P A V L E N

M I L J U K O V ,

Š A R L

S E N J O B O S ,

L U J

E Z E N M A

I S T O R I J A R U S I J E

P O N OV L J E N O I Z DA N J E

ZAG REB 2 00 9. I S T O R I J A R U S I J E N A PAV Z I Š . E TA » I S T O R I J A R U S I J E « , N A R O D N A K U L T U R A , B E O G R A D 1 9 3 9 . Saradnici pri originalnom izdanju: Kamena Dalmeda, profesor univerziteta u Bordou; General G. Danilov, ran iji načelnik štaba ruske vojske; P. Gronski, raniji profesor politehničkog instituta u Petrogradu; A. Kizeveter, raniji profesor Moskovskog univerziteta, profesor uni verziteta u Pragu; V. Mjakotin, profesor univerziteta u Sofiji; B. Mirkin-Gecevič, raniji profesor univerziteta u Petrogradu; L. Niderle, honorarni profesor unive rziteta u Pragu. Prvo izdanje je bilo prepuno štamparskih grešaka i nedoslednosti u prevodu, zbog žurbe izdavača pri objavljivanju knjige. Tako se događalo da su iste ličnosti prevedene na različiti način - često na susednim stranicama. Većina štamparskih grešaka je ispravljena u ponovljenom izdanju, prevodi su ujednačeni, a jedina intervencija u tekstu je tran skripcija „Potemkin“ mesto „Paćomkin“, koje je potpuno neubičajena u srpskom jeziku i u ono vreme (pre Drugog svetskog rata). R E DA K T O R P O N OV L J E N O G I Z DA N J A O G N J E N Š E K U L J I C A S A D R Ž A J P L T S I E E E S A L I : M I L J U K OV, R A N I J I P RO F E S O R M O S KOV S KO G U N I V E R TA , N J O B O S , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T E TA , L . E Z E N M A N , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T

Predgovor 12 KNJIGA PRVA Od početaka do smrti Petra Velikog Izvodi za istoriju Rusije i ruska istoriografija 12 I. Geografska slika Evropske Rusije 25 II. Kratak pregled preistorijske arheologije ruske zemlje 39 1. Preslovensko doba 39 2. Slovensko doba 46 3. Starine okolnih neslavenskih naroda 48 III. Ruske zemlje od početka do kraja tatarske najezde 50

1. 2. 3. 4.

Slovenska plemena i stvaranje kijevske kneževine 50 Kijevska kneževina i ruske zemlje u XI i XII veku 54 Pokrajinski život ruskih zemalja u XII i XIII veku 65 Tatarske najezde i njihove posledice 70

IV. Moskva, Rusija i ujedinjenje ruske zemlje 74 1. Severoistočne kneževine u XII i XIII veku i stvaranje moskovske kneževine 74 2. Moskovski kneževi 76 3. Ivan Treći Vasiljević 80 4. Vasilij Treći 86 5. Ivan Četvrti Grozni 87 V. 1. 2. 3. Doba nemira i dolazak Romanova na vlast 95 Politički nemiri i plemićska reakcija 95 Socijalni nemiri narodne rulje 98 Tuđinsko mešanje i narodno buđenje 100

VI. Prvi Romanovi: od Mihajla do Petra Velikog 104 1. Mihail Fjodorovič 105 2. Aleksej Mihailovič 109 3. Sjedinjenje Malorusije sa moskovskom državom 116 4. Unutrašnje uređenje u XVII veku 126 5. Preobraćaj života i običaj pod tuđinskom vlašću u XVII veku 131 6. Crkvena reforma i crkveni rascep 137

2 7. Duhovni život u XVII veku 139 8. Književni i umetnički život u XVII veku 144 9. Neposredni prethodnici Petra Velikog 148 VII. Petar Veliki 154 1. Život i rad Petra Velikog do rata na severu 155 2. Rušenje staroga poretka 166 3. Prva sistematska reforma 183 4. Posle Poltave 192 5. Rezultati reforme: haos 201 VIII. Petar Veliki (nastavak) 205 1. Od Baltičkog Mora do Kaspijskog jezera 205 2. Obnova 208 3. Socijalne posledice Petrove reforme 223 4. Narodna prosveta i reforme crkve 228 5. Nezadovoljstvo zemlje i carevića 237 KNJIGA DRUGA Poslednici Petra Velikog, od autokratije sa podrškom plemstva do birokratske autokratije IX. Od Katarine Prve do Katarine Druge 247 1. Katarina Prva i Petar Drugi 247 2. Ana Ivanovna 252 3. Ivan Šesti 263 4. Jelisaveta Petrovna 268 X. Od Katarine Prve do Katarine Druge (nastavak) 279

1. Petar Treći 279 2. Unutrašnje stanje u Rusiji u prvoj polovini XVIII veka 283 XI. Katarina Druga 301 1. Revolucija 301 2. Prve upravne mere 305 3. Komisija 314 XII. Katarina Druga (nastavak) 325 1. Spoljni rat i Pugačevljeva buna 325 2. Zakonski rad 332 3. Spoljni rat 340 4. Kraj vladavine 346

3 XIII. Pavle Prvi i unutrašnje stanje 351 1. Pavle Prvi 351 2. Ekonomsko i socijalno stanje krajem XVIII veka 359 3. Duhovni život u Rusiji u drugoj polovini XVIII veka 367 XIV. Aleksandar Prvi 375 1. Liberalna reforma 375 2. Reakcija 387 3. Materijalni i duhovni napredak za Aleksandra Prvog 394 4. Spoljna politika 397 XV. Nikola Prvi 412 1. Stupanje na presto 412 2. Početak vladavine 419 3. Konzervativna politika i rad državne uprave (1831—1855) 433 XVI. Nikola Prvi (nastavak) 447 1. Vlada i duhovni život Nikole Prvog 447 2. Spoljna politika 458 KNJIGA TREĆA XVII. Aleksandar Drugi 472 1. Kraj rata na istoku 472 2. Doba velikih reforma 474 XVIII. Aleksandar Drugi (nastavak) 505 1. „Ocevi i deca” 505 2. Počeci revolucionarnog pokreta 510 3. Reakcija i teroristički pokreti 518 4. Evropska politika i ekspanzija u Aziji 536 XIX. Aleksandar Treći 557 1. Pobeda reakcije 557 2. Školska i duhovna reakcija 572 3. Ekonomska politika 578 4. Spoljna politika 581 XX. Nikola Drugi 587 1. Održavanje reakcije 587 2. Ekonomski i finansiski rad 591

3. Porast opozicije i priprema revolucije 597

4 4. Spoljna politika 604 XXI. Nikola Drugi (nastavak) 618 1. Prva revolucija 618 2. Od manifesta do sastanka Dume 631 3. Prva Duma ili Duma narodnog preziranja 643 4. Od prve do druge Dume 650 5. Druga Duma 653 6. Treća Duma ili Duma plemića 657 XXII. Nikola Drugi (nastavak) 665 1. Spoljna politika (1905-1914) 665 2. Spoljna politika (1914-1917) 678 3. Uloga Rusije u Svetskom ratu 685 XXIII. Nikola Drugi (nastavak) 701 1. Četvrta Duma 701 2. Revolucija iz februara 1917 712 XXIV. Rusija pod sovjetskim režimom 733 1. „Ratni komunizam“ i Lenjin 733 2. Nep i borba o vlast posle Lenjina 747 3. Petogodišnji plan i „Staljinizam“ 760 4. „Kulturna revolucija“ 771 Napomena o ovom izdanju 783

5 P R E D G O V O R I Ova Istorija Rusije ponikla je iz saradnje nekolicine ruskih istoričara koje je ve lika katastrofa izgnala iz njihove otadžbine. Ona je zajedničko delo ljudi vičnih isto riografskom poslu, koji su hteli omogućiti Francuskoj da se koristi njihovim znanj em stečenim u Rusiji. Onaj koji je, zajedno sa g. L. Ezenmanom i sa mnom, zamislio ovo delo i rukovodio njegovim stvaranjem, g. Miljukov, čije su radove o ruskome d ruštvu istoričari već ranije visoko cenili, nosi ime koje je danas postalo slavno širom celoga sveta zbog njegove državničke uloge. On lično napisao je veliki broj odeljaka o voga dela, često najoriginalnijih i najvažnijih, a posebice glave o revolucionarnoj krizi u XX veku kojoj je prisustvovao kao svedok i u kojoj je učestvovao kao sudel ovač. Pisci ovoga dela hteli su da pruže francuskim čitaocima rezultat proučavanja vršenih u Rusiji po arhivskim dokumentima, privatnim dnevnicima, memoarima i prepiskama , proučavanja koja su većinom skorašnjega datuma, malo poznata u Francuskoj, i iz koji h je ruska istorija izišla obnovljena. Nije potrebno naglašavati korisnost ovakvoga dela. Francuz, željan da upozna prošlost ovoga velikog naroda, čija uloga u čovečanstvu raste iz dana u dan, ne može još i danas da nađe delo koje bi potpuno zadovoljilo njegovu opravdanu radoznalost. Jer na franc uskom jeziku postoji veoma mali broj knjiga o istoriji Rusije. Najpoučnija Istorij a Rusije od Ramboa, opravdano cenjena u svoje vreme, pretstavlja danas samo istoriska znanja sa kraja XIX veka; ona čak ponekad pruža izopačenu sliku ruske istorije usled uticaja francusko-ruskog saveza i težnje za preteranim divljenjem carističkom režimu. Mala Istorija Rusije od Platonova, prevedena na francuski, može imati za cilj samo da pruži ukupan pregle d, i ona se zaustavlja na pragu savremenoga doba. Niz monografija Vasiljevskoga o najglavnijim ruskim vladarima i njihovoj okolini sačinjavaju sjajnu zbirku, zani mljivu i prijatnu za čitanje, dramskih i skandaloznih anegdota; ali ona ne može da p retstavlja istoriju ruskoga naroda. Mnogo temeljnija dela nemačkih pisaca, Hermana , Briknera, Šimana, Hečea i Štelina, nisu prevedena na francuski; ona, uostalom, i ne sačinjavaju povezanu celinu. Da bi popunili tu prazninu, pisci i izdavači ovoga dela odlučili su da objave na f rancuskom jeziku jednu celokupnu istoriju ruskoga naroda od njenoga početk a. Oni su želeli da pruže istorisku sliku svih vidova ruskoga života, unutrašnj ega političkog režima i spoljne politike, kretanja stanovništva i organizovanja društva, zemljoradnje, industrije i trgovine, književnosti i umetnosti, nauke i prosvete. Pokušaću da objasnim zašto mi se čini da su oni u tome poslu uspeli, i želeo bih isto tako da rasvetlim razliku u gledištima između ruskih istoričara i onih koje u Rusiji naziv aju »zapadnjacima«.

6 II Opšti plan ovoga dela drži se koliko god je mogućno hronološkoga reda, što je prirodno za svaku istoriju. Kažem koliko god je mogućno, jer ma da je celina podeljena na hronol oške periode, ipak je bilo potrebno da se u svakom od ovih perioda opišu odvojeno i uzastopno grupe raznorodnih pojava: političkih, socijalnih, ekonomskih i duh ovnih. Granice između perioda uzete su iz unutrašnje politike; ona pruža ok vir najmanje proizvoljan, jer se jedino dejstvo državnih vlasti pruža kroz sve oblas ti narodnoga života, a utoliko pre u jednoj zemlji gde je vlada, imajući pred očima sa mo jedan jedini cilj, uvek zavisila od volje jedne jedine ličnosti, i gde su presu

dni događaji bili promene na prestolu. Pravilna srazmera održana je između uzastopnih perioda kao god i među raznorodnom građom . Niko se neće iznenaditi što izlaganje događaja postaje sve obimnije ukoliko se pribl ižuje našem dobu. Opravdano je što se brzo prelazi preko svih početnih vekova zaključno sa krajem XV veka; jer oni ne samo da su malo proučeni zbog nedostatka dokumenata, n ego su skoro bez događaja zbog nedostatka ljudi. Ta zemlja, gde naseljavanje tek b eše otpočelo, imala je tada veoma razređeno stanovništvo u kome se nije još mogao da ispol ji skoro nikakav javni život. Isti slučaj bio je i u svima evropskim kolonijama u pr vim vremenima kolonizacije. Isto je tako opravdano dati mnogo više mesta XIX veku, dobu kada je ruski narod, postavši najmnogobrojniji narod čitave Evrope i mnogo veći od svih ostalih, počeo da živi snažnim životom koji je do sitnica poznat iz ogromne gomi le najverodostojnijih dokumenata. Čitalac se neće požaliti, nadam se, što vidi kako se u većava obim izlaganja kada se dođe do poslednje revolucije iz koje je neposredno pot ekao sadanji režim u Rusiji, utoliko pre što je pisac te povesti, kao svedok i značaja n sudelovač, tada bio na najboljem položaju odakle je mogao da posmatra tu krizu i d a upozna njene najtajnije opruge. Ne treba se isto tako čuditi što će se naići na više pojedinosti iz unutrašnje nego iz spolj ne politike, a naročito kad bude potrebno da se objasni jedna od najoriginalnijih pojava u istoriji Rusije: one neobične inicijative samodršca, one nepredviđene samovol je koje odlučuju o budućnosti jednoga velikog naroda. Krvava opričnina Ivana Grozno g, revolucionarni ukazi Petra Velikog, zakonodavni prohtevi Katarine, mistična maštanja Aleksandra I, liberalni pokušaji Aleksandra II, sva ta dela ruskih samodržaca mogu se objasniti jednome »zapadnjačkom« čitaocu samo pomoću podrobnog proučavanja životnih prilika za vreme svakog poj dinog vladara, dok odnosi sa drugim državama, koji pretstavljaju građu spoljne polit ike, ulaze u zajedničku oblast istorije Evrope koja je našem čitaocu već poznata. U tom području bilo je dovoljno izneti tačno posebna stremljenja i postupke ruske vlade; i u tom pogledu obim izlaganja je veoma proširen, naročito od godine 1876. Najnoviji deo za čitaoca je, razume se, istorija društvenog, ekonomskog i duhovnog ži vota. O kretanju stanovništva, tako važnom u toj zemlji veoma

7 skorašnjeg i veoma brzog naseljavanja, o stvaranju velikih industr iskih preduzeća, o uvećanju proizvodnje i trgovine čitalac će naći veliko izobilje obavešten ja, cifara i karata. Tu će se videti koliko Rusi u statistiku imaju po verenja (koje je na Zapadu veoma poljuljano) i koliko im je u vo lji izračunavanje procenata, u čemu sada boljševici idu do besmislenosti, jer u desetn im razlomcima izračunavaju procenat svoje industriske proizvodnje koja je još u povo ju. Jedno veoma zanimljivo otkriće za Francuze, koji su tako malo obavešteni o unutrašnjem razvitku ruskoga naroda, biće objašnjenje dveju najoriginalnijih crta ruskoga društ va, a to je prelaz u plemstvo vladarevih službenika, i preobražaj seljaka u robove; jer se u tome najjasnije vidi obratni tok društvenoga razvitka u Francusk oj i u Rusiji. Dok su u Francuskoj, zemlji koja je veoma davno počela da se obrađuje , ratnici kao posednici velikih oblasti sami sebe proglasili za plemiće za vreme m eđusobnih ratova, i dok su se seljaci, veoma davno vezani za zemlju kao sebri, postepeno uzdizali iz ropstva do slobodnog posedovanja zemlje preobražajem njihovih odnosa sa velikim posednicima, pri čemu je kraljeva moć mogla da ig ra samo sporednu ulogu, - u Rusiji je, naprotiv, vladar silom svoje svemoći, a iz potrebe za zajedničkom odbranom od susednih naroda, stvorio jednu klasu ratn ika koji su za vreme svoje službe nagrađivani ustupanjem zemlje u veom a siromašnom i još neobrađenom kraju, gde je zemlja, kao jedini izvor bogatstva, d obijala vrednost samo radom seljaka. Da bi izdržavala ratnike, a tako isto d a bi prikupila potreban novac najpre za danak tatarskome hanu a poznije za državne izdatke, državna uprava je postepeno vezivala za zemlju zemljoradnike bez kojih o na ne bi davala ni dug ratniku ni porez caru. Ratnici, postavši najpre nasledni po sednici svoje zemlje, a potom u XVIII veku oslobođeni svake obaveze i ovlašćeni da pos tupaju po svojoj volji sa seljacima vezanim za njihov posed, stekli su veoma vis

ok položaj koji ih je najzad izjednačio sa plemstvom ostalih evropskih zem alja. Seljaci, privezani za određeno zemljište i ostavljeni na milost plemića, s pali su sa položaja slobodnih zemljoradnika na stupanj sebarstva, koje se jedva ma lo razlikovalo od ropstva antičkoga doba. Duhovni život obrađen je u ovoj knjizi onim hronološkim redom što ga je nametnuo politički život, sa naročitim isticanjem različitih vidova koje je taj život dobijao u raznim per iodima, i to više sa gledišta istorije nego sa gledišta umetnosti. Važnost jednoga dela ili jednoga pisca odmerena je prema mestu u razvitku ruskoga duhovnog života više ne go prema njegovoj estetskoj vrednosti. Početna natucanja ruskoga književnog života, ti pokušaji nezgrapni za naše zapadnjačke oči, obrađeni su sa isto toliko obzira, a ponekad i sa više ljubavi kego remek dela XIX veka, čiji su zraci obasjali čitavo čovečanstvo. Naučni život, započet u Rusiji najpre u obliku vežbanja u tehničkim zanatima, dugo vremena bio je samo popularisanje radova evropske nauke; on je morao da sačeka drugu polo vinu XIX veka da bi se uzdigao do visine originalnih istraživanja. On je mogao da zauzme samo skromno mesto u slici ruskoga života.

8 A naprotiv, dato je - i to opravdano - najšire mesto istoriji nastave, koja je prirodna dopuna istorije nauka. III Nije samo istoriska sadržina ovoga dela poučna za čitaoca, već isto tako i gledište sa kog a ruski istoričari posmatraju istoriju svoje otadžbine. Oni dovoljno poznaju Rusiju i Evropu, te zapažaju tesne veze koje ih spajaju; oni dakle nisu dolazili u iskušenj e da osobine svojstvene ruskom narodu pripišu azijatskom poreklu ili temperamentu. Oni su se u dovoljnoj meri oslobodili iluzija sveslovenskog romantizma, te više n e veruju da je ruski narod pozvan da preporodi evropske narode u ime jednoga nov og shvatanja ljudskoga života. Oni znaju da je njihov narod po poreklu evropski na rod, stvoren kao i drugi okolni slovenski narodi ujedinjavanjem nekolikih st alno nastanjenih plemena pod vlašću jednoga ratničkog vođe. Pošto je u istoriski period ušla mnogo docnije nego zapadna Evropa, Rusija je u XII veku dostigla otprilike i sti stupanj razvića evropskih naroda koji je Francuska dostigla u VIII a Nemačka u X veku. Bilo je to doba pre feudalnog režima, kada je zemlja bila podeljena između kn eževa od kojih je svaki imao oko sebe krug ratnika. Dva događaja usled geografskog p oložaja Rusije na granicama Azije prelaz u pravoslavlje krajem X veka i najezda i gospodarenje Tatara od XIII veka, najpre su je odvratili a potom sasvim odvojili od evropske zajednice i bacili u usamljenost koja je zaustavila njen razvitak. Ona je ponovo došla u dodir s Evropom tek posle ponovnog zakašnjenja, te je zaostala za pet ili šest vekova, i nije imala ni viteški stalež, ni gradsku buržoazi ju, ni Renesans, ni Reformaciju, već je bila potčinjena svevlasti jednoga jedinog vl adara, »samodršca ruskih zemalja«, čija je vlast bila tiranska, jer je bila lišena kočnica a ristokratije i oblasnih zlasti koje su u Srednjem veku ponikle u Evropi i ograniča vale čak i vlast apsolutnih monarhija. Dovde su ruski istoričari saglasni s nama, se m što umanjuju važnost tatarskoga gospodarstva. Ali posle narodnoga otpora u početku XVII veka protivu pokušaja Poljske i Švedske, i čim je Rusija ponovo došla u stalan dodir sa evropskim narodima, koji su bili odmakli u prosvećenosti, čitav njen unutrašnji život ukazuje se nama zapadnjacima samo kao kopi ja režima, običaja i shvatanja Zapada. Petar Veliki stvara vojsku i flotu po uzoru n a Evropu, Senat, veća i finansiski sistem po uzoru na Švedsku, a Sinod po ugledu na protestantske crkve; kneževi i kneginje nemačkoga porekla u XVIII veku obrazuju plem stvo, plemićske sabore, zanatska udruženja i buržoaziju po nemačkom uzoru. Aleksandar I ugleda se na Napoleona, a Nikola I upravlja svojom vojskom po pruskom načinu; Alek sandar II zavodi u Rusiji francuske sudove i porote, univerzitete i gimnazije ka o u Nemačkoj, a mesne i pokrajinske sabore kao u Evropi; pa i Duma Nikole II stvor

ena je po nemačkim uzorima. Za ta dva veka nazivi ustanova, činova i položaja su skoro uvek zapadnjački; tu su odbori stvoreni po zapadnjačkoj modi

9 da pripreme sve reforme, i ideal ruske državne uprave ostao je uvek »prosvećeni despot izam« iz evropskog XVIII veka. Isti je slučaj i sa opozicijom. U svima svojim uzastopnim oblicima ona je uvek traži la svoj ideal u političkom i socijalnom režimu pozajmljenom od zapadnjačkih praksa i t eorija. Dekabristi iz 1825 godine tražili su ustavnu monarhiju po ugledu na francu sku, a liberali iz 1860 godine parlamentarnu monarhiju po ugledu na englesku; re volucionari posle 1875 godine radili su za evropski socijalizam, a komunisti za nemački marksizam, i najviši stupanj originalnosti što ga je Rusija postigla sastoji s e danas u tome da ostvaruje jednu teoriju koja je u Evropi ostala u stanju utopi je. Nije samo u politici Evropa služila kao uzor. U svim oblastima života, u zemljoradnj i, industriji, trgovini, književnosti, umetnosti, nauci, nastavci, u načinu o devanja, društvenim običajima i zabavama, Rusija je dobivala potstrek od Zapada, usv ojila njegove prakse i sledovala njegovim modama. Njena književnost je otpočela prev ođenjem i prerađivanjem zapadnjačkih spisa, a njena nauka popularisanjem evropske nauk e. Takav utisak čini istorija Rusije na duh jednoga zapadnjaka. Ali, kada se taj dugačk i niz podražavanja posmatra sa ruskoga gledišta, on dobija sasvim drugi izgled. Pažnju ruskog istoričara ne privlači više strani uzor, nego rad izvršen u Rusiji da bi se taj uzor prilagodio prilikama ruskoga života. I upravo taj rad na prilagođavanju postaje za njega glavni predmet proučavanja; reklo bi se da evropski uzor postoji tek od trenutka kada je nekoji saradnik ruske vlade saznao za njega. Zbog toga ruski is toričar veoma brižljivo proučava pripremne radove za reforme, careve lične utiske ili mašt anja, uticaje koji su vršeni na njegovu volju, suparništva u njegovoj okolini, raspr ave u njegovom kabinetu ili u odborima kojima je stavljeno u dužnost da ispitaju t a pitanja, proučavanja što su ih vršili njegovi saradnici, izmene unete u prvobitni na crt, oblik konačnih odluka i mere preduzete za njegovu primenu. Ruski istoričar se i nteresuje čak i za neusvojene nacrte, jer oni bacaju svetlost na shvatanja male gr upe upravljača i upoznaju nas sa osećanjima, predrasudama i otporom onoga što se u Rusiji smatra za javno mišljenje. Francuski čitalac može uostalom samo da se raduje ovakvoj sklonosti ruskoga duha, je r upravo ta neprekidna težnja da se podražavanja Zapadu pretstave kao ruski pronalas ci pružaju čitaocu izobilje obaveštenja o delima i ličnostima dosada skoro nepoznatim u Francuskoj. Tako će se upoznati sa onima koji su stvarali projekte za Petra Veliko g, Katarinu i oba Aleksandra. Podroban pregled radova čuvene Katarinine zakonodavn e komisije pokazaće mu jasno već oštro izražen pokret protivu sebarstva i pomaman otpor povlašćenih protivu svake reforme u tome pogledu, čime se objašnjava neuspeh toga pokušaja . Proučavanje diskusija i spletaka u komisiji i oko komisije kojoj je Aleksandar I I stavio u dužnost da pripremi oslobođenje sebara objasniće čitaocu kako se vlada mogla odlučiti na tako značajnu reformu i zašto je unela u nju tako važna ograničenja.

10 Sa toga ruskog gledišta može se lako uočiti kako se jedna tućinska ustanova p resađena u Rusiju preobrazila toliko da je postala kao neka domaća tvorevina. Zemstv o, stvoreno po ugledu na pokrajinske zajednice Zapada, postalo je u Rusiji organ političkog života mnogo snažniji nego njegov slabački zapadnjački uzor; ono je mnogo dubl je prodrlo u narodnu masu. Svojim ustanovama za lekarsku pomoć, za osnovn u nastavu, za zemljoradnju i statistiku, zemstvo je intelektualce, lekare , učitelje, statističare i agronome dovelo u ličnu vezu sa seljacima; njegova delatnos t probudila je unutrašnjost zemlje koju je birokratija bila dovela do ob

amrlosti; ono je naviklo ljude različitog društvenog nivoa da saraćuju kao m eđusobno ravni, i ono je učinilo da čak i u sela prodre osećanje jednakosti pred zakonom . Sličnim preobražajem su se ruske političke stranke, iaka ponikle iz zapadnjačkih stranak a od kojih su čak i nazive pozajmile, izmenile usled čisto ruskih prilika koje su na njih uticale. Ni ustavna stranka, ni liberali, ni socijalisti, ni radnička strank a nisu postupali kao njihovi evropski imenjaci. Rascep - čije su posledice bile su dbonosne za zemlju -između parlamentarnih liberala i grupa sa socijalističkim težnjama potekao je iz suprotnosti između dveju uzastopnih generacija, i njega su ovde pot puno rasvetlili ubedljivi navodi uglednih pisaca iz oba tabora. Posle 1875 godin e rusku omladinu odvratilo je od parlamentarne opozicije osećanje nesavladljivog n epoverenja prema njenim starijim drugovima liberalima, osumnjičenim da gaje potajn e aristokratske težnje. Tako se objašnjava oduševljeno stremljenje ka ekstremnim rešenji ma, koje je u ovoj knjizi označeno kao revolucionaran pokret i koje je, služeći se i d alje zapadnjačkim obrascima, naposletku nametnulo Rusiji jedan režim sasvim različit o d režima ostalih evropskih država. Razlika u gledištima ne oslovljava uostalom i različitost u načinu naučnog obrađivanja. Pi sci ovoga dela, dobro upoznati sa primenom istoriske metode koja se upotrebljava u čitavoj Evropi, izvežbali su se u proučavanju izvora i oni znaju za predostrožnosti k oje kritika zahteva. Oni su umeli da očiste teren od lažnih povesti i anegdota koje su nagomilala dva veka ćeretanja na dvoru i po ambasadama, a takođe i od pogrešnih zap ažanja i tumačenja tuđinskih putnika. Tako su oni uspeli da rasture opsenu romantičnih i luzija o staroj Rusiji (naročito o miru i Saboru). Praktična potreba da se ograniče razmere ove istorije i vrsta čitalaca kojim a je ona namenjena nisu dopuštale da se ovo delo otromi mnogim objašnjenjima u oblik u napomena. Ipak će jedan podroban odeljak o kritičnim delima omogućiti čitaocu da s tvori tačnu sliku izvora za istoriju Rusije i upoznaće ga sa važnim monografija ma i iscrpnim delima u kojima su izneti rezultati stečeni proučavanjem dokumenata. Želim da završim izražavanjem svoje zahvalnosti za čast koja mi je ukazana da francuskim čitaocima pretstavim delo od tako velike vrednosti. Š. Senjobos

11 I Z V O R I Z A I S T O R I J U R U S I J E I R U S K A I S T O R I O G R A F I J A Najstariji izvori za istoriju Rusije jesu letopisi (ili hronike) i dela. Letopis i izlažu događaje hronološkim redom, prema spisima pisanim u manastirima i crkvama, a ponekad i na dvorovima. Ostali su nam od njih mnogi prepisi pisani od XIV do XVI I veka. Najvažnije od njih objavila je Petrogradska arheografska komisija u zbirci Polnoe Sobranjije Ljetopisej (Potpuna zbirka ruskih letopisa), u 22 sveske info lio. Od sredine XIX veka ne smatra se više da je prvi letopisac bio monah Nestor iz Pečerskog manastira u Kijevu. Najstariji deo letopisa (od 850 do 1110— 1116) pripisuje se Silvestru, igumanu Vidubickog manastira u Kijevu, ko ji izgleda da je preradio zbirku nekih ranijih letopisa; u jednoj analizi — možda preterano opreznoj — A. Šahmatov raspoznaje u dosada poznatim tekstovima Povesti min ulih vremena (Povjesć vremennih ljet) čitavih pet uzastopnih slojeva, od kojih prvi potiče iz sredine XI veka. Što se tiče obaveštenja koja se odnose na prve početke, letopi si ih crpu iz narodnih legendi i vizantiskih hronika, kojima su dodali najstari je sačuvane dokumente: ugovor sa Grcima iz 911 i 945 godine, i Rusku istinu (Ruska ja Pravda). Kasnije, u XII i XIII veku, rad letopisaca gubi svoje obeležje celok upnosti: pišu se različite hronike u Kijevu, Novgorodu, Perejaslavlju (južnom), u Galiču, u Voliniji, Vladimiru, Rostovu itd. Od XIII veka, letopisi sever nih i južnih pokrajina konačno se odvajaju i pišu se nezavisno. Od kraja XV pa sve do XVII veka, istodobno sa stvaranjem političkog jedinstva Rusije, rezult ati tih različitih radova ponovo se skupljaju u pregledne celine. Poslednje ovakv o celokupno delo, najopširnije ali i najmanje kritičko, napisano je po naređenju patri

jarha Nikona, čije ime i nosi. Ipak, u ovo doba letopisi gube konačno svoje anonim no i strogo pripovedno obeležje; oni postaju izbor događaja namenjenih da dad u tendenciozno objašnjenje prošlosti, saobrazno novim političkim i verskim shvatanjima Moskve; ili se pak preobražuju u memoare savremenika koji opisuju događaje svoga do ba. Političke tendencije preovlađuju isto tako i u prvom udžbeniku ruske istorije sast avljenom po ugledu na istorisku književnost Poljske, Sinopsisu, koji je objavljen u Kijevu godine 1674, a napisao ga na osnovu hronika Teodosije Safonovič. Broj mem oara (ili kazivanja) uvećava se, naročito počev od Doba Nemira (1613); od kraja XVII v eka oni se ređaju bez prekida i sačinjavaju glavni izvor za proučavanje ruskoga živ ota. Njima treba dodati i pričanja tuđinaca o Rusiji, od kojih je najstarije napisao Sigismond fon Herberštajn, Rerum Moscoviticarum Commentarii, 1549 godine. Proučavanju dela pristupili su ruski istoričari znatno kasnije nego proučavanju letopisa; ali su postepeno ti dokumenti o unutrašnjem životu, državnoj uprav i, pravu, ekonomiji, finansijama itd. zauzeli glavno mesto u istoriografiji. Izv esno, za najstarija razdoblja oni su mnogo oskudniji nego oni kojima raspolaže zap adna Evropa: od XII do XV veka oni su veoma malobrojni: dokumenti koji se tiču ist orije Moskovske države pojavljuju se u znatnoj količini

12 tek od druge polovine XVI veka. Najstariji takvi dokumenti čuvani su prvenstveno u manastirima; odatle su ih uzimala privatna lica, muzeji, bibl ioteke, Arheografska komisija sastavljena naročito u tome cilju (1827—1834), i napos letku državni arhivi. Zbirke dokumenata nekadanjih javnih ustanova bile su velikim delom uništene požarima, naročito za Doba Nemira, a isto tako u godini 1626 i 1812. I pak, znatan broj tih dokumenata, onih koji su poticali iz centralnih ustanova a naročito iz oblasnih uprava, sačuvani su, i to uglavnom posle Doba Nemira; ima ih iz obilno počev od vladavine Katarine II. To su najpre dokumenti o diplomatskim od nosima, o vojnoj administraciji i finansijama; potom policiska akta (o javn oj bezbednosti i moralu); i naposletku akta pravosuđa, koje se stapalo sa administ racijom. Diplomatska akta od kraja XV veka bila su proučavana i objavljena na jpre u Zbirci državnih akata i ugovora (Sovranjije gosudarstvenih aktov i do govorov), u 4 sveske, od 1813 do 1822 godine, a potom u Zborniku Društva za rusku istoriju, gde su objavljeni i izveštaji stranih diplomatskih pretstavnika u Rusiji (od kraja XVII veka). Kasnije se prešlo na proučavanje vojnih i finansiskih aka ta, kao i rodoslovnih knjiga (Razrjadnija knjigi, zvanično ustanovljena 1556 i 1686 godine) koje su određivale mesta na koja su imali prava izvesni članovi iz na jviših plemićskih porodica. Među dokumentima o zemljišnim posedima plemstva obavezn og da vrši vojnu ili javnu službu (lena i domeni) i fiskalnih dokumenata, da nav edemo knjige za »upisivanje« (piskovija) i knjige za »oporezivanje« (perepisanjija), koje su s vremena na vreme ustanovljavane da bi se odredio porez: u prve, starije po posta nku, upisivana je zemlja koja treba da plaća porez; u druge, koje potiču iz treće dec enije XVII veka, upisivana su isto tako ognjišta (dvor) poreskih obveznik a. Od svih sudskih dokumenata najbolje su proučeni zakonici: Ruskaja Pravda, Sudeb njih, Zakonik (Uloženije) cara Alekseja Mihailoviča. Potpuni zbornik zakona kasniji h od Zakonika, I serija, od 1649 do 1825 godine, u 46 svezaka, objav ljen je 1830 godine. U arhivima se čuvaju takođe mnogobrojni dokumenti koji se odnos e na pravne nauke. Akta iz privatnog prava manje su sačuvana; među najinteresantniji m spomenućemo ona koja su određivala razne stupnjeve lične potčinjenosti (od sebarstva p a sve do obaveza dužnika prema poveriocima), ugovore o prodaji i kupovini, bračne ug ovore, testamente. Naučno proučavanje ruske istorije započeo je u XVIII veku najpre Rus Tatiščev (1686—1750) i Nemac orijentalist Vajer (1694—1738), potom Rus Lomonosov (1711—1 765) i Nemac Miler (1705—1772), i naposletku Rus Ščerbatov 1733—1790), — kao i njegov takmac Boltin (1735—1792), prvi koji je razmišljao o unutrašnjoj istoriji Ru sije, — Nemac Šlecer. Bajer i Šlecer bavili su se samo najstarijim periodom ruske isto rije; Bajerovi radovi sačuvali su i danas svoju vrednost; naprotiv, Šlecer, slavni o

snivač istoriske kritike, pošao je od pogrešne pretpostavke da su letopisi, zvani Nest orovi, delo jednoga istog pisca, da su sve njihove varijante samo prosta preinačen ja prepisivača, i da se može uspostaviti prvobitni tekst — kao što se uspostavlja tekst klasičnih pisaca —

13 izbacivanjem tih preinačenja. Tatiščev i Ščerbatov nameravali su, iako se nisu za to dovol jno bili pripremili, da na osnovu letopisa sastave povezanu istorisku povest. Ta tiščev je samo grupisao sasvim mehanički, prepričavajući ih jezikom svoga doba, sva obavešte nja koja je našao u raznim rukopisima letopisa; ako je njegovo delo sačuvalo do dana s izvesnu vrednost, to je stoga što se on poslužio nekojim dragocenim rukopisima koji su se kasnije izgubili. Ščerbatov je, naprotiv, umanjio vrednost svoje dokumentacije jednim pokušajem pragmatičkog izlaganja prema književnom ukusu svoga doba; pa ipak, on nad Tatiščevim ima to veliko preimućstvo što je osim Letopisa iskoris tio i diplomatske note, čiju je istorisku važnost već bio naglasio Miler, vredni uprav nik arhive Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi od godine 1765. Miler, koji je pomogao Ščerbatovu da napiše svoju Istoriju, imao je takođe nameru da objavi diplomatsk e dokumente. Njegovu nameru ostvario je tek posle njegove smrti kancelar N. P. R umjancev (Zbirka državnih akata i ugovora, u 4 sveske; početak V sveske sačuvan je u n epovezanim listovima), koji je naredio da se sistematski istražuju najstariji ruko pisi sačuvani po manastirima; ta istraživanja omogućila su sem toga Kalajdoviču i Stroev u da sastave dragocene spiskove starih rukopisa. Čuvena Istorija Ruske države od N. M. Karamazina obično zanemaruje rad istoriografa XV III veka. Karamzin, koji je kao i Lomonosov smatrao istoriju za književno delo, po pularisao je rusku istoriju i pridenuo svojim junacima sentimentalne ideje svoga doba. Glavna je mana njegove Istorije što je sačuvao tendenciozni karakter istoriskih radova XVIII veka slaveći monarhiju i svodeći čitavu rusku evoluciju na ove tri faze: ujedinjenje, raspadanje i ponovno uspostavljanj e državne oblasti (Kijev, apanaže, Moskva pod samodržnim vladarima); zbog toga su mu n ajmlađi njegovi savremenici uskoro zamerali što mu nedostaju kritički smisao i filosof ske ideje. Jedan učenik Šlecerov, profesor Kačenovski, zasnova »skeptičku školu« i pokuša da meni na istoriju Rusije shvatanja zapadnjačkog romantizma. Pod izgovorom da je prv obitna istorija svih naroda zasnovana na prostonarodnim legendama, te je uvek ba snoslovna, on je izjavio da je čitav početak ruske istorije, kako ga opisuju letopis i, »pun bajki«. Njegovi učenici išli su čak dotle da su tvrdili, no bez dovoljno dokaza, k ako je ruska istoriografija verodostojna tek od XIII veka, doba kada izgleda da je sastavljena istorija prethodnih stoleća. Pri tom oni preteruju, poput Šlecera, u isticanju prvobitnog divljaštva ruskih plemena. Njihovi protivnici, Butkov i Pogod in, nisu imali nimalo muke da pobiju njihova tvrđenja, te je skeptička škola uskoro iz gubila svaki uticaj. Proučavanje Šelingove i Hegelove filosofije nagnalo je tadanju mladu generaciju da s e zapita kakva je bila uloga Rusije u svetskoj istoriji. P. J. Čaadaev, koji je pr vi postavio sebi to pitanje, tvrdio je kako ruski narod nije nimalo sklon da igr a istorisku i svetsku ulogu, kako je njegova prošlost prazna i kako on nema budućnos ti, sem ako bi usvojio jedinu ideju koja ima istorisku i svetsku vrednost: ideju hrišćanstva u njegovom zapadnjačkom obliku katolicizma. Međutim organsko shvatanje isto rije, koje su mladi ruski naučnici pozajmili od nemačke

14 filosofije, propovedalo je naprotiv da budućnost proističe iz prošlosti, kao plod iz s etve, te prema tome ako je ruski narod sposoban da igra kakvu ulogu u istoriji čov ečanstva, to dolazi otuda što je klica njegove istoriske misije već postojala u njegov oj prošlosti. Pogodin, postavljen godine 1836 za profesora istorije na Moskovskom univerzitetu i zvanično pozvan da brani »istorisko pravoslavlje« od »kleveta skeptika«, po

u istočnjačkom pravoslavlj u i zemljoradničkim zajednicama ili miru oni su videli dvostruki vid. Po njemu. sušta stveno emocionalnu. i da je tatarska vladavina bila isto tako »neophodna«. polazeći od razvoja plemenskog režima na kome su se zasnovali odnosi između kneževa vladajuće dinastije. čak i oni najsitniji. nego iz plemena. S. Polevoj nastavio je n jegov pokušaj sa više veštine. usvojio i razvio teorije dvojice profesora univerziteta u Dorpatu. od kojega su jedan primer videli u razgranato j lozi ruskih kneževa. finansiskog i monetarnog sistema. sveštenstva. pristalica teorije plemena. koja se mogla primeniti na Zapad kaogod i na Rusiju. a objavio je takođe i dela o istoriskoj geografiji. So lovjev. on se okomio da dokaže kako svi događaji. M. Pošto je jedan mlad istoričar. pravnih istoričara koji su tvrdili da je ruska država ponikla ne iz o pštinske zajednice. i slavenofila. etnografiji i statistici. on je ispunio svojim radovima 27 svezaka časopisa toga društva. suprotstavi o državi. slavenofili su uporno dokazivali da su to njegovi najstariji obl ici. branilaca teorije opštinske organizacije. Iako su zemljoradnička zajednica i mir u Rusiji relativno pozni oblici zajedničkog z emljoposedništva. razvila se 15 živa prepirka između zapadnjačkih istoričara. Ali i kod njega ta »neophodnost« postaje malo po malo »smisaona«. rusk a istorija otpočinje jednim idealnim dobom života u zajednici. vojske. knezu i njegovim ratnicima. Solovjev (1820—1879) je pokušao da postavi zakon istoriskoga razvitka Rus ije. Međutim. Po njegovom tvrđenju je taj sistem socijalnog uređenja postojao . Vizantije i od Tatara. i ta osnova treba da bude pre je dna ideja nego kakav stvarni događaj.duhvatio se prvi da istražuje dokaze za tu misiju. Zapadnjaci su uneli isto toliko oduševljenja u svoja istraživanja. i on je narod i zemlju. gde je sve jasno koliko i ograničeno. E versa i Rajca. i da u njima vidi dokaze natprirodne i čudesne misije Rusije. i uopšte uzev. dotada potpuno nei spitanu. sa patriotskim i mo narhističkim shvatanjem koje je bilo glavno obeležje ruske istoriografije do Tatiščeva i Karamzina. građana. imaju izvesnoga smisla. iako nisu uspeli da potvrd e teorije slavenofila. oni su zapadnjačkoj duši. Bjelaje v. Konstantin Aksakov primenio je ova shvatanja na istoriju. seljaka. te se na kraju krajeva istorija Rusije i dalje svodi na istoriju vrhovne vlasti. i oni s u dugo bili dragocen izvor za proučavanje ruskoga života. Rajca. koja su sa čisto is toriskoga gledišta imala mnogo veći obim. zem ljoradnje i zemljoposedništva. on je veoma nevešto i jednostrano ispunio filosofski deo svoga zadatka. pravnih a kata i ustanova. suprotstavili istočnjačku dušu. te elemente »unutarnje istine«. već da je to naprotiv bio pot reban prelaz u istoriskom razvitku Rusije koji je donosio postupno jačanje njene p olitičke moći. kojoj se koreni gube u carstvu mistike i vanzemaljsko g života. jedne specifično ruske ideje. da istakne uzastopne periode narodne istorije i njene odnose sa sveopšt im razvitkom. racionaln oj i logičnoj. verski i soc ijalni. Nestručni istoričar N. Istovremeno objavljen je u Aktima arheografske ekspedicije rezultat ist raživanja vršenih od 1829 do 1834 godine po arhivama državnih manastira. te su toga radi počeli proučavati socijalnu istoriju Rusije. Rukovođen radovima Eversa. D. On je prvi raskinuo. Slavenofili su na svoj način rešili tako postavljeni problem. »opštežića«. naročito zbog svog podrobnog proučavanja letopisa. treba u samom narodu tražiti osnovu čitavoga istoriskog razvitka. zadatak istoričara nije da u živopisnom obliku iznosi dramske događaje i junačne ličnosti. koja je bitno ruska. tim tuđinskim elementima unesenim iz Skandinav ije (Varezi). kojoj se posvetio I. Oi je upravio svoju pažnju na istoriju plemstva. Polevoja i Pogodina. U toj osobitoj milosti proviđenja on je video glavni dokaz »u zvišene uloge« dodeljene Rusiji u budućnosti. Kao sekretar Društva za rusku istoriju i starine u Moskvi od 1848 do 1867 godine. On dokazuje da podela Rusije na apanaže nije nastupila kao vraćan je unazad posle tobožnje sjajne epohe pod samodržnom vlašću. Iako je mnogo zaslužan za rusku i storiografiju. U težnji da otkrije postojanj e zakona uzročnosti u istoriskom razvitku. Zato on odbija da prizna kako je ideja monarhije bila ostvarena još od početka istorije. nego da obeleži unutrašnji razvoj istorije i istinsku vezu među događajima. prema novom učenju. iako bojažljivo. što je pružilo prvu osnovicu za proučavanje te istorije. Po njemu. koje je prekinuto stvaranjem države.

ali je kasnije tvrdio sve upornije da je neophodn o potrebno temeljno i kritično proučavanje izvora. Kostomarov (1817—1885) dao posle istraživanja po arhivama i koje je naročito posvetio istoriji Male Rusije ili Ukrajine. Zabjeljin posv ećuje se istoriji spoljnih oblika ruskoga života i daje sliku. prema tome Rusija. pojedinac je izvor samovolje i sebičnosti. Sasvim različit bio je u ovom prelaznom dobu rad moskovske škole. u međuvremenu su socijalni uslovi koji su proisticali iz plemensko ga uređenja i preovlađivali na jugu. u Domašnjij bit ruskih carej (Domaći život ruskih careva) 1862. zbog toga. Drugi jedan pravni istoričar. ne pojedinac. po njegovom mišljenju to načelo ne samo da nije pozajmljeno od zapadne Evrope. i Domašnjij bit ruskih caric (Domaći život ruskih carica) 1869 godine.u Rusiji sve do Petra Velikog. 16 Po Hegelu. tu dragocenu zbirku ruskoga folklora. neprestano zauzet brigom da razdeli razne gradove članovima svoje porodice. nasuprot Kavelinu. da napiše istoriju naroda a ne države ruske. pisac važnih studija o istoriji ruskih ustanova i priv rženik Hegelove filosofije. Zabjeljin je hteo takođe. Njegova Ruskaja Istorija. već »građanska zajednica. već je ono rezultat — potpuno logičan iako veoma zakasneo — sopstvenoga razvoja Rusije. koji se po njeg ovom tvrđenju završio stvaranjem načela o državi. I. života i običaja u Moskvi u XVII veku. koji se na jugu osećao pre svega članom plemena. ali bez velike sreće. u Kijevu. Knez. Čičerin. njemu je nedostajala naučna priprema koja bi mu omogućila da govor i o najstarijim vremenima. Kavelin posta vio je sebi cilj da je izmeni polazeći od načela unutarnjega jedinstva i tražeći u njemu zapadnjačke elemente. odbio je da prizna tu ulogu pojedinca. Za pravnika postoji istinski pravna organizacija tek od tre nutka kada porodica prevagne nad plemenom. imali vremena da se izmene na moskovs kom severoistoku. prema Hegelovom tvrđenju nije bila država. kao i svaka zajednica u kojoj prvenstvu je privatno pravo. zato je on nagomilao sasvim nekritičke pretpostavke o s lovenskom poreklu preistoriskih stanovnika ruske teritorije. potom doba porodične i pr ivatne svojine.« Prepirka slavenofila i zapadnjaka bila je vrlo živa u godinama 1850 i 1860. A pobeda porodice i porodične svojine nad plemenom i nad odgovarajućim sblicima svojine prestavlja stalan potstrek. Ipak. Ova teorija nije uspela da zadovolji istoričare ruskoga prava. koji je sveopšta osobina čovečanstva. ali su naučnici ubrzo napustili te dve filosofije o ruskoj istoriji da bi se više posvetil i stvarnim činjenicama. Buslaev izučava prv enstveno rusku umetnost i njene odnose sa književnošću. u istoriji. poslednjeg pristalice Karamzina. treba tražiti uzr ok neotklonjivog i prastarog raspadanja plemena. sa pozivanjem na neposredne izvore. I sto se tako u toku toga raspadanja plemenskog uređenja ostvarivala postepeno pobed a i oslobođavanje pojedinca. Plemenski režim. naučni rad Bestužev-Rjumina (1829— 1897). ovaj istoričar pokaza se upočetku raspoložen da uzme za lozinku »nacionalnost«. Preterivanje u primeni njegove metod e dovelo je najzad petrogradsku istorisku školu do besplodnosti. počeo je na severoistoku da smatra s ebe za naslednoga gospodara i počeo je da zasniva svoje odnose na ličnoj svojini. i tek za njegove vladavine ustupio je mesto državno m uređenju. izdat a u Petrogradu u 2 sveske 1872 i 1885 godine. I baš u tome potstreku. ali. Do toga zapadnjačkog načela o evoluciji pojedinca dolazi Kavelin. jeste zbornik događaja. poslužio je kao prelaz. Afanasijev objavljuje svoje Narodnija legendi i skazki (Narodne legende i pripovetke). U iskušenju da se sl oži sa shvatanjima slavenofila. kojoj je donekle umanjio vrednost popušta jući težnji — koja je tada bila omiljena — da objasni narodne pripovetke obožavanjem sunc a. u njegovim Monografijama . Mnogo srećniji bili s u radovi koje je M. Čičerin stavlja vladavinu pojedinca na početak istoriskog razvoja Rusije. kao i režim zemljoradničke zajednice za njega su samo pojave iz obla sti privatnoga prava. kao i izvor privatne svojine. Između stare i nove istoriografije. K. gde se bio usredsredio ruski život potisnut nomadskim najezdama. D. država izraz najveće duhovne slobode. F. na osnovu d okumenata iz dvorskih prikaza (centralnih arhiva). već je.

1868—1889. istoričar zapadne Rusije i pisac jedne Istorije ruske nacionaln e svesti (Istorija Ruskago samosoznanjija). Danilevski. kao što su prethodne decenije b ile ispunjene rasprama slavenofila i zapadnjaka. i da se Rusija može spasti Jedin o ako se najreakcionarnijim merama primora da se drži vizantiskih načela. a to će reći u vremenu kada su intelektualni 17 ruski krugovi. konzervativnih zapadnjaka. To shva tanje delili su u isti mah i branioci prava naroda nastanjenih na granicama Rusi je. koja im je bila zajednička. kako smo već kazali. oni su već bili dali — suprotno vladinim očekivanjima — liberalno tumačenje. pozajmio je od nemačkog istoričara Rikerta doktrinu o neprome nljivosti i neizmenljivosti »istoriskih tipova civilizacije«. Kojalovič. Da bi se suzbijao taj obrazovani st alež (inteligencija). posle teške reakcije za vlade Nikole I. Pod uticaj em tih nacionalističkih težnji preduzeta su izvesna čisto istoriska istraživanja. niti pak liberali samo iz redova zapad njaka. koje su izmenile čistotu te »nacionalne svesti«. svoja istraživanja upravio je on na s tvaralačku ulogu države. To se dogodilo sa Bestužev-Rjuminom i njegovom petrogra dskom školom. Njegovo je delo i Ruskaja Istorija v biografijah (Istorija Rusije u životopisima ). kojima je bio ci . Ilovajski i Samokvasov. očekivali liberalne reforme Aleksandra II. sličnih nepromenljivim v rstama iz biljnoga i životinjskog carstva. Jedan mlađi na učnik. zajedno sa Konstantinom Leontijevom. Ruski poraz na Krimu — koji je delimično bi o povod teoriji Danilevskoga — i poljski ustanak 1863 godine vratili su mnoge umer ene liberale nacionalizmu. i koje je dugo vremena ostalo glavna istoriska čitanka i narodni udžbenik. da stvori — oslan jajući se na prirodne nauke — pojam osobene slovenske duše. i uporno su poricali normansko poreklo prvih ruski h knezova. Prva od ovih stranaka pokušala je. između o stalog i ona što su ih vršili samouci Zabjeljin. Naučnici koje smo spomenuli pojavili su se krajem pedesetih i početkom šezdesetih godi na prošloga veka. oduše vljenje za ideju posebne ukrajinske narodnosti praćeno je istinski moćnim izražavanjem . Poznije je napustio istoriska proučavanja radi 18 teoriskih radova iz oblasti politike. Konzervativno zapadnjaštvo naročito je pretstavljao rečiti publicist Katko v i pravni istoričar B. 1872 popularno delo koje opisuje život i rad najznamenitijih ličnosti ruske istor ije. suprotstavljene su mu urođene osobine prostoga naroda.i Istraživanjima (Monografii i izsledovanija). Konzervativno slavenofilstvo išlo je čak dotle da je tvr dilo. sociologije i filosofije. Ovaj je. O nacionalnoj ideji. liberalnih slavenofila i liberalnih zap adnjaka. koji je bio antidarvinist. da »liberalni i ravnopravni napredak« n aposletku dovodi do propasti svaki narod. Ali su njihove političke ideje usk oro bile nadmašene. 20 svezaka. unesene spolja. i ljudi koje su u Evropi netačno nazivali panslavistima. kojoj je pripisivao osobenosti društvenog života stare Rusije. koji su pok ušali da dokažu — pomoću »popularne etimologije« osobnih imena — da su Istočni Sloveni bili p tari stanovnici ruske zemlje. sa Kostomarovom i naročito sa njegovim prijateljem Kulišem. oba tabora su se podelila i stvorila četiri posebne stranke: konzervativnih slavenofila. kao i prirodnjak N. Istoriografija šezdesetih i sedamdesetih godina prošloga veka bila je ispunjena borbom konzervativaca sa liberalima. Čičerin. osob ito u višim i obrazovanijim društvenim redovima. Petrograd. što je bio i san Danilevskoga. primenio na istoriju Rusi je hegelovsku teoriju o prvenstvenosti države. a to he reći pristalica ma jedne sveslovenske federacije sa prevlašću Rusije i Carigradom kao prestonicom. Danilevski (1822—1885). usvojio je odmah krajnja shvatanja nacionalizma o »narodnoj svesti« i potrebi da se iz ruske duše uklone sve kasnije poza jmljene osobine. Konzervativci se nisu regrutova li samo iz redova nekadanjih slavenofila.

i on je smatrao da su te prepreke pomogle ruskom narodu da sačuva »samoniklos t svoga prirodnog uma«. kako vidimo. Liberalno slavenofilstvo. Istoričari ruskoga prava. P. M. A. koji je bio bliza k prijatelj Semevskoga. ispoljavaju uvek i svuda gde narod sam stu pi na poprište i dela nagonski. Semevski bavio se posebno sebarstvom. Jedan prij atelj Kostomarova. da naučno razvije svoje ideje onoliko koliko su one zasluživale. jedinim koje su postojane«.lj da suzbijaju radikalne doktrine toga doba. naići će čitalac na obaveštenja o tome koliko je naro d učestvovao pri osnivanju države u južnoj Rusiji. ali. ipak je on ostavio či tav niz veoma interesantnih radova koji objašnjavaju osobenosti ruske istorije p rimitivnim ekonomskim uređenjem zemlje. našlo je svoga prvog pretstavnika u originalnoj ličnosti A. kao u istoriji raskola (crkvenog rascepa) i sekti — u oblasti vere. Pipin († 1904). Ščapov je godine 1864 počeo da razmišlja o o dnosima između sila i zakona spoljnoga sveta i snage ljudske prirode. no koji su naučno ispitivali mnogobrojne 19 dokumente o postupnom evropeiziranju zemlje. kojima je bil a oduševljena generacija šezdesetih godina prošloga stoleća. ali je njemu nedostajalo vremena da izbliza prouči taj razvitak. Mordovcev. Iako nije mogao. pripada u izvesnom smislu toj školi. Ščapov utvrđuje »da se razvija jedan nov evropski umni tip«. koja donose mnogo novih činjenica što ih je pisac nagomilao da bi potkrepio svoju tezu o liberal nom zapadnjaštvu i koje ostaju dragocena pomoćna dela. i Aristov je pošao za njegovim primerom. napisao je o slovenskoj književnosti. on se isključivo ograničava na to da poredi spoljne uticaje koji objašnjavaju evr opeizaciju Rusije. N. usled svojih životnih teškoća. Gradovski († 1889). i ona je tvrdila da se ta volja i ta misao. Mjakotin. Brikner. Pod uticajem Bukleove knjige on je pokušao kasnije da objasni istoriju Rusije istorijom prepreka koje je »fizički i etnološki« razvitak ruskoga naroda suprotstavio njegovom »umnom usavršavanju« koje bi se vršilo na »naučnim i racionalnim« osno ama. specialisao se u proučavanju »antidržavnih elemenata« u prošlosti. profesor u Dorpatu. V. kao što su kasnije koris no činili Melnikov i Prugavin. zaslužuje istu zamerku. fizičkim i a ntropološkim. te zbog toga i nije dublje proučio niti dovoljno dokaz ao svoju glavnu misao. ne vezujući ih za unutrašnju istoriju zemlje. D. Već krajem pedesetih godina prošloga veka Kelsijev poče da proučava verske sekte u Rusiji. među opštim pogledima na koje se nailazi u njegovoj knjizi ima ideja o postupnoj evropeizacij i Rusije. J. i kao u istoriji kozaka i seljačkih pobuna za vreme ropstva — u soc ijalnoj oblasti. značilo odreći se konačno ponovno g uzdizanja i slavljenja drevnih osnova ruskoga života. A. Populistička teorija poklanjala je pažnju samo proučavanju aktivnih manifestacija volj e. I on usvaja pretpostavku da postoji organska veza između te evropeizacij e i raznih faza u unutrašnjem razvitku Rusije. u odeljku ove Istorij e gde on govori o Kijevskoj epohi. čija čuvena i već spomenuta Istorija ide do godine 1774 i oslanja se na arhivske dokumente koje je on prvi upotrebio i koje je on čes to navodio doslovno. o zakonima k oji upravljaju njihovim uzajamnim delovanjem i o ispoljavanju tih zakona u istor iji. koji se pre svega brine da ispuni svoju pripovedačku dužnost. a naročito A. Ščapova (1830—1883). za čije su naseljavanje i iskorišćavanje bila po trebna mnoga stoleća. koji je odlučno nameravao da pobije slavenofilske teorije o pr ošlosti Rusije. misli i osećanja narodne mase. V. Liberalno zapadnjaštvo okupilo je izvestan broj naučnika koji su manje obraćali pažnju n a istoriski razvitak. o čemu je ostavio dokumentarne radove prvoredne važnosti. Tek od vremena Petra Velik og. Ovo je. koje je propovedalo teoriju populizma (narodnjičestvo). U tome pravcu otpočeše dakle populisti svoja istraživanja. Tu treba na prvom mestu spomenuti S . »Tada mi je postalo jasno — piše on — da je i najsavršenija apstraktna socijalna i pr avna teorija nepostojana i proizvoljna ako ne počiva na naučnim osnovama. pokazali su se oštroumnij . Nema tesne veze između glavnih ideja i pričanja Solovjeva. Pošto je prošao kroz idej e slavenofila i zemljoposednički liberalizam. koje sputavaju država i obrazovani slojevi. koji j e hteo da na proučavanje istorije primeni metod prirodnih nauka. Solovjeva. o etnografiji raznih ogranaka ruskoga naroda i socijalnom pokretu nove Rusije niz opširnih studija. i to poglavito »pod uticaje m prirodnih nauka«.

Sada je bilo glav no ustanoviti stepene sličnosti ili razlike između Rusije i Zapada u toku istoriskog a razvitka. I on je posvetio sav svoj znalački trud da pronađe tragove tih klica. on u njemu vidi jednu »živu snagu. ali on dolazi do rezultata koji ga stavljaju u red liberalnih zapadnj aka. posvetio je naročite studije Zemskim Soborima i za konodavnim odborima XVIII veka. I. i baš to načelo aktivnosti sačinjava za njega binost nacionalnog pitanja. Kovalevski. Latkin. On se čak trudi da ih otkrije i u pokušajima koje je vlada činila u XVIII veku da okupi zakonodavne odbore koji su imali da izrade građanski zakonik . Sergejevič je zašao u uporednu istoriju. Ova uporedna metoda duboko izmenjuje shvatanja istoričara. Rus ki istoričari od 1880 do 1900 godine prihvatili su u većoj ili manjoj meri ovo novo shvatanje. V. učenik Engleza Enria Samner Mena. zanemarujući pri tom tehničke i spoljne pozajmice koje je Rusija uzela o d zapadne Evrope. veruje više u aktivnu ulogu nar oda u prošlosti. kaogod što mu nije otkrilo da su postojali najneophodni ji uslovi za normalan društveni život. Gradovski polazi od gledišta koje izgleda da treba da ga uvrsti među liberalne sl avenofile. Zbog t oga je korisno pozabaviti se univerzitetima koji su unapređivali naučno istraživanje i stvorili različite škole. da ih nikako ne treba pripisivati slučaju i da se mogu objasniti samo dejs tvom istih uzroka«. on se nada da će taj razvoj dov esti u budućnosti do oblasne autonomije. Kada ih je autokratska vlada primorala da napuste svoje katedre i da se nastane u tuđini. I tako je pitanje evropeiziranja Rusije potisnuto u drugi red. koja je poslužila kao uzor dr ugim školama. narod ostao miran posmatrač. On vidi njihov p otpuni razvoj u odnosima između vječa (narodnoga skupa) i kneza u staroj Rusiji. i ona objašnjava sličnosti ne pozajmljivanjem. klice poli tičkih sloboda postojale su u Rusiji. Da bi se to postiglo.i. iako se on nije naročito odao ruskoj istoriji. Po njemu. M. umesto da upravlja događajima. u Zemskim Soborima. skupštinama koje su l ičile na savremene pretstavničke 20 ustanove na Zapadu. Najglavnija od njih bila je neosporno moskovska škola. Ona konačno uništava i predrasudu da je svaka sličnost iz među ruske istorije i istorije zapadnih zemalja posledica neposrednog po zajmljivanja. samo je za vreme moskovskog perioda ruske istorije. a naročito pro učavanje ruske provincije. gde je Vinograd ov uskoro stekao veliki ugled svojim predavanjima u Oksfordu i svojim radovima o . iako on polazi od slavenofilskoga shvatanja da je narodni organizam ak tivan činilac i sposoban za napredak. ipak proučavanje ruskih ustanova. daleko od toga da narod s matra za tromu i trpeljivu masu. jednu moralnu ličn ost«. ona poništava tvrđenja slavenofila. u XVI i XVII veku. trebalo je pribeći sociološkim metodama. sav zauzet pisanjem svoje Istorije. U svakom slučaju. U Moskvi su naročito Maksim Kovalevski i Pavle Vinogradov bili prvi propovednici tih shvatanja. njega to ne navodi da — poput Čičerina — očajava zbog »naroda« niti da svu svoju nadu položi u »državu«. uistini prvi zaveo u Rusiji uporedno proučavanje i storije. Solovjev. Ipak. i t o privremeno. Iznenađen postupnim oslobođavanjem ru h društvenih staleža počev od druge polovine XVIII veka. koji s u iz originalnosti ruske istorije izvlačili ubeđenje da se ona ne može porediti ni sa jednom tuđom istorijom. kaogod i u ostalim evropskim zemljama. Sergejevič. ne beše stvorio svoju škol u. Sve do 1905 godine ova generacija naučnika radila je mirno i pod normal nim uslovima naučnog života. Jedan učenik Sergejeviča. Tvrdeći da su »sličnosti što ih pokazuju te ustanove sa zapadnjačkim ustanovama tako mnogo brojne. Pre svega. drugi jedan istoričar ruskoga prava. ali s u one tu bile ugušene tatarskom vladavinom i vizantiskim svatanjima. tako on oduzima od konzervativaca — dajući mu demokratski opseg — pojam »nacionalizma« koji su oni bili monopolisali. ali je M. Jer. nego uporednošću bitnih razvoja istoriskoga života. on ih otkriva i kasnije. posvećujući se u isti mah i univerzitetskoj nastavi. Zasluga za popularisanje novih shvatanja i metoda pripada pre profesorima opšte istorije nego profesorima ruske istorije. nije mu pružilo nijednoga primera u prošlosti da je narod i grao ulogu aktivnog činioca.

Tvorac te kijevske škole je V. o istoriografiji i bibliografiji ruske istorije. Hruševski. Ipak. od kojih imamo. Peretjat koviča. Iako je. Platonov. pored ostalih. Svo jom veštinom da ocrta istoriske ličnosti. za kojima su došli radovi Korsakova. Dovnar-Zapoljski. a to će reći unutrašn joj istoriji. naročito onih iz najstarijeg istoriskog doba. počev od 1890 godine. Bahaljev. koji su nap isali nekoliko odeljaka ove knjige. objavili su korisne rasprave. jer postaviše sebi za cilj. na koje je on izvršio jak uticaj. osim nekoliko opštih pregleda. Kizeveter. Prjesnjakov i Pavlov-Silvanski usvojili su potpuno pravac moskov ske škole. čije istoriske tradicije potiču od Kostomarova. svo jim darom istoriskog oživljavanja i svojom jasnovidnošću. na primer na Droček -Drozdovskoga. odali su se prvenstveno proučavanju i storije južnih ruskih kneževina u doba prevlasti Kijeva. teoriski. kada je 1894 godine postao profesor univerziteta u Lavovu. Nj egovi učenici. profeso ra Kijevskog univerziteta. Jedan od njegovih učenika Zamislovski. na Vladimirski-Budan ova i Romanovič-Slavatinskoga — u Kijevu. F. P. nacionalni pravac. još p ostoji i njega pretstavljaju Filevič i Čečuljin. M. Bahaljev je igrao. moskovski istoričari posvetiše s e više proučavanju ruskih ustanova i socijalnim pitanjima. Šmurloa. da dokažu pravo oblasno g stanovništva i teritorija na kojima ono stanuje ka samoupravu ili čak i na nezavis nost. 21 Na Petrogradskom univerzitetu uticaj Bestužev-Rjumina još dugo je gospodario. koji se naročito bavio istorijo m zapadne Rusije i Litvanije. kao i svojom oštroumnom analizom izvora. izvršio je veliki uticaj na javnost i na svoje učenike. Hruševski. Golubovski. proučavala se naročito oblasna istorija ukrajinskoga juga. Ljubavskoga. Ljaskoron ski i Evarnicki. V. iako donekle bezoblične i glom azne. Ključevski. pisca jedne važne studije. iako se još nailazi na uti caj Bestuževa i Zamislovskoga u radovima E. Uticaj pravnih istoričara i stoga univerziteta. Đakonov. Antonovič. Družinjin. gde je 1897 godine odlični naučnik Ključevski zamenio ostarelog Slovjeva. pretposlednju fazu r uske istoriografije. marksizam pripomogao da se unište izvesne istoriske predrasude koje su se bile raširile oko 1870 godine u doba populističkog u ticaja. A. Ali u Kijevu ta proučavanja dobiše veoma jasno političko obeležje. istoričar velike kneževine Litvanije. ali najmlađi od ovih i storičara. Proučavanje oblasne istorije započeo j e u Moskvi svojim radovima Bjelajev. Gradovskoga i Sergejeviča. Petrogradska istoriska škola izvršila je svoj uticaj i na radove Ikonjikova. nasuprot tome Lapo-Danilevski. bio je veoma jak. Andrijašev. naročito S. otišao je do krajnjih granica toga odricanja od svakog izvođenja zaključaka i svakog istoriskog konstruisanja.istoriji engleskoga prava u srednjem veku. On je smatrao da čitava savremena generacija treba da se posveti isključivo prethodnoj kri tici izvora. uze na sebe ulogu branioc a novih ukrajinskih težnji. Pod uticajem Vinogradova i njega. a da se uzdrži od pisanja ruske istorije ili pojedinačnih spisa na osnovu arhivskih dokumenata. čiji Pregled ruske istorije — objavljen pri kraju njegova života ili posle njegove smrti — ni izbl iza ne odrazuje čar njegove žive reči. prema učenju Kostomarova. on ipak nije uneo mnogo novina u istorisko proučavanje događaja. Miljukov i A. koji takođe potiče od Bestuževa. potrudiše se da dovedu u sklad tu tradiciju svoje šk ole sa življim metodama Ključevskoga i moskovskih istoričara. Ilovajskoga. Pod njegovi m uticajem napisana je najpre knjiga Tugan- 22 . na Zagoskina — u Kazanju. u manjoj meri. Ovoj školi pripadaju i P. posebice središnih ustanova. Ivanov. Molčanov ski. oni su ostavili dosta svojih učenika u Moskvi. Petrovskoga i Filipova — u Moskvi. Doba marksističkog upliva obeležava. i Ditjaćina — u Harkovu. sličnu ulogu na Harkov skom univerzitetu. Lohvickoga. N. čitav niz dragocenih r asprava o istoriji prava i raznih ustanova. Borzakovskoga i M. Na Kijevskom univerzitetu.

a pod upravom jedne »ideokratske« vlade koja bi pret stavljala jednu »demotičnu« upravljačku klasu. Gesshishte Rus slands u. učenici Ključevskoga. Nekoliko evrazista. osim celokupnog dela Ser D. 1863—1877. a da je nalazila političkog izraza u monarhiji. u zbirci Story o f the Nations. a potom značajno delo N. L. N. B. A history of Russia. Berlin. Jakovljev. pokušao je — bez velikog uspeha — da napiše jednu evrazi sku istoriju Rusije. radije su ga zamenili »azijatst om«. n aročito ekonomskoj i socijalnoj istoriji. trudeći se da dokažu kako je ruski du h originalan. kasnije su se odv ojili od ostalih i obrazovali levičarsku grupu. i najzad već spomenuti radovi A. koja im se ukazuje kao početak azijatskoga carstva o kome oni s anjaju. i njegova Geschichte Russlands unter Kaiser Nikolaus I. ipak. L' Histoire de la Russie od Alfreda Ramboa. 7 svezaka. Pe . Većina mlađih istoričara. pod naslovom Geschichte Russlands seit den Anfängen bis zur Gegenwart. Svjatopolk. P. Polen und Livland bis im XVII Jahrhunder t. sposobnog da započne eru preobražaja »materije« i oduhovljavanja života. Takva su dela: Gesc hichte des russischen Staates. koji je zameni o Šimena na katedri istorije istočne Evrope na Berlinskom univerzitetu. Russia. a druga 1931 godine.Baranovskoga o ruskoj fabrici. Njujork. bilo sažimajući istraživanja ruskih istoričara u skupne preglede ili pojedinačne rasprave. Nedavno je jednu novu istorisku doktrinu stvorila jedna grupa ruskih izbeglica i z mlađe generacije. S. Strubeckoj. Najskorašnjiju studi ju u kojoj su iskorišćena nova ruska istraživanja napisao je Karl Štelin. Lajpcig. od kojih je prva izišla 1928. Vernadski i drugi. Oman (7. 1902. Reastion and Revolution in Russia (1861—1909) od Cep. Suvčinski. L' Empire des Tsars (3 sveske). njegova lična istraživanja po savre menim memoarima i arhivskim dokumentima omogućila su mu da pokatkad stvori interes antne istoriske slike. mogu se navesti: dobar udžbenik Morfila. Strani istoričari. Russland. Najglavniji među njima su knez N. već su se i dalje posvećivali proučavanju unutrašnje istorije. Politik (1814—1831). oni su naj pre pokušali da se vrate slavenofilskom pokretu. Pokrovskoga. kao Bologovski. X. Na engleskom. 1886. izdavana više puta . Zaozerski. njegov novi udžbenik. od M. sjajan pregled od Teodora fon Barhardija. koju je objavio E. i prilično interesantna Ruskaja Istorija u 4 sveske. a to je »kontinent istočne Evrope i zapadne Azije«. 1832 —1866. dali su korisnih priloga za rusku istoriju. Bahr ušin. bilo uzimajući iz arhiva ministarstva spoljnih poslova raznih zemalja građu za originalna dela o međunarodnim odnosima Rusije. potom u The Cambridge Mode rn History (sv. nisu pošli za tim novim pravcem. ta studija. Savicki. Karsavin. Vališevski posvetio je niz knjiga. od Štrala i Hermana. Suvčinski. 1912. ipak daje veoma tačan i dubok o pšti pregled. što ga je objavio univerzitet u Yale-y 1929 godine. Makenzija Valasa. Vernadski. bila je nekadanja carevina Džingis-Hana. ogromna teritorija koja nije ni Evropa ni Azija. Karsavin i P. nemački. Potom. Rožkova o seoskoj ekonomiji u XVI veku. der Europ. sličnih monografijama Vališevskog. kako im se »slovenstvo« uopšte učinilo odveć prožeto evropskom kulturom. P. Gautier. ima skromnije težnje. Berlin. studija Teod ora Šimana u Onkenovoj zbirci. niz monograf ija. K. Njujork. 23 U Francuskoj se nije mnogo pisalo o celokupnoj istoriji Rusije. Odlična knjiga Ana tola Lerua-Boljea. još uvek je korisna i sadrži bibliografiju dosta potpunu za svoje doba . Oni su se pomirili sa idejom jedne sovjetske Rusije. francuski i engleski. Pod uplivom proti vtuđinskog posleratnog pokreta. kako njegova originalnost dolazi od pravoslavlja. nejednake vrednosti. njegovu pažnju privlači skoro isključivo anegdotičn a istorija i intimni život pojedinih ličnosti. ali koja obrazuje jednu ekonomsku i geografsku celinu i dovoljna je sama sebi. 1904— 1913. od Nisbeta Beina. 3 sveske. kako je oni shvataju. Kamburg i Gota. kao i Danilevski posle poraza na Krimu. Ruska carevina. G.Mirski. 1891. razdoblju koje počinje od Ivana Groznog pa do Aleksandra I. 4 sveske. u Obrisu ruske istor ije (Načertanije ruskoj istorii). Briknera. treba da iz iđe u tri sveske. i oni su se nazvali evrazisti. Russia. P. XI—XII). koja se geografski nalazila između granica Evrazije. i njegova History of Russia. izdanje).

G E O G R A F S K A S L I K A E V R O P S K E R U S I J E Istočna polovina Evrope. ne spominjući još mnoge druge. koja sadrži bibliograf ski spisak. od najbližega mora. pa i te obale su obale mora međusobno veoma udalje nih. Oblici su joj mas ivni.000 km. klimi. Moskva je na 650 km. 24 I .jrsa. u poređenju sa zap adnom polovinom pokazuje višestruke suprotnosti: suprotnosti u spoljnim konturam a. 1915 (Kembridž. pretstavlja izvod iz njegovih predava nja na Londonskom univerzitetu i daje bibliografiju. pridružuju se i razlike koje nam je otkrilo geološko i topografsko proučavanje te zemlje. Ova mora s u ili potpuno zatvorena. jedino otvoreno more nalazi se s one strane polarnoga kruga. kao Baltičko i Crno More. Za XIX vek. ili su sužena pri izlasku. čiji su odrazi na istoriski razvitak Rusije očigl edni i mnogobrojni. i to j e Severno Ledeno More. Skrajnova knjižic a The expansion of Russia. a obale slabo razgranate. Dok ostali deo Evrope pokazuje tektonske nerav . od ovoga pisca. koja obuhvata celokupnu Evropsku Rusiju. zaslužuje takođe da se spomene. istoriska serija). a Perm na više od 1. A History of Russia. kao Kaspisko More. Ovim već odavno poznatim razlikama. vodenim slivovima.

na kome se pojavilo prorašće posle povlačenja leda i na kome čovek živi i radi. Finska i Karelija otkrivaju posmatraču možda najstarije stene na zemljinoj kugli. u Evropskoj Rusiji takvi pot resi dogodili su se samo na njenom obimu. treća vrsta stena sačinjava istočnu padinu Urala. ti reljefi imaju da nas samo skromne visine i najčešće ublažene oblike sasvim istrošenih planinskih lanaca. čije je stvaranje završeno pri kraju primarnog doba. blokovi granita — »divlje kamenje« kako ih zovu seljaci — obeležavaju ge ologu put kojim ih je led na sebi doneo iz Finske i Karelije. slojevi kristalne soli i uglja. pomešan sa ostacima iskrunjene podloge. Ipak. sačinjavaju na jugozapadu drugu otpornu masu. trošne krečne g line. najezda jedne džinovske ledene kore koja je dolazila sa severozapada. sačinja vaju osnovu te ogromne teritorije: raznovrsni graniti. U ovako ograničenu prostoriju. dosta dobro izražava taj ne mnogo nemiran život i je dnolikost reljefa koji otuda proističu. Ne samo da crnica na jugu. Druge arhajske stene. čije i najmanje neravnine izazivaju u klimi i pr orašću posledice koje su znane seljaku. nego i u tome zemljištu. rude gvožđa i dragocenih i retkih metala. zbog ovako malo burne istorije. one su ipak dovoljne da dobro objasne posebnosti reljefa. gde je materijal. šumovito ili pogodno za obrađivanje. litice od krede. il i pak izneli na videlo lokalizovane eruptivne mase. Ovde onde. uostalom. naročito na severozapadu. Ako bi se prokrstarilo prostorijama ponekad veo ma velikim. 25 Bilo bi pogrešno ako bi se. poverovalo u nedostata k raznolikosti zemljišta u Rusiji. onda se na najstarije formacije nailazi na periferij i. Sve do malo nizvodno od Kijeva na Dnjepru. škriljci ponekad uljeviti. čvrsti krečnjaci pogodni za zidanje. Dugački i uzani zali vi koji tako čudno reckaju severnu obalu jezera Onjega još i danas pokazuju pravac k ojim se kretao led. u početku najnovijega geološk og doba. i tu naslage škriljca. koliko . pogodne za svakovrsnu upotrebu. Ma k oliko da su te stene istrošene u toku vremena. nadmašuje u prirodnom i stvorenom bogatstvu zemljište čisto glečersko u Srednjoj i Severnoj Rusiji. i ako bi se otkrile nepomične stene pod nanosom koji ih često pokrivaju. i najzad na Uralu. Samo su u tri ma ha dejstvovale bregotvorne snage: prviput u Finskoj. Rusija kasnij e nije imala morskih poplava osim na krajnjem jugu. dovučen izdaleka. mora ko ja su se čas širila u pravcu uporednika ili se pružala smerom podnevaka. Je dva da su kasnije nekoliki oniži nabori pogdegde poremetili horizontalnost slojeva i primorali reke da se suze između njih. Na ogromnoj prostoriji koju je ona pokrila. gipsevi puni pećina. komađe stena i šljunak obrazuju sko ro sami korisno zemljište. vidljivo tle sastoji se skoro potpuno o d nagomilanih raspadnutih materija. nailazi se pod biljnim pokrivačem na te iste n aslage raspadnutih materija. krečne gline i ilovače u komađu. sve dok se Crno More. razastrla su uzastopna geološka mora svoje naslage. i kao posledicu toga često veoma is presecan reljef čije uobličavanje kao da još nije završeno. kao na zavijutku Žiguli gde vijuga srednja Volga. od Pavlovska na D onu. malo poznije na jugozapadu. ili su prelomi ograničenog obima snizili i uzdigli po koji delić zemljišta. veoma nejednake vrednosti. i čiji je o pstanak bio pokatkad prekidan dugim periodima izdizanja dna. te izraz »ruska z aravan« koji se često upotrebljava. one preko kojih Dnjepar prelazi tako teško na svojim dobro poznatim brzacima ili porogima. One su se javljale naizmenično sa periodima izdizanja zemlje iznad vodene površine. kada j e jednom izgubilo vezu sa Kaspiskim Morem nije spojilo sa Sredozemnim Morem kroz Bosforski Moreuz. koja je istina neposredna tvorevina glečera. i do Nižnjeg-Novgoroda na Volgi. mnogobrojne i iz veoma različitih vremena. peska. oni su se rano završili. po dnu različite dubine. — Ako se uzme u obzir relativna starost terena koji su uzeli učešća u sačinjavanju ruskoga zemljišta. zapazilo bi se da najrazličitije formacije. Kon ačno izdignuta iz mora krajem sekundarnoga doba skoro čitavom površinom. Zemljište i reljef.nine. Izloženi posle toga stalnom skresavanju usled atmosferskih sila. kao na južnoj obali Krima. odlučni događaj u stvaranju ruskoga zemljišta bila je. Skandinavski glečeri su darovali tu »rusku zemlju“ koju će ujediniti moskovski kneževi. Taj dar je. Najz ad.

razdvajaju udoline ili kotline. sačinjava nekorisno i pusto zemljište gde još ima mnogo šuma. ubrzo ćemo zapaziti kako se drveće . dok nedaleko odatle jedva može da se nađe »dovoljno šljunka da se odagna pas«. Pesočnjaja. uzvišenja. Tako je razasut. dok na drugome mestu železnička pruga. Pesčanka. preko Smolenska i Minska. no koji kada se slepi može da zadrži vo du na svojoj površini u obliku jezera ili bare. a to će reći najbolje očuvanim. Duguljasti brežuljci. na obalama ili n a izlasku svakoga od njih nailazimo na najstarija središta naseljavanja Rusije : Pskov. Još i d anas se vidi velika suprotnost u pogledu naseljenosti između glečerskih uzvišica sa mn ogim selima i skoro pustih vlažnih udolina gde blatni ritovi i baruštine često otimaju zemlju od kržljavih šuma. počevši od čela glečera. Kada napustimo lepe i hladovite šume po kojima su rastureni letnjikovci kijevskih građana. Tako je napredovalo. u krugu tvrđave K remlj u Moskvi. potom sitn iji. bolje odvodnjene. njihovim pogodnostima za saobraćaj i zemljištem zgodnim za obrađivanje. i koja je bila međa između Tversk e i Moskovske kneževine. Svakom stupnju povlačenja glečera odgovara obično pojas pesk a. duž čijeg se čela nerazdvojno pružaju put i železnička p a od Moskve do Bžešća na Bugu. ima mnogo naziva r eka i sela rasturenih po toj oblasti kuda su tekle glečerske reke. U ovima dremaju jezera. te nema dovoljnu čvrstinu koju zahtevaju velike brzine vozova. Tome glečeru iz prošlosti imaju Srednja i Severozapadna Rusija da zahvale z a onu živopisnost koja može da postoji u zemlji malih. koji se ponekad pružaju veoma daleko i koji svojom relativnom topog rafskom važnošću nisu bili bez uticaja na život i istoriju Rusije. manje vlažan nego škriljac. najpre krupan šljunak. pa naposletku pesak. škriljca i stenja bila izložena vodi od otopljeno g leda. Korito gornje Volge je posej ano stenjem što ga je glečer ostavio. Povlačenje glečera išlo je postupno. Reč bor. pa se uputimo ka jugu. kao što su Peski. koje odudara od jasnog zelenila livada. a druga postepeno pretvor ena u ritove usled prorašća koje se sve više širi. utoliko je otkrivena naslaga blata. Veliki Novgorod. takav je pesak u Poljesju. Ukoliko se čelo glečera koji je iščezavao povlačilo ka severozapadu. Među najskorašnjijima. Međutim. onim »samcima« koje lađari tako dobro znaju. A još opštije uzev. koja je trošila. od kojih su jedna bistra i puna ribe. crkva zvana Spas na boru (Spasitelj na boru) potseća na davno doba kada je borova šuma bila na vrhu toga brežuljka. Tim stupnjevima povlačenja odgovaraju nizovi glečersk ih povijaraca. pruža se put. naseljavanje koje su vršili Krivići. U čitavoj toj talasastoj zemlji koju je glečer svojim iščezavanjem otkrivao. koja se često javlja u ruskim nazivima mesta. za koje bi se pomislilo da su veštački nasipi. a malo dalje između Litvanije i Bele Rusije. takav je i pesak u Rjazanjskoj g uberniji. seosko stanovništvo. naseljeništvo. jezero Ilmelj. zemljoradničko slovensko plem e koje je polako pretopilo u sebe skoro čitavo finsko stanovništvo toga kraja. gde se kleše ugaono kamenje za kuće. prebirala i prenosila te delove na razne daljine prema nj ihovoj veličini. danas u Poljskoj. bilo u grupama. Sve to stv ara prizore kojima ne nedostaje ni lepota ni raznolikost.različitih izgleda uprkos zajedničkog porekla! Ima predela gde komađe stena izobiluje . Taj pesak. Na drugome mestu brežuljci il i dugački slojevi peska raspoznaju se 26 po zagasitom zelenilu borova. nekadanje prestonice država koje su izbegle tatarskoj na jezdi i dugo bile nezavisne i od same Moskve. tražilo je os rednje uzvišice. U ređim slučajevima povrh niskih kosa. leži na škriljcu koji se troši. označava u isti mah i taj pesak i borove šume koje na njemu rastu. kao u Severnoj Voliniji. bilo usamljeni. Još starija pa usled toga i najoštećenij a jeste jedna široka glečerska kosa. dok su se veliki politički centri sklanjali u udoline. Bjeloe Ozero (Belo Jezero). sa njihovim bujnim šumama punim divljači. u nedostatku šljunka. Još i danas. tri takva povijarca ograničavaju kao neke kotline u kojima se nalazi po jedno veliko i mnogo malih jezera: dvostruko Pskovsko i Pejpusko j ezero. po lazeći od jugozapada.

potom južni deo Krima gde se nailazi na donekle sredozemn o podneblje. tako lak za prelaz na m nogim mestima. Uzvišice su samo skloništa: kaluđeri su na njima podigli svoje manastire a varoši svoje tvrđave (kremlje). može se ustanoviti d a klima Rusije. Nigde u Evropi uticaj geografske širine na klimu nije tako mali: Krim ima u januaru temperaturu Stokhol ma..400 km. dostižu visinu od 1. Pesak je ustupio mesto crnici (černozjom). Porazni pohod iz 1812 godine osveštao je čuvenu oštrinu ruske zime. koja se prostire u dužinu 1. Najudaljeniji krajevi zemlje. Njegov ideal je ravnica »ravna kao javorov list«. pretstavlja — kao i neplodni pesak bora — posredni dar glečera u toku iščezavanja. Visija Srednje Rusije pretstavlja jednostavnu i neprekidnu visoravan. gde Pripjat leno vuče vodu koju donosi Dnjepru. od Arhangelska do Astrahanja. — Ako se zanemare ove čisto mesne posebnosti. te tako ta zemlja. ako se izuzme krajnji sever gde drveće prestaje da raste. sve više opada srednja temperatura u januaru. i tome zemljištu sa retkim nera vninama prilagodio se život ruskoga seljaka.200 m. a 375 na povijarcima kod Doneca. Između tih dveju prostranih visoravni nalazi se jedna ugnuta ravnica po kojoj teče Oka od Rjazanja do svoga sastavka sa Volgom. krećući se od . a do 345 m. diže do najveće visine od 1. Na golemoj prostoriji po kojoj su rasturene ove formacije. a prašinasta za v reme suše. Nigde u Evropskoj Rusij i nema visija na kojima bi počivao večiti sneg. naročito u najsuprotnijim godišnjim 28 dobima. te je tada vetar nosi nadaleko. Visina tu doseže 322 m na severu kod Kamenika. a zemljište postaje ujednačenije. u pogledu god išnjih doba. a dinja sazreva u gradinama Pe rma kao i u stepama na jugu. Ravnica je. I ta zemlja je jamačno u obliku prašine nag omilana kada su — usled jakih barometarskih pritisaka što su vladali na površini sve m anjega glečera — istočni i severoistočni vetrovi. Visija u oblasti Volge. Tek u današnje vreme je utvrđeno da postoj e dve velike i široke visoravni: visija u Srednjoj Rusiji i visija u oblasti Volge . nije ništa manje jednolika od njenoga visinskog oblika. pa se tako prostire od severa ka jugu skoro 1. suvi i jaki. a u julu temperaturu Madere. i da su žega kao i h ladnoća otprilike podjednako raspoređene i usred leta kao i usred zime. gde se jedna sijenitska visija na polu ostrvu Koli uzdiže oko 1. razlike u reljefu mog u se uočiti tek posle marljivoga proučavanja. od Valdajske Visoravni na severu do povijaraca prema D onecu na jugu.710 m. čiji zidovi čuvaju u seb i svetilišta i prihvataju stanovnike u slučaju opasnosti. zeml ji koja postaje lepljiva i porozna kada je natopi snežnica ili kiša.27 proređuje.544 m. koju je Bog stvorio na korist ljudi. od čuven ih baruština kod Pinska. Zimi se može u saonicama preći čitava Rusija od severa do juga. koja je nekada imala izgled stepe a danas postala žitorodna. na Jaman-tau i često prelazi 1. i krajnji jugoistok gde već počinje aziska pustinja. na Roman Kohu. na šumskim proplancima isto kao u obrađen oj stepi.. treba otići na periferiju. Zar uostalom nije svakome poznato da je na vrhu makar i najmanje visije hladnoća oštrija a vetar silovitiji. pošto su se spustile ili uzdigle d už linije preloma. na ju gu. kod Žigulija. glavni oblik ruske topografije. Da bi se na išlo na veće visine. dakle. uzdiže se do 405 m. razlikuju se manje njihovim krajnjim temperaturama nego njihovim traj anjem: leto traje duže a zima je kraća na jugu nego na severu. gde se dugačak venac Urala. i da se prorašće koje uspeva u njenom podnožju ne bi moglo na njoj zakoreniti? Klima. gde — na krajnjem jugu — krečnjačke visoravni Krima. i što se više ide ka U ralu. izuzev vododerina zvanih ovrag i balka što ih stvaraju plahovite kiše. raznosili nadaleko najsit nije deliće glečerskog taloga.200 km . koji će zbog toga morati da odgovara pred Bogom. i ta ravnica niža je za 40 m. ravnije. koji je već bio istrošen tekućim vodama. dok su sve grube neravnine zemljišta delo nečastivoga.500 m . Leti seljak radi u košulji na obalama Neve isto kao i na Krimu. koja izbliza nadvišuje desnu obalu reke od Nižn jeg-Novgoroda do Caricina i pruža se ka zapadu do Tambova.

Godišnje se mogu nabrojati po dvadesetak oluja s pljuskovima u oblasti c rnice i preduralskoj oblasti. uzvodno od Nižnjeg Novgoroda. I sami gradovi osećaju nezgode i ružnoću toga doba. proleće u Rusiji je hladno i sumorno. te omogućava upotrebu saonica svuda gde se u drugim godišnjim dobima prevoz kolima ima da bori sa blatom i prašinom. pretstavlja za reke — kada se one oslobode leda — dragocen izvor za snabdevanje vodom. Razume se da se svake zime zamrznu reke u celoj Rusiji. morske obale su opko ljene ledom u Belom Moru. Takav slučaj dogodio se dvaput u Moskvi u toku XIX veka. relativno prerano na istoku i jugu. blaža.—8° 4 u Smolensku do —13'*8 u Kazanu i —16° u Permu. ipak olakšava saobraćaj. poplavu u nižim delovima prestonice. isto se događa u A zovskom Moru. prema oblastima. kao z a trgovinu i prevoz. Ali leto ne donosi samo blagodeti. finskom Zalivu i na Baltičkom Primorju. nego i duž donjega toka Dona i donje Volge. a na južnoj obali Krima. Ponekad se termometar penjao do 43° u Astrahanju. prelazio je 25°. Nekoliko najposećenijih vašara u Rusiji održavani su u zimu. od —6° u Kijevu do — 10°8 u Saratovu. sneg pokriva zemlju za vreme od dv a do šest meseci. oskudne ili gladne godine su često puta one kojima je prethodila zim a kada nije bilo izobilno snega ili se on nije dugo zadržavao na njivama. kao 1924 godine. »jabuka se gaji kao loza duž Rajne«. toj maloj povlašćenoj oblasti. to je posledica blizine Finskog Zaliva. čak i u Novo j Rusiji. iako je neprijatna čoveku zbog svoje užasne studi i snežnih mećava. loza uspeva i grožđe sazreva ne samo na osmanlucima južne obale Krima. Toplota je — istina samo za vrlo kratko vreme — strahovita po livadama u dolinama krajnjega severa. i pored veće geografske širine. Uostalom. leto se — zbog dugog zadržavanja sunca iznad horizonta. od —40°8 u Lugansku. tih istoriskih gradova Srednje Rusi je. gde seljak koji radi teške poslove dok ga ujedaju komarci. Najzad sneg. n akvašeno zemljište pretvara se u blatište. na geografskoj širini Londona. Za vreme naročito oštrih zima bilo je sluča a da se živa smrzne. koje joj je »voćna pošta« donosila iz A strahanja i sa Dona preko Voronježa i Moskve. krastavaca i suncokreta dopire do velike geografske širine u oblastima između Volge i Urala. Ču vene su trešnje iz okoline Vladimira i Muroma. gajenje lubenica. ona je tamo. termometar se spušta na —8°. iako zim a duže traje u Petrogradu nego u Moskvi. Zahvaljujući toj velikoj toploti u leto. Na srednjem toku Volge. Strahoviti pljuskovi obaraju se na nepostojano zemljište i održavaju promenljivu i razgranatu mrežu jaruga sa ivicama ko je se rone. i njegovo postepeno o tapanje usporava opadanje reka u leto. tako je zima uklanjala prepreke i za vojne snage međusobno za raćenih kneževina. otkuda često duvaju zapadni vetrovi. Izuzev murmansku obalu n a Severnom Ledenom Moru. a to će reći doba kada nema prohodnih puteva. prema oblasti. raspućica. sa temperaturom od — 41°2 u Kursku. Dodajmo da snežni pokrivač sprečava rashlađivanje zemlje. što je posledica velikih geografskih širina. U julu je srednja temperatura Petrograd a ista kao u Brislu. i carica Jelisaveta Petrovna dobijala je za svoj dvor r azne proizvode iz vrtova Južne i Jugoistočne Rusije. To je »peto godišnje doba« u 29 seljačkom kalendaru. do 39°1 u Samari. javlja sa žegama kakve se na Zapadu javljaju s amo na znatno manjim geografskim širinama. na 57° severne širine Rostov se specialisao u gajenju povrća. Pošto topljenje snega oduzima mnogo toplote. U Srednjoj Rusiji svake godine temperatura pada i na —30°. do 36°1 u Petrogradu. a kasni je na zapadu i severu. temperature od —20° nisu retke. u Moskvi kao u Nantu. oni isti vetrovi koji u jesen sprečavaju oticanje Neve i izazivaju tada. u toj umereno vlažnoj zemlji. i da bi skoro cela Rusija. a ponekad i u Odesi. gde postoji oblast slobodnih voda. na širini Pariza. Ranije ili kasnije. reke se prelaze preko leda. na drugom mestu se železnička pruga ugiba pod kratkotrajnom poplavom. u Orenbu rgu kao u Tangeru. Mnogo raznovrsnih voćn ih pića pravi seljak leti. Ali zima. u Kazanju kao u Tuluzi. od —45°u Permu. na jugu. bila u nemogućnosti da g aji ozima žita. S . a ponekad čak i 30° s on e strane polarnoga kruga. dinja. kad ne bi bilo snega. naziva istom rečju i patnju i kosidbu. do 37°5 u Moskvi. Pregrejana atmosfera često stvara oluje s pljus kovima.

Iznad tog a sloja merzlote nalazi se zemljište bez drveća koje Laponci nazivaju tundrom. a leskovi šibljaci nadživljuju hrastove. šuma je kržljava. bilo ono koje je željno svetlosti. za alat i ogrev. Na krajnjem severu. obratno. o čemu svedoči naseljavanje Novgorođana na poluostrvu Koli već u XIII veku. koji se šire na račun svojih evropskih jednovrsnika. preovlađivanje bilo drveće koje voli senku. On tamo kosi seno za svoju kravu. jer irvas. nego zbog suparništva koje iskorišćuje najrazličitije okolnosti. i nejednako trajanje godišnjih doba daje raznolik izgled biljnom svetu Rusije.druge strane. ima vrsta koje se sve više rasprostiru. kroz koji voda ne prodire i koji je odveć blizu površine da bi drveće moglo da razvije svoje korenove. i to mnogo kasnije i veoma malo. ne usled lagane promene u klimi. Tundr a je »polarna stepa« koja se od obala Severnoga Ledenog Mora pruža u nejednakoj širini s ve do ivice šuma. šuma pušta nekoliko izdanaka u pustome p redelu. Sastav šume menja se neprestano. te ga moraju neprestano seliti s mesta na mesto. bor. po kojima su. Naročito u predelima nedovoljno isušenim. gde se produžuje letovanje. i kroz njih se Rus uvukao među urođeničke nomade. jer vodi nejednaku borbu sa tresetn im močvarama. na primer. tamo seče drva. sa veoma visokim i starim stablima. Ruska šuma retko kad da je sačuvala obeležja nekadanje guste prašume. karakteristična životinja tih oblasti. koja su mu neop hodno potrebna za građenje zgrada. gde je sred nja godišnja temperatura niža od 0°. ta nemoćna šuma. postao je tamo prava retkost. kao danas u Sibiru. gde mahovina nagriza . toga neophodnog pomoćnika u nj egovoj ekonomiji. zima. drhtavo tresetno zemljište. u čijem su se društ u zakorenili. Na tome pogodnom zemljištu raznovrsnost drveća je u suprotnost i sa jednolikošću njihove podloge. koj a njoj jedino i godi. č ja je površina skoro četiri puta veća od površine Francuske. to je mšara. Ponekad je šuma ustupila mesto ljadi. Na drugim mestima je stalna eksploatacija proredila pošumljenu površinu. na rekama. i kada studen izvrši svoje prve juriše. a to će reći sloj večito zamrznut. pa čak i kada čovek nije svedok tih promena. Šuma je ostavila traga da zem ljište. lovci pro vodili zimu tražeći životinje sa krznom. Šumarci sa sitnim drvećem i pošumljeni brežuljci nagoveštavaju veliku šumsku oblast Rusije. jer je pretvorila škriljac glečerskog nanosa u sivu i trošnu zemlju. g de retka drveta nadvišuju šiblje. Skoro nedirnute šume postoje još samo u veoma mal o naseljenim oblastima Severne i Severoistočne Rusije. Razumljivo je da u tundri mogu da stanuju samo nomadi . koja s e sada sastoji samo od mladih drveta. koji se leti približuju moru da bi izbegli ubode komaraca. kao št o su breza. obično će nekadanju š zameniti šuma sasvim različita od nje. prljavožuti zastor lišaja il »irvasova mahovina«. ali je on tu granicu retko kad prelazio. Prorašće i nastanjenost. zakržljale vrbe i breze koje ne p remašuju visinu kolena. jasika. čiji se nivo snižava usled isparavanja. pokrov od vresa potsetiće nas na iščezlu borovu šumu. hrast. Godišnja doba utiču takođe na se ljenje -ovih čopora. sa zadocnjenjem sa mo na Krimu. podzol. 30 Samo u dolinama. koja već vlada na severu i istoku. zemlja se odmržnjava samo do izvesne male dubine. koga je bilo u izobilju južno od jezera Ladoge i u oblasti Novgoroda u prei storisko vreme. kao što su om orika i sibirski bor. naposletku se gnezdi svuda. — Isto koliko razlike u zemljištu. brzo popase lišaj na velikom prost oru. Posle jeseni koja obično kratko traje. on tamo zasejava njivu ili povrće. kao i drveće u tundru. kao što je jela. Između njih širi se. U odnosu na svetlost. gde se nivo merzlote spušta. Neka požar uništi neki šumski kraj ili neka čovek zanemari raskrčeno zemljište. Stal an život mogućan je samo u dolinama. plovidba postaje sv e teža: to je doba kada brodovi zakašnjuju i nasukuju se na sprudove. I spod nje vlada merzlota. prema prirodi i vlažnoći zemljišta. sve dok ih prve sante ne oteraju u zimovnike zaklonjene od opasnosti prolećne bujice . tajge pune divljači. Granicu do koje raste drveće Rus je dosegao dosta davno. one mu se posrednim putem otkrivaju: tako. od Karelije do Kame i Pečore.

treba otići do planina na Krimu. Dva zastoja u prorašću. Posle toga. karakterišu stepu. Ali drvo se tamo javlja samo izuzetno: tek počinje da se ukorenjuje na stranama jaruga koje se učvršćuju prelazeći iz stanja ovraga u stanje balke. kada je otpočelo naseljavanje i kada ju je zemljoradnja preobrazila. zbog njihovog posebnog življenja. tamo se manje selio nego stepski pastir. slez. zgrade od kamena mogle su se na prste izbrojati. stepa je izgubila svoju div lju lepotu da bi pretrpela. Beskrajna je raznolikost trava. leptiraste i krinaste biljke stvaraju biljni zastirač koji prestaje tek u blizini Kaspiskog Mora. a od njega on pravi sirotinjsku obuću lapti. šume i stepe. Čak i ruski drvoseča je bez takmaca kad treba složiti maksimum drva na gomilu određene vel ičine. I zaista. I tako je iz suprotn osti tih dveju oblasti. razume se u drugim srazmerama. drvoseča koji prispodobljava drvo svakovrsnoj upotrebi. On je rođeni drvo delja. usnatice. Naročito od apri la do juna zapaža se onaj bujni život i raznolikost boja koje je slavio Gogolj u jed nom odeljku svoga romana Taras Buljba. kupinovom žbunju. kada s e siđe na južnu obalu. čovek se za nekoliko trenutaka obrete u sasvim novom predelu. a to će reći ste pa. biljaka čije veoma dugačko korenje ponire u dubinu da tamo traži vla gu. kao 32 nameštaj. prostrane šume ustupaju mesto razređenim žbunovima. između Rusa i Tatarina. služi mu za pravljenje kola i sanki. g de se vidi večno zeleno drveće. za ogrev. Šuma prestaje onde gde počinje duboko zemljište. a n aročito hrast i bor. Tolika uporedna razlika između stepe i šume nije mogla ostati bez uticaja na život i s udbinu stanovnika Rusije. izgleda da su se u prošlosti drveta. stepa je imala sve do kraja XVIII veka jednu podvrsgu divljega konja. tvrdolisnim travama pribijenim uz zemlju i bodljikavim biljkama . jednogodišn jih ili dugovečnih. uz velike troškove gradovi u Južnoj Rusiji održavaju drveće u svojim parkovima. porozna oranica. Kao oblast sitnih glodara i velikih travojeda. daje mu koru za štavljenje koža. Osim toga. krstašice. Tek tada. U XIII veku cveta u Novgorodu i u Pskovu religiozno rusko neimarstvo. lavor. koje Rusi nazivaju polje. a poznije između Moskovske države i slobodnih Kozaka. Drvo mu daje građu za građevine. Rus je takoreći ponikao iz šume. kormonika . i kuda čov ek retko zalazi. gde se iznad hrasta i graba ponovo javlja bukva. alatke i neverovatno raznolike igračke. iste spoljne promene kao i prerija Severne Amerike. Šuma je oblast stalnoga boravka. pružali na jug dalje nego danas. kao što postoje ostrovca stepe. s a svojim krpljama. i stari putopisi često navode n . i »pokretnih biljaka« koje vetar nosi kada se sasuše. po selima policija zaštićuje belu vrbu. Da bi se ponovo naišlo na šumu. okružena šumom poput prirodnih proplan aka. gde se noga zaglibljuje u biljne materije u raspadanju. drvo služi takođe kao građa za sijaset predmeta koje sa nasleđenom veštinom izrađuje kustar za vreme prinudne zimske dokolice . koja se ne viđa više počev od Podolije. i već usred te povlašćene prirode. I sa me varoši zajedno sa svojim ogradnim zidovima za odbranu bile su sagrađene od drveta . poniklo veko vno suparništvo između Severa i Juga. koja svojim debelim l išćem za vreme jakih žega stvara dragocenu hladovinu oko domova. Ali ta granica nije strogo određena. To je ulaz u sredozemnu ob last. Ali skoro isključiva upotreba drveta za građevine izlaže ih opasnosti od požara. da ustupi mesto pustinjskom prorašću što raste u usamljenim gr upama. veoma originalnih. klanika i zlatica. i sam lovac na krzna. crnica. jedan u zimu a drugi u leto. Ima šumskih ostrvaca u stepi.31 oronula stabla. sa svojim posebnim biljkama. građenje drvenih crkava. i ta je opasnost utoliko veća što se usled klime moraju ložiti peći za vreme mnogo meseci. sasvim kao u frigani Grčke ili Anadolije.

mnogo manja visina i mnogo blaži reljef olakšavaju kretanje. dip lomatija je. divlje plodove. bila g rad Vladimir. užljebljene u udolinama visoravni. koji su pre Moskve bili politički ce tri Velike Rusije. M oralo se kuvati napolju. Zat o je nekoliko istoriskih varoši u Rusiji poniklo na šumkim proplancima. naročito hrastovih. u čijoj se okolini još nalaze ostaci jednoga šumskog pojasa. Takva prebivališta bile su čistine u šumskoj oblasti. Na trećem se razviše Vladimir i Suzdalj. Tako su na j ednom polju. vašarski kvart goreo je 1816. Ipak. u tome početku stepe. Niska oblast koja razdvaja visiju Srednje Rusije i visiju Volge. teku ovde između niskih obala koje su ipak većinom suve i mogu se lako pregaziti na plićacima. 1760. Da bi se sprečile te nevolje. Osim toga. Rusi su se lagano i oprezno spuštali preko zaštitne oblasti velikih šuma. jer ima čistina koje se pružaju i preko ivice šume. 1761 i 1785 godine dogodili s u se veoma opasni požari. od tvrđave do tvrđave. već je u šumskoj usamljenosti bilo mogućnosti za stvaranje naseljeničkog središta. To spajanje je pre jedno međusobno prodiranje. naposletku je dopušteno nekoliko izuzetaka za vreme maglovitih dana i izvesnih praznika. što dovoljno opravdava zabranu da se u njemu puši. Godine 1622 Kaluga je skoro sasvim izgorela. sagrađen takođe na jednom proplanku. Isto se može reći i za Moskvu. nazvan Zaljeskij. tako i požari nisu dovoljni da o dagnaju stanovništvo sa prebivališta koja se njima čine zgodna.237 kuća 1918 godine. U suprotnom pravcu. 1857 i 1859 godine. Osećanju opasnosti pridruživalo se i osećanje što su ga stvarali novi utisci u zemlji toliko r . 1754. Njihov suparnik. ali kako su u zabranjenim mesecima mogli da nastupe pon ekad i hladni dani. i da za neko vreme potčine Moskvu. i gde u suprotnom pravcu Don i njegova pri toka Voronjež teku ka jugu. osnovali Novgorođani još u davno doba m esto Rostov. ide ka Volgi. knez Suzdaljski. koje je ostalo mitropolitsko sedište sve do vladavine Katarine II. obližnja šuma daje drvo. ruska kolonija na f inskom zemljištu. na Kulikovom polju. Samo ako se kakvo jezero ili reka sa ribom nalazila na takvoj čisti ni. Ipak. pa čak i Tver. A baš ta bezbednost nedostajala je Kijevu. pčele kupe med p o cvetnom proplanku. dočepao Kijeva. jer i pored zaštite što ju je pružala šuma. bio je isto tako grad podignu t na polju. 1742. pečurke. Kada se u XII veku Andrej Bogoljubski. pored prirode zemljišta. jeste oblast gde se sastaje gusta šuma sa otvorenom ste pom. koja se tu javlja sa svojim stepskim prorašćem i koja zemljoradnji pruža naj lepše izglede na uspeh. knez Dmitrij je 1380 godine odneo nad Tatarim a pobedu koja je bila puna nade za konačno oslobođenje Rusa. Izgleda da takav dodir izaziva borbu stopu po stopu između suparničk og stanovništva. Razumljivo je da su požari u njima često pustošili i da nema varoši u Srednj oj Rusiji koja nije imala da zabeleži u svojim analima strahovite katastrofe. Reke. Tver na Volgi. kao i Rostov. a preko 600 u 1858. čija je prestonica. Lako je za misliti da je namerni požar Moskve bilo lako izazvati. Ali vojska čiju glavnu snagu sačin java konjica ne može dugo držati osvojena mesta u šumovitom kraju. Na svakom polju su Rusi nalazili još i relativnu bezbednost od napada stepskih nomada.jihov broj. U Orelu je požar uništio 1. Nije redak slučaj da se tamo uvukla kao jezik crnica. na obali jezera Nera u Finskoj. 1715. Na jednom polju na desn oj obali Dona. zabranjeno je u XVI veku da se u varošima loži vatra u kućama od maja do septembra. i naposletku Moskva. Samo u toku XVIII veka Nižnji Novgorod bio je opustošen vatrom 1711. R usi su napredovali od polja do polja. pošto pr imi u sebe reku Moskvu. i ostac i njihovih šljaha ili vojničkih puteva sačuvani su u tome kraju. gde Oka. Na drugom jednom polju osnovan je godine 1152 Perejaslavlj. ta bezbednost bila je relativna. što zn ači »iza šume«. Ali kaogod ni zemljotresi ili vulkanske erupcije. 1722 i 1784 g odine. Stoga je udolina Dona i Oke bila otvoren prolaz najezdi Tatara na putu ka severu. Vladimir. a ima i čitavih šuma. sudbina Rusije bila je 33 vezana za sudbinu te centralne kneževine. pripremila vojničku odmazdu Rusije. ipak su Tatari uspeli da opustoše Suzdalj. od kojih je onaj iz 1754 stao života 177 osoba. posle Suzdalja. Murom na Oki bio je. te su Rusi još izrana počeli da se bave pčelarstvom i da mešaju med u praznična pića.

357 km. kojoj su goleme jesetre i ukusne kečige raznosile slavu nadaleko.. To je takozvana Tulska zasjeka.882 km. i to osećanje našlo je donekle odjeka na karti Ukrajine od J. I Crnome Moru je iščezavanje glečera darovalo velike reke: Don. stvorili su se veoma razgranati slivovi. Pored donjeg toka V olge sela su sagrađena od drveta. B.486 km. Zato je Petar Veliki na Voronježu. Za mnogobrojne dane posta. Homana iz Nirnberga. Bj lev. sire campi deserti inhabitati. na divljem polju (djikoe polje). za ko je je pretpostavljao da je puno opasnosti. kojih je puno u pravoslavnom kalendaru. Još i danas. Ispred te utvrđene linije stražarilo se i danju i noću.. bilo na otvorenoj vodi. Ova zasjeka obeležena je grubim potezom na prvoj karti Rusije iz 1614 go dine. a k ako topografija nije istavljala visoke prepreke.128 km. zvana predgrađa strjeleca (strelaca). Svakom takvom pomeranju p rethodilo je doba utvrđivanja i naseljavanja. dugačka 1. nego se isto to dogodilo i sa garnizonima. Pre nego što je preterano iskorišćavanje i zagađivanje vode usled prevoženja petrol euma i industriskih otpadaka smanjilo prinos ribolova. koji su se brojali odvojeno prilikom popisa stanov ništva. na kojoj se mogu pročitati i ovakve napomene: Deserta sine aqua. šumskim ljudima trebalo je četiri veka oklevanja.azličitoj od Srednje Rusije. koja je išla od Tula do Šacka preko Epifanja i Rjažska. Sela koja se zovu Storoževoe potsećaju na storože ili osmatračke stražarnice. Ova mreža dugačkih reka nije samo od koristi trgovini i ljudskom saobraćaju. pritoci Dona. ov de je plan kružni. ne spuštajući se na tome ogromnom rastojanju više od 256 metara. pa su je potom ojačali drvenim palisadom. samo ako posle požara nije izmenjen njihov plan. kao što su Kama. bilo kroz led. Reke i jezera. postepenog uvlačenja i rata. čovek je dolazio da lovi ribu . Jedan od najstarijih puteva u Rusiji. oduvek pružale saobraćaju najdragocenije usluge. ona je zahvatila Ahtirku i gornju dolinu Doneca. Voronježa i Tambova. Stepa je za njega doista bila »strahotn a krajina«. Volga je mogla da se izduži čitavih 3. i Oka. spajao je Veliki Novgorod sa Crnim Morem. bez drugih prekida osim prenošenja barki sa jedne reke na drugu. — Dzike polie. što su prenosači baraka lako vrši li. Da bi osvojili stepu. dugačak 2. Ne samo da su ti nazivi nadživeli opadanje utvrđenja ili njihov nestanak. te granične varoši po znaju se po planu koji je isto toliko pravilan kao i plan francuskih bastida. nec planta reperiunda est. a Tsar Feodor Ivanovitz aggestum contra irru ptiones Tartarorum Crimensium. Kada je veliki glečer iščezao i Kaspisko More se svelo na svoj današnji obim. sa pritokama srazmernim njenoj veličini. Ima sela koja su zadržala naziv Karaul (stražara). broj »strjeleca i kozaka« i broj »tobdžija« u varošima kao što su Kursk. Zbog toga su Rusi najpre načinili jednu čertu ili utvrđenu liniju. na velikoj daljini od mora. veza s e održava nekolikim rekama koje su među najdužima u Evropi. u godišnjim dobima kada nisu ni zaleđene ni suviše opale. Jer je bilo dovolj no prostora za razvijanje dugačkih tokova i dovoljno vode za njihovo održavanje. i nije samo sentimentalan onaj naziv »matuška« što su ga obalski stanovnici dali reci Volgi. m ogao da sagradi i sakupi flotu koju je odveo da zauzme Azov. sa približno istim umerenim nagibom.808 km. To je bila posledica nepoverenja koj e je šumski Rus osećao na otkrivenom zemljištu. — Između oblasti koje se razlikuju površinskim tlom i prorašćem. ta reka je bila doista re ka hraniteljka. Razumljiv o je da su ove reke. 34 Posle stvaranja Tulske linije. — Campi deserti ubi nulla hominum habitatio. Sjevsk. riba je prets . Tako popis iz 1710 godine navodi broj »dragona i vojnika«. — Loca deserrta. a međutim se na velikoj daljini od njih ne nalazi nijedno drvo. Brjansk. onaj koji vodi »od Varega do Grka«. preko Kurska. dugačka 1. U svakom godišnjem dobu. dugačak 1.. sa putevima koji se zrakasto pružaju u raznim pravcima. vojnička granica pomerena je unapred do linije koja je išla od Putivlja do Simbirska na Volgi. i Dnjepar. bez velikih teškoća da se pređe iz jednoga u drugi. Još poz nije. Orel. Sve varoši imale su predgrađa. i ta linija utvrđenja propraćena je ovom zabeleškom: Saisec (umesto zasjeka) con stans nemoribus desectis et vallis.

oslobađa se za petnaestak dana ogromna količina vode ko ju sadrži snežni pokrivač nagomilan za vreme cele zime. uzvišenoj obali Volge.tavljala dragoceno jelo. mogle bi sasuti tolike vodene mase u dolin e.200 velikih jesetri. koji prol azi kroz oblasti gde se sneg manje zadržava. 120 dana u Voronježu i Sar atovu. Simbirska i Saratova na desnoj. u 1880 godini. koji doduše nije preob ilan. Samari i Orenburgu. Prilikom tih strahovitih poplava reke se šire na ogromne daljine. koja takođe zavisi od klime. pada u oči položaj Nižnjeg Novgoroda . Kod Sizranja. Pravo na ribolov smatralo se za najdragoceniju povlasticu koju je vladar mogao podariti. Ma kako se objašnjavala ta visinska razlika. Rusko širenje u Sibiru. Volgine pritoke sa Mologom i Šeksnom liče tada na ogromna jezera. Tambovu. imalo je svoje najbolje zatočnike u tim vojničkim naseobinama što su se bile podigle duž stepskih reka. Kijev se isto tako na lazi na uzvišicama desne obale Dnjepra. orenburški. Zimski vodeni talog. ali se javlja skoro jedino u obliku snega. i kao i one. penje se skoro na 7 m. pa i one su uzdig nute na kolju. prema predanju. a bliže našem dobru. čim malo otopli u proleće. činilo se da je prino s od ribolova mnogo pouzdaniji nego obrađivanje zemlje. i zapaženo je da na rekama koje teku u 36 pravcu podnevaka obično je zapadna obala viša od one druge. pod umereno vlažnom klimom. 160 dana u Kos tromi i Ufi. a ima zaselaka koja održavaju vezu među sobom samo pomoću čamaca. Može se zapaziti privlačnost koju su pr ema rekama osećale čitave 35 grupe stanovništva. jeste znatn a visina i periodičnost poplava. a kako se ono prilično brzo vrši. dok sa dolaskom leta ne počne voda da opada. Kostroma u svome donjem toku meri 30 k m. a druga je uzdignuta u obliku jara ili brežuljka. Druga razlika. sveti Vladimir krstio svoje podanike u r . na levoj obali. dok se Kazanj nalazi dale ko od reke. Kod Muroma reka Oka penje se obično na 8 m. toliko je ribolov bio korisno zanimanje. koja se pojava ponekad javlja u uzbudljivim razmerama. ka S rednjoj Aziji i Kavkazu. jednoga znamenitoga dan a ruske istorije. Tako su se k ozačke vojnički organizovane zajednice. širine. Zbog toga u tim niskim ravnicama koje poplava pokriva svakog a proleća postoje kuće za stanovanje samo na najuzvišenijim mestima. Moskvi. a to će reći oni koji stanuju iza poroga ili brzaka da Dnjepru — u prošlosti. ko je je rat mogao svakoga trenutka da udalji od domaćega ognjišta. Međutim. kakve su nepoznate u našim podnebljima. čovek se privikao toj prirodnoj okolnosti. Usled top ljenja leda. Pošto je poplava redovna godišnja pojava. kada je rašćenje reka bilo umereno. i to utoliko lakše što veoma često. zvane vojsko. Otuda obalski stanovnici razlikuju »livadsku obalu« i »bregovitu obalu«. odakle prestaju da joj dolaze pritoke. 140 dana u Novgorodu. izlivaju i plave popu t velikih tropskih reka. godine 1879. i zbog toga se reke u Rusiji. a skoro na 10 m. te tako ona dostiže visine nepoznate našim re kama u Zapadnoj Evropi. jer je ona prva niska. Najglavnija od svih razlika koje postoje između ruskih reka i reka u Zapadnoj Evro pi jeste dužina zaleđenosti. uralski i astrahanjski kozaci. poplava se šir i lagano zbog malog nagiba rečnoga toka. druga osta je relativno suva. od jedne obale do druge. počinje topljenje. obrazovale duž reka: zaporoški koz aci. ispod kojih je. ova pojava može se često zapaziti. Na svo me ušću u Volgu Vetluga dostiže 12 km. dok je jedna obala nadaleko poplavljena. Pa i Don. Vol ga se popela na 13 m. kod Kalača. skoro u isto vreme svake godine. nagomilava se u sloj koji po ne koliko meseca leži na zemlji: 80 dana u Kijevu i Poltavi. iza poslednje granice poplava. 180 u Arhangelsku. Ovom stanovništvu. Isto su tako ribari iz Jaroslavlja snabdevali dvor Katarine II. Jedino bujne i neprekidne kiše. Tako je godine 1672 jedan ukaz Alekseja Mihajloviča primo ravao ribare iz Ribinska da šalju dvoru 1. koje je Ivan Grozni pripremio zauzimanjem Kazanja i Ast rahanja na Volgi. donski.

Severni deo je odveć vlažan. Tek ako se ponegde vidi kako se voda skuplja u plitkim udolinama. saobraćaj se vrši većinom vodenim putevima. zahvata 18. jezero Seliger. Dnjepar u svome donjem toku prima vrlo malo pritoka. jezero Pejpus. 3. podzemn im pećinama i ponovnim pojavljivanjem retkih ali obilnih izvora. Tek kada reka prestane da raste. Reka. U nerav noj oblasti Volginih izvora. Iako smetaju saobraćaj u. To je hidrografija krečnjačkih oblasti. jer održavaju vodost aj reka i usporavaju trenutak niskog vodostaja kada nastupe letnje žege. odakle silazi tromo ka n ekom nižem udubljenju. i na tome me stu podiže se zaselak. Ako se izuzme krajnja severna oblas t. sa udubljenim reljefom koji se odlikuje mnogobro jnim jarugama. nastavlja se saobraćaj. čij a su obeležja većinom međusobno suprotna. izaziva ponekad odronja vanja. ipak su mnoga od njih dobila izgle d ritova u kojima se vidi tek po koja slobodna površina vode. jezera i baruštine su tamo retke i ograničavaju se najčešće na plavne delov . U južnom delu je vlažnos t nedovoljna. — Iz ovog pregleda geografskih posebnosti Ev ropske Rusije proističe jedna osnovna razlika.583. Iako sa visokih obala varoši mogu da prkose poplavi. Pored ovraga ili jaruga koje brazdaju stepsko tle i skoro s u uvek bezvodne. Jezero Ladoga. onda se vidi da se Rusija može podeliti na dve velike oblasti: Severnu i Južnu Rusiju. utoliko se smanj uje broj.500. tako se i geološka prošlost Rusije ogleda u raspodeli njenih tek ućih i stajaćih voda. te dodaju još jed nu crtu sličnosti između te male oblasti i sredozemnih zemalja. Iako među ovim jezerima ima i takvih čija je voda bistra i providna na peskovitom dnu.eci. Otuda ona vrsta oskudnih potoka koje u oblasti Poltave na zivaju sljeporod (sleporođen) ili mertvorod (mrtva voda). a biljni život traje više od šest meseci. Ukoliko se više ide ka nekadanjoj krajnjoj granici glečera na jugu. negostoljubiva tundra. ne bi bilo korisno. tarući višu obalu za nekoliko metara u visinu. ove skromne dolinice skoro bez padina jesu jedini useci koje je u međuprostoru velikih reka voda izdubila u prostranoj i bezreljefnoj ravnici Južne Rusije. najprostranija u Evropi. Još dalje ka jugu trošna i retko pošumljena zemlja stepe upija vodu. a potom se svode na nekoliko tankih mlazeva vode. Suprotnost između Severne i Južne Rusije. a Vol ga ne prima ni jedne od Jeruslana na levoj obali i Sarapta na desnoj. Ali čim se prispe n a južnu padinu. na većim otstojanjima. sa reljefom glečerskih nano sa i topografijom predela načičkanih neravnina. saobraćaj se vrši uglavno m suvozemnim putevima. Kaogod i klima. gde ih u Vitebskoj guberniji ima 2. Takvih odronjavanja bilo je u više mahova blizu Saratova i na nekoliko mest a na donjoj Volgi. ipak ih ima izobilno u Kareliji i u čitavoj severnozapadnoj Rusiji. jezero Onjega. jezera i reka ima tamo u izobilju. te baruštine ipak su od koristi kada se završi otapanje snega. iz koga ističe Neva. biljni život tamo ne traje ni pola godine. gde je zemlja manje porozna i gde vrućine duže traju. i krajnji jugoistok. Privremeno stanovništvo pokriva obalu svojim dućanima sve do prestanka perio da plovidbe. najveće u Srednjoj Rusiji. Onde gde je glečer naposletku iščezao i gde je isparavanje najmanje. i ona tamo pokrivaju jednu četvrtinu njene površine . u Kijevu se takva odronjavanja događaju skoro svake godine. To je otkup za zadovoljstvo što ga varošanin oseća kada posmatra sa visokih šetališta veličanst venu i mirnu površinu reke što se širi pred njegovim očima. podižu ljudi ustave koje stvaraju bare. Iako ih je manje nego u Fi nskoj. J užna Rusija je zaravnjena oblast. 9. te isušivan je tih takoreći sunđera. prostranstvo i najčešće dubina jezera. Severni deo je oblast naslaga. i varoš u neku ruku silazi na nju.150 km2. uopšte uzev. potoci teku samo početkom proleća. te reke odjednom postaju sve ređe. postoje mnogobrojna jezera. Nov hidrografski tip pojavljuje se odjednom kada se priđe stepenovitim visijama Krima. 37 Ponegde. pa i vašar u Nižnjem Novgorodu održava se na jednom takvom privremenom me stu gde vri od života za vreme od nekoliko nedelja i odakle iduća poplava odnosi otp atke i uklanja nečistoću. sa provalijama. one su ipak izložene drugim nev oljama. veće je od j ezera Mađora. pustinja oko Kaspiskog Mora.836. što je ravno površini triju običnih francuskih departmana.

B. Renak u Starinama Južne Rusije. sv. Najglavnija dela posvećena celini ili velikom delu ruske preistoriske arheologije jesu: A. Pariz. Južna Rusija imala je demokratske ustanove Kijeva. Što se tiče specijalnijih radova. u vreme kada je veliki severni glečer pokrivao ogromnu ravnicu koja se p . Moskva. 1889—1899. 1923. Ö teuropas och Nordbalkans förhistoria. uzeli u tome velikog i značajnog ud ela. Petrograd. Kondakov i J.. i Vvedenije v arheologiju (Uvod u arheologiju). Moglo bi se navesti još mnogo primera ovakvih suprotnosti. 1889—1907.e dolina. čas stavila neprelazne brane. oni uskoro obratiše pažnju na unutrašnjost svoje ze mlje. 1925. Moskovskog ist oriskog muzeja. Na severu su muškarci mnogobrojniji. Ruskaja drevnosći v pamjatnjikah iskustva (Ruske st arine u umetničkim predmetima). 1904. P. Kijev. Severna Rusija živel a je pod samodržnom organizacijom Moskve. prvenstveno iz Helzingforsa i Stokholma. 1881 . a hrast u dolinama. Na severu bor ras te radije na vrhovima vododelnica. — Ne zna se da li je čovek živeo u istočnoj Evropi u prvoj polovini kv aternera. i koje su posle ujedinje nja pod carevima dovele do stvaranja Ukrajinske države sa izvesnim. 1921. koje su donekle uticale na razvitak Belorusa i Velikorusa s jedne strane. Poslednjih godina su strani na učnici. sa slamnim krovom. Bon. T. Drevnosći Pridnjeprovja (Starine u slivu Dnjepra). 1. ipak se mora u toku istorije ruskoga naroda utvrditi da je priroda u Rusiji. a naročito Arheološkog društva u Odesi. Bitovaja arheologija (Materija lna arheologija). Kuće na severu grade se od borovih stabala sa krov om od dasaka. od profesora S. I. 1910. južni deo je oblast stepa. 1892. 1926. 19 25. V. Sdrussland in Altertum. samoupravnim povlasticama Ma koliko čovek bio malo sklon da pridaje preveliku važnost uticaju geografske sredi ne na sudbinu naroda. u Zbirci memoara francuskog arheološkog društva. Hanenko. Stokholm. 1913. I. i Malorusa s druge strane. A. a od borova na nanesenom pesku. Arne. Da spomenemo još Pregled razvitka arheoloških nauka u Rusiji. a čas pružila izuzetne mogućnosti aktivnosti naroda i njegovih vođa. S. Moskva. Moskovskog arhe ološkog društva. Kijev. i okolnih naroda Skita i Sarmata. K R A T A K P R E G L E D P R E I S T O R I S K E A R H E O L O G I J E R U S K E Z E M L J E Tek je sto godina otkako se ruski naučnici bave arheologijom svoje otadžbine. kuće na jugu su od hrastovine. M. I. čije je prve tri sveske preveo na francuski S. od grofice P. jer su oni suvi. ona su međutim počela jako da napreduju tek u početk u XX veka zahvaljujući radu Petrogradske carske arheološke komisije. Pervobitnaja a rheologija (Prvobitna arheologija). te oblasti bile su od 1854 do 1858 godine predmet značajnih radova A. njih ćemo kasnije spomenuti. A. V. 38 I I . Gorodcov. Moskva. I—VI. bar pr ividnim. Xavojka. Uvarov. Uvarov. Moskva. V. Žebeljeva. Uvarova. Tolstoj. Severni deo je šumska oblast. Kijev. Pošto su se najpre interesovali za istoriske ostatke Grka na severnoj obali Crnoga Mora. Petrograd. I. Ebert. N. 1908. koje je prvo počelo da saziva ruske arheološke kongrese. sv. Iako su se u drugoj polovini XIX veka arheološka istraživanja umnožila. PRESLOVENSKO DOBA Paleolitsko doba. sv. Drevnjije obitatelji srednago Pridnjeprovja (Drevni stanovnici srednjeg sliva Dnjepra). Danilević. 1892. Arhe ologična minuvšina Kiivščini (Arheološka prošlost Kijevske oblasti). Pariz. na jutu su šume mnogo ređe i sastoje se od hrastova u višim delovima. više nego u drugim zemljama. a na jugu žene. Arheologija Rossii (Arheologija Rusije). I—VI. i Arheologija. napr otiv. sve do jezera Ladoge i gornjega sliva Volge.

najskorašnjija.ruža do linije Lavov-Kijev-Tula-Saratov. razume se sa mesnim razlikama. vide se rastureni od Karelije i Finske do srednje Volge i ka Jugu do granice crnice. ali znamo pouzdano da se pojavio čim su se glečerske mase počele da povlače. nova obitavališta. primerci kamenog ili koštanog oruđa . kod Volosova blizu Muroma na Oki. idući za mamutima i irvasima. rasprostranjena u Estoniji i slivu Volge. Neolitsko doba. Na 39 ravnicama oslobođenim od leda male porodice živele su nomadskim životom. nosoroge. lavove i irvase . a koja se odlikuju okruglom grnčarijom sa ukrasima u o bliku češljevih zuba. a kasnije i uralske. Poltavska i Harkovska guberni ja) i retke grobnice sa skeletima pokazuju drukčiji tip kamenog oruđa (naročito m ikrolite) i drukčiju grnčariju nego istodobna obitavališta pronađena kod Bologoa blizu V elikog Novgoroda. — Da li su se možda kvaternerske rase. naročito tamo gde je zemljište bilo plodno i pogodno za stanovanje. jer ona t ada još nije postojala. pa i stara kultura sa koštanim oruđima. Očevidno je da je svuda ovde živeo isti narod. Ne treba verovati ni u jednu najezdu . Polt ave i Harkova. To više nije jedan jedini narod i svuda ista prosvećenost. Srednja i Severna Rusija su. ostatke ognjišta. Taj stupanj je poznat pod imenom fatjanovska kultura. tako isto je različita. U Južnoj Rusiji. čitavog ili slomljenog. ali ne i grnčarija. koji se javljaju u obliku prostranih slojeva ostataka. razume se. Isti ovi tipovi. kod Balahna blizu Nižnjeg Novg oroda. pokušaji primitivne umetnosti. Rusija ima čitav niz ovakvih obitavališta. a potom još više. tražeći neprestano nova staništa. Neolitska obitavališta u Južnoj Rusiji (Volinija. On je po svoj prilici došao sa Zapada i pripadao je is toj onoj mlađoj i krupnijoj rasi koja je na Zapadu zamenila prvobitnu i nižu r asu homo primigenius Europae. i živeli teškim i napornim životom. Kijevska. u Voliniji i oblasti Kijeva. kod Goncija blizu Poltave i kod Mizina na reci Desni. mezolitski. iz magdalenskog doba. U ovom poslednjem obitaval ištu pronađeni su vajani i ukrašeni predmeti čije šare odaju veoma razvijen umetnički smisao kod tih prostih ljudi koji su lovili mamute. nailazi se na mnoštvo tragova obitavališta. Najstarija pripadaju aurignaciskom i solu trenskom dobu i pronađena su kod Kostenki na Donu i kod Karačarova na Oki. na primer u slivovima Volhova i gornjeg i srednjeg toka Volge. do neolitskog stepena? Mi to ne znamo. ona razlika u kultu ri između stepske oblasti i oblasti šuma u Srednjoj i Severnoj Rusiji postoji već u ne olitskom dobu. To je dokaz da je već na tri hiljade godina pre Hrist a postojala veza između Volge i Baltičkog mora. Sve što se zna to je da tadanje stanovništvo Rusije nije bilo zaostalo iza ostalih s tanovnika Evrope i da se ono neverovatno uvećalo. koje je započelo pre više od dve hiljade godina pre Hrista. pored kojih se nalaze kosti divljih životinja iz toga vremena. manje bogate u tome pogledu . Dvostruki karakter Rusije u istoriskome dobu. u Kirilovskoj ulici u predgrađu Podol. sa svojim bakarnim predmetima i jakim 40 uticajem nordiske i kavkaske kulture. Južna Rusija se očigledno razlikuje u tome pogledu od Sred nje i Severne. ili temelja koliba. i njemu pripada poslednji stupanj one kulture koju na lazimo na kraju neolitskoga doba. te načinile mesta nekoj novoj najezdi? Il i su ostale rasturene po ravnicama i šumama Rusije. potom u K ijevu. medvede. Ono što nas najviše iznenađuje kod nameštaja nađenog u to me seocetu blizu stanice Utkinskaja na železničkoj pruzi između Jaroslavlja i Vologde jeste uticaj Zapada. Danske. o tselile nekuda na severoistok i u Sibir. pa ipak se i tamo nailazi na često veoma značajne ostatke obitavališta. unapređujući svoj umni razvitak tako da se uzdignu na viši step en. kod Čuhloma na Veksji. Svuda gde su neko vreme živele ostavile su tragove svoga prolaska. ili pak grobnica sa neolitskim predmetima.

Posle toga. jer ima premalo proverenog materijala. Ali izgleda da je on sa n omadskim stanovništvom stepe vodio neprekidno borbu. Ali št o se tiče kraja toga doba. postavljaju takođe jedan etnički problem. Njegovi etnički odnosi sa njegovim domorodskim susedima iz neolitskog doba i narodom sa sandučastim grobovima nisu poznati. Tamo nije bilo velikih promena. ili čak služiti se pojmovima Germani. Jedino je verova tno finsko poreklo stanovništva Srednje i Severne Rusije. dakle. To je Tripoljska civiliza cija. koji se mešaju među ove. sa grnčarijom nordiskoga tipa i onom koja u arheologiji centralne Evrope nosi obično naziv vrvčas te grnčarije. čak i o stanovništvu koje je ost avilo kurgane (tumule). Njegova civilizacija blistala je nekoliko vekova. nje nog rasprostiranja i iščezavanja. Grobovi tih naroda rasejani su po čitavoj stepskoj oblasti između Galicije i don je Volge i Kavkaza. posle s vršetka kamenoga doba ona naglo iščezava. dolazi među domoroce jedan narod koji je ostavio svuda na svome prolazu grobove sa kosturima u čučećem stavu u kamenim sanducima. Razlike u kulturi na koje se tamo nailazi čak i u jednoj užoj oblasti. Samokvasov hteo da izjednači sa Cimerijcima. Za neolitsko doba u pravom smi slu ova činjenica nije očevidna. Štern). Ali ne treba zaboraviti ne manje čudnu po dudarnost te civilizacije sa drevnom Mesopotamijom (Akropolj u Suzi) i drevnim T urkestanom (Anau blizu Ašabada). u trenutku kada prvi bakarni predmeti prodiru u staru n eolitsku zbirku pripremajući na taj način prosvećenost metalnoga doba. veoma je teško pokušavati da se razreše ta etnička pitanja za tako davne periode vremena. U sva kom slučaju. tako nazvana prema jednom od njenih prvih nalazišta koje je otkriveno blizu Kijeva. Sasvim je prerano prenositi u ta vremena razne faze razvitka indoevropskog narod a. Na severu. ali se ona rasprostirala odatle sve do Velikog Novgoroda i do varoši Brjanska i Sergača. takve su da se ne mogu uvrstiti u jednu etničku celinu. Grobovi za spaljivanje. na jug Evrope. zapažaju se već jas no različiti narodi. — Početkom druge hiljade godina pre Hrista. istoriskim prethodnicima Ski ta. ustupa mesto mlađim kulturama koje se odlikuju obilnošću metala. Bronzano doba. Sa Zapada. na primer u Kijevskoj guberniji. Ostaje. stara fatjanovska kultura. Grobni nameštaj je veoma karakterističan. bilo da se povukla u druge zemlje. od kraja treće hiljade godina pr e Hrista. sa obala Odre. privlačan ali i težak problem ruske arheologije.sa Zapada. svojim idolima od gline i svojim zagonetnim kosturnicama (Pl oščadka) 41 sa grobovima za spaljivanje. naročito predmetima . ni u najezdu sa Juga. postoje nejasnosti. uopšte uzev. i koje je čuveno bogatstvom svoje šarane i bojene grnča rije. sve do Grčke (E. u Tripolju na Dnjepru. ne vidimo jedan jedini narod. iako se ono održalo sve do dolaska Skita. ali. oruđa od bronze zamenjuju k amena i bakarna oruđa. ukoliko se tiče njenog porekla i njene suštine. i Tripoljska c ivilizacija ostaće još dugo vremena. koja se po njega rđavo završila. Litvanci i Sloveni. U Južnoj Rusiji. nadmašujući sve susedne civilizacije svojim umetničkim smislom. koj i je Dm. bilo da je izumrla usled napada osvajačkih nom ada. veoma rasprostranjena. Velika srodnost njene grnčarije sa predmetima iz star og doba pronađenim na Balkanu i na Maloaziskom Ostrvlju izazvala je stvaranje nek olikih teorija: najpre onu o širenju egejskih uticaja ka severu a kasnij e teoriju o obratnom uticaju ili čak o spuštanju tripoljskog stanovništva i njegove ci vilizacije ka jugu. i naročito nas iznenađuje bičaj da se kosti skeleta pokriju jednim slojem crvene boje. naprotiv. divno izrađene. još mnogo zagonetaka. Oni se razlikuju od drugih tumulima (kurgan) koji pokrivaju kosture u čučećem stavu. Fatjanovska prosvećenost imala je svoje središte u trouglu Vologda-Vladimir-Novgorod na Volgi. počev od neolitskoga doba. sa istoka (ili juga) došao je prvi talas nomada nepoznata porekla. Mi ništa ne znamo o svima prastarim narodima Južne Rusije. Treći jedan narod sasvim originalne civilizacije obrazovao se takođe na jugu: to je bio zemljoradnički narod koji je stanovao u oblasti između Galicije i kijevskog Dnje pra. Najveći broj tumula pri padaju sledećem bronzanom dobu i obogaćenoj civilizaciji.

u svakom slučaju. koji je toj poslednjoj fa zi dao ime Ananjinske kulture. Danilevič greši što to pripisuje samo prvoj grupi. bliz u Kišenjeva u Besarabiji. Me lnika. u XIV—XI vek pre Hrista. Jedan deo Skita bio je uništen. Nomadi su takođe imali udela u toj industriskoj proizvo dnji. Bronzana kultur a u Južnoj Rusiji stvorena je industrijom koja je unošena čas iz Mađarske. a naročito zahvaljujući 42 odličnom iscrpnom delu A. Gorodcova. ili kod T urovskoga (Galič). Alane i druge. Trifiljeva i Dm. da ona pretstavlja vrhunac bronzane kulture na Vo lgi. te od prostoga groba postaje grob ojačan građom. što dokazuju iskopine nađene u oblasti njihovih kurgana. kada su u Južnoj Rusiji vladale nove kulture višega stupnja. Talgrena. Utica j sliva reke Jeniseja i oblasti Urala na staru kulturu Fatjanova i Volosova nast avio se. E. iako o na obuhvataju čitav niz plemena među kojima istorija zna za Jazige. u Mađarskoj i Bugarskoj. Ta plemena nazivaju se Jednim opštim imenom Sarmati. Skitsko-sarmatsko doba (Gvozdeno doba). a fazu dragocenih predmeta nađenih kod Galiča u X—VIII. Talgrenom. Ta najezda naišla je u dva talasa. koja su isto tako govorila jedno iransko narečje i dolazila takođe iz Srednje Azije. Ananjin je jedan deo te teritorij e i njenih kultura. U razvitku bronzanog doba u Rusiji učestvovale su obe etničke grupe. Rokso lane. kao što se vidi iz sadržine grobova i mase bronzanih predmeta nađenih na razni m mestima gde su vršena otkopavanja. može se reći sa A. čas sa Istoka i Urala. To je jedna nova civilizacija bronzanog doba i ona se održala za vreme narednog perio da. Jevarnickoga u Harkovskoj i Jekaterinoslavskoj gubern iji. te stepe padoše pod vlast Sarma ta za nekoliko vekova.sibirskog porekla. i tu osnovali novu državu sa nekoliko dinastija. domoroci i osva jači sa kurganima. pri pojavi bronzanog doba. Sibir je tada igrao važnu ulogu u razvitku Istočne Evrope. Gorodcov stavlja f azu Sejma u XIV—XIII vek. pa čak i u njihovim grobnicama. Ali ova najezda nije bila jedina velika etnička promena u Južnoj Rusiji. ote rali su iz stepa Cimerijce. a to će reći od polovine druge hiljade godina do poče tka skitsko-sarmatske kulture. E. Osim toga. Osim njih. U isto vrem e kada i Skiti. ni Tripoljska civilizacija. Ostaci Cimerijaca i domorodaca potpadoše pod vlast Skita. Grobovi iz t oga doba danas su vrlo dobro poznati zahvaljujući istraživanjima V. Konstrukcija grobova menja se prema fazama raz vitka. nastanili se između Dona i Dn jestra. V. koji su pošli iz Srednje Azije. Njeni jedini stano vnici su ostaci domorodaca koji se održavaju kroz sva doba i kroz sve promene nase ljavanja. U Južnoj Rusiji. a potom se prelazi na kavkas ki tip katakombe. dok ih A. u čitavoj stepskoj oblasti stanovali su i njom gospoda rili stari zavojevači sahranjeni pod kurganima sa obojenim skeletima. U početku III veka pre Hrista drugi talas najezde doveo je uzastopno plemena srod na Skitima. a naročito iz iskopina nađenih kod Borodina. grnčarija tu dostiže retku izobilnost i veliku originalnost ureza nih ukrasa. neznani narod trakiskog ili kavkaskog pore kla (narod koji je ostavio ranije pomenute kurgane). kao što dokazuju iskopine nađene kod Sejma blizu Nižnjeg Novgoroda. Da li je tamo bilo još i drugih etničkih ostataka? To se tačno ne može znati. pojaviše se Grci na severnoj obali Crnoga Mora. Kada su u VIII ili najkasnije u VII veku došli u tu oblast. V. od kojih se jedan deo nastani još dalje. Prvi je bio najezda iranskih Skita. Jamačno je bilo velikih kulturnih — ako ne i etničkih — promena u dobu kome odgovaraju ti grobovi. a verovatn o ni stanovništvo koje ju je stvorilo ne postoje više. kao i u graničnoj oblasti. Jaksamate. Ali mnoštvo kalupa i topionica pokazuje da je postojala i lokalna industrija. sa kojom ti grobovi očevidno imaju dodirnih tačaka. Ali hronologija ostaje i dalje neizvesna. prožete uticajem klas ične grčke umetnosti. — Za vreme prvih hiljadu godina pre Hrista jedna nova najezda nomada preplavila je čitavu stepsku oblast. čiju veliku ekonoms . i plod je raznih utic aja. naročito veza sa Sibirom i Srednjom Azijom. sve do dolaska Gota u III veku posle Hrista. Taj procvat stavlja se između VII i II veka pre Hrista. Talgren stavlja. zajedno sa sličnim grobovima.

i Hersonez na Krimu. čitav niz divnih predmeta klasične izrade što su ih načinili grčki m ajstori u Olbiji. no koji su pretrpeli j ak uticaj Mesopotamije. nalaze i pred meti dovoljno različiti da bi se mogli pripisati nekom drugom narodu. To nas navo di na pretpostavku da su to drugi narodi. nailazi se. 17. nisu svi predmeti skitskoga ili sarmatskoga porekla. Motrenina. Karagodeuaš. koji se o dlikuje životinjskim ukrasima donesenim iz Srednje Azije. Olbija je u početku bila najnaprednija. a 43 treća dorska. iza koje su se nalazile ogrom ne žitnice spremne da snabdevaju čitavu Grčku i Jegejsko Ostrvlje. ali za varvare. civilizacija i čitav sarmatski život počinju da gospodare grčkom i romanskom kulturom i da ih prožimaju varvarstvom. skitskim ili sarmatskim. u Kijevskoj. Hohlač. iako je prisust vo Slovena na zapadu i Finaca na istoku te oblasti već vrlo verovatno. a koji spaja okolinu Balkaškog jezera sa planinskim lancem Tjan-Čanom na Donu. Za skitskoga doba preovlađuje grčka umetnost i ona uobličuje varvarski stil.ku važnost oni odmah uvideše. i vrsta pred meta u grobovima pokazuje da je stanovništvo bilo pre zemljoradničko nego nomadsko. Oblast ovakvih groblja. Sarmate i Grke . Bjelskog). Na toj obali. Sarmatsko doba označava preokret u uticajima . Kulture sa juga prodir ale su do Voronježa i Romnija. gleđ) koji priprema zemljište za umetnost gotskoga doba. Ali karakter kulture u unutrašnjosti nije nam . Čertomlik. i mnogih drugih. Pastjerskog. Soloha. Sarmatska dekorativna ume tnost širi se i drugim putevima. 521) — „zemljoradnički Skiti”. Ali u tome dobu. jamačno domoro cima koje su pokorili nomadi. Muzej Ermitaž u Petrogradu čuva jednu takvu čuvenu zbirku koja potiče iz kurgana zvanih KulOba. koju su osnovali stanovnici Herakleje. i unosi u radionice Krima i poluostrva Tamanja je dan nov životinjski stil sa persijskim i indijskim uticajima. grnčarija je delimično različita i običaj spaljivanja meša se sa običajem sahranjivanja. Najpre se vidi kako se skitska i grčka civilizacija stapaju da sačine jednu celinu u kojoj grčka umetnost i tehnika potiskuju nomadska obeležja. sa njihovim mo tivima i po njihovom ukusu. raznobojan. Ne može se međutim danas kazati koji su to narodi. u arheološkim iskopinama Južne Rusije. naročito onima što pripadaju varvarskim poglavicama. od kojih su najbogatije i najveće bile Olbija sa ostrvom Berezanjom na ušću Buga. Semibratov. Sve te novine dolaze velikim putem kojim su se kretale trgovina i najezde. pored Sevastopolja. Osim već navedenih grčkih naseobina. Već od I veka posle Hrista. pored pravih skitskih i grčkih predmeta. već je pošumljena. pored proste grnčarije i predmeta donesenih iz Azije ili i zrađenih na licu mesta. sa novim dekorativnim tehnikama (umetci. utvrđeni logori u njihovoj blizini pokazuju da su tu bila relativno sta lna obitavališta (logori kod Nemirova. a kasnije naročito u Pantikapeji. koji se verovatno kriju iza imena koje se nalazi kod Herodota (IV. koja imaju ponekad i tumule. Černjigovskoj i Poltavskoj gubernij i na velika groblja gde se. arheologija nailazi samo na ta tri etnička elementa: Skite. Pantikapeja na Bosforskom Kanalu (danas moreuz Kerč između Azovskog i Crnog Mora). iz prv ih vremena. U čitavom razdoblju od VIII ili VII veka pre Hrista do III veka posle Hrista. Unutrašnjost Rusije ostaje za vreme skitskoga doba u mraku. U kurganima. nailazi se severno od stepske oblasti. gde su se mešale sa fatjanovskom kulturom koja je bil a na izmaku. Prve dve naseobine bile su po poreklu jonske (osnovali ih stanovnici grada Milet a sa Maloaziske obale). oni pohitaše da osnuj u čitav niz trgovačkih zastupništava i naseobina. ali je Hersonez duže sačuvao svoju moć. Lugovaja.

a potom osvajanja Dakije koje je izvrši o car Trajan 106 godine. prodrli do sredine Rusije. Ja međuti m ne smatram da ti tragovi potiču sa obala Crnoga Mora. sa svojim koštanim izr ađevinama. Poznato je. . Odatle Goti raširiše svoju vlast nad Fincima. a drugi posede oblast srednjega Dnjepra i tu obrazova novu d ržavu čije je središte bilo na Dnjepru (Kijev?). Pošto su dali nove oblike kopčama i minđušama. uostalom. propade takođe godine 375 pod navalom Huna. a uporedo s nj ima i gleđosani predmeti takozvanog moščinskog stila. što dokazuju velike količine nađenoga rimskog novca sa obe s trane Dnjepra. pripisao istoj grupi. To je bila posledica najpre zauzimanja obale Crno ga Mora od Rimljana za vlade Nerona (63—66). a kada su ih odatle oterali Huni. Uistini taj no vi stil nisu stvorili Goti. klinastim urezima i ubodima. U jednoj grupi groblja. Ovim putevima su gotski predmeti. jer s e nalaze u obitavalištima i grobovima litvanskim. sa mnogo tragova skitske radinosti. pomoću mesnih radionica. Ta gotska država. kojih nije bilo na jugu Rusije u I veku i čiji su srodnici Bastarni stanovali u drugoj oblasti. kao što je tvrdio A. Ranije se pretpostavljalo da su oni za vreme svoga b avljenja na Crnome Moru. To je stil koji je baron Beji nazvao „gotska umetnost”. Ova nova umetnost prodrla je u Rusiju dosta daleko na sever. a drugi istočnije. nema više nimalo sumnje o njihovom udelu u kasnijem razvitku umetničke rad inosti u Srednjoj Evropi. nego neposredno grčke 45 radionice. Najveći deo Gota povuče se ka zapadu. Naprotiv. gde se u grobovima iz VI i VII veka nalaze često izopačene gotske kopče. koji je poslužio kao osnovica merovinškoj umetnosti u V—VII veku i koji se odlikuje sjajnim raznobojnim umetcima od granata ili stakl a. koju pretstavljaju groblja kod Černjahova i Ro maškija blizu Kijeva (grobovi za spaljivanje i sahranjivanje iz IV i V veka). da je u to vreme cvetala na srednjoj Volgi i na Oki i Kami bronzana kultura Ananjina. Ovi su krajem II i početkom III veka napustili u velikim masama donju Vislu i prešli najpre preko zemlje zapadnih Slovena. razume se pomoću vizantiske trgovine. Ali razvoj rimskog uticaja bio je zaustavljen dolaskom Gota. Od god ine 250 najglavnije grčke naseobine padoše postupno pod njihovu vlast. Talgren . iz I veka. i novim stilom životinjskih ukrasa. a utvrđeni logori tipa Đakovo gorodišče blizu Moskve. velika i moćna u IV veku. — Već od II veka posle Hrista rimska kultura počela je d a prodire u unutrašnjost Rusije. onda cela ta grupa ne može prip adati Gotima. koja potiču iz VI i VII veka. posle 375 godine po ostaloj Evropi. i pred sam dolazak Germana on je bio već sasvim uobliče n zahvaljujući potstrecima što su ih doneli Sarmati. To je dakle je dan grčko-istočnjački stil. raširili ga po celoj Evropi.44 dobro poznat. ako ti grobovi kod Zarubinaca pretstavljaju početak iste civilizacije. koja prodre d osta daleko u unutrašnjost. nego neposredno iz okoline Turkestana. sačuva ni su predmeti koji bi mogli poticati od Gota. Got ga samo usvojili i rasprostranili. Ako je tako. a tako isto i nad obalama. Arheologija utvrđuje njihovo prisustvo n a tome mestu na osnovu groblja za sahranjivanje kod Gurzufa. Souk-Sua i Mang upa na Krimu. To su kult ure zvane pjanoborska i borkiska. te će istorija i arheologija naći u VII veku na o balama mora njihove neznatne ostatke. Hvojka. Jedan put prolazio je duž Dnjepra (Pastjerskoe). a takođe i trgovini sa Persijom. Jedan njihov deo naiđe 214 godine na rimsku vojsku u Dakiji. Ove pobede otvoriše vrata rimskoj trgovini. koje je jedan od dobrih ru skih arheologa. V. ali ona ne može tvrditi da su oni tu bil i i ranije. kao što su oni kod Zarubinaca. poznate po nizu finskih grobalja na Kami i Oki . stvorili jedan nov stil. slovenskim i finskim. daju pre utisak završetka neolitskoga doba nego poodmakle metalne kulture . a ne „gotski”. Ali pored tih grobova ima i drugi h još starijih. To su samo novi strupnjevi nekadanje ananjinske kulture. Litvancima i susednim Slovenima. Za arheologiju pitanje Gota u Rusiji ostaje dakle ne rešen problem. U III i IV veku tako ukrašeni predmeti nisu retki u grčkim grobovima. Gotsko-rimsko doba.

ako se još i kolebamo pred izvesnom gr obnicom. oko trg ovačkih ili kneževskih središta. Biće dovoljno da se ovde obeleže glavne njene linije. srpovi i ognjila svuda su isti. Uopšte uzev. V. i svi pokušaji da se kulture Tripolja proglase za slovenske. njihovoga rasprostiranja i njihove kulture. izgubilo se tek postepeno. U IX i X veku ono je dopunjeno mačem. gen erala N. načinjenih . gornjega Dnjepra i Volhova. na trećem mestu postoje krovovi od drveta. Danilevič). nemaju čvrstog osnova. Ali naše poznavanje obitavališta i grobova iz toga vremena je tako nepotpuno. osim u nekojim oblastima gde se javljaju ponekad i nomadski predmeti istočnjačkog obeležja. na primer na Dnjepru — u zavičaju plemena Poljana. Oke. koji od X veka pređoše u upotrebu i kod Slovena. uzengije. da bi opis starina tadanje slovenske civilizacije izgledao danas preran. ponekad gro bovi leže prosto na površini zemlje ili u prostim jamama. najbogatiji grobovi nalaze se samo duž velikih trgovačkih puteva. da su Vjatići u VIII ve ku osnovali na Oki važan trgovački i politički centar oko varoši Rjazanja (nekadanja Arz a). A ko se hoće iskreno da prizna. Uvarova. :ne kolebamo se pred celinom. Ne z na se gde su se nalazili Prasloveni u toku III i II hiljade godina pre Hrista. kao što su bili i domaći predmet i. Brandenburga i nekih drugih još se ne može tačno reći šta je u IX i X veku slov ensko. Tek od IX i X veka može ruska arheologija da nam pruži pozitivnu i pouzdanu sliku po stojbine Slovena. vršila spaljivanje oko 1100 godine.2. ili kod Severjana bli zu Černjigova. na drugom mestu ima kovčega ili sarkofaga. SLOVENSKO DOBA Vrlo je verovatno da su Sloveni stanovali u svojoj evropskoj postojbini između Vis le i Dnjepra već na nekoliko vekova pre Hrista. Unutrašnja konstrukcija kurgana je veoma različita. Ali. a za epohe pre prve hiljade godina pr e Hrista svako takvo utvrđivanje istovetnosti neminovno mora biti nepouzdano. Razume se da se u vek nailazi na grobove i obitavališta za koje se ne može 46 pouzdano tvrditi kome su pripadali. dok s u nomadi imali luk i sablju. đemovi. na Oki — kod plemena Vjatića. Prvobitno oružje Slovena bilo je veoma jednostavno: luk sa strelama. u okolini Smolenska — kod plemena Krivića. bradvom i velikim štitom. prilikom primanja hrišćanstva. Kasnije se naoružanje razvilo pod uticajem Rusa. Šiljati šlemovi i pancir-košulje bili su takođe u čestoj upotrebi. I pored svih napora grofa A.Varega i o kolnih nomada. koje Tacit i Ptolomej pronalaze već kao veliki narod. Zavitnjiviča. Spaljivanje. sa nogama ka istoku a glavom ka zapadu. Ali. Izvesno je da su Sloveni obrazovali veliki narod pod vlašću Gota i da su se u VI i V II veku raširili do Doneca. Celina slovenske kulture već je dosta pouzd ana i poučna. naročito na granici slovenske teritorije. samo na j ugu raširilo se ono ranije. Tek u toku I hiljade godina pre Hrista može se utvrditi da su u Rusiji boravili Sl oveni. Slovenske grobnice nalaze se pod mogilama (tumulima) prilično visokim — otuda i dolazi naziv „doba kurgana” — koje pokrivaju tela bilo spaljena ili sahranjena . Telo obično leži na leđima. a šta nije. ali nam Kijevski letopis kazuje da su neka slovenska p lemena. ili neolitske domorodačk e kulture za slovensko-ukrajniske (v. koje su Sloveni odavno vršili. sahranjivanje je zavedeno u toku XI veka. ali ponekad i više ka središtu. u kome je vremenu veliki d eo Srednje i Južne Rusije bio već posednut Slovenima. to je samo pretpostavka. i jedino zemljoradnička kultura ne severu skitskoga carstva i černjakovska kultura posle Hrista imaju pra vo — iako se i tu mogu izraziti sumnje i staviti primedbe — da se pripišu Slovenima. mamuze. kopl je i ponekad mali štiti. Grnča rija je svuda ista: jedan stari tip (raniji od X veka) ćupova bez ukrasa. B. te ne izgleda čudno što su im arheoloz i pripisali nekoliko preistoriskih kultura među onima koje smo nabrojali na jugois toku Rusije. udaljena od pokrštenih središta. mora se reći da se ne zna ozbiljno kakva je bila kultu ra Istočnih Slovena čak ni u razdoblju od V do VIII veka. Predmeta u grobovima ima obično v eoma malo.

Ovakva utvrđenja — koja se u Rusiji broj e na hiljade — veoma retko su bila predmet naučnih istraživanja. nekadanjeg Bjelgoroda što ga je sagradio veliki knez Vladimir godine 992. načinjeni na kolovratu i dobro pečeni. utvrđeni logori ograđeni bedemom i ponekad palisadom. Na dnu se obično nalazi znak grnčara. U onima koji su bili nastanjeni zemljište je unutra puno ruševina i ostataka svakidanjeg života. 3. Jekaterinoslavskoj. Od svih onovremenih slovenskih nakita najinteresantniji su sa arheološkog i etnografekog gledišta viseći prstenovi. Njihove starine. skandinavskog. počeše i same da podražavaju vizantiskim uzorima: nov niz divnih iskopina svedoči o njihovoj delatnosti. Podbolotnaja. poznat pod naziv om grnčarija gorodišta. Murom. To su ćupovi povrnutih ivica i obično ukrašeni položenim ili talasas tim urezanim linijama. suparništvo između skandin avskog. naročito onih što se zovu gorodišča. Ostali ukrasi menjaju se takođe prema raznim oblastima. takođe je dobro poznata. Tavridskoj. Letonci i Finci imali su manji uticaj nego drugi.rukom. Pečenjega. koji se nalazi u Rusiji od X veka. Kultura nomada iz toga doba (Hozara. izuzev kopči koje su u IX i X veku u Rusiji već iščezavale i ustupale mesto pređicama i pucadi. Oni su po o bliku čas prosti a čas složeni. blizu Tombova i Penza (Tomnjikov. koji su doprineli da se stvori slovenska kultura toga doba. R uske radionice. nisu još proučena kako treba. preovlađuje u početku. o čemu su dokaz nekolika 47 groblja u središtu slovenske zemlje i čitav niz iskopina iz X i XI veka (Gnjezdovo k od Smolenska). ukrašen tananom srmom. Poznata je složena konstr ukcija jednog velikog gorodišča otkako su vršena otkopavanja kod Bjelgorodka blizu Kij eva. Ostaci slovenskih kuća iz ovoga doba i beskrajni niz raznih utvrđenja. ali u mnogo manjoj meri. Kultura sa kraja preistoriskoga doba relativno je dobro proučena. Kubanskoj. a takođe i za održavanje zakonotvornih ili verskih skupština. Mnoštvo nomadskih grobova otkriveno je u Kijevskoj. kojima bi se mogli rasvetliti odnosi između starih bratstava ili plemena. okačeni o traku ili možda dijademu. Isto tako i njihove m eđusobne srodnosti i njihovo ustrojstvo. Ovi logori služili su za skloništa ili za odbranu. i jedan pozniji tip. Polovaca i drugih). al i od XI veka vizantiska izrada ha potiskuje i naposletku zamenjuje sve ostale. oni se mogu naći svuda gde su Sloveni obitavali i o ni su najvažniji dokazi slovenske arheologije. Mak simovka) otkrila čitav jedan svet bogate finsko-istočnjačke kulture. STARINE OKOLNIH NESLAVENSKIH NARODA Na svim obalama slovensko stanovništvo Rusije imalo je za susede na ruskoj teritor iji narode više ili manje stare. Harkovskoj (Verhnje S altovo). Rostovu i Suzdalju. gde su nam grob lja na Oki. koji su bili s usedi Slovena na granicama stepa. Njihov i susedi Litvanci. Istočnjački srebrni nakit. Naprotiv. istočnjačkog i vizan tiskog. vizantiskog i istočnjačkog uticaja na slovensku kulturu bilo je veoma živo. koliko na zapadu Rusije na obalama Finskoga Zaliva toliko i u slivu Oke i Volge. Vladimiru. naročito grnčarije koja se ne razlikuje od one u grobovima. ali drugi obel ežavaju razna slovenska plemena. Voronješkoj i drugim gubernijama. najpre u Kijevu a potom u Velikom Novgorodu. . Jedni su stalno obeležje Slovena. Ali još nemamo iscrpno delo o njima. koje delom pripadaju slovenskim oblastima a delom su van njih. Najbogatiji deo nađenih predmeta sačinjavaju svakovrsni nakiti. kružići više ili manje ukrašeni koji su visili sa o be strane glave na slepoočnicama. na Ljadi. pretstavljaju takođe interesantne dokaze. privlače takođe pažnju ruskih arheologa. U nakitu se na jbolje može da zapazi dejstvo različitih uticaja. jer njihov glomazni nakit nije odgovarao slovenskom ukusu. To je grnčarija koja je došla u Rusiju iz oblasti Zapadnih Slovena i sre dnjeg sliva Dunava.

48 Zapadni susedi Slovena. do Pripjata i gornjega Dnjepra. . iza gornjega Njemena. Ruska arheologija ima dakle pred sobom goleme zadatke i težak posao. Letonci i Litvanci. srazmerno s u malo poznate. Vilije i Polo te. Njihove starine. naročito ukoliko se tiče hronologije. sakrivene po neprohodnim šumama. Ali napredak što ga je ona načinila u poslednje vreme daj e nade da će ona i to savladati. Dvinine pritoke. koji bi lako ispunili čitavo jedno stoleće. Odatle su se oni povukli oko VI i VII veka pred naje zdom Slovena i otišli da se nastane na zapadu. naseljavali su nekada veliki deo ob lasti koja je kasnije postala slovenska. raču najući tu i oblast Smolenska.

umeo je da stvori izvesnu svoju kulturu i obrazuje jednu političku organ izaciju. vinogradarstvom i ribolovom. i tvrđava Sarkel na Donu. Došljaci idu duž reka i nastanju ju se na njihovim obalama. grupisani u plemena. Poljaci se nastanjuju dalje ka istoku. ovaj ogranak turskoga stabla. I doista. pošto su prešli Dnjepar. Duž ovih puteva osnivaju se mnoge varoši u kojima se susreću trgovc i iz raznih zemalja. a jedan njihov ogranak. koji zauzima severni deo Kavkaza i jedan deo kaspiskih i azovsk ih stepa.49 I I I . Hrvati su ostali najbliže Karpatima. na mestu gde se ova r . SLOVENSKA PLEMENA I STVARANJE KIJEVSKE KNEŽEVINE Dolazak Slovena u Istočnu E vropu. Volge i zapadne Dvine naišli su na li tvanska plemena koja tu odavno stanuju. ili tačnije Finskoga Zaliva. Volinjani zauzimaju oblast zapadnoga Buga. i kada mirolju bivo izabiraju zemljište koje je ostalo slobodno. Zašto bi uostalom i bilo kakve borb e kada se Sloveni pojavljuju pre kao naseljenici nego kao osvajači. duž reke Oke. Oni se bave zemljoradnjom. U oblasti Pripjata i u gornjem toku Dnjepra. verovatno p o redu dolaska. U v remenu kada se Sloveni pojavljuju na Dnjepru i njegovim pritokama. R U S K E Z E M L J E O D P O Č E T K A D O K R A J A T A T A R S K I H N A J E Z D A 1. najpoznatije su Itilj na don joj Volgi. i najzad Krivići se zaustavljaju u gornjem toku Dnjepra. pošto je finska kultura približno ravna njihovoj ili čak i niža od nje. ili pak — što izg leda da je bio mnogo češći slučaj — ostaju i stapaju se postepeno sa tuđincima koji time ništ ne dobivaju. nastanjuju se blizu jezera Ilmenja i reke Volkova. oni što ostaju primaju malo po malo običaje. Severjani. verovat no u VII veku posle Hrista. ti narodi n e mogu da dadu Slovenima ozbiljan otpor. kulturu i jezik Slovena i stapaju se s njima. od stepa koje se pružaju duž Crnoga Mora pa sve do obale Baltičkoga Mo ra. u svakom slučaju istoriske starine i slovenske i fi nske legende nisu o njoj sačuvale nikakva traga. njihova trgovin a cveta zahvaljujući trgovačkim putevima koji prelaze preko njihovog zemljišta i vode iz Evrope u Aziju. — U ravnici Istočne Evrope obrazovao se ruski narod. To zemljište je u to vreme skoro potpuno pod šumom i kroz njega teku u svim pravcima velike i manje reke koje su njegovi glavni putevi. pomerajući se postepeno ka severu i istoku. Dnjeprove pritoke. Slabi. nastanili su se: dva prva plemena na levim pritokama. prestonica Hozara. Tako slovenska plemena zauzim aju u ravnici Istočne Evrope jednu izduženu i srazmerno uzanu oblast koja se pruža od juga ka severu. Slovenska plemena iz kojih je on ponikao spustila su se tamo. oko srednjega toka Dnjepra i na njegovoj desnoj obal i. zaostali na nižem stu pnju kulture i bez ikakve političke organizacije. Sloveni. gde se još od najdavnijih vremena nalaze ras turena finska plemena. Prema kazivanju staroga Kijevskog letopisca. Ta usamljena plemena koja ne spaja nikakva zajednička organ izacija. a naročito mnogi Arabljani. Oni tako dolaze u dodir sa drugim narodima koji su se već nastanil i na istom zemljištu ili blizu njega. koja žive skoro primitivnim životom. Drevljani i Dregovići duž Pripjata. koji piše u XI veku i navodi nam imena tih plemena i mesta gde su se nastanila. I zgleda kao da tu i nema borbe. prema najverovatnijoj pretpostavci. razjedinjeni. nesposobna su da se odupru osvajačima. pod pritiskom osvajača oni se d elimično povlače sa istoka ka zapadu i nastanjuju se u slivu zapadne Dvine i Njemena . 50 Sasvim su drukčiji odnosi između Slovena i njihovih južnih suseda Hozara. a treće dalje na severoistok. sa severnih padina Karpata. Isti je slučaj i u Severoistočnoj Rusiji. Volge i zapadne Dvine. a koga ima izobilno? Domoroci se ili sami udaljuju od svojih novih suseda kada im se ovi ne sviđaju. Desn oj i Soži. Radimići i Vjatići.

Trgovina. između Azije i Srednje Evrope. Bugari sa Volge. ali ima s voga hana koji je starešina mnogih oblasnih knezova. U sva koj zajednici jedan savet ili veće. a kod Zapadnih verv. Običaji i vera slovenskih plemena. gotov da i sam postane razbojnik. te da se i on obogat i na račun stanovništva. skoro potpuno pošumljenim. Gradovi koje Istočni Sloveni osnivaju uskoro pokraj zemljoradničkih naselja isprva s u samo tvrđavice. i one se kod Južnih Slovena zovu zadruge. U svakom slučaju. Usput pl jačkaju Slovene. pa se te zajednice ujedinjuju u volost. Potom. ali u tim krajevima. Drugo jedno tursko pleme. pa Vjatiće. oni su već bili zemljoradni ci. nastanjeni blizu ušća Kame u Volgu. u drugim gradovima se N ormani usput zaustavljaju i smeštaju kao gospodari. Veće upravlja čitavom opštinom utoliko lakše. U VIII i IX veku naoružane trupe Normana kreću se ovim putem koliko radi tr govanja sa Vizantijom. koje naročito — a ponekad i isključivo — služe 51 kao skloništa u slučaju nepredviđenog napada. oni se njima bave isto koliko i zemljora dnjom. a slovenski trgovci navikavaju se da ponekad uzmu u najamničku službu normanske trupe da brane njihove gradove i trgovačke karavane. o d kojih je najglavnija Bulgar na Volgi. i Rostov kod Vjatića čin e na svoje stanovnike utisak gradova koji su „oduvek” postojali. Hozari nemaju zajedničku veru i pokazuju se trpeljivi. isprva skromne i čisto lokalne. Raselj avanje je moralo da rastroji takvo društveno uređenje. pošto im šume p ružaju obilje mogućnosti za lov i pčelarstvo. koji su prokrčili put od Skandinavije do Vizantije i koje Sloveni nazivaju V arezima. koji su se zvali konung. Nas uprot tome. pretresa i re guliše sve poslove zajednice i bira upravljača. Pre nego što su se nastanili u svojoj novoj otadžbini. i služe kao stovarišta robe. a ponekad i na njenu štetu. Radimiće. ovi gradovi igraju u isti mah i ulogu središta za okolne oblasti i obrazuju gradske opštine koje postepen o zamenjuje staru podelu na plemena. uistini je upola razbojnički posao. potčinjeno je Hozarima. toliko i da bi stupile u službu vizantiskoga cara. Bugari imaju nekoliko varoši. Prilagođavajući se prirodnim uslo vima svojega novog zemljišta. plemena su ustupila mesto porodicama. naročito Nor mana. Sva ki trgovac je u isti mah i ratnik koji za vreme putovanja brani sa oružjem u ruci svoju robu od razbojnika. te trupe uvlače Slovene malo po malo u svoje trgovačke pohode. U ovu vrstu trgovaca spada i priličan broj tuđinaca. a d anak koji su tražili bio je srazmerno mali. Sa sve većim priraštaje m stanovništva i sve većim bogatstvom usled napretka trgovine. U XI veku Kijev i Perejaslavlj kod Poljana. i upravljačka klasa koja ga okružuje pripadaju judejskoj veri. počev od IX veka. za koje su oni bili napast kao što su bili i za Zapadnu Evropu. što ne samo građani nego i stanovnici svih okolnih sela (volost) mogu da učestvuju u njemu. koja doprinosi uvećavanju gradova. koja se kreće velikim rekama njihove zemlje i čuvenim „putem od Varega do Grka”. Njihov jaram izgleda da nije bio težak. U naknadu za to. oni ipak nisu nomadi. zemljoradnja j e odveć nepogodna da bi mogla služiti kao jedino sredstvo za život. većina stanovništva je muslimanska. Severjane i Poljane. Oni se ubrzo razvijaju i postaju središta trgovine. kad ne može da ih . to su i ostali. ma da oni lako napuštaju iscrpeno zemljište da bi zauzeli neko novo. dočepal i bi se vlasti i zahtevali danak umesto ugovorene plate. zvani „kagan” ili „hakan”. N jihov starešina. U nekojim gradovima starešine tih trupa. Kako po svemu izgleda.eka približuje Volgi. kada Sloveni počinj u da učestvuju u trgovini između Istoka i Zapada. ti gradovi s e brzo pretvaraju u velike trgovačke centre nastanjene trgovačkim staležom. stoga. sastavljeno od starešina porodice. pokoreni Sloveni upušta ju se u trgovinu sa Istokom koja je veoma aktivna na čitavoj teritoriji Hozarske d ržave. Porodice se gr upišu u zajednice sastavljene od srodnika i nesrodnika. a stanovništvo. Černjigov kod Seve rjana. Događa se i da se Normani delimično nasele među Slovenima. Porodični običaji nisu isti u svih plemena. Sloveni su pre raseljavanja živeli plemenskim životom. — Istočni Sloveni žive poglavito od lova i zemljoradn je. ali sva ona dopuštaju mnogoženstvo. I tu dolaze arabljanski trgovci. U VIII veku Hozari pokoravaju Istočne Slovene koji su im susedi. ali ima isto tako i mnogobožaca i hrišćana. koji donose istočnjačku robu i kupuju naročito krzna što potiču iz finskih oblasti Kame i gor njeg toka Volge. Smolensk i Polock kod Slovena na jezeru Ilmenju.

dobrog duha zaštitnika kuće i domaćeg ognjišta. Ova osvajanja Varega ne menjaju život sloven skih gradova. kod Dregovića — u Tu rnovu. kod Krivića — u Polucku. Zagospodarivši „putem od Varega do Grka” ili bar onim delom toga puta što prolazi kroz zemlju Istočnih Slovena. bog vetra Stribog. Obožava se i bog neba Svarog. izvora. u toku vremena svaka porodica ima svoje domaće božanstvo. Stvaranje jedne političke organizacije Vareg-Rusa i prvi kijevski kneževi. i njegov pohod iz Kijeva na Vizantiju je dokazan. i bog sunca koga zovu Daždbog. nastavio je politiku osvajanja. Iako je legenda donekle preuveličala njegove podvige. Hors oličava sunce. Postavši gospodari. Rjurik. — Razvitak trgovine potstakao je krajem IX i početkom X veka Istočne Slovene da ujedine svoje teritorije u jednu prostranu državu. Jedna legenda. Drugostepena božanstva su oličenja prirode. vodi takođe dva pohoda protivu Vizantije. koju prepričava j edan stari letopisac. Oleg je ipak prava istoriska ličnost. i nastanjuje se u toj varoši koju su pre nj egovog dolaska Vareg-Rusi oslobodili gospodarstva Hozara. i najzad kod Poljana — u Kijevu. najpre je zagospodario Novgorodom. To je jedina njihova uloga. Veruje se u zagrobni život duša umr lih. i pokorava ih. Njihova glavna božanstva su: bog grmljavine i groma Peru n. Tako se oko sredine IX veka na zemljištu Istočn ih Slovena obrazuje nekoliko vareških kneževina. idolima kojima se prinose na žrtvu životinje i ljudi. zauzima Smolensk i Kijev. Pošto ga je Vizantija. a potom osvojio teritoriju Slovena oko Ilmen ja. njegov r ođak Oleg. ove horde navalile su na stepe Južne Rusije i počele napadati Istočne Slovene. Oleg silazi ka jugu niz Dnjepar. stanuju mnogi vodeni duho vi (vodjani). d omovoja. njihova shvatanja. Obožavanje predaka uzdiže na stepen božanstva rodonačelnika i smatra ga za zaštitnika čita voga njegovog potomstva. smerno podnosi njihov jaram. koja je primorana da potpiše jedan ekonomski ugovor koristan po Ruse. Za to vreme Svjato slav se trudio da proširi svoju državu ka jugu. u vodama po njihovom verovanju. kaže da je prvi pokretač toga ujedinjenja bio jedan vareški ili ruski knez. Drevljane i Radimiće. kao i Zapadni. Njegov naslednik Igor. Istočni Sloveni. zau zeo njihove glavne gradove Itilj i Sarkel. Taj ruski knez. kojima se upućuju molitve i prinose žrtve . Iz Kijeva napada na Se verjane. čijim je putevima ka Crnom Moru zapretila opasnost da budu presečeni. ali gine prilikom jedne pob une Drevljana. u šumama žive šumski duhovi (lješi). Daždbog je verovatno darovatelj sv ih zemaljskih dobara. obožavaju u isti mah prirodne sile i pojave. Hozarska država bila je glavna prepreka napredovanju horda Pečenjega. ni posebnog sv ešteničkog staleža. koji je nastavio ujedinjavanje slovenskih zemalja. nekadanji najamnici i dalje organizuju i štite trg ovinu. koji ponekad izlaze iz groba da bi se vratili na zemlju. Veles se smatra kao zaštitnik stada 52 i bog bogatstva. Posle njegove smrti vlast je preuzeo staralac njegovoga sina Igora. kako su govorili Finci a sa njima i Sloveni. Njegova udova Olga uspeva da pokori Drevljane i da sačuva Kijevsku kneževinu onakvu kakva je bila pred smrt O legovu. Svjatoslav. ne unoseći ništa novo. ni mitološkog sistema. šuma. a potom vodio isto tako pobednički rat protivu Bugara na Volgi. bog vatre Svarožić. Ali poraz Hozara nij e imao samo srećnih posledica za pobednike. jer se glavna slovenska božanstva ne razlikuju u suštini od vareških bog ova. kad je postao punoletan. pa čak i veru. i opustošio njihovu državu. u Novgorodu. Veles ili Hors.istera. a kako su oni skoro na istom nivou kulture na kome i Sloveni. re ka. on na čelu jedne velike vojske preduzima pohod protivu Vizantije. običaje. nomadskog naroda divljeg i ratobornog koji je dolazi o sa Istoka i težio da zauzme stepe oko Azovskog i Crnog Mora. manje srećan. potči nio je Vjatiće koji su dotada plaćali danak Hozarima. a tako isto i duše svojih predaka. Posle njenog uništenj a. ali Sloveni nemaju ni hramova. Ovi bogovi pretstavljeni su kipovima. oni lako usvajaju. pa napao i na same Hozare. posebice kod Slovena na Ilmenj u. ostavljajući maloletnog sina Svjatoslava. . Bjeloozeru i Izborsku.

On je osvojio sve gradove I stočnih Slovena. glavne grčke naseobine na Krimu. Njegov sin Vladimir. Pošto se ponovo natovare. Otuda dolazi prvobitni karakter t e vlasti. I niz ostale reke. On se oženi Anom. Pošto je oslobodio Kijev. Don i Volgu. zadržao j e sve nasleđene oblasti. Ta flotila. Zamoljen da pomogne vizantiskoj vladi da uguši ustanak vojnog starešine Varde Fokasa . i da bi zadržao navalu ovih poslednjih. ali ponekad. gde je hrišćanstvo najčešće imano dobrovoljno. Taj danak sakupljaj u delom posadnici. tim dankom knez izdržava gardu koja mu omogućuje da vrši svoju glavnu ulogu. i uvek kneževi i njihova garda igraju ulogu ne samo zaštitnika trgovačkih puteva. voskom i medom. delom knez i njegova garda. tu se barke istovare. hrišćanstvo se postepeno širilo među Slovenima. posadnika. Posle toga pomogao je grčkom s veštenstvu da zavede hrišćanstvo u ostalim gradovima. Svakoga proleća šalje se on rečnim putevima. barke idu niz Dnjepar sve do Crnoga Mora. No kako je Vizantija posle pobede porekla svoje obećanje. — Prvi vareški ili ruski kneževi javljaju se prvenstveno kao pretstavnici i zaštitnici trgovačkih interesa gradova. potukli i ubi li. Hrišćanstvo koje se tada konačno utvrdilo. Najpre su u njoj samo Vareg-Rusi. nametnuto silom. U oba slučaja osvojena pokrajina mora da mu plaća danak. 2. kojima je Kijev ostao središte. još i 40 do 50 osoba i koje su grupisane u flotilu. KIJEVSKA KNEŽEVINA I RUSKE ZEMLJE U XI I XII VEKU Prvobitni zadaci kijevskih kneževa. ili joj pak najčešće daje jednoga svog namesnika. To je opasan posao. ostavio je svoga sina u zem lji Istočnih Slovena i vratio se na Dunav. „majke ruskih varoši” — kako bi ga nazvao Oleg. ali postepeno . n ego i organizatora takvih ekspedicija. doprineće takođe da se kod Istočnih Slovena stvori novo državno uređenje i novi običaji. ako ovaj prizna vrhovnu vlast Kijeva. krznom. ali ju je morao ubrzo napustiti da bi oslobodio Kijev koji su Pečenjezi bili opseli. — kne inja Olga bila je već hrišćanka. U Kijevu se borovi i danak tovare na velike barke koje nose. dočepa se Hersoneza. Vladimir obeća pomoć i obaveza se da će preći u hrišćanstvo pod uslovom da dobije ruku grčk princeze Ane. a to će reći da štiti potčinjene gradove i njihove trgovačke puteve. pozvala u pomoć. jer stepski razbojnici Pečenjezi vrebaju tu obično karavane i napadaju ih iznenada. zajedno sa robovima što ih je kneževa garda z arobila u toku svojih ratnih pohoda. pa čak i one koji su dotada bili nezavisni od Kijeva. on joj objavi rat. Danak im se plaća najčešće u robi. potom duž morsk e obale odlaze u Carigrad. 54 Kneževi i njihovi ratnici utoliko su više zainteresovani da štite trgovačke puteve što i o ni sami učestvuju u trgovanju. spuštaju se slične flotil e. posle borbi u kojima su poginula dva njegova brata. sakupio je Svjatoslav vojsku i pod jarmio dunavsku Bugarsku. Pečenjezi su ga iznenada napali na Dnjeprovim brzacima. kao u Novgorodu. gde se sada vizantiski car Jovan Cimisk ija odupro njegovom pohodu. pa ih ljud i prenose na leđima do narednog plovnog dela reke. vodio je ogorče nu borbu protivu Bugara na Kami i Pečenjega. osim tovara. Usled trgovanja s a Grcima. silazi niz Dnjepar najpre do brzaka. Kada je posle dugoga ratovanja bio primoran da napus ti Bugarsku. Trgovački su interesi i doveli do ujedinjenja Istočnih Slovena u jednu državu pod vlašću K ijeva. za kojom idu barke privatnih trgovaca. koga obično bira među svojim bliskim rođacima. Za njegove vladavine odnosi s Vizantijom menjaju se iz osnova. Vremenom se sastav garde menja. i primora G rke da održe reč. Kijevski knez ostavlja pokorenoj pokrajini njenoga mesnog vladara. i uništi idole. zasnovao je u stepi južno od Kijeva čitav niz utvrđenih naselja. iako su njen sin i unuk ostali mnogobošci.53 napadnuta od dunavskih Bugara. pokrsti se i prevede u Hrišćanstvo svoju vojsku i sve stanovništvo Kijeva godine 988 ili 989. a naročito među Vareg-Rusima.

i njih najpre ima pet. porodice. Uloga hrišćanske crkve. — Hrišćanstvo je imalo još važnijih posledica. ona uvodi na taj način u Rusiju propise vizantiskoga prava. vizantiski uticaj ispoljava se i u umetnosti. Njemu su potčinjeni episkopi postavljeni u ostal im gradovima. svi ovi crkveni pripadnici potčinjeni su crkvi i potpadaju pod n jeno pravosuđe. već i „starije građane” i „najuglednije ljude” Kijeva. Ovi nap ori ubrzo su urodili plodom: u XI veku Rusija ima ne samo dovoljan broj sveštenika . prva uzima naziv „ruska zemlja” ili Rus. bilo domorodaca ili potpuno poslovenjenih Var ega. utoliko veze crkvene hijerahije postaju sve čvršće i rusko stanovništvo postaje svesno svoga duhovnog jedinstva. koja se smatra da je božanskog porekla i da ima zadat ak da stvori i održava izvesno društveno uređenje. U isto vreme se i kneževska vlast preobražuje. njoj pripadaju i svi oni koji su se odvojili od svoje posebne zajednice. Uporedo s tim i ukoliko veći broj domorodaca uzima učešća u trgovini. sukobi između dece i roditelja itd.. bar u prvo vreme. grčke neimare i ikonopisce. postaje sada upravljač i sudija. Ta c rkvena zajednica obuhvata ne samo redovno sveštenstvo. koji potom usvajaju sve pokrajine Istočnih Slovena okupljene oko Kijeva. Hrišćanskoj crkvi ima Rusija da zahvali i za skoro čitavu svoju prvu književnu kulturu. Hrišćanska crkva doprinosi razvitku tih novih kneževskih funkcija. potpadaju pod nadležnost crkve. njen unuk Vladimir brine se o tome još više. a kasnije petnaest. sast jen od kneževih ratnika i „najuglednijih ljudi” gradova. Osim toga. iako je omogućila razvitak nacionalne ruske umetnosti. svi napadaji na veru i moral. plemena. ipak je još dugo vremena preovlađivala u arhitekturi i crkvenom slikarstvu. bratstva. i ta shvatanja. nego i začetke (u obliku letopisa) jedne originalne književnosti. Za građenje hrišćanski h bogomolja kijevski kneževi dovode. zato su posle dolaska hrišćanstva kneževi i sveštenstvo ul agali sav svoj trud da stvaraju škole i da prikupljaju i prepisuju knjige. gde je taj stalež najjači i najuticajniji. te su usled toga izgubi li svako pravo na njihovu zaštitu. Tako. svoja prava i pravosuđe. Starešina te hijerarhije je kijevski mitropolit. Saobrazno pravima što su ih Vladimir i njegovi poslednic i podarili crkvi. članove svetovnih sveštenika i njihove porodice. a ta či njenica utoliko je značajnija što crkveno sudstvo u izvesnoj meri utiče i na laičke i kn eževske sudove. ipak su izvršila izvestan uticaj. iako za Igorov e vladavine izgleda da u njoj ima Varega u velikoj većini. v izantiska umetnost. oslobođeni robovi. iako nisu bila mnog o prikladna stvarnim prilikama ruskoga života. No kako se ona pri suđenju oslanja manje na mesne običaje a više na kanonske propise i z akone Vizantije. Zahvaljujući crkvi. U jednome društvu podeljenom na za jednice. s toje blisko knezu i učestvuju u njegovim poslovima i njegovim brigama. pola trgovci a pola ratnici. ono stvara ovu vezu između zemalja Istočnih Slovena ustanovljavajući zajednicu vere i crkvene hij erarhije. za Vladimirove vlad avine njih je manje nego Slovena. na primer: nepismeni sveštenički sinovi. . Ukoliko se u eparhijama uvećava broj crkava i manastira i grčko 55 sveštenstvo zamenjuje ruskim. pozajmljuje od starih Varega njihovo ime „Rusi”. kao št o su skloništa i bolnice sa svim licima koja su u njih primljena. neslagan je supružnika.u nju ulaze i domoroci i ona se stapa sa slovenskim stanovništvom. Vladimir u državnim poslovima pita za savet ne samo ratnike. stvara se jedan društveni stalež čiji članovi kao i članovi garde. kao i porodični sporovi. Kijevska oblast. koji je najpre bio samo branilac gradova i zaštitnik trgovine. crkvene i laičke. Pre svega. hrišćanska crkva vrši znatnu sudsku vlast. zadruge. osiroteli trgovci. nego i sve osoblje crkava i ustanova koje od njih zavise. gradove i župe (volost). jer sveštenstvo koje je došlo iz Grčke propoveda vizantiska shvatanja o kneževskoj vlasti. te njima u građanskim i krivičnim sporovima ne sudi knez nego duhovne vlasti. prema kazivanju Letopisa. Osim toga. Knez. Obredne i svete knjige što ih je crkva unosila iz Vizantije bile su napisane oni m slovenskim jezikom koji su upotrebljavali sveti Ćirilo i Metodije i koji su Istočni Sloveni razumevali. kneginja Olga brine se već mnogo o oblasnoj upravi Kijevske kneževi ne. Taj upravljački stalež. ona obrazu je i sama jednu zajednicu koja ima svoje pripadnike. koga je rukopol ožio carigradski patrijarh. Po kazi vanju letopisca.

a inostrani trgovci dolaze u Kijev . pa prema tome i vlast u izvesnoj pokrajini. čije ime potseća na čuvenu carigradsku baziliku posvećenu istoj svetiteljki. najstariji nećak najmlađeg strica. kao gospodar najprostranije obla sti. izbio je sukob u kome je većina njih poginula. četvrtome Smolensk. a na osnovu ranga što ga oni zauzimaju u kneževskom rodoslovu. To uređenje. kao i ranije među naslednicima Svjatoslavovim. Kneževska porodica. u kojima grad igra ulogu posrednika između I stoka i Zapada. Ali 56 Mstislav uskoro umre. na dva kraja velikoga trgovačkog puta. Takvo je načelo. Razvitak trgovine stavlja velike sume na raspoloženje knezu. tako se sam Jaroslav oženio jednom šveds kom princezom. koji vlada njima iz Kijeva sve do svoje smrti 1054 godine. Najstarijem sinu ostavio je Kijev i Novgorod. trećem Perejaslavlj i udaljenu pokrajinu Suzdalja sa B jeloozerom. da vlada celom „rusk om zemljom” i da pazi na održavanje dobrih odnosa između svih kneževa. čitava kneževina dobija sve veću snagu i važnost. u kneževske odnose unosi se načelo koje vlada i u pr ivatnom životu. Za vlade Jaroslava. on mora da brani zajedničke interese. Ukoliko Ki jev više napreduje. „unucima jednoga istog dede”. ali po smrti svoje starije braće. deobe i borbe među njenim članovima Do sredine XI veka vlast pripada — izuzev nekojih kraćih prekida — samo jednom knezu. dve najprostranije i najbogat ije oblasti u Rusiji. koji je ostao veliki knez kijevski. Ova podela još ne z nači potpuno uništenje političke organizacije niti pretvaranje pokrajina u nasledna kn eževska dobra. naročito Kijev. kojima se dodeljuju po starešinstvu upražnje ni kneževski posedi. prouzrokovalo je raspre .koju je stvorilo sveštenstvo. Ali te pokrajine ne pripadaju njima lično i nisu im ustuplje ne zauvek. a drugi na levoj. i svim kneževima. a poslednjem Vladimir-Volinskij. naprotiv. bol ja oblast. čime su osl obođeni trgovački putevi na Jugu. podeliše državu svoga oca. tri njegova sina oženili se kćerima germanskih kneževa. zasnovano na plemenskom uređenju. Pre svoj e smrti on je između pet sinova razdelio svoje oblasti tako da najstariji budu pov lašćeni. Posle njegove smrti. Ruski trgovci odlaze u inozemstvo. Jaroslavom. Kijevske kneževine. Ne nasleđuje sin oca. četvrti jednom rođa kom vizantiskoga cara. između ostalih i sabornu crkvu Svetu Sofiju. prvi je vladao na de snoj obali Dnjepra. dv ojica preživelih. ali je njegova primena sasvim drugačija. pri znaje se pravo na prihode sa zemlje koja im je dodeljena. političko jedinstvo ruske zemlje je ponovo uzdrmano. koje su Jarosla vljevi sinovi više ili manje verno poštovali. Sve življi trgovački odnosi. treb a da bude porodični starešina svih ostalih. Norveške i Ugarske. Jaroslav i Mstislav. nego brat nasleđuje brata. drugom sinu Černjigov i oblasti Muroma i Rjazanja. te se sve ruske zemlje još jednom ujediniše pod jednim vladare m. najstariji knez. i među njegovim naslednicima. itd. Najstariji brat je starešina porodice. one su im dodeljene prema važnosti i plodnosti. Kijev se znatno uvećav a i obogaćuje. a tri njegove ćerke se udale za kraljeve Francuske. Jaroslav uspeva da P ečenjezima zada strahovit udar i da ih zadugo potisne sa svojih granica. Drugim rečima. Vladimir je pre svoje smrti (1015) razdelio svoje oblasti svojim sinovima. vezuju ga za mnoge evropske zemlje i olakšavaju ženidbene veze njego vih kneževa sa vladarskim dinastijama Zapada. koga letopisci nazivaju Mudri. njemu se daje druga. kao što je ranije učinio njegov otac Svjatoslav. Neimari pozvani iz Vizantije grade za njega nekoliko manastira i crkava. Svekolika ruska zemlja smatra se k ao porodično dobro kneževske porodice. i Jaroslav to iskorišćuje da ulepša ruske varoši. Poslednji po rođenju dobiva naj manje bogatu pokrajinu.

nego čak i pravo na Kijevsku veliku kneževinu. naprotiv. sin mlađega Monomakovog sina. Opadanje Kijevske kneževine u XII veku. da i sam pojam prava starijega gubi svaku jasnost i određenost. ponekad su suparnici prizivali u pomoć svoju susetku Poljsku. ne obazirući se na prvenstvo i kneževske rodoslovne običaje. a potom svojim bratancima kneževima Smolenska.57 koje su se pretvarale u oružane sukobe. sa mačem u ruci oni osvajaju gradove i pokrajine. i to je sada nov povod nemira u p roračunima i odnosima kneževa. ali ono ne uspeva da konačno pobed i. prelaz i iz ruke u ruku. Ali u drugoj polovini XI veka. n ačelo posedovanja zemlje prema plemenskom uređenju i dalje se široko primenjuje. druge su. umnožavanje kneževske porodice toliko zamršuje rodoslovni red. drugoga Jaroslavljevog sina. Vladimir ume da nametne poslušnost ostalim kneževima. Iako su se ogranci kneževske porodice uistini ukorenili u izvesnim oblastima. vođen svojim ličnim i nteresima. — Po smrti najstarijih Monomakovih sinova izbijaju raspre. Naposletku Monomakovi potomci savlađuju Svjatoslavove. i kada — se dokopao titule velikoga kneza i same prestonice — on ovu preda najpre svome ml ađem bratu. posle poraza što su ga Pečenjezi pretrpeli. dok on sam ostaje u Suzda lju. trgovački putevi od Kijeva ka Vizantiji bili su više ili manje slobodni. Raspra koja se javila za vlade J aroslavljevih sinova. retki su oni koji uspevaju da ga zadrže za izvesno duže vrem e. ili pak prosto otera kneza koji mu se ne sviđa da bi pozvao drugoga koji mu je miliji. Nova središta podižu se pored njega i bacaju ga polagano u zasenak. nazvanom Monomaku. napadne svog bratanca i pusti da se gra d opljačka. gledaju kako se gaze njihova pr ava. Kneževi okupljeni na jednom svome saboru krajem XI veka odlučuju da se primeni to uređenje. kao što se dogodilo u Jaroslavljevoj porodici između njegovi h mlađih sinova i njihovih najstarijih bratanaca. Svjatoslavovi potomci mešaju se u borbu. Krajem XI veka. a u svakom slučaju prestaje da bude sedište najmoćnijega među ruskim kneževima . nego čovek tv rđavi”. koji mu za sve vreme njegove vlada vine (1113—1125) pomažu da brani rusku zemlju od spoljnih neprijatelja. za vladavine Jaroslavljevih unuka. P otomci Svjatoslava. Događalo se takođe da jedan knez. prema načelu što ga je u XII veku jedan od tih smelih ratnika ovako izrekao: „Ne prilazi tvrđava čoveku. ali njihova pobeda ne okončava te borbe. S druge strane su se p rilike u pojedinim oblastima izmenile: jedne su izgubile svoju prvobitnu važnost. trećega Jaroslavljevog sina. Ki jevsko veće meša se u tu prepirku i odbija da primi sina drugoga Jaroslavljevog sina kao naslednika njegovoga najstarijeg sina. ono nudi kijevski presto Vladimiru. Taj izbor je srećan. naročit o kada se tiče kijevskog prestola. dostiže vrhunac u sledećem pokolenju: osporavaju jedan drugome ne samo pravo na razne pokrajine. Pre svega. Opadan je Kijeva raste kada 58 knez Andrej. Ukoliko se rodoslovni račun više zapliće. Ovi krv avi i razorni ratovi iscrpljuju malo po malo grad Kijev i njegovu oblast. Drugi razlozi. postavši poprište krvavih borbi. oni su podnosili tu otmicu njihovih prava očekujući zgodnu priliku z a delanje. Ponekad se narod umeša u raspre kneževa i odluči u veću da podržava jednoga od suparn ka. . koje se nastavljaju između unuka i praunuka Monomakovih. Njegovi sino vi sačuvali su naklonost stanovnika Kijeva. ali kako nisu dovoljno jaki da se bore sa Monomakovim sinovima sve dok su o vi ostali složni. što je bio dotada neviđen događaj u analima „majke svih ruskih varoši”. Za vlade Jaroslava Mudrog. Unuci Jaroslavljevi traže tada da se konačno učvrste u obla stima koje su pripadale njihovim ocevima. sinu V sevoloda. ubrzo posle Jaroslavljeve smrti. postale bogate i ugledne. te jedan za drugim zauzimaju presto. Svakoga časa izbijaju svađe praćene ratom između kneževa. to zlo se p ogoršalo. Tako u drugoj polovini XII veka Kijev gubi veliki deo svoje privlačne sn age. te za nekoliko desetina godina Kijev. zatraži izvesnu oblast ne pozivajući se na drugo pravo osim sile. utoliko se kneževi manje na njega obaziru. ozbiljniji i dublji nego što su sukobi među kneževima doprinose njegovo m opadanju menjajući njegov trgovački položaj.

Istina. i očekuju dolazak onih što se vraćaju ka severu. a čas ka severoistoku. jedino su Rjurikovi potomci zadržali to zvanje. i sprečavaju trgovačke veze sa Istokom. uzima njegovoga konja. imaju izvesnog upliva na ostale kn eževe. Sve dok su ovi malobrojni i dok pripadaju samo jednoj porodici. zato su kijevski kneževi primorani d a šalju svake godine u stepe naoružane trupe koje prate trgovce što putuju ka jugu. Tako se stvaraju novi politički i d ruštveni napredni centri. ki jevskoga velikog kneza. naseljavaju se i u njima niču gradovi i sela. borba sa Polovcima nije neplodna. uo stalom. i na severu Novgorod a. uspevaju ne samo da odbiju napade. koji ostavljaju po strani zemlje Istočnih Slovena. Divlje horde Polovaca koje su došle iz Azije osvajaju stepe pored Azovskog i Crnog Mora. S druge strane. kijevski knez vlada svim ruskim pokrajinama. iz ličnih ili porodičnih razloga. I tako se događa da mnogi ruski kneževi iz XII veka. ovi kneževi često menjaju mesto stalnog boravl . Ruske trupe. koje pretstavljaju ujedinjen e snage nekolikih kneževina. obrazuju jedan neobičan savez autonomnih despota međusobno slabo povezanih. isteru ju odatle jedan deo Pečenjega. ma da ih ne mogu uvek uspešno da zaštite. u blizini južnih ruskih oblasti. te je uglavnom vlast usredsređena u rukama jednoga jedinog vladara. Dok se oblasti Kijeva. nego i da preduzmu pobedničke pohode u stepe.njima zapreti jedna nova opasnost. Volinije. ubija ga strelom. zbog toga Kijev i okolne oblasti gube još više svoj zn ačaj. sve češći upadi primoravaj u stanovništvo na srednjem toku Dnjepra da beži iz svoga zavičaja i da traži p ouzdanije sklonište. ka oblasti Suzdalja. pri kraju XII veka čak i sama titula velikoga kneza prestaje da pripada isključivo kijevskome knezu: nekoliko pokrajina u kojima vladaju razne grane kneževske porodice nazivaju se takođe velikim kneževima. Umnožavanje kneževske porodice i deljenje zemlje između raznih kneževa menjaju potpuno to stanje. Suzdalja. ka oblastima Galič i Volniji. Kneževi raznih pokrajina postaj u sve nezavisniji. u kojima ponekad postavlja svoje sinove za namesnike. kao na pr imer Vladimir Monomak ili njegov stariji sin. umesto da budu članovi jedne iste države i potčinjeni jednom jedinom sta rešini. te stvaraju sada nov tip političkoga i socijalnog života. Tako se u drugoj polovini XII veka jedan kijevski k nez gorko žali što vidi da su Polovci poseli sve puteve. ne računajući i bezbrojne manje prepade u tom e međuvremenu: „U proleće — kaže godine 1103 Vladimir Monomak — ruski seljak je izišao da poo e svoju njivu. krstaški rato vi prokrčuju nove trgovačke puteve između Zapadne Evrope i Istoka. otpor prema osvajačima slabi. ukoliko se umnožavaju građanske borbe i opada ugle d kijevskoga velikog kneza. Doklegod postoji izvesna sloga između kneževa i dok kijevski veliki kneževi. oblasti Galiča. ali je to srazmerno redak slučaj. Polovci ne štede ni karavane koji idu ka jugu. kijevski veliki knez ostaje i dalje po nazivu starešina kneževske porodice. pali mu žitnicu. Ali prilike u kojima se oni stvaraju razlikuju se od onih koje su nekada doprinele ujedinjenju ruskih zemalja i veličini Kijeva . Ali. i lišeni tako posredničke uloge koja im je obezbeđivala napredak i izobilje. nekadanji plemenski kneževi sasvim su iščezl i. ozbiljnija od najezde Pečenjeza. ali je ta obaveza pre moralna nego politička. Ovi opasni i uvek nemirni susedi pljačkaju i pustoše ruska sela i odvode zarobljenike. nailazi jedan Polovac. Zato se ona zaboravlja ukoliko srodničke veze slabe između sve brojnij ih kneževa i ukoliko lični ugled velikoga kneza opada. Događa se da ti namesnici odbi ju da se pokoravaju svome ocu i počnu da teže ka samostalnosti. — U XI i XII veku knez upravlja politički m životom. te ostali kneževi treba da ga poštuju i da mu se p okoravaju. od 1061 do 1210 godine oni vrše 50 velikih upada na rusko zemljište. a tako isto i sa Vizan tijom i obalama Crnoga Mora. odnosi njegovo dobro i odvodi mu ženu i decu”. Administrativno ustrojstvo ruskih zemalja. pa se u svakoj od njih ponavlja ista pojava delenja kneževske vlasti. a pretapaju u sebe drugi deo i učvršćuju se na njihovom z emljištu. opada ju naglo. Černjigova i Pereja slavlja ispražnjuju. upada u selo. 59 Opadanje trgovine i pustošenja Polovaca izazivaju grupno iseljavanje stanovništva s a srednjega toka Dnjepra čas ka zapadu. Posle vremena svetoga Vladimira. i nju nalažu porodični a ne d ržavni razlozi.

koja su se održala za vlade prvih kneževa Varega. a pokatkad ih i prelazi da i sam preduzme pohod protivu neprijatelja. Postojanje dume zasniva se samo na jednom običaju. naročito sa bojarima. koje raspravlja i svršava poslove grada i čitave okolne oblasti. Tako se pored njega obrazuje duma sastavljena od bojara kojim daje udela u držav nom poslovanju. veće. Da bi zadobio njihovu pokornost. koje kneževi naseljavaju ratnim zarobljenicima. episkop i igumani najvažnijih manastira. da im da udela u prihodima i da se s njima savetuje o svakom više manje važnom poslu. Ali kneževu vlast ne ograničava samo garda. koja se od XI veka obrazuje prvenstveno od domorodaca. Neposredno ili preko sv ojih pouzdanih ljudi. izdržava ih o svom trošku. kneževi teže sve više da se učvrste u izves noj oblasti i da usredsrede svoju pažnju na prihode i dobiti od zemljoradnje. a za građanske parnice takse. osim p oreza. Kada sudi neposredno ili posredno. koje je on hteo da povede u vojnu protivu kijevskoga kneza. Ona se deli na dva tela. a ponekad on sam. Ponekad u radu dume učestvuju osim bojara i članovi višega sveštenstva. Isprva svi ratnici žive samo od svoje plate i pr ihoda koje im je knez odobrio. Otuda potreba da se on što više zbliži sa svojim ratni cima. Veća. knez mora da veća sa bojarima o svima državnim poslovima . bojari se okr eću zemljoradnji i zadobivaju poljska imanja koja naseljavaju robovima i čije slobod no seljačko stanovništvo podjarmljuju. Najzad. događa se da mu oni odreknu poslušnost: „Ti si sâm. i on je čvrsto ukorenjen u ruskom životu. on naplaćuje trošar inu na trgovačku robu. njenom pomoću upravlja on kneževinom i ubira poreze. čiju glavninu sačinjava nepo sredni porez što ga plaća stanovništvo i koji pribiraju ponekad njegovi pretstavnici. a ponekad i mesne milicije. a najverovatnije sveštenici. te kada knez preduzme kakav pohod ili posao ne pitajući ih za mišlj enje. održava red u njoj. Drugo telo sastavljen o je od njegovih ličnih gardista i običnih vojnika. Knez bira svoje namesnike među prv ima. Glavna kneževa briga je da ubira porez. Rat je glavni posao kneževa. prikuplja porez. U svim poslovima kneza prate kao neophodni pomoćnici ratnici iz njegove g arde. i mlađe. ponekad poverava mlađima drugostepene upravne ili sudske zadatke. jer mogu slobodno da ga napuste po isteku ugovora i da stupe u službu drugoga kneza. On vrši i građanske funkcije.jenja. on upravlja svojom oblašću. On smatra s ve njih kao svoje lične službenike. Bojari uostalom smatraju da oni imaju pravo da budu pitani za savet. osnažila su se u XI i XII veku usled . starije ili bojare. Na čelu svoje garde. Njegova moć meri se prema broju ratnika njegove garde. Kasnije. knez b dije nad bezbednošću zemlje. očigledno privatna lica. Za vreme takvoga svog putovanja on prima od stanovništva. koje se plaćaju njegovoj blagajni. Svim ovim prihodima uskoro se pridružuju i prihodi sa kneževski h dobara. iz njenih re dova bira on posadnike i sudije. Na čelu svoje garde o n vrši vojne pohode. deli s nji ma ratni plen i ostavlja im na ime nagrade za izvesnu službu jedan deo prihoda što s e uzima od naroda. daje im platu. on za zločine određuje novčane kazne. Oni mu služe samo dok se to njima svidi. po ugledu na kneževe. mi o to me ništa ne znamo i nećemo da te pratimo”. još i hranu ili korm koja mu je potrebna za njegovu 60 ishranu. ali taj običaj po stoji u svim pokrajinama i proističe iz odnosa između kneza i njegove garde. sudi stanovništvu i kao sudija izdaje zakone. Prvi obrazuju kneževu neposrednu okolinu u ratu i miru. odgovaraju jednom prilikom knezu Dorogobužu n jegovi bojari. U svakom glavnom ruskom gradu postoji od pamtiveka jedna skupština sastavljena od porodičnih starešina. kneže. Ukoliko opada trgovina K ijeva i smanjuju se njegovi trgovački prihodi. štiti granice. Ali su r atnici slobodni ljudi i vezani su za njega samo jednim ličnim ugovorom. smislio taj plan. ali se njihovo učešće ne smatra za obavezno. sastavljaju pod naslovom Ru skaja Pravda prvu zbirku odluka — od kojih najstarije potiču iz vremena Jaros lava — što ih je izreklo kneževsko pravosuđe i koje imaju zakonsku snagu. u XII ili u početku XIII veka.

61 kneževskih raspri. — U toku XI i XII veka društveno uređenje ruskih teritorij a postaje sve složenije. Ustvari . Ali ustvari. Većina bojara nastanjuje se stalno na svome zemljištu. dok oni iz sporednih g radova ili „predgrađa” i sela najčešće izostaju. a na drugom mestu od mlađih. nema pitanja iz unutrašnje ili spoljne politike o kome veće ne bi moglo da rešava i o kome se uistini ne rešava. iako može da ograniči kneževu vlast i da joj više ili manje jasno odredi pravac. Ponekad nastane tuča između protivničkih stranaka. Veće sazivaju knez ili gradski činovni ci. traži od kneza da smeni nekog neželjenog upravnika ili sudiju. i ono ne propušta da se koristi svojim pravima . a to će reći da ga progna iz grada. donosi ponekad zakonodav ne odluke. Kako se ono sastaje obično u glavnome gradu oblasti i kako se ne saziva u određeno vreme nego samo u slučaju po trebe. veće ima prava da mu „pokaže put”. Čak i kada pozove ili primi ugovorom nekoga kneza. smatraju ponekad za potrebno da pretho dno sklope s njim ugovor po kome mu stanovnici grada i čitave oblasti polažu zakletv u vernosti ljubeći krst. pod uticajem ekonomskog razvitka. Svi oni uživaju povlastice: Ruskaja Pr avda određuje za ubistvo kneževog čoveka novčanu kaznu dvaput veću od one kojom se k ažnjava ubistvo makojeg slobodnog čoveka. veće je mnogo manjeg obima. Nikakav propis ne određuje red većanja ni glasanja. niti utoliko p re protivu njegove volje. S jedne strane se ustaljuju i pojačavaju podele koje već post oje u društvu. Ono učestvuje u unutrašnjim poslovima kneževine. a sa druge strane. knez i veće . ali. jer se u njemu mogu pokrenuti sva pitanja koja interesuju oblast. bojara i kneževih ljudi. Svojim zauzimanjem ono može da izmeni — i često zaista menja — red nasleđa kneževske vlasti u svojoj oblasti bilo pozivajući na vlast nekoga kneza be z obzira na rodoslovna pravila koja ono na taj način sasvim zamršuje. Kada knez preduzima neki pohod koji zahteva saradnju narodn e vojske. njegova uloga i odnosi sa knezom u toku XI i XII 62 veka u svakoj oblasti su drukčiji i zavise od okolnosti. ako su starešine porodice i ne služe u kneževoj gardi. bilo terajući sa vlasti svoga kneza ne osvrćući se na njegova prava. Obično se okuplja u dvorištu kneže voga dvora ili na kojem gradskom trgu. Zbog toga kneževi. Prema tome. veće rešava i odlučuje da odobri ili odbije tu saradnju. ali se može sazvati i na zahtev stanovnika. Ali ako kasnije knez pogazi odredbe ugovora. veće se ne odriče svoga prava da se meša u državne poslove. pre svega od starijih. a čas ga naprotiv primorava da se izmiri sa svojim p rotivnicima. smatra se kao da je doneto jednoglasno. Viši društveni stalež sastoji se od ratnika kneževe garde. pa čak u sag lasnosti sa knezom rešava o pitanjima kao što je stvaranje izvesne eparhije. političku ulogu veća umanjuje činjenica što se ono sastaje samo u slučaju potrebe i št o rešava samo o pitanjima koja podnosi knez ili ih nameće javno mišljenje u izvesnom t renutku. Jedino uvek postoje zajed nički te dve vlasti. čak i oni koji i maju sva prava na nasleđe u jednoj oblasti. u njegovom radu učestvuju stanovnici glavnoga grada. U radu veća m ogu učestvovati svi slobodni stanovnici oblasti. veće joj u većini slučajeva ne nameće nikakvu zakonsku formu. Ipak. gradsko veće je važan politički organ. jer su kneževi bili primorani da traže naklonost naroda. Knez ne bi mogao da upravlja zajednicom bez saradnje veća. Društveni život ruskih zemalja. koji bi im po potrebi mogao biti saveznik protivu njihovih suparnika. jedno naročito zvono poziva njegove člano ve. koje je njihova lična svojina i koje nasleđuju njihovi . odluka se smatra punovažnom ka da pristalice jednoga predloga uspeju kakvim bilo načinom da ućutkaju svoje protivni ke. obrazuju se no vi društveni redovi. I pored ovakvog svog primiti vnog ustrojstva.čiji se odnosi određuju obostranim ugovorom . kaogod što ne bi mogao da vlada bez dume ili svoje garde . ali kada se jedno rešenje naposle tku usvoji. Pa ipak su njegove odluke obavezne za sve: grad odlučuje o čitavoj oblasti i vuče je za sobom. Ono čas traži da knez p reduzme izvestan vojni pohod.

protivu ost . on samo plaća otštetu sopstveniku i novčanu kaznu knezu zbog uništenja tuđe svojine. vrše industriske radove i najzad obrađuju zemlju. u naknadu za to obavezuju se da će raditi za njega. Oni se n ikad ne smatraju kao članovi društva. a u nedostatku muških naslednika. Ruskaja Pravda govori uglavnom o gradski m interesima i trgovačkom kapitalu. Oni nisu lično odgovorni za izve sne prestupe. a u drugom slučaju je ustupljena samo na privremeno uživanje. Kad jedan radnik 63 pokuša da pobegne a nije vratio dug svome gospodaru. ali. Vremenom i pod uticajem hrišćanske crkve ovo stanje malo se poboljšava. oni mu plaćaju porez. nazvanog opštim imenom narod. deli se na građane i sel jake. trgovci koji su propali sopstvenom krivicom. za koje pada odgovornost na (njihovoga gospodara. oni ne obrazuju jednu homogenu celinu. zatim čovek koji bez ugovora stupi u ličnu službu drugog a. kao i u prethodnom dobu. Ako učine kakav prestup. Stara mnogobožačka božanstva ne iščezavaju potpuno. poklanjajući svu pažnju ekonomskim odnosima. Sopstvenik j e odgovoran prema trećim licima za sva dela što ih učini rob. oslobađaju se ropstva posle očeve smrti. i oni nisu sopstvenici zemlje na kojoj stanuju. njihovi gospodari mogu da ih osude na telesnu kaznu. služe obično kao sluge. Ukoliko se bojari nastanjuju na svom ze mljištu i ulažu svoj novac u poljoprivredu. Pored slobodnih seljaka stara se red seljaka sebara. Većina njih su slobodni seljaci ili smerdi. koji samo jedan njegov deo ostavlja njegovim kćerima. a česti ratovi upropašćuju mnoge zemljoradnike ne ostavljajući im mogućnost da se ponovo uzdignu svojim sopstvenim sredstvima. slobodan čovek može ne kažnjeno da ubije roba koji je podigao ruku na njega. Mnogob ožački običaji i predanja postoje i dalje. a ovaj ima prava da ih za kaznu pretvori u robove. njihove kćeri. Ostatak slobodnog stanovništva. i u slučaju potrebe služe u mesnoj narodnoj vojsci. Robovi. nego kao stvari koje podležu pravu svojine. nego i da ih ubiju. ponekad čak i veoma važne i po verljive poslove.sinovi. Postoji dakle bitna razlika između zemlje bojara i z emlje seljaka: u prvom slučaju zemlja pripada po pravu lične i neograničene sopstvenos ti. N jihovi gospodari mogu ne samo da ih slobodno kažnjavaju kako god hoće. on takođe može biti pretvoren u r oba. Kultura ruskih zemalja. obredima i formama nove vere. na primer za krađu. ovaj red seljaka sebara ili poljoprivrednih radnika naglo se uvećava. isto kao i njihova mati. Ubica tuđega roba ne plaća istu novčanu kaznu kao ubica slobodnog čoveka. a ono bar veoma važan zbog uloge koju u to vreme ima trgovina. njegovo imanje vraća se knezu. odgurnuta u red „nečistih sila”. đavola i demona. Oni mogu da svedoče pred sudom samo u beznačajnim sporovi ma i kad nema svedoka iz potpuno slobodnih staleža. — Seljaštvo u Rusiji je hrišćansko više po nazivu nego stvarno. U XII veku njihovi zem ljišni posedi uvećavaju se znatno u mnogim ruskim pokrajinama. Oni postaju. vrše razne domaće poslove. Grad je središt e ekonomske moći i političkog života oblasti. neg o zauzimaju drugostepeno mesto. smerdi su članovi mesne zajednice i potpadaju pod pravosuđe kneza ili njegovih pre tstavnika. Robovi sačinjavaju poslednji i veoma mnogobrojan stalež stanovništva. ali se ropstvo razvija i na druge različite načine: robom postaje slobodan čovek koji se oženi ropkinjom ili slo bodna žena koja se uda za roba. deca rođena od gospodara i ro binje. koje kneževi. ali Jaroslavljevi sinovi zab ranjuju takvo ubistvo i dopuštaju samo pravo da se rob krivac kazni telesno ili da se od njegovoga gospodara traži zadovoljenje. bojari i trgovci imaju u veli kom broju. pre svega od ratnih zarobljenika. Ia ko je pokršteno. Što se tiče seljaka. Prvi su većinom trgovci ili zanatlije i pretstavljaju element ako ne mnogobr ojan. kada jedan smerd um re ne ostavivši za sobom sina. a u izvesnim slučaje vima i poljoprivredni radnici. poljoprivredni alat i stoku. Za vlade Jaroslava. Odnosi između gospodara i roba isto tako se menjaju: po odredbama Ruske Pravde. dok Ru skaja Pravda njima ne priznaje nikakvo pravo na očinsko nasleđe. ovi se ljaci uzimlju od njega na zajam još i seme. Pošto od nekoga vlasnika dobiju komad zemlje. Oni nis u ni robovi ni slobodni ljudi. i sveštenstvo iz toga vremena gorko se tuži što i ma tako malo uspeha u borbi protivu „dvostruke vere” seoskog stanovništva. Kao slobodni ljudi . ono je zadržalo mnoga stara mnogobožačka shvatanja koja prilagođava idej ama. zatim zločinci. oni malo poznije us pevaju da dobiju jedan mali deo nasleđa. zvanih najmiti (na jmljeni) ili zakupi (zaduženi).

bojari se učvršćuju na svojim posedima. u oblastima Galiča i Volinije. Taj sukob. Tek krajem XII veka opada on kao i ostale varoši na Dnjepru zbog najezde Polovaca. nezavisna kneževina od kraja XI veka. koje u vreme Jaroslavljeve smrti zauzimaju među ruskim pokrajinama srazmerno beznačajno mesto. o kojima se podjednako staraju crkvene v lasti i pobožni kneževi. postaje utoliko opasniji št o se bojari ne ustežu da pozovu u pomoć svoje susede Mađare i Poljake. Poljaka i Mađara. U takvim prilik ama nema političke stabilnosti. Za vlade kneza Romana i njegova sina Danila. 64 bogatstvom i lepotom. Ove oblasti. U vreme ovoga opadanja koje je nastupilo. Kneževina Galič-Volinija. kako smo videli. Sve dok te veze traju. obrazuju stalež veleposednika zemlje i podvrgavaju svome nadzoru veliki deo stanovništva. Pri kraju XI i početkom XII veka Kijev zadivljuje strance svojim prostranstvom. čak i onako moćni kneževi kao što su bili Roman i Danilo moraju uporno da suzbijaju njihove neobuzdane pr ohteve. ranije n ego drugde. koji ih skoro potpuno otsecaju od Crnog Mora i sprečavaju ih da nastave svoju trgovinu. te dve oblasti dostižu još veći stepen napretka. koje ih se boji. 3. naprotiv. Trgovačke veze između inostranstva i velikog dela varoškog stanovništva mnogo doprinose napretku. Zbog toga se spoljne i unutrašnje borbe nerazmrsivo prepleću: neprijatelji mogu da s e mešaju u poslove zemlje i da stvaraju saveznike među stanovnicima. U toku XI i XII veka ruski gradovi osnivaju ne samo veliki broj crkav a i manastira. te se zahvaljujući njima ruske varoši brzo razvijaju. obogaćuje i pobednički odbija napade Polovaca. oni teže da nadjačaju i kneževsku vlast. nego i škola i biblioteka. dobijaju veću važnost u drugoj polov ini XII veka. kneževina Galič-Volini ja postaje bogata i moćna država koja se uspešno bori sa svojim susedima. svi stanovnici s e navikavaju da sebe smatraju članovima jedne jedine i nedeljive države. koji su obrazovaniji i pristupačniji spoljnim uplivima. Kada početkom XII I veka knez Volinije. one daju zemlji nova duhovna i materijalna blag a. njen knez postaje jedan od najmoćnijih ruskih kneževa. Svi kaluđeri letopisci iz XII veka i anonimni pisa c Povesti o puku Igorovu govore o „ruskoj zemlji” kao o jednoj i istoj otadžbini koja obuhvata sve ruske pokrajine ujedinjene zajedničkim interesima. Trgov ačke veze između raznih oblasti. posle političkog odvaja nja raznih oblasti. — Jedno od tih središta obrazuje se na jugozapadu. ona ima nekoliko važnih središta. čiji razvoj donekle ide u raznim pravcima i dobiva različite v idove. U ovim plodnim krajevima. stiče znatn u političku moć. Za vreme Romana i Danila kneževina Galič-Volinija se s ve više naseljava. Roman. Crkva ima mnogo više uspeha kod građana. kuda se sklanja jedan deo stanovništva sa obala Dnjepra pred nad iranjem skitačkih naroda. uspe da prisajedini Galič. kultura je već probudila nacionalni duh. I pored svih nesuglas ica među pokrajinama i nedostatka zajedničke državne organizacije. kao i zajednička borba protivu stepskih hordi i jedin stvena crkvena organizacija ukorenjuju to uverenje u svesti Rusa ili bar u s vesti viših društvenih redova. POKRAJINSKI ŽIVOT RUSKIH ZEMALJA U XII I XIII VEKU Krajem XII veka ruska zemlja nema stvarnoga državnog jedinstva. pa ipak se unutrašnji nemiri ne stišavaju i pretstavljaju stalnu pretnju za 65 . Posebice oblast Galič. širi. koji podriva snagu kneževine. Oslanjajući s e na taj svoj uticaj. Međutim unutrašnje prilike teže da sputaju njenu moć.ataka mnogobožačke starine. U ovakvim okolnostima crkva revnosno radi i uspeva da raspr ostre svoje ideje u društvu i da podigne nivo kulture.

Ovakva n estabilna ravnoteža u unutrašnjoj politici kneževine Galič. iako uspevaju da uguše pobunu bojara i da ih svirepo kazne. stekao je izrana izuzetnu trgovačku važnost. a potom udaljenost od oblasti Dnjepra. On stupa u vezu sa istočnjačkim zemljama. Zat im dolazi red srednjih posednika zemlje i kapitalista. koji se smatraju za predgrađa Novgoroda. Ono se tim e koristi da obezbedi sebi veću slobodu pri izboru kneževa i veću nezavisnost prema nj ima. Pre sve ga bogatstvo i moć grada. Nijedna od tih protivničkih snaga ne može da savlad a svoga suparnika: bojari ne uspevaju da nametnu svoju volju kneževima. i ti kneževi. doprinose njegovom razvitku. i ako ne vode trgovinu lično. Novgorod. koj e nastupa krajem XII veka i priprema propast Kijeva. iz Ska ndinavije ka Grčkoj. a ovi. i budnije pazi da se poštuje ugovor zaključen između stanovništva i iz abranoga kneza. ona obuh vata i pet pokrajina ili pjatina (petina). koja je osnovica njihovih političkih stremljenja. Novgorod postaje ubrzo veli ko trgovačko središte. prva ruska varoš na velikom putu od severa ka jugu.Volinije u početku XIII ve ka olakšaće u mnogome rad njenih neprijatelja i izazvaće teške međunarodne posledic e. Kada je delio svoje oblasti svojim sinovima. njegovih „predgrađa” i oblasnih sela imaju isto pravo da učestvuju na sastancima novgo rodskoga veća. Osim glavne varoši koja leži na obema obalama Volhova i deli se na pet samostalnih opština (kanjec). pozajmljuju novac trgovcima. Neplodno zemljište i neizdašna priroda novgorodske oblasti primoravaju njene stanovn ike da potraže sredstava za život u trgovini i zanatima. nema jakog odjeka na sudbin u Novgoroda. sa Grčkom. Tuđinski trgov ci imaju u njemu svoje kancelarije i slagališta robe. oni tu odlično trguju. Novgorod se manje od svih drugih oblasti obazire na rodoslovne zahteve i pr ava kneževa. Izborsk. zanatlija. i u svakoj od ovih pokrajin a ima gradova kao Pskov. a pose bice Nemačke. Veće koje se stvarno — zbog toga što ostatak stanovništva učestvuje u njemu samo ponekad — s astoji poglavito od građana prestonice. Baltiskim Slovenima. a naročito krzna. jer imaju ista politička prava.. poput drugih velikih gradova. Poznije se veza izm eđu Kijeva i Novgoroda prekida.blagostanje i bezbednost zemlje. ipak su nemoćni da un ište njihovu socijalnu moć. a koji se obično potvrđuje obostranom zakletv . Oko sredine XII veka njegovo veće smatra da je van spora njegovo pravo da poziva na upravu kneževe koje ono izabere i da zaključuje s njima sporazum koji reguliše njihovu upravnu nadležnost. igra u Novgorodu značajnu ulogu. — Usled opadanja Kijeva. jer on već igra ulogu posrednika između Rusa i zapadnih zemalja. postaje prestonica jedne nezavisne oblasti kojom upravljaju njeni sopstveni kneževi. Ovi krajevi imaju posebno administrativno uređenje i p ružaju se na sever sve do Beloga Mora. Ladoga itd. jer kup uju od domorodaca sirovine. oblast Novgoroda postaje drugo veliko s redište Rusije. Staraja Rusa. a kasnije i sa Libekom. ovi staleži razlikuju se samo svoji m ekonomskim stanjem. radnika i ratara. Niži stalež ili „crni narod” sastoji se od ostatka slobodnog 66 stanovništva. Skandinavijom. u isto vreme kad i Kijev. Upravo su kneževi Novg oroda okupili zemlje Istočnih Slovena i stvorili od njih Kijevsku veliku kneževinu. ope t. Ova ekonomska uloga Novgoroda uticala je na njegovo društveno ustrojstvo. teže da zadrže Novgorod u neposredno j zavisnosti. Opadanje trgovine sa Vizantijom. pošto svi stanovnici Novgoroda . i Novgorod. svome najstarijem sinu. Iza ovih pokrajina su zemlje (volost) koje su osvojili i nas elili stanovnici Novgoroda. Oblast Novgoroda. Viši stalež sastoji se od bojara. Ipak. Oblast Novgoroda odavno zahvata ogromnu površinu. tog a glavnog poprišta kneževskih borbi. te takoreći igraju ulogu ba nkara i drže veliki deo gradskog i seoskog stanovništva u ekonomskoj zavisnosti. tih velikih posednika zemlje i velikih kapitalista koji. kada su se jednom učvrstili u Kijevu. sa ostrvom Gotlandom. Jaroslav Mudri dao je Novgorod. i trgovaca koji rade svoj im sopstvenim sredstvima ili delimično pozajmljenim kapitalom. a na istok do venca Urala. Razn e okolnosti doprinose da se stvori njegov originalni izgled.

Odlučni sukobi između ovih novih neprijatelja padaju za vladavine Aleksandra. Ako je do kraja XII veka imao za susede samo 67 finska i litvanska plemena. koji k ao starešina mesne milicije komanduje njom uz pripomoć izabranih sotskih (stotinara) . uprava tekućih poslova i prethodno proučavanje p itanja koja treba da se podnesu veću umesto da pripada. tako da se opasnosti koja preti Novgorodu od Šveđa na i Nemaca pridružuje još i opasnost od Litvanaca. koja je zadugo zaustavila pokušaje nemačke najezde. Iako je Novgorod uspeo da potuče svoje neprijatelje. pa da širi i učvršćuje hrišćanstvo. a naročito u svojim odnosima sa ostalim ru . razjedinjena litvanska plemena obrazuju ratničke zajednice. onda ni on ni ratnici iz njegove garde nemaju prava da kupuju zemlju u oblasti Novgoroda. slaba i rasturena. Knez je vrhovni st arešina koji upravlja i sudi. oblast Novgoroda je stvarno pod upravom jedne bogate aristokratije zemljoposednika i velikih trgovaca. Pred ovim dvostru kim nadiranjem. on rasteruje odrede koji su krstarili oko Novgoroda. sa namerom da zavede hrišćanstvo među domorodnim mnogobošcima. oslobađa Pskov i Izborsk i započinje sa glavinom Mačonosaca na zaleđenom Pejpuskom Jezeru bitku nazvanu „pokolj n a ledu”. veće cepa ugovor i „pokazuje knezu put” koji vodi iz gr ada. te sad one zauzimaju granične ruske oblasti. Šveđani koji su se dokopali Fi nske. koja sačinjava kao neki upravni savet. Ako knez odbije da radi sa izabranim činovnicim a ili pogazi ugovorene uslove. Albert. jer se iz tih staleža i uzimaju državni službenici. I tako. te se ono čak i pri izboru kneza opredeljuje p rema koristi koju on može da pruži oblasnoj trgovini olakšavajući joj pristup na nova tržišt a. nego i radi z emaljske odbrane. kneza Suzdalja i sina velikoga kneza Vladimira. koga potvrđuje u dostojanstvu kijevski mitropolit. Godine 1242 on mora da suzbija Mačonosce. knezu i njegovoj administraciji. Ovi u velikoj meri daju prava c vrhovnoj zemaljskoj ustanovi. tisjackih i sotskih. po d vidom jedne gradske demokratske republike u kojoj je knez samo izabrani pretst avnik pod kontrolom naroda. čitava Livonija je uskoro u rukama Nemaca. Godine 1200 jedna nemačka krstaška vojska došla im je u pomoć i dopr la do ušća zapadne Dvine. između ostalih i oblast Novgoroda. posadnika. i ono nameće knezu saradnike. on ih nije uništio. obično se sastavlja od ranijih posadnika. Veće rešava o ratu i miru. koje zaus tavljaju i pljačkaju pri prolazu. dakle od ljudi iz reda bojara i trgovaca. ali je njegova vlast u svakom pogledu ograničena. osnovao je tamo grad Rigu i stvorio u svojim oblastima viteški red Mačonosaca. u Novgorodu spadaju u nadležnost jedne posebne ustano ve sa ograničenim osobljem. koji su se za njegova otsustva dokopali gradova Izbo rska i Pskova. Ako mu se obezbedi izvestan prihod. Te vtonski red. I pored očajničko ora. Godine 1240 Aleksandar poražuje švedskog vođu Birgera na Nevi. i tisjackoga (tisućnika). njemu su u početku XIII veka zagroz ili opasniji narodi: Danci koji su osvojili Estoniju. i tom pobedom — zbog koje je dobio nadimak Nevski — udaljio je zadugo Šveđane od oblasti Novgoroda. koga je papa naimenovao za episkopa Livonije. Posle toga moraće on da vodi računa u svojoj politici. ali nisu mogli da slome upora n otpor domorodaca. Novgorodu nije knez potreban samo radi obezbeđenja trgovačkih koristi. I tako veće bira sve svetovne i crkvene velikodostojnike. koji se okreću ka susednim ruskim ze mljama. približili se Novgorodu i presekli put stranim trgovcima. Zbog velikog obima ovih nadležnosti. Odavno su nemački trgovci i misionari pokušava li da se učvrste na južnoj obali Baltičkoga Mora. koji je prvi sudija i upravljač posle kneza. ka Polockoj kneževini i oblasti Novgoroda. kome je bila dužnost da pokori domoroce. te zajednice otstupaju na istok. Taj savet . Na čelu svoje garde i narodne vojske Novgoroda. na ušću Njemena i Visle.om. U isto doba veće prisvaja pravo da bira glavne kneževe pomoćnike. učvrstio se na ruskom zemljištu. veću. napadn ute. kao svuda. i Nemci koji nadiru ka istoku. koji zasedava kod posadnika i tisjackoga i koji broji nekoliko desetina članova. Isto tako veće bira i episkopa. Potom je oterao Litvance koji su takođe bili prodrli u njegovu oblast. On m ože da upravlja i deli pravdu samo u saradnji i pod nadzorom posadnika. i o zakonodavnim pita njima. Drugi jedan nemački viteški red. Liv ima ili Letoncima.

svoj omiljeni grad koji mu je otac poklo nio. naročito Litvanci. koji su baš tada stvarali brzo svoju moćnu državu. nastanjeni kao zemljoradnici na selu ili kao z anatlije u gradovima. Ali već krajem XI veka ona je uzdignuta na ste pen zasebne kneževine. a to će reći u ravnicama i šumama na rekama Kljazmi i Moskvi . Georgij Dolgorukov postaje tako jedan od najmoćniji h kneževa svoga doba. On ispoljava svoje preziranje starih varoši i njihovih veća. jednoga od mlađih sinova Vladimira Monomaka. potom druge svoje rođake. brojna nadmoćnost zemljoradnika i kasnije naseljavanje zemlje. o tome da se u blizini njegovih granica nalaze opasni neprijatel ji. Sa domorocima sastavljenim od finskih plemena Merja i Muroma izmešali su se još odavno Istočni Sloveni. oliča va nov tip kneza.skim oblastima. ali je pitomije od zemljišta Novgoroda. prezirući veze koje u drugim kneževinama vezuju kneza sa starijim članovima nje gove garde. gradovi Rostov i Suzdalj proglašavaju ga za kneza. sa kojima po stupa kao sa potčinjenima i od kojih zahteva slepu poslušnost. građanski rat izbija između starih varoši Rostova i Suzdalja. koji su većinom došli zajedno s knezom ili čak posle njegovog stupanja na vlast. nego gospodara i vladara zemlje u kojoj su se oni nastanili. a potom i knez Kijeva. Njegov sin Andrej Bogoljubski. kome su neznane političke tradicij e Juga. kome je on pomogao da osvoji kijevski presto. rođenog i vaspitanog na Severu. Kada Georgij. Posle Georgijeve smrti 1157 godine. Jaroslav Mudri daje tu oblast svome trećem sinu ka o dodatak oblasti Perejaslavlja. Oblast Suzdalja. koji on brižljivo uvećava i ulepšav a. koje su saveznice bojara i koje poz ivaju za kneza Andrejeve nećake. a Jaroslav 68 Mudri podiže Jaroslavlj. sve je to doprinelo da se između kneza i stanovništva stvore drukčiji odnosi nego u oblastima Dnjepra. kao žrtvu njegove despotske naravi. Krivići i Slove ni iz oblasti Novgoroda. Iako stari gradovi Rostov i Suzdalj imaju svaki svoje veće isto kao i druge ruske varoši. Uistini. Doduše. stanovnici. između Oke i Volge. pr ilikom podele svojih pokrajina. a u korist Georgija Dolgorukoga. nego stare varoši. — Oko sredine XII veka drugo jedno političko središte stvara se u gra nicama oblasti Suzdalja. Ruski gradovi Rostov. ali. Mnoštvo naseljeni ka pridolazi sa Dnjepra ukoliko se borbe između kneževa rasplamćuju i ukoliko se uvećava opasnost od najezde Polovaca. a on ostaje u Vladimiru odakle nadgleda kijevske kneževe. a poznije sveti Vladimir tamo osniva grad Vladimir. hoće da ga zad rži pored sebe. Prilike mu idu na ruku. njemu je miliji grad Vladimir. Suzdalj i Murom tamo već postoje u vremenu kada se obrazuje Kijevska velika kneževina. Vjatići. njegova smrt ne menja niukoliko režim što ga je on zaveo. apsolutizam. ne gledaju u njemu službenika trgovačkoga grada i zaštitnik a puteva. Takvo je i shvatanje i kneza Andreja. on tamo postavlja kao svog zamenika najpre svoga mlađeg brata. te tako on ujedinjuje pod svoju vlast čitavu oblast. ali ne želi da u njoj b oravi. Naposletku. Mali broj trgovačkih središta. nove varoši što su ih kneževi osnovali ne znaju za veće i njegove tr adicije i nemaju moćnog trgovačkog staleža koji teži da ograniči kneževsku vlast. on takođe osvaja Kijevsku veliku kneževinu. U to doba ova oblast je još uvek samo drugostepeno leno. on potajno beži u Vladimir. koji pozivaju 69 . on je neprestano mislio da je napusti radi prelaska u Kijev. Postavši vladar čitave oblasti Suzdalja. iako je naseljavao svoju kneževinu. čije je zemljište istina manje plodno nego ono na jugu. Uz pripomoć svojih po danika. i novih gradova. U to vreme menja se unutrašnje stanje. gde je naposletku i umro kao veliki knez. Andrej zavodi u svojoj državi novo političko uređenje. on izbegava da se savetuje sa starim bojarima i grubo tera od sebe n ekolicinu. njega ubijaju 1175 godi ne njegovi službenici. naprotiv. Zgodnije saobraćajne veze uspostavljaju se sa oblastima srednjega Dnjepra. iako je u njoj podiza o nove varoši.

Georgij Vsevolodovič. Godine 1239 šalje on u oblasti Dnjepra jednu jaku vojsku koja zauzima Pereja slavlj i Černjigov i uništava njihove branioce. Vsevolodova vladavina (1176—1212) obeležava vrhunac moći suzdaljsk e oblasti: ona nameće kneževe Novgorodu koji joj je u susedstvu. koji čak nisu mogli n da uvide kakvi su njihovi pobedioci. Godine 1227 Džingis-han umire. njegovo mnogob rojno potomstvo — zbog koga su ga nazvali „Mnogorodni Vsevolod” — zavadilo se. ali se tatarska opasnost ponovo javlja posle nekoliko godina. a ostatak se stapa sa Tatarima. 4. počev od XIII veka. koji pozivaju u pomoć susedne ruske kneževe. I tako. ali taj rat kratko traje i završava se pobedom novih gradova i triumf om novoga režima. i uskoro potom njegov naslednik Ugedej šalje svog nećak a Batua. one je opkoljavaju i pu stoše. a kad je ona to odbila. u zavojevački pohod na zapad. ne is korišćujući svoju pobedu. koji se ne odupire dugo. postaje međusobno različit. vide u ovome događaju samo jednu kratku i pr olaznu buru. Oblast Suzdalja prelazi u vlast jednoga Andrejevog brata. da po rečima Pov esti o puku Igorovu ona može „veslima svojih brodara da isprazni Volgu i šlemovima svo jih ratnika da isuši Don”. njena moć je tolika. Vladimir i Suzdalj. Odatle Batij preduzima osvajanje Južne Ru sije. Ali jedinstvo oblasti Suzdalja ne traje dugo. Godine 1236 Batijeve horde pojavljuju se na levoj obali Volge i podjarmljuju Bugare sa Volge . U zimu 1237 one prelaze zaleđenu reku i približuju se oblasti Rjazanja od koje traže da se pokori i da im plaća danak. a on ubijen u bitci. on toliko pustoši t . Ovi su nemoćni d a mu se odupru: jedni su istrebljeni. vrše pokolj stanovništva ili ga odvode u ropstvo. drugi beže ka Dunavu i sklanjaju se kod Mađara i na Balkansko Poluostrvo. te se vraća na jug. ali gubi svaku vlast nad mlađom braćom. koji zadržava Vladimir kao prestonicu i uzima naziv velikoga kn eza varoši Vladimira. u stepe Polovaca. Knežev i Kijeva. Černjihova. bojeći se da će i oni biti napadnuti ako Polovci budu pobeđeni. sa opadanjem Kijevske velike kneževine i stvaranjem novih političkih centara . Džingis-han odvodi svoje horde u Severnu Ki nu koju pokorava. a li oni pretrpljuju poraz na reci Kalki (sada Kalmiusu) godine 1223. Kijev. koja se u svojim pok rajinama ponašaju kao samostalni gospodari. zauzimaju i pustoše ostale gradove. Galiča i drugih južnih oblasti. Ali Tatari. Rjazanjski kneževi dolaze žurno. najezde Tatara. Potom Batij polazi ka Novgorodu. te se nje gove države cepkaju na nekoliko kneževina. sakupljaju veliku vojsku i polaze u susret Tatarima. u stepe ok o Crnoga Mora i napada na Polovce. rasturene po čita voj zemlji. Vsevo loda III. TATARSKE NAJEZDE I NJIHOVE POSLEDICE Tatarske najezde. a ruski knežev i koji su ostali živi i zarobljeni podvrgnuti su nečovečnim mučenjima. moraju da računaju s njom. ali se ne usuđuju da napadnu tako brojnog neprijatelja i sklanjaju se u svoje u tvrđene varoši.njegovu braću. Godine 1240 on polazi lično u rat sa g lavninom svoje vojske i opseda Kijev. Po smrti Vsevoloda. ali se na sto vrsta od grada zaustavlja zbog na došlih reka — to je bilo u proleće —. preko Kavkaza. veliki knez oblasti Vladimi ra. Iz Rjazanjske oblasti Batij prodire u oblast Suzdalja i zauzim a jedno za drugim Moskvu. koji je kasnije uzeo titulu velikoga kana i li Džingis-hana. — Početkom XIII veka mnoga tatarska plemena koja lutaju po Mongoli ji ujedinjuju se pod vlašću hana Temučina. pa čak i udalj eni Galič sa Volinijom. koje Tatari pomoću sprava za razbijanje zidova 70 zauzimaju na juriš. napušta svoju prestonicu. dok njegove trupe. Kaspiskog i Azovskog Mora. život ruskih pokrajina. ili Batija. Po izvršenom ujedinjenju. Ove suprotnost i još se pojačavaju posle jedne nove nesreće. Rusi. Najstariji knez Suzdalja zadržava titulu velikoga kneza. Međutim. pa se potom okreće ka zemljama na zapadnoj strani Mongolije. Nje gova prethodnica prelazi sa južnih obala Kaspiskog Mora. okreću se nazad i iščezavaju u stepama. koji se učvršćuju u stepam a oko Crnoga. njegova vojska je uništena. skuplja vojsku i susreće Tatare na reci Sitju u martu 1238 godine.

njihovi politički protivnici. Od Kijeva Batij produžava na zapad i osvaja. Rjazanja . jedan radikal i z godina 1860—1870. koji je ranije odbranio Novgorod od N emaca. Tatari upadaju u Poljsku i p ustoše ponovo oblast Galič-Voliniju toliko. Os im skupljanja danka. postavši veliki knez oblasti Vladimira. ako je moskovski despotizam uništio klice demokratske vladavine. Oni suprotstavljaju — kao što su činili slavenofili i u skorije vreme Osvald Špengler — mongolsku „kulturu” evropskoj „civilizaciji”. U XV veku. jer šest godina kasnije kaluđer Plano Karpini. Zanimljivo je da se i kritičari i obožavaoci Istoka slažu u tvrđenju da je moskovski duh . čak i silom. Tatarski činovnici prebrojavaju stanovništvo da bi mu nametnuli porez. ali zadržavaju pravo da ih potvrđuju u tome zvanju. da se ona pretvara u seoce. koje gubi strpljenje zbog globljenja i nasilja što ga vrše skupljači poreza. razvoj despotske vlasti. D anilo. stanovništvo pobunjeno protivu Tatara. a u Moskvi su šikaniranje i spletka zauze li njeno mesto”. Tatari. za vladavine njegovoga sina Lava. ali. bas kake. Politička centralizacija. Tvera. „Zlatnom Hordom”. koju oni žele da otkriju u premongolskom dobu. Opljačkano i desetkovano tom svirepom najezdom. Litvanaca i Šveđana. krajem XIII veka. Prižov. te on mora da se odrekne svojih planova. ali Tatari naslućuju njegove namere i zahtevaju da poruši utvrđenja. Kada je prošlo doba prve klonulosti. Jedino su sveštena lica oslobođena poreza. zato ruski knežev i moraju da odlaze u Hordu i traže od hana jarlik (povelju) koji im daje kneževsku v last. gde nailazi na otpor koji ga primorava da s e zaustavi i da pođe natrag ka stepama. prestonica hana. Tatari udaraju namet na osvojene ruske zemlje i postavljaju tamo upravljače. te traži saveznike na Zapadu i p očinje da podiže utvrđenja. radikali. pripisival i su tatarskom uticaju despotizam. kada drugi slovenski narodi počinju d a se preporađaju. Posle Danilove smrti. zasnovan e na suverenosti naroda. međunarodne veze. koje ostavljaju ruskim kneževima. to bi bili uzastopni uticaji kojima bi se mogla obja sniti usamljenost Rusije i trajanje njenoga „varvarstva”. a ne žaliti zbog toga. ulogor uje na obalama Dona i Volge. i pod zaštitom njihovog antinacionalnog sistema uspela je da prisajedini obl asti Novgoroda. oni se ne mešaju u poslove osvojenih oblasti. nasuprot radikalima. grad Saraj. može da izbroji jedva 200 nastanjenih domova. sve je to po tvrđenju radikala pozajmljeno od Tatara. On ostavlja stepe pored Azovskog i Crnog M ora jednome svom rođaku. grubost primitiv nih običaja i kaznenog zakona. Za njih je „tatarski” značilo isto što i „moskovski”. sve što je cvetalo u Kijevu u XII veku. zastarela shvatanja i zloupotrebe koje su že leli da uklone. ponekad oni čak obuzdavaj u pokušaje pobune stanovništva. ruski nacionalisti uobičajili su da nazivaju „tatarskim” sve što im se nije svidelo u prošlosti Rusije i u r uskom karakteru. pruža nam lep primer njihovih tvrđenja: „Moskva se bratimila sa Tata rima. i: uopšte uzev. tome se tre ba radovati. Ruska pravda pobegla je na nebo. a on se sa glavnom tatarskom hordom. učinio je to uz pripomoć Tatara. Pismenost. odvojen od Južne Rusije. umetnost. održava u miru. Tako Aleksandar Nevski. Posledice tatarskoga gospodarstva. i po njihovim rečima baš ta mongolska prošlost o ogućiće Rusiji da izbegne evropsku dekadenciju i da u svetu izvrši svoju buduću civiliza torsku ulogu. da 71 se ta pokrajina još zadugo nije mogla da oporavi od toga udara niti da povrati nek adanje blagostanje. još i Vladimir-Volinski i Galič. Moskva ulazi u eru konačnog opadanja. U inostranstvu se nailazi na ista shvatanja kod protivruskih istoričara: Vizant ija.. pr i prolasku kroz nju. — Od vladavine Katarine II. rusko stanovništvo povija se p od tatarskim jarmom. U Moskvi. pored ostalih gradova. Na reci Ahtubi osniva se kao neka prestonica Zlatne Horde. u Moskvi je ugaslo. njihovih shvatanja i njihovih ustanova. Preostali kneževi pokoravaju se takođe. Isto su tako ruski evrazis ti skloni da preuveličavaju tatarski uticaj. Nasuprot tome. utv rdio se čitav jedan moskovski svet. knez Galiča. Pskova.. sa manjim odredima vojnika koji imaju dužnost da nadgledaju stanovništvo preostalo posle najezde. pomišlja da zbaci tatarski jaram. a potom prelazi u Poljsku i Ugarsku.u varoš. Tata ri ostavljaju pravoslavnoj ruskoj crkvi sve njene povlastice i ne progone je. Moskva. prosveta. književno st.

Kneževine na zapadu i jugu gube skoro potpuno svoju otpornu snagu i padaju jedna za drugom pod vlast svojih zapadnih suseda Mađa ra. Istoričari. Ona su ubrzala. koji se dalje dele prema njihovim narečjima na Severne. muslimanskih kalifa i padišaha. Važno je da se dobro razlikuje kad je i šta pozajmljeno od istočnjačkih ustanova. za koju tvrde da joj tatarsko gospodarstvo nije moglo duboko izmeniti pravac. radikala i evrazista. da bi se objasnilo uzdizanje kneževine Su zdalja i Vladimira. pa i taj istočnjački uticaj bio je sla biji nego uticaj vizantiske kulture. Da bi se objasni lo opadanje Kijeva nije potrebno pozivati se na mongolsku najezdu. Maloruse. Osvajanje južnih stepa preseklo je konačno saobraćajne veze između Rusije i Vizantije. Što se tiče onih na severu one su uspele da odbiju svoje za padne neprijatelje i potpuno se predale brizi o svome sopstvenom životu i svojoj n ezavisnosti. ipak ne bi trebalo misliti da tatarsko gospodarstvo nije ostavilo nikakvih tragova u Rusiji .isto što i onaj istočnjački duh koji ne može da primi evropsku kulturu. jer je ono bi lo nastupilo još pre nje. Nasuprot tome. Središne i Južn e Velikoruse. geografska raspodela stanovništva i stvaranje pokrajinskih narečja dovode do podele Istočnih Slovena na tri velike gran e: Velikoruse. Poljaka i Litvanaca. izvesne vojne i političke ustanove iz XVI veka stvorene su po ugledu na Turs ku. Iako poreski sistem. U ist i mah se pokrajinska obeležja ruskoga stanovništva u ravnici Istočne Evrope konačno učvršćuju te se tako završava razvitak započet početkom XIII veka. Ona isto tako odlaže za nekoliko vekova silaženje stanovništva iz Središne Rusije ka stepskoj crnici. Iako treba odbaciti preterivanja nacionalista. a naročito pretstavnici moskovske škole. suprotstavljaju tome tvrđenju ideju jedne samonikle i pravilne istoriske evolucije. samo je jedna epizoda vekovne borbe započete u preistoris kom vremenu između nomada sa juga i poljoprivrednika iz velike ruske šume. napredak Kijeva nije mogao nadživeti sasvim spolj ne uzroke koji su ga stvorili. kao što će se videti. i ako nisu izazvala. koja je nadživela sjajno doba Kijeva. Tatarska najezda imala je i posrednijih i dalekosežnijih rezultata . dovoljno je — umesto pribegavanja tatarskom uticaju — setiti se novoga političkog režima što ga je 72 zaveo knez u toj oblasti koja se tek naseljavala. Ono je imalo neposrednih posledica. ima izvesne veze sa tatarskim načinom prikupljanja porez a. kao i državi moskovskoga cara. dovršavajući tako ono što su Pečenjezi i Polovci započeli. Uistinu. Strahovita pustoše nja što su ih vršili osvajači i ropstvo koje je posle toga nastupilo oslabilo je ruske oblasti i dovršilo razjedinjavanje koje ih je odavno podrivalo. te se u daljem izlaganju nećemo na njih obazirati. koja ih je uostalom i sama delimično pozajmila od Vizantije. Ovakva unapred stvorena mišljenja su u suprotnosti sa istorijom. a ta trgovina uništena je arapskim opadanjem i isto dobnim slabljenjem Vizantije. te nisu sposobne da pruže pomoć udaljenim pokrajinama. Tako se završava staro doba ruske istorije. a to će reći doba osnivanja normanskih država i proširiva nje arapskih kalifata koje se završilo u XI veku. Imena nekada njih slovenskih plemena iščezavaju. od kojih je glavna pomoć koju su tatarski vl adari pružali moskovskim kneževima. . Ono je izvršilo izvestan uticaj i na spo ljne oblike ruskoga života. ali uticaj pravih tatarskih elemenata bio je mnogo man jeg obima i trajanja nego uticaj Istoka uopšte. poznatije od pre izvesnog vremena po njihovom drugom naz ivu Ukrajinaca i Beloruse. Isto tako. Shvatanj e da je vladar sopstvenik čitave državne teritorije i da svi treba da služe državi zajed ničko je i carevini vizantskih vasileisa. propadanje kneževina na jugu i zapadu i širenje onih iz središne ra vnice između Oke i Volge. Tatarska najezda. I tako se istori ja Severne Rusije i istorija Južne i Zapadne Rusije kreću u različitim pravcima. koja je rase lila stepsko stanovništvo. Jer je na spoljnoj trgovini počiva la pozajmljena kultura Kijeva.

Svaka kneževina je tada skup od više povlašćenih imanja koj a uživaju neprikosnovenost. jer veće ne dobiva tu nik akvu političku moć. a potom počinju da raskrčuju šume. ukoliko slovenski naseljenici prodiru duž reka u ogromne prašume koje pokrivaju tu z emlju. ali ta obaveza ih ne vezuje isključivo. — One se stvaraju između Oke i gornje Volge. od kneževine Perejaslavske odvajaju se Tverska i Dmitro v-Galička. Tako se ocrtav a jedno čisto feudalno uređenje. kojima se u drugoj 74 polovini XIII veka pridružuju Suzdaljska. Velike kneževine. Isprva je to samo jedna strategiska vojna stanica i odmorište z a kneževe koji idu iz Severoistočne Rusije u sliv donjega Dnjepra. ni traga kakvoga zana tstva ili značajnije trgovine. preuzimaju prirodno upravu nad preobražavanjem i ekonomskim prilagođavanjem te oblasti. Knez koji uređuje svoju oblast želi da privuče na svoju zemlju moćne bojare koji raspolažu velikim brojem ljudi. Ove feudalizovane kneževine na severoistoku žive primitivnijim životom nego one na jugu. Nižnji-No vgorodskoj i Smolenskoj. Knez upravlja savetujući se sa bojarima. Severoistočne kneževine u XII i XIII veku. jer njihov dolazak ubrzava ekonomski razvitak zemlje. da priđu drugome knezu. U naknadu za to. Jurijevska i Starodubska. Isto rasparčavanje vrši se u drugim velikim kneževinama. i podnosi joj samo one poslove koje mu se svidi da ona pretresa. Stvaranje Moskovske kneževine. u tome svojstvu p . Poznije se skoro sve ove kneževine cepkaju i dalje: na primer. kao što smo videli. oni mogu. Tako se krajem XII veka odvajaju od kneževine oblasti Vladimira četiri manjih k neževina: Rostovska. Zbog toga kneževi. Ti naseljenici žive najpre od ribolova i lova. sebara ili polusebara. na samom utoku rečice Neglin aje u reku Moskvu. ne potpadaju pod upravnu nadležnost namesnika i vo lostelja (župana). bojar i i manastiri kojima pripada zemlja i koji imaju pod sobom veliki broj radnika. knez poziva samo one bojare koje on želi da pita za savet. koga izdržava neposredno samo stanovništvo — to j e sistem kormlenija (ishrane) — a ne kneževska blagajna. ne izlažući se kazni. kao sopstvenici tih imanja.73 I V . na Dnjepru. Kostromska i Moskovska. usled deljenja između više naslednika. On čak rado daruje bojarima i manastirima povelje koje sopstvenicima povlašćenih imanja daju veoma obimna prava nad stanovništvo m. M O S K V A . koji su na čelu najvažnijih s lužbi njegovoga ličnog poseda. imaju ne samo ekonomsku vlast koja proističe iz vlasništva zemlje. Rjazanjskoj. Ali ovakva duma nema ni stalnoga sastava ni jasno odr eđenu nadležnost. a ona idu čak do vršenja izvesnih upravnih funkcija. Politički režim je tamo isto toliko uprošćen koliko i socijalni. kao u južnim oblastima. To raskrčavanje zahteva zajednički rad mnogih ruku. sa zabra nom kneževim službenicima da prodru na teritoriju tih povlašćenih imanja. ako žele. Var ošica Moskva niče na jednom visokom bregu sa borovom šumom. Perejaslavska. SEVEROISTOČNE KNEŽEVINE U XII I XIII VEKU I STVARANJE MOSKOVSKE KNEŽEVINE Moskovska država stvorena je postepenim sjedinjavanjem mnogih manjih i većih kneževina koje su najpre sačinjavale Severo-istočnu Rusiju. Jedino povlašćeni posedi bojara i manastira. bojari i manastiri. pa prema tome uvećava političku važnost kneževine. R U S I J A I U J E D I N J E N E R U S K E Z E M L J E 1. — Moskovska kneževina obrazuje se srazmerno dockan. od Rostovske kneževine odvajaju se kn eževine Jaroslavska i Uglička. pravosuđa i policije. bojari i „slobodni službenici” obavezni su da vojnički služe svome knezu sizerenu. Mesna uprava i pravosuđe p overeni su namjestnjiku (namesniku). cepkaju se. Tu nema. one su zemljoradničke i čisto seljačke. a s druge strane postaju vazali svojih kneževa. nego i izvesne političke nadležnosti nad stanovništvom svojih poseda.

— U Moskvi brat Georgijev Ivan. Mihail Jaroslavič gospodari njo m neko vreme. Aleksandar. privlači veliki broj stanovnika. Ali već pod Danilom ona počinje da uv ećava malo po malo svoju oblast. koji ga je nasledio. zahvatiti skoro čitavu Istočnu Evropu. Kada je u Tveru. poput ujedinjav anja srednjevekovne Francuske pod Kapetima. pa ipak. pojačava ist ovremeno i njihovu političku ulogu i priprema im uspeh. 75 2. vrati se posle nekoliko godina u svoj grad i usp e da stekne naklonost hana. rečni putevi koji olakšavaju živu trgovinu ukrštaju se tu i privlače naseljenike. Osim tog a. te ta činjenica mnogo olakšava moskovskim kneževima njihovu ulogu „ujedinitelja”. Posle jednog perioda borbi sa suparnicima. tverski knez. osvaja Možajsk posle jednog srećnog prepada na susednu kneževinu Smolensk.ojavljuje se ime te varoši prvi put u letopisima godine 1147. Politička važnost Moskve raste istovremeno i zbog toga što je ona postala verska prest . ali Ivan Kalita odmah dođe u Hordu. Georgij. on ostav lja svome bratu Aleksandru Mihailoviču jarlik velikoga kneza. Moskovs ki knez postaje u neku ruku prvi zastupnik hana Zlatne Horde u upravljanju rusko m teritorijom. Ta kneževina je tada još veoma ma la. zaštićena od spoljnih napada s usednim kneževinama. potom se sin Aleksandra Nevskoga. političkom uje dinjenju cele Rusije pod Moskovskom vlašću. knez Ivan Dmitrijevič. n asledio ga je i odlučio najpre da Tveru oduzme titulu velikoga kneza. u drugoj polo vini XIII veka. iako posrednim putem. i ne bi se moglo naslutiti da će ona jednoga dana. i Ivan se primi da je predvodi . i Mihail. Danil Aleksandrovič. han pošalje na pobunjenike jednu vojsku. — Danil Aleksandrovič uvećava svoje posede dodajući im Pe rejaslavlj. Moskovska kneževina počinje da se obrazuje. koji mu ostavlja u nasleđe njegov nećak. koji otada ostaje u rukama moskovskih kneževa. već su jednim jarlikom podarili jednome od ruskih kneževa titulu vel ikoga kneza obavezujući ga da prikuplja i predaje Hordi danak svih ostalih kneževa. i Danilovi poslednici energično nastavljaju tu poli tiku uvećavanja. kojim a godi mogućnost da zaradi od trgovine dodaju još i dobit od poljoprivrede. Oni započinju „ujedinjavanje ruske zemlje pod Moskvom”. Moskovska kneževina. Kao nagradu on dobija jarlik velikoga kneza. i dobi potvrdu svoga položaja. Njegov sin Georgij Danilovič. i otima Kolomnu od kneževine Rjazanj. Novgorodu i Rjazanju stanovništvo odbilo da plati danak tatarskim či novnicima. učvršćuje u njoj i osniva dinastiju moskovskih kneževa oko 1260 godine. knez tverski. Potom. i ta okolnost doprinosi mnogo. Za vladavine Georgija započinje između moskovskih i tverskih kneževa borba o Vladimirs ku veliku kneževinu. Ovi nisu dirali u političku organ izaciju Rusije. Ovaj pri liv novih stanovnika. ali i sam gine posle toga. ona pruža protivu mogućnih najezdi Tatara i Litvanaca mnogo bol je uslove bezbednosti nego što ih imaju ostali delovi Severoistočne Rusije. Ivan Kalita (1328—1341). koji oni sebi obezbeđuju st avljajući se u službu Tatara Zlatne Horde. uvećavajući materijalno bogatstvo moskovskih kneževa. odlaze u Zla tnu Hordu da se otimaju o jarlik koji bi im dao titulu velikoga kneza. zvani Kalita (vreća novca). izradi da se Aleks andar pogubi. Posle toga Moskovska kneževina zahvata skoro ceo sliv reke Moskve. njegov sin Dmitrij ubija Georgija. moskovski knez. Veoma šumovita. Mihaila ubijaju mučki u Hordi. kada postane prostrana Mosk oveka država. u trenutku kada se rasparčava nekadanja Rostovska kneževina izmeću potomaka Vsevoloda III „Mnogorodnog”. moskovski kneževi — zahvaljujući raskošnim da rovima koje oni šalju Hordi — dobivaju skoro uvek povlastice velikoga kneza. koji je najpre pobeg ao u Pskov a potom u Litvaniju. Georgij p odmićuje tatarske činovnike bogatim poklonima i pobeđuje. PRVI MOSKOVSKI KNEŽEVI od Danila do Ivana III Danil († 1303) i Georgij († 1326). zahvaljujući svome geografskom položaju i izvesnim ekonomskim pos ebnostima.

Veštom politikom oni ponovo zadobivaju hanovu naklonost prema moskovskom knezu. i troši mnogo na proširivanje svojih poseda. Ivan Ivanović (1353—1359). — Simeon. post aje glavni savetnik moskovskih kneževa i vodi ih političkim putem koji treba da ih o dvede do prevlasti. Dmitrija i Ivana. ali određuje „najveći deo prvorođenom sinu” Simeonu. malo rani je je stari drveni zid koji je okružavao Kremlj . Bjeloozero i Uglič. Ivana Ivanoviča. Dmitrij Ivanovič — koji će kasnije. jedna nova opasnost zagrozila je Moskvu. Rostovskoj i drugim kneže vinama. Dmitrij Donskoj (1362—1389). Moskva konačno postaje mitropolitsko sedište. Vladimiru. — Kada je došao na vlast. da bi postigao to uvećavanje. Galič. koji ih potpomažu kneževskom dumom. al i su ti posedi uskoro sakupljeni pod vlašću njegovoga brata i naslednika u Moskovsko j kneževini. On kupuj e veliki broj bogatih sela u Novgorodskoj. 76 Simeon (1341—1353). On stiče ogroman ugled i uvaženje svojim svetačkim životom i državničkim sposobnostima. Za vreme ovih prvih napora da se Moskovska kneževina uzdigne iznad ostalih kneževin a Severoistočne Rusije. koji su Tatar i opustošili. on više voli da se posluži novcem nego oružjem. mitropolit Aleksej. Ivanu i Andreju. čiji ih mitrop oliti podržavaju čitavim svojim verskim uticajem. da ishodi za sebe jarlik velikoga kneza. U ovom pogledu on mnogo potseća na opata Sižea. neotuđeno i nedeljivo dobro moskovskih kneževa. Naziv velikoga kneza i prava nad gradom Vladimirom vraćaju se moskovskom knezu. Simeonu. moskovskim kneževinama pružaju veliku pomoć dve društvene s ile: moskovski bojari. Srećom. zadobija tri varoši. koji prodire do Moskve i opsađuje Kremlj. u kojoj je sahranjen pošto je pretskazao Moskvi slavnu političku budućnost. Kostromi i Dmitrov u. a Ivanu d eo koji je on sam nasledio od svoga oca. Dmitriju ostavlja u nasleđe deo svoga preminulog brata Simeona. Za čitave svoje vladavine Ivan neprestano vreba prilike da proširi svoju oblast. otada se u zvanični m aktima moskovske vlade učvršćuju načelo da su titula velikoga kneza i vlast nad gradom Vladimirom nasledno. On ima dva sina. ide stopama svoga oca. Posle pobede nad Suzdaljom. — Ivan II ne uvećava svoju oblast. nasleđene ili stečene. ali njegov naslednik Pet ar potpomagao je odlučno moskovske kneževe protiv Tvera. Dmitrij Ivanović odupi re se svome suparniku. On kup uje mnoga zemljišta i sela u Perejaslavlju. Za Ivana II i Dmitrija. kao i ra scepom koji je istavio kao suparnike dva hana u Zlatnoj Hordi. Vladimirskoj. čvrsta potpora bojara i sveštenstva pokazuje svu svoju vrednost. i sveštenstvo. a ostale svoje posede razdeljuje svojoj ženi i sinov ima. On uvećava stanovništvo svoje kneževine primajući rado iselj enike koji pritiču sa svih strana. posle svoje pobede na Donu biti prozvan Donskoj — ima tek devet god ina. te ovaj mora da prizna da je pobeđen. koji ga nasleđuje na prestolu. Tverski knez M ihail Aleksandrovič hoće da mu preotme titulu velikoga kneza. On je dugo živeo u Moskvi i s agradio u tamošnjem Kremlju glavnu sabornu crkvu te varoši. Suzdaljski knez Dmitrij Konstantinovič koristi se njegovom maloletnošću. Umire bez dece i ostavlja svojoj ženi sve zemljišne posede.onica Rusije. Jurjevu. koji ga je zamenio. te sklapa savez sa lit vanskim knezom Olgerdom. dok posedi njegovoga drugog brata Andre ja prelaze na Andrejevog sina Vladimira. hram Bogorodičinog Uspeća. koji će po redu uživati prihode od grada. zvani Gordi. Ali mitropolit Aleksej i moskovski bojari grozničavo se zalažu da uspostave političku nadmoćnost Moskve. ali . Ali upravu nad Moskovskom kneževinom i na ziv velikoga kneza cele Rusije nasleđuje posle njegove smrti njegov stariji sin Dm itrij. igra značajnu ulogu. Pre svoje smrti on zaveštava Mos kvu kao nedeljiv posed svojoj trojici sinova. Za Teo gnosta. Oko 1300 godine mitropolit Maksim napustio je Kijev. koju je učvrstio brak između Dmitrija Ivanoviča i ćerke njeg ovoga ranijeg suparnika. i preneo svoje sedište u Vladimir na Kljazmi. Ali naročito u vre menu kada mladi Dmitrij Ivanovič počinje da vlada i kada uspesi što su ih moskovski kn eževi postigli izgledaju uistini ugroženi. poput mitropolita Petra za vladavine Ivana Kalite. Šta više. On se proglašava za velikoga kneza cele Rusije.

Ole g. primorav a ga da se pokori i da plaća veliki porez. Iznenađeni Tatari popuštaju i daju se u bekstvo (1380) . čiji knez mora da se odrekne svojih zahteva. Dmitrij je bio primoran da ponovo plaća danak Zlatno . Sve to da je tome pohodu sveto obeležje jednoga verskog i nacionalnog rata. knez Pronska. Kal uge i Dmitrova. koji će poginuti u bitci kod Kulikova. napao je Moskvu iznenada 1382 godine. koju predaje u celini svome najstarijem sinu Vasiliju. on šalje na njega jednu vojsku. On stupi u pregovore sa litvanskim knezom Jagajlom. Ali pridolazak svežih ruskih snaga. Pre nego što je pošao na Mamaja. Ist ina. on ne samo da je uvećao moskovsku oblast pomoću kneževina Vereje. Peresvjet i Oslabja. nego se i usprotivio rasparčavanju kneževine Vladimir a. no ipak Vasiliju daje najveći deo. koga svi smatraju za svetitelja. i oseća se sve jasnije približavanje odluč a sudara. Da bi sprečio to spajanje. Dmitrij odlazi u manast ir i prima blagoslov od Sergija za junački podvig koji priprema. ona je podigla hrabrost naroda. nekada pokorni H ordi. Dmitrijeva snaga oseća se svuda. blizu Moskve. koje svet više ne smatra za nepobedive. koji beži ispred moskovske vojske. Mamaj spremi napad velikih razmera na Rusiju. jer mu kneževi Rostova. Zlatna Horda naprotiv slabi usled unutrašnjih bo rbi između raznih pretendenata na hanski presto. stupaju sa odobrenjem svoga starešine u njegovu vojsku. te je veliki broj Rusa i neko liko kneževa poginulo. i na gornjem Donu. Ova pobeda probudila je nadu na buduće oslobođenje i proizvela u celoj Rusiji dubo k utisak. pošto je potukao Ruse na obalama reke Pjane (pritoke Sure). koji pristade da pomaže Mamaja i Jagajla. blizu reke Bože ta vojska se sudari sa Dmitrijem Ivanovičem. Ukoliko Mos kva. Isprva Tatari su nadmoćniji. u ravnici Kulikova započinje ogorčena i krvava bitka. postaje svesna svoje sve veće moći i ukoliko se Severoistočna Rusija pokazuje sve čvršća ujedinjena pod prevlašću Moskve. Rusi odgov oriše na to pustošenjem sela Mordva i Tatara duž reke Sure. ostatak svojih poseda razdeljuje svojim sinovima i svojoj ženi. koji je z bacio s prestola Mamaja. opustošio je Nižnji Novgorod i Rjazanj. Najzad. Meščere. Njim upravlja njegov osnivač iguman Sergej. koje su dotada čekale prikr ivene. Borba se nastavlja protivu rjazanjskoga kneza Olega. ta pobeda je neobično uvećala važnost koju je Moskva stekla kao ruski politički centar. Dok je starešini Rusa pribavila naziv Donski. Ali. mo skovska vojska ide na Tver. uspostavio je ravnotežu. Bj eloozera i drugi dovedoše svoje trupe. opljačkao i popalio. a okrnjila slavu tatarskih osvajača. i on je spasao grad. Moskovski kneževi. koji mu obeća vojnu p omoć. Dmitrij polazi brzo u susret 78 Mamaju. uživa već veliku slavu. On potčinjava r ostovskoga kneza i proteruje iz njihovih kneževina kneževe Galiča i Staroduba. Najezde mongolskih pljačkaških rulja na rusku teritor iju počinju da nailaze sve češće na junačan otpor. Tada novi han Mamaj posla na Ruse jednu vojsku koja prodre u oblast Rjazanja. koja delom ima da zahvali za svoju nadmoćnost svojoj pokornosti prema Zlatnoj Hordi. koji se ogleda u čitavom nizu pesničkih i istoriskih dela stare ruske knjiže vnosti. i sa rjazanjskim knezom Olegom. Dmit rij sa svoje strane sakupi ogromnu vojsku. Da bi potro utisak što ga je učinio taj poraz. kod utoka Neprjadve u Don. Posle Olgerdovog povlačenja. Godine 1377 tatarski knez Arapša. dva kaluđera iz toga manastira. Ali njegova pobeda nad Tatarima daje najviše sjaja njegovoj vladavini. vraća se na presto rjazanjske kneževine t ek pošto se pokorio Dmitriju Ivanoviču. Kada No vgorod hoće da se pokaže nezavisnim od njega. No povrh t oga. postali su malo po malo vođi jedne Rusije koja je sve više ujedinjena u svojoj borbi za narodnu nezavisnost. Jaroslavlja. koji joj nanese težak poraz (1377). U to doba manastir Trojica-Sergijevo. Mamaj želi da se spoji sa Jagajlom. koga je zamenio Vladimir. zauzeo je na prep ad.77 zamenjen jakim kamenim zidom. Njihov novi han Tohtamih. posle dve godine Tatari su se osvetili. te napreduje ka zapadnom delu Rjazanjske kneževine.

kome je tada bilo tek deset godina. Sukob je izbio zbog toga što su obe zemlje polagale pravo na ruske oblasti u gornjem toku Dnjepra i zapadne Dv ine. Godine 1395 Tamerlan upada u zemlju. Vasilij se osmelio u svojim odnosima sa Tatarima i prestao čak da im plaća dana k. ali i on umire otrovan. kneževska porodica započinje građanski rat kakav Moskva nikada nije doživela. Kraj nezavisnosti ove poslednje kneže vine obeležen je jednim značajnim događajem. obeležena je divljački svirepim postup cima: Vasilij II uhvatio je Vasilija Razrokog i iskopao mu oči. Vasilijem Razrokim i Dmitrijem Šemjakom. Kada je novgorodski knez hteo da se odupr e moskovskoj vojsci koja se približavala gradu. pa pođe ponov o na svoga nećaka i potuče njegovu vojsku. murza Edigej opsede Moskvu i opustoši zemlju. Stric Vas ilija II. i Vasilij polazi u susret tome opasnom neprijatelj u. Zaista. Ovaj događaj nagoveštava neizbežni sukob koji će kasnije izbiti između Novgorodske republike i Moskve. Vasilij II (1425—1462). zbog čega je ovaj prozvan Slepim. ta nekadanja mala kneževina utonula u šumam a. galički knez u oblasti Kostrome. Uz pripomoć rjazanjskoga kneza i kneževa Možajska. Posle nekoliko sudara. Vasilij je primo ran da sklopi mir i da nastavi plaćanje danka. sina Dmitrija Donskog. Ov a beskonačna borba. Međutim odnosi sa Litvanijom postaju sve zategnutiji i pored rodbinskih veza koje spajaju moskovske kneževe sa litvanskim velikim kneževima. tatarski vođ pošao je natrag i ne stigavši do 79 Oke. pritoku Oke. Zbog toga je odbrana zemlje njen glavni zadatak. Prisajedinjujući jednu za drugom granične kneževine i šireći se postepeno po čitavoj teritor iji na kojoj stanuju Velikorusi. No on se odmah pokaja što je to učinio. sve ogorčenija. Vasilij I (1389—1425). bojari iz oblasti Dvine priznali su vlast Moskve. Tamerlanova ratna slava uliva veliku bojazan Rusima i predočava im bezbroj nevolja. Vasilij i Vitovt se složiše i priznadoše za zajedničku granicu reku Ugru. Taruzom. polaže pravo na moskovski presto i hoće da zbaci svog nećaka. nova tatarska najezda obara se n a Moskvu. kasnije Dmitrij Šemj aka podvrgava istom onakažavanju Vasilija II.j Hordi. Ali se on uskoro zavađa sa svojim rođenim sinovima. jer borba između ta dva protivnika nastaviće se u beskraj. jer je Vasilij I bio oženje n Sofijom. koji traje dvadeset godina i upropašćuje sve tekovine moskovske politike. kada je st igao u Elec. Georgij. Ali taj sporazum je bio samo jedno primirje a ne konačno rešenje. Za vladavine Vasijila I. U isto doba njen veći uticaj oseća se u izvesnim krajevima potčinjenim Velikom Nov gorodu. Moskovs ka država postaje kao neki utvrđeni logor koji neprekidno opsedaju neprijatelji što do laze sa istoka i juga — Tatari. Kao što će se videti. ili sa zapada — Litvanci. Goro dcem. A da bi nesreća bila potpuna. Borovskim i Nižnjim Novgorodom. koju ona vrši ne ko vreme. — Na svome samrtnom odru Vasilij I zaveštao je u celini svoju kneževinu svome sinu Vasiliju. Rusija odbija dve nove tatarske najezde. Moskva je u većala svoju teritoriju prisajedinjujući Murom sa njegovim oblastima Suzdaljom. ćerkom litvanskoga velikog kneza Vitovta. on izgoni Vasilija II iz Moskve i primorava ga da se povuče u Kolomnu. Za vladavine Va silija II. Prisajedinjenje Nižnjeg Novgoroda omogućilo je Moskvi da zakorači u oblast srednje Vol ge. te završi svoj život kao veliki knez. Ali je pobeda kod Kulikova ipak ostala u očima ruskoga naroda predzn ak potpunog oslobođenja. i to joj daje naročito obeležje. Potom ulazi u Moskvu i proglašava se za velikoga kneza. ali Novgorod ubrzo savlađuje pobunjenike i uspostavlja svoja suverena pr ava u toj oblasti. Ali. . a protivn o izričitoj želji hana. na čelu jedne velike vojske koja se ulogoruje na obalama Oke. — Za vladavine Vasilija I. njegovi bojari mu saopštiše svoju odlu ku da on prizna vlast Vasilija I i odbiše da mu pruže makakvu pomoć. Moskva. ovo nije jedini primer težnje bojara raznih kneževina da traže pokroviteljstvo moskovskih kneževa za vreme ujedinj enja Rusije pod okriljem Moskve. njegovi sinovi i dalje se otimaju o Moskovsku veliku kneževinu. Ali godine 1408. i on se morao pov inovati svojoj sudbini. približuje se etničkim granicama Rusije i izlaže se napadima svojih suseda. Posle n jegove smrti. i primoran je da vrati Moskvu Vasiliju II.

on je ipak nametnuo republici teške uslo ve koji su u osnovi nagoveštavali njen kraj: pogubljenje Boreckih. Nešto ranije. jedan odbranbeni ugovor u peren protiv Moskve. Ivan III učinio je jedan još važniji korak ka političkom ujedinjenju Rusije prisvajajući prostrane oblasti republike Velikog Novgoroda. Neza visni rjazanjski knez zaveštava mu testamentom najveći deo svoje kneževine. Novgorodski bojari. iako njen ostatak pripada još uvek jednom maloletnom knezu. zaboravivši svoju zaklet vu. Već nekoliko godina ranije tverski bojari počeli su u grupama da prelaze u službu mosk ovskoga velikog kneza i izjavljivali su javno da je ovaj moćniji pa prema tome i s posobniji da ih štiti. Uje diniteljski pokret kojim upravlja Moskva zavisi od čitavog niza istoriskih činilaca. a zatim. izlazi naposletku kao pobedilac iz ovih građanskih ratova. novgorodski bojari naginjali su zbliženju sa Litvanijom i Po ljskom u nadi da će tamo naći podrške u slučaju sukoba sa Moskvom. Nasuprot tome. jačanje socijaln ih borbi. Moskovska kneževina ostaje i p osle unutrašnjih nemira neokrnjena i moćna. Dva. koji je bio kralj Poljske i veliki knez Litvanije. išlo je na ruku moskovskoj vladi. 3. poništenje ugovor a sa Kazimirom. i to je činjenica od velike istoriske važnosti. Vasilij II opustošio je grad i primorao ga da položi zakletvu vernosti moskovskim kneževima i da se sem toga obaveže da neće primati kneževe neprijateljski raspoložene prema Moskvi. koji ipak nisu umanjili niti prekinuli ujedi niteljsku ulogu Moskve. Godine 1485 on prisajedinjuje Tversku kneževinu. Ali kada je — u nadi da strese jaram — stupio u vezu sa litvanskim ve likim knezom i zatražio od njega pomoć. Ivan III 80 ga ipak potčinjava svojoj vlasti. Ov aj se boji da ne naljuti Ivana III. koje je podrivalo snagu Novgoroda. Ivan III ga napada i pobeđuje. obavezu da njeni episkopi primaju . te se isprava pokazuje toliko poslušan da u više mahova. — Ivan III radi svim silama na ujedinjenju Rusije. na primer posadni ka. Nezadovoljn i. IVAN III VASILJEVIĆ (1462—1505) Teritorijalno ujedinjenje. niži narodni slojevi postepeno su izgubili volju za političkom nezavisnošću Novgoroda i najzad počeli da smatraju da bi ih prisajedinjenje Moskvi spaslo bojarske oliga rhije. sve sami veleposednici i kapitalisti obogaćeni trgov anjem sa Hanzom. Godine 1463 kneževi Jaroslavlja ustupaju mu sve svoje oblasti. Ovo društveno trvenje. — kao i izborne položaje. nogvorodski bojari sa Boreckima na čelu zaključili su u ime Novgoroda sa Kazimir om. Još kada se Dmi trij Šemjaka pobeđen sklonio u Novgorod. šalje ovome svoju vojsku u pomoć pri njegovim voj ničkim pohodima. Ivan III zahteva od tverskoga kneza Mihaila da mu se potpuno pokori. savezom nemačkih trgovačkih gradova kome je pripadao i njihov grad. tako da je kraj političke nezavisnosti čitave Rjazan jske oblasti samo pitanje vremena. u isti mah oni su prisvojili upravu političkih poslova. zato lični sukobi između kneževa ne mogu da ga zaustave. Ohrabren ovim napuštanjem koje smatra za znak slabljenja ovog a kneza. Njena će se moć neobično uvećati za vlada vine Ivana III. Mihailovo bekst vo u Litvaniju obeležava kraj nezavisnosti Tverske kneževine. uz pripomoć svojih bojara i visokoga sveštenstva. postepeno su potčinili ostale staleže i držali ih u ekonomskoj zavisnosti. sina i naslednika Vasilija II. Godine 1471. Već odavno su moskovski kneževi pažljivo motrili na predznake raspadanja te republike. Ivan III ih je do noge potukao na obalama Šelonja. Iako tada nije potpuno uništio nezavisnost Novgoroda. koje su prisvojile nekolike moćne porodice bojara. a godine 1474 rostovski kneževi prodadoše mu onaj deo svoje kneževine koji je još bio u njihovim rukama. uzroka podrivala su postepeno novgorodsku moć: pre svega razvoj separatističkih težnji raznih oblasti koje su joj bile potčinjene — videli smo da se za vreme Vasilija I oblast Dvine odvo jila od Novgoroda i prešla za neko vreme pod vlast Moskve —.. — jer je veće postalo poslušno or uđe u rukama gospode ili bojarskog saveta. tisjackog itd. po naredbi Moskovljanina.Vasilij II.

posle Kazimirove smrti. odbija da prizna njenu vlast. št o jako ozlojeđuje Litvaniju. postao je stvarno jedini vladalac cele Severoistočne Rusije i prestavnik velikoruskog naroda stopljenog u jedno jedino istorodno političko tel o. Ovoga puta Moskva podiže proti vu Litvanije krimskoga hana. Kada je ona to odbila. naslednik Ivana III imaće samo da pokori još nekoliko kneževina k oje su ostale nezavisne. ćerke 82 Ivana III. Tatarskome jarmu došao je kraj. on opsedne varoš i izdiktira svoje uslove: ukidanje veća i svih oblasnih nadleštava. On godine 1480 naiđe na vojsku Ivana III na obalama Ugre. — Ovu državu oslobodio je Ivan III i od gospodarstva Tatara. i rat se završava 1503 godine obnavljanjem prethodnog ugovora. Ivan III iskori stio je to da zatraži svoje pravo sa oružjem u ruci. Ugarskom. Vjazamskih. Posle toga ujedinjenje Rusije je skoro sasvim završeno. čija se vlast proširuje nad svim golemim oblastima oko Dnjepra i Desne. Kneževi graničnih oblasti i dalje prelaze u s lužbu Moskve. Ivan III imenovao je han ove koji su mu bili potpuno odani i koje je on potpomagao u borbi protivu njihov ih suparnika. koja rat . i pored prekora koji su mu upućivali iz Moskve. I Ivan III se isto tako kolebao. on je našao jednog saveznika protiv Zlatne Horde u Mengli-Gireju. Moskva naslednica Vizantije. a Ivanu III naziv „samo dršca cele Rusije”. i prestaje da joj plaća danak. oslabljenu unutrašnjim razmiricama. i naziv „samodržac” znači da je Ivan III potpuno nezavisan od svakoga tuđinskog vla dara. Otada moskovski knez neće više plaćati danak. Han Ahmet odluči s e tada da ga kazni. — Dok se razvija uporna borba protivu Tatara i Litvan ije. i da grad plaća Ivanu III veliki porez (1470). U Kazanju mosko vska stranka i stranka Zlatne Horde bore se neprekidno. krimskome hanu. Novosilskih i dr ugih. Osim toga. Ponovan rat izbija godine 1500. te je uhvatio za reč izaslanike Novgoroda koji su ga bili nazvali „gospodarem” i zatražio potpuno potčinja vanje republike. i primenjivanje moskovskih zakona na čitavu oblast Novgoroda. čiji veliki čelnik Platenborg opsađuje Pskov. Ovo pomirenje zapečaćeno je brakom između Aleksandra i Jelene. Ali sukobi izbijaju ponovo. U bitci kod Vidroša Litvanci pretrpljuju težak poraz.81 rukopoloženje od Moskve. ćerka Ivana III Jelena žali se svome ocu da je njen muž zlostavlja. štićenika Zlatne Horde. dok Litvanija suprotstavlja Moskvi Livonski red. koji je dotada bio samo jedan od mnogih feudalnih gospodara. on se ne smede odlučiti na započne borbu. Vorotinskih. Turskom. Samo jed na naseobina na istoku. pošto jedinstvo s Poljskom nije obnovljeno i Litvanija izabrala sopstvenoga kneza. ali je i ona primorana oružjem godine 1489 da to učini. Moskovska država počinje da igra prilično važnu ulogu u međunarodnom životu. Kraj tatarskoga jarma. Osim toga. Narednih god ina uticaj Moskve na unutrašnje poslove Novgoroda neprekidno je rastao. Posle uspešnog vojnog pohoda on n ametnu litvanskom velikom knezu Aleksandru ugovor kojim se Moskvi priznaje pravo svojine nad svim oblastima onih kneževa koji su prišli njemu. Odoevskih. Bjeljskih. Godine 147 8 Ivan III ocenio je da je došlo vreme da se svemu tome učini kraj. — Ugovor zaključen između Vasilija I i Vitovta nije održao mir između Moskve i Litvanije. nemačkim carem i dalekom Venecijom. Zlatna Horda bila se podelila na nekoliko nezavisnih kneževina koje su međusobno rat ovale. Ahmet okonča ovo stanje povlačeći se sa svojom vojskom. Na Volgi je osnovan Kazanjski hanat. Tako Moskva ujedinjuje pod svoju vlast ne samo skoro čitavu Središnu Rusiju između Oke i gornjeg toka Volge. a na Krimu Girejski. to mu je poslužilo kao izgovor da izvrši pet vojni h pohoda na Kazanj. nego i čitavu oblast jezera i dugačku severnu obalu. Moskovsku državu. te po starom tatarskom običaju upade u Rusiju. Uskoro potom on se više ne obazire na Zlatnu Hordu. Mezeckih. stalan uzrok sukoba. Godine 1492. Borba sa Litvanijom. Vjatka. Ona stupa u vezu sa Danskom. Moskovski knez. jer je neprekidno prelaženje u službu Moskve kneževa pograničnih kn eževina. Razočaran uzdržavanjem Litvanije na čiju je p omoć računao.

i italijanski majstori koji su došli sa Sofijom Paleolog. Potreba za odbranom zemlje od Tata ra i Litvanije. uzdignuto na stepen političkog znamenja. no koje je toliko išlo u prilog vladarevoj moći. Posle toga moskovski vladar usvaja nove znake vladarske vlast i. ovaj no vi poredak počiva na načelu potčinjavanja svakog pojedinca. Bojari i slobodni službenici pos . Kao i vizantiski car. To čine kaluđer Filotej u svojim Poslanicima i mitropolit Zosim u novom Uskršnjem kanonu. Iako on prima u službu kneževe koji su došli iz Litvanije. kao neko više biće kome se obični smrtni ne mogu slo bodno približiti. da bi ga primenili na Moskvu. Carigrad je pao pod udarcima „bezbožnih Agarjana”. nećakinjom poslednjeg a vizantiskog cara. ili da podleže nekoj porezi ili obaveznoj službi. tako da bude („službenik” knežev. toliko udaljeno od uobičajenoga mišljenja koje je u knezu videlo star ešinu jedne ustupljene mu oblasti. Ali njoj nisu potrebni saveti Venecije da bi stvorila obimne i sjajne planove. a njegov a vlast.. gde sve mora biti podređe no gvozdenoj disciplini. i ovo venčanje. Iz ovoga učenja mosk ovska književnost toga doba zaključuje da vlast moskovskoga velikog kneza treba da i ma obeležje. a čet vrtoga neće ni biti .uje s Turskom i šalje joj vešto sastavljene poruke da bi je privolela da stane na čelo hrišćanskih krstaša protivu islama. o na počinje da ruši nekadanju praksu. Ivan III. sav ukrašen istoriskim i bibliskim živopisom. Protivno ranijem uređenju. Način života i uređenja njegovoga dvora menjaju se iz osnova. „Turaka”. skiptar i šar. primoravaju državnu upravu da pre ustroji Moskovsku državu po uzoru na vojnički logor. a to će reći Moskvi. otsada će uloga vrhovnoga središta pravoslavlja pripadati gradu u kome ist inska pravoslavna vera blista u punoj čistoti. i kneza s druge. Novo političko i administrativno uređenje. nove kamene lavre: Uspensku. Tako Ivan III ne pristaje više da prizna bojarima i slobodnim službenicima pravo da napuste službu svoga kneza pa da pređu u službu drugo ga.”.. igrao veliku ulogu. Nova teorija o samodržnoj vlasti i novi zadaci što ih don osi političko ujedinjenje Severoistočne Rusije ne dopuštaju više da se ostane pri političkim običajima i metodama nekadanje Rusije. on ne smatra da oni mog u kasnije da ga napuste. kada bojar Danil Holmski hoće da se vrati u Litvaniju. koji potsećaju n a vizantiske znake i označavaju božansko poreklo i neprikosnovenost njegove vlast i. potvrdi lo je u očima savremenika shvatanje da je moskovski veliki knez doista naslednik v izantiskih careva. Ovo shvatanje. jer protiviti se toj vlasti znači protiviti se samome Bogu. isključujući svaku ličnu slobodu. baca u tamnicu i pušta ga tek kada je potpisao obavezu i zakleo se da n ikad neće napustiti njegovu službu da bi otišao drugde. a kasnije i od Poljske i Pruske. državni grb. oni su podigli nove zidove Kremlja sa kulama u stilu Renesans a. među kojima i čuveni „dvorac sa pljosnima”. oženio se vizantiskom princezom Zoe (Sofijom) Paleolog. Arhangelsku i Blagoveštensku. — U isti mah kada se menja uređenje dvora. tverska kne ginja. koji je sastavljen 1492 godine: „Dva Rima su pala. među kojima je bio i čuveni arhitekt Aristotel Fjoravanti. koju je Bog uspostavio. Dvor i tvrđavu Kremlj obnovili su iz osnova umetnici. Za vladavine Ivana III udareni su temelji jednoga novog poretka koji će se kasnije zvati „režim potčinjavanja vladarev oj službi”. Moskovski naučnici pozajmili su to učenje od bugarskih pisaca i usvojili ga pos le pada Carigrada u turske ruke 1453 godine. on ga hvata. Umesto starinskog način a života 83 velikog zemljoposednika dolazi ceremonijal vizantiskog dvora. Pod pritiskom te potrebe. Još u XIV veku su borbe bugarskih kneževa bile povod da u bugarskoj književnosti ponikne ideja kako bugarska prestonica Trno vo treba da nasledi Carigrad kao središte pravoslavlja i da postane „treći Rim”. pošto mu je umrla prva žena. t ako i samodržac Moskve treba da se smatra za Božjeg pretstavnika na zemlji. treći Rim biće Moskva. i to je kazna koju mu je Bog poslao zbog mnogih jeresi što se u njemu behu u korenile. treba da bude samodržna i potpuna. mo skovska vlada je zvanično usvojila. kao i nove dvorce. Veliki knez drži se na odstojanju od svojih podanika. gde je načelo slobodnoga ugovora između bojara ili slobodnoga službenika s jedne strane. k oje zamenjuju stare drvene crkve u Kremlju. kao što j e Carigrad bio „drugi Rim” kada je ranije postao političko središte čitavoga sv eta. vrednost i obimnost vlasti vizantiskoga cara. pr eobražava se i državno uređenje. presto i odelo velikoga kneza.

kada je Sofija ponovo zadobila uticaj. više slobodno razm išljanje o verskim istinama nego spoljnu disciplinu koju nameće crkva. nisu sopstvenost vojnog obveznika. svake reči Svetoga pisma. jeste učenje jedne grupe stareca (Božjih ljudi). u koji ulaze bojari i okolniči. sasvim suprotno. kasnije će se ova borba rasplamteti k dobiti strahovite oblike. počinju takođe da ustupaju mesto drugim a. Da bi stvorio državna dobra koja su mu potrebna. Najbolji dokaz da je moskovska Rusija na putu preobražavanja jeste pojava jedne borbene književnosti u kojoj se suprotstavljaju dva oprečna društvena učenja. dok bo jari. posle jedne svađe sa Sofijom. on brani crkvene zajednice i pravo manastira da imaju ze mlju. To je prvi neprijatelj ski postupak moskovske vlade protivu bojara iz opozicije. Ivan III proglasio je Dm itrija za svoga naslednika. radi upravljanja bilo raznim granama ad ministracije. pod vrhovnim rukovodstvom vladaočeve Dume. nego su mu s amo ustupljena za vreme njegovog službovanja. po njegovoj smrti. oni za to primaju kao nagradu i manja ili pomjestje. postaje sve određeniji i stalniji. Njihovo nezadovoljstvo ispoljava se najpre u pitanju nasleđa prestola koje duboko deli dvorane od bojara . Oni se izjašnjavaju protiv manastirski h zajednica i suprotstavljaju im pustinjački . Nil Sorski. državna uprava ga oduzima da ga ustupi ponovo. izražavaju svoj gn ev i počinju možda da pripremaju dvorsku revoluciju. iako je nezadovoljan pokušajem Ivana III za podržavljavanjem manastirskih dobara i tim povodom da o važne izjave ograđinja u tome pitanju. U oblasti vere on tvrdi da spasenje duše zavisi od tačnog ispunjavanja crkvenih obreda i doslovnog priznavanja . Na nekol iko godina pred svoju smrt. Stvaraju se stalne ustanove. Težnja za temeljnim 84 preuređenjem državne uprave dovodi do prvog pokušaja da se sastavi zbornik zakona. ove reforme izazivaju negodovanje i otpor. Ta imanj a. Jedno od ovih učenja. posvećenog naročito sudskom postu pku. kao i pogubljavanje jeretika koje se vršilo u Moskvi. Drugo učenje. Stareci više cene iskrenu veru nego mehaničko vršenje obreda. koji su privrženi tradicijama i koji pripisuju Sofiji glavnu odgovornost za mrske im novine. nazvano „josifizam” po imenu njegovoga tvorca Jos ifa.taju vojni obveznici i moraju da služe celog života. koji su mnogo pots ećali na oblike upravljanja privatnih preduzeća. Oni propovedaju isposništvo i odricanje zemaljskih uživanja. čiji je otac umro 1490 godine i koji je rođen u prvom braku Ivana III. bez ikakve rasprave. Ko će biti naslednik Ivana III? Njegov unuk Dmitrij. do obnarodovanja prvog Sudebnjika (Sudskog trebnika). no koji takođe dodiruje i razne slučajeve iz društvenog i upravnog područja. viši činovnici. što izaziva kod javnih radnika onoga vremena živo raspravljanje o pravu manastira na sopstvenost i deli čak i same kaluđere na pristalice i protivnike te sopstvenosti. Nov odnos između vladara i njegovih podanika. podržavaju svima silama Dmitrija i njegovu majku Jelenu. Za vreme ovih nemira Ivan III šal je u progonstvo i čak pogubljuje nekoliko buntovnih bojara. tvrdi u oblasti državne politike da načelo samodržnosti počiva na ideji o božanskom poreklu vladarske vlasti. srazmerno učinjenim uslugama. Oni ne od obravaju da crkva može služiti državnoj politici. Prvobitni i jednostavni oblici državne uprave iz prošlih vremena. on mu odu zima to zvanje i proglašava Vasilija za savladara i svoga naslednika. koje predvodi tako isto jedan iguman. no. nasuprot baštinama ili votčinama. igumana Voločkog manastira. Uživalac takvoga imanja ne može ni da ga otuđi ni da ga preda u nasleđe drugome. kaluđera iz manastira severno od Volge. on odobrava da crkvena vlast ugušuj e svako ispoljavanje slobodoumnosti u oblasti vere. kao i promena položaja bojara i slobodnih službenika ja ko ozlojeđuju one koji brane neprikosnovenost starih običaja. Iako delimične i početne. Josif brani društveni poredak zasnovan na str ogom redu koji odriče pojedincu pravo da raspolaže sobom. Tada bojari koji mrze Sofiju i ne dopuštaju da se dira u običaje iz doba apanaža. Sa stav ove Dume ili Saveta. bilo raznim oblastima. više duh nego s lovo Evanđelja. ili pak njegov sin iz drugog braka Vasil ij? Oni koji odobravaju nove običaje potpomažu Sofiju i njenog sina Vasilija. Ivan III vrši prvi pokušaj oduzimanja manastirskih imanja. a to će reći državnu zemlju. prikazi.

O va varoš. d ok su „josifisti” u bliskoj vezi sa zvaničnim krugovima moskovske vlade. i Va silij II zahtevao je da ih ne bira narod. litvanskog velikog vlastelina. Godine 1510. U oblasti državne politike oni su bliži pretstavnicima opozicije i ne odobravaju nove običaje. a osim toga o duzeo mlađim sinovima sva politička prava u njihovim oblastima. neophodna potreba za Moskvu.85 život sav posvećen razmišljanju. Tako je načelo jedinst vene vlasti konačno i bezuslovno učvršćeno. Pregovori za mir otpočinju posredstvom nemačkog poslanika Herberštajna. Rat sa Litvanijom takođe se nastavlja. Mir je naposletku zaključen . Godine 1510 Vasilij III iskoristio je jedan sukob između stanovnika i njih ovoga namesnika te je — pod izgovorom da vrši svoja prava vrhovnoga sudije — oduzeo to j varoši zvono za sazivanje veća. i do srednjeg toka Volge. Iako je svojim testamentom razdelio svoje posede petorici svojih sinova. Pskov se odrekao svoga prava da zbacuje namesnike koje naimenuje veliki knez. jer tatarske rulje prodiru do Moskve i odvode mnoštvo rusk ih zarobljenika. Kao branioci slobod e oni ustaju protivu pogubljavanja jeretika i traže versku trpeljivost. koja se 1348 godine odvojila od Velikog Novgoroda kome je pripadala. kao i ra nije. pri znala je vlast Moskve i primala kneževe koje joj je ona potvrđivala. Posle triju ratnih poho da (1513 i 1514) Rusi najzad zauzimaju Smolensk. Kada je rjaza njski knez. oni izjavljuju da manastiri ne treba da imaju zemlju. Ubeđeni da kaluđeri treba da budu materijalno nezainteres ovani. 4. Prelaz u službu Moskve kneza Mihaila Glinskog . ali pitanje Smolenska sprečava da se oni privedu kraju. Krimski hanovi žele da preotmu moskovskome velikom knezu poverenje koje on uživa u Kazanju i kojim se služi da bi svojim štićenicima podario dostojanstvo hana. Najzad. — Vasilij III dovršio je prisajedinjen je i poslednjih kneževina na Severo-istoku koje su još bile nezavisne. Tako se završava zauv ek ujedinjenje čitave tadanje Rusije u jednu jedinu Moskovsku državu. Od godine 139 9 kneževi Pskova nazivali su se namesnicima moskovskoga velikog kneza. Ovo suparništvo izaziva čitav niz vojnih pohoda 86 Moskve na Kazanj da bi se potpomogla moskovska struja protivu pristalica Krima. dao mnogo veći deo nego što su ukupno iznosili delovi svih ostalih. Tako je postepeno iščezla skoro potpuno njegova politička nezav isnost. gde još postoji tatarska kraljevina o ko grada Kazanja. a tako isto i nove najezde krimskih gireja u Rusiju. Godine 1514 ruska vojska potučen a je kod Orše. Naposletku je prisajedinio sve zemljišne posede kneževa i z oblasti Sjeverska koji su se odvojili od Litvanije (1523). Najezda Mengli-gireja je n aročito porazna. Pskova i Sjeverska. ipak je najstarijem sinu. Odbrana granica. uhvaćen je i bačen u tamnicu. Vasilij u. Ivan III je u g ranicama Moskovske države ograničio prava namesnih kneževa. čije se granice pružaju od obala Ledenoga Okeana do obala Oke iza koje počinju divlje ste pe još nenaseljene. Prisajedinjenje Rjazanja. nego da ih određuje veliki knez. odbio da se pokori mosko vskome velikom knezu. za vladavine Ivana III. VASILIJ III (1505-1533) Isto onako odlučno kao što je dovršio ujedinjenje Severo-istočne Rusije. ali je cela njegova kneževina prisajedinjena Moskvi. ukinuo i samo veće i nametnuo Pskovu m oskovsko državno uređenje. koji je još uvek držao jedan deo svoje kneževine. Vasilij III okončao je već ranije znatno umanjenu nezavisnost Pskova. on uspe da pobegne i skloni se u Litvaniju. — Odbrana granica od čestih nasrtaja Tatara još uvek je. ponovo raspiruje sukob. Zlatna Horda je konačno rasparčan a.

kada su nasam o nemaju nikakvih obzira prema njemu. Ova borba. dok je on bio čvrsto rešen da ih stavi u isti red sa ostalim bojarima i da načini od njih svo je službenike. koji borave u svojim dodeljenim oblastima Možajska i Ugliča. ukidajući i dalje neumorno povlastice iz vremena apanaža. koja u više mahova prelazi sa jedne porodice na drugu. i nastaje čitav niz nereda. on uživa da sebe smatra za mučenika. Celog života Ivan neće moći da zaboravi ta ponižavanja u svome detinjstvu i biće uvek pun mržnje prema „kneževićima” i bojarima. završava se pobedom Šujskih. IVAN IV GROZNI Početak vladavine. Ivana — budućega Ivana Groznog. Ivanu je bilo suđeno da celoga svog života žudi za samovlašću. njegove varvarske zabave. Ovi „kneževići” obrazov ali su još ranije viši sloj plemstva. Georgij i Andrej. Kneževi Šujski (potomc i Rjurikovi) i kneževi Bjeljski (potomci Gedimina. Nekoliko zapisa nezadovoljnih bojara koji su sačuvani d o danas opisuju ga kao još plahovitijeg i samovoljnijeg vladara nego što je bio nj egov otac Ivan III: „Pokojni vladar — pišu oni — dopuštao je da mu se stavljaju prime dbe. i o ni završavaju život u tamnici. Moskovska vlada budno je pazila na raspoloženje knjažata (malih kneževa). u kojoj se protivnici utrkuju u podmuklosti i svireposti i čija grozota užasava nerv oznog i osetljivog dečka kakav je bio Ivan IV. jer predaje An drija Šujskog svojim lovcima. koja je vladala uz pripomoć svoga ljubimca Kneza Telepnev-Obolenskoga. Od nje je imao dva sina. Oni bodre rđave nagone Ivan ove. pljačkaju krunsku kasu i ugnjetavaju narod. koji ga ubijaju. koji su postali bojari moskovskoga velikog kneza. i Moskva je zadržala Smolensk. težili su da zadobiju povlašćeni položaj kod velikog kneza i želeli da s njim dele vlast. Državna uprava prelazi u ruke bojara. uz pripom oć svoga ljubimca. Iako se pred svetom ponašaju prema njemu kao pokorni dvorani. Razvitak samodržne vlasti. Pošto je novi veliki knez bio maloletan. i ža rko žudi da se osveti onima koji su ga vređali i „da se brani”. Vasilij III nije se ustezao da kažnjava nekadanje kneževe osumnjičene za buntovničko spletkarenje. Godine 1538 ona umire i znenada. a da uvek ponov o pada — kad god bi se oslobodio nekoga odveć nezgodnog savetnika — pod uticaj drugoga . hoće da iskoriste te okolnosti da bi izišli iz zavisnog položaja u koji su sta vljeni za vladavine Ivana III mlađi članovi kneževske porodice. i Georgija. litvanskoga kneza) pomamno se o timaju o vlast. — Vasilij III nastavio je isto i unutrašnju politiku svoga oca. Njihovi i najmanji prohtevi za političkim povlasticama bili su prema tome nemilosrdno ugušivani. rođaci njegove majke. Njega će uvek mučiti misao d a drugi upravljaju njegovom voljom i da je on nesposoban da raskine okove koji . Kada je on umro 1533 godine. Ona naređuje da se uhapse oba kneza. U svojoj trinaestoj godini on odjednom okončava gospodarstvo Šujskih. te se padanje u nemilost i pogubljenja umnoža vaju za njegove vladavine.godine 1522. nekadanjih nezavisnih gospodara k neževskih apanaža. ali ovaj ne trpi ni jednu. Braća V asilija III. Ivanu je bi lo tek trinaest godina. Verovatno da su ga na to delo navel i Glinski. povlađuju njegovom uživanju da gleda mučenje ljudi i živo tinja. nećakom litvanskoga izbeglice Glinskog. Ali Jelena. Njegova strasna želja za samovlašćem i nesposobnost da se istinski oslobodi uticaja svoje okoline ispunjavaju njegovu dušu gorčinom. — Vasilij III ženio se dvaput. i govori se da su je bojari otrovali. koji su se odmah dočepali državnih poslova. Ovi vladaj u despotski. Kako mu njegova prva žena Solomonija Saburov nije rodila nijedno dete. pokazuje se veoma odlučna. a kako su zadržali svoje kneževske titule. 87 Na isti način oslobađa se ona svoga strica Mihaila Glinskog. njegova uzbudljiva narav navešće ga da svuda vidi lične neprijatelje i goniće ga na osvetu.” 5. primorao ju je da se zakaluđeri. vređaju ga svojom nabusitošću i uskraćuju mu mnogo štošta. namesništvo je prešlo u ruke njegove majke Je lene. a on se oženio Jelenom.

ipak. Novi savetnici imaju pristupa k njemu: najglavniji od n jih je Silvestar. On odlučuje da se odrekne svoga razuzdanog života i da se ozbiljno p osveti državnim poslovima. Unutrašnje reforme. samoupravne opštine (mirovi) obavezno su zamenile svuda namesnike i volostelje. i za vreme te nesreće narod se pobunjuje protivu Glinskih. na stavio je da živi životom koji je bio ispunjen divljačkim zabavama i izopačenim razonoda ma. Ova dva događaja čine na Ivana veom a dubok utisak. Saradnja Silvestra i Adaševa sa Iva nom traje otprilike šest godina (1547—1553). Sa svoje strane središna vlast. na obećava da će ubud uće on lično bditi nad dobrom svojih podanika. on će se nemilosrdno svetiti svojoj oko lini. Nekoliko meseca posle njegovoga krunisanja i ženidbe. čija ga grabežl jiva uprava ozlojeđuje isto koliko i uprava Šujskih. Mitropolit Makarije. Izbranaja rada (Savet izabranih) koji sarađuje sa vladaocem na ostvarenju čitavog niza reformi. oni obrazuju carev privatan savet. To je psihološki uzrok njegove tiranije. on zamišlja oko sebe sve same zavere. Pred velikim skupom naroda. pored činovnika. Sa još nekolicinom drugih ličnosti. U skoro potom on se kruniše i uzima naziv cara (1547). opštine koje žele da uživaju samoupravu biće obavezne da plaćaju državi naročiti porez u zamenu za one namete što su ih uzimali namesnici i volostelji. zbirku od sto glava o razni m reformama koje treba izvesti u životu crkve i sveštenstva. ali koje sam narod izd ržava. koje će ponekad prestati pod blagotvornim uticajima. Tako je i 88 zvanično potvrđena teza koja je pretstavljala Moskvu kao treći Rim. Po njegovom se savetu Ivan. koji je navršavao šesnaestu godinu. mučeći druge. i koji poziva da u sudovima za sedavaju. pristalica „josifističkih” shvatanja koji se u to doba približi o njemu. priveo ga je ozbiljnijim zanimanjima. nezadovoljan sobom. koja ne pretstavlja tiraniju jednog a samopouzdanog despota. koji se bav i naročito reformom sudske organizacije i postupka.Jurjevom. Uskoro posle 1550 godine. u težnji da uveća ojnu snagu države. više je volela da vidi kako se vojni obveznici posvećuju odbrani zemlje pre nego namesničkim i volosteljskim zvanjima. ali će se uve k ponovo javljati još silnije. ženi Anastasijom Romanovnom . bilo da ih zamene izabranim meštanima koji bi imali upravnu i sudsku vlast. Zbog toga se isprva ostavlja opštinama (mir) sloboda bilo da zadrže svoje ranije namesnike i volostelje. Posle toga preduzeta je reforma mesne upravne i sudske vlasti. zato što moraju da poljube krst i da se zakunu da će praviln . Najpre je sastavljen nov Zbornik (Sudebnjik). koje postaje prav ilo njegove vladavine. protojerej Bogojavljenske lavre. predaje se svome gnevu i dovodi do vrhunca zastrašivanje. Ali narod. U okruzima gde stanuju seljaci i malograđani ili posadski . Još u ranome detinjstvu pokazivao je znake toga duševno g rastrojstva. strahovit požar uništava skoro c elu Moskvu. on ne prestaje da muči samoga sebe. Ali toga smirenja on ne nalazi. još i izabrani pretstavnici mesnoga stanovništva. Aleksej Adašev. nego čoveka kome je neprestano potrebno da samom sebi dok azuje kako je moćan. on ne propušta da spomene uvrede što ih je pretrpeo u svojo j mladosti od bojara i njihovo despotsko ponašanje prema narodu. i to razdoblje obeleženo je važnim unutrašnjim preuređenjima kao i ozbiljnim događajima u spoljnoj politici. i jedan čovek iz nižega plemstva. zasipao je središnu upravu molbama da se ukine n agrađivanje činovnika putem „ishrane”. on je održao govor u kome je pozvao svakoga da zaboravi nekadanje nepravde i da sarađuje na zajedničkom delu n arodnog uzdizanja. Zbog toga on traži smirenje u užasnim mukama kojima podvrgava svo je istinske ili zamišljene neprijatelje. sumnjiči sv akoga. stanovnici moraju da biraju sudije ili staroste i sudijine pomoćnike zvane kletv enici ili cjelovalnici. objavljen 1550 godine. U isto vr eme je jedan naročiti sabor izradio i objavio Stoglav. Pošto se oslobodio Šujskih i predao vlast Glinskima.Zaharjinom . koju vrše namesnici i vlastela (volostelji) što ih je car naimenovao. na Crvenom trgu u Kremlju. — Ivan je otpočeo ovaj rad na reformama jednom svečanom ceremonijom. a moskovskoga knez a kao naslednika vizantiskih careva (cezara). naročito knezom Andrejem Kurbskim. iscrpen nametima.ga sputavaju.

Vojni obveznici koji pripadaju visokome plemstvu. i oni mogu slobodno po isteku zakupa da napuste vlasnika zemlje pošto ispune sve odredbe ugovora. i ti izabranici zovu se gubnoj starosta. izgubili su od XVI veka pravo da prelaze od jednoga posednika drugome i postaju konačno vezani za sopstvenika imanja ili vlastelinstva na kome stanuju . Zemlja je podeljena na okruge i u svakom od njih ustanovljena su udruženja zemljišnih posednika obaveznih na vojnu službu državi. Oni obrazuju pukove koji se šalju da brane granice od neprijatelja. „ljudima iz gostinskog udruženja” ili „ljudima iz udruženja čohara”. Kad prestanu neprijateljstva. ona primorava seljake koji stanuju na njihovoj zemlji da rade za njihovu korist. „izabrani plemići”. onih koji odavno borave na istom zemljištu. vojni obveznici dobivaju. Prema iznosu njihove poreze oni su podeljeni na nekoliko kategorija.o vršiti svoju službu. te da im omogući da ispune svoje obaveze prema državi. Iznad te potčinjene mase uzdiže se car. ali i h ona često primorava da za duže vreme napuste svoje imanje. i to pod njihovom ličnom novčanom odgovornošću. n a konju i sa oružjem. izvršena je konačna organizac ija vojnih obveznika. „starih seljaka”. U okruzima gde stanuju vojni obveznici ili plemići. sem što komanduju pukovima sa stavljenim od vojnih obveznika iz unutrašnjosti. Vojni obveznici koji imaju imanja moraju da odlaze na određena mesta. Vojni obveznici su neopozivo vezani za svoju dužnost do kraj a života. Oni zasedavaju u carevoj Dumi. jedan deo njih. kao i čitavo udruženje (mir) kome oni pripadaju. kojima su zvanja dodeljena prema njihovoj važnosti. svi stanovn ici učestvuju u biranju. On . i tako je sudbina jednoga čoveka određena još o d rođenja. gde članovi svih staleža m oraju da vrše određene službe. čiji su članovi podeljeni u tri klase: bojari. Prema svome društvenom položaju oni se dele na tri kategorije ili čina. Ali ustvari i oni gube n epovratno tu slobodu zbog ogromnih dugova koje su stvorili radi obrađivanja z emlje. velikodostojnici druge klase (okolniči) i plemići Dume. Pošto je konačno vezala plemiće posednike za vojnu službu i d odelila im zemljišni posed. Zemljišni po sed treba da im pruži materijalnu mogućnost da vrše svoju vojnu obavezu. Isto tako varoški trgovci i radnici (posadski) moraju obavezno pripadati svojim ud ruženjima. ali samo 89 plemići mogu biti izabrani. Birači potpisuj u zapisnik o izboru i odgovorni su pred središnim vlastima za časnost izabranih. kao što je već rečeno. Oni uživaju izvesne povl ice. koji upravlj aju raznim prikazima. Što se tiče seljaka. Njihov položaj postaje nasledan. samodržni vladar. ali u naknadu za to moraju da vrše najdelikatnije finansiske dužnosti. Tako se stvara jedna Rusija podjarmljena od gore do dole. ako nekoji starosta proneveri državni novac i ne može da ga vrati. kao što su intendantska uprava i finansiska administracija. Drugi su prema zakonu zakupci. Ovi činovnici. imaju još i svoja zvanja u Mosk vi. „sinovi dvorskih bojara” i „sinovi grads ih bojara”. Nije daleko trenutak kada će vlada 90 iskoristiti tu ekonomsku zavisnost da bi za posednike vezala sve seljake koji st anuju na njihovom zemljištu. gde ob razuju jednu višu kategoriju trgovaca i zanatlija — nazivaju ih gostima. i svaka od njih plaća državnoj blagajni takse za svoju trgovinu ili zanate i daje činovn ike raznim granama državne uprave. U o kruzima u kojima su nastanjeni. Svakoga proleća vrši se mob ilizacija. Oni koji su se obogatili pozivaju se u Moskvu. odgovaraju svojim imanjem za pravilno vršenje službe. vraćaju ih njihovim domovim a. imanja srazmerna njihovom zvanju. sa izvesnim određenim brojem sebara (po jedan sebar na 100 pol udesjatina ili hektara obrađene zemlje). moraju ga naknaditi sami birači. Da bi se stvorila čvrsta osnova vojničkoj odbrani zemlje.

Ovaj smeli plan. izjašnjava se za nastavljanje rata. Dve godine uzastopce ruska vojska pustoši skoro po čitavoj Livoniji. međutim. i moskovski „ gosti” ili veliki kapitalisti. Već od početka X VI veka pritisak što ga je Moskva vršila na Kazanjsku tatarsku kraljevinu bio je sve jači. nije vodio računa o nemogućnosti da se rat lokalizuje. i ta vojna trajaće još šest godina i biti uglavnom povoljna po Ruse. da svi očekuju njegovu smrt. ali Zemskij Sobor. Litvanc i traže mir i pristaju da ustupe Polock. Prema Tatarima on naređuje da se podigne niz utvrđenja. Ovaj neuspeh primorava ga da započne — posredstvom apostolskog nuncija Anton . čiji je centar Tula i koje čuvaju vojni odredi. odbijaju da polože zakle tvu Dimitriju. i čitava bregovita obala Volge u oblasti Kazanja „prisajed injena” je Svijažsku. jer su se ogl ušili o njegov zahtev. Litvanija i Danska podeliše izm eđu sebe najveći deo Livonije. koji izgleda da ga drže u duhovnoj zavisnosti. Silvestar i Adašev. God ine 1576 on povraća Polock. zauzima Veljikije Luki i opsađuje Pskov. Ivan IV odgovara vojnim pohodom kojim se Kazanj osvaja na juriš. Protivn o svakom očekivanju. koji je sazvan po care vom naređenju 1566 godine. godine 1563 on zauzima Polock i osvaja Litvaniju sve do Vilne. koje je postalo vazal Poljske. Ali Ivanu IV ne godi uticaj Silvestra i Adaševa. Kad oni navaljuju da se posle osvojenja Kazanja i Astrahanja uništi jednom od lučnom ofanzivom poslednji bedem tatarske moći na Krimu. više sveštenstvo. taj rat. no ne može da ga osvoji. koji su stalno u zategnutim odnosima sa Anastasijom. On je počeo godine 1558. bo je se upravo da bi se za Dmitrijeve vladavine Zaharjini dokopali vlasti. kojeg mu je nedavno rodila njegova žena Anastasija. čija protivmoskovska stranka traži pomoć od krimskoga hana. oni mogu samo da mu dadu svoje mišljenje o pitanjima koja im on postavi. To stanje naglo se menja — u vremenu kad a je usled pogubljenja bojara ruska vojska lišena mnogih iskusnih i hrabrih vođa — kad a je na presto Litvanije stupio Stevan Batori. iz azvaće Švedsku i Poljsku da se u njega umešaju. ne sputavajući niukoliko njegov u volju. Kraj postelje bolesnoga cara bojari se ljuto zavađaju. koji nagoveštava politiku Petra Velikog. ka ko bi se zaštitili ruski seljaci iz sliva Oke od tatarskih najezda i sprečio svaki t atarski upad sa juga Rusije. Otada on prezire njihove sav ete.upravlja zemljom uz pripomoć Dume. — Uporedo sa unutrašnjim reformama. u koji ul aze svi članovi Dume. On ostaje ogorčen na bojare. Ali ni Duma ni Zemskij Sobor ne ograničavaju vladarevu vlast. čiji je ostatak — Kurlandija — pretvoren u svetovno vojvods tvo. Zbog toga je Ivan primoran da ratuje sa Švedsk om i Litvanijom kako bi sačuvao osvojene oblasti u Livoniji. Za vladavine Ivana IV cilja se jasno na zauzimanje sliva Volge. Spoljna politika: širenje ka istoku i zapadu. otvoreno se izjašnjavaju za Dmitrija. Ceo sliv Vo lge sve do Kaspijskog Mora pripojen je Moskovskoj državi. on objavi rat Litvaniji i Poljskoj. gru pa Silvestra i Adaševa nastavlja uspešno odlučnu spoljnu politiku. malome Dmitriju. koji će trajati četvrt stoleća. među kojima Silvestar i Adašev. činovnici svih moskovskih prikaza. a godine 1556 i Astrahanska kraljevina. pa i on sam traži od bojara da polože zakletvu njegovom sinu. knezu Vladimi ru Starickom. te njena teritorija post aje ogromna. Švedska. Zaharjani. izvanredno sposoban vojskovođa. i godine 1551 Kazanjska hanska država prestaje da postoji. Godine 1553 on se tako teško razboleo. rođaci Anastasijini. vojni obvezni ci koji zauzimaju visoke vojne položaje. To je uvod u osvajanje Kazanja. Godine 1550 sagrađena je tvrđava Svijažsk. Ivan IV staje na 91 gledište suprotno njihovome predlogu i rešava se da ostane u defanzivi prema Tatarim a. pod izgovorom da bi za vladavine jednoga maloletnog cara moglo doći do teških razdora. Sreća mu se isprva osmehuje. Međutim. Što se tiče male Livonije. a da preduzme ofanzivu protivu Livonskoga reda. a naročito na Silvestra i Adaševa. Ali u tre nutku kada izgleda da je konačni uspeh blizu. te zato više vole da presto dopadne rođaku Ivana IV. Nekoji od njih. Koristeći se jednim raz dorom između Švedske i Danske. U hitnim slučajevima — kao godine 1566 radi pretres anja pitanja o vođenju rata — on saziva i Zemskij Sobor (Narodnu skupštinu). Odma h zatim osvojena je Baškirija. Ivan IV ozdravio je. njemu i njegovim novim savet nicima čini se da će njeno osvajanje omogućiti da se lako dopre do Baltičkog Mora i da s e tamo čvrsto zakorači.

na drugom kraju Rusija postizava istovremeno jedan neočekivani uspe h. poslali su na njih jedan odred Kozaka pod zapovedništvom ata mana Ermaka. potukao Tatare i prisajedinio Moskvi Kučumove oblasti (1582). i sa Adaševom. Razv ratni i grabljivi. pošto ga je jedna delegaci ja iz Moskve zamolila da povuče svoju odluku. Nasuprot tome. To je prvo zakoračavanje u Sibir. No nasuprot tome. to je početak jednoga žestokog sukoba između dveju ideologija. prebogati posednici iz sliva Kame. Stroganovi. pod uslo vom da se svi povinuju novom režimu koji će on zavesti. U trenutku kada je godine 1565 Ivan započeo svoju politiku pogubljavanja. U isto vreme Šveđani osvajaju ruske varoši Jam. prijatelj Silvestra i Adašev a. Stvarno. Koporje i Korelu. Ova čuvena prepiska rasvetljuje tajne političke uzroke terorizma Ivana IV. — Dok se odigrava spoljni rat. optužujući u isti mah bojare za izdajstvo i na pominjući da on ne okrivljuje narod za to izdajstvo. Godine 1564 knez Andrej Kurbski. pojavili su se mnogi politički pamfleti u kojima sa raspravljalo o istim predmetima kao u prepisci između Kurbskoga i cara. Adaševa i Anastasije. koje im Rusija ustupa godine 1583 zajedno sa Estonijom. Opričnici su telesni gardisti kojima j e dužnost da čuvaju cara i da uništavaju „izdajstvo” u zemlji. u manastir na ostrvlju Solovki. kao Skuratov-Bjeljski — koji nije iz kneževske porodice Bjeljskih —. sklanja se u Litvaniju i šalje mu jedno prekorno pismo u kome ga optužu je da teži ka svirepom despotizmu i da više ne sluša dobre savete iskusnih bojara. Ali. Dugotrajni rat za osvojenje Livonije završava s e dakle potpunim neuspehom. oni potpiruju rđave sklonosti kojima se on bio predao u svojoj mladosti i koje su se utišale pod uticajem Silvestra. Borba protivu plemićske i nasilničke vladavine. a druga je još prožeta uspomenom na slobode koje su bojari uživali u vremenu apanaža. u jednom dugačkom i žučnom pismu. Oni obrazuju zaseban „dvor” oko cara. u jednoj raspravi pod naslovom Besjeda Valaamskih čudotvorcev negoduje se protivu svirepog i tiranskog režima.ija Posevina — pregovore za mir. Tako Ivan Peresvjetov originalnim stilom propoveda ideal apsolutizma. Ivan IV. smišlja on plan da uništ i plemićsku grupu „kneževića”. Ivan konačno kida sa Silvestrom koji se povlači na krajnji Sever. kao Basmanov i Vasilij Graznoj. usred orgija. i rusko prodiranje u tu zemlju neće se više zaustaviti . i godine 1582 Ivan IV pristaje da se odrekne svoj ih zahteva u pogledu Livonije i svih osvojenih oblasti u Litvaniji. Tada on (1565) stva ra jednu novu ustanovu koju naziva opričnina. pošto su dugo vremena trpeli nap ade Tatara iz Sibira. Ataman je napao posede tatarskoga velmože Kučuma koji su se nalazili u slivu Oba i Irtiša. Uskoro p otom ženidba Ivanova sa Čerkeskinjom Marijom Temrjukovnom doprinela je da se razviju njegove izopačene sklonosti. i novi Ivanovi ljubimci optužuju Silvestra i Adaševa da su oni vinovnici njene smrti. i njih predvodi Maljuta Sk uratov-Bjeljski. Ivan odjednom napušta Moskvu i povlači se u m esto Aleksandrovskaja Sloboda (blizu manastira Trojica-Sergijevo). Pri samom svršetku godine 1564. Nove ličnosti koje se grupišu oko cara jesu 92 — sa retkim izuzecima — ljudi skromnoga porekla. koji pomoću krvavog t erora uništava povlastice plemstva i oslanja se na službeno plemstvo koje se slepo pokorava svim naređenjima apsolutnoga vladara. koji će poginuti u ratu sa Livonijom. od kojih se jedna napaja m oskovskim apsolutizmom u toku stvaranja. koji se ne mo gu objasniti samo ličnim pobudama i umnom neuravnoteženošću carevom. Iako nije imao dokaza. i njegova dužnost da vla da u saglasnosti s tim savetom. nazvan Maljuta. Godine 1560 umire carica Anastasija. U takvoj sredini. naglašuje se potreba da car ima pored sebe jedan stalan savet sa stavljen od izabranih pretstavnika svih narodnih slojeva. unutrašnj a politika Ivanova duboko se menja. on na to odmah pristaje. pa razvija „josifističku” teoriju o božanskoj prir svoje neograničene vlasti i svoje odgovornosti jedino pred Bogom. Oni se izdržavaju prihodima od nekoliko moskovskih kvartova i v . Odatle šalje on u Moskvu akt kojim se odriče prestola. odgovara mu i potseća na teške uvrede koje su m u u mladosti naneli „kneževići” i bojari.

pa oblače raskošna odela i otpočinju pirovanje. neprekidan strah od opasnosti — u jednom trenutku je pomišljao čak da pobegne u Englesku od svojih uobraženih neprijatelja —. On opustoši nekoliko ruskih varoši i pretvori Novg orod u pustinju. nekoliko nedelja pljačkane su trgovine i kuće po gradu i svakodnevn o vršen pokolj stanovnika. a ponekad i na same opričnike međusobno pocepane usled suk oba. sve to brzo je porušilo zdravlje Ivana IV. Ivan iz vodi na taj način pravu agrarnu reformu na račun velikih poseda „kneževića” i zadaje strahov it udar moći poslednjih apanažista.elikih imanja rasturenih po čitavoj zemlji. 94 V . razvrat. jer ova obuhvata sve što nije dodeljeno opr ičnini. ali ipak stavlja takoreći zemščinu pod po licisku kontrolu opričnine. posle službe Božj e. Naredne godine još više mu pogoršavaju zdravlje. na jednu dostavu koju se nije potrudio ni da proveri. te opričnici imaju pravo da njene članove podvrgnu svakojakim nasil jima. Kada je organizovao opričinu. Strasti koje mu sažižu dušu. ali je on tada već izgle dao kao starac. bilo mu je tek 36 godina. veoma cenjenog zbog svoga svetiteljskog života. Za orgijama dolaze mučenja kojima podvrgavaju sve podozrive ljude. Svakoj od njih daje on zasebnu upravu. Jednom skrnavnom parodijom on obrazuje od glavnih opričnika neku vrstu monaškog reda kome je on sam starešina. i ne može da se uteši zbog toga. No ovi su ga uhvatili u crkvi i zatvorili u jedan manastir u Tveru. oni zbacuju svoje kaluđerske mantije. a Ivan se usrdno moli Bogu i metaniše toliko da raskrvavi čelo. zato što je ukazao na nasilja opričnika i tražio od cara da ih ukloni. osumnjičena da na ginje izdajstvu. pa je u reku Volhov bačeno toliko leševa da se ona izlila. Na godinu dana pred s mrt. više kneževskih porodica potpuno je istrebljeno. u jednom nastupu gneva. dobivaju manja imanja u udaljenijim oblastima. Krv se proliva obilno. Čitava zemščina smatra se da je u nemilosti. 93 Jedan njegov savremenik slikovito kaže da je on podelio „kao sekirom” čitavu moskovsku t eritoriju na dva dela: opričninu i zemščinu. ali. u zamenu za to. a tako isto i pogubljenja. rođenog u njegovom braku sa Anastasijom. Ivan IV nije se ustezao da svrgne mitropolita Filipa. g de je mitropolita nekoliko godina kasnije udavio u ćeliji sam Maljuta Skuratov. Go dine 1570. Ivan lično povede svoju vojsku na Veliki Novgorod. a koja su najčešće pripadala „kneževićim ovi pak. duševni potres i što ih je osetio za vreme krvavoga terora. Ta monaška braća vrše revnosno verske obrede . Uskoro se nasilništvo proširuje na čitav u zemščinu bez razlike staleža. D O B A N E M I R A I D O L A Z A K R O M A N O V A N A V L A S T . najpre krv bojara i „kneževića”. ubio je kundakom svoga starijeg sina Ivana. Umro je posle jedne duge i teške bolesti početkom 1584 godine.

veoma mudro i sa mnogo takta vršio je poziv dvoranina. Ovi nemiri toliko su duboko poljuljali moskovsku državu. Njegov stvarni položaj je zvanično priznat kada je dobio naziv „veliki štitonoša i namesnik”. izbilo je odmah po smrti Iv ana Groznog i izazvalo političke i društvene nemire po čitavoj zemlji. a Šujski su prognani u daleke pokrajine ili čak i pogubljeni. može se smatrati kao uvod u Doba Nemira. Još za Fjodorove vladavine otpočinje među raznim bojarskim strankama bo rba o vlast koja priprema nemire.1. bio je njegov jedini prirodni naslednik. koje je neprekidno raslo. sa pravom da prima st rane poslanike i daje pravac diplomatskim odnosima. isprva politički. Ovi. posle toga on može da računa na moćnu potporu crkvenoga poglavara. tako on uspeva da preot me od Švedske gradove Ivangorod. naročito u trenutku kada će se sukobiti polit ičke strasti. sve to jako je otežalo život stanovništva. pa pošto bi primili nove pozajmice za nastanjiva nje. sina Ivana IV. ipak se oženio ćerkom starešine o pričnika. nađen je zaklan u dvorištu gde ga je njegova d ojkinja ostavila da se igra sam. I zaista. Godunov. u maju 1591 godine. najzad je tuđinsko mešanje obnovilo narodno jedinstvo. padaju u isto doba kad i plemićska reakcija. Godine 1589 on uspeva veoma vešto da vaseljenski patrijarh pristane na stvaranje patrijarši je u Rusiji i uzdiže na to dostojanstvo svoga kandidata Jova. Maljute Skutarova. poslednjom ženom Ivana IV. Skoro deset godina vlada on Rusijom mudro i vešto. Fjodor i namesništvo Borisa Godunova (1584—1598). potpisao je godine 159 7 jedan ukaz kojim je određeno da u roku od pet godina begunac može biti silom vraćen svome gospodaru. i malo po malo zadobivao sve veće poverenje i naklonost cara. jer su seljaci prelazili od jednoga p osednika drugome. Jedva prikriveno nezadovoljstvo. POLITIČKI NEMIRI I PLEMIĆSKA REAKCIJA Obavezna vojna služba. da raspolažu svojom sudbinom. Njegova mati i njegovi ujaci optužiše za to ubistvo . Bilo je dakle nužno stvoriti prop ise o tome. Pozniji ukazi zabranjuju veleposednicima da domamljuju sebi sel jake malih posednika. kn eževi Šujski u dogovoru sa mitropolitom Dionisijem smeraju da prisile cara da otera Irenu Godunovu pod izgovorom da je njihov brak neplodan. „Kneževići” i bojari iz najboljih porodica. kome je tek bilo osam godina. Jam. Da bi ga zbacili. iako u očima na roda nije izgubio ugled učestvovanjem u užasima opričnine. vezani za neko zvanje ili dužnost za ceo život. Potom se interesuje 95 za odnose između posednika i seljaka. koji ga smatraju za skorojevića. vladavina poslednjega cara iz Rjurikove dinastije. taj mlad i knez. obdaren i slav oljubiv mlad čovek Svojom darovitošću on se već bio istakao među moskovskim bojarima za vl ade Ivana IV. „Doba Nemira” naziv a se period vremena koji traje od iščezavanja Rjurikove dinastije do dolaska na vlas t dinastije Romanova. U Ugliču je stanovao sa svojom majkom Marijom Nagajom. teret nameta i poreza. kn ez Dmitrij. nemogućnost u kojoj su skoro svi podan ici. i n asilja pri kraju vladavine Ivana IV. Fjodora Ivanoviča. Zemljoposednici su se mnogo žalili na bežanje se ljaka koji su imali dugova prema svojim gospodarima i nisu mogli da ih isplate. Gonjenje begunaca stvaralo je mnoge teškoće. Sve ove mere dokazuju staranje Borisa Godunova da zašti ti interese maloga i srednjeg plemstva obaveznog na vojnu službu. Orješek i Korelu. bilo je teško proc eniti poverilačka prava raznih njegovih gospodara. lečeći rane što su ih ostavili užasi opričnine i popravljajući kolikog d je mogućno greške iz poslednjih godina vladavine Ivana IV. njegov brat po ocu. potom. koje mu može b iti od koristi u slučaju sukoba sa uvek neprijateljski raspoloženim visokim plemstvo m. odgovarajući željama zemljišnih posednika. Međutim. Posle toga je Boris potpun gospodar. on se trudi da obezbedi sebi pouzdanu potporu protivu svojih političkih suparnika. Unutra u zemlji. kada su postali socijalni. U njegovo ime vlada stvarno njegov šurak Boris Godunov. oni su naročito delo narodnih rulja. Dmitrij. car Fjodor je nesposoban da vlada sam. ponovo bi pobegli. Ali je Boris načuo za tu spletku: Dionisije je svrgnut. — Neinteligentan i slaba karaktera. kada bi se uhvatio jedan takav begunac. da se moglo poverovati u njenu skoru propast. Pošto car Fjodor nije imao dece. traže da se njegov položaj ustupi pretstavnicima naslednoga plemstva.

ali se ona uskoro odriče prestola i povlači u manastir. Kad je vest o pojavi Dmitrija (Demetrijusa) stigla u Moskvu. koji je nekoliko puta odbio da je primi. prve žene Ivana IV. knez Dmit rij. Ali nema nikakvih pouzdanih dokaza da je ovo tvrđenje tačno. Dmitrijeva smrt imaće velikog odjeka na sudbinu Borisa i same Rusije. Boris je nastavio da upravlja zemljom mudro i sa iskrenom želj om da bude koristan svojoj otadžbini. Moskvu preplavljuju njegovi špijuni. Kada je postao car. Patrijarh Jov saziva Zemskij Sobor i predlaže. naredio je da se g ladnima besplatno deli žito iz državnih žitnica i preduzima 96 velike javne radove da bi pomogao oskudnima. Ali. ta ko su sada Romanovi izgubili svaku moć. pripremaju p ut prvome samozvancu. i pretstavljen je kralju Sigmundu III. i bojari nisu mogli da im se usprotive. primoran je da se zakaluđeri i prognan daleko na Sever. Kao Šujski za vreme Fjodorove vladavine. on pobeže u Putivl . u dvorcu kneza Adama Višnjevjeckog na jugozapadu Rusije. a služio kod Romanovih pre nego što je stupio u manastir. nedaleko od Novgoroda-Sjeverskog. znajući da se plemstv o nikada neće pomiriti sa njegovim dolaskom na presto. Budno je pazio da održi mir sa susednim zemlja ma. te prema tome rođak pokojnoga cara. koji je želeo da uklanjanjem Dmitr ija otvori sebi put ka prestolu. Potučen kod sela Dobriniči. Iz dvorca Višnjevjeckog on prelazi u Poljsku. i mnoge činjenice ukazuju na to da upravo moskovski bojari. jer on stv arno upravlja zemljom već više od deset godina. njega počinje da obuzima nemi r i nepoverenje. koji mu duguje zahvalnost.” Ne zna se ko je upravo taj lažni Dm itrij. pod rukovođenjem Romanova. Georgij Mnjišek obećava da će mu dati za ženu svoju kćer Marinu. jer je bio vaspitan u tome uverenju. m ože se samo reći da on nije bio običan varalica. Najopasniji Borisov suparnik je bojar Fj odor Nikitič Romanov. te Borisa i dalje sumnjiče za ubistvo. bez ikakvog objašnjenja. — Januara 1598 godine Fjodor umire. — Godine 1603. Sveta Stolica mu takođe daje svoju podršku. Iako poljski plemići sumnjaju u njegovo kneževsko poreklo. u slučaju uspeha. taj Dmitrij pošao je na Moskvu na čelu jedne vojske koju je sak upio. Georgiju Mnjišeku. Boris ima najviše izgleda na uspeh. zaveo je red u sudstvu i interesovao se za s irotinju. Ali j avno mišljenje ne veruje sudijama. Istraga koja je započela pod upravom kneza Vasili ja Šujskog zaključila je da je knežević sam sebi presekao grlo u nastupu padavice. a kada je jedanput nastupila nerodna godina i glad.đaka (sekretara) Bitjagovskog. na jednu besmislenu dostavu oni su okrivlj eni za pokušaj trovanja cara i prognani u daleke pokrajine. Ali se visoko plemstvo izj ašnjava protivu njega i ističe druga imena. Vlast prelazi na njegovu udovu Irenu. Fjodor Nikitič Romanov. Sveštenstvo i službeno pl emstvo preovlađivalo je na toj skupštini. Borisov suparnik pri i zboru cara. Prvi samozvanac protivu Borisa. njega podržava patrijarh Jov. da se Boris izabere za cara Rusije. pojavljuje se jedan koji tvrdi da je sin Ivana IV. U jesen godine 1604. koji je bio poslan iz Moskve u Uglič. te je kruna ponuđena Borisu. koji je pobegao u Poljsku. Borisa je to jako u zbudilo i on je izjavio bojarima: „To je vaše delo. u Antonijevski manastir u Sijsku. veoma popularan u Moskvi i nećak Anastasije. moskovska vlada trudi se svim silama da raširi tvrđenje kako je on jedan pros t đak manastira Čudnova. te i pored svekolike svoje inteligencije i dobronamernosti. Svet šapuće kako j e Bitjagovski to učinio po tajnom naređenju Borisa. Lažni m dostavama sleduju nemilosrdne kazne. Ove mere ustvari samo raspiruju mržnju bojara na Borisa. tobožnjem Dmitriju koji je bio uzrok Borisove propasti. ali je u isti mah posvetio veliku pažnju prosveti i pokušao da šalje mlade Ruse na nauke u inostranstvo. umesto koga su u Ugliču ubice ubile neko drugo dete. Izbor Borisa Godunova. a kada je naposletku pristao da pređe u katoličku ve ru. u Sambor. ali je naposle tku pristao. Potr ebno je dakle izabrati novoga cara. ista sudbina nametnuta je i njegovoj žen i. ipak se odlučuju d a mu pomognu da svrgne Godunova. a može da računa i na službeno plemstvo. nego da je i sam bio ubeđen da je on kn ez Dmitrij. on se povodi za primerom Ivana IV.

2. a Marina i njen otac bačeni su u tamnicu. osudu ili kaznu progonstva pre nego što ispita svaku krivicu zajedno s a bojarima. priznaju ga z a cara. kada je njegova verenica Marina Mnjišek stigla u Moskvu i u očekivanju venčanja otsela u jednom manastiru gde on priređuje go zbe u njenu počast. On izaziva čuđenje kod Moskovljana svojom ravnodušnošću prema drevnim običajima. i u aprilu 1605 godine car Boris umire iznenada. on dostiže vrhunac kada je Marina. jer ovaj u svojim proglasima . k od kojih se ispoljava sve jača prevratnička težnja. koji su se poslužili Dmitrijem samo da bi svrgnuli Godunove. mnogi Poljaci koji su došli s njim ponašaju se kao gospodari u Moskvi.j. i pridobili pokrajinsko plemstvo. To je prv i pokušaj da se ograniči careva apsolutna vlast. Ali uskoro potom plemićska vojska Ljapunovih odbija da ide sa Bolotnjikovom. SOCIJALNI NEMIRI NARODNE RULJE Bolotnjikovljeva buna. uvek bezbrižan. ustanovila u samome dvoru jednu katoličku kapelu u kojoj su služila dva katolička sveštenika. Kada se Vasilij Šujski vratio iz izgnanstva i počeo ponovo da snuje zaveru. — U noći između 16/26 i 17/27 maja 1606 godine pobuna izbija. — Stupanje na presto Šujskoga obeležava kraj političkih borbi među bojarima stupanje na pozornicu drugih društvenih staleža. sa mozvanac je ubijen. 19/29 maja Vasilij Šujski okuplja na Crvenom Trgu narod koji ga proglašava za cara. opsada se razvlači. ali se spremaju da ga obore još: odmah po njegovom dolasku 97 u Moskvu juna 1605 godine. bio zarobljenik u Turskoj. možda otrovan. Bojari. Osuđenik je već na gubilištu. Saznavši da Vasilij Šujski podbunjuje gradsko stanovništvo protivu njega. bojari hoće da onemoguće povratak teror a od kojega su patili za vladavine Ivana IV i Borisa Godunova. ne poklanja nimalo pažnje pričanjima koja mu dolaze do ušiju i ne preduzima nikakve mere predostr ožnosti. i koji je zbog svojih osobina bio pogodan za vođu ustaničkih četa. slugu Poljske i opasnog jeretika. Njegov mladi sin Fjodor stupa na presto. skandal se pojačava. te tako potvrđuje sumnje onih koji ga smatraju za varalicu. Dmitrij. zemljoposednici iz oblasti Rja zanja. video je da je moskovsko stanovništvo naklonjeno njegovim plano vima. Kada je knez Šahovski (vojvoda Putiv lja) proturio glas kako je Dmitrij pobegao iz Moskve i kako se priprema da ponov o osvoji presto. ali vojska koja opseda Kromi prilazi samozvancu. Najzad. Kozaci iz granične oblasti Putivlja i svakojake skitnice obrazovali su jednu narodnu vojsku da potpomognu njegov pothvat i zauze li grad Kromi. on se obraća verskom i nacionalnom osećanju naroda da bi ga pobudio da svrgne samozvanca. kada jedan glasnik donosi pomilovanje od cara. sebra kneza Teljatevskog. boravio u Poljskoj i It aliji. Os im toga. koji je imao mnogo avantura u svome životu. Avantura prvoga samozvanca uskomešala je seljake i sebre u Jugozapadnoj Rusiji. No ipak je on morao da se pismeno obaveže prema bojarima da neće izreći nijednu smrtnu presudu. I zabrali su sebi za vođu nekog Bolotnjikova. Ovaj svojom nemarnošću sam ide na ruku rovarenju svojih protivnika. Dmitrij ga izdaje Zemskom Soboru koji ga osuđuje na smrt. iako izgnan u jedn u udaljenu oblast. oni su žudno dočekali tu vest i počeli se spremati da pođu na Moskvu. zanemaruje d vorski ceremonijal. on se ipak ne odriče svoje namere da Dmitrija svrgne s prestola . i za vreme jedne po bune u Moskvi Fjodor je ubijen. on ne posti. braća Ljapunov. Oni isprva žele da rade sporazumno sa Bol otnjikovom. Dok je njihova vojska išla ka Moskvi. i da neće uzapćivati imanja pogubljenih ili prognanih. te o zlojeđuju stanovništvo svojom nabusitošću. napustivši ostatke svoje vojske. Izbor Vasilija Šujskog. Ali opsadna vojska nema oduševljenja i uskoro počinje da se koleba. koji je Boris opseo. organizovali su ustanak protivu Šujskoga i njegove bojarske 98 vlade. i te dve vojske sastale su se pred Moskvom. posle venčan ja.

samozvanac je pobegao iz Tušina u Kalu gu. načinile međusobni savez .poziva seljake i sebre na socijalnu revoluciju i istrebljenje bojara i plemića. 3. kralj Poljske Sigmund opseo je Smolensk godine 1609 u jesen. Jedna od njihovih rulja. Švedska je pristala da pošalje jedan vojni odred pod zapovedništvom De la Gardij e. a naročito gradova Vologde. — Mešanje Švedske u Rusiju potstaklo je njenu suparnicu Poljsku da joj podražava. kako su ga prozvali. odveo je svoju kćer u Tušino pa ju je i pored svog njenog opiranja prodao sam ozvancu. p očeli su da prilaze — bez obzira kome su društvenom staležu pripadali — svi oni koji su bi li nezadovoljni vladavinom Šujskoga. Njegov logor je veoma šarolik. Ostaje još da se svrgne s prestola Vasilij Šujski. podigao tu utvrđen logor i zaposeo sve puteve oko Moskve koju je počeo da opkoljava. Gradske i seoske opštine (mirovi) odmah su se dale na posao. ali je zadržala pravo da u naknadu za tu uslugu ponovo zauzme gradove Ivangorod . Tušinski Razbojnik iskorišćuje i to što je Marina pala u njegove ruke. mnoge u stanike iz najnižih društvenih slojeva. Veoma živ trgovački promet doprineo je ekonomskom uzdizanju Severne Rusije. a sada je u Tušinu uzdignut na dostojan stvo patrijarha. do k su njegove čete pljačkale okolinu. kome je Šujski u zamenu za ruske zarobljenike povratio sl obodu. To je znak za rasturanje logora Tušinskog Razbojnika: jedan deo Poljaka napušta ga i prilazi S igmundovoj vojsci. Naposletku je Šujski poslao Mihaila Skopin-Šujskoga da u Novgorodu pregovara sa Švedskom od koje je tražio pomoć. Kada su tušinski odredi prodrli u ovu oblas t i pokušali da zaplene robu ruskih trgovaca koji su se 99 spuštali niz severnu Dvinu. Jam. kao i Litvanaca i Poljaka. gde ga trupe Šujskoga pri moravaju da se preda bez ikakvih uslova. do bili znatne povlastice od cara i počeli da posećuju rusku obalu. stvorile na rodnu vojsku i ponudile Šujskome da mu pomognu da uspostavi red.Sergijevo. Tome Tušinskom Razbojniku. koju su predvodili Lisovski i Sapjeha. Za vladavine Ivana IV Englezi su ispitali Belo More sve do utoke severne Dvine. ako pristane na uslove ko je mu sastavlja Saltikov: obaveza da ne dira u prava pravoslavne crkve i da vlad a Rusijom u punoj saglasnosti sa bojarskom Dumom i Zemskim Soborom. Bio je neznana porekla i nimalo nije ličio na prvoga samozvanca. on je verovatn o umoren po naređenju Šujskoga. Koporje. Pod svoje zastave okupio je ostatke Bolotnjikove vojske. a Rusi. Holmogorija itd. sa Filaretom i bojarom Saltikovom na čelu ostavljaju ga i nude krunu Rusije Sigmundovom sinu knezu Ladislavu. Moskva je oslobođena opsade. Orješek i Korelu. U saglasnosti sa Dijetom. Nasilja tušinskih razbojnika. mnoge odrede kozaka. Zahvaljujući nj ihovoj saradnji. Sigmund pristaje. gde je počeo da prikuplja nove pristalice. koji misli da je okončao nerede. koji su pustošili i ubijali po okolini. to je bio dokaz da je on doista vladao u Moskvi i da je on ranije bio pozdravljen kao pravi Dmitrij. naišli su na odlučan otpor i odbijeni su pre nego što su mog li da dođu do svoga cilja. Priznavši da je Tušinski Razbojnik zaista njen muž. u njemu se nalaz i i Filaret (Fjodor Romanov) koga je oslobodio prvi samozvanac i koji je bio nai menovan za mitropolita Rostova i Rjazanja. prikupile novac što su ga dobrovoljno prilagale opštinske zajednice. bio je to pravi avanturista. on je došao do sela Tušina blizu Moskve. U leto 1608 godine. dok su ruski trgovc i nagomilavali na rečnim utokama robu dovezenu iz svih krajeva Moskovije. Ustjuga. Bolotnjikov otstupa do Tule. Marina je pošla za njim na konju. Lj apunovi tada prilaze Šujskom. opsađivala je punih šesnaest meseci manastir Trojicu. Prognan nekuda na Sever. pre obučena kao husar. Georgij Mnjišek. Hetman Žolkijevski ide na Moskvu s . Ali Šujski dobiva neočekivanu pomoć s druge strane. ali ju je na putu zaustavio ataman Zarucki. postala su nei zdrživa za mirno stanovništvo. Marina je potvrdila samoz vančevo tvrđenje. TUĐINSKO MEŠANJE I NARODNO BUĐENJE Gospodarenje Poljaka i pad Vasilija Šujskog. — Uskoro se u Starodubu Sjeverskom pojavljuje jedan novi samozvanac koji takođe tvrdi za sebe da je on knez Dmitrij. Buna drugoga samozvanca ili Tušinskog Razbojnika. Njihov napad uzbunio je čitavu Severnu Rusiju. no on se — zahvaljujući svojim bedemima — hrabro odupirao i nije se predao. i ona mu je postala naložnica.

koji je služio u Tušinu. Početkom 1610 godine patrijarh Hermogen šalje poslanice u kojima poziva Ruse da pomo gnu svojoj otadžbini. nedaleko od njihovoga grada. koji teži da naprosto osvoji Moskvu. Obrazuje se narodna vojska sas tavljena od plemića kojima se na čelo stavlja ponovo Prokop Ljapunov. Moskovljani šalju Sigmundu. Na njegovo zauzimanje stanovnici Nižnjeg Novgoroda odlučuju d a stvore potrebna novčana sredstva za obrazovanje narodne vojske i nude zapovedništv o nad njim knezu Požarskom koji se na svome imanju. Kozma Minin-Suhoruk. gde je i podlegao mučenjima. Tušinski Razbojnik. Blizu sela Klušina. Izgleda da je Moskovska država propala. koji je pred bedemima Smolenska. i kozačkog a tamana Zaruckog. Žolkijevski je ostao potpuni pobedilac.poljskom vojskom. Pol jaci su gospodari Moskve. — Pred poljskom opasnošću. Sigmund zauzima Smolensk. Ali rovarenja Si gmundova. Ljapunov. koji odlično ume da priprema državne udare. Čitave pok rajine počinju da se odvajaju od narodne teritorije: Šveđani posedaju oblast Novgoroda . No i pored svega toga. Svekoliko stanovništvo pati zbog građanskog rata. U tome trenutku Ljapunov organiz uje bunu protivu Vasilija Šujskog. potpiruju tu raspru šireći među Rusima lažna pisma. a koje su moskovski bojari donekle izmenili. prekinula su sporazum zaključen sa La dislavom. potiskuje od Moskve Tušinskog Razbojnika. pod uslovom da pr eđe u pravoslavnu veru i da primi obaveze koje mu je predložio Saltikov. Bojarska Duma stupa u pregovore sa Žolkij evskim. uvodi poljsku posadu u tvrđavu Kremlj i šalje Šujskoga u Poljsku. Poljaci su ga bacili u tamnicu. Ujedinjenje protivu tuđinaca i oslobođenje Moskve. on se približava Moskvi. koji je svrgnut s prestola u maju 1610 godine i primoran da se zakaluđeri. U proleće godine 1611 ta narodna vojska opkolila je Moskvu. koga malo kasnije ubija jedan Tatarin. napreduje takođe ka Moskvi. Šujski mu suprotstavlja svoju vojsku uvećanu pomoćnim švedskim odredom De la Gardije. prešlo je zapovedništvo u ruke brata Vasilija Šujs kog. Dmitrija. na nesreću. koji nema ni pojma o ratnoj veštini. bojar Saltikov i trgovac Andronov koje je poslao Sigmund. plemići i kozaci zazi ru jedni od drugih. Tada zemskij starosta (iza brani pretsednik) Nižnjeg Novgoroda. zbog iznenadne smrti na jednoj gozbi Mihaila Skopin-Šujs koga — svet je poverovao da je on otrovan — toga darovitog čoveka koji je tr ebalo da njom komanduje. Žolkijevski pristaje u ime k ralja Sigmunda na sve uslove. nema nijednoga kandidata koga bi mogao da predloži za presto. Da bi se među saveznicima izbegao rascep kao što je bio onaj koji je nekada razdvoj io Bolotnjikova i Ljapunova. pridružuje se odlu ci Rusa iz Tušina. a Poljaci. nedaleko od Gžatska. Manastir Trojica-Sergijevo upućuje na sve strane pozive narodu da se ujedini radi spasenja otadžbine. baš tada se javlja ponovno buđenje nacionalne svesti. Ali. nap ustivši Kalugu. oni dakle nude presto Rusije knezu Ladislavu. Englezi pripremaju plan da prisvoje celu obalu Leden oga Okeana. i u saglasnosti sa Soborom koji je žurno sazvan u Moskvi. Ubistvo što su ga kozaci izvršili nad Ljapunovom dokončava propas t toga pokušaja izazivajući odlazak plemića. uhapsi ih i posla u Poljsku kao zarobljenike. od kozaka. jedno izasla nstvo pod voćstvom Filareta i 10 0 kneza Golicina da potpiše ugovor zaključen sa Žolkijevskim. otpočinje da sakuplja jedn u novu narodnu vojsku. koji je želeo d a njega imenuju za cara. jače nego ikad. Dok se De la Gardija povlači ka Novg orodu i poseda čitavu njegovu oblast. Za to vreme Moskvom i dalje upravl ja starešina poljskog garnizona i nekolicina nekadanjih pristalica Tušinskoga Razboj nika. ali Sigmund. sel jaka i sebara pod komandom kneza Trubeckog. o . sve stranke i sve suparničke grupe ujediniće se da oslobode Moskvu i rusku teritoriju od osvajača. opsednuti u Kremlju. ali će to ujedinjavanje ići teško i veoma sporo. Trubeckoj i Zarucki. To je čovek u kome je sjedinjeno političko oduševljenje sa izva nredno praktičnim duhom. kad nije uspeo da primora izaslanike da izmene ugovor. stavljeno je u dužnost jednome Zemskom Soboru da upra vlja narodnom vojskom i poverena izvršna vlast jednom triumviratu u kome su bili L japunov. Posle toga se misao o oslobođenju Moskve širi sve više. Varoši većaju i stupaju u međusobnu vezu.

Potom utvrđuje da treba izabrati čoveka koji je uvek bio izvan stranačkih borbi. potrebno je bilo naći kandidat a koga bi mogao da primi i Sobor i kozaci. Kako k ozaci neće da se umešaju. ostaju pre d Moskvom. Izbor Mihaila Romanova. Uopšte uzev. gde se zadržava dosta dugo. jer hoće da car bude Rus. a kozaci su u njemu videli naročito sina Tušinskoga patrijarha. Dolazi i Hotkijevič. te je ispunjavao uslov što ga je postavio Zemskij Sobor. U oktobru kozaci za uzimaju na juriš Kitaj. Zbog svoje mladosti on nije mogao da učestvu je u dotadanjim nemirima.poravlja od rana zadobijenih kod Moskve kada se borio u vojsci Ljapunova. verni knezu Trubeckom. usled nedos tatka hrane ljudi umiru od gladi. 10 2 Na dan 21 februara/3 marta 1613 godine. oni dočekuju Požarskoga nepov erljivo i neprijateljski. te je i na taj način udaljio nekoliko kandidata. U zajamno nepoverenje sprečava plemiće i kozake da rade dogovorno. Požarski smatra 10 1 da treba najpre uspostaviti red u zemlji. te je ovaj izbor zakonitim putem okončao Doba Nemira. Jedan Zemski Sobor okuplja u Jaroslavlju izaslanike većeg broja gradova i brižljiv o radi na unutrašnjoj organizaciji države. što će omogućiti da se smanji njihov broj. približuje Moskvi. Drugi. Jedan deo tih kozaka. Ta potreba je i obezbedila kandidatur u mladoga Mihaila Fjodoroviča Romanova. ali je sabor o dlučno odbio tu ponudu. izbijaju raspre među kozacima koji su bili ostali pred Moskvom posle rasturanja prve vojske. Poljaci opsednuti u Kremlju pate strahovito. Kada se njegova vojska približila. švedskog kneza Filipa i tatarske kneževe). Mihail Fjodorovič Romanov izabran je za ca ra. neg o na Jaroslavlj. imao je pred sobom mnoge kandidate. ekonom manastira Trojice-Sergijevo. pa će posle toga oslobođenje Moskve ići lako . pod vođstvom Zaruckoga. ali taj postupak u svakom slučaju nije dokazan. Sobor. Da bi se izbegli novi nemiri. On najpre odbacuje sve tuđince (Ladislava. ali zato što je bio sin Fjodora Nikitiča Romanova. U avgustu 1612 godine Požarski se pojavljuje pred gradom i ulogoruje se podalje od kozaka.Gorod (utvrđeni kvart blizu Kremlja). — Odmah zatim Požarski i Trubeckoj sazivaju Zemski Sobor rad i biranja novoga cara. Onovremeni dokumenti tvr de da je on pismeno pristao na uslove slične onima koji su bili postavljeni caru B orisu Šujskom. njihov otpor bliži se kraju. njegova kandi datura godila je plemićima i kozacima: plemići su cenili njegovo srodstvo sa Rjuriko vom dinastijom (Ivan IV oženio se Anastasijom Romanov). U proleće 1612 godine velika Požarskova vojska kreće se. Posle toga u speha odnosi između plemića i kozaka postaju srdačniji. potisnut. ne na Moskvu. Požarski pomišlja da izvrši izbor novoga cara u Jaroslavlju. Započinje borba između Poljaka i odreda što ga je Požarski poslao njima u susret. . oni čak odašilju ubice u Jaroslavlj da ga ubiju. Odmah zatim opsađeni o tvaraju vrata Kremlja i predaju se. pod zapovedništvom hetmana Hotkijeviča. Hotkijevič. Ali on veoma mudro rešava najpre da se utvrde prethodni uslovi kojima oni moraju da odgovaraju. te on odlučuje da pohita prestonici. opsada je organizovana s ložno. no u tom doznaje da se jedna nova poljska vojska. Avram Paljicin. tada oni jure u borbu. jer se sećaju svojih sukoba sa Ljapunovom. Za vre me zime 1611—1612 godine narodna vojska se povećava odredima plemića koji su došli iz mnogih voj nih okruga. okupljen u Moskvi januara 1613 godine. obraća i m se jednim vatrenim govorom. kasnijeg Filareta. mor a da se odrekne namere da pomogne Poljacima opsednutim u Kremlju. Odredi kozaka koji su još logorovali pred Moskvom predlažu kao kandidata sina Zaruc koga i Marine — što bi povuklo za sobom diktaturu Zaruckoga i kozaka —. napušt a moskovski logor i odlazi u Astrahanj. te se Požarski i Trubeckoj sastaju svakoga dana da se posavetuju i izdadu zapovesti za sutradan.

P R V I R O M A N O V I : O D M I H A I L A D O P E T R A V E L I K O G .10 3 V I .

Dva takva obeležja su naročito karakteristična. političko i društveno ur eđenje. Po tvrđenju obožavalaca stare Rusije. oni su skloni da u r eformama Petra Velikog vide nekakvo izdajstvo u odnosu na taj tip i kao neki ras kid sa ruskim narodom. mogli odupre ti. da je Rusija živela potpuno odvojena od prosvećenijih naroda. značilo opadanje nacionalnoga tipa. kaogod št o je i priprema za budućnost. ova borba je oduvek postojala. i to brzo. vrše se naročito u višim društvenim redovima. doba Petra Vel ikog ili doba Petrograda. za vreme Petra Velikog. On se nije mogao pojaviti ranije. — XVII već smatra se obično kao razdoblje kada se ruski nacional ni tip potpuno razvio i kada su se uobličili način života. i pobedom opozicije nad narodnom t radicijom uspeo i da je uništi. koja objašnjava isto tako preobražaje materijalnoga života kao i brz duhovni razvitak Rusije. ali ta obeležja su posledica i stovremenoga dejstva nekolikih istoriskih struja koje nisu njegova svojstvenost i koje idu od XVI do XVIII veka. Ovi preobr ažaji. Istina. narodni duh i posebno ruska umetnost. a nije mogao da traje i kasnije jer je 10 4 usled sve većeg napretka zemlje prestao da bude neophodan za održavanje drža ve. Ako bi se u čitavoj ruskoj istoriji posmatrala samo dva uzastopna momenta. obimnijem i sjajnijem. ali je ranije zapadnjački uticaj bio odveć slab i narodna tradicija bez začetaka kulture. Umnožavanje državnih potreba.Opšta obeležja XVII veka. U duhovnom pogledu bila je to borba između narodnih tradicija i tuđinskih pozajmica. koji ga je verno čuvao. moglo bi se doista pomisliti da je slepo podražavanje Evrope zamenilo narodnu kul turu. Zbog toga u materijalnom kao i u duhovnom životu nastupa već u XVII veku rascep između . poznije. dok bi naredno doba. dostupnijim tuđinskom uticaju. ipak bi bilo sasvim pogrešno zamišljati rusk i tip iz XVII veka kao nešto ustaljeno. čvrsto i trajno. pr ethodno stoleće bilo je samo njegova priprema. Ovaj interesantan državni socijalizam je posebna odlika sredine XVII veka. Tačno je da XVII vek pruža jedan određeni tip kulture i da je taj tip posled ica pobede ruskoga nacionalizma nad opozicionim i kritičkim elementima. Slepo podražavanje Zapadu samo je jedan prelaz ka novom p rocvatu. nesrazmerno u odnosu na narodne m ogućnosti. videće se da narodna kultura ne doseže svoj vrhunac u XVII veku. već je i dalje napredovao. narodne kulture. istina. On je nastavak i posledica prošlosti. tada još slabi. te da se primora na tačno vršenje dužnos i prema državi. Stvarna odlika XVII veka jeste naglo jačanje zapadnjačkih uticaja. naprotiv. Iako se XVII vek ističe izvesnom uravnoteženošću koja nastaje posle te borbe. a tako isto i njena stvaralačka moć koju nadmoćnost evropske kulture nije još imala v remena da uguši. nešto što je utisnulo u rusku d ušu njeno konačno obeležje i stvorilo nacionalni duh. i on i dalje ide ispred razvoj a narodne ekonomije. U materijalnom pogledu zapaža se brz razvitak države. podlogu za reforme Petra Velikog. tuđinski uticaj posta je i suviše jak da bi mu se začeci prave narodne kulture. XVII vek i reforme Petra Velikog. imalo je za posledicu — kao i u poslednjem periodu Rimskoga carstva — da si lom priveže čitavo stanovništvo za određene poslove. običaji. al i odnosi sa inozemstvom pretstavljaju bitnu odliku XVII veka. jer država još nije bila dovoljno snažna da m ože da priveže ceo narod za poslove koje bi ona nadgledala. i pre XVII veka kao i posle nj ega. nego da se ona naprotiv počinje tada tek da stvara. i to posle borbe koja je otpočela — kako smo videli — u XVI veku. doba koje priprema. Razume se da XVII vek ima i svojih posebnih obeležja. koji ipak ne može potpuno da preovlada. XVII vek ne može da se odvoji ni od prethodnoga ni od potonjega doba. kao i izvesna životna snaga koju ispoljava narodna kultur a. Istoriski razvoj koji ju je i stvorio ne samo d a se nije zaustavio. Uistini ta uravnoteženost je samo prividna i nepostojana. Ali ako se istoriski razvitak Rusije posmatra u celini. Samo u tome smislu može se govoriti o narodnom stilu što ga je XVII v ek mogao da stvori. On je suštastveno prelazno doba.

Potom je čitavim nizom vojnih. i zaista. što se tiče narodne mase. Posle toga trebalo je suzbijati poljsku opasnost. naziv „velikog vladara”. No radeći i dalje na unutrašnjem smirivanju. Iz Astrahanja gde se bio učvrstio. iz toga se izrodio rat. usredsredio je stvarno svu vlast u svoje ruke.Sergijevo potpisano je primirje između Rusije i Poljske koje će trajati čet rnaest i po godina (1618). razvile su se suprotne klice i narodne kulture i zapadnjačke obra zovanosti. MIHAIL FJODOROVIĆ (1613—1645) Okončanje Doba Nemira. Saltikovi sv ojim spletkama bili proglasili za neizlečivo bolesnu i prognali u Tobolsk. ćerkom jednog skromnog plemića. a njegove čete se rastur aju. i u Deulinu. Najpre je uložen sav napor da se uspostavi red i mir u zemlji. te 1618 godine stiže s vojskom pod bedeme Moskve. 1. Ali kako je ova tradici ja imala u sebi veoma malo klica kulture. Godine 1617 . On se najpre stara da oženi cara. jedan od vojnih starešina Tušina. I mnogi drugi pustolovi iskorišćuju to neredovno stanje. godine 1614 mnoge rulje pobunjenih kozaka. jer se Ladisla v nije odrekao svojih pretenzija na presto Rusije. on je vratio mladu Hla povu. isto kao i car. Trebalo je osujetiti njegove namere. carevoga oca. Naprot iv. ona nije tražila ni da joj se vrati Smolensk. blizu manastira Trojica . čiju su prvu verenicu. gde ga j e potukla i odatle dovela zajedno s njegovom porodicom kao zarobljenika u Moskvu . činio je najveća zla. Poljska najezda je zaustavljena. koji je bio zasužnjen u Poljsk oj. odlučan i odvažan. Ona je silom isterala Šveđane iz oblasti Novgoroda koju su oni bili poseli za vreme nemira. mir je potpisan u Stolbovu. Je dna vojska primorava ga da beži iz Astrahanja na reku Jaik.narodnih masa i onoga dela upravljačkoga staleža koji je najbliži političkom središtu. Pr irodno je što su u takvim okolnostima viši društveni redovi bili nosioci zapadnjačkog ut icaja. Novgorod je vraćen Moskvi. On i njegov sin pogubljeni su. pod vođstvom atamana Balovenja. nego je odlučno pošao putem koji će odvesti Rus . potrebno je suprotstaviti im čitavu jednu vojsku pod zapovedništvom Likov-Obol enskoga koja ih je porazila i zarobila Balovenja. a Marina završava u tamnici svoj burni život. ali je Švedska zadržala obalu Finskoga Zaliva. i švedski kralj opseo je Pskov. približuju se Mo skvi. Mariju Hlapov. Odredbe ovoga primirja dokazuju da je moskovska vlada pre svega želela da oslobodi Filareta. posredovanjem pretstavnika Holandije i Engleske (Džona Merika). Filaretova vladavina. Lisovski. baš u istoj sredini. Dugo vremena su ga careve vojvode progonile bez ikakva uspeha. No i posle smrti Zaruckoga ostale su rulje kozaka i Poljaka koje su pustošile zemlju i nisu davale mira 10 5 stanovništvu. skoro jedino ograničenoj na carski dvor i one koji su tamo imali pristupa. — Odmah po povratku iz Poljske Filaret je proglašen z a patrijarha i dobio je. ad ministrativnih i verskih reformi nastavio da razvija unutrašnju organizaciju. ona je ostala potpuno strana i novim t ežnjama kao i pojavama narodne kulture i narodnoga duha. — Zemski Sobor izabrao je Mihaila Fjodoroviča donekle i zbog to ga što usled njegove mladosti i dobre naravi njegova lična delatnost nije mogla da b ude mnogo opasna za one koji su tada bili na vlasti. Taj čovek jake volje . Zaru cki pokušava da dobije pomoć od persiskog šaha sa namerom da na donjoj Volgi zasnuje s voju državu koja ne bi zavisila od Moskve. Pošto se najpre obraćao uzastopce i uzaludno danskom i švedskom dvoru. na čelu jaki h odreda krstario je zemljom i pljačkao gradove i sela. sadanji Ural. finansiskih. Ne s amo da nije izbegao ugledanje na tuđinu. ni da se Ladislav form alno odrekne ruskoga prestola. dok su narodne mase čuvale staru narodnu tradiciju. Zato su šest prvih godina nje gove vladavine protekle pod njihovim uticajem. on naposletku umire. ne može se tvrditi da je rascep potekao zbog toga što je narod hteo da brani narodnu kulturu od podražavalaca Evrope. kaznio i prognao u Sibir Saltikove i naposletku oženio Mihaila Evdokijom Str ešnjevom. Pre svega bilo je potrebno suzbij ati unutrašnje i spoljne opasnosti koje su nadživele Doba Nemira. državna uprava se starala i o spoljnoj od brani. Narve i Korele.

ako Rusi zadrže Azov. Posle dugoga 10 7 . Estoniju i Kurlandiju. plemići i trgovci prebacuju jedni na druge dužnost odbrane Azova. da bi trebalo ogromno mnogo novaca da se on a oprave. Ali godine 1641 sultan Ibrahim I posla vojsku od 240. a horde sultana Osmana zaustavio je Hotkijevič kod Hotina. ali ostavljaju za sobom samo gomilu ruševina. ko je je i Zemski Sobor bio odobrio. Svi se jedino složno žale n a zajedničkog neprijatelja. No baš tada arta 1642) jedan turski izaslanik donosi u Moskvu ulimatum. odbijaju preko dvadeset turskih napada.000 kozaka. Usput su ubili turskog izaslanika. kada su na Poljsku napali u isti ma h i Turska i Švedska. Onesposobljeni usled rata sa Persijom i smrti Murata IV. Te iste 1642 godine Mihail šalje jedno izaslanstvo da ponudi ruku njegove kćeri Ire ne danskom princu Valdemaru. prilikom bolesti i smrti kr alja Sigmunda III (1632). On je opkolio Šeina u njegovom logoru i primorao ga da se preda zajedno s oružjem i topovima. On je lično. Turci su ostavili Azov punih pet godina kozacima. sazvan ponovo. Razni društveni staleži iznose odvojeno svoje mišljenje i ne uspevaju da se slože. on je hteo da iskoristi tu priliku te da dobije ispravku nep ovoljnih odredaba ugovara o primirju zaključenog u Deulinu. primoravaju neprijatelja da digne opsadu. ali vojne pripreme.iju ka reformama Petra Velikog. 10. nanose mu teške gubitke i nude Azov caru. Već godine 1630 oni su razorili Koniju. Upadi kozaka u Tursku bili su česti. Godine 1621. i ona je još dugo ostala ne moćna za taj podvig. sve do svoje smrti 1633 godine. te su vojvode Šein i Ismailov dobili zadatak da sa vojsko m od 32. ali je car pohitao da pošalje sultanu jedno pismo u kome se izvinjava i odbija od sebe svaku odgovornost za nezakonite postupke skitničkih „razbojnika”. došao je u pomoć o psađenima. oni se pokor avaju. posle opsade od četiri meseca (1634). Ponovn a zgodna prilika javila se tek deset godina kasnije. sve dok nije naselila stepu koja razdvaja more od nas tanjenih pokrajina Srednje Rusije. te je sultan morao da potpiše sraman mir. No kako se ova vojska zadržala punih osam meseci zbog 10 6 opsade Smolenska.000 ljudi da preotme tu tvrđavu. ali nisu pristali da priznadu Mihailu naziv samodršca „svih ruski h zemalja”. zatvoreni u Azovu. Ovaj slučaj dokazuje da Rusija tada još nije bila sposobna da osvoji obale Crnoga Mora. sinu Hristijana IV. Poljaci su se odrekli carske titule koju je Ladi slav dotada nosio. Godine 1637 donski kozaci pripremili su uz pripomoć dnjeparskih kozaka ratni pohod na tursku tvrđavu Azov koja im je sprečavala pristup ka Crnom Mor u.000 rubalja na poklon i saziva Zemski Sobor da vidi da li bi Rusija — ako bi prihvatila tu ponudu — bila sposobna da brani Azov. zauzeli tvrđavu jurišem i poklali sve musliman sko stanovništvo. jer je još uvek jedan veliki deo Rusije potpadao pod Poljsku. Ladislav IV. odobrio je vladi potrebna sredstva za vođenje rata. jedna anketa na licu mesta pokazuj e da su utvrđenja Azova toliko porušena. Osim toga. Ovoga puta car šalje kozacima 5. O tome svom podvigu obavestili su Moskvu. s druge strane molda vski gospodar Vasilije Lupul potseća cara na uobičajenu nestalnost kozaka i obaveštava ga da mu sultan preti najezdom i sprema se da izvrši pokolj čitavog hrišćanskog stanovn ištva u Turskoj. Car je morao da se konačno odrekne svakoga prava na Livoniju. Zemski Sobor. nisu još bile ni završene. — Posle Filaterove smrti.000 rubalja. napali Sinop i opustošili čitavu obalu Anatolije. uprav ljao spoljnom politikom Rusije.000 ljudi i 158 topova povrate gradove koje je Poljska bila zauzela. sukobi između kozaka i Tur aka (1637 i 1642) potstiču Ruse da obrate pažnju na Crno More. Kraj vladavine i pitanje Azova. Zemski Sob or je potvrdio ovaj mir. na birokratiju i „nepravedne sudije” koji ih „upropašćuju svojom nepravičnošću i sporošću svojih procedura više nego turski i krimski nevernici”. U naknadu za to. i da plati otštetu od 20 0. Iz svih ovih razloga car naređuje kozacima da napuste Azov. koji je tek bio izabran za kralja.

t e su mu se suze nagomilale u unutrašnjim organima i suviše rashladile krv. kome je tada bilo šesnaest godina. Nasilničke vladavine Vasilija III. Zemski Sobor postao je pretstavnik naročito srednjih staleža. a takođe i pokušaji verenikovi da pobegn e. Politika nove dinastije staraće se da zadovolji sve te zahteve. oni pristaju i na novčane žrtve da bi se uvećala finansiska sredstva države. traže da se zadovolje najpreče potrebe njihovoga staleža. koji je postao izborno telo za Doba Nemira. i to u velikim razma cima. — Najkarakterističnija crta Mihailove v ladavine jeste otsustvo svake lične opozicije protivu cara. 1637 i 1642. Pošto je izabrao cara. Za najvažnije poslove njegovi ukazi se objavljuju u isti mah kada i carevi. Važno je napomenuti i to da je vlada uvek pozivala pretstavnike zemlj e okupljene u Zemskom Soboru da učestvuju u donošenju svih važnijih političkih odluka. on umire u julu 1645 godine. Tuga koju je caru pričinio ovaj neuspeh. Ivana IV i Godunova su ih desetkovale i rastrojile. od izabranih pretstavnika službe noga plemstva. Posle godine 1621 sazivan je svega tri puta. kao i smrt njegove dvojice starijih sinov a. da je stvarno delio vl ast sa carem. Iz to ga nastaju mnoge verske rasprave. iako su socijalne razm irice — kao što smo videli prilikom Zemskoga Sobora godine 1642 — bile prilično žive. Pa ipak. tek posle Mihailove smrti može Valdemar. podriva njegovo zdravlje. Ta dva stal eža igraju glavnu ulogu u Zemskim Soborima u početku XVII veka. godine 1632. na ta dva oslonca zemaljske ekonomske i vojne snage. Varošan riželjkuju monopol trgovine i zanatstva i poništenje povlastica koje su raniji vlada ri dali tuđinskim trgovcima. Valdemar dolazi u Moskvu 164 4 godine. Ova saradnja je za vladu najbolji način da ojača centralnu vlast u očima stanovništva i da poveća ugle d svim merama koje je primorana da preduzme kako bi se popunila državna blagajna i spražnjena za Doba Nemira. 10 8 Oduzimanje zemlje u korist države što ga je vršio Ivan IV uništilo je njihove velike pos ede i njihovu moć lišilo ekonomske osnove. Nekadanja kneževska aristokr atija i bojari gube skoro svu svoju moć. neg o sa istim pravom kao i on diktuje svoju volju celoj zemlji. pred patrijarhom i članovima svoje porodice. sada je u preduzimanju upravnih mera uzeo tolikoga učešća. Z emski Sobor. Dok je ranije bio samo savetodavni or gan. i on je za vreme prvih Romanova delao kao izabrana pretst avnička skupština. Setimo se samo okolnosti u kojima je car preuzeo vlast. ali se od njega traži da ponovnim krštenjem pređe u pravoslavnu veru. zasedavao skoro neprekidno i mnogo uvećao svoju ulogu. Plemići traže učvršćivanje sebarstva i potpunu zabranu premeštanja seljaka. on odobrava nov e finansiske mere i povećavanje poreza. njegov pretstavnik prati carevog činovnika. Najzad. u metežima za Doba Nemira oni su iz gubili skoro i poslednju svoju važnost koja je prešla na službeno plemstvo i na gradsk i trgovački stalež. Uloga Zemskog Sobora za Mihailove vladavine. ali za prvih devet godina vladavine okupljao se redovno. . Njegovi lekari smatraju da je on premnogo plakao. ali. svoga sina Aleks eja. da se vrati u svoju zemlju. i poverava starateljstvo nad mladim car em bojaru Borisu Ivanoviču Morozovu preporučujući mu da čuva kneževića kao zenicu u oku. verovatno od vodene bolesti. sastavljen je od članova bojarske Dume i Saveta crkvenih velikodostojnika.oklevanja Hristijan pristade da pošalje svoga sina u Moskvu. ko ga su u Moskvi držali u pravom sužanjstvu. njegovog ustezanja da primi presto i jednodušnih uveravanja o usrdnoj saradnji koja su mu tada davana. Na samrtničkoj postelji on određuje sebi za naslednika. kao prilikom skupštine za i zbor cara godine 1613. koji u to vreme počinju da igraju veoma važnu ulogu u društvenom i političkom životu. a ponekad čak i od seljaka. Oni se trude da uspo stave red i mir u zemlji. jer ga otac poziva natrag. on sada odlučuje o ratu i miru. no pod uslovom da se princu dopusti da ostane u svojoj veri. Ne samo da on daje svoje mišljenje caru. Pri važnim misijama koje se odnose na državne poslove. od posadskih. oni u isti mah.

što dokazuje da je moć nove dinastije bila već čvrsto zasnovana. No i pored te potvrde. obećao d a će smeniti podmitljivce i zamolio da se pomiluje Morozov. jer je duvan u Rusiji smatran za biljku koju su i Bog i vera zabranili (jednim ukazom iz 1634 godine zaprećeno je smrtnom kaznom o nima koji bi ga upotrebljavali). Usled učetvorostručavanja poreza na so. Pa ipak je Aleksejev staralac. a zatim je car po izlasku i z crkve održao govor narodu. zahtevala da joj se izda đak Trahaniotov i opljačkala domove Morozova i drugih bojara visokog a roda. a potom. a Morozov prognan u manastir Svetoga Ćirila na B elom Jezeru. i on se odlučio za ćerku F jodora Vsevoložskog. — Iako predanje kaže da je Mihailova vlast bila ograničena jednom izričnom obavezom prema bojarima (ili verova tnije prema „pretstavnicima cele zemlje”). ali se ona onesvestila od radosti kada je čula tu vest. U P skovu su stanovnici napali švedskog trgovačkog agenta Numersa. njegova vlada vina obeležena je narodnim bunama. ali su one naročito posledica težine novoga režima i društvenih trvenja koja su već bila osetna pri kraju prethodne vladavine. 10 9 ranijega trgovca iz Jaroslavlja koga je Morozov uzdigao na dostojanstvo dumnoga đa ka. opljačkala ih i mučila pod izgovorom da hoće da otkrije nekakvu . monopola prodaje duvana. nije se mogla više soliti jevtina riba kojo m se hranilo stanovništvo oko Volge. pa je svetina prodrla u sam Kremlj. Jamačno da je sama narav careva. Posle toga Miloslavski postaju ljubimci i dovode na mesta dota danjih činovnika svoje rođake ili štićenike. smatrao za potre bno da Sobor potvrdi izbor njegovoga štićenika. gde su je zaustavili naoružani odredi sastavljeni od tuđinaca. Car je zatim izabrao Mariju. Ona se prema caru ponašala sa poštova njem i skoro se umirila kad joj je on obećao da će zadovoljiti njene zahteve. na veliki g nev naroda koga je još ogorčilo i ustanovljavanje drugoga jednog državnog mon opola. Car je t ada poslao svoga rođaka. Šest najlepših izvedene su pred cara. u Solvičegods ku. gde je svetina isprebijala poreznika. Tri dana su čašćeni vot kom i medovinom strjelci koji su učestvovali u pobuni. Morozov. kćer Ilije Miloslavskog. i on ih je nagovorio da se rasture. osećaju se još mnogo jače za vre e Aleksejeve vladavine. koji se vraćao sa pokloništva iz manastira Trojica-Sergijevo. i Morozov se odmah oženio Anom. Kad je Aleksej hteo da se oženi. da p regovara sa pobunjenicima. zahvalio mu što je otkrio zloupotrebe. sest rom mlade carice. koji su bili isto toliko podmitljivi i nesa vesni koliko i oni koje su oni zamenili. Moskovski meteži imali su neposrednog odjeka u ostalim varošima: u julu. koji je hteo da izvez e tovar žita kupljenog od državne uprave na osnovu jednog ugovora. kamenovala ih i rasterala. U početku njegove vladavine zemljom upravlja sebični i grabljivi Morozov i prenosi s voje mane i na svoje potčinjene. Sutradan se pobuna proširila na sve delove Moskve. koji je bio blag i neodlučan. početkom avgusta. nesposoban da se bori sa dvorskim spletkarenjem i samovoljom svoje o koline. ogorčena svetina jurnula je na napadače. njegov bliski rođak. bojara Nikitu Romanova koji je bio omiljen u narodu. ALEKSEJ MIHAILOVIČ (1645—1676) Narodne bune 1648—1649 godine u Moskvi. koja iskorišćuje svoju neograničenu moć da gazi ne prava stanovnika — jer ta prava i ne postoje —. već njihove životne interese. te su hiljade puda ribe trunuli. U maju 1648 godine ogromna gomila naroda zausta vila je konja caru. Njegov uticaj se povećava posle njegovog orođivanja s carem. sakupljeno je po starom običaju dvesta najl epših devojaka iz Rusije. Pskovu i Novgorodu. i zatražila da se svrgnu njegovi rđavi savetnici. pohvatala strance na gradskim kapijama. Tr ahaniotov je pogubljen. odakle se on uostalom vratio posle dva meseca. a to će reći državnoga sekretara (1646). pa su j e prognali u Sibir zato što su njeno onesvešćenje protumačili kao napad padavice.2. u Ustjugu. Njihova uprava najzad je sasvim ogorčila narod. a s ada se pojačala i otvoreno ispoljavala. gde su opljačkana državna slagališta i gde je pobuna ugušena veoma svirepo. može se pouzdano tvrditi da Aleksej nije ni kada primio na sebe takvu obavezu. što je učinjeno na predlog Nazarija Čistoga . bio jedan od uzroka tih pobuna. pritisak novih nameta i samovolja birokrat ije. iskasapila đake Čistoga i Pleščejeva. A li kada je careva pratnja počela da je vređa i šiba nagajkama.

i on sadrži. Buna 1663 godine u Moskvi. U to doba u Rusiji su bili u opticaju srebrni nov ci zvani kopejka. Tako je finansiska ref orma iz godine 1656. otvorila vrata na tamnicama i stavila sebi na čelo oslobođene osuđenike. država je odlučila da pribegne jednom načinu kojim će se poznije služiti sve vl ade. idejom da su svi društveni redovi potčinjeni. Kasnije su kolovođe. sve do objavljivanja Zakonika od 1833 godine. O svakom pit anju je vlada naredila da raspravlja ne cela skupština. u korist države. a potom je opljačkala d omove bogatih trgovaca. samo j e pooštrila bunu. Iako u njemu još uvek ima praz nina. naročito finansiske. ne izuzimajući v ođe pobunjenika. I zaista. Godine 1649 tekst toga Zakonika. On je prožet jednom idejom koja ga tesno veže za njegovo doba. i sveštenstvo uspeva da nagovori stanovnike da poljube krst u znak svoje vernosti caru. — Ovakvo društveno uređenje nije moglo da umanji uzroke nar odnog nezadovoljstva. suprotstavljajući posebne interese — kao što će se videti — svih društvenih redova. pravično i pravedno”. koje se i dalje ispoljava u nemirima i pobunama kadgod izb iju unutrašnje teškoće. denjga i poluška. svetina je zaustavila danskoga poslanika Graba. u julu pokušavaju uzalud da osvoje njegov logor. a to je narodnom kreditu. Ova podela. „iz straha od naroda” sazvala je za septembar 1648 godine Zemski Sobor k ome je podnela predlog Zakonika što ga je sastavila naročita komisija pod pr etsedništvom kneza Odoevskog i đaka Gribojedova. Osim toga. dodato je više odredaba u korist građanskog stanovništva i plemstva. U Pskovu se pobuna produžava. kada je marta 1649 godine stigla vest o do gađajima u Pskovu. koju su prouzrokovale sve veće vojne potrebe. a konačnu odluku donosio je u svima slučajevima ca r sa bojarskom Dumom. poslužila kao izg ovor za nove nerede u prestonici. na „vojne obveznike” ili plemstvo. još i socijalno zakonoda vstvo koje se odnosi na seljake. 11 0 Zakonik iz 1649 godine. vlada nema više razloga da se trudi da sazna misao i volju naroda i da od njega t raži pomoć i savet. Već za vreme zasedanja Sobora 1648 godine. ispitivanje mišljenja raznih društvenih redova vršeno je odvojeno. po savetu Nikona. on je ipak mnogo potpuniji nego raniji zakonici careva Ivana III i Ivana I V. koji je anatemisao pobunjenike. pohvatane i pogubljene. uz zvonjenje svih zvona zauzela je tvrđa vu. Po savetu bojara Fjodora Rtiščeva.tobožnju zaveru. na zahtev članova skupšt ine. Da bi se naknadili izvanredni troškovi nastali u sled rata. U maju i junu stanovnici uspešno odolevaju trupama kn eza Hovanskog koji je bio poslan da ih savlada. Ali je toj zbirci podeljenoj na 25 poglavlja bio dodat jedan odeljak o vrhovnoj vlasti. građane i naročito na stalež koji će postati upravni st alež. zadaje osetan udar samom načelu Zemskoga So bora. Kasnije su ovakva savetovanja sa s tručnjacima ili zainteresovanim grupama učinila izlišnim sazivanje izabranika čitavoga n aroda. U Novgorodu. Zakonik cara Alekseja ostao je da važi kao osnova ruskoga zakonodavstva puna dva s toleća. pošto je društvo podeljeno na staleže i svaki stalež ima poseban odnos potčinjenosti državi. Ovaj prvi pokušaj prikupljanj a ruskih zakona je stvarno zbirka propisa koji su već važili u raznim prilikam a ili državnim nadleštvima. sastavlj en uz pripomoć Litvanskoga Statuta iz 1588 godine. dopunili i premapotpisali. dotada nepoznat ruskome zakonodavstvu. car je naredio da se iskuje bakarni novac sa istim . — Pod utiskom toga niza pobuna vlada je najpre ukinula mon opol na so i duvan. razume se. koja se utišala tek krajem aprila posle obećanja da će se dati oproštaj. budućeg patrijarha. nekoj pos ebnoj obavezi koja ih strogo deli. pošt o su ga članovi Sobora pretresli. intervenc ija mitropolita Nikona. ili spoljni zapleti. a potom se spremala da zavede red u državnoj administraciji i pravosuđu. ruskih i tuđinskih. osim sudskoga postupka i osnovnih odredaba. koji se vraćao u svoju zemlju. Tada car. poslan je državnim nadl eštvima i gradovima da bi „taj zakonik bio čvrst i postojan” i da bi „sve parnice bile isl eđivane saglasno njegovim odredbama. nego samo zainteresovana socijalna grupa. i optužila ga da je poneo sobom državno blago. obećava opšte pomilovanje.

Otkako se Moskva odrekla Azova te im je prist up ka Crnom Moru zatvoren prema Donu. K ako je usled toga tržište bilo preplavljeno bakarnim novcem. Uhapšeni ljudi mučeni su posle toga. gde on troši nemilice i prodaje jevtino skupocenu svilu ukradenu u Persiji. a mnogi drugi prognani u Sibir . ali su stradali samo sitni ljudi. više od 7. Ukaz od 1663 godine uspostavio je prosto opticaj srebrnog novca i ut vrdio otkupnu cenu bakarnog novca na 5 ili čak i 1% od njegove nominalne vrednosti . među žrtvama bilo je kmetova i slobodnih seljaka. mnogi su udavljeni u reci Moskvi. pa čak i vojnika i oficira. i mnoge legende kruže po narodu o „baćuški Stepanu Timofejeviču”. Isprva je taj novi novac imao uspeha i primao se sa istom vrednošću kao i srebrni. a u av gustu se vraća u Astrahanj gde pod povoljnim uslovima dobiva carev oproštaj. Oni pljačkaju i trgovačke karavane na čitavom toku donje Volge između Saratova i Caricina.000 lica kažnjeno je oduzimanj em imanja i progonstvom. Ustanak kozaka Razina 1668—1671 godine. nastupila je takva infl acija i toliko visoka ažija na bakarni novac. nego početkom 1668 godine o svaja na prevaru tvrđavu Jaik. svih gradova i svih staleža u Zemski Sobor. oni podmićuju činovnike koji s u potčinjeni carevom tastu Ivanu Miloslavskom. A kada su stanovnici varoši Rešta odbili njegov napa d. no t . u okolini Moskve. Cena robi povećala se u istoj razmeri. te je tako naglas ila da moskovski autokrati nemaju nameru da više služe tim oblikom narodne s aradnje. Već smo videli njihovu ulogu na Crnom moru i napore Moskve da zaustave njihove upade na Krim i u Tursku.11 1 natpisom i pustio ga u opticaj sa istom vrednošću koju je imao i srebrni. To je otvoren protest protivu zamenjivanja Sobora st ručnjačkim odborima. šalju svoj bakar u državnu kovnicu novc a da se od njega iskuje novac zajedno sa državnim. Vlada tada saziva pretstavnike moskovskih trgovaca da ih pit a za savet. n jegova hrabrost i izdašnost izazivaju divljenje upola istočnjačkog i nomadskog stanovn ištva. a ne glavn i lupeži. J edna istraga otkrila je tu prevaru. dok je plata vojnih lica ostala ista. Ali kada je iz Moskve stigao drugi talas nezadovoljnika koji su pretili da će silom oteti izdajnike ako im se odmah n e izdadu. razbija vojsku vojvode Bezobrazova koji 11 2 je bio poslan protivu njega iz Astrahanja. U septembru godine 1 69 vlada ga poziva da na Donu pretstane zakonitom atamanu kozačke teritorije. iako pravih kolovođa pobune nije bilo više od 200. kozak S tepan Razin stvara novo sklonište na jednoj pritoci Dona. podrazumevajući tu i Miloslavskog. i da je neophodno potrebno sazvati pretstavnike „cele zemlje. Ali bogati trgovci nisu propustili da se koriste tom operacijom. — Narodno nezadovoljstvo. ugušeno u prestonici . Ali posle 1667 godine. Njihovo pljačkanje tr aje od 1658 do 1665 godine. U toj v aroši. oni prelaze na Volgu blizu Caricina i odat le silaze na Kaspisko More da pljačkaju persiske pokrajine. on se osvetio vršeći pokolj nad stanovnicima bogate varoši Farabata. i u proleće pljačka persisku obalu Kaspis kog Mora između Derbenta i Bakua. da tamo smešta plen. budu predati sudu i primora va cara da obeća da će on lično izvideti tu stvar. a godine 1663 vredeo samo jednu petnaestinu od vrednosti sreb ra. Verovatno da se i sama vlada nije ustezala da iskuje preterano mnogo novaca.000 pogubljen o je. U leto 1669 godine potukao je i potopio persisko brodovlje u Kaspiskom Moru. da je on godine 1660 izgubio polovin u svoje vrednosti. car poziva strjelce koji jurišaju na goloruku svetinu. Ovaj odbor odgovara da je ta stvar „prvoredne važnosti i da se tiče cele z emlje”. On se ne zadovoljava samo pljačkanjem žitnih karavana na Volgi. građana i sveštenih lica. ili su im čak otsecane ruke i noge. tada mesne vojvode uništavaju njihovo sklonište na gornj em Donu. 15. Svetina počinje tada da se komeša i u julu 1663 godine dolazi pred carev dvorac u selu Kolomenskom. ona t raži da pravi krivci. prenosi se na nedavno naseljene granične oblasti i na zemljište slobodnih kozaka. Ali vlada i dalje nije htela da sazove Sobor. iako se ono dotada smatralo neosvojivim. pa ga posle oni puštaju u opticaj .

Pobunj enici su pojurili u susret „baćuški Stepanu Timofejeviču” koji je radi uvećanja svoje slave izjavljivao kako vodi sobom carevića Alekseja (nedavno preminulog) i patrijarha Ni kona (izgnanog nedavno na Belo Jezero). isteruje razbojnike sakrivene po šumama i šumarcima. čije stanovništvo i vojnička posada izgleda da hoće da pređu na njegovu str anu. glavni buntovnici koji mogu da se spasu beže. i zaista. oni uspevaju da se održe u njenoj tvrđavi čitav mesec dana. ranjen. Dolgoruki.o je značilo pružiti mu dobar povod da proširi polje svojih podviga. u novembru i decembru 1670 g odine. Oke i Dona seljaci su poubijali posednik e zemlje još pre njegovog dolaska. Barjatinski se probija ka donjoj Volgi. odatle odlazi u Čerkasi . a potom ostavlja zapovedništvo nad A strahanjom Vaski Usu i polazi uz Volgu sa 200 lađa za kojima idu 2. U isti mah. on te iste 1670 godine zauzima na prevaru Caricin i u dva maha poražava careve trupe. Vasku Usu („Brki”). izjašnjavaju se protiv njega čim su saznali da je patrijarh Josif s večano anatemisao „Stjenjku” u Uspenskoj lavri u Moskvi. imućni kozaci. Ta pobuna nije se ograničila samo na Jugoistočnu Rusiju. Novi „Vladar” opija se bez prestanka pune tri nedelje. Po varošima stanovnici su poklali vojvode. Astrahanj se još uvek brani pod upravom Feđke Šeluđaka. Domorodačko stanovništvo sa Volge. bili su prišli njemu Ovu raznorodnu svetinu držala je na okupu samo slav a neustrašivoga atamana. Istočnjačka ro ba nađena na trgu uzapćena je i zajednički podeljena. Mordvi. U aprilu 1671 godin e. stigli u Moskvu i čak do manastir a Solovski u Belom Moru. ubija vojvodu koji je odbio da proda rakiju kozacima. zvanično sedište atamana. knez B arjatinski i Ivan Miloslavski napadaju ga blizu Simbirska. pošto su prethodno dobili obećanje da će se dati opšte i pot puno pomilovanje. otvara tamnička vrata zločincima i prima u svoju rulju seljake skitnice. Njegov poraz blizu Simbirska i svirepo ugušivanje pobune u Nižnjem Novgorodu koje je izvršio knez Georgij Dolgoruki naneli su težak uda r njegovom ugledu. on mu odgovara preteći. Tek posle godinu dana vlada će se smatrati dovoljno jaka da otpočn e istragu i pogubi podbunjivače koji su se bili pridružili Šeluđaku. On se na jpre utvrđuje na Donu. U svim oblastima između Volge. sa starešinama koji su iz abrani na opštoj skupštini („kružok”) ljudi iz višeg staleža su poklani. i njegovi smeli podvizi slavlj . Imućni donski kozaci. a u junu je raščerečen. Vatreni Razinovi proglasi narodu doprli su do Tambova i Penza. koji su većinom neprijateljski r aspoloženi prema Razinovim „lupežima”. Careve vojvode. gde su ih kozaci sve poklali. Pojačan skitničkim seljacima koji jure k njemu sa svih strana privučeni slobodom i izgledom na plen. stotine i desetine. njegovi sta ovnici odbijaju u avgustu juriš vojvode Miloslavskog i otvaraju gradska vrata care vim trupama tek u decembru. starešine raznih kozačkih četa odvajaju se od Razina i otpočinju da vrše razbojništva za svoj račun. čija je rulja već opljačkala i poklala plemstvo Tu le i Voronježa. Kagalniku. Prebegli strjelci nagovaraju ga da pođe na Astrahanj. Čer emisi i Čuvaši. u tvrđavi Kagalniku koju je on podigao. Narod je verno sačuvao uspomenu na Stjenjku Razina. Svuda su narodne mase burno pozdravile Razinova obećanja da će uništiti bojare. Uskoro se nedisciplinovana svetina koj a sačinjava ogromnu većinu Razinovih pristalica rastura. No on se ipak ne osuđuje da odmah napadne varoš. plemstvo i činovnike. da će sve staleže i društvene redove (čin) izjed ačiti pred zakonom i da će svuda zavesti kozačku 11 3 republiku. Vlada to iskorišćuje da s akupi jednu vojsku koja na obalama reke Svijega uništava Razinove trupe u d vema krvavim borbama (u oktobru) i primorava Razina da beži na donju Volgu.000 konjanika. On osvaja Saratov i Samaru i zavodi u njima kozačku upravu. K ada mu je astrahanjski vojvoda Prozorovski naredio da prestane sa svojim postupc ima. oni ga dočekuju raširenih ruku. atamana su iznenadili u njegovom poslednjem skloništu. Neredi počinju u Ca ricinu. i ma da on drži tu varoš. Upućen je u Moskvu. koje on podnosi veoma hrabro . i spaljuje pobunjenička sela. on upada u varoš. koja proizvode dubok utisak. ubija carevog izaslanika Evdokimova i pridružuje se drugom jednom razbojniku. idući ka jugu. on umnožava broj pogubljenja i podiže svuda vešala. Varoš dobiva kozačko uređenje: stanovnici su podeljeni na hiljade. zatvorio se sa n ajuglednijim građanima u sabornu crkvu. a njihove žene azdeljene među kozacima. Prozorovski. gde je vrgnut na najstrašnije muke.

koje su nedavno donete iz Evrope. Petar Veliki. od kojih je narod toliko patio za vreme njegove v ladavine. trebalo je baš radi njegovoga interesa podvrg nuti sve društvene staleže veoma teškim obavezama. Ova ustanova nema ničega zajedničkog sa zapadnjačkim carstvom. propagator narodnog prosvećivanja. prirodno obdaren i imao je jak ume tnički smisao koji se ispoljavao u njegovoj ljubavi prema prirodi i lovu. Naimenovanja na položaje u državnoj službi. ili OrdinNaščokin. slavi nje gove vladavine doprineli su oni njegovi državnici koji su došli u dodir sa zapadnjačko m kulturom i koji nam zbog toga izgledaju kao preteče njegovoga slavnog sina: na primer. kako su preke državne potrebe. dopuštaju sebi najveće zloupotrebe. prvi istinski ruski diplomat. On je zaista bio dobronameran. pokazu ju odnosnu važnost pojedinih porodica. naročito za vreme ratnih pohoda. i u pozorišnim pretstavama. Od staroga plemstva. jer je položaj onih koji su pozvani na v last veoma nepouzdan. Njegova dobroćudna ličnost ne utiče na opšti karakter vlada vine. koje je Ivan Grozni desetkovao. — Nacionalistički istoričari imaju običaj da ulepšavaju vladavinu Alekseja Mihailoviča. nego na njihovoj nejednakosti. prava pr venstva. koga smatraju za najtipičnijeg pretstavnika one stare Rusije k oju je uništio njegov rođeni sin. Mnogo više nego on sam. pa će ga čak i nadživeti. ona bi se smatrala uniženom ako b i jedan od njenih članova postao niži po položaju od člana neke druge porodice . Ali u svima tim pojavama. od kojih jedna pretstavlja doba Zemskog Sob ora a druga doba narodnih buna. koje su samo proizvod i karakteristični znak toga doba. koju vladar mora da ima. oni uzdižu samu ličnost carevu. ili bojar Matvjejev. a naročito vojne. ona je zasnova na ne na jednakosti bojarskih porodica. No kako u tadanjem ruskom životu ima m alo čega što bi se moglo ulepšavati. koje je zavedeno u crkvama. I baš ti novi ljudi. Njegova osetljiv ost ide ponekad do bolećivosti. Svaka porodica budno pazi da već uspostavljen a ravnoteža ne bude poremećena novim naimenovanjima. Ideal kozačke jednakosti i bratstva i dalje je bio suprotstavljen nepravičnosti plemstva i činovništva. on ipak nije ravnodušan prema zapadnjačkim no vinama. pri to me radu na preustrojstvu. ostal o je samo nekoliko porodica. Nasuprot tome. — Suprotnost i zmeđu vladavina prve dvojice Romanova. „preblagoga” Alekseja Mi ailoviča.eni su u mnogim narodnim pesmama i legendama. njego vom ukusu za lep nameštaj i lepom ophođenju prema njegovoj okolini. Prava Aleksejeva uloga. Za Mihailove vladavine obrađena je pažnja obnovi zemlje. Ta da se vidi kako se oko dvora stvara originalna umetnost ruskih primitivaca. Ali. u tome veku svireposti on je sposoban da se raznežen o zaplače. On ume da otkrije izvor radosti u horskom pojanju. vlada nije mogla da se liši neprekidne saradnje celoga naroda. Jedinstvo nacionalnog razvitka za vreme prve dvojice Romanova. Iako pobožan na starinski način. Njih su potisnuli rođaci novoga vladara i raznih carica poreklom iz srednjega plemstva. prevazilazile znatno njegove mogućnosti i sredstva. ali oni ne sačinjavaju uistini jedan stalež. kada su na vlas ti. Ovaj bunto vnički duh živeće sve do doba Pugačeva. pa i sama njegova blagonaklonost ne zadržava ga da u nastupima gneva pokaže sv irepost i grubost svojstvene dobu u kome je živeo. jer je sv aka porodica jedino želela da sačuva svoj položaj u odnosu na druge porodice bliske dv oru. kaogod i kozačka slo boda opštem robovanju i teškim teretima koje je nametnula moskovska država. bojar Fjodor Rtiščev. Tako se objašnja vaju razvrat i samovolja „silnih”. ne treba da nas navede da zaboravimo jedinstvo n acionalnog razvitka. U tom pogledu može se reći da u XVII ve ku nijedan stalež nije igrao povlašćenu ulogu upravnoga staleža. Više činovništvo i dvorsko p emstvo mogli su da drže taj položaj — i zbog toga se narodno nezadovoljstvo razbesnelo protivu njih. njemu nedostaje jaka volja. On 11 4 se ponekad žali kako ga čak i u njegovoj najbližoj okolini niko ne sluša. ne nanoseći ipak štete monarhističkoj ideji i ličnom ugledu v ladara —. Bojari pokušavaju da spreče njihovu samovolju i prebrzo napredovanje u upravnoj hijerarhiji pomoću jedne naročite ustanove. nema nimalo njegove lične zasluge.

Vitebsku. oslobodili s u ih tatarskoga jarma i poštovali njihovu veru i običaje. njihov opštinski i oblasni sistem. P o smrti Ljudevita. ponekad su im čak dopuštali da zadrže svoje nekadan je mesne kneževe. njegova kći Hedviga ostala je jedina naslednica njegovih prava na Poljsku. lako usvojili njihovu kulturu. ruski uticaj. nego i politikom litvanskih kneževa. Mnogobošci i poludivlj i. n aišao je tamo na jednog ozbiljnog protivnika. SJEDINJENJE MALORUSIJE SA MOSKOVSKOM DRŽAVOM Zapadna i južna Rusija pod litv anskom vlašću u XIV veku. Uskoro posle toga Galič je zauzeo poljski kralj Kazimir Veliki i prisajedinio ga Poljskoj. njihove društvene. Jasno je da ovakav sistem isključuje izbor najsposobnijih i koči tok poslova. kralja Poljske i Ugarske. pri kraju XIV veka. zagrozio je u to doba sused noj Poljskoj i izazvao u njenim upravljačima želju za tešnjim savezom sa Litvanijom. Turovsku. koja je bila naprednija. prešao je u katoličku veru i oženio se Hedvigom. ruski uticaj rastao je u Litvanskoj državi. družeći se s Rusima. Litvanci su prirodno podlegli uticaju ruske kulture. Minsku. bile pre jedna ruska država nego litvanska. koje je u to doba već bilo obrazovano. N aimenovanje tuđinskih starešina u vojsci nanosi mu prvi udar. koji su ih često napadali i pl jačkali.11 5 koja je prema rodoslovnom rasporedu ranije bila ravna njoj. ženili se ruskim kneginjama. Uporedo sa uvećav anjem stanovništva. koji je dotada bio bez takmaca u Litvaniji. Jer ovi. oni su postepeno usvojili sudske običaje i hrišćanstvo ruske 11 6 pravoslavne crkve. pod uslovom da ovi priznadu vrhovnu vlast litvanskoga veliko g kneza. — U vremenu kada se Moskovska država počela obrazovati na severoistoku Rusije. s udske i administrativne tradicije. Većino m rasparčane krajem XIII veka u beznačajne kneževine i oslabljene tatarskom katastrofo m. što su litvanski kneževi. upoređuju se unuci ili praunuci dveju porod ica. Olgerd. i postavio tamo svoje nećake kao vasale. bio je već osvojio zemlje nekadanjih kn eževina Perejaslavlja i Podolije. zapadni i južni deo ruske zemlje postepeno je prevukla sebi druga jedna država. 3. U takvi m okolnostima promena gospodara utoliko je manje izgledala važna stanovništvu. da mu plaćaju danak i pomažu mu pri njegovim vojnim pohodima. taj sistem biće sasvim u kinut krajem toga stoleća. brzo i lako osvojio veliki knez Gedimin (1315—1340). koju su . — Ali. bila pripojena Litvaniji. Lakoća sa kojom su vršena ova osvajanja ne može se objasniti samo slabošću ruskih kneževina. litvanska plemena pokazala su se veoma ratob orna prema svojim susedima Rusima. navikli se da govore ruski i postali zajedno sa svojom okolinom upola Rusi. koji je tek bio prešao u pravoslavlje. Nemački napad. ali je Volinija ostala pod Litv anijom. naseljena Belorusima i Malorusim a. Zbog toga je mnoge takve o blasti. Litvansko-poljsko političko ujedinjenje i poljsko gospodarstvo u Južnoj Rusiji. ruski jezik postao je zvaničan jezik Litvanije koja je sv e više postajala ruska i obuhvatala velike ruske teritorije. iako su pokorili Ruse. Ova upoređenja ustanov ljuju se polazeći od predaka. ove oblasti nisu bile sposobne da se dugo odupiru. Litv anija. Oblast Galič-Volinija bila je već priznala za svoga vladara njegovoga sina Ljubarta. Tako je k rajem XIV veka skoro cela Zapadna i Južna Rusija. koji je ranije izazvao stvaranje Litvanske države i njeno zbliženje sa Rusijom. Litvanski kneževi. te su poljski velikaši ugrabili tu priliku d a brakom sjedine te dve države: Jagajlo (Jagelon). sve više su težili da konačno potčine susedne ruske oblasti svojim posedima. na primer. veliki knez Litvanije. Oni su zadržali unutrašnje uređe nje prisajedinjenih oblasti. te je znatnom snagom privlačila i druge ruske oblasti. Sin i naslednik Gediminov. U obliku književnog beloruskog i maloruskog narečja. ako ne i sasvim. pošto su dve trećine njene teritor ije sačinjavale ruske oblasti. Pinsku i Kijevsku. Pošto su se u početku XIII veka probudila za politički život i obrazovala velike vojničke zajednice pod udarom nemačke najezde. i tako je Litvanija. prelazili u pravoslavnu veru. kao Polocku.

Pošto su prihvatili poljsku kulturu. i kako više nisu imala veze sa okolnom oblašću. Katolički i poljski uticaj načinio je posle toga toliki napre dak u Litvaniji. plemići su u velikom broju napustili pravoslavlje. Seljaci su lišeni svoje slobode i ve zani za zemlju na kojoj su stanovali. iako je pomagalo više m 11 7 plemstvu da porobi seljake. Litvanija je već bila konačno usvojila poljsko društveno uređenje. kojom vlada jedan i isti izborni vladar. tako su sad brzo prigrlili poljsku kulturu. koja je uživala zaštitu države i išla u ko rak s njom. Litvanija. skupština (Dij eta) u Lubinu. Pred ovim zahtevima. koji se bio pokazao prilično nezavisan prema njemu. Istina. Ovo smanjivanje ruskog elementa u toj rusko-litvanskoj državi nagnalo je u XV i u početku XVI veka nekolicinu ruskih kneževa. Litvanci su počeli pomišljati da se što tešnje sjedine sa Poljskom. te je naposletku (1392) Jagajlo bio primoran da p rizna za velikoga kneza Litvanije svoga rođaka Vitovta. za vlade poslednjega Jagajlovog potomka Sigmunda II Uzvišenog uspos tavila je novo i još tešnje litvansko-poljsko jedinstvo. ipak je bio ostvaren i njegov rezultat se ubrzo pokazao. Ovo jedinstvo sklopljeno u Lubinu (1569) proglasilo je stapanje Poljske kraljevine i Litvanske velike knežev ine u jednu državu. ali nije moglo sprečiti napredak poljskoga uticaja . ali se pred odlučnim otporom Litvanac a morala zadovoljiti zapadnom Podolijom. Savez između Litvanije i Poljske. Ipak. da je ugovor sklopljen u Gorodlu proširio prava i povlastice polj skoga plemstva i na litvanske plemiće koji su postali katolici. čiji je položaj postajao sve teži. poljsko plemstvo počelo je više nego ikad žudeti za plodnim i slabo naseljenim oblastima južne R usije. koja se bil a znatno uvećala. istina. Tri godine kasnije. počela je od XV veka da polaže pravo na sve ruske oblasti koje su bi le potčinjene Litvaniji i koje su moskovski vladari smatrali za svoju naslednu „baštin u”. a naročito ruskog. n ego i da oduzme od Litvanije južne ruske oblasti. sjedinjene vojske Poljske i Litvanije . Gradovi su izgubili svoja veća. sastavljenom od pretstavnika plemstva. jer je htelo ne samo da uveća svoju državu. i dalje smatralo Poljake za tuđince. diplomatija Moskovske države. Litvansko društvo je . Osim toga. u bi tci kod Tanenberga (Grinvalda). sa zajedničkom Dijetom (skupštinom). Ono je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod litvans kog plemstva. primalo ih protiv svoje volje i tru dilo se da sačuva svoga sopstvenog kneza u nameri da održi svoju nezavisnost — u čemu su mu energično pomagale i ruske oblasti. vremenom su i pravoslavnim plemićima dodeljena ista prava ko ja su imali i katolici. i usvojili katoličanstvo. Niže i srednje plemstvo. iako je sačuvala svoju nezavisnost. A tako se u to isto vreme u Litvaniji pojačala želja za savezom. koji su dotada zavisili od litvanskog ve likog kneza. usvojila je sistem uprave i d ruštveno uređenje Poljske. kome su oni ponekad pri lazili zajedno sa svojom oblašću. 1413. koja su se upravljala prema magdeburškom pravu. pretvorili su se u zasebna i čisto buržoaska društva. Ovo sjedinjavan je jako je želelo i poljsko više plemstvo.Rusije o dnele su sjajnu pobedu nad Tevtonskim redom i onemogućili mu da dalje polaže pravo n a poljske i litvanske teritorije.primorali da raskine svoju raniju veridbu sa vojvodom od Austrije (1386). Poljaci i Litvanci st ekli su uzajamno pravo da kupuju zemljišta i da zauzimaju upravne položaje i u jedno . ipak je žudelo za poljskim uređenjem gde je sve državna vl ast bila u rukama plemića. u obliku dinastičkog jedin stva. Oblasni kneževi potčinjeni velikom knezu zamenje ni su vojvodama i njihovim kastelanima. Ovaj b rak je donekle obezbedio sjedinjavanje tih dveju država i prokrčio put poljskom i ka toličkom uticaju u Litvaniji. ipak zauzela povlašćen položaj. proglašeno je ne samo dinastičko. nego i stvarno ujedinjenje tih dveju država. i zajedničkim Senatom. da priznadu vlast moskovskog velikog kneza. to jedinstvo nije se isprva pokazalo onako tes no kako su želeli poljski plemići. koji su postajali sve opasniji ukoliko je rasla snaga Mos kve. ali je katolička crkva. godine 1410. već posle Vitovtove smrti Poljska je pokušala da prisvoji jedan deo tih oblasti. Kao što su ranije upravni krugovi litvanski bili prožeti ruskom kulturom. Kada je oko sredine XVI veka iskorišćavanje velikih zemljišnih poseda u Poljskoj uzelo velikoga maha u cilju izvoza. te je u tome i uspelo za izvesno vreme pos le Vitovtove smrti 1430 godine —. na saboru pretstavnika Poljske i Litvanije koji je održa n u Gorodlu.

— Kozaci su obrazovali jedan društveni stalež na jugu Rusije već od kraja XV veka. Poljsko. koje je već bilo ustanovljeno u Poljskoj. najveći deo ruskog stanovništva odlučno se odupirao unijatskoj propagandi. koji je isto tako bacio anatemu na pristalice uni je i svrgnuo unijatske episkope. a protivnike unije smatrala za nepokorne i buntovne prema zakonitoj hijerarhiji i podržavala unijatske episkope. te su proširili ka jugu i istoku granicu obdelanih o blasti. lovca ljudi koliko i životinja. koje su se trudile da prodru do graničnih oblasti Moskovske i Li tvansko-poljske države. Voliniju. L itvanija je ustupila Poljskoj: istočnu Podoliju. Na imanja koja im je kralj razdelio vlasnici su privukli nove naseljenike. ruska aristokratija se najčešće odricala i svoje narodnosti i s voje vere. Osim toga. p riznali vrhovnu vlast pape i zapretili anatemom svima koji bi se tome usprotivil i. svoju po sebnu administraciju — iako istu kao u drugoj — i svoju narodnu vojsku. odlučila za sjedinjenje sa Rimom. Podlahiju i Kijevsku ob last. Ali su oni u isti mah još teže pritisli ruske seljake jarmom kmetstva. da bi ih opljačkale. S druge strane je katoličko plemstv o.. Većina pravoslavnog sveštenstva je istina odbila da prizna uniju i u dogovoru sa nekolicinom episkopa koji su ostali verni pravoslavlju priredila istovremeno i u istoj varoši drugi jedan sabor. tako ogorčenu borbu. Ovi lovci su obično zalazili u stepe za v reme trajanja proleća i leta. kojima je predala pravoslavne c rkve i manastire zajedno sa njihovim imanjima. 11 8 Litvansko-poljsko versko ujedinjenje i katolička prevlast u južnoj Rusiji. koja je dotada bila sastavni deo Litvanije. plemstvo pohitalo je da se tim koristi: ono je od poljskih kraljeva bilo primilo ogromna zemljišta i na njima zavelo kmetstvo . južna Rusija. Ipak. No i pored sveg progonj enja. Plemstvo južne Rusije sledovalo je prime ru poljskoga plemstva i ubrzo se s njim stopilo. a vraćali se da provedu zimu u naseljenim oblastima. Zbog toga je krajem XVI veka pravoslavna vera u Litvansko-pol jskoj državi bila postala „vera mužika”. u nadi da učvrsti svoj položaj. o snovali varoši. Isprva je jedan deo ruskoga plemstva uzeo učešća u borbi protivu unije i katoličanstva. pot pala je sasvim pod Poljsku. ali pošto su o ni tamo stavljali na kocku svoj život ili svoju slobodu pri susretu sa Tatarima.j i u drugoj zemlji. Nekoji pravoslavni velikaši. da se većina pravoslavnih episkopa u južnoj i zapadnoj Rusiji. koje su jezuiti fanatizovali. kao i nekoji sitni plemići. sela i zamkove. započeo je protivu nje. baš u to doba su ruski građani n ašli branioce pravoslavlja u kozacima južne Rusije. oni su podržavali pravoslavne teologe koji su vodili borbu sa katolici ma i štitili crkvena. Međutim. Stapajući se sa po ljskim plemstvom. osnovali su na svojim područjima štam parije za umnožavanje pravoslavnih crkvenih knjiga i škole za obrazovanje budućih knjiže vnika. veoma snažan u Poljskoj. koju su ispovedali skoro jedino ruski građani i seljaci. na crkvenom saboru u Brest-Litovsku godine 1596 oni su proglasili ujedinjenje dveju crkava (uniju). Političko ujedinjenje bilo je kobno po pr avoslavnu crkvu. — Dr uštvenoj potčinjenosti pridružila se i verska. bratstva koja su osnivali građani za odbranu pravoslav lja. Od sredine XVI veka. oni se nisu . Ali je verski polet pravoslavnoga plemstva ubrzo oslabio. svaka zemlja zadržala je svoje posebne zakone. Postanak i razvitak kozačke organizacije. po kojima su s vremena na vreme lutale samo grupe krimskih Tatara. N o kada bi se otuda vratili. i ona je krajem XVI veka došla u veoma težak položaj. nastavili istu politiku u svojim područjima gde j e imalo pravo pokroviteljstva nad manastirima i crkvama. o dlazili su u te krajeve samo u naoružanim grupama i stvorili postepeno tip stepsko g ratnika. u saglasnosti sa poljskim vlastima. usvajajući njegove običaje i način živo ta. Južna Rusija bila je tada ograničena sa istoka i juga divljim i pustim stepama. kao kneževi Ostrožski. Katolički otpor. Na tim granicama bilo je junaka ko ji se nisu ustezali da zađu u stepu da love životinje i divljač. Ali je poljska vlada uvažila odluku većine episkopa .

postali us led svoje snage i broja pravi društveni stalež veoma uticajan u južnoj Rusiji. Borba kozaka sa Poljskom. Mesne vlasti. Bojeći se rata s 12 0 Turskom. u želji da nadzirava njihov život i njih ovu vojnu aktivnost. nezadovoljni litvansko. oni su živeli kao slobodni ljudi. Čas su kozaci vršili pohode na zemljouz Perekop.poljskim režimom povrveli su tamo. Iz godine u godinu rastao je broj ljudi koji su bežali od poljskoga gospodarstva i robovanja i gomilali se u graničnim oblastima. a ponekad i desetine hiljada kozaka.11 9 vraćali u društvene redove iz kojih su izišli. zvani „nizvodni kozaci” jer su stanovali duž donjega toka Dnjepra. koji su stanovali u stepi. kao „nepokornici” — kako ih je nazivala državna vlast. koje su skoro uvek poticale iz zaporoške Sječe i širile se potom na upisane kozake . čas su se spuštali niz Dnjepar do Crnoga Mora u sv ojim lakim čamcima i napadali obalske gradove sultana ili krimskoga hana. Oko sredin e XVI veka oni su. dobiti vla sništvo nad svojim imanjima. Kozaci . trebalo je da oni budu lišeni prava da ostanu kozaci . a tako isto i radi zemljoposednika koji su želeli da pretvore kozake u se ljake. Sredinom XVI veka o vi kozaci. kasnije nazvanog hetman. litvansko-poljska vlada počela je uporno da zahteva od kozaka da prestanu s a pohodima koje su oni olako preduzimali i da se smanji broj upisanih ljudi. iako i dalje lovci i slobodni stepski naseljenici. Istina. Taj spisak trebalo je da obuhvati nekoliko stotina ljudi. gde je bilo više slobode. skoro svi pravoslavni Malorusi. te su tako uvećavali redove kozaka. Svi lj udi. Sječ je smatrala za svoj glavni zadatak borbu protiv muslimana. Kao slobodna zajednica kojom su upravljale izabra ne starešine. čija je verska politika raspirivala još više mržnju pobunje nika. Oni su tako isto postali sve smeliji prema Tatarima i nisu se više zadovoljavali da odbij aju one koji su lutali po ruskim stepama. čuvenu zaporošku Sječu. koje su uostalom bile ne sposobne da ih savladaju. po svršetku svakoga pohoda ona je naređivala da se iz spi ska izbrišu svi prekobrojni. ostati neprekidno u svojoj službi i imati pravo da bira ju svoje starešine: glavnog zapovednika. Ova j dvostruki zahtev naišao je na uporan otpor. nisu mogli ostati ravnodušni prema verskom proganjanju. izbile su protivu Poljske. Poslednjih desetina XVI veka poljska vlada. pljačkali i pustošili. nego hiljade. van domašaja države i daleko od zemljišnih poseda plemstva. obrazova li su jedno posebno središte. te da postanu ponovo seljaci. I pored nepreki dnih sukoba spisak se naglo uvećavao: u prvoj četvrtini XVII veka u njemu su bile za pisane ne stotine. ili kao „kozaci” — kako su oni sami sebe n zivali jednom rečju pozajmljenom od Tatara. Kozaci. Ubrzo su njihove starešine postale branioci crkve i nj enih prava koja su gazili i država i zemljoposednici. otimali stotine i hiljade zarobljenih hrišćana od Turaka i Tatara. — Iako su ovi pohodi sprečavali tatarske najezde u južnu Rusiju. i od kraja XVI veka pobune. i zato je ona za vreme ratnih pohoda dopuštala starešinama da regrutuju mnogo više kozaka nego što je dopuštao spisak. nego su sad oni upadali u tatarske ste pe i prodirali u njih sve dublje. nizvodno od brzaka. Pored ovih upisanih kozaka živeli su i dalje slobodni kozaci. ostavljale su im punu slobodu. pobunjene mase jurišale su sa istom pomamom na poljske činovnike kao i na plemiće i katoličke sveštenike. ali tu naredbu nije bilo lako izvršiti. i u tim borbama Tu rci nisu uvek bili pobednici. malu utvrđenu varoš na jednom ostrvcet u Dnjepra. Poneka d su čak odlazili do Carigrada i napadali turske ratne brodove. naredila je da se ustanovi „spisak” kozaka. Što se tiče neupisanih ljudi. koji će primati platu od vlade. jer su želele da imaju njihovu pomoć u slučaju borbe sa Tatarima. oni su ipak izazvali neprekidne tužbe i pretnje odmazdom koje su krimski han i turski sultan upućivali. Ti odvažni pustolovi našli su priliku da utroše svoju ratobornost u neprekidnim borbama Sječe. U praksi ova poslednja odredba nije poštovana. Zbo g čestih ratova poljskoj vladi bile su potrebne vojne snage. pukovnike i sudi je.

kozaci su bili primorani godine 1638 d a prime čitav niz ograničenja. i ovaj mu posla 12 1 vojsku od 4. Ovi gromki uspes i probuđuju Ukrajinu. Poljaci poslaše protivu njega upisane k ozake.000. ostali kozaci prevešće se u red seljaka. socijalnom i verskom pogledu. Pobeđeni kozaci bili su mirni i poslušni . Jo van Kazimir koji je tek bio izabran za kralja Poljske. Na čelu Tatara i zaporoških kozaka koji su ga izabrali za het mana. ponovo planu. Unijatska crkva. a jednoj velikoj vojsci stavili su u dužnost da obezbedi opšti mir u Maloj Rusiji . sotnik (stotinar) iz Čigirina. a potom i samu poljsku vojsku kod Korsunja. obavezuje se da će upravne položaje u okruzima Kijeva. Izgledalo je da su ove mere umirile zemlju. i postavlja pravoslavnog a kijevskog mitropolita za člana Senata sa istim pravima koja imaju i katolički nadb iskupi. a potom i sa Turskom. — Uistini. u koju su smestili jaku posad u. a naročito da pod svojim okriljem uspostave episkopsku hijerarhiju uništenu posle sjedinjenja crkava. Osim toga. Sa svih strana seljaci i građani p ristižu njegovoj vojsci. te da zbace jaram poljskih spahija. P oljaci pretrpljuju strahovit poraz. osećala je veliku potrebu za vojnicima. koga je uvredio jedan njegov sused. a prema planovima francuskog inžinjera Boplana.000 ljudi. koju su podržavali i vlada i katoličko plemstvo. koje posla na Krim. Godine 1649. te pobu na. Posle n ovih žestokih pobuna koje su svirepo ugušene. pobegao je u zaporošku Sječu i tamo digao bunu. Sopstvenici zemlje i njihovi zakupci.su se istakli kao zaštitnici Malorusa. činili su što su hteli sa kme tovima i davili ih nametima. kojima su oni svojim ustancima pružali p otporu u nacionalnom. tvrđavu Kodak. te joj kozaci nisu više bili potrebni. i njihove sta rešine naimenovaće vlada. katolički sveštenici i Jevreji. koji pljačkaju i ruše vile. poljski spahija. to smirenje bilo je samo prividno. polazi lično na Hmjelnickog na čelu celokupne poljske plemićske vojske. jer nekolicina ruskih plemića iz južne Rusije koji su ostali verni veri svojih otaca nisu mogli da ga štite od ganjanja niti da spreče njegovo opadanje. gde uhvati dvojicu neprijateljskih starešina. Ali ni jedna ni druga strana neće da izvrši taj ugovor. on je stupio u vezu sa krimskim hanom. no oni pobiše svoje starešine i pređoše pod njegovu zastavu. zamkove i tvrđave utamanjujući njihove stanovnike. većinom Jevreji. prestravljeni. Hmjelnicki pođe u boj pozivajući proglasima sve stanovnike Ukrajine da mu se p ridruže. koja je tinjala. Oni pobunjeni seljaci koji n isu upisani u novi spisak kozaka ne žele nikako da se vrate svojim gospodarima i o dbijaju da se u tome pogledu pokore i samom Hmjelnickom. Poljska je na te pobune odgovorila najoštrijim merama. Černjigova i Braclava p overavati samo pravoslavnima. potuče poljsku prethodnicu na reci Želtija Vodi (Žute Vode). A Poljaci. Godine 1648 jedan od velikih kozačkih starešina. unijatsko sveštenstvo. da će ukinuti uniju crkava. Radi veće bezbedn osti Poljaci su sagradili na Dnjepru. Krimski han sa svojom hordo m dolazi u pomoć Hmjelnickom. U dvodnevnoj bitci kod Zborova. hetmane Potocko g i Kalinovskog. gde obrazuju zasebne odrede pod zapovedništvom izabranih at amana. U drugoj četvrtini XVII veka Poljska je ušla u period relativnoga mira. u istočnoj Galiciji. te ona cela polazi za njim. Ali krajem XVI veka. niti mogu da . smatrala je da je konačno savladala pravoslavlje. uzvodno od zaporoške Sječe. Ugovorom kralj zvanično priznaje Hmjelnickog z a kozačkog hetmana. naposletku odnosi on ispod Pilava sjajnu po bedu nad poljskim plemićima koji su se žurno okupili protivu njega. opet. Ustanak Bogdana Hmjelnickog. ubuduće će biti samo 6. jedna posada sastavljena od upisanih kozaka smestiće se u Sječi da pazi na ponašanje Zaporožaca i da ih sprečava da primaju begunce iz pokrajina potčinjenih Poljskoj.000 upisanih kozaka. On zauze tvrđavu Kodak . pošto se bila uplela u rat sa Moskvom. Bogdan Hmjelnicki. neće da ponište crkvenu uniju i da dopuste mitropolitu da zasedava u Senatu. i koji nije mo gao da dobije pravdu od vlade. beže iz Ukr ajine gde smrt sustiže sve one koji nisu imali vremena da pobegnu. povisuje broj upisanih kozaka na 40. te je često morala da čini neophodne ustupke. i ona je ponovo pokušala da ih pritegne. Sp ahije. Tako su kozaci uspeli da zn atno uvećaju svoju vojsku i da donekle poboljšaju položaj pravoslavne crkve.

Moskva se istina potužila zbog toga Hmjelnickom. Ali ni ovaj ugovor se ne izvršuje: broj kozaka premašuje nametnutu cifru. a naročito pravo da biraju svoje starešine i sudije. i prvi koji se koristio tim pravom bio je sam : Hmjelnicki. sastavljeni su uslovi prisajedinjenja. te car Aleksej Mihailovič. Ona j e našla saveznika u samoj Maloj Rusiji. a na ročito kada se Švedska pridružila njenim neprijateljima. odlučuje da se odvoji od nje i da prisajedini Malu Rus iju Moskovskoj državi. a porez prikupljen od maloruskih seljaka i građana išao je u kasu hetmana umesto da se predaje carevoj blagajni. Ali uskoro izbijaju raspr e između Švedske i Rusije. u Perejaslavlj u. Položaj Poljske izgleda očajan. kozačka vojska je i dalje znatno premašivala ugovoreni broj. Kozaci zadržavaju kao svoju sopstvenost zemlju na kojoj žive i sva svoja prava i povlastice. Kozačkom vojs kom zapoveda jedan hetman koga bira rada i koji je dužan jedino da o svom izboru o bavesti cara i da mu položi zakletvu vernosti. namamljen izgledom da dobije pol jski presto. koji je izabran za hetma . gde su mnoge kozačke starešine žalile za poljski m gospodarstvom. ali se ne mešaju u kozačke poslove. jer je borba sa Poljskom oko Male Rusije još uvek traja la. 000. Ovoga puta sazvan je Zemski Sobor da ispita Hmjelnickove predlo ge. nemiri izbijaju.000 kozaka. Hetman zadržava ograničeno pravo da održava diplomatske odnose sa drugim zemljama. uz pripomoć bojara Šeremetjeva. Skoro odmah zatim borba se nastavlja svom žestinom. nijednom rečju ne spominje uniju i svodi broj upisanih kozaka na 20. Isto tako vojvoda i vojna posada ostadoše samo u Kijev u. za kojom je išao jedan odred maloruskih kozaka. te sin Bogdana Hmjelnickog. Jedan od ovih nezadovoljnika je sekretar kozačke vojske Ivan Vigovski. ali ga pri kupljaju izabrane mesne vlasti pod kontrolom moskovskih činovnika. Georgij. jer bi im ono dopustilo da u Ukrajini steknu položaj kakav je ima lo poljsko plemstvo.000. Vigovski je prinuđen da se odreče s voga zvanja. a li nije mnogo navaljivala. a sel jaci odbijaju da priznadu vlast spahija koje su oni prognali. i uz pripomoć Tatara pobeđuje moskovsku vojsku. Broj kozaka utvrđen je na 60. U isto vreme Hmjelnicki. čijem su primeru sledovali ostali članovi kozačke uprave. odlučuje 12 2 da se preda moskovskom caru i da mu položi zakletvu. uvidevši da ne može savladati Poljsku samo svojim sopstvenim snagama. posl e nekoliko pobeda u 1654—1656 godini zauzela je celu Malu Rusiju i veliki deo Litv anije. Ali je ovakva poli tika ozlojedila proste kozake. sporazumno sa hetma novim izaslanicima. Naposletku Hmjelnicki. U Moskvi. zauzeo je oblast Helma i istočne Galicije. no ona se nije htela odazv ati sve dok nije videla nikakve stvarne koristi i dok se nije potpuno uverila u slabost Poljaka. On pregovara sa poljskom vladom o prisajedinjenju Male Ru sije Poljskoj. i Mos kva se tome nije protivila. p ošto je odbio Poljake i njihove nove saveznike Tatare koji su bili prodrli u Podol iju. izuzev Poljsku i Tursk u. On je već bio pozvao u pomoć Moskvu. I pored ugovor a od 1654 godine. Hmjelnicki je prinuđen da prim i nov ugovor. — Isprva je borba sa Poljskom bila povoljna po Moskvu. — Januara 1654 godine. Ona traje dve i po godine sa raz ličitim obrtima. Ostali društveni redovi u Maloj Rusiji zadržavaju isto tako svoja nekadanja prava . a po njegovoj smrti godine 1657 i njegov naslednik kao hetman. moskovski car ima prava da u njihovom kraju dodeljuje pojed incima imanja i naseljeno zemljište. najbliži saradnik Hmjelnickoga. Zbog toga rat uskoro opet počinje. Ovoga puta prilike su manje povoljne za kozake. Moskovske vojvo de stanuju po velikim gradovima. na predlog Hmjelnickoga. U odlučnoj bitci kod Berestečka. rada (savet) kozačke vojske. krimski han izdaje svo je saveznike na bojnom polju i napušta poražene kozake. Njena glavna vojska.trpe broj od 40. Kao vrhovni vla dar ujedinjene države. Ovo zatišje omogućilo je Poljskoj da se oporavi i prikupi snagu za novu borbu. potom je pristao da stavi Malu Rusiju pod vlast carevu. Borba Moskve sa Poljskom i Turskom. Prisajedinjenje Male Rusije Moskovskoj državi. Porez što ga plaćaju seljaci i građani predaje se državnoj blagajni Moskve. izaslanika Moskve. zaključi sa Poljskom primirje koje mu je ostavilo najveći deo maloruski h i beloruskih teritorija.

ali godine 1678 nov turski pohod primorava Ruse da se povuku. I doista. vojvode i Moskovske vojne posade su pobijene. Poljska je računala da uvuče Rusiju u jedan savez protivu Tu rske. a čas Poljskoj. Samojlovič napada godine 1675 i 1676 Čigirin. Na desnoj obali Dnjepra kozačke starešine s u za Poljsku. Venecije i Rusije. u želji da spase svoj položaj. nenaviknuti na moskovske metode. pojavljuje se na levoj obali. Jer je on popustio navaljivanju Moskve i do pustio da moskovske vojvode uđu u varoši Male Rusije i predao im upravu nad gradskim i seoskim stanovništvom sa pravom da prikupljaju sve poreze kojima je ono podložno. Iva . i sada Georgij Uskoro zatim Poljska uspeva da p 12 3 Hmjelnicki prelazi na drugu stranu. Hetma n Dorošenko pokušava da sačuva svoju nezavisnost prema Poljskoj. Već nekoliko godina Mala Rusija je rastrzana n emirima. oni ponovo priznaju vlast Moskve. Ova dugotrajna borba iscrpla je snagu Rusije. Samojlovič. ali tada sam Bruhovecki. i kralj Mihail Višnjovjecki primoran je da po ugovoru sklopljenom u Bugaču 16 72 ustupi Ukrajinu na desnoj obali Turcima. Ovo primirje izazvalo je u Maloj Rusiji jako nezadovoljstvo. ostali su bez uspeha. nedav no veoma bogata. koji uspeva da uz pripomoć moskovske vojske odbij e Poljake. a na levoj obali za Moskvu. kojih su se Poljaci potpuno odrekli. koje je još pojačala u nutrašnja politika Bruhoveckog. Iako Moskva nije uspela da ponovo osvoji desnu obalu Dnjepra. uskoro je obrazovan savez protivu Turaka 12 4 sastavljen od Poljske. a na desnoj obali Kijev i njegovu oko linu. koji godine 1676 kapitulira i ostavlja mu grad. upropast ila su Ukrajinu na desnoj obali. ona je ipak povrat ila ranije osvojene oblasti. obedi Rusiju. ponovo polaže zakletvu Moskvi. koga će posle nekoliko godina optužiti za izdaj stvo prema moskovskom caru i zameniti Samojlovičem Za vreme ovoga hetmana Moskva ponovo pokušava da zauzme desnu obalu Dnjepra. po k ome joj je Poljska ostavila od Male Rusije samo levu obalu Dnjepra i grad Kijev. nezado voljne hetmanom Samojlovičem. prestonicu Dorošenka. te je Moskva godine 1667 zaključila sa Poljskom primirje u Andrusovu. Hetman desne obale. jer se nekoliko kandidata za hetmanski položaj otimlju o vlast i odvlače zemlju čas Moskvi. ona će i ostati u takvom stanju. ko je je godine 1686 i 1687 preduzela moskovska vojska sa maloruskim kozacima pod z apovedništvom kneza Vasilija Golicina. odbija njihov prvi napad. čije starešine prilaze njemu i ubijaju Bruhovecko g. Moskva se sprema da učini izves ne ustupke. te se proglašuje za turskog podanika. podiže bunu protiv u Rusije. Zbog rusko-turskog ugovor a u Bakče Saraju godine 1681. pukovnika Mnogogrješnog. jer nije dovoljno jak da odoleva Poljacima i onim kozacima koji su njihovi saveznici. Tursko-tatarska vojska osvaja Podoliju i oblast Galiča. a na njegovo mesto izabran je jedan kozački starešina. ugovarači su se obaveza li da je ne posedaju ponovo i da ne naseljavaju iznova oblast između Buga i Dnjepr a. Ali sad Turci opsedaju Čigirin. ona je postala skoro prava pustinja. sa jednim malim pojasom zemlje na desnoj obali. P ustošenja za vreme ovoga rata. Leva obala izabira za hetm ana Bruhoveckog.na. Potpisujući taj „večiti mir”. Doroše nko. gunđaju. kome pomaže moskovska vojska sa Šeremetjevom na čelu. optužile su ga za izdajstvo. Pošto Moskva sad smatra da Andrus ovski ugovor više ne važi. no ta optužba bila je besmislena i trebala je samo da posluži kao opravdanje za Golicinov poraz. Kozačke starešine. prostog kozaka. posle pustošenja za vreme unutrašnjih nereda. te se njeno stanovništvo raselilo. Ali čim se on vratio na desnu obalu. Malorusi. „Večiti mir” zaključen sa Poljskom godine 1681 dao joj je zauvek levu obalu Dnjepra. Sam ojlovič je prognan u Sibir. ali ne i da potčini desnu obalu. Dva vojna pohoda na Krim. biraju n ovog hetmana. Austrije.

dok se u isti mah uvećava stalež zavis ih seljaka. Posle pobune Bogdana Hmjelnickog. ali pri tom učestvuju još uvek istinski i prosti kozaci. koju su Turci napustili. Njega i član ove opštega starešinstva treba da bira opšta rada (skupština) cele vojske. svakim selom po jedan kozački ataman i jedan seljački vojt (za stupnik). Tako se stvara ubrzo jedan nov stalež zemljoposednika. Ovi i nteresi dolaze sve više u suprotnost sa interesima kozačke i seljačke mase. jedan ruski a dru gi poljski. a osim toga obogaćene starešine. Posledica je toga da hetmani postaju u XVII veku zaštitnici staleških interesa kozačkih „starešinstava”. Opšte starešinstvo meša se mnogo i u pukovsk e i stotinarske izbore. i to na posredno zauzimanje Golicina. Svaki puk ima j edno glavno mesto. Čak i na ovakvim imanjima su seljaci. ali se u prak si. koji su neka vrsta ministara i koji obrazuju „opšte starešin stvo”. i prilično veliki broj 12 5 imanja pravoslavnih manastira. sastavljen poglavito od kozačkih „starešinstava”. Zbog toga moskovska vlada ima u poslednjoj trećini XVII veka priliku da izbliže proučava režim što su ga hetmani zaveli i da natenan e priprema svoje buduće mešanje u unutrašnje poslove Male Rusije. Ovo protivljenje nalagali su više staleški interesi nego opšti. Ali pri kraju XVII veka hetman i vlasti usprotivili su se primanju seljaka među kozake. kupuju zemljišta i naseljavaju ih koz acima i seljacima koji su osiromašili u ratu. Vremenom se broj zemljoposednika brzo uvećava. a svakom s totinom po jedan sotnik (stotinar) i „stotinarsko starešinstvo”. Seljački vojti. koja se go rko žali zbog toga centralnim vlastima. Isprva kozaci nisu sačinjavali zatvoren stalež. ostali lično slobodni i sopstvenici svog a dela zemlje. posle neuspešnog pokušaja Bruhoveckog. Plemićska imanja su skoro sasvim iščezla. ali im u nakn adu za to nameću terete.n Mazepa. Varoši i sela koje imaju upravu prema Magdeburškom pravu imaju izabrane ma gistrate. koje obuhvataju iz vestan broj tržišta i sela i imaju svoje zasebno središte. oni biraju međusobno. I tako krajem XVII veka Mala Rusija je i dalje podeljena na dva dela. može izuzetno da naimenuje nekoliko članova. Kozačka „starešinstva” nameću uskoro svoj uticaj i samome hetmanu. U to isto vreme Ukrajina na desnoj obali. magistrati i opštinski o dbori nadležni su samo za poslove svojih staleža. kor isteći se svojom vlašću i materijalnim sredstvima. Svakim pukom upravlja jedan pukovnik i jedno „pukovsko starešinstvo. u čemu ih uostalom pomaže entralna vlada koja takođe želi da oslabi i smanji vlast hetmana. krajem XVII veka. Sva starešinstva se biraju i njih mogu da svrgnu njihovi birači. građani i seljaci mogli su slobodno da ulaze u njihove redove. građansku i sudsku vlast. iako obavezni da daju izvesnu naknadu vlasniku imanja. koja pretstavljaju istovremeno vojnu. kao zapovednik kozačke vojske. ali uistini oni drže u svojim rukama znatnu snagu i bogatstvo. a ostali izabrane opštinske odbore. a drugi da daju sve poreze i dugovanja u naturi. što im om ogućuje da imaju veliku moć. Pred zakonom članovi prvoga staleža se ničim ne razlikuju od pros tih kozaka. Unutrašnje uređenje ruske Ukrajine u XVII veka. a pomažu mu nekoliko ađutanata. Jedina razlika među njima bila je u tome što su prvi bili obavezni da vrše vojnu službu. Pukovi se dele na stotine. Od njih s u ostala tek poneka. pala je ponov o pod vlast Poljske koja je pregla da je ponovo naseli i da je preuredi. oni im pomažu da se okuće. upravno središte. seljaci sa leve obale Dnjepra postali su slobodni i prisvo jili zemlju na kojoj su stanovali. — Tek krajem XVII veka jasno se ocrtavaju glavne linije unutrašnjeg uređenja ruske Ukrajine. i to ona koja su pripadala sitnim plemićima koji su se bili opredelili za Kozake prilikom njihovog ustanka. Njena teritorija podeljena je na deset vojnih okruga ili pukova. Jer hetmani i carevi razdeljuju kozačkim starešinama naseljena zemljišta. opšta uprava pripada kozačkim činovnicim a i raznim starešinstvima. Moskva je ostavila hetmanu unutrašnj u upravu zemlje i finansije. Zemljom upravlja hetman. ali hetman. čiji su iznos prikupljale vlasti i on se trošio u unutrašnjosti Ma le Rusije. . stalež vezan zajedničkim interesima.

poljska vlada trudi se da naseli Poltavsku oblast Malorusima. čim je popravljena pustoš koju je ostavilo Doba Nemira. ipak je država dovoljno jaka da nametne svoju vl ast beguncima i da od njih načini branioce južnih granica stavljajući ih pod svoju kon trolu. kreće se u prvoj polovini XVII veka druga jedna struja. stražarski. Kontrola koju vlada vrši nad slobodnim naseljenicima olakšana je time što je iseljavan je iz središta Velike Rusije doprlo do svojih prirodnih granica. A kako je o vaj pokušaj krunisan uspehom prilikom zauzeća Smolenska. Sredinom toga veka već ljudi ne znaju kuda da beže da bi izbegli vlastima. Prošlo je ono vreme kada je za odbranu zemlje prema „ravnici” bilo dovoljno poslati sv akoga leta na Oku i preko nje odrede „ratnika” koji su obrazovali nekoliko pukova: v eliki puk. ukrajinsko ili m alorusko naseljavanje. između 1630 i 1645 godine. u utvrđenim zonama. Za tridesetak godina oni su potpun o naselili južni deo Kurske gubernije. za Mihailove vladavine Filaret je pri mao u vojsku tuđince. ali čim su Malorusi izgubili veru u uspeh toga ustanka . Bjelgorod. Za 12 6 vreme drugoga rata sa Poljskom (1634) nedostatak graničnih utvrđenja kobno se oseća. celu Harkovsku guberniju i zapadni deo Voronješke gubernije. kao i u XVI. oni se više nego ikada iseljavaju iz Poljske. što je bilo obustavljeno. Ustanovljavaju se štabov i na granicama. te oni postaju njena oružana straža. te je stanovništvo stvarno ustaljeno. u Bjelgorodu — protivu Krima. do kozačkih naseobi na na gornjem Donu. pošt o je ovo bežanje bilo kobno po zemljoradnju središnih oblasti. i spoljna politika Moskve postaje sve složenija i zahteva skupe vojne reforme. i nije se on zadovoljava o da im samo poverava zapovedništvo. prethodnički puk. isto kao i naseljavanje. vlada je bila primora na da preduzme prinudne mere za zadržavanje stanovništva. za vreme nemira. Zato je vlada pohitala da dovede nove naseljenike na granicu. UNUTRAŠNJE UREĐENJE U XVII VEKU Unutrašnje naseljavanje. Kako se rat udaljavao zajedno sa širenjem granica. jer od Crnoga Mora dolaze neprestano tatarske najezde od kojih treba b raniti stalne naseljenike. Između 1636 i 1656 godine stvara se ispred Tulske odbranbene linije nova linija. a novac im je davala tek svake treće ili četvrte godine. odonud Dnjepra. U svakom štabu nalaze se zapovednici tuđinci ko ji uvežbavaju svoje potčinjene i uvode ih u novu taktiku konjice (dragoni i nemački ko . koje dolazi sa zapada. Ove dve struj e obeležile su granice stalnoga stanovništva sve do ivica stepe. ruske pešadije i konjice.4. Ovakvo vojno ustrojstvo stajalo je srazmerno malo vladu koja je plaćala „ratnicima” samo davanjem z emlje. U XVII veku stepa ne samo da nije naseljena. koje dolazi sa se vera. U XVI veku je naseljavanje stepe bilo posledica bežanja slobodnih seljaka i kmetova. i obrazuju se novi pukovi od građana i stanovnika vojnih okruga koji leže duž tih granica. otpočelo se sa redovnim vežbanj em. Moskva nije više mogla da služi k ao glavni stan vojske niti da razdeljuje pukove. Voronjež i Kozlov). U isti mah. desnokrilni i levokrilni puk. Simbirska (od Tambova do Simbirska) i Kamska (Sengilej. gde je naseljavanje prodrlo tek u XVIII veku. U susret ovom velikoruskom naseljavanju. Vojne reforme. nego je i opasna. Ovo naseljavanje privremeno se prekida usled ustanka hetmana Hmjelnickog protiv Poljske. na evropski način. ruska teritorija uvećava se naročit o naseljavanjem nenastanjenih oblasti stepa na jugu i na granicama Sibira. U XVII veku. Menzel insk). Za Aleksejeve vladavine ustano vljena su tri štaba mesne odbrane: u Sjevsku — protivu Poljske. naročito Engleze protestante i Nemce. iako bežanje se ljaka ka granicama i dalje traje. — U XVII veku. koja se deli na tri dela ili „zone”: Bjelgorodska (Ahtirka. i u Novgorodu — protivu Švedske. — Uporedo sa proširenjem teritorije. Od 1680 godine vlada je prinuđena da podigne i treću utvrđen u liniju duž Doneca. vlada ponovo preduzima odbranu granice. Sada je bilo potrebn o održavati pravu vojsku po evropskom uzoru. zato. već je od njih stvarao čitave pukove.

To su u pravom smislu reči vojni obveznici. Izvesna određena grupa poreskih obveznika op orezuje se izvesnom sumom koja se potom deli. v lada sad pristaje da to imanje ne upisuje u „carev spisak” sve dok pokojnikov sin ne odraste. Ovaj sistem staje vladu mnogo više nego pređašnji. a to će reći a one koji nisu potčinjeni privatnim zemljoposednicima.000 rubalja.000 na kraju XIX veka. vrednost novca je znatno opala: rublja je izgubila četiri petine svoje vredno sti. poreska osnovica neće više biti „ralo” (soha). pore zi. ona pristaje takođe da ga ostavi drugom mužu udove ili vereniku pokojnikov e ćerke. te mo gu čak i da nameću svoju volju vladi. Za vreme ratnih pohoda na Krim. 12 7 Krajem toga veka. nesposobna da stupi u neposredan dodir sa poreskim obveznicima . izvršen je nov popis poreskih obvez nika koji su se raselili za vreme nemira.očevina) koji su dotada bili oslobođeni . a potom od 1678 do 1680 godine. dok su najpotrebniji predmeti srazmerno poskupeli. država je prinuđena da ih grupiše i da im nametne zajedničku odgovornost za plaćanje por eza. moralo je biti sasvim oslobođeno poreza. Osim toga. povećani su. deseti ili čak i peti deo vrednosti imanja. pa ipak. trošak je utrostručen: 750. 12 8 nego i sopstvenici slobodnih baština (votčina .500. ali na prvi poziv oni moraju da se okupe u jednoj određenoj varoši njihove zone i da tu obrazuju pukove. na obaveze ratnika. Godine 1680 Rusija je konačno podeljena na oblasne vojne o kruge. Međutim. Vlada ne traži više da po smrti jednoga vojnog obveznika nje gova zemlja bude predata onome koji može odmah da preuzme njegovu vojnu obavezu. — Da bi se popunili ti novi izdaci. porez se teško pribira. Pošto su imanja ostala napuštena. godine 1680. osiromašilo za vreme nemira. Iznos ovih poreza je mnogo veći nego ranije: porez na otplavna (nanosna) zemljišta (jamskoj) je 85 puta veći neg o ranije. U toku toga veka „ognjišta” podložna porezu popisuju se u dva maha. izišli su iz Doba Nemira mnogo pouzdaniji u sebe. najpre od 1646 do 1648. kao što smo videli. između njih prem a njihovoj finansiskoj moći. i sav teret pada na ročito na seljake iz „crnih (oporezovanih) okruga” na severu. „raspoređuje i određuje”. a to je polovina državnog budžeta. Golicin je up otrebio te oblasne pukove sastavljene od starih i novih elemenata. Po završetku vojne obuke vraćaju vojne obveznike njihovim domovim a. pri svakom novom vojnom pohodu pribegava se izvanrednim porezima. razume se. ali u XVII veku već se otst upa od utvrđenih pravila.000 rubalja. nego uopšte na sve pojedinačne obaveze prema državi. Osim toga. Početkom XVII veka izdržavanje vojske zahteva oko 250.500. na černosošnjije. Plemstvo. Posle nemira državna blagajna je ostala prazna. Finansiske reforme. što uostalom ima za posledicu vanje obrađene površine.” Sopstvenost takvih državnih imanja bila je tačno određena u XVI veku.000 rubalja. za vlade Ivana Groznog. seljaka i građana. oni su još daleko od toga da imaju onaj povlašćeni položaj koji će steći u XVIII veku. što bi krajem XIX veka pretstavljalo sumu od 3. nego „ognjište” (dvor). koji iznose obično dvadeseti. Vlada im dodeljuje zemlju kao nagradu za njihovu vojnu službu. u XVII veku vlada konačno usvaja jedno novo gledište: vojnoj obavezi podložni s u ne samo pritežaoci imanja dobivenih od države (pomjesća). povrh sv ega. Ovaj način je neizbežna posledica primitivne administrati vne organizacije. ili 10. ali ona budno p azi da ta zemlja „ne iziđe iz ratničkih ruku. da ne bi palo u ruke tuđim licima. Da bi se obezbedilo prikupljanje novih poreza. a novi porez na strjelce prelazi od četvorostrukog na sedmostruki u toku XVII veka. o kojima će kasnije biti reči. svi porezi postaju grupni. — Ovo načelo zajedničke odgovornosti primenjuje se ne samo na pribiranje poreza.njanici) i pešadije. Ratnici. Potčinjavanje društvenih staleža.

Vezati ličnost za zemlju da „zemlja ne bi izb egla poresku obavezu”. i veliki deo njihovog stanovništ va sastavljen je od „rabotnika”. Ali već ova i ovakva preporuka. sredinom XVII veka. otuda . Tek u XVIII veku biće ukinute ovakve protivrečnosti. jedino centar varoši. Tada je isto tako ukinuto pravo „starinaca” — a to će reći onih koji odavno žive na is tom zemljištu i pod istim gospodarem — da mogu napustiti vlasnika zemlje na kojoj st anuju. Odavno su ratnici pokušavali da izdejstvuju zakon koji bi konačno vezao seljake za njihove gospodare i oduzeo im pravo da menjaju gospodara. to je načelo koje je vlada primenila na seljake. koji je godine 1597 bio utvrđen na pet godina. Otada sopstvenik postepeno stiče vlast nad ličnošću seljakovom. Istina. a ovaj jamči za G. koji može da bude prodat. Usled ovoga gubi se pojam „slobodnog ratnika” koji može da menja gospodara p o svojoj volji. gospodar ne podleže nikakvoj zakonskoj odgovornosti. bez ikakvih pri nudnih mera za njeno izvršenje. kakve su obav eze građana? Varoši se još uvek malo razlikuju od sela. To je uglavnom isto ono načelo koje vezuje i poreske obveznike i nameće im zajedničku odgovorno st. pretstavlja upravno i vojno središte. d ok G opet jamči za D i tako dalje. Da bi obezbedila pravilnost te službe. i to pravo vidno je istaknuto time što pored nekojih spahiskih dvoraca postoji i tamnica sa okovima za ruke i vrat. Zakonik cara Alekseja iz 1649 godine preporučuje izrično vlastelinu da ne ubija. oni biraju između sebe jednoga plemića koji ima dužnost i pravo da određuje uslove pod kojima će svaki od njih ispunjavati svoju vojnu obavezu. itd. „prava varoš”. Državni i dvorski seljaci vezani su za zemlju i opštinu još u XVI veku. Država sad zahteva vojnu službu i od ovih „posednika” i dodeljuje imanja samo onima koji nemaju baštine ili onima čija je baština m ala. razdeljuj e 12 9 seljake. ne ranjava niti mori glađu čoveka koji mu je potčinjen. ili obaveza plaćanja poreza. ima pravo da i sam kupuje otroke. Jedan seljak. Zakonski rok za istraživanje i prinudno vraćanje odbeglih seljaka. Godine 1607 jednim ukazom koji nije bio primenjen vezani su seljaci za posednike zemlje kod kojih su se zatekl i prilikom popisa 1592—1593 godine. naročito na on e koji žive na zemljištima čiji su vlasnici obavezni na vojnu službu. i to na račun seljačkih prava. konačno je z abranjeno svakom posedniku zemlje da menja svoj društveni položaj. te je porez na zemlju koji se određivao prema „ralima” zamenila porezom na „ognjište”. jer čak i kada ubije svog otroka. pa su plemići podeljeni na k ategorije prema njihovom bogatstvu. odobrena je ili bolje reći nametnuta je neka vrsta samouprave plemićima koji imaju zemljišne po sede. pa čak i sa svojim gospodarem. što je obavezalo izvesnu grupu stanovnika. ili da ode na rad drugde. Uskoro potom. Državni interesi poklapali su se sa intere sima posednika.svake vojne obaveze. Pošto su ratnici obavezni na vojnu službu. produžen je na deset. U XVII veku on slobodno pretvara svoje seljake u sluge. sam o ako nađe sebi zamenika. zato je ona vezala za „ratničk u zemlju” sve seljake koji su bili upisani prilikom popisa stanovništva od 1646 do 1 648 godine. okrivljeni se čak stavljaju na muke. a seljaci na plaćanje poreza. Trgovci i zanatlije nastanjuju se na periferiji. koje je država rado htela da zadovolji. pa ih čak i prodaje. u posadima. No i pored toga zakonodavstvo je i dalje veoma nejasno. vlada zavodi jednu zaštitnu mer u koja pretstavlja „lanac”: posednik zemlje A jamči za posednika B. a 1607 na petnaest godina. Isto tako jedan fiskalni razlog objašnjava postupno potčinjavanje i vezivanje seljak a za zavičajnu opštinu. bilo vezano za zemlju a ne za ličnost. da zaključuje ugovore sa državnom blagajnom. Da bi ovo uzajamno jamčenje bilo uspešno. jer je tjaglo. menja ih. on odeljuje porodice. seljak kome sudi njegov gazda može da bude tužilac u nekoj parnici. jer je obavezan n a vojnu službu. Zbog toga se vlada trudi da poresku obavezu pretvori u ličn u. Ali seljak koji je radio na zemljištu nekoga privatnog posednika ili na crn oj zemlji” mogao je napustiti mesto za koje je bio vezan kao poreski obveznik. On čak prisvaja pravo da im sudi. Za Mihailove vlada vine vrši se revizija svih plemićskih imanja da bi se položaj i zvanje svakog posednik a doveli u bolju srazmeru sa veličinom njegovog imanja. carevi ratnici postaju prinudno ratnici države. pokazuje dokle idu gospodareva prava.

Odavno se njima razrezuje porez ne prema „ralima”. i porez se ne razrezuje više na zemljište. lišena svake oblasne upravne podele. nego prema „ognjištima”. Tako će XVII vek samo ocrtati u glavnim potezima jedno upravno uređenje sa više smisl a nego što je bila zamršena uprava. i krajem toga stoleća zamenjuju se jednim pravim m inistarstvom finansija. ipak su i pored toga postavl jane i vojvode koje je Moskva slala da budu na čelu izvesnih okruga naročito izloženih neprijateljskim napadima. Naprotiv. gde je usredsređena celokupna vojna odbrana. Isto tako u varošima se pokuša va da se oporezuje ne bogatstvo. sredinom XVII veka svi „varošani” su oporezovani lično. pred građa ili kako su ih tada zvali sloboda. na jugu Rusije. više upravne starešine koje je postavljala centralna vlast. I najzad. razume se. u kojoj su usredsređena sva glavna priman ja. a seljaci i građani koji su se sklonili u predgrađa vraćeni su jedni u sela. vlada ga 13 0 poziva u Moskvu i uzima u službu kao gosta ili zakletog trgovca. „Velikom Blagajnom”. i od seljaka nastanjenih po predgrađima. Potom se građani podložni plaćanju poreze razlikuj u u isti mah i od ratnika nastanjenih po gradovima. Ipak. Za Mih ailove vladavine ono se uopštilo. vrši se stroga istraga. imaju dužnost da prikupljaju glavne posredne por eze. ali čije kuće nisu oporezovane. ovim gostima dodeljuje se celokupna uprava po varošima. pod pritiskom izuzetnih potreba što će ih rat izazvati: mesto Velike Blagajne z auzeće Ratuša. vlada odabira n ajbogatije varošane. ne izbornog. Na varoši padaju u XVII veku s vi vanredni nameti. htelo se da se u iste ruke usredsrede sve prikupljene sume. Zanatlije i trgovci su. kada je suma koju je trgovac prikupio niža od onih iz prethodnih godina. koja se može završiti uzapćivanjem gostovog imanja. a drugi u svoje posade. U toku celoga tog veka organizacija prikaza pokazuje dve različite težnje. posle ukidanja vojv odskog zvanja. ukidaju se nekadanje sasvim proi zvoljne podele zemlje na „četvrtine”. nego zanatstvo i zanatska zarada. Krajem toga veka. načelo biranja nije konačno napušteno. vrši se d ecentralizacija u finansiskoj administraciji i pribiranju poreza: tu dužnost sad v rše mesni vojni štabovi. koji ne plaćaju porez. i vlada mu pribegav a dosta često zbog zloupotreba što ih čine vojvode i zbog teškoće da se nad njima vrši uspeša nadzor. Upravne reforme. nego neposredno postavljenog od centralne vlasti. gradsku elitu. Napor koji je učinjen da bi se poboljšale finansije izazvao je izvesne iz mene u poreskoj administraciji. desetak. Strogo je zabranjeno prodavati dućane i varoške kuće ljudima nekoga drugog staleža.naziv posadskije ljuđi kako nazivaju varošane. Varoša ni čak nemaju više pravo da se sele iz jedne varoši u drugu. Čim se koji trgovac iz u rašnjosti obogati. petnaestak i dvadesetak. Za Doba Nemira ovo zvanje se još više rasprostrlo. Ove preteče krupne buržo azije. „carinu” i „krčmarinu”. za čiji iznos oni jamče svojim imanjem. i nameće im posebne dužnosti. Trgovački lokali u varošima plaćaju jedan zaseban porez. koji je veoma unosan za državu. Kada je potrebno da se izvrši opšte i konačno potčinjavanje stanovništva. Usled toga zabranjen o je ratnicima da se bave trgovinom i zanatima na štetu varošana. uostalom veoma malobrojni. Bio je to pokušaj da se upravna vlast usredsredi u ruke jednog jedinog velikodostojnika. Ova dvostruka evolucija završiće se tek za vladavine Petra Veli kog. Često se u nekojim okruzima ponovo postavljaju zaklete staroste umesto vojvoda ili uporedo sa njima. Pošto novac pritiče iz severnog dela zemlje. što pretst avlja jednu izvesnu pretpostavljenu površinu zemlje. a ne prema površini zemljišta koje poseduju. a raniji vojni okruzi poslužiće kao osnovica za podelu zemlje na „gubernije”. Usk oro su i stanovnici predgrađa podvrgnuti plaćanju istoga poreza koji plaćaju varošani. — Ove reforme odnose se naročito na mesnu i finansisku upravu. koju mu je os . Oko posada stvara se treći pojas. stanovništvo je tamo pohrlilo čim su i gradovi bili podvrgnuti jednom naročitom porezu. čije je stanovništvo oslobođeno opštinskih poreza . Kada su za vladavine Ivana IV nekad anji namesnici ili volostelji zamenjeni starostama. Početkom XVII veka u izvesnim okruzima bile su vojvode. nego na onoga u či jem je vlasništvu. sposobniji da plaćaju više nego sel jaci. prva briga je da se varoši odvoje od sela.

kao na primer Ordin . ostavljaju za sobom neizdržljiv zadah i neverovatnu nečistoću. evropska kultura je tamo duže ostala nedirnuta. Najjači uticaj izvršili su tuđinci nastanjeni u Rusiji. Ruski poslanici oštećuju stanove. i pokazati nadmoćnost svoje kulture. ovaj kvart je napušten.tavio u nasleđe XVI vek. niko ne može da uđe u dom nekoga evropskog trgov ca. naredila da se prodaju kuće tuđinaca. čizmama drečavih boja i haljinama sa ruka vima dugačkim po dvanaest aršina. Njihovo prisustvo. vaspitani su baš u takvoj sred ini koja je održavala veze sa inostranstvom. Prodiranje tuđinskih knjiga. nakinđuren i svojim dugačkim i šarenim kaftanima. trgovaca i kućevlasnika. Kada se oni pojave na ulici. inače može čovek da bude uhapšen i d se kaže: „Ti ćeš i sam postati Frank (Evropljanin). — Već u XVI veku.” To ne sprečava odnose sa tuđincima. jer veruju da će tako održat i svoj ugled i dostojanstvo. na traženje sveštenstva. Po rečima jednoga istočnjačkog kaluđera. na reci Jauzi (kasnije je to bila Nemačka ulica u Lefortovu). oblače se kao Evropljani i čije ponašanje n e vređa njihove sabesednike. Tek krajem XVII veka počinju Moskovljani da uviđaju kakav utisak ostavljaju svojom g rubošću i smešnom gordošću. u Arbatu i Sivcevom Vražeku. te su sad oni izgledali mnogo opasniji pego kada su bili izdvojeni u z asebnom predgrađu.Naščokin. lome nameštaj. bar kada se tiče k je. Ali je posledica toga bila suprotna onome što se očekival o: iako su neposredni odnosi prekinuti. uzimali rusku poslugu. da se poruše njihove crkve i da se oni nastane u njihovom nekadanjem predgrađu. u Tverskaja. Nekolicina obrazovanih Rusa sa kraja toga stoleća. u Čisćije Prudi (čiste bare). Moskovska grubos t prelazi u poslovicu. nego stoga što su Rusi smatrali za greh i skrnavljenje svako mešanje sa drugim narodom. Dve nove protestantske (luteranske) crkve podignute su osim jedne koja je već post ojala. ponikao je čitav jedan tuđ nski kvart koji je dobio ime Njemeckaja Sloboda (nemačko predgrađe). Tako je u Moskvi. koja teži da sačuva svoje tradicionalno obeležje. on se može videti samo na trgu ili u dućanima. ne iz straha da će biti izloženi tuđinski m uticajima. najzad je počelo da pri vlači pažnju. na ušću Jauza. naučili jezik. kao divljake. Spaljen za Doba Nemira. kako su verovali Evropljani. Kad ruski diplomati moraju da se poja ve u inostranstvu. i car je žurno brisao desnu ruku posle rukovanja sa poslanicima. Oni počinju sve češće da šalju u inostranstvo. tuđinci nisu više u Moskvi. — Druga karakteristična crta XVII veka. PREOBRAĆAJ ŽIVOTA I OBIČAJI POD TUĐINSKIM UPLIVOM U XVII VEKU — RUSIJA TRAŽI SVOJ PUT Ruski nacionalni ponos. Istina je da je 13 1 Rusima strogo zabranjeno da odlaze u Evropu. nego rado postupa ju sasvim suprotno i izazivaju neprestano teškoće i raspre. Pavla iz Alepa koji je pos etio Moskvu posle 1660 godine. — Isprva je neprijateljsko držanje stanovništva otežavalo sva ki odnos sa tuđincima. postavljen pored cara umivaonik i peškir. u samoj Moskvi. šubarama. za vreme prijema stranih poslanika. svetina se smeje i posmatra ih radoznalo . ali . ali su oni samo jedan izuzetak. Matvjejev i njihovi sinovi. oni ne samo da neće da poštuju običaje te zemlje. Tuđinci u Moskvi. jes te borba između nacionalne kulture. u Pokrovki. Za Aleksejeve vladavine vlada je. kao što smo rekli. jer se smatra da je svaki tuđinac 13 2 „nečist”. a ponekad nosili čak i rusko odelo. jer su tuđinci više voleli da se nastane u samoj Mosk vi. koje je u početku ostalo nezapaženo. tuđinci su se sprijat eljili s Rusima. i sve jačeg tuđinskog uticaja. tuđince koji poznaju jezik dotične zemlje. 5. ali sad Moskva odlazi da u Njemeckoj S lobodi potraži zabave i vaspitanja. a sagrađena je i jedna reformistička (kalvinistička) crkva. Rusija nije više ona nepoznata zemlja koju j e Herberštajn otkrio krajem XV veka.

ni zahtevaju opreznost. Jedan ukaz iz 1672 godine dokazuje da su tuđinske knjige v eć prodrle u izvesne oblasti Rusije; on „zabranjuje strogo ljudima svih staleža, stanovnicima varoši, posada, predgrađa, okruga, sela i zaselaka da čuvaju javno ili tajno knjige štampane na latinskom ili poljskom jeziku”, i naređuje da se takve knjige predadu vojvodi. Te iste godine pokušava se da se u Moskvi otvori jedna prodavnica tuđinskih knjiga, ali godine 1675 jednom naredbom vlade prekida se odjednom taj pokušaj, sa izgovorom „da je nepotrebno slati u Moskvu tuđinske knjige, jer Moskva ima svoju sopstvenu štamp ariju i izobiluje knjigama”. Ovo su bile crkvene knjige, tada najrasprostranjenije ; no ipak su istoričari zabeležili u toku sto pedeset godina, počev od sredine XVI vek a, na stotinu rukopisa, prevedenih sa stranih jezika, čija sadržina dokazuje da j e radoznalost izvesnog broja obrazovanih čitalaca išla dalje od verskih štiva. V eć tada bogati ljudi počinju da stvaraju svoje biblioteke i da uzimaju učitelje strani h jezika. Usvajanje tuđinskih običaja. — Posledice ovakvih lektira koje su upoznale Ruse sa novim idejama, pokazaće se mnogo docnije. Uglavnom usvojeni su n ajpre običaji, način života, odelo, nakit i ponašanje tuđinaca. Carev dvor je dao primer, a dvorani i bogati trgovci poveli su se za njim. Već za vladavine cara Mi haila, njegova deca nose „nemačko” odelo koje je za njih poručio njihov domaći učit elj Morozov. Godine 1675 jednim dvorskim naređenjem zabranjeno je dvoranima da nos e nemačko ili ma kakvo drugo odelo, da potsecaju kosu, da nose haljine, kaftane il i šešire po tuđinskom uzoru i da tako oblače svoju poslugu; ali sve to nije sprečavalo da u Moskvi krojačke radnje, koje su sve držali Poljaci i Nemci, dobro pazare. I unutrašnjost kuća menja se. Nekadanja ruska izba preobražuje se u evropski dvorac, s a stočićima umetnički izvajanim na poljski način, sa foteljama prevučenim originalnim ve zovima; pozlaćene „nemačke stolice” zamenjuje nekadanje hrastove ili lipove klupe koje su se stavljale duž zida. Kupuju se časovnici pa čak i ogledala; istina, isprva ih prekrivaju svilom da bi se na taj način pokazalo kako oni služe za potrebu a ne za ukras. Umesto nekadanjih slika rađenih na samom zidu stavljaju se pokretne slik e, a krajem toga stoleća čak i portreti rađeni po prirodi; skromniji kupci biraj u štampane slike različite sadržine: verske, moralne, istoriske, satirične, itd.; tak vih slika nalaze koliko hoće na Vrtarskom trgu i na Kapiji Spasa, i to po ceni koj a se kreće od pola kopejke do dve kopejke komad. I zabave se preobražuju. Naročito u časovima dokolice ublažuje se strogost neka danjeg načina života. Već odavno, i pored svešteničkih zabrana, sačuvala se muzika, narodne popevke i običaji nekadanjeg mnogoboštva. Sad se na dvoru pojavljuju akrobati i mađion ičari, igrači i svirači. Pobožni car Aleksej,. nezadovoljan tim novinama, ukida te nove zabave i umesto pesama i profanih

13 3 pripovedaka zavodi crkvene pesme koje prosjaci lutalice pevaju u njegovim odajam a; orgulje su zamenjene crkvenim pojanjem: „dvorana za zabavu” napuštena je radi lova na konjima i lova pomoću sokola. Ali ova reakcija ne traje dugo. Posle ponovnog ve nčanja cara sa Natalijom Nariškin — majkom Petra Velikog — koju je u savremenom duhu vas pitao bojar Matvjejev, carski dvor zavodi, od 1672 do 1675 godine, najsloženiju za bavu — pozorišne pretstave. Reditelj tih pretstava je jedan nemački pastor iz predgrađa, a dekorater je jedan slikar tuđinac. Repertoar je pozajmljen od nemačkih putujućih gl umaca; neka „bibliska radnja” prekida se svakog časa grubim šalama, nepristojnim ljubavnim izjavama, lakrdijašenjem holandskog Pikelheringa ili čulnostima iz kakve „engleske komedije”. Ove predstave održavaju se tri godine, skoro do smrti Aleksejeve. Rusija traži svoj put: Križanićeve ideje. — Tako se krajem XVII veka stvara atmosfera po godna za uvođenje novina. Pa ipak, one izazivaju otpor i negodovanje. Jedan deo st anovništva koje se drži starih običaja udružuje se sa patrijarhom i sveštenstvom na čelu. Ru sija se očevidno koleba između starinskih i novih običaja. Ovo doba opisao je veoma ja snovidno i snažno — što jedan Rus tada još ne bi mogao učiniti — jedan slovenski savremenik, Hrvat Križanić. Veoma obrazovan, Križanić, koji je došao u Moskvu (1646—1657) da propoveda

uniju dveju crkava, vaspitan je u seminaru u Beču, potom u Rimu, gde se pripremao za misionarski poziv; ali on ubrzo pokazuje duboku veru u kulturnu misiju Moskve . To je jedan veliki slovenski rodoljub koji se više svega boji odnarođavanja Sloven a. On zazire od tuđinskog uticaja, pa ma kako on slab bio; on želi da Ruse zaštiti od njegovih posledica, a preko Rusa i naročito preko cara, i sve ostale Slovene. Pa ipak je Križanić, iako je idealizovao slovenstvo, veliki realist koji vidi stvari onakve kakve jesu. Njegovo je načelo da traži put „razuma” između dva sasvim suprotna uti caja, podjednako opasna i između kojih se ruski duh koleba, između grčkog i nemačkog uti caja. Rusija treba samo da izabere; ali, da ne bi ona izabrala nasumce, treba jo j osvetliti put. Grci, to znači jaka reakcija; Nemci, nepromišljeni napredak. Prvi p ut vodi unazad, u mrak; drugi vodi ka primamljivoj budućnosti. Ali, između ta dva pu ta postoji razumni napredak, koji ne kida sa prošlošću c ne nosi u sebi opasnost odrođavanja. Ako su Nemci pristalice svake novine, a Grci protivnici svega što je n ovo, „razum” pokazuje da ništa ne može da bude dobro ili rđavo jedino stoga što je novo, jer ono što je danas staro bilo je nekada novo; dakle, ne odbacujmo ono što je dobro u novome, nego se naučimo da ga zapazimo. U pitanjima vere ne sme biti nagađanja. Za K rižanića, koji je katolik, Nemci su „đavoli” i „zmajevi” koje treba izbegavati i mrzeti; u ov m sporu on je gotov da stane na stranu pravoslavnih. On je manje nepopustljiv ka da se tiče odnosa između nauke i vere i slobode mišljenja, koju dopušta u pitanjima vere . Višim staležima dopušteno je da proučavaju filosofiju, kao što su je proučavali crkveni oc i. Ne treba odricati svako učenjaštvo i propagirati neznanje, kao što čine Grc i; ne treba se protiviti slobodi

13 4 propovedanja koju zastupaju Nemci, ali je treba ostaviti episkopima, je r oni jedini dobro poznaju načela hrišćanskog morala. Ne treba prezirati isposništvo, k ao što čine Nemci, da bi se predalo telesnim uživanjima, ali treba u isti mah izbegava ti licemerstvo i sujeverje Grka. Iako ih ne treba slušati kada u politici preporučuj u da se u svemu podražava Turskoj, ipak je nepravedno smatrati da je nečovečno i varva rsko sve što je tursko. Iako ne treba potcenjivati snagu ruske države, ipak je ne tr eba raspirivati i verovati u bajke i smešna pripovedanja grčkih obožavalaca koji naziv aju Moskvu „trećim Rimom”; moć ruske države ne razlikuje se niukoliko od moći ostalih zemalj a. Križanić smatra da su najopasniji neprijatelji Nemci, zbog nadmoćnosti njihove kulture , njihove obdarenosti, zbog svih pozitivnih i primamljivih strana njihovog karak tera, koji i on sam ceni. On rado priznaje da su Sloveni na sredini između divljak a i prosvećenih naroda, i povlači između Nemaca i Slovena ovo poređenje: „Naša spoljašnost ni e privlačna, a tuđinci su lepi, i zbog toga se oni gorde i ponose; mi smo zatvoreni u sebe, a oni su rečiti; mi smo spora duha i prostodušni, dok su oni prepredeni. Mi smo neumereni i rasipni, ne vodimo računa o svojim troškovima i prihodima, i mi samo rasipljemo i traćimo svoju imovinu; a oni su štedljivi i grabljivi, i u svemu traže s amo dobiti. Mi smo leni, mi ne volimo ni učenje ni rad; a oni su vredni i iskorišćuju svaki trenutak. Mi se zadovoljavamo svojim grubim odelom i skučenim životom; a oni s u rođeni u bogatim i raskošnim zemljama. Naše reči i naše misli su jednostavne kao što su i naša dela; mi se svađamo, pa se potom mirimo; a oni su podmukli, licemerni, osvetlji vi, pogled im je neiskren, oni nikada ne zaboravljaju uvredu i do smrti traže pril iku da se osvete.” Razume se da je sasvim prirodno što Sloveni teže da podražavaju tuđincima koji ih zasenj uju: „Pošto nam je jezik nesavršen a duh siromašan, oboje skoro bez ikakve lepote, mi s e divimo rečitosti, duhovitosti, umu, veštini da se zabavljaju i veštom laskanju drugi h; oni nas love u svoje mreže kao što lovci hvataju ptice; oni nas zauzdavaju, stežu n as za vrat i teraju nas da jurimo kolikogod oni hoće.” Da li se treba predati bez bo rbe? Kako se treba boriti? Iako Križanić nije ubeđen da se Sloveni mogu izjednačiti sa E vropljanima, on zna da i pored svih njihovih prirodnih nedostataka, koji im toliko škode, oni imaju i svojih dobrih osobina. Najglavnija je njihova mlado st, jer se pred njima otvara čitava jedna budućnost. „Kao i pojedinac, i narodi se spo

ro prosvećuju. Potrebno je mnogo vremena da oni upoznadu istinu i napuste rđava shva tanja i zakone.” Na Slovene se može veoma lepo da primeni teorija o „dobima starosti” ri mskog istoričara Florusa: „Neka se niko dakle ne usudi da kaže kako su nauke nedostupn e nama Slovenima usled izvesne kobne sudbine, i da učenjem nećemo i ne možemo postići us peha u tome. Nisu za godinu dana ni za jedan čas drugi narodi stekli svoje znanje, nego su se učili postepeno, ugledajući se na, jedne i na druge.” Križanić tvrdi da je Rus ija na pragu prosvećivanja, jer nauke počinju da

13 5 cvetaju onda kada država dostigne vrhunac svoje moći; a taj trenutak se p ribližuje. Na ovome proročanstvu zasniva on svoju duboku veru u posebnu misiju Rusije prema S lovenima. Ostali Sloveni nemaju svoje otadžbine, te jedino će Rusi moći da okupe rastu reno stado. Ali da bi izvršila svoj zadatak, Rusija treba da se i sama brani od od narođavanja. U ovom pitanju Križanić gubi svoju uobičajenu umerenost i oštro napada svako pozajmljivanje od tuđinaca. Rusi moraju po svaku cenu sačuvati jednostavnost svojih običaja. Istina je da su njihovi domovi sa niskim prozorima malo ugodni, i kada s e u njima založi vatra, dim usled nedostatka dimnjaka ostaje u sobama, ne do pušta da se vidi i šteti vid. Ali domovi tuđinaca navode čoveka na lenost; mermer ni pod u njima blista se poput oltara i „ne može čovek ni da pljune na pod a da odmah ne dođe služavka da ga obriše”; i ne treba se ugledati na Nemce koji „da bi samo održali čist , ne plaše se nikakvog umora”. Istina je da rusko odelo ima izvesnih nezgoda: ono je neukusno, teško i staje mnogo novaca; ono primorava čoveka da sakriva svoju džepnu ma ramicu u šubaru, da novac drži u ustima, noževe i hartije u sarama čizama, što izaziva odv ratnost i potsmeh tuđinaca, dok je evropsko odelo prilagođeno potrebama i veoma ugod no; ali se u inozemstvu moda menja svake godine; zato Križanić preporučuje Rusima da s tvore novu nošnju ugledajući se u isti mah i na istočnjačka i na zapadnjačka odela. On pre poručuje takođe da sačuvaju svoj način života: „Rus, pošto se naspavao kako tako na nekoj klu i ili na svojoj peći, u potpunom odelu pod pokrivačem ili na slamnjači umes to dušeka, juri od ranoga jutra svome poslu ili u službu caru. Međutim, Zapadnjak se i zležava do podne u svome toplom i mekanom krevetu; čim ustane, on seda za doručak i pr edaje se dokolici” — Križanić ovde pobija ono što je maločas tvrdio — „i u svojim trenucima dokolice zabavlja se igrama, pesmom i muzikom. Viši društveni re dovi plivaju u izobilju, dok radnici grcaju u bedi; ali u Rusiji, hvala Bogu! sv i, i najbogatiji kao i najubogiji, jedu raženi hleb, ribu, meso i zadovoljavaju se kvasom, kada nema piva, te je tako sudbina seljaka i radnika bolja u Rusiji neg o u mnogim drugim zemljama.” On odobrava onu vrstu socijalizma koju pretstavljaju zajedničke obaveze stanovništva prema državi; u Rusiji svi služe državi i rade za državu: „Seljaci oru zemlju i stvaraju hleb, vojnici podnose glad i stud, prolivaju svoju krv i daju svoj život za otadžbin u. Plemići ratuju, sudovi sude, saveti većaju i pomažu caru i narodu svojim mišljenjem i radom. Sveštenici i monasi mole se Bogu za grehove svojih bližnjih.” Jedino trgovci i intelektualci ne služe ničemu. Trgovci, kao i besposleni deo plemića, jesu neradnici; intelektualci, izuzev jednog malog dela potrebnog za državnu službu, samo su „parazit i”. Pa ipak, iako se izjašnjava za samodržnu vladavinu, Križanić ne želi da car zloupotreblj uje svoju vlast. On mu savetuje da vrši samo umerenu vlast, ograničenu „slobodama” ili p ovlasticama koje su dobili razni društveni staleži, i u tome duhu on sastavlja za Al ekseja jedan govor namenjen narodu na trgu Lobnoe, čiji program potseća u mnogome na program Petra Velikog. Križanić je jamačno nameravao da zauzme položaj

13 6 jednoga od dvojice „filosofa” koje car treba da ima pored sebe „da mu kazuju istinu”; zn

a se da je on ovu neobičnu ulogu imao da vrši ne u Moskvi, nego u Tobolsku kuda ga j e vlada, malo naviknuta na političke rasprave u kojima je uvek podozrevala, iako n ejasno, neku skrivenu opasnost, radije poslala. U očima Moskovljana ovaj Sloven, koji je branio narodnu kulturu, rasuđivao je i sam kao kakav tuđinac, jer su oni većinom bili nesposobni da shvate širinu njegovih zamisl i i oduvek su smatrali za podozrivo ono što im je bilo nerazumljivo. Ono što je kod Križanića dragoceno za savremenog istoričara, bilo je opasno za tadanju Moskvu. Jer, k ao obrazovan i dovoljno nepristrasan posmatrač, Križanić se nije ustezao da ocrta živu i istinitu sliku mračnih strana ruskoga života, onih strana koje će upravo iščeznuti. Ruska kultura je spremna da izvrši ono što joj on savetuje, a to će reći da primi i usvoji um erenu količinu tuđinskih pozajmica, te da se zaštiti od nepromišljenih pozajmica. Ali je to usvajanje preteško i prekasno; u okvir stare tradicije može se uneti samo malo s tvari. Složen i znalački program što ga je Križanić preporučivao ne može se više ostvariti, t Rusija, umesto da pođe preteškim „srednjim” putem, otići u krajnosti; pa ipak, ni jednoga trenutka neće ruski narod, kao što bi se moglo dogoditi malim slovenskim narod ima, doći u opasnost da izgubi svoje nacionalno obeležje. 6. CRKVENA REFORMA I CRKVENI RASCEP (ŠIZMA U XVII VEKU) Jedan od pokušaja da se nađe „srednji” put, koji bi doprineo razvitku originalne narodne kulture, učinjen je u oblasti koja je bliska narodnoj psihologiji, a to je vera. Taj pokušaj pokazuje veoma jasno zašto Križanićev savet nije mogao da bude primenjen na Rusiju njegovoga doba. Sredinom XVII veka „smešne bajke” XVI veka liče na anahronizam; ali je opasno dirati u n jih, jer u oblasti vere i religije vlada krajnji konzervatizam. Zato, kada pobožni car Aleksej stavi sebi u dužnost da obnovi narodnu crkvu, on mora da pođe jednim no vim putem. Pošto on voli estetsku stranu verskih obreda i želi veličanstvenost i lepot u, nada se da će tim putem oživeti jednu formalističku crkvu i obrednu veru. Oko njega se okuplja čitava grupa mladih sveštenika koji idu za istim ciljem: njegov lični ispo vednik, Stepan Vonifatjev, jedan prijatelj ovoga, Ivan Neronov iz Nižnjeg - Novgor oda, nekoliko zemljaka Neronova, protopop Avakum, obdaren znatnim književnim sposo bnostima i mnogi drugi. Ova grupa trudi se da oživi veru približujući se vernima jedni m načinom sasvim neobičnim za ono doba, besedom koja se govori u samoj crkvi, koja j e prema Križanićevu tvrđenju jako omiljena kod Nemaca, ali koju Grci osuđuju. Ova nov ina jako se sviđa pastvi; svetina koju besede Neronova privlače u Kazanjsku sabornu crkvu toliko je velika, da crkva ne može da je primi; narod se tiska u porti, penj e se na prozore; slušaoci plaču razneženo, a i sam propovednik ne može da zadrži jecaje . Ranija ruska crkvena služba je potpuno nerazumljiva

13 7 vernima. Sveštenik i njegovi pomoćnici gledali su u njoj samo jednu formalnost koju je trebalo izvršiti, te su se žurili da što pre završe liturgiju: oni su pevali i čitali m olitve u nekoliko glasova jednovremeno; prisutni nisu ništa razumevali, te nisu ni slušali. Grupa reformatora želela je da na veoma blag način oživi taj obred, da ga učini razumljivijim i prisnijim vernicima. Ali i pored sve njihove umerenosti, izazval i su živo negodovanje stare svešteničke generacije: „Vi ste licemeri, — zamera im jedan mo skovski sveštenik, — vi širite jednu novu jeres, zavodite pevanje u jedan glas i poučava te ljude u samoj crkvi. Mi nikada nismo besedili u samoj crkvi, nego izvan nje. Licemeri, nečastivi je u vama!” Ova grupa bila je izabrala „srednji put” i nasula u star e mešine novo vino. Videćemo zašto ovaj put nije odveo ničemu. Patrijarh Nikon pripadao je ovoj grupi i slagao se sa njenim shvatanjima o narod noj religiji, i carev ispovednik Vonifatjev preporučio ga je Alekseju za patrijarh a. Kada je postao patrijarh, došao je brzo u sukob sa svojom grupom na davnašnjem i uvek živom pitanju štampanja crkvenih knjiga. Ove knjige, proizišle iz jedine državne štamparije koja se zvala Pečatnij dvor, bile su rđavo otštampane; njihov tekst bi o je pun varijanata. U XVI veku, da bi se ispravio taj tekst, doveden je u Moskv u Maksim Grk; ali su njegove ispravke pobudile živo negodovanje; u očima Moskovljana

, dirati u neko slovo Evanđelja, značilo je vršiti skrnavljenje. Početkom XVII veka učinjen je nov pokušaj popravljanja teksta. Ovoga puta dovedeni su Rusi, učenici Kijevske duhovne akademije koji, pošto su imali nešto pojmova o jednoj tada malo rasprostranjenoj nauci, gramatici, htedoše da razjasne smisao teksta. Proučav ajući tradicionalni tekst oni su otkrili ne samo pogreške prepisivača, nego i umetke k o zna kakvoga porekla koji su se razlikovali od originalnih grčkih tekstova , ali saglasni sa jednim jamačno veoma starim običajem ruske crkve. Osuditi te u metke kao pogreške, to je za jednoga Kijevljanina, kao i za jednoga Grka, značilo bi ti u Rusiji optužen za jeres. Jer za Moskovljane neobičnosti ruskog bogosluženja bili su najbolji dokaz da je ruska crkva, nasuprot grčkoj, ostala na pravom putu. Kada je ona postala narodna sredinom XVI veka i kada je dobila zadatak da čuva pravosla vlje čitavoga sveta, ona je baš tada izjavila da jedino njene posebnosti ispravno tumače verske dogme, te je zato ona odbila od sebe grčku crkvu. Zbog toga s u Kijevljani, hoteći da povrate ugled Grcima izjavom da oni ne samo da nisu bili j eretici, nego da je u njih bila prava vera, i da moskovski patrijarh treba da st upi u vezu sa četvoricom drugih istočnih patrijaraha, izazvali žestoku prepirku. I upr avo za vreme te prepirke izabran je Nikon za patrijarha. Posle iscrpnog proučavanj a toga pitanja, on je raskinuo sa svojim nekadanjim prijateljima, nacionalistima , i povučen svojom odlučnom i bujnom naravi, opredelio se bezuslovno za Grke. On je ča k prekoračio granice potrebnoga: „Nikon je — napominje jedan istoričar šizme, Kapterev , — zaveo kod nas grčke amvone, grčko episkopsko žezlo, grčke kamilavke i mantije, g rčke melodije crkvenog pojanja. On prima grčke slikare i zlatare, počinje da zida mana stire po grčkom uzoru; on ima prijatelje Grke i sluša njihove savete.” Na crkvenom sab oru godine

13 8 1656 Nikon ide čak dotle da izjavljuje kako „ma da je Rus i sin Rusije, on ima veru i shvatanja jednoga Grka.” Razume se da mu pristalice narodne religije živo zameraju zbog ovakvog držanja: „Ti odobravaš zakone tuđinaca i prihvataš njihova učenja, — kaže mu Ne ov, — a ranije si nam ti sam ponavljao da su Grci i Malorusi izgubili veru i snagu , i da su njihovi običaji rđavi. A sada su oni za tebe sveci i učitelji vere.” Ono što lep o karakteriše Ruse toga doba, to je da su oni nesposobni da, usled nedostatka nepr istrasnosti, nađu rešenje te čudne prepirke. Kada su godine 1645 car i Nikon zatražili s avet od grčkoga patrijarha Pajsija, ovaj im je prosto odgovorio da su crkveni obre di posledica istoriskoga razvitka pojedinih crkava i da nemaju nikakve veze sa v erskim dogmama. On „hvali shvatanje” Moskovljana koji se plaše i najmanje greške, ali „ispravlja njihovu name ru”, jer hoće da dokaže kako „šizmatici nisu jeretici”. No u Moskvi nijedna od dveju grupa n e može da prihvati to gledište; obe grupe veruju da verski obredi imaju skoro mađi jsku snagu da obezbede spas duše i da udaljavanje od njih znači izgubiti dušu. Nikon potom uspeva da dovede u Moskvu istočne patrijarhe i privoleva ih da bace an atemu na pristalice narodne crkve. Dvojica od njih, antiohiski i aleksandriski, prisustvuju crkvenim saborima 1666 i 1667 godine; oni shvataju i čine ono što se od njih očekuje. Vlada j e konačno odbacila učenje o „srednjem putu” i pošla jednim od „krajnjih” puteva podražavanja, im putem. Tako je izvršen onaj važni događaj u ruskoj istoriji, rascep između nacionalne crkve, koja je postala narodna, i zvanične crkve, koja je teoriski u pravu, ali n ema više u svojoj pastvi iskrenih vernika. Posledice ovoga videće se za vladavine Pe tra Velikog. Patrijarh Nikon pobedio je protivnike crkvene reforme, i car Aleksej, i pored sv oje naklonosti prema nekolicini članova Neronovljeve grupe, stao je na njegovu str anu. Nikon ima manje sreće kad je prišao rešavanju pitanja o odnosu između crkve i države i pokušao da obnovi papsko učenje iz srednjeg veka, te da dokaže kako je svešteničko dosto janstvo iznad kraljevskoga. Aleksej ne može da trpi takvo učenje, te je Nikon, čije je neutoljivo slavoljublje izvelo iz strpljenja „preblagoga” cara, postao žrtva svoga pokušaja da stavi crkvu iznad države. Petar Veliki s

etiće se toga kada se bude odlučivao da od crkve načini jednu državnu ustanovu. 7. DUHOVNI ŽIVOT U XVII VEKU Prosveta. — U prosveti, kao i u veri, tragovi nekadanje nacionalne kulture počinju d a se gube pod nadiranjem jedne više kulture, čije neizbežno usvajanje zahtevaju i savr emene potrebe i zahtevi tehnike. „Neznanje ruskoga naroda — kaže Margeret — jeste izvor njegove pobožnosti. On ne zna ni za škole, ni za univerzitete. Jedino sveštenici uče omladinu čitanju i pisanju; no malo nj ih se tim bave.” Ova slika je tamna, ali tačna. Tek sredinom toga stoleća, da bi mogla suzbijati versku propagandu,

13 9 vlada pomišlja da osnuje u Moskvi jednu školu, makar ona bila i osnovna. Videli smo da je vlada, usled nedostatka učenih Moskovljana, dovela iz Kijeva učene ljude sumnj ive vere. Da bi se ona suprotstavila latinskom učenju Kijevske duhovne akademije, otvoren je godine 1645 u Moskvi tečaj grčkog jezika. Posle toga, godine 1648, Fjodor Mihailovič Rtiščev otvara u Svetoandrejskom manastiru, koji je on sam osnovao, jednu školu u kojoj ukrajinski kaluđeri predaju, osim slovenske i grčke gramatike, još i retoriku i filozofiju. Ali ova škola nije dugo radila. Od 16 50 do 1665 školski razvoj se zaustavlja. Pojava verskoga rascepa (šizme) daje mu nov polet. Crkveni sabor iz 1666—1667 godine naređuje svima sveštenicima da nauče čitanju i p isanju bar svoju rođenu decu: „Neka oni prestanu da trguju sa svešteničkim položajima — kaže n — i da stvaraju sveštenike od seljaka neznalica, od kojih nekoji ne umeju čak ni sto ku da čuvaju. Kako bi oni mogli da budu pastiri ljudi? Otuda i potiču rascepi i nemi ri u crkvi Gospodnjoj.” Pa ipak, prosečni Rus je ubeđen da je prava opasnost imati mno go znanja: „Ne trudite se da vešto umujete, braćo, — može se pročitati u jednom savremenom z apisu — nego ostanite smerni. Ako te neko zapita da li znaš filozofiju, ti mu odgovo ri: Duh jelinski meni je nepoznat, ja nisam čitao retore i astronome, i nikada n isam zborio sa visokoučenim filozofima. Ja proučavam svete knjige zakona o milosrđu da bih oslobodio greha svoju grešnu dušu.” Još i krajem XVII veka raspravlja se ozbiljn o o tome da li treba naučiti bar osnove gramatike, retorike, filosofije i teol ogije da bi se razumelo Evanđelje, ili pak služiti Bogu u punoj „prostodušnosti” i či tati Sveto pismo ne razumevajući mu smisao. Od godine 1660 počinje se najzad priznavati korisnost škole. Ali, kakva ona treba da bude? Pristalice staroga pravoslavlja zahtevaju isključivo izučavanje grčkoga jezika , dok zastupnici zapadnjačkih ideja traže da se osnuje jedna „Akademija” po uzoru na Kijevsku, i da se u njoj predaje latinski. Posle dugoga kole banja vlada se odlučuje za jedno srednje rešenje: ona usvaja jedan obiman program, a li određuje da nastavnici budu Grci. Godine 1685 stižu braća Lihudi, dva Grka za koje je patriarh dao pristanak i koji su izučavali više škole u Veneciji i Padovi. Godine 1 687 učenici obeju škola povereni su njima, i tako je osnovana Akademija „sloveno - lat insko - grčka”. Isprva vlada nju iskorišćuje za ciljeve cenzure i policije. Pretvorena u neku vrstu istražnog suda, ona vrši nadzor nad svim privatnim nastavnicima stranih jezika. Jedino oni koji su učili u njoj imaju pravo da imaju poljske, latins ke i nemačke knjige i druge luteranske i kalvinističke spise, da raspravljaju o religiji i da priređuju javne rasprave o veri. Strani naučnici pretstavnici „slobod nih nauka podvrgnuti su strogom nadzoru. Oni koji čuvaju knjige o „mađiji, vradžbinama i čarolijama” i druge knjige koje je crkva osudila izlažu se opasnosti da budu spaljeni . Čak ni braća Lihudi nisu mogli da ispune ono što se od njih zahtevalo. Videćemo kakva je bila njihova sudbina i sudbina Akademije za vladavine Petra Velikog. Oni nika da nisu ni predavali teologiju, jer već 1694 godine otpušteni su zato što su „uneli u pr oste duše latinske nepravde”. To je dokaz da čak ni ona škola na koju su pristali

14 0 izvesni tradicionalisti ne može da se trpi u Moskvi i da je ona u nemogućnosti da pr uži Rusiji ma i najmanji delić nauke. Na tome polju Petar Veliki imaće da počne ispočetka; on će morati da jednim mahom zavede evropsku nauku. Naučna znanja. — S obzirom na potpun nedostatak viših i srednjih škola i na premalen bro j osnovnih škola, ne može se očekivati da su naučna znanja u Rusiji XVII veka bila na ve likoj visini. Aritmetika je jedna od najmanje rasprostranjenih nauka, čak i među stručnjacima. Zna s e sabiranje i oduzimanje, ali množenje i deljenje ostaju sasvim nerazumljivi. Teško se shvataju razlomci: školovan Rus ume da podeli jedan broj samo sa dva ili tr i; posle toga on deli delove na isti način („polovina od polovine”, „polovina polovine jedne polovine”, itd.); da bi sabrao i oduzeo razlomke, on ih zamenjuje c elim brojevima, uzimajući za osnovnu jedinicu najmanji razlomak. Izlažući prosto pravi lo o deljenju sa tri, poslednji triumf nauke, pisac jedne računice oduševlja va se mađijskom snagom „zlatnog preseka”: ako se na dva određena mesta stave dat e količine, traženi rezultat se dobiva na neki način, ali ni sam pisac ne može da kaže zašto i kako. Tek u XVIII veku pojaviće se savršeniji udžbenici. Tek godine 1647 arapski br ojevi zamenjuju u jednom ruskom udžbeniku stara slovenska slova za oznaku brojeva i tako omogućuju desetični račun; ali još i godine 1676, pod izgovorom da jedna zbirka l ekarskih recepata bojara Matvjejeva sadrži „cifre”, njegovi neprijatelji pretresaju mu celu kuću da pronađu tu knjigu „opasnu i protivnu zakonu Božjem”. Euklidova geometrija ostala je nepoznata sve do vladavine Petra Velikog. Tadanji udžbenici za geometriju, koji su ustvari samo knjige o geodeziji i zemljomerstvu, sasvim su nesposobni da objasne kako se premerava ma koja površina; površina ma kog a trougla izračunava se množenjem njegovih strana sa polovinom treće strane; da bi se izračunala površina kruga, izračuna se površina kvadrata koji ima isti obim. Uostalom, r ukopisi tih udžbenika za geometriju pre Petra Velikog toliko su izmenjeni prepisiv anjem da i ovi prosti propisi postaju nerazumljivi. O astronomiji, razume se, ne zna se ništa. Pomoću nekoliko praktičnih načina, „mesečevog kruž nja” i „sunčevog kruženja”, određuju se datumi pokretnih praznika; osim ovo nekoliko pojmova tačnih za svoje doba, svi drugi, kako u astronomiji tako i u kosmografiji, pozajm ljeni su od Vizantije, gde su bili mnogo oskudniji nego kod starih Grka. Tako na primer, egipćanski kaluđer Kozma ustao je u VI veku protivu onih koji se „usuđuju da ob jašnjavaju položaj i oblik sveta skolastičkim silogizmima, da dokazuje sferno i kružno k retanje neba, i koji hoće da geometriskim proračunavanjima zasnovanim na sunčevim i me sečevim pomračenjima odrede oblik i položaj zemlje”. Ovim znanjima iz kojih se rađa „oholost” on je suprotstavljao svoja shvatanja; on je „iz Svetoga Pisma” saznao da je zemlja, poput Mojsijevog prestola, ravna četvorougaona površina, dvaput duža od svoje širine; na ivicama zemlje uzdiže se jedan zid koji se pri vrhu zaobljava i tako stvara nebes ki svod gde obitavaju Bog i njegovi sveci;

14 1 anđeli šalju na zemlju kišu koju najpre prikupe u svojim trubama; oni pokreću i zvezde. U XVI veku prodire u Moskvu pojam o devetoro nebesa za koje su prikačene zvezde, n ebesko plavetnilo i gornji nebeski svod; kretanje zvezda potčinjeno je zakonima i vezano za sudbinu ljudi. Tadanje moskovsko stanovništvo, sa Maksimom Grkom na čelu, protestuje u ime slobodne volje protivu toga astrološkog fatalizma; ako s e sve u svetu zbiva prema neizbežnom kretanju zvezda, onda nema ni greha ni vrline . U XVII veku jedan kijevski naučnik, Simeon Polocki, pokušava da izmiri slobodnu vo lju sa neminovnošću, ne odričući se ipak glavne astrološke ideje: uticaja zvezda na čovekovu sudbinu. Imena Kopernika, Keplera, Galileja i Njutna još su nepoznata u Rusiji: Petar Veliki prvi će izgovoriti Njutnovo ime. Osnovni pojmovi iz prirodnih nauka, koji stižu u Moskvu tek u XVII veku, pozajml jeni su od srednjevekovnih enciklopedista XIII i XIV veka. Dotada su se Moskov ljani zadovoljavali vizantiskim teorijama koje potiču iz prvih vekova hrišćanst va. Vizantisko delo Fiziolog, koje je prodrlo u Rusiju zajedno sa prevodom Kozmo ve teorije, crkva je zvanično priznala. Ali, dok je u zapadnoj Evropi ovo delo

bilo veoma rasprostranjeno i postalo opšte dobro srednjevekovne misli i umet nosti, kao i neiscrpna riznica za propovednike, koji su u njemu tražili simbole, i za umetnike, koji su ih ovaploćavali, — u Rusiji je ono ostalo zatrpano u manastirs kim knjižnicama i nije se upotrebljavalo sve do XVII veka, kada je otpočeo kijevski uticaj. Ovo je tada zamenjeno jednim novim delom, srednjevekovnim Bestiariumom ( Knjiga o životinjama), iz koga su simboličnost i tajanstvenost isključene, ali koje još ne sadrži nijedne pozitivne opaske evropske nauke. Medicina i farmacija imaju, silom prilika, praktičnije obeležje. Od XVI veka tuđinski lekari sve su češći na carskom dvoru. U XVII veku pojavljuju se vojni lekari. A li tek godine 1672 odobrava se slobodno izdavanje lekova iz druge moskovske apot eke. Tada takođe tuđinski lekari počinju da imaju ruske učenike. No u tom pogledu Rusija je još uvek privržena starinskim shvatanjima. Ni Vezalova Anatomija, ni Harvejeva F iziologija nisu poznate u Rusiji. Godine 1661 lekari farmaceutskog prikaza odobr avaju rukopis jednoga Vrta svežine ili Cvetnoga vrta, koji je preveden sa jednoga latinskog izdanja iz XVI veka, a čije se nemačko i zdanje pojavilo 1672 godine; u tome delu se i dalje govori o mađijskoj snazi i oso binama dragoga kamenja, o načinu kako da se razlikuju dobri dani od rđavih, kako da se nađe sreća među ljudima i da se sazna pol deteta koje će se tek roditi, itd. Najraspr ostranjeniji udžbenik za farmaciju je takođe prevod, čiji je original izdat godine 153 4. Istina je da se ruska farmakopeja neprestano dopunjuje narodnim receptima, ko ji su često zasnovani na dragocenim oprobanim zapažanjima i koji iskorišćuju lekovitost biljaka. Dodajmo da su sva ova znanja, više manje sumnjiva i sakupljena u zastarelim izdanj ima, dostupna samo veoma ograničenom broju čitalaca iz viših društvenih redova. U narodu se naučna znanja javljaju u obliku bajki, poslovica i

14 2 narodnih pesama, i u tim narodnim umotvorinama književni izvori mešaju se sa mnogobožačk im predanjem i hrišćanskim povestima. Književna znanja. — U oblasti istorije, Rusija poznaje, sve do kraja XVI veka, samo letopise pisane po ugledu na grčke hronike. Godine 1512 jedan udžbenik opšte istorij e, zajedno sa istorijom Slovena, sastavljen u južnoslovenskim zemljama, prer ađen je za ruske čitaoce i dodat mu je kratak pregled ruske istorije sastavljen u ro doljubivom nacionalnom duhu: to je Hronograf. Sto godina docnije, godine 1617, k ada su zapadnjački i latinski uticaji potisnuli južnoslovenske i grčke uticaje, Hronog raf je prerađen prema poljskim i latinskim podacima; dodati su i novi pojmovi iz k osmografije i obaveštenja o istoriji zapadne Evrope, sve do Reformacije i otkrića Am erike, kao i o ruskoj istoriji pre Dmitrija Samozvanca. U toku XVII veka ovo izd anje Hronografa neprestano se uvećava, naročito ukoliko se tiče geografij e (Geografija od Merkatora prevedena je 1630 godine. Godine 1674 izlazi prvi udžbenik za rusku istoriju, Sinopsis, sa čisto autokratskim i pravoslavnim obeležjem. Ova nauka izgleda da se više obrađuje i uživa veću potporu nego druge, ali osnova istoriskog izlaganja ostaje i dalje puna legendi i bajki. U književnosti, gramatika, čija je važnost zvanično priznata početkom XVII veka, zauzima prvo mesto. Godine 1634 pojavljuje se prvi moskovski bukvar od Vasilija Burceva, ali je to samo preštampavanje jednoga bukvara izdatog u Vilni 16 21 godine. Bukvari su jedina svetovna izdanja moskovske državne štamparije koji se r asturaju u priličnom broju. Od 1648 do 1651, a to će reći za četiri godine, izišla su tri njegova izdanja, 9.600 primeraka; od 1678 do 1689 godine, a to će reći za dvanaest godina, izdato je čak 25.000 primeraka. I drugi udžbenici prodaju se isto tako dobro: Časlovac u 36.000 i Psaltir u 18.000 primeraka . No i pored svega toga, kada se saberu sve ove osnovne knjige, dolazi po jedna knjiga na 2.400 stanovnika. Iako se uči čitanje, gramatika se malo proučava. Gramatika iz 1648 godine nije ponovo izdata, i treba sačekati 1721 godinu pa da se ona pros to preštampa. To je gramatika Meletija Smotrickog, objavljena prviput u Vilni godi

ne 1619, i ona je postavljala pravila crkvenoslovenskog jezika dopuštajući upotrebu i izvesnih reči iz jezika koji se govorio u Južnoj Rusiji. Ovaj slovenski jezi k je stara veštačka tvorevina, zajednička svim Slovenima, i njega su veoma davno z aveli slovenski apostoli Ćirilo i Metodije; on se dugo očuvao usled upotrebe u crkvi . Ruski učeni ljudi koristili su se ovim gotovim jezikom pomoću koga su se u XIV i X V veku raširila u Rusiji mnoga dela što su preveli Srbi i Bugari .No iako je ovaj je zik bio Rusima prisan i razumljiv, on je za Ruse kao i za ostale Slovene ostao s amo jedan uobičajen i veštački stvoren dijalekt; to je jezik sveštenstva, crkve i povlašćeni h staleža. Uporedo s njim razvija se u XVII veku bogat narodni jezik, ne samo govo rni, nego i u pisanim spomenicima, u aktima i čak u književnim delima (memoarima, po litičkim pamfletima, itd.). Književnici stare škole protive se razvitku ovoga jezika k oji počinje da biva književni: „Ja mislim — piše u XVI

14 3 veku na starom crkvenoslovenskom jeziku Zinovij Otenski — da su protivnici Hristov i ili prostaci izmislili da uvedu u knjige prostonarodni jezik. Meni se čini da je pristojnije da se narodni govor popravlja pomoću naučnog jezika, nego da se ovaj un ižava unošenjem prostonarodnih reči.” Ovakvo držanje ruskoga sveštenstva bilo je jedan od gl avnih uzroka koji su usporili razvoj ruske nacionalne književnosti i oduzeli r uskoj kulturi jedno od njenih najopasnijih oruđa u borbi protivu tuđinskih utic aja. Stil pisara poklisarskog prikaza, Kotošihina, stil seljaka Posoškova i protopop a Avakuma dovoljni su da dokažu bogatstvo, snagu i gipkost ovoga moskovskog jezika XVII veka, koji se usavršio u kancelarijama Moskve. Ali, kao i drugi elementi rus ke kulture koji su se kasno razvili, i on neće moći da se odupre tuđinskim uticajima. Sa reformama Petra Velikog čitav ruski život biće preplavljen tolikim novim ut iscima i novim idejama, tolikim novim materijalom za zapažanje i proučavanje, toli kim novim potrebama da se izrazi lično duševno stanje, da će ruski jezik, ponesen tom bujicom, biti preplavljen tuđinskim izrazima i rečima. Upadljiv primer nagl e promene koja je nastupila u jeziku daće nam dela onih Rusa koji su za vreme Petr a Velikog odlazili u Evropu, a naročito Memoari kneza Kurakina, o kojima ćemo imati prilike da još govorimo. Ukratko rečeno, pre Petra Velikog naučna znanja su veoma malo rasprostranjena. Čitalac zavisi potpuno od kulturnijih naroda koji mu pružaju prevode, najpre od južnosloven skih zemalja, od Srbije i Bugarske, a potom od ruskih pokrajina potčinjenih Poljsk oj. Ali, ovo su prevodi samo zastarelih dela; prva grupa ovakvih dela, ranijih o d XIV veka, prevode delimično originale koji potiču iz prvih vekova hrišćanstva i koji s u došli u Rusiju preko Vizantije; druga grupa obuhvata zapadnjačke tekstove, ali one po kojima je Evropa živela u srednjem veku i koje je ona već odavno zamenila rezult atima novih odnosno prvih iskustava i otkrića istinski naučnih. Sa vizantiskom i slo venskom književnošću Rusija je zaostala za pet stotina godina; a sa poljskim i kijevsk im delima za dvesta do trista godina. Nije dakle nikakvo čudo što je evropska nauka krajem XVII i početkom XVIII veka, koja se raširila u Rusiji za vladavine Petra Veli kog, potpuno istisnula svoje prethodnice, vizantisku i kijevsku. 8. KNJIŽEVNI I UMETNIČKI ŽIVOT U XVII VEKU U književnosti i umetnosti XVII veka naći ćemo, samo još jače istaknuta, ista obeležja kao u prosveti. Književnost. — Istorija ruske književnosti, sve do kraja doba Petra Velikog, može se podeliti na četiri perioda: period starih epskih legendi, čiji su se tragovi s ačuvali samo u narodnoj poeziji i narodnim umotvorinama; — period prerađivanja hrišćanske srednjevekovne poezije (legende, priče i povesti ili takozvane „lutajuće” sadržine); — perio d novih zapadnjačkih uticaja, za kojim je nastalo buđenje osećanja, lirizma i prvih po kušaja ličnog stvaranja; — period ropskog podražavanja Zapadu. Nas ovde interesuje treći p eriod, onaj koji pada u

14 4 XVII vek i koji će biti prekinut reformom Petra Velikog. Periodi stare epske po ezije koja je cvetala na dvorovima feudalnih kneževa i poezije hrišćanskih legendi već s u minuli: prvi je već odavno zaboravljen, a drugi, veoma zakasnio i koji uostalom nije u Rusiji imao isti razmah kao na Zapadu, pripada XVI veku. Sa njim je iščezao u ticaj hrišćanskih legendi iz prvih vekova hrišćanstva koje su došle preko Vizantije; iščezli u i svetovni romani čija je sadržina uzimana iz starih indiskih priča, iz Budine poves ti, iz Trojanskog rata, iz ratova Aleksandra Velikog, iz podviga vizantiskoga ju naka Digenisa, koji su došli u Rusiju u južnoslovenskim prevodima iz vremena od XI-H V veka, često u obliku zagonetaka iza kojih se nalazio njihov ključ ili u obliku pri povedaka koje se odvijaju kao klupče. Razume se da ima tragova svega toga u XVII p a čak i u početku XVIII veka, a to će reći u trenutku kada ta književnost silazi iz viših dr uštvenih redova u narodne slojeve; ali glavna obeležja ruske književnosti XVII veka na laze se drugde. Dijalozi i povesti u stilu priča iz Hiljadu i jedne noći ustupaju mesto dugačkim prip ovetkama sa zamršenim zapletom; sadržina „spasonosna za dušu” i „moralistička” zamenjen e „dirljivim” i „smešnim”, a to će reći da lirizam i ironija počinju da se uvlače u rusku knj t. Pojavljuju se „prijatne” ili „ljupke” povesti u kojima se govori o „slavnim” kraljevima, o hrabrim vitezovima, o lepim princezama, o princu Bovi, o Mageloni, o Petru „sa z latnim ključevima”. Ovi romani, u glavnom prevedeni, otkrivaju ruskom čitaocu da osećan je može da bude predmet književne analize. Pojava originalnih ruskih pripovedaka pr e Petra Velikog i u početku njegove vladavine dokazuje da je ova tuđinska književnost potstakla interesovanje publike. Mornar Vasilije i Neustrašivi konjanik Aleksandar , poput njihovih tuđinskih uzora, zaljubljuju se, sastavljaju čak i ljubavne stihove , preživljuju čitav niz avantura i naposletku se sjedinjuju sa draganama za kojima v atreno žude. Ali, treba napomenuti da su u svim ovakvim originalnim pripovetkama j unaci naučili veštinu ljubavi za vreme nekog putovanja po inozemstvu; jer pisac se još ne usuđuje da traži tako tanana osećanja u Rusiji svoga vremena. Za vlada vine poslednika Petra Velikog, ove skromne i naivne pokušaje, koji su dirljivi zbo g iskrenosti i svežine osećanja, potisnuće prevodna književnost. Plastične umetnosti. — Među umetnostima, arhitektura ima sasvim izuzetnu važnost. Tesno vezana za klimu, za materijal koji se upotrebljava pri zidanju i za životne okolno sti sredine, ova umetnost u svima zemljama ponajpre može da postane nacionalna i n ezavisna. U Rusiji se prvi predznaci njene nezavisnosti mogu nazreti u crkvama s agrađenim za vreme kijevskog perioda po vizantiskim uzorima. Pravi ruski arhitekto nski stil razvija se konačno i izrazito ne u građevinama od kamena, nego u građevinama od drveta, i on usvaja sredinom XVI veka oblike koji su svojstveni toj vrsti gr ađevina. Ali, u XVII veku, crkva kritikuje taj nacionalni stil čiji je najsav ršeniji primer crkva Vasilija Blaženog u Moskvi; on joj se ne čini saglasan sa tradicionalnim vizantiskim

14 5 uzorima, i u ime toga istog grčkog pravoslavlja koje je ugušilo prve začetke jedne čisto narodne vere, ona svodi rusku crkvenu arhitekturu na srednje forme: primerci ti h crkava iz XVII veka sačuvani su u Rostovu i u Jaroslavlju. Razume se, ove forme ne pretstavljaju više onaj strogi vizantiski tip, ali one nisu ni lična tvorevina ar hitekata iz XVII veka, jer je odlučeno „da se ništa ne stvara prema ličnoj zamisli”, da se više ne grade „crkve u obliku šatora”, „nego da se gradi prema pravilima svetih apostola i svetih otaca, te da crkva ima pet kupola i da ne bude u obliku šatora”. Ovaj zasto j u slobodnom ispoljavanju nacionalnog stvaralačkog duha imao je i ovde istih posl edica kao i u drugim granama umetnosti; posle reforme Petra Velikog, na opustošeno m i obesplođenom polju, nije više bilo ničega što bi smetalo da se ropski podražava tuđinski m uzorima. Osim u arhitekturi, ruski nacionalni stil stvara originalne uzorke još jedino u or namentici. I ovde glavni motivi, koji se dobivaju kombinovanjem pravih linija, u zeti su iz arhitekture drvenih zgrada. Ove šare prelaze u ruski vez, koji podražava

bojene šare iz rukopisa i ukrase sa građevina; oni će tu sačuvati neobično jak zamah, sve do trenutka kada nov procvat ruskog staralačkog duha bude nastupio u drugoj polovi ni XIX veka. Pravoslavna crkva je protivnik skulpture. Kada su u XVII veku počeli njom da ukrašuj u građevine, ona se usprotivila: „Ne pristoji se pravoslavnim hrišćanima da iznad vrata svojih domova stavljaju likove fantastičnih životinja, zmajeva ili bezbožnih junaka. N eka pravoslavni hrišćani ukrašuju vrata svojih domova svetim ikonama ili časnim krstovim a.” Jedino se u crkvenoj umetnosti slikarstvo razvija slobodno, pa i ono u ograničenom obimu. Rusija je pozajmila od Vizantije njenu umetnost X i XI veka, a kasnije X III i XIV, koja je tek bila izišla iz asketske i tradicionalne nepomičnosti; ako je i bilo izvesnoga novog života u toj umetnosti, kao što smatraju moderni istoričari, ne kadanja Rusija u svakom slučaju sačuvala je od njega samo jedan delić. Tek oko XIV i X V veka stvara se u Rusiji nacionalni i originalni stil, različit od grčkoga, u slika nju ikona (vizantiske škole Novgoroda i Suzdalja), i pojavljuje se prvi stvaralački genije, živopisac („zoograf”) Andrej Rublev (umro 1430 godine). U Moskvi, u XVI i XVII veku, ovo slikarstvo se razvija na carskom dvoru. U XVI veku slikareva mašta može d a se razvija više ili manje slobodno. On se isprva koristi tim da kopira slikare i z italijanskog Renesansa, sa kojima je on u neospornoj vezi, naročito sa onima iz prve epohe: zato se u Blagoveštenskoj lavri, koju su godine 1547 ukrasili živopisom umetnici iz Pskova, nalaze kopije Čimabua i Perućina. Ali se javlja negodovanje prot ivu slikara koji rade ikone „prema svojem ličnom nadahnuću a ne prema Svetom Pismu”; crkveni sabor u svojim odlukam a sastavljenim od sto članova (Stoglav) žestoko se protivi „inicijativi” novih slikara; njima se naređuje da slikaju prema starim uzorima, i u to me cilju stvaraju se udruženja slikara koji su dužni da rade pod nadzorom i vlašću svešten ih lica. Pa ipak, čak i kroz utvrđeni uzor probija lični ukus slikara koji ga vuče da sl ika prema živom modelu. Uzalud protopop Avakum optužuje Nikona da je hteo da zavede slikanje „po prirodi”, na „franački” način a to će reći

14 6 tuđinski; čak i u carističkoj slikarskoj školi razlikuju se dva načina slikanja: slikanje ikona i slikanje živoga modela, i primenjuje se jedan ili drugi način, prema želji por učioca. Slikari sa kraja XVII veka odlučno brane svoje pravo da idealizuju ikone, a u isti mah i pravo da unesu realizam u svoje slikarstvo. U to vreme, koje je nep osredno prethodilo reformama Petra Velikog, u Rusiji vlada duhovno raspoloženje ko je potseća na italijanski Kvatročento. Slikari se trude da oživotvore ikone ne samo st oga što to zahteva njihova umetnost, nego i stoga što su oni prožeti dubokim verskim o sećanjem. Zahvaljujući tome osećanju, oni dodaju nove predmete starim utvrđenim obrascim a i menjaju način njihove obrade. Krajem toga veka suprotstavlja se čak podliniku, s tarom udžbeniku za ikonografiju koji sadrži utvrđene i odobrene uzore, jedan nov „kritički” tekst koji oslobađa slikara od starog utvrđenog načina rada i traži da se usvoje novi po kušaji. Ova struja u slikarstvu približava se novoj struji u književnosti; i ovde se priprema pokret za nacionalni preporod. Ali i ovde ta obnova dolazi pr ekasno. Pošto se nacionalna religija, usled rascepa (šizme) odvratila od sl ikarske umetnosti i osudila je kao odveć nezavisnu prema tradiciji, ona je izgubil a svaku osnovicu i potporu. Na drugoj strani, ona je bila u odveć tesnoj vezi sa t om istom tradicijom. Prvi preporod ruske umetnosti nije uspeo iz istog razloga k oji je sprečio i reformu ruske crkve: krajem XVII veka bilo je prekasno otpočeti ono što se u Evropi nagoveštavalo već u XIV veku, razvilo u XV, cvetalo u XVI, ali opalo već u XVII veku i spremalo se da ustupi mesto novim načelima. Muzika. — Skoro je isti slučaj i sa muzikom; jedina razlika je u tome što se muzička teh nika može teže da prilagodi i što nije lako izjednačiti se sa evropskim kompozitorima. U Evropi su već odavno brižljivo proučavani postupci višetonske muzike i javila se čežnja za vraćanjem melodiji; u isti mah, iz stapanja elemenata narodne pesm e i horske crkvene pesme ponikla je jedna nova muzika. U Rusiji, u muzici ka

o i u književnosti, narodni elemenat — koji će ostati izdvojen sve do XIX vek a — ne unapređuje ni škola ni crkva, niti on obogaćuje crkvenu muziku. Crkva ne dopušta up otrebu nikakvog duvačkog niti gudačkog instrumenta, niti pak orgulja. Jedino se peva ju monotone pesme, u jedan glas, prema tradicionalnim grčkim melodijama. Veliki je napredak bilo već i samo dopuštenje koje je u XVI i XVII veku dato pevačima da po svo me nahođenju unose u pevanje kadence i ukrase. Kasnije su beleženi predtonovi najbol jih pevača; sačuvane su čak i pesme u više glasova, zapisane novim znacima koji još nisu s avremene note. Kao i za slikarstvo, tako je carska škola pevanja u Moskvi imala važn u ulogu, iako manje značajnu od uloge novgorodske škole pevanja, u kojoj su se školova li najstariji ruski harmonisti — pomoću prostoga tritona. Tek u drugoj trećini XVII ve ka zavodi Kijev savremene note koje se pišu na pet linija, a takođe i nove melodije i novu harmoniju. Ali je već prekasno da se stvara ruski originalni višetonski sti l; od vremena Petra Velikog, ruska muzika usvaja potpuno italijansku školu, i svetovna muzika potiskuje sasvim u pozadinu crkvenu muziku. Vladavina opere o tpočinje, razume se tuđinske opere.

14 7 Iz svega što je rečeno izdvajaju se dve činjenice: najpre prekid razvoja nacionalne ku lture, čiji su začeci postojali, neizbežan prekid koji je nastupio iz dva podjednako v ažna uzroka, zbog neospornog zadocnjenja Rusije za svojim vekom i stvarne nemogućnos ti da živi usamljena u Evropi; a zatim, usled toga naglog prekida i usled toga što s u viši i obrazovani slojevi ruskoga društva pali pod uticaj evropske kulture, nastup io je neminovni duhovni rascep između tih viših slojeva, podrazumevajući tu i red intelektualaca koji se tek stvarao, i između narodne mase. Ovaj prekid i ovaj rascep obično se smatraju kao posledice reforama Petra Velikog i pripisuju se ličnom uticaju preporoditelja Rusije. Međutim, istorija ruskih ustan ova i ruske kulture u XVII veku dokazuje netačnost ovakvoga gledišta. Uistini, Peta r Veliki samo je priveo kraju jedan razvitak koji je otpočeo pre njega i koji se n ikako ne može objasniti ćudima ili ličnom voljom jednog jedinog čoveka. 9. NEPOSREDNI PRETHODNICI PETRA VELIKOG

Vladavina Fjodora Aleksejeviča (1676—1682). — Fjodor, stariji sin i naslednik Aleksej ev, dobio je, za razliku od svoga oca i dede, evropsko vaspitanje. Naj slavniji naučnik od onih što su došli iz Kijeva i preko kojih je Akademija pretrpela u ticaj poljske kulture, Simeon Polocki, učio ga je poljskom jeziku i dao mu osnovna znanja iz latinskog jezika. Ali je Fjodor bolešljiv; vezan je za postelju i ne do pušta mu se učešće ni u kakvim poslovima. Njegova slabost je već jasno vidljiva prilikom s mrti njegovoga oca. Zbog toga bojar Artamon Matvjejev pokušava tada, kako izgleda, da predloži kao kandidata za presto svog štićenika četvorogodišnjeg Petra, snažnog i živahno sina Alekseja i njegove druge žene, Natalije Kirilovne Nariškin; ali je on zbog tog a pokušaja prognan i uzapćeno mu imanje. Patrijarh je potvrdio da je sam Aleksej, na samrtničkoj postelji, označio svog starijeg sina za svoga naslednika, a i Miloslavski, Aleksejevi rođaci po njegovoj prvoj ženi, izjasnili su se takođe za Fjod ora. Ali oni od toga nemaju velike koristi. Jer car, slabe volje, okružio se mladi m ljubimcima Jazikovom i Lihačovom, koji su kao i on dobili vaspitanje zasnovano n a novim načelima. Već od izvesnog vremena poljska moda pojavila se u Moskvi i ispolj avala se u nameštaju, poljskim i latinskim knjigama i njihovim prevodima. Pri kraj u Aleksejeve vladavine pravoslavno sveštenstvo pokušalo je da spreči širenje te „latinsk e” kulture koju ono izjednačuje sa katolicizmom; ali za Fjodorove vladavine, latinske ideje što su ih širili naučnici koji su došli iz Kijeva nadvlađuju „grčki” uticaj. hov glavni branilac, Silvestar Medvjedev, uspeo je da se u Moskvi ponovo otvori šk ola Polockoga (koji je umro 1680 godine), čiji je on učenik, i zauzima se za stvaran je jedne Akademije koja će — kao što smo videli — biti otvorena tek posle Fjodorov e smrti, i u kojoj će preovlađivati „grčka” stranka. Preovlađivanje latinskih težnji vidi se jasno iz toga što Medvjedev sasvim slobodno propoveda katoličko učenje o pretvaranju nafore i vina u telo i krv Hristov

zbog toga se Fjodorovi prijatelji ponovo okreću Petru i približuju se Na riškinima. jer je bila živa. Na Fjodorovom pogrebu . — Posle Fjodorove smrti. viče ime najmlađega carevog sina. Na dan 15/25 maja 1682 godine. načelnik strjelečkog prikaz a. sačinjavaju neku vrstu garde il i „janičara”. pita nje nasleđa prestola izazvalo je ozbiljne nemire u Moskvi. On ih uverava da njemu ne preti nikakva opasnost. Tako je još ukinut propis o plemićskom prvenstvu. Posle Fjodorove smrti oni se potpuno rasturaju i ne pokoravaju se više svojim starešinama. a kojima bi nova geografska podela zemlje odredila granice. nije uspeo. ona je imala smelosti da se odrekne staroga moskovskog običaja koji je primoravao žene da ostanu zatvorene u svome teremu i da se ne pojavljuju među svetom. Ali Miloslavski. Veoma književno obrazovana. posle toga oni se rasturaju po ulicama Moskve i počinju da pljačkaju i ubijaju. odbijaju da priznadu zakonitost toga izbora. Što se tiče Fjodorove spoljne politike. što će kasnije biti proglašeno za jeres. kao što su Nariškini i želeli. pod uticajem shvatanja poljskoga plemstva. smešteni po raznim krajevima prestonice. svečano su spaljene u predvorju carskog dvo ra. u koje porodice upisuju sva naimenovanja i proizvodstva. ne priznaje njihov povlašćeni položaj i zloupotrebljava njihove usluge i sume namen jene za njihovu platu. prisvojivši samovlasno prava Zemskoga Sobora. Ona je po naravi bila prava suprotnost svome bratu. Pa ipak 14 9 pobunjenici prodiru u dvor. Reformatorska 14 8 stremljenja Fjodorove okoline ispoljavaju se i na drugim poljima. jednim od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. rođena 1657 go dine. koja služe kao oslonac u sporovima oko prvenstva. Njegov brat Ivan. Protivu koalicije Fjodorovih ljubimaca i pristalica Narišk inovih. pošto on nije imao dece. Sofijino namesništvo (1682—1689). tako podbunjeni strjelci odjurili su u tvrđavu Kremlj i za tražili da se oba brata pojave na Crvenom Trgu. oni hoće da se uvere svojim očima da j e Ivan živ. pokušava se da stvori više plemstvo. ali o vaj pokušaj. Osim toga. i sanjala je da u Rusiji XVII veka odigra ulogu vizantiske carice Pul herije. Kao i svi ovakvi vojnici. slab i duh om i telom. Ovi pukovi. oni su našli potporu u pukovima strjelaca. protivan ruskim običajima. Ipak. koji je već stekao veliki uticaj na državne poslove. sa posebnim titulama koje bi odgovarale nazivima pojedinih oblasti Rusije. oni sebe smatraju za snagu koju svako treba da uvažava. patrijarh Joakim pita narod okupljen pred dv orom koga želi za cara. „Knjige o rangu”. da traže od svojih starešina naknadu štete i interes. da bi se zadovoljilo plemstvo. Miloslavski iskorišćuju tu nepokornost da otpočnu među njima oštru propagandu uveravajući i h kako je car Fjodor bio otrovan. bio je petnaestogodišnji mladić. Mir zaključen u Bakče-Saraju okončao je godine 1681 rat sa Turcima koji je trajao već dvadeset godina. čijim izvođenjem upravlja Vasilij Vasiljevič Gol icin. rođaci Ivanovi. oni istržu iz Petrovih ruku bojara Matvjejeva koji se vratio iz progonstva i ubijaju i njega i još nekoliko rođaka carice Natalije. a da su carevića Ivana baš tada udavili bojari. oni su jako nezadovoljni što njihov neposredni starešina. rešeno je da se ustanove nove zvanične rodo slovne knjige u kojima će se nalaziti imena svih bojara koji pripadaju povlašćenom sta ležu. ovaj skup. Vlada je bila toliko popustljiva da ih je ovlastila. Odmah po Fjodorovoj smrti. Glavni potstrekač ove trodnevne pobune bila je Ivanova sestra Sofija. koji je već odavno bio izgubio važnost. kako ih nazivaju oni njihovi savremenici koji poznaju turske običaje. ona je miroljubiva. Još za Fjodorova života ona se sprijateljila sa Vasilijem Golicinom. ko ji je trebalo da nasledi presto. Tako je ponikl a zamisao o obimnom vojnom preuređenju. ne i spitavši dovoljno taj slučaj. odlučna i strasna. koji su u tome trenutku jedina oružana snaga Moskve. te je Petar proglašen za cara pod namesništvom svoje majke. Međuti m.u.

5/15 jula 1682 godine.ona je privukla opštu pažnju tužeći se glasno kako su cara otrovali. kome prost svet daje duhovit nadimak tararuj (bumbar). koje potpomaže i Hovanski. Ovima se ispunjavaju svi zahtevi. Ali se u manastiru Trojica-Sergijevo. priča se čak da taj slavoljubivi i površni čovek. Sofija je primorana da popusti njihovom navaljivanju. parodija nekadanjega Sobora. Rasprava o tome pitanju. Ona se skoro odm ah pretvara u tuču. pobunjuju i zauzimlju Kremlj. bojeći se strjeleca. saznavši to. spomenik pobune uništen je (2/12 novembra). gde se strjelci. Posle toga Sofija može spokojno da vrši namesničku vlast punih sedam godina (1682—1689). a na mesto ubijenog Dolgorukija . to je neposlušnost strjeleca. te nove „dvorske garde”. Ivan je proglašen za „pr voga cara”. gde je Sofi ja stigla. „zbog maloletstva dvojice vladara”. 26 maja/5 juna. Nikita je pogubljen. namesništvo je poveren o njihovoj sestri Sofiji. i jedan propovednik starog bogosluženja. Ona poziva i Hovanskog i njegove sinove. Stari vernici nadaju se još u vek da će dokazati ispravnost svoga shvatanja. do koje je došlo po sle mnogih teškoća. ot ac i stariji sin su pogubljeni. kao i Nikon. izaslanici strjeleca d olaze u dvor i izjavljuju — jamačno po Sofijinom nagovoru — da oni žele dva cara. održana je na učna rasprava u njegovom prisustvu između patrijarha i staroveraca. povinuje se poslušno tome zahtevu. Posle pobune ona postavlja svog ljubimca Gol icina za načelnika prikaza spoljnih poslova. razdeljuj e im se nagrada od 10 rubalja svakome. gde dovode i Strjemjani puk n a čiju se odanost namesnica može osloniti. sazvan na brzu ruku. Potkupljivanjem se uspelo da se strjelci odreku st are vere. Ivana i Petra. a carska porodica odlazi u selo Kolomenskoe. odlaze na svoja poljska im anja. on postaje branilac „stare vere” koju su potiskivali car Aleksej i patrijarh. Nikita Pustosvjat. unapred su naklonjeni starom bogosluženju. ona imenuje kneza Ivana Hovanskog. koja traje već dvadeset godina. usled novih uvreda što su ih izgovorili staroverci. Jedan Sobor. koji se ne usuđuju da ne poslušaju. koje oni brkaju sa verskim dogmama. gaji nadu da se popne na carsk i presto. u kome se zaustavila. mlađi sin beži u Moskvu. ponovo je prekinuta sa beznačajnim izgovorom. dodeljuje im se počasna titula „dvorske pešadije” i podiže se čak na jednom gradskom trgu spomenik za uspomenu na događaje od 15/25 maja. Da bi zadobio poverenje strjeleca i od njih nači nio svoje oruđe. nije još završena. 14/24 septemb ra Sofija. „ratnike” iz svih gradova. Ali. Hovanski gaji u sebi visoke želje. zapovedništvo nad strjelcima povereno je đaku Šaklovitiju. jednom od Sofijinih prijatelja. u Granovitoj Palati. sa Sofijom ili bez nje. i strjelci. Glas da se priprema nova pobuna toliko se uporno održava. jer je pravda „carovala” i „narodno bogatstvo se . Verska raspra između „staroveraca” i „nikonaca”. kao i sam narod. A 23 maja/2 juna. smatran za jeretika. da mnogi bojari. koje ona hoće da upotrebi „da bi ugušila pobunu vojske i kaznila buntovnog poda nika”. a 29 maja/8 juna. Strjelcima ne ostaje ništa drugo do da se pok ore. a to će reći trupe sastavljene od plemića. načelnika prikaza strjeleca. nekolicina njih je pogubljeno. njoj preti jedna opasnost koju je sama stvor ila. što nisu izabrali Iva na za cara. Ona je imala i svoje slavopojce: knez Kurakin tvrdi u svojim Uspomenama „da nikad a u ruskoj državi nije bilo tako mudre vladavine” i da je „u to doba narodno blagostanje cvetalo”. koja je pošla u manastir Trojica-Sergijevo sakupila je u selu Vozdvižensk aja. i preklinjala je da ih „puste da zdravi i čitavi otidu u tuđinu”. Sofija prihvata pravoslavlje svoga oca koji je. Ostao je još Hovanski sa svojim slavoljubivim težnjama i svojim planovima za vojničku diktaturu. zlos tavlja jednog arhiepiskopa nikonca. Uživajući Sofijinu naklonost. oba br ata. Sofija je postigla svoji cilj. posle osam dana 15 0 uspostavljen je red. koji služi kao p osrednik između nje i strjeleca. Uskoro potom neko je potkazao i optužio Hov anskog da priprema ubistvo carske porodice i velikog broja bojara. ostali su izgubili povlastice koje su bili d obili posle 15/25 maja. već okuplja plemićska vojska.

predočavaju opasnost i toga rata. Savez je potukao Turke u Mađarskoj. Pripreme su trajale odveć dugo. on odlučuje da ga preduzme u pro leće. sastavljena od plemića i njihovih kmetova. Na 200 vrsta od Perekopa. u ukrasima i obedima”. on se obaveza o da stupi u „Sveti Savez” sklopljen 1684 godine protivu Turske i da zauzme Krim. Ovi planovi su odveć o bimni da bi mogli biti ostvareni. iako je sa Poljskom potpisao (1686) ugovor o „večnome miru” po kome je Kijev konačno pripao Rusiji. Isti Kurakin potvrđuje. na naseljavanje Rusije.uvećavalo”. u načinu života. pošto mu je poginulo 20. no one su tačne. ost ajući uvek u uzanom krugu strogo praktičnih ideja.000 a zarobljeno . Osim toga. za k oji su neopravdano optuživali Samojloviča. na potpunu slobodu mišljenja i vere. posle mira sa Poljskom. i da je nemogućno ostvariti taj plan na Krimu dok se saveznici budu borili na Duna vu. pošto je uništio travu. po ruskom običaju vuče za sobom ogr omnu komoru koja ometa kretanje trupa. ali još uvek o dveć korenitih za to doba. on odlično ume da drži svečane go vore na latinskom i da daje intervjue koji imaju velikog odjeka. carigradski patrijarh ga odvraća od toga pohoda. jer se boji da se sultan ne osveti na pravoslavnom stanovništvu T urske. te im je trebalo sedam nedelja da pređu 300 vrsta. I iz Evrope stižu vesti o pobedama. ali on nema čvrstu i bujnu volju kao Petar. Gordon mu ukazuje na mogućnost novih unutrašnjih teškoća u slučaju neuspeha. na stalne odnose sa inos transtvom. Sofija. Poučen iskustvom. Samojlovič mu objašnjava da pl an o oslobođenju slovenskih hrišćana interesuje više Poljake i Austrijance nego Ruse. sa više istinitosti. koji piše s mukom i pravi mnogo pravopisnih grešaka. kada stepe izobiluju vodom i travom. Osim toga grčki patrijarh naglašava sada potrebu da Rusi izvrše nov pohod i pretskazuje opšti ustanak na Balkanu. on stupa u pregovore sa krimskim hanom i vraća se natrag. Iako je Golicin uspeo godine 1689 da zaključi u 15 1 Nerčinsku ugovor sa Kinom kojim se priznaje napredovanje što ga je za sto godina iz vršilo rusko naseljavanje i utvrđuje granica dveju država na reci Amuru. na odašiljanje đaka u inostranstvo. a Sofija javno veliča izvanredne pobede ruske vojske. Kao vrhunac nesreće naišao je požar stepe. Njega tamo dočekuju kao pobednika. Golicin je primoran da pripremi drugi pohod. konji su počeli da lips avaju usled nedostatka hrane. Petar Veliki postupaće sasvim drukčije. ako je verovati Nevilu. Snežne vejavice i nedostatak hra ne usporavaju hod. ali on i dalje smatra da je potrebna aktivna spoljna politika da bi se pažnja ja vnosti odvratila od unutrašnjih sukoba. a t rupe su napredovale odveć sporo. i o gledala se u njihovim zapregama.000 ljudi da osvoji Krim. Ova pohvala je preterana i samo dokazuje da su Sofijine pristalice smatr ale svoje želje za stvarnost. Jedan od uzroka koji su sprečili Sosriju i Golicina da pređu od reči na dela jeste neu speh njihove spoljne politike. U februaru godine 1689 on polazi ponovo ka Krimu. Ali ništa nije vredelo. Umesto da se bori. Samojlovič. itd. te on tek sredinom maja nailazi na neprijatelja na Perekopu. srpski patrijarh i gospodar Vlaške šalju ista pretskazanja. Sofijin ljubi mac Golicin smišlja reformu umerenih težnji i saobraznih narodnom duhu. i to na poljski način. objavljuje sa pouzd anjem svetu da „slava Rusije odjekuje celim svetom”. pomoću delimičnih mera. Njemu je potrebna pobeda da bi izbegao svoj pad koji mu preti od Petra koji raste. na unapređivanje trgovine. I ovde postoji očita suprotnost između zamisli i njih ovog ostvarenja. naziva sebe „samodršcem” i u jesen go dine 1687 šalje Golicina sa vojskom od 100. Golicin se zaustavlja i vraća u Moskvu. Golicin je neosporno obrazovaniji od Petra. na oslobođenje seljaka koji su dobili zemlju. „da se u to d oba uglađenost ponovo uspostavila među plemićima i dvoranima. Jer on pomišlja na stvaranje redovne vojske. Dalmaciji i Moreji. Svud oko njega prostiru se bezvodne stepe. Prvi Golicinov pohod pretrpeo je potpun poraz. hrana za vojsku ponestaje i stoka lip sava u masi. kome je on izložio svoje planove godine 1689. iako on to nije zaslužio. on je naprotiv pretrpeo neuspeh na Krimu. Uz alud mu general Patrik Gordon i hetman Male Rusije. oni su prožeti teoriskim i knjiškim shvatanjima. misli naprotiv na tehničku stranu i r ukuje veoma dobro sredstvima za izvođenje svoje reforme. na zamenjivanje domaće ekonomije trgovinskom. Potpisujući „večni mir”. Vojska. Gordon ga najzad potseća da od Rusije do Krima ima nekoliko dana hoda kroz bez vodne stepe koje Rusi još nisu naselili. dok Petar.

15 2 Ali ih očekuje sasvim drukčiji rasplet. Sofija.000 od 100. koja mu je pisala radosna pisma o njegovom „povratku iz Egipta”. očekuje nestr pljivo trenutak kada će „zagrliti svoga dragog Vasilija”. . Šaklovitijevim pogubljenjem i Golicinovim progonstvom.15. koja se za vršava Sofijinim padom.000 ljudi. Ona sanja o tome da se uda z a Golicina i da uvenča u isti mah i njega i sebe carskom krunom. jer Petar otvoreno započinje borbu.

I zaista. odbijaju da mu priznadu ma kakvu zaslugu i smatraju da je on samo uputio Rusi ju jednim neprirodnim pravcem služeći se različitim dokazima. Da bi se bolje shvatilo njegovo poreklo i razvitak. Ali. rusku kulturu. Skorašnja istoriska proučavanja dokazala su da su između doba Petra Velikog i pret hodnog doba postojale tešnje veze nego što se mislilo. Odavno se raspravlja o ličnom udelu Petrovom u ovom novom razvoju ruskoga duha. to dokazuje da ga sve osnovice njegovo g istoriskog razvitka stavljaju pre u Evropu nego u Aziju. dok se u samoj zemlji obrazuje jedan nov dr uštveni stalež koji odmah dobiva obeležje povlašćenoga plemstva. Ipak. više upućenu izves nome cilju. čije smo pripremanje vid eli pre Petra Velikog. nasuprot ranijima. Od toga doba počinje povest savremene Rusije. Videćemo u čemu se tačno sastojala careva lična uloga. te k kasnije započinje on rad na preporodu. P E T A R V E L I K I ( 1 6 8 2 — 1 7 2 5 ) Glavne podele vladavine Petra Velikog. Onda se jasnije zapažaju odnosi između vladareve lične aktivnosti i sam ih reforama. njegovi protivnici. Sa . a to je: da je glavni činilac u reformatorskom radu Petra Veliko g bila njegova volja ili njegova ćud. Za njegove pristalice njegova uloga bila je veoma važna. prve Petrove reforme. teže da umanje ličnu ulogu cara reforma tora. izgledaju više da su posledica neke ćudi i prekidaju organ ski razvoj. može se tvrditi da njegov o doba označava prelaz Rusije iz jedne nesvesne evolucije u svesnu. U tome smislu mogao je Petar Veliki da bude nazvan „prvim ruskim revol ucionarom”. a koja pretstavlja jedno prelazno doba. ova proučavanja. njegovi prvi reformatorski pokušaji nose više razorno obeležje. prožimajući se narodnim duhom.15 3 V I I . Ako je usled toga razvitka r uski narod stekao pretežno evropsko obeležje. i voljniju. korisnije je posmatrati ga p o razdobljima. oslobađati sve više i naposletku stvoriti. Ono što naročito karakteriše taj novi istoriski period. Sa vladavinom Petrovom poči nje postepeno obrazovanje pokolenja koja će se pošto su dugo i dosta tesno bila podl ožna tuđinskim uticajima. naproti v. ta proučavanja su uspela da por eknu postojanje prekida koji su nekoji hteli da vide u tome trenutku ruske istor ije. iako utvrđuju organski karakter istoriskog razvo ja Rusije. raspoznaje se u njegovom radu ono što je dalo tr ajnih rezultata od onoga što je bilo samo privremeno. to je da je Rusija konačno dobila rang evropske sile i post ala važan činilac u međunarodnoj politici. — Vladavina Petra Velikog označava početak novo ga doba u istoriji Rusije. i da vladavinu Petra Velikog i njegovih prethodnika smatraju kao uzastopne etape jednog istog i povezanog istoriskog razvitka. Uglavnom. koje su u suprotnosti sa opšti m obeležjem njegovoga dela. razaznaju se pobude. i jedni i drugi dolaze d o istoga zaključka. Ovaj prelaz od nesvesnog i nagonskog ka s vesnom i sistematskom jeste glavna crta velike reforme koju je Petar Veliki pred uzeo. iako je on kao neka s pona između ta dva dela sveta. kulturne Rusije.

koji nisu imali razloga da budu zadovoljni novim običajima što su i . Ali bi bilo tačnije razlikov ati tri dela od po devet godina: 1. kneza Kurakina. kao na primer za bavljenje čarolijama. Prvi period. ali „izdašnost” Sofijina je toliko skučena da je Natalija primorana da prima potajno potporu od sveštenstva. svoga brata Ivana. Kada je Aleksej umro godine 1676. on je sam o značio svoje trostruko učenje matematičkim obrascem 3x7=21. kći Marije Milo slavski. u Pustozersk. isto tako je uda ljen iz Moskve zajedno sa svojom majkom. izgledalo je da je zgodno vreme za reforme koje je Golicin namerava o da ostvari uz pripomoć Sofijinu.od 1718 do 1727. O vo je. od 1718 do 1722. a potom u Mezen. kome je tada bilo tek četiri godine. u svojoj petoj godini. Borba između Nataliline porodice i porodice prve careve žene. Sofiji. Natalija Kirilovna Nariškin.od 1700 do 1709. u sedamnaestoj godini Petar još uvek neće umeti da piše pravilno. Petar dobiva prve osnove vaspita nja po propisima stare 15 5 tradicije. kao što se događalo u XVII veku kada su se carevi često ženili devojkom iz sirotn ijih plemićskih porodica. od 1672 do 1699 godine. njegovi h dečačkih i mladićskih igara. n ered. Dve odlučne faze reforme nalaze se na prelazu sv akog od ovih delova ka narednom delu i svaka od njih obuhvata period od četiri god ine: od 1708 do 1712. priča se da je baš u kući Matvjejeva. optužen za mnoge zločine. koja je imala dva sina. zadržavajući za sebe namesnička prava. Sofija. Međutim. U svojoj desetoj godini Petar je prinuđen da prekine svoje oskudno učenje. od kojih je svaki trajao otprilike po dvadeset i sedam godina. i tek tada će učiti sabiranje i oduzimanje od Holanđanina Timermana. On i dalje.15 4 toga gledišta može se život Petra Velikog podeliti na dva skoro podjednaka perioda.od 1709 do 1718. njegov učitelj Nikita Zotov uči ga psaltiru i časlovcu. evropska kultura već nije više nikakva novost u Moskvi. uz pripomoć strjeleca. naročito borba o uticaj između novih i starih vladarevih sro dnika. A naprotiv. i sama je oduševljena obožavateljka inostranstva. jednom od prvih moskovskih „Evrop ljana”. ispunila je čitav ovaj period. „carica Natalija živi od onoga što joj dodeli ruka kneginje Sofije”. smenjen je sa dužnosti načelnika ambasadorskog prik aza i prikaza farmacije i prognan na krajnji severoistok Rusije. Sofija sa njima postupa veom a rđavo: po rečima jednoga onovremenog hroničara. Njegova majka je druga žena cara Alekseja. ŽIVOT I RAD PETRA VELIKOG DO RATA NA SEVERU (1672-1699) Detinjstvo i mladost Pe tra Velikog. čije smo planove i težnje upoznali. Mladi Petar. bilo suđeno da odigra istorisku ulogu. Matv jejev. drugom jednom selu blizu Moskve. od 1700 do 1725 godine. druga. i sedam kćeri. od manastira Trojica-Sergijevo i od rostovskog mitropolita. Od prvoga državnog udara Petar je dobio sam o načelnu vlast. Artamonu Sergejeviču Matvjejevu. Usled smr ti svoga starijeg brata Fjodora godine 1682. ispunjen je ratovanjem na severu i reformom koju je on izazvao i koja se po inerciji produžuje još dve godine posle Petrove smrti. Kada je Petar slavio mir zaključen u Nistatu. isto kao i njen prijatelj Vasilij Vasiljevič Golicin. u koju su dolazili strani diplomati. 2. 1. — Petar Veliki rodio se 30 maja/9 juna 1672 godine. uništavanje ranijih oblika državne uprave. prva sistematska reforma. jer izgleda da je pripremao jednu farmakopeju. Fjodora i Ivana. jeste doba vaspitavanja Petrova. drugim državnim udarom Sofija. Drugi period. Oboje će živeti u krunskome selu Preobražensk u. car p rviput susreo svoju drugu ženu. Tu. koji se otimlju o njegovu naklonost. u junu. živi sa svojom majkom u Preobražensku ili Semjonovskom. ali ga ne uči pisan ju. Sam o poslednjih pet godina toga perioda posvećene su reformama. Tako su se pri stalice prošlosti. punih sedam godina. u okolini Moskve. 3. koje postepeno dobivaju obeležje ozbiljnih zanimanja. Ovaj period može s e razdeliti na tri dela. budućnost Nariškina izgleda tamna. Marije Milosla vski. od patrij arha. od kojih je najstari joj. uspeva da pridruži mladome vladaru još jednoga cara. njega jednim državnim udarom uzdižu na presto u maju. obnova. sina Marije Milosla vski. Miloslavski imaju utoliko više razloga da budu nezadovoljni što se Aleksej privoleo svojoj drugoj porodici i staraocu Natalijinom.

Ipak nije izvesno da je Petar. On živi u jednom svetu što ga je on sam stvorio. Isprva je on za svoje igre uzimao iz oružar nice Kremlja puške. Petar je ponajpre tražio među njima stručnjake za razne tehničke probleme iz vojne veštine. jednom rečju. da bi naučio „propise vojnih 15 6 vežbi”. Preobraženskog i Semjonovskog. ili je pak — kao što kaže isti pisac — on prirodno težio a ponizi ugledne porodice.h zaveli Sofija i knez Golicin. prema kratkoj definiciji Kurakina. osnovna pravila „fortifikacije” primenjena na potješne tvrđave. ili pak zanatlije koji su se trudili da vuku koristi iz raznih zanata. olovo. Svoje prijatelje odlazio je da bira među stanovnicima Njemecke Slobode. ma da Natalija to ne zapaža. izjavio je kasnije pred sudijama „da je u to vreme (1687) car Petar Aleksejevič počeo da okuplja oko sebe konjušare potješne i d a je to bio povod bojazni”. Ubrzo je on tamo pronašao jednog savetodavca. Kasnije će Petar narediti da se podigne veoma ugodan dvorac za nje govoga prijatelja u Njemeckoj Slobodi. tamo će se on odavati obilnim pijankama koj e će ponekad trajati puna tri dana. ljupkog ig rača i veselog druga. Pošto je obrazovao odred potješnjih (zab avljača). te da umanji njihovu slavu. u vojne studije koje postaju sve ozbiljnije. Verovatnije je. „jednog francus kog razvratnika”. Bi li su to pustolovi koji su došli da okušaju sreću u dalekoj Moskvi. U poljskim dvorcima život nije bio potčinjen staroj moskovskoj etikeciji koju Petar prezire i čij u stegu on teško podnosi. kome je uskoro morao dodati i Potješnji Dvor. bira sam svoje prijatelje i sam udešava svoje zabave. čiji su vojnici regrutovani „iz najbeznačajnijih i najsirotnijih ple mićskih porodica. da im oduzme moć i da posta ne na taj način on lično svemoćan vladar? Možda on još nije smislio ni taktiku ni određene p . barut. u svetu detinjskih igara koje se postepeno preobražuju. itd. dobro disciplinovanih i obučen ih u nemačku uniformu. morale su izgledati veoma čudne i malo pristojne ist o toliko starim moskovskim bojarima koliko i evropskoj i obrazovanoj okolini Sof ijinoj. Njegova poznanstva. k ao i njegove uobičajene zabave. pravu vojnu upravu. prema rečima kneza Kurakina.. umesto da se zadovolji pratnjom od mladih plemića koje su obično p ridavali carevićima. čega se više nikad n eće odreći i što će ga. da je on prosto želeo da se pomoću svoja dva puka. on se morao obratiti tuđincima. starešina strjeleca. Činjenica da je mladi Petar živeo daleko od Kremlja imala je neobično važnih posledica. odvesti pre vremena u grob. i navići će se na razvrat i vino. kojima je dato ime prema selima gde su obrazovani. Tu pomoć našla je ona u staroj vojsci strjeleca. mladog Švajcarca Fransoa Lefora. okupili oko Natalije. Sofija može da smatra svoju suparnicu za saveznicu reakcije. Sukob između Sofije i Petra. njen saučesnik Šaklovi ti. koji su bili upućeniji u ratnu veštinu. gde ona ponovo otpočinje propagandu koja joj je ranije omogućila da se približi prestolu.” naveli — kako kaže Kurakin — da zauzme još u ranoj mladosti neprijateljsk i stav „prema uglednim porodicama”. čovek „najgorega porekla”. koja voli vlast i ne mari nimalo da je ustupi mladome caru. bio je odmah očaran slo bodom običaja koji su tamo vladali. Petar veoma malo obraća pažnju na okolinu svoje majke. kao što misli Kurak in. i pored njegove džinovske snage. obezbedi od namesnice. a koja je bila toliko neobična u staroj tradicio nalističkoj Moskvi. te nisu mogli biti najdosto jniji pretstavnici evropske kulture. odličnog konjanika. — Ove vojničke igre naposletku su privukle pažnju namesnice . Aleksandar Menšikov. jer za vreme zvaničnih prijema mora da izgovara uobičajene p ozdrave naučene napamet. Kada ga je u Njemecku Slobodu odveo knez Boris Golic in (rođak Sofijinog ljubimca). Međutim. on živi slo bodno. itd. jedan „pijanica” kako kaže Kurakin. zatim Potješnaja Izba za skupove. Njegov samovoljni karakter već tada se ispoljava. on je otpočeo da stvara prave pukove uzimajući u svoju vojsku dvorske tobdžije i konjušare. pištolje. — među ovima poslednjim nalazio se i njegov budući ljubimac. doboše. prvi pomislio na sukob koji je morao neizbežno da izbije između njegove sestre i njega. Ali su mu te rezerve ubrzo po stale nedovoljne. štale itd. Da li su ga ovi pukovi. i uživanjima kojima se tamo svet odavao. Ove „bojazni” naterale su Sofiju da preduzme mere predostr ožnosti i da potraži pomoć protivu novih Petrovih pukova. osnovna znanja iz ar tilerije i matematike. usred svojih zabava.

Tako 12/22 septembra. — Ako je nešto i izmenjeno u početku Petrove vladavin e. ona je ipak dala dokaza o istinskoj dobroj volji. a potom u Pinjegu. Dolaskom u početku septembr a stranih oficira pod vođstvom škotskoga generala Patrika Gordona. o n umire 1696 godine. u Moskvi. Teško je odrediti. Ali je izvesno da ga je njegov raskid sa Kremljom i to što se o kružio prostim ljudima navelo da prekine odnose sa moskovskim plemstvom i usadilo mu demokratske navike. kucnuće za Petra. G odine 1690 i 1691 pravilnici Semjonovskog i Preobraženskog puka su konačno utvrđeni.”. on je uzjahao konja i otišao da se sakrije u jednoj obližnjoj šumi. Da bi kaznio Sofiju „što je htela da se meša u državne poslove i da prisvaja razna zvanja bez našega d opuštenja”. Preobražaj Petrovih vojnih igara. Kada bojarska kasta bude prešla u tabor neprijatelja reform e. posle dvomesečne krize. najpre u Jare nsk. saziva strjelce i nekoliko pukova redovne vojske koji se. ona je to učin ila da bi se obavestila kako bi se oni držali onoga dana kada ona bude pokušala „da st avi na glavu carsku krunu”. Ivan je bolešljiv. 7/17 avgusta 1689 godine Sofija je sa kupila strjelce pod 15 7 izgovorom da je prate na jednom pokloništvu. i posle Pe trova dolaska na vlast „bilo je mnogo administrativnih nepravdi što su ih činile sudij e. odlazi na svoje imanje u okolini Moskve. mnogo zloupotreba i rasipanja narodnoga novca. čija narav i duh ne mogu da mu se svide. Ako je So fija odveć dobro organizovanom „reklamom” i preterivala u svome namesničkom radu. umoren je. kojemu j e tada bilo sedamnaest godina. obeshrabren. On i dalje provodi vreme u svojim uobičajenim zabavama i zadovoljava se tim što proširuje obim svojih vojnih vežbi. U svakom slučaju Petar se odlučno usprotivio da Sofija učestvuje u verskim litijama. Po rečima kne za Kurakina. zbog zategnutih odnosa među tim dvema porodicama i sve većeg nepoverenja koje su uza jamno ispoljavale. kao što će se kasnij e utvrditi istragom vršenom pomoću užasne moskovske inkvizicije. te igra samo pasivnu ulogu savladara. Šakloviti. Nata lija pokušava da ga umiri primoravajući ga da se oženi Evdoksijom Lopuhin. povinuju volji onoga koji j e car. Petrova porodica nije pokušala ništa slično. uistini. Ali godine 1692 Petar napušta za neko vreme svoju suvozemnu voj sku. 7/17 avgusta Petra su probudili u Preobražensku vešću da se u Moskvi pripremaju da dođu i da ga ubiju. pos le kratkog kolebanja i suprotno Sofijinim naređenjima. nesposobna da vlada”. Godine 1689. Ne stigavši ni da se obuče. ubrzan je rasplet. jer se on navikao da se druži sa lepim devojkama iz Nj emecke Slobode. Posle Gordona u manastir dolazi Vasilij Golicin. jer je težila da zadovolji narod i da Rusiju povede putem napretka. A Petar ne pomišlja da napusti s voje „igre” da bi se posvetio opštem dobru. Rano ujutru on odlazi u manastir Trojica-Sergijevo prijate ljima svoje majke. Šakloviti priprema nekoliko atentata na carev život. počinje lična v ladavina Petra Velikog. posle Golicinovog nesrećnog pohoda na Krim. Njegove ratoborne igre uzimaju postepeno sve veći obim i postaju sve ozbiljnije. čas odmazde prema Miloslavskima. Sofiji je zabranjen pristup u manastir. a njen prijatelj Vasilij Golicin. Tek što je protekao njegov medeni mesec.lanove za budućnost. Šta više. odbio je da nagradi Golicina i njegove vojskovođe za njihov porazni pohod. te odavno stečene navike dobiće političku važnost. on tada misli na mornaricu i gradi svoju prvu flotilu na . ali je on odmah prognan u severnu Rusiju. Petar joj naređuje da se povuče u manastir Novodjevičij. to je išlo na štetu evropeizacije Rusije i državne uprave uopšte. pozvan takođe u manastir. Natalija je žena „oskudne inteligencije. koji je ubr zo postao najbliži Petrov savetnik. a strogi ceremonijal moskovskog porodičnog života nije mu nimalo po volji. i poziva sv oga brata Ivana „da ne dopušta da neko treći učestvuje nezakonito u državnim poslovima i d a deli sa nama naša zvanja”. a on već hita da se vrati zanimanjim a koja su mu draga i koja zahtevaju da se stalno udaljuje od svoga doma. ko je prvi izazvao pravi sukob.

na koje more i proti vu koga neprijatelja da upravi svoje brodove.15 8 Perejaslavskom jezeru. Austriski diplomat Korb beleži u svojim Memoar ima: „Lefor je pokazao caru put slave. kaogod što mu je on savetovao da preduzme svoje prvo putovanje u inostranstvo. jer je bio jedino zauzet „d a uveća slavu Rusije. i oni traju tri nedelje. ministar Aleksejev. Jedn a vojska od 30. Pet ar je u suštini pregalac i tehničar: njegovi porazi ne samo da ga ne obeshrabruju. On ipak priznaje da su ovi manevri samo jedna igra.000 ljudi učestvuje u njima. on nije navikao da apstraktno posma tra državne probleme koji mu se nameću. Ovaj preobražaj u ozbiljniju zabavu. te će mu vojne operacije omogućiti da oceni njihovu vrednost. Ali svaki pokušaj proširavanja na račun jedne ili druge mož lako da izazove koaliciju triju graničnih sila. Poljske i Turske.” Drugi deo svoje vladavine on će drukčije okarakteris ati i nazvaće ga „epohom uspostavljanja pravilnog poretka”. holandske zanatlije. zalaže za svoju drugu i poslednju sistematsku reformu. pohoda na Azov. ali se njegov rečnik ograničava. i da bi tamo osvojio pristaništa. on se godine 1694 v raća svojim čisto vojničkim zanimanjima i organizuje prave manevre u selu Kožuhovu. Jer on se doista tek tada. Ali on već zna da će Lefor. Petar još nije znao kako da upotrebi svoju ratnu flotu. On sam imaće samo rang kapetana i zadržaće celoga svog živo ta tu naviku da ustupa drugima prvo mesto. jer će se u njemu oprobati njego va flota i vojska. potpuno svesno. u svrhu operacija Petar naređuje da se ustanovi jedna knjiga sa planovima logora. manje pripreml .” Pohodi na Azov (1695—1696). Ovaj prvi dodir sa mornarima i z Arhangelska pobuđuje u njemu želju da ode u Holandiju u Amsterdam. nije obratio nimalo pažnje diplomatskoj pa čak ni vojničkoj svrsi toga preduzeća. nesposoban za praktičnu akciju. Sa kojim od te trojice treba otpočeti? Ordin-Naščokin. ali je ta igra preteča jedne v ažnije vojne operacije. neobično se jasno vidi u njegovim prvim pokušajima. — Nema nimalo sumnje da je Lefor ukazao Petru put osvaja nja. toliko isto malo misli o ciljevim a rata. Ipak. kada je polazio u svoj prvi pohod na Azov (1695) . v eć ga potstiču da traži nova usavršavanja. Fransoa Lefor predlaže mu jedan cilj na koji on dotada nije pomišljao. „poljski kralj” ( koga pretstavlja Romodanovski) napada „požunskog kralja” (Buturlin). on mu neumorn o ponavlja da svrha kojoj treba da teže sve njegove vojne igre. K olikogod se malo brine za upravu svoje zemlje. Pohodi na Azov po nikli su iz potrebe da za stvarni cilj upotrebi vojne snage koje je nagomilao. jeste slava. kada bude definisao težnje prvoga dela svoj e vladavine {do godine 1715). potom u pravo vojno delo. na kopnu kao i na moru. Godine 1693 on odlazi u Arhangelsk da vidi pravo more i v elike brodove svojih prijatelja Holanđana. koji nikad a nije bio mornar. Na godinu dana pre pohoda na 15 9 Azov. kuda ga njegovi prijatelji iz Arhangelska i Moskve nagovaraju da ode. naprotiv. na stručne izraze što ih upotre bljavaju njegovi prijatelji. građenje brodova itd. za koje će on kasnije priznati da i ti pohod i nisu imali sasvim ozbiljan karakter. što je obeležje svake P etrove akcije. Pret hodna vladavina ostavila je u nasleđe XVIII veku trostruk spoljni zadatak. bio je izabrao teži put. Holandski je prvi jezik koji on uči u pra ktičnom cilju. komandovati tom flotom. komore i bitaka. U tom pogledu on je sušta suprotnost knezu Vas iliju Golicinu. Mudra politika zahtevala je da se taj trostruki zadatak razdeli i da se ta tri protivnika pobeđuju jedan za drugim. Petar će se poslužiti rečima samoga Lefora i kazaće da se založio da „uveća slavu Rusije. Ide ologija tih operacija njega mnogo ne zanima. i on uve postiže naposletku cilj koji je sebi postavio. borbu protivu tri najbliža suseda Rusije: Švedske. Za njega je rat već sam po sebi jedan cilj. pomišljao je da stvori koaliciju protivu Švedske. Vasilij Golicin. koji je pre svega bio ideolog. Potstičući ga na vojne podvige. on je pothranji vao njegove snove o slavi. okrenuo se ka Baltičkom Moru. Sada se lakše može razumeti zašto on. da će admiralski brod nositi ime Slon ( to je bio znak na Leforovom grbu). vežbanja u gađanju .. razume se. jer granice Rusije nisu još konačno utvrđene.” Kasnije. On nije mo gao ranije da misli na „uspostavljanje pravilnog poretka”. da će biti ukrašen zlatom i da će imati posadu od i zabranih holandskih mornara. bez obzira na žrtve što ih nameće zemlji.

koji zna pravu „tajnu svih državnih poslova”. i potrebno je izvući flotu iz neprijateljske vatre. Ali onaj koji diktuje svoju volju vladi. drži pravca koji je nametnut ugovo rom o „večnome miru” iz 1686 godine. koji primorava Rusiju da pomaže Poljskoj protivu Turske. ipak Petar nije uputio svoje prve ratne pohode ka Baltičkom Moru. to je patrijarh Joakim. ovaj neuspeh nije u životu Petrovu 16 0 značio tako odlučan datum kao što kaže Solovjev. traće se metci i dim bez velikih rezultata. prepreden i lukav. I pored ovoga iskustva. kod Narve. tako reći usled inercije. Ova flota.jen. Ne samo da nije izgubio hrabrost. na koje on potseća svojim neukrotivim poletom. U poljskoj se rugaju ruskom poslaniku. Neuspeh kod Azova obeležava početak vladavine Petra Velikog. pripisujući kapitulaciju Azova jednom „ugovoru” a ne vojnim operacijama. Osim tog a. Nove Petr ove trupe pokazale su se sasvim nesposobne da učestvuju u jednoj ozbiljnoj borbi. On je oduševljeni branilac reakcije. On želi da oproba svoje potješnje i svoju r atnu flotu. Petar se reši da sagradi novu flotu na reci Voronježu. to je zatim novi bogataš i skorojević Lav Kirilovič Nariškin. on polazi drugim. već je izgledalo da je Petar uzvišen tom pobedom i pokazao je neobičnu aktiv nost kako bi popravio poraz i obezbedio uspeh drugom pohodu. jer on piše Apraksinu da će taj pohod biti samo nastavak manevara pred „požunskom tvrđavom”. Nova brodogradilišta daju se vredno na posao u jesen 1695 godine. u njemu leži neiscrpna snaga. nedostatkom razlikov anja i računa. Ali pre nego bi se pojavili u Evropi. Pa ipak je to jedna po beda. Ali kako osrednji brojevi sa Perejaslavskog jezera nisu bil i dobri ni za šta. koju je pred vodio jedan brod sa ponosnim geslom Principium — na njemu je Petar. Opsadna taktika i d alje je detinjasta. ne samo Petrova delatnost. treba ga opkoliti s mora. Da bi se Azov primorao na predaju. on se i dalje. svemoćni satrap Kazanjskoga dvorca. I tačno u tom smislu vođen je taj pohod. Pa ipak se Azov naposletku predao. „tome pr ozoru otvorenom prema Evropi”. Tvrđava Azov odbija dva uzastopna juriša. i propao je na Krimu. nije mogao da se oslobodi preteranog veličanja. na Azov je pošao da se još jednom pozabavi svojim vojnim „igrama”. potrebno je izvršiti nekoliko vojnih podviga l ostvariti san o slavi. na Prutu. Lafor gaji nadu da odvede Petra u inostranstvo. nije međutim ništa bolja od one prve. „Požunskog i poljskog kralja” zamenila su tri gen erala: Golovin. ka Crnom Moru. koji je vodio u Tursku. „čovek be z prošlosti”. Ta igra dovodi do poraza. dvorski spletk aroš. Boris Golicin. Posle toga može se ostvariti Leforov plan i pojaviti se u Evropi. Istoričar Solovjev. to j e najpre bojar stare loze. „Kapetan Petar Aleksejev” ponovo se vratio svojoj vo jnoj igri i komandovao je jednom četom tobdžija. u slivu Dona . i već 1/11 maja 1696 spušteno je u vodu 23 galija i 4 paljevica. koji iz Moskve rasprostire svoju vlast po čita voj oblasti Volge. Strani inžinjeri stižu sa zakašnjenjem. Tr i ličnosti drže vlast i one skupa čine stari moskovski oblik vladavine. te je pisa o povodom toga: „Ovde vidimo da se pojavljuje veliki čovek. i zaista. — U toku ovih prvih godina Rusijom se upravlja na stari način. stari aristokrat len i drevna pijanica . i on deluje isto onako neobuzdano kao što deluju slepe prirodne sile. nego i latinsko-poljska kultura koju je zaveo Vasilij Golicin njemu se čine kao đavolske čin i i izdajstvo prema veri predaka. Zato stara moskovska stranka pobeđuje „latiniste” pa . jer će ga vojni neuspesi još dugo pratiti. On je tada rešio da pođe opasnim putem što ga je izabrao Golicin. „svirep i zloban” kako kaže Kurakin. Unutrašnja uprava. te da se pred svojim prijatel jima u Švajcarskoj i Holandiji pohvali carevim prijateljstvom. Gordon i Lefor. ali brat caričin. jer se on tim putem snabdeva. koji je uspeo da ocrta p ravi lik Petra Velikog. i svaki put će on pokazivati istu „neobičnu aktivnost”. kraćim putem i ide na Azov.” Uistini. to je naposletku dumnij đak — državni sekretar toga vremena — Tihon Strešnjev. a Lefor ga pra ti na jednom drugom brodu —. koji žurno iskorišćuje svoj položaj da se obogati. On jedino menja taktiku: pred teškoćom da prodre preko Perekopa. Tako je pohod na Azov trebalo da donese Petru njegove prve lavorike i da posluži kao prolog njegovom putovanju u inostranstvo.

U Kenigzbergu se sastaje sa Fridrihom III. dok zloupotrebe rastu i dok car „okruživši se pros ima. 29 juna/9 jula. Petar se u njemu nalazio pod imenom „P etar Mihailov”. „jer on neće da sasluša nikoga. ti pomirljivi Grci. pokazuje im svoje ru ke otvrdle od rada i hvali se sa . Mitave i Libave. dok se „broj činovnika umnožava”. dostavlja Petru početkom 1697 godine izveštaj o razgovorima koji su vođeni u jednom krugu nižih činovnika i seljaka — među kojima se nalazi i budući Petrov slavopojac Ivan Posoškov —: „Narod stenje i jadikuje zbog onoga od koga je sve očekivao. zbog „protivhrišćanskog ponašanja” carevog i zbog njegove namere da odnese ruski državni novac u inostranstvo po nagovoru Leforovu. Isprva bojažljiv pred ovim damama. u Kopebrugu.” On odlazi u Kenigzberg preko Rige. komandant strjel eckog puka i član plemićske Dume.” Okrivljeni. a Golicinu vlast. krajem 1694 godine oni dobivaju otkaz. U Hanoveran skoj.čak i Grke iz slovensko-grčko-latinske Akademije. na svo j rođendan. poziva verne da razore tuđinske bogomolje i d a oteraju tuđince sa svih položaja na kojima se nalaze. car se okrenuo uživanjima. i Cikler. i Akademija posle toga tavori dugo i bezživotno. odlaz i u Njemecku Slobodu. optuženi — i pored svih njihovih napora da „dovedu u saglasnost Aristotela sa pravoslavljem i religijom” — da se radije bave fizikom i filosofijom. koja mora da se ograniči da propoveda „pobožne nake”. Ta zavera j e sprečena. Ka luđer Avramij. Prvo putovanje na Zapad (1697—1698). izjavio je da su zaverenici. koji je pomagao Nataliji protiv u Sofije. verovalo se da kada vladar bude postao punole tan i ponovo se oženi. što se smatralo za sasvim dovoljno. pošto je najpre priznao da ga je godine 1682 Sofija nagovarala da ubije Petra. Petar je odložio da ih k onačno kazni po svom povratku iz inostranstva. da će napustiti delo svoje mladosti i poboljšati opšte stanje. brandeburškim izbornim knezom i budućim prvim pruskim kraljem. Ona je već izazvala negodovanje u narodu. stavljeni na muke. Stavljen i su na muke. sam stavlja na muke i pogubljuje nezadovoljnike u mučionici Preobraženskoga pri kaza. Sokovnjin i Puškin. bili odlučili da ga ubiju. umesto da se zadovolje predavanjem gram atike. i dva plemića stare loze. ekonom manastira Trojica-Sergijevo. on se brzo pribira. Strjelci su odmah na svima stražarskim mestima zamenjeni vojnicima i poslani u Moskvu. Joakim umire u martu 1690 godine. 16 1 Razume se da pristalice stare Moskve iskorišćuju Petrovo otsustvo i njegovu nameru d a putuje po inostranstvu da bi pokušali da se oslobode toga vladara i da okončaju njegovu delatnost koja im smeta. upoznao se sa hanoveranskim i brandeburškim kneginjama. da na presto dovedu njegovog sinčića Alekseja i da vrate Sofiji namesništvo. — 10/20 marta 1697 godine napustilo je Moskvu j edno mnogobrojno izaslanstvo od 200 ljudi. Tu zaveru bili su sklopili Cikler. Cilj njegovoga putovanja iskazan je u geslu ispisanom u sredini vo jnih oznaka i stolarskog alata izrezanog na pečatu što ga je on upotrebljavao u Hola ndiji: „Nalazim se među šegrtima i tražim nastavnike. napustio pravi put i prouzrokovao samo tugu i nevolju. zbog čega nema više blago stanja”. pa naposletku traži smrtnu kaz nu za svaki pokušaj da se u Rusiji zavede neka nova vera ili novi običaji. Al i kada je postao čovek i oženio se.” Petnaest dana po odlasku Petrovu u inostranstvo otkrivena je jedna prava zavera koja je grozila životu carevu. Ivana Miloslavskog. Čak su i Dihudi. ponižava se pred tuđincima i beščasti se. a zaverenici pogubljeni nad iskopanim lešom Sofijinog ujaka. ne stanuje u Kremlju. on se umalo nije potukao sa kneževim izaslanicima što se n isu dovoljno divili vatrometu što ga je Petar Mihailov svojeručno načinio. otkrili su da s e naročito negoduje protiv „igara u selu Semjonovsku i manevara u Kožuhovu” kao i protiv careve upornosti. i na svome samrtnom odru preporučuje da se sprečava svaki prijateljski odnos između pravoslavnih i bezbožnika.

S . Osim Rusije i Poljske. Malo kasnije. koje je poverilo tako plahovitom čoveku be zgraničnu vlast što se prostire nad tako velikim delom sveta. nego i da sve može sam da stvori. Ali ga 19/29 juna vest o pobuni strjelaca poziva iznenada natrag u Moskvu. Lajpciga. on tu ostavlja — po tvrđenju papskog nuncija — utisak učtivog. Engleski episkop Barnet. Kakav je utisak ostavio Petar za vreme svoga putovanja po inostranstvu i šta je on doneo sa toga putovanja. I tako. diplomat koji će pripremit i koaliciju protiv Švedske. pozorišta. gde ga je primio kralj Viljem.” Barnet ipak priznaje kasn ije da su „pozniji događaji otkrili kod Petra više genijalnosti nego što se moglo predvi deti u ono doba. ali prizor ograničavanja kral jevske vlasti ne može da mu godi. i R ajnhold Patkul. upoznavajući se sa more plovstvom.” Jer se Petar u Evropi pokazao onakvim kako su ga za deset ili pe tnaest godina ulaženja u život vaspitali moskovski krugovi i Njemecka Sloboda. učinilo da Holanđani ne poznaju teoriju brodogradnje i da oni rade nesist ematski. bilo sa carem Leopoldom. 16/26 juna on svečano ulazi u Beč gde se sastaje sa carem Leopoldom.. Stigao je 11/21 januara 1698 godine u London. jer su Rusiji upravo potrebne galije. već na Baltičko. njega manje zanimaju slike čuve nih umetnika nego jedna sprava kojom se osmatra pravac vetra. koji nije pristao da učestvuje u koaliciji. on žudno prikuplja sva znanja koja ga interesuju i hoće ne samo d a sve upozna. kome je bilo povereno da ga upozna sa verskim pr oblemima. Bog jedini zna kolik o će godina on biti napast za taj narod i njegove susede.. u ovu koaliciju stupiće i Danska i Brandeburg. pošao je u Englesku da tamo potraži ono što želi. Iz Beča on namerava da otide u Veneciju. Viljem zapaža da on ostaje ravnodušan prema svemu što ne sp ada u njegovu struku. 7/17 avgusta stiže on u A msterdam. On posećuje muzeje. prisustvuje čak i jednoj sednici Parlamenta. posećuje na brzu ruku rudnike u Vjeličkoj. koji čak nije hteo ni da primi Petra u Parizu iz straha da se ne zame ri Porti. laboratorije. zaustavlja se u Ravi. Ipak. on i dalje ima u vidu borbu sa Turcima na Crnom Moru i odbranu potlačen ih hrišćana. u ok tobru. On je samouk. Avgust se pokazuje veseo drug. založiće se za tu stvar oduševljeno.16 2 svojih petnaest zanata što ih je naučio u Njemeckoj Slobodi. — piše on patrijarhu Adrijenu — nego da bi se upoznao sa pomorstvom te da bi po našem povratku mogao pobediti neprijatelje Isusa Hrista i postati njegovom milošću oslobodilac hrišćanstva”. Drezde i Praga. ni sam ne znajući jasno čemu sve to. 27 aprila/7 maja vraća se u Holandiju. livonski plemić kome je Švedska oduzela imanje i čiji je on ogorčeni nep rijatelj. Tu ostaje četiri i po meseca i proučava brodogradnju u radionicama Društva h olandske Indije „ne iz neophodne potrebe. Biće lakše pridobiti za savez ove dve države nego zaključiti ugovor bilo s a Lujem XIV. On prolazi k roz Krakov. Tu zaključuje s poljskim kraljem Avgustom sporazum o napadu na Švedsku . sad više ne cilja na Crno More. govori o njemu takođe bez oduševljenja: „Priroda kao da ga je stvorila da bu de pre brodarski radnik nego vladar. prvoga putovanja koje se usudio da preduzme 16 3 jedan ruski car? One dve nemačke izborne kneginje kažu za njega da je „veoma obdaren d ivljak”. lepo va spitanog i skromnog čoveka. Pošto sam se često s njim družio i razgovarao. provodi četiri meseca u Vulviču i Detfordu ne da bi radio u radionicama. nego da prikupi obaveštenj a o brodogradnji. novi saveznici se sprijateljuju i izmenjuju svoje grbove i odelo. Razume se. kada dođe u dvorac Kensington. os tao sam zbunjen pred namerama proviđenja. čija je flota sastavljena o d galija čuvena u svetu. pojaviće se na političkoj pozornici Rajnhold Patkul. Bilfelda. gde se sastaje sa poljskim kraljem (31 jula i 1 avgusta/10 i 11 avgusta). a posle tri nedelje polazi u Beč preko Kleva. on se n e ograničava samo na proučavanje pomorskog problema. on ne uspeva da ubedi cara u potrebu da nastavi rat sa Turskom. Pošto mu se. Hala. Svuda se njegovi domaćini osećaju srećni što su se otarasili toga čudnog i nevaspitan og posetioca. S vima se čini da je on „sasvim drukčiji nego što su ga opisivali prilikom njegovih poseta drugim dvorovima”. Zbog svoga di plomatskog neuspeha u Beču on menja svoje vojne planove i načela svoje spol jne politike.

Oruđe reforme . da takoreći namesti prenosne kaiševe. po rečima Šaklovit ija. a t o je opadanje bojara. — Vladavina Petra Velikog pada u doba kada je jedan u ticajni stalež počeo da se raspada. Korb opisuje jedan zanimljiv prizor koji se odigrao za vreme Leforovog pogreba. „tuđincima se objašnjavalo koliku naklonos t oseća Petar prema svojoj gardi tim što u njoj nije bilo nijednoga vojnika kome car ne bi bez ustezanja poverio svoj život. Naučnici. naročito čuda prirode. i jedino su ravnodušni ljudi ostali u zvaničnoj crkvi.” A kada su posle svršenog obreda bojari požurili da se udalje iz Leforovog dvorca. Kao što je i trebalo očekivati. Pre Petrova stupanja na presto. Petar se tada razvikao: „To nisu bojari. on se sav predao čisto tehničkim pitanjima. spremno je u njegovim rukama. bojari su pokušali da zauzmu prva mesta u povorci i da stanu ispred stranaca. Opadanje bojara i sveštenstva. ne iz redova Velikorusa. Bojarski stalež je u punom opadanju. jer ga ne sputav aju nekadanji „feudalci” niti novi staleži. Petar ih je zaustavio i rekao: „Zašto se rasturate? Zar vam je ta smrt toliko dobrodošla? Zar vam vaša radost ne dopušta da način ite tužna lica?” Na koje se snage oslanja Petar? Na svoje potješnje koji obrazuju njegovu gardu. Što se tiče ši re evropske javnosti. ona i ne zapaža Petrov prolazak. sa svim zloupotrebama i samovoljom k oju ona nosi u 16 4 sebi. zahvaljujući svojim posetama Njemeckoj Slobodi. Rusija još ne postoji za E vropu. posmatrano u glavnim linijama. to je za njih jedinstvena prilika da uvećaju svoje znanje o jednoj nepoznatoj zemlji. zamenili „laskavci”. dogodio se rascep između zvaničnoga sveštenstva i naroda koji je prišao šizmi. Jedna je socijalna. nego od ratničkih snova Petrovih. te čak i u susednim zemljama pitaju careve diplomatske pretstavnike da li s u Moskovljani hrišćani i da li će se uskoro pokrstiti. koje će u XVIII ve ku i najvećim delom XIX veka biti upravni stalež. Zato Petar i može da se ponaša prem a bojarima kako se njegovi prethodnici nikad ne bi usudili. ono još nije stupilo na pozornicu. konačno oslobađa stare moskovske rutine i usavršava se nezavisno. i koje bi uživalo uvaženje i naklonost naroda. u nauci on samo vidi primenu. sve interesantne pojave. interesuju se za Petra isto kao što bi se interesovali za abisinskog kralja ili kineskog cara. a to je opadanje sveštenstva.asvim ravnodušan prema državnim poslovima kojima se dotada nije nikada bavio. „samo jedno trulo stablo koje leži na zemlji”. svojstvene njegovoj vladavin i. nego psi. ona je sad. potstrek je došao ne od same želje za refor mom. U tome prelaznom dobu birokratija preovlađuje. druga je verska. Po rečima Bergholca. koji je ranije bio čuven zbog svojih večernjih zabava. Dve okolnosti. one koji su napustili crkvu i prišli starovercima. Sa svoga pu tovanja on donosi. a potom razočarani. Evropski vladari najpre su začuđe ni. Ovakvo stanje omogućuje samodržnom vladaru da učvrsti svoju moć. Pa ipa k. Petar ne bi mogao toliko daleko otići u svom reformatorskom radu da je naišao na otpor jed noga sveštenstva koje bi bilo umnije. njega takođe zanimaju. Iz njihovih redova uzima on svoje poverljive ljude kad god posumnja u vernost osta lih članova svoje okoline. Fokerot (1737): „Po mišljenju mnogih dobro obaveštenih ljudi. samo ono što je hteo ili mogao da vidi: on odašilje u Rusiju 279 stručnjaka i mornara koje je uzeo za svoju mornaricu. Ali najvažnije od svega jeste to što se Petar.” Zašt o rusko sveštenstvo toga doba nije uživalo to uvaženje? Zašto ono nije imalo u svojim re dovima „umnijih sveštenika”? Zato što su najbolje pastire. pa da p okrene mašinu.” Drugi razlog koji je omogućio Petru da raskine sa starim običajima tačno je označio jeda n tuđinski posmatrač. kao na primer Lajbnic. Ostaje još samo da on sebi postavi neki jasno određen cilj. Eto zašto Petar može bez bojazni da ruši stare ograde i da otvoreno obesvećuje crkvene tradi . Želeći da isko riste nestanak toga ljubimca. pružile su mu slobodu delanja koja je nedostajala njegovim prethodnicima. koji su uostalom uvek poštovali stare moskovske običaje. a međutim onaj koji će ga zameniti nije još imao vreme na da se obrazuje. nego kijevskih učenj aka. učenika Kijevske akademije koja je za pola veka prethodila Moskovskoj akademi ji. Što se tiče plemstva. on tako isto šalje u Moskvu mnogo zanimljivih predmeta za svoj muzej. razume se.

da postave Sofi ju ili Vasilija Golicina za namesnika mladom careviću i da pokolju bojare i tuđince. Iako je skinuo svoje moskovsko odelo da bi obukao evrops ku uniformu. Oni pođoše u borbu. ali. Doklegod je država sposobna da daje i jedno i drugo. Odašiljanje na granicu sasvim ih je ogorčilo. utoliko pre što su joj se svi nadali. 56 zarobljenika obešeno je. Ali to Petru nije nik ako bilo dovoljno. i razmaženi pažnjom koju su im ukazivali Pe trovi prethodnici. već da ga ubiju „što je poklonio svoje poverenje Nemcima”. omrznuti „Franko Lefor” postavio ih je „na najopasnija mesta i minirao njihov položaj”. Za njega su mornarica i vojska. Isto tako je za njega 16 5 samo prosto sredstvo i država. Dužnost ovih „upravnika careve baštine” je da daju voj sci i mornarici dovoljnu količinu ljudi i novca. oni su teško podnosili službu na granici i jedva su čekali da se vr ate u Moskvu gde su ih očekivale njihove žene i deca. Pobuna strjeleca izbila je utoliko žešće što je proturana vest „kako je car umro u inostra nstvu i da bojari imaju nameru da udave carevića”. kojima on služi. i nji hova artilerija ih je lako rasterala blizu manastira Voskresenskog ( 18/28 juna 1698 godine). koje se meša sa poj mom „službe”. o kojoj se on brine tako malo da njenu upravu pover ava drugima. kao što smo videli. ali su to — bar po pretpostavci stranca Krula — bili uistini taoci koji su jamčili za „vernost svojih roditelja”. on je poveo i „dobrovoljce”. One su isprva predmet igara koje se. 2. Tuđinci je se naročito boje. posle Arhangelska i Voronježa (1693 i 1695) preobražuju u ozbiljniji „posao”. razume se. RUŠENJE STAROGA PORETKA (1700—1709) Pobuna strjeleca (1698). usled čega su oni „izginuli u velikom broj u”. On može sebi sve da dopusti. Ovo shvatanje. jer ih je tada car pridodao onoj vojsci koja je treba lo da bude potučena. — Posle Ciklerove pobune (1697). otpočinje prava njegova reforma. jer po Korbovom pričanju kružio je glas da strjelci nameravaju da p okolju i spale Nemecku Slobodu. gde su nekoji od njih imali svoju trgovinu. ima poverenja u svoje nove trupe. Ali. Tek tada. te prema tome ne sme da ostane neaktivan. Ciklerov saučesnik Puškin rekao je da se oni nemaju više čemu nadati i da neće umaći smrt . Tek kada oseti nestašicu novca i ljudi. Odlazak Petrov u inostranstvo je povoljna prilika za novu pobunu. Petar se ne interesuje nimalo da sazna kako se došlo do tih sred stava. strjelci su udaljeni iz Moskve i za kaznu poslani da brane tursku i poljsku granicu. Petrovi pukovi. Oni su se osetili u vređeni još za vreme manevara. kako smo već kazali. oni su stu pili u pregovore sa Sofijom. poslali su svoje izaslanike u prest onicu da od bojara zatraže dopuštenje da se vrate. kojima je komandovao Gordon. svojim poverenicima. Naviknuti na miran život u Moskvi. t aj pojam službe ima u sebi nečega stvarnog: to je služba koju mora da vrši jedan vojskov ođa koji prima od države platu. pa ipak. uticalo je na njegovo duševno raspoloženje još u početk u njegove vladavine. po njegovom shvatanju. izabrane iz plemićskih porodica. koji su logo rovali na južnoj granici. pošli su im u susret. Time se objašnjavaju i one nihilističke crte koje nalazimo i u njegovoj ličnosti kao i u njegovom radu. kada su bili poslani na zapad (u Veljikije Luki) umesto da su vraćeni u Moskvu kao što su se oni nadali. on ipak nije ništa žrtvovao od svoje slobode. i ona ih je obodrila da pođu na Moskvu. Njegovu ćud ograničava samo n jegova urođena dobrodušnost i nekakvo čudno osećanje dužnosti. Otuda ona neusiljenost u njegovom opštenju sa ljudima. Kako po svemu izgleda. U avgustu on je optužio za kukavičluk „kneza Kesara” Romodanovsk . koja je bila sklonjena u manastir Novodjevičij.cije. Petar. a to će reći u trenutku kada je njegova vojna aktivno st srušila staro moskovsko uređenje. otadžbini. za svaki slučaj. To su glavn e linije ove vladavine toliko obilne događajima. od prvoredne važnosti. on se okreće toj oblasti koja mu je d otada ostala tuđa. služba Rusiji. rat je za njega samo jedno sredstvo. prema obaveštenjima što ih Lefor šalje svojoj p orodici. Za vreme pohode na Azov. rešeni da ne dopuste da se car vr ati u Moskvu. U pitanju je. Četiri puka strjeleca.

Car se ne zadržava u Kremlju. svojoj naložnici. stoln ici. Petar nije uspeo da pronađe. Narod z apaža da po svom povratku u Moskvu car ne odlazi više u dvor svojoj ženi. Posle pet dana. naknadnu istragu koja je vođena pomoću svih uzgrednih sreds tava tadanjega moskovskog pravosuđa: dželata. on je proklinjao one koji su ponovo počeli da „unakažuju lik što ga je Bog po dario čoveku”. on uzima makaze i počinje da seče bradu velikodostojnicima. toj glavnoj ozn aci „Božjega lika”. 4/15 januara 17 00 godine jednim ukazom propisano jeda „bojari. „Sa svetiteljima čija su lica ukrašena bradom. koje je Petar čak pozivao da se pridruže dželatima. već ga je još i pojačala.” Po povra tku iz inostranstva Petar nameće tuđinsku modu ličnostima iz svoje okoline. za vreme svečanog prijema. soba za mučenje i inkviziciju. . dumni i bližnjije ljuđi. Lefor im je pisao: „Ovde ćete naći jednog širokogrudog vladara koji štiti tuđince i koji nosi odelo po francuskoj modi. on ju je primorao da se zakaluđeri. Prekinuvši svoje putovanje. on stiže 26 avgusta/5 septembra u Moskvu i naredi. žileci i svi činovi Moskve i drugih gradova moraju da nose mađarsko odelo. Iako je on već odavno ležao u grobu. stravičnog starešinu 16 6 Preobraženskog prikaza. uobičajio je da nosi tuđinsko odelo. U februaru 1699 godine počeo je najpre da skraćuje predugačke rukave ruske nošnje. p ozivajući članove svoje porodice da dođu u Rusiju. tadanje „Čeke”. Mnogo što šta nije se svidelo narodu i pre Petrovog puto vanja u inostranstvo. nego u Njeme cku Slobodu. Sutradan. okolniči. seče brade ne sam car. odmah u početku septembra. ne pozdravlja nikako ni ikonu Tverske Bogorodice. i da živi okružena jednom gardom koja je neće ostaviti sve do njene smrti 1704 godine. ipak. Preobražaj odela i običaja (1699—1700). 16 7 No on se ne ograničava samo na to delo. I posle tri dana Petar je konačno savladao taj sveti običaj: svi bojari dolaze na jednu večernju zabavu u Leforov dom obrija na lica. a to će reći otkako je počeo da posećuje Njemecku Slobodu. kako tvrde Gvarient i Korb. Patrijarh Joakim osuđivao je „običaj razvratnih Grka koji su brijali bra du. — Kazna kojom su kažnjeni strjelci ne samo da nije utišala negodovanje naroda. a dr ugi deo sa tardiskim pukovima u Preobraženskom. koja je ranije bila to isto Leforu. njegov naslednik Adrijan još je nepomi rljiviji protivnik obrijanih lica: „Gde ćete stati na dan strašnoga suda?” pita on prist alice te mode. Njima je oduzet naziv carevih čuvara i postali su prost i građani. pod imenom Suzana. đaci.og. između ostalih i glavn om komandantu Šeinu i „knezu Kesaru” Romodanovskom. dokaze za Sofij ino saučesništvo. Ne treba zaboraviti verski značaj što ga je moskovska Rusija pridavala bradi. I on sam. Ipak. još između 1689 i 1691 godine. gornji kaftan dovoljno dugačak da dosegne do podveze. što je bio njegov glavni cilj. Korb nam je ostavio jednu sliku pogubljenja koje j e izvršeno pred očima stranaca. a donji kraći. koji je upravo strogo os udio jednog moskovskog diplomatskog pretstavnika što je obrijao bradu. moskovski plemići. Ali ono što se događalo po njegovu povratku još je gore. ni mošti moskovskih svetaca. Strjel ci su u gradovima u unutrašnjosti zemlje sa zabranom da se kreću bez putnih isprava i da stupaju u vojnu službu. što je prim enjivano sa najveštijom svirepošću. u Šeinovom domu. i odlučio je da se na svoj način oslobodi „semena Ivana Mihailoviča” (Miloslavs ki). običaj koji je ranije bio zabranjen i koji je car Aleksej potpuno i skorenio”. ili sa obrijanim jeretic ima?” Tako on preti večnim mukama onima koji odobravaju „tu jeretičku izopačenost koja čovek a prispodobljuje mački ili psu”. nego njegova dvorska budala. kome je bila dužnost da bdije nad javnim poretkom. ona ne bi na narod proizvel a tako dubok i trajan utisak da za njom nije došao čitav niz drugih događaja koji su d uboko uzbudili narodnu maštu. Nemici Ani Mons. provodi jedan deo noći u pijankama u Leforovom domu.

ljudi svih društvenih redova. i onih koji su oslobođeni te obaveze: na jednoj strani su razni stupnjevi plemstva koje je u care voj službi. za razlik u od strjeleca. kočijaša i zemljoradnika. njihove žene i kćeri moraće isto tako da nose mađarsko ili nemačko odelo počev od 1 januara 1701 godine. po ugledu na sve hrišćanske narode.istoga kroja”. pretstavljali su čitavu Rusiju. a kasnije i vojsku.” Ustvari. i da godina počinje u januaru umesto u septembru. utoliko pre što s e taj preobražaj vrši pod uticajem tuđinštine. Sve promene od 1699—1700 odnose se na spoljni život. kada govorimo o Petrovom radu koji je podelio istoriju Rusije na dva dela. 1699—1700. Videćemo i mnogo važnije izmene. Oni koji su odeveni po nemački smatraju za ukusno da imaju lulu u zubima . no koje su međutim danas skoro zaboravljene. Tek kada se setimo sličnih reformi izvršenih u današnje vreme. To je bila nova uvreda za starinske običaje. potješnje. jer su vojnici. samo će porez kojim je on oporezovao „bradonje” do stići veoma visoku cifru posle popisa iz 1705 godine. izuzev sv eštenstva. narod je pro zvao pretstavnike upravnoga staleža „duvandžije”. Da bi odgovorio na nadimak „bradonja” koji su mu prikačili. narodnoga ogorčenja i navode razloge za to. 30 za posadske. Druga jedna mera koja je duboko vređala narodno verovanje i postala glavna oznaka reforme jeste promena kalendara. ako bi se nekom Turčinu nasilno skinuo fes.” Uzorci ovakvoga od ela izloženi su na gradskim vratima. crkvenjaka. — Dokumenti Preobraženskoga prikaza. te da i one budu odevene na isti način kao i ljudi. borovim i smrekov im grančicama prema uzorima 16 8 izloženim na velikom trgu i kod donje Apoteke”. i to stoga što je baš taj spoljni preobražaj učinio najdublj i utisak na savremenike. koji su zabranjivali upotrebu „proklete trave”. Kao potvrde o naplati izdaju se bronzane medalje sa n atpisom: „Porez je naplaćen”. bojarskije ljuđi i kočijaše. „čoveka koji je ličio na čudovište” — kako ga nazi ez Kurakin. sa slikom jedne brade. 20/30 decembra 1699 godine Petar naređuje da se g odine računaju. ko je su nametnule ogromne žrtve stanovništvu i iz osnova promenile i samo državno uređenje . da isto tako svi moraju da izmenjaju čestitke prilikom nove godine i završetka stoleća. i tamo se naplaćuje od onih koji se ne pokorava ju tome ukazu novčana kazna od 40 kopejaka od pešaka. Prvo izbijanje narodnoga gneva i verski otpor. plemstvo. uto liko preobražaj teže pada narodu i izaziva opasnost da se on pobuni. uvredila bi se n ajdublja verska osećanja i mogla se time izazvati narodna pobuna. Jer. izobiluju primerima. pola kopejke trošarine za seljake pri ulasku i izlasku iz varoši. a 1 rublja od konjanika. koji je terorisao čitavu Rusiju za vreme nj egovoga strašnoga starešine Romodanovskog. samo sa jednim ograničenjem: „Ra di ugleda i lepote u državi i vojnom području. 1/12 januara 17 00 godine on naređuje da svi „moraju ukrasiti svoja vrata jelovim. moraće da nose mađarsko ili nemačko odelo. pošto je on prestavljao rušenje starih običaja koje je i sama vera osveštala. oni koje je Petar prezrivo nazivao „bradonjama”. te je prema tome značio i rušenje same vere. u kulturno zaostalim znamenjima. a ponekad i sa izrekom: „Brada je n epotreban teret. bili obrijani i nosili evropsku uniformu. ne od stvorenja sveta. i baš tih godina. zato što su bili protivni njegovoj reformi. Moglo se unapred reći da ukaz koji bi se odnosio i na žene neće biti izvrše n. 60 za činovnike prikaza i trgovce obeju katego rija. deljenje staroveraca i postanak s ekta. 20/31 avgusta 1700 godine taj ukaz je ponovljen. Petar dakle povlači društvenu među između onih koji moraju da nose novu nošnju. 100 rubalja godišnje za gostje trgovce i Gostinaju Sotnju. „Car sk ida drugima brade i druguje sa Nemcima. ili Turkinji njezin veo. i vera je postala nemačka” — kaže se u jednom do . On čin i isto to u pogledu nošenja brade. na drugoj strani je sveštenstvo i prost narod podložan plaćanju poreze. nego od rođen ja Isusa Hrista. tako je Petar zaveo u Rusiji i nem ačku božićnu jelku. narodno ogorčenje na Petra izbilo je najsilni je. U Rusiji je taj preobražaj bio neobično b olan. još nedavno. naša mašta izaziva uspomenu najpre na s poljni preobražaj stanovništva. izuzev neposrednu okolinu carevu. Ukoliko kasnije u životu jednoga naroda nastupi pokret za ukidanjem tradicija vezanih za veru.

Pobunjenici. posle prvih Petrovih reformi. da se nosi nemačko odelo i uši duvan. a to će reći prema starom bogosluženju. koji su iskvarili stare tekstove. običaja znači u očima narod a isto što i izdajstvo prema veri. a ako takvih ne bude. Bilo je samo dva rešenja za tu krizu: ići do kraja u to m kompromisnom rešenju i tražiti nove episkope koji će pristati da prigrle staru veru. Jedna jaka kriza savesti razjedinila je branioce stare vere. 16 9 mogle su mirno da očekuju dan kada će „čitači” svetih knjiga. primati Nikonove popove. koju je Nikonova „no va vera” izazvala između upravnoga staleža i naroda. . Kada su crkveni sabori 1666 i 1667 godine bacili anatemu na šizmatike. nije se više moglo objavljivati „da će pre sunce prestati da kruži nego Božja crkva da živi”. mogli su da odgovore: „To je patrijarhova dužnost. pošto je prema Knjizi otkrovenja ona trebalo da traje dve i po godine. Naredio je svima da nose nemačku nošnju. naprotiv. Oni koji su sinoć bili pobeđeni u nekoj verskoj raspravi. obrija ne brade. Ako se ne vrše svete tajne. izumirali su postepeno. „Radikali” su usvojili drugo rešenje i izazvali pokret za bezpopovščinu ili „bezsvešteničko stanje”. Leta gospodnja su uništena. pa prema tome i veo ma popularna. Ovakvo raspoloženje postojalo je još i za vreme pobune strj eleca od 1682 do 1689 godine. koje nisu neposredn o učestvovale u toj prepirci sveštenstva. a to će reći do drugog ristovog dolaska i do Strašnoga suda? Isprva su staroverci pribegli jednom komprom isnom rešenju koje je poticalo iz vremena protopopa Avakuma: primali su sveštenike k oje je rukopoložio Nikon. Narodne mase. „Car živi po ugledu na strance. Boreći se protiv uticaja Grka. nije poštovao post svetoga Filipa. došao je u Moskvu da ga postidi zbog toga” — kaže posadski Andrej Ivanov koji je došao naročito iz Nižnjeg Novgoroda da urazumi cara. Ivanov. te je tako pogazio zavet svetih otaca. koje su bodrili da treba da brane „star u veru”. postati bitno naci onalistička. dogodio mnogo pre stupanja na pre sto Petra Velikog. videli smo da je tuđinskom kvartu u Moskvi bila zapretila opasnost da d oživi pravu Vartolomejsku noć.kumentu. Ta dva protivnička tabora borila su se na istom polju i služila se istim oružjem. I on. ali koji su kršteni pre njega. jede meso sredom i petkom. i koji su jedini smatrani za nadležne da vrše svete tajne. ili pak. naređuje da se brije brada. nala zi se „van oblasti vere”. taj rascep ipak nije bio potpun i nije izgledalo da će biti kon ačan.” Ali. a hoćemo samo da ispitamo is tinu. Za vreme Sofijinog namesništva bilo ih je ostalo još svega nekolicina. Međutim. a satanina su proglašena” — kaže drugi dokument. Stanovište što ga je car zauzeo. kako bi onda stara crkva mogla ispuniti sv oj zadatak da „sačuva pobožnost u svoj njenoj čistoti za sve vekove”. sveštenici koji su bili rukopoloženi pre Nikona. Snaga opozicije raste usled same činjenice što ona brani veru od profanisanja. te da saznamo zašto su odbačene stare knjige i kakve se to jeresi u njima sadrže . zauzeti nepop ustljivo držanje. Pet ar je počeo da „ruši hrišćansku veru. i lozinka te opozicije razumljiva je svima. Iako se verski rascep (šizma). Ovo nekoliko primera dokazuju da otstupanje od starinskih. Ovi su istraživali predznake toga doba koji su prema Svetom pismu trebalo da objave smak sveta. Ukinuo je patr ijarhat. Ta opozicija je utoliko jača što je verski život veoma bujan. objavili dolazak „Antih ristove vladavine”. U trenutku verskoga rascepa oni su propusti li da u svoje redove prime dovoljno episkopa te da tako obezbede neprekidno ruko polaganje sveštenika. gajili su i dalje nadu da će još istoga dana ili sutradan postići odmazdu. Nikonovi protivnici pokazali su već izvestan nacionalni duh. Ubuduće će narodna opozicija. nije više bilo nikakvih sumnji. „umni ljudi” toga doba pronaći je toga sukoba. Umerenije pristalice izabrale su prvo rešenje i stvorili stranku popovščine ili „popovsku”. duvan. Ali je i ovo po kolenje sveštenstva izumiralo. jer ona osuđuje ono što svi mogu da procene. staroverci tumačeći proroštva iz Knjige o veri o opasnostima koje su pretile crkvi u 1666 godini. pa dopustiti da se svete tajne ugase i čekati smak sveta. da bi vladao sam i da ne bi imao suparnika. a to je nova nošnja. 1 januara 1700 godine on je naredio da se proslavlja nova godina. pa bilo da se ono tumači prema starinskom ili novom shvatanju. one tekstove čijom pomoću su moskovski čudotvorci spasli svoje duše. Utvrdili su da će se ona završiti 1669 godine. okrećući se protivu jednoga društvenog staleža nakinđurenog tuđinskom odelom.

Jasno je. a ne od njegovog vaskres enja. godine 1690. dolazak Antihristov nastupiće prema tome kasnije za trideset i tri godin e. da će zvezde popadati s neba i da će zemlju sagoreti plamen. po povratku iz inostranstva. dakle. dok njegove dvorske budale seku bradu poslednjim upornim „bradonjama”. i zato se on dobro čuvao da im ne priđe. umesto 5. Petar zanemaruje da poseti svoju porodicu. i pomeren je u godinu 1699. Kako je jednim Sofijinim ukazom. — Da zvuk trube čekam. koja je po st arom kalendaru počinjala u mesecu septembru. dok će truba Strašnoga s uda okupiti sve ljude. očekivali su dolazak . oni bi zacelo izobličili samozvanca. da nastupi godine 1702. jer je za njih to bio način d a izbegnu „ognjenu reku” koja je prema predanju trebalo da poplavi zemlju na dan Str ašnoga suda i da poštedi samo verne koji se budu dragovoljno bacili u pl amen. Dok pristalice popovščine . I ponovo fanatici ležu u svoje pogrebne kovčege pevajući: — „Drveni kovčeg — Sagradih ja. Tumači pretskazanja zaključili su iz toga da su se prevarili u računanju: trebalo j e. I oni sami stvorili su nekoliko sekti. a što se tiče grobova predaka. Ali je ta strašna godina protekla bez događaja. „on je ukrao Bogu osam punih godina” — jer su staroverci računali 5. — njega ću leći. dok su ga druge i dalje odbijale. — jer dok Petar nije zaveo arapske cifre. da se pom oli Bogu na grobovima svojih predaka i odlazi u posetu tuđincima. brojevi su se označavali sl ovima slovenske azbuke — dobija se 666. koliko je Hristos proživeo na zemlji. verni. n a pet dana pre nove godine. Priča se kako je kraljica Stekolnija (Stokholma) zatvorila cara u jedno bure pa g a bacila u more. Kasnije. isto tako izmenio je kalendar da bi prikrio pravi dan dolaska Antihrista. pričešćivali se u masi prema starinskom bogosluženju. da su umesto nje ga podmetnuli drugoga i da ovaj što je sad došao u Moskvu može da bude samo Antihrist. računati godine od Hristovog rođenja. Usled toga su oko 1669 godine u nekojim oblastima Rusij e seljaci prestali da rade zemlju i da seju. posluša li su Avakumov savet i bežali od života spaljujući se živi. Ovaj radikalizam nagoni ih da istražuju nove puteve vere slične zapadnjačkoj Reformaci ji. Oni kažu da je on prikrio svo je pravo ime zahvaljujući slovu M.17 0 pretskazali su da će odmah za njim nastupiti smak sveta. kako nema više svetih tajni niti crkve. od stvaranja sveta. zaprećeno starovercima da će b iti spaljeni na lomači. Međutim. već provodi dan na gozbi kod Šeina. ne očekujući mnogo smak sveta. Oni najfanatičniji . pristalice bezpopovščine i dalje tvrde kako A ntihrist vlada u svetu. promenivši računanje godina. sam Bog mu ni je dopustio da uđe u svete crkve Kremlja. ako se izuzme ovo slovo i doda brojna vrednost ostalih slova.5 08. počinju da tragaju za „staro-pravoslavnim sveštenstvom” koje — po jednom starom predanju postoji još uvek u „kralj evini Oponiji”. Prve verske sekte osnovane su u Rusiji na nekoliko godina pre Petrovog stupanja na presto. iako nevidljiv.” I ponovo kobna godina protiče katastrofa. a to je kobni broj što pretstavlja životinju i z Knjige otkrovenja. mislili su oni. da je pravi car umro u inostranstvu. dakle. a da je sadanji vladar sin Lefora i jedne Nemice. te da bi se očuvala zajednica s Bogom. treba pribeći molitvama i duhovnom usavršavanju. Smak sveta treba. dubili stabla da od njih načine pogrebne kovčege i legali u njih da sačekaju trubu Arhanđelovu. staroverc i videli su u tome novu potvrdu da je došao Antihrist. Na novu godinu o n ne prisustvuje svečanoj službi u Kremlju i ne čestita narodu. kada je Petar uzeo titulu imperatora. u Antiohiji i Carigradu. od kojih su nekoje prihvatile kompromis. rešeni da „pate radi vere”. Bezpopovnici su doprineli njihovom razvijanju i potpomagali 17 1 im da se ojačaju i rasprostiru.500 godina. koji su verovali da Antihrist uistini postoji od krvi i mesa. da će se sunce ugasiti.

Oni se sele na sever. Usled toga p rimorani su da žive u slozi sa državnim vlastima i nepobožnim svetom.500 lica. Pod uticajem ozbiljne krize verske save sti koju smo videli. započinju otvoreno protestantsku propagandu protivu obožavanja moštiju. pokretač jedne grupe koja je osnovana godin e 1690 oko Slaveno. potiče iz . zasnivaju veliku zaj ednicu na obalama reke Viga. Iz njihove sredine i zišli su pokretači „dragovoljnog spaljivanja”. odaju se trgovini žitom. stupaju u vezu sa raznim oblastima Rusije i obogaćuju se naglo. već su kopali sebi „jazbine” u zemlji da tamo žive usamljeničkim životom. koji je bio uporniji. njeni pokretači smatraju da je njihova idej a vezana sa carevom. Lekar Tveritinov. Mistička i narodna struja stupila je otvoreno u opoziciju i poklapa se sa ekstremi stičkom delatnošću staroveraca.grčko-latinske akademije radi proučavanja verskih pitanja. Tveritinov ponavlja sa ubeđenjem: „Danas. jer su slobodni mislioci bili primorani da se u Uspenskoj lavri odreknu svo jega učenja. ali su se oni razlikovali od bezpo povnika. pa objavljuje: „Moj duh vam javlja. druga struja. gde žive bez sveštenika i zadovoljavaju se kapelicama. Krajem 1680 i početkom 1690 godina ova zaraza dobrovoljnoga spaljivanja bila je neobično jaka: ponekad je broj spaljenih na istoj lomači dostizao 2. braća Andrej i Simon Denisov. Početkom XVII veka oni propovedaju svoje učenje po kneževskim i 17 2 bojarskim domovima... sektaške sredine živele su u očekivanju Strašnoga suda. koji je učestvovao na jednom nji hovom verskom skupu 1680 godina i čiji su sledbenici tvrdili da je on „prorok i da n jim vlada Sveti Duh”: „Kad u njega „uđe” Sveti Duh i obori ga na zemlju. Bezpopovnici menjaju taktiku. itd. svaku svetu tajnu i svaku staru veru”. povući se u isposnice. iz 1687 godine. ali nisu uspevali ništa drugo sem da ih preteraju iz ja roslavskih šuma u kostromske. Državne vlasti su ih povremeno rasturale. kao što je činilo pre njih domorodačko stanovništvo rastureno po šumama i d už reka. Petar nije smeo dopustiti da se ide tako daleko . njego v sledbenik berberin Toma Ivanov i jedan učenik Akademije. on ostaje opružen. Naprotiv. spaljen je na Crvenom Trgu zato št o je isekao sabljom jednu ikonu. ikona i svetih tajni. hvala Bogu. naklonjena j e misticizmu i prestavlja neku vrstu ruskog kvekerstva. i tada mu dolazi „otkrovenje”. a Toma Ivanov. Otada bezpop ovnici ostaju podeljeni na dve sekte. ponikla u obrazovanom staležu koji je imao osnovna znanja iz teologije i koji se upoznao sa razvojem protestantstva. oni su ukinuli porodicu i zamenil i je slobodnom zajednicom. 1650 i 1665.vojnika koji će dati znak za ognjeno očišćenje. na obale Ledenoga okeana. Ona prva struja ne meša se sa opozicijom protiv Petra. Oni tu stvaraju veliku naseobinu. „ zbegavali svaki svešteni obred. koju oni smatraju za manji greh nego brak bez venčanja. umesto da se traži mučeništvo. već da je dovoljno. iako nejasni. u zanosu. svako sme u Moskvi slobodno da ispoveda veru koju je izabrao. i iz kostromskih u vladimirske. Izvesni znaci. Pod vođstvom crkve noga pojca Teodosija iz Novgoroda oni napuštaju svoje jednovernike koji su se obes vetili i osnivaju zasebnu zajednicu pod imenom Teodosijevci (1706). Dve struje su se stvorile među njima: jedna. Osim bespopovnika koji su se delom povukli iz pravoslavlja i obrazovali jednu sr ednju grupu između sektaša i pripadnika redovne crkve.. i da se ono veže za ime mon aha Kapitona. teži ka raciona lizmu i evangeličkom hrišćanstvu. Oni propovedaju da se ne treba živ spaljivati. proizišla iz narodnih masa. kasnije će obrazovati i treću. Evo zanimljive slike seljaka Simeona. omogućuju da se odredi vrem e njenoga početnog delanja u godinama 1639. Ovo izmirenje sa neprijateljima vere ogorčuje nepopustljive članove sekte.” No to tvrđenje je uostalom prer ano. Ivan Maksimov.” Drugo jedno svedočanstvo. Kada je Petar stupio na presto. postojale su i sekte sa mno go određenijim težnjama ka otpadništvu. Dvojica između njihovih starešina. Potom mu se svest vraća i on ustaje sa zemlje. sektu Filipovac a. prvi trenuci straha bili su već prošli i progonjenja su se umanjila. Oko njega su se okupili stareci koji nisu odlazili u crkvu. Kako nisu imali mogućnosti da se venčavaju.

pretrpeše poraz.000 lica i hteo da ide na Moskvu uz pripomoć „nebeskih sila”. on je stvorio konačan plan. Avgust Poljsk i i Fridrih Danski. ali sledbenici Kuzmini i dalje „izbegavaju sveštenike”. da se odreče svega. Pre svega pokušao je da produži sporazum sa jedinim članom koalicije koji nije bio pot učen. — u društvenom pog ledu granicu između njih pretstavlja „nemačka” nošnja. tvrdi da ima „jednu povelju napisanu Božjim prstom pre stvorenja sveta” i „da je Bog sve nas stvorio kao braću”. da bi objavio rat Švedskoj. ovaj stalež od XVIII veka drži u svojim rukama političku i društvenu vlast. i tada su se oni omirski častili i veselili nekoliko dan a. Tada se prviput ide ologija mase razlikuje od ideologije „evropeiziranog” upravnog staleža. k ojima će se kasnije dati naziv ruska inteligencija. Kao i kod Azova. primorani da prvi započnu borbu protivu Karla XII koji je smatran za najvećeg vojskovođu svoga vremena. i spreman je da zaključi mir po svaku cenu.” On će bez o kolišenja priznati „da je čitav taj posao bio samo jedna detinjarija”. osim gardiskih pukova. Kao i obično. da „tamo izvrši božansko delo”. Ali. potiču „Božji ljudi” i Hristovi ljudi ili hlisti. Petar ima jedan izgovor: zar nisu Šveđani uvredili drvodelju Petra Mihailova u trenutku kada je izaslanstvo koje je on pratio prolazilo kroz Rigu? Verujući da je Karlo XII zauzet borbom protivu njegovih saveznika.430 Šveđana napadne 40.oblasti Dona. Tek 8/19 avgusta 17 00 godine jedan glasnik donese vest da je između Rusije i Turske potpisan mir. Petra je to toliko zbunilo i uzrujalo. a to će reći iz 1 680—1690 godina. morao je sačekati da se završe pregovori koje je đak Ukrajincev vodio sa Portom. pa se rešio da upotrebi svoju vojsku ne više protivu Turske. Njegovu versku zajednicu opkolili su koz aci i predali „proroka” redovnim trupama. ili treba odmah pokušati juriš na Narvu? Dok se oni tako pitaju. Petrovom zaslugom.000 Rusa. že nama i devojkama kojima su poverene svešteničke dužnosti”. I upravo taj stalež je. Petar je naglo izmenio svoje planove o spoljnoj politici. dao prvu grupu ljudi evropske kulture. devet prvih godina Severnoga rata (1700—1709). Za pola časa bitk a je dobivena. i da potom treba pribeći pravoj veštini u svim stvarima. koji je očekujući dolazak Antihrista sakupio na obali reke Medvjedice gomilu od 2. Takva je društvena sredina u kojoj se razvija Petrova reforma. te nije imao vremena da se upozna sa trupama kojima je s ve nedostajalo. i u političkim i u vojnim”. Da bi objavio rat Švedskoj. ne usteže se da sa svojih 8. Dva mese ca njegova vojska očekuje da se tvrđava smiluje i da se preda. koji je već lako potukao danskoga kra lja. iz toga vremena. Tek što je stigao. Ovi pregovori su se odužili. Petar polazi u rat kao što se polazi u šetnju. Odjednom se saznaje d a dolazi Karlo XII i da će za dvadeset i četiri časa biti već pred Narvom (17/28 i 18/29 novembra 1700 godine). Karlo. Petrova „slava” pomračena je u očima čitave Evrope. Od toga pa do prvih „duhovnih ruskih hrišćana” samo je jedan korak. U Dnevniku koji će svojeručno ispravljati. ubrzo se uviđa da Petrova artilerija ne vredi ništa. a priređene su i viteške igre na kojima se Petar takmičio sa svojim poljskim prijat . Dok narod ostaje protivan refo rmi. U tome je i uspeo prilikom sastanka u Biržiju (26 febru ara/9 marta 1701 godine). Tu „veštinu” ni e on postigao odjednom. Ali ona odbija da se p reda. Da li treba sačekati da stigne artilerija. zamenjuju ih „besednicima. odm ah je iskoristio jednu buru da baci svoje trupe na Petrov logor. i zaista. on će ovako izložiti ukratko te mučne tr enutke: „Potreba je odagnala lenost i nametnula naporan rad i danju i noću. 17 3 Od Narve do Poltave. Ist oga dana ruska vojska dobi naređenje da pođe u rat. a to je poljski kralj. gde su se stareci bili povukli pošto su uzalud pokušavali da povrate staru veru za vreme pobune strjeleca godine 1682. nego protiv Švedske Prilikom svoga sastanka sa poljskim kraljem u Ravi. — Za vreme svoga bavljenja u inostranstvu. tu se opisuje nekakav Kuzma Ćora vi. On najpre opseda tvrđavu Narvu. svi Petrovi vojnici dali su se u bekstvo. da napušta sv oj logor i ostavlja protivrečna naređenja svome tuđinskom vojskovođi De Kroi ju koji je tek prispeo. Odmah posle poraza on pada u očajanje i plače. taj događaj okončan je vodom i vat rom. Ali se ubrzo pr ibira. On propoveda da treba „umreti bez pričešća” bez venčanja”.

Posle toga. I zais ta. naposletku sagradio čitavu varoš u vazduhu. On sam stvarao je još više teškoća svome preduzeću menjajući nekoliko puta mesto gde je trebalo da se podigne njegov „raj”.700 ljudi. koji se neprestano kolebao i igrao dvoličnu igru sa Petrom i Karlom. Kako nije bilo dovoljno radne snage. Razume se da će Petrograd zadugo ostati kao neka kolonij a u tuđoj zemlji. gde su stanovali siromašni finski seljaci.000 ljudi pod komandom gener ala Levenhaupta. ali su njegovi zahtevi preterani: on hoće da zadrži ušće Neve i okolnu obalu. Ako hoće da sačuva svoj „raj”. 16/27 maja 1703 godine zasnovao je Petrograd na močvarnim obalama Neve. m orao je usput da ostavi svoju artileriju. te je on odveo u Karlov logor samo 6. da leko od strjeleca i bojara. pošto je obilno obodrio Avgusta. i da bi podražavao Amsterdamu. Močvarno zemljište toliko je nepodobno za zidanje da jedna finska legenda pripoveda kako je on. najzad — prema tradicionalnom nazivu — taj „prozor prema Evropi”. taj novi grad postaće znamenje jedne nove faze u Istoriji Rusije. koje su klima. Da bi još neko vreme bio na miru . i naredio je da mu iz Livonije dođe pojačanje od 16. Ovo je želeo stoga što je u toj krajini. i njegov protivnik upada u tu klopku preko svakog očekivanja. Dok Karlo XII progoni Avgusta po njegovoj kraljevini.eljem. ta stražara u osvojenoj zemlji. Primor avao je svakoga svog dvoranina da tamo podigne sebi kuću. sklopio poseban mir sa Karlom XII. osim toga. na obalama Finskoga Zaliva koje tek beše osvojio. jer ga je hetman Mazepa mamio u bogatu ukrajinsku oblast. to mesto je zgodno izabrano. koji s u 17 5 samo pretstavljali nov teret za ishranu u toj već izgladneloj vojsci. k ao što je bio obećao. Nikakva prepreka nije ga mogla omesti da je sagradi. da povuče za sobom neprijatelja uništavajući sve iza sebe. dok Petar pustoši Livoniju i Ingriju zato što se nada da će se sukobiti sa Karlom XII u severnim oblastima. poslao je tamo desetine hiljada radnika. Na veliku Petrovu radost. vraća se na najniži položaj. gde još postoje njegova kućica i njegov a crkva. t e je Petar ostao sam pred svojim strahovitim neprijateljem. Šveđanin s e beše uputio ka jugu. pošto je nekoliko puta uzalud pokušao da sagradi odvojene kuće u tome rit u. Rusi su potukli Le venhaupta 9/20 oktobra 1708 godine kod Ljesnaje. taj ključ Finskog Zaliva. Najpre je hteo da bude na desnoj obali. glad i pijančenje pustošili njegovu vojsku. kako je on nazivao svoj novi „Mon Pl ezir”. Godine 1708 on rešava da se povuče u središte Rusije. A Mazepa. zamor i bol esti desetkovale. Pa ipak. želeo je da ima svoju Njemecku Slobodu. no potom ga je prebacio na levu obalu. Karlo XII morao se zadržati mesec dana u Mohilevu da sačeka Levenhaupta. kako će reći Didro Katarini II . Napoleona. I on pokušava da posre dstvom vojvode od Malboroa. koji um . Petar obnavlja svoju vojsku i sa nov im trupama uspeva da osvoji obalu Finskoga Zaliva i Livenije. mogao je da odahne. Petar mora da nastavi rat. Kako nije voleo Moskvu i sve češće se iz nje udaljavao. koga je potkupio. Međutim zatišje koje m u je ostavio Karlo XII bliži se kraju: Avgust 17 4 Poljski zaključio je sraman mir sa Švedskom u Altranstatu (5 oktobra 1706 godine). pa je potom spustio na zemlju. Pe tar bio izabrao mesto za građenje jednog pristaništa i tvrđave. višu i zaštićeniju od poplava. „grad dvoraca usred pustinje”. naposle tku opet menja mišljenje. Pošto je bez smetnji prešao reku Berezinu. Ta utoka velike rečne mreže kojom saobraća ogr omna Rusija. u poslednjem trenutku odustao je da dođe. Za to vreme ruska vojska je obnovljena. on instinktivno pribegava metodi koja će sto godina kasnije omogućiti Rusiji da po bedi drugog jednog velikog osvajača. koji će biti jezgro jedn e nove varoši od koje će on načiniti sebi prestonicu godine 1715. na Zapadno Ostrvo. da se pridruži Karlu na ukrajinskoj granici. Ona može sve tešnje da opkoli Karla. a za to vreme su bolesti.

Od g odine 1640 bila su još dva „odabrana” puka u Moskvi. Iz kojih izvora popunjava Petar ove iz datke koji znatno prevazilaze izdatke njegovih prethodnika? Rasvetliti ovo pitan je znači prodreti u sam smisao njegove velike reforme.000 vojnika zarobljeni s u. Ogromni gubici u ljudima pretrpljeni za tih godina nadoknađeni su novim regrutovanjima koja su uskoro postala godišnja.000 ljudi. koji su se dotada zvali po i menima svojih komandanata. nije više privremena kao nekadašnja vojska. Vejde i Rjepnjin. kao što smo videli.esto letnjeg rata na koji je računao. Koje su metode omogućile ovu pobedu i žrtve koje je ona zahtevala? Tu je ključ Petrove reforme. ili ukupno 32. od 1700 do 1707 17 6 uključno. koja traje dugo.405 u 17 06.158.000 ljudi.696.643 rubalja u 1710 godini. Karlo beži ka jugu. njen sastav i troškovi za njeno izdržavanje su se naprotiv zna tno izmenili. Peta r je vuče za sobom dugo godina s jednoga kraja Rusije na drugi. Potom naređuje da se brojno stanje ima sao braziti „ciframa iz ranijih godina”. ka turskoj granici. morao da dočeka zimski rat (od januara do mart a 1709 godine).000 u 1709 godin i. Kako je ekonomski život Rusije u to vreme još uvek primitivan. ranjen je u nogu. jer i ma oko 100.000 vojnika koji su pretstavljali jezgro onih četiri puka. žrtve rata. i na 3. Ako se saberu cifre regrutovanih vojnika za tih devet godina. Ratovi u XVII veku. što znači da je tr ebalo dodati 28. Povećavanje vojske. Vojni troškovi i traženje finansiskih izvora (1701—1710).000 ljudi).000 pretstavljaju gubitke. dobiva obeležje stalne vojske. Karlo vrši napad. računao je samo na svoja dva omiljena puka. — Ratni troškovi tih godina uvećav aju se sve više. od 1700 do 1709. Šepeljeva i Kravkova. Kako je stalno brojno stanje vojske tih godina iznosilo 100. Ova vojska. Sa smanjenom vojskom (manje od 20. kojima su komandovali generali Golovin. Petar je promenio nazive ovih pukova. Petar je postigao cilj iz prvih devet godina Severnoga rata. i nazvao ih Leforov puk i Butirsk i puk. taj ključ može se doista naći samo u oblasti vojnih i finansiskih pitanja koja su isp red svih ostalih. oni se penju od 2. U slučaju rata to osoblje je poveća vano i pukovi pretvarani u divizije (6 ili više pukova. Uzalud ga njegovi generali savetuju da se okane svoje namere.000 u 1708. on je tako regrutovao 35. brzina toga povećavanja i p . sa stal nim komandnim osobljem u središtima vojnih okruga. U kritičnim časovima ratova u XVII veku (rat za Smolensk godine 1632.000 ljudi. svaki po 1. Sa potješnima to je iznosilo ukupno četiri puka.248 rubalja u godini 1701 na 2.000 ljudi. Posle dva sata Rusi pobeđu ju. znači da onih drugih 100. Petar se i dalje ne žuri. Petar je podelio svoje trupe na tri korpusa od po 10. i protivu Karl a X Švedskog.000 odraslih lica jedi no za vojnu službu. njegov štab i 2. Kada je pripremao rat protivu Šv edske. Petar je izvršio 11 regrutovanja. a da bi nesreća bila još veća. Pošto su „besmrtnici” morali uvek biti spremni da zam ene one koji su pali.000 ljudi. sistem mobilizacije i izdržavanja vojske. stvorena 1 700 godine i kojom su komandovali stari generali tuđinskog porekla koji su stupili u rusku službu u 1660 i 1680 godini. Po svom običaju Petar ne vodi nimalo računa o onome što je učinjeno pre njegovog dolaska na presto. jer se uzda u dva saveznika: vreme i prostor.000 regruta broju od 4. koji su pri pojača nom brojnom stanju imali po 8. ne računajući ostale službe o kojima će kasnije biti govor a. a 30. iz osnova je izmenjen. Preobraženski i Semjonovski. — Pre svega. organizovani na isti način kao i ostale ruske trupe. vidi se da je od radnoga naroda oduzeto 200. Naposletku. 27 juna/8 jula. Uskoro mu ponestaje municija.000 ljudi) on otpočinje opsadu Poltave.270. od 1659 do 1667 godine). bolesti i vojnog a uređenja toga doba. ali njihove posledice — povećanje poreza. kao što smo videli. i tako ona bez ika kvog zakonskog ili ukaznog osnova. primoravali su državu da čini velike napore. kakva je vojska kojom se Petar poslužio? Ia ko se ona brojno ne razlikuje mnogo od vojske iz druge polovine XVII veka.

Ratuša oduzima čitavom nizu prikaza njihove glavne prihode. on naređuje jednim ukazom (14/25 marta 1701 godine) svim prikazima da redovno podnose računske izveštaje užoj kancelar iji Dume. nego jedna prava reforma opštinske uprave. 700. trudi da svojoj finansijskoj reformi da obeležje povlastice dodel jene gradskom stanovništvu.000 rubalja. Po po vratku u Moskvu. za vreme od tri godine. jer državne službenike. Iako ove tuđinske reči — jer Ratuša potiče od nemačke reči Rathaus. svi ost ali je odbijaju pod izgovorom „da ne mogu plaćati dvostruko zbog evoga bednog stanja”. Da nabrojimo najpre nove prikaze koje je Petar stvarao prema povećavanju potreba i troškova koje je morao da plaća: ratni prikaz. jer već odavno veliki deo posredno g poreza plaćaju veliki trgovci. dograbio je sav raspoloživ novac. a 300. istina. izuzet od kontrole prikaza i usredsređen u 17 7 jednu novu ustanovu. iznosio je 1. ustanovljen ukazom od 23 jula/3 avgu sta 1700 godine sa zadatkom da podmiruje potrebe cele vojske. ali je nastavio svoj raniji rad na izradi or . ili „zato što ne znaju koga da izaberu ni kako da otpočnu takav posao.000 a sve ostale izdatke. tamoženi (carinici) i kabacki golovi (skupljači poreza na krčme) postaju burgmestri. Zahvaljujući ovoj meri k ojoj je po prviput ustanovljen redovan budžet. tako da se uvek zna stanje njihovog poslovanja. vojvode i činovnike prikaza. Od 1.000 rubalja. konjički prikaz ili Zolotaja palata (Zlatni dvorac). Ona je spremljena 11/21 marta 1698 godine — a Pet ar je tada bio u inostranstvu — i ona samo ponavlja ranije ukaze. samo se 11 gradova od 70 pokazuju naklonjeni toj reformi. zamenju je izabranim opštinskim odborima. On dolazi do svoga cilja.000 odlazilo je na vojsku. koji je blagoi zvoleo „osloboditi” svoje podanike od vojvoda. Već 1701 godine Petru nedostaje n ovac za njegove izdatke.200. Po svome povratk u Petar samo daje tuđinske nazive ranijim moskovskim ustanovama: zemske staroste. ipak je istina da ustanovljavan je Ratuše. ali potrebno je naći još i nove izvore. ustanovljen godine 1701 kao štab trupa nove konjice.« Osim toga. Više od polovine tih rashoda — 53% — pokrivano je posre dnim porezima na uvezenu robu (carine) i na rakiju („porez na krčme”). koje je zameni lo nekadanju Veliku Blagajnu pod imenom Ratuša (opštinska zgrada) il i Burgmestrov Dvor.200. nego samo čer nosošnjiji. Uostalom. odgovara više fiskalnim interesi ma nego želji da se opštinama dadu nove povlastice. uzeo pozajmice od manastira Trojica Sergijevo i od bogatog trgovca Filatećejeva.reobražaj ustanova — ne mogu se ni uporediti sa onim što se događa za Petrove vladavine. Pošto je usredsredila u sebe prihode od carina i krčmi. uračunavajući i sve promene izvršene u XVII veku. 19% izvanrednim taksama za vojne troškove.000 na dvor. ova ref orma upravo i nije Petrovo delo. 224. artileriski prikaz. Sutradan pošto je predao Poljacima 100.100. Preobraženski prikaz.000 rubalja rashoda. ukupno 1. ali je jasno da neće moći da i dalje to čini. samo 25% pokriv eno je neposrednom porezom (porez za strjelce) i prihodom od iznajmljivanja krun skih dobara. koj i je nedavno bio pretvoren u muzej. koje ovaj namet mnogo ozlojeđuje. Ugovorom sklopljenim u Burži (26 februara/9 marta 1701 godine) on se obavezao da plaća. koje su se naplaćivale uz ne posredni porez. Ovaj pregled dokazuje prvenstveno da je iznos posrednih poreza. Zbog toga gradovi nisu mnogo oduševljeni pažnjom koja im je ukazana. Pokupio je sav novac iz finansiskih prikaza. u jedno pravo ministarstvo finansija. — takvo bedno mišljenje ima vlada o svoji m činovnicima — istim ukazom zahteva se „dvostruko plaćanje”.000 rubalja za izdržavanje jednog pomoćnog korpusa. ova opštinska povlastica dodeljena je samo severnim oblastima koje u XVII veku imaju n ajveći broj poreskih obveznika i gde nema seljaka zavisnih od spahija. koji je pokrivao polovinu državnih izdataka. da bi prikupio ovu sumu koju razume se ne može da nađe u okviru sta roga budžeta. ma gde on bio i ma čemu bio namenjen.000 rubalja. imamo veoma tačnu sliku budžeta od 1701 do 1710 godine. Pre njega (1680) budžet opštih rashoda. svome savezniku polj skom kralju Avgustu po 100. prikaz arsenala. V lada se. u zamenu za „dobrote” vladareve. a Bur mestr je holandskog porekla — dokazuju da tu nije u pitanju samo usredsređivanje fin ansija. Ali. išao je čak dotle da je uzajmio 420 zlat nika od „pokrajinskog namesnika Menšikova”. s obzirom na Petrove finansiske potrebe.

000 rubalja novih prihoda. 1.000. Usled ovakvog ra da računovodstvo Ratuše.206. ne računajući novčanu pomoć poljskome kralju.000 r ubalja u 1701 godini) iz preobraćanja novca. admiralski prikaz.000 rubalja u 1701 godini na 574.000 u 1704. Za Petrove vladavine.000 rubalja umesto ranijih 280. 17 8 U toku rata brojno stanje i troškovi vojske i dalje rastu. čije je izdržavanje stajalo 442.000 2. Tako.000 u 1710 godini. Porezi n isu više dovoljni. koji se starao o zadov oljavanju potreba mornarice. Međutim.875.000 Artilerija 80. koji se u budžet unose u poslednjem trenutku . Ova dva velika izvora i nekoliko manje važnih daju 1. razume se. nije mogao. a na 38 u 1710 godini.475.000 rub alja u 1702 na 1. Ako se izdacima za suvozemnu vojsku dodadu troškovi za flotu. pa čak i iz budžeta redovnih rashoda.000 rubalja). uzima se novac gde se stigne. a to će reći da „obogati državnu blagajnu ne globeći narod”.000 Flota 444.000 75. Godine 1703. artileriju i spoljne odnose. Zato je bilo neophodno potrebno zavesti novu jednu taksu „podjednaku za sve” od 10 denjga na akta 1.000 u 1703.000 ljudi.000 1706 1.000) i da su bili dovoljni za vojne izdatke u godini 1701 (2. garnizonske trupe br ojale su uskoro po 58.000 Ukupno: 2.užja. a na 570.000 rubalja).000 204. naknadni izdaci naglo se uvećavaju. 38.000 1710 1.000 ljudi. dok se njihovo izdržavanje penje na 420. a to će reći ministarstva finansija. Ali za v reme rata troškovi se nikada ne poklapaju sa budžetom. Ako se to dod a ranijim prihodima Ratuše (1. ovi vanredni rashodi.000 81.455.000 24. a Zolotaja palata prikuplja nov jedan neposredni porez zvani „porez za dragone” (ukupno 230.270. i na 1.000 20. Iako je broj gardiskih pukova ostao i da lje utvrđen na 2. da odgovori nadama koje su u njega polagane.250. trošak za njihovo izdržavanje penje se od 99.000 u 1706 godini. Svaki od ovih prikaza ima prava da prikupl ja posebne prireze za pokriće razvih svojih izdataka.000. troškovi za njihovo izd ržavanje penju se od 447. — tako s u se nazivali oni koji su obećavali da za državnu blagajnu pronađu nove prihode.495. na primer. vidi se da su se prihodi udvostručil i (2.000 rubalja na 144. Broj konjičkih pukova povećava se od 11 u 1701—1703 na 28 u 1706. mornarički i vojni prikaz.810. te se godine 1705 dodaje Ratuši jedan pribilščik (finansijer). kada je trebalo sve preustrojiti. i to od 781.350.248).000 rubalja u 1705 godini.00 rubalja u 1706.000 Ovaj pregled sadrži samo rashode koji su predviđeni i stalno unošeni u budžet.100. Ali tada otpočinju teškoće.000 Diplomatija 121. dobiva se ovaj pregled (u rubljama): vojska Suvozemna 1701 982.107. Takav jedan pribilščik.000 u 1703 i na 797. neki Kurbatov. Pošto su isprva imale po 50.000 . izgleda da su najprešniji i zbog toga se najpre i pokrivaju. ratni prik az koji već raspolaže sumama što mu ih predaje Ratuša vuče velike prihode (više od 700.213. Da bi se postiglo. a u 17 06.000 52. neobično se zamršuje. 48 pešadiskih pukova zamenjuju 27 pukova iz 1701 godine.

Petar zavodi jedan postupak kome će pribegavati kasnije kad god bude p reduzeo kakav važniji vojni pohod: 17 9 emitovanju kreditnoga novca. ipak on omogućuje Petru da prebrodi najteže ratne go dine: da plati svu novčanu pomoć Poljskoj. dok cene srazmerno tome rastu. Traže se novi izvori prihoda u izdavanju pod zakup državnih dobara. 161. kao što pokazuje ovaj pregled: Godine Prihod a u rubljama Prihodi od ranijih zakupa Prihodi od novih zakupa Ukupn o Od toga država uzela u rubljama .000 u 1706. sve nove novčane j edinice. nego zadržava i no ve koji su im po zakonu pripadali. Ižorska kancelarija. godine 1701.000 rubalja za van redne vojne izdatke.0 00 rubalja u 1701.. Ova operacija donela je ogromne dobitke. 228. koj i utoliko više ostaju nedovoljni što se njihov iznos nikad ne prikuplja ni potpuno n i blagovremeno. Ne samo da ona oduzima nekadanjim prikazima njihove dotadanje izvore prihoda. ugovore i kupovine. iako Petar ima dobitaka pri menjanju novca kada šalje svoju pomoć Poljskoj — sve do dana k ada plaćanje te pomoći bude prestalo usled presušivanja monetarnih dobitaka. kao i jedan nov „porez na krčme”. Osim toga. i to na rakiju (od vedra). itd. ukupno 1. ali privremene: 792. 732. Prihodi Ižorske kancelarije odgovaraju donekle Petrovim nadama. Na suprot tome. Ova mera znači slabljenje nedavno zavedenog budžetskog sistema i ustanova koje su mu od govarale. Ribolov se proglašuje za državni monopol. od čega skoro dve trećine pre tstavljaju nov prihod. te se u tu svrhu osniva godine 1703 jedna nova ustanova.000 rubalja. da upotrebi 727. smanjujući mu težinu. te da tako raspolaže ukupnom sumom od 2.000 u 1707. ovo pretopljavanje novca daje rezultate slične inflaciji: izmenjenom novcu smanjuje se odmah vrednost.000 u 1703.000 rubalja. te Avgust zaključi mir sa Švedskom —. banje popisane. Iako se ovaj izvor prihoda iscrpljuje čim je sav opticajni novac pretopljen. Ižorska kancelarij a zauzima dosta neobično mesto među finansiskim ustanovama toga doba.000 rubalja. Zbog toga je odlučio da pretopi sav novac koji je pos tojao. 312. od 50 kopejki.215. Tako je stvoren jedan vanbudžetski fond.000 u 1702.000 u 1704.000 u 1 705. oslobođe n svake kontrole i stavljen na raspoloženje Petru za njegove vanredne rashode. ali sa neznatnom dobiti u poređenju sa onim što je postignuto ovom novom operacijom . Godine 1700 iskovan je novac od 5 kopejki. a godine 1704 rublje i altini (3 kopejke). Tada državna uprava pribegava pretopljavanju novca. k rčme i mlinovi oporezovani. vanbudžets ki prihodi što ih je ona ostvarila premašaju pola miliona.721. državna blagajna pretrpljuje velike gubitke usled velikih k upovina u inostranstvu. 1. da po veća prihode Ratuše za 779. raniji državni ugovori o zakupu povećani. 397.297. gu bernatoru Ingermanlanda. poverena Menšikovu. Već 1698 godine polukopejke težine 9 dolja pretopljene su u 6 dolja ½. U XVII veku ona je već bila pretvorila strani novac u moskovske kopejke i polukopejke.

” Tako se stvara spoljna državna trgovina..000. kolomaz. Dotada. mogla su se ona pribaviti iskorišćavajući viškove prihoda iz ranijih go dina. Ma koliko bili veliki ovi prihodi.000.910. godine 1707 na 1. Godine 1705 državna blagajna prisvojila je trgovinu solju. ali Petar troši dvaput veću sumu.000 379.610. „ovo je veoma hitno”. i ne isplaćuje nabavljačima koji su mu dobavili so. 1074……… 1705……… 1706……… 115.000 369. a to će reći 143.000 rubalja. Godine 1707 mon opol je proširen i na druge preke životne potrebe: katran.000 rubalja. U novembru 1706 godine Petar naređuje da mu se odmah pošalje izveštaj koliko će ost ati u kasi Moskovskog prikaza posle izdavanja plate vojsci.700. godine 1705 na 2. oni ipak ne mogu da zamene dobitke od pretopl javanja novca koji se neprestano smanjuje.000 169. Kada se u decembru 1707 godine vratio u Moskvu.370. te je godine 1704 pala na 3.000 394. Ali Petrovi zahtevi sve više rastu. pregled bilansa rashoda i prihoda otkrio mu je tako op . a spustiće se na 1.000 360. rastura ne samo prihod. koji su godine 1702 dostizali sumu od 3.000 rubalja dobiti.000 529. skoro 300.000 rubalja godišn je. Zbog toga se trgovina najpreči m životnim potrebama pretvara u monopol u korist države. kada bi pone stalo sredstava. ….000 214. ali se i ta rezer va brzo iscrpljuje.000 1707……… 192. tako da u aprilu 1706 godine britanski os matrač Uajtvort može da napiše: „Ovaj dvor je postao pravo izvozničko preduzeće.000 rubalja..000 godine 1708. kredu.…... koja je ostala bez starešine”. a potom iščezava u Poljskoj za čitavu godinu dana.000.000 u 1709 god ini. Jer ne samo da se ne zadovoljava najboljom robom svoje zemlje...000 18 0 …. piše on.000 593.280. čija je prodajna cena dvaput veća od kupovne.000 394.000 449. a godine 1709 i na svinjske čekinje. „da ne ispusti Rzecz Pospolita. riblje ul je. nego i kapital. neki Dmitrij Solovjev.000 205. godine 1706 na 1.390.000 574. ni dobitak od pretopljavanja novca. ona iz t oga izvlači za pet godina (1705—1710) 715.000 rubalja.. čak je naimenovan i jedan trgovački k omesar kome je povereno da kupuje prekomorsku robu u velikim količinama i da izvoz i rusku robu u inostranstvo. niti čak prihod od državnih dobara izdatih pod zakup ne mogu da zadovolje nje gove potrebe.. …. Stanje postaje neobično teško 1706 i 1707 godine. ni prihodi Ratuše. već teži da prigrabi i spoljnu t rgovinu.000 334.000 394. koji je za deset godina ostv ario 344. gde s u ga zvali hitni poslovi. i na 970.

varoš Moskva i okolne gubernije pokazuju smanjenje od 25 od sto. povećane redovnim priraštajem stanovništva koji je utvrđen jednim popisom iz 1704 godine u Moskovskom okrugu.64 čoveka i 3. Kunem vam se da jedna jedinstvena 18 1 administracija vredi uvek mnogo više.” Petar mu odgovara: „Gospodine Kurbatove. slika ostaje ipak veoma mračna. skoro celokupno starosedelačko stanovništvo iselilo se u Sib ir. i našli smo da nema ničega goreg od sadanjeg ustrojstva. Oni pokazuju da su zloupotrebljavanje n arodnih snaga i finansisko iscrpljivanje zemlje. . razn i uzroci. Pred ovakvim rezultatima državna uprava.asno stanje. ne broji pojedince nego „ognjišta”. i jasno je da je ovo opadanje stanovništva posledica Petrovog rada. 3. „Neposredne posledice rada državne uprave”. čije izdržavanje pretstavlja 76 do 96 od sto svih državnih rashoda. Sada pak r ashode usredsređuje u vojni prikaz. Uzalud starešina Ratuše. Pre svega. 37. „posredni uzroci”. kao što smo videli. videće se malo dalje da je veliki broj lica uspeo da izbegne popis i da su se mnogi iselili u druge oblasti . Kurbatov.005 „ognjišta” i da računa porez na 812. 0. gospodaru.34 žene.” Rezultati popisa iz 1710 godine su očajni. Potom za vodi novu organizaciju rashoda i određuje sve državne prihode za potrebe vojske. iseljavanje i prelaz u drugi društveni stalež. utvrđeno je da se znatno umanjio broj poreskih obveznika. Kostromskoj i južnom delu Volog dske gubernije). Iako se broj „ognjišta” u oblasti donje Volge (oblast slobodnog naseljavanja) uvećao za 17 do sto. ali se i oni u toku narednih sedam godina iseljavaju. 29 od sto. a u nekojim okruzima čak i preko 50 od sto. Iz sličnih razloga. U oblasti severnog Urala (d o Solvičegodska). 20. čiji su stanovnici manje davali regrute za vojsku a više plaćali ratn e poreze.” Te „ruke” kojima on dopušta da ispražnjuju Ratušu jesu njegovi generali. da ćete imati malo koristi od ovih raz nih administracija. Istina. čemu je bio uzrok desetogodišnji Severni rat. a u južnim oblastima naseljavanja manjak nije znatniji — od 12 do 14 od s to —. na njihovo mesto došli su novi naseljenici. no koji se nije održao.. Umesto uvećanja stanovništva kao što se pretpostavl jalo. primil i smo tvoje pismo. posle kratkih kolebanja. a to će reći na cifre iz 1680. gde se broj stanovnika uvećava za 289 od sto. 4 od sto. taj popis ne u zima u obzir čitavo stanovništvo. 8. U 13 od sto slučajeva popisne liste naznačuju uzroke smanjenja poreskih obveznika: p rirodna smrt. ljudi koji uživaju njego vo poverenje. prema kojima je bilo 791. posredne posledice toga rada. neposredne posledice rada državne uprave.9 od sto. koji je nabrojao samo 637. naređuje da se izvrši popis stanovništva. Teritorijalne ustanove koje imaju zadatak da raspoređuju prikupljene sume dobivaju naziv „gubernija. kao i raniji popisi. to smanjenje dostiže 40 od sto. što odgovara smanjiv anju broja stanovnika za jednu petinu (19.8 od sto. nego samo onaj njegov deo koji je sposoban da plaća porez.5 od sto). bekstvo. usvojila je jedn o veoma prosto rešenje: odlučila je da ne uzima u obzir taj popis iz 1710 godine. i mi smo već dovoljno raspravljali o tome da li više ruku više vred e nego jedna. U nekojim oblastima s manjenje je još veće: na severu (u Jaroslavskoj. te će tako uspeti da pronađe nove poreske obveznike. čak i sa svim ovim ograničenjima. Osim toga. negoduje u svoj im pismima caru: „Kunem vam se.. te poreske vlasti ne znaju tačno koliko se poreskih obveznika krije u jednom „ognjištu” od kojih svako ima prosečno po 3. Popis iz godi ne 1710. on je usredsredio prihode u Ratušu. Razume se da je pri ovakvom si stemu stanovništvo globljeno više nego ikad.2 od sto. to je regrutovanje v ojnika i radnika. jer pretpostavlja da se ono uvećalo od poslednjeg popisa. opustošili Rusiju. te svi koji su zapisani kao otsutni nisu mrtvi.6 od sto.000 „ognjišta”. Ali. prelaz u prosjaštvo i razbojništvo. koje je on naimenovao za gubernatore. da se on rešio da preduzme korenite mere.018 „ognjišta”.

Ova pobeda primo rala je Evropu da računa sa Rusijom kao sa vojnim činiocem prvoredne važnosti. koji su uživali njegovo poverenje. Posebne vojne oblasti bile su još ranije obrazovane u južnoj i jugozapadnoj Rusiji. a posebice sniženje vrednosti novca koje je o dgovaralo današnjoj papirnoj inflaciji. a tako isto je brodogradilišne radnike nazivao ship ti . Iako je taj rat započet prilično lakomisleno. zahvaljujući Petrovoj upornoj volji. ona iz godina 1708—171 2. ide istim takvim putevima i usredsređu je — ukoliko se za to ukazuje potreba — i vojnu i poresku administraciju u ruke izve snoga svoga generala. Osim toga. Malo po malo potrošene su uštede iz p ređašnjih godina. Kada je godine 1694 prispeo u Arhangelsk u svome još novom mor narskom odelu i sa nekoliko naučnih holandskih reči. pomogla su Petru da prebrodi najteže trenutk e. posle prvoga sramnog poraza. Apraksin. Razume se da je i sam Karlo svojim pogreška ma potpomogao svome protivniku da iskoristi te „skitske” činioce. iako je ovome bilo t ada dvadeset i osam godina. stvorene pre nego što je otpočeta prva sistematska reforma. Njihova pojava upućuje nas da se još jednom osvrnemo na vojne napore i finansiske nezgode prvih devet godina njegove vladavine. — Prva velika Petrova reforma. Gubernije su. On će iskoristiti to zatišje da sist ematiše i saobrazi posebne mere koje je bio preduzeo u cilju da kako tako zadovolj i najpreče trenutne potrebe. staro državno uređenje brzo je ustupilo mesto novim vojnim upravama i ličnim misij ama koje je car poveravao ljudima. bude starešina dotične oblasti. Krajem XVII veka ovi mesni štabovi počeli su da vojnoj administraciji pridružuju i poresku.18 2 Načinimo pregled ovih devet prvih godina XVIII veka. dodati nove. P ošto se Petar nije hteo da obazire na dotadanje ustanove i na redovne državne prihod e. ne povodeći se ni za kakvim sistemom. o n se završio. ona takti ka povlačenja i čekanja koja je zamenila ratnu veštinu. M. povećanja zakupa za državna dobra i stvaran ja novih monopola. prirodan razvoj državnih ustanova već joj je bio utro put. trebalo je ranijim porezima. Ali su ti izvori prihoda vrlo brzo presušili. Sva ova sredstva. Od Narve do Poltave. ona koja je toliko oneraspoložila Kurbatova. Petrove reforme odnosile su se isključivo na spoljni izgled i način odevanja. jeste stvaranje jedne opšte redovne administracije koja je Rusiji nedo stajala. — bilo je prirodno da onaj koji je upravljao tim dvema granama državne uprave upravl ja i svim ostalim poslovima i da. Za tih devet godina.” Pobeda kod Poltave dopustiće Petru da se pribere. zahtevala je od ruskoga stanovništva žrtve toliko velike i dugotrajne kakve ono dotada nije poznavalo. 3. za tu pobedu ima Rusija da zahvali manje svojoj ratnoj veštini a više dvema prirodnim silama: prostoru i vremenu. koga je on naimenovao za vojvodu Arhangelska. koji su isprva bili usredsređeni u Ratuši a potom „razdeljeni” gubernatorima. a naročito izvući kor isti iz državnih operacija: kovanja novca. Petar. uopšte uzev. Rusija j e preživela devet teških ratnih godina. Petar upotrebljava tada prviput izraz tup myn herr gubernor. Onaj koga je tako nazvao jeste njegov prijatelj F. dak le. Kako su se državni rashodi skoro udvostručili u tome razdo blju. K ako se državna uprava interesovala pre svega za rat i 18 3 finansije — ona se samo mimogred interesovala za administraciju i pravosuđe. Pokušaj da se poveća broj poreskih obveznika novim popisom ne samo da je bio bezuspešan. Uistini. Ne može se reći da je taj rat bio rat bez ikakva cilja ili da je premašao njenu snagu. pobedom nad jednim od najvećih evropskih vojskovođa. što j e bila posledica neprekidnog regrutovanja vojnika i bekstva seljaka. svojim gener alima. I baš zbog toga su one nosile obeležje profanisanja i sukobile su s e sa ogorčenim otporom narodnih masa i svih branilaca „stare vere. Istina. svojim ljubimcima. PRVA SISTEMATSKA REFORMA (1708—1712) Postanak gubernija. Tako je naposletku podelio Rusiju na osam velikih oblasti nazvanih „gubernijama” prema nazivu njihovih upravljača — gubernatora. nego je još pokazao veliku bedu naroda i opadanje stanovništva. i neposredne i posredne.

i pored još neodređenih ob lika. plan ustrojstva gubernija. i preobrazio se u ono što će kasnije biti Kazanjs ka gubernija. kad on cele godi ne juri po putevima svoje carevine i jedva stiže — i to ne svake godine — da o Božiću svra . te će on biti i gubernator Azova. on se ne zove bjelgorodski. jezero budućeg Azovskog okruga. svu građansku upravu. oberkomendat. kao i „niži gradovi” na simbirskoj utvrđenoj liniji. još pri prvim pokušajima ugledanja na tuđinske uzore. Ub rzo posle toga ova četiri zvanja svode se na dva: 18 4 oberkomendat i landrikhter. koji ne liči nimalo na nekadašnje vojne okruge. Petar počinje da organizuje granicu stvarajući jednu utvrđenu linij u koja se pruža od Smolenska do Pskova. Petrogradska (In germanlandska) gubernija pokazuje po prviput godine 1707. javlja potreba za uprošćavanjem. a zatim pristanište u Ta ganrogu. posle toga dobiva on titulu gubernator generalis Ingermanlandiae et Careliae. koji je „upravljao bjelgorodskim razrjadom”. buduća Smolenska gubernija. Ali Petar mari za sudbinu centralnih moskovskih upravnih ustanova. nosio je od 1704 godine titulu „gubernator”. Buna je ugušena u proleće 1706 godine. Pošto je praktikovao ofanzivu od 1702—1705 godine. a blizu Crnoga Mora jednu guberniju bez gubernatora. brata admiralteik-ova. na tim tek osvojenim oblastima. „Guverner” sa svojim ship . Ali „u čast grada Kijeva”. Menšikov. Ukoliko napreduju ruska osvajanja u baltičkoj oblasti.timmerman-ima premešta se žurno iz Arhangelska na D on. Na trećem moru. Tol stoj u ovaj novi vojni okrug Voronježa i Azova. kako se žali Kurbatov. koji je sudija. Tome cilju namenjuje on direktno prihode S molenske oblasti i potčinjava smolenskog vojvodu Saltikova jednome svom poverljivo m čoveku. I tako se. i landrikhter.mmerman. Karlo se odlučuje u februaru 1708 godine da pođe na Ukrajinu . Ovu oblast. Ovom gubernijom upravljaju isprva četiri državna činovnika s a tuđinskim titulama: oberkomissar. iako nosi titulu sudije. Menšikov p ostaje najpre komandant Šliselburga i Šlotburga (posle zauzeća Orješka). nailazimo na guberniju koja ima gubernatora. koji prikuplja poreze. Tako je postala Kijevska gubernija. Tako je konačno stvorena jedna vojno-fiskalna oblast. na obalama Beloga Mora jednog gubernatora bez „gubernije”. potrebno je d a se utvrdi zapadna granica. Iako su tri mora isprva redom privlačila Petrovu pažnju. konačno je „opljačkana”. sačinjavaju: bjelgor odski puk i razrjad (vojni okrug). Ovaj poslednji ima u svojim rukama. i on otpočinje brzo građenje jedne flotile u Voronježu. ipak on mora usled potreba koje je nametao Severni rat. On zamenjuje svoju titulu nazivom admiralteik. Umesto da ide na Pskov. dakle. M. ali se upravo na jugu stvara za njega ono što će se kasnije zvati „gubernija”.) Interesantno je videti kako se upravo tu. Naredne godine pripremanje pohoda na Azov svraća njegovu pažnju sa severa k a jugu. U jesen 1705 godine javlja se buna u oblasti Astrahana. a to je jedan od Petrovih lju bimaca. oberproviant koji priku plja žito. Od vojnog okruga postao je o blast u isti mah fiskalna i vojna. naposletku je postao g ubernator Estonije i knez Ižarske oblasti (1707. i to u S molensku i Kijevu. a potom k omandant Petrograda. sad mora da menja taktiku i da se povlači ispred Karla XII. Videli smo. koji će se kasnije proširiti i primeniti za vreme d ruge sistematske reforme. nego kijevski gubernator. Ali se ovom prilikom Kazanjski okrug potpuno odvojio od Moskve. gde su još od XVII veka smeštena dva đeneralštaba. Apraksina. Ratuša. U očekivanju neprijateljevog napada. Petar odmah šalje tamo P. stvara nov tip gubernije. Knez Dmitrij Golicin. da usredsredi sva državna sredstva na tri unutrašnje ob lasti. Kirilu Nariškinu. koju je nasledio od svoja dva prethodnika koji su r anije bili na čelu vojne komande. Balt ičkom. Već početkom leta 1708 godine Petar dolazi lično u Kijev i rukovodi njegovim utvrđivan jem. koji Petar tek beše osnovao godine 1703. a to je čitava jedna oblast gradova „određe ih za poslove flote”. koji komanduje trupama. A. i stavlja mu na raspoloženje sve prihode Kasa cionog prikaza. finansije i administraciju. „koja se stara o svim potrebama”. Na mesto admiralteik-a Apraksina poslan je početkom 1703 godine U.

Arhangels ku. usred decembarskih mrazeva. Ali već 5/16 januara 1708 godine on opet odlazi iz Moskve da cele te godine mo tri na kretanje Karla XII. vraća se on najzad u Moskvu posle otsustvov anja koje je trajalo skoro dve godine. kaogod i mere koje je pre toga predu zimao. I tako.ti u Moskvu na nekoliko dana? Jer se obično o Božiću nagomilaju svi poslovi koji zahte vaju njegovu ličnu odluku. na primer. pomoću nekoliko hitno ispi sanih redaka — koje će ministri imati da razrade i preobraze u zakone — postavljeni su temelji dveju važnih ustanova moderne Rusije. već napada iznenada na varoš Gajdar. bilo o nedostatak saobražavanja. Petrogradu. To je klica budućega Senata. Skupštine gubernatora i poreske mere. . oko Božića 1709 godine. Za vreme rada ove skuštine reforma je približno sasvim utvrđena . pošto je potreba za novcem neobično hitna” (Whitwort h). umesto u Moskvi. U decembru 1707 god ine naređuje on da se „pripoje gradovi — izuzev onih koji se nalaze na 100 vrsta od Mo skve — prema oblasti u kojoj se nalaze. Za vreme zime 1708—1709 godine. on svoje reforme može da izvodi tek delimično. on počinje „da se bavi gr ađanskim poslovima”. koji je bio zaveden u osvojenim oblastima. Tek posle p obede kod Poltave. ma da on jedva stigne da se na brzu ruku upozna s njima . U januaru 1709 godine car im naređuje „da prouče pobliže razne poslove svoj ih gubernija”. To su datumi pr ve Petrove ozbiljne reforme. njegov protivnik ga ne ostavlja na miru. U međuvremenu (1708). koju je objavio prilikom svog povratka u Moskvu godine 1709. te se tako događalo da je metodični plan postajao samo komad bezvredne harti je koji nimalo ne odgovara stvarnosti. Bojarski savet pripremio je jedan prethodni nacrt zakona. A kako je on lično neprekidno zauzet brigam a koje u njegovim očima ostaju važnije nego preduzeti posao. Smolensku. Tek januara 1710 godine Petar se vraća u Moskvu i saziva prvu skupštinu gubernatora. Proteklo je dosta vremena. no on se ograničavao na bitne od redbe reforme: na raspodelu gradova i pukova na gubernije i na novu razdeobu pri hoda. Istina. t e je Petar primoran da provede božićne praznike u Sumi. i da budu spremni da stupe na dužnost i da prikupljaju poreze već od poče tka 1710 godine. Ali i ovoga puta on ne može ništa da odluči. i to Kijevu. a drugi su pratili Petra pri njegovim ratn im pohodima. između mera koje je preduzeo 1707 godine i njegove odluke. ova prva Petrova reforma može se nazvati sistematskom samo u najobičnijem sm islu reči. Kazanju. pridodati su im pomoćnici pod na zivom landrikhter-i. o životne neophodnosti koje su ga primoravale da poništava sve ono što je bio ust anovio. da je on u decembru 1707 godine. Jer Petar je ostvario ovu reformu. tek posle mnogih i neprekidnih spoticanja bilo o nedovoljnost obaveštenost i kod svojih saradnika. Istina. Ovoga 18 5 puta. ili pak o nove činjen ice. posle jednogodišnjeg otsustv ovanja iz Moskve.” To je klica buduće podele Rusije na gubernije. drug u skupštinu gubernatora. — Gubernatori su već bili postavljeni. da se „bavi građanskim poslovima”. On mora da čeka Božić između 1710—1711 godine da bi sazvao u svojoj novoj severnoj prestonici. naredio da se istražuju sredstva „kako bi se sastavio kraj s kraje m i našao novac za redovne potrebe. kao što smo videli. jer su prikupljeni podaci nedovoljni. Treba zapamtiti ova dva datuma: božićne praznike 1707 i 1708 godine. on i ovoga puta samo sistematiše svoje ranije odluke. te gubernatori mogu po prviput da otidu svaki u svoju guberniju. Zna se. ali nekoj i od njih još ne behu napustili Moskvu. prema njegovom ličnom tvrđenju (u Istoriji Švedskog rata). 6/17 januara 1708 godine on ustanovljava pri svojoj ličnoj kancelariji Bo jarski savet koji će ga zastupati za vreme njegovog osustvovanja i naređuje „ministrim a” da se sastaju triput nedeljno i da vode zapisnike svojih sednica (u kojima „će se i spoljiti glupost svakoga od njih”). Da bi im se olakšao prethodni rad.

a pojavljuju se i saveznici koji bi že leli oslabljenje Švedske. a to će reći da se ustanovi jedan nov porez koji bi moga o da popuni deficit i da se „naplaćuje u svim oblastima. a gubernijama se ostavlja samo preostatak tih pri hoda. i on „zabranjuje. od čega 3. Uskoro postaje jasno da tri gubernije u kojima je skoncentrisan na jveći deo vojske. treba se bar pobrinuti za one koje su najpreče i razdeliti prihode između če tiri ustanove: prikaz rata.” U smislu ove Petrove odluke Skupština gubernatora ustanovljava nov budžetski predlog od deset članova. ovaj višak poznat je vlastima. Razume se da ovaj sistem. Godine 1711. Očekujući drugo zasedanje Saveta gubernatora. pod pretnjom najsvirepije kazne. pošto se prethodno provere. umesto da otvori period mira. i on im omogućava da slobodno deluju i da odmah zadovolje sve rashode. kao što smo videli. njih treba „platiti iz viškova. prikaz admiralstva i prikaz ambas ada. Usled toga gubernije su podeljen e na posebne „otseke” (146 i po otseka. i pored nedovoljnih podataka. Petar usvaja jedno sasvim prosto rešenje.000 rubalja. a to su Petrogradska. Nasuprot tome.000 rubalja.159. pronašle su i ovde jedno sasvim prosto rešenje.033 za garnizone). 840.536 „ognjišta”). I tako će se reforma roditi u prilično nezgodnim okolnostima godine 1712. a da gubimo iz vida ra t sa Švedskom. kojim se predviđa 2. 156. Dotada su se najpre zadovoljavale lokalne potrebe. 764.207 za gardu. Prihodi. iako stavlja na teret gubernijama deficit.413 za pešadiju. ovaj rat potrajaće još jedanaest godina i primoraće Rusiju da podnese nove i teške žrtve. od kojih se očekivao maksimum — na osnovu prosečne cifre dohodaka iz 1705—17 07 godine — dali su samo 3. međunarodni položaj Rusi je je učvršćen. da uvidi krajnju ozbiljnost situacije. Ali taj neuspeh ga goni da se još više nada miru. Go dina 1711. zatim garnizonskih trupa. ako se pouzdamo u Boga?”. mornarice. oduzimaju najpre od prihoda gubernija sume potreb ne za ona četiri glavna prikaza. pa potom se ostatak prihoda predavao centralnim ustanovama (Ratuši) koje su imale dužnost da ih razdele raznim p rikazima. Pošto je ovako odlučno rešio to pitanje .996 za ad . iste te 1711 godine Petar je pretrpeo jedan poraz na reci Prutu . označava početak novoga doba zategnutosti i napora. To je i odlučio Bojarski savet 28 februara 11 marta 1710 godine. 340. upotrebljava ju već odavno sve svoje prihode na izdržavanje pukova.192. on ga ne otklanja. samo za tu godinu. u isto vreme porazni rezultati popisa stanovništva iz 1710 godine pokazuju znatno smanjenje broja por eskih obveznika. svaki sa po 5. i da ti prihodi n isu dovoljni. po pola rublje od ognjišta”.666 za konjicu. Tada se prviput javlja deficit od pola miliona. Posle pobede kod Poltave i kapitulacije vojske Karla XII pred Perevoločnajom.18 6 Pitanje izdržavanja vojske je sada jedna od prvih Petrovih briga. Vlasti. čiji se kraj već nazire. Ukupni rashodi penju se na 3. ambasadorske kancelarije i a rtilerije”. Uistini. jer su se odlučile da prikupljaju porez na osnovu nekadašnjih već zastarelih ci fara. izuzev rashode dvora i četiri glavnih prikaza.834. Kijevska i Azovska gubernija.330. prikaz artilerije. Otsada se.319 rubalja za vojsku (91. druge zemlje izlaze joj u susret. Livoniji i Kareliji predaju s e jedna za drugom. naprotiv. a pukovi se raspoređu ju srazmerno broju „otseka” svake gubernije. Ne ostaje ništa drugo sem da se pribegne jednom načinu koji je primenj ivan pre Petrove vladavine.792 rublje za ostale prikaze (433.000 za vojsku. Na skupštini gubernatora 1710 godine Petar može.000 za đeneralštab. i 815. mornaricu. Što se tiče ostalih izdataka. Prihodi stvarno prikupljeni u raznim gubernijama godine 1710 premašaju znatno 18 7 budžetska predviđanja i daju višak od 900.000 rubalja. Treba plaćati troškove „prvenstveno pukova a ktivne vojske. napušta prestonicu i ostavlja Bojarskom savetu brigu da pronađe način kako da se zad ovolje ostali rashodi. te se tada prviput posle mnogo godina može pomišljati na mir . da se novac upotrebljava z a druge troškove pre nego što se obezbede oni prvi”. Petar naređuje da se na osnovu ist ih cifara raspodele troškovi na izdržavanje pukova. „Ministri” donose tada odluku da „povere tu dužnost gubernatorima”. Međutim situacija — kao što će se ustanoviti posle nekoliko godina na osnovu tačnih računa — ila je mnogo manje ozbiljna nego što se mislilo. Pošto je nemogućno zadovoljiti sve potrebe. artileriju i diplomatij u. Najvažnije tvrđave u Estoniji. jer on krajem aprila piše Apraksin u: „Zar nije očajno što se moramo tući sa ovakvim neprijateljima. Istina.

Petrova reforma imala je. raspo delu pukova i Senat. da bude dosledan sebi: „Ako su gubernije konačno ustanov ljene. 22. Docnije ćemo videti njeg ove rezultate. tako ona gubi svoje obeležje ministarstva finansija i postaje obična lokalna ustanova. ona postaje prost oblasni glavni grad. gradovi. I sam Kurbatov. Nevolin. Posle ove raspodele. izostavljeni su iz budžeta svi ostali rashodi. Prilikom stvaranja gubernija. ovaj višak je samo prividan. te su one primorane da predadu svoje poslove pokrajinskim ustanovama . dakle. Mroček Drozdovski. naimenovan je sasvim prirod no za gubernatora Arhangelska. Nema više deficit a. zamenjujući tako nekadašnje prikaze. polazeći od jedne tačn e misli. Drugi istoričari. 148. One prestaju da budu državna upravna tela. izneli su pretpostavku da gubernije koje je stvorio Petar nisu ništa drugo do nekadašnje administrativne oblasti Rusije XVII veka. prvo. Ovi okruzi. što iznosi ukupno 3. kao što smo videli.miralitet. Ipak. ušli su u sastav Azov ske i Kijevske gubernije. podeljena je prosto na dve velike oblasti. pretstavljaju ustanove od opšteg a ne lokalnog interesa: to su najpre „četiri ustano ve” kojima gubernije moraju da šalju direktno svoje prihode. da u Rusiji nisu postojale oblasne i pokrajinske jedinice pre Petra Vel ikog. što je stvorila teritorijalnu vezu izmeću ovih gradova. 651 za prikaz farmacije. prestoni ca Rusije. Zasada treba da rasmotrimo tri elementa reforme: gubernije. kao na primer Kaz anjski i Sibirski. koji su bili grupisani prema fiskalnim potr ebama i koji su sačuvali svoju organizaciju sve do stupanja Petrova na presto. koji se ranije protivio decentralizaciji. usled same prirode poslova kojima se bave . Kurbatov. smatraju da je on stvorio gubernije i okruge po svojoj volji. nego ih je Moskva dodeljivala raznim oblas tima po svojoj volji. tek u vremenu o kome govorimo. Jer j e istina. ta ko da je svaka grupa gradova raspodeljena na četiri 18 8 ili pet gubernija.131 rubalja prihoda. narušavajući ist oriski red i ne vodeći računa o prošlosti. Moskovsku i Arhangelsku.546 za dvorske troškove. Andrejevski. koji su neka da bili raspodeljeni u ove finansiske grupacije ulaze u teritorijalni sistem. ostaju samo kao lokalni organi. za koga sada tu nema više posla. poslovanje Ratuše ograničilo se na prikupljanje prihoda Mosko vske gubernije. Organizacija gubernija. a one koje ne iščezavaju potp uno. tu posledicu. 111. — kaže on — onda je potrebno da se meću njima razdele prihodi Ratuše”. koji iznose oko pola miliona. da su već krajem XVII veka postojale oblasne grupacije (vojni i fi nansiski okruzi). 99. pa čak i još s tarije. tačno je da su na severu i u centru Rusije nekadašnji teritorijalni sistemi (apanaže koje je Moskva prisajedinila) odavno prestali da postoje i da su gradovi. Ali izvesni prikazi. Oblasni prikazi. Oba ova mišljenja izgleda da su pogrešna. Lešk ov. pošto su najpre predali svoje poslove organima stvo renim na licu mesta. a zatim prikazi koji se bave kovanjem novca. Drugo. a to će reći administrativnim ustanovama istoimenih gubernija. nis u sačinjavali oblasne upravne jedinice. Gradovski.111 rubalja rashoda prema 3. Ovaj novi budžetski sistem primenjen je počev od godine 1712. uostalom veoma mudar. i neki drugi. već naprotiv izvestan mali višak. To je i učinjen . Moskva doživljuje u to vreme znatan preobražaj. Dmitrijev. ukinuti su. koja nije služila za poprište vojnih operacija. već od početka Severnoga rata beše usredsredila u svojim kancelarijama upravu vojnih i finansiskih poslova. kao Lohvicki. što izaziva promenu njene centralističke organizacije. no koji se moraju pokriti ma na koji način. dao je Petru s avet. Kako su njeni prihodi poticali većinom iz severnih pokrajina. — Nekoliko pravnih istoričara. Ova. Dotada je ona bila središte. Središna Rusija. Isti preobražaj vrši se u čitavom nizu centralnih ustan ova Moskve. Ali će sada i ona biti pot isnuta. Istina. razrjadi Sjevska i Bjelgoroda. jer da bi s e on postigao.031 za prikaz ambasada.026. 008. Šta će biti sa ovim ostacima tako uništene central ne moskovske administracije? . koji su otsada grupisani prema geografskim obzirima: prema blizini ili lakoći rečnog saobraćaja.568 za prikaz artilerije.

I zaista. i skupština koja je pozvan a da tu zasedava dobila je obeležje vladarevog privatnog saveta. doklegod bude trajao rat. Kao što je dokazao Ključevski. Riksdagu ili Senatu Štokholma. 18 9 prekršten je u Astrahanski puk. Ovo se nije o dmah uvidelo. Već od početka Severnoga rata. koje ne podležu ničijo j kontroli. u vremenu ustanovljavanja Senata (godine 1711) već odavno bila iščezla. Ali u ovome sistemu. Ali sama činjenica da je nekadašnja Bojarska duma. i Moskovska gubernija plaća njegove troškove. Ako pukove treba da izdržavaju gubernije onda je logično staviti ih u direktnu vezu sa ovima. n iko više nije znao ko upravlja državom. monopol poreza i druge monopole). Petar se seća ili saznaje za primer Karla XII koji je deset godina ranije. dok je veliki broj pu kova bio skoncentrisan u izvesnim gubernijama. Ideju o „besmrtnim” vojnicima pozajmio je on od svoga protivnika Karla XII. on je propisao da pukovi nose imena onih gradova koji će morati da se staraju o njihovom izdržavanju: tako na prim er. puk Gaspara Gulica (koji je kasnije nazvan Šambers ov puk) postao je Rostovski puk. dodeljen svakom puku od strane odgovarajuće gubernije (1711 ). već u samom početku reforme uvidelo se jasno da će. pobija ovo shvatanje. koja bi se možda izbegla. d a je mir zaključen u predviđenom roku i da su pukovi bili otposlati u svoje odgovara juće gubernije. naimenovanih . niti kojoj su vlasti potčinjeni gubernatori. da je on tome dodao izvesne posebne poreze (prihode ižorske kancelarij e. Ukazom od 22 feb ruara/5 marta 1711 godine proširuje ga on dalje i „ustanovljava Upravni senat zbog s vojih uobičajenih otsustvovanja izazvanih ratom. a to je veza sa njihovim odgovarajućim gubernijama. i ova omaška izazvaće kasnije veliku zabunu. za čitavo v reme njegovog otsustva. S d ruge strane. Videli smo takođe da izvan kontrolisanog budžeta Petar raspolaže i vanbudžetskim sumama. čak ni jedan državni činovnik ka kav je bio Kurbatov. — Istoričari su ponekad videli. od činovni ka. a zatim ime mlado ga Šeremetjeva. od „ministara” — kako ih on naziva. raniji sistem kontrole menja se takođe. Otuda nov izvor komplikacija. kome je dužnost da pa zi na izdržavanje trupa. kao što smo vi deli. Od godine 1707 on naređuje S avetu da se okuplja redovno i da vodi zapisnike svojih sednica. a prilikom stvaranja gubernija i uki danja prikaza. u sličnoj situaciji. da bi mogao njima slobodno raspolagati. istina. ne dop uštaju mu da lično nadgleda rad svoga Saveta. c areva lična kancelarija postala je državni kontrolni organ. tada bi se prosto vratilo teritorijalnom sistemu sa kraja XVII vek a. čije ćemo posledice videti. u to vreme imao prilično nejasan pojam. Međutim. I zmeđu gubernija i cara ne postoji više nikakav posrednik. — Ideja vodilja reforme ne može se pomiriti sa postojanjem central nih vojnih prikaza. puk koji je najpre nosio ime svoga komandanta Al. gubernije vrše isti posao kao i prikaz rata. godine 1710 položaj ovoga Saveta menja se iz korena. Zbog toga je po jedan komesar. Ovaj sistem ima izvesne sličnosti sa švedskim vojnim sistemom. o kome je Peta r. u drugima nije bilo ni jednog jed inog puka. I tada. i taj savet nije mnogobrojan. jer je ona bila samo jedna zastarela ustanova nesposobna da udovolji savreme nim zahtevima”. Komesari koje su otposlale pojedine gubernije primorani su da prate p ukove pri svima njihovim marševima. jer. isto toliko česta koliko i dugotrajna. Gordona. I pored svog naziva Savet koji se okuplja u carevoj ličnoj kancelariji sastavljen je sa mo od šefova raznih administracija koji spadaju u najbližu Petrovu okolinu. jer njegovo izdržavanje pada na teret Kazanjske gube rnije. u koju spada i Astrahan. u ukidanju Bojarske dume i ustanovljavanju Senata dokaz careve političke mudrosti. uoči svog polaska u ratni pohod na Prut (odmah posle druge skupštine gubernatora).” Devetorica senatora. iščezavanje Dume vrši se postepeno i neosetno. Očevidno da je i Petar težio tome cilju. piše na primer Petrovski. Ali. Kada se mehanizam prikaza poremetio. I Andrejevski ističe da je ova reforma svesn o delo. Stvaranje Senata. njegova otsustvovanja. poverio vođenje poslova. „Petar je osudio Dumu da iščez ne.Raspodela pukova. te tako njihovo zvanje gubi svoj pravi smisao. neprekidno premešta nje trupa onemogućiti raspodelu vojnika po gubernijama.

davnašnji prijatelji i vojni i diplo matski saradnici Petrovi — jesu iznad Senata i imaju pravo da pri opštenju sa njim u potrebljavaju formulu: „Po naređenju Njegovog Veličanstva”. u odnosu na pojedince i ustanove koje su im potčinjene. koji m ogu biti kažnjeni zbog nedostataka i pogrešaka u službi i koji su samo upravnici. koje se odnose na posebne i konkretne slučajeve. Ali. Ovo su samo stručnjaci. k ao takva. Zbog toga on većinom daje ove poverljive zadatke oficirima svoj e garde. Petar se ne brine mnogo da upo zna posledice takvih svojih naloga. Ova tri elementa čine jedinu razliku između Senata i nekadašnjega S aveta pri carevoj ličnoj kancelariji. a „računovodstvo” ili ukupni pregled budžetskih tabela koje je ustanovila svaka gubernija. nije bio dostign ut. posl ovođe. careva lična kance larija predala im je kontrolu nad guberniskim budžetima (komisija Vadb olski. i ta špijunska o rganizacija ubrzo diskredituje ovu ustanovu. oni pr etstavljaju vladarevu ličnost. Sve ove mere imaju za cilj da popune praznine koje je ostavilo za sobom rasturan je centralne administracije. a imaju većinom fiskalno obeležje. On mu daje jednu posebnu kancelariju. već ober-sekretar Ščukin. Oni su potčinjeni „šefovima”. ako se nekoja guber nija pokaže neuredna u svojim plaćanjima. administracija se odjednom našla u po . oni mogu. primorana je na besposličinje. careva lična kancelarija. Njegove dužnosti odgovaraju potpun o posebnim uputstvima koja su data Senatu: „prikupiti što je moguće više novca. dovitljiv čovek koji je postao stručnjak za monopole i oji je ranije bio pretsednik Ižorske kancelarije. Na drugom mestu. Petar je težio da se okruži prijateljima i vernim slugama. jedan „nov čovek”. što treba imati u vidu — nisu istaknute ličnosti koje bi igrale neku važnu ulogu u politici. koje on dopunjuje postepeno novim naređenjima za vreme svojih putešestvija. Ali čak i ovako. organizacija Senata ostaje i dalje nesavršena. Nasuprot tome. da se p odnose tužbe protivu njih dok se car ne vrati. Ali. podvrći ove kome sare telesnim kaznama dvaput nedeljno. njegov nekadanji profesor.19 0 za članove te nove skupštine. ne izuzimajući ni ličnosti na najvišim položajima. Zabranjeno je čak. Što se tiče samoga Senata. koncentrisano je u jednom posebnom i tajnom otseku n jegovih kancelarija. Na prvom mestu poverio im je kontrolu nad vanbudže tskim prihodima (monopoli i „dobiti”). Na trećem mestu njima se pridaju — radi održavanja vez e između njih i gubernija — komesari koje odašilju same gubernije. Na četvrtom mestu njima je naređeno (ukazom o d 5/16 marta 1711 godine) da naimenuju za ober-fiskala jednog „pametnog i dobrog čoveka. Ali stvarajući ove fiskale. koji bi bili vezani za njega ličn im vezama. pod imenom fiskali. kao u staro doba. — administrativne a ne zakonodavne. ka ko gubernije ne upućuju nikakav izveštaj Senatu. koja sad ne prima više izveštaje o tekućim poslovima. Treba imati u vidu da Petar neće da dopusti Senatu da pozajmi od n jegove lične kancelarije gotovu organizaciju i zakonske forme kontrole kojima ona raspolaže. da bi ove njegove naredbe mogle biti izvršene. od februara 1712 godine. na čelu koje se nalazi ne šef careve lične 19 1 kancelarije Nikita Zotov. kao što ćemo uskoro videti. on je dakle u početku samo jedna privremena ustanova.” Pod upravom ovoga ober-fiskala stv ara se u unutrašnjosti zemlje čitava mreža agenata. koji — kao na primer Menjšikov i Apraksin. jer novac je živac rata”. ona prima od cara hitne i kratke naredbe. on je primoran da doda Senatu jedan izvršni organ i jednu urednu kancelariju. Ova novina stvorila je veliku zabunu pri izradi budžetskih izveštaja. Pošto je predala svoje arhive Senatu. Petar je preneo na njih dužnost da se brinu o svim poslovima koje je trebalo svršava ti posle stvaranja gubernija. jedan pribilščik. posle toga treba da obeleži delokrug rada ovih ustanova i da stvari zakonsku vezu između S enata i gubernija. Ovaj cilj. čiji su metodi t ek bili utvrđeni. bez obzi ra na njegovo poreklo čija bi dužnost bila da potajno nadzirava svaku lično st. pod pretnjom smrtne kazne.

u svakom pojedinom ele mentu reforme iz 1708—1712 godine. sve do trenutka kada sta ri Zotov umire i kada njegova ustanova iščezava zajedno sa njim (u jesen 1717 godine ). Računovodstvo je toliko dezorganizovano ovim promenama. na čelu svoje voj ske. a zatim se u Krosenu susreće sa Fridrihom-Viljemom. Nered u računovodstvu nije posledica slučaja. gde Menjšikov ops ađuje Štetin. knegi njom od Volfenbitela. u malom. Tu u Jaroslavlju on razgovara sa diplomatskim pretstavnikom volfenbitelskog dvora i ugovara ženidbu svoga sina. već i da ode na Zapad da učvrsti svoje saveze i da uskladi plan svojih vojnih operacija sa operacijama svojih saveznika. pokazuju koliko su diplomatski odnosi Rusije postali složeni. U aprilu 1711 godine. Krajem septembra 1709 godine. jer se gubernije uzdržavaju. Godine 1710 prisustvuje opsadi Viborga. odlazi ponovo na lečenje u Karlove Vari i u Teplic. — Petrova putovanja u inostranstvo. Odatle odlazi u Volgast. sa Sofijom-Šarlotom. Ali zabuna ipak i dalje postoji. On odbija mir koji mu sult an nudi „da ne bi ohrabrio neprijatelja”. Pri povratku. i u Anklam. oni se jasno ukazuju: to je pre sve ga nastavljanje jednoga mučnog rata. prus kim prestolonaslednikom. da je ono godine 1714 ponovo premešteno u carevu ličnu kancelariju. POSLE POLTAVE Diplomatija i rat (1709—1717). Ali je u oktobru već u Torgau. umesto očekivanoga mira. U novembru prolaz i kroz Drezdu i Berlin i pridružuje se svojoj vojsci. a tu ulogu on neće da poveri nikome. neuspeh danskih o peracija u Pomorju dovodi ga juna 1712 godine na pomorsku obalu. O Božiću 1709—1710 godine saziva on prvu skupštinu gubernatora u Mos kvi. u raspodel i pukova i administrativnim metodama Senata.ložaju savršenog nepoznavanja državnih rashoda. U ovakvim okolnostima car je u nemog ućnosti da i dalje igra ulogu zakonodavca. 4. o n prelazi Poljsku i Prusku. On je. svečano otvara u Petrogradu crkvu svetoga Samsona i pušta u more ratni bro d Poltavu. Malo kasnije susreće se sa p ruskim kraljem Fridrihom I u Marijenverderu. a ovoj je stavljeno u dužnost da ponovo pregleda novi budžet. i to od početka . Klice ovoga rastrojstva nalaze se. Posle zauzeća Rige i Revala (u leto 1710). sav iznuren. a to će reći u administraciji gubernija. odmah posle pobed e kod Poltave. a to će reći od stvaranja gubernija onakvih kakve su ih utvrdile „budžetske tabel e” iz 1710 godine. da predadu svoje izveštaje i druga potrebna dokumenta. ne samo da krstari Rusijom od Baltičkog do Belog Mora i od Belog do Crnog Mora. zaključuje ugovor sa gospodarom Mold avije Kantemirom. na nov razgovor sa poljskim k raljem. Što se tiče uzroka suprotnosti između cil ja reforme i nedovoljnosti njenih rezultata. koji mu o bezbeđuje pismenim sporazumom pomoć jednog kontingenta poljske vojske protivu Turske . Posle toga on odlazi na Prut. Posle kratkog bavljenja u Petrogradu. ima krat ak sastanak sa Lajbnicom. on slavi veridbu svoje bratanice Ane (ćerke njegovoga brata Ivana) sa vojvodom od Kurlandije. Petar odlazi u Poljsku i u Torunu ima sa kraljem A vgustom sastanak kome prisustvuje i ambasador Danske. u Jaroslavlju u Galiciji. koji on naziva „uzglavljem Pretrograda”. carevića Alekseja. kao što smo videli. Iznuren neprijatnostima le tnjega rata. a potom kroz Drezdu odlazi na lečenje u Karlove Vari. slika opšteg r astrojstva države posle stvaranja gubernija. Posle svog poraza na Prutu. i stiže u Jaš da se sastane sa gospodarem Moldavije. zatim. gde prisustvuje carevićevom venčanju. a da bi očuvao uspomenu na pobedu kod 19 2 Poltave. ne bez zadnje misli. Tu mu još francuski ambasador Baliz predlaže posredovanje Fran cuske između Turske. Švedske i Rusije. a narednog meseca sastaje se tu sa kraljem Avgustom. gde vrši smotru nad danskom flotom. ali . Usled tog a nastaje isto toliko duga koliko i besplodna prepiska. to je potreba z a Petra. ali bez uspeha. on prvi baca tri bomb e pri opsadi Rige. U okt obru šalje Turskoj ultimatum koji prouzrokuje zategnutost rusko-turskih odnosa. i zato se ovo doba može nazvati „period h aosa”.

ima protivu sebe sve potlačene hrišćanske narode: Rumune. O ovome se raspravlja na svima sastancima. njihova . koju isto tako podržava Francuska. a to će reći protivu jed ne države koja je pre ratnih avantura Karla XII uživala veliki ugled u Evropi. koja je povukla Petra u pohod na Prut dajući mu lažnu nadu da će hrišćani dići ustanak u pozadini turske vojske. koji ga nisu očekiv li. Iako nas oni dočekuju ljubaznim rečima. već istinski — sfera 19 3 posebnih interesa Rusije i niz spoljnopolitičkih problema. Petar je grabio sve prilike k oje su se ukazivale. Švedske i Turske. 17/28 januara 1713 godine on se sastaje sa danskim kraljem u Redensburgu. Ali udaljenost njihove eventualne zaštitnice izaziva kod. grčevito su se uhvatile za ovu novu vojničku silu koja raspolaže prostranom teritorijom i neiscrpnim mnoštvom „besmrtnih vojnika”. Grke. Danci i Saksonci. Ruski ambasador i. i Švedska ima za protivnika samo Dance i nekoliko ma lih nemačkih dvorova — jer Turska tada tek počinje da stiče važnost — koji upravo i postaju prvi zapadni saveznici Rusije i neprekidno razgnevljuju Petra svojom dvoličnošću i spl etkama. kao što je bila na primer politika hrišćanskih vođa u dunavskim pokrajinama Vlaške i jednog dela Moldavije. Pri povratku zadržava se on u Hanovru. jer vi imate nameru da oduzmete od Šveđana pristanište Narvu ili Nienskanc na Baltičkom Moru. Turska. Ovo nabrajanje dovoljno je da pokaže teškoće borbe protivu Švedske. Sistem interesa koji su stvorili uspesi Rusije pojavljuje se jasno. Držanje velikih sila pred sve većim uticajem Rusije menja se iz osnova posle pobede kod Poltave. koja izaziva — naročito kod pomorskih sila — zavist u p ogledu ruskih namera. i on je raspoložen da joj prepusti Livoniju. gde se sastaje sa izb ornim knezom. ali neiskusan.000 mornara iz Arhangelska.” Kada je Petar zatražio od Holanđana da prime u službu. ali druga dva neprijatelja dovoljni su da neobično otežaju njegov zadatak. U početku Petrove vladavine Rusija je „beznačajna činjenica”. Mat vjejev ga obaveštava „da oni nimalo ne žele da uče pomorskoj veštini naše ljude. Švedska može da se osloni na tri pomorske sile. Niko nema volju da stane na s tranu Rusije. koji se tada prviput najavljuju u diplomatskom telu. Eng lesku. Jermene. sve velike sile — a naročito pomorske sile — pokazale neprijateljski raspoložene prema ovom razvoju Rus ije. kada su „Englezi i ovdašnji ljudi rešeni da nam ne dopuste da ma šta imamo na tome moru? Oni neće ni da čuju za tako blisko susedstvo. Ako on uspe da pose dne jedno pristanište u toj oblasti. Od njegova tri eventua lna neprijatelja.” Raspoloženj ngleske je isto takvo: „Zar mogu Engleska i Ujedinjene Oblasti — napominje opet Matv jejev — imati simpatija prema nama i otvoriti nam vrata ka Baltičkom Moru”. koji preklinju Rusiju da ih oslobodi. Poljske. gde se susreće sa Fridrihom-Viljemom. Energičan. Matvjejev piše iz Holandije: „Sadašnji rat protivu Švedske je veoma neprijatan Ujedinjenim Oblastima i veoma štetan po celu Holandiju. — govore ljudi — mi ćemo biti primorani da ga se bo jimo isto koliko i Francuza. Tada se isto tako p ojavljuje — ne u apokrifnom „testamentu” Petrovom. i ta dva vladara odg ovaraju time što su potukli Šveđane kod Švabšteta i oterali ih 30 januara/10 februara iz F ridrihsštata u Holštajnu. razume se.„pokazujući više revnosti nego pameti”. ko ji tek što beše nasledio presto svoga oca Fridriha I. i pored svih pomoći i trupa što ih obilno obećavaju Petrovi diplomatski pretstavnici u inostranstvu. pa čak ponekad i podlu po litiku. Ova ravnodušnost počinje da iščezava posle pojave ruske mor narice u Baltičkom i Crnom Moru. pošto su se oni sami nametali Rusiji. Srbe. 4. ali je isto tako bilo teško izbeći ih. Holandsku i Francusku. hrišćana na istoku strah od turske osvete u slučaju da Rusija zadocni ili se čak i odrek ne namere da im pomogne. Već 1700 godine. te im nalaže da vode dvosmislenu. Razume se da je tada bilo još prerano p ostavljati najveći deo ovih problema. drugostepene sile. te je neizbežno rasparčavao svoju snagu. Poljska je postala njegov saveznik. na čijem će ostvarenju radi ti docnije nekoliko generacija. koja je proširila svoje oblasti do severoistočne obale Baltičkog Mora i koja je u prvom red u evropskih velikih sila. naprotiv. Iako su se. pretrpeli su poraz od Šveđana kod Gadebuša. Bugare. — kako on kaže. Slabljenje Švedske i pojava Rusije na evropskoj pozornic i poremetili su nekadašnju političku ravnotežu. nailaze na hladan pa čak i na ironičan prijem u raznim evropskim prestonicama. jer će mu tada sva vrata biti otvorena. i u Šenhauzenu blizu Berlina. radi obuke.

doneti ma kakve koristi. ako ona bude 19 5 učestvovala u evropskim poslovima. ruski diplomatski pretstavnik izjašnjava se još otvorenije pr ed istim poslanikom: ako Luj XIV hoće da pomogne caru da se dokopa jednog pristaništ a na Baltičkom Moru. Ali Matvjejev piše iz Londona: „Engleski minis tar je veštiji i okretniji u svojim spletkama nego i sami Francuzi. Pet ar je bio spreman da se obaveže Engleskoj da neće imati pomoćnu flotu u Baltičkom Moru. car će sagraditi toliko lađa. ne obzirući se na svoju stvarnu sit uaciju. kuda je bio poslan. proističe za nas samo gubljenje v remena. nego što bi pokazao moskovskim lađama put ka Crnom Mo . Iz svih njihov ih reči. U jednom izveštaju iz Londona. da će sva trgovina na Baltičkom Moru us koro biti u rukama njegovih podanika i podanika francuskog kralja. Izgleda da su Engleska . piše Golicin Golovinu govoreći o knjizi Georga Korba o Rusiji. januara 1702 godine. ma da je on preporučivao svome poslaniku Golovinu „da ne otkrije pre vremena broj br odova”. Zato. ka da je krajem 1702 godine Francuska poslala u Moskvu ambasadora de Baliza. Matvjejev ukazuje na to „da Šv eđani uživaju ovde veliko uvaženje”. Međutim. kažu oni.” Holanđani i Englezi trude se u Beču da spreče svako zbliženje sa Moskvom. hoće da stanu u red velikih sila i mešaju se u sve evropske poslove. nego preko baltičkih pristaništa. Švedski diplomati deluju u istom smisl u služeći se korupcijom. Zbog toga su uzaludni svi pokušaji koje Rusija čini preko Golic ina i Patkula u Beču 1701—1702 godine da bi dobila posredovanje i savez: „Nas smatraju za varvare”. uviđa se ubrzo da ovaj diplomata želi manje da pomogne Petru a više da ga zavadi sa svim onim njegovim saveznicima koji su se pokazali neprijateljski rasp oloženi prema Francuskoj. Iz Pariza. Treba je dakle udaljiti od evropskih poslova i od saveza. jedna istraga.srca nisu iskrena prema nama.” Ponude za sklapanje saveza što ih je Matvjejev uči nio u Londonu godine 1706 samo su naljutile 19 4 Engleze Uzalud on pokušava da ih ubedi u korist koju će imati ako budu primali rusku robu ne više preko pristaništa Arhangelsk. otežavati joj obučavanje njene vojske i pomagati Švedskoj protivu nje. već da ga isprate učtivim frazama. koju je vodio nek i Postnikov. kao Hanover i Pruska. i razume se. više vole da održe nekadašnju političku ravnotežu. ostali narodi biće time potisnuti u stranu. Nemačko carstvo i Holandija poslušale ovaj savet i rešile „da ne prime cara u njihov s avez. čak i prijateljske i savezničke zemlje. pomoću ruskih brodova.” Pokušaji Rusa da se učvrste na Crnom Moru još više su uznemirili Tursku. i da ima malo izgleda „da će prijateljstvo koje nam se ovde izražava ljubaznim ali praznim rečima. U Varšavi . Ako ona bude primlje na u veliki savez. ustanovljava da „francuski dvor pokazu je srdačnost prema Šveđanima”. koje su isto toliko učtive koliko i prazne. i svetoandrejski orden. Godine 1701 kne z Golicin je poslan u Tursku sa naročitim zadatkom da izdejstvuje za ruske brodove dopuštenje da plove po Crnom Moru.” Godine 1701. Oni ukazuju na opasnosti koje bi usled uvećavanja Rusije zapretile Evropi i uveravaju cara u iskrenu odanost Karla XII Austriji. u Birži. gde svaka lađa može godišnje da izvrši samo jedn o putovanje. Pošto su Holanđani kazali Matvjejevu da je de Baliz špijun k oji obaveštava ne samo Francusku. Pre bitke kod Poltave. plemić „koji nema rang ambasadora”. već i Švedsku. onda neće više moći da se spreči širenje njene moći nad tavom Evropom. ako ona nauči vojnu veštinu i porazi Šveđane koji jedin i služe Evropi kao bedem protivu nje. upravo toga se Evropa najviše i boji. Petar razgovara sa francuskim poslanikom i izražava mu svoju žel ju da smanji oholost Ujedinjenih Oblasti koje. Matvjejev obaveštava svoju vladu da se dvorovi Pruske i Hanovera trude da rašire misao kako s vi evropski vladari treba da zaziru od uvećavanja Rusije. On ide čak dotle da nudi vojvodi od Marlboroa čitavu jednu rusku „kneževinu” po slob odnom izboru. ali mu je veliki vezir izjavio: „Sultan bi radij e otvorio unutrašnjost svoje kuće.

Da Petar nije morao da rasparčava svoje napore. Već 1704 godine dolazi u Moskvu jedan sultanov izaslanik sa zahtevom da Rusija o dmah prestane sa građenjem tvrđava na turskoj granici. Bugari i drugi hrišćani podići takođe na Turke: jedn i će se pridružiti nama. Tolstoj stigao u Jedrene. Jednim tajnim sporazumom. iako se uzajamni odnosi i interesi velikih sila ne men jaju. Posle pobede kod Poltave. gospoda rem Moldavije. u koju nijedan tuđinac nema pristu pa. međunarodni položaj Rusije učvrstio bi se zacelo jednim mahom. koji je postao odveć samouveren. Za rusku vojsku bilo je najvažnije da dopre do Dunava i prodre u Vlašku pre dolaska turskih trupa. U takvim okolnostima vezir neće smeti da pređe Dunav. te je flota iz Mramornog Mora pozvana da odmah dođe u Carigrad. ostavljajući svoje domove i dolazi u Carigrad sa svojim ženama i decom” (Tolstojevi i zveštaji). bio se već obavezao da će. Srbe. nego što bi dopustio vašim lađama da plove po to me moru. taj strah je toliki. Turci napominju da „nema primera da je jedan moskovski poslanik bio pri P orti”. vičući po ulicama i trgovima da je moskovska flota u „Trakijskom ušću” (frakijskoe girlo). a reis efendija mu je rekao: „Sultan smatra Crno More kao unutrašnjost svoje kuće. Ali se baš tada ispoljava s jedne s trane nestrpljenje i neiskustvo Petra. sa Grcima. U n aknadu za to Petar se obavezao da proglasi nezavisnost Vlaške pod protektoratom Ru sije. koji piše: „Grci ne smeju više ni da se približe kući u kojo j ja stanujem. i neće da napusti tu zemlju. osim toga on je bio obećao da snabdeva hranom rusku vojsku. Bugare. podići na ustanak Srbe i Bugare i stvoriti od njih vojsku od pri bližno 30. Turci naslućuju ove vez e i spremaju se da izvrše pretres u Tolstojevom stanu. I zaista. Petar piše Šeremetjevu: „Gospodari nam javljaju da čim naša vojska uđe u njih ove oblasti. a Grcima zabranjuju da razg ovaraju sa ruskim poslanikom. Usled toga će se Srbi. Ova prva praktična manifestacija čuve nog ruskog „sveslovenstva” primorava ga da uspokoji Poljsku. a naročito sa slovenskim narodi ma dobivaju otsada obeležje jedne praktične i direktne politike. jer im tvoj pomorski karavan uliva ogroman strah”. ugled Rusije povećava se odmah. Evropa je prin uđena da računa sa Rusijom. Porta započinje potajne pregovo re sa kozacima i krimskim hanom. gospodar Vlaške. Francuzi i Poljaci iz Leščinskovoga tabora tru de se da u Carigradu izazovu metež protivu Rusa. 19 6 Na Balkanu Petrovi odnosi sa hrišćanskim stanovništvom. koja se već pribojava „carskog plana da vaspostavi Istočno carstvo i njegove namere da baci Poljsku u rasu lo i propast. Ali .” Dok Petar gradi svoje brodove u Voronježu i Azovu i utvrđuje ušće Dona. Sa svoje strane Moskva je već stupi la u potajne veze sa hrišćanima turskim podanicima. a drugi će dići bunu u unutrašnjosti zemlje. u Turskoj.” On pak tvrdi „da mu ni jedna ni druga misao nikad nije pala na um.000 ljudi. mnogi Turci pobegoše iz Carigrada i skloniše se u Aziji. pa je čak obećao Livoniju poljskom kralju Avgustu. koji je potpisan uskoro pos le Poltavske bitke. Brankovan. on je odlučno odbio više puta ponovljene mu predloge o deobi Poljske koje mu je činio pruski kralj. već se trudi da u njoj raspiri mržnju na Rusiju. Tu rci zahtevaju od Tolstoja da se uništi i flota i utvrđenja. itd. Karlo XII sklonio se u Bender. Odlučivši se da raskine sa Turskom. A.” I z aista. da veliki broj Turaka napuštaju obalu Crnoga Mora.ru”. Pet ar pak zaključuje aprila 1711 godine ugovor sa Kantemirom. Sultan bi radije zaratio sa vama. a s druge strane vidi se kako se mali narodi prikačinju za Rusiju. Šveđani..” Kada je novembra 1701 godine novi ruski poslanik P. u slučaju da car pođe na Tursku. Posle svoga bekstva sa bojnog polja kod Poltave. dok ugled Švedske osetno opada. a jednim posebnim proglasom poziva Crnogo rce na borbu protivu Turaka. da k ada se pročulo u julu 1709 godine (pre Poltave) da je car stigao u Azov da zarati na Tursku i „da se tamo žurno pripremaju lađe i hrana —. a većina njegovih trupa će se razbeći ili pobuniti. i Tolstoj piše: „Oni se sada pokazuju veoma oprezni u pogledu Crnoga Mora. oni će se odmah pridružiti nama i podići svoje mnogobrojne narode na Turke. car u jednoj javnoj izjavi spominje „jaram” ko jim „varvari” muče Grke.

osim toga. kao što smo videli. da ruska roba nije odlazila ni u Francusku ni u Španiju. jer će imati da sa strepnjom gleda kako Turska postaje sve jača. radi „časti ruskoga oružja” i zato što jedino jedna smela ofanziva može da posti ne željeni cilj. Turci će preći Dunav i primorati gospodare da im se pridruže. mi moramo imati na raspoloženju izvesnu teritoriju koju bismo mogli ustup iti u slučaju mira. neprijatelj se zadovoljio. on nije uspeo da privoli kralja „ni na kakvu akciju”. obaveza da se neće mešati u pitanja Poljske i da neće „uznemiravati koza ke”. čija je zabrinutost na vrhuncu. Tamo se godine 1712 žale na Menjšikova da je zauzeo diktatorski stav. Jedino zahvaljujući podmićivanju i ne dostatku poverenja Turaka u sopstvenu vojsku.ako mi oklevamo. Saveznici Rusije uznemireni su. ugovoro m sklopljenim na Prutu (1711 godine). Pod ovakvim okolnostima Petar je primoran da nastavi rat ne samo da bi savladao Šv edsku. potvrđuje Kurakinu tradicionalno pravilo britanske diplomatije: „Engleska ne želi uništenje i slabljenje švedske krune. turska vojs a prešla je Dunav. Čuvena pobeda kod Hangeuda nad švedskom flotom 27 jula/7 avgusta 1714 godine proizvela je u Rusiji kao i u inostranstvu utisak druge bitke kod Poltave. z . pokušali su da sami izvojuju po bedu. a u isti mah su ga se pribojavali. vršiti trgovinu svojim sopstvenim brodovima i trgovaće sa svim zemljam a na svetu. Petar primećuje da u Berli nu ima još mnogo pasa koji mirišu na Švedsku” i da pored svih „ljubaznih reči” koje su mu rečene. bez pomoći Rusije. čak i da napusti varoš P skov. Petar se ponaša kao gospodar: kralj A vgust pored njega liči na vazala. U Pomorju. Petar p rihvata radosno ove uslove. Sada nije više car taj koji traži posredovanje. Velike sile su još opreznije. Pruska i Danska.” Pošto su Šveđani napustili bez borb e Helsingfors. G ospodar Vlaške uzdržava se da pođe za njim i ne pušta da kroz njegovu zemlju prođe 19. Ali. te hrišćani neće više smeti da pođu za nama”. i pruski kralj piše: „Mi smo tako reći ostavljeni na milost i nemilost caru”. Držanj e sila prema Rusiji se menja. Katarine Ivanovne i vojvode od Meklemburga. a ova pokrajina je kolevka Švedske. Oni su želeli napredovanje ruske vojske. posle svoga sastanka sa ovim kraljem. Pruska se u isti mah pribojavala da pođe otvoreno protivu Švedske. Lord Straford. Godine 1713 preduzi ma on pohod u Finsku i ovako objašnjava njegov cilj: „Iako nama Finska nije nimalo p otrebna. Saveznici. dok se Šeremetjev još nalazio blizu Jaša. Pregovori. i nov jedan brak se sklapa u aprilu 1716 godine. već i da bi pobedio ravnodušnost i neodlučnost cele Evrope. ali su bili tučeni. Austrij a zahteva evakuaciju Meklemburga. Međutim. te je istočno pitanje odloženo do stupanj a na presto Katarine. obećanje da će pustiti Karla XII da se slobodno vrati u svoju kraljevinu. engleski ambasador u Holandiji. gde ruski vojnici žare i pale. jer se ona trudi da održi nekadašnju ravnotežu među svim severnim silama.000 ljudi opkolj en je na Prutu od jedne tursko-tatarske vojske koja je pet puta jača od njegove. b rak između druge bratanice Petrove.000 Srba koji su bili spremni da idu u pomoć Rusima. Razume se da je ova 19 7 avantura poljuljala njegov ugled u Evropi. i traži. on je bio spreman da vrati sve. pod uslovom da sačuva Ingriju i Petrograd.” Engleski trgovci izlažu kraljici Ani da je trgovi na celokupnom ruskom robom bila nekada u rukama Engleza i Holanđana. Kolebanje Pruske produžuje se i za vlade novoga kralja Fridriha-Vil jema (1713). da se Petar odrekne svoga plana da izvrši prepad s mora iz Nemačke na južnu obalu Šveds ke u Skaniji. gde je prispeo januara 1716 godine. Austrija se drži hladno. U Berlinu je ruski plan o zauzeću Štralsund a i Štetina primljen sa velikim strahom. na čelu 30 do 40. Petar. već sada Šveđani mole za mir. i da će Rusi „ako se car dokopa svih morsk ih pristaništa. Iako je ruski poraz na Prutu štetan po nju . i da vidi kako se ravnoteža uništava u kor ist Rusije.” Sa svoje strane. sprečavaju ruske trupe da uđu u varoš Vismar koja se tek beše predala. Jedan deo Petrovih generala smatra da ne treba preći čak ni Dnjesta r. ipak ona više voli da protivteža švedskom uticaju bude Pruska pre nego Rusija. odlučeno je da se pođe napred. Danci. da nametne Rusima ove uslove: vraćanje Azova i rušenje tvrđava. čitava južna obala Finske pala je za kratko vreme u rusk e ruke. Borgu i Abo.

Petar okleva. Ali se ova eskadra ne može da meri sa neprijateljem koji se sklonio u Karlskronu.000 ko njanika. on je radio sam. Iskovana je i naročita medalja da bi se svečano obeležio ovaj događaj. a to je nepovoljno doba za vo jne operacije: „Oni dobro znaju da ako mi olako izvršimo taj pokušaj po takvom vremenu . dakle. Ali ovi planovi propadaju usled sve veće uznemirenosti koju u Evropi izaz iva sve brže jačanje njegove moći. oni pak sumnjiče njega da hoće da zaključi zaseban mir. od kojih jedne engleske. S jedne strane on ozbilj no pomišlja na odvojen mir i započinje u toj nameri direktne pregovore o Alandskim O strvima. optužuju da je spor i da se potajno sporazumeva sa Šveđanima. ima dosta istine u ovim žalbama . ali ona druga dva ne misle ni na šta. s obzirom na tadanje običaje i shvatanja. da ga vrate u Rusiju. čas opet kako ima nameru da zauzme Hamburg i Libek. A kako se ovaj napad može izvršiti samo uz pripomoć Dans ke. Daju mu čak priliku da se stavi na čelo četiri eskadre. Čas sa tvrdi kako Petar traži dansko Pomorje. kao št o se Petar mogao i lično uveriti za vreme jednog izviđanja u okolini Lanskrona. da ga primoraju da odvede svoje brodove i trupe. pre nego što bi završio rat. čitav niz brošura navode žalbe stanovništva ogorčenog ponašanjem carevih vojnika u Pomorju. Meklemburgu i Holštajnu. Početkom oktobra ruska vojska je p revezena iz Danske u Meklemburg. što one osvetljavaju pojavu na međunarodnoj pozornici jednoga novog . da ćemo morati da igramo kako nam oni sviraju. Posle iskustva što ga je stekao na Prutu. Šafirov piše Menjšikovu da „takva počast nije ukazana nijednom vladaru otkako svet postoji”. praćen jednom flotom galija i 5. a za to vreme se ređaju svečanosti i izjave prijate ljstva. on s razlogom smatra da treba. Nasu prot tome. Kopenhagen se utvrđuje s o bzirom na mogućan Petrov napad koji bi on izvršio protivu svojih saveznika. ali je važno to. Ali on nailazi na očigledno zlu volju Danaca i Engleza. S druge strane. U septembru 1716 godine. jedan ratni s avet na kome su bili okupljeni car. ili ćemo iz toga izići toliko oslabljeni. da zada Šveđanima poslednji udarac jedino svojim sopstvenim snagama. opet.” Pošto nije mogao da radi sa saveznicima. A Danci ga. Poverenje više ne vlada nimalo među saveznicima: Petar ih optužuje da odugovlače pripreme za taj pohod i da izbegavaju svaku odlučnu akciju. U avgustu. koje sad o ptužuje da izdaju Rusiju odugovlačeći rat sve do jeseni. te se shodno t ome i priprema. da odloži izvršenje svoga plana do narednoga leta.” Primoran je. Engleski kralj Đorđe I poziva zvaničnim putem 19 9 cara Karla VI da kao vladar Germanskoga carstva razmisli o načinima kako da spase Severnu Nemačku od Petrove moći. te se taj pohod pretva ra u zabavno putovanje. te da tako učine kraj ruskom širenju na Baltičkom Moru. U to vreme su odnosi između Petra i Danaca dobili p rilično čudan vid: dok se na dvoru priređuju sjajne svečanosti. odlučuje da se odloži iskrcavanje trupa. čas kako hoće da presajedin i Meklemburg. jer on još uvek misli na obalski napad koji b i izvršio u Švedskoj. sa svoga broda Ingermanlandija Petar piše Ka tarini: „Mi lutamo bez cilja kao kakva mlada konjska zaprega: onaj srednji hoće rado da vuče. Govori s e da su Englezi odlučili da cara liše slobode. Ovo međusobno raspravljanje omog ućava Švedskoj da utvrdi sve tačke na svojoj obali gde bi iskrcavanje bilo mogućno. on zna šta znači „raditi la komisleno i oslanjati se na saveznike. — 19 8 nastavljeni su u Hagu. on napušta Pirmont i odlazi u Kopenhagen. a da njega treba primorati da se vrati u Rusiju. da ćemo pri tom ili propasti.apočeti u Pirmontu — banji u kojoj je Petar bio na lečenju. Prigodnim spisi ma pokušava se da se javno mišljenje okrene protivu Rusije. njegovi ministri i njegovi generali. I pak se ova stvar izvodi na uglađen način. S vakako da. Zato imam nameru da uskoro dođe m k vama. saveznici ga obasipaju spoljnim izrazima uvažavanja. Želi se samo jedno: videti kako Rusi što pre napuštaju Evropu. i Petar hoće da zavešta potomstvu brod kojim je on plovio kao vrhovni zapovednik.

to je vladar Moskovske države. možda zbog careve bolesti. a možda i zbog toga što Engleska i dalje traži da r uske trupe napuste Meklemburg. on više nije onaj divljak od pre nekoliko godina. Uje dinjene Oblasti nisu mnogo oduševljene da dočekaju takvog posetioca. Taj haos. Poljskom i Pruskom. no koji je dao već prvi dokaz svoje moći. 5. To sada nije više onaj bezimeni „dr vodelja” što je pošao da traži „učitelje”. To je ostvarenje jednoga davnašnjeg sna. i ume da ne vređa preterano propise učtivosti. i više je voleo d a opšti sa nižim ljudima. kakvog su ga Ujedinjene Oblasti nekada dočekale. dobiva nalog da razvlači pregovore. 20 0 Poznate su mnoge anegdote. već je to vođ evropske koalicij e uperene protivu Švedske. Osim toga. On želi da najpre poseti Pariz i da se pouči. ali da ipak ne odbaci njene ponude — iz straha da se ona ne obrati austriskom caru. u Havelbergu. a cilj ustanovljavanja gub ernija i organizovanja pukova nije postignut. nego da bude primoran da se vlada prema složenoj etikeci ji otmenoga društva. Drugo Petrovo putovanje na Zapad pretstavlja prirodan prelaz između drugog i trećeg razdoblja njegove vladavine. pošto je ona izvođena žurno da bi zadovolji la hitne trenutne potrebe. Drugo razdoblje označeno je kao „haos”. Holandijom i Engleskom. donosi izvesnu sasvim ličnu veselost. Drugo putovanje u zapadnu Evropu (1716—1717). Zbog toga maršal de Tese. Ovo prvo diplomatsko iskustvo zacelo da nije ulilo Petru i njegovim saradnicima mnogo divljenja za ciljeve i metode zapadnjačkih diplomata. Ali on ima i jednu diplomatsku nameru. ali je moskovsko varvarstvo ostavilo na njemu svoj žig utoliko vidljiviji. pruskoga kralja i učvršćuje rusko-pruski savez. u isti mah samoniklu i samovoljnu. U ovom razdoblju on prestaje da radi na „uvećavanju sla ve” da bi se pobrinuo da „ustanovi red”. — i da joj ništa ne obećava. Pometnja u računovodstvu unela je nered u finansije. on je naučio da vlada sobom. Susret između Petra i engleskoga kralja. On polazi iz Kopenhagena u jesen 1716 godine i susreće usput.glumca — moćne Rusije. On najzad pokazuje nezasitnu radoznalost prema praktičn im ostvarenjima zapadnjačke obrazovanosti. što je on sa da svestan svoje moći. odložen je. k ad je to potrebno. Prva Petrova sistematska reforma pokuša la je istina da zasnuje takav sistem. No ipak. Razume se. ali. ona ne samo da nije sprečila taj haos. Ali je Francuska vezana za Švedsku tajnim ugovorom. car polazi da još jednom poseti Hol andiju i Francusku. REZULTATI REFORME: HAOS. pruski kralj prećutao je da kaže Petru kako postoji jedan tajn i francusko-pruski ugovor. Izvesno. Kud god se on pojavi. pa da joj ponudi u zame nu za to sporazum sa Rusijom. — U ovakvim okolnostima. U decembru stiže u Amsterd am i provodi nekoliko meseci u Holandiji. trajaće sve do stvaranja jednoga sistema novih ustanova. te se ne stara mnogo da bude blag prema ličnostima koje ga ok ružuju. Utrehtsko g i Badenskog. Upravo je Pruska i potstakla P etra da ide u Francusku. i u tom pogledu zadovoljava on potpuno svoju radoznalost. u zamenu za garantovanje njegovih osvajanja i za obećanje da neće pom agati Šveđanima. niti da poštuje običaje zemlje u kojoj se nalazi. toliko različit im od onih prilikom njegovoga prvog putovanja. Carevi ministri i ne prikrivaju svoju mržnju prema kralju Đorđu. koje se odnose na Petrovo bavljenje u Parizu. Petar odlazi u Francusku preko Brisla. a to je: da otrgn e Francusku od saveza sa Švedskom. već ga je i ubrzal a. čije trajanje još nij e isteklo. još uvek obavijen velom taja nstvenosti za druge narode. i on je baš po savetu kralja Fridriha-Viljema predložio Regentu (Filipu Orleanskom) da mu garantuje poštovanje dvaju ugovora. uostalom veoma zanimljive. koji je bio određen da vodi pre govore sa Rusijom. Krajem marta 1717 godine. neprijatelju Francuske. jer neizbežni uslov reforme. Briža i Ostende. a to je . posećujući redom najraz ličitije ustanove. k oji je zavladao u državnim poslovima posle ukidanja nekadašnjeg uređenja. koji je trebalo da bude između Utrehta i Lejde.

mora da se šalje u guberniju jedan oficir kome je naročito poveren taj zadatak. Saltikov mora za izvesno vreme da oslobodi poreza nastanjena „ognjišta”. Nekolicina njih ipak — da bi zadobili Petrovu nak lonost — odlučuju se na opasnu igru da prijave viškove. da povrh toga plaća sve troško ve pohoda na Kubanj i da stavi ostatak od 120. one zabranjuju da se vodi računa o unapred izdatim sumama. U Sibiru je položaj još očajniji: gubernator Gagarin . prete da će kazniti — pa ponekad to i čine — guvernere novčanim kaznama. a šalju na mesto opredeljenja s amo jedan deo prihoda. S. zadržavaju namerno raspoložive sume. koje gubernije ne moraju da izdržavaju. onda se na lice mesta odašilju oficiri koji t akođe izdašno dosuđuju novčane i telesne kazne i hapšenja. svome komesaru pri Senatu. njegov poslednik P. Nju je ne mogućno ostvaritc prvo stoga što ona nailazi na nesavladljive teškoće u primeni. Inače. koji ne povlači granice nadležnosti između prikaza rata. Uistini. U praksi. diplomati. a to će reći odnosa u spostavljenih između gubernija i pukova koje one imaju da izdržavaju? Pošto su komesar i određeni od pojedinih gubernija morali da prate pukove pri njihovom premeštanju. d ogodilo se da se komesar Arhangelske ili Simbirske gubernije nađe u izvesnom t renutku u Ukrajini ili Pomorju. a ako ne uspeju u svojim napori ma. što ometa rad ruske diplomatije. vlasti zahtevaju. dva puka i jedan bataljon pešaka. Ali kada je on otišao u rat. te ponovo otpočinje prepiska. sprečava eskadr u da isplovi iz Neve i odlaže za godinu dana pohod koji je Petar nameravao da izvrši. gubernije su izgubile svaku vezu sa centralnom vlašću i ostavljene su same s ebi. žalbe puka zbog neurednih isplata stižu u prikaz rata — kome su trupe 20 1 neposredno potčinjene. traže uputstva od svojih starešina.bilo okončanje rata i povratak trupa u mirnodopsko stanje. i zahteva da se vodi računa o sumama koje su unapred isplaćene. Niz ukaza objavljenih od 1712 do 1717 god ine vraćaju prikazu rata njegovu ulogu centralne administracije. a država nije mogla vršiti nad njima ma i najmanju kontrolu. Apraksin.000 rubalja lično caru na raspoloženje . pošt o je za tri godine (1710— 1713) prikupio u kazanjskoj guberniji 400. Kakvi su bili rezu ltati ovog preobražaja? Na prvi pogled izgleda da su svi državni rashodi pokriveni porezima pravilno raspo deljenim među gubernijama. a drugo . itd. uvek se naposletku pronađe način da se iskobelja iz neke teškoće: p rigrabe se prvi raspoloživi prihodi da bi se pokrili izdaci kojima oni nikako n isu bili namenjeni. — na šest meseci posle iscrpljenja novca ili čak i kasnije. Zbog toga se ubrzo vraća na nekadašnju centralizaciju. ova ravnoteža postoji samo na hartiji.000 rubalja „dobiti”. za kupovinu konja i lekova. Saltikov. kasa je prazna. za „izradu uniformi”. na primer. jedan deo pukovskih troškova je na teretu centralne vojne administracije: na primer. da se tačno postupi po „budžeti ma” koje baš one prve nisu poštovale. mlad upravljač. on prest aje da prima svako izdržavanje od svoje gubernije i postaje sasvim nekoristan za v ojsku. P. Sen at je nesposoban da sam zameni centralistički sistem administracije koji je Petar ukinuo. „Da ne bi povećao broj opustelih domova”. Da bi se dobile nove svote. iz predostrožnosti. godine 1713. za nabavku oružja i municije. koje se isporučuju sa zakašnjenjem. Begunci su se sklonili kod Baškiraca. može — zahvaljujući ovoj sumi „i bez ikakve pomoći” — da regrutuje i izdržava dva p va eskadrona dragona. te o tpočinje beskrajna prepiska sa dotičnom gubernijom. naposletku. Ovakav sistem. Ka da su se sve prinudne mere iscrpele. koje potstiču na bunu. kažnjavaju telesnim kaznama gubernijske komesare pri Senatu. Uzalud gubernije traže da se vodi računa o unapred izdatim sumama. veoma je nezgodan. Tobdžije „umiru od gladi”. zbog izvesnih osobenosti moskovskih upravljača. hapse gubernijske činovnike. koja obično šalje predmet u Moskvu. gubernija i pukova. Ista takva evolucija priprema se u ostalim granama državne uprave. Kad treba v ratiti dugovanu sumu. otkriva ubrzo rezultate ove pohvalne revnosti: usled novih poreza koje je Apraksin nametnuo neslovenskom stanovništvu opustelo je 33. Najčešće gubernatori. M. Kada utroši sume koje su mu poverene.000 „ognjišta” i time je o pterećena budućnost još većim deficitom. S druge strane. ili se pak pozajmljuje od raznih ustanova. Kakvi su pre svega rezultati glavne reforme iz 1708—1712 godine. Oskudica u novc u i nedostatak životnih namirnica. nije bio ostvaren. nisu primili platu za čitavu godinu dana (1713—1714).

i neuspešnost nekadašnjeg poreskog sistema. za građenje Petrograda — svi porezi ustanovljeni 20 3 za taj cilj donose oko 200. izričito zabranjuje to gubernatorima.000 rubalja. deli primljeno mito sa svojim činovnicima ili prosto naprosto k rade. do kojih ne mogu da dopru veliki brodovi. Nemogućno je snaći se u ovome haosu. U oba ova slučaja. knez M. Ali on može tako da radi zato što je u jednoj pograničnoj oblasti. po star inskom običaju? Gubernatori dosta obilno pribegavaju ovom odveć lakom načinu. ali laka flotila sastavljena od galija koje plove među ostrvima finskoga Zaliva (S kärgard). Tako se u isti mah pokazuje i nedovoljnost novih ustanova. osim mesnih rashoda. primer činovnika koji vrši redovno isplate. ili u Arhangelskoj guberniji. Iste takve teškoće postoje i na drugim mestima. te Senat.000 rubalja godišnje. Šta da se radi? Da li da se svakom novom rashodu pridoda neki nov namet. za dopunsko snabdevanje vojske. p osle zauzeća Azova. Da li da se zavedu novi neposredni porezi na „ognjišta”? Još od 1710 godine se često primenjivao taj način: „za nabavku jahaćeg ibora” godine 1710.jer su računi — kao što smo videli — konačno zamršeni i nikakav bilans nije načinjen od 1710 do 1715 godine. godine 1712. G odine 1713 razrezano je po pola rublje na svako „ognjište” radi rata sa Turskom i u zamenu za porezu u konjima. u cilju „jedne brze vojničke akcije” da se pribave prinadležnosti. G olicin. Ali je ovaj stari način oporezivanja već preživ eo. čini velike usluge prilikom osva janja Finske. pruža veoma redak primer za to doba .000 u 1712. treba li da se one što hitnije nakupuju? Treba li. Usled toga se budžet mo rnarice penje od 434.500). gubernator Kijeva. D. tako da posle sudske istrage završava na vešalima.namerno prikriva ili krnji prihode. ne isplaćuje sume koje treba da plaća 20 2 njegova gubernija. na 484. Iako se rashodi suvozemne vojske smanjuju. da se ne smeju upotrebiti protivu neprijatelja. nasuprot tome se rashodi mornarice. U godinama 1715 i 1716 priprema se iskrcavanje u Švedsku kroz Alandski Moreuz.000 u 1714. Dok je u Moskvi raspolagao izuzetnim prihodima od kovnice novca i raspoloživih (ili neraspoloživih) viškova posle ukidanja prikaza. na 740. on ne daje više čak ni jednu trećinu predviđenog prihoda (117. na čije ćemo ime još naići. sada mora u novoj prestonici da se obraća kancelariji Petrogradske gubernije kad god se pojavi kakav nepredviđen izdatak od opšteg interesa. potrebno j e da se stvori ma kakav sistem centralne administracije. Petar je potpuno zanema .000 u 1713.000 rubalja u 1711 na 464. Nasuprot tome. na 651. Nije li isplaćena plata brigadnom genera lu Černičevu? Pošto gubernije nisu ispunile dužnost da snabdeju Rigu namirnicama. povećavaju. Živi se od danas do sutra. čak i posle ustanovljavanja „tabela” (budžeta) od 1710 godine. umesto 36 0. pa čak plaća i za druge gubernije. Situacija u staroj moskovs koj centralnoj oblasti je mnogo teža. Godine 1712 i 1713 građanje baltičke flote vrši se živo: vel iki brodovi su tako rđavo izrađeni.000 u 1715—1716 godini. a ostale gubernije i ne haju da naknade novac koji su bile dužne da p ošalju. treba zadovoljavati i vanredne potrebe — koje nisu predviđene u budžetima („tabelama”) — centralnih administracija. Da bi se popravila prva od ovih nezgoda. al i je jasno da se ne može staviti u dužnost jednom upravnom organu da stvara nove poreze. Ali razna dovijanja postaju nedovoljna da pokriju nove redovne izdatk e koji neprestano rastu. čiji glavni prihodi dolaze od toga jedinog morskog pristaništa Rusije. municija i konji za pukove generala Golicina? Treba li brz o nabaviti novac potreban „za careve redovne troškove”? Sve to mora da plaća Petrogradsk a gubernija. Godine 1714 Senat se konačno pres eljava u Petrograd i neprestano mora da se brine o vanrednim rashodima. na primer u novoj prestonici Petrogradu.

— Da bi se suzbio unutrašnji haos i da bi se ostvarile reforme koje su se nametale.rio da se za to pobrine i nije čak ni naslutio tu potrebu za sve vreme njegovih pu tovanja po Rusiji i po inostranstvu. Priznanje ruskih osvajanja na Baltičkom Moru: Ništatski mir (1721). Tek pred 1714—1715 godinom počinje on da oseća tu potrebu. Moskva je prestala da igra ulogu pre stonice. Ali Senat ne može sam da zameni čitav jedan sistem mećusobno povezanih ustanova. 20 4 V I I I . . pošto je nekadašnji poreski s istem postao neprimenljiv. P E T A R V E L I K I ( 1 6 8 2 — 1 7 2 5 ) (Nastavak) 1. S je dne strane potrebno je da se tačno odredi njegov položaj u odnosu na gubernatore i d a se odrede granice njihove nadležnosti. S druge strane. ta uloga pripada Petrogradu. koju je trebalo izvršiti ako se želi da se prihodi povećaju. Zato on odlučuje da potraži način za okončanje rata sa Švedskom. nametala se korenita promena. Petru je potreba n mir. Posle reforme iz 1708— 1712 godine. OD BALTIČKOG MORA DO KASPISKOG JEZERA (1617—1724). i od 1715 godine. Druga i poslednja sistematska Petrova reforma teži la je da reši ta dva problema. kada je preseljen Senat.

Sa svoje strane Danska zakl jučuje sa Švedskom krajem 1719 godine primirje. I jedna i druga strana odugovlači: Šveđani računaju na mogućnost jedne pobune u Rusiji. Petar joj odgovara jednim ultimatumom. Ona više voli da pregovara sa Engleskom . popustila je pod pritiskom Engleske. Avgust II je potpisao „preliminare” mira sa Švedskom i potsetio cara na njegov o obećanje da će mu ustupiti Livoniju. Pošto Petar — koji još uvek drži svoje trupe Poljskoj. koji su naposletku uvideli da im ni engleski kralj. Narvu i Estoniju. i u septembru se prekidaju pregovori u Alandu. Ni predlog da Francuska bude posrednik. ali zadržava Šlezvig. Kada su ruski punomoćnici Brus i Osterman tamo sti gli u proleće 1721 godine. u to isto vreme odred gene rala Mengdena pustoši švedske obale. pa pobeda „liberalne” stranke i pogubljenje Gerca menjaju po tpuno situaciju. Švedska nije više voljna da čini ustupke na Baltičkom Moru. U aprilu šalje u Baltičko Mo re — „da bi zaštitila švedsku teritoriju i pomogla zaključenje mira koji će biti koristan po obe strane” — eskadru admirala Norisa. jer (njegov) inte res to sada ne dopušta”. zatekli su pretstavnike Švedske. baron Gerc. a protestantski i pravoslavni „disidenti” od katolicizma — potstiče pol jske velikaše da vode opoziciju prema svome 20 5 kralju. u avgustu 1719 godine ona je zaključila savez sa Engleskom. On im daje uputstva da „ne raskidaju odmah. koji se trudi da svoju d inastiju učini naslednom i da svoga sina. zatim hapšenje Gerca. načini „apsolutističkim” vladaocem. gde on namerava da brani Ustav od planova za stvaranje nasledne kralje vske vlasti. Šveđani. a stotine sela pale kozaci i ruski mornari. U avgustu 1717 godine Petar prihvata ponudu da se započnu dir ektni pregovori. ako želi da pobedi Nemačku. ali pred očima britanskih admirala — koji nisu smeli t . rešavaju se. Konferencija u Alandu otvar a se u maju. Smrt Karla XII. koji je oženjen jednom austrisko m princezom. koji je ubijen 1718 godine pri opsadi norveške tv rđave Fredrikshama. da usami Rusiju. ni francuski kraljevsk i namesnik. ona sklapa mir sa Švedskom i dobiva Štetin. Jula 1719 godine Petar odgovara jednom demonstracijom ratne flote: čak i samu okolinu Štokholma pustoše. i u novembru 1720 godine on uspeva da pretvori Jedrenski ugovo r iz 1630 godine u „večiti mir” sa turskom carevinom. Ništat. trudi se upravo da ubedi svog ratobornog gospoda ra da on ne može ratovati sa celim svetom i da treba da zaključi mir sa Rusijom. Engleska se trudila. U početku 1720 godine Engleska je uspela da usami Rusiju. a u julu 1720 — pod uticajem Engleske — i ugovor o miru. Rus ki admiral Apraksin odgovara protivpredlogom da se pribegne — kao što je bilo i ugov oreno — direktnim pregovorima između zaraćenih strana. Austrije i Francusk e. kojim vraća sve osvojene oblasti u Pomorju. Već na prvoj sednici prestavnici Švedske izjavljuju da ona ne može da se odrekne Estonije i Livonije. Švedska se konačno odlučila. on je ipak gotov da „ustupi” Finsku uzimajući kao granic u reku Kimen i da ne pomaže zahteve Engleske i Danske. borbe oko krune. avgusta 1 720 godine. u Finskoj. pošto se najpre činila kao da hoće da ostan e verna ruskome savezu. nego u Nemačk oj. Osterman — čij i će rad na pregovorima istaći njegov diplomatski talent — i Brus polaze iz Petrograda za Alandska Ostrza. koje su njene „tvrđave”. koga ovlašćuje da ponudi njeno posredovanje. Pregovori traju celoga leta i ce le jeseni. no sa ograničenjem da ne bude uperen protivu Rusije. Švedska kraljic a pristaje tada da ustupi Reval. iako želi da zadrži osvojene oblasti na Baltičkom Moru i da bra ni interese Pruske i Poljske. ni napo ri engleske i austriske diplomatije da zavade Portu sa Rusijom ne mogu da natera ju Petra da promeni svoje namere. stupanje na presto Ulrike -Eleonore u martu 1719. Engleska eskadra ponovo se pojavljuje u Baltičkom Moru. On i dalje uporno hoće da zadrži sve osv ojene oblasti. Posle rasturanja Alandske konferencije februara 1720 godine. Austrija je zakl jučila odbranbeni savez sa poljskim kraljem Avgustom II. a Rusi su ubeđeni da Karlo XII neće moći duže da izdržava svoju vojsku u svojoj i scrpenoj zemlji. Početkom 1718 godine njegovi diplomatski pretstavnici. ali nagoveštava svojim protivnicima da je još uvek spreman da z apočne novu ofanzivu. da predlože caru nastavljanje direktnih pregovora. iz abran je za sedište konferencije.Ministar Karla XII. Pruska.. ni nemački car ne mogu uspešno pomoći protivu Rusije. ali traži da joj se vrate Finsk a i Livonija. ali. izazivajući čitav niz saveza.

ugovorom od juna 1724 godine priznaje to osvajanje. pod uslovom da dobije „u stalnu s vojinu” Derbent. odlučuje se da ispuni sve Petrove zahteve. Rusija dobiva „za uvek” Livoniju. pošto su ove granice između Evrope i Azije još uvek veoma malo poznate. koju okružuju ova plemena. Petar je takođe pokušao. primorana je godine 1723 da nominalno prizna tursko pokroviteljstv o.000 morn ara. 20. o ni koji imaju zemlju zadržaće svoje posede pod uslovom da postanu ruski podanici. Ništatski mir potpisan je 30 avgusta/10 sept embra 1721 godine. Đurđijanska. kao i slobodu veroispovesti. ipak. izgleda da je po stignut. stanovnici oblasti koje su ustupljene Rusij i sačuvaće prava koja su uživali za švedske vladavine. on zna da su ova dva naroda hrišćanske vere i već pomišlja na protektorat n ad njima. koji spaljuje tri va roši i 506 sela.”1 U ist o vreme stupio je on u vezu sa Vahtangom. Godine 1722. 30. vojvode od Holštajna. 9. Još godine 1715. Ingriju. te mesni samodršci prihvataju rusku zašt itu. i tražio da sazna gde živ e Jermeni.o da sprečavaju — švedske obale ponovo pustoši ruski general Lasci. dao je on Artemiju Volinskom. Početkom 1716 godine on je stavio u dužnost knezu . Petar likuje: glavn i zadatak njegove vladavine.” 20 6 Rusija na obali Kaspiskog Jezera. On je naredio jednom naročitom odredu da nastavi vojnu i da zauzme Rešt i Gilan. Od maja do jula on odlazi na Volgu. Car se vraća u Astrahanj i zasniva usput tvrđavu Svjatoj Krest (Sveti Krst). Estoniju. koji je stao toliko napora i žrtava. Muslimanska plemena na Kavkazu mole za tursku pomoć. no bez uspeha. Poljska i Engleska potpisale su ugovor kao ugovaračke stranke. ona želi da zadrži Viborg „ključ Finske”. ali hrana počinje da ponestaje. s aznati naročito što se tiče oblasti Gilan koje planine i teško prohodna mesta razdvajaju ovu pokrajinu od ostalih pokrajina na persiskoj obali Kaspijskog Jezera. pristan išta i druga mesta. da bi se videlo koje se vel ike reke ulivaju u Kaspisko Jezero. Nemogućno je odupreti se takvim snagama. kao i opštu situaciju tih pokrajina. ova uputstva: proučiti. Petar nudi svoju pomoć i zaštitu. U septem bru Petar zaključuje sa pretstavnikom Persije u Petrogradu ugovor kojim se on obavezuje da pruža vojničku pomoć novom šahu Tahmasibu. Baku se predaje u julu 1723 godine. granica prolazi na 22 časa hoda zapadno od Derbenta i obrazuje pravu liniju od Šemaha do sastava reka Ara kse i Kura. Derbent otvara svoja vrata bez borbe.000 konjanika. i Porta ih uzima pod svoj protektorat. i traži od Rusije da ne podržava pretendovanje na presto bratanca Karla XII. koje su tvrđave i utvrđenja. Pune dve nedelje svetkuje on mir u svojoj novoj prestonici. — Petar nije čekao da obezbedi svoja osvajanja na Baltičkom Moru da bi okrenuo svoju pažnju ka Kavkazu i Kaspiskom Jezeru. „prolazeći kroz persiske oblasti kopnom i morem. Tada novi švedski kralj Fridrih uzrujan. ali biva potučen. Rešt je osvojen u novembru 1722 godine. koristeći se nemirima koje je u Persiji izazvala promena vladara i na jezda Avganistanaca. Baku i pokrajine Gilan. koga je poslao kao ambasadora persiskome šahu. Ali u Persiji odbi jaju da potvrde ovaj ugovor. i tu otpočinje borba oko uticaja između Rusije i Porte koja je nedavno saznala za novu rusku ekspanziju. Ova ruska demokracija pokazuje se kao veoma uspešna. jedino se Uteniški sultan laća oružja. i Porta. spušta se od Nižnjeg-Novgoroda do Astrahanja i započinje letnju vojnu idući kopno m i vodom ka Derbentu sa 22. a Senat mu dodeljuje nazive „Otac otadžbine. jedan deo K arelije sa Viborgom i ostrva Ezel i Dago. car uspeva da zadrži novo osvojene oblasti na obali Kaspijskog Jezera. đurđijanskim knezom. sve varoši. Početkom l eta ovaj stiže u Petrovgrad. ona pak vraća Švedskoj ostatak Finske i od riče se mešanja u njene unutrašnje stvari.000 kozaka i isto toliko Kalmuka. Njegova nova politička maksima je: da se ne bi moglo trpeti da se Porta učvrsti na obalama Kaspijskog Jezera.000 Tatara i 5. kakvi su u pristaništim a ratni ili trgovački brodovi koje šah drži na tome jezeru. dokle se može ploviti uz te reke i da li posto ji neka reka koja polazi iz Indije a uliva se u to jezero. Car i Veliki. Ipak.000 pešaka. Švedska pristaje da ustupi Livoniju. da zauzme istočnu obalu Kaspijskog Jezera. Mazanderan i Astrabad.

do kojih je došao za vreme svoga putovanja po inostranstvu. a zatim da otide hanu oblasti Hive da bi ga privoleo da primi rusko pokroviteljstvo i da traži od njega dopuštenje da „pošalje rekom Amu-Darijom u Indiju jednog trgovca koji bi se obavestio o putevima k oji tamo vode” i da sazna da li bi buharski kan takođe pristao da primi rusko prij ateljstvo. projekte i izdvojene predloge koji su ostali među njegovim ličnim hartijama. neprijatelj je pribegao lukavstvu: pod izgovorom da će lakše obezbedit i sebi ishranu. kao što dokazuju znaci koje je stavljao na savete. on će upraviti svoje težnje da prekine eksploat isanje naroda koje vrše potkupljivi činovnici i sudije. on ih je našao proučavajući projekte za svoju drugu reformu. Pa i sam način 20 8 kako je on pripremao ovu reformu veoma je interesantan. jednu na nekadašnjem ušću reke Amu-Darije. DRUGA SISTEMATSKA REFORMA (1718—1722) Iz haosa u svesnu reformu. koji je uvek mislio samo o „ko risti po državu”. stepska plemena behu se pridružila plemeni ma iz oblasti Hiva da prepreče put odredu Bekovič. on više nije onaj isti čovek iz 1698 godine. kada je Senat hteo da polaska njegovoj davnašnjoj ambiciji i slavio ga „što je izvukao Rusiju iz mr aka i uzdigao je na pozornicu svetske slave”. pošto je uša o u Hivu kao prost izaslanik. Osvajanje koje on beše započeo. Bekovič-Čerkaski. održao jedan dosta neuobičajen govor. Mesta izabrana za građenje onih dveju tvrđava pokazala su se kao n epodobna za stanovanje. 20 7 Aleksandru Bekovič-Čerkaskom. može sada da govori o „opštoj koristi” i potrebi da se olakša narodu u kome je on dotada video samo poreskog obveznika? Zacelo da je on pozajmio od drugih ovakve ideje.1 Rečenice štampane kurzivom dopisao je Petar svojom rukom.” Isto tako prilikom zaključenja Ništatskog mira. jer njegove metode se mn ogo razlikuju od onih koje su primenjivane prilikom prve reforme. — Ova druga reforma bitno se razlikuje od prve. godine 1719. za svesnu reformu. zvaničnih ili dobrovoljnih čija mišljenja čita on vrlo p vo. u oktobru 1717 godine. 2. koji je zabeležio francuski diplomat La Vi: „Pošto je uspostavio spoljnu bezbednost. završiće se tek posle jednog i po st oleća. ali reforma postaje svesnija. da sagradi dve tvrđave. on u svome odgovoru čini jedno čudno ogr aničenje: „Nema sumnje da ne treba da oslabimo u vojničkim poslovima”. i reforma tor je znatno proširio svoj vidik usled složenosti odnosa koje je Severni rat stvori o između Rusije i evropskih sila.Čerkaskoga. n alazi Krasnovodsk.” Otkuda njemu ovakve neočekivane misli? Kako to da on. Među praktična znanja ko ja privlače njegovu radoznalost spadaju otada i državnička. On sada raspol aže čitavom falangom „savetnika”. Problem i koji se nameću reformatoru istovetni su. koji je već ranije opisao jedan deo te obale. Nekoliko novih shvatanja. gde je ovaj umro. 000 ljudi raznih narodnosti. Da bi se osvetio. . te da se narodu olakša. na „izveštaje”. Dužnost vladareva je da štiti na rod od svake nepravde i da iskorenjuje najodlučnijim sredstvima nepoštenje i korup ciju birokratije. ali „treba da se po svetimo onome što je korisno i što ide u opštu korist —. Tako je on pre svog odlaska u Olonec. Pošto ga je susreo na šest dana hoda od Hive. bio je pogubljen i njegova glava izložena na gradski m vratima. a drugu na mestu gde se sada. Petar je 1720 godine bacio poslanika Hive u tamnicu . koji je jedva brojao 3. utiču na njegove zamisli . on je nagovorio Bekovič-Čerkaskog da podeli svoju trupu na pet delov a. Petar je proveo godine 1716 i 1717 izvan Rusije. OBNOVA. S druge strane. koje su posle toga hivski ratnici razoružali i zarobili.

Peta r izdaje naređenja u tome smislu. Petar ih brzo usvaja. što se videlo prilikom popisa iz 1710 godine. da bi se „u ovom ratnom vremenu liferant odrekao dobiti”. i skoro sve su one upotrebljene u pojedinim n jegovim zakonodavnim odlukama. To čini. a to će reći za posredne p reze. i upravo oslanjajući se na to iskustvo. predlozi zakona podneseni Petru mogu se raspodeliti u tri uzastopne faze: od 1711 do 1713 godine. Istina. Da je tako. tada se ocrtavaju opšta načela reformi koje se nameću. koji 1713 godine prep lavljuje tržište i potiskuje srebrni novac: ranijem prihodu od približno 156. već ostavlja da iskustvo pokaže šta ima životnu vrednost. te oko 1714 godine desetine solana ostaju bez posla. a šta je „učinjeno bez mišljanja”. ali glavni liferant Stroganov i njego vi drugovi odbijaju da isporučuju so pod ovim uslovima. primenljivih ili neprimenljivih predloga. okruženim krstovima. Raguzinski polazi od načela da „ako su seljaci odveć mnogo oporezovani. Može se pratiti razvoj njegovih misli kroz ove tri uzastopne faze: vidimo kako se on odriče sistema delimičnih reformi. Raguzinski preporučuje da se d ržava odrekne ostalih monopola od kojih je bio ustanovljen veliki broj. A kako je novac 20 9 neophodno potreban. „Savetnici” iz 1711—1713 godine posvećuju uistini svu svoju brigu samo jednom pitanju. Toga radi pribegava on jednom starom ob ičaju i predlaže načine koji su već hiljadu puta primenjivani. U ovoj poslednjoj f azi treba istaći važnu ulogu „savetnika” tuđinaca. i da se do . onda je sva ko novo oporezivanje nemogućno. Senat pokušava da primeni ovu zamisao i naređuje da se zadržavaju 2½ kopejke od puda. mera koje se odnose na pos ebne slučajeve i skupnih članova. on će nastaviti praktično izvođenje refor ama između 1717—1718 i 1722 godine. i koji se baš zbog toga često izvo de mimo njegovu volju. na primer.000 rubalja godišnje. I zaista. ovi predlozi nisu mu slučajno podneseni i oni skoro uvek odgovaraju ne koj trenutnoj hitnoj potrebi.Misli koje su naročito privukle njegovu pažnju obeležene su karakterističnim znacima. u 1716 i 1717 godini. Na drugom mestu. ali. k oje je uvek na dnevnom redu i koje zahteva hitno rešenje: kako da se pribavi novac ? Oni su veoma uznemireni zbog „praznina” u pogledu naseljenosti i zbog smanjenja br oja stanovnika.000 rubalja ovaj bakarni novac dodaje — od 1712 do 1717 godine — nov prihod od p ribližno 130. pa ide čak dotle da prepisuje i greške koje su se potkrale u teks tu. proučene sistematski i praktično izvodljive. a to će reći brigom o fiskalnim interesima. a da je neophodno potrebno da se „napuni državna blagajna” ne uzimajući „ni jedn e jedine kopejke od onih koji su oskudni”. ali ne čineći dovoljne razlike i zmeđu njih. i koji nosi ovaj karakterističan naziv: Članci o tome kako da se napuni državna blagajna za potrebe sadašnjega rata (rat na P rutu). krstovima. Ako je smanjenje broja stanovnika posledica preteških nameta natureni h narodu. što omogućuje da se prati l inija kretanja raznih potreba kaogod i zakonodavčeve namere. pošto ova izmena u kovanju srebr noga novca ne daje dovoljno dobiti. „savetnici” se izjašnjavaju za najlakši način. putem jedne skladne i svesne reforme. kr užićima. kuje se bakarni novac. Njegova uloga postaje uloga potstrekača koji se trudi da privede kraju zap očeto delo. za vreme Petro vog bavljenja u inostranstvu. koje bi se pri menjivale na konkretne činjenice i posebne slučajeve. vidi se iz toga što se njihov predmet me nja ukoliko se potrebe jasnije ocrtavaju i sve jače osećaju. U tim projektima ima saveta od opšteg inte resa. putem opšte reforme. čiji je pisac verov atno bio plemeniti ilirac Sava Raguzinski. U 1711—1712 godini. onda uspeh nove reforme zahteva „da se narod ne upropašćuje”. u godin ama 1714 i 1715 njihova shvatanja se menjaju i svedoče o socijalnim brigama. On pre svega savetuje da se poveća prihod od kovanja novca smanjujući za 10 od sto težinu novca. Ipak. Raguzinski savetuje da se povećaju prihodi od soli pomoću jednog sasvim prostog postupka: zadržavajući 4½ kopejke na svaki pud prilikom isplata liferantima soli. jer on doslovno usvaja predloge koj i su mu podneseni. da bi pošao drugim putem. zemlja će opusteti”. oni izrađuju nameravane reforme. Ta uloga je uistini veoma skromna. „savetnici” carevi još su nadahnuti star inskim metodama i sistemom „dobiti”. Posmatrani sa ovoga gledišta. jednom rečju. koji caru stavljaju na raspoloženje svoje zapadnjačko iskustvo. zamišljene prema jednom određenom načelu. jedan od izveštaja sa početka 1711 godine.

dok je 1710 godine iznosilo 20 od sto. otuda se javlja jedna neobična pojava: broj „ognjišta” se ne . a 37. Godine 1714—1715 „savetnici” pomišljaju na mere koje — budući korenitije nego što je povećanje prihoda od kovanja novca. — i on izv odi zaključak da će biti dovoljno izvršiti nov popis i pohvatati zabušante.5 od sto ovoga smanjenja je posledica direktne akcije državne uprave. gde je popis iz 1710 godine utvr dio najveće opadanje stanovništva. Već godine 1713 jedan „anonimni spis” o način u kako da se olakša poreskim obveznicima na selu pominje bežanje seljaka koji odlaze da se nastane u Ukrajini na imanjima bogate vlastele „koja su razdeljena posle Ma zepine smrti”. U drugim oblastima opadanje stanovništva se pojačalo: u Arhangelskoj guberniji. dok broj stanovnika počinje da prevazilazi broj iz popisa v ršenih pre Petra Velikog.2 od sto u 1710. a to će reći upravo na oblasti kolonizacije. čiji je iznos ostao nedovoljan i počeo se iscrp ljivati — ipak „ne bi upropastile narod”. Proučavanje uzroka opadanja sta novništva pokazuje da su oni ostali isti kao i u 1710 godini. a broj muškaraca za 9 od sto. zvani landratski2. Pošto je popis stanovništva iz 1710 godine pokazao da postoje „pra znine u naseljenosti zemlje”. jer porezi kojima se ono objašnjava n isu bili smanjivani. se dopusti svim staležima da trguju”. a 29 od sto bežanja. Državna uprava dolazi do ubeđenja da ovaj popis ne može da služi kao oenovica nijednom produktivnom sistemu oporezivanja . oni se pitaju da li su te praznine doista stvarne. broj „ognjišta” smanjio se za 29 od sto. — ne spominjući svoju ličnu akciju koja je bila ubistvenija nego epidemija. opadanje stanovništva uzelo je ozbiljne razmere. i li pak nisu možda posledica dezertiranja i skitnje pre nego posledica gubitaka koj e je narod pretrpeo za vreme prvih deset godina rata. Što se tiče dezertiranja. „praznine u naseljenosti” proširuju se sada i na jugoistočne oblasti. On odmah nar eđuje da se najpre pokuša u Arhangelskoj guberniji. Ali to su izuzeci. Petar naređuje „da se prouči ovaj predlog. ono je isto (37. U februaru 1715. usled Apraskinovih metoda. neka je hvala Gospodu! oni su zacelo većinom napustili svoje nekadašnje gospodare i otišli da se nastane na zemlji drugih posednika”. on usvaja tu meru i još je 21 0 proširuje ( u maju 1714 godine): „Pošto svi begunci nisu otišli na Don i u Sibir. koji su veoma brojni. jer je ono posledica njene akcije s amo za 10 od sto. U Kazanjskoj guberniji prirodni priraštaj stanovništva nije dovoljan da naknadi gubitke. Njegovi rezultati su skoro isto onoliko nepovoljni koliko i u 1710 godini. U znak nagrade za njegove savete. da. a broj stanovnika za 31 od sto. izvršen je za vreme od dve godine koje je Petar pro veo u inostranstvu (1716—1717). državna uprava m anje je neposredno odgovorna za to opadanje. za k oje se predlaže da se vrate i nastane u utvrđenoj zoni (od Caricina do Panšina) i da s e podvrgnu porezu u žitu. izjavljuje on . i pošto nije bilo epidemije. A kada je drugi jedan predlog privukao njego vu pažnju na oblasti donje Volge i Dona gde su se skrivali begunci.9 od sto u 1717 godini). među neslovenskim stanovništvom. broj „ognjišta” j e opao za 7 od sto. od 1710—1717. podrobno naznačuje oblasti i grupe stanovništva koje treba kontrolisati i ponovo popisati.pusti slobodna prodaje robe podvrgavajući je taksama. Oni pokušavaju da ispitaju uzroke koji su izaz vali paniku 1711—1713 godine i primorali državu da pribegne posrednim porezima kao j edinom rešenju krize. posledica zlonamernosti popisivača. te Petar odmah naređuje da se izvrši popis begunaca koji su se sklonili u ta sela i da se vrate u zavičaj. ili najzad nije to možda sam o varka. a to stoga što je posle 1710 god ine ona zahtevala manje žrtve u ljudstvu. U izvesnim oblastima stanovništvo kao da se počelo oporavlj ati posle poraza i počelo se gomilati — jamačno da bi smanjilo broj poreskih zajednica — na nekadašnjim „ognjištima”. drugi jedan izveštač. ili se uvećava lagano. Šta više. 6. pa u slučaju da ne bude nikakvih smetnji. Ovaj popis. Raguzinski je naimenovan za „dvorskog sa vetnika”. U čitav oj Azovskoj guberniji. gde se očekivalo da se pronađu begunci. ipak. a to će reći „re grutovanja vojnika i radnika”. Vasilij Lodigi n.

Kod njega je on našao ideju za onaj neuspeli zakon o neo tuđljivosti nekretnina. nimalo slučajni. o korporati vnoj organizaciji — da stručna ili zanatska obuka traje sedam godina i da svaki mora biti upisan u svoje stručno udruženje. o osvajanju Azije preko Sibira. 21 1 izveštaj koji pokazuje kod njega širinu pogleda dosta retku u to doba među Petrovim „savetnicima”. Podneseni projekti. Petar se ponekad — kao u 1711—1713 godini — slepo povodi za savetima koje mu drugi daju. Što se tiče nep osrednih potreba države. koji ima običaj da radi brzo i da nameće svoju volju opštim sredstvima. a njegove političke zamisli izgleda da svedoče o dub okom poznavanju zapadnjačkih primera. Zbog toga. 21 2 Reforma iz 1718—1722 godine odnosila se na tri glavne tačke: trgovačka i industriska p . ne obraća dovol jno pažnje ovom nedostatku. koja je kao i ova prethodna potekla iz Engleske. Kaspijskog i Aralskog Jezera. najvažnije u njegovoj vladavini. On prihvata i dr uge predloge Saltikova. za najnovije modele pušaka i poslednja usavršavanja u brodogradnji. Prilikom ove reforme. a ne republikama i parlamentima”. On sebi postavlja isti zadatak kao i ostali „savetnici”: „istraživati velike prihode. a da se ne upropašćuje narod”. evropski specijalisti koji više ne izlažu opšte ideje. kao i do potre be jedne obimne i sistematske reforme po uzoru na inostrane obrasce. oni odgovaraju na pitanja namerno postavljena. po kome nepokretna dobr a prelaze na najstarijeg sina. napisao je godin e 1712. kad reforma prestane da bude slučajna i posta ne svesna. Pe tar je išarao zabeleškama njegov rukopis i koristio se njim u nekoliko svojih odlu ka. već i za soc ijalno zakonodavstvo i za pravilnu organizaciju više nastave u Rusiji. „savetnici” dolaze postepeno — kao što smo videli — do toga da osuđu u izvore prihoda koji su postali neproduktivni (dobici od soli i kovanja novca) do predlaganja da se napuste neuspešni načini (popis iz 1717 godine). Od njega j e pozajmio i ideju. a njihovi sastavljači. — što propisuje ukaz od 20/31 marta 1722 godine. Idući za svojim „savetnicima”. ali se on isto tako bavi zavođen jem „opšteg narodnog prosvećivanja i predavanja svih liberalnih nauka”. sada su stručnjaci. drugiput oni naprotiv po kazuju znatnu dalekovidost. ona je često puta prevremena i neprirodna. jedan 2 Jer su ga vršili landrati (Landrat) guberniski činovnici. šal je on godine 1714 — uostalom bez uspeha — ekspediciju u te krajeve. kao na primer predlog da se u svakoj guberniji stvore pri manastirima učilišta gde bi se mladići do 23 godine pripremali za građansku i vojnu službu (ukazi od 20/31 januara i 28 februara/ 11 marta 1714 godine). od 18/29 marta 1714 godine. plemić kome je bilo povereno da primi isporuku brodovlja u Engleskoj i koji se „u slobodnim časovima” — kako on kaže — „trudio da prikupi iz zakonskih odredaba engleske države i drugih evropskih država „samo ono što bi godilo samodržnoj državi. uostalom. Petar. Ali su glavne linije te reforme već ocrtane dovoljno jasno. ugledajući se na tuđinske obrasce. Petar počinje da se interesuje ne samo za napredak brodarstva i vojne v eštine. a pokretna dobra i kapital na mlađu braću. ume sto da su diletanti. Ako su ponekad predlozi Saltikova rizični i malo praktični. Isto tako pod uticajem njegovih saveta o organizaciji s poljne trgovine. ili na primer savet da se šalju mladi ljudi u inostranstvo da bi se uputili u diplomatiju i da bi naučili moreplovstvo (odluke primenjene 1714 i 1715 godine). već u svome zapadnjačkom iskustvu traže praktično rešenje posebnih problema.i da treba izmeniti samo načelo neposredne poreze zasnovane na „ognjištima”. Fjodor Saltikov. Slaba strana njihovih predloga je što su ponekad odveć malo prilagođeni ruskom životu.

i da se u inostranstvu osnuju trg ovačka pretstavništva i da se naimenuju trgovinski konzuli u Dancigu. on ustaje protivu monopolis anja celokupne trgovine od strane države i tvrdi da. u Kadisu i u Kini godine 1719. da se stvori je dan centralni organ (idustriski kolegijum). Što se pak tiče industrije. godine 1716. Iak o se „u industriskim poslovima ne treba zadovoljiti samo tim da se čine predlozi”. Amsterdamu. katran. da bi se pobrinule o socijal nom i nacionalnom interesu. u Beču. Čak i za vreme svoga putovanja po inostranstvu (1716— 1717) daje on prve povelje kojima dopušta otvaranje privatnih fabrika. Luberas j e daleko od toga. poslao mu je jedan spis u kome podrobno izlaže teoriju merkantilizma. Njegove savete pohitao je Petar da usvoji. kao i izvoz i uvoz. a to će reći trgovačku poštu „da i ne mogu ništa znati o našoj robi. čisto utilitarno. a prodaja njegove robe . preporučivao stvaranje „trgovačkih savetnika” u glavnim pr istaništima i trgovačkim gradovima. naprotiv. ipak je isto tako neophodn o potrebno ohrabriti industrijalce savetima. radi oživljavanja industrije. finansiska organizacija i administrativno uređenje. a uvod koji prethodi ovim poveljama postaje ubrzo tekst konačne „uredbe” industriskog kolegijuma (Manufaktur-Kollegija). on pravi teoriski pregled raznih privrednih grana iz kojih potiču ta bogat stva: žito će služiti za izradu rakije. jer Rusija raspolaže velikim prirodnim bogatstvima. kome bi bila dužnost da vodi nadzor na d radionicama i fabrikama. nekakav baron Luberas. Berlinu. poreklom iz Šlezije. dobiju kredite iz inostranstva. potaša i smola — i to jedi no da bi se sačuvale šume — ostanu monopol države. nabavkom mašina i svim drugim sredstv ima. rudarstva itd. Prilikom njegovoga putovanja u inostranstvo 1716—1717 godine. pomoglo c aru da napusti dotadašnje shvatanje. On proučava dva glavna činio ca od kojih „zavisi ekonomski napredak i jačanje jedne zemlje” ili „naprotiv. koji propoveda pasivnu borbu protiv tuđinske konkurencije. smolu. Ali glavno obeležje Petrove politike je u tome što državna trgovina i ind ustrija prestaju da teže jedino usko fiskalnom cilju.. Naimenovaće i druge.” Godine 1715 Luberas je između ostalog. Lisabonu. a to će reći izgnanstvo tuđinaca i njihovih konzula. i o interesu države. L ibeku. u istini. njeno iscr pljenje i potčinjenost”. a to su: plovidba i industrija. jer toga dana Petar jednim ukazom — „da bi dokazao velikodušnost prema trgovcima ruske države” — odlučuje da samo dve vrste robe. Pošto Rusija ne može da izvlači v eliku korist od plovidbe zbog tuđinske konkurencije on se ograničava na to da prepor uči zauzimanje još jedino slobodne geografske tačke — ribolovišta na Špicbergu i predlaže da e tamo potajno otpočne građenje trgovačke flote za eksploatisanje lova na kitove. — izj avljuje on — iako je „potrebno poslužiti se prisiljavanjem. šumski proizv odi davaće potašu. Ove takse. tu on. 21 3 Već 1715 godine postavlja on trgovačke agente u Parizu i Anversu. što je tada bilo u modi.olitika. lepak. Pošto je za tim nabrojao proizvode živinarstva. dobivaće pomoć i pozajmice bez interesa. Petar i nema nameru da naplaćuje. svaki ko bude osnovao neku fabriku biće oslobođen svih državnih ili opšt inskih nameta. Kadisu. veruje u mogućnost njenog razvoja. U isto vreme kada j e ukazivao Petru na nezgodne strane izvoženja sirovina i opasnost da se uvozi više f abričkih proizvoda nego što se proizvodi u zemlji. a da će svaki moći da prodaje ostalu robu koja je dotada bila monopolisana. Od 6/17 aprila 1719 godine slobodna unutrašnja trgovina p obeđuje državne monopole. Bilbau. Još za vreme cara Alekseja je Englez Koliks rekao da je u Rusiji car prvi trgovac u svojoj zemlji” i „prvi proizvođač”. lova.” Prema tome. govoreći da treba „dobro začepiti otvor”. da bude onako priprost kao samouk Posoškov. Trgovačka i industriska politika. u Liježu i Bordou godine 1723. kožu. a u isto vreme. državni kapitalizam još je cvetao u Rusiji u XVII veku. Kako nije poznavao ekonomsku geografiju zemlje. Londonu. stočarstvo će davati vunu. Kopenhagenu. — U oblasti trgovine i industrije Petar nije stvor io ništa novo. kosti. kao što se vidi. On je pre sklon da „silom” osniva fabrike i da im daje povlastice. razume se. Bordou. kao što i naši ljudi ništa ne znaju o njihovoj. ako bi one bile prepreka za razvijanje m erkantilizma. bez transakcija i privatne inicijative. on ukazuje na potrebu da se. spoljna trgovina ne može da donosi koristi. lan i konoplja za jedra i hartiju. Upravo je primenjivanje zaštitnih mera i merkantilizma. no „pod uslovom da plaća državne takse”.

godine 1712 on uopštava ovu odluku i stavlja krivce na raspoloženje industriskom kolegijumu. posede i robove za pot rebe svojih preduzeća. ali od šes t kanala koje je Petar nameravao da načini. 18/29 januara 1721 godine fabrikanti i sopstvenici mehaničkih radionica. jer ruska industrij a „ne može uspeti da isporučuje zlatotkanu svilu u dovoljnoj količini za celu zemlju. pošto tkačnica tepiha koj u je sagradio za čuvenog Leblona — „čudotvornog veštaka” koga je sa još četvoricom zanat a doveo u Rusiju. na koje s u proširene plemićske povlastice. pošto se u Parizu divio čuvenoj radionici tepiha Goblen.biće rasterećena svake takse. a to će reći finansiske ref orme. i naređuje da se te takse naplaćuju čak pre nego što su ruske fabrike i počele da proizvode. koji je pisac jamačno pod neo prvih meseca 1717 godine i kome je kao objašnjenje dodao jedan Izveštaj o prihod ima francuske države. boravilo je u luci Arhangelska. već i opšteg ekonomskog stanja zemlje. I ovoga puta j e jedan dobrovoljni „savetnik”. Isto tako mnoge od 150 fabrika osnovanih za njegov e vladavine postoje samo na hartiji. dao Petru ideju vodilju za njegovu reformu. samo je jedan završen za njegova života. Kad on propiše nove metode fabrikacije. Petrov neuspeh nije jedino posledica njegovog neiskustv a. ovlašćeni su da kupuju zemljište. koji dobro poznaje strane finansije.000. ovako on postupa kad reguliše prera du koža. — p ošto nije mogla da nađe pogodnu vunu. To čini da je u godini 1718 trgovina Arhangelska pala od 3. od 1722 do 1724. jer to njima nanosi štetu. rudnici) ostvarile su za njegove vladavine t rajne napretke. posle njegove smrti moraće da se izbrišu sa spi ska „fabrikanata” mnoge ličnosti koje su uzele taj naziv samo da bi se koristile povla sticama koje su za njega vezane. kad određuje širinu platna. samo 12 stranih brodova. ne misleći da propisni razboji za tkanje neće moći da uđ u uzane izbe seljaka i da će jedan deo seoskih tkača biti upropašćen. „Visoke ličnosti” iz careve okoline pozvane su čak da osnivaju trgo vačka i industriska preduzeća. na primer. iako su njihovi proizvodi bili osrednji i skuplji od inostranih. koji traže da se smanje carinske takse na inostranu svilenu robu. problem koji treba rešiti mnogo je složeniji nego u 1710 godini. predlaže da se svi neposredni porezi zamene „jednim porezom od 50 kopejaka od glave koji bi se ubirao od celokupnog nižeg staleža”. U isto vreme štiti on svaku novu industriju pomoću veoma teških zaštitnih carina na sličn u inostranu robu. Finansiska reforma. Isto tako u ovom razdoblju pojavljuju se u Rusiji i veštački vodeni putevi. on obično preti prestupnicima da će biti kažnjeni teškom robijom ili konfiskacijom imanja. nasuprot tome. i trgovci počinju da se žale zbog toga učestvovanja plemstv a u poslovima. dok se trgovina Petrograda od ničega popela na 4. Nasuprot tome. Premeštanje spoljne trgovine iz Arhangelska u Petrovu omiljenu varoš Petrograd takođe je rezultat prinudnih mera. uvećavanje „ognjišta” koje j e zapaženo među stanovništvom ulivalo je izvesno poverenje zakonodavcu. No kasnije su se prilike izmenile: iako je popis stanovništva iz 1717 godine pokazao da ne treba oče kivati povećanje broja poreskih obveznika. u fabriku platna nekoga Turčanjihova „žene i devojke koje su državne vlasti kaznile u M oskvi ili u drugim gubernijama zbog njihovih prestupa”. On nameće fabrikant ima zatvoreničku radnu snagu: godine 1719 šalje on. izvesne industrije koje su posto jale pre njega (oružnice. „da tkaju lan”. u godini 1725. . prema 53 u 1710 godini. Ova politika smeta mnogo baš samim ruskim proizvođačima. 000. — Drugi deo reforme iz 1718—1722 godine.000. na veliko nezadovoljstvo trgovaca.” Sve ove Petrove tvorevine ne postižu željeni uspeh: na primer. broj stranih brodova popeo od 116 na 240. Petar se ne usteže da upotrebi strogost i silu. u ovom slučaju fr ancuske. 21 4 radnici su morali besposličiti.000 rubalja na 300.000. dok se u Petrogradu. Jedan nov projekat za stvar anje jednog fonda namenjenog za uvećavanje državnih prihoda. Međutim. fabrike čoje. je — kao što i treba očekivati — mnogo bolje prilagođen ruskom životu nego prethodne m ere. Jasno je da Rusija još nije zrela za pravilnu industrisku proizvodnju. Onda je bilo dovoljno podeliti ukupnu cifru vojnih rashoda sa brojem poreskih obveznika da bi se dobila cifra ličnog poreza za svakog pojedinca.

da dadu izjavu. bežanje iz zavičaja. On osim toga smatra da treba ubirati od sveštenstva. kao što se obično kaže. ostavljajući godinu dana roka. u Rusiji nema ničega sličnog ni z a vreme Petrove vladavine.” On savetuje „da se ne popis „ognjišta”.000 stanovnika — što je približno tačno. Drugi 21 5 „savetnici” bave se naročito popisom poreskih obveznika. a to će reći po rez na prihod — što odgovara desetku ustanovljenom u Francuskoj 1710 godine. postaje grupni: svaka opština je oporezovana prema broju poreskih o bveznika upisanih prilikom poslednjeg popisa i njen deo poreze razrezuju zatim s ami stanovnici na stvarne poreske obveznike. koji se u svakoj porodici menja iz godine u godinu. On je logičniji od Filipova. Među teškoćama na koje on nailazi. i on optužuje popi sivače da ubeležavaju u spiskove čas 20 osoba po „ognjištu”. Iste godine zavedeni su i pasoši ili „propusna pisma”. i to da na svakog vojnika dođe po toliko i toliko „ognjišta” ili „duša”. — on proračunava da će predloženi porez dati 6.. ume sto da je lični. On smatra da je bolje da se popiše c elokupno stanovništvo i utvrđuje 75 kopejki od glave za novu ličnu porezu. mogao se stvoriti uži odnos izm eđu poreza i poreskog obveznika. Ali. iako još uvek zadržava nadu da oporezuje samo gradsko stanovništvo i da će „naći novac ne opterećujući narod previše”.” Tek posle godinu dana. koja daje rublju i po od svakog odra slog radnika. dolaze „od nepravilnog popisivanja”. ako se saberu oba p ola. jedan naročiti „desetak”. — „te da sv aki plaća prema svome zvanju i prihodu. I upr avo godine 1717 Petar po prviput spominje ovaj porez od glave u dva svoja pisma. Neki Ivan Filipov tv rdi u svom projektu da „propadanje naroda. tamo je običaj da se za vreme čitavih desetina godina ostane pri ciframa poslednjega popisa . i svi će biti jedna ki pred zakonom”. što će se konačno regulisati „ om” od 1724 godine. Otuda izlazi da neposredni porez. plemstva. Godine 1720 naređuje on da se popisanim seljacima d odadu i sluge.000. Drugi jedan „bezimeni savetnik” pita se zašt o da se ne ubrojavaju deca i starci. prema tome šta de zgodnije. pret postavlja bilo postojanje katastra. ipak se više približuje stvarnosti nego ona k oja računa 50 kopejaka od glave. jer naređuje Senatu. kada se zna da posle izvesnog vremena rezul tati popisa neće više odgovarati stvarnom stanju. od zanatlije do kneza vladalačkog roda”. pa čak i manje. koja bi mog la da zameni sve dotadašnje. ma koliko da je približna. Njegova procena. bilo stalnu kontrolu broja radnika. Naprotiv. kako bi se sprečila 21 6 . a da se ne uračunavaju mal deca i starci”. ni posle njegove smrti. o pasno širenje razbojništava i krađa. u praksi. jedno pisano iz Kalea. da raspodeli izdatke suvozemne vojske i mornaričkih regruta „na sel jake. I zaista. te da bi se znalo kol iko ima u svakome selu „duša” muškog pola”.000 rubalja.000. u novem bru 1717 godine. odlučuje se on da dopuni ovaj propis: „Tražiti od svih. iako su one već odavno postale nepouzdane. Kada je Petar konačno usvojio lični porez od „duše”. Od ovo nekoliko kratkih redova Sena t stvara ukaz od 22 januara/2 februara 1719 godine o popisivanju „duša”. „prema mitu koje su primili. Na ovaj način „niko neće više biti kinjen i ugnjetavan. kao i napuštanje sela. Ni u 1719 ni u 1720 ovaj opšti popis ne može da se završi. popisivanje jedino onog stanovništva koje podleže oporezivanju. 26 novembra/7 decembra 1718. nego seljani oba pola koji obrazuju jedno „ognjište”. Da bi se suzbilo iseljavanje. a to će reći odraslih lica. i „duša” postaje ubrzo poreska jedinica isto toliko formalna koliko i „ognjište”. jedna od najvećih dolazi otuda što Petar neprestano uvećava katego rije poreskih obveznika.Ceneći da u Rusiji ima 12.duše”. Međutim. a drugo iz Pariza. on predlaže takođe da se zavedu pasoši i da se pojača policiski nadzor nad opštinama. on je najpre ostavio mogućnost da se pr ibegne starim metodama da bi se odredio njegov iznos. čas 10. itd. Da je oporezivanje po „ognjištu” zamenjen o oporezivanjem od glave ili .

U 1725 godini delitelj se povećava na 5 . kao što su prikaz Male Rusije. Ova kontrola.000 rubalja. Francis Li mu je prepo ručio da stvori kolegijume u Rusiji. Administrativna reforma. kao i od posebnih taksa i carina.400. Da bi ostvario taj projekt. Ona je neobično složena.000.duša” bilo zatajeno.400. ma koliko njena načela izgled ala savršena. admiraliteta. Ovaj zaborav nam otkriva izvor iz koga je crpeo svoje podatke.500. Da bi se na njih razrezali izdaci na vojsku.000 u 1725 godini. dvor.000 . zaokrugljene su cifre budžeta iz febr uara 1720 godine na 3. što čini ukupno 2. posle napretka merkantil ističke doktrine. pošto su stranci. 570. čime se opravdava nepoverenje koje su ulivali raniji popisi. Uostalom. prikazi sudova i Sinoda.0 00 . Za najglavnije od ovih. delimično uspostavljen e. I njene ideje vodilje došapnul i su Petru „savetnici”. drža vni kolegijum (Stats-kollegija). koga smo već pomenuli. Iako jedan poslednji ukaz iz marta 1 721 godine kaže da će zatajivači moći da poprave svoju pogrešku do 1/12 septembra. nego je samo zauzeo prazninu koju je z a sobom ostavilo ukidanje ove skupštine.000 rubalja.000. u Hesenu i Saks . On tu nabraja šest švedskih kolegijuma (pravosuđa. kao bar on Luberas. poreklom iz Holštajna. Sa ovim sistemom Petar vrši prv i opit 1713 godine. jer se ista omaška nalazi u naslovu jednoga projekta koji mu je bi o podnesen u to vreme. koji su stvoreni posle iščezavanja prikaza. onda u osnovi nije toliko važno da se jedna nesavršena organizacija zameni boljom.000. dakle sa zaokrugljenim brojem poreskih obveznika. zatim prihode onih ustanova koje nisu potpale pod centralizaciju. nisu mogle popuniti. te je tako porez konačno utvrđen na 74 kopejaka. daje značajne rezultate: ona otkriva da je preko 2.000.000 „duša” muškoga pola.„zatajivanja koja su zapažena ranije u ognjištima”. Berlinu. i n a 1. Ali tek 1712 godine.200. gubern atori i vojvode dobili su nalog da na licu mesta provere podatke. daje povrh toga 2. koji su se još j ednom udvostručili od 1721 godine. dobiva se iznos lične pore ze u 1724 godini od 80 kopejaka na svaku „dušu”.500. Tako se celokupni državni izdaci penju na približno 7. ali zaboravlja da spomene i jedan sedmi. I tako celokupni državni prihodi.000 rubalja za đeneralštab i 73 puka dragona i pešadije.000. određeni su svi dopunski prihodi koji potiču od gube rnija.000 rubalja. i Henrik Fik. koji nosi naslov Rasmatranja o kolegijumima. a na prvom mestu za građevine. osim toga.000. Petrove nade nisu bile prevarene: zvaničan ukupni broj poreskih obveznika dostiže 5. Isti je 21 7 slučaj i sa kolegijumima.000 rubalja na 1. Rusiji je nedostajao sistem usklađenih centralnih i lokalnih ustanova.500.000 za garnizonske pukove.000 rubalja: budžetska ravnoteža je uspo stavljena. Senat nije zamenio Bojarsku dumu. Kad stranci predlažu da se kolegijalnim sistemom zameni nače lo lične uprave. a naročito posredni porezi. on se obraća Henriku Fiku decem bra 1715 godine. Ukidanje pr ikaza ostavilo je prazninu koju ni Senat ni centralne službe. carine i porez na krčme. ali ga ozbiljno ispituje tek u jednom svojeručnom spisu od 23 februara/3 marta 1715 godine. sume što ih je davala Petrogradska gubernija i novo osvojene p okrajine. do stižu dakle pri kraju Petrove vladavine 8. i na 1. fi nansija — kamer-kollegija — i trgovine).000 u 1724 .000 rubalja. koji su u ovom slučaju pravi stručnjaci. spoljnih poslova. penjući se od 600. da bi se zaštitila trgovina i industrija (kolegijumi za trgovinu i industriju). a to su rashodi mornarice. Porez od „duše”. koja je završena te k u decembru 1723 godine. rata.175. baš zbog svoga tuđinskog obeležja ova reforma. ovaj odabira u Hambrugu.000. diplomatiju. koji su do nedavno iznosili 6. Svi ostali rashodi. a to će reći usred h aosa što ga je izazvalo ustanovljavanje gubernija.000 rubalja podele sa 5. — Razume se da se ovi finansiski rezultati ne mogu odvoji ti od administrativne reforme. koji ot sada zamenjuje sve druge neposredne poreze. Drugi prihodi pokrivaju o stale rashode. nije bila primenljiva na Rusiju. ako se ovih 4. za vreme njegovoga prvog putovanja u Englesku. Petru je odavno poznat ovaj naz iv „kolegium”. Prilikom njegovoga drugog putovanja u inostranstvo poziva on i Luberasa da sarađuje na reformi. imaju kao protivtežu prihode od kovanja novca i prodaje soli. koliko da se kako tako sastavi jedan centralni organizam koji ned ostaje. njemu je predložen kolegijalni sistem. zbog toga se taj i naredni popisi nazivaju „revizijama”.

Upoređujući ih. Oblasna organizacija u Švedskoj sadržavala je tri administrativne podele. härad ili nekadašnja centurie odgovara ujezd-u (ok rugu). vernije. Ali čak i ova upravna jedinica. upravlja jedan činovnik koji se zove fogde ili länsman. i dodaje: „Slobodan seljak je toliko ponosan na svoju čast. kojima se. pored jednoga sudsko g činovnika (häradshöfding). već u početku njihovoga postojanja stavlja im na čelo senatore. švedski kolegijumi brojali su među svojim članovima najugledn ije plemiće kraljevine. Zatim. poput slobodnih ljudi. pastor sarađuje pri utvrđivanju cifre poreza za svakog po reskog obveznika. pretvoreni u čisto birokratske us tanove. stvarajući kolegijume. lakše je stvoriti jedan okrug nego jedan srez . landratima su pr idodati glasnici. Od kraja XVII veka. ka o oligarhiska ustanova. i svi činovnici poznaju dob ro svoj posao. to je da podeli gubernij e na „otseke” sa nešto više od 5.” U Rusiji je sasvim drukčije: ili će landfogde-e morati lično da ubira po reze. koji u isti mah ima dužnost da prikuplja obaveštenja koja o selja cima traže više sudske vlasti. u kome je grupisano seosko stanovništvo. Ujezd isto tako ne odgovara tačno härad-u ili okrugu. gde oni pre tstavljaju jedan savršeno usklađen organizam u kome je izvršena stroga podela nadležnost i i prava. U Švedskoj. pobožnije i čestitije o što su švedski seljaci”. a docnije će na ta mesta postaviti manje važne ličnosti. k ojim upravlja landfogde sa svojim pomoćnicima. U Švedskoj svakim srezom. relativno maloga prostranstva. mnogo je veća od švedskoga okruga. Jasno je da ovaj sistem ne može da bude presađen u Rusiju bez ikakvih izmena. nema landfogde-a u gubernijama. Pre svega. iako u Švedskoj administracija radi uredno. a kolegijumi. U Rusiji. rasnije. Pre vladavine Karla XII. Pet ar ne samo da nije ukinuo Senat. „U Švedskoj” — primećuje Fink — „landfogde nema pod svojom upravom više od 800 do 1000 seljačkih „ognjišta”. osim toga. već njihova nadležnost pripada gubernatorima i njih ovim pomoćnicima. ovaj.000 „ognjišta” i da na čelo svakog otseka postavi po jednog dsrat-a. ukinut je. zavođenje kol egijalnog sistema pretpostavlja reorganizaciju gubernija. Senat. taj kamen temeljac švedske adminis trativne zgrade. a land jedinici višega reda — zemlji (oblasti). pošto već ima dovoljno posla sa svojih 800 do 1000 „ognjišta” i odgovarajućim poreskim knjigama. svaki srez ima svoj iza brani sud. ne bi mogao da bude opterećen većim brojem p odručnih lica. on dolazi ubrzo do ubeđenja da u Rusiji ne postoji nikakvo oblasno jezgro koje bi se moglo pretvoriti u srez. ili će pak poveriti prikupljanje poreza „zem ljoposednicima i njihovim upravnicima”. da ča k i jedan plemić ne bi smeo da ga nazove lopovom ili bitangom. Fik najpre počinje da istražuje n eku simetriju između ovih švedskih oblasnih jedinica i istovrsnih ruskih organizacij a. Ovi seljaci. „tako da u čitavome 21 8 hrišćanstvu” — piše Fik — „nije lako naći poštenije. Fik utvrđuje da „radi prim oravanja ruskih poreskih obveznika da se odazovu svojoj dužnosti. Sve što je on mogao učiniti pre kolegijalne reforme. U Rusiji se ne može naći ništa slično ni tome sistemu koji se stvara o postepeno kroz vekove. samo pod ovi m uslovom mogu kolegijumi učiniti Rusiji iste usluge kao u Švedskoj.” I tako su ov i „glasnici” vlasti jedina veza između niže klase. koji su isto tako bili članovi Senata i obrazovali jednu pos ebnu kastu kojom je bila ograničena vladareva vlast. kao što Fik mora da prizna. i države3.onskoj 148 budućih činovnika . landsrat-ima. te će landfogde . predaju svoj porez neposredno landfogde-u. U tom obliku one prelaze u Rusiju: socken ili kirchspiel sa baltičkih obala odgovara volost-i (srezu). što će mnogo komplikovati njegov rad. no čija je poslednja forma datirala od apsolutističkog državnog uda ra Karla XI. potpadaju neposredno pod kraljevsku vlast. a da ga on odmah ne tuži za uvredu”. u härad-u postoji veoma dobro organizovan poreski aparat. poveravaju svakojaki zadaci.on i prevodi sa švedskog jezika pravilnike za svaki kole gijum. niti ovim moralnim običajima. te je Petar odavno tražio — no bezuspešno — način da vojvodi doda jedno izbrano telo sastavljeno od plemića. Međutim. koje su po ticale iz davnine. seljaka.

drugi stepen sistema. Zavodeći nove ustanove.000 seljaka”. Zato se. 21 9 prinadležnosti činovnika u nekadašnjim švedskim srezovima”. Ovakva švedska oblast. Da bi se to uvidelo. samo jedna prelazna ustanova. koja je finansiski iscrpena. vidi kako upravna vlast pada u ruke jedne nove vladajuće klase koja još nije ko načno obrazovana. oblast. Fik predlaže da se ovi komesari izaberu između „plemića skromnog pol ožaja i bogatstva”. ali su mu i oni potčinjeni. šef guvernerove kancelarije. već u njegovu nadležnost spada i pravosuđe i kažnjavanje prestupa” — a do 1712 godine o n je čak imao pravo da utvrđuje cifre poreza.„moći da ima na svome području 3 do 4. Zbog toga. zakonodavac je prenebregao da ukine stare. ona su doslovno prevedena sa švedskog. koji ima samo bl agajničku dužnost i potpada pod državni kolegijum. a svaka od njih na 5 o kruga. ali je u njima izostavl jeno baš ono što je najglavnije. nekadašnjoj guberniji. čija nadležnost. Fik priznaje da čak i ova Livonska gubern ija. landsbokförare. Suprotno onome što bi se moglo misliti. što lišav a započetu zgradu njenih temelja. oni su samo prosti . sam guverner oblasti. okrug. Petar je odmah težio da ga uprosti. najpre samo kao pokušaj u Petrogradskoj guberniji. područja pet do šest i po puta veća nego što su š i okruzi. potčinjena četvrtoj upravnoj jedinici. S druge strane. sve do kraja staroga režima. landsrentmästre. koja je podeljena na 14 oblasti. koji ima „najteže i najvažnije dužnosti”. jer ona ne da je „dovoljne prihode za pokriće godišnjih izdataka na 3 Organizacija vlasti i ostaće. U Švedskoj. sa v iše od 5. ali u Rusiji nedostaje osnova švedskoga sistema. daju se s druge strane gubernijskim „otsecima”. Pošto je Senat jasno izjavio „da u okruzima nema inteligentnih seljaka” sposobni h da vrše ove dužnosti.000 „ognjišta” umesto 800 do 1000.000. bilo da ih se nije mogao lišiti. ne može više da izdrži tolike troškove. ipak ostaje dovoljno obimna i složena. To Senat i čini. naposletku. oni svake godine sastavl jaju i proveravaju „mesni registar” (grundboken) ili katastar i paze na plaćanje svih taksa. ovi niži činovnici imaju dužnost da paze na promene u imovnom stanju svakog poreskog obveznika. koju su opustošile ruske trupe. organ fin ansiskog kolegijuma. dok se na jednoj strani prosto naprosto žrtvuje srez. bilo da je zaboravio da one postoje. Utoliko pre ne može da ih izdrži usija. Ma koliko da je mala. postaje ovde prvi. dok je administracija samo Livonije .000 rubalja. umesto da su ga zamenili. a zatim i u ostalim gubernijama. i zavodi se sva hijerarhija švedskih činovni ka. potčinjena jednom landshöfding-u. Istina. iako jasno o međena nezavisnim radom ostalih činovnika. Što se tiče ruskih gubernija. ona ima veliki broj činovnika sa strogo određeni m nadležnostima: landsekretärare. no ipak pod uslovom da mu se dodele pet do šest „nižih komesara”. land-u ili oblasti. Ničega sličnog u Rusiji: „ne samo” — kao što naglašava Fik — „da je ruski gubernator na čelu admini ije. sadrži 4 do 7 okruga. Primera radi treba uporediti „mesne komesare” okruga i njihove dužnosti u Švedskoj i u Rusiji. otsada postoje tri stepenasto poređane oblasne jedinice u Rusiji. nerešiv problem. kao u Švedskoj. senat mora da vodi računa o prevelikim troškovima ko je za sobom povlači ovo administrativno cepkanje: administracija svih ruskih gubernija stajala je samo 173. jer on vrši nadzor nad svim o nim što u toj oblasti spada u nadležnost kolegijuma. U Rusiji. pored njega postoje u okruzima još samo landsrat-i. da zamene organe volost-i ili srezova koji ne postoje u Ru siji. kao što su kolegijumi bili Senatu. one ne mogu da odgovaraju trećoj švedskoj upravnoj jedinic i. već pri prvim pokušajima jedne ozbiljne reforme oblasne upr ave. dok je poslednji stepen. Švedski sistem nije uostalom ni bio usvojen u potpunosti. kao i u Švedskoj. dovoljno je rasmotriti zvanična uputstva koja su da ta novim činovnicima. Švedski sistem ne odgovara dakle ekonomskom ni vou zemlje. podela zemlje na oblasti i okruge ne ukla nja raniju podelu na „otseke” i na osam ogromnih gubernija. Ono što se dogodilo sa centralnim ustanovama ponavlja se i ovde: nove oblasti potči njene su gubernijama. a to je srez ili volost. Jedino rešenje je da se podele na oblasti pr ostrane gubernije koje je Petar stvorio. u vreme „švedskoga poretka” stajala Šveđane preko 200. lagman koji posebno bdije nad pravo suđem.

da je broj tih činovnika mnogo veći nego ranije. jer um esto da odlaze u razne kancelarije i raznim službenicima. koju je već i sam Petar pokazao. potpada ne pod finansiski ko legijum. kako bi pod bliskim rukovodstvom i na dzorom poslovali sa više opreznosti”. i da se pravosuđe i kažnjavanje povere. Posle naređenja „da se vojvode potčinjavaju gubernatorima. umesto da su lično odgovorni za svoje poreze. ponekad čak i po nekoliko puta naplaćuju isti porez i ne polažući račune. da svaki od ovih ras polaže svojom kancelarijom i velikim brojem pisara. Ali.22 0 naplaćivači poreza. a uputstva koja su sastavljana za njih popravljena su i prilagođena sistemu koji je važio pre Petra Velikog. usled toga što on prikuplja glavni neposredni porez. Kako se naplaćivanje poreza vrši posredstvom plemića. mesni komesar. kao i u prošlosti. U junu i julu 1726 godine uzima on u rasmatranje stvarno uprošćavanje što su ga pretrpele oblasne administracije i odlučuje da smanji „nekorisne plate” i „da penzioniše rentmeister-e i njihove potčinjene. S druge strane. pojavljuje ubrzo protiv nove oblasn e administracije: težnja za uprošćavanjem. da od ostalih kolegijuma svaki prikuplja svoj prihod. već se seljački porez uplaćuje posredstvom njihovoga gazde. pa naređuje da se „stave u p enziju svi nepotrebni administratori. krčmi i centralne. ne postoji direk tan odnos između administracije i slobodnog poreskog obveznika. umesto da se trudi da pobol jša švedske metode. od 1726 godine. namenjen za pokriće vojnih rashoda. on se vraća starim moskovskim navikama. kao i u prošlosti. Stevan Kohijus . Carev vrhovni savet prinuđen je. da se ukinu kancelarije i nadleštva mesnih k omesara i drugih činovnika iste vrste. Vojvoda sad zamenjuj e kamerir-a i rentmeister-a. Sve ove posebne odluke konačno su dovedene u saglasnost naređenjem koje je upućeno gubernatorima i vojvodama u septembru 1728 godine. Vojvoda sad nema više dužnost da pazi na poreske obveznike. kao i u prošlosti. Slično uprošćavanje nižih stupnjeva objašnjava nam zašto su strogost i podrobno st više švedske administracije postajale nemogućne i bile bi uostalom beskorisne. u jednom skupn om sistemu koji će trajati do stupanja na presto Katarine II. da se nadležnost finansiskog kolegijuma ne poštuje. Nekadašnje niže zvanje gradsko g vojvode uspostavljeno je i potčinjeno zvanju oblasnog vojvode.u ostaje dakle samo dužnost da pr ikuplja prihode od carina. O primeni novoga finansiskog sistema ostao nam je jedan veoma interesantan izvešta j što ga je 1723. koji je opet potčin jen gubernatoru. na zvanje oblasnog vojvode. gubernatorima i vojvodama — koje će mere u mnogom olakšati siromašnima. da u unutrašnjosti zemlje neizvežbani činovnici prikupljaju poreze neuredno. sada ih ima deset”. zašto onda da se povećava b roj činovnika i da se plaćaju naknadne prinadležnosti? Zbog toga se izvesna reakcija. već pod kolegijum rata. ispoljiće se p onovo i završiće se uspostavljanjem starih metoda. te se nov lični porez od „duše” pretva ra u skupni. obveznici su odgovorni zajednički. „mesni komesar'” p ostaje činovnik koga bira mesno plemstvo: i tako je. postoje samo „revizioni spiskovi”.” Tako se celokupna administrativna hijerarhija svodi na jedno 22 1 jedino zvanje.” u januaru 1727 godine on ide i dalje. koja će postati naročito živa posle Petrove smrti. a to će reći posredne i opštedržavne. On opravdano napominje da je reforma „bila izvršena olako i bez potrebnih p riprema”. Novi činovnici nisu zauzeli svoja mesta u raznim gubernijama ni 1719 ni 1720 godine. umesto katastra. Oblasnom kamerir. godine napisao jedan član finansiskog kolegijuma. koji zamenjuje nekadašnjeg okružnog vojvo du iz vremena pre Petra Velikog. Pošto se naposletku dolazi do istih rezultata kao i pre reforme. tako da se jedva jedna trećina naplaćenih suma predaje državnoj blaga jni. da vodi računa o ovim kritikama. hijerarhiska potčinjenost oblasti gubernijama i zvanično je utvrđena. i okružna administ racija žrtvovana. posle sreza. imaće otsada posla samo sa jednom jedinom kancelarijom. već da . jer „onde gde je ranije bio samo jedan starešina na čelu seljaka.

On daje direktorijumu finansija naziv „Vrhovni lični savet”. načelnika vojnog kolegijuma. ovaj pa k postaje dalje jezgro budućega plemstva koje će. i iznad njega. mornarice i spoljnih poslova zadržavaju svoje prvenstvo u odnosu na ostale k olegijume. kolegijumi vo jske. kojima su bile potčinjene mesne službe. nekadašnji branilac administrativne centr alizacije. on se bavi finansiskim. S druge strane. kao i raspre između njegovoga nekadašnjeg ljubimca 22 2 Menšikova. 3. koji bi sa povećanim brojem članova obrazovao dva otseka ili „vrhovnih direktorijuma” za sudsko policiske poslove i finansije. zvane povitje (otsek) i stol (k ancelarija). nisu ni same bile dovoljno dovedene u saglasnost. i ona će i biti stvorena odmah posle njegove smrti. Sa svoje strane Fik preporučuje da se izmeni organizacija Senata. Ove centralne ustanove. Što ovaj Vrhovni lični savet nije stvoren za Petrova života. koji je zavođenjem redovne vojne službe modernizovan i obnovlje n uvođenjem elemenata uzetih izvan njegovih redova. najglavniji izvor pometnji. rusko društvo će postepeno dobiti aristokratsko obeležje: pre svega. Međutim. te je u tom pogledu demokratska. usled poremećaja koje je ona izazvala. ona izjednačuje sve društvene jedin ke. jedna „nadkancelarija carstva”. itd. te da se obrazuje jedan uređen sistem više državne uprave i da se između ova četiri organa razdele. promene koje on izvodi toliko su duboke. potreba za ovakvom ustanovom već se oseća. da one moraju im ati odjeka na društveno uređenje. problema vojske. imati da upravlja državom. gde će povremeno zasedavati Njegovo Veličanstvo car. nekadašnji društveni stalež „vojnih obveznika”. predzn . Svaka briga za socijalnom reformom njemu je tuđa. — Pošto je bila korenita i despotska. On predlaže da se ovim direktorijumima priključe dva druga organa: jed an „Sinod” i jedan „Tajni savet za spoljne poslove”. postoji sem toga i jedna ustanova sa nedovoljno određenom nadležnošću: jedno veće sastavljeno od „v isokih ličnosti” iz neposredne careve okoline. prema starinskom običaju.” Prilikom stvaranja kolegijuma. Petrova re forma se ne zaustavlja ni pred kakvom preprekom. bez obzira na položaj njegovih članova u carevoj službi. pomilovanja. Obrazovanje povlašćenog plemićskog staleža. ovih „visokoblagorođija” kako se one nazivaju. oduvek su bili iznad Senata i obraćaju se njemu „prema ukazu Njegovog Veličanstva. radi otpravljanja redovni h poslova. SOCIJALNE POSLEDICE PETROVE REFORME Petar se jedino interesu za rat i diplomatiju. postaje zatvoren stalež. koji je postavl jen za državnog pravobranioca u Senatu 1722 godine. mornarice i spoljnih poslova. Načelnici triju glavnih grana državne uprave. Ipak. ekonomski m i administrativnim reformama samo ukoliko se one dotiču glavnoga problema. zahvaljujući svome autoritetu. Pored Senata. Kada je Petar započeo novu reformu. koji će kasnije poslužiti da se označi skup vrhovnih administrativnih ustanova. Uprošćavanje oblasne administracije moralo je logično imati za posledicu i uprošćavanje ce ntralnih ustanova. vladareve funkcije. On. i novoga ljubimca Jagužinskog. vojske . razne otseke. savetuje da se stvori jedna „vrhovna uprava”. I upravo je rad ovih visokih ličnosti” koje ne obrazuju neko red ovno telo. odluke koje on lično donosi popunjavaju nedostatak jedne vrhovne političke centralne ustanove. Ma da ova poslednja evolucija samo počin je za Petrove vladavine i završava se tek za vladavine njegovih poslednika. neka vrsta tajnog saveta za vojne i d iplomatske poslove. k ao što smo videli. utišava ili ublažava raspre „visokoblagorođija”.goni lopove i razbojnike i da upravlja karantinskom službom i merama protivu požara . Kurbatov. potvrđivanje i izmena zakona utvrđivanje novih poreza . uzrok je careva moćna ličnost. Međutim. Sve kancelarije i nadleštva usredsređena su u jednoj jedinoj kancelariji koja ima. kao i naspram Senata. Senat nije iznad svih kolegijuma.

pretstavnici ruskog šljahtestva ili plemstva — to je jedan od prvih prim era upotrebe ove reči — nemaju drugog načina „sem da služe u gardi”. u kome s u sami plemići. zar nije on glasno tvrdio da ruski vojnički stalež treba da „služi državi? U to vreme je b io odveć rasprostranjen običaj da se izbegava vojna služba. kao što smo videli). načelo obavezne javne službe je uspostavljeno. On im takođe nameće obavezu da služe kao prosti vojnici i potčinjava ih ukazu od 26 februara/9 marta 1714 godine. postaje odmah oficir u vojsci i za država na taj način svoj društveni položaj i svoje hijerarhisko dostojanstvo. od kojih dve stotine pravih kneževa. čine da ov a služba postaje stalna. — docnije ćemo vi deti kakva je bila sudbina ovog programa nastave. plemić koji ne dođe na smotru izlaže se mogućnosti da bude „obeščašćen” i da doživi „građansku smrt”. Vojnik u gardi. te da „tako poniža va otmene porodice”. pošto otsluži svoj rok.” Petar ih „silom izvlači” iz njihovih domova. kako kaže Kurakin? S druge strane. preteći im svirepim kaznama. Ovo j e isti onaj Saltikov koji je. svoga konja i slugu. On primorava plemiće da uče matematiku. a neprek idni ratovi. pod pretnjom da im neće odobriti ženidbu (ukaz od 20/31 januara i 28 februara/11 marta 1714 godine). pod pre tnjom konfiskovanja njihovih imanja. Petar pokušava da zavede pripremnu obuku između desete i petn aeste godine. pošto je stavljen izvan zakona. prve Petrove reformne mere ne dopuštaju da se predvide takvi rezultati. drugim rečima. čak i kad je prinuđen da živi u kasarnama i da ra i grube poslove. a kada treba ići u rat. Pošto je mesni nadzor nad vojnom sl užbom zemljoposednika bio ukinut u isto vreme kad i teritorijalno regrutovanje. Međutim. radi proizvođenja z a oficira. radi svojih vojnih planova. misleći jedino da se vrate svojim kućama. Ali činjenica da ove pretnje moraju neprestano da se ponavljaju i pooštra vaju dokazuje njihovu bezuspešnost. ili se pak — opet po r ečima Posoškova — ugledaju na Zolotareva. Godine 171 4 svi plemići od dvadeset do trideset godina pozvani su da se upišu u Senat. 22 3 Godine 1712 mladići iz Moskve odvedeni su u masi u Petrograd na smotru. po k ome niko ko nije ispunio tu obavezu ne može biti proizveden za oficira. kome daje svoje ime. ali služi u gardi. Petar potv rđuje ovu povlasticu stvarajući godine 1719 Leib regiment dragona.000 mladića r egrutovanih iz svih pokrajina: 500 do 600 između „najplemenitijih”. na svome imanju. koji umesto sebe šalje u rat jednog siromašnog p lemića. kao što znamo. Ipak. Sasvim je prirodno da se u takvoj sredini ubrzo razvi la „staleška svest”. Ima u ovome izvesan kom promis: plemić služi kao vojnik. on i dalje zadržava pov lašćen položaj u redovima vladajuće klase. Godine 1704 (jedne od najtežih godina. pravilnik iz 1716 godine utvrđuje (više nego što naređuje) da. dao Petru ideju za čuveni ukaz od 18/29 . on vrši smotru nad više od 8. — ako je verovati Posoškovu — biraju kakvo p ovlašćeno mesto ili još bolje kakav položaj koji im donosi koristi. Čerkaski i drugi) upuć ni su — kako kaže Kurakin — kao vojnici u gardiske pukove. koji preobražuju slučajno sastavljanje trupe u redovnu vojsku. pod uticajem „pravilnika engleske države i drugih evropskih država” predložio je da se načini spisak svih plemića prema broju „ognjišta” koje poseduju i da im se dodele odgovarajuće titule. on ga zamenjuje velikim smotrama plemića i vrši strog popis dečaka i mladića. Plemići se i dalje izvlače. dok on „krstari poljem u zaprezi o d šest konja i upropašćuje svoje susede. Zar nije on slao upotješnjuj-ske pukove konjušare iz svojih štala da tamo budu rame uz ra me sa njegovim drugovima u kocki. Prema jednom ukazu iz 1722 godine. koji su Petru bili zaloga ve rnosti njihovih roditelja”.” I pored svih ovih zabušavanja.aci koji nju nagoveštavaju prilično su značajni u poslednjim godinama njegove vladavin e. koji su po poreklu bili plemići. Već 1712 godine Fjodor Saltikov. Ovaj život u kasarni stvara pak izvestan duh zajednice koji se ja vlja vrlo rano u gardiskim pukovima i omogućuje im da steknu svest o svojoj političk oj snazi. Kampredon tvrdi „da su najveći bro j gardiskih pukova sačinjavali sinovi kneževa i bojara. oni. samo menjaju metode : umesto da se kriju po svojim domovima. među kojima i kneževi (Golicini. Posoškov navodi jednu svakid ašnju rečenicu zemljoposednika: „Neka bi nam Bog dopustio da služimo velikom vladaru ne izvlačeći mač iz korica!” A za vreme ratnih pohoda „čitave desetine ovih ratnika skrivale su se po šumama i jarugama. svaki ima pravo da i opljačka. oni se sklanja ju u pozadinu.

ali odlučuje da s e ne ide dalje tim putem. koji im a da se stara isključivo o plemstvu. Tabela izjednačuje „sa najboljim i starim plemstvom” potomke građanskih službenika i oficira. Ali. I pored toga što je mnogo cenio naučnu spremu i posebna znanja koja su se tražila od činovnika — on je čak naredio heroldmeister-u da ustanovi jedan staž za obuku u administrativnim i ekonomskim poslovima —. taj zakon je doživeo neuspeh. ali. koji zacelo nije naviknut da sluša takve primedbe. Petar zabranjuje da se izjednaču ju. Godine 1722 ustanovljeno je je dno novo zvanje. ima više činovnika nižeg porekla — nekadašnji podjač ego plemića. a vojna služba uživa najveće uvaženje. pre izvesnog broja godina provedenih u službi. čiji tekst ponavlja reči ovoga „savetnika” sa aristokratskim težnjama: „na 22 4 taj način porodice neće biti imovno upropašćene. da plemići dobivaju rang tek pošto ga zasluže i da i m se izvesno „dostojanstvo” dodeljuje kao nagrada za njihove vojne zasluge. jer ona proglašava da samo ime nije dovoljno da obezbedi pol ožaj u državi onome koji to ime nosi. on treba da prisustvuje trim a pozdravima. osim svoga finansiskog cilja. iz osam prvih rangova (do čina majora i koleškog sudijskog pomoćnika). Ona pred nas iznosi jedan bilans: Petar je izazvao mešanje raznih društvenih sloje va.” Istina. građanski položaji sa odgovarajućim vojnim činovima iz Tabele rangova. prisustvuje prvom pozdravu i udaljuje se od mah. U građanskoj službi. posle toga odjednom se zaustavio. S druge strane ta tabela potvrđuje odredbe ukaza iz 1721 godine koji je proglašav ao da jedan vojnik niskoga porekla može da dobije naslednu plemićsku titulu pošto dobi je čin višeg oficira (ober-oficir). on je ophrvan brigama. Ustanovljavanje ove tabele smatra se većinom kao je dna demokratska mera. koja priznaje tri uporedne kategorije hijerarhija: vojnu. on jasno otkriva nameru z akonodavaca.” On naređuje heroldmeister-u da „pazi da ne bude više od jedne trećine članova svake porodice zaposleno u građanskoj službi. jer. čak i ako su „skromnoga porekla”. 22 5 Držanje Petrovo prema višoj klasi koja se obrazovala za njegove vladavine vidi se i u obzirima koje je ukazivao eliti prestoničkoga plemstva. vraća se p . koju potvrđuju i druge Petrove odluke.marta 1714 godine o neotuđljivosti nepokretnih imanja. gradi. „bilo bi uvredljivo za vojna lica ko ja su dobila svoj čin po cenu naporne službe da vide kako druga lica dolaze nezaslužen o do istih počasti ili čak i do višega čina. uzdigao na vlast ljude niskoga porekla. U isto to vreme sastavljena je Tabela rang ova (Tabel o rangah). pošto se deoba iman ja vrši kao i ranije. Ako se pomisli da je Tabela rangova ustanovljena tek 1722 godine i da je ona tako reći kruna čitave reforme. građansku i dvorsku službu. Po rečima Bergholc a „ništa ga nije moglo zadržati” kada je trebalo učiniti neku prijatnost gardi. Petar uopstalom ne prestaje da ponavlja ple mstvu kako se ono upravo svojom vojnom službom razlikuje od prostog naroda i obraz uje pravu aristokratiju. koja u to vreme počinje da dobiva izvesnu važnost. i njihove velike i slavne po rodice ostaće nepokolebljive. već i da učvrsti položaj plemstva . i dalje samo jedan izuzetak. koji će moći da se koriste „svim počastima i preimućstvima koje uživa to plemstvo”. ali on mora da se uputi ka postrojenoj gardi i da o dgovori na njen pozdrav. ponizio plemićske porodice.” a to će reći da sprečava plemiće da izbegavaju vojnu službu prihvatajući se položaja u građanskoj službi. onda će se lakše razumeti da ona nije samo imala za cilj da zavede demokratska načela. a ne „skromno poreklo”. i Petar. on je spreman da prizna ono što je učinjeno. kaže on. Razume se da se naglašava „najbolje plemstvo”. ruskog i tuđinsko g porekla. i njegova zlovolja ispoljava se nervoz nim trzanjem ramena i glave. Menjšikov ga stiže trčeći: car ne može da se povuče tako. oficir poreklom iz nižeg staleža ostaje. heroldmeistera-a (načelnika odeljenja za plemićske grbove). razume se. kako se ne bi smanjivao broj vojnih lica na kopnu i na moru. on prilazi. i isti o vaj pisac saopštava jednu značajnu činjenicu: 29 juna/10 jula 1721 godine Petar prosla vlja svoj imendan.

22 6 Ovaj zakon još doprinosi učvršćivanju povlašćenog položaja plemstva. Porobljavanje seljaka. i njegovo poverenje nije iznevereno. poverava on gardi brigu da izviđa administrati vne krivice. Kada je — da bi uprostio švedski sistem — poverio prikupljanje novoga poreza na zemlju veleposednicima. primanje mita. ipak docnije ukida ovaj oblik zakonski dopuštenog bežanja sa zemlje za koju su vezani. opustošio kancel arije i savladao starešine nadleštava stavljajući im lance ne samo na noge. a ovi dru gi pali. položaj slobodnih seljaka i položaj sebara približili su se. oni vrše sem toga i službu koja spada u nadležnost ministarstva unutrašnjih poslova. kako priča diplomat Matvjejev. p odrazumevajući tu i njegove ljubimce. bez obzira na to poreklo. I ovde su razlike koje su postojale između raznih kat egorija seljaka iščezle još pre Petrovog stupanja na presto. pa ma kakvo bilo poreklo dobara koja oni poseduju. a zatim prema „dušama”.oslušno. na primer. U slučaju da se ona ne može .” U Vjatki. „podoficir Pustoškin. ta dva tipa imanja koji su se istina znatno približila u XVII veku ne samo stvarno. ovi su otada počeli da vrše službu poreznika nad svojim sopstvenim seljacima i postali tako reći činovnici ministarstva finansija . oficiri su ovlašćeni da vrgnu u oko ve „gubernatore. i Petar zahteva tu službu od svih plemića. I zaista. Poznati su mnogi dokazi poverenja koje je on ukazivao oficirima garde. hapsi i okiva u lance „najbolje građane” te va oši. Pri kraju svoje vladavine. koje može da ga protumači kao dodeljivanje prava apsolutne sopstvenosti nad polj skim dobrima koja ono ima u državini na osnovu vojne službe koju vrši za račun države. u pogledu svoje ličnosti. pronevere. dotle se celo ple mstvo koristi zakonom iz 1714 godine o neotuđljivoj nekretnini. izaslanik finansiskog kolegijuma. a nad kojima oni sa d stiču pravo potpune svojine. Kad ponekiput uvidi posledice svoga zakonodavnog rada. k oja ne postoji ni u jednoj zemlji i koja izaziva vapaje. U unutrašnjosti z emlje. već i u zako nskom pogledu. kao i za obične gr ađane. S druge strane. ili tačnije rečeno — kak o primećuje Ključevski — o nedeljivom nasledstvu. kuda se šalju sa naročitim zadacima. Dok se elita plemstva koja služi u gardi koristi carevom naklonošću. zakon o „nedeljivom nasledstvu” unosi „jedno divno dobročinstvo” plemst vu. jer ovi ljubimci iz poslednjeg doba njegove vladavine razgolićuju zločine i kažnjavaju ih strogo. kad više nema iluzija o svojoj okolini. Kada su postavljeni za pomoćnike mesnoga komesara koga oni sami i biraju. prisustvuje svečanosti i ispunjava tako svoju društvenu obavezu prema plemstv u. čije je uživ anje uslovljeno godinama vojne službe. primenio je najsvirepije mere.” U Moskvi. vojna služba je obavezna za plemiće. seljak ili sluga ne može da se u dalji da bi išao ma kud. Gardiski oficiri prisustvuju sednicama Senata i motre na držanje senatora: francuski diplomat La Vi iznenađen je što vidi „kako senatori ustaju sa svoga sedišta p red nekim poručnikom i kako se prema njemu ophode sa puno poštovanja”. koje još i ne postoji. jer postupno upisuje i jedne i druge u poreske obvezni ke. šiba stražare batinom. Iako on isprva ograničava ovu zavisnost sebara dopuštaj m da stupaju u vojsku bez pristanka njihovih gospodara. on se prvi uplaši. vojnik Netesev ulazi pijan u kancelariju jednoga kamerira. pod zavisnost vlastele. ovaj zakon ne pravi nikakv u razliku između raznih tipova nepokretnih dobara. kao slučajno što se često događa u Petr ovim zakonodavnim spisima — taj zakon brka državna dobra (pomjestje). zavodeći sistem pasoša: b ez posebne „otpusnice” koju izdaje sopstvenik zemlje. ima još mnogo drugih. Petar i zakonski potvrđuj e ovo približavanje. oporezujući ih najpre prema „ognjištima”. i ne propušta da i on primi mito. menjajući iz osnova odno između zemljoposednika i seljaka koji žive na njihovim posedima. vicegubernatore i njihove potčinjene. i nezavisna nasledna dobra. Na taj način vrše oni besplatne službe — jedine koje u to doba postoje — pomoćnika u mesnim administracijama. — Razume se da Petar nikada nije imao nameru da zavede rops tvo. Stapajući potpuno razna zakonska prava so pstvenosti. On bez uspeha pokušava da ukloni barem vidne znake evolucije ka porobljavanju koje se tada vršilo: tako 1721 godine naređuje Senatu „da prekine pojedinačnu prodaju ličnosti. jer su oni prvi prestali da budu robovi. nego i na vrat. stavljajući im lance na vrat i noge. a to će reći visokog činovnika.

I ovde on ima da zahva li Henriku Fiku za zakonski projekat o stvaranju gradskih magistrata. članove magistrata biraju gilde. i to u obliku dotada nepoznatom. Takvo stanje postojalo je otp rilike i pre njega. ipak je potrebno dve i po god ine da bi se to uspešno okončalo. a ne pojedinih s ebara”. ugled građani i burgmestri. prema uputstvu za magistrate oni se priznaju za gradske stanovnike. već kao pomoćne organe e konomskog razvitka zemlje. — Nekoliko socijalnih promena koje u gradovima i zazivaju Petrove reforme nisu takođe namerne. knezu Trubeckom. nagnalo ga da sa gradovima postupa sa više ob zira. U novoj organizaciji gradova nema ni jednoga elementa samoup rave (self-government): istina. premoć jednog višeg društvenog staleža. NARODNA PROSVETA I REFORMA CRKVE . oni mogu biti nagrađeni za svoj rad dodeljivanjem izvesnoga ranga. lekare. Petrova reforma imala je dakle za posledicu da ozakoni u gradovima. otpočelo je. U 1718 godini stavlja on pribelešku na ovaj projekat: „usvojiti za sve gradove . uzalud je on izneo svoju glavnu mi sao da „spahije nisu svetovni gospodari seljaka”. između građana prve gilde. na staroste i na cjelovalnjik-e odgovornost za glavni posredni porez. obične zanatlije učlanjene u esnafe. da osnivaju škole. ovaj začetak opštinske autonomije iščeza va zajedno sa rasparčavanjem prihoda Ratuše na razne gubernije. na osnovu pravilnika Rige i Revala”. Ali pod tom lepom f irmom i tim zvučnim nazivima tuđinskoga porekla krije se samo jedna finansiska mera. kao što su trgovački i industriski kolegijumi. Članove magistrata biraju. kojoj je cilj da nabaci na 22 7 trgovce. apotekare. Porobljavanje seljaka. Izvan gilda ostaje „prost narod”. sa svim njegovim pravnim nedostacima i svom moral nom gnusobom. Uzalud je seljak Posoškov — koji je bio veoma napredan za doba u kome je živeo — žel eo da se jednim zakonom utvrde novčane obaveze i kuluk i da se odvoji seljakova ze mlja od zemlje njegovoga gospodara. a to će reći plaćeni radnici i nadničari. Za ovu reformu on pribegava istim izvorima i služi se i stim metodama kao i za reformu centralnih ustanova. male trgovce. ali su oni neuklo nljive starešine grada.pro tivu smrtne kazne koju oni izreknu može se uputiti apel na glavni magistrat. Njihova je dužnost da vrše građansko i krivično pravosuđe. oni imaju pravo da podnose svoje žalbe preko svojih starosta i svojih desjatsk ih (desetara). da ih smatra ne kao oruđa njegovog finansiskog sistema. itd. Prva gilda obuhvata: bankare. Stvaranje povlašćenog gradskog staleža. čineći spahije odgovornim za postupke njihovih se ljaka. Kada je Petar bio pr imoran da obnovi sve centralne ustanove morao je isto tako da centralizuje i opšti nsku administraciju. godine 1720 i 1721 rad na sastavljanju novih statuta još nije dovršen. naređujući mu da završi taj posao u roku od pola godine. Što se tiče „neredovnih” građa na. P osle promene finansiskog sistema. Podela gradskog stanovništva na dve „gilde” nema u sebi ničega demokratskog. Tako je stvarno ustanovljeno ropstvo. koja se takođe zasnivala na klasnim razlikama. 4. bila je da stvori auto nomnu opštinsku upravu. Prestajući da posreduje u odnosima između spahija i seljaka. Ovoga puta je usvajanje merkantilističke politike i stvaranje posebnih ekonomskih organa. Za važne poslove pridaju se magistratima staroste. kao što smo videli. godine 1722 on preti teškom robijom oberprezidentu glavnoga magistrata. druga. država je ostavila seljake na milost i nemilost njihovih gospodara. „ugledne” trgovce. kao što je učini la za celu Rusiju. oni u pravljaju gradskom policijom i dužnost im je da potstiču stvaranje fabrika. koje će trajati jedn o i po stoleće. Jedna od prvih Petrovih briga. ratušu i burgmestre (pretsednike opština). ali ne kao „ugledni” ili „redovni” građani. već one samo posredno proističu iz tih r eforama.potpuno ukinuti” — dodaje on — „neka se bar vrši prodaja čitavih porodica. koji imaju savetodavni glas i koje biraju gilde. da potpo mažu razvitak zanata. a njihovi pretsednici mogu čak da dobiju plemićsku titulu za usluge učinjene drža vi. istaknute zanatlije. ali.

kad upozna veru i običa je drugih ljudi. Ustvari. Ali ako nem aju mnogo sklonosti za „tešku” nauku i ne uspevaju da nauče strane jezike.Stvaranje škola. na l icu mesta. ali . sticanje ozbiljnih znanja bez ikakve prethodne spreme pravo je čudo. po imenu Nepljujev. Oni su se zadovoljavali da uživaju u svojoj slobodi. ali su ovakvi slučajevi bili retki. hitali su da se vrate svome domu zadržavaj ući u sećanju samo uspomenu na dobra vina i na lepe žene. u državama koje posećuju. kada je uskoro potom uvideo koliko je njegov razgovor sa patri . Po po vratku sa svoga prvog putovanja pripoveda on naivno patrijarhu Adrijanu o svojoj nameri da pretvori u univerzitet Akademiju slovensko-grčko-latinsku: „Božjom milošću”. odreći se svoje sopstvene vere i preći u njihovu. Kotošihin je govorio: „Ne šalje se niko u druge zemlje d a proučava i upoznaje tuđinske običaje. vojnu. bilo je izlišno stvarati škole. ni jedan jedini nije postao brodar. Uistini. jedan od njih ne sme da iziđe iz svoje sobe jer se boji da će pasti u latinsku zablu du i iz mržnje prema tuđinstvu. tako se i ovde ne bi mogla povući tačna g ranica između kraja XVII i početka XVIII veka. Od pedesetorice koji su godine 1697 pošli u isto vreme kada i mladi car u Veneciju. Kada su stigli u Veneciju. razlika između ruske i evropske civilizacij e bila je toliko velika. a retko su i odašiljan i mladi ljudi u inostranstvo. jer mi je nametnuta najteža nauka. bilo je nekoliko Rusa koji su ost ali u tuđini i odrodili se. lekar u bolnici. a mlad trgovac za tezgom. odabranih isto tako među plemićima kao i među onima običnoga porekla. kao njegovi prethodnici. — Petar se nije ograničio samo na to da evropeizira spoljn i izgled svojih podanika. samo nepovo ljne uspomene na svoj boravak. Daj Bože da ljudi u njoj vrše pametna proučavanja da bi mogli da vrše razne službe: crkvenu. Ml adi Rusi mogu samo da najpovršnije upoznadu praktične metode rada i moraju se zadovo ljiti da kako tako proučavaju nauke u njihovim svakodnevnim primenama. On je isto tako i osnivač intelektualne klase u Rusiji. drugi jedan. Pre Petrovog stupanja na prest o sveštenik je učio svoj posao u crkvi. kao i dipl omati i mali broj imućnih turista koji su tamo zalazili nisu mogli da shvate ni sa mu osnovu evropskog života niti da im ona omili. Ja o tome nemam pojma. Razume se. činovnik u svome nadleštvu (p rikazu). pa ipak ne bih postigao uspeh. ne hajući da se vra ti svojim poslovima i svojoj porodici”. ali. kaže n. slao buduće specijaliste da stiču praktična znanja u inostranstvu. koje Petar šalje u Evropu u strogo praktičnom cilju. svak uči svoj zanat na praksi. obuzeti žudnjom za domovinom. jer nimalo ne razumem ni jezik ni samu nauku”. 22 8 Kao i za ostale manifestacije ruskog života. Englesku i Holandiju „da izučavaju arhitekt uru i brodarstvo”. U vreme cara Alekseja. građansku. umesto da stvara škole. a apotekar u laboratoriji. što će Rusi dolaziti u dodir sa tuđi ncima. Pedagoški problem je savršeno nepoznata s tvar za ova dva razdoblja. „imamo i mi jednu školu. Isto tako i za Pet rove vladavine moreplovac uči svoj posao na svome brodu. Pošto tada cilj učenja nije bio da se razvijaju sposobno sti mladih ljudi. U početku je Petar. oni se rad o odaju raskalašnosti i ostavljaju za sobom. već da se oni pripreme za izvesnu praktičnu karijeru. smatra svoj zadatak „kao najveću nesreću” i žali se na to u pismima koja upućuje svojoj porodici: „Evo gde mi je pao u deo najžalosniji život. treći opet piše Petru povodom jednoga svog druga: „Ti si me izvol eo zapitati kako je Stevan (Boženinov) uspeo da nauči geografiju kad nije znao ni az buku. mogao bih posvetiti s ve dane svoga života učenju. da mladi ljudi koji su slati u inostranstvo. 22 9 Zbog toga se Petru nameće potreba da u svojoj državi organizuje pripremne škole. On se ne plaši. Bog čak i slepcima pokazuje put. građevinsku i lekarsku!” Petar tada i ne sluti kakvo je stanje u toj Akademiji. Takvo je stanje duha mnogih mladića. jer postoji bojazan da će. niti kakva su Adrijanova shvatanja o školsk om programu. a ponekad su sklapali na brzu ruku i poneko prijateljstvo.

a naredna generacija daće tome programu naziv „ple mićskih nauka”. i Petar ga uzima pod svoju ličnu zaštitu. Usled toga se i samo učenje smatra kao izvesna služba za koju se prima plata. Uistini. l atinskom. Ne ispitujući o vde sve zlosrećne Petrove pokušaje u pogledu škola. nemački. isto tako ova nova brodarska škola ima i praktičan cilj da preobr azi vojsku i flotu. pravilima francuske i nemačke učtivosti. „gimnazija prima samo siromašne blagodejance. sastavljenim pompeznim stilom.000 tadašnjih rubalja. u njegovoj školi predaje se samo latinski. otposlani su u svaku rusku guberniju „da poučavaju decu iz svih društveni h redova”. Glikov pokušaj je preran. italij anski i švedski jezik. koje on smatra kao pripremu za vojnu službu. Dekartovoj filosofiji. zaustavićemo se samo na jednom prime ru. sa njima se postupa kao sa odraslima i kažnjavaju se kao za prestup protivu zakona: za neopravdani izostanak kažnjavaju se novčano. da bi se videli sa svojim majkama i se strama. umesto kneževske dece. jahanja i mačevanja”. Ovo je prva ustanova koja je u suprotnosti sa Petrovim duhom koji teži samo onome što je praktično i korisno. U svojim prospektima. no kojima su potrebne pritke i kočevi”. kapetana i plemića koji nem aju zemlje. decu majora. politici. koji su naučili geografiju i geometriju. jevrejskom. viteškom jahanju i višoj dresuri konja”. jer upravo u kući toga pastora stanuje livonska seljanka koja će kasnije postati rus ka carica Katarina I. Glik pada u ruke Rusa. latinskoj retorici sa vežbanjima u govorništvu. ali godine 17 06 njegova gimnazija ima svega 40 učenika. Godine 171 . a može da primi 300. Po zauzeću ove varoši. a za prekršaj discipline izlažu se batinanju. on upoređuje omladinu „sa mekanom glinom koja zadržava sve utiske”. i da u nepismenoj Rusiji treba najpre naučiti učenike da čitaju. potrebe toga doba traže otvaranje osnovnih škola. jezicima: francuskom. jer pre takvih g imnazija. To je prvi ozbiljan pokušaj da se u Rusiji stvore srednje škole. koji otvara godine 1705 Školu matematičkih i pomorskih nauka i drži svoja predavanja u Suharevskoj kuli i sto toliko za „one koji tu dolaze svojevoljno” koliko i za „one koji dolaze pod moranj e”. nemačkom. nego i vaspitač. baca se on lično na posao. drugi je napuštaju da bi prešli u posebne škole. ako se učenici pokažu nemarljivi. Po dva učenika. Da bi ostvario svoj program. samo na preseljavanje Pomorske akademije u Petrograd. kao i „veštini igranja. Glik ima amb iciju da ne bude samo profesor. i sva k može tu da uči „predmete po svom izboru”.jarhom bio neumesan. On poziva u Moskvu Engleza Farvors ona. francuski. Ustanovljen je i internat za decu čiji roditelji stanuju daleko. već mu ona služi kao učite ljska škola iz koje će izići budući nastavnici. dobiva državnu pomoć od 3. Pos le raznih pokušaja on naposletku uspeva da tačno izloži taj problem: pre nego što se stv ori neka viša stručna škola. sirijskom i haldejskom”. Njegov nastavnik švedskog jezika predaje u 23 0 isti mah i istoriju. osnovana 1705 godine.” Ništa nije pomoglo. strategiji. on se ne ogra ničava. profesora matematike i moreplovstva. Ubrzo Petar mora da uvidi da se ne može postati moreplovac jednim mahom. a to je privatna škola pastora Glika u Marienburgu. Kurakin kaže da je to „škola viteških znanja. Glik je očekivao da će učenici pohrliti sami od svoje volje. Glikova „gimnazija”. I pored svega toga ta ustanova ne napreduje: jedan deo zemljoposedničke dece beže iz nje. u Akademiju za brodarstvo i A kademiju slaveno-grčko-latinsku. Jedan poseban ukaz poziva tada „Plemenite ličnosti” da u nju „dovedu svoju decu bez ikakvog ustezanja i da im tu pruže vaspitanje o svom t rošku. potrebno je stvoriti osnovne i srednje škole. a učitelj igranja Ramberg daje lekcije „iz lepog ponašanja i komp limenata na francuski i nemački način”. te da se mora stvoriti škola koja neće biti posebno posvećena „pomorskim znanjima”. Ustvari. One postaju još potrebnije kada je Petar nametnuo plemićima obavezno školovanje. i on obećava da će ih učiti „geografiji. Ovo je prvi pokušaj u Rusiji da se u jednoj „privatnoj školi” da je opšta nastava mladićima koji su većinom iz viših društvenih redova. o vi plodne šibljike. grčkom. Kao god što je nekadašnja stručna škola za teologiju imala dužnost da popravlja svete kn jige i održava veru. on pozdravlja mladiće dobre volje jednom ruskom rečenicom koja je dosta nevešto sročena: „Zdravo.

5 od sto.500 dece koja su prošla kroz ove škole. ne dodavajući tome teologiju. „nije red da crkvene škole obučavaju učen ike jedino u geometriji i aritmetici.000 učenika — od kojih. jer. One su nazvane „brojovne škole” ili „matematičke škole”. retorika. Ali ovo skromno brojno stanje nije se dugo održalo. I sam program nastave zavisi jedino od raspoloživih sredstava i revnosti upravnika škole. iz kojih jedna petina učenika beži ili bivaju vraćeni roditeljima. Tu sve zavisi od starešine dotične eparhije. zanimljivim dokumentima o radu ovih ruskih srednji h škola. Srednje škole su se same od sebe diferencirale. ostalo ih je samo 28. Ve oma aktivne crkvene starešine.6 od sto su skromnoga porekla. otvoreno je za pet narednih godina 46 takvih škola. pr ivlače stotine učenika i znatno proširuju program nastave. — i ovaj broj neće se menjati pre nego što ove škole budu pretvorene u seminare 1737 godine. spojivši se delimično sa „garnizonskom vojnom školom” ustanovljenom 1732 godine.5 od sto su deca posadskih (gradskih stanovnika). ni kakvi treba da budu nastavn ici. Ovo dokazuje da osnovnoj nastavi nedostaje sve. istina. Skoro pol ovina njih (45 od sto) jesu sveštenička deca. Tu njegovi pokušaji ne daju nikakav rezultat: o onom njegovom pokušaju što ga je učinio prilikom popisa stanovništva iz 1710 godine ovako se izražava arhiepiskop Jov i z Novgoroda: „Popisivači prisiljavaju sveštenike da grade škole u svakoj parohiji i da u njima predaju razne predmete. polovina pripada eparhijama Male Rusije. Dmitrij iz Rostova i Gabrijel Bužinjski. a druga p etina sastavljena je od „nepismene. milom ili silom. puštaju da ško le začame i da se naposletku zatvore. i učitel ji. kao što su bili Jov iz Novgoroda — koji je prihvatio br aću Lehudi. prema društvenim kategorijama učenika. Od 1. Mi raspolažemo. ni koje predmete treba u njima predavati. i svaka oblast mora da ima jednu takvu školu. 14 od njih moraju da budu zatvorena. Odlazak ovih dveju kategorija učenika smanjuje brojno stanje matematičkih škola na 572 deteta. Oni samo kažu: „Biće izdat jedan ukaz o tome”. 12. niti gde da se nađu potrebne namirnice i materijal. što se tiče plem ićskih i bojarskih sinova. Ali oni ne umeju da objasne odakle treba uzeti sr edstva koja su potrebna za građenje ovih škola. ili se pak upućuje „na nek o drugo opredeljenje”. njih je samo 2. ni učenik da uči. među kojima treba na vesti i suparništvo između crkvenih i svetovnih škola koje se otimaju o učenike. naprotiv. i udžbenici. i školski materijal.2 od sto su čino vnička deca. kaže on. Drugi. kozaka i artiljeraca). Osim pismenosti. Ali Sinod odmah protestuje. samo 302 (19. p i računaju” — u razredu ruskog jezika i matematike — a to će reći pošto su završili dve prve dine učenja — samim tim su završili svoje školovanje i osposobljeni da mogu vršiti razne d . u njima se izučava gramatika. kojima se pridružuju još 30 u 1720—1722 godini. Pa ipak. zatim Putjirim iz Novgoroda. N e primorava se ni nastavnik da predaje. za matematičke škole. kolegijum admiralitet a pokušava da se otarasi ovih škola potčinjavajući ih Sinodu i spajajući ih sa eparhiskim šk olama. za godinu 1727.9 od sto) završavaju u njima svoje školovanje. Eparhiske škole pokazuju mnogo više života. Posle Petrove smrti. filozofija i teologija.000 učenika odabrano je. Akade a slaveno-grčko-latinska pozvana je isto tako da stvara nastavnike. Oko 2.” Zbog toga se m atematička škola održala sve do 1744 godine. 19. U oblasti osnovne nastave Petrovo delo je daleko od toga da bude isto toliko obi mno. i zgrade. I tako sad postoji po jedna svetovna i jedna crkvena škola u svakoj oblasti.6 osnovano je 12 škola. 23 1 Sinod opet traži da se sveštenička deca upisuju u eparhiske škole koje spremaju svoje učen ike za sveštenički poziv. oni zahtevaju da se njihova deca oslobode obaveznog ško lovanja. Pošto je crkv eni pravilnik iz 1721 godine pozvao episkope da osnivaju eparhiske škole na svome području. Posadski prvi protestvuju. a to će reći deca vojnika (dragona. da bi ostala u njihovim dućanima i učila njihov zanat. i da osnovna škola skoro nije ni posto jala za Petrove vladavine. u 1727 godini mogu se nabrojati 46 eparhiskih škola sa 3. glupe ili maloumne dece”. samo 4. Ovaj ogromni napredak ne izvršuje se bez velikih teškoća. Istoričar Pomorske akademije piše da „pošto su učenici prostoga porekla naučili da čitaju.

potrebno je najpre izraditi je dan rečnik. Šta više. Svetovne ruske knjige štampaju se u Amsterdamu. već za učenje i obrazovanje čitaoca”. ova rđava prođa knjige ne dokazuje da sklonost ka čitanju još ne postoji. botanici. U Petrovo vreme ne samo da prevodioci ne raspolažu naučnim rečnikom. trebalo je da nadoknadi knjiga. sa kratkim uvodom ispred svakog odeljka. One nisu opasne za pravoslavlje. ogroman za on o vreme.” Ne treba se mnogo čuditi što se godine 1703 holandski trgovac žali kako se knjige ne prodaju i kako je njegova trgovina u deficitu. ona uzima naj veći deo svojih učenika iz reda plemića. i zaslužuje stoga da se na njemu zadržimo. nisu namenjene plemićima. apotekarskih pomoćnik a. već je njima nepoznat i predmet koji imaju da prevode: jedan savremenik piše da „oni koj i znaju jezik ne poznaju nauku. Razume se. „ispunjavaju često svoje knjige nekorisnim pripovedanjima jedino u cilju da one budu što deblje. i godine 1716 Petar im izrično zabranjuje da stupaju u njih: plemići ne smeju da borave u unutrašnjo sti. a oni koji poznaju nauku ne znaju jezik. ne zato što govore o suviše teškim predmetima. već zato što su prevodi rđ vi. morala je ova najza d da uzima učenike iz naroda. kako bi se pripremili za 23 2 službu u ratnoj mornarici. hirurgiji. Godine 1717 pojavljuje se prevod . Akademija slaveno-grčko-latinska vrši.užnosti: pisara. on ih ne štampa „samo radi tašte lepote. one su potpuno nerazumljive za ruskog čitaoca. napominje on. ratu. pobožna i poučna dela u stilu Velikog ogledala. Od svih Petrovih izdanja jedno jedino delo uživa uspeh. itd. posle koje nastaje prava stručna obuka. koja je namenjena raznim društvenim kate gorijama. kao i „matematici. građevinarskih pomoćnika. a ne „brbljanja”. objavljena prema rukopisu u koji je Petar lično uneo pažljivo mnoga objašnjenja. Za tim su sa stranih jezika prevedeni mnogi udžbenici posvećeni artileriji. koje su provinciske ustanove. utvrditi prigodnu 23 3 terminologiju. Usled stalnog uzdržavanja plemića. a to će reći „građanska slova”. već ona pokazuje da radoznalost čitalaca nije uprav ljena na knjige koje Petar želi da nametne. posle njenoga preseljenja u Petrograd (1719 ). prva knjiga štampana ovim novim slovima je jedna geometrij a. ali su viši razredi namenjeni plemićima. Štampanje knjiga i književnost. kojima je zabranj en boravak u unutrašnjosti zemlje i koje one pripremaju za vojničku karijeru. ali da plemići nastavljaju učenje u višim razredima. i to bogatih plemića. Niži razredi. Tako školska nastava ne daje opšte obrazovanje. Pa ipak. koje je Petar osnovao 1712 godine. „dirljive” ili „šaljive” pripovetke prevedene sa poljskog ili izvorne. mehanici. U Artileriskoj školi početni razredi sastavlje ni su od dece artileraca. činovnika u admiralitetu. inžinjeriji i vojnom građevinarstvu. kao što zn amo. ona je isključivo namenjena plemićima. treba prevoditi samo ono što se direktno odnosi na pre dmet. nemaju u sebi ničega što bi moglo da uznemiri Akademiju slavenogrčko-latinsku. Inžinjerskoj i Artileriskoj školi. — Ono što škola nije mogla da pruži. kasnije. Matem atičke škole. već samo najosnovniju spremu za niže kla se. namenjeni učeni cima iz narodnih slojeva. itd. fortifi kaciji. „ ci”. inkvizitorsku cenzuru. Kada je Akademija preseljena u Petrograd. građanskoj arhitekturi.” Ove knjige. Čitaju se životopisi svetaca. kojima je i bila namenjena. da stupe u inžinjersku školu. Isti preobražaj vrši se i u dvema drugim specijalnim školama. Pre nego što bi se prevodile naučne knjige. pa se čak i pobožni spisi izdati u Kijevu nemilosrdno p roganjaju.. i iz njih izilaze nastavnici ma tematičkih škola. i vojnička priprema. anatomiji. U oblasti knjige vidi se kako društvo i država dobivaju svetovno obeležje još n aglije nego u oblasti školske nastave. namenjena samo višem staležu. gde se Petar prilikom svoga prvog putovanja sprijateljio sa porodicom štampara Tesinga i gde je osnovao jednu rusku štampariju. i dalje rade u Moskvi. zacelo. Godine 1708 usvajaju se „nova amsterdamska slova”.” Petar budno motri da u ovim prevodima budu samo tačne činjenice.

stranci pokušavaju da otkriju neku potajnu nameru. ova knjiga je od neocenjive vrednosti. ne braniti uporno svoje mišl jenje. i ovu n epristojnu igru nastaviće on za vreme čitave svoje vladavine. džepno m maramicom. pisca onoga poznatog testamenta protivu stranaca. da ume da se služi nožem. mačevanju. on ima dosta razloga da smatra sveštenstvo za svoga protivnika. šeširom. pošto ga prava kultura nije dirnula. da se kreće. okruženog dvanaestoricom „kardinala” n aročito izabranih zbog njihovog opštepoznatog pijančenja i proždrljivosti. već i zato „da sluge i sluškinje ne razumeju ništa od onoga što se kaže”. da se ne češe po glavi za stolom. da sedi. Za dve godine prodato je 189 primeraka. a pokazao se kao njihov protivnik . njegova osećanja prema crkvi dat iraju još iz njegovoga detinjstva i slična su onima koja on ispoljava prema bojarima . prilagoditi se gledištima svoga sagovornika. Ma da on poznaje temeljno crkvene obrede. On čak sastavlja i podro bna pravila za ovu komedijašku ustanovu. Eto zašto on unosi u svoje 23 4 odnose sa Crkvom sve protivrečnosti i svu zbrku koje karakterišu prelazno doba ruske istorije i koje su nerazdvojne od njegove ličnosti. itd. jeda n ruski plemić iz XVIII veka treba najpre da nauči kako „da se pristojno ponaša za stolo m. da se ne čiste zubi vrhom noža. rukama. kao što se može već zapaziti da se to jasno is poljava u poslednjim godinama Petrove vladavine. među kojima je i sâm Petar . strjelec-ima. Razume se. zajedno sa promenom nošnje. Istina. Crkvena reforma. car prola zi ulicama „da slavi Hrista”. voli ih i rado se pridružuje crkvenim ho rovima. a kojoj je on želeo dati obeležje jednog političkog čina. od u crkvenoj vlasti vidi jednu neprijateljsku snagu koju treba slomit i po svaku cenu. a takođe da bi mogao razlikovati jedan „čovek plemićskog porekla od glupaka”. kojoj na čelo stavlja „kneza-papu” ili „veom a komičnog patrijarha Moskve.” Ono potom daje složenija pravila o idealn o uglađenom čoveku: ne otkrivati drugima cilj kome se teži. Ali ne treba Petru pripisivati takve namere. nogama. i čitav im „konklavom” episkopa. On dobro poznaje shvatanja crkvenih velikodostojnika koji okružuju nj egovu majku i koji su protivni svemu što potseća na moderna shvatanja. on pokušava. ali. arhimandrita i drugih crkvenih ličnosti. on je od evropskoga duha pozajmio samo površna obeležja jednoga slobodnog mislioca. no . ustima.dela Ogledalo učtivosti za mladež ili pouke o lepom ponašanju. koja je bila isto toliko grubo pros tačka koliko i skrnavna. da pozdravlja. On je bio vaspitan prema davnašnjim običajima.” Ogledalo daje pouke o svemu tome. — Petrovo držanje prema Crkvi je dosta neobično i u njemu se ispoljav aju isto toliko njegove prirodne sklonosti koliko i posledice njegovoga vaspitan ja. To dolazi otuda što ova knjig a uči mladog plemića „da ne liči na prostaka” i da se približi što je moguće više idealu „dvo eka”. igri. Po smrti patr ijarha Joakima. a naročito u znanju stranih jezika. da ne smeta svojim susedima svo jim nosom. Kukuja i cele Jauze”. Setimo se samo programa Glikove gimnazije: pastor nije bio mnogo istrčao ispred svoga doba. da se ne brišu usta rukom. a 1767 godine štampano je peto izdanje. d a se viša klasa izdvoji od ostalog društva. da se ne pr evlači šakama po stolu. Ova „pl emićska znanja” uskoro će se prilagoditi u Rusiji i pomoći će. da ne treba čačkati nos prstom. Ono takođe uči „da ne treba pljuvat i pred drugima. naviknut da se ne pokorava nijednoj di sciplini. I on lično učestvuje u toj litiji. i da nosi na glavi jednu mitru ukrašenu nepristojnim likom Bahusa. U ovim neverovatnim lakrdijama i orgijama koje ih zbunjuju. želju da se oslabi ugled Crkve izlažući je potsmehu. tanjirom. tražeći hranu i novac od domaćina koji bi mu otvorili vrata. koje treba govoriti ne samo radi vežba nja. ipak on organizuje odmah po svome prvom povratku iz inostranstva onu čuven u litiju u kojoj je primorao svoga starog učitelja Zotova da igra ulogu „veoma komično g i veoma pijanog patrijarha”. odlikovati se u jahanju. Svakoga Božića praćen gomilom od 70 do 200 ličnosti. kao protođakon. Uostalom. da se ne žvaće poput svinja. da se ne ližu prsti. Za jednu društvenu klasu koja treba da preuzme upravljanje zemljom i koju sam car silom privlači na dvor. viljuškom. da govori.

svi će sa osećati pre sa duhovnim p oglavarom nego sa svetovnim starešinom i usuđuju se da ustanu u odbranu prvoga. Ako se usvoji ovo gledište. svetovni ruski teolozi iz XIX veka. Kada je godine 1717 Sorbona iskoristila carevo bavljenje u Parizu da mu podnese jedan projekt o spajanju Cr kava. i da je njegovo duhovno podr učje druga jedna država. staju naprotiv na stranu Prokopoviča. jer je njoj tuđa i sama pomisao na „razvijanje dogmi”. i Petar ne zaboravlja da se protivu njega vojuje „u ime samoga Boga”.. Episkop rjazanjski Stevan upravljaće ubuduće poslovima koji se tiču šizme i jeresi. koji je bio skoro isto toliko nazadan kao i Joakim. ili na zvezde koje bi išle svojom putanjom ne primivši početni pot strek. Petar h oće da jednom za svagda svrši sa političkom moći Crkve. koji je „mnog o putovao i koji govori latinski. „Od ovoga tre nutka Stevan Javorski postavljen je za „egzarha. januara 1721 godin e. Dogme su dovoljno proširi vali vaseljenski sabori.” Jamačno da se Teofan seća teorije patrijarha Nikona.” Prilikom stvaranja kolegijuma.) ne zavisi od dogmi. da postavi svoga kandidata. bolja od one prve.bez uspeha. jer narod ne ume da razlikuje duhovnu vlast od samodržne vlasti.4 Ne samo da ovakvo shvatanje uklanja kanonski problem. crkveni pravilnik što ga je sastav io Teofan Prokopovič proklamuje to na jasan način: „Otadžbina” — izjavljuje on u izlaganju p obuda za stvaranje Svetoga Sinoda — „nema da se boji od jednoga korporativno g skupa onih nemira i pobuna koje izaziva uprava jednoga jedinog duhovnog st arešine. To su granice koje nas u ovome poslu sprečavaju da radimo ili da govorimo. italijanski i francuski”. veoma učenog episkopa Marcela. O n jegovoj reformi mišljenja su podeljena u ruskoj Crkvi. on ne uviđa da se on meša u jednu oblas t koja ne spada u njegovu nadležnost i da samim tim on povređuje crkvene kanone. da se njegovi n eprijatelji „hvališu kako oni ne kaljaju svoje ruke. iskorišćuje tu priliku da indirektno ukori Petra odgova rajući teolozima sa Sorbone: „Čak i kada bismo mi hteli da otklonimo to zlo (odvajanje Crkava). lask ajući sebi da vojuju za samoga Boga. čuvara i starešinu presvetoga patrija ršiskog prestola. on smatra da je takav starešina drugi v ladar. sl avenofili Homjakov i Samarin. već d a čuva nagomilano blago. Prema tome. koji se u ovom pitanju ne slaže sa Teofanom Prokopovičem i naginje ka kato ličkom tumačenju toga problema. Izvesno je da je on naklonjen protestantskim težnjama i da stvaranje Svetoga Sinod a. menjajući crkvenu administraciju.. da oni dižu svoje poglede manje ka samodržcu nego ka vrhovnom pastiru. kod kojih organizacija Crkve pretstavlja gla vni problem. — Episkopi koji rešavaju bez patrijarha liče na udove koji bi hteli d a se kreću bez glave. ipak oni tvrde da se ovo pitanje ne postavlja za pravoslavnu Crkvu. mi bismo u tome bili sprečeni apostolskim kanonom koji zabranj uje episkopu da preduzima ma šta bez odobrenja svoga starešine. Prostosrdačni ljudi su toliko zavedeni o vim mišljenjem.” O dnosno same osnove ovoga pitanja. pa čak možda i veći od njega. Ali. odaje takv e težnje. Pet ar je već dovoljno moćan da nametne svoju volju: „Prikazi i razrjadi (nadleštva) patrija ršiski” — odlučuje on 16/27 decembra 1700 godine — „prestaju da postoje. naročito u ovako v ažnom poslu. prema narodnostima. itd. — njena unutrašnja ad inistracša ne može da pretstavlja kanonski problem. cilj pravoslavne Crkve nije da umnožava. koje je kao i stvaranje kolegijuma posledica uticaja Henrika Fika. Iako priznaj u da je pitanje o tome ko je nadležan da razvija dogme isto toliko važno za katolike kao i za protestante. već je to samo jedno pitanje pr aktičnosti i korisnosti. čija će pravila napisati Teofan Prokopovič. Kada izbije kakav razdor između tih dveju vlasti. čak i kada . jednak u moći samodržcu. Nije onda čudno što jedno tako tašto mišljenje potstr ekava na akciju i samog pastira. nego ih posvećuju. Stevan 23 5 Javorski. već ono rešava delimično i polit ički problem koji je Petra nagnao da tako radi i koji je jasno postavljen. narodna crkvena organizacija (autokefalna. zasenut ug ledom i poštovanjem koje uživa vrhovni pastir. Pošto ova Crkva „nema razvitka” — kako kaže mitropolit Serafim u sv ome odgovoru biskupu Palmeru. čuvar patrijarhiskog prestola. Petar ustanovljava jedan „crkveni ko legijum” ili Sveti Sinod. onda se ona može cepkati u besk raj. autonomna. Po smrti patrijarha Ad rijana (u oktobru 1700). — „niti sistema” — kako kaže Samarin. koji je u svojoj borbi sa carem Aleksejem tvrdio da je „duhovno iznad svetovnog”.

— Žen e vojnika kažu: „Zar je to vladar? On je upropastio seljake i domove. noću. — Kaluđer kaže: „Vladar je povešao strjelece kao što se veša slanina. Kad je dobro raspoložen. Ovaj ag ent. Kad bi ga neko ubio.” Čak se i prosjak pridružuje ovome horu nezadovoljnika: „Nemci su g a opčinili. NEZADOVOLJSTVO ZEMLJE I CAREVIĆA Opšte nezadovoljstvo. što se nikad nije videlo u vreme naših oceva i naših predaka. Niko nema više mira”. učinio našu decu siročićima. on besni i mahnita. ali.” — I svi u horu ponavljaju : „To je proždrljivi džin. Nemamo više vladar a”. i primorava nas da plačemo do kraja života. koji ima odvažnosti” ima dužnost da strogo motri da se Crkva ne meša u državne poslove. to bi bio kraj kuluku. Njemu niko ne može umaći. 23 6 idu do prolivanja krvi. nego obuzima čitavo rusko društvo. To protivljenje ima korena čak u Niko novoj reformi. ali on ne uspeva da ih uništi. koji treba da je „dobar oficir. Sad se okomio i na samoga Boga.” — Svešten „Bog zna šta se sve događa u našoj zemlji! Naša Ukrajina upropašćena je porezima. go i se samo o rubljama.” Da bi konačno potčinio Crkvu državi. Otsada pitanje ponovnog uspostavljanja patrijarhata neće više biti pitanje uspostavljanja premoći Crkve nad d ržavom. car postavlja pri Svetom S inodu jednoga svog agenta. kao što je učinio i u Senatu i drugim ustanovama. Čudim se e dosad nije našao niko da ga ukloni. Svi su prop ali na splavovima (pri građenju pristaništa). na koje se oslanjao razočarani narod. ipak će naposletku izgubiti glavu. ali svaka nova žrtva koju on nameće stanovništvu. Poslednji strje lec-i podneće svoj račun”. onda sve ide dobro. a sad će ih i us — Drugi jedan kaluđer odgovara: „Ta slanina moraće da se plati kad-tad.” Ako su se svi društveni slojevi osećali podjarmljeni. Srbija. On lično odlazi redovno na svoju dužnost: a niko da ga ubije. a sada se okomio i na sveštenike. Nekoliko navoda iz njegovog spisa pok azaće kako su razne društvene sredine odgovorile na Petrovu reformu. Zato se nezadovoljstvo usredsređuje naročito u nižim društvenim re . Do njegove smr ti oni se drže povučeno. i narodu bi lakn ulo. — Sebar kaže: „Ako poživi dugo. Za Petrove vladavine ono dobiva sve veći obim i uzima na sebe nacionalno i socialno obeležje. kao što s mo videli. to su neshv tljivi nameti. on je proždrao narod. košnice. oduzeo na m muževe. oteraće nas na onaj svet.” — Seljak kaže: „Otkako nam ga je Bog poslao. Život je težak. u drugim trenucima. počinju da se oporezuju banje. bio povlašćen. Ništa mu ne vredi što galopira kroz Moskvu. omoguća va caru da savlada svoje protivnike. koje je dobilo vid cezaropapi zma. sam. — Već pri svojim prvim pokušajima da preobrazi narodnu nošnju Petar nailazi na žestoko protivljenje narodnih masa. napast. To nezadovoljstvo ne postoji više samo u jedn oj društvenoj klasi. ipak je jedan od njih. On putuje u svako doba. već pitanje oslobođenja Crkve državnog tutorstva. te se dakle javlja u verskom obliku. za njih je pril ika da ispolje svoje nezadovoljstvo. u ministra za duhovne poslove. koji je neka vrsta ministarstva policije. Rumunija i Bugarska. kuće. jer skida zvona sa crkava. Jedino stroga kazna izrečena nad strjelec-ima. Pod nazivom „generalnog prokuratora Svetoga Sinoda” on se postepeno preobražava u pravog šef a crkvene administracije. Pomoću arhiva Preobraženskog prika za. a ovamo uzima naše sluge i naše seljake za vojnike. polurubljama i davanju komore. istoričar Solovjev uspeo je da stvor i jednu upečatljivu sliku opšteg neraspoloženja. Zar nema smrti za toga ludaka! On samo ubija valjane ljude. i to 23 7 po pustim putevima. nema više srećnih dana. 5. Bojarev sin kaže: „Zar je to car? On nas primorava da vršimo vojnu službu. Zar je to vladar? To je neprijatelj.4 Primeru koji je Rusija dala o ovoj nezavisnosti još u XVI veku sledovaće kasnije G rčka.

Što se tiče ostalih pobunjenika. Ustanak je bio brižljivo pripremljen.” Ova proklamacija nije imala mnogo odjeka. stanovništvo sa Dona i Jaika pridružiće nam se. stara vera moći će da se uspostavi”. koji je zauzeo Čerkask. Ataman Bulavin napada odred Dolgorukova i uništava ga. lišili su nas nezak onito naših pomoći u žitu . pre svega kod poreskih obveznika. ili još: „Ako vi počnete s jednog kraja. i zato što nam se zabranjuje da ulazimo u crkve odeveni u star inska ruska odela. Car se tuče sa Šveđanima. već i da „žive slobodnim i burnim životom u stepi. pokušano je da se istakne jedan lažni pretendent. To su pre svega povodi koji su veoma uticajni u prvim godinama XVIII v eka: „Mi dižemo ustanak u Astrahanu u ime vere hrišćanske. Anciferova. ali opet bezuspešno. (Usled ovih zloupotreba). a posle njihovog uništenja kod kozaka i inorodaca. iz Novgoroda po imenu Nosov učest vovao je tu.dovima. i mi smo im oduzeli njihove mnogobožačke bogove. pored jednog moskovskog trgovca. zato se između ovih dve ju grupa uspostavljaju neposredne veze. izbija pobuna na najudaljenijoj granici na jugoistoku.. i da se oni oblače prema svojim davnašnjim običajima”. pukovnik knez Dolgorukov poslan je godine 1707 na Don. i što nas progone . Kozaci su smatrali ovo odašiljanje ruskih trupa kao nasrtaj na njihove stare slobode. dok Petar „voli bojare”.000 ljudi. niko neće moći da nam se suprotstavi. Kozaci kažu strjelecima: „U vreme Stenjke Razina vi ste nas sprečavali u našem radu. i skupština pretstavnika velikog broja ovih varoši sastala se u cilju da započne ovu pobunu. Jedino su se gradov i Krasni Jar i Černji Jar pridružili Astrahanju. Pobune. da dobro piju i dobro jed u. Posle mnogih hapšenja izvršene su krvave kazne na licu mesta i u Moskvi. Jedan deo stanovnika Astrah anja su se pokajali i molili za oproštaj. pod izgovorom „da oni nisu dobili ukaz koji se odnosi na brade i o delo. duvana —. Jedan strjelec iz Moskve izjavio je kozacima: „Mi ćemo pobuniti ljude u Astrahanju. Oni koji upravljaju nama klanjaju se pred idolima. za koga se misli da je još živ i koji „voli narod”. okružena sa svih strana inorod nim plemenima. To je bio znak za opšti ustanak. od deset kopejaka po sežnju (2. Uskoro potom i Donska oblast diže ustanak. i ustanici izjavljuju „da tako veliki posao nije započet olako”. pobunjenici šalju poruke kubanjskim kozacima i sultanu. jedan trgovac. Proglas što ga pobunjenici iz Astrahanja upućuju kozacima navodi uzrok e pobune. zatim kod strjeleca. ne računajući ruske izbeglice. mi ćemo se pobrinuti za ona j drugi. ceni svoje trupe na 100. Veliki broj begunaca iz Rusije okupio s e bio u gornjem toku Dona. i što nam seku kaftane. sad nema više nikoga da nam smeta”.. Jedan deo trupa koje su bile poslane protiv Bulavina prešle su na stranu neprijatelja.” Ali ima i skorašnjijih i stvarnijih pobuda: „Razrezali su nam namet od jedne ru blje na banje. jedan lažni Ivan (b rat Petrov). Središte ove pobune je varoš Astrahanj. Sredinom godine 1705. a 23 8 druge smo uhapsili. i smišljeno je da se car uhapsi na Donu i da se pre da sultanu u isto vreme kad i tvrđava Azov. Mržnja stare bojarske aristokratije ima sasvim dru go obeležje. Caricin se uzdržao. njih su top ovi Šeremetjeva brzo urazumili. koja je jamačno izabrana namerno baš zbog svo je udaljenosti.” Misao o ustaničkom pokretu odavno im se vrti po glavi. po gradovima nema garnizona. u ob lasti reke Dona. zbog ne mačkog odela. Ugliča i Simbirska.. Nemir i se šire i izvan prave Donske oblasti. Drugi atamani p okušavaju da nastave njegovo delo. Donski kozaci su se takođe uzdržali. Jedna naročita organizacija pretstavljala je razne r uske varoši. a oni koji su ostali žele isto što i mi i veoma se raduju što ste došli. Pošto je Petar naredio da se oni popišu. Još 1701 godine. Bulavin. i Bulavin doživl juje poraz. — Raspoloženje kod kozaka je slično kao i kod strjeleca. U julu 1708 godine on se ubija usred pobeđenih kozaka. i posadskih iz Nižn jeg Novgoroda. oni su potučeni u krvavoj borb . U svojim proklamacijama on poziva dobrovoljce ne samo d a „brane veru”. mi smo ubili izvesne starešine ( vojvodu Rževskog)..133 m) na podrume.” Nasilja pobunjenika izazivaju naposletku negodovnje stanovništva. da se vrate svak i u svoje zavičajno mesto i da se poruše varošice zvane „uzvodne” koje su ponikle u toj ob lasti. staroverac. i zbog posečenih brada.

000 ljudi je posečeno. Nezadovoljstvo plemstva i carevića. a njihovim atamanima otsečena glava na Crvenom Trgu u Moskvi. Njih vređa carev privatni život. princezom Šarlotom od Volfenbitela. spas ava život careviću. oni odbijaju da priznadu njegov drug i brak sa livonskom zarobljenicom Katarinom i ne skrivaju svoje gnušanje na neotes ane careve ljubimce. Petar to zna. koji je promenio mišljenje. koji i ne sluti da će se proročanstvo iz pesme ostvariti posle trinaest g odina. docnije sam se d ružio sa sveštenicima i kaluđerima”. ali. a da Menjšikov.. carevića Alekseja. odgovara Francuzima „da je ta pesma nedostojna naravi ne samo jednoga vlada ra.. koji će se kasnije žaliti da je t aj ljubimac carev namerno usadio u njega sklonost ka besposličenju i pijanstvu. Nikakva opasnost ne preti više Petru od kozaka. i on često put a pokušava da suzbija naklonosti svoga sina hoteći da mu nametne sebe za primer. baron Hijsen) i pomišljao nekoliko puta d a ga pošalje u inostranstvo. već naprotiv voli da čita pobožne kn jige i da razgovara o verskim stvarima. Ali njegovo neprestano o tsustvovanje sprečavalo ga je da lično nadgleda vaspitavanje svoga sina. jeste vođ jedne grupe reakcionarnih svešt enika. te se mladi carević nadahnjuje idejama svojih rođaka po majci i Petrovih sestara. računaju se m eđu najobrazovanije ljude svoga doba. kao knezovi Dmitrij Golicin i Kurakin. one stare moskovske a ristokratije koju su bacili u zasenak novi Petrovi ljubimci. prezire more i rat. mi slim da ona ima u sebi dobrote i da ovde ne bih našao bolju ženu. Bar on Hijsen priča da je godine 1704 car pred njim zapretio Alekseju: „Ako vetar raznese moje savete i ako se ti protiviš da me slušaš” — kaže mu on — „ja ću te se odre iću se Bogu da te kazni i u ovom i u budućem životu”. Sve je ovo sasvim netačno: Menjšikov tuče i zlostavlja carevića. koji su pušteni niz Don. a Matvjejev. Nekoji od njih. 7 do 8. i pored toga što je izjavio da je izvršio naređenje. koja je bila uzrok sukoba odvojena je od Donske oblasti i otvorena za useljavanje Velikorus a. već i jednoga čoveka iz naroda. Svi nezadovoljnici nisu uporne pristalice starih predrasuda i veko vnih zabluda. Način živ ta carevića pokazuje koliko se njegove sklonosti razlikuju od sklonosti cara refor matora: on ne voli da putuje. i kada mu je Aleksej jednoga dana priznao da je poželeo smrt svome ocu. Njegov ispovednik.i kod Panšina (27 avgusta/7 septembra 1708 godine). jer je narod potlačen”. Kažnjavanje pobunjenika je svire po: kozaci su vešani na splavovima.” I ne pitajući svoga sina. on ga je 3701— 1702 godine okružio strancima (Nojgebauer. Jakov Ignjatjev. „Od svoga detinjstva'' — izjaviće on prilikom saslušavanja po nj egovoj krivici — „ja sam živeo u društvu svoje majke i njenih službenica. oktobra 1711 godine. Kozaci su izgubili igru. da bi se zastrašilo stano vništvo. kao što je Menjšikov. oni posmatraju plebejsku okolinu carevu i neuredan život tih skorojevića sa prezira njem i gađenjem. Godine 1705 Matvjejev piše iz Pariza da se tamo peva jedna pesma o Ivanu Groznom u koju se upliće i Petrovo ime: u toj pesmi se pripoveda kako je car naredio Menjšikovu da ubije carevića zato što je razgn evio svog oca. potisnuti u pozadinu od Petrovih štićenika. što ga približuje nezadovoljnom sveštenstvu. — Osim narodnog nezadovoljstva postojalo je još jedno. Petar ga je oženio. sa svoje strane. čas u Beč ili Pariz. Ovo nezadovoljstvo uzima većinom oblik jedne ozbiljne kritike Petr ove politike. uzvodna oblast. Ign jatjev se ne usteže da odgovori: „Mi mu svi želimo isto to. a to je nezadovoljstvo i otpor višeg staleža. nezadovoljna aris tokratija polaže sve svoje nade u naslednika. kome oni moraju da se klanjaju i da ga pr opuštaju 23 9 ispred sebe. sko rojevići i tuđinci. Verenic a je rekla za svoga budućeg supruga „da on izgleda ravnodušan prema svim ženama”. čijim posredovanj em on održava vezu sa svojom zatočenom majkom. Petar je želeo da svome sinu pruži zapadnjačko vaspitanje.” Ali ubrzo se odnosi među mladim supružnicima kvare: Aleksej voli da pije sa svojim prijateljima. čas u Drezdu.. Po smrti cara Ivana i zatočavanja carice Evdoksije. na veliku radost njegovoga oca. koji su svi b ili protivnici reforme. Aleksej je pisao svome ispovedniku: „Pokoravam se volji svoga oca . Z bog toga se njegova okolina nada da će se posle njegovoga stupanja na presto utišati politička uzrujanost i da će nastati jedno mirnije doba. i protivu njegove volje. a njeg .

Eufrozina je otkrila njegov politički plan: „Kad bi postao car. Za vreme istrage koja je vođena protivu njega.ova žena odbija da razgovara sa pijanim čovekom. samo neka narod bude uz mene. takve ideje su često izražavane u „prijateljskim i poverljivim razgovorima” što su ih vodili obrazova ni prestavnici ruskoga plemstva. narod bi učinio sv e da se odbrani.” Sv ojim prijateljima i Eufrozini on često puta kaže: „Petrograd neće dugo ostati u našim ruka ma. jer bi se ostale p omorske sile odmah umešale da je brane. i prijatelji moga oca biće nabijeni na koplja”. pošto se celokupna ruska trgovina obavlja posredstvom tuđinskih brodova. I raniji vladaoci o svajali su zemlje. Eufrozinom. kao što je činio u Doba Nemira. Ev o te kritike u glavnim crtama. On ne bi nikome objavljivao rat i zadovoljio bi se nekadašnj om državnom teritorijom.” Otkuda njemu ovakve ideje? Ako bi se verovalo Vokerod u. bez ikakve koristi po Rusiju. u ra spre i sukobe sa stranim državama. Trgovačka mornarica takođe ne pruža n i najmanje koristi. Pre svega nezadovoljnici kritikuju spoljnu politiku. ali one za n as znače najsmišljeniju kritiku koju su savremenici dali o Petrovom državničkom radu. jer 24 1 jedina zemlja koja bi mogla da pokuša napad s mora jeste Švedska. ako bi se tako što dogodilo. Naša zemlja je toliko vel ika. Prema tome. njen je muž već sklopio vezu sa jednom mladom seba rkom svoga domaćeg učitelja. a prusku brane dune. Ali i najsvirepiji protivnik koji b i opustošio našu zemlju ne bi učinio ni polovinu onoga zla što nam ga prouzr okuje izdržavanje jedne stalne vojske. Petrova osvajanja. On se više ne bi starao o floti i njenom održavanju i zadržao bi samo trupe po trebne za odbranu. Ali. Razume se. Jedan iskrcani odred doživeo bi neminovno da mu saobraćajne vez e budu presečene čim bi se zaledilo pribrežno more. Ovi razgov ori možda nisu imali onu veoma logičnu formu koju im pripisuje Vokerod. Nama ostaje samo čast d a prolivamo svoju krv za odbranu jednoga tuđinskog naroda. da je nepotrebno proširivati je. koje je bilo nezadovoljno reformama.” On je uostalom ubeđen da će nje gov otac. naprotiv. on odgovara: „Šta me se tiče. Isto tako je nekorisno izdržavati mo rnaricu u cilju napadačkog rata. prava narodna politika sastojal a bi se u tome da se ne mešamo u tuđe poslove i da ne napadamo nikoga. Ni ko nas ne napada. Nekadašnja osvajanja bila su istinska dobit iz ko je su država i njeni službenici izvlačili razne koristi. Nikakva mornarica nije nam potrebna za odbranu obala. Aleksej više ne krije da „ne samo vojni i drugi poslovi njegovoga oca. i da je zbog toga on uvek želeo da otide nekud. dok su Petrova osvajanja samo izvor briga i troškova. on bi stanovao u Moskvi. Ne samo da plemstvo iz njih ne vuče nikakvu korist. uskoro umreti: „On će živeti još najviše dve godine”. Bilo bi dakle bolje ostaviti sume upotrebljene na izdržava . Kada ga obaveštavaju da će takve reči neko da ponovi i da njegovi prijatelji naposletku neće smeti više da se druže s njim. bilo bi isto tako besciljno napasti je. Što se tiče Danske. već i sama 24 0 njegova ličnost njemu su odvratni. Bolje bi bilo da su ostavljeni kraj svojih plugova oni milioni ljudi što su žrtvovani ratu sa Švedskom i g rađenju Petrograda. kaže on. geografski položaj Rusije je takav. oni su prisajedinjavali samo oblasti potrebne državi ili o pasne zbog razbojničkih najezda. ne povećavaju n imalo našu bezbednost i mogu samo da nas uvuku. Za odbranbene ciljeve sasvim je dovoljna naša nekadašnja vojna organizacija. Međutim. da ona nema da se boji nimalo neke najezde. koji ima padavicu. Kada je u oktobru 1715 godine Šarlota umrla. Uostalom. već šta više Livonci „igraju na našim glavama” i uživaju veće povlastice nego mi. Još je besmislenije od Rusije da pokušava da igra ulogu nekakve pomorske sile. čije je svedočenje objavljeno na dvanaest godina posle Petrove smrti. Nedostatak mišica svirepo se oseća po selima. jer švedsku obalu brane stene. a ona će uvek radije vršiti napad s kopna. Petrograd bi bio samo jedna ob ična varoš. Bilo bi dovoljno da se ona samo gušće naseli. pošto je rodila sina Petra.

izuzev Petrograda. kada nezadovoljnici govore o svojim staleškim interesima. one su otprilike na istom ostojanju i od Moskve i od Petrogra da. mogli bi se lakše nadgledati u tako velikom centru kao što je Mosk va. Njemu je potrebno u izobilju hrane i pića ruskoga porekla. Isto tako pada u oči i korisnost od centralnog položaja Moskve . i to ne za vreme rat a. Što se tiče ost alih stranih sila. ovaj način gazdovanja bio je veoma nepodesan za preskup način života u prestonici i po vojničkim logorima. Treba priznati da su ove kritike Petrovih savremenika mnogo ubedljivije nego sve ono što su protivu reforme mogli kasnije reći branioci drevnih ruskih običaja. već upotrebljava sve to u svome domaćinstvu. Sudstvo. da čak i kada dobijemo penziju usled bolesti ili st arosti. On je svima i svakome nudio ruske vojnike. na primer . Za v lade njegovih direktnih poslednika. Moskva je bliža P oljskoj i Turskoj. Trgovina nema nikakve koristi od toga što je carski dvor u Pet rogradu. što nas udaljuje od naših domova i naših porodica. već za čitav niz godina. Mi smo primorani da ostavimo svoja imanja u ruke nepoštenih nadzornika. međutim. Najzad. Nas toliko pljačkaju. glomazne sirovine koje su glavni predmet izvoza zahtevaju da prevozni troškovi budu što manji. a nas primoravaju da lično vršimo vojnu službu. pošto su cene u Petrogradu upravo skočile posle dolaska dvora. prevozni troškovi teško pritiskuju trgovinu. Nasuprot tome. njihov ton posta je plahovitiji: „Zbog lične ambicije cara. tovarna kola ne mogu dalje. kao i nezgode i opasnosti što ih pruža položaj Petrograda. pošto u ruskoj ekonomiji gotov novac igra manje važnu ulogu ne go dohotci u naturi.nje mornarice u džepovima poreskih obveznika. mi nikad ne uspevamo da uspostavimo red u našim poslovima. koji je odveć blizu granice . Opis domaćeg gazdinstva ruskih zemljoposednika. jer potrošnja dvora pretstavlja sasvim malu cifru godišnjeg trgovačkog bilans a. tako da dvor lišava trgov inu one dobiti koju bi joj mogao pružiti geografski položaj nove prestonice. finansije i čitava državna administracija. savremena Rusija izgubila oblasti na Baltičkom Moru koje je Petar osvojio. a seljaci ih ostavljaju i beže. i tek će se po dolasku Katarine II na presto pojaviti prava ruska nacionalna politika. Petrove veze sa malim nemačkim dvorovima bile su mnogo prisnije nego što su to nalagali interesi Rusije. njegovih ministara. na koje treba paziti mnogo budnije nego na Švedsku. „Jedan ruski plemić” — piše Voker od — „ne teži da stekne skupoceno ruho i nameštaj. lako je uvideti sve što je bilo veštačko i nekorisno u ćutljivoj. i to po veoma visokim cenama. S druge strane. Premeštanje vladareve rezidencije u severnu prestonicu smatra se da je više od štete n ego od koristi. Ili je 24 2 pak on prinuđen da sve kupuje za gotov novac. a ova dva grada su podjednako udaljena od Rige. iako je tačno da je Švedska bliža Petrogradu nego Mosk vi. Sve to može on nabaviti u Moskvi skoro besplatn o ili po skromnu cenu. Podizanje te nove prestonice usred finskih baruština i inorodnog stanovništva mogl . a seno i zob za njegove konje obilato daje plemiću njegova zemlja koja se nalazi nedaleko od va roši. U pogledu spoljne politike. kao što je bilo nekada. ono što je u Petrovom radu bilo veštačko i neprirodno ukazalo se jasnije n ego dotada. i kada je Moskva ponovo postala prestonica. koja služi kao pristanište za sv e što ulazi u Rusiju. Kada je. Ali je okolin a Petrograda neplodna. što mu s tvara velike nezgode. Većina o d njih su razumne i tačne. i što je još gore. niti da se časti ukusnim ručkov ima i tuđinskim vinima. ipak to susedstvo nije bez velike opasnosti. te je plemić prinuđen da dovozi iz velike daljine potr ebne namirnice i stočnu hranu. rezultati ovih nepotrebnih postupaka osetili su se mnogo jače. seljak u se isisava krv. neskladnoj i često nesmišljenoj delatnosti koju je Petar razvio u svojoj spoljnoj polici i svom radu na vojnim poslovima.” Iz ist ih ovih razloga i zemljoposednici duboko mrze Petrograd. zatim mnogobrojna posluga i konji. Namirnice za sopstvenika i njegovu poslugu. koji su plen kor upcionaša i lopova. On ne prodaje ništa. jer je primoravao zemljopos ednika da otsustvuje dugo godina i unosio je nered u njegove poslove. međutim. Isto tako. veoma je tačan. jer i najmanja taktička pogrešk a može predati prestonicu u ruke Šveđanima. Njegovi konji padaju od umora na putu.

razume se. dodaje on. čija smo rasmatranja naveli. i on daje svome ocu jedan o dgovor savršeno logičan. jedne tako siromašne i zaostale zemlje kakva je bila Rusij a. dodaje: „Hvala Bogu. Milioni duša priz ivaju u pomoć nebesku silu protivu cara. njegovi odnosi sa sinom mo rali su neizbežno da se završe tragično. kome njegovo pri sustvo nije moglo da bude prijatno. sve je bilo uzalud . ali nepredviđen. jer je ono obznanjivalo jednu dalek u budućnost. pošto je opisao zavere i atentate koji su skovani protivu cara. On namerava da sačeka Petrovu smrt. k oji nadvišuje Napulj. Bolje je da ono padne u deo jednom dostojnom tuđinu nego rđavom rođaku. ili ćeš postati kaluđer. imali su pred. služi se Eufrozinom. poziva svog sina da dođe k njemu. nemoj hitati. pa da se vrati u Rusiju kao namesnik svome mlađem bratu.Elmo. Veber. Inače. pa prema tome moram umreti. bila je prerana i premašala je mogućnosti i sredstva. da će pričekati još neko vreme. nego da postaneš kaluđer. Koliko sam te puta k orio. Onaj kome ću ostaviti u nasleđe ono što sam ja zasadio jeste jedan lenji rob koji je zakopao svoj talenat. Videćemo i druge posledice. Savr emenici nisu mogli da shvate njegovo delo. jer bez toga moj duh ne bi mogao da se uspokoji. Sveopšta mržnja koja tinja očekuje samo da duhn . pa verujući čvrsto da je sigurnije ako ga ima kraj sebe. i ne samo korio nego i tukao. Petar je naslutio put na koji je sudbina uputila Rusiju. on odlazi u inostrans tvo. zbog toga njihove kritike sadrže mnogo istine. iak o je on u mnogo čemu bio preteča svoga stoleća. on šalje Alekseju jedan pisani ultimatum: „Ja sam čovek. ništa nije pomoglo. — Petru su. Golicin negodovanje bilo isto toliko prirodno koliko i neizbežno. Aleksej se tada odlučuje da beži i sklanja se kod austriskog cara Karla VI . — „ili ćeš izme svoju narav. Aleksej. Ali će o vaj otpor biti samo privremen i neće moći da spreči Rusiju da se drži istoriske brazde k oju je Petar umeo tako duboko i tako snažno da zaore u još neobrađenom tlu svoje otadžbi ne. Ja ću pričekati još pola godine. Pre nego što je otputovao u inostranstvo. koji je dobio ime Petar. Od tog tre nutka car se nosi mišlju da izmeni zakon o nasleđivanju prestola. kao što se otseca araženi deo tela. dopušta mu da se sakrije u zamku Sant. s kojim je u srodstvu preko svoje žene. Petar se sastao sa svojim sin om i obasuo ga savetima: „Razmisli.” Sutradan je Katarina rodila sina. u kojoj bi živa spoljna politika. Poznate su nam posledice ovih kritika: uprošćavanje odveć složenog i preskupo g upravnog sistema što ga je Petar bio ustanovio. Ali Petar ne pridaje veru njegovom odricanju: „Na tebe će uplivisati du gačke brade. Njegovi savremenici. odgovara jući mu — takođe pismeno — da se izričito odriče prestola. koje u ovom trenutku ne uživaju velike povlastice” — piše mu on. koji ne može mnogo da uspokoji cara: „Tražim da se zakaluđerim”. očima samo svoje neposredne potrebe. živa spoljna trgovina i narodna mornarica bile neophodan uslov ruske narodne nezavisnosti. čiji su špijuni pronašli begunca.” On mu obećava. sad i am brata”. Austriski car. i koliko već ima godina kako s tobom ne govori m! Ali ti ništa nije koristilo. „Inače. napominje: „U ovo j carevini sve će se jednoga dana završiti jednom užasnom katastrofom. Na sam dan Šarlotinog pogreba. i zato je od strane čove ka kakav je bio knez D. da mu ostavio vremena da se iskreno pokaje. koj i ga potsećaju „da se kamilavka ne može prikovati za glavu”. Petar. Zbog njegove plahovite naravi. poznati uzroci nezadovol jstva.” Uvek zabrinut. bolje je da pođeš pravim putem.. On zna da njegov životni zadatak ugrožavaju i njegov rođeni sin i nezadovoljnic i okupljeni oko ovoga. koja j e pošla s njim. Sve kritike koje smo naveli svode se na jednu: reforma koju je izvršio Petar.o je izgledati kao ćudljivi prohtev jednoga despota koji se bio odlučio da prkosi za konima istorije i prirode. događaji koji su se odigrali za dva naredna stoleća opravdeli su ono što je u njoj bilo bitno. da bi ga privoleo da se vrati u Rusiju: on mu nagoveštava da će moći da se oženi Eufrozinom koju voli i da će moći posle toga da živi časnim i mirnim životom „na sel Izaslanici stranih država prikazuju u svojim izveštajima koliko je za Petra opasno da ostavi svog naslednika u životu i u slobodi. predočavam ti da ću te isključiti iz nasleđa. postupaću s tobom kao sa zločincem!” Aleksej pita za savet svoje prijatelje.. 24 3 Kažnjavanje Alekseja i smrt Petrova. a to će reći ciljeve koje je Rusija njihovoga doba bila sposobna da sebi postavi i da ih dostigne. M. Međutim. izaslanik Hanover a.

” Eufrozina otkriva carevićeve namere ko je smo već naveli. Odmah po svo m povratku u Moskvu. očekuje se samo da se javi neki vođ.e vetar pa da se rasplamti. Ali šest mese ci kasnije njemu dolazi do ušiju šaputanje kako carica održava nedopuštene odnose sa lepim Monsom. Ukazom od 5/16 februara 1722. cara (austriskog) i tuđinskih trup a. 22 i 24 juna/3 i 5 jula. i to za života svoga oca.” Istrazi je sledovao čitav niz pogubljenja. prizna o je Menjšikovu i Apraksinu da on savršeno dobro zna koliko se njih obojica ne slažu s a merama koje je on preduzeo i. sa ciljem da opustoši državu. Iako mu više ne preti neka p rava zavera. I pored toga što je Aleksej uklonjen sa sveta.” Zbog toga se Petar. Nije se moglo dokaza ti da postoji zavera. i 24 juna/5 jula sud ga osuđuje na smrt zato što je hteo „da se dočepa prestola pomoću pobunjenika. i njih nema ko da 24 5 zameni. carević je ispu stio dušu”. ali kao što piše Veber: „Sveštenstvo. priz naje sve što se od njega traži da prizna. i Petar lažno prestavlja strancima da je njegova smrt bila posledica nekak ve užasne bolesti. i svakome je poznato da testament ca rev neće biti izvršen posle njegove smrti. Episkop Dositej izjavljuje u toku istrage: „Ja sam jedini dopustio da b udem uhvaćen u ovoj parnici. čiju pohvalu Teofan Prokopovič objavljuje u delu koje nosi naslov: Osnovanost vladareve volje. a zatim i mučenju. ja bih se odazvao njihovom pozivu. Petar je postao kao neki anahronizam. 7/18 maja 1724 godine on priređuje krunisanje svoje žene Katarine. ali razgovori među prijateljima. činovnike koje je on lično postavio. o kojima smo govo rili. izvan ovoga režima i ovih činovnika. ne obeduju za istim stolom. I sami običaji su se iz menili. Ispitajte šta svi nose u srcu. njegova džinov . na nekoliko dana pred Petrovu smrt. Istoga dana. ali. isto kao i 1698 godine. i dalje je bio nespokojan. On već zna kolik o oni vrede. često se otkrivaju i ukazuju na nade koje nezadovoljnici gaje da će Petar usko ro umreti. 31 24 4 januara/11 februara 1718 godine. i tek 14/25 januara 1725 godine. Oko sebe vidi on jedan režim koji je on sâm stvorio. Događaj sa Monsom pokazuje Petru koliko je on usamljen. „u podne. krvi i novca. koji je potom optužen za nekakvu beznačajnu krivicu i pogubljen 28 novembra/9 d ecembra. Osim toga. vraća iz inostranstva kao neumoljiv osvetnik. On odlučuje da ga preda sudu sastavljenom od velikodostojnika i sveštenika i da ga zatoči u Petropavlovskoj tvrđavi. on vidi samo prazninu. i sam Aleksej priznaje svome ocu: „Da su me pobunjenici pozvali. Sva lica za koja se pretpostavljalo da su n jegovi saučesnici podvrgnuta su ispitivanju. ako se dogodi da on umre. sa svojom željom da sve ra di on lično i da održi svoju nezavisnost prema utvrđenom poretku. Pošaljite uhode u narod da slušaju šta se priča.” 26 juna/7 jula on je ponovo stavljen na muke u prisustvu cara i Menjšikova. Ali ja neću imenovati nikoga. car — čiji je sinčić Petar umro takođe (1719 ). Kada je pošao na put 1719 godine. Supruzi više ne opšte uzajamno.” Zaključci koje Petar izvlači jasni su: treba ukloniti carevića. stanuju odvojen o. vrgnut na muke. koja je u svome početku ličila na oduzetost. Aleksej. on sebi pripisuje pravo da po svojoj volji odredi sebi nasledni ka. on ipak oseća da je uhvaćen u jedan krug koji on više ne može da raskine kažn javajući ljude iz svoje okoline kojima je poklonio svoje poverenje. ali je sad odveć kasno. U dane 19/30 juna. upravnikom njegove lične kancelarije i bratom njegove nekadašnje drag ane. da su oni spremni da v rate Petrograd i osvojene pokrajine i da zanemare onu mornaricu koja ga je stala toliko napora. ča k i za tvoga života. proglašeno je da je Aleksej lišen svojih prava na p resto u korist njegovoga mlađeg brata. plemstvo i narod obožavaju carevića. sa svojim duboko ukorenjenim navikama koje potiču iz drugog jednog stoleća. pokušaće oni da se izmire. Ne može se večito rušiti da bi se sve ponovo podizalo.

pošto je već izgubio moć govora. Anu Petrovnu. Sudbina Petrove reforme veza na je za pitanje nasleđa prestola. Iako su izvesni položaji u državnoj upravi razdeljeni među socijalne grupe na jedan nov način. Dovršavajući preobražaj nekadašnje patrijarhalne monarhije Rjurika u adm inistrativnu monarhiju. Izdahnuo je 28 januara/8 februara. Pošto se ispovedio i pričestio. Umro je kao što je i živeo. pokušao da joj diktira. up otrebljena je prviput pred kovčegom preminuloga cara. koje je ostalo otvoreno i koje će biti rešeno silom . Nastupa novo doba. Godine 1722 njegovo zdravlje bilo je konačno porušeno. — Sa drugom četvrti XVIII veka otvara se nov period socijalne i storije Rusije. Zatim je pozvao svoju kćer. dao je znak da mu se donese harti ja i uspeo da napiše samo ove dve reči koje su se mogle razaznati: „Dajte sve”. osnovno načelo pod ele na staleže. koje teži da potčini državi socijalne grupe namećući im javne službe i . Ova društvena sila. i svi su računali da će on uskoro umreti . 27 januara/7 fe bruara 1725 godine.ska snaga poljuljana je usled njegove grozničave delatnosti.reforma Petra Velikog imala je odjeka na socijalnu organ izaciju. dosledan sam om sebi. nije se do poslednjeg trenutka mogao odlučiti da se koristi svojom „vladarskom voljom” da odredi sebi naslednika. i same osnove sastava tih grupa bile izmenjene. ali nije mogao da izgovori ni jednu reč. (Kraj prve knjige) 24 6 I X . a naročito usled burnih pirovanja kojima se odavao još od svoje mladosti. Njegova smrt nastupila je posle jednog žestokog nazeba što ga je dobio kada je spa savao jedan čamac koji je bio potonuo u reku. O D K A T A R I N E I D O K A T A R I N E I I Nova uloga plemstva. doba svemoći garde. koja tek što beše ponikla.

kandidaturu carevog unuka. vernoj životno j drugarici Petrovoj. zemlje i robove. I tako je Katarina proglašena za caricu Rusije uz dobovanje doboša garde. Prvi znaci ove evolucije. po naredbi Menjši kova stiže svečano da podupre Katarininu kandidaturu. Ako je ova treća grupa i ostala privremeno u zasenku. Ti znaci ispoljavaju se u obliku borbe između suparničkih grupa u samom plemstvu. javljaju se odmah po smrti Petra Velikog. no ona se. Porodične tradicije nagone ih da sebe smatraju za prirodne saradnike careve. koja je bila obasuta novcem. Tolstoj je uzeo reč. da pristalice Petra Aleksejeviča ocenjuju da je pametnije ćutati. mladoga Petra Aleksejeviča. koja će se završiti i dobiti zakonsku potvrd u za vladavine Katarine II. sa titulama ili bez njih. koje je on uzdigao na stepen velike vlastele. čije plemićske titule zavise. takvi su saradnici Petra Velikog. zahvaljujući njihovim ličnim v ezama sa vladarima. druge supruge Reformatorove. od vremena Petra Velikog od položaja u drž vnoj upravi ili čina u vojsci. Gardiski oficiri ispunjavaju d voranu gde se držala skupština i propraćuju Tolstojev govor tako ratobornim uzvicima i gestovima. Ali. imajući povlastice. Ako on tada. velika vlastela. koji je sebi pripisao pravo da po svojoj volji odredi sebi naslednika. nisu njegov a rasmatranja izazvala donošenje odluke. — Petar Veliki. oslanja sve više na pov lašćeno plemstvo. po smrti Petra Velikog. postavila je aristokratska partija davnašnjega porekla. sina carevića Alekseja. Ipak. teže da se dočepaju vlasti. one prve dve stu pile su u međusobnu borbu odmah po smrti Petra Velikog. po načinu života. od oficirske diplome ili zvanja osme klase u Tabeli rangova. drugu. ono igra g lavnu ulogu u mesnoj upravi. druge žene Petra Velikog. koji treba da učestvuju u visokoj upravi države. Ove plemićske grupe se veoma razlikuju međusobno po svome poreklu. ostalo je netaknuto i postalo je čak neumitnije nego ikad. u noći između 27 i 28 februara/10 i 11 mart a 1725 godine da bira novog cara. a nijedan organ nije zakonski vlastan da bira novog vladara. ostavio je sudbinu prestola nerešenu. no koji nije imao vremena da ga izabere. da bi nagradio njihovu darovitost i njihove sposobnosti. u socijalnom pogledu. i upinje se da dokaže da njoj. Garda. Ove dve kandidature maskiraju suparništvo ovih dveju plemićskih grupa koje. ljudi bez imena i imanja. Tu je pre svega staro plemstvo sastavljeno o d potomaka starih plemićskih porodica. kandidaturu Katari ne. On otpočinje pohvalu Katarine. iako član jedne veoma stare porodice. pošto je on bio glavni izvršilac vo lje Petra Velikog prilikom osuđivanja carevića Alekseja na smrt. Ko je nadležan da izabere jednoga od ova dva kandidata? Petar nije označi o svog naslednika. Kada su pretstavnici stare aristokratije predl ožili mladog Petra Aleksejeviča. po glavnim svojim interesima i težnjama. čiji su pretstavnic i kneževi Dolgoruki i Golicin. U političkom pogledu Rusija je i dalj e apsolutistička monarhija. Dve kandidature su postavljene: 24 7 prvu. okuplja se u dvoru. 1. KATARINA I (1725—1727) I PETAR II (1727—1730) Stupanje na presto Katarine I. utoliko jaram ropstva postaje teži. pripada sasvim opravdano nasleđe prestola.novčane obaveze prema državi. postavili su Menjšikov i najbliži saradnici cara-reforma tora. kontrolišući čitav narodni rad. koje teži da se približi prestolu i da vrši jači uticaj na vladu. Porobljavanje seljaka od strane zemljoposednika pojačava se sve više. on to čini stoga što se lično boji da mladi Petar bude izabran. plemstvo počinje da se oslobađa postepeno obavezn e vojne službe koja mu je nametnuta. radi sporazumno sa najbližim saradnicima Petra Velikog. gardiski pukovi pod oružjem opkoljavaju dvor. ne obazirući se na z akonske podrobnosti. jer ukoliko plemići stiču sve nove i nove p ovlastice. po zadi svakoga kandidata. Tu je zatim plemstvo sa „dodeljenom titulom”. sastavljeno iz najrazliči tijih društvenih slojeva i čiji je izvestan broj pretstavnika proizišao iz najnižih društv enih redova da bi se popeo do vrha društvenih lestvica. Či m je stanje cara na samrti postalo beznadežno. koja se tada prv . Tu je najzad „službeno” plemstvo. Dok je on držao svoj govor.

on se bezobzirno obogaćuje na štetu državne blagajne. Ugovoreno je da Menjšikov privoli Katarinu da prizna za naslednika prestola kand idata ove grupe. i uspeva u tome . već joj s amo daje nov pravac. vojvoda znatno p ojačava svoj uticaj i uspeva da dobije komandu garde.iput umešala u politiku. U domovima Golicina i Dolgorukova. Uskoro stanje postaje sasvim zategnu to. Pun oholosti i nadmenosti . Ono je za sebe zadržalo pravo da raspravlja o gl avnim pitanjima iz unutrašnje i spoljne politike. i izgleda da se govori o ograničavanju samodržne vlasti u korist visokoga plemstva. njegovi ukazi imaju istu važnos t kao i caričini. Apraksina. U isto vreme Austrija. Anom Petrovnom. Ono potiskuje u drugi red Senat. Menjšikov smatra za potrebno d a obezbedi sebi saveznike. koji se završavaju stvaranjem jedne nove državne ustano ve. Stara aristokratija nije se pomirila sa 24 8 svojim porezom. čija je dužnost da rukovodi glavnim tekućim poslovima. Beskrajno gr amziv. Da bi ovoga usamio. U početku. Nju je Pet ar uzeo najpre za svoju draganu iz Menjšikovljevog saraja. koji je bio neka vrsta veća sastavljenog od šefova najvažnijih grana državne uprave i za kojim se odavno osećala potreba. Dok je ovaj bio u Kurlandiji. Ona je bila i ostala prosta livonska seljanka. imalo je za cilj takođe da oslabi ličnu diktaturu Menjšikova. Katarina je bila nesposobna da bude njegov poslednik. Menšikovljeva diktatura je nepodnošljiva za vojvodu od Holštajna. Ali. koji od „Upravnog” postaje „Visoki” Senat. On odmah pokušava da u njemu igra prvu ulogu i da potisne Menjšikova u pozadinu. članova stare aristok ratije i vojvode od Holštajna. koji se u Petrogradu oženio ćerkom Petra Vel ikog. Devet dana posle njegovog ustanovljavanja. Stvaranje Vrhovnog Tajnog Saveta. S druge strane. — Svakome je jasno da je Katarina nesposobna da drži državnu k rmu. čiji su poljupci jedino mogli da utišaju njegove užasne nastupe ludačkoga besa i njegove histerične trzaje. svojoj izdržljivosti i veselosti. D a bi otklonio tu blisku krizu. Iako to veće ne ogra ničava caričinu samodržnu vlast. pr etresaju se planovi o državnom udaru. on pušta na volju najgorim sklonostima svoje prirode. ali je bila savršena neznalica u državnim poslovima. trudila se da onemogući vojvodin uticaj. mora ono da ispita pre nego što se podnesu carici. Petra Aleksejeviča. Kao samodržna carica. i ona je postala za cara veoma pogodna supruga za vreme njegovih ratnih pohoda. vojvoda od Holštaj na naimenovan je za člana toga Saveta. prima na sebe da stvor i jedan kompromis. Golovina. izuzev tajnih . Zbliženje između Menjšikova i stare aristokratije. on otuđuje od sebe simpatije svoje okoline. Stvaranje ovoga saveta. — Stvaranje Vrhovnog Sa veta ne prekida borbu partija. On udešava čitav niz sastanaka između Menjšikova. Postavši stvarni vladar.. da ovaj bude verenik Menšikovljeve kćeri. — Na dan 8/19 februara 1726 godine ustanovljen j e Vrhovni Tajni Savet. zahvaljujući s vojoj skromnoj naravi. ma da je bila savršena drugarica Petrova. ona je neminovno morala da postane slepo oruđe u tuđim rukama. kne za Dmitrija Golicina i Ostermana. bili su preteča i kao neka zamena o ve ustanove. Nekadašnji povremeni skupov i velike vlastele. Tolstoj. pored toga što je zadovoljavalo jednu pot rebu. Ovaj daroviti skorojević b io je poslušan pomagač u rukama jednoga gospodara kakav je bio Petar Veliki. i koji sanja o tome da stavi sebi na glavu carsku krunu. koja tek što je bila zaključila ug ovor o savezu sa Rusijom i koja se pribojava da bi savezništvo između Holštajnskog voj vodstva i Rusije moglo da odvuče ovu u međunarodne kombinacije štetne po austriske int erese. ono ipak ima znatna prava: sve poslove. za vladavine Petra Velikog. njena vladavina je ustvari diktatura Menjšikova. carski ambasad or Rabutin preduzima da zbliži Menjšikova sa starom aristrokratijom. kao i na tajnim skupovima. Petar je bio iskreno privržen toj ženi. Menjšikovljeva diktatura. za koju je Tolstoj mislio da ju je utišao. i da će d . Tolstoja. taj vešti dvoranin. To veće bilo je sastavljeno isprva od šest članova: Menjšikova. obdarena prirodno živim duhom i pouzdanim taktom. ona se bila zadovoljila m estom koje joj je bilo dodeljeno i podnosila je bez roptanja nezgodne ćudi svoga s upruga.

gde će i umreti. o n se zadubio u proučavanje političkog ustrojstva Švedske. kao budući tast novog a cara. svoju kćer Katarinu. koja ga mrzi.o njegovoga punoletstva namesničku vlast vršiti Vrhovni Tajni Savet. kako ga nazivaju njegovi ne prijatelji. On sanja o tome da visokome plemstvu dadne prevagu u rukovođenju državnim poslovima. — Menjšikov. Taj „veoma oholi Golijat”. i koja će biti zajemčena jednim aristokratskim Ustavom. već mu daje za verenicu umesto kneginjice Menjšikov. on je ostao po strani. koji će ogr aničiti apsolutnu 25 0 carevu moć. jer njegova vernost sta rim običajima i ruskim shvatanjima spojena je sa njegovim najživljim interesovanjem za zapadnjačke političke ideje. vređaju ceo svet svojom nabusitošću i be zočno pljačkaju državnu blagajnu. a sutradan je njen testament. Uveren u čvrstinu svoga položaja. Stupanje na presto Petra II i diktatura Dolgorukih. Alek sej Grigorjevič raspolaže carem kao kakvim porodičnim dobrom. koji sadrži odluke koje je Menjšikov utvrdio za jedno sa starom aristokratijom. Namah se veličina Dolgorukih ruši po put kuće od karata. ne obazire se na to što na prestolu sedi kandidat stare aristokratije. prijatelja i druga u uživanjima i razvratu. Petar II oduzima mu odjednom sve titule i sva zvanja. bio je upravljen naročito na dve tačke : s jedne strane na smanjivanje državnih izdataka i rasterećenje poreskih obveznika . postavši blizak prijatelj mladoga cara. uspeva lako da pots takne njegovo samoljublje protivu Menjšikova. U svojoj pometenosti oni vrše jedan očajnički pokušaj: sastavljaju lažan testament kojim Petar II proglašuje za caricu svoju verenicu. Vasilij Lukič Dolgoruki i on postaju članovi Vrhovnog Tajnog Saveta. pročitan svečano. koji se pribojava Petrovog dolaska na presto. Menjšikov se prema svima ponaša nadmeno desp otski kao kakav zamenik cara. — Rad Saveta. i dalje se ponaša prema caru kao prema nerazumnom detetu i opovrgava njegov a naređenja. a potom u Sibir. On želi da ostane diktator i raču na da potčini sebi Vrhovni Tajni Savet. gde će i završiti svoj burni život. Poljske i drugih evrop skih država. Katarinu Dolgoruku. ali jednu prevagu za koju ono neće imati da zahvaljuje samo svojim lični m vezama sa carem. Nariškinom i drugima. pada takođe u nemilost. Ali Menjšikov otkriva na vreme njihovu zaveru i preduzima potrebne me re. Vojvoda i Tolst oj. knez Dmitrij Mihilovič Golicin. on je iskoristio tu priliku da o bjavi svoje političke planove. najpre na njegovo imanje na kraju Rusije. 6/17 maja 1727 godine Katarina 24 9 umire. zadržao je prvo mesto kraj carskog prestola. koji nij e bio prekidan raznim događajima političke borbe. u Berezov. Sa Devijerom. U noći između 18 i 19/29 i 30 januara 1730 godine Petar II umire od boginja. Međutim njihov položaj za koji imaju da zahvale samo nji hovim ličnim vezama sa mladim carem. uz pripomoć Nemca Fika. Kneževi Dolgoruki pripremaju njegov pad. Ne samo da mu on nameće sv oga sina Ivana za ljubimca. veoma su uzrujani zbog ovih pl anova. Smatrajući već da je presto njihova nasle dna baština. Doklegod su Dolgoruki uživali vladarevu naklonost. u Belom Mor u. careva verenica prema kojoj car ne gaji nikakve osećaje. kneževi Dolgoruki idu za primerom Menjšikova i ponavljaju njegove pogreške: oni zloupotrebljavaju prema drugima svoju moć. Kada je trebalo naći zamenika Petru II. veoma je nepouzdan. To je triumf za Dolgoruke. Tada stupa na pozornicu starešina druge jedne aristokratske porodice. Buturlinom. i šalje ga u progonstvo. ne uviđajući opa snost. Ovaj starac je neobičan tip aristokrate. usamljen u svome kabinetu za rad. Njegova kći. on se oslobađa za verenika: Tolst oj je prognan i zatvoren u kazamatima manastira na ostrvima Solovki. Petar II proglašen je za cara. A ovaj. Reforme Vrhovnog Tajnog Saveta za vlade Katarše I i Petra II. oni snuju zaveru da onemoguće te planove. a vojvoda od Holštajna mora da se povuče u svoje vo jvodstvo. Sin Alekseja Grigor jevića Dolgorukog. Ivan. Posle jedne žestoke prepirke. Pre svega.

Vrhovni Taj ni Savet okupio se u dvoru na noćnu sednicu da raspravlja o nasleđu prestola. Savet je odobrio između ostalog jednu stvar nu olakšicu zemljoposednicima i seljacima. Mihail Vladimirovič Dolgoruki i maršal Mihail Golicin. i još na toj istoj sednici utvrđuje uslove ili „članove” koje će Ana mora ti da potpiše. stanuje u Mitavi. da zavodi nove poreze. ali su izvozne carine tamo niže nego u pristaništu Arhangelska. U oblasnoj administraciji ukinut je sistem mnogostrukih ustanov a što ga je zaveo Petar Veliki. Ali Dmitrij Golicin. U oblasti centralne državne uprave. ni da zaključi mir. izvesne službe koje su u vezi sa prikupljanjem poreza. Ipak. p onovo su nametnute varoškim trgovcima i zanatlijama. je dan jedini je trgovac. Ane i Jelisavete. Što su ovi „članovi” bili . kćer cara Ivana V i neća kinju Petra I. U njima se zahteva da se Ana. Posle kratkog ustezanja Savet prih vata ovaj predlog. neće ponovo udati i neće naimenovati svoga naslednika — što znači d a monarhija postaje izborna. jer je smestio u varoške kasarne pukove k oje je Petar Veliki bio razmestio po gubernijama i nametnuo njihovo izdržavanje st anovnicima okruga. ANA IVANOVNA (1730—1740) Anino stupanje na presto i Članovi iz 1730 godine. oglašuj e se za slobodnu. guberna tora u gubernijama. Savet ukida zakon Petra Velikog kojim se oslobađaju ropstva seljaci i sluge vezane za zemlju koji dobrovo ljno stupe u vojsku. imanja i čast i bez prethodnog suđenja. trgovci gube svaku autonomiju. dok su ostali plemići. zato što su one rođene pre venčanja Katarine sa carem. kao udova vojvode od Kurlandije. kako bi se ograničila njena vlast u korist Vrhovnog Tajnog Saveta. koja. plemiću zemljoposedniku — proučava se temeljno. smanjivanje seljačkog poreza — što je interesovalo takođe i plemstv o. predlaže za vladarku Anu Ivanovnu. On u ist i mah izjavljuje da njoj treba postaviti tačno određene uslove. vojvode u oblastima i okruzima. monopol izvoza. pod pretnjom da bude svrgnuta s prestola. ukinut je. koji je tobože zaveštao presto svojoj vere nici. jer ukoliko seljak bude manje plaćao državi. da lišava plemiće života. da razdeljuje državnu zemlju i da naređuje isplate iz državne blagajne. Ove reforme interesuju isto toliko plemiće koliko i trgovce .seljaka. ali. a administrativna organizacija uprošćena što je mog uće više usredsređivanjem upravne i sudske vlasti u ruke jednog istog činovnika. na veliki uštrb zemljop osednika. a to je pravo da potvrđuju beležnička akta koja se odnose na ustupanje zemlj išnih poseda. koja je dotada bila monopol države. — Čim je Petar II umro.. pred krajnjom složenošću toga probl ema nije odlučena nikakva reforma. Osterman. od sedam članova Specijalne trgovačke komisije ustanovljene u to doba. bez čijeg pristanka ona neće moći da objavi rat. a „glavni” magistrat je ukinut. koje je Petar I dodelio umirovljenim vojnicima. otsustvo od godinu dana da otidu na svoja imanja i srede svoje lične poslove. da dodeljuje činove iznad pukovničkog. Na direktnu korist seoskoga plemstva. pored kojih su pozvani još i maršal Vasilij Vladimi rovič Dolgoruki. a sa druge strane na iznalaženje mogućnosti da se olakša uprava nad imanjima onim plemićima koji su usled obavezne vojne službe morali da žive daleko od njih. uistini. U oblasti finansija. da će uvek zadržati kraj sebe jedan Vrhovni Savet od os am članova. što ga je Petar Veliki dodelio Petrogradskoj luc i. 25 1 2. pošto je otvoreno izjavio da je taj dokument lažan i odbi o mogućnu kandidaciju dveju kćeri Petra I. Vasilij L ukič Dolgoruki i Dmitrij Golicin. utoliko će više moći da daje svome gospoda ru. Njega tada sačinjavaju samo pet članova: Golovin. i ta komisija daje pravo ovim plemićim a da trguju poljoprivrednim proizvodima kako u unutrašnjosti zemlje tako i u pogle du izvoza. mesne administracije dobile su u širokim razmerama jedno pravo koje je dotada pripadalo isključivo kolegijumu za plemićska dobra. U isto vreme. Aleksej Dolgor uki okolišno ukazuje na testament Petra II. Aleksej Grigorjevič. Čitav niz odluka ima za cilj da poveća slobodu trgovine i indu strije: trgovina solju i duvanom. Nasuprot tome. putem naizmeničnog smenjivanja na dužno sti. a njihovim činovnicima odobrio. tome Savetu prepustiće ona upravu nad vojnim snagama. Savet je smanjio broj i osoblje državn ih kolegijuma. reguli san je i menični sistem. izabrani opštinski magis trati potčinjeni su vojvodama.

kao i senatori. jedan zajednički sistem: iako predlažu da se zadrže i dalje Senat i Vrhovni Tajni Savet povećavajući broj njihovih članova. ali u korist celokupnoga plemstva. da s e radi upravljanja tekućim poslovima ustanovi jedna skupština od sto članova. ma da je Moskva opkoljena gardom i ma da nikome nije dopušteno da u nju uđe ili iz n je iziđe. Jedan jedini predlog traži ukidanje Vrhovnog Tajnog Saveta. ali su stigli na njegov pogreb. pa da se na čelo državne uprave stavi Senat. — pokazuju razna polit ička shvatanja tadanjega plemstva. oni to čine pod uslovom da senatore i savetnik e takođe bira skupština sastavljena od prestavnika celokupnoga plemstv a. organa aristokratske oligarhije. I zaista. Članovi Saveta odlučuju da se ova reforma izvede u šta većoj tajnosti. uzrujavaju s e. Sinoda. a za to vreme jedno izaslanstvo. Ledena tišina zavladala je priliko m toga čitanja. koje nazivaju poljskim nazivom šljahta. već određivani po slobodnom nahođenju. Kada je stigao odgovor od Ane. čiji su mnogi prestavnici sasvim skromnoga porekla. tako se ovde jasno ispoljava želja da oligarhiju stare aristokratije zameni samovlada viših činovnika. za jedan više reprezentativan sistem. naprotiv. ovi „članovi” stvoreni su direktno po ugledu na švedske „Akte”. Plemići odmah počinju da sastavljaju predloge za reformu. ne bi bili birani. Ostale predlozi izjašnjavaju se. Uistini. Sa njima stupa na 25 2 pozornicu treći element plemstva. koji bi se zamenio Senatom od trideset članova koje bi bi rala opšta skupština plemstva. Predlog visokih činovnika koji ne pripa daju staroj aristokratiji predlaže da se ukine Vrhovni Tajni Savet. Senata i građanskih i vojnih velikodostojnika 2/13 februara.brzo sastavljeni ima se zahvaliti proučavanju ustava stranih država koje je vršio Goli cin. Golicin. službeno plemstvo. i da ta skupština ima pored ostalog i pravo da pretresa projekte za . Istoga dana. da se uporedo poveri i vladaocu i Senatu vrhovna vlast donošenja zakona. sa neznatnim razlikama . a drugi za ograničavanje apsolutne vlasti. ne spominjući ni jednom rečuju one čuvene „članove”. vladareva vlast biće jas no ograničena u korist Saveta osam članova. Ovi predlozi. vođa sveštenstva arhiepiskop Teofan i državni tužilac Jagužinski šalju izaslanike da obaveste Anu Ivanovnu da su „članovi” potekli od članova Saveta. a da nar od u tome nema nikakvoga udela. od kojih nam je ostalo sačuvano dvanaest — mogućno je da ih je bilo i više. da bud e podvrgnuto javnom ispitivanju čitavoga plemstva okupljenog u Moskvi. Ujutru 19/30 januara oni stavljaju do znanja skupšt ini sastavljenoj od višeg sveštenstva i visokih državnih činovnika izbor Ane Ivanovne . to pitanje izlazi iz uskoga kruga Saveta osmorice. komešaju.. Od tog trenutka kriza ula zi u svoju odlučnu fazu. uzrujanost se sve više širi. Niko nije zadovoljan planovima Saveta. i najzad. a ne samo u korist stare aristokratije. Po čitavoj varoši obrazuju se skupovi na kojima se živo raspravlja. počinju da se savetuju o situaciji. osećajući neprijateljsko raspoloženje skupštine. — sastaje se zajednička skupština Saveta. Uzalud članovi Saveta pokušavaju da prekinu to o kupljanje plemića. Golicin je tu pročitao Anin pristanak i „članove” koje je ona potpisala. od kojih bi naizmenično zasedavala jedna trećina i koji. odlazi potajno u Mitavu da ponudi krunu Ani i da joj predloži uslove. smatra za korisno da načini jedan ustupak: svaki će moći slobodno da sastavi svoje predloge i da ih podnese Vrhovnom Tajnom Savetu. i pored garde koja čuva stražu na izlazima iz varoši. da se broj senatora povisi na dvadeset i jedan. Oni su bili pošli da p risustvuju venčanju Petra II. tajna je ipak nekako otkrivena. koje predvodi Vasilij Dolgoruki. Moskva je u tome trenutku prepuna plemića iz unutrašnjosti. Drugi propovedaju. a to će reći n strojstvo državne uprave kakvo je uvedeno u Švedskoj 1719 i 1720 godine i na kraljevsku zakletvu Fridriha I. poput kakve dvors ke spletke snovane u prisenku. ali se nezadovoljnici cepaju u dve stranke: jedni su za održavanje autokratskog režima. Ob javljivanje planova Saveta ih je najzad strahovito uzrujalo. Razume se. Zatim jedan od prisutnih izražava želju da se načela toga no voga režima podvrgnu opštoj diskusiji. koja prima krunu i potpisuje „članove” — iako je unapred rešena da ih se otarasi čim bude mogla. Ovi plemići.

Ma da na Anu budno motre čl anovi Saveta. U jednom krugu prija telja knez Dmitrij Golicin ovako izlaže ukratko događaje: „Gozba je bila spremljena . On otuda opravdano izvlači zaključak da bi se ve lika većina plemića rado odrekla ograničenja apsolutne vlasti. Ali ovi pokušaji za izmirenjem ne mogu da imaju uspeha. on nema nameru da se odrekne sistema naimenovanja članova po slobodnom nahođenju koji uprav o i daje njegovom predlogu oligarhijsko obeležje. Uveče je Moskva svečano osvetljena. bilo je „doba Birona”. ona pada u oči muškim crtama svoga lica. Uostalom. iako pristaje da poveća broj članova Saveta.kona i najvažnija državna pitanja. Na dan 10/ 21 februara Ana stiže u Moskvu. gde je sve unapred pripremljeno i gde su na sve strane postavljeni vojnici iz garde. cepajući pred celom skupštinom „članove” koji su ograničavali njenu moć izjavljuje da će vladati kao autokrata. plakaće jače nego ja”. i njen stric. krupna. oni im se pridružuju. Golicin istina pokušava da vodi računa o težnjama plemstva i da poveća broj članova Saveta predviđen prvobitnim „članovima”. cenio je njenu inteligenciju. Ali ona iskorišćuje svoje sposobnosti. Ta prop aganda tvrdi takođe da u većini predloga što su ih izradili plemići nije jasno i određeno iznesena ustavna teorija izražena u „članovima” i. ipak ta nejasna formula ne može značiti ograničavanje apsolu tne vlasti. Ona je obdarena duho m koji je od prirode brz i dovitljiv. taj vešti dvoranin koji ume odlično da vodi dvorske spletke . Izaslanici plemića traže i sprva da se sazove pretstavnička skupština plemstva. ona nađe jedno pisamce u d etinjim pelenama. ako ta vlast obeća da će svojevoljno dati te povlastice. koje nimalo nisu usavršavane. on ipak pronalazi način da joj saopšti poslednje vesti: ujut ru. Ja znam da ću biti žrtva toga. jer ono što je očekivalo siju. Visoka. Zato je ta propaganda postigla sjajan u speh. Bile su to proročke reči. Osterman. da se ukine ukaz Petra I koji propisuje da sva zemlja jed ne porodice prelazi na jednog jedinog naslednika. Ja sam već pri kraju života. Na dan 25 februara/8 marta plemići u gomili dolaze u Vrhovni Tajni Savet i zahteva ju da njegovi članovi pođu sa njima u dvor. ali. ali oni zbog kojih ja moram da plačem. prima na sebe da radi na uspostavljanju autokratije. njegovi ustupci su odv eć zakasnili. autokratska partija ga pretiče jednom pomamnom propagandom. zatim stvaranje jedne škole name njene plemićima. ma kakvo bil o njihovo shvatanje države. i Ana. ali se zvanice nisu pokazale dostojne nje. s . — Ani je bilo trideset i sedam godina kada je stupila na presto . 25 4 Carica i ljubimac. po svojoj volji i svom nahođenju. Bironovščina. Osterman dobro zna da se svi predlozi. da svi zahtevaju da se utvrdi t rajanje obavezne službe. ma da ti predlozi pretpostavljaju stvaranje pretstavničkih saveta koje bi ra plemstvo da „pomažu” carici. da ona odluči o političkom režimu. Odmah pristalice apsolutne vladarske vlasti udružuju sve svoje napore da bi — iskorišćavajući raspre između raznih plemićskih grupa — post gli poništenje „članova”. jer on neće da popusti u glavnom pitanju 25 3 koje ozlovoljava novo plemstvo. Neka bud e volja Božja. kada joj se donese novorođenče njenoga ljubimca Birona. Njegovi mnogobrojni agenti uvlače se u skupove plemstva i trude se da ubede plemiće da treb a da traže od carice da poništi uslove koje je potpisala. Ostermanova propaganda iskorišćuje pre svega činjenicu da su se mnog i plemići pokazali još u početku tih događaja ubeđene pristalice apsolutne vlasti. slažu u težnjama plemstva. Patiću za svoju otadžbinu. pravo da oni ne služe u vojsci kao prosti vojnici i odobrenje da u nju stupaju neposredno kao oficiri. Petar Veliki. kada su gardiski oficiri zazveckali sabljama i zahtevali da se odmah uspostavi apsolutna vlast. teška. Najzad i naročito.

na primer. Može joj se dogoditi da ponekad ispolji i kakvo lepo osećanje: tako je. kao radi pots meha. Po svim odajama dvora ima napunjenih 25 5 pušaka. odrasla je kao napušteno dete. titulom vojvotkinje. o čemu svedoče smerne molbe za materijalnu pomoć koje je upućivala Ka tarina I svojoj rođaki Jelisaveti. ona je i dalje životarila u d nu Kurlandije kao siromašna rođaka koju izdržavaju iz milosti. Možda su ove cifre i preterane. Ali nije bez razloga d vorska budala na dvoru njene majke obično vikao kada se ona približavala: „Din. nesposobna za kakvo plemenito i samoniklo osećanje. ona je već moralno skrenula s pravoga puta. piše: „Ja sam video mnoge dvorove. ona je imala jednu utehu. momak i devojka. Ovo ismevanje čovečanstva dovodi ona do vrhunca prilikom one čuvene svadbe dvorskih budala koja je svetkovana u jed noj kući načinjenoj od leda na Nevi: ogromne sume novca utrošene su za podizanje čudni h građevina i za organizovanje povorki poludivljih plemena sa neplodnih ravnica severne Rusije i Sibira. koji je kao poručen da ogr ubi srce i dušu. Pariza i drugih gradova. Po smrti Petra Velikog doživela je ona i ponižavanja. I Petrograda nisu joj ništa slali. Praznina njene duše tišti je. Ona je vazda strasno voljela da gađa iz puške. među tuđincima. ali tvrdim da ruski dvor. vuci. Ostermanu. i ona pokušava da je ispuni za bavama koje nemaju u sebi ničega ženskog. iz političkih razloga. Zar je nije jedino posre dovanje njenoga ljubimca zadržalo da ne kazni bičevanjem kneza Kurakina.” Sve strane diplomate žale se zbog ogromni . Ono što nju najbolje karakt eriše jeste činjenica da ona zadaje patnje drugima ne samo iz srdžbe ili straha. da bi ona mogla u svakom trenutku da puca na ptice u vrtu. De Lirija. Bilo bi nep ravedno pripisivati Bironu sve svireposti te vladavine. Menjšikovu. Dok se u Petrogradu vodila borba ambicija. Posle ovih zabavnih prizora.amo za to da se ruga i da vređa neprestano one koji joj se približe. Kada se iznenadno. sposo bna samo za ironiju i nepoverenje. vojvodu od Kurlan dije. Iz svih krajeva Rusije dovode se medvedi. Kepeci i dvorske budale oba pola i svak ojaki bogalji susreću se u dvoru na svakom koraku. usamljena i napuštena. čučeći na korpi sa jajima. no b ez uspeha. ostala je skoro devetnaest godina da čami u Mitavi . dong! Evo ide car Ivan Grozni!” Ako je ona još u svome detinjstvu pustila na volju s vojim ćudima i svirepim prohtevima. Njeni dvorovi p retvoreni su u prave menažerije. sada kad je izišla iz svih svojih iskušenja i pošto je stavila na glavu carsku krunu. dok dve dvorske budale knežev skoga porekla kakoću kao kokoške. da joj skupština Kurlandije dodeli udovički deo zemalja iz vojvodine zaos tavštine. ali postavši ubrzo udovica. Iz London a. ponekad sklona osveti i svireposti. dok su se stvarale i rušile karijere. a desetine hiljada prognano u Sibir. dong. ona će dati maha svojim sklonostima. njenoga najgoreg neprijatelja. d ivlji veprovi i jeleni u njene poljske letnjikovce radi lovačkih zabava. ona ne ume da se šali a da ne vređa ili p onižava ljude svojom zajedljivom ironijom. dva bedna kepeca. za Fridriha Viljema. svoju vezu sa Bironom. u trideset sedmoj godini. Mladost joj je bila nes rećna. španski ambasador. Raskoš dvorskih zabava je nečuven. U tome sumornom i tužnom životu. Dok na jednoj strani uživa da ubija životinje. U sedamnaestoj godini udali su je. bila veoma dobra prema ćerki Menjšikova. Ona je srca kam enoga. moraju da zabavljaju caricu i njene dvorane izigravajući mladence i prov odeći noć na postelji od leda. čija je krivi ca bila jedino u tome što je obrisao maramicom ivicu svoga pehara koji je ona prin ela svojim ustima? Zar je onda čudo što su knuta i vešala igrali tako veliku ulogu za vreme njene vladavi ne? Prema tvrđenju stranih diplomata na njenome dvoru hiljade ljudi osuđeno je na sm rt. godine 1740 otposlano je iz Moskve u njen dvor u Petrogradu šest sto tina živih zečeva. već i i z potrebe da se razonodi. bila je primorana da m oli za pomoć velikaše. a zakićena. jer ju njena majka nije volela. svojim luksuzom i sjajem pr evazilazi i najblistavije strane dvorove. i ograničavali su se samo na to da zahtevaju. i ona je srećna samo kad ti lu daci i nakaze zapodenu međusobno krvavu bitku. Njen tužni i mučni život bio je ispunjen gorčinom. ali je va n svake sumnje da je vladavina Anina bila pravi teror. ruski diplomatski pretstavnici šalju hrtove i lovačke ps e na stotine. ova vojvotkinja bez vojvod ine obrela kao carica svih Rusa.

” Ova raskoš ne pada teško samo stranim diplomatama. U samom početku su pobednici iz 1730 godine toliko malo pouzdani u svoj uspeh. u njihova sela. „Nigde” — kaže Ron o — „nisam video toliko zlata i srebra posutog po odelu.” Svejedno je koga ona sluša. naglo uobičajene na obalama Neve. ona sve više krnji date povlastice.” Bironovština. toliko dijamanata. Naviknut da ljude smatra samo kao oruđa koja će mu poslužiti da izgradi svoje blagostanje. već prema konjima. no to se čini uvek u cilju da se spreči stva ranje zavera. Ove obavezne zabave. U martu 1731 godine ponovo je uspostavljen . Uistini. i taj lepo vaspitani čovek zapretio je senatorima: ako taj most ne bude opravljen u 25 6 određenom roku. da bi odagnao tišinu od koje se njena duša ledi i koja je ispunjava užasom i očajanjem. oni su odmah posle Aninog stupanja na presto počeli proučavati plan da sazovu jednu veliku skupštinu sastavljenu od pretstavnika sveštenstva.h izdataka koje moraju da čine da bi se saobrazili dvorskom načinu života. On j e čak sposoban i za nežna osećanja. senatora i pl emstva da ona raspravlja s jedne strane o krivičnoj odgovornosti članova Vrhovnoga T ajnog Saveta. dok teror zastrašuje ostale društvene redove i dovodi ih do očajanj a. Biron je stvarni poglavar države i on daje pravac caričinoj politici. pristupačan u ophođenju i učio je neko vreme na univerzitetu u K enigzbergu. Njenog ljubimca Birona. Ta politika služi se policiskim teretom i čini plemićima izvesne ustupke koje su oni zah tevali još pre Aninog stupanja na presto. Nema ničega melodramatičnog u njegovoj ličnosti. Ova polit ika ide za dvema težnjama. U jednom pismu glavnom upravniku M oskve. Tako je jednoga dana stigao u Senat naljućen. ona naređuje da joj se pošlje jedan čvorak „koji. pojačana je sa d va puka. Radi nje se šalju izaslanici po cel oj zemlji da traže žene koje „umeju da govore mnogo”. Prema jednom nedavno pronađeno m dokumentu. naposletku pada u zaborav. Ali. a namera da se sazovu pretstav nici plemstva i da se odmah kazne Golicin i Dolgoruki napuštena je. a zatim da se ispune obećan ja data nižem plemstvu. to je bio ljubimac čovek. već p rimorava i ruske plemiće da troše u vreme tih zabava veliki svojih prihoda na haljin e i odela za večernje zabave. Ali ovaj plan. on će točkovima svojih kočija preći preko njihovih telesa. a čas kao divljeg i grubog neznalicu. jer su ga kola mnogo istruckala dok su pr elazila jedan most na Nevi. Teško onome ko se usudi da se pokaže kao njegov politički protivnik! On se ne usteže da pošalje svoje sup arnike na vešala. Tek početkom apr ila 1730 godine zadat je prvi udarac: Aleksej Dolgoruki. govori m nogo. njegov sin Ivan i njego v brat Sergej prognani su vrlo daleko. koja je uzela učešća 1730 godine u borbi za apsolutnu monarhiju. a Vasilij Dolgoruki svrgn ut sa svih svojih zvanja i podvrgnut veoma strogom nadzoru. kako pričaju. — Predanje je nazvalo Aninu vladavinu „bironovštinom” (Bironovo doba). toliko zlatotkane i srebrot kane svile. istina ne prema ljudima. Saltikovu. što dokazuje primer Volinskoga. Istina da je kao student bio dvaput osuđivan zbog krađe i da je učtiv i pr ijatan samo dok se ne dirne u njegove lične interese ili u njegovu ugodnost. da se ne usuđuju kažnjavati vođe aristokratskog pokreta. on im se osm ehuje ljubazno dok su mu oni potrebni. koje obe potiču iz straha da se ne ozlovolji plemstvo. Zato. a o ljudima kao da su konji. Jedan nj egov savremenik kaže o njemu: „On govori o konjima kao da su ljudi. Usred najblista vijih svečanosti ona se nikad ne oseća zadovoljna i njoj je dosadno ako pored nje ne ma nikoga ko bi joj pričao razne doživljaje i priče. glavno je da nečiji glas bruji bl izu njinih ušiju. a s druge strane o reformi državne uprave. dotle zakonske mere u korist plemstva izazivaju samo prolazno zadovoljstvo i ostavljaju izvesno osećanje razočarenja. opisuju često čas kao jednog užanosnog i mračn og zločinca iz melodrame. Garda. Golicine još nisu počeli da uznemiravaju. koga ona obožava. dok se obilno služi policiskim pritiskom. a otarasiće ih se čim počnu da mu smetaju. u kome se vidi težnja da se najpre ukroti buntovna aristrokratija. a caricu ne zabavljaju potpuno. izazivaju negodovanje javnosti. čoveka ili životinju. I zai sta. Ismajilovskim i Viteške garde. To je naprosto jedan Nemac lepa stasa i malo obdaren.

dogovorom između braće — biti sasvim oslobođen službe. ako je otac umro. knez Čerkaski. Pošto im doživo tna služba u vojsci ili državnoj administraciji nije dopuštala da se bave svojim posed ima i seljacima. Korfi i mnogi drugi pretstavnici čisto nemačkih porodica. i čitava nemačka klika. već je još stavljen ispod jedne nove ustanov e koja mu snižava ugled. nego organ visoke birokratije. a posle toga roka imaće pravo da podnesu 25 8 ostavku. Politička špijunaža pruža svuda svoje og ranke. a Minih vojnim poslovima. Ali posle tri go dine.a. pridružuje se drugim razlozima nezadovoljstva socijalnog karaktera. čiji je najtipičn iji pretstanik Osterman. Jedno prezrivo „vi. Kabinet ministara nije. Kabin et ministara. koji je viši od Senata. napuštena namera da se sazove skupština pretstavnika plemstva. da bi se mogao starati o svome imanju. koji nikad ne otvara usta. pod nazivom Kancelarija za tajna istraživanja. kao što smo videli. drže najviše položaje na dvoru i u državno j upravi. a 9/20 juna 1735 godine . i baron Osterma n. stvoren je drugi jedan organ. plemići su prinuđeni da s e zadovolje onim što se Anini ministri smiluju da im dodele. koja je imala da p rouči pitanje ograničavanja roka službe. naprotiv. koje je branilo apsolutnu mon arhiju. kao što je to bio Vrhovni Tajni Sav et. sačinjavaju ga samo tri ličnosti: Golovsk in. podržava svoga go spodara. U početku njegova uloga izgleda veoma ograničena . plemići dobivaju delimično zadovoljenje. Kasnije će se jednim zakonom potvrditi ovo stanje i od Kab ineta ministara pretvoriti u organ vrhovne državne uprave. Osterman upravlja spoljnom politikom. te Senat ponovo spada na onu beznačajnu ulogu koju je imao u vreme Vrhovnog Tajnog Saveta. koji postaje njegova duša. — Niže plemstvo. I tako. u svak oj porodici će jedan od sinova — koga otac izabere. pod pretsedništvom Miniha. ali se zna šta znače ova iščezavanja. Na socijalnom području. jer je značilo prvi korak ka nezavisnosti plemstva. jednim Aninim ukazom dodeljuje se ministarskim ukazima ista za konska snaga koju imaju i caričini ukazi. koja puzi pred njim. Pošto je. Senat ponovo uzima s voj naziv „upravni”. 25 7 Malo po malo gnev javnosti pretvara se u mržnju na strance koji imaju vlast u ruka ma. koje vređa nacionalno osećanje. Policisk i teror caruje. Prvi koraci ka nezavisnosti plemstva. Na nedelju dana posle vaspostavljanja autokratije ukinut je Vrhovni Tajni Savet. oni žarko žele da se ta služba ukine ili bar ograniči. Rusi” bio je omiljen izraz Bironov. Ljudi uhapšeni gde bilo. Ali uskoro potom. nekadašnja glavna uprava političke p olicije. ili. a broj njegovih članova utvrđen je na dvadeset i jedan. i koj i se sada ponovo baca na posao sa pomanom revnošću. koji su sa Anom došli iz Kurlandije na obale Neve. čovek mlak i bezbojan. 18/29 oktobra 1731 godine. Objavljivanje ovoga proglasa izazvalo je snažan utisak. a da će ostali obavezno stupati u državnu službu kad navrše dvadesetu godinu i služiće za vreme o d dvadeset i pet godina. Postepeno Kabinet usredsređuje u svoje ruke sve važnije državne poslove. ne samo da Senat nije postao izborno telo. organ aristokratske oligarhije. čak i ako su još sposobni za službu. koji će se primenjivati tek po završetku rata sa Turskom. Ovakvo držanje. Nemci su na svima istaknutim položajima: caričin ljubimac Biron vlada zemljom. iščezavaju kao da ih j e zemlja progutala i ne ostavljajući traga. to je neka vrsta caričine lične kancelarije. da vlada smatra za potrebno . Godine 1731 stvo rena je jedna naročita komisija. i ponašaju se prema Rusima nadmeno i grubo. nasuprot zahtevima plemstva. koji je ukinut za vladavine Petra II. broj plemića koji su otslužili dvadeset i pet godi na i koji traže da se povuku iz službe toliko je veliki. po završetku rata sa Turskom. ima prava da očekuje ispunjavanje carskih obećanja i dodeljivanje povlastica koje je ono tražilo svojim predlozima iz 1730 godine. i njen rad završio se carskim proglasom 1736 godine: po zakonu. I zaista. razni L evenvoldi. Preobraženski prikaz Petra I. na osnovu neproverenih dostava.

koje znače početak jedne nove vladine socijalne politike. ustanovljen je u Petrogradu 1731 godine plemićski pešadiski kadetski kor pus. pred kojom polažu ispit. ostali se upisuju u državne škole . U njih se primaju samo deca plemića. Ceo njihov život. prikupljanje ličnog poreza (glava rine) koje su dotada vršili vojni odredi ili vojvode. Plemići. i to za svaki pojedini slučaj. još od kolevke. jer se trajanje obaveznog služenja povišava na trideset i pet godina. a to će reći do čet rdeset i pet ili pedeset i pet godina života pre nego što se mogu koristiti svojim p . a naročito je bio nezgodan za one male posednike koji nisu imali nikakvih drugih sredstava kojima bi obeštetili osta le članove svoje porodice. one ipak vladavinu Aninu ne čine popularnom među plemstvom. da prikupi neplaćene sume iz ra nijih godina. koji ne namerava da prekorači. Ove mere. Ukaz iz 1714 godine o nedeljivosti nasleđa nepokretnih dobara jako je sputavao tes tamentarnu slobodu zemljoposednika. kojima je tada dvadeset godina. povereno je spahijama. Oni koji ne polože taj i spit šalju se u mornaricu kao prosti mornari i gube pravo na unapređivanje. Uporedo sa proširavanjem prava plemića-spahija vrši se sužavanje prava sel jaka vezanih za zemlju (mužika): godine 1737 njima je zabranjeno da kupuju tkačnice. Carica i nj eni ministri i dalje zaziru od pobune plemića. državnog pravozastupnika u Senatu. Da bi se sprečilo bekstvo seljaka. već pre teži da ga sman ji. a vreme koje u njemu provedu računa im se kao vojna služba u trupi. jednim ukazom iz 1736 godine dato je spahijama pravo da oni sami određuju kazne seljacima beguncima . Posle četiri godine. godine 1737. a to će reći kad navrše šesnaest godina. brzo su izgubili jedan deo koristi od zakona iz 1736 godine o trajanju obaveznog službovanja. da bi se odgovorilo želji plemića. po završetku učenja stupaju oni u vojsku kao ofici ri. posle čega su roditelji obavez ni da im stvore mogućnost da nauče čitati i pisati. osim toga. Godine 1731. ostaje i dalje regulisan samo u cilju toga službovanja. traženo u predlozima iz 1730 godine. mladi plemići. kao što podrobno određuje ukaz iz 17 37 godine. Iako one ostvaruju predloge plemstva iz 1730 godine. koji su 1730 godine tražili posebne škole za svoju decu. kao što smo videli. g de moraju ostati najmanje dvadeset i pet do trideset i pet godina. To dolazi otuda što plemstvo smatra svoje zahteve iz 1730 godi ne samo kao prvi korak ka svome potpunom oslobođenju od obavezne službe. dok ih vlad a smatra kao maksimum ustupaka. U toku te iste godine zabranjeno je seljacima da idu na radove izvan svoga sel a bez dopuštenja njihovoga gospodara. a ovaj će davati svoju saglasnost samo za one plemiće koji su savesno ispunili svoju dužnost i kojima stvarno bude potrebno da stanuju na sv ome imanju radi poboljšanja njegovog iskorišćavanja. ili u administrativnu službu sa odgovarajućim položajem. U dvanaestoj godini ponovo izlaze pred drugu jednu regrutnu komisiju. a oruža na snaga odašiljana je u sela samo u slučaju neplaćanja. Posle no vog roka od četiri godine. usled čega je trpela čitava poljoprivredna ekonomija plemstva. i ono će odobravati tek uz saglasnost. izvršeno je već krajem te godine. da učestvuju u javnim nadmetanjima (licitacijama) i da izdaju menice . Ukidanje toga ukaza. U sedmoj godini života. a nasuprot tome ograničaval i pravo seljaka vezanih za zemlju. Potom se puštaju kućama s amo oni čiji roditelji imaju najmanje 100 mužika i koji se moraju obavezati da će njih ova deca izučiti veronauku. svi se pozivaju u Petrogra d ili Moskvu pred jednu treću komisiju i polažu ponovo ispit. označavaju i p očetak preobražaja plemstva u jednu povlašćenu kastu sopstvenika poljskih do bara i mužika.da čitavim nizom propisa znatno ograniči te ustupke: povlačenje iz službe nije nikakvo pravo. a ovi sve više mrze 25 9 „bironovštinu”. koja ih upisuje u posebne spiskove. jer su bili prinuđeni da zaveštaju celokupno svo je nepokretno imanje jednom jedinom nasledniku. poslednji put polažu ispit iz geografije. svi plemićski sinovi moraju se javiti jednoj regr utnoj komisiji. istorije i fortifikacije i stupaju u državnu službu. Najzad. aritmetiku i geometriju. nijednome građanskom služb eniku neće se moći dopustiti povlačenje iz službe pre navršene pedeset pete godine — čime se enja proglas iz 1736 godine. Drugi ukazi povećavali su vlast spahije u njegovom selu.

nastavljajući svoju poresku politiku. oni se svete nad kneževima Dolgorukim i na d Golicinom. Dajući mu. do koga je mnogo stalo plemićima-spahij ama. Jedan ukaz iz 1734 godine primorava ga. umesto da ih ustu pe državi. Pre svega. da primoraju seljake i spahije da plate zaostalu porezu. zajedno sa policiskim terorom Tajne kancelarije. maršal Vasilij Vladimirovič Dolgoruki. Pojava ove ideje lepo karakteriše r aspoloženje koje vlada u tadanjim vladinim krugovima. to je stoga što je taj porez glavni izvor državnih prihoda. Da bi sprečili pobunu nezadovoljnih pl emića. Godine 1738. napoličare i sluge za vreme neplodnih godina i da im daje se me za setvu. već se pomišlja na takvo ograničavanje spahiskih prava. Zbog toga ogromni izdaci carskoga dvora i rashošan život stranaca koji isko rišćuju svoje prijateljstvo sa caričinim ljubimcem vređaju sve društvene 26 0 slojeve i izazivaju žagor gnušanja. No iako mu je smrtna kazna zamenjena zatočenjem u tvrđavi Šliselburgu. vlada mu nameće odgovo rnost za ekonomski napredak njegovoga poseda i za redovno plaćanje poreza koju dug uju njegovi seljaci. Fik. Pošto nije s mela priznati da joj je samo stalo do osvete. koji su zbog uloge što su je igrali u 1730 godini bili prvi na redu d a postanu žrtve. Godine 1736.ravom na penziju. Teror. slobodu da raspolaže svojim imanjem i svojim mužicima. kćer Petra Velikog. gde je ranije živeo u progonstvu Menjšikov. Moskov. ali je u naknadu za to odgovo ran za manjak toga poreza. njegova kći. a Vasilij Lukič na ostrva Solovki. i ova fantastična optužba dovoljna je da bude osuđen na smrt. koje su protivteža povlasticama koje je on dobio na štetu mužika. takođe je prognan u Sibir. da je izjavljivao kako je gotov da pita za savet i sa moga đavola. T ako je državni pravozastupnik u senatu. Oko sredine 1730 godine. pridružuju se i drug e. Pod ovakvim uslovima. Što država traži tako strogo od seljaka lični porez i zaostale s ume toga poreza. Godine 1739 Ana je odlučila da raskrsti sa Dolgorukima. — Ana i Biron uviđaju da su nepopularni. Uvažavajući izvesne dostave sibir skih službenika koji su javljali da izgnanici kritikuju vladu. ona podmeće Dolgoruki ma. zatočen je u tvrđavi Šliselburgu. Vojni odredi šalju se u sela koja nisu ispunila svoju p oresku dužnost. vlada odlučuje da ukine pravo pečenja rakije. zato što je pomagao Goli cinu pri proučavanju tuđinskih zakonodavstava. Sa svoj e strane spahije teže da zadrže za sebe najveći deo mužikovih prihoda. I van Grigorijevič u Pustozersk. u izvesn oj meri. da hrani svoje mužike. u nekojim oblastima gde je obavezno davati — akonto poreza — namirnice za vojsk u. u vladinim krugovima. pod nejasnom o ptužbom uvrede veličanstva. Godine 1733 plemiću je zabranjeno da premešta mužike sa jednog imanja na drugo bez naročitog od obrenja vlade. oni pribegavaju teroru. osuđena je na šibanje knutom i prognana u Sibir. Ivan Alek sejevič Dolgoruki. razume se da plemić sebe smatra za roba i žu di da živi srećnim i nezavisnim životom feudalnoga gospodara na svojoj zemlji. nekadašnji Ljubimac Petra II. vrgnut je na točak i pogubljen u Novg . koju vlad a počinje da traži veoma strogo. Anina osveta proširuje se čak i na potomke kolovođa onoga pok reta iz 1730 godine: knez Jusupov. oni pooštravaju mere preduzete protivu Dol gorukih: Aleksej je prognan u Berezov. Ovi odredi. da „bironovština” izgleda plemićima ka o nepodnošljiva tiranija. predložio da se zakonskim putem regulišu materijalne obaveze seljaka prema spahijama. optužena da se bavi vradžbinama i da obasipa pogrdama Birona. koji je vazda bio visoko cenjen zbog svojih vojnički h vrlina i svog plemenitog karaktera. sa očiglednom namerom da sled stveno tome povisi njihov porez u korist države. koji je u međuvremenu umro. čime se ograničava njegova nezavisnost. koji preplavljuju spahiluke. bio se složio sa Goli cinovim planovima. Godine 1731. vlada zabranjuje da se žitarice upotrebljavaju za pravljenje alkohola. U to vre me. Golicinima i Gagarinima da su umešani u jednu izmišljenu zaveru i optužuje ih da h oće da ubiju Birona i da uzdignu na presto Jelisavetu. ona ga optužuje da izbegava službu pod izgovorom da je bolestan. ipak mu je celokupno iman je konfiskovano. doprinose. Ana se oslobađa Dmitrija Golicina. da n ijedna vlada nije smela da pristupi tome pre ukidanja ropstva 1861 godine. da ne bi ovo premeštanje ometalo kontrolu nad urednim prikupljanjem poreza. Ovoj obavezi da služi državu. pod pretnjom kazne. On je istina ovlašćen da prikuplja lični porez.

spo minje se slučaj jednog sveštenika koji je bio nabijen na kolac. Biron upravo i traži nekog čovek a koji bi mu omogućio da spreči Ostermana da diriguje. Minih započinje pregovore sa francuskim poslanikom Manjanom sa ciljem da se skl opi francusko ruski savez. umesto saveznika. Biron. Dok on pokušava da zameni čas Osterm ana. U početku njene vladavine Minih uzalud pokušava da ometa Ostermanovu spoljnu politiku. dotle u visokom društvu Artemij V olinski razmišlja o mogućnostima jednog državnog udara i o promeni režima. sveštenici. ali opšte gnušanje koje je izazvao „Bironov teror”. Osterman i Minih. trgovci i seljaci podvrgnuti su nasilnom ispitivanju i mučenju zato što su držali bunt ovne govore protivu preterano visokih poreza. on ponovo spletkari protivu Birona. zatim padanja u ne milost i smrtne kazne počele su pretvarati sužnje i pogubljene u mučenike za dobro ru skog naroda.orodu. puštajući na volju svojoj ambiciji. kao i protivu mešanja strana ca u državne poslove. kao što je želeo. Plemići. ni o društvenom položaju optuženoga. on se pročuo svojim iznuđivanjima i nasiljima. Posle rata sa Turskom. Zato Biron. Daleko od toga da se — kao što bi se moglo pomisliti — ruski i nemački v elikodostojnici grupišu u to doba u dva protivnička i neprijateljska tabora. o kojima je dopro g las čak do prestonice. a ne vodi se računa ni o polu. ali njegov karakter nije besprekoran: kao darovit i veoma preduzimljiv čo vek. Tako se i godine 1738 pojavljuje u okolini Kijeva nekakav čo vek koji se izdaje za carevića Alekseja Petrovića. niže plemstvo bilo je neprijateljski raspoloženo prema pretstavnicima viso ke aristokratije. protivu ogromnih izdataka koje za sobom povlači nečuvena raskošnost dvorskih svečanosti. bila saveznica Austrije. posle smrti starog Jagužinsk og sa kojim je verovao da će se moći složiti uvodi Volinskog u Kabinet ministara. Dok se u narodnim masama komešaju lažni pretendenti. Za vreme od deve t godina. Slika koju je o njemu ostavio pisac Lažečnjikov opisujući ga u svome istoriskom romanu Kuća od leda k ao borca za narodnu ideju. ali su ove zavere posledica opšteg očajanja koje on pothranjuj e i o kome dokumenti Tajne kancelarije pružaju uzbudljivu sliku. Kabin etom ministara. a zatim i Birona. on ima sve mane svoje sredine i svoga stoleća. Teror postaje još teži p osle izvesnih zavera. Ali se taj događaj završava žalosno: učesnici su raščerečeni i živi nabijeni na kolac. Ali. i oni su isto tako spremni da obore jedan drugoga.000 lica prognano je za vreme Anine vladavine. saobrazno Os termanovom programu. u kome je Rusija. 26 1 Ono što je u početku bilo samo kažnjavanje glavnih protivnika iz godine 1730. Volinski. dok je ovaj nepokolebljiv pristalica tesnog prijateljstva sa Austrijo m. Pošto mu je pretila stroga kazna. namerava da obori najpre Ostermana. to je jedan strastven čovek. ta tri Nemca koji daju pravac Aninoj vladi. Izriču se kazne na najsvirepija mučenja i na smrt. Ivan i Sergej Grigorjevič pogubljeni su takođe. samo je pesničko ulepšavanje. pa da postane šef . Već vekovima se u Rusiji narodno nezadovoljstvo ispoljava pojavom lažnih pre tendenata na presto. Uistini. dok Biron ova snaga leži u strasnoj ljubavi koju Ana oseća prema njemu. i pri čemu je i on lično zadobio izves nih uspeha. on se opravdava uz pripomoć B irona. Nemogućno je oboriti ga pr e nego što mu se nađe zamenik dostojan njega. Ali. Kao gubernator Astrahanj a i Kazanja. postalo je uskoro jedan politički sistem koji je zagrozio celoj zemlji. iz njegovog 26 2 administrativnog iskustva i njegovog diplomatskog dara. Vasilij Lukič. Prek o 20. koji smera da od njega načini svoje slepo oruđe. čas Birona. i čitaju se molitve po crkvama za njegovo zdravlje. nikada se ne slažu m eđusobno. bezgranična ambici ja Volinskoga nema u sebi ničega herojskog. Njega odmah priznaju i s veštenstvo i stanovnici gradova. dotle Ostermanova snag a proističe iz njegovog savršenog poznavanja državnih poslova. on je sebi stvorio suparnika.

pri kraju vladavine. Biron ide za Menjšikovljevim primerom. o političkim pravima kakva su uživali švedski i poljski plemići. oni se ništa ne brinu. Ovu raspravu. novorođenog sina svoje nećakinje Ane Leopoldovne. no samo forme radi. Osterman. jer se nadalo d a će mu autokratija dati socijalne povlastice. Pošto nije dobilo od Anine vladavine sve što je očekivalo. treba predvideti namesništvo. vrgnut na muke. on s druge strane smišlja plan da povredi statut garde otvarajući pristup u ovu trupu i ljudima prostoga porekla kao i plemićima. jedan poljski plemić. Međutim. na primer: Poljskim senatorima je dobro . ćuti i ne pušta da se nasluti njegova misao. kog a muči ambicija i kome on ima da zahvali za svoj položaj. kralj ne može ništa da učini. Ne samo da se nije trudio da se izmiri sa roditel jima mladoga cara. koji mu ne mogu da oproste što im je ugrabio namesništvo. posvećenu političkim ustanovama. Sa neverovatnom bezbrižnošću d vodio je on u očajanje ceo svet. . Izgleda da je on kazao. a već i sama pomisao na tak o štogod izazivala je gnušanje kod plemića koji služe u gardi. može biti da je težio da vaskrsne plemićske zahte ve iz 1730 godine. koji se plašimo svega i svačega. žene Antona-Ulriha od Brunsvika. Nažalost. na osnovu obaveštenja koja mu je dao jedan činovnik Volinskoga. Zasle pljen svojom srećom. Protivu njega se podiže optužba i izvodi se pred sud i on i njegovih pet poverenika. već sa kn ezom Antonom postupa kao sa detetom i upućuje mu prekore usred Senata. te se zabrinuti Nemci. ne daje nikakvo unapređenje. Zato se i ne treba čuditi što njegovo namesništvo traje samo tri nedelje. — Kada se Ana teško razbolela 1740 godine. On ide svome cilju bez opreznosti. Minihu. jer je caričin kraj sasvim blizu.vlade i jedini caričin saveznik. 8/19 novemb ra 1740 godine. Postavši namesnik. kao vojvoda Kurlandije. jer je on već unapred osuđen. pa pošto je kazala Biron u: „Ne boj se”. IVAN VI (1740—1741) Bironovo namesništvo. Da li je tačno. Od tog trenutka on je izgubljen. brine v iše — prilikom rešavanja pitanja odnosa sa Poljskom — o svojim ličnim interesima nego o in teresima Rusije. vreme ne čeka. Volinski je bio stvorio čitav jedan krug pristalica. Minih dobiva saglasnost Ane Leopoldovne da ga svrgne sa vlasti. u sudskim akti ma nalaze se samo njeni delovi. Minih ima hrabrosti da kaže carici da treba naimenovati Bi rona za namesnika. mi Ne mci smo propali. 27 juna/8 jula 174 0 godine on je pogubljen. opšta mržnja na Birona do stigla je vrhunac. bojeći se možda za sudbinu svoga l jubavnika. Iako smanjuje za 17 kopejak a lični porez. napominjući da se on. 3. kojima je čitao svoju raspravu Opšta rasmatranja o vođenju unutrašnjih poslova. ali nekoliko rečenica ko je je Velinski. Pošto je budući car još u kolevci. položaju društvenih staleža i ekonomskom stanju Rusije. Na jednoj sednici Kabineta on pušta jednu otrovnu st relu i protivu samog Birona. zbijaju sve više oko ca ričinog ljubimca. Ali je svakome jasno da Biron priželjkuje taj položaj i da očekuje da se predloži njegova 26 3 kandidacija. U jednom i zveštaju koji podnosi carici on ocrnjuje sve velikodostojnike i navodi pr otivu njih najteže optužbe. i izgled a prirodno da se ono poveri carevim roditeljima. Plemstvo se tada bilo odreklo da traži politička prava. po svome običaju. jer Biron nema nameru da ustup i svoje mesto. Ana određuje za naslednika prestol a Ivana Antonoviča. nije to kao k od nas. kao što piše ambasador Francuske Lašetar di. Osećajući da su joj dani izbrojani. ona nije sačuvana.” Najzad. koji žive od režima. Ani Leopoldovnoj i Antonu-Ulrih u. naposletku potpisuje rešenje koje se traži od nje. da je ovaj uzima o u obzir potpuno preuređenje države? Mi o tome ništa ne znamo. ono je ponovo počelo da misli. te Bironovi prijatel ji sa strepnjom govore među sobom: „Ako Biron ne bude naimenovan za namesnika. bacaju malo svetlosti n a njegove ideje. Posle izvesnog oklevanja. On ne čini ništa da umanji mržnj u koju svet oseća prema njemu i neće da deli ni sa kim dobiti od svoga uspeha. priznao da je izgovorio. on izgleda kao da prkosi sudbini. pošto mu je najpre otsečena jedna ruka. a takav plan mogao je da upropasti i čoveka manje omrznutog nego on. izdahnula je. Ana. smatrali su njegovi obožavaoci za „bolju od Telemaka”.

otpočinje da čini iste greške koje je činio i Biron. Mi nih je zadržao samo upravu nad suvozemnom vojskom. engleski ambasador Finč lepo izražava mišlje nje koje vlada na dvoru. Ipak. prk oseći plemstvu. On ga napušta u 11 sati noću. Biron je prognan u sibirsku selendru Pelim. knez se ne bi mogao braniti. tek pri kraju vladavine Ane Ivanovne izgleda da joj je životno iskustvo nametnulo ovakvo pitanje. Ograničena i troma duha. ukid ajući sva ograničenja nametnuta njihovom. unutrašnji poslovi povereni su knezu Čerkaskom i Golovkinu. ne osvrćući se na njega. kada posle smrti Ane Ivanovne. Od toga trenutka. sada naređuje da ga s koro svakodnevno nose u nosiljci u dvor. čak i večera s njim. Upravo u to vreme počinju da joj ukazuju više poverenja. i njegov jezik oštar je isto koliko i Minihov mač. Još prilikom smrti Petra II. i traži zaborava svome bolu u raznim razonodama. evangeličkog kneza. francuski lekar Lestok. hteo da demokratizuje gardu. Ova atmosfera nepoverenja mogla ju je prirodno navesti da se za pita da li ne bi bilo bolje za nju da okuša sreću. ali u svima važnim pita njima Minih odlučuje kao apsolutni gospodar. Namesništvo Ane Leopoldovne. sa nadom da ga neće pustiti da ode i da će moći d a se cenka. Kasnije. po rečima Lašetardija. vezuju ga jednim oficirskim opasačem i odvode u dvor u Minihovim kolima. odlučno joj je savetovao da se stavi na čelo garde i da se dočepa državne vlast i pomoću državnog udara. Spoljna politika i revolucija 1741 godine. Njegov ađutant Manstejn upada odma h u spavaću sobu namesnikovu. Krajem januara 1741 godine. — Ostermanov triumf je kratkoga veka. iako je već sve gotovo za državni udar.biskupa grada Lib eka. ona stalno ima osećanje da nju smatraju za podozrivu. u lovu. Ali je godine 1730 toj mladoj knjeginjici malo stalo do pol itike. Tu on govori mnogo. — Pobedilac Birona. Biron pokušava da se odupre vojnicima. u mladalačkim zanosima i u ljubavi. razgovara s njim kao da se ništa ne priprema. Ali je njegova ostavka uvažena odmah. Njegovi izveštaji ne primaju se više pov oljno i namesnica često puta odbija da ga primi. pod izgovorom da nema vremena. ponavljajući reči koje je Ce . njena ličnost smeta onima čija karijera zavisi od učvršćivanja vlas ti Ane Ivanovne. Iako se ona odrekla svojih prava na carsku krunu. i stražari u dvorcu odmah pristupaju njihovoj trupi. ali on koga su n oge bile izdale te je dotada vrlo retko izlazio iz svoje kuće. Jednim namesničkim ukazom podeljen je Kabinet ministara na otseke. a Minih za prvog ministra. On ne može da se pomiri sa ovakvim stanjem. kuda ga prizivaju Ana i njen suprug. te 3/14 marta 1741 godine daje ostavku. i to je značilo kraj njegove karij ere. Oni svi izjavljuju da su spremni da se osvete mrskome namesniku.On provodi celo veče u Bironovom domu. pravu da se povuku iz državne službe posle dva deset i pet godina. Ona je baš tada izgubila svog verenika. koje je pozvala da i m izloži svoje optužbe protivu Birona. Njegova žena hoće da pođe s njim i istrčava u košulji za spavanje. jedan vojnik je ščepa i gurne na gomilu snega. sa obavezom da podnosi izveštaje o svakom svom postupku knezu Antonu. da mu sam Minih nije dao jednog moćnog saveznika. On uostalom i ne može da ih zadovolji. no oni ga baca ju na zemlju. premlaćuju ga. gde ona ostaje onesvešćena neko vreme. jer oni teže da dobiju i druge povlastice i neće više da se zadovolje prostim uspostavljanjem zakonskih mera iz prvih godina vladavine Ane Ivanovne. Ostermanu je povereno vođenje spoljne politike i on je zadržao i komandu mornarice. da bi ga na imenovao za velikog admirala. kome on neoprezno oduzima položaj potkancelara. Osterman vešto prikriva svoju mržnju. Minih se trudi da ugodi plemićima. a u 2 sata ujutru Ana Leopoldovna drži govor vojnicima garde. P osle devet meseca jedna nova dvorska revolucija okončava taj triumf i zamenjuje Iv ana VI Jelisavetom. kćerju Petra Velikog. On je pao u potpunu nemilost: od pretsednika vlade postao je običan ministar. iako se ona drži po strani od svakog političkog spletkarenja. Osterman je „car svih Rusija”. Dok je Biron. odveli su i nju u dvor. Samo u jednom pravcu vodi on drukčiju politiku. Pošto su je podigli i obukli. 26 4 Anton-Ulrih naimenovan je za vrhovnog zapovednika vojske. Ostermana. Ana Leopoldovna proglašena je za name snika. Sa 80 njih Minih dolazi iznenada u Bironov dvorac. on izvršuje svoju osvetu. Minih. jedan Jelisavetin prijatelj.

koje početak pregovora o miru sprečava da se bore. osećajući da okolnosti postaju z a nju sve povoljnije. razmišl ja i pušta da vreme protiče. jer postoji mogućnost da navuče na sebe rat sa Turskom. 26 6 Tada se u Petrogradu pojavljuje ponovo jedan francuski ambasador. Francuska ponovo pokušava da raskine austro-ruski savez. Ana Leopoldovna. koga bi htela da načini 26 5 vojvodom od Kurlandije na mesto Birona. No i pored čitavog ni za uspeha koje je postigao Minih. Zna se d a ona ima živu želju da postane carica. Za Ruse. ona ima čudnu na rav: provodi po čitav dan neobučena. Ali svi njegovi napori lome se na pitanju nasleđa poljskog prestola. Jelisaveta. ipak pokušava svim silama da je privoli na brak sa bratom kneza Antona-Ulriha. kojoj je Turska nanela teške gubitke. ali se zna i to da ona ima jednog ljubimca. Ono se sa nadom izgovara sve češće u svim društvima. Prema Beogradskom ugovoru . ostaje tuđinka u Rusiji.000 ljudi. Porodica Brunsvik „da bi je se otarasila”. jedan korpus od 20. Rusija š lje protivu nje. a naročito u kasarnama garde . Njemu je stavljeno u dužnost da vidi na licu mesta da li se u Rusiji ne priprema kakav pokret koji bi se mogao iskoristiti da se obori austrof ilski režim Ane Ivanovne. kad opazi neko strano lice. gde se ćerka Petra Velikog pojavljuje veoma često. godine 1739. Francuska podbada Turke protivu Austrije i Rusije. ne može više da izdrži i traži posredovanje Francu ske. Pošto je Francuska objavila rat Austriji. Ona rado krštava decu vojnika i p rima u svoj dom roditelje svojih kumčića. ovaj rat je dug i zahteva velike žrtve. sedeći na svome krevetu u društvu svoje ljubimice J ulije Mengden. piše da se Jelisaveta suviše ugojila da bi mogla sklapati zavere. Tada iznenadno upada u au . Austrija . na Rajnu. umesto da ostane namesnica. To je markiz L ašetardi. Prviput pokušava ona to posle stupanja na presto Katarine I. Rusija stupa u njega zajedno sa Austrijom. Rusiji. i pošto je Rusija sklopila mir sa Persijom vraćajući joj ka spiske oblasti koje je osvojio Petar Veliki. dolazak na vlast porodice Brunsvih i triumf Ostermana — toga ubeđenog austrofila — nad Bironom i Minihom izgleda da oduzim aju Francuskoj svaku nadu da će izmeniti rusku politiku. Kampredonov poslednik Manjan radi na sklapanju francusko-ruskog sav eza. Po smrti Petra Velikog. Vojska je uz nju.zar izgovorio o Brutu. čiji poljupci prekidaju beskrajno ćućorenje sa Julijom Mengden. te se javlja bojazan da posle „bironovštine” ne nastupi „linarovština”. Povrh toga. Posle stupan ja na presto Ane Ivanovne. usled svoga va spitanja i okoline u kojoj živi. gde se zatvorio Stanisla v Leščinski. Posle caričine smrti. i tada otpočinje nov rat sa Tur skom 1735 godine. Ruska vojska upada u Poljsku i Minih opseda Gdansko. Leščinskov pokušaj je propao. potrebna je austriska pomoć. Ali se ona koleba. Zato ni navaljivanje francuskog ambasadora Kampredona. kao divljak. grofa Linara. ali se obavezuje da poruši sva utvrđenja i odriče se p rava da na Crnom Moru drži ne samo ratne. Godine 1731 i 1732. koja je tada bila u ratu sa Persijom. dok Rusija i Austrija sporazumno podržavaju kandidaciju saksonskoga izbornoga knez a. Jelisavetino ime postaje simbol narodnoga otpora nemačkome mešanju u državne poslove. ne podaje se tome uticaju. i beži što igda može. nego i trgovačke brodove. Uskoro potom i Rusija je primorana da zaključi mir. ni pojava engleske flote u Baltičkom Moru ne mogu s prečiti Ostermana da zaključi ugovor o savezu sa Austrijom 1726 godine. Da bi se potstakla na delovanje biće potrebna intervencij a stranih diplomata. U dva maha pokušava Francuska uzalud da zavadi Rusiju sa Austrijom. Francuska predlaže kandidaciju Stanislava Leščinskog na presto Poljske. Osterman stalno zasniva svoju spoljnu politiku na uskom austrisko-ruskom zbliženju. uz pripomoć Miniha i uprkos Ostermanovog p rotivljenja. ona dobiva Azov.

ona nema nameru da održi ova obećanja. ona ulazi u sobu Ane Leopoldovne i kaže joj glasno: „Sestrice. ustupiti izvesne ruske pokrajine. Voroncovi. Pri svem tom. Grenadiri je dočekuju oduševljeno i svi se zaklinju da će dati život za kćer Petra Vel ikog. iako su poslanici Francuske i Švedske spremni da joj pomognu. Švedska. Praćena grenadirima. usred opšteg veselja. Ana shvata šta se događa i moli za milost. Dve suparnice grle se uz nekoliko suza. i gde je te noći napisan proglas kojim se obznanjuje stupanje na presto nov e carice. a za to vreme naročiti odredi pohapsili su u nji hovim domovima Miniha. od kojih jedan prestavlja nju kako se penje na presto u z poklike okupljenog naroda. p okazuje joj on dva crteža. ali posle ovoga razgovora Jelisaveti je jasno da više ne može da okle va. pa joj kaže: „Birajte”. ako ne želi da o stane ostavljena samoj sebi. kada rovarenja Lesto ka. da raskine ranije ugovore sa Austrijom i Engleskom. ona se još nije bila odlučila da učini odlučni korak. uostalom. č . Lašetardija i švedskog ambasadora Nolkena privukoše pažnju namesnice. o na odlazi saonicama u kasarnu gardiske čete Preobraženskog puka. Svaki oseća da će uskoro nastupiti važne promene u međunarodnoj situacij i. zato se Francuska i njena saveznica Švedska pridružuju naporima koje čini garda da privoli Jelisavetu da se izvrši državni udar. Ana Leopoldovna izlaže otvoreno sve svoje sumnje Jelisaveti. pa je naposletk u uzimaju na ruke i nose. Šuvalovi. objavi rat Rusiji. vreme je da ustanete”. Razumovski. gnuša se i zaklinje da je savršeno nevina. iako su se oko nje već odavno okupili njeni odani prijatelji. i pošto se pred jednom ikonom za klela da — ako državni udar uspe — neće nikoga kazniti smrću u noći između 24 i 25 novembra/5 i 6 decembra. Trgnuta naglo iza sna. koji prima novčanu pomoć od Francuske i pruža potporu francuskom i šved skom ambasadoru. Taj proglas objavljen je 25 novembra/ 6 decembra u 8 časova ujutru. u pratnji Lestoka i Švarca. godine 1741. Kako je bio darovit crtač. jer se kneginjica najviše plaši manastira. čini sve što može da je privoli na akciju. ne gubeći vreme.striski deo Šleske novi pruski kralj Fridrih II. 4. Ostalo je izvedeno sasvim prosto. i da ubuduće zaključuje savez samo sa Švedskom i Francuskom. pošto — po rečima jednog diplomate — nema u sebi ni kapi kaluđerske krvi. kada postan e carica. koja jednim proglasom obznanjuje da taj rat ima za cilj jedino da oslobodi ruski narod nemačkoga jarma i da uzdigne Jelisavetu na presto Rusije. Međutim. Plemstvo o seća da je njegov čas došao i ono zbog toga oseća samo još veću naklonost prema Jelisaveti. gde su je očekiva li. Ona pristaje dakle da Šve dska. Naklonost koju garda gaji prema Jelisaveti veoma je povoljna okolnost koju treba iskorist iti. Kako je sutradan. Mengdena i Ostermana. pozniji događaji oslobodili i u pravnom i u moralnom pogledu. Ovaj dokaz je imao uspeha. svoga starog nastavnika muzike. 24 novembra/5 decembra 1741 godine izdato naređenje gardi da pođe u rat protivu 26 7 Švedske. koja se čini iznenađena. Ona odvodi četu pravo u dvor. jer ona nikad i nije žudela za krunom. Jelisaveta se još usteže. ona odbija svako ustupanje te ritorije. iako garda nju obožava. Razume se. Odvoze je saonicim a zajedno sa carem Ivanom VI u Jelisavetin dvorac. Sa svojom uobiča jenom prostodušnošću. Međutim. a drugi kako prima kaluđerički veo u jednom manastiru. ali se obavezuje da naknadi Švedskoj ratne troškove plaćajući joj novčanu potpor u za vreme čitave svoje vladavine. iako je Minih dokazao da je jedan noćni napad garde na dvor do voljan pa da uspe državni udar. ona je primorana da otpočne svoju akciju pre odlaska pukova. JELISAVETA PETROVNA (1741—1762) Vladavina Jelisavetina ubrzava stvaranje nezavisnosti plemićskog staleža. Grenadiri je mole da pohita. Jelisaveta ulazi u Zimski Dvorac. kojih su je. da odobri Šveđanima trgovačke povlastice u Rusiji. Na kraju Nevskog Prospekta Jelisave ta izlazi iz saonica i polazi pešice. računala je da će joj kneginja. a u 3 časa po podne. Taj događaj ustalasao je celu Evropu. Za Francusku je sada važnije nego ikad da odvrati Rusiju od Austrije. sporazumno sa Francuskom. Lestok. gde su dovedeni i Minih i Ost erman. Tada.

. Isto tako. i svuda boravi samo privremeno. blistave lepote. iako je njen sto postavljen po svim pra vilima francuske etikecije. pri čemu se izlaže opasnosti da pogine. Pored raskošnih salona za 26 8 primanje. A što se tiče udobnosti stana. nije onda ništa čudno što je njoj potrebno n ajmanje 20. sedamnaestoro slugu u j ednoj sobi. Ovom nehajanju za ugodnost pridružuje se kod nje i nekakva želja da živi životom prostog a naroda. svuda promaja. naprotiv.ja se popularnost objašnjava i izvesnim njenim ličnim osobinama. pošto je bila verenica svakojakih kneževa. Ali ta velelepnost. ona ost avlja — i to samo zbog svoje odvratnosti prema pisanju. jer ona nikada nema vremen a. niz vlažne zidove sliva se voda. razdražljivu ćud i plahovitost. te dvor ske ceremonije. Veo ma pobožna. posteljne stvari. ona primora va dvorane da podražavaju francuske markizice i markize. nosi sa sobom nameštaj. uživati nezasitno u ljubavi. časti ih lešnicima i igra kolo sa njima pevajući narodne popevke. Pop ut njega i ona udara snažno. Od svoga oca nasledila je ona. ona ipak naređuje da se pred nju iznose — na veliko čuđenje stranih diplomata. trom: u najkritičnijim trenucima međunarodnih zapleta. da bi i na samome dvoru Luja XV blistala. Živi neprekidno lutaličkim život om. prostom maloruskom kozaku (Racumovskom). Sa godinama. već i dvo rske dame: kada se lepa gospođa Lopuhin usudila da se na jednom dvorskom balu poja vi sa istom frizurom kao ona i sa istom ružom u kosi kao ona. Nje na duša otvara se istinski i njena narodska. ona i sama igra menuet ta ko savršeno. Pri organizovanju svoga dvora ona revnosno kopira Versalj. pošto je saslušala reda radi jeda n hor talijanskih pevača. ona se Uvek žuri na neki bal ili u lov. otsekla makazama ružu zajedno sa pramenom kose i prilepila joj dva zvonka šamara. Strani diplomati se zamar aju tražeći pogodan trenutak za ozbiljan razgovor s njom. Neprekidna Petrova pokretljivost samo je odraz njegovog uzavrelog duha. na kaminima zjape velike pukotine. Katarina II pokazuje živopisno u svojim Uspomenama koliko se Jelisaveta malo brine o unutrašnjem uređenju svojih dvorova. Tako Katarina opisuje jedan Jelisavetin dvorac u Moskvi. Ne oseća nimalo potrebu da stvori svoj dom i da ga ugodno namesti. Nije to slučajno da je ova carica. kada. Loviti sa konjima i psima. balovi i primanja na francuski način. Ona potseća na svoga oca svojom izuzetnom pokretljivošću. ona obasipa teškim šamarima ne samo svoje služavke.000 konja za put od Petrograda do Moskve. naredila je drskoj l epotici da klekne pred njom na kolena usred bala. Snažna. sve dok ne klone. njena prirodna inteligencija nije bila obrazovana. — Jelisaveta ima izvesne spoljne crte svoga oca. kad priredi kakvu svečanu gozbu. ona se povinuje zahtevima svoga stoleća. Ali pod ovom spoljnom sličnošću između ćerke i oca kriju se duboke razlike. eto u kakvim se v idovima ispoljava snaga u njenoj mladosti. njena vatrenost do biva druge oblike: strasti kod nje ostaju i dalje iste žestine. iako nema njeg ovu pravu prirodu. čak i iz jedne varoši u drugu. najzad. Carica Jelisaveta. Ona voli logorski život. da se diplomatska akta vuk u nedeljama po njenom pisaćem stolu pre nego što ih potpiše. sve to za nju je samo dužnost. Kad putuje iz jednog dvorca u drugi. najprostija seljačka jela i pušta na volju svome apetitu. i to sve raspoređuje se žurno po sobama. ona na to i ne misli. ona je nesposobna da se uzdigne iznad najnaivnijeg praznoverja. ali posle četrdesete godine ona se odaje uživanju u jelu i produžuje svoje gozbe po čitave noći. Jelisave tin duh je. Ona je lišena svake duhovne radoznalosti. ona potseća na Petra pre svega svojom žustrom fizičkom snagom. ogled ala. seljačka priroda — zar nije ona ćerka jedne livonske seljanke? — oseća se ugodno samo u nekom selu blizu Moskve ili u njenom le tnjikovcu na morskoj obali blizu Petrograda. Njen n ačin shvatanja hrišćanstva je potpuno isti kao i u seljanaka sa kojima ona igra kolo. ona okuplja na jednoj livadi dvorske sobarice i mlade se ljanke. ima u njenom dvoru odaja u kojima se stanuje za koje bi se reklo da ih je neko maločas opustošio: vrata se ne zatvaraju. naposletku pokl onila svoje srce jednom pevaču. da ne bi zaostala iza „prosvećene Evrope”. ona je velika neznalica. igrati u zanosu p o čitave časove.

jer ona u isto vreme st rasno voli raskoš.000 haljina i dva kovčega p una svilenih čarapa. jer ona nema običaj da se iscrpljuje proučavajući državne probleme. slave i veličaju dobru i veselu caricu koja im je donela smirenje. objavljuje čitav niz ukaza koji doprinose da se 27 0 u isti mah kod plemića ojača shvatanje o tome da je ono zaseban stalež i ubeđenje da vla st razume i služi interesima zemljoposedničkog plemstva. te da se na taj nači n dobije mesta za bolesnike koji se vuku po ulicama. A ako Jelisaveta vodi logorski 26 9 život. posle svoje smrti ostaviće ona preko 15. a to je dovoljno da pretstavnici plemića — spahija. pod njenim okriljem. ali je nežna Jelisaveta odgovorila: „N e treba imati sažaljenja prema onima koji nasrću na caričin život. da je naredila da se perionica premesti iz Kremlja u k uću Šahovskoga i da se smesti po svim sobama. dželat j oj je išarao telo udarcima knute. Svi okrivljeni osuđeni su na kaznu bičevanja i progonstvo na robiju. Njezina vlada. i pokušava se na sve načine da ona priznaju kako su spremala zaveru u korist Ivana VI. a imala je samo jednu bolnicu koja je morala da odbija bolesnik a. — Usled toga što za Jelisavetine vladavine socijalna evo . koja odbija da potvrdi jedan projekt kaznenog zakona zato što je odveć izd ašan u svirepim kaznama. Jelisaveta. U plemićskim redovima Je lisavetina popularnost raste sve više ukoliko. Nepopustljiva je u svemu što može da ug rozi njenome zdravlju. koja ima trenutaka prirodne dob rote. nije pokazala novosti namenjene drugim ženama. za vreme rata. toliko se razgnevila. naredila je da se ona baci u tamnicu. Istina. savremenici smatraju njenu vladavinu kao prijatno zatišje posle tmurnih godina koje su joj prethodile. Ako je Petar ponekad svirep i plahovit. a još manje se treba br inuti o njihovom potomstvu”. to je stoga što je drža vni interes privlačio svu njegovu pažnju. usud io da govori s nepoštovanjem o njoj u raznim kućama koje je posećivao. Svirepa osveta izvršena nad gospođom Lo puhin pada u prvo vreme njene vladavine i može se smatrati kao ostatak običaja koji su vladali u vreme Ane Ivanovne. ali je gospođa Lopuhin podvrgnuta najsvirepijem mučenju: kada je dovedena na mučilište. Nasuprot tome. gospođa Tardije. Godine 1758. to je jedino iz nemarnosti i nedostatka vaspitanja. Knez Šahovski. ne dajući svečane i teoriske izjave. koja je toliko puta samo lako kažnjavala političke zločine. ona naređuje da se uhapse i stave na muke ove dve žene. koji je bio određen da vrši smeštanje ranjenika. naredio je da se bolnička perionica premesti u napuštenu pivaru u Kremlju. a naročito kada se dirne u njenu slavu lepe žene. No i pored svega ovoga. ali on a ne sprečava socijalnu evoluciju povoljnu po interese plemstva. između ostalih u domu gospođe Lopuhin — koja ima tu nesreću da u lepoti ne ustupa carici — i kod gospođe Be stužev. obnažena je do pojasa pred okupljenom svetinom. pok azuje se nemilosrdna samo kada je njena sopstvena ličnost u pitanju. ali sistematski teror policije prestaje. U svemu ovome nema Jelisave tine zasluge. Moskva je bila prepuna ranjen ika i bolesnika. pa čak i u njegovoj sobi za spavanje. i javnost može slobodno da diše. sudije su predložile da se istraga odloži posle porođaja. Za dr ugu jednu ženu. koja se zaklela i održala zakletvu da neće nikoga kazniti smrću posle svoga državn og udara. Kad sazna da se Bota. a zatim joj iščupao jezik i pokazao ga narodu. pošto je bila bremenita. koja je bila okrivljena u toj aferi. direktni potomci tvoraca predloga iz 1730 godine. to je stoga što on smatra da je grubost po trebna za dobro države.Ako se Petar malo brinuo za svoju ličnu ugodnost. Zavere i spoljna politika. Ona ulaže svu svoju moć za odbranu svojih ženskih interesa: pošto joj jedna modiskinja. Upravljanje državom vrši se sa više blagosti. austriski ambasador. Kada je Jelisaveta to sazna la. evoluiše socijal no zakonodavstvo. Nekoliko drugih lica upleteno je u tu aferu. mogu se videti nekoliko slučajeva nag injanja ka despotizmu. na koje se primenjuje dvostruka kazna: šibanje knutom i stavljanje na žar.

Osam meseci posle Jelisavetinog stupanja na presto otkrivena je jedna mala gr upa oficira. Vilmanstrand. Otsada Bestužev upravlja spoljnom politikom Rusije. a narednog meseca potpisuje jedan sporazum sa Engleskom. Kasnije zavere. dok Jelisaveta smatra da je najbolji način za Šveđane da joj dokažu svoje dobre namere prosto u tome da ne rat uju više protivu nje. koju predvodi Turčaninov.lucija ide svojim prirodnim tokom.sa ciljem da se oslobodi Ivan VI. Uistini. tako isto ne treba videti neku ozbiljnu opoziciju Jel isaveti u suparništvima dvorskih stranaka. Tako po ličnom naređenju Fridriha II. optuženi su da pripremaju vraćanje na presto Ivana VI. Ima istina nekoliko pokušaja zavere. Francuska i Austrija — što je ranije izgledalo neverovatno — udružuju se protivu Engleske i Prusk . Ali ju je ta nada ubrzo izneverila. bilo je to samo razgovaranje i spletkarenje. Istraga po ovome traje pola godine. zatim žena kancelara Bestuže va. bio je prognan na robiju posle pada svoga zaštitnika. a protivničke stranke sukobljavaju se mnogo više na pitanjima spoljne politike nego unutrašnje. Kaogod ni u ovim zaverama. i njih potajno priprema Pruska. Pošto Francuska podržava Švedsku. Gospođa Lopuhin. U maju 1746 on obnavlja ugovor o savezu iz 1726 godine sa Aus trijom. te je taj pokušaj propao. evropska diplomatska igra menja se iz osnova. Nislot i po krajinu Kimenegard. nekoliko vojnih lica i — što daje ovoj aferi jedno izuzetno obeležje — aust riski ambasador Bota. 1756 godine. otkrivene u početku Sedmogodišnjeg rata. Ugovorom u Ab ou Švedska ustupa Rusiji jedan deo Finske: Frederiksham. Zaverenici. Lašetardi je primoran da napusti R usiju. i oni su samo odjeci ranijih događaja. To je težak udar za Francusku. Rusija godine 1748 šalje na Rajnu. njen lični sobar. Jelisaveta ga vraća iz progonstva i postavlja ga za svog kancelara. al i se on održava na položaju nasuprot njima i ne udaljuje se od političke linije koju j e unapred povukao. Ta grupa imala je nameru da je ubije i da povrati presto Ivanu VI koji čami u tamnici. Švedska traži teritorijalne ustupke za svoje usluge. Tek posle deset godina. političke zavere prestaju da budu važna čin jenica u državnom životu. Nema u ovoj aferi ničega političkog: to je jedan rasipnik i kockar prosto naprosto hteo da zavuče ruku u kesu velikoga kneza. dobiva nalog da organ izuje zaveru među starovercima . jedan ruski trgovac. ali se prevario u računu. koji je tada tam novao u Holmogori. koji se ne oslanjaju ni na koju uticajnu grupu. Da bi ispunila obaveze prema svojim saveznicima. Staroverci odbijaju da se mešaju u tako opasnu pustolovinu. Između 1750 i 1760 godine. za v reme sedmogodišnjeg rata. naslednika prestola. Švedska. preko Moravsk e i Češke. Njegovi protivnic i pokušavaju da mu nahude progoneći gospođu Lopuhin i kompromitujući ambasadora Botu. direktno su posledica prusk oga rovarenja. jer ov aj Ostermanov neprijatelj ostaje isto tako austrofil kao i on. koja je započela rat protivu Rusije pod izgovorom da brani Jelisavetina prava na presto. jedan korpus od 30. Godine 1743 otpočinje jedno važnije suđenje. ali Ahenski mir okončava rat za nasleđe Austr ije pre nego što je ovaj korpus stupio u borbu sa Francuzima. nastavlja taj rat i pošto je Jelisaveta stekla krunu svojim sopstvenim sre dstvima. Zatvoren je u tvrđavu Šliselberg. koj i ga je suprotstavio Ostermanu pošto je uzalud pokušavao da u tu svrhu upotrebi Voli nskog. Ovaj nekadašnji štićenik Birona. Rat se nastavlja do 1743 godine i završava se pobedom Rusije. a događaju se bilo u počet ku njene vladavine. ali su oni malobrojni. progn ani su svi u Sibir. Ali dok umenta istrage koja su sačuvana dokazuju da je ta optužba bila bez osnova. koji zbog svojih poslova mora s vremena na vreme da odlazi u Prusku. Ona proističu samo iz različitih shvatanja spoljne politike. poručnik Baturin uhapšen je što je nepromišljeno iz javio da hoće da zbaci Jelisavetu i da umesto nje dovede njenog nećaka Petra Fjodoro viča. da se kompromituje Bota i da se Rusija navede da raskine sa Austrijom. Ta zavera izmišljena je nevešto samo zato da se obori kancelar Bestužev. Francusko švedska stranka nadala se da će se odmah po Jelisavetino m stupanju na presto. ili pak pri kraju. Rusija odreći Ostermanove spoljne 27 1 politike i da će raskinuti s Austrijom.000 vojnika.

pod koma ndom Apraksina. — takođe pokušali da se približe Katarini. tu Aninu tvorevinu. a ova su nerazdvojna od narodne ekonomije i opšte državne uprave . Tada Šuvalovi. — U trenutku preuzimanja vlasti J elisaveta je izjavila da će se i dalje držati načela Petra Velikog. Namenjena u početku da o kuplja na savetovanje više činovnike kojima je povereno vođenje diplomatskih i vojnih poslova u Sedmogodišnjem ratu koji je tek otpočeo. Jelisaveta je ozdravila. pod izgovoro m da je to drugo izdanje Vrhovnog Tajnog Saveta. On se odlučuje za Englesku. Njihove godine službe i pravo na unapređivanje počinju da teku od dana toga upisa. on pokušava da se približi svojoj neprijateljici. To je stoga što u socijaln om pogledu nema više ničega što bi moglo davati pravac njihovom opredeljivanju. prestonoslednikovici Sofiji Anh alt. a nepri jatelj Pruske i Engleske. O ptužuju ga glasno da je izdajnik. osumnjičena da je sa njim i Apraksinom učestvovala u kažnjivim radnjama. ostaju gospodari situacije do kraja Jelisavetine vladavine. pošto je ugrabio vreme da uništi sve hartije koje bi ga mogle kompromitovati. Katarina. Zakonska snaga data je već starom običaju da se plemićska deca. . Zato je neizbežno da se nadležnost Konferencije proširi postepeno na sva ova područja. još od detinjstva. ona preduzima mere da upotpuni oslobođenje plemstva od obaveza pre ma državi. i dok Jelisaveta leži teško bolesna. postaje samim tim saveznica Francuske. i ona je stavljena iznad Senata. njen upravni rad često puta je u suprotnosti sa ovim načelima. koja je kasnije postala velika kneginja Katarina. Vojna pitanja su u tesnoj vezi sa fin ansiskim pitanjima. Konferencija proširuje brzo. koji je odavno plaćenik Engleske. Šuvalovi. U oblasti socijalnog zakonodavstva. Uistini. što je započeto posle Petrove smrti. Ona vraća Senatu njegovu nekadašnju nadležnost i propisuje mu da bdije nad tačnim iz vršivanjem statuta i pravilnika Petra Velikog i da se na njih oslanja u svim svoji m postupcima. Isto tako je za Jelisavetine vladavine pravo posedovanja naseljenih zeml jišta postalo isključiva povlastica naslednoga plemstva. koje bi od nje jamačno načinilo drugi Kabin et ministara. Apraksin od jednom počinje da otstupa. Ona sve više olakšava obaveze službovanja pl emića. Sad mora do bira. ostajući verna Austriji. isto tako je i Jelisaveta započela svoju vladavinu ukidanjem kabineta ministara. krug svoje delatnosti. razbija Pruse. samo pod drugim naziv om. Kaogod što je Ana Ivanovna otpočela svoj rad time što je ukinula Vrhovni Tajni Savet i povratila Senatu prava koja mu je dao Petar I. ali umesto da iskoristi svoju pobedu. Ova promena ima odjeka na stranke u Petrogradu. stvorena je jedna nova ustanova pod imenom Konferencija. upisu ju u spiskove pojedinih pukova. Uistini. i tim licima je zabranjen o da ih ubuduće kupuju. 14/25 marta 1756 godine. uhapšen je i prognan na svoje imanje. vlada se samo izdaleka pridržava načela Petra Ve likog. uspeva pr ilikom svojih razgovora sa Jelisavetom — 27 2 iskorišćujući sve svoje glumačke sposobnosti — da utiša caričinu sumnju. koji su — za vreme bolesti carice kojoj su ka ko oni tvrde odani. počinju da potkopavaju ugled Bestuževa. zaustavilo se tek stupanjem na presto Petra III. Ovo sve veće proširivanje njenih nadležnosti. Kancelar Bestužev. Vidimo dakle da se na Jelisavetinom dvoru grupisavanja i pregrupisavanja stranaka vrše prvenstveno s obzirom na spoljnu politiku. Britanski ambasador Viljams sarađu je na zbliženju izmeću Bestuževa i Katarine. ne može više da služi — kao što je to dotada lako činio — i Englesku i Aus ju. a isto vreme proširuje njihove socijalne i ekonomske povlastice. Saznaje se da se on dopisuje sa Bestuževom i Katarinom. Kasnije. na taj način jedan plemić kome je tek dvadeset ili trid eset godina dobiva oficirski čin ne izlazeći iz kruga svoje porodice. Ali. Bestužev. Godine 1754 konfiskovana su sva zemljišta koja su pripadala licima iz drugih staleža. Službovanje plemića i uređenje zemljoposedničkih odnosa. a koja prima novčanu potporu od Engleske i podržava Prusku i Englesku. Godine 1757 ruska vojska. protivno svakom očekivanju.e. Sedmogodišnji rat tek je otpočeo. Ali njeni neprijatel i. poput Kabineta ministara. Rusija.

već su takođe jedan zakonski akt: činjenica da je seljak zapisan u spisak ne kog imanja vezuje ga za gospodara toga imanja. prvo. Ovo omogućuje posedniku zemlje. Zbog toga je ovaj novi popis zaista „po volji” plemstvu. ali je taj postupak toliko složen. Drugi niz mera povećava moć spahija nad njihovim mužicima. pa da se prema tome i oslobode ropstva. a sudije. Znači da je ovo pravo slanja u progonstvo dato spahijama u cilju naseljavanja.27 3 S druge strane. a više k ao član jednog organizovanog društva. Prvi niz ovih mera ima za cilj da održi. da lako prisvoji seljake koji mu ne pripadaju. ipak zemljoposednici i dalje plaćaju za njih porez finansiskim vlastim a. kako je kazano u njenom ukazu. Osim toga. Stvarno. to liko su skloni shvatanju da već sama činjenica što je neko zapisan u spisak mužika prets tavlja osnov podozrenja da su upisana lica na to pristala. nisu samo jedan statistički podatak. tri niza upravnih mera teže da učine što povoljnijim uslove pod kojima plemstvo vrši svoj zemljoposednički monopol. Mužici su dočekali taj glas oduševljeno. Pr ema tome. inače mu državna vlast može po službenoj dužnosti nametnuti novoga gospodara. Mužik se manje smatra kao privatna svojina. već i da strogo kazni seljake koji su podneli molbe za stupanje u vojsku. uporedo sa drugom „revizijom”. a drugi odbegli od svojih gospo dara i iščezli. pa čak i da pojača. Iako je veliki broj popisanih seljaka umro. to svaki mužik koji iz bilo koga razloga nema više gospodara. Ukolik o se proširuju njegova prava nad stanovništvom vezanim za njegovu zemlju. Šta više. koji mora da sluša svoga gospodara jedino stoga št o je ovome državna vlast stavila u dužnost da vrši izvesne administrativne poslove. nekoliko Jelisavetinih ukaza primoravaju seljake podložne oporezivanju. pravo svojine plemića nad n jihovim seljacima. Dovoljno je dakle da gospodar une se nekog seljaka u spisak koji on sam popunjava. Jer „Popi liste”. vlada primećuje da je proteklo dvadeset godina otkako je Petar Veliki n aredio da se izvrši prva „revizija” ili popis stanovništva radi ustanovljavanja ličnog por eza. Odmah po Jelisavetinom stupanju na presto proneo se glas da će taj ukaz biti vraćen na snagu. Ipak. da ne pl aća više za iščezle „duše”. mora u izvesnom određenom roku da izabere sebi gospodara. pa da taj seljak izgubi svoju s lobodu i postane njegov mužik. koje na svakom imanju popunjava sam sopstvenik. jer to proganjanje služi da se nasele obradive a nenastanjene prostorije u Sibiru. sve o . Da bi „učinila po volji plemstvu”. koji su i sami plemići. Kako ovo pravo. pošto je seljačko ropstvo jedna ustanova javnoga prava. on bdije nad moralom seljaka i kažnjava ih u slučaju bekstva. On prikuplja lični porez u ime poreski h vlasti. on može da pošalje u progonstvo samo mužike ispod četrdes et i pet godina i sposobne za rad. Vrhovni Tajni Savet bio je stavio van snage ukaz Petra Velikog kojim se dopuštalo mužicima da stupaju u vojsku. ako neće da ih vlasti razdele spahijama. da mu je skoro nemogućn o postići ispravku. i takvi osuđenici oduzimaju se od broja regruta ko je on mora da daje državi. on isto tako mora da ih hrani i da im daje 27 4 seme za vreme neplodnih godina. a drugo. a koji nisu nigde upisani. ističe socijalno i političko obeležje seljačkog ropstva. spahija po staje u neku ruku pretstavnik državne vlasti. Razume se. oni u masama beže od svojih gospodara i traže da stupe u vojsku. Ukazom od 1760 godine spahije su dobile pravo da pošalju u progonstvo u Sibir svoj e mužike uhvaćene na delu prestupa. ovaj može da traži sudskim putem da mu se vr ati sloboda. Iako je Jelisavetina vlada izjavila da će se u svemu pri državati Reformatorovih načela ona je pohitala da ne samo potvrdi ukidanje Petrovog ustava. tako i dužnost da paze na ponašanje svojih mužika. koja je nametnuta s pahijama od 1758 godine. vlada naređuje da s e izvrši novo popisivanje stanovništva. da nađu sebi gospodara u određenom roku.

trgovci će moći da je isp oručuju još samo neko vreme. koja ima monopol na nju. Da bi povećao državne prihode. Cena rakije povišena je z a 50 kopejaka od vedra. potčinjavaju sve više život seljaka samovolji njegovoga gospodara. što bi bio veliki teret za poreske obveznike. ona zadržava jedan deo plate sveštenstva. utoliko se plemići rad ije nastanjuju na svojim imanjima i posvećuju više. I ne pomišljajući da ograničava mat erijalne obaveze mužika prema spahiji. „dok spahije ne budu dovoljno uvećale broj svojih pecara. bilo bi potrebno podići iznos lične poreze za 13½ kopejki od glave. Naposletku. da bi se iz lične poreze izvuklo povećanje prihoda koje se dobilo ovom operacijom. učinjen je odlučan korak ka rešenju drugog jednog problema do koga je s pahijama mnogo stalo. On sastavlja i uspeva da se u svoji jedno dugačko uputstvo za taj posao. Finansiski interesi države su u suprotnosti. Što može da izvrši ova smanjenja.spahija. ona se trudi da smanji iznos ličnog poreza. vaspostavio godine 1751. Godine 1754 takođe.” Ukoliko se skraćuje rok njihovog obaveznog službovanja. smanjuje kredite namenjene zvaničnim svečanostima. ona ne dopušta spahiji da povećava materijalne obaveze koje mužici imaju prema njemu. Zato oni postepeno prestaju da žude za učestvovanjem u centraln oj upravi. a da bi ogra ničila štetan luksuz na koji je Ana bila primorala dvor i plemiće. zamenjene su. poljoprivrednim i mesnim problemima. Ona im je odobravala zajmove na podlozi njihovih naseljenih zemljišta. Neumoran pregalac — jer je po rečima jednoga njegovog savremenika njegov dom bio pun pisara koji su neprestano prepisivali njegove zakonske 27 5 projekte. a u isti mah briše znatne sume neplaćene poreze iz budžetskih godina 1724—1747. Šuva lov predlaže da se izvrši opšte omeđivanje seoskih imanja. veoma znatna. direktor Jelisavetine ekonomske i finansiske politike. Godine 1752 vlada snižava — i to konačno a ne više privremeno — lični porez sa 3  kopejke od lave. Često pu ta odigravaju se prave borbe na međama pojedinih imanja ili na spornom zemljištu. jer. o traženju i vraćanju odbeglih mužika. — Petar Šuvalov poduhvatio se da reši jedno pitanje koje je mnogo interesova lo vlasnike zemljišta. zabranjuje da se no si zlatan i srebrn nakit i čipke šire od tri prsta. umesto da poveća lični porez. kao što smo videli. a to je isključivo p ravo da oni isporučuju rakiju državi. U ovom pitanju Jelisavetina vlada postupa suprotno Aninoj vladi. koje bi bile nemogućne da je seljačko ropstvo smatrano kao ustanova privatn oga prava. On je otpočet u Moskovskoj guberniji i pr oširen na neke okruge u Novgorodskoj guberniji. cena soli. Najzad te iste godine data im je druga jedna povlastica. onom iz 1719 godine. koji je Petar Šuvalov. što daje ukupnu olakšic u u iznosu od preko jednog miliona rubalja. Da bi se pokrili troškovi rata sa Švedsk om. a više da stavi nekoga iz svoje sredine na čel . Zastarele odredbe Zakonika iz 1649 godine. jednom odre dbom koja se mogla mnogo lakše primeniti: rešeno je da za polaganje prava vlasništva n ad pronađenim mužikom. treći niz mera teži da zaštiti ekonomske interese plemića. vojnih lica i činovnika. da se na tome i ostalo. Šuvalov je više vo leo da poveća prodajnu cenu soli i rakije nego ličnu porezu. Srednje plemstvo pom išlja mnogo manje da „obori aristokratiju”. A prema Šuvalovljevoj proceni. zakonske odredbe o zemljišnim sporovima toliko nejasne. im anja toliko nezgodno uvučena jedno u drugo. uz podršku vlade. a pokazuju jaku želju da se dokopaju mesne vlasti. u jednačena je svuda na 30 kopejki za jedan pud. mada država povećava lični porez mužika. Nasuprot tome. sa ličnim interesima spahija. ali su teškoće oko njegovoga izvođenja t oliko velike. te položaj mužika postaje sve teži. pomoću kapitala dobivenih od monopola soli stvorena je jedna kre ditna ustanova koja je imala da olakša plemićima iskorišćavanje njihovih poseda. koja se u ranije vreme menjala prema mestu. i monopol na rakiju.ve mere. spahije mogu da se pozivaju samo na akta o prvom popisu. koji je još bio u važnosti. koji nikada nije ukidan otkako su ga ustanovili moskovski veliki kneževi. da je seoski život usled toga veoma nespokojan i rastrojen. ima da se zahvali viškovima prihoda što ih daje monopol na so. Granice pojedinih imanja bile su tako nedovoljno određene. godine 1754. U 1743 i 1744 godini ona ga smanjuje za 10 kopejaka od glave.

A kada je. Pri kraju njene vladavine. Plemići počinju tako isto da se interesuj u za razne grane industrije. uzimanje u zakup metalurgiskih fabrika u Goroblagodatskoj na Uralu. Plemići spahije. U tom pogledu je delatnost Petra Šuvalova veoma značaj na. pripadaju jednoj porodici siro mašnijeg plemstva. ono se toliko raširilo. naređe na ukazom 1753 godine. No u isti mah brine se on i o svojim ličnim interesima. on je ipak daleko od toga da bude izuzetak među tadašnjim titul arnim plemstvom. Ubrzo postaje on najveći autorit et u Senatu. — da baca prašinu u oči pomoću bezbrojnih zakonskih p rojekata koji mu se neprestano vrzmaju po pameti. i široko učešće u eksploataciji monopola na rakiju. On iskorišćuje obilno svoj zvanični položaj da dobije za sebe monopole. Trgovinska i industriska politika. Aleksandar o svojio i Jelisavetino srce. koji j e postao svemoćan ljubimac. On ume isto tako — priklanjajući se vešto pred Razumovskim. „Bankarskih f ilijala za meničnu trgovinu”. stvaranje monarhije oslonjene na plemićski stalež već je gotova činjenica. što je državnoj blagajni naknađeno odgovarajućim povećavanjem carin a na artikle spoljne trgovine. plemići spahije imaju pravo da trguju poljoprivrednim proizvodima. uspostavljanje trgovinske Komisije za izradu trgovačkih propisa. Dva brata Šuvalovi. Glavna od tih mera je ukidanje unutrašnjih carinarnica. Petar je umeo vrlo dobro da iskoristi naklonost koju uživa njegov brat. Ali je ona učinila ono što je glavno da bi obezbedila plemstvu. Petar Šuvalov je tvorac mera preduzetih za Jelisavetine vladavine da bi se oživela t rgovina i industrija. što se tiče s itnog seljačkog trgovanja. plemić teži da zameni trgovca u industriskim preduzećima. Kao plemići-komornici na dvoru velike kneginje Jelisavete. uzimaju uostalom i sami aktivno učešće u trgovačkim poslovima i industriskim preduzećima. lova na tulanje u Kaspiskom Mor u. Ostaje još samo da se pronađe tačna 27 6 pravna formula koja bi potvrdila tu činjenicu. lova na tulanje i ribolova u Belom Moru. gde se niko ne usuđuje da mu protivreči i gde on svaki čas donosi složene i smele planove za administrativnu reformu. . Potom dolaze: stvaranje. da bi sebi obezbedilo prevagu u poslovima koji neposredno zadiru u nje gove ekonomske interese. jedne Trgovačke banke za izvoznike koji rade u pe trogradskom pristaništu. Od godine 1726. da je postalo za trgovački esnaf u zrok veoma ozbiljne zabrinutosti. koji mu donose ogromne prihode: monopol trgovine mašću u Arhangelsku i na poluostrv u Koli. Aleksandar i Petar. osnivanje. te su tako odjednom bili istureni u prvi red. — Pažnja koju Jelisavetina vlada poklanja interes ima plemstva ne sprečava je da teži razvijanju trgovine i industrije. a i srednje plemstvo počinje takođe da se interesuje sve više za industriju. I ovde Jelisavetina vlada izlazi u susret plemstvu: zak on od 1761 godine određuje da se u svakom okrugu načelnik ili vojvoda ima birati među spahijama čiji se posedi nalaze u blizini glavnoga grada i da će ta birati svi plemići — spahije iz dotičnog okruga. i da se tome prilagode razni mehani zmi političkog organizma.o okruga. Jelisaveta ostavlja tu brigu svome po sledniku. čim bude kon ačno ukinuto obavezno službovanje. oni pomažu svim svojim silama državni udar koji ju je popeo na presto. godine 1754. Od vremena Petra Velikog. Da bi se došlo do potpunog oslobođenja plemstva. vaspostavljanje glavnoga magistrata i magistrata po grado vima u unutrašnjosti u obliku koji im je dao Petar Veliki. Iako je njegova trgovačka i industriska delatno st veoma velika. život koji će mu pružiti materijalnu nezavisnost i blag ostanje. koji će ga načiniti gospodarem podjarmljenog narodnog rada i koji će dati zad ovoljenje njegovom staleškom duhu. godine 1758. potrebna je još samo jedna mera: potp uno ukidanje obaveznog službovanja plemstva. kaogod i njihovi seljaci. Nije bez razloga što će u trenutku sazivanja skupštinskog odbora za vlade K atarine II trgovački esnaf uložiti odlučne proteste protivu preplavljivanja trgovine i industrije od strane plemića. pored toga.

Skoro sve najznačajnije zakonske mere te veli ke carice već su ocrtane za Jelisavetine vladavine. da se zameni zastareli Zakonik iz 1649 godine ostali su neplodni. kad Jelisavet a umire. već su gotova dva odeljka novog Zakonika. 27 8 X . književnosti. bez ikakvi h potresa i sudara. vidi se da je za vreme od dvadeset godina. počinje upravo da se oseća za vreme Jelisavete. odeljak koji se tiče sud skog postupka i krivica iz javnog prava. G odine 1757. koji gaji u sebi političke ambi cije. O D K A T A R I N E I D O K A T A R I N E I I 1. zahvaljujući usavršenim ustanovama koje su bolje pr ilagođene svome cilju. Poče tkom 1755 godine. razgraničavanje imanja. — Ako se izbliza prouči delo što ga je ostvarila Jeli savetina vlada. Kata rina II samo će razviti do kraja ove mere. Jelisavetina vladavina nagoveštava vladavinu Katarine II. Uticaj francuske filosofije. koja je već smislila projekt za jedno šire izborno telo.27 7 Pripremanje novog Zakonika. slobodni zid ar. izvršen jedan veliki rad. Na njegovu inicijativu. Proširivanje socijalnih i ekonom skih povlastica plemstva. upravna decentralizacija okruga u korist mesnoga plems tva. koji će biti tako veliki. jedna nova komisija dala se na posao. i naposletku sam pokušaj sa narodnim pretstavništvom izab ranim za izradu novog Zakonika. ali Jelisaveta odbija da ih potvrdi zbo g njihovih odveć svirepih odredaba. i izabrani poslanici počinju tek da pristižu. delo jednog Lomonosova dovoljno je međutim da pokaže kakav sr ećan upliv ona već vrši na rusku misao. Posle toga delatnost Komisije se usporava. Pet ra II i Ane. PETAR III (1762) . Komisija izlaže Senatu da je potrebno pridodati joj izabrane prestavnike plemstva i trgovačkog esnafa. jedan trgovac na svaku pokrajinu. na zauzimanje Petra Šuvalova. Ako se taj uticaj ispoljava više u način u života nego u idejama. Nagoveštaj vladavine Katarine II. koji je pripremio vladavinu Katarine II. Ukaz iz septembra 1761 godine p ropisuje tada da se izabere po jedan plemić i. Godine 1763 njih će raspustiti Katarina II. sve do dana kada. sve je to započeto za Jelisavetine vladavine. — Pokušaji činjeni za vlade Petra Velikog. s amo im dati više bleska. mode i običaja. Katarine I. U duhovnoj oblasti takođe. ulazi u nju Roman Voroncov. samo proširiti njihovu primenu. bez hvalisanja i svečanih izjava. B iranje se izvodi strogo. u septembru 1760 godine. čovek sa velikim obrazovanjem i velikim: vezama.

čvrst o ukotvljenu u njegovom slabačkom mozgu: to je divljenje prema pruskom kral ju Fridrihu II. on nek oliko puta namerno zaostane iza pogrebnih kola. sestrić je Jelisavete. Kada je postao car. pozvala iz Holštajna. progurali iz drugog 27 9 reda u prvi. proglasila ga za naslednika prestol a i oženila Sofijom od Anhalt-Cerbsta. kao što dokazuje projekt o „osnovnim zakonima” šta ga je Jelisaveti predao Ivan Šu valov. On pravi detinjaste i neumesne gestove u najozbiljnijim prilikama. 17/28 januara 1762 godine. One su delo onih koji zauzimaju prvo mesto pored carskoga prestola.. Jelisavetu Voronco v. budućom Katarinom II. Na Jelisavetinom pogrebu. Iako su svi Jelisavetini visoki činovnici bili složni u tome da treba p roširiti plemićske povlastice. Postavši car. uz Petrovu odv ratnu spoljašnost išlo je uporedo i potpuno siromaštvo duha i izvesna sklonost za deti njarije i budalaštine. ali. razume se. i takvoga muža. Jednoga dana zat ekao je jednog pacova kako glođe na njegovom pisaćem stolu jednu tvrđavu od kartona. Na svečanim prij emima u dvoru on zasmejava prisutne podražavajući duboko klanjanje dvorskih dama. on trabunja i blebeće svojim piskavim glasom. on je ht eo da plemić. ćudljivu i pijanicu. trudio se da ih ulije nasledniku prestola. može da ima mužike i zemlju a da u kaknadu za to nema nikakvih obaveza prema državi. i izražava želju da se uk . Petar uzima ljubaznicu. postavši u punoj meri povlašćen zemljoposednik. reći će kasnije jedna stara dvorska dama. — Pa ipak. — Na nekoliko dana posle svog stupanja na presto . nije mogao da nametne svoje ideje. ja ne znam šta s njim da činim”. da se prouče izmene koje treba uneti u statut manastirskih mužika. u kojima.Detinjasti car. sin Ane Petrovne i vojvode od Holštajna. poto m naređuje da se ispita zakonski projekt o ukidanju monopola soli. a kada se probudi. kome se divi kao kakvom božanstvu. čija je inteligencija ta ko živa. Razume se da on nema nikakav politički program. I zaista. igra se olovnim vojnicima. Oslobođenje plemstva obavezne službe. a to će reći političara iz pređašnje vladavine. Petar III odlazi u Senat da potpiše ukaze kojima se v raćaju iz Sibira Minih. tražili da plemići ne budu izloženi konfiskovanju njihovih naslednih dobara i d a budu izuzeti od izvesnih ponižavajućih kazni. nesloga je neizbežna. o n naređuje da se pacov uhvati. a ne da sasvim ukinu svoj rok obavezno g službovanja. Kada je Jelisaveta uzvikivala sa strepnjom: „Moj sestrić je jedno čudovište.. Voroncov se. Šuvalova i nekojih ličnosti koje su se. Stupanje na presto Petra III dalo je prevagu triumviratu Voroncov.. Šuval ovi su. ali. naprotiv. ona je govorila suštu istinu. oni nisu svi bili voljni da idu daleko tim putem. uzdigao je detinjaste zabave na stepen državnih poslova i iskorišćavao svoju autokratsku moć da natera sede d ržavne velikodostojnike da učestvuju u njegovim detinjastim igrama. koji se odmah daju na posao da ostvare svoj program oslobođenja plemića od obav eznog službovanja. I on se odaje piću. Volkov i Glje bov. odlučno izjašnjava za potpuno ukidanje. a ponekad otkriva i važne državne tajne. računajući na budućnost. on ne može da zaspi pre nego što se poigra lutkama u svojoj postelji. Čak i posle svoga venčanja sa Katarinom. Pokretači unutrašnje politike. za njegove tako kratkotrajne vladavine dones ene su u unutrašnjoj politici važne odluke. — Petar III. da bi ih posle toga sustigao u t rku i da bi video kako za njim lete skutovi njegovog crnog ogrtača. oni su pristali samo da ograniče. za vreme intimnih gozbi koj e on priređuje u jednoj odaji zagađenoj duvanskim dimom. pa ga zatim predaje jednom vojnom sudu i naređuje da mu po svim propisima sude velikodostojnici koje on imenuje u tom cilju i koji mo raju ozbiljno da se podvrgnu toj glupoj lakrdiji. v eoma inteligentne i veoma obdarene. koja ga je. koje je prognala Jelisaveta. odriče se odmah s vih teritorija koje je Jelisaveta osvojila u Pruskoj i zaključuje mir sa F ridrihom II. k ao Volkov i Gljebov. posle svog stupanja na presto. bojeći se da ne naškode interesima države. Mendeni i gospođa Lopuhin. Između Katarine. Pošto je bio manje moćan nego Šuv alov. Voroncova. Zato i pre staju ubrzo svi odnosi između supružnika. To je jedina njegova lična inicijativa. On ima samo jednu ličnu misao. strašilo . „On nije nimalo ličio na cara”. nema on nikakvoga u dela. ženu ograničenu. nekadašnjeg Menšik ovljevog protivnika za vlade Katarine I.

proglas izr ažava nadu da plemići. za vladavine Katarine II. — Pošto su plemići oslobođeni obaveza prema državi. kao što stablo proiz ilazi iz zrna. Dopušta im se da ispovedaju svoju veru i da vrše svoj .ine obavezna služba plemstva. oni su se pokazali veoma zahvalni. oslobođen obaveznog služenja u vojsci ili državnoj administraciji. On im između o stalog odobrava da slobodno odlaze u inostranstvo. Posle mesec dana. Ako ova nova povlastica uništava. neće pohitati da se odmah koriste p ravom koje im se daje i da neće izbegavati službu. pojavljuje se „Proglas o povlasticama plemstva”. A kako se takav proglas ne pojavljuje. Reforme u korist plemića i staroveraca. te očekuju p roglas koji bi obznanio ukidanje ropstva. odobrava onima koji su se sklonili u Poljsku i druge zemlje da se vrate u Rusiju i obećava da će im se dati zemlja u Sibiru i u drugim po krajinama prikladno izabranim. koje je bilo razlog i opravdanje te podjarmljenosti. koji je ostao značajan događaj u istoriji ruskog ple mstva. počela su da im se dodeljuju i izvesna lična obezbeđenja. Pesnici opevaju cara u ushićenim slavopojkama. Tada ogr omni ustanci počinju da se dižu u Rusiji. prestaje da bude državni službenik da bi postao povlašćeni vlasnik zemlje i seljaka. Proglas od 18 februara/1 marta 1762 godine nije samo oslobodio plemstvo obavezne službe. onda zašto su je odobrili? Kako vlada može da izlaže javnom preziru one koji budu primili tu povlasticu. Iako su oslobođeni obavezne službe. i posledice toga videće se deset godina kasnije. i baš ta jaka suprotnost između radosti plemića i gneva seljaka ističe veoma jasno socijalni značaj te reforme od trenutka kada plemić. Zato seljačke mase čvrsto veruju da ukidanje njihove podjarmljenosti treba da sleduje ukidanju obaveznog službovanja plemića. oni ipak moraju da se staraju o obrazovanju i školovanju svoje dece. 28 0 Mužici dočekuju manifest sasvim drukčije. kada ju je ona i ustanovila? Pisac proglasa nije zapazio tu protivrečnost. 21 februara/4 marta 1762 godine. pa čak i da stupaju u službu stra nih vladara. ostavljajući mu prava koje je ono iz te obaveze izvlačilo. Ali u dnu duše seljaci i dalje tumače događaje na svoj način. p lemići se čine kao da su zaboravili opomenu iz toga dodatka. ide se čak dotle da se zabranjuje o nima koji bi se uzdržavali od služenja da se pojavljuju na dvoru i takvi se izvrgava ju javnom preziru. U mnogim predlozima govori se kako bi Petru III trebalo podići zlatan kip o trošku pl emstva. pod p retnjom da izgube svoja imanja. a neće više biti upućivane naroč m ustanovama. pošto je ocrtao jednu mračnu sliku špijunskih zločina i tero ra koje je vršila Tajna kancelarija. Isto tako i prema starovercima zauzima vlada širokogrudije držanje. Ukaz od 29 janua ra/9 februara 1762 godine. U svakom slučaju. Po tvrđenju savremenika. no ipak pod uslovom da se vrate u Rusiju na prvi poziv vlade. objavljuje svečano da je taj sistem političke špiju naže i inkvizitorske procedure ukinut „za svagda” i da se sada zamenjuje novim propisi ma: otsada će političke dostave ići običnim zakonskim putem. potčinjavanje s eljaka spahiji prestaje da bude ustanova iz državnoga prava. brinući se o opštim interesima. on istim udarcem obnavlja i sa me osnove državnog uređenja i ozakonjuje preobražaj administrativne monarhije zasnovan e na seljačkom ropstvu u monarhiju koja se oslanja na plemstvo. u kome bilo trenutku . on menja takođe iz o snova ulogu plemstva u političkom organizmu Rusije. Čitavo socijalno i p olitičko zakonodavstvo Katarine II proizilazi iz toga proglasa. ali ga plemići podlo kriju od naroda. jedan progl as što ga je sastavio Volkov. U jednom dodatku. izuzev u vreme rata ili na tri meseca pre početka neprijateljstava. koja im se nisu mogla dati d ok su oni bili samo državni službenici. Ovaj proglas što su ga sastavili Volkov i Gljebov daje plemićima pravo da se sasvim uzdrže od službovanja državi ili da napuste službu po svojoj volji. među njima se širi glas da on postoji. pa se čak i u privatnim pismi ma nalaze odjeci te radosti. 18 februara/1 marta. u kome se vidi kako se sasvim bojažljivo pojavljuje ide ja o verskoj trpeljivosti. a zapamtili samo to da su oslobođeni obaveza. Potrebno je poslužiti se vojskom da bi se on i ugušili.

kolegijum ekonomije pada pod zavisnost Sinoda. niži oficiri određeni su naročito da štite staroverce od gonjenja mesnih crkvenih vlasti. površina njihovih imanja je ogromna. čija se vlada. a to će reći od postanka Moskov ske države. ali se ubrzo odustalo od toga usled odlučnih protesta patrijarha i crkvenih vlasti. ipak. oni to čine zbog kinjenja kojima su izloženi. a osim toga stavljeno mu je u dužnost da u ist i mah prikuplja državne poreze što ih duguju manastirska imanja. kada je Sinod zamenio patrijašiju. Ali je značajno da su je posle trinaest godina državni razlozi primorali da se vrati na onaj put što su ga ob eležili Petar I i Ana. a zatim. — U godini 1762 pitanje podržavljenja (oduzimanja) crkve nih dobara nije novo. a naročito svako odašiljanje oficira ili drugih državnih službenik a na privatna imanja. ona ukida kolegijum ekon omije i vraća potpuno upravu nad crkvenim imanjima Sinodu. bez otpusnica ili potvrda o oslobođenju sa potpisom njihovoga gospodara. svetovna vlast je težila da prisvoji prostrana crkvena imanja da bi uvećal a državne prihode i proširila površinu državnog zemljišnog poseda. preduzima državna vlast godine 1738 dve važne mere: kolegijum ekonomije potpuno je odvojen od Sinoda i potčinjen Senatu. ako — staroverci sve češće sami sebi zadaju smrt penjući se dragovoljno na lomaču. zalaže tako revnos no da prisili poreske obveznike na plaćanje poreze i da traži plaćanje zaostale porez e. u drugi ne tražeći odobrenje od centralne državne uprave. Go dine 1724 Petar Veliki naređuje da većina manastira utvrdi brojno stanje svoga osobl ja. a ovlašćuje spahije da premeštaju svoje mužike iz jednog okruga. ona ostavlja spahijama punu vlast da prikupljaju porez od svojih mužika i da predaju primljene sume mesnoj državnoj blagajni. sa isključenjem crkvenih vlasti. Od svih crkvenih ustanova.” Posle nekoliko dana. Za vlade cara Alekseja Mihailoviča pokušavalo se da se uprava nad crkvenim imanjima poveri jednom državnom na dleštvu. kolegijumu ekonomije. Vlada povećava vlast — već i inače tako veliku od doba Jelisavetine vladavine — spahija na d njihovim mužicima. Ali se sve t o menja stupanjem na presto Ane. koji j e bio sastavljen od svetovnih činovnika. prikazu manastira. Posle njegove smrti. je dnim naročitim ukazom. i da upravlja tim i manjima. a ne da bi se oslobodili manastirski seljaci. Ona između ostalog stavlja v an snage ranije zakone o premeštanju mužika. i ako treba onda u kojoj meri. Pobožna Jelisaveta stavlja van snage najpre sve ove mere. man astiri imaju najveći deo naseljenih zemljišta. odmah je poverio upravu nad crkvenim imanjima jednoj novoj ustanovi. Oduzimanje crkvenih dobara. Sve ove mere odnose se na sitnija pitanja. Iz ovog razloga. ne primor avanjem i nasiljem. Često se tvrdi kako je ovo vraćanje 28 2 na ideju o podržavljenju crkvenih dobara bilo izazvano nezadovoljstvom i pobunama . vlada zabranjuje mesnim vlastima svako mešanje u prikupljanje ličnog poreza seljaka. Petar Veliki ponovo je uspostav io prikaz manastira. „jer treba odvratiti ljude od praznoverja. već ubeđivanjem. kao što smo videli.e obrede bez ikakvih smetnji. ali otkako je ono postavljeno. Otada nastaju između svetovnih i crkvenih v lasti beskrajne prepirke da bi se utvrdilo da li kolegijum ekonomije treba da bu de potčinjen Sinodu. Pošto vlada pretpostavlja d a. određuje im maksimum prihoda i naređuje da viškove imaju predavati državnoj blagajni . koji su mislili samo na interese plem stva. Ona naročito potseća da se oni ne 28 1 mogu upisivati u trgovački esnaf bez odobrenja svojih gospodara. one su značajne po tome što pokazuj u o čemu su se brinuli tadašnji upravljači države. Najzad. A upravo manastirska imanja duguju veoma velike sume zaostale državne p oreze. Zbog toga se oduzimanje crkvenih dobara ne bi moglo — kao što čine nekoji pisci — tumačiti kao jedna liberalna mera u korist seljaka. svetovnom. ona naređuje da se ponište istrage započete protiv u njih i da se oslobode oni koji su uhapšeni.

stanovništvo Rusije u prvoj polovini XVIII veka ima skoro 90 od sto selj aka. koja je toliko bila odana Crkvi. umesto nekadašnjih mnogostrukih nameta. 668. Tako se ona jednim mahom vraća na praksu iz 1738 godine. — Prema podacima kojima raspolažemo. gde plemići spahije pretstavljaju neznatn u manjinu u odnosu na seljačko stanovništvo. Cela zemlja je. i ona sem t oga vlada nad mužicima. ona pada sasvim nisko. čija je organizacija tu ostavila svoje tragove. 796. konfiskacije zemljišta što ih je vršio Ivan IV i so . takozvani državni seljaci i seljaci koji plaćaju sam o porez zvani jasak (koji sibirski domoroci plaćaju u krznima). ali ostaje veoma visoka na zapadu. Ova optužba je bez osnova. Ali baš ta manjina gospodari. Posle stupanja na presto Petra III prestaje svako okolišenje u rešavanjima ovog pita nja. kada je bilo potrebno da se bez odlaganja povećaju državni prihodi. koji žive na tim imanjima. Krajem XVII veka. koji odgovara nekadašnjem središtu Moskovske države smanjuje se postepeno što se id e više ka severu. Tačno je da su ove pobune za vreme Jelisavetine vladavine uzele velikoga maha i verov atno je da su one uticale na sudbinu manastirskih imanja. 3. istoku i jugu. i to ne bez uspeha.067. 34. u razdoblju od 1725 do 1762 godine obrazuje nova ruska monar hija. prema tome.manastirskih seljaka. preostatak će pripasti državi. zemlju koju su ranije uživali. propisuje da se naplaćuje. Godine 1730. promena u Jelisavetinom držanju u ovom pitanju događa pri kraju njene vladavine. dovedenih do očajanja usled zloupotreba crkvenih vlasti. UNUTRAŠNJE STANJE U RUSIJI U PRVOJ POLOVINI XVIII VEKA Videli smo kako se. Od ovih prihoda kolegijum će davati manastirima i arhiepiskopijama sume predviđene z a njihovo izdržavanje spiskovima iz 1724 godine. a s druge strane 7 od sto plemića i 3 od sto gradskog stanovništva. i da se te sume predaju direktno koležu ekonomij e. bitno zemljoradnička i poljoprivredna. da se izdaju u zakup svakom ponuđaču zemlje i zgrade manastirskih imanja koje već n isu dodeljene seljacima. Odluke iz 1757 godine odlučno su potvrđene. samo po jedna rub lja od seljaka. pored lične poreze.073. na krajnj em severu i jugu i na donjoj Volgi.249 fabrikama. nekadašnji veliki kneževski i vlastelinski zemljišni posedi ne posto je više.623 su slobodni seljaci. koja se oslanja na plemstvo. jer odluke Pet ra III samo pojačavaju i proširuju mere koje ni sama Jelisaveta. s druge strane . nekadašnjem delu poljsko-litvanske države. u početku Sedmogodišnjeg rata. Razume s e da visoko sveštenstvo upotrebljava. 2. Pred tom potrebom ona je popustila i pored sve manje želje da ugodi svešte nstvu. Ali se.364 crkvama i manastirima. sav svoj uticaj da spreči ili odloži primenu tih mera.054 seljaka svih kategorija. od 5. veoma velika u središnom delu Evropske Rusije. da se manastirima dodeli izvestan od ređeni deo prihoda sa tih imanja a da se višak prihoda upotrebljava prema posebnim caričinim ukazima. nije mogla da izbegne. 494. a čija je vrednost sasvim r elativna.583 pripadaju plemićima. Ekonomske krize u XVI veku. zatim se jednim dopunskim proglasom od 21 marta/1 aprila 1762 godine ponovo uspostavlja kolegijum ekonomije i pover ava mu se uprava — preko penzionisanih oficira — nad crkvenim i manastirskim imanji ma. U Sibiru se i ne zna za seljačko ropstvo. Razgnevljeno sveštenstvo počelo je da optužuje vladu da je ona neprijatel jski raspoložena prema pravoslavnoj crkvi. dodeljuje seljacima. Kakvo je unutrašnje stanje u Rusiji između ova dv a datuma? Plemići-spahije i mužici. Mužici dakle čine u to doba dve trećine seljačkog stanovništva.235 su u službi carskih dvoraca i admiralitet a. Odmah su postavljeni i stupili na dužnost oficiri koji će upravljati crkvenim i manastirsk im imanjima. kada je godine 1757 naredila da se uprava nad crkvenim i manastirskim ima njima preda penzionisanim oficirima. i da se prihod od tih zakupa šalje kolegijumu ekonomije. Mužici sačinjavaju pravi temelj socijalne zgrade u Rusiji. Ali je njihova raspodela na oblasti veoma ne jednaka: njihova gustina. 28 3 Skoro čitavo stanovništvo nalazi se na selu.

V ećina velikih imanja iz doba pre Petra Velikog bila su raskomadana i rasparčana. a 25 do 100 pa da pripada sitnom plemstvu. u red velikih zemljoposednika.000 mužika svome sinu Petru. Za Anine vladavi ne. od 500 do 1000. istina. čiji se svi rođaci. liči na nekakvu političku lutri ju. Menjšikov je imao. kao i nekoliko varoši. Potkancelar Šafirov dobio je 1 5. koji su postali od poklona u zemlji i u mužicima što su ih carevi darovali svojim vernim službenicima.000 mužika. Tek u XVIII veku ponovo se stvara jedna brojna klasa velikih posednika u pogledu zemlje i mužika. Rumjancev. Aleksej Razumovski. Jedan siromašan plemić iz Kostrome. a delom zbog parcelisanja što su ih vršili osiromašeli s opstvenici. del om zbog odeljivanja porodica. Glavni državni tužilac Jagužinski. čiji je otac bio siromašan orguljaš u jednoj luteranskoj crkvi. u drugoj polovini XVII veka nekoliko pro stranih zemljišnih poseda. Većina ovih bogatstava imaju da zahvale za svo j postanak dareživosti vladara. Kakva suprotnost između ovih skromnih cifara i onih koje dostižu ogromni zemljišni posedi što se tek stvaraju! Dok običan plemić smatra sebe za bogata ako ima hiljadu mužika. sem ako kakav slučaj ne približi nekog od njihovih pretstavnika nekom dvo . Od Petra Velikog potiče bogatstvo maršala Borisa Šeremetjeva koji je. bila isto toliko kratkotrajna koliko i velika. Počep. Neverovatna bogatstva stvaraju se tako odjednom. druga. knezu Alekseju Dolgorukom. Šafirova. pored velikih nasleđenih imanja primao od cara takve poklone — već sama pobeda kod Pol tave donela mu je odjednom ceo Juhotski okrug — da je on ostavio 60. Na osnovu čitavog niza zabeležaka iz toga vremena. po rođenju 28 4 kneginja Čerkaskaja. pola veka kasnije njih je već pet puta više. može se tvrditi da je u prvoj polovini XVIII stoleća trebalo imati više od 1. knez Čerkaski ima 70. Iako se 1640 godine moglo nabrojati sa mo 12 imanja svako sa više od 1000 „ognjišta”. uzd ižu takođe.000 mužika pa da neko bude smatr an za veoma bogatog. Ali nekoja od njih izlaze netaknuta iz političkih kriza i održaće se u drugoj polo vini XVIII veka i u XIX veku. čija će imanja kofiskovati Ana Ivanovna. kojima se koriste ljubimci novoga cara.000 mužika ocu svoje verenice. a Minih i Biron dobivaju ogromne posede za vrem e Jelisavete. čijim izvlačenjem upravljaju vile. Srednje i sitno plemstvo. preko 100. Menjšikova. njegov brat Kiril ima ih oko 120. to je siromašan plemić. Stupanjem n a presto Petra III otpočinje niz novih poklona. donela u miraz između ostalog još 80. koji za vreme celoga XVIII veka ne prestaje da pok lanja naseljena zemljišta. Koporje. njegova imanja konfisk ovana su 1723 godine zbog pronevera. pošto je uspeo da pomoću industris kih špekulacija i primanja mita uveća znatno svoje bogatstvo. zahvaljujući obilnim poklonima. sve zavisi od ćudi sudbi ne. koji će dobiti još veći zamah za vladavine Katarine II. ili pak Rumjanceva.000 mužika. kome je njegova supruga. od 100 do 500 pa da se smatra osrednje imućan. Posle Petra Velikog. Baturin. da bi ih razdala drugima. Malorusi skromnoga stanja. ispod 25. Ranenburg. kao na primer Šeremetjeva. caričin ljubimac. uspeva da postane gospodar 50.cijalni metež u Doba Nemira ostavili su od njih samo nekoliko preostalih delova. kao udarom čarobne palice. lome u hiljadu komada. A ko su bogatstva Jagužinskog.000 mužika. Katarina II obasipati poklonima. postao je z a vreme Reformatora jedan od najbogatijih zemljoposednika. ču venog maršala. u trenutku svoga pada za v reme Katarine I. P ored ovih ostataka javljaju se. obasut je imanjima zato što je otkrio mesto gde se krio carević Aleksej posle svoga bekstva iz Rusije. 000 mužika. razume se.000 „duša” i veoma bogata imanja u Maloj Rusiji. čijeg će sina. pa da bude uvršćen među velike posednike. ali. no isto tako odjednom druga se ruše. ovo naglo stvaranje ogromnih bogatstava postaće još češće. Ali imanja od 100 do 500 „ognjišta” ostaju još uvek najrasprostranjeniji tip poljskog im anja. Bogatstvo Šuvalovih i Voroncovih p ribližuje se bogatstvu Razumovskog. ne učestvu ju u tome. velikodostojnici počinju da nagomilavaju imanja ko ja se cene na više desetina hiljada „duša”. To su najčešće pridošlice u redovima visokog zemljoposedničkog plemstva. Petar II d odeljuje jednim mahom 44. Ovaj razvoj zemljišnih poseda državnih velikodostojnik a.000. samo će još više porasti. Jamburg.

deca trgovaca . ne trudeći se da nadmaši tu potrošnju. zatim dec a sveštenika i crkvenih službenika koja su rođena pre rukopoloženja njihovih oceva ili a ko ne postanu sveštenici. i da redovno prodaje na tržištu svoje prirodne proizvode ili izrađevine. već se javljaju jake povr ede ovog pravila. a tri dana za sebe. Međutim. kada bi se posle izlaska iz državne službe nastanili na svome imanju. Oni se takođe koriste pravom da pri svakom novom zvaničnom popisu stanovništva sast avljaju spisak ili poreski registar svojih mužika. Najrasprostranjeniji način za spahiju je da prijavi nov e mužike. relativno je malobrojna. Ekonomski trebnik. kao što smo videli. može bez obzira na njegovu volju da ga u vojnoj službi zameni jednim od svojih mužika. i bez prethodnog prover avanja. Ako i ove vrste plemstva uvećavaju sve više broj svojih mužika. koristeći se zakonom koji propisuje da izvesne kategorije ličn osti moraju obavezno postati mužici. Na većin i imanja gde se primenjuje sistem kuluka. a to su: niži crkveni službenici. Sva ova lica moraju sama da izaberu sebi gospodara. i radovi seljaka na gospodarevim njiva ma zovu se barščina (kuluk). kada će se vlastelinski posed pretvoriti postepeno u preduzeće koje radi za tržište. bili kasnije oslobođeni vojne služb e. inače ih vlada može dati kao mužike prvom spahiji koji hoće da ih primi. obrazovan čovek. ona to čine sasvim drukčijim načinima. u koju spadaju ma li posednici sa manje od 100 mužika. stavljeni na ra spoloženje posle obnarodovanja spiskova crkvenog osoblja iz 1724 godine. mužici koje su njihovi gospodari oslobodili. Svako imanje proizvodi samo ono što je potrebno gospodaru i njegovim seljaci ma. vlada priznala. pa da od njega načini svog mužik a. Tatiščev primenjuje na svome imanju sistem kuluka: jedan deo zemljišta obrađuju seljaci za račun gospodara. Od tri kategorije plemića spahija. kao što smo videli. dao godine 1742 opis gazdovanja na njegovom imanju. priča kako izvesne spa hije nameću kuluk svojim mužicima . Ali nedovoljnost i primitivnost poljoprivredne tehn ike primoravaju da se donekle poveća teret seljačkih obaveza prema gospodaru. spahije iskorišćuju pored ostalog i pravo da traže natrag svoje ne kadašnje mužike koji su. pa da ga na taj način za uvek veže za fabriku. jer je obradiva zemlja obično podeljena na ravne delove između spahije i njegovih seljaka. u određenom roku. Plemić koji prihvata neko napušteno d ete postaje njegov gospodar. bilo je dovoljno. Kako je od 1747 godine. treća kategorija. d a bi ubrzala izradu tih spiskova. pravilo je da seljak radi tri dana u n edelji za račun spahije.rskom ljubimcu. koji ga iskorišćuju za sv oj račun. čije prostranstvo određuju isključivo potrebe spahijinog dvorca. nad mužicima sve više rasla. Zbog tog a je zakupnina koju seljaci plaćaju spahiji daleko od toga da bude onako velika ka o što će biti u narednom razdoblju. zanatlija i vojnika neupisanih u spiskove lične poreze. u kojoj su srednji posednici sa 100 do 1000 mužika. Sopstvenik fabrike u koju je neki radnik svojevol jno stupio. Seljak Posoškov. koji piše početkom XVIII veka. u kome je jedan od njih. uzimali su stvarnijeg ud ela u upravljanju svojim imanjem. najveći broj spahija s pada u drugu kategoriju. i najzad slobodni ljud i nesposobni da dokažu svoje poreklo i koji nisu nigde 28 5 upisani. Ove spahije. istoričar i publicista Tatiščev. I drugi načini omogućavaju spahijama da zakonskim putem obezbede sebi vlasništvo nad izvesnim čovekom i bez njegovog pristanka. čija je vlast. da jedan spahija upiše u njih ime nekog slobodnog čoveka. pošto su bili uzeti u vojsku. prva sadrži samo nekolicinu vrlo velikih zemljopo sednika koji imaju znatan deo mužičnog stanovništva. Počev od godine 1767. Gospodar se nimalo ne trudi da proširi svoj deo obradive zemlje. omogućava nam da stvorimo tačnu pretstavu o tadašnjoj domaćoj ekono miji. zakonsku vrednost tim spiskovima. na svoje ime. drugi deo razdeljen je seljacima.

ali može dostići i 5 rubalja. država izgleda kao da leži na vulkanu. fabrički. stroge kazne. baltičkim pokrajinama i Poljskoj. zatim dolaze Uspenski manastir u oblasti Vjatke.000 Demidovljevih seljaka. Iako seljačka podjarmljenost još nije onako tegobna kao što će biti kasni je. Razume se. pre tnje. Godine 1742 širi se lažna vest da je seljacima ponovo dopušteno da stupaju u vojsku i da se na taj način oslobode ropstva. mužici iz središne Rusije beže u ma sama ka Uralu. ima oko 1740 godine 106. razbili i naterali u bekstvo čitav jedan puk dragona i zarobili njegovoga komand anta. bliz u Moskve. S druge strane.000 mužika. Tako su. koje je njihov gospodar ostavio njihovoj sudbini. dovoljna je da proizvede u seljačkim masama komešanje i previra nje duhova. Podjarmljenost seljaka je socijalna osnova aristokratske monarhije koja je u tok u stvaranja.000 mužika na svojim imanjima.28 6 cele nedelje. koja su rasturena u petnaest gubernija Velike Rusije. kao što smo videli. Crkveni i manastirski. posle spahijskih seljaka. 1749 i 1750 mnogi seljaci. oni ponekad idu i do pobune. Sistem plaćanja zakupa izgleda da se ra dije primenjuje nego sistem kuluka. Nemiri se zatim proširuju i na druge okruge. i manastir svetoga Kirila u Bjelozersku. na primer. 3. Sve veći broj bežanja sa imanja i seljačkih pobuna pokazuje jasno da je položaj mužika veoma težak. obnarodovanje proglasa kojim se plemići oslo bađaju obaveznog služenja u vojsci izazvalo je. oni još ne pomišljaju da pretvore svoja iman ja u privredna preduzeća. u okrugu Ka luga. čiji je iznos najčešće 1 ili 2 r ublje od mužika godišnje. Plemstvo. Spahije su zadovoljne ako im seljački danak ob ezbedi sve što je potrebno za njihov život. 28 7 za vlade Petra III. gde ih čeka gorko razočaren je. a dopuštaju im da rade za sebe samo nedeljom. Ma da mužici najčešće odgovaraju na tego st svoga položaja bežanjem. — Seljaci potčinjeni raznim crkvenim i manastirskim ustanovama su. Broj manastirskih mužika je naročito veliki. Opomene. primorani da prosjače. Najmanja vest. seljaci daju polj oprivredne proizvode i izrađevine za izdržavanje vlastelinskog dvorca. sa oko 24. ipak spahijska vlast. sv . svakog trenutka duboki po dzemni potresi ljuljaju njene temelje. godine 1752. mužici beže sa imanja u masama. koje se oslobađa obaveznog službovanja državi. Za vreme Ane i Jelisavete. Sibiru. sve to ništa ne pomaže. te su na primer u godinama 173 4. na severu. naoružanih puškama i topovima. Čuveni manastir Trojica-Sergijevo. seljaci pribavljaju potrebni nov ac odlazeći da rade razne zanate izvan sela. gde se priča kako je njima odobreno da stupaju na rad. Uistini. pojedinačna bekstva događaju se svakog dana. Godine 1762. ne treba verovati da ova primitivna ekonomija obezbeđuje seljaku lak i patr ijarhalan život. vidi u njemu jem stvo čvrstog i stabilnog državnog poretka. obavezno služenje u vojsci ili državnoj administr aciji ne dopušta im da se lično staraju o svome imanju. Godine 1754 obnarodovan je čitav jedan zakonik kojim se podrobno r eguliše pitanje traženja i vraćanja odbeglih mužika. Međutim. dvorski krunski seljaci. Godine 1758 oni u gomilama napuštaju svoje gospodare i odlaze ka fabrikam a svile na donjoj Volgi. kao u vreme Petra I. Os im ovih izuzetnih slučajeva. koja dobiva sve više samopouzdanja. Kavkazu. najveća mužička grupa . usled sve većeg nezadovoljstva pod jarmljenih seljaka. ali se taj zakon ne poštuje dovoljno. Ponegde je i ovo davanje u naturi zamenjeno plaćanjem u gotovom novcu. sa 21. i odmah mužici počinju da pristižu u gomilama u regrutne kancelarije. teško pritiskuje mužika. osim toga. istina. seljak nije siguran da će od svoga gospodara dobiti materijalnu p otporu u neplodnim godinama.500 mužika. zakon obavezuje spahiju da ga hrani u slučaj u oskudice. Može se oceniti veličina te neprijatne pojav e i briga koje ona prouzrokuje spahijama i vladi po pažnji koju joj tadašnje zakonod avstvo ukazuje. nove pobune seljak a na mnogim spahijskim imanjima. i da bi se oni ugušili. koje povremeno ližu plamenovi građanskog rata . I pored veoma strogih kazni predviđenih zakonom. Kuluk se ponekad zamen juje plaćanjem u naturi: umesto da obrađuju njive svoga gospodara. čak lišena svakog osnova.000. potrebno je poslati šest pukova sa artilerijom. Manastir Aleksandra Nevskog u Petrogradu im a 25. Za Jelisavetine vladavine o vi ustanci dobivaju već obeležje pravih bitaka između pobunjenih seljaka i trupa koje su poslane da ih savladaju.

a to će reći na zemljištima koja imaju obeležje drža h poseda: ovi seljaci. naposletku. da ih ne prodaju ličnostima os .i manastiri nemaju prostrana imanja. uprav u nad mužicima imaju niži oficiri i upravnici manastira i crkava. On isto tako određuje broj onih koje industrijalac mora da dodeli na rad u fabrici i koji se više ne mogu upotrebljavati za druge poslove.. Što se tiče prave up rave nad tim imanjima i njihovim seljacima. i to ih često puta nagoni da pribegnu otvorenoj p obuni. da ih čak i otuđuju po svojoj volji. Dvorski seljaci zavise od uprave carskih dvoraca. jer imaju da obrađuju mnogo manje zemlje u korist sv ojih gospodara. Da li je život ovih mužika teži nego život mužika na spahijskim imanjima? Na ovo pitanje. To su pre svega potomci seljaka od avno nastanjenih na „crnim” zemljištima. čije surovo post upanje ide čak do stavljanja na muke. Baškiri. Zakon od ređuje maksimum seljaka koje može da drži izvesna kategorija 28 8 fabrika. Seljaci crkvenih usta nova imaju najčešće velike komade zemlje. nego samoj fabrici. Svi napori koje oni čine da bi odbranili svoja prava osuđeni su na neuspeh. pod uslovom . Najzad. te fabrički selja ci imaju da podnose sav teret robovanja. godine 1724. ali evo zaključaka koji se mogu nepristrasno iz njih izvući. Prema tome. Za sve ostalo vreme. svi su oni spadali u kategoriju „državnih” ili „državnoblagajničkih” seljaka. zvani černosošnjije (crnoplugci) potpadaju neposredno pod držav u. koji su nastanjeni na državnom zemljištu koje se nalazi većinom u slivu Volge i is točno od ove reke. a više od zloupotreba upravnika. Oni moraju da rade kulukom na državnim imanjima i da plaćaju zakupninu upravi carskih dvoraca. Čuvaši. o d 1740 do 1745 godine. rad u mlinovima i pecarama rakije. Slobodni ili državni seljaci. ona je oduzeta od crkvenih vlasti i predata svetovnim činovnicima Kolegijuma ekonomije samo za vreme od četiri godine.u stvarnosti . potomci nekadašnjih tobdžija. kuvanje piv a i kvasa. krunski seljaci su oni srazmerno malobrojni seljaci koji pripadaju priva tnim posedima članova carske porodice. isto onako kao što spahijski sel jaci zavise od svojih gospodara. Od vremena kada je Petar I. granice koje je zakon postavio samovolji vlasnika ne poštuju se. strelaca. muči manastirske seljake za vreme čitave Jelisavetine vladavine. Između crkveno-manastirskih i plemićskih seljaka jedina je razlika u tome. I iznos njihove zakupnine je niži. koje se često postav lja. Seljaci zvani „posedni”. k su druge dve trećine mužici. kao na pri mer sečenje i prevoz drva. što oni prv i ne zavise od pojedinaca već od ustanova.. — Pored seljaka vezanih za zemlju i gospodara. Iako su njihove sporedne obaveze. Ali. prema tome da li ih daju svetovni ili crkveni istoričari . Tim imanjima i maju oni pravo da slobodno raspolažu. njihov kuluk je manje naporan n ego kuluk spahijskih seljaka. kojima je Moskovska država bila stavila u dužnost da brane južne granične oblasti i koje je državna blagajna.. nagrađivala ustupa njem delova zemljišta. ali su i kuluk i zakupnina tu manje teške obaveze koje pritiskuju spahijske seljake. od 1725 do proglasa Petra III. inorodni seljaci. Njihovo očaj anje dolazi manje od težine obaveza. nisu potčinjeni nikakvoj privatnoj vlasti i većinom su skoncentrisani na severu E vropske Rusije i u Sibiru. dragona. O i su nastanjeni na imanjima čija je površina međusobno veoma nejednaka. njihov vlasnik nema prava da ih pojedinačno prodaje. koja se ispoljava u krvavim p obudama. Čeremisi it d. koji je postavljen tek za Jelisavetine vladavine. napasanje stada. Tatari. itd. mnogobrojnije. ne pripadaju industrijalcu. ima m nogo seljaka koji uživaju ličnu slobodu. pod izvesnim uslovima. Ona sačinjava otprilike trećinu ruskog seljačkog stanovništva. konjan ika itd. ustanovio glavarin u (lični porez). zatim. Nije bez uzroka što izvesna opasna uzrujanost. „Černosošnji” seljaci sačinjavaju glavni deo ove kategorije. Pa ipak je njihovo stanje veoma teško. ribolov. Pokušaji podržavljenja crkvenih i manastirs kih dobara koje su činile vlade u prvoj polovini XVIII veka imale su prvenstveno z a cilj da se državi predaje najveći deo prihoda sa crkvenih imanja. potčinjeni fabrikama. odgovori su različiti. ali nije redak slučaj videti ih kako nagomila vaju zemlje i mužike.

koji su stalno primoran i da napuštaju svoje poslove. uslovi nis u povoljni za varoški život. na kraju krajeva. Ima veoma malo varoši. Država dakle uzima od slobodnih seljaka zakupninu kao sopstvenik zemlje na kojoj su oni nastanjeni. te ova obaveza potseća takođe na položaj mužika podvr tih kuluku. soli i drugih monopolskih artikala. a ponekad čak i više. Lična sloboda državnih seljaka je uostalom veoma nepouzdana. Ako dodamo da se ove službe vrše često puta u m ima udaljenim od varoši. „državni seljaci” plać ono što se naziva „zemljišni desetak”. Varošani moraju da plaćaju osim toga lični porez. a to će reći radnici. u drugoj su mali trgovci i zanatlije. — a sitna trgovina znatno preovlađuje. koje padaju na opštinu. Vlada unapred rasporedi taj porez. od godine 1723 oni su podvrgnuti jednoj novoj novča noj obavezi koja će ubrzo — prema mišljenju same vlade. noćnih čuvara itd. zanatlije i prost narod obrazuju jednu zajednicu čiji članovi. Većina ovih poreza su skupni p orezi. Ona time potvrđuje svoje nasledno pravo nad tom zemljom. Oni takođe moraju na smenu da vrše dužnosti procenjivača. umetnici. grupisan je zasebno. Povrh toga. lekari i apotekari. — Gradsko stanovništvo. tvrdilo se sa zvanične strane da je to učinjeno upravo stoga što su i spahije povisile nedavno zakupnine svojim mužicima. putarina. umesto da plaćaju ovaj novi danak. Vlada sebi pripisuje po tpuno pravo da ih svede na stepen mužika. Najzad. gl asnika. prost narod. da se u izvesnim varošima za njihovo vršenje mora da uposli 70 od s to. u ko je spadaju plemići. kontrolora robe i pomoćnika u državnim pr odavnicama rakije. mnoge od njih povlače i novčanu odgovornost onoga koji ih vrši. mostarina i upravne policije. U jednoj zemlji gde preovlađuje sistem domaćeg gazdinstva. pretstavlja samo jedan beznačajan delić stanovništva podložnog poreskoj obave zi. razumeće se koliko one staju građane. Drugi su podeljeni na dve — a u brzo potom na tri — korporacije ili „gilde”: u jednoj se nalaze kapitalisti i najveći tr govci. i obavezu — veoma tešku zbog ogromnih razdaljina između na seljenih mesta — da putnicima daju odmorne konje do najbliže stanice. sveštenici i stranci. iako zadržavajući svoju ličnu slobodu i pravo da otuđe svoj deo zemlje. već sam socijalni i ekonomski sastav društva. ne učestvuju ni u plaćanju opštinskih poreza ni u mesnoj upravi. čiji se uživaoci nalaze u tome pogledu. a većina njih liče na velika sela. od koj ih su nekoje veoma teške kao što je na primer održavanje puteva po gustim šumama i barušti nama u severnoj Rusiji. Ako se posmatra ne ova zakonska p odela na klase. industrijalaca. „Državni seljaci”. Kada je za vreme Jelisavete ta zakupnina 28 9 povišena. zanatlija i radnika. kao i mnoge takse. radnici i baštovani sačinjavaju 58 od sto gradskog st anovništva. U Sibiru. bilo redovne. te varoš zadržava veoma mnogo izgled sela. Gradovi. „redovnih” građana. u položaju koji j e sličan položaju mužika. I tako. izraženom više puta u raznim ukazi ma — biti prispodobljena zakupnini koju plaćaju mužici spahijama i dvorski se ljaci upravi carskih dvoraca. Ove službe zahtevaju tolik o mnogo osoblja. kao i razne dužnosti u službi carina. God ine 1721 Petar I podelio je stanovnike varoši na „neredovne” i „redovne” građane. onda je trgovački elemen t najmalobrojniji — zanatlije. bilo vanredne. osim ovog poreza. procenjivača. Trgovci. solidarno o dgovorni. svi su seljaci stvar no više ili manje robovi. . Prvi. Svaki poklon u zemlji i seljacima koje n eki vladari daju svojim ljubimcima — a videli smo koliko ovi pokloni mogu da budu veliki — povlači automatski podjarmljivanje velikog broja slobodnih seljaka. blagajnika i čuvara u ustanovama gde država prodaje vino i so. sastavljeno od trgovaca.lobođenim lične poreze. prodavaca. pa čak obrađuje i njive. imaju prema državi mnoge i teške dužnosti. „Državni se ljak” ostaje dakle napragu ropstva. 3 od sto. Veliki broj građana bavi se p ovrtarstvom. po svojoj volji. oni nisu članovi gradske zajednice. Oni su obavezni da naizm enično vrše dužnosti blagajnika. imaju prema državnoj blagajni razne obaveze. kao i dužnosti nižih policiskih organa.

je isključivo u rukama nekolicine bogatih trgo vaca. Nemogućno je u to vreme da ruska varoš postane središte ekonomskog i duhovnog napretka. Saobrazno ugovoru iz 1727 godine. št o izaziva znatno povećanje izvoza u odnosu na uvoz. Glavni izvozni artikli su konoplja. „ratmane”). i to godine 1728. koji će prvi put biti zaključeni za vlade Katarine II. Trgovina sa Kinom je monopol držav ne blagajne. Godine 1724 Petar I obnaroduje prvu rusku tarifu. u sled slabosti njene kupovne moći i skromnosti njenih potreba. — već usled opšteg ekonomskog stanja zemlje. ali ostaje solidarno odgovorna za njegovu isplatu. stoku i čaj. Posledica toga je da je opštinsko uređenje gradova čisto oligarhijsko. sa čisto zaštitnim obeležjem. Trgo vinu sa Persijom drže u svojim rukama Englezi i Jermeni. a to koči njihovu delatnos t i nanosi velike štete njihovom materijalnom blagostanju. S jedne strane izvoz je manji od uvoza. engleska trgovina sačuvala je svoju prevagu. i još stoga što su građani obavezni da vrše mnoge javne službe. koje je ustanovio Petar I da upravljaju „redovnim” građanima. osudio je varoš na životarenje . Trgovina. Rusija izvozi uglavnom izrađevine. 1737. drugo Persija i Aziska Turska. koji je 29 1 svrstao Englesku među političke protivnike Rusije. Uvozni artikli su naročito razne čoje. P ravilnik što ga je Petar I obnarodovao 1721 godine bio je ocrtao plan obimne reorg anizacije gradova. jer se zborovi i magistrati ograničavaju sk oro isključivo na raspoređivanje službi. 1741. vunena roba i razni predmeti za svakidašnju upotrebu. Rusija jeste primora na da pribegne stranim fabričkim proizvodima. Čak za vreme Se dmogodišnjeg rata. lan. ali je sve bilo uzalud. a treće Centralna Azija. koji preovlađuje u celoj zemlji. 1746 i 1755. Što trgovački bilans ostaje stalno povoljan za Rusiju. Za vreme Ane. koji pretstavljaju glavninu njenog u voza. voće. i na zborovima kao i u magistratima. Za čitavo ovo razdoblje izvoz nadmašuje uvoz. Trgovanje se vrši pomoću karavana koje rusk a država šalje u unutrašnjost Kine: od smrti Petra I pa do stupanja na presto Katarine II otišlo je pet takvih karavana. naročito Engleza. Englesko-ruskim ugovorom iz . a uvozi naročito sirovi ne za svoje fabrike. Godine 1731 jedna nova tari fa označava odlučan korak ka najstrožijoj zaštiti domaće radinosti. u ruska pristaništa koja su u to vreme bila na severu. i što je rusko aziska trgovina u to vreme v elikim delom tranzitna trgovina. u čije ruke prelazi skoro polovina prometa što ga vrši petrogradsko pristanište. To je stoga što Rusija služi kao spona između Azije i zapadne Evrope. odveć je tešk odveć skupo prevoziti ih iz plodne oblasti na jugu Rusije. koji obrazuju opštinska veća ili magistrate. Spoljna trgovina Rusije sa Azijom pruža nam obratnu sliku. U ovoj trgovini prvo mesto zauzima Kina. ali inostrane fabrike imaju beskrajno veću potrebu za njenim sirovinama. i Reformator je računao da revnost opštinskih odbora izabr anih da ostvare njegove namere. te se višak izvoza j oš povećava.000 rubalja. Ruski trgovci trg uju s Evropom samo posredstvom stranaca.000. svilene i pamučn e tkanine. gvožđe i drvo. to nije stoga što ne p ostoje državni dugovi — Jelisaveta nije uspela da zaključi spoljne zajmove. s druge. zatim kmetove i odbornike ( savetnike. Rusija zaključuje trgovinski ugovor sa Engleskom i daje joj klauzulu najvećeg povlašćenja. Ovi poslovi su uostalom veoma malobrojni. I mućniji stanovnici odgovaraju dakle za sirotnije ili oskudne stanovnike. Ustvari. koji su novčano odgovorni državnoj blagajni za redovno plaćanje poreza. i životne namirnice. dužnosti i poreza koje gubernija traži od varoši. koj e pretstavljaju masu njenog izvoza. Zbor bira starostu opštine. Unutrašnji poslovi opštine rešavaju se n a zboru svih građana. rusko-kineska trgovina sme da se vodi samo preko varoši Kjahte i Curuhajtu. otpravljanje poslova. — Vrednost spoljne trgovine koju Rusija vodi samo sa Evropom povećava se o d 1717 do 1760 godine za više od 13. jer si stem domaće ekonomije.29 0 na razne poreske obveznike. Ruske žitarice još nisu postale važna činjenica na evropskim tržištima. Ovaj višak izvoza menja se zajedno sa izmenama carinskih ta rifa. jedna šaka bogataša drži sve ostale građane u potpunoj zavisnosti.

kristala i porculana. Tek posle 1762 godine. Ali tek 1752 godine osniva Lomonosov jednu fabriku za izradu bojenog stakla koje je on izumeo. a pred smrt Ka tarine II 3. one su se znatno razvile već za vlade Petr a I. ali ono nije dugo trajalo i stopilo se postepeno sa jednim jermensk im društvom. svile. zato svak o smanjenje državne potpore povlači brzo slom preduzeća. osnova zatim još jednu fabriku. Za vladavine poslednika Petra I. da u velikoj meri ustupa mesto plemiću. Veliki industriski problem to . U to vreme se brzo razvijaju vašari u Makarjevu. Prvi pokušaji industriske i zrade pamučnih tkanina datiraju tek od 1740 godine. koje su podignute ili su se znatno umnožile za vlade Petra Velikog. Odveć visoka interesna stopa dokazuje da su kapitali bi li retki i da se imalo malo poverenja u trgovačka i industriska preduzeća. Nepostojanost industriskih preduz eća što su ih osnovali trgovci za vlade Petra I dolazi otuda. Unutrašnja trgovina. uspevaju da ostvare veoma ve like dobiti. i mnogobrojni državni monopoli kočili su unutrašnju trgovinu. prva fabrika porculana — ima ih u to vreme samo četiri u Evropi — godine 1758 ustanovljene su u Petrogradu carska fabr ika porculana i fabrika trgovca Volkova. i te dve varoši bile su centar ruske trgovine. koji je naučio kod jednoga stranca u Šliselburgu tajn u sastavljanja boja i izrade cica. Industrija. sve dok nisu bile ukinute za Jelisavetine vla davine. Gračev i Garelini. i vašar u Irbitu. iako je njena vrednost skoro dvaput veća od vrednosti spoljne trgovine. Među onim prvim da navedemo fabrikaciju čoj e. nije živa. Cicevi i vezogl ave koje je izrađivao Sokov bile su na glasu u XVIII veku. Ove dru ge jesu: industrija pamuka. počinje prvi put izradu kristala. za vladavine Katarine II. U 1745 godini. što se one nikad nisu os lanjale na velike privatne kapitale. u svojoj fabrici u Vladimiru. Oko 1 750 godine podignuta je. Ali. Ukrajina je puna mesnih vašara.161 fabrike koje postoje pri kraju vladavine Katarine II. Pošto je između 1709 i 1714 godine bio dao državi monopol trgovanja izvesnim artiklima. da s lobodno provozi kroz Rusiju evropsku robu upućenu u Persiju. Unutrašnje carinarnice. ne samo da su se dotadašnje indu strije razvile. kao na primer Petar Šuvalov. koji je došao do vrhunca svoga razvoja za Jelisavetine vladavine. od kojih nekoje. selu u Vladimirsko j guberniji. išli su njegovim tragom. gde seljak Sokov. Prve fabrike stakla potiču iz XVIII veka. Od 3. i persisku robu upućenu u Evropu. koje je ona izgubila krajem XVI veka. Petar I se odj ednom vratio slobodnoj trgovini. služeći se običnom masom od koje se pravi staklo. 29 2 Pre Petra I u Rusiji se prede i tka pamuk po kućama. jer od 98 fabrika koje su radile za vreme Petra I . čuveni i ndustrijalci. duvana i s takla. platna. biće nekadašnji monopo li postepeno ukinuti. ali tek u XVIII veku stvara s e oko Moskve i Vladimira jedna prostrana tkačka oblast. Ulozi ortaka su najčešće skromni. počev od godine 1730. Oko 1755 godine obrazovano je jedno rusko trgovačko društvo za trgovanje sa Persijom. gde seljaci tkaju kod svoj e kuće i na ručnim razbojima konac uvezen iz inostranstva. Za vlade Petr a I bilo je u Rusiji samo 98 fabrika. preostalo je jedva dvadesetak. rafinerije. one se održavaju zahvaljujući naročito svakovrsni m potporama koje im daje država. i tek 1757 Malcev. izuzev razume se državnih fabr ika. pripadaju većinom trgovcima. fabrike koža. već su se pojavile i nove. blizu Nižnjeg-Novgoroda. skoro sve su podi gnute posle vladavine Petra I. neka od ovih društava imaju na čelu veoma visoke ličnosti. godine 1762 bilo ih je 984.161. pribegava se ponovo si stemu monopola. To je stoga što za vreme Petra I industriska preduzeća. na 85 vrsta od Moskve. ostale iščezavaju u toku prve polovine XVIII veka. čitava trgovina sa Sibirom obavlja se na vašarima.1754 godine vraćeno je Engleskoj pravo. za vladavine Petrovih pos lednika. a trgovac je primoran. Tr govina se većinom obavlja na vašarima. prvu fabriku pamučnih tkanina osnovao je Ižinjski u Ivanovu. — Tek u XVIII veku stvorena je uistinu ruska industrija. zatim metalurgiske fabrike. Državna blagajna počinje da izdaje pod arendu privatnim društvima mnoge grane trgovine koje su dotada bile monopol države. nedovoljni. kome je vlada dala velike povlastice.

koja je duboko prožeta evropskim duhom. U raznim sre dinama ruskog društva poznate su već glavne filosofske. itd. i ovo. Zatrapezni. Miklj ajevi. gde je evropsk a nauka sjajno zastupljena. U isti mah kada tako udara temelje naučnom proučavanju Rusije. kada je ona oko 1760 godine organizovala čitav niz naučnih ekspedicija u razne pokrajine Rusije. čista nauka prodrla je takođe u Rusiju. Između 1730 i 1740 ona organizuje dve ekspedi cije na Kamčatku.5 Ali njen najveći n aučni ponos je delo genijalnog naučnika Lomonosova. uzalud bi se tražila imena nekolicine nekadašnjih ve likih industrijalaca trgovačkog porekla. — stihova. U raspravi Osnovanost vladareve volje koju je na pisao godine 1721. posvećenih proučavanju geografije i i storije Rusije. Najglavniji od njih je isti ovaj Teofan Prokopovič. spisak isključenih . nekoliko pisaca ističu se u književnos ti. Rumovskog. doprinosi još više opadanju f abrika koje pripadaju trgovcima. Akademija priprema isto tako prvi ruski naučn i atlas. pored svojih članova stranog porekla. njenog zemljišta i njene prošlosti. objavljenom oko 1760 godine. Stevan Javorski. U zvaničnom registr u. nalaze se naročito braća Bernuji. veoma je teško naći slobodnu radnu snagu. političke. Fišera i jednog ruskog naučnika. Godine 1744 jedan ukaz naređuje da se izbrišu iz spiska i ndustrijalaca oni čije su fabrike u punom materijalnom rasulu. U isto to vreme Miler posećuje mnoge varoši u Sibiru i prikuplja u mesnim arhivama o gromnu količinu istoriskih dokumenata. Jedna anketa vršena za Anine vladavine o ko 1730 godine otkriva da su mnoge fabrike. koj i će se ubrzo istaći svojim radovima. On je napisao veliki broj teoloških dela — koja pokazuju težnju ka protestantizmu. naučne ili estetičke id eje tadašnje evropske književnosti. zvanično registrovane. Nasuprot tome. Uskoro posle smrti Petra Velikog. da se dokazivanje osloni na zapadnjačku nauku. naginje ka katoli cizmu. Krašeninnikova. i Sammlung russischer Geschichte (od 1732). Učenik Kijevske duhovne akademije i Jezuitskog kolegijuma u Rimu. ipak mu nije lako da iskoristi mužike. iako industrijalac spada u klasu trgov aca. među članovima Akademije. Akademija je ubrzo počela obilno da pomaže procvat ru ske nauke. jednoga od osnivača pamučn e industrije u Vladimirskoj oblasti. ako se želi da se oni ubede. kao što su Publications géographiques mensuelles (1728). po naređenju Petra Velikog. Iako u početku sastavlje na isključivo od stranih naučnika. sadrži samo imena trgovaca. pored skučenosti tržišta za fabričke proizvode. koji će biti izdat 1745 godine. Uskoro se duhovna delatnost ne ograničava samo na Akademiju. kao što su Mamesi. kako bi omogućile industrijalcima da sačuvaj u izvesne povlastice. čiji reformatorski planovi ne zadiru samo u . Od osnivanja Akademije nauka u Petrogradu godine 1725. pod upravom akademika Milera. Duhovni život pre Jelisavetine vladavine. uz saradnju Gmelina. takav je slučaj seljaka Sokova. stvarno zatvorene i postoje samo na hartiji. dok njegov književni suparnik. Ščegolini. ovaj kaluđer bio je glavni Petrov saradnik u crkv enoj reformi i upotrebio je svoj književni dar da objasni. broj fabrika koje su osnovali plemići osetno 29 3 raste.ga doba je pitanje radne snage. ruska prestonica postaje kolonija zapadnjačke nauke. s druge strane. Falka i Georgija. Krašeninnikova. čija je plodna književna delatnost počela još za života Petra Velikog. jer zakonodavstvo i državna politika teže sve više da priznadu plemićima isključivo pravo — koje oni ogorčeno brane — na mužičku radnu gu. ona obrazuje ruske naučnike. usled podjarmljenosti seljaka. Polasa. Gildensteda. i da je sad potrebno. pored ostalih Lepehina. mogla je da u njih uvrsti. čovek vel ike naučne spreme i veoma darovit. školskih drama i političkih rasprava po naredbi Petra I. oko 1750 godine. zatim čuveni zbornik kanonskih propisa Crkveni pravilnik. opravda i propoveda ost ale careve reforme. — Zajedno sa primenjenom naukom koja je pr venstveno interesovala Petra Velikog. i ru ske naučnike. Jer. sa nekoliko retkih izuzetaka. Teofan Prokopovič priznaje da je pora stao broj onih koji se više ne daju ubediti samo navodima iz Svetog Pisma. Vidi se čak kako se pojavljuju preduzeća koja su osnovali seljaci-kulučari koji zavise od bogatih spahija. zato. Ona priprema čitav niz naučnih izdanja.

on igra važnu ulogu kao odlučan pristalica autokratije i protivnik članova Vrhovnog Tajnog Sa veta. Njegov Testament. započinje jedan spev. Godine 1704. čovek veoma obrazovan. Juvenala. ali za svoju pravu književnu slavu ima da zahvali svojim Satirama. U dva maha (1 713—1714 i 1718 godine). geografije i prirodn ih nauka i odlučuje da upotrebi dokumente koje je prikupio te da napiše istoriju Rus ije. pripada jednoj staroj bojarskoj porodici. donela mu je oduševljenu pohvalu Teofana Prokopovčiča . I pored razlike u njihovoj književnoj delatnosti. On prevo di na ruski delo Razgovori o mnoštvu svetova od Fošnela. Kasnije. Prokopovič. Među političkim projektima. Kantemir i Tatiščev pretst avljaju jednu istu duhovnu struju. u kome on izlaže svoje ideje. Prijateljstvo koje ih veže potiče vrlo verovatno iz zajednice njihovih opštiš pogleda. Labrijera. Kantemirova poetika proističe iz poetike Boaloa. on stvara u svome domu veoma veliku biblioteku sa delima iz istorije. i u sporazumu sa visokim službenim plemstvom suz bija pokušaje članova Vrhovnog Tajnog Saveta. On sastavlja ode. kad mu je bilo osamnaest godina. vrši dužnost ruskog ambasadora u Parizu. bavio se adminis trativnim uređenjem na jugoistoku Rusije. Strani akademi ci druže se tu sa ruskim piscima. U izboru sadržine i njihove obrade on ide za primerom Horacija. a od 1737 do 1744. Dugo godina je upravljao metalurgiskim fabrikama u Sibiru. jedan od najvažnijih potekao je iz njegovoga pera. Tatiščev. i prilikom stupanja na presto carice Ane. podrobni opisi koje su oni objavili i danas su izvor za korisnu dokumentaciju. stupa u vojsku i učestvuje u Sev ernom ratu. kada je postao pretsednik Kolegijuma za rude i fabrike. on odlazi u Nemačku i trudi se da tamo usavrši svoje obrazova nje. Posle careve smrti njegov gostoljubivi dom postao je zborište prestavnika zapadnjačke nauke i kulture. rođen 1686 godine. kada je umro. Pufendorfa. u oblastima Orenburga i Astrahanja. Ohrabren uspehom. i ne unosi nika kvu plodnu novinu. on ostaje veran slogovnim stihovima Simeona Polockog (XVII vek). Od 1724 do 1726 živi u Švedskoj. pune su čisto političkih ideja i daju mnogo mesta veličanju i o bjašnjavanju Petrovih reformi. Demetriusa. koju je osnovao Petar Veliki i kojom je upravljao Br us. prevodi psalme. koje tada izr ađuje plemstvo. gde proučava kovanje novca i metalurgiju. Pa i same njegove propovedi. Ško lovao se u Akademiji. iselio u Rusiju 1711 godine. Petr idu. Njegove satire pokazuju veoma jasno uticaj zapadne kulture na obrazovanu elitu tadašnje Rusije. on u njima uzima živog učešća. i pr ikuplja švedske dokumente o istoriji Rusije. Događaji iz 1730 godine zatiču ga u Moskv i. Persiska pisma od Monteskje a. U pogledu stihova. Grociusa. a njego . gde su mu bili učitelji slavni Bernuji. Njegova glavna de la su: Istorija Rosijskaja (Istorija Rusije) u pet svezaka. u bitkama kod Narve i Poltave. Prva od ov ih satira. Mopertuejem i opatom Venutijem. On stu pa u vojsku u Preobraženski puk.5 Svi ovi akademici proučavali su mnogostruko razne ruske oblasti. kao i u pohodu na Prut. Njemu je tek tri godine kada se njegov otac. Boaloa. 29 4 oblast crkve. napisana 1730 godine. čija je teol oška vrednost neosporna. Hobe sa. U svojim političkim raspravama Prokopovič pozajmljuje dokaze od Lokea. Godine 1732 on je naimenovan za ruskog diplomatskog prestavnika u Londonu. Moral od Epikteta. među kojima su u prvom redu pesnik Kantemir i isto ričar Vatiščev. i njegovi Razgovori o korisnosti 29 5 nauka i škola. Njegovo o brazovanje i visoke duhovne težnje otvorili su mu pristup u parisku naučnu i književnu elitu. svoja ubeđenja i načela s voga života. Bajer i Gros. sprijateljio se sa Monteskjeom. već i u oblast opšte politike. Antioh Kantemir je sin jednog moldavskog gospodara. On se školovao u Artilerisko-inžinjerskoj školi. jer sva trojica su pod jakim uplivom zapadnjački h ideja. on piše još osam drugih satira. takođe je važan izvor za proučavanje njegove doktrine.

prešao je taj put pešice. dao u točište. Sva trojica su ratni drugovi koji brane ista načela. a zatim polazi u Pariz. vrednost laičke nauke i potrebu verske trpeljivosti.va socijalna shvatanja od ideja Lokea i Monteskjea. i pridaje veliku važnost Dekartovim ide jama. No i pored svega ovoga. Oni smatraju da je neograničena vlast vladara veoma plodan činilac napretka. i smatraju da politička vlast treba da proističe iz opšteg pristanka. Odaje se pesništvu i piše ode. doklegod bu de postojala vlast koju je taj ugovor ustanovio. drugi jedan pisac. ne mogu nikako i dentifikovati sa božanskim zakonom. zasnivaju oni svoje političko shvatanje na teoriji društve nog ugovora. Sva trojica su isto tako odlučne pristalice održavanja auto kratije u Rusiji. Ali u isti mah. a to je narodni stih i njegov tonski ritam. a 1745 godine naimenovan je za profesora latinskog i ruskog govorništva. sin jednog pravoslavnog sveštenika iz Astrahanja. on je dokazao da je slogovno stihovanje protivno duhu ruskog jezika i pokazao je pesnicima pravi put. kada se vladajuća dinastija bude ugasila. . G odine 1730 vraća se u Rusiju. što dokazuje reformatorsko delo Petra Velikog. Oni su prema tome slobodni da izrade jedan sis tem. ali da će narod biti slobodan da iskazuje i nameće svoju volju. on oseća jaku želju da dopuni svoje obrazovanje na Zapadu. politička i socijalna pi tanja. na primer. Jednoga dana obreo se on. o narodnoj volji kao izvoru svake vlasti. Složene i teške filosofske i polit ičke probleme postavljaju dakle sebi ovi pisci. oni sl ožno veruju da će tada sopstveni interesi nagnati ruski narod da se izjasni za apsolutnu monarhiju. Oni oduševljeno tvrde da laičk o obrazovanje i kultura nisu ništa manje vredni od tradicionalnog crkvenog pravoslavlja. Tatiščev proučava (Belov) Istorisk i rečnik i Valhovu Filosofsku enciklopediju. Njegovi savremenici videli su samo njego ve nevešte stihove i ismevali ih. posvećuje se sasvim književnosti i lingvistici. u oblasti politike naslanja se on na Kristijana Volfa. On tu dopunjuje svoje znanje francuskog jezika. ko zna na koji način. odlazi u Moskvu. Najsmeliji je Tatiščev. na Pufendorfa i Gro ciusa. poput nj ihovih zapadnjačkih učitelja. njihovo shvatanje. Ali sva trojica brane snažno slobodu kritičkog proučavanja. Posle dve godine učenja u Akademiji slaveno-grčko-latinskoj. Kantemir u svojim Satirama i Tatiščev u svojim Raz govorima o korisnosti nauka i škola zasnivaju svoje teorije na bitnim obeležjima čovek ove prirode. i u njegovom prevodu Telemaka ima lepih stihova. pa da ipak ne bude protivan božanskom zakonu. sasvim novo u Rusiji. ruski poslanik. Razume se da se oni svi ne upuštaju isto toliko energično u kritikova nje toga pravoslavlja. i oni su oko 1730 godine najsjajniji pretstavnici ruske duhovne elite. izvan prepreka zvanične crkve. Oni propovedaju da će društveni ugovor i dalje sjedinjavati buduća pokolenja. napuštajući filosofska. Razume se. jer se crkveni propisi. On oseća još iz rane ml adosti neodoljivu žudnju za naukom. zbog svoga visokog položaja u crkvi. komplikuje tradicionalnu teori ju o božanskoj i patrijarhalnoj monarhiji. direktni sledbenici Reform e Petra 29 6 Velikog. U Parizu nalazi nove zaštitni ke u kneževima Kurakinima i strasno se predaje izučavanju matematike i filosofije. on poznaje dobro njihova del a. određujući ponovo način organizovanja vlasti kada ta vlas t bude iščezla. i Tatiščev tvrdi da ovaj prirodni zakon može da se razlikuje od crkven og zakona. pošto je bio bez ikakvih sredstava. Nezadovoljan nastavom katoličkih kaluđera u Astrah anju. u Holandiji. tragedije i pesme. Ova veoma važna književna reforma postala je ka men temeljac pravog ruskog stihovanja. Prokopovič. razvijaju praktičnu filosofiju o „razumnoj sebičnosti” i ističu racio nalističko tumačenje pojma o opštem interesu. i ma da se ne slaže sa Makijavelijem i Lokeom. rođen 1703 godine. koji mora da rukovodi normalnim funkcion isanjem socijalnog života. On međutim nije toliko lišen pesničkog rada kao što se t vrdilo. k oje su sastavili ljudi slični onima koji stvaraju građanske zakone. Sva trojica su pristalice doktrine o p rirodnom pravu. Posle 1730 godine. on tu ubrzo dobiva mesto prevodioca u Akademiji nauk a. To je Tredjakovski. gde mu je grof Golovkin. ističe najupornije podudarnost i slaganje načela prirodnoga zakona sa načelima božanskog zakona. Ali je njegova velika z asluga što je bio teoretičar stihotvorstva.

Razume se da ne treba preuveličavati rezultate svih ovih pokušaja u oblast i pozorišne umetnosti. za šta ima da se zahvali naporima g rofa I. Uskoro se pojavljuju u Moskvi i Petrogradu i drugi časopisi. Fjodor Volkov. Ali prvo mesto pripada Dmitrevskom. ovaj duhovni pokret počeo je da zahvata ono što se već može nazvat i „rusko društvo. Ali. daje primer p restoničkom plemstvu. Tu se razvijaju isti propisi mo rala zasnovanog na „razumnoj sebičnosti” i na načelima „prirodnoga prava”. novog ruskog d ramskog pisca. Književnost i pozorište žive . gde ova priređuje sa uspehom dve pretstave na dvoru. koji u njega gomila naučne studije i građu o istoriji i geografiji Rusije. pojavljuju se uspešna sredstva za širenje književnosti i nauka: javna pozorišta. Prvi od ovih časopisa je opet akademskog porekla. Ma kako mali bio. i satirični čla ci po časopisima počinju da ismevaju mlade kicoše koji hoće da liče na francuske „gizdavce”. koje brižljivo kopira ko stime i manire. književnosti. čija je publika još veoma ma lobrojna. I. Od 1740 do 1750. Želja za podražavanjem odvodi često u smešne krajnosti. Oni više nisu isključivo na učni. onome sinu jednoga sveštenik a iz Jaroslavlja koji će biti vođa ruskog pozorišta u drugoj polovini 29 7 XVIII veka. i neusp elog pokušaja Petra I da stvori narodno pozorište. Ali je izvesno da su oni začeli jedan duhovni pokret koji se neće više zaust aviti i da su ga prisilili da iziđe iz kruga akademika ili Prokopovičeve književne gru pe. dobiti veći zamah.” Glavno obeležje ovoga društva je njegova težnja da podražava francuskim uzorima. nju zamenjuju l irske pesme i članci o opštoj filosofiji ili moralu. Akademska erudicija je sasvim prognata iz njih. ovaj univerzitet nije prekonoć postao prava viša škola u današnjem sm islu te reči. Posle prvih pokušaja priređivanja pozorišnih pretstava na dvoru cara Alekseja. novinarstvo i prvi univerzitet. nemajući publike ni čit alaca. Godine 1757 osnovano je u Moskvi jedno narodno pozorište pod upravom p isca Heraskova. naprotiv. koji brižljivo kopira dvor Luja XV. svoje duhovne težnje.Duhovni život za vreme Jelisavete. Očaran pozorištem. samo je prolazna str ana jednog duhovnog uticaja mnogo dubljeg i ozbiljnijeg. Šuvalova i aktivnoj saradnji Lomonosova. i odjeci uspeha Jaroslavskog pozorišta ubrzo dopiru do prestonice. Godine 1756. on od lučuje da mu se posveti. malo po malo. označava veliki korak na putu na pretka. novinarstva i nastave. One se ponovo javljaju u obliku pretstava na dvoru. ali će dvadesetak godina kasnije on mnogo doprineti širenju kulture i ra zvitku društvenog života očekujući da u toku XIX veka zauzme počasno mesto. kao što su obest ili neznalaštvo ple mića. bilo originalnih bilo najčešće prevedenih. Pod na slovom Ježemjesjačnija Sočinenjija (Mesečni Spisi) izlazi on od 1755 do 1764 pod uredništvom akademika Milera. Između 1750 i 1760 godine pojavljuje se i nekoliko časopisa. U svom rodnom gradu obrazuje on trupu od mladih ljudi. Sam Volkov posta je veliki tragičar. glupo kicošenje mladih gizdavaca. čiji mladi pisci i prevodioci pripadaju ka detskom korpusu. Jelisaveta poziva tu trupu u Petrograd. To su veoma plašljivi p očeci društvene satire koja će kasnije. li ovo površno i besmisleno podražavanje. svoje estetske naklon osti i lepe manire. jednim ukazom stvara se u Petrogradu jedno stalno državno pozorište. pozorišne pretstave bile su skoro s asvim prestale u Rusiji. Razume se. Carski dvor. Od fran cuske ono pozajmljuje svoja shvatanja. životni okvir i propise društvene pristojnosti. u čijoj trupi Volkov i njegovi drugovi iz Jaroslavlja sačinjavaju jezgro. Jednoj od ovih pretstava prisustvuje i jedan mlad trgovac iz Jaro slavlja. Osnivanje Moskovskog univerziteta godine 1755. Od 1730 do 1740 godine. tapkaju u mestu. koje osnivaju pisci proizišli iz ove sredine. koje su propoveda li pisci iz 1730 godine. za Katarine II. igrajući komade Sumarokova. koji je bio došao u Petrograd poslom. kao što su povremene publikacije Akademije nauka. srebroljublje činovnika. ovim apstraktnim moralnim rasmatranj ima pridružuje se kritika izvesnih društvenih zala. u njima se štampaju prilozi opšt e sadržine ili čisto književni. ali objavljuje i o pitašima morala mnoštvo članak a. — Jelisavetina vladavina označava novo razdoblje u duhovnom razvitku. često puta preterano. koj e su priređivali učenici kadetskog korpusa. tome duhovnom rasadniku koji je već stvorio rusko pozorište. naučni i književni rad ostao je ograničen u uskom i potpuno zatvorenom krugu Akademije nauka i u grupi ci koju je oko Prokopoviča obrazovalo nekoliko književnika koji.

Rusija daje jednog genijalnog naučnika . Tadanji najplodniji pisac. svome zaštitniku. koji mnogo ceni prirodne sposobnosti svoga učenika. jesu obrasci naučn e sinteze. On je pre svega veliki prirod njak. Iako on piše tragedije iz ruske istorije. već originalan prilagođivač. on polazi 1730 godine ka dalekoj Moskvi. on u njih ne unosi nimalo nacionalnog obeležja. upoznaje se tamo sa najboljim tadanjim glumcima i trudi s e da se na licu mesta usavrši u veštini francuske scenske dikcije. i ot ada njegov život teče u plodnom naučnom i književnom radu. Čas pešice. Sumarokov. on stiže do svetoga cilja svoga putovanja. Stručnjaci koji danas proučavaju njegove naučne radove pronalaze u njima duboke ideje koje su omogućavale da se predvidi čitav niz velikih otkrića u oblasti prirodnih nauka. njega je jedna urođena i žestoka žudnja za naukom nagnala da napusti s voje rodno mesto. pored ostalih. Molijera. plaćenog državnog činovnika. i pošto je učio u moskovskim školama. koji su u to vreme bili obavez ni za jednog naučnika. Ali se on posvećuje takođe književnim radovima. u porodici jednoga ribara iz Arhangelska. a u isto vreme i primeri građanske hrabrosti. On ima veliki lični dar. Godine 1742 postaje član Akademije nauka. svo jim energičnim i izrazitim stilom. naročito kad počne da slavi lepote sev erne prirode. drage njegovome srcu. On ume da nađe sretne obrte i upečatljive slike. On još proučava metalurgiju u Frajber gu. Nastanjuje se u Marburgu. i 1736 godine poslan je u Nemačku da tamo usavrši s voje školsko obrazovanje. gde se predaje naučnim s tudijama pod rukovodstvom slavnoga Hansa Kristijana Volfa. te se u njegovim oda ma oseća izvesna izveštačena i nadmena retorika. jeste jedno od najsnažnijih dela ruske književnosti XVIII stoleća. Oduševljeno se prevode na ruski jezik de la Voltera. dubokom analizom tih pitanja. Lomonosov je ponikao iz naro da. On mora da sastavlja svečane ode prili kom raznih državnih ili dvorskih događaja. Dugo vremena je osporavan njegov p esnički dar. trudi 29 8 se da podražava prvoj dvojici u svojim tragedijama. Njegova Rasprava o poreklu s vetlosti i njegova Rasprava o korisnosti hemije. zato on nije hladan i površan podražavalac. koji izazivaju kod njega iskreno oduševljenje. Bez znanja svoga oca. Lomonosov temeljno poznaje ruski jezik. jer one 29 9 snažno brane slobodu naučnih istraživanja. Rođen 1711 godine na obalama Severnog Ledenog Mora. smelošću kojom pokreće mučna politička pitanja. Širina njegovog intelektualnog vidika. Dugačka studija O uvećavanju i održavanju ruskog naroda koju je on predao 1761 godine grofu Šuvalovu. Zahvaljujući svojoj gvozdenoj volji. Njegovi planovi za gramatičku reformu su zaista značajni za sv oje doba. ili kad dodiruje velike naučne probleme. On nije rođeni pesnik.i hrane se uzorima francuskog klasicizma. kao Ho rev i Lažni Dmitrij. pa se 1741 godine vraća u Rusiju. Ali on nije lišen stvarnog pesničkog osećan ja. On tu zapanjuje svoje nastavnike neobičn om snagom svoje inteligencije. da se on gnuša kada „plačevna komedija” počinje da zadobiva naklon ost francuske publike. a Lafontenu u svojim basnama. Njegov klasiciz am je toliko revnostan. širinom svojih pogleda. on savlađuje sve prepreke. Dmitrevsk i odlazi u Pariz. U nekolikim svojim filološkim raspravama on je nazreo načela istorije jezi ka i uporedne filologije. Njegova gramatička istraživanja visoko cene stručnjaci. ulazi u Akademiju. Rasina. čistota i dubina njegove inteligencije ogledaju se i u njegovim raspravama o opštim problemima prirodnih nauka i u njegovim studijama o raznim političkim pitanjima. U trenutku kada počinje da se uči od Francuske. Režija Dmitrevskoga je isto tako prožeta tradicijama klasične francuske režije. i žali se na to Volteru. . Molijeru u svojim komedijama. ali danas kritika teži da mu dodeli važno mesto u književnom razvoju. Lomonosova. koje na mahove izbije u njegovim delima usred visokoparnih i hladnih tirada. čija dela obogaćuju kulturu celoga sveta. čas sa karavanima koji idu u istom pravcu.

Njoj je tek petnaest g . mogao je Puškin r eći da je sam Lomonosov bio „prvi ruski univerzitet”. — Katarina II imala je čudesnu sudbinu. 30 0 X I . K A T A R I N A I I ( 1 7 6 2 — 1 7 9 6 ) 1.Pred neumornom i raznolikom delatnošću ovoga genijalnog čoveka. REVOLUCIJA 1762 I POČETAK VLADAVINE Karakter Katarine II. Ne bi se moglo bolje označiti važno mesto koje on zauzima u istoriji ruske kulture.

o na ipak stalno ponavlja da je krunu primila samo zato da bi odgovorila navaljiva nju svojih podanika. Pa ip ak. Ona zamenjuje nežnog i otmenog Ponjatovsk og džinovskim i neobrazovanim Orlovom.odina kada je iz jednog zabačenog kutka Pomorja prenose usred vilinskog carstva. dok na drugoj stra ni ume vešto da pridobije pohvale najvećih filozofa svoga doba. Istina. Ali. ne treba misliti da ona održava svoje književno koketiranje sa evropskim filosofima samo rad . jedino se krajnjom čulnošću može objasniti neverovatan broj njenih ljubavnika i bezo bzirnost sa kojom ih je često puta birala. Platona Zubova. zapodeva glupe spletke koje su mogle da za uvek upropaste sreću njene kćeri. koja ju je pratila na putu. a to su strast i vladanje sobom. Bilo joj je dvadeset i tri i dvadeset i sedam godina k ada je izabrala svoje prve ljubavnike. pošto se brzo otarasila svoga supruga. proglašena je za caricu . i u ljubavi i u politici. da izvuče korist iz tuđega rada. Od 1776 do 1789 godine. Prema sasvim tačnom proračunu njoj se pripisuje dvadeset i jedan ljubimac za četrdeset i četiri godine. udaje se za prestolonasledn ika. drukčije rečeno. ruskoj „Minervi”. a potvrđuje ih u njihovoj ulozi. ali ih je savlađivala zahvaljujući svojoj sreći koja joj je skoro r edovno pomagala. sam Paćomkin. Katarina je imala da učvrsti i ojača monarhiju oslonjenu na plemstvo. nego svetini opčinjenoj smelim i iznenadni m delima. Iako se dokopal a prestola uz pripomoć nekolicine zaverenika i zahvaljujući potpori garde. Ona ume da zadobije Jelisavetino poverenje. kao glumica koja je vešta da postiže uspehe na životnoj pozornici. ona na prepreke ne udara nikad direktno i više voli da vešto ukroti svoje neprijatelje nego da ih uništi . Zacelo bi bilo nepravično videti u njoj samo čulnost. koji. njeni ljubimci se smenjuju sko ro iz godine u godinu. koje je tada bilo konačno formirano. Ona zna da se publicitet ne obraća umnim ljudima. ona se uvek trudi da se prilagodi prilikama. i da se ništa ne ukorenjuje čvršće u mozak gomile nego jedna obična istina. Površan posmatrač mogao bi se prevariti i smatr ati njenu neukrotivu energiju kao dokaz genijalnosti. njene str asti. idolom 30 1 njenih poslednjih godina. njena strast nije ni uzvišena ni plemenita. a njen verenik Petar Fjodorovič izjavljuje joj grubo da ne oseća prema njoj nikak vu naklonost. Ona ume jasnovidno da izabere sredstva i načine da ostvari svoje strasne želje. Ona vlada trideset i četiri godine Rusijom. ona više voli da se prilagodi prilikama i da dođe do cilja okolišnim putem. Ona ne p rkosi sudbini. da požanje ono što su posejali njeni pret hodnici. sa Volterom ia čelu . Ustvari. Od svoje mladosti pa do pos lednjeg dana svoga dugog života ona daje dokaza o svome neverovatnom temperamentu. U politici. a kasnije. kao i javno mišljenje svoga carstva. kao što bi se činilo sa zvanični m pesnikom. ostaje punih trinaest godina kao neki upravitelj njenoga muškog harema. a nije prestala sve do svoje sm rti da nemilostivo kasapi ruski jezik svojim nemačkim naglaskom. ne prelaze granice kojima ne pristaju da se za dovolje težnje genijalnih priroda. A upravo njena narav nije ni kao u sejača ni kao u orača već kao u žeteoca koji ume. njena majka. Malo ona mari što je ovo tvrđenje suprotno stvarnosti. n a blistavi petrogradski dvor. ona se ne us teže da iskoristi potkupljivo pero i najpodlija škrabala. ona zna takođe da se jedno često ponavljano mišljenje nameće. U ljubavi. jer se zna da je ponekad i osećajno mnogo patila. njena kći ostaje u Rusiji. i ako je majka morala da se spakuje i vrati pokunjeno svome domu. koji ne štede svoje slavopojke „Severnoj Semiramidi”. razumnim iskorišćavanjem. strasna ambicija Katarinina pribegava neslavnim sredstvima. Da bi nesreća bila potpuna. pošto je izgubio caričino srce. postaje poznato. Ona je nailazila na mno gobrojne prepreke. Saltikova i Ponjatovskog. Kako da se objasn i ovaj neverovatni uspeh? Najglavniji razlog njenog uspeha je u savršenom prilagođavanju radnice postavljenom zadatku. U tom pogledu ona je neuporedivo vešta. Njen karakter se odlikuje dvema crtama koje se retko kad nalaze kod jedne iste osobe. Ona ne p restaje da daje publicitetu prvorednu ulogu u svome „vladarskom zanatu”. a ružnog i inteligentnog Paćomkina lepim i glup im Zubovom. a bilo joj je p reko šezdeset kada je izabrala poslednjeg. Da bi pridobi la javno mišljenje zapadne Evrope. Isprva je Jelisaveta gledala na nju sa nepoverenje m.

27 juna/8 jula iznenadno hapšenje. gde su braća Orlovi veoma popularni. Paseka. dok njegova savez nica. koji ume veoma vešto da prima utiske. ženi isto toliko ružnoj k oliko i ništavnoj. z abrinut zbog stanja svoga Holštajnskog vojvodstva. on prostački vređa Katarinu pred svim zvanicama i preti joj neoprezno da će je prognati u manastir. Ona prepušta svoga muža Jelisaveti Voroncov. a kojim se obznan . On odlaže državni udar do dana kad a će Petar doći u Moskvu pre nego što pođe vojsci. Umesto da neumorno radi za opšte blagostanje. da oko nje može da bude samo blagostanje i napredak. Tada se zaverenici odlučuju da se pripreme za rad. Ali njeni odnosi sa njenim slavnim dopisnicima nisu bez izvesnog i političkog računa. ona se iskreno divi Volterovom geniju i proučava predano dela Monteskjea i enciklopedista. Svečano blagodarenje otsluženo je u čuvenoj sabornoj crkvi Kazanjske Bogorodice. Sve što dolazi od nje izgleda joj lepo. Taj sveopšti diletantizam je osobina jednog živ og i radoznalog duha. izaziva početak pokreta. i kao no vinar. Nepokolebljivo uverenje da će u svemu imati uspeha nagoni je da se pača u najraznovr snije poslove. i kao pisac jednoga uporednog rečnika sv ih jezika. Bobrinskog. i pored nedostatka istinskog poznavanja stvari. svet jednog Orlovljevog sina. Tako ona piše mirne opise blagostanja ruskih seljaka usred najv eće gladi i neplodne godine. Kada su oblaci zamračili sjaj njene vladavine. a da Katarini ostavi samo namesništvo. ali ne može da ih preobr azi. ona radije veruje da je o no već ostvareno i da je svet kojim ona vlada najbolji od svih mogućih svet ova. Sam Petar ubrzava rasplet. za vreme jedne svečane večere u dvoru. domaći učitelj Katarininog sina Pavla. koja se nalazila u Peterhofu. ponekad sumnjiv ukus — kao u njenim imitacijama Šekspirovih istoriskih drama. namerava da kruniše svog učenika.i svoga hvalisanja. Njena dela. Orlovi ne gube vr eme. gde se predaje čitanju dela f rancuskih filosofa. i najzad njeni članci u časopisu Vsjakaja Vsjačina (Svaštarije). jer ona to posmatra kroz svoje ružičaste naočar e. Oni moraju sačekat i da ona bude sposobna da se stavi na čelo pokreta. zbog Katarinine bremenitosti. Kada je njen muž stupio na presto. oni pripremaju državni udar koji će Kata rini doneti vlast. kada se trudila da prikrije svoje brige i svoje neuspehe. sjajnim ađutantom P etra Šuvalova. gde joj garda. donosi joj odmah potporu garde. Ovaj sebični optimizam njoj je urođen i on sačinjava samu osnovu njene ličnosti. koja čeka trenutak da stupi u dejstvo.. — Još pre Jelisavetine smrti Katarina je odvojila svoj život o d života Petra III. Tako ona ismeva „markiza” Pugačeva i sultana istoga onog dana kada joj oni prouzroku ju najveću strepnju. nerazdvojna je uostalom od njenoga ubeđenja da sve što ona čini može da bude samo savršeno. T aj oprezni i hladni račundžija pretvara se kao da ga se ništa ne tiče. itd. I Or lovi odlažu ostvarenje svoga plana. i Katarina potpisuje proglas narodu koji je na brzu ruku sastavio Petrov. njen položaj postaje neizdržljiv. jer je na taj način sigurna da će sva književna Evropa z nati da je ona vesela i zadovoljna te neće verovati da njoj uistini preti opasnost . dovoljno vešto izvedena da ne bi pala ispod duhovno g nivoa obrazovanih ljudi toga doba. ali zaverenici još uvek ok levaju. Nikita Ivanovič Panin. ona je samo jedna imitacija. Njena zakonodavna slava nije joj dovoljna. i povlači se za izvesno vreme u samoću. Ova težnja da prikrije rupe i pukotine u „svojoj kućici”. i koji nema nijedne sopstvene stvaralačke ideje koju bi suprotstavio stvarnos ti. kneginja Daškov. Sa svoje strane. a ponekad polet i duhovitos t — kao i njenim komedijama iz ruskog života. Njoj su nepoznate one krize razočarenja od kojih često pate pravi stvaraoci. jednoga od njih. Na dan 23 aprila/4 maja ona do nosi na. polaže odmah zakletvu. u kojima se ponekad vidi 30 2 neznanje — kao na primer u njenim filološkim studijama. Početkom juna. 29 juna/1 0 jula Katarinu. ona piše Volteru nekoliko re daka punih namerne veselosti. i kao komentator starih hronika. Revolucija 1762 godine. već dele novac i prikupljaju pristalice. koja je uvek van Rusije i koju car. ona hoće da se pokaže i kao plodan dramski pisac. Ali se ona ne uzdiže iznad prosečnosti . pozivaju braća Orlovi u Petrograd. Njena ljubavna veza sa Grigorijem Orlovom. pomišlja da uputi na Dansku. pokazuje grozničavu delatnost. kak o ona rado naziva u šali svoje carstvo. nisu bez izvesnog talenta.

politička atmosfera ostaje prilično mutna. Prijatelji postaju isto toliko opasni kao i neprijatelji. ona velikodušno razdeljuje povl astice i nagrade. koja se u ratnom stanju nalazi u P omorju. jer je Talicin u njemu. francuski ambasador. Pa ipak. Posle nedelju dana. Petar joj šalje jednu poruku u kojoj joj predlaže da po dele vlast. ka Petrovoj letnjoj rezidenciji. a pored njega je i Minih. Plan o Katarininom venčanju sa Grigorijem Orlovom izaziva najoštrije nezadovoljstvo među visokim plemstvom. u Moskvi. Ostaje još samo da se ukloni Petar. S druge strane. pripremani su dugo i pažlj ivo. Tada Petar. koji su vešti. pa bile one zaslužene ili ne. uoči Katarininog k runisanja. Umesto d a se povuče odmah u Kronštat. oni prvi traže da im se plati za usluge koje su učinili. Panin nije jedi ni koji želi da se Pavle proglasi za cara i da se ustanovi namesništvo do punoletstv a mladoga cara. U početku. Jednim potezom pera carica pretvara mnoštvo slobodnih državn ih seljaka u mužike velikodostojnika i vernih 30 4 pristalica nove vlade. i tvrđava preti da će pucati na brod ako se odmah ne udalji. Jedan caričin proglas objavljuje da je on umro od krize hemoroida. Pre svega. Katarina je izložena preteranim zahtevima onih koji su rad ili za nju i koji traže nagrade. kao što im je bilo propisano jednim tajnim uputstvom.500 holštajnskih vojnika. Ona ne odgovara. i priželjk uju razne povlastice. ona j e primorana da obazrivo postupa sa svakim. Mirovič je pog ubljen. ali on nema nimalo uviđavnosti. ubijaju svrgnutoga cara. na čelu garde. potpuno o beshrabren. Oko pet časova ujutru. ispred garde. ali za vreme toga pokušaja čuvari. Petar. — Tako počinje Katarinina vladavina. već izišla iz Petrograda. Iste noći 30 3 Katarina. koje ona hoće da nagradi. kao što mu savetuje Minih. potpisuje akt o abdikaciji. sa Gurjevom i Hruščovom na čelu. a Orlovi. Katarina se trudi da učvrsti svoju vlast. Uvek na oprezi. Dok ovi smišljaju nove državne udare. za vreme jedne svađe. koji su sačuvani. Njega su smestili u Ropšu. jedan oficir. Ona ide napred kao pravi po bednik. pokušava da sa oružjem u ruci izvede Ivana Antonoviča iz tvrđave. Izveštaji koje su strani poslanici slali iz Petrograda spomi nju često zabrinutost koja se ogleda na Katarininom licu: „Strah da ne izgubi ono što se usudila da uzme ispoljava se neprestano u caričinom držanju”. Spiskovi daroprimaca. otkriva se da nekoliko oficira. ne sluša Miniha koji navaljuje na njega da što pre ode na obalu Pomorja da se tamo pridruži svojoj vojsci. On se vraća u Oranienbaum u sumrak da tamo sazna kako je Katarina. obučena u muško odelo. već je bilo dockan. on može da otide i svojoj vojsci. car je potpuno izgubio glavu. U junu iste godine jedan progla s preti da će biti kažnjeni oni koji ne budu prestali da iskazuju opasne misli i pre vratničke kritike o politici. piše Bretej. pod nadzorom Alekseja O rlova. a godine 1763 da g rupa okupljena oko Hitrova smišlja ubistvo Orlova. U jesen 1762 godine. koji se nalazi u Oranienbaumu i koji ima sredstva da se brani sa više ili manje uspeha: on raspol aže sa oko 1. Uskoro počinju da se snuju zavere. Mnogobrojni su oni koji primaju znatne poklone u novcu i prostranim posedim a naseljenim seljacima. Zato je njena glavna briga da nar . Orlov ga je zadavio. on okleva i gubi vreme. Oni šalju odmah admirala Talicina u Kronštat sa zadatkom da privoli posadu tvrđave da položi zakletvu vernosti novoj vladarki. U julu 1764. sva ova darežljivost nije dovoljna da joj pridobije dovoljno pristalica. pripremaju prevrat u korist Ivana Antonoviča. i čija nesloga otežava već i: inače teško s tanje. Mirovič. da se podjednako ophodi i sa Grigorij em Orlovom i sa Paninom koji se nikako ne slažu. već nastavlja svoj pohod. i pored sjajnog u speha državnog udara. polazi na konju. A kad a se naposletku njegov brod približio Kronštatu. i Katarina je primorana da ga se odrekne.juje njeno stupanje na presto. koga je on vratio i z progonstva. Učvršćivanje vladavine. Kada je čuo vest o revoluciji. rade brzo i oštroumno . zasužnjenog u tvrđavi Šliselberg. ne opirući se dal je.

PRVE UPRAVNE MERE (1862—1766) Postoji veoma rasprostranjeno mišljenje kako je ova „Poslanička komisija” poremetila sv e Katarinine ideje. On izjavljuje da se ove nesreće ne mogu izbeći ako se „razumno vršenje zakonodavne vlasti ne poveri malom broju ličnosti izabranih u tu sv rhu. on predlaže da se osnuje „jedna vrhovna 30 5 zakonodavna ustanova”. U isti mah on snažno ističe da ova projektovana reforma neće nimalo ograničiti samodržnu vlast vladara. v eć je naprotiv težila da sasvim porobi seljake i da prigrabi za sebe glavnu ulogu u mesnoj upravi. Zna se samo da su Paninovi projek ti bili saopšteni nekolikim ličnostima. kažu. ne samo da nije usvajala njene ideje. izmenila potpuno svoj politički program i preobrazila se. otkriva nam svoju igru. Njegov je predlog isprva prihvaćen. i pre nego što se ispita sadržina njenog Nakaza. a sva naređenja. govori i izjave poslanika trgle iz njenih filozosofskih snova i pokazali joj da najvažnija društvena klasa. da bi učvrstila svoju vlast. Zatim odjednom poništava svoj potpis.od zaboravi kako je ona došla na vlast. prilikom izlaganja mošti nekadašnjeg arhiepiskopa toga grada. proširujući ga i da jući mu više odjeka i sjaja. da ukine seljačko ropstvo i da saobraz i zakone i običaje prosvećenim načelima koja je crpla iz dela enciklopedista. Njeni prvi pokušaji da se približi narodu i da osvoji njegovu naklonost jes u njena putovanja do najzabačenijih delova carstva: posle putovanja u Moskvu na kr unisanje. kapitulirala pred zah tevima plemstva. Pojedinosti ovoga obrta ostale su nerazjašnjene. a to će reći up utstva namenjenog toj skupštini. svetoga Dimitrija. i potsećala je na pokušaj učinjen u cilju da se ograniči autokratija pre stupanja na p . čiji su veoma interesantni zaključci sačuvani do d anas. Jedna od tih ličnosti odobravala je Paninu. 2. koju on naziva „Carev Savet” i koji bi bio sastavljen od šest li ca. jedan događaj nam otkriva. umesto da se upravlja prema nekoj zakonskoj odredbi. Da li je ovo zaista tačno? Da li je Katarina morala da menja sve sv oje namere da bi ugodila plemstvu? Ne može se odgovoriti na ovo pitanje pre nego što se prouče zakonodavne mere koje je carica preduzela pre saziva Poslaničke komisije. — Već u prvim mesecima njene vladavine. ona isto tako posećuje Rostov. pravu Katarininu političku misao. kažu. Ona još odmah odlučuje da okupi poslanike izabrane po svim oblastima i od svih društvenih slojeva. Katarina određuje buduće savetn ike. već bi ih rešavale dobr o organizovane ustanove. ona se vraća na plan svoje prethodnice. da se ne bi ispustile dizgine autokratske vlasti . ona Volgom odlazi u Kazanj i boravi dugo u Jaroslavlju. Tada je ona. i Paninovi predlozi su nap ušteni. da oni izlažu i pretresaju potrebe. čije sednice otvara ona u Moskvi 1767 godine veoma svečano. Nikita Panin. u „caricu plemića”. Zatim. a 28 decembra 1762/8 januara 1763 godine. koji su njegovi članovi. ona potpisuje proglas kojim se us tanovljava Savet. iako je oprezan i malo sklon ličnoj akciji. Narednih godina ona radi na sastavljanju jednog nakaza.” Sledstveno tome. plemstvo. Panin pretpostavlja da na taj način državni poslovi ne bi zavisili od ćudi izvesnih ličnosti. pošto je raspustila komisiju koju je Jelisaveta bila obrazovala za izradu novog Zakonika. Ali su j e. U predgovoru svome projektu za jednu novu državnu ustanovu. pošto će konačne odluke po svim državnim poslovim a donositi monarh. koji smišlja v elike planove. on ocrtava mučnu sliku nesreća koje prete državi kad god se politička vlast usredsredi „jedino u vladarevoj lično sti” i kada se on. poput probnog kamena. sve proglase i druga akta vladarske vlasti da premapotpisuje j edan od državnih sekretara. samo povin uje samovolji neodgovornih ljubimaca. Paninovi projekti. Tvrdilo se da je ona stupila na presto sa namerom da u Rusiji poseje klicu političkih sloboda. i da potvrdi svoj državni udar opštim narodnim priznanjem. želje i težn je naroda. Sve zakonodavne mere morale bi se podnositi na pregled ovome Savet u. Ona uviđa da toga radi treba da stvori i održava vezu između sebe i narod ne mase. ma da je napomenula da je neopho dno potrebno biti uvek oprezan.

Katarina je gajila to nepoveren je zajedno sa drugima. U jednom tajnom uputstvu ona pravi providne aluzije na Paninov projekt: ona govori o drskim ljudima koji sanjaju o tome da u Rusiju presade tuđinske običaje. da bi za njega bio štetan sva ki drugi režim osim autokratije”. — i koji možda puštaju da ih zavedu „raniji primeri” — ovde se misli na pokušaj iz 1730 godine. mogao da post ane oruđe protivu vladara? Zaista. ka o što mi nalaže moja dužnost. ovo naređenje daje gubernatoru neograničenu vlast nad svim granama lokalnog života. Mogućno je da je Panin. da bi ga stavila pod direk tnu vlast Senata i carice. tako su jasno određeni. Ova reforma . a viškovi prihoda koji su otuda proistekli potpuno su upotrebljeni za pov ećanje prinadležnosti. U svakom slučaju. da je ona spremna da Paninov skromni predlog smatra kao nameran nasrtaj na njenu samodržnu vlast. Proglas od 15/26 decembra 1763 godine podelio je — prema Paninovom predlogu — najvišu ustanovu carstva. u svakom otseku odluke su konačne. i da bi taj Savet. U početku svoje vladavine. podređuj e mu mesne ustanove. na šest otseka. samo u slučaju neslaganja iznosi se predmet rešavanja pred opštu sednicu Senata. za či je će vladavine cvetati favoritizam. Usavršavajući administrativnu organizaciju. teži da zavede aris tokratsku vladu. u k ome se nalaze ideje koje će jedanaest godina kasnije davati pravac opštoj reformi ob lasne administracije. mnogi dotadašnji porezi su povećani i mnogi novi ustan ovljeni. — Iako odbija da izmeni političko uređenje carevine. Kako bi jedan skup od šest državnih sekretara. poznati dramski pisac koji je bio njegov lični sekretar. . Ali. 5/16 jula 1762 godine. stvorenog jednim državnim zakonom. nikakvi znaci takve namere ne poj avljuju se u njegovom projektu. Radi toga mora da poveća poreze. jer je ono toliko prostrano. iskazao je bez okolišenja svoje u beđenje da pisac toga projekta. u želji da uveća svoju popularnost. počev od 1763 godine. Senat. pa da u Paninovom proje ktu otkrije zaveru protivu autokratije. koju bi članovi „Carevog Saveta”. a u isti mah ga čini potpuno nezavisnim od vladinih kolegijuma. i jako nepoverljiv. moga o u ovima da pobudi želju da dele vlast s njim. Katarina smatra za potrebno da poveća prin adležnosti činovnika. ima za cilj da ubrza rad birokratske mašine. Međutim. trebalo je da neko bude jako protivan svakom po kušaju ograničavanja carske ćudi. koje je naimenovao car. Tako i sam obazrivi pokušaj Paninov da obezbedi poštov anje zakona prilikom rešavanja državnih poslova uliva naposletku strah Katarini. što navodi na misao da su kritike koje su joj bile podnete proizvele na nju jak utisak. ona je smanjila za 10 kopejaka po pudu porez na so. general Vilboa. uistini težio d a ograniči autokratiju u Rusiji. koji Savetu dodeljuje strogo savetodavnu ulogu. „ta samovolja izvesnih ličnosti” od koje je Panin upravo i želeo da zaštiti državu. Katarina ip ak ostvaruje nekoliko čisto administrativnih reformi. Druga ličnost. čisto tehničke prirode. kojima su dodeljene razne kategorije državn ih poslova. Na dan 21 aprila/2 maja 1764 godine objavljeno je jedno „Naređenje gubernatorima”. ako su donesene jednoglasno. koje su interesantne po tome što nagoveštavaju velike reforme iz 1775 godine. Prve upravne reforme. kao što potvrđuj e Fonvizin. 30 6 Njeni politički pogledi. Potpuno prožeto načelom administrativne decentralizacije. — i ona dodaje: „Ali doklegod ja budem živa. približujući suviše vladara njegovim podanicima. mogli vremenom da uzdignu na step en savladara. čak i pre sazivanja Poslaničke komisije iz 1767 godine. koji se zanose slavoljubivim planovima i veruju da su pos tali majstori u politici jedino stoga što su živeli dugo u inostranstvu — to je slučaj s a Paninom. Gubernator iz 1764 godine je — to se jasno vidi — skica b udućeg „carskog pretstavnika” ili „general-gubernatora” koje će stvoriti zakon od 1775 godine. kako bi poboljšala njihov položaj i umanjila njihovu potkupljivost . U isto vreme z natno su uprošćene i centralne ustanove ukidanjem čitavog niza nadleštava za koje se utv rdilo da su suvišna.resto Ane Ivanovne. proglašava ga za „gospodara i zaštitnika” svoje gubernije. rusko carstvo će postojati. pod vidom učvršćivanja monarhije.

uprošćavanje upravnog aparata. Zar ona dakle nije imala nikakvu nameru da posreduje u odnos ima između mužika i vlastele? Zacelo da je imala. kao što im i dužnost nalaže. regulisanje zakonskim putem mužičkih dažbina. Katarina je usvojila ovaj izveštaj i naredila da se prema njemu sastavi zakon.Potpunost samodržne vlasti. da se na njega ne mogu primeniti tel esne kazne. zabrana rasturanja pojedinih porodica prilikom pro daje mužika. razume se. Ova Katarinina izjava nije u saglasnosti sa namerom koja joj se pripisuje da želi osloboditi seljake. Između njenog programa i izjava poslanika po jednom istom pitanju neće biti. Socijalna pitanja. sve one povlastice koje će kasnije biti obuhvaćene Poveljom pl emstva iz 1785 godine. prilikom nereda koji su nastali na m nogim plemićkim imanjima. I tako.” Sledstveno tome stvorena je 11/22 februara 1763 godine jedna komisija sa 30 7 zadatkom da pregleda proglas Petra III o povlasticama plemstva i da pripremi nje govo proširivanje. to je verovatno usled pretstojećeg sazivanja poslanika. Godine 1764 predl aže ona Dijeti livonskoga plemstva da ispita sledeća sredstva kojima bi se obu zdala „tiranska samovolja zemljoposednika”: odobrenje seljacima da mogu imat i pokretna dobra. ali da bi neposredno ukidanje seljačk oga ropstva imalo za posledicu da plemstvo ohladni prema njoj. zatim. Početkom 1763 godine ona piše vrhovnom državnom tužiocu. ako bi se davala sloboda mužicima svakog imanja koje prelazi u ruke novih vlasnika. ali samo u izvesnim pitanjima i iz vesnim granicama. već 13/24 jula 1762 odlučuje da će oficirski čin biti dodeljen svim plemićima u trenutku penzionisanja. — Isto tako ne izgleda — ako se oslonimo na činjenično stanje — da je K atarina isprva imala socijalne ideje kojih će se kasnije morati odreći da ne bi izgu bila naklonost plemstva. Taj projekt predlaže da se pre svega potvrde sve povl astice dodeljene plemstvu proglasom Petra III. ukratko. osim toga. nego će preći na njegove naslednike. administrativna decentraliz acija. kada je na jednoj hartijici zapisala da. sv i bi seljaci bili oslobođeni posle sto godina. ona jednim naročitim ukazom izražava svoju volju „da odlučno štiti plemiće-spahije u pogledu njegovih poseda i imovine”. požurila da baci u arhivu — zacelo su veoma . i da će plemićima biti do pušteno da odlaze iz Rusije i da prelaze u strano podanstvo. Ne bi trebal o zanemariti da se uradi nešto u tome pravcu. ka o što ćemo videti. 17/28 januara 1765 godine daje ona plemićima pravo da samovlasno šalju svoje mužike na robiju. U početku svoje vladavine ona u dva maha postavlja pitanje mužika. knezu Vjazemskom: „Plemići su ve oma nezadovoljni što ne vide da se potvrđuju njihove povlastice. da se plemićska titula neće više automatski dodeljiv ati državnim činovnicima kada budu unapređeni na izvesne položaje. ona uzima u obzir potrebu da računa na pomoć vlastele. da se zakonskim putem prizna da plemić ne može biti kažnjen bez suđenja. Ipak. Za mesec dana ona sastavlja jedan projekat zakona. osim toga. 9/20 avgusta 1765 godine ona dodeljuje monopol pečenja rakije plemićskom staležu. Ona još nije bila stupila na presto. već od o voga doba. da će moći potpuno slobodno da raspolaže svoj im posedima. koji se s pr avom može smatrati kao prva skica „Povelje plemstva” koju je Katarina obnarodovala dva deset i dve godine kasnije. a seljacima naređuje da se poko ravaju svojim gospodarima. kontrola nad kaznama k oje vlasnici izriču nad mužicima. Ovi predlozi — koje se Livonska Dijeta. čak i ako vremenski nisu stekli pravo da ga dobiju. 3/14 jula 1762 godine. Što se ovo nar eđenje nije odmah ostvarilo. to su ideje kojima su prožete mere što ih je Katarina preduzela još pre sazivan ja Poslaničke komisije i kojima će ona ostati verna i pošto bude stupila u dodir sa nj ima. carica ne čeka ovaj saziv da bi znatno proširila plemićska prava. da u slučaju progonstva ili smrtne kazne njegovo imanje neće biti konfis kovano. velike razlike.

on ne odobrava da spahije budu primorane da ove ref orme izvršuju protiv svoje volje. on a i ne pomišlja da ih oslobodi ropstva. a započet u šest drugih. kao što smo videli. istoga je mišljenja. doktoru prava iz Ahena. Ali ta ideja nije strana ni izvesnim pretsta vnicima plemstva. 30 9 Opšte razgraničenje zemljišnih poseda. najzad. ostajući anonimna. d a se seljacima dodeli pravo svojine nad žitom i stokom. Onaj ruski pisac. Važnost ovoga posla za posednike je očevidna. iako je položaj mužika isprva zabrinjavao Katarinu. predlaže tome društvu da ob javi konkurs sa nagradom za temu: „Da li je korisnije po društvo da mužik bude sopstve nik zemlje ili samo pokretnog imanja i dokle treba da se prostire njegovo pravo nad jednom ili drugom vrstom imovine?” Od 162 podnesena spisa samo je 15 primljeno za učestvovanje u konkursu. Jel agin. a s amo jedan od ruskog pisca. samo u slučaju osporavanja zvaničnim putem vlada će prove ravati prava obeju parničnih strana. svako omeđivanje imanja izvršeno sporazumno među susedima biće priznato i potvrđeno bez ikakve kontrole. mladi pravnik Poljenov. Katarina ga ponovo otpočinje u velikim razmerama. Godine 1765 jedno „Nezavisno društvo za ekonomska proučavanja” osniva se u Petrog radu sa ciljem da ispituje ekonomske probleme. da njeni projekti za poboljšanje njihovoga položaja iskazuju shvatanja ličnosti iz njene okoline koje poznaju to pita nje. i da se utvrdi iznos dažbina na dve rublje od glave i kuluk od četiri dana nedeljno. 5 od francuskih. On se ogran ičava na to da predloži da im se na spahiskom imanju dodele parcele dovoljne za njih ove lične potrebe i koje bi prelazile na njihove naslednike. a koja joj je dostavljena baš u to vreme. No pri svem tom. Vladine odluke donesene na osnovu ovog so cijalnog programa nemaju ničega originalnog. u jesen iste godine.30 8 ozbiljni. Katarina. da je ona šta više čvrsto rešena da ne preduzima ništa što bi u tom pogledu mog lo da izazove nezadovoljstvo plemstva. ali o ni ne spominje njihovo oslobođavanje. one samo — i važno je da se to istakn e — ponavljaju u većem obimu pokušaje Jelisavetine vlade. Ovoga pu ta. među kojima su 9 od nemačkih pisaca. slika veoma živim bojama duhovnu bedu seljaka koj i su pod spahiskim jarmom. U maju 1765 godine ona ustanovljava pod pretsedništvom Nikite Panina jednu komisiju koja dovršava. veoma ugledni plemići. ali se sa tim poslom odugovlačilo i od njeg a se naposletku odustalo. Za vreme potonjih vlad avina on će se postepeno vršiti u ostalim delovima Rusije. ponavlja tu ideju. Poljenov. Ali kakvo je lično mišljenje one ko ja je postavila to pitanje Nezavisnom društvu za ekonomska proučavanja? Ona ga je is kazala u zabeleškama kojima je propratila prepisku između dva kneza Golicina povodom seljačkog problema. — Za vreme Jelisavete. razgraničenje imanja koje je predlagao Petar Šuvalov bilo je započeto. čiji je zakonski predlog dostavljen carici 1766 godine. Ova odluka olakšava razgraničavanje. Nagrada je dodeljena Beardeu-de-Labeu. njegovi su članovi. da se završi 1843 godine. Ona uklanja pometnju u odnosima između p . među kojima i braća Orlovi. koji je studirao na univerzi tetima u Strasburgu i Getingenu. 19/30 septembra 1765 godine jedan prog las objavljuje taj džinovski posao koji zadire u tolike životne interese posednika. ali su daleko od toga da se u njima može videti namera da se mužici oslobo de. prema jednom postupku podrobno iznesenom u pr avilniku. da se ne prodaju bez zemlje cele seljačke porodice ili odvojeno članovi jedne iste porodice. Ona izgled a više raspoložena da reguliše mužičke dažbine. Za vreme Jelisavete razgraničenju je trebalo da prethodi proveravanje prava sopstv enosti svih zemljoposednika. i da se tačno utvrdi veličina mužičkih dažbina. on smatra da vlada treba da ih na to privoli daj ući primer u selima koja zavise od dvorske uprave. sastavljanje jednog podrobnog pravilnika za opšte ra zgraničenje zemljišnih poseda u celoj Rusiji. da se zabrani rasturanje porodica prilikom prodaje mužika. naprotiv. Pri kraju vladavine Katarine II taj p osao je završen u osamnaest gubernija. Ona dočekuje sa ironijo m i nepoverenjem predlog da se seljacima odobri pravo zemljovlasništva. Petar Panin ga prvi iznosi u zakonskom projektu koji podnosi carici 1763 godine i u kome predlaže da se gubernatorima da pravo da kontrolišu zloupotrebu spahijske vlasti. Sve ove činjenice dokazuju da. a to je upravo i otežalo izvođenje toga posla.

koji traju sve do ono ga dana kada je godine 1779 vlada poništila ugovore zaključene između državne blagajne i koncesionara. Bolotov. koje je za vlade P etra III postalo svršen čin. pokupljeni iz raznih krajeva Nemačke. ne pokazuju se mnogo sposobni . Odnosi između njih i koncesionara kvare s e još u početku. 104 naselja sa 23. naseljenici. Godine 1763 ona osniva „Kancelariju za pokroviteljstvo nad strancima” kojom uprav lja Grigorije Orlov. pustol ovi koji sa veoma malo savesnosti odgovaraju svojim obavezama. koje su se često preobraćale u smr tnu mržnju. te su na kraju krajeva mnogi posednici mogli biti zadov oljni zbog znatnog povećanja njihovog imanja. sve ljudi sa sumnjivom prošlošću. Ona je bila osnovala na jugoistoku srpsk a naselja. diplomatska lukavstva. Posle nekoli ko bezuspešnih pokušaja. — Jelisaveta je nameravala da naseli puste oblasti duž gran ica nastanjivanjem stranih naseljenika. njen ukaz od 12/23 avgusta 1762 godine završava se ovako: „Mi nemamo ni želju ni nameru da prisvoji mo crkvena dobra. Pri kraju svoje vladavine ona je bila izrad ila jedan podroban plan po kome je trebalo pozvati izvestan broj Nemaca i naseli ti ih na donjoj Volgi. i ovaj njen ukaz je samo jedan taktički potez da se ocrni što je moguće više vladavi na Petra III i da pridobije sveštenstvo. Razume se. opisani su snažno u tome delu. omeđivanje imanja oduzimalo je nekim posednicima pravo uživanja parcela na koje oni nisu imali nikakvo pravo. u nedostatku tačnih međa.” Ali ona nije iskre na. daje živopisnu sliku u svojim Uspomenama. o kojoj nam jedan posednik iz središne Rusije. Katarina se trudi da ostvari ovaj plan u velikim razmeram a. Državna blagajna uvučena je u ogromne beskorisne troškove . blizu Saratova i Caricina. Oko prestola s u svetovni i crkveni velikodostojnici zapodeli žestoku borbu zbog ovog pitanja. Jer istoga trenutka kada ona objavljuje o vaj ukaz. koncesionari se žale na svakovrsna kinjenja od strane naseljenika i t vrde da su oni uvučeni u klopku kada su navedeni da potpišu ugovore čiji domašaj oni nis u shvatili. predložio je jedno poravnanje: objaviti privremeno povraćaj crkvenih dobara svešten . Tuđinska naselja u Rusiji. zgomilani na glinastoj i nedovoljno plodnoj zemlji u središnom delu evropske Rusije jedva ček aju da se bace na pusta zemljišta duž granica? To je stoga što su spahije zainteresova ne u pitanju naseljenosti središne oblasti. Katarina se požurila da zadobije naklonost svešte nstva opozivajući svečano ukaze Petra III kojima su se štetila zemljoposednička prava pr avoslavne Crkve. Veštinom i umešn ošću uspevali su čak nekoji da povećaju svoja imanja na račun suseda ili neobrađenog zemljišt koje je pripadalo državi. petrogradski mitropolit. Zašto se na ovako mučan i skup način dovode tuđinci. oni su smešteni žurno. do godine 1768. Ukupno.ojedinih imanja i uzroke stalnih svađa među susedima. i baron Kano de Boregar. On im obećava svakojake povlastice. Zbog svega ovog. i zato što vlada brani interese zemljoposedničkog plemstva. oduzimanje crkvenih imanja je već rešeno na najvišem mestu. otkupljujući po skup novac ta naselja i zavodeći nad njima državnu upravu. gde su seljaci ropski vezani za zemlju . kao i parc ele zemljišta snabdevene svim potrebnim poljoprivrednim alatom. On i prvi su se izjasnili za oduzimanje crkvenih dobara. svi Francuzi. Želeći da sebi obezbedi na klonost uticajnih društvenih redova. Sječenov. Otuda proizilaze nemiri i neredi u naseljima. izazvalo je žestok gnev sveštenstva. potpore i novčanu pomoć. — Podržavljavanje crkvenih dobara. tuđa lica mogla da prisvoje. vešt i okreta n. ono je vraćalo drugi ma imanja koja su.109 stanovnika oba pola organizovano je na donjoj Volgi . nasuprot tome. bez reda i sistema. Pite i Derua. pribegava se sistemu koncesija. kada ruski zemljoradnici. jer smatraju da je privatn o zemljoposedništvo monopol plemstva. Uzbuđenje koje je obuzelo sve vlastelinčiće. „Novu Srbiju” i „Slaveno-Srbiju”. Jedan svečan proglas poziva u Rusiju sve strance koji žele da o snuju naselja. niti da se bogatimo na račun Gospodnjega dela. Godine 1764—1765 31 0 zaključeni su ugovori sa tri koncesiona društva kojima su upravljali Prekur. zamršeni marifetluci kojima se oni s luže da bi prikrili bespravna prisvajanja pomoću kojih su uvećali svoja imanja i o koj ima većina njih jedino misli. razgraničavanje je iz azvalo među mesnim plemstvom izvanrednu uzrujanost. Podržavljavanje crkvenih dobara.

kada je objavljen. Ustvari. i ubrzo su oni počeli da se smatra ju kao jedno sredstvo za prikrivanje budžetskih manjkova. Bio je to akt stroge optužbe protivu 31 1 sveštenstva koje upotrebljava prihode sa crkvenih dobara da bi zadovoljilo svetovn e potrebe. bez izuzetka. rashladio je. Pravilnik o radu toga odbora. među kojima je i Sječenov. ipak njihovo prisajedinjenje državnom zemljišn om posedu omogućilo je vrhovnoj upravi da izdašnije razdeljuje druge svoje posede ka o poklon za učinjene usluge. Ko legijum ekonomije ponovo je uspostavljen u ranijemm svom obliku. pa je u seljačkom odelu i pod imenom Andrej V . a zanemaruje svoju dužnost prosvećivanja naroda i milosrđe. a to će reći kao or gan svetovne državne vlasti. ona je samo dovršila delo Ane. U istom trenutku izbijaju na crkvenim imanjima strahovite pobune seljaka . da bi se zamenili mnogi kuluci i razne dažbine u naturi i u žit u koje su davali manastirima. Izvesni pretstavnici plemstva predlažu da se plemićima izdadu u najam ili čak da im se prodad u imanja oduzeta od Crkve. U praksi. Umesto da posluša ove zainteresovane savete. koji pripadaju crkvama. navukao je na sebe jednu nemilosrdnu kaznu zato što je žestoko p rotestovao protiv proglasa iz 1764 godine. Sva dobra i svi selja ci. koji nikad nisu tvrdili da su učenici Voltera i enciklopedista. što povišava broj pobunjenika na 100. jedan progla s objavljuje potpuno i konačno podržavljenje crkvenih dobara. Katarina se ponosi oduzimanjem crkvenih dobara. i svakoj od njih dodeljuje državna blagajna godišnju pomoć u naknadu za izgubljena imanj a. U maju 1763 godine. koje je već odlučeno. kao i opšte razgraničenje imanja i stvaranje tuđinskih naselja. 252 manastira zatvoreno je. kome pretsedava knez Kurakin.000. ne izaziva podržavlje nje crkvenih dobara. odgovara lo je u isti mah i potrebama države. a 161 sačuvano. pod uslovom da se izdržavaju milostinjom . prihodi Kolegij uma ekonomije upotrebljavani su za razne svrhe. rostovski episkop Arsenije Macejevič. Oni moraju da plaćaju državnoj blagajni ličn i porez. sastavljen je od pet svetovnih članova i samo tr i člana iz svešteničkih redova. Jelisavete i Petra III. koji je neka vrsta glavne probe za blisku Pugačevljevu bunu. i Katarina će umeti da se koristi tim preimućstvom. Oduzimanje crkvenih dobara izaziva pored ostalog i jedan mučan događaj koji se ne sl aže mnogo sa prosvećenim načelima filosofije. Jedan pretstavnik visokoga sveštenstva. Ovaj odbor za crkvena iman ja. oduševljenje koje je izazv ao među sveštenstvom ukaz od 12/23 avgusta i bacio je u zaborav nekadašnje optužbe pro tivu Petra III. Iako crk vena imanja nisu ustupljena plemstvu. raščinjen je. podržavljavanje c rkvenih dobara je tu pretstavljeno kao blagotvorna mera da se uzdigne ugled same crkve. U svojoj prepisci sa filosofima i književnicima zapadne Evrope. Proglasom su dodeljeni prih odi sa tih imanja za narodno prosvećivanje i dobročinstva. Ovaj ustanak . imali su da plaćaju po rublju i po od glave. 60. 26 februara/8 marta 1764 godine. ubeđeni pristalica 31 2 crkvene autonomije. k oji je napisao Teplov. a njih u stvari 991. koji su se uzrujali usled opozivanja odluka Petra III o podržavljenju crkvenih d obara.stvu — što je i učinjeno ukazom od 12/23 avgusta. S druge strane. Kata rina je sva ta imanja pridodala državnoj blagajni. manastirima i arhiepiskopijama potpada ju ubuduće pod nadležnost Kolegijuma ekonomije. i služilo je interesima plemića-spahija. Ostatak manastira i arhiepiskopija podeljen je na tri kategorije.761 muškaraca. n jena reforma.666. Pošto je čameo četiri godine u jednom zabačen om manastiru na severu. — zatim naimenovati jedan odbor za pro učavanje toga problema. a sem toga. već ga samo ubrzava.000 pobunjenika ustalo je protivu crkvene vlasti. proglas procenjuje njihov broj na 910. što je učinjeno tri meseca kasnije. Seljaci potčinjeni Kolegijumu ekonomije zadržali su ziratnu zemlju i drugu imovin u koju su pridržavali na crkvenim imanjima. Seljaci dobivaju naziv „seljaci ekonom ije”. ona ga pretstavlja kao početak ostvarivanja načela sav remene filosofije. U isto vreme bune se i seljaci vezani za fabrike.

pod podelom vlasti podrazumeva ona samo raspodelu nadležnosti između raznih ustanova. Prema tome. Ono što tu odmah pada u oči. ipak izvodi iz Monteskjea preovlađuju. Monteskje je pristalica političkih povlastica plemstva u umerenoj monarhiji. sa slobodom štampe pod izvesni m uslovima (§ 484). Ona dakle isključuje načelo nezavisnosti svake vlasti. ona tvrdi u čitavoj svojoj raspravi kako apsolutna monarhija nije d espotska vladavina. Uputstvo namenjeno Komisiji poslanika — čije je sazivanj e već rešeno — koje je ona napisala u vremenu od 1764 do 1766 godine. sa tačnim o dređivanjem slučajeva kada je dopušteno uhapsiti jednoga građanina. Iako se tu nalaze mnoge pozajmice iz dela italijanskog kri minaliste Bekarija i izvesnih nemačkih pravnika XVIII veka. svoje doktrine i svojih ličnih težnji. ona smatra da su one u saglasnosti sa socij alnim uslovima koji su se učvrstili u Rusiji XVIII veka. Katarina se trudi da načini razliku između autokra tije i despotizma. pokušava ona da dokaže kako u ogr omnoj Rusiji jedini mogućan oblik vladavine jeste apsolutna monarhija. ovo mišljenje je netačno. Katarina uzima u obzir plemićske povlasti ce samo u autokratskom režimu. d a vlast mora „da deluje pomoću svojih granica”. 31 3 ona preinačuje ono što je pozajmila od Monteskjea? U njenom § 512. Otuda potiče ono opšte uverenje da je Ka tarina u Uputstvu. sa jednoobraznom primenom zakona (§ 101). a za autokratiju kaže da je to despotska vladavina. a to će reći sa podelom vlasti (§ 149) . umesto da ponovi ono što Monteskje kaže. Jedan dokument nam pruža pouzdan odgovor na to pitanje. suprot no Monteskjeu. — Prve Katarinine upravne mere samo prošir uju i dovršavaju reforme koje su preduzeli njeni prethodnici. Da li ispravno sudstvo i dobro organizovana prosveta mogu u autokratskom režimu da zameni političke garantije koje ona odriče slobodi? Ona u to veruje. on je zazidan jednim kamenim zidom u svojoj ćeliji. to su n avodi iz Duha Zakona. koje ima da se pokorava apsolutnom vladaru. Dok Monteskje dopušta samo umerenu monarhiju. koji su se zbo g toga jako uzrujali i zatražili izvesne izmene i izostavljanja. sa zabranom da se samovoljno tumače zakoni (§ 151). Zato ona posveću je dugačke odeljke u Uputstvu pravosuđu i školi. već niz apstraktnih rasmatranja koja n am otkrivaju kakva su njena politička shvatanja. ova načela mogu da budu ozbiljna kočnica apsolutističkoj samovolji. što iz os nova menja smisao doktrine. Što se tiče socijalnoga pitanja. gde je propatio najstrašnije muke od gladi i hladnoće. Ona hoće da dokaže kako autokratija. I ovde Katarina ostavlja Monteskjea na pola puta. Katarina ustvari postupa suprotno. Iako se čini kao da slepo podražava svome uzoru. prepisujući jedan ode ljak glave XXV iz XII knjige Duha Zakona. Ono sadrži čitav niz maksima koje će kasnije ponoviti Povelja plemstva. Sa očevidnim zad ovoljstvom pozajmljuje ona od njega ideju o odnosu između oblika vladavine i vreme nskih i mesnih uslova. Godine 1772. izlažući tu izvesne humanitarne ideje sav remenih filosofa. Otuda je ponikla . ali Katarina ne ukazuje kako bi autokratija mogla da zajemči poštovanje tih načela. To nije program mera koje ona namerava da preduzme. može savrše no da se slaže sa načelima zakonitosti. sa kažnjavanjem dela a ne namere (§ 477). ona piše: „pomoću granica koje je ona sama sebi odredila”. Ostaje još da se vidi da li se tu Katarina nije iz bilo kog razloga udaljila od svojih shvatan ja. jer on u njima vid i čvrstu zaštitu za mogućne samovolje vladara. Prema tome. menjajući prosto dve ili tri reči u nekom izlaganju. tako ona. na primer Bilfelda i d rugih. a to je Nakaz. i umro 1772 godine. kao što i sama priznaje u svojim šaljivim pismima. Katarinine ideje na osnovu njenog „Uputstva”. Hoćete li drugi jedan primer načina kako 6 Vral znači: lažljiv i brbljiv. Ako se izbliza ispita. Uputstvo ističe jasno potrebu socijalnih povlastica plemstva. i oslanjajući se na tu ideju. Ali. Sem toga. one odgovaraj u položaju plemstva. Svakako. one nisu nimalo u suprotnosti sa tadašnjim političkim i socijalnim shvatanjima.ral6 zasužnjen u jednom kazamatu revalske tvrđave. Zna se da je Katarina pokazala koncept Uputstva nekolicini plemića. samo pokrala i deje iz Duha 3akona. sa verskom trpeljivošću (§ 493). menja potpuno njegov smisao. nasuprot despotizmu. sa poštovanjem zakona od strane svih građana bez izuzetka (§ 34). očevidno.

m a koliki bio njihov posed. Svaka kozačka jedinica bira onaj broj poslanika koji je propisan od njihove vrhovne komande. državnih seljaka. Sinoda — Na dan 14/25 decembra 1766 godine. Poslanici dobivaju plate od državne blagajne i doživotno su izuze ti od mogućnosti smrtne kazne. Za rukovođenje izbori ma. biti ože njen i imati decu. Ona tu izjavljuje samo da treba izbegavati ztoupotrebljavanje spahiske vlasti. Ali us koro potom. KOMISIJA IZ 1767 GODINE Sazivanje komisije. krunski i fabrički seljaci. a to će i kolegijuma. Želja za korenitim izmenama koju ona ispoljava pre saziva poslanika nije dakle t ako velika kao što tvrdi legenda. i utvrditi maksimum seljačkih dažbina i kuluka. To je samo pokušaj da se ukrasi cvećem moderne ideologije jedan režim koji se oslanja na stvarne uslove ruskoga života. Centralne ustanove imaju svaka samo po jednog pretstavnika. i eto zašto ona u s vome konačnom tekstu čini na to samo nekoliko neodređenih i neubedljivih aluzija . Sta lno nastanjeni inorodci biraju pojednog poslanika za svaku narodnost u svakoj po krajini. a varoša ni jednog „starešinu” ili kmeta. imaju pravo glasa. tada su prviput u istoriji svi građani obuhvaćeni u jednu jedinu zajed nicu pred zakonom. a da bi ne ko bio izabran za seljačkog poslanika. Mesne vlasti ne mešaju se u izborne radnje plemstva i gradova.legenda da su u tome konceptu izvesni članovi zakona proglašavali potrebu osl obođenja mužika. U ovim tačkama njeno mišljenje ne zadovoljava veliku vlastelu. imaju biračko pravo. jedan proglas ob komisije koja je imala da sastavi projekt novog Zakonika. telesnih kazni i konfiskacije njihovog i manja. Kod koza ka se izbori vrše „prema starim običajima”. Njeno Uputstvo nema u sebi ničega revolucionarnog. Iz nje su isključeni mužici. da treba priznati mužicima pravo svojine nad pokretnom imovinom. zatim izaslanici plemstva. svi stanovnici koji imaju zgradu. Izbori i sveske. a koju će sastaviti jedan: odbor od pet članova. Ne samo da u njima ne govori o ukidanju seljačkog ropstva. P i pravilnik o sastavu te komisije i načinu biranja poslanika. Da bi neko bio izabran za poslanika plemstva ili građana. te komisije: pretstavnici centralnih državnih ustanova. da bi naglo i jednovremeno oslobođavanje velikoga broja ljudi bilo opasno. ko ga imenuje svaka biračka skupština. — Za vreme celoga proleća 1767 godine vršili su se izbori poslanika i sastavljanje svezaka. već Kat arine tu tvrdi. i sveštenstvo. Bilo je mnogobrojnih uzdržavanja od glasanja među biračima svih staleža. Dok se poslanici plemića i varošana biraju direktnim glasanjem. seljaci ekonomije. ali da ih je Katarina na zahtev plemića izbacila. plemići svakog okruga najpre imenuju jednoga između sebe za „maršala plemstva”. Poslanici državnih seljaka birani su po jedan na svaku pokrajinu. 31 4 građana. ali mnogo više među plemićima i seljacima nego među građanima. Nekoliko izveštaja iz toga vremena pripisuju jedan deo tih uzdržavanja čas potpunoj ravnodušnosti birača. 3. ta legenda mora se konačno napustiti. mora imati najmanje dvad eset i pet godina. No otkako su objavl jeni odeljci koji su bili izostavljeni iz prvobitnoga teksta. čas njihovom otvorenom . naprotiv. imati zemlju ili kuću. ali ne i nad zemljom. i biti besprekornog vladanja. mučenja. poslanici državnih seljaka biraju se u tri stepena. stalno nastanjenih inorodaca i kozačkih jedinica. dotada su samo trgovci i zanatlije bili članovi opštinske z ajednice. Plemstvo bi ra po jednog poslanika na svaki okrug. bez obzira na stalež. mora imati najmanje trideset godina. jedan poseban ukaz daje pravo glasa seljacima ekonomije i fabričkim se ljacima. pri čemu svi plemićispahije iz toga okruga. Birači moraju predati svome poslaniku jednu svesku u kojoj će biti izložen e njihove potrebe i njihove želje. javio je saziv jedne roglasu je bio dodat Pozvani su u sastav reći Senata. Svaka varoš ima po jednog izabr anog poslanika. al i one imaju dužnost da paze na izborne radnje državnih seljaka i inorodaca.

od kojih su 10 sastavile c entralne ustanove. one posvećuju svu svoju pažnju stvarnim potrebama svakidašnjeg života. jer nam one otkrivaju stanje ruskoga života i socijalna stremljenja toga doba. a plemići tek drugo. Pojedinci kojim a je iz bilo kog razloga osporeno pravo glasa traže ga revnosno. koju oni odbijaju da prime. N eizbežno je da seljački poslanici budu malobrojni. Na dr ugom mestu. zbog ogromne razdal jine. u svim sveskama izbegava se da se kritikuju osnovice tadašnjega r ežima. Putovanje od vlastelinskog doma do glavnog okružnog me sta tada je veoma teško. koji one primaju kao neospornu 31 6 . kojima se izbori ukazuju kao nova dužnost ko je oni žele da se otarase. objašnjava svoje uzdržavan je od glasanja svojim ubeđenjem da će rezultat tih izbora biti samo prazna larma i n ekorisne spletke. Verovatno se pretpostavljalo da će mnogi gradovi izabrati za poslanike plemiće. među trgovcima. Na isto držanje naila zi se ponekad u varošima. No mnogi i od ovih poslednjih mogu uostalom takođe biti otsutni iz svoga mes ta stanovanja. a ponekad i nemogućno za mnoge spahije. koje je p re trideset godina onako žarko želelo da uzme učešća u centralnoj zemaljskoj upravi da bi pokušalo da izvojuje za sebe socijalne povlastice. I drugi uzroci objašnjavaju uzdržavanje od glasanja. Tako su poslanici iz trgovačkih redova zauzeli u Komi siji prvo mesto. i zato ima više uzdržavanja kod plemićskih birača nego kod va roških. pošto su oni obavezni da vrše izvesne službe po udaljenim mestima. ove sves ke imaju veliku dokumentarnu vrednost. U izvesnim tačkama one se slažu. kada se dešavaju poplave i kada su putevi neprohodni. taj obrazovani spahija i pisac koji se interesuje za socijalna pitanja. mnogi drugi stanovnici interesuju se živo za izbore i pokazuju čvrstu želju da iskoriste svoje izborno pravo. 155 plemstvo. te bi tako ovi imali većinu u Komisiji. 79 od slobodnih seljaka i 88 od kozaka i inorodaca. Nasuprot tome. da odu u svoj okrug. Ovi rezultati s u. svi ostali gradovi izabral i su skoro isključivo trgovce. Što su gr adski poslanici brojniji od poslanika plemstva. Nekoji vide u pozivu z a učestvovanje u izborima jednu novu obavezu. posledica izbornog sistema koji je propisala carica. pozivajući se na proglas Petra III koji ih je oslobodio obavezne službe. Kako to da jedan Bolotov. pošto se od njih bira samo po jedan na svaku pokrajinu. Izbori su bili zakazani u najnezgodnije doba godine. koji u svojim sveskama izjavljuju da nemaju da izraze nikakvu ličnu želju. 210 građani i 1. Daleko od toga da se vrše usred uopšte ravnodušno ti. Plemići iz izvesnih okruga. odreklo svojih nekadašnjih političkih ambicija i interesuje se sada samo za 31 5 mesni život. Naposletku je poslano da zasedavaju u Komisiji 28 pretstavnika najglavnijih državn ih ustanova i 536 poslanika izabranih od naroda. te da mogu odaslati svoga pretstavnika u Komisiju. ostaje ravnodušan prema sastavljanju novog Zakonika? To je otuda što se plemstvo.441 svesku. još je teže. Skupa uzev. u velikoj meri. otkako su mu te povlastice date . U svojim Uspomenama. koji je toliko spreman da odobri sva ku inicijativu koja se odnosi na mesne interese. očevidno dele mišljenje Bolotova.066 seljaci. a kojih ima priličan broj. Ali se tako štogod nije dogodilo: jedino je dvanaest gradova izabralo plemiće. Bolotov.neodobravanju vladine inicijative. Nekoliko velikih industriskih i trgovačkih palanki bore se uporno i ponekad uspevaju da dobiju povlasticu da budu uvršćene u sp isak gradova. za one koji stanuju u prestonici. one se interesuju za čisto praktična pitanja . za razliku od Katarininih Uputstava. od kojih 161 od plemstva. u proleće. Pre svega. a to je izborna oblast prostranija od svih ostalih. Izabrani poslanici doneli su u Komisiju 1. one skoro ne sadrže apstraktna i teoriska r asmatranja. izbori izazivaju ovde onde prilično žive borbe oko suprotstavljenih kandidacija. poljoprivredne i druge. to je stoga što u to vreme postoji više gradova nego okruga. 208 o d gradova. Neredi izbijaju m eđu mužicima lišenim svoga prestavništva.

bankarski kredit. da bude stvorena jedna no va škola za plemiće. Ona je izabrala ovoga trećeg. One traže pored ostalog i potpunu slobodu raspolaganja svim zgradama na njihovom posedu. ona ga teško pritiskuje poreskim nametima. koja pokazuju da su. razume se. k ao i opozivanje zakona koji ograničavaju eksploataciju šuma. Državni seljaci suprotstavljaju se u isti mah i trgovcima i plemićima. Sve bez izuzetka traže smanjivanje poreza i dažbina. sednice Ko misije svečano su otvorene u prisustvu carice. što je uostalom u skladu sa njihovim interesima. S druge strane. ribolova. trgovci traže pravo da mogu trgovati i imati fabrike i industriska preduzeća kao povlasticu njihovoga staleža. gde se deca plemića ne bi mešala sa decom iz nižih staleža. bez lekara. jer i on i sami žele da se odadu trgovačkim poslovima.činjenicu. Ali. to je isključivo pravo posedovanja zemlje i mužika. mineralnih bl aga. jer su n jihovi interesi ponekad potpuno suprotni. Prema mužicima oni igraju dvostruku ulogu. ali i plemići. vršenje lekarske p rakse. naročito pravo da se bave trgovinom i da imaju fabrike i industriska pr eduzeća. i koj u sve sveske zahtevaju. a to je jedan spahija iz oblasti Kostrome. itd. da plemići budu izuzeti od primenjivanja smrtne kazne. Na četvrtom mestu. Oni takođe uporno traže da se mesna upravna vlast preda u r uke činovnicima koje bi biralo plemstvo. seljaci i građani čine to. nad kojima oni žele da budu jedini gospodari. one se više ne slažu. konfis kacije imanja. za kojim u to vreme žude svi slobodni staleži. one konstatuju da. najupornije. utoliko će moći više da plaća spahiji. od kojih dvojicu predlaže Komisija. školu. Potrebno je pre svega naimenovati j ednog pretsednika ili „maršala”. iako oslobođeni neposrednih poreza. Najzad. ispoljiće se jasno u tok u poslaničkih diskusija. Pošto je on z . mučenja. S jedne strane. ona koja treba da stvara razliku između plemstva i drugih staleža. iako država daje malo stanovništvu. već traže da se vlast približi narodu i da se na licu mesta pobrine o bitnim potrebama zajednic e decentrališući registrovanje svih civilnih radnji i poslova. pošto ukoliko seljak bude m anje plaćao poreskim vlastima. pa čak prema pojedinim sveskama i hapšenja. Plemići uporno traže proširenje svojih povlastica. S druge strane. oni opisuju b edu seljaka u najživljim bojama i revnosno ih uzimaju u zaštitu od zahteva poreskih vlasti. Ali glavna povlastica. Ova razilaženja u gledištima. Carica ima da ga izabere između tri kandidata. oni teže da pojačaju svoju vlast nad mužicima. Zato on i zahtevaju da iznos novčane kazne za uvredu nanesenu plemiću bude povećan. i traže da nad njima mogu naročito da izriču svakojake kazne. jer i oni p riželjkuju to pravo. Na trećem mestu. oni se izjašnjavaju protiv zahteva trgovaca koji traže monopol trgovine. da je bez škola. One ubedljivo pokazuju da je unutrašnjost zemlje potpuno žrtvovana prest onici i da je lišena svih blagodeti kulture. socijalne pregrade spremne da popucaju. u isti mah kada traže za sebe izvesne isključive povlastice. oni ustaju protiv nepo pustljivosti plemića koji hoće da zadrže za sebe pravo da imaju mužike. samo u granicama koje im nameće taj režim traže one da se zadovolje njihove najpreče potrebe. da bi „plemićski red bio odvojen na osn ovu svojih prava i povlastica od ostalih ljudi drugoga ranga i porekla”. u trenutku kada treba da se sast ane Komisija. S druge strane. a jednog vrhovni državni pravobranilac. podrazumevajući tu i robi ju sa progonstvom. tražeći da se to 31 7 pravo uskrati plemstvu. Početak rada Komisije. — Na dan 30 jula/10 avgusta 1767 godine. One se ne bave političkom metafizikom kao Katarina. kad treba to izvesti. oni polažu pravo da uživaju i povlastice drugih s taleža. Ali. sve one traže uporno administrativnu decent ralizaciju. Najzad. S jedne stran e. oni u isti mah žele da sa plemstvom dele pravo da imaju muži ke. da njeni s tanovnici ne mogu da svrše nikakav građanski posao a da ne idu u prestonicu ili u gl avni grad pokrajine. traže takođe ukidanje ili smanjenje mnogih posrednih poreza i dažbina. itd. sve sveske se slažu u pitanju opšteg u ređenja države: one ostaju čvrsto pristalice jedne države zasnovane na tačnom određivanju pr ava i dužnosti svakog staleža. Bibikov. telesnih kazni.

Iz ove pobede trgovci uostalom nisu izvukli nikakvu korist. od kojih su četvorica trg ovci. prema tome izabrana su još pet kandidata. Izabrana je titula „Katarina Velika. — Od 11/22 septembra do 2/13 oktobra. knez Ščerbatov. Očekujući da one budu u mogućnosti da pod nesu svoje radove. a li pristaje da primi treći. a to će reći na izbor jedne „nadzorne komisije”. poslanici plem ići. Mati Otadžbine”. Posle toga izabrano je nekoliko specijaliih komisija za redigovanj e projekata raznih delova Zakonika. Komisija diskutuje o zakonima koji se tiču plemstva. Ali. plemstvo i trgovci počinju da se sudaraju. Knez Ščerbatov se ističe svojim vatrenim govorništvom. ko zna zbog čega. stavlja najpre na diskusiju nekoliko svezaka državnih seljaka iz severnih oblasti i sveske inorodaca sa Volge. U ovoj diskusiji uzeli su učešća samo poslanici plemići. Jedino je priznata potreba da se uprosti sudski postupak. a naročito najrečitiji među njima. pret sednik. či m se prešlo na ozbiljan rad. Suprotno ovome. zato poslanici moraju bez reda prelaziti s jednog pitanja na drugo. u toku jedanaest sednica. Usred najžešće diskusije. Trgovci poslanici su na taj način potisnuti u pozadinu . Katarina se odriče onih dvaju prvih epiteta. on traži opozivanje zakona Petra I. No oni ne smatraju da su pobeđeni i traže da se izaberu još pet kandidata. Mudra. brane pravo seljaka da trguju poljop rivrednim proizvodima. koji po svojoj volji određuje dnevni red. dok se trgovci tome oštro protive. što bi se one delimično renele na trgovce. i da s e sticanje plemićske titule pomoću službovanja treba sasvim da ukine. hteo da nagradi za njihove značajne usluge. dvanaest svezaka slobodnih seljaka pročitano je i pretreseno. u toku koje se vidi da su i sami plemići međusobno podeljen i. osim onima koje bi car . a nekoliko poslanika plemića izražavaju želju da se pusta držav na zemljišta radije prodadu ili čak poklone plemstvu.auzeo svoje mesto. Ispitivanje seljačkih svezaka. On propoveda da plemstvo treba da bude nasledna oligarhija. Svi ostali zahtevi izazvali su žive kritike. Plemići i trgovci se slažu i u tome da treba odbaciti zahtev da s e povećaju seljačke parcele. a trgovci se p laše da će se olakšanje dažbina u naturi hteti izvesti na taj način. U njima se traži uprošćenje sudskog postupka. mešajući službu caru sa plemićskim položajem. Posle toga dve sednice posveće ne su traženju titule koju Komisija hoće da dodeli Katarini u znak zahvalnosti što je sazvala poslanike. Uprkos činje nicama. svojim oratorskim efektima. Debata o službenom plemstvu. stvara neprekidno nove plemiće. opšta skupština pristupila je ispitivanju zakona koji su tada bili u važnosti i poslaničkih svezaka. Plemići i trgovci složno su se izjasnili da su žalbe koje se odnose na namete i porez preterane. posebnom i izuzetnom milošću. prekida odjednom ispitivanje seljačkih svezaka da bi prešao na ispitivanje zakonskog položaja plemića. plemići se boje da će se smanjivanje poreza slob odnih seljaka moći izvesti samo ako se povećaju porezi njihovih mužika. To je velika govor nička utakmica. od kojih carica treba da izabere petoricu. Od 20/31 avgusta do 11/22 septembra 1767 godine. dopuštenje da uz mu u zakup prazna zemljišta koja pripadaju državi i da smeju trgovati po vašarima i gr adskim tržištima. Nji hov predlog stavljen je na glasanje i usvojen sa većinom od 26 glasova (225 protiv u 199). koja je imal a da nadgleda tok poslaničkog rada. Diskusija prati korak po korak te sveske koje su b ile sastavljene bez sistematskog plana. on pokušava da dokaže kako je Petar I smatrao Tablicu rangova samo kao jednu . — Pretsednik. smanjivanje nameta i poreza koji 31 8 pritiskuju slobodne seljake. prva desetorica izabranih su petrogradski mitropolit. povećavanje njihovih zemljišnih parcela. Staro plemstvo je vazda kritikovalo Tablicu rangova Petra Velikog koja. nedostupna ljudima niskoga porekla. Kada se počelo sa određivanjem kandidata. Staro i novo plemst vo dolaze u žestok sukob u toku debate. jer ni jeda n od njihovih kandidata ne nalazi se među onom petoricom komesara koje je naimenov ala Katarina. U toku debate koju su pokrenuli ovi zahtevi. sastavljena od sl avnih porodica. 69 govornika uzelo je reč. Sa mnogim drugim poslanicima. pročitano je caričino uputstvo. stareš