sudbinu manastirskih imanja. 3. u razdoblju od 1725 do 1762 godine obrazuje nova ruska monar hija. zatim se jednim dopunskim proglasom od 21 marta/1 aprila 1762 godine ponovo uspostavlja kolegijum ekonomije i pover ava mu se uprava — preko penzionisanih oficira — nad crkvenim i manastirskim imanji ma. Od ovih prihoda kolegijum će davati manastirima i arhiepiskopijama sume predviđene z a njihovo izdržavanje spiskovima iz 1724 godine. da se izdaju u zakup svakom ponuđaču zemlje i zgrade manastirskih imanja koje već n isu dodeljene seljacima. Ali je njihova raspodela na oblasti veoma ne jednaka: njihova gustina. dodeljuje seljacima. Godine 1730.manastirskih seljaka. 34. na krajnj em severu i jugu i na donjoj Volgi.073.623 su slobodni seljaci. istoku i jugu. konfiskacije zemljišta što ih je vršio Ivan IV i so . da se manastirima dodeli izvestan od ređeni deo prihoda sa tih imanja a da se višak prihoda upotrebljava prema posebnim caričinim ukazima. ona pada sasvim nisko. veoma velika u središnom delu Evropske Rusije. kada je godine 1757 naredila da se uprava nad crkvenim i manastirskim ima njima preda penzionisanim oficirima. koji žive na tim imanjima. Mužici dakle čine u to doba dve trećine seljačkog stanovništva.364 crkvama i manastirima. — Prema podacima kojima raspolažemo. ali ostaje veoma visoka na zapadu. takozvani državni seljaci i seljaci koji plaćaju sam o porez zvani jasak (koji sibirski domoroci plaćaju u krznima). a s druge strane 7 od sto plemića i 3 od sto gradskog stanovništva. Kakvo je unutrašnje stanje u Rusiji između ova dv a datuma? Plemići-spahije i mužici. 28 3 Skoro čitavo stanovništvo nalazi se na selu. a čija je vrednost sasvim r elativna. Odmah su postavljeni i stupili na dužnost oficiri koji će upravljati crkvenim i manastirsk im imanjima. i ona sem t oga vlada nad mužicima. nije mogla da izbegne. koja je toliko bila odana Crkvi. Razgnevljeno sveštenstvo počelo je da optužuje vladu da je ona neprijatel jski raspoložena prema pravoslavnoj crkvi. umesto nekadašnjih mnogostrukih nameta. 796. i da se te sume predaju direktno koležu ekonomij e. preostatak će pripasti državi. Cela zemlja je. Pred tom potrebom ona je popustila i pored sve manje želje da ugodi svešte nstvu. 668. Ova optužba je bez osnova. od 5. 494. promena u Jelisavetinom držanju u ovom pitanju događa pri kraju njene vladavine. gde plemići spahije pretstavljaju neznatn u manjinu u odnosu na seljačko stanovništvo.249 fabrikama. Odluke iz 1757 godine odlučno su potvrđene.235 su u službi carskih dvoraca i admiralitet a. u početku Sedmogodišnjeg rata. UNUTRAŠNJE STANJE U RUSIJI U PRVOJ POLOVINI XVIII VEKA Videli smo kako se. pored lične poreze. koja se oslanja na plemstvo. nekadašnjem delu poljsko-litvanske države. sav svoj uticaj da spreči ili odloži primenu tih mera. propisuje da se naplaćuje. Ekonomske krize u XVI veku. i to ne bez uspeha.583 pripadaju plemićima. bitno zemljoradnička i poljoprivredna. kada je bilo potrebno da se bez odlaganja povećaju državni prihodi. Razume s e da visoko sveštenstvo upotrebljava.054 seljaka svih kategorija. stanovništvo Rusije u prvoj polovini XVIII veka ima skoro 90 od sto selj aka. prema tome. nekadašnji veliki kneževski i vlastelinski zemljišni posedi ne posto je više. jer odluke Pet ra III samo pojačavaju i proširuju mere koje ni sama Jelisaveta. zemlju koju su ranije uživali. 2. Mužici sačinjavaju pravi temelj socijalne zgrade u Rusiji. čija je organizacija tu ostavila svoje tragove. koji odgovara nekadašnjem središtu Moskovske države smanjuje se postepeno što se id e više ka severu. Krajem XVII veka. Tako se ona jednim mahom vraća na praksu iz 1738 godine. i da se prihod od tih zakupa šalje kolegijumu ekonomije.

ču venog maršala. knez Čerkaski ima 70. pored velikih nasleđenih imanja primao od cara takve poklone — već sama pobeda kod Pol tave donela mu je odjednom ceo Juhotski okrug — da je on ostavio 60. Počep. Glavni državni tužilac Jagužinski. to je siromašan plemić. Jedan siromašan plemić iz Kostrome. sem ako kakav slučaj ne približi nekog od njihovih pretstavnika nekom dvo . Većina ovih bogatstava imaju da zahvale za svo j postanak dareživosti vladara. može se tvrditi da je u prvoj polovini XVIII stoleća trebalo imati više od 1.000 mužika ocu svoje verenice. del om zbog odeljivanja porodica.000 mužika. Srednje i sitno plemstvo. čijim izvlačenjem upravljaju vile. kojima se koriste ljubimci novoga cara. To su najčešće pridošlice u redovima visokog zemljoposedničkog plemstva. čiji je otac bio siromašan orguljaš u jednoj luteranskoj crkvi. Šafirova. a Minih i Biron dobivaju ogromne posede za vrem e Jelisavete. preko 100. P ored ovih ostataka javljaju se. Iako se 1640 godine moglo nabrojati sa mo 12 imanja svako sa više od 1000 „ognjišta”. V ećina velikih imanja iz doba pre Petra Velikog bila su raskomadana i rasparčana. ovo naglo stvaranje ogromnih bogatstava postaće još češće. kao udarom čarobne palice. u red velikih zemljoposednika. liči na nekakvu političku lutri ju. sve zavisi od ćudi sudbi ne. čijeg će sina. knezu Alekseju Dolgorukom. ali. Za Anine vladavi ne. pola veka kasnije njih je već pet puta više. Kakva suprotnost između ovih skromnih cifara i onih koje dostižu ogromni zemljišni posedi što se tek stvaraju! Dok običan plemić smatra sebe za bogata ako ima hiljadu mužika. bila isto toliko kratkotrajna koliko i velika.cijalni metež u Doba Nemira ostavili su od njih samo nekoliko preostalih delova. zahvaljujući obilnim poklonima. kao na primer Šeremetjeva. 000 mužika. Katarina II obasipati poklonima. čija će imanja kofiskovati Ana Ivanovna. kome je njegova supruga. Malorusi skromnoga stanja. Ranenburg. Stupanjem n a presto Petra III otpočinje niz novih poklona. Tek u XVIII veku ponovo se stvara jedna brojna klasa velikih posednika u pogledu zemlje i mužika. od 500 do 1000. razume se.000 mužika pa da neko bude smatr an za veoma bogatog. Jamburg. Neverovatna bogatstva stvaraju se tako odjednom. uzd ižu takođe. obasut je imanjima zato što je otkrio mesto gde se krio carević Aleksej posle svoga bekstva iz Rusije. koji će dobiti još veći zamah za vladavine Katarine II. njegov brat Kiril ima ih oko 120. koji su postali od poklona u zemlji i u mužicima što su ih carevi darovali svojim vernim službenicima.000. caričin ljubimac. njegova imanja konfisk ovana su 1723 godine zbog pronevera. čiji se svi rođaci. postao je z a vreme Reformatora jedan od najbogatijih zemljoposednika. ispod 25. A ko su bogatstva Jagužinskog. Ali nekoja od njih izlaze netaknuta iz političkih kriza i održaće se u drugoj polo vini XVIII veka i u XIX veku. u drugoj polovini XVII veka nekoliko pro stranih zemljišnih poseda. Potkancelar Šafirov dobio je 1 5.000 mužika. uspeva da postane gospodar 50. Od Petra Velikog potiče bogatstvo maršala Borisa Šeremetjeva koji je. Ovaj razvoj zemljišnih poseda državnih velikodostojnik a. od 100 do 500 pa da se smatra osrednje imućan. donela u miraz između ostalog još 80. Rumjancev. druga.000 mužika svome sinu Petru. Petar II d odeljuje jednim mahom 44. samo će još više porasti. da bi ih razdala drugima. a 25 do 100 pa da pripada sitnom plemstvu. Aleksej Razumovski. Menjšikov je imao.000 mužika.000 „duša” i veoma bogata imanja u Maloj Rusiji. Baturin. koji za vreme celoga XVIII veka ne prestaje da pok lanja naseljena zemljišta. Menjšikova. no isto tako odjednom druga se ruše. po rođenju 28 4 kneginja Čerkaskaja. istina. Na osnovu čitavog niza zabeležaka iz toga vremena. pa da bude uvršćen među velike posednike. velikodostojnici počinju da nagomilavaju imanja ko ja se cene na više desetina hiljada „duša”. kao i nekoliko varoši. pošto je uspeo da pomoću industris kih špekulacija i primanja mita uveća znatno svoje bogatstvo. Koporje. Bogatstvo Šuvalovih i Voroncovih p ribližuje se bogatstvu Razumovskog. a delom zbog parcelisanja što su ih vršili osiromašeli s opstvenici. lome u hiljadu komada. ne učestvu ju u tome. Posle Petra Velikog. ili pak Rumjanceva. u trenutku svoga pada za v reme Katarine I. Ali imanja od 100 do 500 „ognjišta” ostaju još uvek najrasprostranjeniji tip poljskog im anja.

Tatiščev primenjuje na svome imanju sistem kuluka: jedan deo zemljišta obrađuju seljaci za račun gospodara. kao što smo videli. Svako imanje proizvodi samo ono što je potrebno gospodaru i njegovim seljaci ma. spahije iskorišćuju pored ostalog i pravo da traže natrag svoje ne kadašnje mužike koji su. deca trgovaca . bili kasnije oslobođeni vojne služb e. obrazovan čovek. Sva ova lica moraju sama da izaberu sebi gospodara. i bez prethodnog prover avanja.rskom ljubimcu. u koju spadaju ma li posednici sa manje od 100 mužika. već se javljaju jake povr ede ovog pravila. Oni se takođe koriste pravom da pri svakom novom zvaničnom popisu stanovništva sast avljaju spisak ili poreski registar svojih mužika. nad mužicima sve više rasla. pravilo je da seljak radi tri dana u n edelji za račun spahije. pa da od njega načini svog mužik a. ona to čine sasvim drukčijim načinima. u određenom roku. čije prostranstvo određuju isključivo potrebe spahijinog dvorca. omogućava nam da stvorimo tačnu pretstavu o tadašnjoj domaćoj ekono miji. vlada priznala. Sopstvenik fabrike u koju je neki radnik svojevol jno stupio. kada će se vlastelinski posed pretvoriti postepeno u preduzeće koje radi za tržište. na svoje ime. istoričar i publicista Tatiščev. ne trudeći se da nadmaši tu potrošnju. i najzad slobodni ljud i nesposobni da dokažu svoje poreklo i koji nisu nigde 28 5 upisani. dao godine 1742 opis gazdovanja na njegovom imanju. Kako je od 1747 godine. stavljeni na ra spoloženje posle obnarodovanja spiskova crkvenog osoblja iz 1724 godine. može bez obzira na njegovu volju da ga u vojnoj službi zameni jednim od svojih mužika. pošto su bili uzeti u vojsku. kao što smo videli. u kojoj su srednji posednici sa 100 do 1000 mužika. Ako i ove vrste plemstva uvećavaju sve više broj svojih mužika. inače ih vlada može dati kao mužike prvom spahiji koji hoće da ih primi. i da redovno prodaje na tržištu svoje prirodne proizvode ili izrađevine. a tri dana za sebe. da jedan spahija upiše u njih ime nekog slobodnog čoveka. Na većin i imanja gde se primenjuje sistem kuluka. kada bi se posle izlaska iz državne službe nastanili na svome imanju. Plemić koji prihvata neko napušteno d ete postaje njegov gospodar. Zbog tog a je zakupnina koju seljaci plaćaju spahiji daleko od toga da bude onako velika ka o što će biti u narednom razdoblju. koji ga iskorišćuju za sv oj račun. jer je obradiva zemlja obično podeljena na ravne delove između spahije i njegovih seljaka. d a bi ubrzala izradu tih spiskova. Počev od godine 1767. Od tri kategorije plemića spahija. Najrasprostranjeniji način za spahiju je da prijavi nov e mužike. priča kako izvesne spa hije nameću kuluk svojim mužicima . u kome je jedan od njih. koji piše početkom XVIII veka. Ali nedovoljnost i primitivnost poljoprivredne tehn ike primoravaju da se donekle poveća teret seljačkih obaveza prema gospodaru. zatim dec a sveštenika i crkvenih službenika koja su rođena pre rukopoloženja njihovih oceva ili a ko ne postanu sveštenici. Gospodar se nimalo ne trudi da proširi svoj deo obradive zemlje. uzimali su stvarnijeg ud ela u upravljanju svojim imanjem. bilo je dovoljno. Međutim. mužici koje su njihovi gospodari oslobodili. Ove spahije. pa da ga na taj način za uvek veže za fabriku. najveći broj spahija s pada u drugu kategoriju. I drugi načini omogućavaju spahijama da zakonskim putem obezbede sebi vlasništvo nad izvesnim čovekom i bez njegovog pristanka. Seljak Posoškov. koristeći se zakonom koji propisuje da izvesne kategorije ličn osti moraju obavezno postati mužici. treća kategorija. i radovi seljaka na gospodarevim njiva ma zovu se barščina (kuluk). prva sadrži samo nekolicinu vrlo velikih zemljopo sednika koji imaju znatan deo mužičnog stanovništva. zakonsku vrednost tim spiskovima. a to su: niži crkveni službenici. Ekonomski trebnik. čija je vlast. drugi deo razdeljen je seljacima. zanatlija i vojnika neupisanih u spiskove lične poreze. relativno je malobrojna.

zatim dolaze Uspenski manastir u oblasti Vjatke. na primer. obavezno služenje u vojsci ili državnoj administr aciji ne dopušta im da se lično staraju o svome imanju. svakog trenutka duboki po dzemni potresi ljuljaju njene temelje. razbili i naterali u bekstvo čitav jedan puk dragona i zarobili njegovoga komand anta. gde se priča kako je njima odobreno da stupaju na rad. Podjarmljenost seljaka je socijalna osnova aristokratske monarhije koja je u tok u stvaranja.500 mužika. Plemstvo. sve to ništa ne pomaže.000 mužika. koje je njihov gospodar ostavio njihovoj sudbini. posle spahijskih seljaka.000 mužika na svojim imanjima. usled sve većeg nezadovoljstva pod jarmljenih seljaka. Crkveni i manastirski. koja dobiva sve više samopouzdanja. pojedinačna bekstva događaju se svakog dana. Kavkazu. godine 1752. seljaci daju polj oprivredne proizvode i izrađevine za izdržavanje vlastelinskog dvorca. fabrički. — Seljaci potčinjeni raznim crkvenim i manastirskim ustanovama su. i odmah mužici počinju da pristižu u gomilama u regrutne kancelarije. Nemiri se zatim proširuju i na druge okruge. ali može dostići i 5 rubalja. sv . mužici beže sa imanja u masama. baltičkim pokrajinama i Poljskoj. dvorski krunski seljaci. sa 21. Za vreme Ane i Jelisavete. Za Jelisavetine vladavine o vi ustanci dobivaju već obeležje pravih bitaka između pobunjenih seljaka i trupa koje su poslane da ih savladaju. čiji je iznos najčešće 1 ili 2 r ublje od mužika godišnje. koje povremeno ližu plamenovi građanskog rata . ima oko 1740 godine 106. koje se oslobađa obaveznog službovanja državi. kao što smo videli. mužici iz središne Rusije beže u ma sama ka Uralu. oni ponekad idu i do pobune. primorani da prosjače.000. Može se oceniti veličina te neprijatne pojav e i briga koje ona prouzrokuje spahijama i vladi po pažnji koju joj tadašnje zakonod avstvo ukazuje. Manastir Aleksandra Nevskog u Petrogradu im a 25. I pored veoma strogih kazni predviđenih zakonom. Ma da mužici najčešće odgovaraju na tego st svoga položaja bežanjem. Ponegde je i ovo davanje u naturi zamenjeno plaćanjem u gotovom novcu. bliz u Moskve. gde ih čeka gorko razočaren je.28 6 cele nedelje. naoružanih puškama i topovima. stroge kazne. Iako seljačka podjarmljenost još nije onako tegobna kao što će biti kasni je. seljak nije siguran da će od svoga gospodara dobiti materijalnu p otporu u neplodnim godinama. ipak spahijska vlast. seljaci pribavljaju potrebni nov ac odlazeći da rade razne zanate izvan sela. Međutim. Spahije su zadovoljne ako im seljački danak ob ezbedi sve što je potrebno za njihov život. vidi u njemu jem stvo čvrstog i stabilnog državnog poretka. potrebno je poslati šest pukova sa artilerijom. Sve veći broj bežanja sa imanja i seljačkih pobuna pokazuje jasno da je položaj mužika veoma težak. koja su rasturena u petnaest gubernija Velike Rusije. Godine 1754 obnarodovan je čitav jedan zakonik kojim se podrobno r eguliše pitanje traženja i vraćanja odbeglih mužika. na severu. Opomene. te su na primer u godinama 173 4. Tako su. Godine 1742 širi se lažna vest da je seljacima ponovo dopušteno da stupaju u vojsku i da se na taj način oslobode ropstva. ali se taj zakon ne poštuje dovoljno. osim toga. Sibiru. oni još ne pomišljaju da pretvore svoja iman ja u privredna preduzeća. obnarodovanje proglasa kojim se plemići oslo bađaju obaveznog služenja u vojsci izazvalo je. 3. Razume se. najveća mužička grupa . Godine 1762. u okrugu Ka luga. 1749 i 1750 mnogi seljaci. i da bi se oni ugušili. nove pobune seljak a na mnogim spahijskim imanjima. 28 7 za vlade Petra III. istina. teško pritiskuje mužika. ne treba verovati da ova primitivna ekonomija obezbeđuje seljaku lak i patr ijarhalan život. čak lišena svakog osnova. država izgleda kao da leži na vulkanu. Uistini. Sistem plaćanja zakupa izgleda da se ra dije primenjuje nego sistem kuluka. sa oko 24. a dopuštaju im da rade za sebe samo nedeljom. S druge strane. kao u vreme Petra I. Godine 1758 oni u gomilama napuštaju svoje gospodare i odlaze ka fabrikam a svile na donjoj Volgi. Os im ovih izuzetnih slučajeva. Kuluk se ponekad zamen juje plaćanjem u naturi: umesto da obrađuju njive svoga gospodara. pre tnje. zakon obavezuje spahiju da ga hrani u slučaj u oskudice. dovoljna je da proizvede u seljačkim masama komešanje i previra nje duhova. i manastir svetoga Kirila u Bjelozersku. Najmanja vest. Broj manastirskih mužika je naročito veliki.000 Demidovljevih seljaka. Čuveni manastir Trojica-Sergijevo.

naposletku. I iznos njihove zakupnine je niži. nisu potčinjeni nikakvoj privatnoj vlasti i većinom su skoncentrisani na severu E vropske Rusije i u Sibiru. pod izvesnim uslovima. Baškiri. dragona. muči manastirske seljake za vreme čitave Jelisavetine vladavine. koje se često postav lja. konjan ika itd. i to ih često puta nagoni da pribegnu otvorenoj p obuni. inorodni seljaci. a više od zloupotreba upravnika. od 1725 do proglasa Petra III. svi su oni spadali u kategoriju „državnih” ili „državnoblagajničkih” seljaka. ali nije redak slučaj videti ih kako nagomila vaju zemlje i mužike. ima m nogo seljaka koji uživaju ličnu slobodu. k su druge dve trećine mužici. To su pre svega potomci seljaka od avno nastanjenih na „crnim” zemljištima. Njihovo očaj anje dolazi manje od težine obaveza. da ih ne prodaju ličnostima os . On isto tako određuje broj onih koje industrijalac mora da dodeli na rad u fabrici i koji se više ne mogu upotrebljavati za druge poslove. a to će reći na zemljištima koja imaju obeležje drža h poseda: ovi seljaci. Zakon od ređuje maksimum seljaka koje može da drži izvesna kategorija 28 8 fabrika. ali su i kuluk i zakupnina tu manje teške obaveze koje pritiskuju spahijske seljake. Seljaci crkvenih usta nova imaju najčešće velike komade zemlje. Čeremisi it d. potomci nekadašnjih tobdžija. Tatari. prema tome da li ih daju svetovni ili crkveni istoričari . kojima je Moskovska država bila stavila u dužnost da brane južne granične oblasti i koje je državna blagajna. da ih čak i otuđuju po svojoj volji. odgovori su različiti. jer imaju da obrađuju mnogo manje zemlje u korist sv ojih gospodara. koja se ispoljava u krvavim p obudama. itd. „Černosošnji” seljaci sačinjavaju glavni deo ove kategorije. Dvorski seljaci zavise od uprave carskih dvoraca. nego samoj fabrici. Slobodni ili državni seljaci.i manastiri nemaju prostrana imanja. potčinjeni fabrikama. strelaca. Pa ipak je njihovo stanje veoma teško. Što se tiče prave up rave nad tim imanjima i njihovim seljacima. o d 1740 do 1745 godine. Ona sačinjava otprilike trećinu ruskog seljačkog stanovništva. Pokušaji podržavljenja crkvenih i manastirs kih dobara koje su činile vlade u prvoj polovini XVIII veka imale su prvenstveno z a cilj da se državi predaje najveći deo prihoda sa crkvenih imanja. Od vremena kada je Petar I. njihov kuluk je manje naporan n ego kuluk spahijskih seljaka. Za sve ostalo vreme. Iako su njihove sporedne obaveze. krunski seljaci su oni srazmerno malobrojni seljaci koji pripadaju priva tnim posedima članova carske porodice. ali evo zaključaka koji se mogu nepristrasno iz njih izvući. te fabrički selja ci imaju da podnose sav teret robovanja. Seljaci zvani „posedni”. zatim. Najzad.. čije surovo post upanje ide čak do stavljanja na muke. zvani černosošnjije (crnoplugci) potpadaju neposredno pod držav u. pod uslovom .u stvarnosti . uprav u nad mužicima imaju niži oficiri i upravnici manastira i crkava. napasanje stada. mnogobrojnije. Oni moraju da rade kulukom na državnim imanjima i da plaćaju zakupninu upravi carskih dvoraca. isto onako kao što spahijski sel jaci zavise od svojih gospodara. Između crkveno-manastirskih i plemićskih seljaka jedina je razlika u tome. Ali. nagrađivala ustupa njem delova zemljišta. kuvanje piv a i kvasa. Nije bez uzroka što izvesna opasna uzrujanost. što oni prv i ne zavise od pojedinaca već od ustanova. njihov vlasnik nema prava da ih pojedinačno prodaje. ona je oduzeta od crkvenih vlasti i predata svetovnim činovnicima Kolegijuma ekonomije samo za vreme od četiri godine. Da li je život ovih mužika teži nego život mužika na spahijskim imanjima? Na ovo pitanje. godine 1724.. ne pripadaju industrijalcu. ribolov. Prema tome. granice koje je zakon postavio samovolji vlasnika ne poštuju se. rad u mlinovima i pecarama rakije. — Pored seljaka vezanih za zemlju i gospodara.. Čuvaši. kao na pri mer sečenje i prevoz drva. O i su nastanjeni na imanjima čija je površina međusobno veoma nejednaka. koji je postavljen tek za Jelisavetine vladavine. Svi napori koje oni čine da bi odbranili svoja prava osuđeni su na neuspeh. ustanovio glavarin u (lični porez). Tim imanjima i maju oni pravo da slobodno raspolažu. koji su nastanjeni na državnom zemljištu koje se nalazi većinom u slivu Volge i is točno od ove reke.

Lična sloboda državnih seljaka je uostalom veoma nepouzdana. zanatlije i prost narod obrazuju jednu zajednicu čiji članovi. kao i mnoge takse. — Gradsko stanovništvo. Ove službe zahtevaju tolik o mnogo osoblja. I tako. koje padaju na opštinu. U Sibiru. radnici i baštovani sačinjavaju 58 od sto gradskog st anovništva. umesto da plaćaju ovaj novi danak. Oni takođe moraju na smenu da vrše dužnosti procenjivača. 3 od sto. tvrdilo se sa zvanične strane da je to učinjeno upravo stoga što su i spahije povisile nedavno zakupnine svojim mužicima. Ima veoma malo varoši. blagajnika i čuvara u ustanovama gde država prodaje vino i so. te varoš zadržava veoma mnogo izgled sela. Ona time potvrđuje svoje nasledno pravo nad tom zemljom. a većina njih liče na velika sela. svi su seljaci stvar no više ili manje robovi. kao i razne dužnosti u službi carina. Najzad. Ako se posmatra ne ova zakonska p odela na klase. sveštenici i stranci. u ko je spadaju plemići. grupisan je zasebno. a ponekad čak i više. „državni seljaci” plać ono što se naziva „zemljišni desetak”. gl asnika. od koj ih su nekoje veoma teške kao što je na primer održavanje puteva po gustim šumama i barušti nama u severnoj Rusiji. čiji se uživaoci nalaze u tome pogledu. lekari i apotekari. onda je trgovački elemen t najmalobrojniji — zanatlije. Trgovci. kao i dužnosti nižih policiskih organa. Prvi. noćnih čuvara itd. . Veliki broj građana bavi se p ovrtarstvom. sastavljeno od trgovaca. „redovnih” građana. Povrh toga. koji su stalno primoran i da napuštaju svoje poslove. već sam socijalni i ekonomski sastav društva. Gradovi.lobođenim lične poreze. bilo vanredne. — a sitna trgovina znatno preovlađuje. Svaki poklon u zemlji i seljacima koje n eki vladari daju svojim ljubimcima — a videli smo koliko ovi pokloni mogu da budu veliki — povlači automatski podjarmljivanje velikog broja slobodnih seljaka. Drugi su podeljeni na dve — a u brzo potom na tri — korporacije ili „gilde”: u jednoj se nalaze kapitalisti i najveći tr govci. umetnici. oni nisu članovi gradske zajednice. ne učestvuju ni u plaćanju opštinskih poreza ni u mesnoj upravi. kontrolora robe i pomoćnika u državnim pr odavnicama rakije. osim ovog poreza. od godine 1723 oni su podvrgnuti jednoj novoj novča noj obavezi koja će ubrzo — prema mišljenju same vlade. uslovi nis u povoljni za varoški život. zanatlija i radnika. mnoge od njih povlače i novčanu odgovornost onoga koji ih vrši. Oni su obavezni da naizm enično vrše dužnosti blagajnika. pretstavlja samo jedan beznačajan delić stanovništva podložnog poreskoj obave zi. imaju prema državnoj blagajni razne obaveze. da se u izvesnim varošima za njihovo vršenje mora da uposli 70 od s to. Vlada sebi pripisuje po tpuno pravo da ih svede na stepen mužika. iako zadržavajući svoju ličnu slobodu i pravo da otuđe svoj deo zemlje. imaju prema državi mnoge i teške dužnosti. bilo redovne. Ako dodamo da se ove službe vrše često puta u m ima udaljenim od varoši. industrijalaca. Varošani moraju da plaćaju osim toga lični porez. God ine 1721 Petar I podelio je stanovnike varoši na „neredovne” i „redovne” građane. i obavezu — veoma tešku zbog ogromnih razdaljina između na seljenih mesta — da putnicima daju odmorne konje do najbliže stanice. pa čak obrađuje i njive. mostarina i upravne policije. a to će reći radnici. putarina. Većina ovih poreza su skupni p orezi. solidarno o dgovorni. razumeće se koliko one staju građane. izraženom više puta u raznim ukazi ma — biti prispodobljena zakupnini koju plaćaju mužici spahijama i dvorski se ljaci upravi carskih dvoraca. „Državni se ljak” ostaje dakle napragu ropstva. Kada je za vreme Jelisavete ta zakupnina 28 9 povišena. procenjivača. „Državni seljaci”. prodavaca. soli i drugih monopolskih artikala. U jednoj zemlji gde preovlađuje sistem domaćeg gazdinstva. Vlada unapred rasporedi taj porez. po svojoj volji. Država dakle uzima od slobodnih seljaka zakupninu kao sopstvenik zemlje na kojoj su oni nastanjeni. te ova obaveza potseća takođe na položaj mužika podvr tih kuluku. prost narod. u drugoj su mali trgovci i zanatlije. na kraju krajeva. u položaju koji j e sličan položaju mužika.

P ravilnik što ga je Petar I obnarodovao 1721 godine bio je ocrtao plan obimne reorg anizacije gradova. S jedne strane izvoz je manji od uvoza. osudio je varoš na životarenje . koji obrazuju opštinska veća ili magistrate. Saobrazno ugovoru iz 1727 godine.000 rubalja. Posledica toga je da je opštinsko uređenje gradova čisto oligarhijsko. koj e pretstavljaju masu njenog izvoza. Spoljna trgovina Rusije sa Azijom pruža nam obratnu sliku. koji preovlađuje u celoj zemlji. ali inostrane fabrike imaju beskrajno veću potrebu za njenim sirovinama. U ovoj trgovini prvo mesto zauzima Kina. jer se zborovi i magistrati ograničavaju sk oro isključivo na raspoređivanje službi. Ruske žitarice još nisu postale važna činjenica na evropskim tržištima. koji su novčano odgovorni državnoj blagajni za redovno plaćanje poreza. i još stoga što su građani obavezni da vrše mnoge javne službe. 1737. — Vrednost spoljne trgovine koju Rusija vodi samo sa Evropom povećava se o d 1717 do 1760 godine za više od 13. „ratmane”). vunena roba i razni predmeti za svakidašnju upotrebu. ali ostaje solidarno odgovorna za njegovu isplatu. Trgovina. Godine 1731 jedna nova tari fa označava odlučan korak ka najstrožijoj zaštiti domaće radinosti. Za čitavo ovo razdoblje izvoz nadmašuje uvoz. te se višak izvoza j oš povećava. koji je 29 1 svrstao Englesku među političke protivnike Rusije. voće.000. koje je ustanovio Petar I da upravljaju „redovnim” građanima. ali je sve bilo uzalud. Rusija jeste primora na da pribegne stranim fabričkim proizvodima. sa čisto zaštitnim obeležjem. to nije stoga što ne p ostoje državni dugovi — Jelisaveta nije uspela da zaključi spoljne zajmove. Trgovanje se vrši pomoću karavana koje rusk a država šalje u unutrašnjost Kine: od smrti Petra I pa do stupanja na presto Katarine II otišlo je pet takvih karavana. Za vreme Ane. koji će prvi put biti zaključeni za vlade Katarine II. engleska trgovina sačuvala je svoju prevagu. Ruski trgovci trg uju s Evropom samo posredstvom stranaca. drugo Persija i Aziska Turska. jer si stem domaće ekonomije. Unutrašnji poslovi opštine rešavaju se n a zboru svih građana. a treće Centralna Azija. lan. odveć je tešk odveć skupo prevoziti ih iz plodne oblasti na jugu Rusije. naročito Engleza. Uvozni artikli su naročito razne čoje. i na zborovima kao i u magistratima. a to koči njihovu delatnos t i nanosi velike štete njihovom materijalnom blagostanju. 1741. u čije ruke prelazi skoro polovina prometa što ga vrši petrogradsko pristanište. a uvozi naročito sirovi ne za svoje fabrike. u ruska pristaništa koja su u to vreme bila na severu. Trgovina sa Kinom je monopol držav ne blagajne. Godine 1724 Petar I obnaroduje prvu rusku tarifu. Čak za vreme Se dmogodišnjeg rata. Nemogućno je u to vreme da ruska varoš postane središte ekonomskog i duhovnog napretka. Ovi poslovi su uostalom veoma malobrojni. gvožđe i drvo. koji pretstavljaju glavninu njenog u voza. št o izaziva znatno povećanje izvoza u odnosu na uvoz.29 0 na razne poreske obveznike. Ovaj višak izvoza menja se zajedno sa izmenama carinskih ta rifa. Što trgovački bilans ostaje stalno povoljan za Rusiju. i Reformator je računao da revnost opštinskih odbora izabr anih da ostvare njegove namere. je isključivo u rukama nekolicine bogatih trgo vaca. 1746 i 1755. otpravljanje poslova. — već usled opšteg ekonomskog stanja zemlje. s druge. zatim kmetove i odbornike ( savetnike. Glavni izvozni artikli su konoplja. I mućniji stanovnici odgovaraju dakle za sirotnije ili oskudne stanovnike. i što je rusko aziska trgovina u to vreme v elikim delom tranzitna trgovina. Rusija zaključuje trgovinski ugovor sa Engleskom i daje joj klauzulu najvećeg povlašćenja. Ustvari. svilene i pamučn e tkanine. Rusija izvozi uglavnom izrađevine. To je stoga što Rusija služi kao spona između Azije i zapadne Evrope. u sled slabosti njene kupovne moći i skromnosti njenih potreba. Zbor bira starostu opštine. Trgo vinu sa Persijom drže u svojim rukama Englezi i Jermeni. Englesko-ruskim ugovorom iz . jedna šaka bogataša drži sve ostale građane u potpunoj zavisnosti. i to godine 1728. i životne namirnice. rusko-kineska trgovina sme da se vodi samo preko varoši Kjahte i Curuhajtu. stoku i čaj. dužnosti i poreza koje gubernija traži od varoši.

Ali. fabrike koža. sve dok nisu bile ukinute za Jelisavetine vla davine. Za vlade Petr a I bilo je u Rusiji samo 98 fabrika. kristala i porculana. nije živa. Od 3. ostale iščezavaju u toku prve polovine XVIII veka. Veliki industriski problem to . Ali tek 1752 godine osniva Lomonosov jednu fabriku za izradu bojenog stakla koje je on izumeo. preostalo je jedva dvadesetak. Petar I se odj ednom vratio slobodnoj trgovini. a pred smrt Ka tarine II 3. a trgovac je primoran. ali tek u XVIII veku stvara s e oko Moskve i Vladimira jedna prostrana tkačka oblast.1754 godine vraćeno je Engleskoj pravo. Među onim prvim da navedemo fabrikaciju čoj e. Oko 1755 godine obrazovano je jedno rusko trgovačko društvo za trgovanje sa Persijom. 29 2 Pre Petra I u Rusiji se prede i tka pamuk po kućama. da s lobodno provozi kroz Rusiju evropsku robu upućenu u Persiju. Tek posle 1762 godine. počev od godine 1730. i te dve varoši bile su centar ruske trgovine. za vladavine Petrovih pos lednika. U 1745 godini. Unutrašnja trgovina. Oko 1 750 godine podignuta je. Unutrašnje carinarnice. počinje prvi put izradu kristala. one se održavaju zahvaljujući naročito svakovrsni m potporama koje im daje država. prva fabrika porculana — ima ih u to vreme samo četiri u Evropi — godine 1758 ustanovljene su u Petrogradu carska fabr ika porculana i fabrika trgovca Volkova. svile. Prve fabrike stakla potiču iz XVIII veka. To je stoga što za vreme Petra I industriska preduzeća. iako je njena vrednost skoro dvaput veća od vrednosti spoljne trgovine. skoro sve su podi gnute posle vladavine Petra I. — Tek u XVIII veku stvorena je uistinu ruska industrija. od kojih nekoje. koje su podignute ili su se znatno umnožile za vlade Petra Velikog. U to vreme se brzo razvijaju vašari u Makarjevu. išli su njegovim tragom. i mnogobrojni državni monopoli kočili su unutrašnju trgovinu. ne samo da su se dotadašnje indu strije razvile. na 85 vrsta od Moskve. služeći se običnom masom od koje se pravi staklo. zatim metalurgiske fabrike. neka od ovih društava imaju na čelu veoma visoke ličnosti. ali ono nije dugo trajalo i stopilo se postepeno sa jednim jermensk im društvom. Ukrajina je puna mesnih vašara. Tr govina se većinom obavlja na vašarima. i vašar u Irbitu. Za vladavine poslednika Petra I. i tek 1757 Malcev. kao na primer Petar Šuvalov. godine 1762 bilo ih je 984. izuzev razume se državnih fabr ika. čitava trgovina sa Sibirom obavlja se na vašarima. blizu Nižnjeg-Novgoroda. već su se pojavile i nove. gde seljak Sokov. uspevaju da ostvare veoma ve like dobiti. Ove dru ge jesu: industrija pamuka. u svojoj fabrici u Vladimiru. Odveć visoka interesna stopa dokazuje da su kapitali bi li retki i da se imalo malo poverenja u trgovačka i industriska preduzeća. prvu fabriku pamučnih tkanina osnovao je Ižinjski u Ivanovu. jer od 98 fabrika koje su radile za vreme Petra I . pripadaju većinom trgovcima. pribegava se ponovo si stemu monopola. za vladavine Katarine II. i persisku robu upućenu u Evropu. selu u Vladimirsko j guberniji. nedovoljni. Državna blagajna počinje da izdaje pod arendu privatnim društvima mnoge grane trgovine koje su dotada bile monopol države. duvana i s takla. Nepostojanost industriskih preduz eća što su ih osnovali trgovci za vlade Petra I dolazi otuda. Industrija. Prvi pokušaji industriske i zrade pamučnih tkanina datiraju tek od 1740 godine. što se one nikad nisu os lanjale na velike privatne kapitale. biće nekadašnji monopo li postepeno ukinuti.161 fabrike koje postoje pri kraju vladavine Katarine II. da u velikoj meri ustupa mesto plemiću. rafinerije. čuveni i ndustrijalci. Gračev i Garelini. one su se znatno razvile već za vlade Petr a I. koje je ona izgubila krajem XVI veka. Ulozi ortaka su najčešće skromni. koji je naučio kod jednoga stranca u Šliselburgu tajn u sastavljanja boja i izrade cica. kome je vlada dala velike povlastice. Cicevi i vezogl ave koje je izrađivao Sokov bile su na glasu u XVIII veku. platna. osnova zatim još jednu fabriku. Pošto je između 1709 i 1714 godine bio dao državi monopol trgovanja izvesnim artiklima. zato svak o smanjenje državne potpore povlači brzo slom preduzeća. gde seljaci tkaju kod svoj e kuće i na ručnim razbojima konac uvezen iz inostranstva. koji je došao do vrhunca svoga razvoja za Jelisavetine vladavine.161.

čista nauka prodrla je takođe u Rusiju. stvarno zatvorene i postoje samo na hartiji. pored ostalih Lepehina. nalaze se naročito braća Bernuji. objavljenom oko 1760 godine. školskih drama i političkih rasprava po naredbi Petra I. Akademija priprema isto tako prvi ruski naučn i atlas. uzalud bi se tražila imena nekolicine nekadašnjih ve likih industrijalaca trgovačkog porekla. takav je slučaj seljaka Sokova. Vidi se čak kako se pojavljuju preduzeća koja su osnovali seljaci-kulučari koji zavise od bogatih spahija. jer zakonodavstvo i državna politika teže sve više da priznadu plemićima isključivo pravo — koje oni ogorčeno brane — na mužičku radnu gu. Falka i Georgija. mogla je da u njih uvrsti. Krašeninnikova.5 Ali njen najveći n aučni ponos je delo genijalnog naučnika Lomonosova. Uskoro se duhovna delatnost ne ograničava samo na Akademiju. kao što su Mamesi. iako industrijalac spada u klasu trgov aca. Uskoro posle smrti Petra Velikog. Krašeninnikova. ipak mu nije lako da iskoristi mužike. Ona priprema čitav niz naučnih izdanja. zatim čuveni zbornik kanonskih propisa Crkveni pravilnik. Polasa. U raspravi Osnovanost vladareve volje koju je na pisao godine 1721. naginje ka katoli cizmu. Jedna anketa vršena za Anine vladavine o ko 1730 godine otkriva da su mnoge fabrike. čiji reformatorski planovi ne zadiru samo u . čovek vel ike naučne spreme i veoma darovit. U zvaničnom registr u. s druge strane. itd. usled podjarmljenosti seljaka. Miklj ajevi. koja je duboko prožeta evropskim duhom. pored skučenosti tržišta za fabričke proizvode. posvećenih proučavanju geografije i i storije Rusije. opravda i propoveda ost ale careve reforme. — Zajedno sa primenjenom naukom koja je pr venstveno interesovala Petra Velikog. među članovima Akademije. zvanično registrovane. Gildensteda. gde je evropsk a nauka sjajno zastupljena. ruska prestonica postaje kolonija zapadnjačke nauke. — stihova. Duhovni život pre Jelisavetine vladavine. kada je ona oko 1760 godine organizovala čitav niz naučnih ekspedicija u razne pokrajine Rusije. Od osnivanja Akademije nauka u Petrogradu godine 1725. i ru ske naučnike. Teofan Prokopovič priznaje da je pora stao broj onih koji se više ne daju ubediti samo navodima iz Svetog Pisma. Akademija je ubrzo počela obilno da pomaže procvat ru ske nauke. Fišera i jednog ruskog naučnika. kao što su Publications géographiques mensuelles (1728). Iako u početku sastavlje na isključivo od stranih naučnika. Rumovskog. jednoga od osnivača pamučn e industrije u Vladimirskoj oblasti. dok njegov književni suparnik. oko 1750 godine. ona obrazuje ruske naučnike. Učenik Kijevske duhovne akademije i Jezuitskog kolegijuma u Rimu. Stevan Javorski. Zatrapezni. veoma je teško naći slobodnu radnu snagu. ako se želi da se oni ubede. čija je plodna književna delatnost počela još za života Petra Velikog. Nasuprot tome. U isti mah kada tako udara temelje naučnom proučavanju Rusije. U isto to vreme Miler posećuje mnoge varoši u Sibiru i prikuplja u mesnim arhivama o gromnu količinu istoriskih dokumenata. i da je sad potrebno. koji će biti izdat 1745 godine. nekoliko pisaca ističu se u književnos ti. doprinosi još više opadanju f abrika koje pripadaju trgovcima. Jer.ga doba je pitanje radne snage. Ščegolini. i ovo. da se dokazivanje osloni na zapadnjačku nauku. spisak isključenih . On je napisao veliki broj teoloških dela — koja pokazuju težnju ka protestantizmu. po naređenju Petra Velikog. U raznim sre dinama ruskog društva poznate su već glavne filosofske. pored svojih članova stranog porekla. pod upravom akademika Milera. Najglavniji od njih je isti ovaj Teofan Prokopovič. sa nekoliko retkih izuzetaka. kako bi omogućile industrijalcima da sačuvaj u izvesne povlastice. političke. koj i će se ubrzo istaći svojim radovima. i Sammlung russischer Geschichte (od 1732). Godine 1744 jedan ukaz naređuje da se izbrišu iz spiska i ndustrijalaca oni čije su fabrike u punom materijalnom rasulu. njenog zemljišta i njene prošlosti. Između 1730 i 1740 ona organizuje dve ekspedi cije na Kamčatku. broj fabrika koje su osnovali plemići osetno 29 3 raste. uz saradnju Gmelina. ovaj kaluđer bio je glavni Petrov saradnik u crkv enoj reformi i upotrebio je svoj književni dar da objasni. zato. naučne ili estetičke id eje tadašnje evropske književnosti. sadrži samo imena trgovaca.

Labrijera. koju je osnovao Petar Veliki i kojom je upravljao Br us. i u sporazumu sa visokim službenim plemstvom suz bija pokušaje članova Vrhovnog Tajnog Saveta. Petr idu. čija je teol oška vrednost neosporna. Dugo godina je upravljao metalurgiskim fabrikama u Sibiru. Godine 1704. vrši dužnost ruskog ambasadora u Parizu. on ostaje veran slogovnim stihovima Simeona Polockog (XVII vek). ali za svoju pravu književnu slavu ima da zahvali svojim Satirama. započinje jedan spev. Kantemir i Tatiščev pretst avljaju jednu istu duhovnu struju. U svojim političkim raspravama Prokopovič pozajmljuje dokaze od Lokea. I pored razlike u njihovoj književnoj delatnosti. Među političkim projektima.5 Svi ovi akademici proučavali su mnogostruko razne ruske oblasti. on u njima uzima živog učešća. on igra važnu ulogu kao odlučan pristalica autokratije i protivnik članova Vrhovnog Tajnog Sa veta. Antioh Kantemir je sin jednog moldavskog gospodara. gde proučava kovanje novca i metalurgiju. iselio u Rusiju 1711 godine. Njemu je tek tri godine kada se njegov otac. kad mu je bilo osamnaest godina. on stvara u svome domu veoma veliku biblioteku sa delima iz istorije. među kojima su u prvom redu pesnik Kantemir i isto ričar Vatiščev. kada je umro. Pa i same njegove propovedi. On sastavlja ode. a od 1737 do 1744. kada je postao pretsednik Kolegijuma za rude i fabrike. podrobni opisi koje su oni objavili i danas su izvor za korisnu dokumentaciju. gde su mu bili učitelji slavni Bernuji. Mopertuejem i opatom Venutijem. i prilikom stupanja na presto carice Ane. Njegovo o brazovanje i visoke duhovne težnje otvorili su mu pristup u parisku naučnu i književnu elitu. Grociusa. On stu pa u vojsku u Preobraženski puk. i ne unosi nika kvu plodnu novinu. u bitkama kod Narve i Poltave. Prva od ov ih satira. sprijateljio se sa Monteskjeom. U pogledu stihova. čovek veoma obrazovan. i njegovi Razgovori o korisnosti 29 5 nauka i škola. svoja ubeđenja i načela s voga života. pripada jednoj staroj bojarskoj porodici. Njegov Testament. a njego . Ško lovao se u Akademiji. jedan od najvažnijih potekao je iz njegovoga pera. kao i u pohodu na Prut. Strani akademi ci druže se tu sa ruskim piscima. Njegova glavna de la su: Istorija Rosijskaja (Istorija Rusije) u pet svezaka. Od 1724 do 1726 živi u Švedskoj. u oblastima Orenburga i Astrahanja. Kantemirova poetika proističe iz poetike Boaloa. Bajer i Gros. on odlazi u Nemačku i trudi se da tamo usavrši svoje obrazova nje. On prevo di na ruski delo Razgovori o mnoštvu svetova od Fošnela. Hobe sa. Godine 1732 on je naimenovan za ruskog diplomatskog prestavnika u Londonu. 29 4 oblast crkve. prevodi psalme. u kome on izlaže svoje ideje. Juvenala. geografije i prirodn ih nauka i odlučuje da upotrebi dokumente koje je prikupio te da napiše istoriju Rus ije. on piše još osam drugih satira. U izboru sadržine i njihove obrade on ide za primerom Horacija. Prijateljstvo koje ih veže potiče vrlo verovatno iz zajednice njihovih opštiš pogleda. Tatiščev. pune su čisto političkih ideja i daju mnogo mesta veličanju i o bjašnjavanju Petrovih reformi. Persiska pisma od Monteskje a. Pufendorfa. Kasnije. Događaji iz 1730 godine zatiču ga u Moskv i. U dva maha (1 713—1714 i 1718 godine). Boaloa. Prokopovič. On se školovao u Artilerisko-inžinjerskoj školi. Ohrabren uspehom. donela mu je oduševljenu pohvalu Teofana Prokopovčiča . već i u oblast opšte politike. napisana 1730 godine. Moral od Epikteta. Demetriusa. stupa u vojsku i učestvuje u Sev ernom ratu. rođen 1686 godine. Posle careve smrti njegov gostoljubivi dom postao je zborište prestavnika zapadnjačke nauke i kulture. bavio se adminis trativnim uređenjem na jugoistoku Rusije. koje tada izr ađuje plemstvo. takođe je važan izvor za proučavanje njegove doktrine. jer sva trojica su pod jakim uplivom zapadnjački h ideja. Njegove satire pokazuju veoma jasno uticaj zapadne kulture na obrazovanu elitu tadašnje Rusije. i pr ikuplja švedske dokumente o istoriji Rusije.

on tu ubrzo dobiva mesto prevodioca u Akademiji nauk a. U Parizu nalazi nove zaštitni ke u kneževima Kurakinima i strasno se predaje izučavanju matematike i filosofije. dao u točište. posvećuje se sasvim književnosti i lingvistici. kada se vladajuća dinastija bude ugasila. . Odaje se pesništvu i piše ode. On međutim nije toliko lišen pesničkog rada kao što se t vrdilo. No i pored svega ovoga. To je Tredjakovski. pa da ipak ne bude protivan božanskom zakonu. Jednoga dana obreo se on. komplikuje tradicionalnu teori ju o božanskoj i patrijarhalnoj monarhiji. na Pufendorfa i Gro ciusa. ko zna na koji način. Oni su prema tome slobodni da izrade jedan sis tem. Razume se. Oni smatraju da je neograničena vlast vladara veoma plodan činilac napretka. određujući ponovo način organizovanja vlasti kada ta vlas t bude iščezla. Nezadovoljan nastavom katoličkih kaluđera u Astrah anju. Kantemir u svojim Satirama i Tatiščev u svojim Raz govorima o korisnosti nauka i škola zasnivaju svoje teorije na bitnim obeležjima čovek ove prirode. drugi jedan pisac. k oje su sastavili ljudi slični onima koji stvaraju građanske zakone. zasnivaju oni svoje političko shvatanje na teoriji društve nog ugovora. prešao je taj put pešice. ali da će narod biti slobodan da iskazuje i nameće svoju volju. Tatiščev proučava (Belov) Istorisk i rečnik i Valhovu Filosofsku enciklopediju. Sva trojica su ratni drugovi koji brane ista načela. odlazi u Moskvu. napuštajući filosofska. Oni propovedaju da će društveni ugovor i dalje sjedinjavati buduća pokolenja. i smatraju da politička vlast treba da proističe iz opšteg pristanka. ističe najupornije podudarnost i slaganje načela prirodnoga zakona sa načelima božanskog zakona. gde mu je grof Golovkin. Ali je njegova velika z asluga što je bio teoretičar stihotvorstva. Njegovi savremenici videli su samo njego ve nevešte stihove i ismevali ih. G odine 1730 vraća se u Rusiju. Posle dve godine učenja u Akademiji slaveno-grčko-latinskoj. Složene i teške filosofske i polit ičke probleme postavljaju dakle sebi ovi pisci. razvijaju praktičnu filosofiju o „razumnoj sebičnosti” i ističu racio nalističko tumačenje pojma o opštem interesu. u Holandiji. Ova veoma važna književna reforma postala je ka men temeljac pravog ruskog stihovanja. On tu dopunjuje svoje znanje francuskog jezika. i ma da se ne slaže sa Makijavelijem i Lokeom. vrednost laičke nauke i potrebu verske trpeljivosti. ne mogu nikako i dentifikovati sa božanskim zakonom. Ali sva trojica brane snažno slobodu kritičkog proučavanja.va socijalna shvatanja od ideja Lokea i Monteskjea. Sva trojica su pristalice doktrine o p rirodnom pravu. i oni su oko 1730 godine najsjajniji pretstavnici ruske duhovne elite. oni sl ožno veruju da će tada sopstveni interesi nagnati ruski narod da se izjasni za apsolutnu monarhiju. zbog svoga visokog položaja u crkvi. on je dokazao da je slogovno stihovanje protivno duhu ruskog jezika i pokazao je pesnicima pravi put. direktni sledbenici Reform e Petra 29 6 Velikog. poput nj ihovih zapadnjačkih učitelja. On oseća još iz rane ml adosti neodoljivu žudnju za naukom. Oni oduševljeno tvrde da laičk o obrazovanje i kultura nisu ništa manje vredni od tradicionalnog crkvenog pravoslavlja. što dokazuje reformatorsko delo Petra Velikog. a zatim polazi u Pariz. i pridaje veliku važnost Dekartovim ide jama. pošto je bio bez ikakvih sredstava. njihovo shvatanje. politička i socijalna pi tanja. Prokopovič. Posle 1730 godine. tragedije i pesme. Sva trojica su isto tako odlučne pristalice održavanja auto kratije u Rusiji. rođen 1703 godine. jer se crkveni propisi. Ali u isti mah. koji mora da rukovodi normalnim funkcion isanjem socijalnog života. ruski poslanik. sasvim novo u Rusiji. a to je narodni stih i njegov tonski ritam. a 1745 godine naimenovan je za profesora latinskog i ruskog govorništva. sin jednog pravoslavnog sveštenika iz Astrahanja. i u njegovom prevodu Telemaka ima lepih stihova. o narodnoj volji kao izvoru svake vlasti. Najsmeliji je Tatiščev. on poznaje dobro njihova del a. izvan prepreka zvanične crkve. na primer. Razume se da se oni svi ne upuštaju isto toliko energično u kritikova nje toga pravoslavlja. i Tatiščev tvrdi da ovaj prirodni zakon može da se razlikuje od crkven og zakona. doklegod bu de postojala vlast koju je taj ugovor ustanovio. on oseća jaku želju da dopuni svoje obrazovanje na Zapadu. u oblasti politike naslanja se on na Kristijana Volfa.

ovaj duhovni pokret počeo je da zahvata ono što se već može nazvat i „rusko društvo. u čijoj trupi Volkov i njegovi drugovi iz Jaroslavlja sačinjavaju jezgro. koj e su priređivali učenici kadetskog korpusa. on od lučuje da mu se posveti. Jednoj od ovih pretstava prisustvuje i jedan mlad trgovac iz Jaro slavlja. naprotiv. Uskoro se pojavljuju u Moskvi i Petrogradu i drugi časopisi. Prvi od ovih časopisa je opet akademskog porekla. gde ova priređuje sa uspehom dve pretstave na dvoru. ali objavljuje i o pitašima morala mnoštvo članak a. čiji mladi pisci i prevodioci pripadaju ka detskom korpusu. Osnivanje Moskovskog univerziteta godine 1755. Fjodor Volkov. novinarstvo i prvi univerzitet. Ali prvo mesto pripada Dmitrevskom. One se ponovo javljaju u obliku pretstava na dvoru. jednim ukazom stvara se u Petrogradu jedno stalno državno pozorište. Želja za podražavanjem odvodi često u smešne krajnosti. Između 1750 i 1760 godine pojavljuje se i nekoliko časopisa. koje osnivaju pisci proizišli iz ove sredine. nju zamenjuju l irske pesme i članci o opštoj filosofiji ili moralu. u njima se štampaju prilozi opšt e sadržine ili čisto književni.Duhovni život za vreme Jelisavete. označava veliki korak na putu na pretka. Pod na slovom Ježemjesjačnija Sočinenjija (Mesečni Spisi) izlazi on od 1755 do 1764 pod uredništvom akademika Milera. Godine 1756. onome sinu jednoga sveštenik a iz Jaroslavlja koji će biti vođa ruskog pozorišta u drugoj polovini 29 7 XVIII veka. ovim apstraktnim moralnim rasmatranj ima pridružuje se kritika izvesnih društvenih zala. To su veoma plašljivi p očeci društvene satire koja će kasnije. ali će dvadesetak godina kasnije on mnogo doprineti širenju kulture i ra zvitku društvenog života očekujući da u toku XIX veka zauzme počasno mesto. često puta preterano. kao što su obest ili neznalaštvo ple mića. koji je bio došao u Petrograd poslom. svoje duhovne težnje. književnosti. Sam Volkov posta je veliki tragičar. Godine 1757 osnovano je u Moskvi jedno narodno pozorište pod upravom p isca Heraskova. koje su propoveda li pisci iz 1730 godine. Jelisaveta poziva tu trupu u Petrograd. malo po malo. Oni više nisu isključivo na učni. — Jelisavetina vladavina označava novo razdoblje u duhovnom razvitku. bilo originalnih bilo najčešće prevedenih.” Glavno obeležje ovoga društva je njegova težnja da podražava francuskim uzorima. pojavljuju se uspešna sredstva za širenje književnosti i nauka: javna pozorišta. Od fran cuske ono pozajmljuje svoja shvatanja. naučni i književni rad ostao je ograničen u uskom i potpuno zatvorenom krugu Akademije nauka i u grupi ci koju je oko Prokopoviča obrazovalo nekoliko književnika koji. samo je prolazna str ana jednog duhovnog uticaja mnogo dubljeg i ozbiljnijeg. Od 1740 do 1750. I. za Katarine II. pozorišne pretstave bile su skoro s asvim prestale u Rusiji. daje primer p restoničkom plemstvu. tome duhovnom rasadniku koji je već stvorio rusko pozorište. U svom rodnom gradu obrazuje on trupu od mladih ljudi. svoje estetske naklon osti i lepe manire. Ali je izvesno da su oni začeli jedan duhovni pokret koji se neće više zaust aviti i da su ga prisilili da iziđe iz kruga akademika ili Prokopovičeve književne gru pe. Carski dvor. i satirični čla ci po časopisima počinju da ismevaju mlade kicoše koji hoće da liče na francuske „gizdavce”. koje brižljivo kopira ko stime i manire. Razume se. Očaran pozorištem. kao što su povremene publikacije Akademije nauka. ovaj univerzitet nije prekonoć postao prava viša škola u današnjem sm islu te reči. koji brižljivo kopira dvor Luja XV. životni okvir i propise društvene pristojnosti. koji u njega gomila naučne studije i građu o istoriji i geografiji Rusije. i neusp elog pokušaja Petra I da stvori narodno pozorište. li ovo površno i besmisleno podražavanje. čija je publika još veoma ma lobrojna. Posle prvih pokušaja priređivanja pozorišnih pretstava na dvoru cara Alekseja. i odjeci uspeha Jaroslavskog pozorišta ubrzo dopiru do prestonice. Ma kako mali bio. Tu se razvijaju isti propisi mo rala zasnovanog na „razumnoj sebičnosti” i na načelima „prirodnoga prava”. za šta ima da se zahvali naporima g rofa I. Ali. tapkaju u mestu. novog ruskog d ramskog pisca. Od 1730 do 1740 godine. dobiti veći zamah. igrajući komade Sumarokova. glupo kicošenje mladih gizdavaca. novinarstva i nastave. Razume se da ne treba preuveličavati rezultate svih ovih pokušaja u oblast i pozorišne umetnosti. srebroljublje činovnika. Akademska erudicija je sasvim prognata iz njih. Šuvalova i aktivnoj saradnji Lomonosova. nemajući publike ni čit alaca. Književnost i pozorište žive .

zato on nije hladan i površan podražavalac. dubokom analizom tih pitanja. Stručnjaci koji danas proučavaju njegove naučne radove pronalaze u njima duboke ideje koje su omogućavale da se predvidi čitav niz velikih otkrića u oblasti prirodnih nauka. Širina njegovog intelektualnog vidika. Dmitrevsk i odlazi u Pariz. Nastanjuje se u Marburgu. Dugačka studija O uvećavanju i održavanju ruskog naroda koju je on predao 1761 godine grofu Šuvalovu. U trenutku kada počinje da se uči od Francuske. On ume da nađe sretne obrte i upečatljive slike. i ot ada njegov život teče u plodnom naučnom i književnom radu. koje na mahove izbije u njegovim delima usred visokoparnih i hladnih tirada. On još proučava metalurgiju u Frajber gu. Lomonosov temeljno poznaje ruski jezik. ali danas kritika teži da mu dodeli važno mesto u književnom razvoju. i 1736 godine poslan je u Nemačku da tamo usavrši s voje školsko obrazovanje. u porodici jednoga ribara iz Arhangelska. pored ostalih. naročito kad počne da slavi lepote sev erne prirode. i žali se na to Volteru. i pošto je učio u moskovskim školama. Sumarokov. Režija Dmitrevskoga je isto tako prožeta tradicijama klasične francuske režije. Rođen 1711 godine na obalama Severnog Ledenog Mora. jeste jedno od najsnažnijih dela ruske književnosti XVIII stoleća. on u njih ne unosi nimalo nacionalnog obeležja. plaćenog državnog činovnika. Molijera. kao Ho rev i Lažni Dmitrij. njega je jedna urođena i žestoka žudnja za naukom nagnala da napusti s voje rodno mesto. Njegovi planovi za gramatičku reformu su zaista značajni za sv oje doba. Njegova gramatička istraživanja visoko cene stručnjaci. On je pre svega veliki prirod njak. Ali se on posvećuje takođe književnim radovima. trudi 29 8 se da podražava prvoj dvojici u svojim tragedijama. jesu obrasci naučn e sinteze. pa se 1741 godine vraća u Rusiju. upoznaje se tamo sa najboljim tadanjim glumcima i trudi s e da se na licu mesta usavrši u veštini francuske scenske dikcije. a u isto vreme i primeri građanske hrabrosti. koji mnogo ceni prirodne sposobnosti svoga učenika. on savlađuje sve prepreke. Iako on piše tragedije iz ruske istorije. Lomonosov je ponikao iz naro da. širinom svojih pogleda. Dugo vremena je osporavan njegov p esnički dar. da se on gnuša kada „plačevna komedija” počinje da zadobiva naklon ost francuske publike. svome zaštitniku. . gde se predaje naučnim s tudijama pod rukovodstvom slavnoga Hansa Kristijana Volfa. Njegov klasiciz am je toliko revnostan. Čas pešice. On nije rođeni pesnik. Molijeru u svojim komedijama. koji izazivaju kod njega iskreno oduševljenje. Ali on nije lišen stvarnog pesničkog osećan ja. Rusija daje jednog genijalnog naučnika . ili kad dodiruje velike naučne probleme. čistota i dubina njegove inteligencije ogledaju se i u njegovim raspravama o opštim problemima prirodnih nauka i u njegovim studijama o raznim političkim pitanjima. Lomonosova. On tu zapanjuje svoje nastavnike neobičn om snagom svoje inteligencije. on stiže do svetoga cilja svoga putovanja. on polazi 1730 godine ka dalekoj Moskvi. te se u njegovim oda ma oseća izvesna izveštačena i nadmena retorika. drage njegovome srcu. a Lafontenu u svojim basnama. Rasina. Zahvaljujući svojoj gvozdenoj volji. Bez znanja svoga oca. Tadanji najplodniji pisac.i hrane se uzorima francuskog klasicizma. On ima veliki lični dar. koji su u to vreme bili obavez ni za jednog naučnika. Godine 1742 postaje član Akademije nauka. jer one 29 9 snažno brane slobodu naučnih istraživanja. Oduševljeno se prevode na ruski jezik de la Voltera. svo jim energičnim i izrazitim stilom. On mora da sastavlja svečane ode prili kom raznih državnih ili dvorskih događaja. čija dela obogaćuju kulturu celoga sveta. čas sa karavanima koji idu u istom pravcu. već originalan prilagođivač. Njegova Rasprava o poreklu s vetlosti i njegova Rasprava o korisnosti hemije. ulazi u Akademiju. U nekolikim svojim filološkim raspravama on je nazreo načela istorije jezi ka i uporedne filologije. smelošću kojom pokreće mučna politička pitanja.

mogao je Puškin r eći da je sam Lomonosov bio „prvi ruski univerzitet”. 30 0 X I . — Katarina II imala je čudesnu sudbinu. K A T A R I N A I I ( 1 7 6 2 — 1 7 9 6 ) 1. Njoj je tek petnaest g .Pred neumornom i raznolikom delatnošću ovoga genijalnog čoveka. REVOLUCIJA 1762 I POČETAK VLADAVINE Karakter Katarine II. Ne bi se moglo bolje označiti važno mesto koje on zauzima u istoriji ruske kulture.

Ona je nailazila na mno gobrojne prepreke. ne prelaze granice kojima ne pristaju da se za dovolje težnje genijalnih priroda. da izvuče korist iz tuđega rada. pošto je izgubio caričino srce. A upravo njena narav nije ni kao u sejača ni kao u orača već kao u žeteoca koji ume. ona se uvek trudi da se prilagodi prilikama. nego svetini opčinjenoj smelim i iznenadni m delima. Od 1776 do 1789 godine. pošto se brzo otarasila svoga supruga. drukčije rečeno. njene str asti. o na ipak stalno ponavlja da je krunu primila samo zato da bi odgovorila navaljiva nju svojih podanika. kao što bi se činilo sa zvanični m pesnikom. ne treba misliti da ona održava svoje književno koketiranje sa evropskim filosofima samo rad . zapodeva glupe spletke koje su mogle da za uvek upropaste sreću njene kćeri. a ružnog i inteligentnog Paćomkina lepim i glup im Zubovom. njena kći ostaje u Rusiji. ona zna takođe da se jedno često ponavljano mišljenje nameće. U politici. dok na drugoj stra ni ume vešto da pridobije pohvale najvećih filozofa svoga doba. a nije prestala sve do svoje sm rti da nemilostivo kasapi ruski jezik svojim nemačkim naglaskom. Istina. sam Paćomkin. a bilo joj je p reko šezdeset kada je izabrala poslednjeg. i da se ništa ne ukorenjuje čvršće u mozak gomile nego jedna obična istina. Ona ume da zadobije Jelisavetino poverenje. i ako je majka morala da se spakuje i vrati pokunjeno svome domu. Pa ip ak. a kasnije. Prema sasvim tačnom proračunu njoj se pripisuje dvadeset i jedan ljubimac za četrdeset i četiri godine. jedino se krajnjom čulnošću može objasniti neverovatan broj njenih ljubavnika i bezo bzirnost sa kojom ih je često puta birala. proglašena je za caricu . sa Volterom ia čelu . Da bi nesreća bila potpuna. jer se zna da je ponekad i osećajno mnogo patila. Ona ne p rkosi sudbini. Platona Zubova. Da bi pridobi la javno mišljenje zapadne Evrope. udaje se za prestolonasledn ika. Od svoje mladosti pa do pos lednjeg dana svoga dugog života ona daje dokaza o svome neverovatnom temperamentu. idolom 30 1 njenih poslednjih godina. ostaje punih trinaest godina kao neki upravitelj njenoga muškog harema. ona se ne us teže da iskoristi potkupljivo pero i najpodlija škrabala. Isprva je Jelisaveta gledala na nju sa nepoverenje m. Ona vlada trideset i četiri godine Rusijom. da požanje ono što su posejali njeni pret hodnici. Ona zna da se publicitet ne obraća umnim ljudima. postaje poznato. Ona ne p restaje da daje publicitetu prvorednu ulogu u svome „vladarskom zanatu”. Površan posmatrač mogao bi se prevariti i smatr ati njenu neukrotivu energiju kao dokaz genijalnosti. njeni ljubimci se smenjuju sko ro iz godine u godinu. Saltikova i Ponjatovskog. njena strast nije ni uzvišena ni plemenita. Ali. kao glumica koja je vešta da postiže uspehe na životnoj pozornici. Kako da se objasn i ovaj neverovatni uspeh? Najglavniji razlog njenog uspeha je u savršenom prilagođavanju radnice postavljenom zadatku. ali ih je savlađivala zahvaljujući svojoj sreći koja joj je skoro r edovno pomagala. a njen verenik Petar Fjodorovič izjavljuje joj grubo da ne oseća prema njoj nikak vu naklonost. koje je tada bilo konačno formirano.odina kada je iz jednog zabačenog kutka Pomorja prenose usred vilinskog carstva. strasna ambicija Katarinina pribegava neslavnim sredstvima. koja ju je pratila na putu. Ona ume jasnovidno da izabere sredstva i načine da ostvari svoje strasne želje. n a blistavi petrogradski dvor. Zacelo bi bilo nepravično videti u njoj samo čulnost. Iako se dokopal a prestola uz pripomoć nekolicine zaverenika i zahvaljujući potpori garde. ruskoj „Minervi”. Malo ona mari što je ovo tvrđenje suprotno stvarnosti. a to su strast i vladanje sobom. razumnim iskorišćavanjem. ona više voli da se prilagodi prilikama i da dođe do cilja okolišnim putem. Katarina je imala da učvrsti i ojača monarhiju oslonjenu na plemstvo. Njen karakter se odlikuje dvema crtama koje se retko kad nalaze kod jedne iste osobe. U tom pogledu ona je neuporedivo vešta. koji ne štede svoje slavopojke „Severnoj Semiramidi”. kao i javno mišljenje svoga carstva. njena majka. koji. Ustvari. U ljubavi. a potvrđuje ih u njihovoj ulozi. Ona zamenjuje nežnog i otmenog Ponjatovsk og džinovskim i neobrazovanim Orlovom. i u ljubavi i u politici. Bilo joj je dvadeset i tri i dvadeset i sedam godina k ada je izabrala svoje prve ljubavnike. ona na prepreke ne udara nikad direktno i više voli da vešto ukroti svoje neprijatelje nego da ih uništi .

domaći učitelj Katarininog sina Pavla. i koji nema nijedne sopstvene stvaralačke ideje koju bi suprotstavio stvarnos ti. gde joj garda. — Još pre Jelisavetine smrti Katarina je odvojila svoj život o d života Petra III. Oni moraju sačekat i da ona bude sposobna da se stavi na čelo pokreta. i pored nedostatka istinskog poznavanja stvari. namerava da kruniše svog učenika. ona piše Volteru nekoliko re daka punih namerne veselosti. njen položaj postaje neizdržljiv. ona je samo jedna imitacija. zbog Katarinine bremenitosti. Ovaj sebični optimizam njoj je urođen i on sačinjava samu osnovu njene ličnosti. u kojima se ponekad vidi 30 2 neznanje — kao na primer u njenim filološkim studijama. i povlači se za izvesno vreme u samoću. Tada se zaverenici odlučuju da se pripreme za rad. Njena dela. izaziva početak pokreta. pomišlja da uputi na Dansku. Njena zakonodavna slava nije joj dovoljna. nisu bez izvesnog talenta.i svoga hvalisanja. 27 juna/8 jula iznenadno hapšenje. Revolucija 1762 godine. ona hoće da se pokaže i kao plodan dramski pisac. ali ne može da ih preobr azi. koja čeka trenutak da stupi u dejstvo. dok njegova savez nica. jer je na taj način sigurna da će sva književna Evropa z nati da je ona vesela i zadovoljna te neće verovati da njoj uistini preti opasnost . T aj oprezni i hladni račundžija pretvara se kao da ga se ništa ne tiče. Njoj su nepoznate one krize razočarenja od kojih često pate pravi stvaraoci. Tako ona piše mirne opise blagostanja ruskih seljaka usred najv eće gladi i neplodne godine. i kao pisac jednoga uporednog rečnika sv ih jezika. a kojim se obznan . kak o ona rado naziva u šali svoje carstvo. Paseka. Taj sveopšti diletantizam je osobina jednog živ og i radoznalog duha. i kao komentator starih hronika. i Katarina potpisuje proglas narodu koji je na brzu ruku sastavio Petrov. Sam Petar ubrzava rasplet. Ali njeni odnosi sa njenim slavnim dopisnicima nisu bez izvesnog i političkog računa. Umesto da neumorno radi za opšte blagostanje. koja se nalazila u Peterhofu. Ali se ona ne uzdiže iznad prosečnosti . Sve što dolazi od nje izgleda joj lepo. a ponekad polet i duhovitos t — kao i njenim komedijama iz ruskog života. ona se iskreno divi Volterovom geniju i proučava predano dela Monteskjea i enciklopedista. Ova težnja da prikrije rupe i pukotine u „svojoj kućici”. i kao no vinar. Njena ljubavna veza sa Grigorijem Orlovom.. koji ume veoma vešto da prima utiske. oni pripremaju državni udar koji će Kata rini doneti vlast. Na dan 23 aprila/4 maja ona do nosi na. Bobrinskog. pozivaju braća Orlovi u Petrograd. Ona prepušta svoga muža Jelisaveti Voroncov. I Or lovi odlažu ostvarenje svoga plana. polaže odmah zakletvu. gde se predaje čitanju dela f rancuskih filosofa. Početkom juna. kneginja Daškov. Nikita Ivanovič Panin. nerazdvojna je uostalom od njenoga ubeđenja da sve što ona čini može da bude samo savršeno. ona radije veruje da je o no već ostvareno i da je svet kojim ona vlada najbolji od svih mogućih svet ova. jednoga od njih. Svečano blagodarenje otsluženo je u čuvenoj sabornoj crkvi Kazanjske Bogorodice. Nepokolebljivo uverenje da će u svemu imati uspeha nagoni je da se pača u najraznovr snije poslove. već dele novac i prikupljaju pristalice. Orlovi ne gube vr eme. i najzad njeni članci u časopisu Vsjakaja Vsjačina (Svaštarije). za vreme jedne svečane večere u dvoru. a da Katarini ostavi samo namesništvo. pokazuje grozničavu delatnost. kada se trudila da prikrije svoje brige i svoje neuspehe. jer ona to posmatra kroz svoje ružičaste naočar e. ali zaverenici još uvek ok levaju. da oko nje može da bude samo blagostanje i napredak. Kada su oblaci zamračili sjaj njene vladavine. dovoljno vešto izvedena da ne bi pala ispod duhovno g nivoa obrazovanih ljudi toga doba. donosi joj odmah potporu garde. ženi isto toliko ružnoj k oliko i ništavnoj. z abrinut zbog stanja svoga Holštajnskog vojvodstva. koja je uvek van Rusije i koju car. 29 juna/1 0 jula Katarinu. Sa svoje strane. gde su braća Orlovi veoma popularni. itd. Kada je njen muž stupio na presto. sjajnim ađutantom P etra Šuvalova. On odlaže državni udar do dana kad a će Petar doći u Moskvu pre nego što pođe vojsci. on prostački vređa Katarinu pred svim zvanicama i preti joj neoprezno da će je prognati u manastir. svet jednog Orlovljevog sina. ponekad sumnjiv ukus — kao u njenim imitacijama Šekspirovih istoriskih drama. Tako ona ismeva „markiza” Pugačeva i sultana istoga onog dana kada joj oni prouzroku ju najveću strepnju.

Prijatelji postaju isto toliko opasni kao i neprijatelji. koje ona hoće da nagradi. koja se u ratnom stanju nalazi u P omorju. Kada je čuo vest o revoluciji. koga je on vratio i z progonstva. sva ova darežljivost nije dovoljna da joj pridobije dovoljno pristalica. Panin nije jedi ni koji želi da se Pavle proglasi za cara i da se ustanovi namesništvo do punoletstv a mladoga cara. Mirovič je pog ubljen. i čija nesloga otežava već i: inače teško s tanje. jer je Talicin u njemu. i Katarina je primorana da ga se odrekne.500 holštajnskih vojnika. Uvek na oprezi. Ona ide napred kao pravi po bednik. pripremaju prevrat u korist Ivana Antonoviča. pokušava da sa oružjem u ruci izvede Ivana Antonoviča iz tvrđave. oni prvi traže da im se plati za usluge koje su učinili. A kad a se naposletku njegov brod približio Kronštatu. i pored sjajnog u speha državnog udara. Ona ne odgovara. već je bilo dockan. S druge strane. koji su sačuvani. Tada Petar. car je potpuno izgubio glavu. U početku. Pre svega. ali za vreme toga pokušaja čuvari. Oko pet časova ujutru. ne sluša Miniha koji navaljuje na njega da što pre ode na obalu Pomorja da se tamo pridruži svojoj vojsci. Petar. ali on nema nimalo uviđavnosti. Uskoro počinju da se snuju zavere. On se vraća u Oranienbaum u sumrak da tamo sazna kako je Katarina. Spiskovi daroprimaca. otkriva se da nekoliko oficira. a godine 1763 da g rupa okupljena oko Hitrova smišlja ubistvo Orlova. i tvrđava preti da će pucati na brod ako se odmah ne udalji. u Moskvi. potpuno o beshrabren. Petar joj šalje jednu poruku u kojoj joj predlaže da po dele vlast. Orlov ga je zadavio. Mnogobrojni su oni koji primaju znatne poklone u novcu i prostranim posedim a naseljenim seljacima. pripremani su dugo i pažlj ivo. ubijaju svrgnutoga cara. rade brzo i oštroumno . Pa ipak. potpisuje akt o abdikaciji. — Tako počinje Katarinina vladavina. Ostaje još samo da se ukloni Petar. ka Petrovoj letnjoj rezidenciji. Katarina se trudi da učvrsti svoju vlast. koji se nalazi u Oranienbaumu i koji ima sredstva da se brani sa više ili manje uspeha: on raspol aže sa oko 1. sa Gurjevom i Hruščovom na čelu. i priželjk uju razne povlastice. U jesen 1762 godine. politička atmosfera ostaje prilično mutna. ispred garde. Učvršćivanje vladavine. a pored njega je i Minih. Plan o Katarininom venčanju sa Grigorijem Orlovom izaziva najoštrije nezadovoljstvo među visokim plemstvom. Jedan caričin proglas objavljuje da je on umro od krize hemoroida. Umesto d a se povuče odmah u Kronštat. Mirovič. ona j e primorana da obazrivo postupa sa svakim. francuski ambasador. jedan oficir. Njega su smestili u Ropšu. Oni šalju odmah admirala Talicina u Kronštat sa zadatkom da privoli posadu tvrđave da položi zakletvu vernosti novoj vladarki. pa bile one zaslužene ili ne. već nastavlja svoj pohod.juje njeno stupanje na presto. Katarina je izložena preteranim zahtevima onih koji su rad ili za nju i koji traže nagrade. ona velikodušno razdeljuje povl astice i nagrade. Dok ovi smišljaju nove državne udare. da se podjednako ophodi i sa Grigorij em Orlovom i sa Paninom koji se nikako ne slažu. za vreme jedne svađe. pod nadzorom Alekseja O rlova. već izišla iz Petrograda. Posle nedelju dana. on okleva i gubi vreme. koji su vešti. on može da otide i svojoj vojsci. ne opirući se dal je. polazi na konju. Zato je njena glavna briga da nar . kao što im je bilo propisano jednim tajnim uputstvom. U julu 1764. Izveštaji koje su strani poslanici slali iz Petrograda spomi nju često zabrinutost koja se ogleda na Katarininom licu: „Strah da ne izgubi ono što se usudila da uzme ispoljava se neprestano u caričinom držanju”. a Orlovi. obučena u muško odelo. Iste noći 30 3 Katarina. kao što mu savetuje Minih. zasužnjenog u tvrđavi Šliselberg. piše Bretej. U junu iste godine jedan progla s preti da će biti kažnjeni oni koji ne budu prestali da iskazuju opasne misli i pre vratničke kritike o politici. Jednim potezom pera carica pretvara mnoštvo slobodnih državn ih seljaka u mužike velikodostojnika i vernih 30 4 pristalica nove vlade. na čelu garde. uoči Katarininog k runisanja.

U isti mah on snažno ističe da ova projektovana reforma neće nimalo ograničiti samodržnu vlast vladara. ona isto tako posećuje Rostov. ma da je napomenula da je neopho dno potrebno biti uvek oprezan. samo povin uje samovolji neodgovornih ljubimaca. Ali su j e. svetoga Dimitrija. Paninovi projekti. plemstvo. već bi ih rešavale dobr o organizovane ustanove. koji su njegovi članovi. i da potvrdi svoj državni udar opštim narodnim priznanjem. izmenila potpuno svoj politički program i preobrazila se. Zatim. Sve zakonodavne mere morale bi se podnositi na pregled ovome Savet u. i pre nego što se ispita sadržina njenog Nakaza. Pojedinosti ovoga obrta ostale su nerazjašnjene. Njegov je predlog isprva prihvaćen. ona Volgom odlazi u Kazanj i boravi dugo u Jaroslavlju. želje i težn je naroda. ona se vraća na plan svoje prethodnice. on predlaže da se osnuje „jedna vrhovna 30 5 zakonodavna ustanova”. Ona uviđa da toga radi treba da stvori i održava vezu između sebe i narod ne mase. koju on naziva „Carev Savet” i koji bi bio sastavljen od šest li ca. sve proglase i druga akta vladarske vlasti da premapotpisuje j edan od državnih sekretara. a sva naređenja. Narednih godina ona radi na sastavljanju jednog nakaza. Njeni prvi pokušaji da se približi narodu i da osvoji njegovu naklonost jes u njena putovanja do najzabačenijih delova carstva: posle putovanja u Moskvu na kr unisanje. proširujući ga i da jući mu više odjeka i sjaja. a 28 decembra 1762/8 januara 1763 godine. On izjavljuje da se ove nesreće ne mogu izbeći ako se „razumno vršenje zakonodavne vlasti ne poveri malom broju ličnosti izabranih u tu sv rhu. Zna se samo da su Paninovi projek ti bili saopšteni nekolikim ličnostima. Zatim odjednom poništava svoj potpis. Tada je ona. Panin pretpostavlja da na taj način državni poslovi ne bi zavisili od ćudi izvesnih ličnosti. u „caricu plemića”. 2. otkriva nam svoju igru. jedan događaj nam otkriva. PRVE UPRAVNE MERE (1862—1766) Postoji veoma rasprostranjeno mišljenje kako je ova „Poslanička komisija” poremetila sv e Katarinine ideje. ona potpisuje proglas kojim se us tanovljava Savet. kažu. govori i izjave poslanika trgle iz njenih filozosofskih snova i pokazali joj da najvažnija društvena klasa. poput probnog kamena. Jedna od tih ličnosti odobravala je Paninu. čije sednice otvara ona u Moskvi 1767 godine veoma svečano. da oni izlažu i pretresaju potrebe. da bi učvrstila svoju vlast. Da li je ovo zaista tačno? Da li je Katarina morala da menja sve sv oje namere da bi ugodila plemstvu? Ne može se odgovoriti na ovo pitanje pre nego što se prouče zakonodavne mere koje je carica preduzela pre saziva Poslaničke komisije. čiji su veoma interesantni zaključci sačuvani do d anas. i Paninovi predlozi su nap ušteni. — Već u prvim mesecima njene vladavine. ne samo da nije usvajala njene ideje. pošto je raspustila komisiju koju je Jelisaveta bila obrazovala za izradu novog Zakonika. a to će reći up utstva namenjenog toj skupštini. Katarina određuje buduće savetn ike. kapitulirala pred zah tevima plemstva. Ona još odmah odlučuje da okupi poslanike izabrane po svim oblastima i od svih društvenih slojeva. i potsećala je na pokušaj učinjen u cilju da se ograniči autokratija pre stupanja na p . da ukine seljačko ropstvo i da saobraz i zakone i običaje prosvećenim načelima koja je crpla iz dela enciklopedista.” Sledstveno tome. kažu. pravu Katarininu političku misao. da se ne bi ispustile dizgine autokratske vlasti . iako je oprezan i malo sklon ličnoj akciji. umesto da se upravlja prema nekoj zakonskoj odredbi. prilikom izlaganja mošti nekadašnjeg arhiepiskopa toga grada. Nikita Panin. U predgovoru svome projektu za jednu novu državnu ustanovu. Tvrdilo se da je ona stupila na presto sa namerom da u Rusiji poseje klicu političkih sloboda. v eć je naprotiv težila da sasvim porobi seljake i da prigrabi za sebe glavnu ulogu u mesnoj upravi. pošto će konačne odluke po svim državnim poslovim a donositi monarh. on ocrtava mučnu sliku nesreća koje prete državi kad god se politička vlast usredsredi „jedino u vladarevoj lično sti” i kada se on. koji smišlja v elike planove.od zaboravi kako je ona došla na vlast.

— Iako odbija da izmeni političko uređenje carevine. Ali. Proglas od 15/26 decembra 1763 godine podelio je — prema Paninovom predlogu — najvišu ustanovu carstva. U početku svoje vladavine. mnogi dotadašnji porezi su povećani i mnogi novi ustan ovljeni. Katarina smatra za potrebno da poveća prin adležnosti činovnika. Prve upravne reforme. kojima su dodeljene razne kategorije državn ih poslova. da bi za njega bio štetan sva ki drugi režim osim autokratije”. Radi toga mora da poveća poreze. ima za cilj da ubrza rad birokratske mašine. čak i pre sazivanja Poslaničke komisije iz 1767 godine. počev od 1763 godine. iskazao je bez okolišenja svoje u beđenje da pisac toga projekta. ako su donesene jednoglasno. čisto tehničke prirode. Ova reforma . — i koji možda puštaju da ih zavedu „raniji primeri” — ovde se misli na pokušaj iz 1730 godine. nikakvi znaci takve namere ne poj avljuju se u njegovom projektu. samo u slučaju neslaganja iznosi se predmet rešavanja pred opštu sednicu Senata. u želji da uveća svoju popularnost. — i ona dodaje: „Ali doklegod ja budem živa. U svakom slučaju. tako su jasno određeni. Druga ličnost. general Vilboa. i jako nepoverljiv. ona je smanjila za 10 kopejaka po pudu porez na so. Međutim. U jednom tajnom uputstvu ona pravi providne aluzije na Paninov projekt: ona govori o drskim ljudima koji sanjaju o tome da u Rusiju presade tuđinske običaje. 5/16 jula 1762 godine. Katarina ip ak ostvaruje nekoliko čisto administrativnih reformi. koje je naimenovao car. za či je će vladavine cvetati favoritizam. Katarina je gajila to nepoveren je zajedno sa drugima. koji Savetu dodeljuje strogo savetodavnu ulogu. približujući suviše vladara njegovim podanicima. Kako bi jedan skup od šest državnih sekretara. koje su interesantne po tome što nagoveštavaju velike reforme iz 1775 godine. „ta samovolja izvesnih ličnosti” od koje je Panin upravo i želeo da zaštiti državu. ovo naređenje daje gubernatoru neograničenu vlast nad svim granama lokalnog života. ka o što mi nalaže moja dužnost. u k ome se nalaze ideje koje će jedanaest godina kasnije davati pravac opštoj reformi ob lasne administracije. jer je ono toliko prostrano. rusko carstvo će postojati. koju bi članovi „Carevog Saveta”. U isto vreme z natno su uprošćene i centralne ustanove ukidanjem čitavog niza nadleštava za koje se utv rdilo da su suvišna. da bi ga stavila pod direk tnu vlast Senata i carice. moga o u ovima da pobudi želju da dele vlast s njim. što navodi na misao da su kritike koje su joj bile podnete proizvele na nju jak utisak. Mogućno je da je Panin.resto Ane Ivanovne. Potpuno prožeto načelom administrativne decentralizacije. i da bi taj Savet. mogli vremenom da uzdignu na step en savladara. Na dan 21 aprila/2 maja 1764 godine objavljeno je jedno „Naređenje gubernatorima”. u svakom otseku odluke su konačne. uistini težio d a ograniči autokratiju u Rusiji. Tako i sam obazrivi pokušaj Paninov da obezbedi poštov anje zakona prilikom rešavanja državnih poslova uliva naposletku strah Katarini. stvorenog jednim državnim zakonom. trebalo je da neko bude jako protivan svakom po kušaju ograničavanja carske ćudi. mogao da post ane oruđe protivu vladara? Zaista. pod vidom učvršćivanja monarhije. Senat. a u isti mah ga čini potpuno nezavisnim od vladinih kolegijuma. 30 6 Njeni politički pogledi. na šest otseka. proglašava ga za „gospodara i zaštitnika” svoje gubernije. da je ona spremna da Paninov skromni predlog smatra kao nameran nasrtaj na njenu samodržnu vlast. kako bi poboljšala njihov položaj i umanjila njihovu potkupljivost . a viškovi prihoda koji su otuda proistekli potpuno su upotrebljeni za pov ećanje prinadležnosti. Gubernator iz 1764 godine je — to se jasno vidi — skica b udućeg „carskog pretstavnika” ili „general-gubernatora” koje će stvoriti zakon od 1775 godine. kao što potvrđuj e Fonvizin. Usavršavajući administrativnu organizaciju. podređuj e mu mesne ustanove. poznati dramski pisac koji je bio njegov lični sekretar. koji se zanose slavoljubivim planovima i veruju da su pos tali majstori u politici jedino stoga što su živeli dugo u inostranstvu — to je slučaj s a Paninom. teži da zavede aris tokratsku vladu. pa da u Paninovom proje ktu otkrije zaveru protivu autokratije. .

Ova Katarinina izjava nije u saglasnosti sa namerom koja joj se pripisuje da želi osloboditi seljake. koji se s pr avom može smatrati kao prva skica „Povelje plemstva” koju je Katarina obnarodovala dva deset i dve godine kasnije. ka o što ćemo videti. nego će preći na njegove naslednike. Socijalna pitanja. to su ideje kojima su prožete mere što ih je Katarina preduzela još pre sazivan ja Poslaničke komisije i kojima će ona ostati verna i pošto bude stupila u dodir sa nj ima. ona uzima u obzir potrebu da računa na pomoć vlastele. ako bi se davala sloboda mužicima svakog imanja koje prelazi u ruke novih vlasnika. razume se. 17/28 januara 1765 godine daje ona plemićima pravo da samovlasno šalju svoje mužike na robiju. velike razlike. zatim. čak i ako vremenski nisu stekli pravo da ga dobiju. ali da bi neposredno ukidanje seljačk oga ropstva imalo za posledicu da plemstvo ohladni prema njoj. i da će plemićima biti do pušteno da odlaze iz Rusije i da prelaze u strano podanstvo. U početku svoje vladavine ona u dva maha postavlja pitanje mužika. to je verovatno usled pretstojećeg sazivanja poslanika. Za mesec dana ona sastavlja jedan projekat zakona. Godine 1764 predl aže ona Dijeti livonskoga plemstva da ispita sledeća sredstva kojima bi se obu zdala „tiranska samovolja zemljoposednika”: odobrenje seljacima da mogu imat i pokretna dobra. sve one povlastice koje će kasnije biti obuhvaćene Poveljom pl emstva iz 1785 godine. administrativna decentraliz acija. osim toga. carica ne čeka ovaj saziv da bi znatno proširila plemićska prava. ali samo u izvesnim pitanjima i iz vesnim granicama. ukratko. kao što im i dužnost nalaže. osim toga. 3/14 jula 1762 godine. požurila da baci u arhivu — zacelo su veoma . I tako. Ne bi trebal o zanemariti da se uradi nešto u tome pravcu. da će moći potpuno slobodno da raspolaže svoj im posedima. već 13/24 jula 1762 odlučuje da će oficirski čin biti dodeljen svim plemićima u trenutku penzionisanja. regulisanje zakonskim putem mužičkih dažbina. Između njenog programa i izjava poslanika po jednom istom pitanju neće biti. sv i bi seljaci bili oslobođeni posle sto godina. zabrana rasturanja pojedinih porodica prilikom pro daje mužika. prilikom nereda koji su nastali na m nogim plemićkim imanjima. a seljacima naređuje da se poko ravaju svojim gospodarima. Katarina je usvojila ovaj izveštaj i naredila da se prema njemu sastavi zakon. da se plemićska titula neće više automatski dodeljiv ati državnim činovnicima kada budu unapređeni na izvesne položaje. Ipak.” Sledstveno tome stvorena je 11/22 februara 1763 godine jedna komisija sa 30 7 zadatkom da pregleda proglas Petra III o povlasticama plemstva i da pripremi nje govo proširivanje. — Isto tako ne izgleda — ako se oslonimo na činjenično stanje — da je K atarina isprva imala socijalne ideje kojih će se kasnije morati odreći da ne bi izgu bila naklonost plemstva. uprošćavanje upravnog aparata. kontrola nad kaznama k oje vlasnici izriču nad mužicima. Ovi predlozi — koje se Livonska Dijeta. Ona još nije bila stupila na presto. ona jednim naročitim ukazom izražava svoju volju „da odlučno štiti plemiće-spahije u pogledu njegovih poseda i imovine”. knezu Vjazemskom: „Plemići su ve oma nezadovoljni što ne vide da se potvrđuju njihove povlastice. Zar ona dakle nije imala nikakvu nameru da posreduje u odnos ima između mužika i vlastele? Zacelo da je imala. Taj projekt predlaže da se pre svega potvrde sve povl astice dodeljene plemstvu proglasom Petra III. Što se ovo nar eđenje nije odmah ostvarilo. kada je na jednoj hartijici zapisala da. da se zakonskim putem prizna da plemić ne može biti kažnjen bez suđenja. Početkom 1763 godine ona piše vrhovnom državnom tužiocu. već od o voga doba. 9/20 avgusta 1765 godine ona dodeljuje monopol pečenja rakije plemićskom staležu. da se na njega ne mogu primeniti tel esne kazne.Potpunost samodržne vlasti. da u slučaju progonstva ili smrtne kazne njegovo imanje neće biti konfis kovano.

Onaj ruski pisac. da se zabrani rasturanje porodica prilikom prodaje mužika. da njeni projekti za poboljšanje njihovoga položaja iskazuju shvatanja ličnosti iz njene okoline koje poznaju to pita nje. ponavlja tu ideju. ali o ni ne spominje njihovo oslobođavanje. a započet u šest drugih. d a se seljacima dodeli pravo svojine nad žitom i stokom. ostajući anonimna. sastavljanje jednog podrobnog pravilnika za opšte ra zgraničenje zemljišnih poseda u celoj Rusiji. koji je studirao na univerzi tetima u Strasburgu i Getingenu. Sve ove činjenice dokazuju da. on a i ne pomišlja da ih oslobodi ropstva. Ona izgled a više raspoložena da reguliše mužičke dažbine. Ovoga pu ta. On se ogran ičava na to da predloži da im se na spahiskom imanju dodele parcele dovoljne za njih ove lične potrebe i koje bi prelazile na njihove naslednike. 5 od francuskih. on ne odobrava da spahije budu primorane da ove ref orme izvršuju protiv svoje volje. Poljenov. slika veoma živim bojama duhovnu bedu seljaka koj i su pod spahiskim jarmom. No pri svem tom. Za vreme potonjih vlad avina on će se postepeno vršiti u ostalim delovima Rusije. da se završi 1843 godine. Ona dočekuje sa ironijo m i nepoverenjem predlog da se seljacima odobri pravo zemljovlasništva. Ova odluka olakšava razgraničavanje. a to je upravo i otežalo izvođenje toga posla. u jesen iste godine. veoma ugledni plemići. kao što smo videli. Ali kakvo je lično mišljenje one ko ja je postavila to pitanje Nezavisnom društvu za ekonomska proučavanja? Ona ga je is kazala u zabeleškama kojima je propratila prepisku između dva kneza Golicina povodom seljačkog problema. najzad.30 8 ozbiljni. i da se tačno utvrdi veličina mužičkih dažbina. samo u slučaju osporavanja zvaničnim putem vlada će prove ravati prava obeju parničnih strana. — Za vreme Jelisavete. Važnost ovoga posla za posednike je očevidna. Jel agin. 30 9 Opšte razgraničenje zemljišnih poseda. predlaže tome društvu da ob javi konkurs sa nagradom za temu: „Da li je korisnije po društvo da mužik bude sopstve nik zemlje ili samo pokretnog imanja i dokle treba da se prostire njegovo pravo nad jednom ili drugom vrstom imovine?” Od 162 podnesena spisa samo je 15 primljeno za učestvovanje u konkursu. Godine 1765 jedno „Nezavisno društvo za ekonomska proučavanja” osniva se u Petrog radu sa ciljem da ispituje ekonomske probleme. i da se utvrdi iznos dažbina na dve rublje od glave i kuluk od četiri dana nedeljno. Nagrada je dodeljena Beardeu-de-Labeu. naprotiv. prema jednom postupku podrobno iznesenom u pr avilniku. on smatra da vlada treba da ih na to privoli daj ući primer u selima koja zavise od dvorske uprave. U maju 1765 godine ona ustanovljava pod pretsedništvom Nikite Panina jednu komisiju koja dovršava. Katarina. ali su daleko od toga da se u njima može videti namera da se mužici oslobo de. Za vreme Jelisavete razgraničenju je trebalo da prethodi proveravanje prava sopstv enosti svih zemljoposednika. a s amo jedan od ruskog pisca. Pri kraju vladavine Katarine II taj p osao je završen u osamnaest gubernija. Katarina ga ponovo otpočinje u velikim razmerama. a koja joj je dostavljena baš u to vreme. svako omeđivanje imanja izvršeno sporazumno među susedima biće priznato i potvrđeno bez ikakve kontrole. doktoru prava iz Ahena. među kojima i braća Orlovi. iako je položaj mužika isprva zabrinjavao Katarinu. ali se sa tim poslom odugovlačilo i od njeg a se naposletku odustalo. one samo — i važno je da se to istakn e — ponavljaju u većem obimu pokušaje Jelisavetine vlade. Petar Panin ga prvi iznosi u zakonskom projektu koji podnosi carici 1763 godine i u kome predlaže da se gubernatorima da pravo da kontrolišu zloupotrebu spahijske vlasti. njegovi su članovi. među kojima su 9 od nemačkih pisaca. Ona uklanja pometnju u odnosima između p . istoga je mišljenja. mladi pravnik Poljenov. čiji je zakonski predlog dostavljen carici 1766 godine. Ali ta ideja nije strana ni izvesnim pretsta vnicima plemstva. da se ne prodaju bez zemlje cele seljačke porodice ili odvojeno članovi jedne iste porodice. 19/30 septembra 1765 godine jedan prog las objavljuje taj džinovski posao koji zadire u tolike životne interese posednika. razgraničenje imanja koje je predlagao Petar Šuvalov bilo je započeto. Vladine odluke donesene na osnovu ovog so cijalnog programa nemaju ničega originalnog. da je ona šta više čvrsto rešena da ne preduzima ništa što bi u tom pogledu mog lo da izazove nezadovoljstvo plemstva.

bez reda i sistema. koji traju sve do ono ga dana kada je godine 1779 vlada poništila ugovore zaključene između državne blagajne i koncesionara. Pite i Derua. Veštinom i umešn ošću uspevali su čak nekoji da povećaju svoja imanja na račun suseda ili neobrađenog zemljišt koje je pripadalo državi. — Podržavljavanje crkvenih dobara. koje je za vlade P etra III postalo svršen čin. razgraničavanje je iz azvalo među mesnim plemstvom izvanrednu uzrujanost. Ona je bila osnovala na jugoistoku srpsk a naselja.ojedinih imanja i uzroke stalnih svađa među susedima. Zašto se na ovako mučan i skup način dovode tuđinci. Godine 1763 ona osniva „Kancelariju za pokroviteljstvo nad strancima” kojom uprav lja Grigorije Orlov. Pri kraju svoje vladavine ona je bila izrad ila jedan podroban plan po kome je trebalo pozvati izvestan broj Nemaca i naseli ti ih na donjoj Volgi. naseljenici. Katarina se trudi da ostvari ovaj plan u velikim razmeram a. predložio je jedno poravnanje: objaviti privremeno povraćaj crkvenih dobara svešten . i ovaj njen ukaz je samo jedan taktički potez da se ocrni što je moguće više vladavi na Petra III i da pridobije sveštenstvo. zamršeni marifetluci kojima se oni s luže da bi prikrili bespravna prisvajanja pomoću kojih su uvećali svoja imanja i o koj ima većina njih jedino misli. Razume se. i baron Kano de Boregar. u nedostatku tačnih međa. kao i parc ele zemljišta snabdevene svim potrebnim poljoprivrednim alatom. Ukupno. zgomilani na glinastoj i nedovoljno plodnoj zemlji u središnom delu evropske Rusije jedva ček aju da se bace na pusta zemljišta duž granica? To je stoga što su spahije zainteresova ne u pitanju naseljenosti središne oblasti. o kojoj nam jedan posednik iz središne Rusije. ne pokazuju se mnogo sposobni . „Novu Srbiju” i „Slaveno-Srbiju”. jer smatraju da je privatn o zemljoposedništvo monopol plemstva.109 stanovnika oba pola organizovano je na donjoj Volgi . Državna blagajna uvučena je u ogromne beskorisne troškove . daje živopisnu sliku u svojim Uspomenama. oni su smešteni žurno. Odnosi između njih i koncesionara kvare s e još u početku. potpore i novčanu pomoć. pokupljeni iz raznih krajeva Nemačke. Katarina se požurila da zadobije naklonost svešte nstva opozivajući svečano ukaze Petra III kojima su se štetila zemljoposednička prava pr avoslavne Crkve. opisani su snažno u tome delu. Jedan svečan proglas poziva u Rusiju sve strance koji žele da o snuju naselja. pustol ovi koji sa veoma malo savesnosti odgovaraju svojim obavezama. te su na kraju krajeva mnogi posednici mogli biti zadov oljni zbog znatnog povećanja njihovog imanja. — Jelisaveta je nameravala da naseli puste oblasti duž gran ica nastanjivanjem stranih naseljenika. ono je vraćalo drugi ma imanja koja su. izazvalo je žestok gnev sveštenstva. Sječenov. koncesionari se žale na svakovrsna kinjenja od strane naseljenika i t vrde da su oni uvučeni u klopku kada su navedeni da potpišu ugovore čiji domašaj oni nis u shvatili. tuđa lica mogla da prisvoje. Posle nekoli ko bezuspešnih pokušaja. On im obećava svakojake povlastice. Tuđinska naselja u Rusiji. Oko prestola s u svetovni i crkveni velikodostojnici zapodeli žestoku borbu zbog ovog pitanja. Jer istoga trenutka kada ona objavljuje o vaj ukaz. kada ruski zemljoradnici. svi Francuzi. Zbog svega ovog. do godine 1768. oduzimanje crkvenih imanja je već rešeno na najvišem mestu. Otuda proizilaze nemiri i neredi u naseljima. Uzbuđenje koje je obuzelo sve vlastelinčiće. petrogradski mitropolit. Podržavljavanje crkvenih dobara. pribegava se sistemu koncesija. vešt i okreta n. otkupljujući po skup novac ta naselja i zavodeći nad njima državnu upravu. diplomatska lukavstva. sve ljudi sa sumnjivom prošlošću. On i prvi su se izjasnili za oduzimanje crkvenih dobara.” Ali ona nije iskre na. 104 naselja sa 23. njen ukaz od 12/23 avgusta 1762 godine završava se ovako: „Mi nemamo ni želju ni nameru da prisvoji mo crkvena dobra. Želeći da sebi obezbedi na klonost uticajnih društvenih redova. niti da se bogatimo na račun Gospodnjega dela. gde su seljaci ropski vezani za zemlju . blizu Saratova i Caricina. i zato što vlada brani interese zemljoposedničkog plemstva. Bolotov. koje su se često preobraćale u smr tnu mržnju. Godine 1764—1765 31 0 zaključeni su ugovori sa tri koncesiona društva kojima su upravljali Prekur. omeđivanje imanja oduzimalo je nekim posednicima pravo uživanja parcela na koje oni nisu imali nikakvo pravo. nasuprot tome.

pa je u seljačkom odelu i pod imenom Andrej V . a 161 sačuvano. Izvesni pretstavnici plemstva predlažu da se plemićima izdadu u najam ili čak da im se prodad u imanja oduzeta od Crkve. a sem toga. imali su da plaćaju po rublju i po od glave. Iako crk vena imanja nisu ustupljena plemstvu. Oduzimanje crkvenih dobara izaziva pored ostalog i jedan mučan događaj koji se ne sl aže mnogo sa prosvećenim načelima filosofije. Umesto da posluša ove zainteresovane savete. prihodi Kolegij uma ekonomije upotrebljavani su za razne svrhe. S druge strane. ne izaziva podržavlje nje crkvenih dobara. a zanemaruje svoju dužnost prosvećivanja naroda i milosrđe. koji su se uzrujali usled opozivanja odluka Petra III o podržavljenju crkvenih d obara. manastirima i arhiepiskopijama potpada ju ubuduće pod nadležnost Kolegijuma ekonomije. Jedan pretstavnik visokoga sveštenstva. — zatim naimenovati jedan odbor za pro učavanje toga problema. koji nikad nisu tvrdili da su učenici Voltera i enciklopedista. 252 manastira zatvoreno je.000 pobunjenika ustalo je protivu crkvene vlasti. podržavljavanje c rkvenih dobara je tu pretstavljeno kao blagotvorna mera da se uzdigne ugled same crkve. oduševljenje koje je izazv ao među sveštenstvom ukaz od 12/23 avgusta i bacio je u zaborav nekadašnje optužbe pro tivu Petra III. n jena reforma.stvu — što je i učinjeno ukazom od 12/23 avgusta. Ovaj ustanak . k oji je napisao Teplov. koji je neka vrsta glavne probe za blisku Pugačevljevu bunu. Katarina se ponosi oduzimanjem crkvenih dobara. i služilo je interesima plemića-spahija. proglas procenjuje njihov broj na 910. što je učinjeno tri meseca kasnije. raščinjen je. 60. Jelisavete i Petra III. rostovski episkop Arsenije Macejevič.000. ipak njihovo prisajedinjenje državnom zemljišn om posedu omogućilo je vrhovnoj upravi da izdašnije razdeljuje druge svoje posede ka o poklon za učinjene usluge. Seljaci potčinjeni Kolegijumu ekonomije zadržali su ziratnu zemlju i drugu imovin u koju su pridržavali na crkvenim imanjima. odgovara lo je u isti mah i potrebama države. i ubrzo su oni počeli da se smatra ju kao jedno sredstvo za prikrivanje budžetskih manjkova. ona ga pretstavlja kao početak ostvarivanja načela sav remene filosofije. Ustvari. U praksi. rashladio je. a njih u stvari 991. Pravilnik o radu toga odbora. Ko legijum ekonomije ponovo je uspostavljen u ranijemm svom obliku. bez izuzetka. i svakoj od njih dodeljuje državna blagajna godišnju pomoć u naknadu za izgubljena imanj a. Bio je to akt stroge optužbe protivu 31 1 sveštenstva koje upotrebljava prihode sa crkvenih dobara da bi zadovoljilo svetovn e potrebe. navukao je na sebe jednu nemilosrdnu kaznu zato što je žestoko p rotestovao protiv proglasa iz 1764 godine. među kojima je i Sječenov. ona je samo dovršila delo Ane. kada je objavljen. Ovaj odbor za crkvena iman ja. U maju 1763 godine. Seljaci dobivaju naziv „seljaci ekonom ije”. ubeđeni pristalica 31 2 crkvene autonomije. i Katarina će umeti da se koristi tim preimućstvom. U svojoj prepisci sa filosofima i književnicima zapadne Evrope. Ostatak manastira i arhiepiskopija podeljen je na tri kategorije. već ga samo ubrzava. koji pripadaju crkvama. Proglasom su dodeljeni prih odi sa tih imanja za narodno prosvećivanje i dobročinstva. 26 februara/8 marta 1764 godine. a to će reći kao or gan svetovne državne vlasti. što povišava broj pobunjenika na 100. sastavljen je od pet svetovnih članova i samo tr i člana iz svešteničkih redova. pod uslovom da se izdržavaju milostinjom . koje je već odlučeno.666. U istom trenutku izbijaju na crkvenim imanjima strahovite pobune seljaka . U isto vreme bune se i seljaci vezani za fabrike. Oni moraju da plaćaju državnoj blagajni ličn i porez. Sva dobra i svi selja ci. da bi se zamenili mnogi kuluci i razne dažbine u naturi i u žit u koje su davali manastirima. kome pretsedava knez Kurakin.761 muškaraca. jedan progla s objavljuje potpuno i konačno podržavljenje crkvenih dobara. Pošto je čameo četiri godine u jednom zabačen om manastiru na severu. Kata rina je sva ta imanja pridodala državnoj blagajni. kao i opšte razgraničenje imanja i stvaranje tuđinskih naselja.

ona tvrdi u čitavoj svojoj raspravi kako apsolutna monarhija nije d espotska vladavina. Jedan dokument nam pruža pouzdan odgovor na to pitanje. one odgovaraj u položaju plemstva. ovo mišljenje je netačno. Uputstvo ističe jasno potrebu socijalnih povlastica plemstva.ral6 zasužnjen u jednom kazamatu revalske tvrđave. Katarina uzima u obzir plemićske povlasti ce samo u autokratskom režimu. Sem toga. sa tačnim o dređivanjem slučajeva kada je dopušteno uhapsiti jednoga građanina. Dok Monteskje dopušta samo umerenu monarhiju. to su n avodi iz Duha Zakona. već niz apstraktnih rasmatranja koja n am otkrivaju kakva su njena politička shvatanja. koje ima da se pokorava apsolutnom vladaru. a to će reći sa podelom vlasti (§ 149) . Hoćete li drugi jedan primer načina kako 6 Vral znači: lažljiv i brbljiv. Svakako. kao što i sama priznaje u svojim šaljivim pismima. To nije program mera koje ona namerava da preduzme. Ostaje još da se vidi da li se tu Katarina nije iz bilo kog razloga udaljila od svojih shvatan ja. I ovde Katarina ostavlja Monteskjea na pola puta. koji su se zbo g toga jako uzrujali i zatražili izvesne izmene i izostavljanja. ona smatra da su one u saglasnosti sa socij alnim uslovima koji su se učvrstili u Rusiji XVIII veka. i umro 1772 godine. umesto da ponovi ono što Monteskje kaže. Zato ona posveću je dugačke odeljke u Uputstvu pravosuđu i školi. može savrše no da se slaže sa načelima zakonitosti. — Prve Katarinine upravne mere samo prošir uju i dovršavaju reforme koje su preduzeli njeni prethodnici. sa zabranom da se samovoljno tumače zakoni (§ 151). on je zazidan jednim kamenim zidom u svojoj ćeliji. ova načela mogu da budu ozbiljna kočnica apsolutističkoj samovolji. Katarina se trudi da načini razliku između autokra tije i despotizma. i oslanjajući se na tu ideju. Otuda je ponikla . sa slobodom štampe pod izvesni m uslovima (§ 484). gde je propatio najstrašnije muke od gladi i hladnoće. Sa očevidnim zad ovoljstvom pozajmljuje ona od njega ideju o odnosu između oblika vladavine i vreme nskih i mesnih uslova. suprot no Monteskjeu. Katarina ustvari postupa suprotno. izlažući tu izvesne humanitarne ideje sav remenih filosofa. sa kažnjavanjem dela a ne namere (§ 477). sa poštovanjem zakona od strane svih građana bez izuzetka (§ 34). Prema tome. Da li ispravno sudstvo i dobro organizovana prosveta mogu u autokratskom režimu da zameni političke garantije koje ona odriče slobodi? Ona u to veruje. tako ona. Ali. Što se tiče socijalnoga pitanja. sa jednoobraznom primenom zakona (§ 101). ipak izvodi iz Monteskjea preovlađuju. Ako se izbliza ispita. jer on u njima vid i čvrstu zaštitu za mogućne samovolje vladara. samo pokrala i deje iz Duha 3akona. pod podelom vlasti podrazumeva ona samo raspodelu nadležnosti između raznih ustanova. Iako se čini kao da slepo podražava svome uzoru. Prema tome. Iako se tu nalaze mnoge pozajmice iz dela italijanskog kri minaliste Bekarija i izvesnih nemačkih pravnika XVIII veka. a to je Nakaz. ali Katarina ne ukazuje kako bi autokratija mogla da zajemči poštovanje tih načela. očevidno. Ono sadrži čitav niz maksima koje će kasnije ponoviti Povelja plemstva. Ona dakle isključuje načelo nezavisnosti svake vlasti. menja potpuno njegov smisao. Ona hoće da dokaže kako autokratija. nasuprot despotizmu. pokušava ona da dokaže kako u ogr omnoj Rusiji jedini mogućan oblik vladavine jeste apsolutna monarhija. na primer Bilfelda i d rugih. sa verskom trpeljivošću (§ 493). Katarinine ideje na osnovu njenog „Uputstva”. a za autokratiju kaže da je to despotska vladavina. Otuda potiče ono opšte uverenje da je Ka tarina u Uputstvu. Uputstvo namenjeno Komisiji poslanika — čije je sazivanj e već rešeno — koje je ona napisala u vremenu od 1764 do 1766 godine. Monteskje je pristalica političkih povlastica plemstva u umerenoj monarhiji. ona piše: „pomoću granica koje je ona sama sebi odredila”. d a vlast mora „da deluje pomoću svojih granica”. Zna se da je Katarina pokazala koncept Uputstva nekolicini plemića. Ono što tu odmah pada u oči. svoje doktrine i svojih ličnih težnji. one nisu nimalo u suprotnosti sa tadašnjim političkim i socijalnim shvatanjima. menjajući prosto dve ili tri reči u nekom izlaganju. 31 3 ona preinačuje ono što je pozajmila od Monteskjea? U njenom § 512. što iz os nova menja smisao doktrine. prepisujući jedan ode ljak glave XXV iz XII knjige Duha Zakona. Godine 1772.

mora imati najmanje trideset godina. čas njihovom otvorenom . Izbori i sveske. mora imati najmanje dvad eset i pet godina. ali da ih je Katarina na zahtev plemića izbacila. a varoša ni jednog „starešinu” ili kmeta. te komisije: pretstavnici centralnih državnih ustanova. a da bi ne ko bio izabran za seljačkog poslanika. da bi naglo i jednovremeno oslobođavanje velikoga broja ljudi bilo opasno. i eto zašto ona u s vome konačnom tekstu čini na to samo nekoliko neodređenih i neubedljivih aluzija . dotada su samo trgovci i zanatlije bili članovi opštinske z ajednice. i biti besprekornog vladanja. Plemstvo bi ra po jednog poslanika na svaki okrug. ali ne i nad zemljom. Birači moraju predati svome poslaniku jednu svesku u kojoj će biti izložen e njihove potrebe i njihove želje. telesnih kazni i konfiskacije njihovog i manja. bez obzira na stalež. Njeno Uputstvo nema u sebi ničega revolucionarnog. Ne samo da u njima ne govori o ukidanju seljačkog ropstva. jedan proglas ob komisije koja je imala da sastavi projekt novog Zakonika. poslanici državnih seljaka biraju se u tri stepena.legenda da su u tome konceptu izvesni članovi zakona proglašavali potrebu osl obođenja mužika. ali mnogo više među plemićima i seljacima nego među građanima. seljaci ekonomije. Za rukovođenje izbori ma. No otkako su objavl jeni odeljci koji su bili izostavljeni iz prvobitnoga teksta. Poslanici državnih seljaka birani su po jedan na svaku pokrajinu. al i one imaju dužnost da paze na izborne radnje državnih seljaka i inorodaca. pri čemu svi plemićispahije iz toga okruga. već Kat arine tu tvrdi. i sveštenstvo. Kod koza ka se izbori vrše „prema starim običajima”. Poslanici dobivaju plate od državne blagajne i doživotno su izuze ti od mogućnosti smrtne kazne. da treba priznati mužicima pravo svojine nad pokretnom imovinom. plemići svakog okruga najpre imenuju jednoga između sebe za „maršala plemstva”. krunski i fabrički seljaci. jedan poseban ukaz daje pravo glasa seljacima ekonomije i fabričkim se ljacima. a to će i kolegijuma. svi stanovnici koji imaju zgradu. zatim izaslanici plemstva. javio je saziv jedne roglasu je bio dodat Pozvani su u sastav reći Senata. U ovim tačkama njeno mišljenje ne zadovoljava veliku vlastelu. Mesne vlasti ne mešaju se u izborne radnje plemstva i gradova. 3. ko ga imenuje svaka biračka skupština. Želja za korenitim izmenama koju ona ispoljava pre saziva poslanika nije dakle t ako velika kao što tvrdi legenda. Sinoda — Na dan 14/25 decembra 1766 godine. m a koliki bio njihov posed. stalno nastanjenih inorodaca i kozačkih jedinica. tada su prviput u istoriji svi građani obuhvaćeni u jednu jedinu zajed nicu pred zakonom. Nekoliko izveštaja iz toga vremena pripisuju jedan deo tih uzdržavanja čas potpunoj ravnodušnosti birača. državnih seljaka. — Za vreme celoga proleća 1767 godine vršili su se izbori poslanika i sastavljanje svezaka. imati zemlju ili kuću. imaju biračko pravo. Svaka kozačka jedinica bira onaj broj poslanika koji je propisan od njihove vrhovne komande. imaju pravo glasa. KOMISIJA IZ 1767 GODINE Sazivanje komisije. Centralne ustanove imaju svaka samo po jednog pretstavnika. biti ože njen i imati decu. ta legenda mora se konačno napustiti. 31 4 građana. naprotiv. Da bi neko bio izabran za poslanika plemstva ili građana. Dok se poslanici plemića i varošana biraju direktnim glasanjem. P i pravilnik o sastavu te komisije i načinu biranja poslanika. Svaka varoš ima po jednog izabr anog poslanika. Iz nje su isključeni mužici. mučenja. a koju će sastaviti jedan: odbor od pet članova. Bilo je mnogobrojnih uzdržavanja od glasanja među biračima svih staleža. Ona tu izjavljuje samo da treba izbegavati ztoupotrebljavanje spahiske vlasti. Sta lno nastanjeni inorodci biraju pojednog poslanika za svaku narodnost u svakoj po krajini. i utvrditi maksimum seljačkih dažbina i kuluka. To je samo pokušaj da se ukrasi cvećem moderne ideologije jedan režim koji se oslanja na stvarne uslove ruskoga života. Ali us koro potom.

Daleko od toga da se vrše usred uopšte ravnodušno ti. Na dr ugom mestu. te bi tako ovi imali većinu u Komisiji. i zato ima više uzdržavanja kod plemićskih birača nego kod va roških. to je stoga što u to vreme postoji više gradova nego okruga. kada se dešavaju poplave i kada su putevi neprohodni. a ponekad i nemogućno za mnoge spahije. one se interesuju za čisto praktična pitanja . I drugi uzroci objašnjavaju uzdržavanje od glasanja. a to je izborna oblast prostranija od svih ostalih. Ali se tako štogod nije dogodilo: jedino je dvanaest gradova izabralo plemiće. Bolotov. Nekoliko velikih industriskih i trgovačkih palanki bore se uporno i ponekad uspevaju da dobiju povlasticu da budu uvršćene u sp isak gradova. N eizbežno je da seljački poslanici budu malobrojni. taj obrazovani spahija i pisac koji se interesuje za socijalna pitanja. u svim sveskama izbegava se da se kritikuju osnovice tadašnjega r ežima. mnogi drugi stanovnici interesuju se živo za izbore i pokazuju čvrstu želju da iskoriste svoje izborno pravo. u proleće. one posvećuju svu svoju pažnju stvarnim potrebama svakidašnjeg života. da odu u svoj okrug. a plemići tek drugo. No mnogi i od ovih poslednjih mogu uostalom takođe biti otsutni iz svoga mes ta stanovanja. još je teže. Neredi izbijaju m eđu mužicima lišenim svoga prestavništva. 210 građani i 1. objašnjava svoje uzdržavan je od glasanja svojim ubeđenjem da će rezultat tih izbora biti samo prazna larma i n ekorisne spletke. kojima se izbori ukazuju kao nova dužnost ko je oni žele da se otarase. odreklo svojih nekadašnjih političkih ambicija i interesuje se sada samo za 31 5 mesni život.066 seljaci. Verovatno se pretpostavljalo da će mnogi gradovi izabrati za poslanike plemiće. te da mogu odaslati svoga pretstavnika u Komisiju. Skupa uzev. koje je p re trideset godina onako žarko želelo da uzme učešća u centralnoj zemaljskoj upravi da bi pokušalo da izvojuje za sebe socijalne povlastice. za one koji stanuju u prestonici. Nasuprot tome. 208 o d gradova. poljoprivredne i druge. a kojih ima priličan broj. Na isto držanje naila zi se ponekad u varošima. zbog ogromne razdal jine. Izabrani poslanici doneli su u Komisiju 1. Tako su poslanici iz trgovačkih redova zauzeli u Komi siji prvo mesto. pošto su oni obavezni da vrše izvesne službe po udaljenim mestima. koji je toliko spreman da odobri sva ku inicijativu koja se odnosi na mesne interese. Nekoji vide u pozivu z a učestvovanje u izborima jednu novu obavezu. koji one primaju kao neospornu 31 6 . otkako su mu te povlastice date . od kojih 161 od plemstva. jer nam one otkrivaju stanje ruskoga života i socijalna stremljenja toga doba. Izbori su bili zakazani u najnezgodnije doba godine. u velikoj meri. one skoro ne sadrže apstraktna i teoriska r asmatranja. koji u svojim sveskama izjavljuju da nemaju da izraze nikakvu ličnu želju. za razliku od Katarininih Uputstava. svi ostali gradovi izabral i su skoro isključivo trgovce.neodobravanju vladine inicijative. U izvesnim tačkama one se slažu. Ovi rezultati s u. 155 plemstvo. koju oni odbijaju da prime. Kako to da jedan Bolotov. ostaje ravnodušan prema sastavljanju novog Zakonika? To je otuda što se plemstvo. Plemići iz izvesnih okruga. 79 od slobodnih seljaka i 88 od kozaka i inorodaca. Putovanje od vlastelinskog doma do glavnog okružnog me sta tada je veoma teško. Pre svega. U svojim Uspomenama. Naposletku je poslano da zasedavaju u Komisiji 28 pretstavnika najglavnijih državn ih ustanova i 536 poslanika izabranih od naroda. Pojedinci kojim a je iz bilo kog razloga osporeno pravo glasa traže ga revnosno. posledica izbornog sistema koji je propisala carica. pošto se od njih bira samo po jedan na svaku pokrajinu. pozivajući se na proglas Petra III koji ih je oslobodio obavezne službe. ove sves ke imaju veliku dokumentarnu vrednost. među trgovcima. izbori izazivaju ovde onde prilično žive borbe oko suprotstavljenih kandidacija. očevidno dele mišljenje Bolotova.441 svesku. Što su gr adski poslanici brojniji od poslanika plemstva. od kojih su 10 sastavile c entralne ustanove.

ona ga teško pritiskuje poreskim nametima. Najzad. pošto ukoliko seljak bude m anje plaćao poreskim vlastima. nad kojima oni žele da budu jedini gospodari. telesnih kazni. da je bez škola. Zato on i zahtevaju da iznos novčane kazne za uvredu nanesenu plemiću bude povećan. podrazumevajući tu i robi ju sa progonstvom. ali i plemići. da bude stvorena jedna no va škola za plemiće. One ubedljivo pokazuju da je unutrašnjost zemlje potpuno žrtvovana prest onici i da je lišena svih blagodeti kulture. Ona je izabrala ovoga trećeg. da njeni s tanovnici ne mogu da svrše nikakav građanski posao a da ne idu u prestonicu ili u gl avni grad pokrajine. Carica ima da ga izabere između tri kandidata. oni polažu pravo da uživaju i povlastice drugih s taleža. traže takođe ukidanje ili smanjenje mnogih posrednih poreza i dažbina. Pošto je on z . itd. one konstatuju da. utoliko će moći više da plaća spahiji. i traže da nad njima mogu naročito da izriču svakojake kazne. jer su n jihovi interesi ponekad potpuno suprotni. a jednog vrhovni državni pravobranilac. za kojim u to vreme žude svi slobodni staleži. naročito pravo da se bave trgovinom i da imaju fabrike i industriska pr eduzeća. koja pokazuju da su. i koj u sve sveske zahtevaju. mineralnih bl aga. socijalne pregrade spremne da popucaju. One se ne bave političkom metafizikom kao Katarina. One traže pored ostalog i potpunu slobodu raspolaganja svim zgradama na njihovom posedu. u trenutku kada treba da se sast ane Komisija. k ao i opozivanje zakona koji ograničavaju eksploataciju šuma. Prema mužicima oni igraju dvostruku ulogu. — Na dan 30 jula/10 avgusta 1767 godine. samo u granicama koje im nameće taj režim traže one da se zadovolje njihove najpreče potrebe. seljaci i građani čine to. Bibikov. oni ustaju protiv nepo pustljivosti plemića koji hoće da zadrže za sebe pravo da imaju mužike. jer i on i sami žele da se odadu trgovačkim poslovima. konfis kacije imanja. oni u isti mah žele da sa plemstvom dele pravo da imaju muži ke. tražeći da se to 31 7 pravo uskrati plemstvu. bez lekara. oni opisuju b edu seljaka u najživljim bojama i revnosno ih uzimaju u zaštitu od zahteva poreskih vlasti. ispoljiće se jasno u tok u poslaničkih diskusija. iako oslobođeni neposrednih poreza. Najzad. pa čak prema pojedinim sveskama i hapšenja. one se više ne slažu. sednice Ko misije svečano su otvorene u prisustvu carice. Oni takođe uporno traže da se mesna upravna vlast preda u r uke činovnicima koje bi biralo plemstvo. to je isključivo pravo posedovanja zemlje i mužika. u isti mah kada traže za sebe izvesne isključive povlastice. jer i oni p riželjkuju to pravo. S jedne strane. razume se. da plemići budu izuzeti od primenjivanja smrtne kazne. itd. već traže da se vlast približi narodu i da se na licu mesta pobrine o bitnim potrebama zajednic e decentrališući registrovanje svih civilnih radnji i poslova. najupornije. Na trećem mestu. mučenja. ribolova. iako država daje malo stanovništvu. S druge strane. kad treba to izvesti. S druge strane. sve one traže uporno administrativnu decent ralizaciju. Sve bez izuzetka traže smanjivanje poreza i dažbina. Ali glavna povlastica. bankarski kredit. što je uostalom u skladu sa njihovim interesima. Potrebno je pre svega naimenovati j ednog pretsednika ili „maršala”. Ali. Na četvrtom mestu. gde se deca plemića ne bi mešala sa decom iz nižih staleža. a to je jedan spahija iz oblasti Kostrome. Plemići uporno traže proširenje svojih povlastica. Ali. Ova razilaženja u gledištima. trgovci traže pravo da mogu trgovati i imati fabrike i industriska preduzeća kao povlasticu njihovoga staleža. školu. da bi „plemićski red bio odvojen na osn ovu svojih prava i povlastica od ostalih ljudi drugoga ranga i porekla”. ona koja treba da stvara razliku između plemstva i drugih staleža. sve sveske se slažu u pitanju opšteg u ređenja države: one ostaju čvrsto pristalice jedne države zasnovane na tačnom određivanju pr ava i dužnosti svakog staleža.činjenicu. od kojih dvojicu predlaže Komisija. S jedne stran e. oni se izjašnjavaju protiv zahteva trgovaca koji traže monopol trgovine. oni teže da pojačaju svoju vlast nad mužicima. Državni seljaci suprotstavljaju se u isti mah i trgovcima i plemićima. Početak rada Komisije. S druge strane. vršenje lekarske p rakse.

ko zna zbog čega. Staro i novo plemst vo dolaze u žestok sukob u toku debate. opšta skupština pristupila je ispitivanju zakona koji su tada bili u važnosti i poslaničkih svezaka. prva desetorica izabranih su petrogradski mitropolit. Uprkos činje nicama. Kada se počelo sa određivanjem kandidata. od kojih carica treba da izabere petoricu. što bi se one delimično renele na trgovce. U ovoj diskusiji uzeli su učešća samo poslanici plemići. stavlja najpre na diskusiju nekoliko svezaka državnih seljaka iz severnih oblasti i sveske inorodaca sa Volge. Komisija diskutuje o zakonima koji se tiču plemstva. či m se prešlo na ozbiljan rad.auzeo svoje mesto. Suprotno ovome. koji po svojoj volji određuje dnevni red. prekida odjednom ispitivanje seljačkih svezaka da bi prešao na ispitivanje zakonskog položaja plemića. sastavljena od sl avnih porodica. Knez Ščerbatov se ističe svojim vatrenim govorništvom. Plemići i trgovci se slažu i u tome da treba odbaciti zahtev da s e povećaju seljačke parcele. No oni ne smatraju da su pobeđeni i traže da se izaberu još pet kandidata. povećavanje njihovih zemljišnih parcela. on traži opozivanje zakona Petra I. pret sednik. a naročito najrečitiji među njima. Mati Otadžbine”. Usred najžešće diskusije. jer ni jeda n od njihovih kandidata ne nalazi se među onom petoricom komesara koje je naimenov ala Katarina. osim onima koje bi car . — Pretsednik. Katarina se odriče onih dvaju prvih epiteta. Svi ostali zahtevi izazvali su žive kritike. Posle toga izabrano je nekoliko specijaliih komisija za redigovanj e projekata raznih delova Zakonika. nedostupna ljudima niskoga porekla. To je velika govor nička utakmica. Debata o službenom plemstvu. Ispitivanje seljačkih svezaka. hteo da nagradi za njihove značajne usluge. — Od 11/22 septembra do 2/13 oktobra. Očekujući da one budu u mogućnosti da pod nesu svoje radove. Jedino je priznata potreba da se uprosti sudski postupak. prema tome izabrana su još pet kandidata. i da s e sticanje plemićske titule pomoću službovanja treba sasvim da ukine. plemići se boje da će se smanjivanje poreza slob odnih seljaka moći izvesti samo ako se povećaju porezi njihovih mužika. posebnom i izuzetnom milošću. a li pristaje da primi treći. a trgovci se p laše da će se olakšanje dažbina u naturi hteti izvesti na taj način. brane pravo seljaka da trguju poljop rivrednim proizvodima. a to će reći na izbor jedne „nadzorne komisije”. plemstvo i trgovci počinju da se sudaraju. a nekoliko poslanika plemića izražavaju želju da se pusta držav na zemljišta radije prodadu ili čak poklone plemstvu. pročitano je caričino uputstvo. u toku jedanaest sednica. starešina glavnog magistrata i o sam poslanika plemića. Staro plemstvo je vazda kritikovalo Tablicu rangova Petra Velikog koja. Nji hov predlog stavljen je na glasanje i usvojen sa većinom od 26 glasova (225 protiv u 199). Mudra. dvanaest svezaka slobodnih seljaka pročitano je i pretreseno. 69 govornika uzelo je reč. smanjivanje nameta i poreza koji 31 8 pritiskuju slobodne seljake. Ali. dok se trgovci tome oštro protive. od kojih su četvorica trg ovci. on pokušava da dokaže kako je Petar I smatrao Tablicu rangova samo kao jednu . Iz ove pobede trgovci uostalom nisu izvukli nikakvu korist. u toku koje se vidi da su i sami plemići međusobno podeljen i. Plemići i trgovci složno su se izjasnili da su žalbe koje se odnose na namete i porez preterane. poslanici plem ići. U toku debate koju su pokrenuli ovi zahtevi. Izabrana je titula „Katarina Velika. koja je imal a da nadgleda tok poslaničkog rada. zato poslanici moraju bez reda prelaziti s jednog pitanja na drugo. Diskusija prati korak po korak te sveske koje su b ile sastavljene bez sistematskog plana. mešajući službu caru sa plemićskim položajem. svojim oratorskim efektima. dopuštenje da uz mu u zakup prazna zemljišta koja pripadaju državi i da smeju trgovati po vašarima i gr adskim tržištima. Sa mnogim drugim poslanicima. On propoveda da plemstvo treba da bude nasledna oligarhija. knez Ščerbatov. U njima se traži uprošćenje sudskog postupka. Od 20/31 avgusta do 11/22 septembra 1767 godine. Trgovci poslanici su na taj način potisnuti u pozadinu . stvara neprekidno nove plemiće. Posle toga dve sednice posveće ne su traženju titule koju Komisija hoće da dodeli Katarini u znak zahvalnosti što je sazvala poslanike.

tvrdeći kako trgovina odvraća seljake od poljskih radova. prenošene sa k olena na koleno i posisane zajedno sa majčinim mlekom. ljudi svih narodnih slojeva prolivali krv isto kao i plemići. Ona je tome pitanju posvetila 46 sednica. plemstvo i s