P A V L E N

M I L J U K O V ,

Š A R L

S E N J O B O S ,

L U J

E Z E N M A

I S T O R I J A R U S I J E

P O N OV L J E N O I Z DA N J E

ZAG REB 2 00 9. I S T O R I J A R U S I J E N A PAV Z I Š . E TA » I S T O R I J A R U S I J E « , N A R O D N A K U L T U R A , B E O G R A D 1 9 3 9 . Saradnici pri originalnom izdanju: Kamena Dalmeda, profesor univerziteta u Bordou; General G. Danilov, ran iji načelnik štaba ruske vojske; P. Gronski, raniji profesor politehničkog instituta u Petrogradu; A. Kizeveter, raniji profesor Moskovskog univerziteta, profesor uni verziteta u Pragu; V. Mjakotin, profesor univerziteta u Sofiji; B. Mirkin-Gecevič, raniji profesor univerziteta u Petrogradu; L. Niderle, honorarni profesor unive rziteta u Pragu. Prvo izdanje je bilo prepuno štamparskih grešaka i nedoslednosti u prevodu, zbog žurbe izdavača pri objavljivanju knjige. Tako se događalo da su iste ličnosti prevedene na različiti način - često na susednim stranicama. Većina štamparskih grešaka je ispravljena u ponovljenom izdanju, prevodi su ujednačeni, a jedina intervencija u tekstu je tran skripcija „Potemkin“ mesto „Paćomkin“, koje je potpuno neubičajena u srpskom jeziku i u ono vreme (pre Drugog svetskog rata). R E DA K T O R P O N OV L J E N O G I Z DA N J A O G N J E N Š E K U L J I C A S A D R Ž A J P L T S I E E E S A L I : M I L J U K OV, R A N I J I P RO F E S O R M O S KOV S KO G U N I V E R TA , N J O B O S , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T E TA , L . E Z E N M A N , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T

Predgovor 12 KNJIGA PRVA Od početaka do smrti Petra Velikog Izvodi za istoriju Rusije i ruska istoriografija 12 I. Geografska slika Evropske Rusije 25 II. Kratak pregled preistorijske arheologije ruske zemlje 39 1. Preslovensko doba 39 2. Slovensko doba 46 3. Starine okolnih neslavenskih naroda 48 III. Ruske zemlje od početka do kraja tatarske najezde 50

1. 2. 3. 4.

Slovenska plemena i stvaranje kijevske kneževine 50 Kijevska kneževina i ruske zemlje u XI i XII veku 54 Pokrajinski život ruskih zemalja u XII i XIII veku 65 Tatarske najezde i njihove posledice 70

IV. Moskva, Rusija i ujedinjenje ruske zemlje 74 1. Severoistočne kneževine u XII i XIII veku i stvaranje moskovske kneževine 74 2. Moskovski kneževi 76 3. Ivan Treći Vasiljević 80 4. Vasilij Treći 86 5. Ivan Četvrti Grozni 87 V. 1. 2. 3. Doba nemira i dolazak Romanova na vlast 95 Politički nemiri i plemićska reakcija 95 Socijalni nemiri narodne rulje 98 Tuđinsko mešanje i narodno buđenje 100

VI. Prvi Romanovi: od Mihajla do Petra Velikog 104 1. Mihail Fjodorovič 105 2. Aleksej Mihailovič 109 3. Sjedinjenje Malorusije sa moskovskom državom 116 4. Unutrašnje uređenje u XVII veku 126 5. Preobraćaj života i običaj pod tuđinskom vlašću u XVII veku 131 6. Crkvena reforma i crkveni rascep 137

2 7. Duhovni život u XVII veku 139 8. Književni i umetnički život u XVII veku 144 9. Neposredni prethodnici Petra Velikog 148 VII. Petar Veliki 154 1. Život i rad Petra Velikog do rata na severu 155 2. Rušenje staroga poretka 166 3. Prva sistematska reforma 183 4. Posle Poltave 192 5. Rezultati reforme: haos 201 VIII. Petar Veliki (nastavak) 205 1. Od Baltičkog Mora do Kaspijskog jezera 205 2. Obnova 208 3. Socijalne posledice Petrove reforme 223 4. Narodna prosveta i reforme crkve 228 5. Nezadovoljstvo zemlje i carevića 237 KNJIGA DRUGA Poslednici Petra Velikog, od autokratije sa podrškom plemstva do birokratske autokratije IX. Od Katarine Prve do Katarine Druge 247 1. Katarina Prva i Petar Drugi 247 2. Ana Ivanovna 252 3. Ivan Šesti 263 4. Jelisaveta Petrovna 268 X. Od Katarine Prve do Katarine Druge (nastavak) 279

1. Petar Treći 279 2. Unutrašnje stanje u Rusiji u prvoj polovini XVIII veka 283 XI. Katarina Druga 301 1. Revolucija 301 2. Prve upravne mere 305 3. Komisija 314 XII. Katarina Druga (nastavak) 325 1. Spoljni rat i Pugačevljeva buna 325 2. Zakonski rad 332 3. Spoljni rat 340 4. Kraj vladavine 346

3 XIII. Pavle Prvi i unutrašnje stanje 351 1. Pavle Prvi 351 2. Ekonomsko i socijalno stanje krajem XVIII veka 359 3. Duhovni život u Rusiji u drugoj polovini XVIII veka 367 XIV. Aleksandar Prvi 375 1. Liberalna reforma 375 2. Reakcija 387 3. Materijalni i duhovni napredak za Aleksandra Prvog 394 4. Spoljna politika 397 XV. Nikola Prvi 412 1. Stupanje na presto 412 2. Početak vladavine 419 3. Konzervativna politika i rad državne uprave (1831—1855) 433 XVI. Nikola Prvi (nastavak) 447 1. Vlada i duhovni život Nikole Prvog 447 2. Spoljna politika 458 KNJIGA TREĆA XVII. Aleksandar Drugi 472 1. Kraj rata na istoku 472 2. Doba velikih reforma 474 XVIII. Aleksandar Drugi (nastavak) 505 1. „Ocevi i deca” 505 2. Počeci revolucionarnog pokreta 510 3. Reakcija i teroristički pokreti 518 4. Evropska politika i ekspanzija u Aziji 536 XIX. Aleksandar Treći 557 1. Pobeda reakcije 557 2. Školska i duhovna reakcija 572 3. Ekonomska politika 578 4. Spoljna politika 581 XX. Nikola Drugi 587 1. Održavanje reakcije 587 2. Ekonomski i finansiski rad 591

3. Porast opozicije i priprema revolucije 597

4 4. Spoljna politika 604 XXI. Nikola Drugi (nastavak) 618 1. Prva revolucija 618 2. Od manifesta do sastanka Dume 631 3. Prva Duma ili Duma narodnog preziranja 643 4. Od prve do druge Dume 650 5. Druga Duma 653 6. Treća Duma ili Duma plemića 657 XXII. Nikola Drugi (nastavak) 665 1. Spoljna politika (1905-1914) 665 2. Spoljna politika (1914-1917) 678 3. Uloga Rusije u Svetskom ratu 685 XXIII. Nikola Drugi (nastavak) 701 1. Četvrta Duma 701 2. Revolucija iz februara 1917 712 XXIV. Rusija pod sovjetskim režimom 733 1. „Ratni komunizam“ i Lenjin 733 2. Nep i borba o vlast posle Lenjina 747 3. Petogodišnji plan i „Staljinizam“ 760 4. „Kulturna revolucija“ 771 Napomena o ovom izdanju 783

5 P R E D G O V O R I Ova Istorija Rusije ponikla je iz saradnje nekolicine ruskih istoričara koje je ve lika katastrofa izgnala iz njihove otadžbine. Ona je zajedničko delo ljudi vičnih isto riografskom poslu, koji su hteli omogućiti Francuskoj da se koristi njihovim znanj em stečenim u Rusiji. Onaj koji je, zajedno sa g. L. Ezenmanom i sa mnom, zamislio ovo delo i rukovodio njegovim stvaranjem, g. Miljukov, čije su radove o ruskome d ruštvu istoričari već ranije visoko cenili, nosi ime koje je danas postalo slavno širom celoga sveta zbog njegove državničke uloge. On lično napisao je veliki broj odeljaka o voga dela, često najoriginalnijih i najvažnijih, a posebice glave o revolucionarnoj krizi u XX veku kojoj je prisustvovao kao svedok i u kojoj je učestvovao kao sudel ovač. Pisci ovoga dela hteli su da pruže francuskim čitaocima rezultat proučavanja vršenih u Rusiji po arhivskim dokumentima, privatnim dnevnicima, memoarima i prepiskama , proučavanja koja su većinom skorašnjega datuma, malo poznata u Francuskoj, i iz koji h je ruska istorija izišla obnovljena. Nije potrebno naglašavati korisnost ovakvoga dela. Francuz, željan da upozna prošlost ovoga velikog naroda, čija uloga u čovečanstvu raste iz dana u dan, ne može još i danas da nađe delo koje bi potpuno zadovoljilo njegovu opravdanu radoznalost. Jer na franc uskom jeziku postoji veoma mali broj knjiga o istoriji Rusije. Najpoučnija Istorij a Rusije od Ramboa, opravdano cenjena u svoje vreme, pretstavlja danas samo istoriska znanja sa kraja XIX veka; ona čak ponekad pruža izopačenu sliku ruske istorije usled uticaja francusko-ruskog saveza i težnje za preteranim divljenjem carističkom režimu. Mala Istorija Rusije od Platonova, prevedena na francuski, može imati za cilj samo da pruži ukupan pregle d, i ona se zaustavlja na pragu savremenoga doba. Niz monografija Vasiljevskoga o najglavnijim ruskim vladarima i njihovoj okolini sačinjavaju sjajnu zbirku, zani mljivu i prijatnu za čitanje, dramskih i skandaloznih anegdota; ali ona ne može da p retstavlja istoriju ruskoga naroda. Mnogo temeljnija dela nemačkih pisaca, Hermana , Briknera, Šimana, Hečea i Štelina, nisu prevedena na francuski; ona, uostalom, i ne sačinjavaju povezanu celinu. Da bi popunili tu prazninu, pisci i izdavači ovoga dela odlučili su da objave na f rancuskom jeziku jednu celokupnu istoriju ruskoga naroda od njenoga početk a. Oni su želeli da pruže istorisku sliku svih vidova ruskoga života, unutrašnj ega političkog režima i spoljne politike, kretanja stanovništva i organizovanja društva, zemljoradnje, industrije i trgovine, književnosti i umetnosti, nauke i prosvete. Pokušaću da objasnim zašto mi se čini da su oni u tome poslu uspeli, i želeo bih isto tako da rasvetlim razliku u gledištima između ruskih istoričara i onih koje u Rusiji naziv aju »zapadnjacima«.

6 II Opšti plan ovoga dela drži se koliko god je mogućno hronološkoga reda, što je prirodno za svaku istoriju. Kažem koliko god je mogućno, jer ma da je celina podeljena na hronol oške periode, ipak je bilo potrebno da se u svakom od ovih perioda opišu odvojeno i uzastopno grupe raznorodnih pojava: političkih, socijalnih, ekonomskih i duh ovnih. Granice između perioda uzete su iz unutrašnje politike; ona pruža ok vir najmanje proizvoljan, jer se jedino dejstvo državnih vlasti pruža kroz sve oblas ti narodnoga života, a utoliko pre u jednoj zemlji gde je vlada, imajući pred očima sa mo jedan jedini cilj, uvek zavisila od volje jedne jedine ličnosti, i gde su presu

dni događaji bili promene na prestolu. Pravilna srazmera održana je između uzastopnih perioda kao god i među raznorodnom građom . Niko se neće iznenaditi što izlaganje događaja postaje sve obimnije ukoliko se pribl ižuje našem dobu. Opravdano je što se brzo prelazi preko svih početnih vekova zaključno sa krajem XV veka; jer oni ne samo da su malo proučeni zbog nedostatka dokumenata, n ego su skoro bez događaja zbog nedostatka ljudi. Ta zemlja, gde naseljavanje tek b eše otpočelo, imala je tada veoma razređeno stanovništvo u kome se nije još mogao da ispol ji skoro nikakav javni život. Isti slučaj bio je i u svima evropskim kolonijama u pr vim vremenima kolonizacije. Isto je tako opravdano dati mnogo više mesta XIX veku, dobu kada je ruski narod, postavši najmnogobrojniji narod čitave Evrope i mnogo veći od svih ostalih, počeo da živi snažnim životom koji je do sitnica poznat iz ogromne gomi le najverodostojnijih dokumenata. Čitalac se neće požaliti, nadam se, što vidi kako se u većava obim izlaganja kada se dođe do poslednje revolucije iz koje je neposredno pot ekao sadanji režim u Rusiji, utoliko pre što je pisac te povesti, kao svedok i značaja n sudelovač, tada bio na najboljem položaju odakle je mogao da posmatra tu krizu i d a upozna njene najtajnije opruge. Ne treba se isto tako čuditi što će se naići na više pojedinosti iz unutrašnje nego iz spolj ne politike, a naročito kad bude potrebno da se objasni jedna od najoriginalnijih pojava u istoriji Rusije: one neobične inicijative samodršca, one nepredviđene samovol je koje odlučuju o budućnosti jednoga velikog naroda. Krvava opričnina Ivana Grozno g, revolucionarni ukazi Petra Velikog, zakonodavni prohtevi Katarine, mistična maštanja Aleksandra I, liberalni pokušaji Aleksandra II, sva ta dela ruskih samodržaca mogu se objasniti jednome »zapadnjačkom« čitaocu samo pomoću podrobnog proučavanja životnih prilika za vreme svakog poj dinog vladara, dok odnosi sa drugim državama, koji pretstavljaju građu spoljne polit ike, ulaze u zajedničku oblast istorije Evrope koja je našem čitaocu već poznata. U tom području bilo je dovoljno izneti tačno posebna stremljenja i postupke ruske vlade; i u tom pogledu obim izlaganja je veoma proširen, naročito od godine 1876. Najnoviji deo za čitaoca je, razume se, istorija društvenog, ekonomskog i duhovnog ži vota. O kretanju stanovništva, tako važnom u toj zemlji veoma

7 skorašnjeg i veoma brzog naseljavanja, o stvaranju velikih industr iskih preduzeća, o uvećanju proizvodnje i trgovine čitalac će naći veliko izobilje obavešten ja, cifara i karata. Tu će se videti koliko Rusi u statistiku imaju po verenja (koje je na Zapadu veoma poljuljano) i koliko im je u vo lji izračunavanje procenata, u čemu sada boljševici idu do besmislenosti, jer u desetn im razlomcima izračunavaju procenat svoje industriske proizvodnje koja je još u povo ju. Jedno veoma zanimljivo otkriće za Francuze, koji su tako malo obavešteni o unutrašnjem razvitku ruskoga naroda, biće objašnjenje dveju najoriginalnijih crta ruskoga društ va, a to je prelaz u plemstvo vladarevih službenika, i preobražaj seljaka u robove; jer se u tome najjasnije vidi obratni tok društvenoga razvitka u Francusk oj i u Rusiji. Dok su u Francuskoj, zemlji koja je veoma davno počela da se obrađuje , ratnici kao posednici velikih oblasti sami sebe proglasili za plemiće za vreme m eđusobnih ratova, i dok su se seljaci, veoma davno vezani za zemlju kao sebri, postepeno uzdizali iz ropstva do slobodnog posedovanja zemlje preobražajem njihovih odnosa sa velikim posednicima, pri čemu je kraljeva moć mogla da ig ra samo sporednu ulogu, - u Rusiji je, naprotiv, vladar silom svoje svemoći, a iz potrebe za zajedničkom odbranom od susednih naroda, stvorio jednu klasu ratn ika koji su za vreme svoje službe nagrađivani ustupanjem zemlje u veom a siromašnom i još neobrađenom kraju, gde je zemlja, kao jedini izvor bogatstva, d obijala vrednost samo radom seljaka. Da bi izdržavala ratnike, a tako isto d a bi prikupila potreban novac najpre za danak tatarskome hanu a poznije za državne izdatke, državna uprava je postepeno vezivala za zemlju zemljoradnike bez kojih o na ne bi davala ni dug ratniku ni porez caru. Ratnici, postavši najpre nasledni po sednici svoje zemlje, a potom u XVIII veku oslobođeni svake obaveze i ovlašćeni da pos tupaju po svojoj volji sa seljacima vezanim za njihov posed, stekli su veoma vis

ok položaj koji ih je najzad izjednačio sa plemstvom ostalih evropskih zem alja. Seljaci, privezani za određeno zemljište i ostavljeni na milost plemića, s pali su sa položaja slobodnih zemljoradnika na stupanj sebarstva, koje se jedva ma lo razlikovalo od ropstva antičkoga doba. Duhovni život obrađen je u ovoj knjizi onim hronološkim redom što ga je nametnuo politički život, sa naročitim isticanjem različitih vidova koje je taj život dobijao u raznim per iodima, i to više sa gledišta istorije nego sa gledišta umetnosti. Važnost jednoga dela ili jednoga pisca odmerena je prema mestu u razvitku ruskoga duhovnog života više ne go prema njegovoj estetskoj vrednosti. Početna natucanja ruskoga književnog života, ti pokušaji nezgrapni za naše zapadnjačke oči, obrađeni su sa isto toliko obzira, a ponekad i sa više ljubavi kego remek dela XIX veka, čiji su zraci obasjali čitavo čovečanstvo. Naučni život, započet u Rusiji najpre u obliku vežbanja u tehničkim zanatima, dugo vremena bio je samo popularisanje radova evropske nauke; on je morao da sačeka drugu polo vinu XIX veka da bi se uzdigao do visine originalnih istraživanja. On je mogao da zauzme samo skromno mesto u slici ruskoga života.

8 A naprotiv, dato je - i to opravdano - najšire mesto istoriji nastave, koja je prirodna dopuna istorije nauka. III Nije samo istoriska sadržina ovoga dela poučna za čitaoca, već isto tako i gledište sa kog a ruski istoričari posmatraju istoriju svoje otadžbine. Oni dovoljno poznaju Rusiju i Evropu, te zapažaju tesne veze koje ih spajaju; oni dakle nisu dolazili u iskušenj e da osobine svojstvene ruskom narodu pripišu azijatskom poreklu ili temperamentu. Oni su se u dovoljnoj meri oslobodili iluzija sveslovenskog romantizma, te više n e veruju da je ruski narod pozvan da preporodi evropske narode u ime jednoga nov og shvatanja ljudskoga života. Oni znaju da je njihov narod po poreklu evropski na rod, stvoren kao i drugi okolni slovenski narodi ujedinjavanjem nekolikih st alno nastanjenih plemena pod vlašću jednoga ratničkog vođe. Pošto je u istoriski period ušla mnogo docnije nego zapadna Evropa, Rusija je u XII veku dostigla otprilike i sti stupanj razvića evropskih naroda koji je Francuska dostigla u VIII a Nemačka u X veku. Bilo je to doba pre feudalnog režima, kada je zemlja bila podeljena između kn eževa od kojih je svaki imao oko sebe krug ratnika. Dva događaja usled geografskog p oložaja Rusije na granicama Azije prelaz u pravoslavlje krajem X veka i najezda i gospodarenje Tatara od XIII veka, najpre su je odvratili a potom sasvim odvojili od evropske zajednice i bacili u usamljenost koja je zaustavila njen razvitak. Ona je ponovo došla u dodir s Evropom tek posle ponovnog zakašnjenja, te je zaostala za pet ili šest vekova, i nije imala ni viteški stalež, ni gradsku buržoazi ju, ni Renesans, ni Reformaciju, već je bila potčinjena svevlasti jednoga jedinog vl adara, »samodršca ruskih zemalja«, čija je vlast bila tiranska, jer je bila lišena kočnica a ristokratije i oblasnih zlasti koje su u Srednjem veku ponikle u Evropi i ograniča vale čak i vlast apsolutnih monarhija. Dovde su ruski istoričari saglasni s nama, se m što umanjuju važnost tatarskoga gospodarstva. Ali posle narodnoga otpora u početku XVII veka protivu pokušaja Poljske i Švedske, i čim je Rusija ponovo došla u stalan dodir sa evropskim narodima, koji su bili odmakli u prosvećenosti, čitav njen unutrašnji život ukazuje se nama zapadnjacima samo kao kopi ja režima, običaja i shvatanja Zapada. Petar Veliki stvara vojsku i flotu po uzoru n a Evropu, Senat, veća i finansiski sistem po uzoru na Švedsku, a Sinod po ugledu na protestantske crkve; kneževi i kneginje nemačkoga porekla u XVIII veku obrazuju plem stvo, plemićske sabore, zanatska udruženja i buržoaziju po nemačkom uzoru. Aleksandar I ugleda se na Napoleona, a Nikola I upravlja svojom vojskom po pruskom načinu; Alek sandar II zavodi u Rusiji francuske sudove i porote, univerzitete i gimnazije ka o u Nemačkoj, a mesne i pokrajinske sabore kao u Evropi; pa i Duma Nikole II stvor

ena je po nemačkim uzorima. Za ta dva veka nazivi ustanova, činova i položaja su skoro uvek zapadnjački; tu su odbori stvoreni po zapadnjačkoj modi

9 da pripreme sve reforme, i ideal ruske državne uprave ostao je uvek »prosvećeni despot izam« iz evropskog XVIII veka. Isti je slučaj i sa opozicijom. U svima svojim uzastopnim oblicima ona je uvek traži la svoj ideal u političkom i socijalnom režimu pozajmljenom od zapadnjačkih praksa i t eorija. Dekabristi iz 1825 godine tražili su ustavnu monarhiju po ugledu na francu sku, a liberali iz 1860 godine parlamentarnu monarhiju po ugledu na englesku; re volucionari posle 1875 godine radili su za evropski socijalizam, a komunisti za nemački marksizam, i najviši stupanj originalnosti što ga je Rusija postigla sastoji s e danas u tome da ostvaruje jednu teoriju koja je u Evropi ostala u stanju utopi je. Nije samo u politici Evropa služila kao uzor. U svim oblastima života, u zemljoradnj i, industriji, trgovini, književnosti, umetnosti, nauci, nastavci, u načinu o devanja, društvenim običajima i zabavama, Rusija je dobivala potstrek od Zapada, usv ojila njegove prakse i sledovala njegovim modama. Njena književnost je otpočela prev ođenjem i prerađivanjem zapadnjačkih spisa, a njena nauka popularisanjem evropske nauk e. Takav utisak čini istorija Rusije na duh jednoga zapadnjaka. Ali, kada se taj dugačk i niz podražavanja posmatra sa ruskoga gledišta, on dobija sasvim drugi izgled. Pažnju ruskog istoričara ne privlači više strani uzor, nego rad izvršen u Rusiji da bi se taj uzor prilagodio prilikama ruskoga života. I upravo taj rad na prilagođavanju postaje za njega glavni predmet proučavanja; reklo bi se da evropski uzor postoji tek od trenutka kada je nekoji saradnik ruske vlade saznao za njega. Zbog toga ruski is toričar veoma brižljivo proučava pripremne radove za reforme, careve lične utiske ili mašt anja, uticaje koji su vršeni na njegovu volju, suparništva u njegovoj okolini, raspr ave u njegovom kabinetu ili u odborima kojima je stavljeno u dužnost da ispitaju t a pitanja, proučavanja što su ih vršili njegovi saradnici, izmene unete u prvobitni na crt, oblik konačnih odluka i mere preduzete za njegovu primenu. Ruski istoričar se i nteresuje čak i za neusvojene nacrte, jer oni bacaju svetlost na shvatanja male gr upe upravljača i upoznaju nas sa osećanjima, predrasudama i otporom onoga što se u Rusiji smatra za javno mišljenje. Francuski čitalac može uostalom samo da se raduje ovakvoj sklonosti ruskoga duha, je r upravo ta neprekidna težnja da se podražavanja Zapadu pretstave kao ruski pronalas ci pružaju čitaocu izobilje obaveštenja o delima i ličnostima dosada skoro nepoznatim u Francuskoj. Tako će se upoznati sa onima koji su stvarali projekte za Petra Veliko g, Katarinu i oba Aleksandra. Podroban pregled radova čuvene Katarinine zakonodavn e komisije pokazaće mu jasno već oštro izražen pokret protivu sebarstva i pomaman otpor povlašćenih protivu svake reforme u tome pogledu, čime se objašnjava neuspeh toga pokušaja . Proučavanje diskusija i spletaka u komisiji i oko komisije kojoj je Aleksandar I I stavio u dužnost da pripremi oslobođenje sebara objasniće čitaocu kako se vlada mogla odlučiti na tako značajnu reformu i zašto je unela u nju tako važna ograničenja.

10 Sa toga ruskog gledišta može se lako uočiti kako se jedna tućinska ustanova p resađena u Rusiju preobrazila toliko da je postala kao neka domaća tvorevina. Zemstv o, stvoreno po ugledu na pokrajinske zajednice Zapada, postalo je u Rusiji organ političkog života mnogo snažniji nego njegov slabački zapadnjački uzor; ono je mnogo dubl je prodrlo u narodnu masu. Svojim ustanovama za lekarsku pomoć, za osnovn u nastavu, za zemljoradnju i statistiku, zemstvo je intelektualce, lekare , učitelje, statističare i agronome dovelo u ličnu vezu sa seljacima; njegova delatnos t probudila je unutrašnjost zemlje koju je birokratija bila dovela do ob

amrlosti; ono je naviklo ljude različitog društvenog nivoa da saraćuju kao m eđusobno ravni, i ono je učinilo da čak i u sela prodre osećanje jednakosti pred zakonom . Sličnim preobražajem su se ruske političke stranke, iaka ponikle iz zapadnjačkih stranak a od kojih su čak i nazive pozajmile, izmenile usled čisto ruskih prilika koje su na njih uticale. Ni ustavna stranka, ni liberali, ni socijalisti, ni radnička strank a nisu postupali kao njihovi evropski imenjaci. Rascep - čije su posledice bile su dbonosne za zemlju -između parlamentarnih liberala i grupa sa socijalističkim težnjama potekao je iz suprotnosti između dveju uzastopnih generacija, i njega su ovde pot puno rasvetlili ubedljivi navodi uglednih pisaca iz oba tabora. Posle 1875 godin e rusku omladinu odvratilo je od parlamentarne opozicije osećanje nesavladljivog n epoverenja prema njenim starijim drugovima liberalima, osumnjičenim da gaje potajn e aristokratske težnje. Tako se objašnjava oduševljeno stremljenje ka ekstremnim rešenji ma, koje je u ovoj knjizi označeno kao revolucionaran pokret i koje je, služeći se i d alje zapadnjačkim obrascima, naposletku nametnulo Rusiji jedan režim sasvim različit o d režima ostalih evropskih država. Razlika u gledištima ne oslovljava uostalom i različitost u načinu naučnog obrađivanja. Pi sci ovoga dela, dobro upoznati sa primenom istoriske metode koja se upotrebljava u čitavoj Evropi, izvežbali su se u proučavanju izvora i oni znaju za predostrožnosti k oje kritika zahteva. Oni su umeli da očiste teren od lažnih povesti i anegdota koje su nagomilala dva veka ćeretanja na dvoru i po ambasadama, a takođe i od pogrešnih zap ažanja i tumačenja tuđinskih putnika. Tako su oni uspeli da rasture opsenu romantičnih i luzija o staroj Rusiji (naročito o miru i Saboru). Praktična potreba da se ograniče razmere ove istorije i vrsta čitalaca kojim a je ona namenjena nisu dopuštale da se ovo delo otromi mnogim objašnjenjima u oblik u napomena. Ipak će jedan podroban odeljak o kritičnim delima omogućiti čitaocu da s tvori tačnu sliku izvora za istoriju Rusije i upoznaće ga sa važnim monografija ma i iscrpnim delima u kojima su izneti rezultati stečeni proučavanjem dokumenata. Želim da završim izražavanjem svoje zahvalnosti za čast koja mi je ukazana da francuskim čitaocima pretstavim delo od tako velike vrednosti. Š. Senjobos

11 I Z V O R I Z A I S T O R I J U R U S I J E I R U S K A I S T O R I O G R A F I J A Najstariji izvori za istoriju Rusije jesu letopisi (ili hronike) i dela. Letopis i izlažu događaje hronološkim redom, prema spisima pisanim u manastirima i crkvama, a ponekad i na dvorovima. Ostali su nam od njih mnogi prepisi pisani od XIV do XVI I veka. Najvažnije od njih objavila je Petrogradska arheografska komisija u zbirci Polnoe Sobranjije Ljetopisej (Potpuna zbirka ruskih letopisa), u 22 sveske info lio. Od sredine XIX veka ne smatra se više da je prvi letopisac bio monah Nestor iz Pečerskog manastira u Kijevu. Najstariji deo letopisa (od 850 do 1110— 1116) pripisuje se Silvestru, igumanu Vidubickog manastira u Kijevu, ko ji izgleda da je preradio zbirku nekih ranijih letopisa; u jednoj analizi — možda preterano opreznoj — A. Šahmatov raspoznaje u dosada poznatim tekstovima Povesti min ulih vremena (Povjesć vremennih ljet) čitavih pet uzastopnih slojeva, od kojih prvi potiče iz sredine XI veka. Što se tiče obaveštenja koja se odnose na prve početke, letopi si ih crpu iz narodnih legendi i vizantiskih hronika, kojima su dodali najstari je sačuvane dokumente: ugovor sa Grcima iz 911 i 945 godine, i Rusku istinu (Ruska ja Pravda). Kasnije, u XII i XIII veku, rad letopisaca gubi svoje obeležje celok upnosti: pišu se različite hronike u Kijevu, Novgorodu, Perejaslavlju (južnom), u Galiču, u Voliniji, Vladimiru, Rostovu itd. Od XIII veka, letopisi sever nih i južnih pokrajina konačno se odvajaju i pišu se nezavisno. Od kraja XV pa sve do XVII veka, istodobno sa stvaranjem političkog jedinstva Rusije, rezult ati tih različitih radova ponovo se skupljaju u pregledne celine. Poslednje ovakv o celokupno delo, najopširnije ali i najmanje kritičko, napisano je po naređenju patri

jarha Nikona, čije ime i nosi. Ipak, u ovo doba letopisi gube konačno svoje anonim no i strogo pripovedno obeležje; oni postaju izbor događaja namenjenih da dad u tendenciozno objašnjenje prošlosti, saobrazno novim političkim i verskim shvatanjima Moskve; ili se pak preobražuju u memoare savremenika koji opisuju događaje svoga do ba. Političke tendencije preovlađuju isto tako i u prvom udžbeniku ruske istorije sast avljenom po ugledu na istorisku književnost Poljske, Sinopsisu, koji je objavljen u Kijevu godine 1674, a napisao ga na osnovu hronika Teodosije Safonovič. Broj mem oara (ili kazivanja) uvećava se, naročito počev od Doba Nemira (1613); od kraja XVII v eka oni se ređaju bez prekida i sačinjavaju glavni izvor za proučavanje ruskoga živ ota. Njima treba dodati i pričanja tuđinaca o Rusiji, od kojih je najstarije napisao Sigismond fon Herberštajn, Rerum Moscoviticarum Commentarii, 1549 godine. Proučavanju dela pristupili su ruski istoričari znatno kasnije nego proučavanju letopisa; ali su postepeno ti dokumenti o unutrašnjem životu, državnoj uprav i, pravu, ekonomiji, finansijama itd. zauzeli glavno mesto u istoriografiji. Izv esno, za najstarija razdoblja oni su mnogo oskudniji nego oni kojima raspolaže zap adna Evropa: od XII do XV veka oni su veoma malobrojni: dokumenti koji se tiču ist orije Moskovske države pojavljuju se u znatnoj količini

12 tek od druge polovine XVI veka. Najstariji takvi dokumenti čuvani su prvenstveno u manastirima; odatle su ih uzimala privatna lica, muzeji, bibl ioteke, Arheografska komisija sastavljena naročito u tome cilju (1827—1834), i napos letku državni arhivi. Zbirke dokumenata nekadanjih javnih ustanova bile su velikim delom uništene požarima, naročito za Doba Nemira, a isto tako u godini 1626 i 1812. I pak, znatan broj tih dokumenata, onih koji su poticali iz centralnih ustanova a naročito iz oblasnih uprava, sačuvani su, i to uglavnom posle Doba Nemira; ima ih iz obilno počev od vladavine Katarine II. To su najpre dokumenti o diplomatskim od nosima, o vojnoj administraciji i finansijama; potom policiska akta (o javn oj bezbednosti i moralu); i naposletku akta pravosuđa, koje se stapalo sa administ racijom. Diplomatska akta od kraja XV veka bila su proučavana i objavljena na jpre u Zbirci državnih akata i ugovora (Sovranjije gosudarstvenih aktov i do govorov), u 4 sveske, od 1813 do 1822 godine, a potom u Zborniku Društva za rusku istoriju, gde su objavljeni i izveštaji stranih diplomatskih pretstavnika u Rusiji (od kraja XVII veka). Kasnije se prešlo na proučavanje vojnih i finansiskih aka ta, kao i rodoslovnih knjiga (Razrjadnija knjigi, zvanično ustanovljena 1556 i 1686 godine) koje su određivale mesta na koja su imali prava izvesni članovi iz na jviših plemićskih porodica. Među dokumentima o zemljišnim posedima plemstva obavezn og da vrši vojnu ili javnu službu (lena i domeni) i fiskalnih dokumenata, da nav edemo knjige za »upisivanje« (piskovija) i knjige za »oporezivanje« (perepisanjija), koje su s vremena na vreme ustanovljavane da bi se odredio porez: u prve, starije po posta nku, upisivana je zemlja koja treba da plaća porez; u druge, koje potiču iz treće dec enije XVII veka, upisivana su isto tako ognjišta (dvor) poreskih obveznik a. Od svih sudskih dokumenata najbolje su proučeni zakonici: Ruskaja Pravda, Sudeb njih, Zakonik (Uloženije) cara Alekseja Mihailoviča. Potpuni zbornik zakona kasniji h od Zakonika, I serija, od 1649 do 1825 godine, u 46 svezaka, objav ljen je 1830 godine. U arhivima se čuvaju takođe mnogobrojni dokumenti koji se odnos e na pravne nauke. Akta iz privatnog prava manje su sačuvana; među najinteresantniji m spomenućemo ona koja su određivala razne stupnjeve lične potčinjenosti (od sebarstva p a sve do obaveza dužnika prema poveriocima), ugovore o prodaji i kupovini, bračne ug ovore, testamente. Naučno proučavanje ruske istorije započeo je u XVIII veku najpre Rus Tatiščev (1686—1750) i Nemac orijentalist Vajer (1694—1738), potom Rus Lomonosov (1711—1 765) i Nemac Miler (1705—1772), i naposletku Rus Ščerbatov 1733—1790), — kao i njegov takmac Boltin (1735—1792), prvi koji je razmišljao o unutrašnjoj istoriji Ru sije, — Nemac Šlecer. Bajer i Šlecer bavili su se samo najstarijim periodom ruske isto rije; Bajerovi radovi sačuvali su i danas svoju vrednost; naprotiv, Šlecer, slavni o

snivač istoriske kritike, pošao je od pogrešne pretpostavke da su letopisi, zvani Nest orovi, delo jednoga istog pisca, da su sve njihove varijante samo prosta preinačen ja prepisivača, i da se može uspostaviti prvobitni tekst — kao što se uspostavlja tekst klasičnih pisaca —

13 izbacivanjem tih preinačenja. Tatiščev i Ščerbatov nameravali su, iako se nisu za to dovol jno bili pripremili, da na osnovu letopisa sastave povezanu istorisku povest. Ta tiščev je samo grupisao sasvim mehanički, prepričavajući ih jezikom svoga doba, sva obavešte nja koja je našao u raznim rukopisima letopisa; ako je njegovo delo sačuvalo do dana s izvesnu vrednost, to je stoga što se on poslužio nekojim dragocenim rukopisima koji su se kasnije izgubili. Ščerbatov je, naprotiv, umanjio vrednost svoje dokumentacije jednim pokušajem pragmatičkog izlaganja prema književnom ukusu svoga doba; pa ipak, on nad Tatiščevim ima to veliko preimućstvo što je osim Letopisa iskoris tio i diplomatske note, čiju je istorisku važnost već bio naglasio Miler, vredni uprav nik arhive Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi od godine 1765. Miler, koji je pomogao Ščerbatovu da napiše svoju Istoriju, imao je takođe nameru da objavi diplomatsk e dokumente. Njegovu nameru ostvario je tek posle njegove smrti kancelar N. P. R umjancev (Zbirka državnih akata i ugovora, u 4 sveske; početak V sveske sačuvan je u n epovezanim listovima), koji je naredio da se sistematski istražuju najstariji ruko pisi sačuvani po manastirima; ta istraživanja omogućila su sem toga Kalajdoviču i Stroev u da sastave dragocene spiskove starih rukopisa. Čuvena Istorija Ruske države od N. M. Karamazina obično zanemaruje rad istoriografa XV III veka. Karamzin, koji je kao i Lomonosov smatrao istoriju za književno delo, po pularisao je rusku istoriju i pridenuo svojim junacima sentimentalne ideje svoga doba. Glavna je mana njegove Istorije što je sačuvao tendenciozni karakter istoriskih radova XVIII veka slaveći monarhiju i svodeći čitavu rusku evoluciju na ove tri faze: ujedinjenje, raspadanje i ponovno uspostavljanj e državne oblasti (Kijev, apanaže, Moskva pod samodržnim vladarima); zbog toga su mu n ajmlađi njegovi savremenici uskoro zamerali što mu nedostaju kritički smisao i filosof ske ideje. Jedan učenik Šlecerov, profesor Kačenovski, zasnova »skeptičku školu« i pokuša da meni na istoriju Rusije shvatanja zapadnjačkog romantizma. Pod izgovorom da je prv obitna istorija svih naroda zasnovana na prostonarodnim legendama, te je uvek ba snoslovna, on je izjavio da je čitav početak ruske istorije, kako ga opisuju letopis i, »pun bajki«. Njegovi učenici išli su čak dotle da su tvrdili, no bez dovoljno dokaza, k ako je ruska istoriografija verodostojna tek od XIII veka, doba kada izgleda da je sastavljena istorija prethodnih stoleća. Pri tom oni preteruju, poput Šlecera, u isticanju prvobitnog divljaštva ruskih plemena. Njihovi protivnici, Butkov i Pogod in, nisu imali nimalo muke da pobiju njihova tvrđenja, te je skeptička škola uskoro iz gubila svaki uticaj. Proučavanje Šelingove i Hegelove filosofije nagnalo je tadanju mladu generaciju da s e zapita kakva je bila uloga Rusije u svetskoj istoriji. P. J. Čaadaev, koji je pr vi postavio sebi to pitanje, tvrdio je kako ruski narod nije nimalo sklon da igr a istorisku i svetsku ulogu, kako je njegova prošlost prazna i kako on nema budućnos ti, sem ako bi usvojio jedinu ideju koja ima istorisku i svetsku vrednost: ideju hrišćanstva u njegovom zapadnjačkom obliku katolicizma. Međutim organsko shvatanje isto rije, koje su mladi ruski naučnici pozajmili od nemačke

14 filosofije, propovedalo je naprotiv da budućnost proističe iz prošlosti, kao plod iz s etve, te prema tome ako je ruski narod sposoban da igra kakvu ulogu u istoriji čov ečanstva, to dolazi otuda što je klica njegove istoriske misije već postojala u njegov oj prošlosti. Pogodin, postavljen godine 1836 za profesora istorije na Moskovskom univerzitetu i zvanično pozvan da brani »istorisko pravoslavlje« od »kleveta skeptika«, po

i oni s u dugo bili dragocen izvor za proučavanje ruskoga života. sa patriotskim i mo narhističkim shvatanjem koje je bilo glavno obeležje ruske istoriografije do Tatiščeva i Karamzina. Vizantije i od Tatara. Po njemu. već da je to naprotiv bio pot reban prelaz u istoriskom razvitku Rusije koji je donosio postupno jačanje njene p olitičke moći. Ali i kod njega ta »neophodnost« postaje malo po malo »smisaona«. U toj osobitoj milosti proviđenja on je video glavni dokaz »u zvišene uloge« dodeljene Rusiji u budućnosti. a objavio je takođe i dela o istoriskoj geografiji. dotada potpuno nei spitanu. On je prvi raskinuo. Po njegovom tvrđenju je taj sistem socijalnog uređenja postojao . nego iz plemena. kojoj se posvetio I. U težnji da otkrije postojanj e zakona uzročnosti u istoriskom razvitku. Nestručni istoričar N. prema novom učenju. koja je bitno ruska. etnografiji i statistici. i on je narod i zemlju. on je veoma nevešto i jednostrano ispunio filosofski deo svoga zadatka. knezu i njegovim ratnicima. zem ljoradnje i zemljoposedništva. koja se mogla primeniti na Zapad kaogod i na Rusiju. tim tuđinskim elementima unesenim iz Skandinav ije (Varezi). gde je sve jasno koliko i ograničeno. te su toga radi počeli proučavati socijalnu istoriju Rusije. Istovremeno objavljen je u Aktima arheografske ekspedicije rezultat ist raživanja vršenih od 1829 do 1834 godine po arhivama državnih manastira. Solovjev (1820—1879) je pokušao da postavi zakon istoriskoga razvitka Rus ije. on je ispunio svojim radovima 27 svezaka časopisa toga društva. od kojega su jedan primer videli u razgranato j lozi ruskih kneževa. građana. suprotstavili istočnjačku dušu. Polevoj nastavio je n jegov pokušaj sa više veštine. čak i oni najsitniji. polazeći od razvoja plemenskog režima na kome su se zasnovali odnosi između kneževa vladajuće dinastije. iako nisu uspeli da potvrd e teorije slavenofila. te elemente »unutarnje istine«. sušta stveno emocionalnu. naročito zbog svog podrobnog proučavanja letopisa. pristalica teorije plemena. oni su zapadnjačkoj duši. usvojio i razvio teorije dvojice profesora univerziteta u Dorpatu. koja su sa čisto is toriskoga gledišta imala mnogo veći obim. E versa i Rajca. on se okomio da dokaže kako svi događaji. Polevoja i Pogodina. i da je tatarska vladavina bila isto tako »neophodna«. iako bojažljivo. nego da obeleži unutrašnji razvoj istorije i istinsku vezu među događajima. zadatak istoričara nije da u živopisnom obliku iznosi dramske događaje i junačne ličnosti. Kao sekretar Društva za rusku istoriju i starine u Moskvi od 1848 do 1867 godine. sveštenstva. S. suprotstavi o državi. Slavenofili su na svoj način rešili tako postavljeni problem. i da u njima vidi dokaze natprirodne i čudesne misije Rusije. slavenofili su uporno dokazivali da su to njegovi najstariji obl ici. verski i soc ijalni. Zapadnjaci su uneli isto toliko oduševljenja u svoja istraživanja. imaju izvesnoga smisla. Zato on odbija da prizna kako je ideja monarhije bila ostvarena još od početka istorije. racionaln oj i logičnoj. u istočnjačkom pravoslavlj u i zemljoradničkim zajednicama ili miru oni su videli dvostruki vid. Konstantin Aksakov primenio je ova shvatanja na istoriju. kojoj se koreni gube u carstvu mistike i vanzemaljsko g života. »opštežića«. da istakne uzastopne periode narodne istorije i njene odnose sa sveopšt im razvitkom. i ta osnova treba da bude pre je dna ideja nego kakav stvarni događaj. pravnih a kata i ustanova. Iako je mnogo zaslužan za rusku i storiografiju. M. So lovjev. finansiskog i monetarnog sistema. Bjelaje v. Rajca. koje je prekinuto stvaranjem države. Međutim.duhvatio se prvi da istražuje dokaze za tu misiju. On dokazuje da podela Rusije na apanaže nije nastupila kao vraćan je unazad posle tobožnje sjajne epohe pod samodržnom vlašću. Po njemu. seljaka. Oi je upravio svoju pažnju na istoriju plemstva. D. Pošto je jedan mlad istoričar. i slavenofila. Rukovođen radovima Eversa. što je pružilo prvu osnovicu za proučavanje te istorije. pravnih istoričara koji su tvrdili da je ruska država ponikla ne iz o pštinske zajednice. i uopšte uzev. rusk a istorija otpočinje jednim idealnim dobom života u zajednici. Iako su zemljoradnička zajednica i mir u Rusiji relativno pozni oblici zajedničkog z emljoposedništva. branilaca teorije opštinske organizacije. jedne specifično ruske ideje. te se na kraju krajeva istorija Rusije i dalje svodi na istoriju vrhovne vlasti. vojske. razvila se 15 živa prepirka između zapadnjačkih istoričara. treba u samom narodu tražiti osnovu čitavoga istoriskog razvitka.

prema Hegelovom tvrđenju nije bila država. Buslaev izučava prv enstveno rusku umetnost i njene odnose sa književnošću. sa pozivanjem na neposredne izvore. Drugi jedan pravni istoričar. tu dragocenu zbirku ruskoga folklora. koji se po njeg ovom tvrđenju završio stvaranjem načela o državi. u međuvremenu su socijalni uslovi koji su proisticali iz plemensko ga uređenja i preovlađivali na jugu. prema tome Rusija. Kavelin posta vio je sebi cilj da je izmeni polazeći od načela unutarnjega jedinstva i tražeći u njemu zapadnjačke elemente. zato je on nagomilao sasvim nekritičke pretpostavke o s lovenskom poreklu preistoriskih stanovnika ruske teritorije. Čičerin. nasuprot Kavelinu. Do toga zapadnjačkog načela o evoluciji pojedinca dolazi Kavelin. kao i izvor privatne svojine. Zabjeljin je hteo takođe. 16 Po Hegelu. već je. kao i svaka zajednica u kojoj prvenstvu je privatno pravo. Zabjeljin posv ećuje se istoriji spoljnih oblika ruskoga života i daje sliku. odbio je da prizna tu ulogu pojedinca. koji se na jugu osećao pre svega članom plemena. Između stare i nove istoriografije. u istoriji. Sasvim različit bio je u ovom prelaznom dobu rad moskovske škole. poslednjeg pristalice Karamzina. Knez. Kostomarov (1817—1885) dao posle istraživanja po arhivama i koje je naročito posvetio istoriji Male Rusije ili Ukrajine. gde se bio usredsredio ruski život potisnut nomadskim najezdama. Za pravnika postoji istinski pravna organizacija tek od tre nutka kada porodica prevagne nad plemenom. Čičerin stavlja vladavinu pojedinca na početak istoriskog razvoja Rusije. I. I sto se tako u toku toga raspadanja plemenskog uređenja ostvarivala postepeno pobed a i oslobođavanje pojedinca. kao i režim zemljoradničke zajednice za njega su samo pojave iz obla sti privatnoga prava. neprestano zauzet brigom da razdeli razne gradove članovima svoje porodice. počeo je na severoistoku da smatra s ebe za naslednoga gospodara i počeo je da zasniva svoje odnose na ličnoj svojini. po njegovom mišljenju to načelo ne samo da nije pozajmljeno od zapadne Evrope. I baš u tome potstreku. K. kojoj je donekle umanjio vrednost popušta jući težnji — koja je tada bila omiljena — da objasni narodne pripovetke obožavanjem sunc a. imali vremena da se izmene na moskovs kom severoistoku. već je ono rezultat — potpuno logičan iako veoma zakasneo — sopstvenoga razvoja Rusije. A pobeda porodice i porodične svojine nad plemenom i nad odgovarajućim sblicima svojine prestavlja stalan potstrek. ali je kasnije tvrdio sve upornije da je neophodn o potrebno temeljno i kritično proučavanje izvora. u Domašnjij bit ruskih carej (Domaći život ruskih careva) 1862. u Kijevu. treba tražiti uzr ok neotklonjivog i prastarog raspadanja plemena. Afanasijev objavljuje svoje Narodnija legendi i skazki (Narodne legende i pripovetke).u Rusiji sve do Petra Velikog. poslužio je kao prelaz. Preterivanje u primeni njegove metod e dovelo je najzad petrogradsku istorisku školu do besplodnosti. u njegovim Monografijama . izdat a u Petrogradu u 2 sveske 1872 i 1885 godine. njemu je nedostajala naučna priprema koja bi mu omogućila da govor i o najstarijim vremenima. života i običaja u Moskvi u XVII veku. D. država izraz najveće duhovne slobode. naučni rad Bestužev-Rjumina (1829— 1897). na osnovu d okumenata iz dvorskih prikaza (centralnih arhiva). Njegova Ruskaja Istorija. potom doba porodične i pr ivatne svojine. da napiše istoriju naroda a ne države ruske. Plemenski režim. ali. F. U iskušenju da se sl oži sa shvatanjima slavenofila. Mnogo srećniji bili s u radovi koje je M. jeste zbornik događaja.« Prepirka slavenofila i zapadnjaka bila je vrlo živa u godinama 1850 i 1860. i Domašnjij bit ruskih caric (Domaći život ruskih carica) 1869 godine. već »građanska zajednica. koji je sveopšta osobina čovečanstva. i tek za njegove vladavine ustupio je mesto državno m uređenju. ali su naučnici ubrzo napustili te dve filosofije o ruskoj istoriji da bi se više posvetil i stvarnim činjenicama. pisac važnih studija o istoriji ruskih ustanova i priv rženik Hegelove filosofije. pojedinac je izvor samovolje i sebičnosti. Ipak. ali bez velike sreće. ovaj istoričar pokaza se upočetku raspoložen da uzme za lozinku »nacionalnost«. zbog toga. ne pojedinac. Ova teorija nije uspela da zadovolji istoričare ruskoga prava.

posle teške reakcije za vlade Nikole I. kao što su prethodne decenije b ile ispunjene rasprama slavenofila i zapadnjaka. sličnih nepromenljivim v rstama iz biljnoga i životinjskog carstva. kojoj je pripisivao osobenosti društvenog života stare Rusije. što je bio i san Danilevskoga. koji je bio antidarvinist. i ljudi koje su u Evropi netačno nazivali panslavistima. Njegovo je delo i Ruskaja Istorija v biografijah (Istorija Rusije u životopisima ). Ovaj je. i koje je dugo vremena ostalo glavna istoriska čitanka i narodni udžbenik. Istoriografija šezdesetih i sedamdesetih godina prošloga veka bila je ispunjena borbom konzervativaca sa liberalima. Konzervativci se nisu regrutova li samo iz redova nekadanjih slavenofila. istoričar zapadne Rusije i pisac jedne Istorije ruske nacionaln e svesti (Istorija Ruskago samosoznanjija). Poznije je napustio istoriska proučavanja radi 18 teoriskih radova iz oblasti politike. Ilovajski i Samokvasov. svoja istraživanja upravio je on na s tvaralačku ulogu države. sa Kostomarovom i naročito sa njegovim prijateljem Kulišem. 20 svezaka. liberalnih slavenofila i liberalnih zap adnjaka. Čičerin. kojima je bio ci . To shva tanje delili su u isti mah i branioci prava naroda nastanjenih na granicama Rusi je. Prva od ovih stranaka pokušala je. suprotstavljene su mu urođene osobine prostoga naroda. kao i prirodnjak N. između o stalog i ona što su ih vršili samouci Zabjeljin. oni su već bili dali — suprotno vladinim očekivanjima — liberalno tumačenje. koje su izmenile čistotu te »nacionalne svesti«. Konzervativno slavenofilstvo išlo je čak dotle da je tvr dilo. zajedno sa Konstantinom Leontijevom. da »liberalni i ravnopravni napredak« n aposletku dovodi do propasti svaki narod.i Istraživanjima (Monografii i izsledovanija). Pod uticaj em tih nacionalističkih težnji preduzeta su izvesna čisto istoriska istraživanja. a to će reći u vremenu kada su intelektualni 17 ruski krugovi. To se dogodilo sa Bestužev-Rjuminom i njegovom petrogra dskom školom. osob ito u višim i obrazovanijim društvenim redovima. Ali su njihove političke ideje usk oro bile nadmašene. i uporno su poricali normansko poreklo prvih ruski h knezova. da stvori — oslan jajući se na prirodne nauke — pojam osobene slovenske duše. Danilevski. Ruski poraz na Krimu — koji je delimično bi o povod teoriji Danilevskoga — i poljski ustanak 1863 godine vratili su mnoge umer ene liberale nacionalizmu. usvojio je odmah krajnja shvatanja nacionalizma o »narodnoj svesti« i potrebi da se iz ruske duše uklone sve kasnije poza jmljene osobine. primenio na istoriju Rusi je hegelovsku teoriju o prvenstvenosti države. niti pak liberali samo iz redova zapad njaka. Konzervativno zapadnjaštvo naročito je pretstavljao rečiti publicist Katko v i pravni istoričar B. oba tabora su se podelila i stvorila četiri posebne stranke: konzervativnih slavenofila. Naučnici koje smo spomenuli pojavili su se krajem pedesetih i početkom šezdesetih godi na prošloga veka. Petrograd. unesene spolja. a to he reći pristalica ma jedne sveslovenske federacije sa prevlašću Rusije i Carigradom kao prestonicom. očekivali liberalne reforme Aleksandra II. Jedan mlađi na učnik. Da bi se suzbijao taj obrazovani st alež (inteligencija). 1872 popularno delo koje opisuje život i rad najznamenitijih ličnosti ruske istor ije. Danilevski (1822—1885). 1868—1889. konzervativnih zapadnjaka. pozajmio je od nemačkog istoričara Rikerta doktrinu o neprome nljivosti i neizmenljivosti »istoriskih tipova civilizacije«. Kojalovič. oduše vljenje za ideju posebne ukrajinske narodnosti praćeno je istinski moćnim izražavanjem . koji su pok ušali da dokažu — pomoću »popularne etimologije« osobnih imena — da su Istočni Sloveni bili p tari stanovnici ruske zemlje. koja im je bila zajednička. kako smo već kazali. O nacionalnoj ideji. i da se Rusija može spasti Jedin o ako se najreakcionarnijim merama primora da se drži vizantiskih načela. sociologije i filosofije.

Istoričari ruskoga prava. Ščapova (1830—1883). fizičkim i a ntropološkim. kako vidimo. kojima je bil a oduševljena generacija šezdesetih godina prošloga stoleća. »Tada mi je postalo jasno — piše on — da je i najsavršenija apstraktna socijalna i pr avna teorija nepostojana i proizvoljna ako ne počiva na naučnim osnovama.lj da suzbijaju radikalne doktrine toga doba. i on je smatrao da su te prepreke pomogle ruskom narodu da sačuva »samoniklos t svoga prirodnog uma«. V. pokazali su se oštroumnij . J. Populistička teorija poklanjala je pažnju samo proučavanju aktivnih manifestacija volj e. koji j e hteo da na proučavanje istorije primeni metod prirodnih nauka. V. Mjakotin. Tek od vremena Petra Velik og. Brikner. Solovjeva. o čemu je ostavio dokumentarne radove prvoredne važnosti. među opštim pogledima na koje se nailazi u njegovoj knjizi ima ideja o postupnoj evropeizacij i Rusije. te zbog toga i nije dublje proučio niti dovoljno dokaz ao svoju glavnu misao. i to poglavito »pod uticaje m prirodnih nauka«. Semevski bavio se posebno sebarstvom. o etnografiji raznih ogranaka ruskoga naroda i socijalnom pokretu nove Rusije niz opširnih studija. pripada u izvesnom smislu toj školi. misli i osećanja narodne mase. A. usled svojih životnih teškoća. napisao je o slovenskoj književnosti. koje je propovedalo teoriju populizma (narodnjičestvo). D. kao što su kasnije koris no činili Melnikov i Prugavin. naići će čitalac na obaveštenja o tome koliko je naro d učestvovao pri osnivanju države u južnoj Rusiji. Iako nije mogao. da naučno razvije svoje ideje onoliko koliko su one zasluživale. Ščapov je godine 1864 počeo da razmišlja o o dnosima između sila i zakona spoljnoga sveta i snage ljudske prirode. A. kao u istoriji raskola (crkvenog rascepa) i sekti — u oblasti vere. Mordovcev. čija čuvena i već spomenuta Istorija ide do godine 1774 i oslanja se na arhivske dokumente koje je on prvi upotrebio i koje je on čes to navodio doslovno. o zakonima k oji upravljaju njihovim uzajamnim delovanjem i o ispoljavanju tih zakona u istor iji. U tome pravcu otpočeše dakle populisti svoja istraživanja. specialisao se u proučavanju »antidržavnih elemenata« u prošlosti. Pod uticajem Bukleove knjige on je pokušao kasnije da objasni istoriju Rusije istorijom prepreka koje je »fizički i etnološki« razvitak ruskoga naroda suprotstavio njegovom »umnom usavršavanju« koje bi se vršilo na »naučnim i racionalnim« osno ama. I on usvaja pretpostavku da postoji organska veza između te evropeizacij e i raznih faza u unutrašnjem razvitku Rusije. Pipin († 1904). P. Liberalno zapadnjaštvo okupilo je izvestan broj naučnika koji su manje obraćali pažnju n a istoriski razvitak. Tu treba na prvom mestu spomenuti S . i ona je tvrdila da se ta volja i ta misao. Pošto je prošao kroz idej e slavenofila i zemljoposednički liberalizam. ne vezujući ih za unutrašnju istoriju zemlje. zaslužuje istu zamerku. on se isključivo ograničava na to da poredi spoljne uticaje koji objašnjavaju evr opeizaciju Rusije. Već krajem pedesetih godina prošloga veka Kelsijev poče da proučava verske sekte u Rusiji. Jedan prij atelj Kostomarova. no koji su naučno ispitivali mnogobrojne 19 dokumente o postupnom evropeiziranju zemlje. M. ali je njemu nedostajalo vremena da izbliza prouči taj razvitak. koje sputavaju država i obrazovani slojevi. ipak je on ostavio či tav niz veoma interesantnih radova koji objašnjavaju osobenosti ruske istorije p rimitivnim ekonomskim uređenjem zemlje. Ovo je. Nema tesne veze između glavnih ideja i pričanja Solovjeva. i Aristov je pošao za njegovim primerom. u odeljku ove Istorij e gde on govori o Kijevskoj epohi. ali. a naročito A. koji je odlučno nameravao da pobije slavenofilske teorije o pr ošlosti Rusije. koji se pre svega brine da ispuni svoju pripovedačku dužnost. i kao u istoriji kozaka i seljačkih pobuna za vreme ropstva — u soc ijalnoj oblasti. N. našlo je svoga prvog pretstavnika u originalnoj ličnosti A. Liberalno slavenofilstvo. koji je bio bliza k prijatelj Semevskoga. Gradovski († 1889). značilo odreći se konačno ponovno g uzdizanja i slavljenja drevnih osnova ruskoga života. za čije su naseljavanje i iskorišćavanje bila po trebna mnoga stoleća. ispoljavaju uvek i svuda gde narod sam stu pi na poprište i dela nagonski. profesor u Dorpatu. jedinim koje su postojane«. koja donose mnogo novih činjenica što ih je pisac nagomilao da bi potkrepio svoju tezu o liberal nom zapadnjaštvu i koje ostaju dragocena pomoćna dela. Ščapov utvrđuje »da se razvija jedan nov evropski umni tip«.

Po njemu. On se čak trudi da ih otkrije i u pokušajima koje je vlada činila u XVIII veku da okupi zakonodavne odbore koji su imali da izrade građanski zakonik . on ih otkriva i kasnije. a naročito pro učavanje ruske provincije. Pre svega. Iznenađen postupnim oslobođavanjem ru h društvenih staleža počev od druge polovine XVIII veka. ali on dolazi do rezultata koji ga stavljaju u red liberalnih zapadnj aka. umesto da upravlja događajima. Sve do 1905 godine ova generacija naučnika radila je mirno i pod normal nim uslovima naučnog života. V. U svakom slučaju. učenik Engleza Enria Samner Mena. Solovjev. Ova uporedna metoda duboko izmenjuje shvatanja istoričara. Zasluga za popularisanje novih shvatanja i metoda pripada pre profesorima opšte istorije nego profesorima ruske istorije. Gradovski polazi od gledišta koje izgleda da treba da ga uvrsti među liberalne sl avenofile. On vidi njihov p otpuni razvoj u odnosima između vječa (narodnoga skupa) i kneza u staroj Rusiji. Rus ki istoričari od 1880 do 1900 godine prihvatili su u većoj ili manjoj meri ovo novo shvatanje. kaogod i u ostalim evropskim zemljama. da ih nikako ne treba pripisivati slučaju i da se mogu objasniti samo dejs tvom istih uzroka«. klice poli tičkih sloboda postojale su u Rusiji. Tvrdeći da su »sličnosti što ih pokazuju te ustanove sa zapadnjačkim ustanovama tako mnogo brojne. trebalo je pribeći sociološkim metodama. I on je posvetio sav svoj znalački trud da pronađe tragove tih klica. ali s u one tu bile ugušene tatarskom vladavinom i vizantiskim svatanjima. Ipak.i. uistini prvi zaveo u Rusiji uporedno proučavanje i storije. i baš to načelo aktivnosti sačinjava za njega binost nacionalnog pitanja. Ona konačno uništava i predrasudu da je svaka sličnost iz među ruske istorije i istorije zapadnih zemalja posledica neposrednog po zajmljivanja. Kovalevski. koja je poslužila kao uzor dr ugim školama. kaogod što mu nije otkrilo da su postojali najneophodni ji uslovi za normalan društveni život. Da bi se to postiglo. u XVI i XVII veku. I. jednu moralnu ličn ost«. veruje više u aktivnu ulogu nar oda u prošlosti. gde je Vinograd ov uskoro stekao veliki ugled svojim predavanjima u Oksfordu i svojim radovima o . U Moskvi su naročito Maksim Kovalevski i Pavle Vinogradov bili prvi propovednici tih shvatanja. nego uporednošću bitnih razvoja istoriskoga života. daleko od toga da narod s matra za tromu i trpeljivu masu. ona poništava tvrđenja slavenofila. ali je M. M. ne beše stvorio svoju škol u. posvećujući se u isti mah i univerzitetskoj nastavi. tako on oduzima od konzervativaca — dajući mu demokratski opseg — pojam »nacionalizma« koji su oni bili monopolisali. Kada ih je autokratska vlada primorala da napuste svoje katedre i da se nastane u tuđini. Jer. i ona objašnjava sličnosti ne pozajmljivanjem. Najglavnija od njih bila je neosporno moskovska škola. iako on polazi od slavenofilskoga shvatanja da je narodni organizam ak tivan činilac i sposoban za napredak. on u njemu vidi jednu »živu snagu. Latkin. ipak proučavanje ruskih ustanova. nije mu pružilo nijednoga primera u prošlosti da je narod i grao ulogu aktivnog činioca. I tako je pitanje evropeiziranja Rusije potisnuto u drugi red. koji s u iz originalnosti ruske istorije izvlačili ubeđenje da se ona ne može porediti ni sa jednom tuđom istorijom. iako se on nije naročito odao ruskoj istoriji. njega to ne navodi da — poput Čičerina — očajava zbog »naroda« niti da svu svoju nadu položi u »državu«. skupštinama koje su l ičile na savremene pretstavničke 20 ustanove na Zapadu. Sada je bilo glav no ustanoviti stepene sličnosti ili razlike između Rusije i Zapada u toku istoriskog a razvitka. Jedan učenik Sergejeviča. i t o privremeno. on se nada da će taj razvoj dov esti u budućnosti do oblasne autonomije. Sergejevič je zašao u uporednu istoriju. Zbog t oga je korisno pozabaviti se univerzitetima koji su unapređivali naučno istraživanje i stvorili različite škole. narod ostao miran posmatrač. zanemarujući pri tom tehničke i spoljne pozajmice koje je Rusija uzela o d zapadne Evrope. sav zauzet pisanjem svoje Istorije. u Zemskim Soborima. drugi jedan istoričar ruskoga prava. samo je za vreme moskovskog perioda ruske istorije. Sergejevič. posvetio je naročite studije Zemskim Soborima i za konodavnim odborima XVIII veka.

čitav niz dragocenih r asprava o istoriji prava i raznih ustanova. koji takođe potiče od Bestuževa. 21 Na Petrogradskom univerzitetu uticaj Bestužev-Rjumina još dugo je gospodario. Molčanov ski. ali najmlađi od ovih i storičara. a da se uzdrži od pisanja ruske istorije ili pojedinačnih spisa na osnovu arhivskih dokumenata. Šmurloa. Proučavanje oblasne istorije započeo j e u Moskvi svojim radovima Bjelajev. bio je veoma jak. Andrijašev. čije istoriske tradicije potiču od Kostomarova. Bahaljev je igrao. Hruševski. Prjesnjakov i Pavlov-Silvanski usvojili su potpuno pravac moskov ske škole. a to će reći unutrašn joj istoriji. nasuprot tome Lapo-Danilevski. Ali u Kijevu ta proučavanja dobiše veoma jasno političko obeležje. osim nekoliko opštih pregleda. otišao je do krajnjih granica toga odricanja od svakog izvođenja zaključaka i svakog istoriskog konstruisanja. istoričar velike kneževine Litvanije. još p ostoji i njega pretstavljaju Filevič i Čečuljin. Đakonov. iako donekle bezoblične i glom azne. Ključevski. Ovoj školi pripadaju i P. Ipak. Hruševski. Tvorac te kijevske škole je V. posebice središnih ustanova. Ilovajskoga. proučavala se naročito oblasna istorija ukrajinskoga juga. N. pisca jedne važne studije. Miljukov i A. oni su ostavili dosta svojih učenika u Moskvi. od kojih imamo. Peretjat koviča. M. gde je 1897 godine odlični naučnik Ključevski zamenio ostarelog Slovjeva. objavili su korisne rasprave. Uticaj pravnih istoričara i stoga univerziteta. na Zagoskina — u Kazanju. Gradovskoga i Sergejeviča. Ivanov. na Vladimirski-Budan ova i Romanovič-Slavatinskoga — u Kijevu. potrudiše se da dovedu u sklad tu tradiciju svoje šk ole sa življim metodama Ključevskoga i moskovskih istoričara. Na Kijevskom univerzitetu. na koje je on izvršio jak uticaj. Svo jom veštinom da ocrta istoriske ličnosti. marksizam pripomogao da se unište izvesne istoriske predrasude koje su se bile raširile oko 1870 godine u doba populističkog u ticaja. svo jim darom istoriskog oživljavanja i svojom jasnovidnošću. teoriski. Pod njegovi m uticajem napisana je najpre knjiga Tugan- 22 . Jedan od njegovih učenika Zamislovski. uze na sebe ulogu branioc a novih ukrajinskih težnji. Bahaljev. odali su se prvenstveno proučavanju i storije južnih ruskih kneževina u doba prevlasti Kijeva. jer postaviše sebi za cilj. naročito onih iz najstarijeg istoriskog doba. koji se naročito bavio istorijo m zapadne Rusije i Litvanije. A. nacionalni pravac. Antonovič. Nj egovi učenici. Kizeveter. on ipak nije uneo mnogo novina u istorisko proučavanje događaja. i Ditjaćina — u Harkovu. izvršio je veliki uticaj na javnost i na svoje učenike. profeso ra Kijevskog univerziteta. Petrovskoga i Filipova — u Moskvi. na primer na Droček -Drozdovskoga. o istoriografiji i bibliografiji ruske istorije. Doba marksističkog upliva obeležava. počev od 1890 godine. kada je 1894 godine postao profesor univerziteta u Lavovu. Družinjin. moskovski istoričari posvetiše s e više proučavanju ruskih ustanova i socijalnim pitanjima. Platonov. naročito S. Ljubavskoga. On je smatrao da čitava savremena generacija treba da se posveti isključivo prethodnoj kri tici izvora. u manjoj meri. pretposlednju fazu r uske istoriografije. Pod uticajem Vinogradova i njega. koji su nap isali nekoliko odeljaka ove knjige. Iako je. da dokažu pravo oblasno g stanovništva i teritorija na kojima ono stanuje ka samoupravu ili čak i na nezavis nost. za kojima su došli radovi Korsakova. Golubovski. čiji Pregled ruske istorije — objavljen pri kraju njegova života ili posle njegove smrti — ni izbl iza ne odrazuje čar njegove žive reči. iako se još nailazi na uti caj Bestuževa i Zamislovskoga u radovima E. Dovnar-Zapoljski.istoriji engleskoga prava u srednjem veku. Borzakovskoga i M. prema učenju Kostomarova. V. Petrogradska istoriska škola izvršila je svoj uticaj i na radove Ikonjikova. Lohvickoga. sličnu ulogu na Harkov skom univerzitetu. kao i svojom oštroumnom analizom izvora. pored ostalih. F. Ljaskoron ski i Evarnicki. P.

dali su korisnih priloga za rusku istoriju. Najskorašnjiju studi ju u kojoj su iskorišćena nova ruska istraživanja napisao je Karl Štelin. Briknera. Potom. Jakovljev. Bahr ušin. već su se i dalje posvećivali proučavanju unutrašnje istorije. Nekoliko evrazista. od kojih je prva izišla 1928. ogromna teritorija koja nije ni Evropa ni Azija. K. u zbirci Story o f the Nations. sposobnog da započne eru preobražaja »materije« i oduhovljavanja života.Baranovskoga o ruskoj fabrici. Makenzija Valasa. bilo uzimajući iz arhiva ministarstva spoljnih poslova raznih zemalja građu za originalna dela o međunarodnim odnosima Rusije. ta studija. treba da iz iđe u tri sveske. kako je oni shvataju. od Štrala i Hermana. 3 sveske. Berlin. Russland. Suvčinski. Većina mlađih istoričara. Karsavin. ipak daje veoma tačan i dubok o pšti pregled. Pe . što ga je objavio univerzitet u Yale-y 1929 godine. sjajan pregled od Teodora fon Barhardija. izdavana više puta . Pokrovskoga. Vernadski. a pod upravom jedne »ideokratske« vlade koja bi pret stavljala jednu »demotičnu« upravljačku klasu. njegova lična istraživanja po savre menim memoarima i arhivskim dokumentima omogućila su mu da pokatkad stvori interes antne istoriske slike. Lajpcig. a to je »kontinent istočne Evrope i zapadne Azije«.Mirski. Odlična knjiga Ana tola Lerua-Boljea. ipak. pokušao je — bez velikog uspeha — da napiše jednu evrazi sku istoriju Rusije. Najglavniji među njima su knez N. Nedavno je jednu novu istorisku doktrinu stvorila jedna grupa ruskih izbeglica i z mlađe generacije. Savicki. osim celokupnog dela Ser D. Strani istoričari. u Obrisu ruske istor ije (Načertanije ruskoj istorii). koji je zameni o Šimena na katedri istorije istočne Evrope na Berlinskom univerzitetu. i najzad već spomenuti radovi A. L. Gesshishte Rus slands u. radije su ga zamenili »azijatst om«. 1902. a da je nalazila političkog izraza u monarhiji. potom u The Cambridge Mode rn History (sv. Takva su dela: Gesc hichte des russischen Staates. koja im se ukazuje kao početak azijatskoga carstva o kome oni s anjaju. kako im se »slovenstvo« uopšte učinilo odveć prožeto evropskom kulturom. bilo sažimajući istraživanja ruskih istoričara u skupne preglede ili pojedinačne rasprave. nisu pošli za tim novim pravcem. XI—XII). B. Oni su se pomirili sa idejom jedne sovjetske Rusije. X. Strubeckoj. Vernadski i drugi. kao i Danilevski posle poraza na Krimu. Politik (1814—1831). 1886. kako njegova originalnost dolazi od pravoslavlja. oni su naj pre pokušali da se vrate slavenofilskom pokretu. ima skromnije težnje. 23 U Francuskoj se nije mnogo pisalo o celokupnoj istoriji Rusije. od Nisbeta Beina. učenici Ključevskoga. Njujork. Reastion and Revolution in Russia (1861—1909) od Cep. der Europ. S. Polen und Livland bis im XVII Jahrhunder t. Kamburg i Gota. P. Na engleskom. Suvčinski. niz monograf ija. Karsavin i P. Rožkova o seoskoj ekonomiji u XVI veku. nemački. pod naslovom Geschichte Russlands seit den Anfängen bis zur Gegenwart. G. 1912. kasnije su se odv ojili od ostalih i obrazovali levičarsku grupu. sličnih monografijama Vališevskog. Pod uplivom proti vtuđinskog posleratnog pokreta. Ruska carevina. Russia. 1863—1877. 1891. Berlin. i prilično interesantna Ruskaja Istorija u 4 sveske. ali koja obrazuje jednu ekonomsku i geografsku celinu i dovoljna je sama sebi. 1904— 1913. i njegova History of Russia. L' Histoire de la Russie od Alfreda Ramboa. i oni su se nazvali evrazisti. od M. N. kao Bologovski. Gautier. još uvek je korisna i sadrži bibliografiju dosta potpunu za svoje doba . P. i njegova Geschichte Russlands unter Kaiser Nikolaus I. Vališevski posvetio je niz knjiga. Zaozerski. a druga 1931 godine. a potom značajno delo N. 1832 —1866. izdanje). Russia. L' Empire des Tsars (3 sveske). Svjatopolk. 4 sveske. trudeći se da dokažu kako je ruski du h originalan. koju je objavio E. koja se geografski nalazila između granica Evrazije. studija Teod ora Šimana u Onkenovoj zbirci. francuski i engleski. P. njegovu pažnju privlači skoro isključivo anegdotičn a istorija i intimni život pojedinih ličnosti. n aročito ekonomskoj i socijalnoj istoriji. mogu se navesti: dobar udžbenik Morfila. bila je nekadanja carevina Džingis-Hana. njegov novi udžbenik. Njujork. A history of Russia. nejednake vrednosti. razdoblju koje počinje od Ivana Groznog pa do Aleksandra I. 7 svezaka. Oman (7.

ne spominjući još mnoge druge. od ovoga pisca. pridružuju se i razlike koje nam je otkrilo geološko i topografsko proučavanje te zemlje. od najbližega mora. pa i te obale su obale mora međusobno veoma udalje nih. klimi. Ovim već odavno poznatim razlikama. pretstavlja izvod iz njegovih predava nja na Londonskom univerzitetu i daje bibliografiju. G E O G R A F S K A S L I K A E V R O P S K E R U S I J E Istočna polovina Evrope. u poređenju sa zap adnom polovinom pokazuje višestruke suprotnosti: suprotnosti u spoljnim konturam a. ili su sužena pri izlasku. čiji su odrazi na istoriski razvitak Rusije očigl edni i mnogobrojni. kao Kaspisko More. Ova mora s u ili potpuno zatvorena. a Perm na više od 1. zaslužuje takođe da se spomene. koja obuhvata celokupnu Evropsku Rusiju.jrsa. 1915 (Kembridž. istoriska serija). jedino otvoreno more nalazi se s one strane polarnoga kruga. 24 I . vodenim slivovima.000 km. Dok ostali deo Evrope pokazuje tektonske nerav . A History of Russia. Za XIX vek. Oblici su joj mas ivni. Skrajnova knjižic a The expansion of Russia. koja sadrži bibliograf ski spisak. a obale slabo razgranate. kao Baltičko i Crno More. Moskva je na 650 km. i to j e Severno Ledeno More.

Sve do malo nizvodno od Kijeva na Dnjepru.nine. malo poznije na jugozapadu. U ovako ograničenu prostoriju. Najz ad. od Pavlovska na D onu. Ma k oliko da su te stene istrošene u toku vremena. u početku najnovijega geološk og doba. Ipak. trošne krečne g line. sačinjavaju na jugozapadu drugu otpornu masu. — Ako se uzme u obzir relativna starost terena koji su uzeli učešća u sačinjavanju ruskoga zemljišta. blokovi granita — »divlje kamenje« kako ih zovu seljaci — obeležavaju ge ologu put kojim ih je led na sebi doneo iz Finske i Karelije. nego i u tome zemljištu. naročito na severozapadu. kada j e jednom izgubilo vezu sa Kaspiskim Morem nije spojilo sa Sredozemnim Morem kroz Bosforski Moreuz. One su se javljale naizmenično sa periodima izdizanja zemlje iznad vodene površine. po dnu različite dubine. u Evropskoj Rusiji takvi pot resi dogodili su se samo na njenom obimu. čije je stvaranje završeno pri kraju primarnog doba. Ovde onde. peska. Samo su u tri ma ha dejstvovale bregotvorne snage: prviput u Finskoj. škriljci ponekad uljeviti. Taj dar je. rude gvožđa i dragocenih i retkih metala. odlučni događaj u stvaranju ruskoga zemljišta bila je. najezda jedne džinovske ledene kore koja je dolazila sa severozapada. onda se na najstarije formacije nailazi na periferij i. koja je istina neposredna tvorevina glečera. Je dva da su kasnije nekoliki oniži nabori pogdegde poremetili horizontalnost slojeva i primorali reke da se suze između njih. i najzad na Uralu. mora ko ja su se čas širila u pravcu uporednika ili se pružala smerom podnevaka. na kome se pojavilo prorašće posle povlačenja leda i na kome čovek živi i radi. Finska i Karelija otkrivaju posmatraču možda najstarije stene na zemljinoj kugli. one su ipak dovoljne da dobro objasne posebnosti reljefa. kao na zavijutku Žiguli gde vijuga srednja Volga. mnogobrojne i iz veoma različitih vremena. zapazilo bi se da najrazličitije formacije. pogodne za svakovrsnu upotrebu. Druge arhajske stene. slojevi kristalne soli i uglja. sačinja vaju osnovu te ogromne teritorije: raznovrsni graniti. kao na južnoj obali Krima. Ne samo da crnica na jugu. pomešan sa ostacima iskrunjene podloge. šumovito ili pogodno za obrađivanje. Zemljište i reljef. i kao posledicu toga često veoma is presecan reljef čije uobličavanje kao da još nije završeno. treća vrsta stena sačinjava istočnu padinu Urala. ili su prelomi ograničenog obima snizili i uzdigli po koji delić zemljišta. Rusija kasnij e nije imala morskih poplava osim na krajnjem jugu. zbog ovako malo burne istorije. komađe stena i šljunak obrazuju sko ro sami korisno zemljište. razastrla su uzastopna geološka mora svoje naslage. Ako bi se prokrstarilo prostorijama ponekad veo ma velikim. te izraz »ruska z aravan« koji se često upotrebljava. Na ogromnoj prostoriji koju je ona pokrila. one preko kojih Dnjepar prelazi tako teško na svojim dobro poznatim brzacima ili porogima. koliko . Kon ačno izdignuta iz mora krajem sekundarnoga doba skoro čitavom površinom. vidljivo tle sastoji se skoro potpuno o d nagomilanih raspadnutih materija. il i pak izneli na videlo lokalizovane eruptivne mase. i čiji je o pstanak bio pokatkad prekidan dugim periodima izdizanja dna. litice od krede. i ako bi se otkrile nepomične stene pod nanosom koji ih često pokrivaju. nadmašuje u prirodnom i stvorenom bogatstvu zemljište čisto glečersko u Srednjoj i Severnoj Rusiji. poverovalo u nedostata k raznolikosti zemljišta u Rusiji. ti reljefi imaju da nas samo skromne visine i najčešće ublažene oblike sasvim istrošenih planinskih lanaca. dovučen izdaleka. sve dok se Crno More. nailazi se pod biljnim pokrivačem na te iste n aslage raspadnutih materija. Skandinavski glečeri su darovali tu »rusku zemlju“ koju će ujediniti moskovski kneževi. 25 Bilo bi pogrešno ako bi se. Izloženi posle toga stalnom skresavanju usled atmosferskih sila. gde je materijal. čije i najmanje neravnine izazivaju u klimi i pr orašću posledice koje su znane seljaku. i do Nižnjeg-Novgoroda na Volgi. Dugački i uzani zali vi koji tako čudno reckaju severnu obalu jezera Onjega još i danas pokazuju pravac k ojim se kretao led. oni su se rano završili. uostalom. gipsevi puni pećina. dosta dobro izražava taj ne mnogo nemiran život i je dnolikost reljefa koji otuda proističu. čvrsti krečnjaci pogodni za zidanje. veoma nejednake vrednosti. i tu naslage škriljca. krečne gline i ilovače u komađu.

Duguljasti brežuljci. u nedostatku šljunka. pa naposletku pesak. Kada napustimo lepe i hladovite šume po kojima su rastureni letnjikovci kijevskih građana. koja je trošila. Sve to stv ara prizore kojima ne nedostaje ni lepota ni raznolikost. od kojih su jedna bistra i puna ribe. Pesčanka. najpre krupan šljunak. sa njihovim bujnim šumama punim divljači. sačinjava nekorisno i pusto zemljište gde još ima mnogo šuma. a druga postepeno pretvor ena u ritove usled prorašća koje se sve više širi. nekadanje prestonice država koje su izbegle tatarskoj na jezdi i dugo bile nezavisne i od same Moskve. Tome glečeru iz prošlosti imaju Srednja i Severozapadna Rusija da zahvale z a onu živopisnost koja može da postoji u zemlji malih. potom sitn iji. kao što su Peski. dok su se veliki politički centri sklanjali u udoline. Bjeloe Ozero (Belo Jezero). Tako je napredovalo. crkva zvana Spas na boru (Spasitelj na boru) potseća na davno doba kada je borova šuma bila na vrhu toga brežuljka. Svakom stupnju povlačenja glečera odgovara obično pojas pesk a. označava u isti mah i taj pesak i borove šume koje na njemu rastu. zemljoradničko slovensko plem e koje je polako pretopilo u sebe skoro čitavo finsko stanovništvo toga kraja. Međutim. škriljca i stenja bila izložena vodi od otopljeno g leda. Na drugome mestu brežuljci il i dugački slojevi peska raspoznaju se 26 po zagasitom zelenilu borova. A još opštije uzev. jezero Ilmelj. Reč bor. po lazeći od jugozapada. onim »samcima« koje lađari tako dobro znaju. leži na škriljcu koji se troši. prebirala i prenosila te delove na razne daljine prema nj ihovoj veličini. utoliko je otkrivena naslaga blata. takav je pesak u Poljesju. Još starija pa usled toga i najoštećenij a jeste jedna široka glečerska kosa. manje vlažan nego škriljac. naseljavanje koje su vršili Krivići. Taj pesak. dok na drugome mestu železnička pruga. Tim stupnjevima povlačenja odgovaraju nizovi glečersk ih povijaraca. naseljeništvo.različitih izgleda uprkos zajedničkog porekla! Ima predela gde komađe stena izobiluje . dok nedaleko odatle jedva može da se nađe »dovoljno šljunka da se odagna pas«. Korito gornje Volge je posej ano stenjem što ga je glečer ostavio. duž čijeg se čela nerazdvojno pružaju put i železnička p a od Moskve do Bžešća na Bugu. Povlačenje glečera išlo je postupno. a malo dalje između Litvanije i Bele Rusije. a to će reći najbolje očuvanim. preko Smolenska i Minska. Veliki Novgorod. tražilo je os rednje uzvišice. uzvišenja. njihovim pogodnostima za saobraćaj i zemljištem zgodnim za obrađivanje. pa se uputimo ka jugu. no koji kada se slepi može da zadrži vo du na svojoj površini u obliku jezera ili bare. koja se često javlja u ruskim nazivima mesta. Još i d anas se vidi velika suprotnost u pogledu naseljenosti između glečerskih uzvišica sa mn ogim selima i skoro pustih vlažnih udolina gde blatni ritovi i baruštine često otimaju zemlju od kržljavih šuma. ubrzo ćemo zapaziti kako se drveće . i koja je bila međa između Tversk e i Moskovske kneževine. bilo usamljeni. seosko stanovništvo. u krugu tvrđave K remlj u Moskvi. U ovima dremaju jezera. gde se kleše ugaono kamenje za kuće. U čitavoj toj talasastoj zemlji koju je glečer svojim iščezavanjem otkrivao. bilo u grupama. takav je i pesak u Rjazanjskoj g uberniji. Među najskorašnjijima. koje odudara od jasnog zelenila livada. počevši od čela glečera. tri takva povijarca ograničavaju kao neke kotline u kojima se nalazi po jedno veliko i mnogo malih jezera: dvostruko Pskovsko i Pejpusko j ezero. Pesočnjaja. pruža se put. U ređim slučajevima povrh niskih kosa. na obalama ili n a izlasku svakoga od njih nailazimo na najstarija središta naseljavanja Rusije : Pskov. za koje bi se pomislilo da su veštački nasipi. Tako je razasut. kao u Severnoj Voliniji. danas u Poljskoj. ima mnogo naziva r eka i sela rasturenih po toj oblasti kuda su tekle glečerske reke. bolje odvodnjene. razdvajaju udoline ili kotline. te nema dovoljnu čvrstinu koju zahtevaju velike brzine vozova. koji se ponekad pružaju veoma daleko i koji svojom relativnom topog rafskom važnošću nisu bili bez uticaja na život i istoriju Rusije. Ukoliko se čelo glečera koji je iščezavao povlačilo ka severozapadu. Još i danas.

a prašinasta za v reme suše. čiji zidovi čuvaju u seb i svetilišta i prihvataju stanovnike u slučaju opasnosti. Ravnica je. i što se više ide ka U ralu. gde se jedna sijenitska visija na polu ostrvu Koli uzdiže oko 1. dakle. i da su žega kao i h ladnoća otprilike podjednako raspoređene i usred leta kao i usred zime. Pesak je ustupio mesto crnici (černozjom). diže do najveće visine od 1. i krajnji jugoistok gde već počinje aziska pustinja. na ju gu. koji će zbog toga morati da odgovara pred Bogom. Najudaljeniji krajevi zemlje. krećući se od . Nigde u Evropskoj Rusij i nema visija na kojima bi počivao večiti sneg. Visija Srednje Rusije pretstavlja jednostavnu i neprekidnu visoravan. Tek u današnje vreme je utvrđeno da postoj e dve velike i široke visoravni: visija u Srednjoj Rusiji i visija u oblasti Volge . gde Pripjat leno vuče vodu koju donosi Dnjepru. potom južni deo Krima gde se nailazi na donekle sredozemn o podneblje. treba otići na periferiju. Između tih dveju prostranih visoravni nalazi se jedna ugnuta ravnica po kojoj teče Oka od Rjazanja do svoga sastavka sa Volgom. glavni oblik ruske topografije. gde — na krajnjem jugu — krečnjačke visoravni Krima. pa se tako prostire od severa ka jugu skoro 1.27 proređuje. od Arhangelska do Astrahanja. pretstavlja — kao i neplodni pesak bora — posredni dar glečera u toku iščezavanja. Visina tu doseže 322 m na severu kod Kamenika. razlikuju se manje njihovim krajnjim temperaturama nego njihovim traj anjem: leto traje duže a zima je kraća na jugu nego na severu. koju je Bog stvorio na korist ljudi.710 m.400 km. Zar uostalom nije svakome poznato da je na vrhu makar i najmanje visije hladnoća oštrija a vetar silovitiji. zeml ji koja postaje lepljiva i porozna kada je natopi snežnica ili kiša. dostižu visinu od 1. a zemljište postaje ujednačenije. gde se dugačak venac Urala. na Jaman-tau i često prelazi 1. naročito u najsuprotnijim godišnjim 28 dobima. a dinja sazreva u gradinama Pe rma kao i u stepama na jugu. može se ustanoviti d a klima Rusije. Visija u oblasti Volge. od čuven ih baruština kod Pinska. dok su sve grube neravnine zemljišta delo nečastivoga.200 km . ako se izuzme krajnji sever gde drveće prestaje da raste.. na šumskim proplancima isto kao u obrađen oj stepi. tako lak za prelaz na m nogim mestima. pošto su se spustile ili uzdigle d už linije preloma. koja je nekada imala izgled stepe a danas postala žitorodna. kod Žigulija. od Valdajske Visoravni na severu do povijaraca prema D onecu na jugu. Zimi se može u saonicama preći čitava Rusija od severa do juga. — Ako se zanemare ove čisto mesne posebnosti. a do 345 m. i ta ravnica niža je za 40 m. koji je već bio istrošen tekućim vodama. nije ništa manje jednolika od njenoga visinskog oblika. te tako ta zemlja. Na golemoj prostoriji po kojoj su rasturene ove formacije. I ta zemlja je jamačno u obliku prašine nag omilana kada su — usled jakih barometarskih pritisaka što su vladali na površini sve m anjega glečera — istočni i severoistočni vetrovi. raznosili nadaleko najsit nije deliće glečerskog taloga. koja izbliza nadvišuje desnu obalu reke od Nižn jeg-Novgoroda do Caricina i pruža se ka zapadu do Tambova. i da se prorašće koje uspeva u njenom podnožju ne bi moglo na njoj zakoreniti? Klima. Porazni pohod iz 1812 godine osveštao je čuvenu oštrinu ruske zime. Da bi se na išlo na veće visine.500 m . koja se prostire u dužinu 1. a 375 na povijarcima kod Doneca. na Roman Kohu.. sve više opada srednja temperatura u januaru. razlike u reljefu mog u se uočiti tek posle marljivoga proučavanja. izuzev vododerina zvanih ovrag i balka što ih stvaraju plahovite kiše.200 m. te je tada vetar nosi nadaleko. ravnije. suvi i jaki. Nigde u Evropi uticaj geografske širine na klimu nije tako mali: Krim ima u januaru temperaturu Stokhol ma. Njegov ideal je ravnica »ravna kao javorov list«. uzdiže se do 405 m.544 m. Uzvišice su samo skloništa: kaluđeri su na njima podigli svoje manastire a varoši svoje tvrđave (kremlje). Leti seljak radi u košulji na obalama Neve isto kao i na Krimu. a u julu temperaturu Madere. u pogledu god išnjih doba. i tome zemljištu sa retkim nera vninama prilagodio se život ruskoga seljaka.

Za vreme naročito oštrih zima bilo je sluča a da se živa smrzne. nego i duž donjega toka Dona i donje Volge.—8° 4 u Smolensku do —13'*8 u Kazanu i —16° u Permu. na širini Pariza. čak i u Novo j Rusiji. ipak olakšava saobraćaj. na geografskoj širini Londona. a ponekad čak i 30° s on e strane polarnoga kruga. prema oblastima. Zahvaljujući toj velikoj toploti u leto. kao 1924 godine. iako je neprijatna čoveku zbog svoje užasne studi i snežnih mećava. Najzad sneg. gde postoji oblast slobodnih voda. blaža. u Orenbu rgu kao u Tangeru. isto se događa u A zovskom Moru. kad ne bi bilo snega. Pošto topljenje snega oduzima mnogo toplote. Toplota je — istina samo za vrlo kratko vreme — strahovita po livadama u dolinama krajnjega severa. pretstavlja za reke — kada se one oslobode leda — dragocen izvor za snabdevanje vodom. reke se prelaze preko leda. sneg pokriva zemlju za vreme od dv a do šest meseci. U Srednjoj Rusiji svake godine temperatura pada i na —30°. Na srednjem toku Volge. iako zim a duže traje u Petrogradu nego u Moskvi. to je posledica blizine Finskog Zaliva. na 57° severne širine Rostov se specialisao u gajenju povrća. a ponekad i u Odesi. finskom Zalivu i na Baltičkom Primorju. morske obale su opko ljene ledom u Belom Moru. a na južnoj obali Krima. te omogućava upotrebu saonica svuda gde se u drugim godišnjim dobima prevoz kolima ima da bori sa blatom i prašinom. U julu je srednja temperatura Petrograd a ista kao u Brislu. n akvašeno zemljište pretvara se u blatište. S . gajenje lubenica. termometar se spušta na —8°. temperature od —20° nisu retke. Godišnje se mogu nabrojati po dvadesetak oluja s pljuskovima u oblasti c rnice i preduralskoj oblasti. oni isti vetrovi koji u jesen sprečavaju oticanje Neve i izazivaju tada. loza uspeva i grožđe sazreva ne samo na osmanlucima južne obale Krima. do 36°1 u Petrogradu. »jabuka se gaji kao loza duž Rajne«. Ali zima. na jugu. bila u nemogućnosti da g aji ozima žita. dinja. u toj umereno vlažnoj zemlji. oskudne ili gladne godine su često puta one kojima je prethodila zim a kada nije bilo izobilno snega ili se on nije dugo zadržavao na njivama. tako je zima uklanjala prepreke i za vojne snage međusobno za raćenih kneževina. otkuda često duvaju zapadni vetrovi. Dodajmo da snežni pokrivač sprečava rashlađivanje zemlje. uzvodno od Nižnjeg Novgoroda. i da bi skoro cela Rusija. u Kazanju kao u Tuluzi. od —6° u Kijevu do — 10°8 u Saratovu. Nekoliko najposećenijih vašara u Rusiji održavani su u zimu. koje joj je »voćna pošta« donosila iz A strahanja i sa Dona preko Voronježa i Moskve. u Moskvi kao u Nantu. ona je tamo. tih istoriskih gradova Srednje Rusi je. i pored veće geografske širine. Mnogo raznovrsnih voćn ih pića pravi seljak leti. Ponekad se termometar penjao do 43° u Astrahanju. kao z a trgovinu i prevoz. prema oblasti. proleće u Rusiji je hladno i sumorno. i njegovo postepeno o tapanje usporava opadanje reka u leto. gde seljak koji radi teške poslove dok ga ujedaju komarci. do 37°5 u Moskvi. Strahoviti pljuskovi obaraju se na nepostojano zemljište i održavaju promenljivu i razgranatu mrežu jaruga sa ivicama ko je se rone. naziva istom rečju i patnju i kosidbu. što je posledica velikih geografskih širina. raspućica. prelazio je 25°. a kasni je na zapadu i severu. To je »peto godišnje doba« u 29 seljačkom kalendaru. do 39°1 u Samari. Takav slučaj dogodio se dvaput u Moskvi u toku XIX veka. na drugom mestu se železnička pruga ugiba pod kratkotrajnom poplavom. relativno prerano na istoku i jugu. Izuzev murmansku obalu n a Severnom Ledenom Moru. od —40°8 u Lugansku. i carica Jelisaveta Petrovna dobijala je za svoj dvor r azne proizvode iz vrtova Južne i Jugoistočne Rusije. a to će reći doba kada nema prohodnih puteva. Razume se da se svake zime zamrznu reke u celoj Rusiji. I sami gradovi osećaju nezgode i ružnoću toga doba. leto se — zbog dugog zadržavanja sunca iznad horizonta. Pregrejana atmosfera često stvara oluje s pljus kovima. sa temperaturom od — 41°2 u Kursku. Uostalom. Ali leto ne donosi samo blagodeti. poplavu u nižim delovima prestonice. Ču vene su trešnje iz okoline Vladimira i Muroma. javlja sa žegama kakve se na Zapadu javljaju s amo na znatno manjim geografskim širinama. krastavaca i suncokreta dopire do velike geografske širine u oblastima između Volge i Urala. od —45°u Permu. Ranije ili kasnije. toj maloj povlašćenoj oblasti.

i kada studen izvrši svoje prve juriše. i kroz njih se Rus uvukao među urođeničke nomade. Ruska šuma retko kad da je sačuvala obeležja nekadanje guste prašume. ima vrsta koje se sve više rasprostiru. kao što je jela. toga neophodnog pomoćnika u nj egovoj ekonomiji. č ja je površina skoro četiri puta veća od površine Francuske. šuma pušta nekoliko izdanaka u pustome p redelu. Šumarci sa sitnim drvećem i pošumljeni brežuljci nagoveštavaju veliku šumsku oblast Rusije. ta nemoćna šuma. one mu se posrednim putem otkrivaju: tako. bilo ono koje je željno svetlosti. pokrov od vresa potsetiće nas na iščezlu borovu šumu. koj a njoj jedino i godi. Između njih širi se. Granicu do koje raste drveće Rus je dosegao dosta davno. preovlađivanje bilo drveće koje voli senku. te ga moraju neprestano seliti s mesta na mesto. a leskovi šibljaci nadživljuju hrastove. o čemu svedoči naseljavanje Novgorođana na poluostrvu Koli već u XIII veku. hrast. Na tome pogodnom zemljištu raznovrsnost drveća je u suprotnost i sa jednolikošću njihove podloge. na primer. sa zadocnjenjem sa mo na Krimu. Na krajnjem severu. — Isto koliko razlike u zemljištu. koja s e sada sastoji samo od mladih drveta. ali je on tu granicu retko kad prelazio. u čijem su se društ u zakorenili. lovci pro vodili zimu tražeći životinje sa krznom. po kojima su. nego zbog suparništva koje iskorišćuje najrazličitije okolnosti. Posle jeseni koja obično kratko traje. zakržljale vrbe i breze koje ne p remašuju visinu kolena. a to će reći sloj večito zamrznut. Stal an život mogućan je samo u dolinama. U odnosu na svetlost. gde mahovina nagriza . na rekama. kao što su om orika i sibirski bor. On tamo kosi seno za svoju kravu. sa veoma visokim i starim stablima. kao i drveće u tundru. plovidba postaje sv e teža: to je doba kada brodovi zakašnjuju i nasukuju se na sprudove. ne usled lagane promene u klimi. obično će nekadanju š zameniti šuma sasvim različita od nje. kao št o su breza. pa čak i kada čovek nije svedok tih promena. tajge pune divljači. sve dok ih prve sante ne oteraju u zimovnike zaklonjene od opasnosti prolećne bujice . prljavožuti zastor lišaja il »irvasova mahovina«. obratno. podzol. prema prirodi i vlažnoći zemljišta. tamo seče drva. zima. 30 Samo u dolinama. drhtavo tresetno zemljište. jer irvas. za alat i ogrev. brzo popase lišaj na velikom prost oru. šuma je kržljava. koga je bilo u izobilju južno od jezera Ladoge i u oblasti Novgoroda u prei storisko vreme. on tamo zasejava njivu ili povrće. zemlja se odmržnjava samo do izvesne male dubine. g de retka drveta nadvišuju šiblje. Skoro nedirnute šume postoje još samo u veoma mal o naseljenim oblastima Severne i Severoistočne Rusije. gde je sred nja godišnja temperatura niža od 0°. bor. Godišnja doba utiču takođe na se ljenje -ovih čopora. koja su mu neop hodno potrebna za građenje zgrada. Prorašće i nastanjenost. karakteristična životinja tih oblasti. to je mšara. Naročito u predelima nedovoljno isušenim. koja već vlada na severu i istoku. jer vodi nejednaku borbu sa tresetn im močvarama. naposletku se gnezdi svuda. Ponekad je šuma ustupila mesto ljadi. I spod nje vlada merzlota. koji se šire na račun svojih evropskih jednovrsnika. Neka požar uništi neki šumski kraj ili neka čovek zanemari raskrčeno zemljište. Šuma je ostavila traga da zem ljište. Na drugim mestima je stalna eksploatacija proredila pošumljenu površinu. gde se nivo merzlote spušta. Razumljivo je da u tundri mogu da stanuju samo nomadi . Sastav šume menja se neprestano. Iznad tog a sloja merzlote nalazi se zemljište bez drveća koje Laponci nazivaju tundrom. kroz koji voda ne prodire i koji je odveć blizu površine da bi drveće moglo da razvije svoje korenove. i to mnogo kasnije i veoma malo. gde se produžuje letovanje. jasika. kao danas u Sibiru. i nejednako trajanje godišnjih doba daje raznolik izgled biljnom svetu Rusije. koji se leti približuju moru da bi izbegli ubode komaraca. postao je tamo prava retkost.druge strane. Tundr a je »polarna stepa« koja se od obala Severnoga Ledenog Mora pruža u nejednakoj širini s ve do ivice šuma. čiji se nivo snižava usled isparavanja. jer je pretvorila škriljac glečerskog nanosa u sivu i trošnu zemlju. od Karelije do Kame i Pečore.

Ali ta granica nije strogo određena. klanika i zlatica. Osim toga. On je rođeni drvo delja. kormonika . karakterišu stepu. veoma originalnih. a od njega on pravi sirotinjsku obuću lapti. koja se ne viđa više počev od Podolije. gde se iznad hrasta i graba ponovo javlja bukva. I zaista. Da bi se ponovo naišlo na šumu. razume se u drugim srazmerama. porozna oranica. Dva zastoja u prorašću. Drvo mu daje građu za građevine. tvrdolisnim travama pribijenim uz zemlju i bodljikavim biljkama . i stari putopisi često navode n . šume i stepe. Ima šumskih ostrvaca u stepi. sasvim kao u frigani Grčke ili Anadolije. a to će reći ste pa. i »pokretnih biljaka« koje vetar nosi kada se sasuše. iste spoljne promene kao i prerija Severne Amerike. Šuma prestaje onde gde počinje duboko zemljište. lavor. kada je otpočelo naseljavanje i kada ju je zemljoradnja preobrazila. Šuma je oblast stalnoga boravka. i sam lovac na krzna. kada s e siđe na južnu obalu. g de se vidi večno zeleno drveće. Čak i ruski drvoseča je bez takmaca kad treba složiti maksimum drva na gomilu određene vel ičine. Tek tada. Tolika uporedna razlika između stepe i šume nije mogla ostati bez uticaja na život i s udbinu stanovnika Rusije. slez. kao što postoje ostrovca stepe. krstašice. zbog njihovog posebnog življenja. crnica. Beskrajna je raznolikost trava. drvo služi takođe kao građa za sijaset predmeta koje sa nasleđenom veštinom izrađuje kustar za vreme prinudne zimske dokolice . okružena šumom poput prirodnih proplan aka. leptiraste i krinaste biljke stvaraju biljni zastirač koji prestaje tek u blizini Kaspiskog Mora. tamo se manje selio nego stepski pastir. i već usred te povlašćene prirode. Kao oblast sitnih glodara i velikih travojeda. građenje drvenih crkava. Naročito od apri la do juna zapaža se onaj bujni život i raznolikost boja koje je slavio Gogolj u jed nom odeljku svoga romana Taras Buljba. jednogodišn jih ili dugovečnih. za ogrev. između Rusa i Tatarina. čovek se za nekoliko trenutaka obrete u sasvim novom predelu.31 oronula stabla. sa svojim posebnim biljkama. uz velike troškove gradovi u Južnoj Rusiji održavaju drveće u svojim parkovima. gde se noga zaglibljuje u biljne materije u raspadanju. jedan u zimu a drugi u leto. pružali na jug dalje nego danas. a n aročito hrast i bor. s a svojim krpljama. stepa je izgubila svoju div lju lepotu da bi pretrpela. daje mu koru za štavljenje koža. koje Rusi nazivaju polje. zgrade od kamena mogle su se na prste izbrojati. treba otići do planina na Krimu. U XIII veku cveta u Novgorodu i u Pskovu religiozno rusko neimarstvo. drvoseča koji prispodobljava drvo svakovrsnoj upotrebi. Ali drvo se tamo javlja samo izuzetno: tek počinje da se ukorenjuje na stranama jaruga koje se učvršćuju prelazeći iz stanja ovraga u stanje balke. Ali skoro isključiva upotreba drveta za građevine izlaže ih opasnosti od požara. izgleda da su se u prošlosti drveta. biljaka čije veoma dugačko korenje ponire u dubinu da tamo traži vla gu. poniklo veko vno suparništvo između Severa i Juga. kao 32 nameštaj. I sa me varoši zajedno sa svojim ogradnim zidovima za odbranu bile su sagrađene od drveta . I tako je iz suprotn osti tih dveju oblasti. alatke i neverovatno raznolike igračke. služi mu za pravljenje kola i sanki. i kuda čov ek retko zalazi. da ustupi mesto pustinjskom prorašću što raste u usamljenim gr upama. Rus je takoreći ponikao iz šume. a poznije između Moskovske države i slobodnih Kozaka. To je ulaz u sredozemnu ob last. kupinovom žbunju. usnatice. po selima policija zaštićuje belu vrbu. koja svojim debelim l išćem za vreme jakih žega stvara dragocenu hladovinu oko domova. prostrane šume ustupaju mesto razređenim žbunovima. i ta je opasnost utoliko veća što se usled klime moraju ložiti peći za vreme mnogo meseci. Posle toga. stepa je imala sve do kraja XVIII veka jednu podvrsgu divljega konja.

jer i pored zaštite što ju je pružala šuma. knez Dmitrij je 1380 godine odneo nad Tatarim a pobedu koja je bila puna nade za konačno oslobođenje Rusa. nazvan Zaljeskij. osnovali Novgorođani još u davno doba m esto Rostov. Izgleda da takav dodir izaziva borbu stopu po stopu između suparničk og stanovništva. naposletku je dopušteno nekoliko izuzetaka za vreme maglovitih dana i izvesnih praznika. gde Oka. već je u šumskoj usamljenosti bilo mogućnosti za stvaranje naseljeničkog središta. Samo ako se kakvo jezero ili reka sa ribom nalazila na takvoj čisti ni. pošto pr imi u sebe reku Moskvu. dočepao Kijeva. Osim toga. Na trećem se razviše Vladimir i Suzdalj. i ostac i njihovih šljaha ili vojničkih puteva sačuvani su u tome kraju.jihov broj. knez Suzdaljski. 1761 i 1785 godine dogodili s u se veoma opasni požari. na Kulikovom polju. pčele kupe med p o cvetnom proplanku. Kada se u XII veku Andrej Bogoljubski. pripremila vojničku odmazdu Rusije. koje je ostalo mitropolitsko sedište sve do vladavine Katarine II. 1760. pored prirode zemljišta. sagrađen takođe na jednom proplanku. Samo u toku XVIII veka Nižnji Novgorod bio je opustošen vatrom 1711. vašarski kvart goreo je 1816. sudbina Rusije bila je 33 vezana za sudbinu te centralne kneževine. 1754. Lako je za misliti da je namerni požar Moskve bilo lako izazvati. Nije redak slučaj da se tamo uvukla kao jezik crnica. Ali vojska čiju glavnu snagu sačin java konjica ne može dugo držati osvojena mesta u šumovitom kraju. ruska kolonija na f inskom zemljištu. a preko 600 u 1858. tako i požari nisu dovoljni da o dagnaju stanovništvo sa prebivališta koja se njima čine zgodna. ide ka Volgi. i naposletku Moskva. Rusi su se lagano i oprezno spuštali preko zaštitne oblasti velikih šuma. teku ovde između niskih obala koje su ipak većinom suve i mogu se lako pregaziti na plićacima. pečurke. R usi su napredovali od polja do polja. jer ima čistina koje se pružaju i preko ivice šume. od kojih je onaj iz 1754 stao života 177 osoba. ipak su Tatari uspeli da opustoše Suzdalj. Tver na Volgi. Na drugom jednom polju osnovan je godine 1152 Perejaslavlj. 1857 i 1859 godine. te su Rusi još izrana počeli da se bave pčelarstvom i da mešaju med u praznična pića. Razumljivo je da su požari u njima često pustošili i da nema varoši u Srednj oj Rusiji koja nije imala da zabeleži u svojim analima strahovite katastrofe. Zat o je nekoliko istoriskih varoši u Rusiji poniklo na šumkim proplancima. što zn ači »iza šume«. Ipak. bio je isto tako grad podignu t na polju. kao i Rostov. što dovoljno opravdava zabranu da se u njemu puši. 1715. Ali kaogod ni zemljotresi ili vulkanske erupcije. u tome početku stepe. Ipak. posle Suzdalja. užljebljene u udolinama visoravni. Na jednom polju na desn oj obali Dona. čija je prestonica. dip lomatija je. U Orelu je požar uništio 1. Niska oblast koja razdvaja visiju Srednje Rusije i visiju Volge. divlje plodove. Isto se može reći i za Moskvu. Murom na Oki bio je. na obali jezera Nera u Finskoj. U suprotnom pravcu. Tako su na j ednom polju. Stoga je udolina Dona i Oke bila otvoren prolaz najezdi Tatara na putu ka severu. 1742. a ima i čitavih šuma. i gde u suprotnom pravcu Don i njegova pri toka Voronjež teku ka jugu. bila g rad Vladimir. Godine 1622 Kaluga je skoro sasvim izgorela. ta bezbednost bila je relativna. i da za neko vreme potčine Moskvu. od tvrđave do tvrđave.237 kuća 1918 godine. koji su pre Moskve bili politički ce tri Velike Rusije. koja se tu javlja sa svojim stepskim prorašćem i koja zemljoradnji pruža naj lepše izglede na uspeh. Na svakom polju su Rusi nalazili još i relativnu bezbednost od napada stepskih nomada. jeste oblast gde se sastaje gusta šuma sa otvorenom ste pom. pa čak i Tver. Osećanju opasnosti pridruživalo se i osećanje što su ga stvarali novi utisci u zemlji toliko r . M oralo se kuvati napolju. Vladimir. u čijoj se okolini još nalaze ostaci jednoga šumskog pojasa. mnogo manja visina i mnogo blaži reljef olakšavaju kretanje. Da bi se sprečile te nevolje. To spajanje je pre jedno međusobno prodiranje. obližnja šuma daje drvo. A baš ta bezbednost nedostajala je Kijevu. ali kako su u zabranjenim mesecima mogli da nastupe pon ekad i hladni dani. zabranjeno je u XVI veku da se u varošima loži vatra u kućama od maja do septembra. Reke. 1722 i 1784 g odine. Takva prebivališta bile su čistine u šumskoj oblasti. Njihov suparnik. naročito hrastovih.

a k ako topografija nije istavljala visoke prepreke.486 km. Zato je Petar Veliki na Voronježu. na divljem polju (djikoe polje). šumskim ljudima trebalo je četiri veka oklevanja. i Oka. dugačak 1. 357 km. I Crnome Moru je iščezavanje glečera darovalo velike reke: Don. nec planta reperiunda est. Još poz nije. Zbog toga su Rusi najpre načinili jednu čertu ili utvrđenu liniju. — Loca deserrta. i Dnjepar. spajao je Veliki Novgorod sa Crnim Morem. čovek je dolazio da lovi ribu . Svakom takvom pomeranju p rethodilo je doba utvrđivanja i naseljavanja. Jer je bilo dovolj no prostora za razvijanje dugačkih tokova i dovoljno vode za njihovo održavanje. Ispred te utvrđene linije stražarilo se i danju i noću. kojoj su goleme jesetre i ukusne kečige raznosile slavu nadaleko. Sve varoši imale su predgrađa. m ogao da sagradi i sakupi flotu koju je odveo da zauzme Azov. Pored donjeg toka V olge sela su sagrađena od drveta. 34 Posle stvaranja Tulske linije. Ova zasjeka obeležena je grubim potezom na prvoj karti Rusije iz 1614 go dine. Pre nego što je preterano iskorišćavanje i zagađivanje vode usled prevoženja petrol euma i industriskih otpadaka smanjilo prinos ribolova. i ta linija utvrđenja propraćena je ovom zabeleškom: Saisec (umesto zasjeka) con stans nemoribus desectis et vallis.. a Tsar Feodor Ivanovitz aggestum contra irru ptiones Tartarorum Crimensium. postepenog uvlačenja i rata. Sela koja se zovu Storoževoe potsećaju na storože ili osmatračke stražarnice. bez velikih teškoća da se pređe iz jednoga u drugi.882 km. i to osećanje našlo je donekle odjeka na karti Ukrajine od J. kao što su Kama. u godišnjim dobima kada nisu ni zaleđene ni suviše opale. za ko je je pretpostavljao da je puno opasnosti. Da bi osvojili stepu.808 km. Ne samo da su ti nazivi nadživeli opadanje utvrđenja ili njihov nestanak. što su prenosači baraka lako vrši li. i nije samo sentimentalan onaj naziv »matuška« što su ga obalski stanovnici dali reci Volgi. — Dzike polie. koja je išla od Tula do Šacka preko Epifanja i Rjažska. vojnička granica pomerena je unapred do linije koja je išla od Putivlja do Simbirska na Volgi. ona je zahvatila Ahtirku i gornju dolinu Doneca. sa približno istim umerenim nagibom. ta reka je bila doista re ka hraniteljka. stvorili su se veoma razgranati slivovi.. dugačak 2.128 km. veza s e održava nekolikim rekama koje su među najdužima u Evropi. dugačka 1. Homana iz Nirnberga. samo ako posle požara nije izmenjen njihov plan. a međutim se na velikoj daljini od njih ne nalazi nijedno drvo. Kada je veliki glečer iščezao i Kaspisko More se svelo na svoj današnji obim. Tako popis iz 1710 godine navodi broj »dragona i vojnika«. To je bila posledica nepoverenja koj e je šumski Rus osećao na otkrivenom zemljištu. B. onaj koji vodi »od Varega do Grka«. na velikoj daljini od mora. Sjevsk. riba je prets . kojih je puno u pravoslavnom kalendaru. broj »strjeleca i kozaka« i broj »tobdžija« u varošima kao što su Kursk. ne spuštajući se na tome ogromnom rastojanju više od 256 metara. koji su se brojali odvojeno prilikom popisa stanov ništva. Reke i jezera. — Campi deserti ubi nulla hominum habitatio. preko Kurska. Volga je mogla da se izduži čitavih 3. oduvek pružale saobraćaju najdragocenije usluge. zvana predgrađa strjeleca (strelaca). Orel.azličitoj od Srednje Rusije. te granične varoši po znaju se po planu koji je isto toliko pravilan kao i plan francuskih bastida. Brjansk. Jedan od najstarijih puteva u Rusiji. Bj lev. bilo na otvorenoj vodi. pritoci Dona. — Između oblasti koje se razlikuju površinskim tlom i prorašćem. Voronježa i Tambova.. nego se isto to dogodilo i sa garnizonima. Još i danas. Ova mreža dugačkih reka nije samo od koristi trgovini i ljudskom saobraćaju. bilo kroz led. Stepa je za njega doista bila »strahotn a krajina«. sa pritokama srazmernim njenoj veličini. U svakom godišnjem dobu. Za mnogobrojne dane posta. sa putevima koji se zrakasto pružaju u raznim pravcima. To je takozvana Tulska zasjeka. Ima sela koja su zadržala naziv Karaul (stražara). pa su je potom ojačali drvenim palisadom. bez drugih prekida osim prenošenja barki sa jedne reke na drugu. Razumljiv o je da su ove reke. dugačka 1. sire campi deserti inhabitati. na kojoj se mogu pročitati i ovakve napomene: Deserta sine aqua. ov de je plan kružni.

Jedino bujne i neprekidne kiše. Samari i Orenburgu. jednoga znamenitoga dan a ruske istorije. i zbog toga se reke u Rusiji. činilo se da je prino s od ribolova mnogo pouzdaniji nego obrađivanje zemlje. počinje topljenje. od jedne obale do druge. pod umereno vlažnom klimom. kada je rašćenje reka bilo umereno. a to će reći oni koji stanuju iza poroga ili brzaka da Dnjepru — u prošlosti. Može se zapaziti privlačnost koju su pr ema rekama osećale čitave 35 grupe stanovništva. u 1880 godini. kod Kalača. i zapaženo je da na rekama koje teku u 36 pravcu podnevaka obično je zapadna obala viša od one druge. Otuda obalski stanovnici razlikuju »livadsku obalu« i »bregovitu obalu«. Pa i Don. pada u oči položaj Nižnjeg Novgoroda . ali se javlja skoro jedino u obliku snega. i kao i one. Vol ga se popela na 13 m. koji prol azi kroz oblasti gde se sneg manje zadržava. Ovom stanovništvu. oslobađa se za petnaestak dana ogromna količina vode ko ju sadrži snežni pokrivač nagomilan za vreme cele zime. uralski i astrahanjski kozaci. a druga je uzdignuta u obliku jara ili brežuljka. Zimski vodeni talog. koja se pojava ponekad javlja u uzbudljivim razmerama. Moskvi. Zbog toga u tim niskim ravnicama koje poplava pokriva svakog a proleća postoje kuće za stanovanje samo na najuzvišenijim mestima. 160 dana u Kos tromi i Ufi. Rusko širenje u Sibiru. Kod Sizranja. druga osta je relativno suva. donski. 180 u Arhangelsku. Na svo me ušću u Volgu Vetluga dostiže 12 km. iza poslednje granice poplava. na levoj obali. Tako su se k ozačke vojnički organizovane zajednice. dok je jedna obala nadaleko poplavljena. koji doduše nije preob ilan. odakle prestaju da joj dolaze pritoke. Tako je godine 1672 jedan ukaz Alekseja Mihajloviča primo ravao ribare iz Ribinska da šalju dvoru 1. čim malo otopli u proleće. Druga razlika. skoro u isto vreme svake godine. Kostroma u svome donjem toku meri 30 k m. a kako se ono prilično brzo vrši. Međutim. prema predanju. orenburški. a bliže našem dobru. te tako ona dostiže visine nepoznate našim re kama u Zapadnoj Evropi. jer je ona prva niska. ko je je rat mogao svakoga trenutka da udalji od domaćega ognjišta. a ima zaselaka koja održavaju vezu među sobom samo pomoću čamaca. širine. 140 dana u Novgorodu. čovek se privikao toj prirodnoj okolnosti. Volgine pritoke sa Mologom i Šeksnom liče tada na ogromna jezera. uzvišenoj obali Volge. ka S rednjoj Aziji i Kavkazu. toliko je ribolov bio korisno zanimanje. dok se Kazanj nalazi dale ko od reke. nagomilava se u sloj koji po ne koliko meseca leži na zemlji: 80 dana u Kijevu i Poltavi. poplava se šir i lagano zbog malog nagiba rečnoga toka. Pošto je poplava redovna godišnja pojava. koje je Ivan Grozni pripremio zauzimanjem Kazanja i Ast rahanja na Volgi. Tambovu. dok sa dolaskom leta ne počne voda da opada. zvane vojsko.tavljala dragoceno jelo. ova pojava može se često zapaziti. sveti Vladimir krstio svoje podanike u r . ispod kojih je. Prilikom tih strahovitih poplava reke se šire na ogromne daljine. Najglavnija od svih razlika koje postoje između ruskih reka i reka u Zapadnoj Evro pi jeste dužina zaleđenosti. Kijev se isto tako na lazi na uzvišicama desne obale Dnjepra. jeste znatn a visina i periodičnost poplava. imalo je svoje najbolje zatočnike u tim vojničkim naseobinama što su se bile podigle duž stepskih reka. Usled top ljenja leda. pa i one su uzdig nute na kolju. koja takođe zavisi od klime. a skoro na 10 m. kakve su nepoznate u našim podnebljima. Isto su tako ribari iz Jaroslavlja snabdevali dvor Katarine II. Simbirska i Saratova na desnoj. Pravo na ribolov smatralo se za najdragoceniju povlasticu koju je vladar mogao podariti. godine 1879. mogle bi sasuti tolike vodene mase u dolin e.200 velikih jesetri. 120 dana u Voronježu i Sar atovu. i to utoliko lakše što veoma često. obrazovale duž reka: zaporoški koz aci. penje se skoro na 7 m. Ma kako se objašnjavala ta visinska razlika. izlivaju i plave popu t velikih tropskih reka. Kod Muroma reka Oka penje se obično na 8 m.

i krajnji jugoistok. Suprotnost između Severne i Južne Rusije. tarući višu obalu za nekoliko metara u visinu. na većim otstojanjima. potoci teku samo početkom proleća. sa provalijama. zahvata 18. podzemn im pećinama i ponovnim pojavljivanjem retkih ali obilnih izvora. ove skromne dolinice skoro bez padina jesu jedini useci koje je u međuprostoru velikih reka voda izdubila u prostranoj i bezreljefnoj ravnici Južne Rusije.eci. nastavlja se saobraćaj. i na tome me stu podiže se zaselak. ipak ih ima izobilno u Kareliji i u čitavoj severnozapadnoj Rusiji. utoliko se smanj uje broj. Iako smetaju saobraćaj u. Iako ih je manje nego u Fi nskoj. pustinja oko Kaspiskog Mora. podižu ljudi ustave koje stvaraju bare. te dodaju još jed nu crtu sličnosti između te male oblasti i sredozemnih zemalja. jezera i reka ima tamo u izobilju. Pored ovraga ili jaruga koje brazdaju stepsko tle i skoro s u uvek bezvodne. odakle silazi tromo ka n ekom nižem udubljenju. 9. sa reljefom glečerskih nano sa i topografijom predela načičkanih neravnina.150 km2. Otuda ona vrsta oskudnih potoka koje u oblasti Poltave na zivaju sljeporod (sleporođen) ili mertvorod (mrtva voda). pa i vašar u Nižnjem Novgorodu održava se na jednom takvom privremenom me stu gde vri od života za vreme od nekoliko nedelja i odakle iduća poplava odnosi otp atke i uklanja nečistoću.836. Ako se izuzme krajnja severna oblas t. Kaogod i klima. jezero Pejpus. Onde gde je glečer naposletku iščezao i gde je isparavanje najmanje. jezera i baruštine su tamo retke i ograničavaju se najčešće na plavne delov . izaziva ponekad odronja vanja. u Kijevu se takva odronjavanja događaju skoro svake godine. negostoljubiva tundra. Ali čim se prispe n a južnu padinu. a biljni život traje više od šest meseci.583. gde je zemlja manje porozna i gde vrućine duže traju. a Vol ga ne prima ni jedne od Jeruslana na levoj obali i Sarapta na desnoj. onda se vidi da se Rusija može podeliti na dve velike oblasti: Severnu i Južnu Rusiju. te baruštine ipak su od koristi kada se završi otapanje snega. najprostranija u Evropi. i ona tamo pokrivaju jednu četvrtinu njene površine . postoje mnogobrojna jezera. Nov hidrografski tip pojavljuje se odjednom kada se priđe stepenovitim visijama Krima. Ukoliko se više ide ka nekadanjoj krajnjoj granici glečera na jugu. saobraćaj se vrši uglavno m suvozemnim putevima. tako se i geološka prošlost Rusije ogleda u raspodeli njenih tek ućih i stajaćih voda. veće je od j ezera Mađora. J užna Rusija je zaravnjena oblast. a potom se svode na nekoliko tankih mlazeva vode. To je otkup za zadovoljstvo što ga varošanin oseća kada posmatra sa visokih šetališta veličanst venu i mirnu površinu reke što se širi pred njegovim očima. sa udubljenim reljefom koji se odlikuje mnogobro jnim jarugama. 3. ne bi bilo korisno. jer održavaju vodost aj reka i usporavaju trenutak niskog vodostaja kada nastupe letnje žege. i varoš u neku ruku silazi na nju. Dnjepar u svome donjem toku prima vrlo malo pritoka. biljni život tamo ne traje ni pola godine. Reka. što je ravno površini triju običnih francuskih departmana. te isušivan je tih takoreći sunđera. te reke odjednom postaju sve ređe. čij a su obeležja većinom međusobno suprotna. jezero Seliger. Severni deo je odveć vlažan. U južnom delu je vlažnos t nedovoljna. — Iz ovog pregleda geografskih posebnosti Ev ropske Rusije proističe jedna osnovna razlika. one su ipak izložene drugim nev oljama.500. Još dalje ka jugu trošna i retko pošumljena zemlja stepe upija vodu. U nerav noj oblasti Volginih izvora. Iako među ovim jezerima ima i takvih čija je voda bistra i providna na peskovitom dnu. Iako sa visokih obala varoši mogu da prkose poplavi. iz koga ističe Neva. ipak su mnoga od njih dobila izgle d ritova u kojima se vidi tek po koja slobodna površina vode. Privremeno stanovništvo pokriva obalu svojim dućanima sve do prestanka perio da plovidbe. prostranstvo i najčešće dubina jezera. Takvih odronjavanja bilo je u više mahova blizu Saratova i na nekoliko mest a na donjoj Volgi. 37 Ponegde. Tek kada reka prestane da raste. gde ih u Vitebskoj guberniji ima 2. saobraćaj se vrši većinom vodenim putevima. jezero Onjega. uopšte uzev. Tek ako se ponegde vidi kako se voda skuplja u plitkim udolinama. To je hidrografija krečnjačkih oblasti. najveće u Srednjoj Rusiji. Jezero Ladoga. Severni deo je oblast naslaga.

Arne. 1925. Moglo bi se navesti još mnogo primera ovakvih suprotnosti. na jutu su šume mnogo ređe i sastoje se od hrastova u višim delovima. prvenstveno iz Helzingforsa i Stokholma. od profesora S. Moskva. I. ipak se mora u toku istorije ruskoga naroda utvrditi da je priroda u Rusiji. Pošto su se najpre interesovali za istoriske ostatke Grka na severnoj obali Crnoga Mora. te oblasti bile su od 1854 do 1858 godine predmet značajnih radova A. Uvarova. Renak u Starinama Južne Rusije. Gorodcov. Stokholm. V. i koje su posle ujedinje nja pod carevima dovele do stvaranja Ukrajinske države sa izvesnim. S.e dolina. čije je prve tri sveske preveo na francuski S. Južna Rusija imala je demokratske ustanove Kijeva. Kondakov i J. 1910. V. 1. 1889—1899. samoupravnim povlasticama Ma koliko čovek bio malo sklon da pridaje preveliku važnost uticaju geografske sredi ne na sudbinu naroda. PRESLOVENSKO DOBA Paleolitsko doba. Poslednjih godina su strani na učnici. više nego u drugim zemljama. Pariz. a čas pružila izuzetne mogućnosti aktivnosti naroda i njegovih vođa. Kijev. — Ne zna se da li je čovek živeo u istočnoj Evropi u prvoj polovini kv aternera. 1913. Drevnosći Pridnjeprovja (Starine u slivu Dnjepra). u Zbirci memoara francuskog arheološkog društva. Drevnjije obitatelji srednago Pridnjeprovja (Drevni stanovnici srednjeg sliva Dnjepra). Žebeljeva. I. Pervobitnaja a rheologija (Prvobitna arheologija). 1921. bar pr ividnim. i Vvedenije v arheologiju (Uvod u arheologiju). 1892. Petrograd. Ruskaja drevnosći v pamjatnjikah iskustva (Ruske st arine u umetničkim predmetima). 1904. A. Moskovskog ist oriskog muzeja. uzeli u tome velikog i značajnog ud ela. Uvarov. sv. V. koje su donekle uticale na razvitak Belorusa i Velikorusa s jedne strane. Kijev. N. sa slamnim krovom. Na severu bor ras te radije na vrhovima vododelnica. Moskva. i Malorusa s druge strane. Da spomenemo još Pregled razvitka arheoloških nauka u Rusiji. Arheologija Rossii (Arheologija Rusije). Moskovskog arhe ološkog društva. Severni deo je šumska oblast. sv. a naročito Arheološkog društva u Odesi. Kijev. Što se tiče specijalnijih radova. a hrast u dolinama. i Arheologija. južni deo je oblast stepa. u vreme kada je veliki severni glečer pokrivao ogromnu ravnicu koja se p . Na severu su muškarci mnogobrojniji. K R A T A K P R E G L E D P R E I S T O R I S K E A R H E O L O G I J E R U S K E Z E M L J E Tek je sto godina otkako se ruski naučnici bave arheologijom svoje otadžbine. jer su oni suvi. Ebert. M. a od borova na nanesenom pesku. Najglavnija dela posvećena celini ili velikom delu ruske preistoriske arheologije jesu: A. 38 I I . njih ćemo kasnije spomenuti. Moskva. Bon. Iako su se u drugoj polovini XIX veka arheološka istraživanja umnožila. sve do jezera Ladoge i gornjega sliva Volge. oni uskoro obratiše pažnju na unutrašnjost svoje ze mlje. ona su međutim počela jako da napreduju tek u početk u XX veka zahvaljujući radu Petrogradske carske arheološke komisije. 1892. Arhe ologična minuvšina Kiivščini (Arheološka prošlost Kijevske oblasti). od grofice P. napr otiv. 1926. Kuće na severu grade se od borovih stabala sa krov om od dasaka. Danilević. čas stavila neprelazne brane. B. T. I—VI. I. i okolnih naroda Skita i Sarmata. Petrograd. a na jugu žene. Sdrussland in Altertum. A. Pariz. 1881 . Severna Rusija živel a je pod samodržnom organizacijom Moskve. I—VI. Moskva. 1889—1907. Ö teuropas och Nordbalkans förhistoria. I. 1923. Xavojka. 1908. koje je prvo počelo da saziva ruske arheološke kongrese.. Hanenko. Uvarov. kuće na jugu su od hrastovine. Tolstoj. 19 25. P. Bitovaja arheologija (Materija lna arheologija). sv.

Svuda gde su neko vreme živele ostavile su tragove svoga prolaska. pokušaji primitivne umetnosti. On je po svoj prilici došao sa Zapada i pripadao je is toj onoj mlađoj i krupnijoj rasi koja je na Zapadu zamenila prvobitnu i nižu r asu homo primigenius Europae. Neolitsko doba. jer ona t ada još nije postojala. U Južnoj Rusiji. Dvostruki karakter Rusije u istoriskome dobu. kod Čuhloma na Veksji. idući za mamutima i irvasima. Kijevska. na primer u slivovima Volhova i gornjeg i srednjeg toka Volge. naročito tamo gde je zemljište bilo plodno i pogodno za stanovanje. vide se rastureni od Karelije i Finske do srednje Volge i ka Jugu do granice crnice. i njemu pripada poslednji stupanj one kulture koju na lazimo na kraju neolitskoga doba. Ono što nas najviše iznenađuje kod nameštaja nađenog u to me seocetu blizu stanice Utkinskaja na železničkoj pruzi između Jaroslavlja i Vologde jeste uticaj Zapada. razume se. mezolitski. koji se javljaju u obliku prostranih slojeva ostataka. a koja se odlikuju okruglom grnčarijom sa ukrasima u o bliku češljevih zuba. u Voliniji i oblasti Kijeva. ona razlika u kultu ri između stepske oblasti i oblasti šuma u Srednjoj i Severnoj Rusiji postoji već u ne olitskom dobu. i živeli teškim i napornim životom. nosoroge. koje je započelo pre više od dve hiljade godina pre Hrista. Južna Rusija se očigledno razlikuje u tome pogledu od Sred nje i Severne. sa svojim bakarnim predmetima i jakim 40 uticajem nordiske i kavkaske kulture. rasprostranjena u Estoniji i slivu Volge. a kasnije i uralske. Ne treba verovati ni u jednu najezdu . tako isto je različita. o tselile nekuda na severoistok i u Sibir. primerci kamenog ili koštanog oruđa . Isti ovi tipovi. Danske. pa i stara kultura sa koštanim oruđima. unapređujući svoj umni razvitak tako da se uzdignu na viši step en. Srednja i Severna Rusija su. ili pak grobnica sa neolitskim predmetima. do neolitskog stepena? Mi to ne znamo. Na 39 ravnicama oslobođenim od leda male porodice živele su nomadskim životom. Poltavska i Harkovska guberni ja) i retke grobnice sa skeletima pokazuju drukčiji tip kamenog oruđa (naročito m ikrolite) i drukčiju grnčariju nego istodobna obitavališta pronađena kod Bologoa blizu V elikog Novgoroda. Očevidno je da je svuda ovde živeo isti narod. kod Goncija blizu Poltave i kod Mizina na reci Desni. lavove i irvase . iz magdalenskog doba. Taj stupanj je poznat pod imenom fatjanovska kultura. te načinile mesta nekoj novoj najezdi? Il i su ostale rasturene po ravnicama i šumama Rusije. razume se sa mesnim razlikama. To je dokaz da je već na tri hiljade godina pre Hrist a postojala veza između Volge i Baltičkog mora. Sve što se zna to je da tadanje stanovništvo Rusije nije bilo zaostalo iza ostalih s tanovnika Evrope i da se ono neverovatno uvećalo. pored kojih se nalaze kosti divljih životinja iz toga vremena. manje bogate u tome pogledu .ruža do linije Lavov-Kijev-Tula-Saratov. Polt ave i Harkova. ali znamo pouzdano da se pojavio čim su se glečerske mase počele da povlače. čitavog ili slomljenog. kod Balahna blizu Nižnjeg Novg oroda. ali ne i grnčarija. ostatke ognjišta. medvede. u Kirilovskoj ulici u predgrađu Podol. — Da li su se možda kvaternerske rase. U ovom poslednjem obitaval ištu pronađeni su vajani i ukrašeni predmeti čije šare odaju veoma razvijen umetnički smisao kod tih prostih ljudi koji su lovili mamute. najskorašnjija. a potom još više. pa ipak se i tamo nailazi na često veoma značajne ostatke obitavališta. potom u K ijevu. nailazi se na mnoštvo tragova obitavališta. kod Volosova blizu Muroma na Oki. Neolitska obitavališta u Južnoj Rusiji (Volinija. Rusija ima čitav niz ovakvih obitavališta. To više nije jedan jedini narod i svuda ista prosvećenost. tražeći neprestano nova staništa. ili temelja koliba. nova obitavališta. Najstarija pripadaju aurignaciskom i solu trenskom dobu i pronađena su kod Kostenki na Donu i kod Karačarova na Oki.

svojim idolima od gline i svojim zagonetnim kosturnicama (Pl oščadka) 41 sa grobovima za spaljivanje. i Tripoljska c ivilizacija ostaće još dugo vremena. iako se ono održalo sve do dolaska Skita. veoma rasprostranjena. ili čak služiti se pojmovima Germani. naročito predmetima . sa istoka (ili juga) došao je prvi talas nomada nepoznata porekla. Grobni nameštaj je veoma karakterističan. Ostaje. dolazi među domoroce jedan narod koji je ostavio svuda na svome prolazu grobove sa kosturima u čučećem stavu u kamenim sanducima. zapažaju se već jas no različiti narodi. takve su da se ne mogu uvrstiti u jednu etničku celinu. sa obala Odre. U sva kom slučaju. oruđa od bronze zamenjuju k amena i bakarna oruđa. Grobovi za spaljivanje. nadmašujući sve susedne civilizacije svojim umetničkim smislom. Sasvim je prerano prenositi u ta vremena razne faze razvitka indoevropskog narod a. sve do Grčke (E. dakle. Samokvasov hteo da izjednači sa Cimerijcima. Štern). na jug Evrope. Najveći broj tumula pri padaju sledećem bronzanom dobu i obogaćenoj civilizaciji. Velika srodnost njene grnčarije sa predmetima iz star og doba pronađenim na Balkanu i na Maloaziskom Ostrvlju izazvala je stvaranje nek olikih teorija: najpre onu o širenju egejskih uticaja ka severu a kasnij e teoriju o obratnom uticaju ili čak o spuštanju tripoljskog stanovništva i njegove ci vilizacije ka jugu. postavljaju takođe jedan etnički problem. naprotiv. Za neolitsko doba u pravom smi slu ova činjenica nije očevidna. Njegovi etnički odnosi sa njegovim domorodskim susedima iz neolitskog doba i narodom sa sandučastim grobovima nisu poznati. Ali št o se tiče kraja toga doba. posle s vršetka kamenoga doba ona naglo iščezava. divno izrađene. Razlike u kulturi na koje se tamo nailazi čak i u jednoj užoj oblasti. čak i o stanovništvu koje je ost avilo kurgane (tumule).sa Zapada. u Tripolju na Dnjepru. i naročito nas iznenađuje bičaj da se kosti skeleta pokriju jednim slojem crvene boje. još mnogo zagonetaka. Oni se razlikuju od drugih tumulima (kurgan) koji pokrivaju kosture u čučećem stavu. Treći jedan narod sasvim originalne civilizacije obrazovao se takođe na jugu: to je bio zemljoradnički narod koji je stanovao u oblasti između Galicije i kijevskog Dnje pra. koj i je Dm. ali. tako nazvana prema jednom od njenih prvih nalazišta koje je otkriveno blizu Kijeva. ustupa mesto mlađim kulturama koje se odlikuju obilnošću metala. Ali ne treba zaboraviti ne manje čudnu po dudarnost te civilizacije sa drevnom Mesopotamijom (Akropolj u Suzi) i drevnim T urkestanom (Anau blizu Ašabada). ne vidimo jedan jedini narod. jer ima premalo proverenog materijala. postoje nejasnosti. stara fatjanovska kultura. To je Tripoljska civiliza cija. koja se po njega rđavo završila. Litvanci i Sloveni. — Početkom druge hiljade godina pre Hrista. od kraja treće hiljade godina pr e Hrista. Ali izgleda da je on sa n omadskim stanovništvom stepe vodio neprekidno borbu. sa grnčarijom nordiskoga tipa i onom koja u arheologiji centralne Evrope nosi obično naziv vrvčas te grnčarije. ukoliko se tiče njenog porekla i njene suštine. počev od neolitskoga doba. Posle toga. Bronzano doba. privlačan ali i težak problem ruske arheologije. bilo da se povukla u druge zemlje. istoriskim prethodnicima Ski ta. veoma je teško pokušavati da se razreše ta etnička pitanja za tako davne periode vremena. i koje je čuveno bogatstvom svoje šarane i bojene grnča rije. Fatjanovska prosvećenost imala je svoje središte u trouglu Vologda-Vladimir-Novgorod na Volgi. koji se mešaju među ove. ali se ona rasprostirala odatle sve do Velikog Novgoroda i do varoši Brjanska i Sergača. U Južnoj Rusiji. Sa Zapada. Njegova civilizacija blistala je nekoliko vekova. Na severu. uopšte uzev. Jedino je verova tno finsko poreklo stanovništva Srednje i Severne Rusije. u trenutku kada prvi bakarni predmeti prodiru u staru n eolitsku zbirku pripremajući na taj način prosvećenost metalnoga doba. Grobovi tih naroda rasejani su po čitavoj stepskoj oblasti između Galicije i don je Volge i Kavkaza. nje nog rasprostiranja i iščezavanja. na primer u Kijevskoj guberniji. Tamo nije bilo velikih promena. Mi ništa ne znamo o svima prastarim narodima Južne Rusije. ni u najezdu sa Juga. bilo da je izumrla usled napada osvajačkih nom ada.

E. ni Tripoljska civilizacija. nastanili se između Dona i Dn jestra. Talgren stavlja. u svakom slučaju. Grobovi iz t oga doba danas su vrlo dobro poznati zahvaljujući istraživanjima V. U Južnoj Rusiji. kao i u graničnoj oblasti. — Za vreme prvih hiljadu godina pre Hrista jedna nova najezda nomada preplavila je čitavu stepsku oblast. Jedan deo Skita bio je uništen. čas sa Istoka i Urala. Rokso lane. Njeni jedini stano vnici su ostaci domorodaca koji se održavaju kroz sva doba i kroz sve promene nase ljavanja. Talgrena. koja su isto tako govorila jedno iransko narečje i dolazila takođe iz Srednje Azije. sa kojom ti grobovi očevidno imaju dodirnih tačaka. može se reći sa A. Ali ova najezda nije bila jedina velika etnička promena u Južnoj Rusiji. i plod je raznih utic aja. kada su u Južnoj Rusiji vladale nove kulture višega stupnja. bliz u Kišenjeva u Besarabiji. koji je toj poslednjoj fa zi dao ime Ananjinske kulture. Da li je tamo bilo još i drugih etničkih ostataka? To se tačno ne može znati. pa čak i u njihovim grobnicama. a verovatn o ni stanovništvo koje ju je stvorilo ne postoje više. Trifiljeva i Dm. dok ih A. Osim toga. ili kod T urovskoga (Galič). iako o na obuhvataju čitav niz plemena među kojima istorija zna za Jazige. kao što dokazuju iskopine nađene kod Sejma blizu Nižnjeg Novgoroda. Ananjin je jedan deo te teritorij e i njenih kultura. Alane i druge. V. Taj procvat stavlja se između VII i II veka pre Hrista. neznani narod trakiskog ili kavkaskog pore kla (narod koji je ostavio ranije pomenute kurgane). pojaviše se Grci na severnoj obali Crnoga Mora. što dokazuju iskopine nađene u oblasti njihovih kurgana. prožete uticajem klas ične grčke umetnosti. Me lnika. Ali hronologija ostaje i dalje neizvesna. zajedno sa sličnim grobovima. E. Prvi je bio najezda iranskih Skita. a fazu dragocenih predmeta nađenih kod Galiča u X—VIII. koji su pošli iz Srednje Azije. sve do dolaska Gota u III veku posle Hrista. V. Bronzana kultur a u Južnoj Rusiji stvorena je industrijom koja je unošena čas iz Mađarske. U početku III veka pre Hrista drugi talas najezde doveo je uzastopno plemena srod na Skitima. Konstrukcija grobova menja se prema fazama raz vitka. Osim njih. a potom se prelazi na kavkas ki tip katakombe. U razvitku bronzanog doba u Rusiji učestvovale su obe etničke grupe. Jamačno je bilo velikih kulturnih — ako ne i etničkih — promena u dobu kome odgovaraju ti grobovi. te stepe padoše pod vlast Sarma ta za nekoliko vekova. a naročito zahvaljujući 42 odličnom iscrpnom delu A. u čitavoj stepskoj oblasti stanovali su i njom gospoda rili stari zavojevači sahranjeni pod kurganima sa obojenim skeletima. naročito veza sa Sibirom i Srednjom Azijom. kao što se vidi iz sadržine grobova i mase bronzanih predmeta nađenih na razni m mestima gde su vršena otkopavanja. To je jedna nova civilizacija bronzanog doba i ona se održala za vreme narednog perio da. domoroci i osva jači sa kurganima. Gorodcova. Danilevič greši što to pripisuje samo prvoj grupi. u Mađarskoj i Bugarskoj. Ali mnoštvo kalupa i topionica pokazuje da je postojala i lokalna industrija. Talgrenom. ote rali su iz stepa Cimerijce. Skitsko-sarmatsko doba (Gvozdeno doba). Utica j sliva reke Jeniseja i oblasti Urala na staru kulturu Fatjanova i Volosova nast avio se. te od prostoga groba postaje grob ojačan građom. grnčarija tu dostiže retku izobilnost i veliku originalnost ureza nih ukrasa. Gorodcov stavlja f azu Sejma u XIV—XIII vek. Ostaci Cimerijaca i domorodaca potpadoše pod vlast Skita. i tu osnovali novu državu sa nekoliko dinastija. Nomadi su takođe imali udela u toj industriskoj proizvo dnji. čiju veliku ekonoms . da ona pretstavlja vrhunac bronzane kulture na Vo lgi. od kojih se jedan deo nastani još dalje. Sibir je tada igrao važnu ulogu u razvitku Istočne Evrope. pri pojavi bronzanog doba. Jevarnickoga u Harkovskoj i Jekaterinoslavskoj gubern iji. Ta najezda naišla je u dva talasa. a to će reći od polovine druge hiljade godina do poče tka skitsko-sarmatske kulture.sibirskog porekla. U isto vrem e kada i Skiti. Jaksamate. Kada su u VIII ili najkasnije u VII veku došli u tu oblast. Ta plemena nazivaju se Jednim opštim imenom Sarmati. a naročito iz iskopina nađenih kod Borodina. u XIV—XI vek pre Hrista.

Sve te novine dolaze velikim putem kojim su se kretale trgovina i najezde. koju su osnovali stanovnici Herakleje. i mnogih drugih. skitskim ili sarmatskim. iz prv ih vremena. no koji su pretrpeli j ak uticaj Mesopotamije. 17. Hohlač. i unosi u radionice Krima i poluostrva Tamanja je dan nov životinjski stil sa persijskim i indijskim uticajima. gde su se mešale sa fatjanovskom kulturom koja je bil a na izmaku. 521) — „zemljoradnički Skiti”. Osim već navedenih grčkih naseobina. U čitavom razdoblju od VIII ili VII veka pre Hrista do III veka posle Hrista. Semibratov. Soloha. Prve dve naseobine bile su po poreklu jonske (osnovali ih stanovnici grada Milet a sa Maloaziske obale). od kojih su najbogatije i najveće bile Olbija sa ostrvom Berezanjom na ušću Buga. Bjelskog). gleđ) koji priprema zemljište za umetnost gotskoga doba. ali za varvare. U kurganima. nailazi se. grnčarija je delimično različita i običaj spaljivanja meša se sa običajem sahranjivanja. iako je prisust vo Slovena na zapadu i Finaca na istoku te oblasti već vrlo verovatno. To nas navo di na pretpostavku da su to drugi narodi. Lugovaja. Ali u tome dobu. i vrsta pred meta u grobovima pokazuje da je stanovništvo bilo pre zemljoradničko nego nomadsko. pored proste grnčarije i predmeta donesenih iz Azije ili i zrađenih na licu mesta. čitav niz divnih predmeta klasične izrade što su ih načinili grčki m ajstori u Olbiji. Unutrašnjost Rusije ostaje za vreme skitskoga doba u mraku.ku važnost oni odmah uvideše. u Kijevskoj. Sarmate i Grke . Motrenina. sa njihovim mo tivima i po njihovom ukusu. Čertomlik. utvrđeni logori u njihovoj blizini pokazuju da su tu bila relativno sta lna obitavališta (logori kod Nemirova. Pastjerskog. Karagodeuaš. nalaze i pred meti dovoljno različiti da bi se mogli pripisati nekom drugom narodu. a koji spaja okolinu Balkaškog jezera sa planinskim lancem Tjan-Čanom na Donu. Sarmatsko doba označava preokret u uticajima . iza koje su se nalazile ogrom ne žitnice spremne da snabdevaju čitavu Grčku i Jegejsko Ostrvlje. Ne može se međutim danas kazati koji su to narodi. Za skitskoga doba preovlađuje grčka umetnost i ona uobličuje varvarski stil. Muzej Ermitaž u Petrogradu čuva jednu takvu čuvenu zbirku koja potiče iz kurgana zvanih KulOba. Već od I veka posle Hrista. Na toj obali. Sarmatska dekorativna ume tnost širi se i drugim putevima. Kulture sa juga prodir ale su do Voronježa i Romnija. Černjigovskoj i Poltavskoj gubernij i na velika groblja gde se. koja imaju ponekad i tumule. Najpre se vidi kako se skitska i grčka civilizacija stapaju da sačine jednu celinu u kojoj grčka umetnost i tehnika potiskuju nomadska obeležja. koji se verovatno kriju iza imena koje se nalazi kod Herodota (IV. raznobojan. civilizacija i čitav sarmatski život počinju da gospodare grčkom i romanskom kulturom i da ih prožimaju varvarstvom. sa novim dekorativnim tehnikama (umetci. Ali karakter kulture u unutrašnjosti nije nam . Pantikapeja na Bosforskom Kanalu (danas moreuz Kerč između Azovskog i Crnog Mora). a kasnije naročito u Pantikapeji. ali je Hersonez duže sačuvao svoju moć. a 43 treća dorska. jamačno domoro cima koje su pokorili nomadi. arheologija nailazi samo na ta tri etnička elementa: Skite. nisu svi predmeti skitskoga ili sarmatskoga porekla. već je pošumljena. nailazi se severno od stepske oblasti. pored Sevastopolja. pored pravih skitskih i grčkih predmeta. i Hersonez na Krimu. Oblast ovakvih groblja. Olbija je u početku bila najnaprednija. naročito onima što pripadaju varvarskim poglavicama. koji se o dlikuje životinjskim ukrasima donesenim iz Srednje Azije. oni pohitaše da osnuj u čitav niz trgovačkih zastupništava i naseobina. u arheološkim iskopinama Južne Rusije.

a kada su ih odatle oterali Huni. Za arheologiju pitanje Gota u Rusiji ostaje dakle ne rešen problem. uostalom. Litvancima i susednim Slovenima. Poznato je. nego neposredno iz okoline Turkestana. koja potiču iz VI i VII veka. kao što je tvrdio A. Gotsko-rimsko doba. propade takođe godine 375 pod navalom Huna. Najveći deo Gota povuče se ka zapadu. a utvrđeni logori tipa Đakovo gorodišče blizu Moskve. te će istorija i arheologija naći u VII veku na o balama mora njihove neznatne ostatke. ako ti grobovi kod Zarubinaca pretstavljaju početak iste civilizacije. ali ona ne može tvrditi da su oni tu bil i i ranije. Jedan put prolazio je duž Dnjepra (Pastjerskoe). Talgren . — Već od II veka posle Hrista rimska kultura počela je d a prodire u unutrašnjost Rusije. što dokazuju velike količine nađenoga rimskog novca sa obe s trane Dnjepra. a takođe i trgovini sa Persijom. V. Ta gotska država. Uistini taj no vi stil nisu stvorili Goti. To je dakle je dan grčko-istočnjački stil. kojih nije bilo na jugu Rusije u I veku i čiji su srodnici Bastarni stanovali u drugoj oblasti. da je u to vreme cvetala na srednjoj Volgi i na Oki i Kami bronzana kultura Ananjina. posle 375 godine po ostaloj Evropi. velika i moćna u IV veku. a potom osvajanja Dakije koje je izvrši o car Trajan 106 godine. Od god ine 250 najglavnije grčke naseobine padoše postupno pod njihovu vlast. sa svojim koštanim izr ađevinama. Ja međuti m ne smatram da ti tragovi potiču sa obala Crnoga Mora. Ova nova umetnost prodrla je u Rusiju dosta daleko na sever. U jednoj grupi groblja. Got ga samo usvojili i rasprostranili. pripisao istoj grupi. razume se pomoću vizantiske trgovine. nego neposredno grčke 45 radionice. Hvojka. Pošto su dali nove oblike kopčama i minđušama.44 dobro poznat. sačuva ni su predmeti koji bi mogli poticati od Gota. Ranije se pretpostavljalo da su oni za vreme svoga b avljenja na Crnome Moru. To su samo novi strupnjevi nekadanje ananjinske kulture. koji je poslužio kao osnovica merovinškoj umetnosti u V—VII veku i koji se odlikuje sjajnim raznobojnim umetcima od granata ili stakl a. a tako isto i nad obalama. nema više nimalo sumnje o njihovom udelu u kasnijem razvitku umetničke rad inosti u Srednjoj Evropi. koju pretstavljaju groblja kod Černjahova i Ro maškija blizu Kijeva (grobovi za spaljivanje i sahranjivanje iz IV i V veka). Ovim putevima su gotski predmeti. kao što su oni kod Zarubinaca. To je stil koji je baron Beji nazvao „gotska umetnost”. Ali pored tih grobova ima i drugi h još starijih. daju pre utisak završetka neolitskoga doba nego poodmakle metalne kulture . U III i IV veku tako ukrašeni predmeti nisu retki u grčkim grobovima. Arheologija utvrđuje njihovo prisustvo n a tome mestu na osnovu groblja za sahranjivanje kod Gurzufa. Souk-Sua i Mang upa na Krimu. Jedan njihov deo naiđe 214 godine na rimsku vojsku u Dakiji. prodrli do sredine Rusije. koja prodre d osta daleko u unutrašnjost. a drugi istočnije. sa mnogo tragova skitske radinosti. i pred sam dolazak Germana on je bio već sasvim uobliče n zahvaljujući potstrecima što su ih doneli Sarmati. a uporedo s nj ima i gleđosani predmeti takozvanog moščinskog stila. a ne „gotski”. a drugi posede oblast srednjega Dnjepra i tu obrazova novu d ržavu čije je središte bilo na Dnjepru (Kijev?). i novim stilom životinjskih ukrasa. . slovenskim i finskim. To su kult ure zvane pjanoborska i borkiska. koje je jedan od dobrih ru skih arheologa. raširili ga po celoj Evropi. Ali razvoj rimskog uticaja bio je zaustavljen dolaskom Gota. jer s e nalaze u obitavalištima i grobovima litvanskim. iz I veka. Ako je tako. poznate po nizu finskih grobalja na Kami i Oki . Naprotiv. To je bila posledica najpre zauzimanja obale Crno ga Mora od Rimljana za vlade Nerona (63—66). gde se u grobovima iz VI i VII veka nalaze često izopačene gotske kopče. Ovi su krajem II i početkom III veka napustili u velikim masama donju Vislu i prešli najpre preko zemlje zapadnih Slovena. Odatle Goti raširiše svoju vlast nad Fincima. Ove pobede otvoriše vrata rimskoj trgovini. stvorili jedan nov stil. klinastim urezima i ubodima. pomoću mesnih radionica. onda cela ta grupa ne može prip adati Gotima.

I pored svih napora grofa A. ali nam Kijevski letopis kazuje da su neka slovenska p lemena. Danilevič). Celina slovenske kulture već je dosta pouzd ana i poučna. mora se reći da se ne zna ozbiljno kakva je bila kultu ra Istočnih Slovena čak ni u razdoblju od V do VIII veka. U IX i X veku ono je dopunjeno mačem. ako se još i kolebamo pred izvesnom gr obnicom. gornjega Dnjepra i Volhova. srpovi i ognjila svuda su isti. Izvesno je da su Sloveni obrazovali veliki narod pod vlašću Gota i da su se u VI i V II veku raširili do Doneca. udaljena od pokrštenih središta. Ali naše poznavanje obitavališta i grobova iz toga vremena je tako nepotpuno. a za epohe pre prve hiljade godina pr e Hrista svako takvo utvrđivanje istovetnosti neminovno mora biti nepouzdano. ili kod Severjana bli zu Černjigova. mamuze. :ne kolebamo se pred celinom. A ko se hoće iskreno da prizna. Šiljati šlemovi i pancir-košulje bili su takođe u čestoj upotrebi. koje su Sloveni odavno vršili. nemaju čvrstog osnova. i jedino zemljoradnička kultura ne severu skitskoga carstva i černjakovska kultura posle Hrista imaju pra vo — iako se i tu mogu izraziti sumnje i staviti primedbe — da se pripišu Slovenima. Prvobitno oružje Slovena bilo je veoma jednostavno: luk sa strelama. naročito na granici slovenske teritorije. ponekad gro bovi leže prosto na površini zemlje ili u prostim jamama. sahranjivanje je zavedeno u toku XI veka. Uvarova. i svi pokušaji da se kulture Tripolja proglase za slovenske. oko trg ovačkih ili kneževskih središta. gen erala N. V. Tek u toku I hiljade godina pre Hrista može se utvrditi da su u Rusiji boravili Sl oveni. Ne z na se gde su se nalazili Prasloveni u toku III i II hiljade godina pre Hrista. izgubilo se tek postepeno. to je samo pretpostavka. na drugom mestu ima kovčega ili sarkofaga. samo na j ugu raširilo se ono ranije. Slovenske grobnice nalaze se pod mogilama (tumulima) prilično visokim — otuda i dolazi naziv „doba kurgana” — koje pokrivaju tela bilo spaljena ili sahranjena . đemovi. dok s u nomadi imali luk i sablju. vršila spaljivanje oko 1100 godine. da bi opis starina tadanje slovenske civilizacije izgledao danas preran. Brandenburga i nekih drugih još se ne može tačno reći šta je u IX i X veku slov ensko. Tek od IX i X veka može ruska arheologija da nam pruži pozitivnu i pouzdanu sliku po stojbine Slovena. bradvom i velikim štitom. na trećem mestu postoje krovovi od drveta. u okolini Smolenska — kod plemena Krivića. Grnča rija je svuda ista: jedan stari tip (raniji od X veka) ćupova bez ukrasa. načinjenih . Oke. a šta nije. u kome je vremenu veliki d eo Srednje i Južne Rusije bio već posednut Slovenima. ili neolitske domorodačk e kulture za slovensko-ukrajniske (v. Telo obično leži na leđima. Predmeta u grobovima ima obično v eoma malo. kopl je i ponekad mali štiti. koji od X veka pređoše u upotrebu i kod Slovena. Biće dovoljno da se ovde obeleže glavne njene linije. Unutrašnja konstrukcija kurgana je veoma različita. prilikom primanja hrišćanstva.Varega i o kolnih nomada. SLOVENSKO DOBA Vrlo je verovatno da su Sloveni stanovali u svojoj evropskoj postojbini između Vis le i Dnjepra već na nekoliko vekova pre Hrista. B. kao što su bili i domaći predmet i. te ne izgleda čudno što su im arheoloz i pripisali nekoliko preistoriskih kultura među onima koje smo nabrojali na jugois toku Rusije. sa nogama ka istoku a glavom ka zapadu. na Oki — kod plemena Vjatića. ali ponekad i više ka središtu. Kasnije se naoružanje razvilo pod uticajem Rusa. da su Vjatići u VIII ve ku osnovali na Oki važan trgovački i politički centar oko varoši Rjazanja (nekadanja Arz a). najbogatiji grobovi nalaze se samo duž velikih trgovačkih puteva.2. osim u nekojim oblastima gde se javljaju ponekad i nomadski predmeti istočnjačkog obeležja. Razume se da se u vek nailazi na grobove i obitavališta za koje se ne može 46 pouzdano tvrditi kome su pripadali. Zavitnjiviča. Ali. na primer na Dnjepru — u zavičaju plemena Poljana. Uopšte uzev. Spaljivanje. njihovoga rasprostiranja i njihove kulture. koje Tacit i Ptolomej pronalaze već kao veliki narod. uzengije. Ali.

Podbolotnaja. Kultura nomada iz toga doba (Hozara. Mnoštvo nomadskih grobova otkriveno je u Kijevskoj. koje delom pripadaju slovenskim oblastima a delom su van njih. utvrđeni logori ograđeni bedemom i ponekad palisadom. okačeni o traku ili možda dijademu. U onima koji su bili nastanjeni zemljište je unutra puno ruševina i ostataka svakidanjeg života. Polovaca i drugih). Od svih onovremenih slovenskih nakita najinteresantniji su sa arheološkog i etnografekog gledišta viseći prstenovi. nisu još proučena kako treba. al i od XI veka vizantiska izrada ha potiskuje i naposletku zamenjuje sve ostale. Ovakva utvrđenja — koja se u Rusiji broj e na hiljade — veoma retko su bila predmet naučnih istraživanja. Kultura sa kraja preistoriskoga doba relativno je dobro proučena. R uske radionice. Rostovu i Suzdalju. istočnjačkog i vizan tiskog. takođe je dobro poznata. i jedan pozniji tip. Najbogatiji deo nađenih predmeta sačinjavaju svakovrsni nakiti. Ostaci slovenskih kuća iz ovoga doba i beskrajni niz raznih utvrđenja. Isto tako i njihove m eđusobne srodnosti i njihovo ustrojstvo. preovlađuje u početku. To je grnčarija koja je došla u Rusiju iz oblasti Zapadnih Slovena i sre dnjeg sliva Dunava. jer njihov glomazni nakit nije odgovarao slovenskom ukusu. U nakitu se na jbolje može da zapazi dejstvo različitih uticaja. poznat pod naziv om grnčarija gorodišta. na Ljadi. To su ćupovi povrnutih ivica i obično ukrašeni položenim ili talasas tim urezanim linijama. gde su nam grob lja na Oki. načinjeni na kolovratu i dobro pečeni. Njihove starine. Ovi logori služili su za skloništa ili za odbranu. Naprotiv. Murom. Voronješkoj i drugim gubernijama. izuzev kopči koje su u IX i X veku u Rusiji već iščezavale i ustupale mesto pređicama i pucadi. Tavridskoj. nekadanjeg Bjelgoroda što ga je sagradio veliki knez Vladimir godine 992. Harkovskoj (Verhnje S altovo). Njihov i susedi Litvanci. Poznata je složena konstr ukcija jednog velikog gorodišča otkako su vršena otkopavanja kod Bjelgorodka blizu Kij eva. Jekaterinoslavskoj. Istočnjački srebrni nakit. ukrašen tananom srmom. Oni su po o bliku čas prosti a čas složeni.rukom. Letonci i Finci imali su manji uticaj nego drugi. koji se nalazi u Rusiji od X veka. naročito onih što se zovu gorodišča. privlače takođe pažnju ruskih arheologa. Ali još nemamo iscrpno delo o njima. Pečenjega. najpre u Kijevu a potom u Velikom Novgorodu. koji su doprineli da se stvori slovenska kultura toga doba. pretstavljaju takođe interesantne dokaze. Na dnu se obično nalazi znak grnčara. oni se mogu naći svuda gde su Sloveni obitavali i o ni su najvažniji dokazi slovenske arheologije. kružići više ili manje ukrašeni koji su visili sa o be strane glave na slepoočnicama. koliko na zapadu Rusije na obalama Finskoga Zaliva toliko i u slivu Oke i Volge. suparništvo između skandin avskog. ali u mnogo manjoj meri. o čemu su dokaz nekolika 47 groblja u središtu slovenske zemlje i čitav niz iskopina iz X i XI veka (Gnjezdovo k od Smolenska). Mak simovka) otkrila čitav jedan svet bogate finsko-istočnjačke kulture. kojima bi se mogli rasvetliti odnosi između starih bratstava ili plemena. Vladimiru. blizu Tombova i Penza (Tomnjikov. a takođe i za održavanje zakonotvornih ili verskih skupština. . naročito grnčarije koja se ne razlikuje od one u grobovima. 3. ali drugi obel ežavaju razna slovenska plemena. STARINE OKOLNIH NESLAVENSKIH NARODA Na svim obalama slovensko stanovništvo Rusije imalo je za susede na ruskoj teritor iji narode više ili manje stare. skandinavskog. Ostali ukrasi menjaju se takođe prema raznim oblastima. Kubanskoj. Jedni su stalno obeležje Slovena. koji su bili s usedi Slovena na granicama stepa. vizantiskog i istočnjačkog uticaja na slovensku kulturu bilo je veoma živo. počeše i same da podražavaju vizantiskim uzorima: nov niz divnih iskopina svedoči o njihovoj delatnosti.

naročito ukoliko se tiče hronologije. Ali napredak što ga je ona načinila u poslednje vreme daj e nade da će ona i to savladati. Ruska arheologija ima dakle pred sobom goleme zadatke i težak posao. Vilije i Polo te. Odatle su se oni povukli oko VI i VII veka pred naje zdom Slovena i otišli da se nastane na zapadu. raču najući tu i oblast Smolenska. Letonci i Litvanci. Dvinine pritoke.48 Zapadni susedi Slovena. Njihove starine. do Pripjata i gornjega Dnjepra. iza gornjega Njemena. . naseljavali su nekada veliki deo ob lasti koja je kasnije postala slovenska. koji bi lako ispunili čitavo jedno stoleće. srazmerno s u malo poznate. sakrivene po neprohodnim šumama.

I doista. pošto su prešli Dnjepar. Desn oj i Soži. verovat no u VII veku posle Hrista.49 I I I . Volge i zapadne Dvine naišli su na li tvanska plemena koja tu odavno stanuju. prema najverovatnijoj pretpostavci. a treće dalje na severoistok. na mestu gde se ova r . vinogradarstvom i ribolovom. i najzad Krivići se zaustavljaju u gornjem toku Dnjepra. pošto je finska kultura približno ravna njihovoj ili čak i niža od nje. duž reke Oke. Isti je slučaj i u Severoistočnoj Rusiji. verovatno p o redu dolaska. Došljaci idu duž reka i nastanju ju se na njihovim obalama. a naročito mnogi Arabljani. kulturu i jezik Slovena i stapaju se s njima. Drevljani i Dregovići duž Pripjata. a jedan njihov ogranak. umeo je da stvori izvesnu svoju kulturu i obrazuje jednu političku organ izaciju. gde se još od najdavnijih vremena nalaze ras turena finska plemena. i kada mirolju bivo izabiraju zemljište koje je ostalo slobodno. Ta usamljena plemena koja ne spaja nikakva zajednička organ izacija. razjedinjeni. i tvrđava Sarkel na Donu. Oni se bave zemljoradnjom. pod pritiskom osvajača oni se d elimično povlače sa istoka ka zapadu i nastanjuju se u slivu zapadne Dvine i Njemena . Radimići i Vjatići. pomerajući se postepeno ka severu i istoku. nastanili su se: dva prva plemena na levim pritokama. koja žive skoro primitivnim životom. koji piše u XI veku i navodi nam imena tih plemena i mesta gde su se nastanila. U v remenu kada se Sloveni pojavljuju na Dnjepru i njegovim pritokama. Dnjeprove pritoke. u svakom slučaju istoriske starine i slovenske i fi nske legende nisu o njoj sačuvale nikakva traga. Slabi. Sloveni. — U ravnici Istočne Evrope obrazovao se ruski narod. ovaj ogranak turskoga stabla. Zašto bi uostalom i bilo kakve borb e kada se Sloveni pojavljuju pre kao naseljenici nego kao osvajači. Oni tako dolaze u dodir sa drugim narodima koji su se već nastanil i na istom zemljištu ili blizu njega. 50 Sasvim su drukčiji odnosi između Slovena i njihovih južnih suseda Hozara. Severjani. sa severnih padina Karpata. SLOVENSKA PLEMENA I STVARANJE KIJEVSKE KNEŽEVINE Dolazak Slovena u Istočnu E vropu. Duž ovih puteva osnivaju se mnoge varoši u kojima se susreću trgovc i iz raznih zemalja. ili tačnije Finskoga Zaliva. I zgleda kao da tu i nema borbe. oko srednjega toka Dnjepra i na njegovoj desnoj obal i. Tako slovenska plemena zauzim aju u ravnici Istočne Evrope jednu izduženu i srazmerno uzanu oblast koja se pruža od juga ka severu. nastanjuju se blizu jezera Ilmenja i reke Volkova. Hrvati su ostali najbliže Karpatima. Prema kazivanju staroga Kijevskog letopisca. grupisani u plemena. nesposobna su da se odupru osvajačima. ti narodi n e mogu da dadu Slovenima ozbiljan otpor. Slovenska plemena iz kojih je on ponikao spustila su se tamo. Poljaci se nastanjuju dalje ka istoku. oni što ostaju primaju malo po malo običaje. Volinjani zauzimaju oblast zapadnoga Buga. najpoznatije su Itilj na don joj Volgi. koji zauzima severni deo Kavkaza i jedan deo kaspiskih i azovsk ih stepa. prestonica Hozara. zaostali na nižem stu pnju kulture i bez ikakve političke organizacije. To zemljište je u to vreme skoro potpuno pod šumom i kroz njega teku u svim pravcima velike i manje reke koje su njegovi glavni putevi. ili pak — što izg leda da je bio mnogo češći slučaj — ostaju i stapaju se postepeno sa tuđincima koji time ništ ne dobivaju. U oblasti Pripjata i u gornjem toku Dnjepra. a koga ima izobilno? Domoroci se ili sami udaljuju od svojih novih suseda kada im se ovi ne sviđaju. od stepa koje se pružaju duž Crnoga Mora pa sve do obale Baltičkoga Mo ra. R U S K E Z E M L J E O D P O Č E T K A D O K R A J A T A T A R S K I H N A J E Z D A 1. njihova trgovin a cveta zahvaljujući trgovačkim putevima koji prelaze preko njihovog zemljišta i vode iz Evrope u Aziju. Volge i zapadne Dvine.

ali sva ona dopuštaju mnogoženstvo. Oni se ubrzo razvijaju i postaju središta trgovine. većina stanovništva je muslimanska. i Rostov kod Vjatića čin e na svoje stanovnike utisak gradova koji su „oduvek” postojali. a kod Zapadnih verv. Nas uprot tome. Prilagođavajući se prirodnim uslo vima svojega novog zemljišta. kada Sloveni počinj u da učestvuju u trgovini između Istoka i Zapada. i one se kod Južnih Slovena zovu zadruge. Porodični običaji nisu isti u svih plemena. ali ima s voga hana koji je starešina mnogih oblasnih knezova. koji su prokrčili put od Skandinavije do Vizantije i koje Sloveni nazivaju V arezima. i upravljačka klasa koja ga okružuje pripadaju judejskoj veri. ali u tim krajevima. U svakom slučaju. sastavljeno od starešina porodice. U VIII veku Hozari pokoravaju Istočne Slovene koji su im susedi. ti gradovi s e brzo pretvaraju u velike trgovačke centre nastanjene trgovačkim staležom. oni ipak nisu nomadi. te da se i on obogat i na račun stanovništva. Bugari imaju nekoliko varoši. Porodice se gr upišu u zajednice sastavljene od srodnika i nesrodnika. Pre nego što su se nastanili u svojoj novoj otadžbini. U naknadu za to. zemljoradnja j e odveć nepogodna da bi mogla služiti kao jedino sredstvo za život. uistini je upola razbojnički posao. pokoreni Sloveni upušta ju se u trgovinu sa Istokom koja je veoma aktivna na čitavoj teritoriji Hozarske d ržave. Hozari nemaju zajedničku veru i pokazuju se trpeljivi. Sloveni su pre raseljavanja živeli plemenskim životom. oni se njima bave isto koliko i zemljora dnjom. Černjigov kod Seve rjana. Gradovi koje Istočni Sloveni osnivaju uskoro pokraj zemljoradničkih naselja isprva s u samo tvrđavice. nastanjeni blizu ušća Kame u Volgu. plemena su ustupila mesto porodicama. stoga. oni su već bili zemljoradni ci. a d anak koji su tražili bio je srazmerno mali. N jihov starešina. koji donose istočnjačku robu i kupuju naročito krzna što potiču iz finskih oblasti Kame i gor njeg toka Volge. gotov da i sam postane razbojnik. ali ima isto tako i mnogobožaca i hrišćana. potčinjeno je Hozarima. ma da oni lako napuštaju iscrpeno zemljište da bi zauzeli neko novo. Njihov jaram izgleda da nije bio težak. Radimiće. — Istočni Sloveni žive poglavito od lova i zemljoradn je. Običaji i vera slovenskih plemena. U nekojim gradovima starešine tih trupa. Kako po svemu izgleda. skoro potpuno pošumljenim. toliko i da bi stupile u službu vizantiskoga cara. pretresa i re guliše sve poslove zajednice i bira upravljača. ovi gradovi igraju u isti mah i ulogu središta za okolne oblasti i obrazuju gradske opštine koje postepen o zamenjuje staru podelu na plemena.eka približuje Volgi. Smolensk i Polock kod Slovena na jezeru Ilmenju. U VIII i IX veku naoružane trupe Normana kreću se ovim putem koliko radi tr govanja sa Vizantijom. zvani „kagan” ili „hakan”. i služe kao stovarišta robe. Događa se i da se Normani delimično nasele među Slovenima. koje naročito — a ponekad i isključivo — služe 51 kao skloništa u slučaju nepredviđenog napada. za koje su oni bili napast kao što su bili i za Zapadnu Evropu. pošto im šume p ružaju obilje mogućnosti za lov i pčelarstvo. kad ne može da ih . Raselj avanje je moralo da rastroji takvo društveno uređenje. dočepal i bi se vlasti i zahtevali danak umesto ugovorene plate. koja doprinosi uvećavanju gradova. između Azije i Srednje Evrope. U sva koj zajednici jedan savet ili veće. Usput pl jačkaju Slovene. Sva ki trgovac je u isti mah i ratnik koji za vreme putovanja brani sa oružjem u ruci svoju robu od razbojnika. to su i ostali. Sa sve većim priraštaje m stanovništva i sve većim bogatstvom usled napretka trgovine. Trgovina. a stanovništvo. počev od IX veka. a ponekad i na njenu štetu. Veće upravlja čitavom opštinom utoliko lakše. Bugari sa Volge. u drugim gradovima se N ormani usput zaustavljaju i smeštaju kao gospodari. U ovu vrstu trgovaca spada i priličan broj tuđinaca. I tu dolaze arabljanski trgovci. o d kojih je najglavnija Bulgar na Volgi. koji su se zvali konung. Severjane i Poljane. Potom. te trupe uvlače Slovene malo po malo u svoje trgovačke pohode. naročito Nor mana. što ne samo građani nego i stanovnici svih okolnih sela (volost) mogu da učestvuju u njemu. Drugo jedno tursko pleme. pa se te zajednice ujedinjuju u volost. pa Vjatiće. koja se kreće velikim rekama njihove zemlje i čuvenim „putem od Varega do Grka”. isprva skromne i čisto lokalne. a slovenski trgovci navikavaju se da ponekad uzmu u najamničku službu normanske trupe da brane njihove gradove i trgovačke karavane. U XI veku Kijev i Perejaslavlj kod Poljana.

kad je postao punoletan. Veruje se u zagrobni život duša umr lih. Taj ruski knez. Njegov naslednik Igor. Stvaranje jedne političke organizacije Vareg-Rusa i prvi kijevski kneževi. Posle njegove smrti vlast je preuzeo staralac njegovoga sina Igora. Drugostepena božanstva su oličenja prirode. potči nio je Vjatiće koji su dotada plaćali danak Hozarima. Veles se smatra kao zaštitnik stada 52 i bog bogatstva. koji ponekad izlaze iz groba da bi se vratili na zemlju. Tako se oko sredine IX veka na zemljištu Istočn ih Slovena obrazuje nekoliko vareških kneževina. kao i Zapadni. i najzad kod Poljana — u Kijevu. Njegova udova Olga uspeva da pokori Drevljane i da sačuva Kijevsku kneževinu onakvu kakva je bila pred smrt O legovu. pa napao i na same Hozare. a kako su oni skoro na istom nivou kulture na kome i Sloveni. Oleg silazi ka jugu niz Dnjepar. i njegov pohod iz Kijeva na Vizantiju je dokazan. zauzima Smolensk i Kijev. Istočni Sloveni. kako su govorili Finci a sa njima i Sloveni. Posle njenog uništenj a. dobrog duha zaštitnika kuće i domaćeg ognjišta. Obožava se i bog neba Svarog. idolima kojima se prinose na žrtvu životinje i ljudi. i opustošio njihovu državu. jer se glavna slovenska božanstva ne razlikuju u suštini od vareških bog ova. kod Dregovića — u Tu rnovu. Ova osvajanja Varega ne menjaju život sloven skih gradova.istera. . ostavljajući maloletnog sina Svjatoslava. kojima se upućuju molitve i prinose žrtve . koji je nastavio ujedinjavanje slovenskih zemalja. kaže da je prvi pokretač toga ujedinjenja bio jedan vareški ili ruski knez. ne unoseći ništa novo. Zagospodarivši „putem od Varega do Grka” ili bar onim delom toga puta što prolazi kroz zemlju Istočnih Slovena. To je jedina njihova uloga. d omovoja. Za to vreme Svjato slav se trudio da proširi svoju državu ka jugu. u šumama žive šumski duhovi (lješi). manje srećan. re ka. ni mitološkog sistema. zau zeo njihove glavne gradove Itilj i Sarkel. a potom osvojio teritoriju Slovena oko Ilmen ja. u toku vremena svaka porodica ima svoje domaće božanstvo. Veles ili Hors. a potom vodio isto tako pobednički rat protivu Bugara na Volgi. koja je primorana da potpiše jedan ekonomski ugovor koristan po Ruse. ali gine prilikom jedne pob une Drevljana. Svjatoslav. najpre je zagospodario Novgorodom. ove horde navalile su na stepe Južne Rusije i počele napadati Istočne Slovene. nekadanji najamnici i dalje organizuju i štite trg ovinu. u Novgorodu. i nastanjuje se u toj varoši koju su pre nj egovog dolaska Vareg-Rusi oslobodili gospodarstva Hozara. šuma. u vodama po njihovom verovanju. ni posebnog sv ešteničkog staleža. Obožavanje predaka uzdiže na stepen božanstva rodonačelnika i smatra ga za zaštitnika čita voga njegovog potomstva. ali Sloveni nemaju ni hramova. — Razvitak trgovine potstakao je krajem IX i početkom X veka Istočne Slovene da ujedine svoje teritorije u jednu prostranu državu. njihova shvatanja. vodi takođe dva pohoda protivu Vizantije. obožavaju u isti mah prirodne sile i pojave. Oleg je ipak prava istoriska ličnost. stanuju mnogi vodeni duho vi (vodjani). Njihova glavna božanstva su: bog grmljavine i groma Peru n. nastavio je politiku osvajanja. Bjeloozeru i Izborsku. Iako je legenda donekle preuveličala njegove podvige. on na čelu jedne velike vojske preduzima pohod protivu Vizantije. i pokorava ih. nomadskog naroda divljeg i ratobornog koji je dolazi o sa Istoka i težio da zauzme stepe oko Azovskog i Crnog Mora. Jedna legenda. Ovi bogovi pretstavljeni su kipovima. bog vatre Svarožić. bog vetra Stribog. Daždbog je verovatno darovatelj sv ih zemaljskih dobara. čijim je putevima ka Crnom Moru zapretila opasnost da budu presečeni. izvora. Drevljane i Radimiće. pa čak i veru. kod Krivića — u Polucku. Ali poraz Hozara nij e imao samo srećnih posledica za pobednike. Hors oličava sunce. posebice kod Slovena na Ilmenj u. i bog sunca koga zovu Daždbog. oni lako usvajaju. njegov r ođak Oleg. običaje. Rjurik. smerno podnosi njihov jaram. Postavši gospodari. koju prepričava j edan stari letopisac. Iz Kijeva napada na Se verjane. a tako isto i duše svojih predaka. Hozarska država bila je glavna prepreka napredovanju horda Pečenjega. Pošto ga je Vizantija.

— Prvi vareški ili ruski kneževi javljaju se prvenstveno kao pretstavnici i zaštitnici trgovačkih interesa gradova. zadržao j e sve nasleđene oblasti. barke idu niz Dnjepar sve do Crnoga Mora. još i 40 do 50 osoba i koje su grupisane u flotilu. Otuda dolazi prvobitni karakter t e vlasti. a to će reći da štiti potčinjene gradove i njihove trgovačke puteve. zasnovao je u stepi južno od Kijeva čitav niz utvrđenih naselja. ili joj pak najčešće daje jednoga svog namesnika. Taj danak sakupljaj u delom posadnici. tim dankom knez izdržava gardu koja mu omogućuje da vrši svoju glavnu ulogu. On se oženi Anom. sakupio je Svjatoslav vojsku i pod jarmio dunavsku Bugarsku. Za njegove vladavine odnosi s Vizantijom menjaju se iz osnova. gde je hrišćanstvo najčešće imano dobrovoljno. zajedno sa robovima što ih je kneževa garda z arobila u toku svojih ratnih pohoda. i da bi zadržao navalu ovih poslednjih. kojima je Kijev ostao središte. Svakoga proleća šalje se on rečnim putevima. U Kijevu se borovi i danak tovare na velike barke koje nose. 2. tu se barke istovare. posle borbi u kojima su poginula dva njegova brata. voskom i medom. ostavio je svoga sina u zem lji Istočnih Slovena i vratio se na Dunav. On je osvojio sve gradove I stočnih Slovena. potukli i ubi li. ali ponekad. ali postepeno . delom knez i njegova garda. No kako je Vizantija posle pobede porekla svoje obećanje. pozvala u pomoć. nametnuto silom. Pošto se ponovo natovare. pa ih ljud i prenose na leđima do narednog plovnog dela reke. ali ju je morao ubrzo napustiti da bi oslobodio Kijev koji su Pečenjezi bili opseli. Pečenjezi su ga iznenada napali na Dnjeprovim brzacima. i uništi idole. doprineće takođe da se kod Istočnih Slovena stvori novo državno uređenje i novi običaji. Najpre su u njoj samo Vareg-Rusi. — kne inja Olga bila je već hrišćanka. U oba slučaja osvojena pokrajina mora da mu plaća danak. Hrišćanstvo koje se tada konačno utvrdilo. 54 Kneževi i njihovi ratnici utoliko su više zainteresovani da štite trgovačke puteve što i o ni sami učestvuju u trgovanju. Usled trgovanja s a Grcima. ako ovaj prizna vrhovnu vlast Kijeva. spuštaju se slične flotil e. Pošto je oslobodio Kijev. Vremenom se sastav garde menja. posadnika. Vladimir obeća pomoć i obaveza se da će preći u hrišćanstvo pod uslovom da dobije ruku grčk princeze Ane. a naročito među Vareg-Rusima. hrišćanstvo se postepeno širilo među Slovenima. potom duž morsk e obale odlaze u Carigrad. osim tovara. I niz ostale reke. gde se sada vizantiski car Jovan Cimisk ija odupro njegovom pohodu. pokrsti se i prevede u Hrišćanstvo svoju vojsku i sve stanovništvo Kijeva godine 988 ili 989. Posle toga pomogao je grčkom s veštenstvu da zavede hrišćanstvo u ostalim gradovima. Kijevski knez ostavlja pokorenoj pokrajini njenoga mesnog vladara. Ta flotila. To je opasan posao. glavne grčke naseobine na Krimu. i primora G rke da održe reč. Trgovački su interesi i doveli do ujedinjenja Istočnih Slovena u jednu državu pod vlašću K ijeva. Danak im se plaća najčešće u robi. jer stepski razbojnici Pečenjezi vrebaju tu obično karavane i napadaju ih iznenada. krznom. „majke ruskih varoši” — kako bi ga nazvao Oleg. Don i Volgu. on joj objavi rat. Zamoljen da pomogne vizantiskoj vladi da uguši ustanak vojnog starešine Varde Fokasa . Kada je posle dugoga ratovanja bio primoran da napus ti Bugarsku. dočepa se Hersoneza. silazi niz Dnjepar najpre do brzaka. i uvek kneževi i njihova garda igraju ulogu ne samo zaštitnika trgovačkih puteva. za kojom idu barke privatnih trgovaca. pa čak i one koji su dotada bili nezavisni od Kijeva. vodio je ogorče nu borbu protivu Bugara na Kami i Pečenjega. kao u Novgorodu. KIJEVSKA KNEŽEVINA I RUSKE ZEMLJE U XI I XII VEKU Prvobitni zadaci kijevskih kneževa.53 napadnuta od dunavskih Bugara. koga obično bira među svojim bliskim rođacima. Njegov sin Vladimir. iako su njen sin i unuk ostali mnogobošci. n ego i organizatora takvih ekspedicija.

Hrišćanska crkva doprinosi razvitku tih novih kneževskih funkcija. Ovi nap ori ubrzo su urodili plodom: u XI veku Rusija ima ne samo dovoljan broj sveštenika . ipak su izvršila izvestan uticaj. vizantiski uticaj ispoljava se i u umetnosti. U jednome društvu podeljenom na za jednice. — Hrišćanstvo je imalo još važnijih posledica. svi ovi crkveni pripadnici potčinjeni su crkvi i potpadaju pod n jeno pravosuđe. neslagan je supružnika. s toje blisko knezu i učestvuju u njegovim poslovima i njegovim brigama. prema kazivanju Letopisa. Njemu su potčinjeni episkopi postavljeni u ostal im gradovima. Vladimir u državnim poslovima pita za savet ne samo ratnike. kao i porodični sporovi. U isto vreme se i kneževska vlast preobražuje. a kasnije petnaest. gradove i župe (volost). pola trgovci a pola ratnici. Za građenje hrišćanski h bogomolja kijevski kneževi dovode. a ta či njenica utoliko je značajnija što crkveno sudstvo u izvesnoj meri utiče i na laičke i kn eževske sudove. koji je najpre bio samo branilac gradova i zaštitnik trgovine. koji potom usvajaju sve pokrajine Istočnih Slovena okupljene oko Kijeva. postaje sada upravljač i sudija. prva uzima naziv „ruska zemlja” ili Rus. ipak je još dugo vremena preovlađivala u arhitekturi i crkvenom slikarstvu. zato su posle dolaska hrišćanstva kneževi i sveštenstvo ul agali sav svoj trud da stvaraju škole i da prikupljaju i prepisuju knjige. i ta shvatanja. Zahvaljujući crkvi. ona obrazu je i sama jednu zajednicu koja ima svoje pripadnike. Taj upravljački stalež. Obredne i svete knjige što ih je crkva unosila iz Vizantije bile su napisane oni m slovenskim jezikom koji su upotrebljavali sveti Ćirilo i Metodije i koji su Istočni Sloveni razumevali. zadruge. nego i začetke (u obliku letopisa) jedne originalne književnosti. kneginja Olga brine se već mnogo o oblasnoj upravi Kijevske kneževi ne. No kako se ona pri suđenju oslanja manje na mesne običaje a više na kanonske propise i z akone Vizantije. Knez. iako nisu bila mnog o prikladna stvarnim prilikama ruskoga života. porodice. svoja prava i pravosuđe. na primer: nepismeni sveštenički sinovi. njen unuk Vladimir brine se o tome još više. Osim toga. Hrišćanskoj crkvi ima Rusija da zahvali i za skoro čitavu svoju prvu književnu kulturu. sukobi između dece i roditelja itd. već i „starije građane” i „najuglednije ljude” Kijeva. Uloga hrišćanske crkve. nego i sve osoblje crkava i ustanova koje od njih zavise. ono stvara ovu vezu između zemalja Istočnih Slovena ustanovljavajući zajednicu vere i crkvene hij erarhije. oslobođeni robovi. koja se smatra da je božanskog porekla i da ima zadat ak da stvori i održava izvesno društveno uređenje. Osim toga. sast jen od kneževih ratnika i „najuglednijih ljudi” gradova. bilo domorodaca ili potpuno poslovenjenih Var ega. jer sveštenstvo koje je došlo iz Grčke propoveda vizantiska shvatanja o kneževskoj vlasti. članove svetovnih sveštenika i njihove porodice. i njih najpre ima pet.. Starešina te hijerarhije je kijevski mitropolit. kao št o su skloništa i bolnice sa svim licima koja su u njih primljena. Pre svega. plemena. Ukoliko se u eparhijama uvećava broj crkava i manastira i grčko 55 sveštenstvo zamenjuje ruskim. te njima u građanskim i krivičnim sporovima ne sudi knez nego duhovne vlasti. Uporedo s tim i ukoliko veći broj domorodaca uzima učešća u trgovini. . koga je rukopol ožio carigradski patrijarh. v izantiska umetnost. ona uvodi na taj način u Rusiju propise vizantiskoga prava. osiroteli trgovci. iako je omogućila razvitak nacionalne ruske umetnosti. crkvene i laičke. njoj pripadaju i svi oni koji su se odvojili od svoje posebne zajednice. svi napadaji na veru i moral. te su usled toga izgubi li svako pravo na njihovu zaštitu. Tako. Ta c rkvena zajednica obuhvata ne samo redovno sveštenstvo. bar u prvo vreme. stvara se jedan društveni stalež čiji članovi kao i članovi garde. gde je taj stalež najjači i najuticajniji. iako za Igorov e vladavine izgleda da u njoj ima Varega u velikoj većini.u nju ulaze i domoroci i ona se stapa sa slovenskim stanovništvom. grčke neimare i ikonopisce. Po kazi vanju letopisca. bratstva. potpadaju pod nadležnost crkve. Kijevska oblast. hrišćanska crkva vrši znatnu sudsku vlast. utoliko veze crkvene hijerahije postaju sve čvršće i rusko stanovništvo postaje svesno svoga duhovnog jedinstva. za Vladimirove vlad avine njih je manje nego Slovena. Saobrazno pravima što su ih Vladimir i njegovi poslednic i podarili crkvi. pozajmljuje od starih Varega njihovo ime „Rusi”.

četvrtome Smolensk. Za vlade Jaroslava. zasnovano na plemenskom uređenju. izbio je sukob u kome je većina njih poginula. Posle njegove smrti. i svim kneževima. u kneževske odnose unosi se načelo koje vlada i u pr ivatnom životu. tri njegova sina oženili se kćerima germanskih kneževa. Pre svoj e smrti on je između pet sinova razdelio svoje oblasti tako da najstariji budu pov lašćeni. vezuju ga za mnoge evropske zemlje i olakšavaju ženidbene veze njego vih kneževa sa vladarskim dinastijama Zapada. nego brat nasleđuje brata. Razvitak trgovine stavlja velike sume na raspoloženje knezu. bol ja oblast. prouzrokovalo je raspre . čitava kneževina dobija sve veću snagu i važnost. četvrti jednom rođa kom vizantiskoga cara. Najstariji brat je starešina porodice. Neimari pozvani iz Vizantije grade za njega nekoliko manastira i crkava. Ali te pokrajine ne pripadaju njima lično i nisu im ustuplje ne zauvek. treb a da bude porodični starešina svih ostalih. njemu se daje druga. Kijevske kneževine. koji vlada njima iz Kijeva sve do svoje smrti 1054 godine. one su im dodeljene prema važnosti i plodnosti. najstariji knez. kao i ranije među naslednicima Svjatoslavovim. a inostrani trgovci dolaze u Kijev . Kijev se znatno uvećav a i obogaćuje. drugom sinu Černjigov i oblasti Muroma i Rjazanja. Vladimir je pre svoje smrti (1015) razdelio svoje oblasti svojim sinovima. na dva kraja velikoga trgovačkog puta. čije ime potseća na čuvenu carigradsku baziliku posvećenu istoj svetiteljki. u kojima grad igra ulogu posrednika između I stoka i Zapada. da vlada celom „rusk om zemljom” i da pazi na održavanje dobrih odnosa između svih kneževa. Ruski trgovci odlaze u inozemstvo. koje su Jarosla vljevi sinovi više ili manje verno poštovali. i među njegovim naslednicima. naprotiv. deobe i borbe među njenim članovima Do sredine XI veka vlast pripada — izuzev nekojih kraćih prekida — samo jednom knezu. Ova podela još ne z nači potpuno uništenje političke organizacije niti pretvaranje pokrajina u nasledna kn eževska dobra. prvi je vladao na de snoj obali Dnjepra. Kneževska porodica. koji je ostao veliki knez kijevski. Ne nasleđuje sin oca. Jaroslav i Mstislav. kojima se dodeljuju po starešinstvu upražnje ni kneževski posedi. Norveške i Ugarske. Jaroslavom. Sve življi trgovački odnosi. a tri njegove ćerke se udale za kraljeve Francuske. a na osnovu ranga što ga oni zauzimaju u kneževskom rodoslovu. političko jedinstvo ruske zemlje je ponovo uzdrmano. Takvo je načelo. Jaroslav uspeva da P ečenjezima zada strahovit udar i da ih zadugo potisne sa svojih granica. Poslednji po rođenju dobiva naj manje bogatu pokrajinu. „unucima jednoga istog dede”. dv ojica preživelih. Najstarijem sinu ostavio je Kijev i Novgorod. između ostalih i sabornu crkvu Svetu Sofiju. naročito Kijev. Ali 56 Mstislav uskoro umre. i Jaroslav to iskorišćuje da ulepša ruske varoši. Drugim rečima.koju je stvorilo sveštenstvo. pri znaje se pravo na prihode sa zemlje koja im je dodeljena. Svekolika ruska zemlja smatra se k ao porodično dobro kneževske porodice. a poslednjem Vladimir-Volinskij. a drugi na levoj. pa prema tome i vlast u izvesnoj pokrajini. itd. dve najprostranije i najbogat ije oblasti u Rusiji. Ukoliko Ki jev više napreduje. ali je njegova primena sasvim drugačija. To uređenje. ali po smrti svoje starije braće. koga letopisci nazivaju Mudri. čime su osl obođeni trgovački putevi na Jugu. trećem Perejaslavlj i udaljenu pokrajinu Suzdalja sa B jeloozerom. podeliše državu svoga oca. kao gospodar najprostranije obla sti. tako se sam Jaroslav oženio jednom šveds kom princezom. kao što je ranije učinio njegov otac Svjatoslav. te se sve ruske zemlje još jednom ujediniše pod jednim vladare m. on mora da brani zajedničke interese. najstariji nećak najmlađeg strica.

nazvanom Monomaku. Pre svega. trgovački putevi od Kijeva ka Vizantiji bili su više ili manje slobodni. Unuci Jaroslavljevi traže tada da se konačno učvrste u obla stima koje su pripadale njihovim ocevima. postavši poprište krvavih borbi. Ukoliko se rodoslovni račun više zapliće. S druge strane su se p rilike u pojedinim oblastima izmenile: jedne su izgubile svoju prvobitnu važnost. Ponekad se narod umeša u raspre kneževa i odluči u veću da podržava jednoga od suparn ka. nego čovek tv rđavi”. retki su oni koji uspevaju da ga zadrže za izvesno duže vrem e. sa mačem u ruci oni osvajaju gradove i pokrajine.57 koje su se pretvarale u oružane sukobe. sin mlađega Monomakovog sina. a u svakom slučaju prestaje da bude sedište najmoćnijega među ruskim kneževima . ozbiljniji i dublji nego što su sukobi među kneževima doprinose njegovo m opadanju menjajući njegov trgovački položaj. Ali u drugoj polovini XI veka. P otomci Svjatoslava. ali ono ne uspeva da konačno pobed i. Ki jevsko veće meša se u tu prepirku i odbija da primi sina drugoga Jaroslavljevog sina kao naslednika njegovoga najstarijeg sina. utoliko se kneževi manje na njega obaziru. Za vlade Jaroslava Mudrog. umnožavanje kneževske porodice toliko zamršuje rodoslovni red. i to je sada nov povod nemira u p roračunima i odnosima kneževa. Naposletku Monomakovi potomci savlađuju Svjatoslavove. Tako u drugoj polovini XII veka Kijev gubi veliki deo svoje privlačne sn age. Krajem XI veka. to zlo se p ogoršalo. oni su podnosili tu otmicu njihovih prava očekujući zgodnu priliku z a delanje. prema načelu što ga je u XII veku jedan od tih smelih ratnika ovako izrekao: „Ne prilazi tvrđava čoveku. koji mu za sve vreme njegove vlada vine (1113—1125) pomažu da brani rusku zemlju od spoljnih neprijatelja. Taj izbor je srećan. Opadanje Kijevske kneževine u XII veku. drugoga Jaroslavljevog sina. vođen svojim ličnim i nteresima. Opadan je Kijeva raste kada 58 knez Andrej. Raspra koja se javila za vlade J aroslavljevih sinova. ponekad su suparnici prizivali u pomoć svoju susetku Poljsku. što je bio dotada neviđen događaj u analima „majke svih ruskih varoši”. a potom svojim bratancima kneževima Smolenska. da i sam pojam prava starijega gubi svaku jasnost i određenost. naročit o kada se tiče kijevskog prestola. dostiže vrhunac u sledećem pokolenju: osporavaju jedan drugome ne samo pravo na razne pokrajine. trećega Jaroslavljevog sina. Ovi krv avi i razorni ratovi iscrpljuju malo po malo grad Kijev i njegovu oblast. Događalo se takođe da jedan knez. dok on sam ostaje u Suzda lju. naprotiv. koje se nastavljaju između unuka i praunuka Monomakovih. sinu V sevoloda. ubrzo posle Jaroslavljeve smrti. . i kada — se dokopao titule velikoga kneza i same prestonice — on ovu preda najpre svome ml ađem bratu. Njegovi sino vi sačuvali su naklonost stanovnika Kijeva. Iako su se ogranci kneževske porodice uistini ukorenili u izvesnim oblastima. — Po smrti najstarijih Monomakovih sinova izbijaju raspre. prelaz i iz ruke u ruku. Vladimir ume da nametne poslušnost ostalim kneževima. Svjatoslavovi potomci mešaju se u borbu. ali kako nisu dovoljno jaki da se bore sa Monomakovim sinovima sve dok su o vi ostali složni. za vladavine Jaroslavljevih unuka. kao što se dogodilo u Jaroslavljevoj porodici između njegovi h mlađih sinova i njihovih najstarijih bratanaca. Nova središta podižu se pored njega i bacaju ga polagano u zasenak. ili pak prosto otera kneza koji mu se ne sviđa da bi pozvao drugoga koji mu je miliji. posle poraza što su ga Pečenjezi pretrpeli. te za nekoliko desetina godina Kijev. Kneževi okupljeni na jednom svome saboru krajem XI veka odlučuju da se primeni to uređenje. Drugi razlozi. zatraži izvesnu oblast ne pozivajući se na drugo pravo osim sile. n ačelo posedovanja zemlje prema plemenskom uređenju i dalje se široko primenjuje. Svakoga časa izbijaju svađe praćene ratom između kneževa. gledaju kako se gaze njihova pr ava. napadne svog bratanca i pusti da se gra d opljačka. ne obazirući se na prvenstvo i kneževske rodoslovne običaje. ali njihova pobeda ne okončava te borbe. postale bogate i ugledne. druge su. nego čak i pravo na Kijevsku veliku kneževinu. te jedan za drugim zauzimaju presto. ono nudi kijevski presto Vladimiru.

upada u selo. odnosi njegovo dobro i odvodi mu ženu i decu”. ne računajući i bezbrojne manje prepade u tom e međuvremenu: „U proleće — kaže godine 1103 Vladimir Monomak — ruski seljak je izišao da poo e svoju njivu. Tako se stvaraju novi politički i d ruštveni napredni centri. Događa se da ti namesnici odbi ju da se pokoravaju svome ocu i počnu da teže ka samostalnosti. ki jevskoga velikog kneza. pa se u svakoj od njih ponavlja ista pojava delenja kneževske vlasti. Doklegod postoji izvesna sloga između kneževa i dok kijevski veliki kneževi. kijevski knez vlada svim ruskim pokrajinama. nailazi jedan Polovac. koji ostavljaju po strani zemlje Istočnih Slovena. zbog toga Kijev i okolne oblasti gube još više svoj zn ačaj. Sve dok su ovi malobrojni i dok pripadaju samo jednoj porodici. Umnožavanje kneževske porodice i deljenje zemlje između raznih kneževa menjaju potpuno to stanje. ma da ih ne mogu uvek uspešno da zaštite. ubija ga strelom. obrazuju jedan neobičan savez autonomnih despota međusobno slabo povezanih. Istina. ka oblasti Suzdalja. jedino su Rjurikovi potomci zadržali to zvanje. kijevski veliki knez ostaje i dalje po nazivu starešina kneževske porodice. — U XI i XII veku knez upravlja politički m životom. ukoliko se umnožavaju građanske borbe i opada ugle d kijevskoga velikog kneza. Ovi opasni i uvek nemirni susedi pljačkaju i pustoše ruska sela i odvode zarobljenike. Tako se u drugoj polovini XII veka jedan kijevski k nez gorko žali što vidi da su Polovci poseli sve puteve. S druge strane. Ali prilike u kojima se oni stvaraju razlikuju se od onih koje su nekada doprinele ujedinjenju ruskih zemalja i veličini Kijeva . sve češći upadi primoravaj u stanovništvo na srednjem toku Dnjepra da beži iz svoga zavičaja i da traži p ouzdanije sklonište. te ostali kneževi treba da ga poštuju i da mu se p okoravaju. ka oblastima Galič i Volniji. Divlje horde Polovaca koje su došle iz Azije osvajaju stepe pored Azovskog i Crnog Mora. te stvaraju sada nov tip političkoga i socijalnog života. i očekuju dolazak onih što se vraćaju ka severu. Administrativno ustrojstvo ruskih zemalja.njima zapreti jedna nova opasnost. umesto da budu članovi jedne iste države i potčinjeni jednom jedinom sta rešini. I tako se događa da mnogi ruski kneževi iz XII veka. naseljavaju se i u njima niču gradovi i sela. iz ličnih ili porodičnih razloga. zato su kijevski kneževi primorani d a šalju svake godine u stepe naoružane trupe koje prate trgovce što putuju ka jugu. ovi kneževi često menjaju mesto stalnog boravl . Černjigova i Pereja slavlja ispražnjuju. uo stalom. u kojima ponekad postavlja svoje sinove za namesnike. 59 Opadanje trgovine i pustošenja Polovaca izazivaju grupno iseljavanje stanovništva s a srednjega toka Dnjepra čas ka zapadu. oblasti Galiča. pri kraju XII veka čak i sama titula velikoga kneza prestaje da pripada isključivo kijevskome knezu: nekoliko pokrajina u kojima vladaju razne grane kneževske porodice nazivaju se takođe velikim kneževima. i sprečavaju trgovačke veze sa Istokom. otpor prema osvajačima slabi. u blizini južnih ruskih oblasti. ali je ta obaveza pre moralna nego politička. Posle vremena svetoga Vladimira. uzima njegovoga konja. a tako isto i sa Vizan tijom i obalama Crnoga Mora. Ruske trupe. pali mu žitnicu. i na severu Novgorod a. opada ju naglo. ozbiljnija od najezde Pečenjeza. ali je to srazmerno redak slučaj. i nju nalažu porodični a ne d ržavni razlozi. Ali. nego i da preduzmu pobedničke pohode u stepe. borba sa Polovcima nije neplodna. kao na pr imer Vladimir Monomak ili njegov stariji sin. te je uglavnom vlast usredsređena u rukama jednoga jedinog vladara. nekadanji plemenski kneževi sasvim su iščezl i. od 1061 do 1210 godine oni vrše 50 velikih upada na rusko zemljište. a čas ka severoistoku. a pretapaju u sebe drugi deo i učvršćuju se na njihovom z emljištu. isteru ju odatle jedan deo Pečenjega. Zato se ona zaboravlja ukoliko srodničke veze slabe između sve brojnij ih kneževa i ukoliko lični ugled velikoga kneza opada. uspevaju ne samo da odbiju napade. Kneževi raznih pokrajina postaj u sve nezavisniji. imaju izvesnog upliva na ostale kn eževe. Suzdalja. i lišeni tako posredničke uloge koja im je obezbeđivala napredak i izobilje. krstaški rato vi prokrčuju nove trgovačke puteve između Zapadne Evrope i Istoka. Volinije. Polovci ne štede ni karavane koji idu ka jugu. koje pretstavljaju ujedinjen e snage nekolikih kneževina. Dok se oblasti Kijeva.

U svakom glavnom ruskom gradu postoji od pamtiveka jedna skupština sastavljena od porodičnih starešina. i on je čvrsto ukorenjen u ruskom životu. a za građanske parnice takse. sudi stanovništvu i kao sudija izdaje zakone. Ali kneževu vlast ne ograničava samo garda. odgovaraju jednom prilikom knezu Dorogobužu n jegovi bojari. Tako se pored njega obrazuje duma sastavljena od bojara kojim daje udela u držav nom poslovanju. on upravlja svojom oblašću. Oni mu služe samo dok se to njima svidi. mi o to me ništa ne znamo i nećemo da te pratimo”. osnažila su se u XI i XII veku usled . on naplaćuje trošar inu na trgovačku robu. kneževi teže sve više da se učvrste u izves noj oblasti i da usredsrede svoju pažnju na prihode i dobiti od zemljoradnje. On vrši i građanske funkcije. Kasnije. Isprva svi ratnici žive samo od svoje plate i pr ihoda koje im je knez odobrio. i mlađe. knez mora da veća sa bojarima o svima državnim poslovima . ponekad poverava mlađima drugostepene upravne ili sudske zadatke. Prvi obrazuju kneževu neposrednu okolinu u ratu i miru. da im da udela u prihodima i da se s njima savetuje o svakom više manje važnom poslu. a ponekad on sam. a ponekad i mesne milicije. štiti granice. u XII ili u početku XIII veka. Najzad. Njegova moć meri se prema broju ratnika njegove garde. događa se da mu oni odreknu poslušnost: „Ti si sâm. prikuplja porez. Da bi zadobio njihovu pokornost. bojari se okr eću zemljoradnji i zadobivaju poljska imanja koja naseljavaju robovima i čije slobod no seljačko stanovništvo podjarmljuju. Ona se deli na dva tela. još i hranu ili korm koja mu je potrebna za njegovu 60 ishranu. Ponekad u radu dume učestvuju osim bojara i članovi višega sveštenstva. koje kneževi naseljavaju ratnim zarobljenicima. koje raspravlja i svršava poslove grada i čitave okolne oblasti. jer mogu slobodno da ga napuste po isteku ugovora i da stupe u službu drugoga kneza. Drugo telo sastavljen o je od njegovih ličnih gardista i običnih vojnika. starije ili bojare. Na čelu svoje garde. čiju glavninu sačinjava nepo sredni porez što ga plaća stanovništvo i koji pribiraju ponekad njegovi pretstavnici. a pokatkad ih i prelazi da i sam preduzme pohod protivu neprijatelja. koje se plaćaju njegovoj blagajni. deli s nji ma ratni plen i ostavlja im na ime nagrade za izvesnu službu jedan deo prihoda što s e uzima od naroda. održava red u njoj. iz njenih re dova bira on posadnike i sudije. Knez bira svoje namesnike među prv ima. knez b dije nad bezbednošću zemlje. Neposredno ili preko sv ojih pouzdanih ljudi. koje je on hteo da povede u vojnu protivu kijevskoga kneza. sastavljaju pod naslovom Ru skaja Pravda prvu zbirku odluka — od kojih najstarije potiču iz vremena Jaros lava — što ih je izreklo kneževsko pravosuđe i koje imaju zakonsku snagu. očigledno privatna lica. osim p oreza. Otuda potreba da se on što više zbliži sa svojim ratni cima. izdržava ih o svom trošku. kneže. ali se njihovo učešće ne smatra za obavezno. Za vreme takvoga svog putovanja on prima od stanovništva. on za zločine određuje novčane kazne.jenja. te kada knez preduzme kakav pohod ili posao ne pitajući ih za mišlj enje. veće. Bojari uostalom smatraju da oni imaju pravo da budu pitani za savet. Na čelu svoje garde o n vrši vojne pohode. Veća. Ukoliko opada trgovina K ijeva i smanjuju se njegovi trgovački prihodi. Rat je glavni posao kneževa. U svim poslovima kneza prate kao neophodni pomoćnici ratnici iz njegove g arde. koja su se održala za vlade prvih kneževa Varega. ali taj običaj po stoji u svim pokrajinama i proističe iz odnosa između kneza i njegove garde. Postojanje dume zasniva se samo na jednom običaju. naročito sa bojarima. Glavna kneževa briga je da ubira porez. a najverovatnije sveštenici. po ugledu na kneževe. Svim ovim prihodima uskoro se pridružuju i prihodi sa kneževski h dobara. Kada sudi neposredno ili posredno. smislio taj plan. koja se od XI veka obrazuje prvenstveno od domorodaca. daje im platu. Ali su r atnici slobodni ljudi i vezani su za njega samo jednim ličnim ugovorom. njenom pomoću upravlja on kneževinom i ubira poreze. episkop i igumani najvažnijih manastira. On smatra s ve njih kao svoje lične službenike.

u njegovom radu učestvuju stanovnici glavnoga grada. pre svega od starijih. Većina bojara nastanjuje se stalno na svome zemljištu. gradsko veće je važan politički organ. U radu veća m ogu učestvovati svi slobodni stanovnici oblasti. I pored ovakvog svog primiti vnog ustrojstva. bilo terajući sa vlasti svoga kneza ne osvrćući se na njegova prava. pa čak u sag lasnosti sa knezom rešava o pitanjima kao što je stvaranje izvesne eparhije. čak i oni koji i maju sva prava na nasleđe u jednoj oblasti. Viši društveni stalež sastoji se od ratnika kneževe garde. nema pitanja iz unutrašnje ili spoljne politike o kome veće ne bi moglo da rešava i o kome se uistini ne rešava. njegova uloga i odnosi sa knezom u toku XI i XII 62 veka u svakoj oblasti su drukčiji i zavise od okolnosti. Obično se okuplja u dvorištu kneže voga dvora ili na kojem gradskom trgu. Čak i kada pozove ili primi ugovorom nekoga kneza. ali. veće rešava i odlučuje da odobri ili odbije tu saradnju. Jedino uvek postoje zajed nički te dve vlasti. Svi oni uživaju povlastice: Ruskaja Pr avda određuje za ubistvo kneževog čoveka novčanu kaznu dvaput veću od one kojom se k ažnjava ubistvo makojeg slobodnog čoveka. bojara i kneževih ljudi. niti utoliko p re protivu njegove volje. i ono ne propušta da se koristi svojim pravima . kaogod što ne bi mogao da vlada bez dume ili svoje garde . smatra se kao da je doneto jednoglasno. a na drugom mestu od mlađih. ali se može sazvati i na zahtev stanovnika. smatraju ponekad za potrebno da pretho dno sklope s njim ugovor po kome mu stanovnici grada i čitave oblasti polažu zakletv u vernosti ljubeći krst. veće se ne odriče svoga prava da se meša u državne poslove. Svojim zauzimanjem ono može da izmeni — i često zaista menja — red nasleđa kneževske vlasti u svojoj oblasti bilo pozivajući na vlast nekoga kneza be z obzira na rodoslovna pravila koja ono na taj način sasvim zamršuje. Ono čas traži da knez p reduzme izvestan vojni pohod. Društveni život ruskih zemalja. traži od kneza da smeni nekog neželjenog upravnika ili sudiju. iako može da ograniči kneževu vlast i da joj više ili manje jasno odredi pravac. a čas ga naprotiv primorava da se izmiri sa svojim p rotivnicima. veće joj u većini slučajeva ne nameće nikakvu zakonsku formu. Prema tome. jer su kneževi bili primorani da traže naklonost naroda. Knez ne bi mogao da upravlja zajednicom bez saradnje veća. Veće sazivaju knez ili gradski činovni ci. koji bi im po potrebi mogao biti saveznik protivu njihovih suparnika. Ponekad nastane tuča između protivničkih stranaka. Ustvari . ako su starešine porodice i ne služe u kneževoj gardi. jedno naročito zvono poziva njegove člano ve. a to će reći da ga progna iz grada. donosi ponekad zakonodav ne odluke. Nikakav propis ne određuje red većanja ni glasanja. Kako se ono sastaje obično u glavnome gradu oblasti i kako se ne saziva u određeno vreme nego samo u slučaju po trebe. dok oni iz sporednih g radova ili „predgrađa” i sela najčešće izostaju. odluka se smatra punovažnom ka da pristalice jednoga predloga uspeju kakvim bilo načinom da ućutkaju svoje protivni ke. Zbog toga kneževi.61 kneževskih raspri. veće je mnogo manjeg obima. knez i veće . Pa ipak su njegove odluke obavezne za sve: grad odlučuje o čitavoj oblasti i vuče je za sobom. obrazuju se no vi društveni redovi. ali kada se jedno rešenje naposle tku usvoji. jer se u njemu mogu pokrenuti sva pitanja koja interesuju oblast.čiji se odnosi određuju obostranim ugovorom . — U toku XI i XII veka društveno uređenje ruskih teritorij a postaje sve složenije. pod uticajem ekonomskog razvitka. S jedne strane se ustaljuju i pojačavaju podele koje već post oje u društvu. Kada knez preduzima neki pohod koji zahteva saradnju narodn e vojske. veće ima prava da mu „pokaže put”. Ali ustvari. koje je njihova lična svojina i koje nasleđuju njihovi . Ono učestvuje u unutrašnjim poslovima kneževine. Ipak. Ali ako kasnije knez pogazi odredbe ugovora. političku ulogu veća umanjuje činjenica što se ono sastaje samo u slučaju potrebe i št o rešava samo o pitanjima koja podnosi knez ili ih nameće javno mišljenje u izvesnom t renutku. a sa druge strane.

Oni mogu da svedoče pred sudom samo u beznačajnim sporovi ma i kad nema svedoka iz potpuno slobodnih staleža. Postoji dakle bitna razlika između zemlje bojara i z emlje seljaka: u prvom slučaju zemlja pripada po pravu lične i neograničene sopstvenos ti. ponekad čak i veoma važne i po verljive poslove. Grad je središt e ekonomske moći i političkog života oblasti. smerdi su članovi mesne zajednice i potpadaju pod pravosuđe kneza ili njegovih pre tstavnika. Robovi. zvanih najmiti (na jmljeni) ili zakupi (zaduženi). Ostatak slobodnog stanovništva. oni ne obrazuju jednu homogenu celinu. Za vlade Jaroslava. protivu ost . ali Jaroslavljevi sinovi zab ranjuju takvo ubistvo i dopuštaju samo pravo da se rob krivac kazni telesno ili da se od njegovoga gospodara traži zadovoljenje. obredima i formama nove vere. njegovo imanje vraća se knezu. Ukoliko se bojari nastanjuju na svom ze mljištu i ulažu svoj novac u poljoprivredu. Mnogob ožački običaji i predanja postoje i dalje. kada jedan smerd um re ne ostavivši za sobom sina. oni malo poznije us pevaju da dobiju jedan mali deo nasleđa. Što se tiče seljaka. a ovaj ima prava da ih za kaznu pretvori u robove. Pored slobodnih seljaka stara se red seljaka sebara. vrše razne domaće poslove. đavola i demona. Ia ko je pokršteno. koje kneževi. nego kao stvari koje podležu pravu svojine. služe obično kao sluge. i sveštenstvo iz toga vremena gorko se tuži što i ma tako malo uspeha u borbi protivu „dvostruke vere” seoskog stanovništva. oslobađaju se ropstva posle očeve smrti. njihove kćeri. deli se na građane i sel jake. Stara mnogobožačka božanstva ne iščezavaju potpuno. Ako učine kakav prestup. Kad jedan radnik 63 pokuša da pobegne a nije vratio dug svome gospodaru. Većina njih su slobodni seljaci ili smerdi. u naknadu za to obavezuju se da će raditi za njega. isto kao i njihova mati. Oni se n ikad ne smatraju kao članovi društva. za koje pada odgovornost na (njihovoga gospodara.sinovi. oni mu plaćaju porez. a česti ratovi upropašćuju mnoge zemljoradnike ne ostavljajući im mogućnost da se ponovo uzdignu svojim sopstvenim sredstvima. Kao slobodni ljudi . ovi se ljaci uzimlju od njega na zajam još i seme. odgurnuta u red „nečistih sila”. Vremenom i pod uticajem hrišćanske crkve ovo stanje malo se poboljšava. Oni nis u ni robovi ni slobodni ljudi. poljoprivredni alat i stoku. deca rođena od gospodara i ro binje. na primer za krađu. neg o zauzimaju drugostepeno mesto. i u slučaju potrebe služe u mesnoj narodnoj vojsci. N jihovi gospodari mogu ne samo da ih slobodno kažnjavaju kako god hoće. on takođe može biti pretvoren u r oba. trgovci koji su propali sopstvenom krivicom. poklanjajući svu pažnju ekonomskim odnosima. nego i da ih ubiju. — Seljaštvo u Rusiji je hrišćansko više po nazivu nego stvarno. koji samo jedan njegov deo ostavlja njegovim kćerima. Ruskaja Pravda govori uglavnom o gradski m interesima i trgovačkom kapitalu. ono je zadržalo mnoga stara mnogobožačka shvatanja koja prilagođava idej ama. bojari i trgovci imaju u veli kom broju. ali se ropstvo razvija i na druge različite načine: robom postaje slobodan čovek koji se oženi ropkinjom ili slo bodna žena koja se uda za roba. Robovi sačinjavaju poslednji i veoma mnogobrojan stalež stanovništva. Kultura ruskih zemalja. ovaj red seljaka sebara ili poljoprivrednih radnika naglo se uvećava. kao i u prethodnom dobu. a ono bar veoma važan zbog uloge koju u to vreme ima trgovina. pre svega od ratnih zarobljenika. Ubica tuđega roba ne plaća istu novčanu kaznu kao ubica slobodnog čoveka. Prvi su većinom trgovci ili zanatlije i pretstavljaju element ako ne mnogobr ojan. zatim zločinci. i oni nisu sopstvenici zemlje na kojoj stanuju. Pošto od nekoga vlasnika dobiju komad zemlje. vrše industriske radove i najzad obrađuju zemlju. zatim čovek koji bez ugovora stupi u ličnu službu drugog a. U XII veku njihovi zem ljišni posedi uvećavaju se znatno u mnogim ruskim pokrajinama. a u nedostatku muških naslednika. njihovi gospodari mogu da ih osude na telesnu kaznu. slobodan čovek može ne kažnjeno da ubije roba koji je podigao ruku na njega. dok Ru skaja Pravda njima ne priznaje nikakvo pravo na očinsko nasleđe. a u izvesnim slučaje vima i poljoprivredni radnici. nazvanog opštim imenom narod. on samo plaća otštetu sopstveniku i novčanu kaznu knezu zbog uništenja tuđe svojine. ali. Odnosi između gospodara i roba isto tako se menjaju: po odredbama Ruske Pravde. a u drugom slučaju je ustupljena samo na privremeno uživanje. Oni postaju. Oni nisu lično odgovorni za izve sne prestupe. Sopstvenik j e odgovoran prema trećim licima za sva dela što ih učini rob.

Za vreme Romana i Danila kneževina Galič-Volinija se s ve više naseljava. o kojima se podjednako staraju crkvene v lasti i pobožni kneževi. I pored svih nesuglas ica među pokrajinama i nedostatka zajedničke državne organizacije. U ovakvim okolnostima crkva revnosno radi i uspeva da raspr ostre svoje ideje u društvu i da podigne nivo kulture. te se zahvaljujući njima ruske varoši brzo razvijaju. uspe da prisajedini Galič. 64 bogatstvom i lepotom. Crkva ima mnogo više uspeha kod građana. ona ima nekoliko važnih središta. Roman. Međutim unutrašnje prilike teže da sputaju njenu moć. koje ih se boji. Trgovačke veze između inostranstva i velikog dela varoškog stanovništva mnogo doprinose napretku. te dve oblasti dostižu još veći stepen napretka. Pri kraju XI i početkom XII veka Kijev zadivljuje strance svojim prostranstvom. U ovim plodnim krajevima. postaje utoliko opasniji št o se bojari ne ustežu da pozovu u pomoć svoje susede Mađare i Poljake. dobijaju veću važnost u drugoj polov ini XII veka. čak i onako moćni kneževi kao što su bili Roman i Danilo moraju uporno da suzbijaju njihove neobuzdane pr ohteve. Zbog toga se spoljne i unutrašnje borbe nerazmrsivo prepleću: neprijatelji mogu da s e mešaju u poslove zemlje i da stvaraju saveznike među stanovnicima. stiče znatn u političku moć. U vreme ovoga opadanja koje je nastupilo. obogaćuje i pobednički odbija napade Polovaca. koji podriva snagu kneževine. koje u vreme Jaroslavljeve smrti zauzimaju među ruskim pokrajinama srazmerno beznačajno mesto. one daju zemlji nova duhovna i materijalna blag a. Kada početkom XII I veka knez Volinije. u oblastima Galiča i Volinije. Taj sukob. kultura je već probudila nacionalni duh. Za vlade kneza Romana i njegova sina Danila. Sve dok te veze traju. U toku XI i XII veka ruski gradovi osnivaju ne samo veliki broj crkav a i manastira. Svi kaluđeri letopisci iz XII veka i anonimni pisa c Povesti o puku Igorovu govore o „ruskoj zemlji” kao o jednoj i istoj otadžbini koja obuhvata sve ruske pokrajine ujedinjene zajedničkim interesima. ranije n ego drugde. nezavisna kneževina od kraja XI veka. obrazuju stalež veleposednika zemlje i podvrgavaju svome nadzoru veliki deo stanovništva. kako smo videli. kao i zajednička borba protivu stepskih hordi i jedin stvena crkvena organizacija ukorenjuju to uverenje u svesti Rusa ili bar u s vesti viših društvenih redova. koji ih skoro potpuno otsecaju od Crnog Mora i sprečavaju ih da nastave svoju trgovinu. U takvim prilik ama nema političke stabilnosti. svi stanovnici s e navikavaju da sebe smatraju članovima jedne jedine i nedeljive države. koji su obrazovaniji i pristupačniji spoljnim uplivima. Trgov ačke veze između raznih oblasti. Ove oblasti. čiji razvoj donekle ide u raznim pravcima i dobiva različite v idove. kuda se sklanja jedan deo stanovništva sa obala Dnjepra pred nad iranjem skitačkih naroda. nego i škola i biblioteka. Kneževina Galič-Volinija. širi. bojari se učvršćuju na svojim posedima. Posebice oblast Galič. — Jedno od tih središta obrazuje se na jugozapadu. kneževina Galič-Volini ja postaje bogata i moćna država koja se uspešno bori sa svojim susedima. Oslanjajući s e na taj svoj uticaj. posle političkog odvaja nja raznih oblasti. 3. naprotiv. POKRAJINSKI ŽIVOT RUSKIH ZEMALJA U XII I XIII VEKU Krajem XII veka ruska zemlja nema stvarnoga državnog jedinstva.ataka mnogobožačke starine. njen knez postaje jedan od najmoćnijih ruskih kneževa. pa ipak se unutrašnji nemiri ne stišavaju i pretstavljaju stalnu pretnju za 65 . Tek krajem XII veka opada on kao i ostale varoši na Dnjepru zbog najezde Polovaca. oni teže da nadjačaju i kneževsku vlast. Poljaka i Mađara.

sa Grčkom. postaje prestonica jedne nezavisne oblasti kojom upravljaju njeni sopstveni kneževi. sa ostrvom Gotlandom. Skandinavijom. i budnije pazi da se poštuje ugovor zaključen između stanovništva i iz abranoga kneza. Kada je delio svoje oblasti svojim sinovima. koji se smatraju za predgrađa Novgoroda. ovi staleži razlikuju se samo svoji m ekonomskim stanjem. Zat im dolazi red srednjih posednika zemlje i kapitalista.Volinije u početku XIII ve ka olakšaće u mnogome rad njenih neprijatelja i izazvaće teške međunarodne posledic e. a potom udaljenost od oblasti Dnjepra. Nijedna od tih protivničkih snaga ne može da savlad a svoga suparnika: bojari ne uspevaju da nametnu svoju volju kneževima. jer imaju ista politička prava. Novgorod postaje ubrzo veli ko trgovačko središte. poput drugih velikih gradova. Novgorod. Poznije se veza izm eđu Kijeva i Novgoroda prekida. koja je osnovica njihovih političkih stremljenja. — Usled opadanja Kijeva. a na istok do venca Urala. a naročito krzna. Ovakva n estabilna ravnoteža u unutrašnjoj politici kneževine Galič. Iza ovih pokrajina su zemlje (volost) koje su osvojili i nas elili stanovnici Novgoroda. igra u Novgorodu značajnu ulogu. Oblast Novgoroda. prva ruska varoš na velikom putu od severa ka jugu. On stupa u vezu sa istočnjačkim zemljama. jer kup uju od domorodaca sirovine. Upravo su kneževi Novg oroda okupili zemlje Istočnih Slovena i stvorili od njih Kijevsku veliku kneževinu. stekao je izrana izuzetnu trgovačku važnost. ona obuh vata i pet pokrajina ili pjatina (petina). Baltiskim Slovenima. u isto vreme kad i Kijev. Staraja Rusa. Viši stalež sastoji se od bojara. svome najstarijem sinu. koj e nastupa krajem XII veka i priprema propast Kijeva. Opadanje trgovine sa Vizantijom. Osim glavne varoši koja leži na obema obalama Volhova i deli se na pet samostalnih opština (kanjec). teže da zadrže Novgorod u neposredno j zavisnosti. kada su se jednom učvrstili u Kijevu. oni tu odlično trguju. Pre sve ga bogatstvo i moć grada. ipak su nemoćni da un ište njihovu socijalnu moć. tog a glavnog poprišta kneževskih borbi. Razn e okolnosti doprinose da se stvori njegov originalni izgled. nema jakog odjeka na sudbin u Novgoroda. Jaroslav Mudri dao je Novgorod.blagostanje i bezbednost zemlje. tih velikih posednika zemlje i velikih kapitalista koji. Oko sredine XII veka njegovo veće smatra da je van spora njegovo pravo da poziva na upravu kneževe koje ono izabere i da zaključuje s njima sporazum koji reguliše njihovu upravnu nadležnost. te takoreći igraju ulogu ba nkara i drže veliki deo gradskog i seoskog stanovništva u ekonomskoj zavisnosti. Novgorod se manje od svih drugih oblasti obazire na rodoslovne zahteve i pr ava kneževa. a ovi. i u svakoj od ovih pokrajin a ima gradova kao Pskov. Ovi krajevi imaju posebno administrativno uređenje i p ružaju se na sever sve do Beloga Mora. iz Ska ndinavije ka Grčkoj. Neplodno zemljište i neizdašna priroda novgorodske oblasti primoravaju njene stanovn ike da potraže sredstava za život u trgovini i zanatima. Tuđinski trgov ci imaju u njemu svoje kancelarije i slagališta robe. ope t. Izborsk. i Novgorod. zanatlija. Ladoga itd. i ti kneževi. Ono se tim e koristi da obezbedi sebi veću slobodu pri izboru kneževa i veću nezavisnost prema nj ima. i ako ne vode trgovinu lično. i trgovaca koji rade svoj im sopstvenim sredstvima ili delimično pozajmljenim kapitalom. a pose bice Nemačke. doprinose njegovom razvitku. pošto svi stanovnici Novgoroda . a kasnije i sa Libekom. Ova ekonomska uloga Novgoroda uticala je na njegovo društveno ustrojstvo. njegovih „predgrađa” i oblasnih sela imaju isto pravo da učestvuju na sastancima novgo rodskoga veća. jer on već igra ulogu posrednika između Rusa i zapadnih zemalja. Ipak. Oblast Novgoroda odavno zahvata ogromnu površinu. oblast Novgoroda postaje drugo veliko s redište Rusije. pozajmljuju novac trgovcima. a koji se obično potvrđuje obostranom zakletv . iako uspevaju da uguše pobunu bojara i da ih svirepo kazne. Veće koje se stvarno — zbog toga što ostatak stanovništva učestvuje u njemu samo ponekad — s astoji poglavito od građana prestonice. Niži stalež ili „crni narod” sastoji se od ostatka slobodnog 66 stanovništva.. radnika i ratara.

sa namerom da zavede hrišćanstvo među domorodnim mnogobošcima. koji su se za njegova otsustva dokopali gradova Izbo rska i Pskova. Novgorodu nije knez potreban samo radi obezbeđenja trgovačkih koristi. oblast Novgoroda je stvarno pod upravom jedne bogate aristokratije zemljoposednika i velikih trgovaca. Odlučni sukobi između ovih novih neprijatelja padaju za vladavine Aleksandra. Liv ima ili Letoncima. koga potvrđuje u dostojanstvu kijevski mitropolit. Taj savet . i ono nameće knezu saradnike. u Novgorodu spadaju u nadležnost jedne posebne ustano ve sa ograničenim osobljem. I pored očajničko ora. pa da širi i učvršćuje hrišćanstvo. veću. osnovao je tamo grad Rigu i stvorio u svojim oblastima viteški red Mačonosaca. kome je bila dužnost da pokori domoroce. Ako je do kraja XII veka imao za susede samo 67 finska i litvanska plemena. onda ni on ni ratnici iz njegove garde nemaju prava da kupuju zemlju u oblasti Novgoroda. koji k ao starešina mesne milicije komanduje njom uz pripomoć izabranih sotskih (stotinara) . Albert. Pred ovim dvostru kim nadiranjem. Ako mu se obezbedi izvestan prihod. te zajednice otstupaju na istok. Iako je Novgorod uspeo da potuče svoje neprijatelje. Te vtonski red. Drugi jedan nemački viteški red. koji se okreću ka susednim ruskim ze mljama. Na čelu svoje garde i narodne vojske Novgoroda. i tom pobedom — zbog koje je dobio nadimak Nevski — udaljio je zadugo Šveđane od oblasti Novgoroda. veće cepa ugovor i „pokazuje knezu put” koji vodi iz gr ada. između ostalih i oblast Novgoroda. kneza Suzdalja i sina velikoga kneza Vladimira. Posle toga moraće on da vodi računa u svojoj politici. te sad one zauzimaju granične ruske oblasti. oslobađa Pskov i Izborsk i započinje sa glavinom Mačonosaca na zaleđenom Pejpuskom Jezeru bitku nazvanu „pokolj n a ledu”. ali nisu mogli da slome upora n otpor domorodaca. koga je papa naimenovao za episkopa Livonije. On m ože da upravlja i deli pravdu samo u saradnji i pod nadzorom posadnika. U isto doba veće prisvaja pravo da bira glavne kneževe pomoćnike. nego i radi z emaljske odbrane. Zbog velikog obima ovih nadležnosti. razjedinjena litvanska plemena obrazuju ratničke zajednice. ali je njegova vlast u svakom pogledu ograničena. slaba i rasturena. ka Polockoj kneževini i oblasti Novgoroda. knezu i njegovoj administraciji. Odavno su nemački trgovci i misionari pokušava li da se učvrste na južnoj obali Baltičkoga Mora. koji je prvi sudija i upravljač posle kneza. on rasteruje odrede koji su krstarili oko Novgoroda. i o zakonodavnim pita njima. tako da se opasnosti koja preti Novgorodu od Šveđa na i Nemaca pridružuje još i opasnost od Litvanaca. kao svuda. po d vidom jedne gradske demokratske republike u kojoj je knez samo izabrani pretst avnik pod kontrolom naroda. posadnika. približili se Novgorodu i presekli put stranim trgovcima. I tako veće bira sve svetovne i crkvene velikodostojnike. koje zaus tavljaju i pljačkaju pri prolazu. on ih nije uništio. I tako. te se ono čak i pri izboru kneza opredeljuje p rema koristi koju on može da pruži oblasnoj trgovini olakšavajući joj pristup na nova tržišt a. Godine 1200 jedna nemačka krstaška vojska došla im je u pomoć i dopr la do ušća zapadne Dvine. Isto tako veće bira i episkopa. i tisjackoga (tisućnika). Godine 1242 on mora da suzbija Mačonosce. na ušću Njemena i Visle. koja je zadugo zaustavila pokušaje nemačke najezde. obično se sastavlja od ranijih posadnika. koji zasedava kod posadnika i tisjackoga i koji broji nekoliko desetina članova. napadn ute. Ovi u velikoj meri daju prava c vrhovnoj zemaljskoj ustanovi. koja sačinjava kao neki upravni savet. njemu su u početku XIII veka zagroz ili opasniji narodi: Danci koji su osvojili Estoniju. tisjackih i sotskih. učvrstio se na ruskom zemljištu. uprava tekućih poslova i prethodno proučavanje p itanja koja treba da se podnesu veću umesto da pripada. Knez je vrhovni st arešina koji upravlja i sudi.om. Godine 1240 Aleksandar poražuje švedskog vođu Birgera na Nevi. Šveđani koji su se dokopali Fi nske. a naročito u svojim odnosima sa ostalim ru . jer se iz tih staleža i uzimaju državni službenici. čitava Livonija je uskoro u rukama Nemaca. i Nemci koji nadiru ka istoku. Veće rešava o ratu i miru. Potom je oterao Litvance koji su takođe bili prodrli u njegovu oblast. dakle od ljudi iz reda bojara i trgovaca. Ako knez odbije da radi sa izabranim činovnicim a ili pogazi ugovorene uslove.

Ruski gradovi Rostov. Mnoštvo naseljeni ka pridolazi sa Dnjepra ukoliko se borbe između kneževa rasplamćuju i ukoliko se uvećava opasnost od najezde Polovaca. pr ilikom podele svojih pokrajina. Prilike mu idu na ruku. a poznije sveti Vladimir tamo osniva grad Vladimir. čije je zemljište istina manje plodno nego ono na jugu. Zgodnije saobraćajne veze uspostavljaju se sa oblastima srednjega Dnjepra. Takvo je i shvatanje i kneza Andreja. svoj omiljeni grad koji mu je otac poklo nio. Doduše. Andrej zavodi u svojoj državi novo političko uređenje. jednoga od mlađih sinova Vladimira Monomaka. apsolutizam. brojna nadmoćnost zemljoradnika i kasnije naseljavanje zemlje. Naposletku. oliča va nov tip kneza. hoće da ga zad rži pored sebe. Njegov sin Andrej Bogoljubski. sa kojima po stupa kao sa potčinjenima i od kojih zahteva slepu poslušnost. Mali broj trgovačkih središta. njega ubijaju 1175 godi ne njegovi službenici. iako je u njoj podiza o nove varoši. a to će reći u ravnicama i šumama na rekama Kljazmi i Moskvi . kao žrtvu njegove despotske naravi. a potom i knez Kijeva. koje su saveznice bojara i koje poz ivaju za kneza Andrejeve nećake. i novih gradova. a on ostaje u Vladimiru odakle nadgleda kijevske kneževe. ne gledaju u njemu službenika trgovačkoga grada i zaštitnik a puteva. On ispoljava svoje preziranje starih varoši i njihovih veća. U to doba ova oblast je još uvek samo drugostepeno leno. Sa domorocima sastavljenim od finskih plemena Merja i Muroma izmešali su se još odavno Istočni Sloveni. Postavši vladar čitave oblasti Suzdalja. rođenog i vaspitanog na Severu. o tome da se u blizini njegovih granica nalaze opasni neprijatel ji. Jaroslav Mudri daje tu oblast svome trećem sinu ka o dodatak oblasti Perejaslavlja. Vjatići. — Oko sredine XII veka drugo jedno političko središte stvara se u gra nicama oblasti Suzdalja. koji su baš tada stvarali brzo svoju moćnu državu.skim oblastima. Kada Georgij. Uz pripomoć svojih po danika. koji su većinom došli zajedno s knezom ili čak posle njegovog stupanja na vlast. naročito Litvanci. prezirući veze koje u drugim kneževinama vezuju kneza sa starijim članovima nje gove garde. gradovi Rostov i Suzdalj proglašavaju ga za kneza. Oblast Suzdalja. sve je to doprinelo da se između kneza i stanovništva stvore drukčiji odnosi nego u oblastima Dnjepra. nastanjeni kao zemljoradnici na selu ili kao z anatlije u gradovima. a Jaroslav 68 Mudri podiže Jaroslavlj. iako je naseljavao svoju kneževinu. on je neprestano mislio da je napusti radi prelaska u Kijev. Iako stari gradovi Rostov i Suzdalj imaju svaki svoje veće isto kao i druge ruske varoši. ali je pitomije od zemljišta Novgoroda. on potajno beži u Vladimir. te tako on ujedinjuje pod svoju vlast čitavu oblast. stanovnici. Georgij Dolgorukov postaje tako jedan od najmoćniji h kneževa svoga doba. njegova smrt ne menja niukoliko režim što ga je on zaveo. on tamo postavlja kao svog zamenika najpre svoga mlađeg brata. gde je naposletku i umro kao veliki knez. naprotiv. nove varoši što su ih kneževi osnovali ne znaju za veće i njegove tr adicije i nemaju moćnog trgovačkog staleža koji teži da ograniči kneževsku vlast. građanski rat izbija između starih varoši Rostova i Suzdalja. Posle Georgijeve smrti 1157 godine. njemu je miliji grad Vladimir. Suzdalj i Murom tamo već postoje u vremenu kada se obrazuje Kijevska velika kneževina. on takođe osvaja Kijevsku veliku kneževinu. a u korist Georgija Dolgorukoga. Uistini. ali ne želi da u njoj b oravi. potom druge svoje rođake. između Oke i Volge. nego gospodara i vladara zemlje u kojoj su se oni nastanili. koji pozivaju 69 . nego stare varoši. ali. Ali već krajem XI veka ona je uzdignuta na ste pen zasebne kneževine. Krivići i Slove ni iz oblasti Novgoroda. kome su neznane političke tradicij e Juga. U to vreme menja se unutrašnje stanje. kome je on pomogao da osvoji kijevski presto. koji on brižljivo uvećava i ulepšav a. on izbegava da se savetuje sa starim bojarima i grubo tera od sebe n ekolicinu.

njegova vojska je uništena. Odatle Batij preduzima osvajanje Južne Ru sije. i uskoro potom njegov naslednik Ugedej šalje svog nećak a Batua. Ali Tatari. Po smrti Vsevoloda. Ali jedinstvo oblasti Suzdalja ne traje dugo. a ostatak se stapa sa Tatarima. koji pozivaju u pomoć susedne ruske kneževe. napušta svoju prestonicu. život ruskih pokrajina. u stepe Polovaca. Nje gova prethodnica prelazi sa južnih obala Kaspiskog Mora. Kijev. preko Kavkaza. zauzimaju i pustoše ostale gradove. ne is korišćujući svoju pobedu. ali se na sto vrsta od grada zaustavlja zbog na došlih reka — to je bilo u proleće —. Ove suprotnost i još se pojačavaju posle jedne nove nesreće. pa se potom okreće ka zemljama na zapadnoj strani Mongolije. ali gubi svaku vlast nad mlađom braćom. ali se ne usuđuju da napadnu tako brojnog neprijatelja i sklanjaju se u svoje u tvrđene varoši. pa čak i udalj eni Galič sa Volinijom. rasturene po čita voj zemlji. Rjazanjski kneževi dolaze žurno. skuplja vojsku i susreće Tatare na reci Sitju u martu 1238 godine. Po izvršenom ujedinjenju. koji se ne odupire dugo. Godine 1236 Batijeve horde pojavljuju se na levoj obali Volge i podjarmljuju Bugare sa Volge . a li oni pretrpljuju poraz na reci Kalki (sada Kalmiusu) godine 1223. njegovo mnogob rojno potomstvo — zbog koga su ga nazvali „Mnogorodni Vsevolod” — zavadilo se. Vladimir i Suzdalj. drugi beže ka Dunavu i sklanjaju se kod Mađara i na Balkansko Poluostrvo. a ruski knežev i koji su ostali živi i zarobljeni podvrgnuti su nečovečnim mučenjima. dok njegove trupe. TATARSKE NAJEZDE I NJIHOVE POSLEDICE Tatarske najezde. Černjihova. te se vraća na jug. veliki knez oblasti Vladimi ra. — Početkom XIII veka mnoga tatarska plemena koja lutaju po Mongoli ji ujedinjuju se pod vlašću hana Temučina. Vsevolodova vladavina (1176—1212) obeležava vrhunac moći suzdaljsk e oblasti: ona nameće kneževe Novgorodu koji joj je u susedstvu. Rusi. da po rečima Pov esti o puku Igorovu ona može „veslima svojih brodara da isprazni Volgu i šlemovima svo jih ratnika da isuši Don”. najezde Tatara. Džingis-han odvodi svoje horde u Severnu Ki nu koju pokorava. koji je kasnije uzeo titulu velikoga kana i li Džingis-hana. Godine 1240 on polazi lično u rat sa g lavninom svoje vojske i opseda Kijev. ali se tatarska opasnost ponovo javlja posle nekoliko godina. Najstariji knez Suzdalja zadržava titulu velikoga kneza. Iz Rjazanjske oblasti Batij prodire u oblast Suzdalja i zauzim a jedno za drugim Moskvu. Kaspiskog i Azovskog Mora. Galiča i drugih južnih oblasti. ali taj rat kratko traje i završava se pobedom novih gradova i triumf om novoga režima. one je opkoljavaju i pu stoše. Oblast Suzdalja prelazi u vlast jednoga Andrejevog brata. Georgij Vsevolodovič. Vsevo loda III. vide u ovome događaju samo jednu kratku i pr olaznu buru. bojeći se da će i oni biti napadnuti ako Polovci budu pobeđeni. Ovi su nemoćni d a mu se odupru: jedni su istrebljeni. U zimu 1237 one prelaze zaleđenu reku i približuju se oblasti Rjazanja od koje traže da se pokori i da im plaća danak.njegovu braću. a on ubijen u bitci. njena moć je tolika. moraju da računaju s njom. koji čak nisu mogli n da uvide kakvi su njihovi pobedioci. Godine 1227 Džingis-han umire. vrše pokolj stanovništva ili ga odvode u ropstvo. sakupljaju veliku vojsku i polaze u susret Tatarima. u stepe ok o Crnoga Mora i napada na Polovce. okreću se nazad i iščezavaju u stepama. Knežev i Kijeva. Međutim. koja se u svojim pok rajinama ponašaju kao samostalni gospodari. 4. počev od XIII veka. I tako. koje Tatari pomoću sprava za razbijanje zidova 70 zauzimaju na juriš. koji zadržava Vladimir kao prestonicu i uzima naziv velikoga kn eza varoši Vladimira. Godine 1239 šalje on u oblasti Dnjepra jednu jaku vojsku koja zauzima Pereja slavlj i Černjigov i uništava njihove branioce. koji se učvršćuju u stepam a oko Crnoga. postaje međusobno različit. a kad je ona to odbila. on toliko pustoši t . u zavojevački pohod na zapad. sa opadanjem Kijevske velike kneževine i stvaranjem novih političkih centara . ili Batija. Potom Batij polazi ka Novgorodu. te se nje gove države cepkaju na nekoliko kneževina.

sa manjim odredima vojnika koji imaju dužnost da nadgledaju stanovništvo preostalo posle najezde. „Zlatnom Hordom”. Ruska pravda pobegla je na nebo. U XV veku. tome se tre ba radovati. održava u miru. Oni suprotstavljaju — kao što su činili slavenofili i u skorije vreme Osvald Špengler — mongolsku „kulturu” evropskoj „civilizaciji”. Preostali kneževi pokoravaju se takođe. U Moskvi. Opljačkano i desetkovano tom svirepom najezdom. Tako Aleksandar Nevski. književno st. oni se ne mešaju u poslove osvojenih oblasti. grubost primitiv nih običaja i kaznenog zakona. Tata ri ostavljaju pravoslavnoj ruskoj crkvi sve njene povlastice i ne progone je. prosveta. Politička centralizacija. a ne žaliti zbog toga. čak i silom. da 71 se ta pokrajina još zadugo nije mogla da oporavi od toga udara niti da povrati nek adanje blagostanje. i: uopšte uzev. stanovništvo pobunjeno protivu Tatara. koje gubi strpljenje zbog globljenja i nasilja što ga vrše skupljači poreza. sve je to po tvrđenju radikala pozajmljeno od Tatara. Pismenost. Jedino su sveštena lica oslobođena poreza. Tatari upadaju u Poljsku i p ustoše ponovo oblast Galič-Voliniju toliko. a on se sa glavnom tatarskom hordom. Tatari udaraju namet na osvojene ruske zemlje i postavljaju tamo upravljače.. ponekad oni čak obuzdavaj u pokušaje pobune stanovništva. postavši veliki knez oblasti Vladimira. jedan radikal i z godina 1860—1870. još i Vladimir-Volinski i Galič. nasuprot radikalima. ali zadržavaju pravo da ih potvrđuju u tome zvanju. pored ostalih gradova. zasnovan e na suverenosti naroda. Litvanaca i Šveđana. Pskova. sve što je cvetalo u Kijevu u XII veku. Prižov. i po njihovim rečima baš ta mongolska prošlost o ogućiće Rusiji da izbegne evropsku dekadenciju i da u svetu izvrši svoju buduću civiliza torsku ulogu. njihovih shvatanja i njihovih ustanova. zastarela shvatanja i zloupotrebe koje su že leli da uklone. razvoj despotske vlasti.. Za njih je „tatarski” značilo isto što i „moskovski”. može da izbroji jedva 200 nastanjenih domova. umetnost. ako je moskovski despotizam uništio klice demokratske vladavine. Posledice tatarskoga gospodarstva. krajem XIII veka. Od Kijeva Batij produžava na zapad i osvaja. učinio je to uz pripomoć Tatara. rusko stanovništvo povija se p od tatarskim jarmom. pruža nam lep primer njihovih tvrđenja: „Moskva se bratimila sa Tata rima. pripisival i su tatarskom uticaju despotizam. to bi bili uzastopni uticaji kojima bi se mogla obja sniti usamljenost Rusije i trajanje njenoga „varvarstva”. — Od vladavine Katarine II. Tatari. Nasuprot tome. ali. bas kake. a u Moskvi su šikaniranje i spletka zauze li njeno mesto”. grad Saraj. D anilo. ali Tatari naslućuju njegove namere i zahtevaju da poruši utvrđenja. međunarodne veze. pomišlja da zbaci tatarski jaram. Moskva. utv rdio se čitav jedan moskovski svet. i pod zaštitom njihovog antinacionalnog sistema uspela je da prisajedini obl asti Novgoroda. Na reci Ahtubi osniva se kao neka prestonica Zlatne Horde.u varoš. a potom prelazi u Poljsku i Ugarsku. koju oni žele da otkriju u premongolskom dobu. Moskva ulazi u eru konačnog opadanja. radikali. Tvera. koji je ranije odbranio Novgorod od N emaca. u Moskvi je ugaslo. Tatarski činovnici prebrojavaju stanovništvo da bi mu nametnuli porez. da se ona pretvara u seoce. Posle Danilove smrti. knez Galiča. Os im skupljanja danka. jer šest godina kasnije kaluđer Plano Karpini. Zanimljivo je da se i kritičari i obožavaoci Istoka slažu u tvrđenju da je moskovski duh . zato ruski knežev i moraju da odlaze u Hordu i traže od hana jarlik (povelju) koji im daje kneževsku v last. te traži saveznike na Zapadu i p očinje da podiže utvrđenja. kada drugi slovenski narodi počinju d a se preporađaju. ruski nacionalisti uobičajili su da nazivaju „tatarskim” sve što im se nije svidelo u prošlosti Rusije i u r uskom karakteru. koje ostavljaju ruskim kneževima. njihovi politički protivnici. Rjazanja . za vladavine njegovoga sina Lava. ulogor uje na obalama Dona i Volge. Isto su tako ruski evrazis ti skloni da preuveličavaju tatarski uticaj. Kada je prošlo doba prve klonulosti. gde nailazi na otpor koji ga primorava da s e zaustavi i da pođe natrag ka stepama. te on mora da se odrekne svojih planova. U inostranstvu se nailazi na ista shvatanja kod protivruskih istoričara: Vizant ija. pr i prolasku kroz nju. On ostavlja stepe pored Azovskog i Crnog M ora jednome svom rođaku. odvojen od Južne Rusije. prestonica hana.

ipak ne bi trebalo misliti da tatarsko gospodarstvo nije ostavilo nikakvih tragova u Rusiji . kao što će se videti. Ono je imalo neposrednih posledica. Tatarska najezda. muslimanskih kalifa i padišaha. dovoljno je — umesto pribegavanja tatarskom uticaju — setiti se novoga političkog režima što ga je 72 zaveo knez u toj oblasti koja se tek naseljavala. a naročito pretstavnici moskovske škole. ima izvesne veze sa tatarskim načinom prikupljanja porez a. I tako se istori ja Severne Rusije i istorija Južne i Zapadne Rusije kreću u različitim pravcima.isto što i onaj istočnjački duh koji ne može da primi evropsku kulturu. te nisu sposobne da pruže pomoć udaljenim pokrajinama. kao i državi moskovskoga cara. koja je nadživela sjajno doba Kijeva. Iako poreski sistem. Ono je izvršilo izvestan uticaj i na spo ljne oblike ruskoga života. Jer je na spoljnoj trgovini počiva la pozajmljena kultura Kijeva. Tatarska najezda imala je i posrednijih i dalekosežnijih rezultata . pa i taj istočnjački uticaj bio je sla biji nego uticaj vizantiske kulture. dovršavajući tako ono što su Pečenjezi i Polovci započeli. poznatije od pre izvesnog vremena po njihovom drugom naz ivu Ukrajinaca i Beloruse. da bi se objasnilo uzdizanje kneževine Su zdalja i Vladimira. jer je ono bi lo nastupilo još pre nje. a ta trgovina uništena je arapskim opadanjem i isto dobnim slabljenjem Vizantije. Osvajanje južnih stepa preseklo je konačno saobraćajne veze između Rusije i Vizantije. Ona isto tako odlaže za nekoliko vekova silaženje stanovništva iz Središne Rusije ka stepskoj crnici. samo je jedna epizoda vekovne borbe započete u preistoris kom vremenu između nomada sa juga i poljoprivrednika iz velike ruske šume. Ona su ubrzala. napredak Kijeva nije mogao nadživeti sasvim spolj ne uzroke koji su ga stvorili. izvesne vojne i političke ustanove iz XVI veka stvorene su po ugledu na Turs ku. Tako se završava staro doba ruske istorije. propadanje kneževina na jugu i zapadu i širenje onih iz središne ra vnice između Oke i Volge. i ako nisu izazvala. koja je rase lila stepsko stanovništvo. Iako treba odbaciti preterivanja nacionalista. Istoričari. Strahovita pustoše nja što su ih vršili osvajači i ropstvo koje je posle toga nastupilo oslabilo je ruske oblasti i dovršilo razjedinjavanje koje ih je odavno podrivalo. ali uticaj pravih tatarskih elemenata bio je mnogo man jeg obima i trajanja nego uticaj Istoka uopšte. U ist i mah se pokrajinska obeležja ruskoga stanovništva u ravnici Istočne Evrope konačno učvršćuju te se tako završava razvitak započet početkom XIII veka. Isto tako. . Što se tiče onih na severu one su uspele da odbiju svoje za padne neprijatelje i potpuno se predale brizi o svome sopstvenom životu i svojoj n ezavisnosti. Imena nekada njih slovenskih plemena iščezavaju. Da bi se objasni lo opadanje Kijeva nije potrebno pozivati se na mongolsku najezdu. Nasuprot tome. Shvatanj e da je vladar sopstvenik čitave državne teritorije i da svi treba da služe državi zajed ničko je i carevini vizantskih vasileisa. radikala i evrazista. Ovakva unapred stvorena mišljenja su u suprotnosti sa istorijom. te se u daljem izlaganju nećemo na njih obazirati. Poljaka i Litvanaca. Kneževine na zapadu i jugu gube skoro potpuno svoju otpornu snagu i padaju jedna za drugom pod vlast svojih zapadnih suseda Mađa ra. za koju tvrde da joj tatarsko gospodarstvo nije moglo duboko izmeniti pravac. koja ih je uostalom i sama delimično pozajmila od Vizantije. geografska raspodela stanovništva i stvaranje pokrajinskih narečja dovode do podele Istočnih Slovena na tri velike gran e: Velikoruse. suprotstavljaju tome tvrđenju ideju jedne samonikle i pravilne istoriske evolucije. Središne i Južn e Velikoruse. koji se dalje dele prema njihovim narečjima na Severne. a to će reći doba osnivanja normanskih država i proširiva nje arapskih kalifata koje se završilo u XI veku. od kojih je glavna pomoć koju su tatarski vl adari pružali moskovskim kneževima. Uistinu. Maloruse. Važno je da se dobro razlikuje kad je i šta pozajmljeno od istočnjačkih ustanova.

koga izdržava neposredno samo stanovništvo — to j e sistem kormlenija (ishrane) — a ne kneževska blagajna. u tome svojstvu p . pa prema tome uvećava političku važnost kneževine. ne izlažući se kazni. imaju ne samo ekonomsku vlast koja proističe iz vlasništva zemlje. ukoliko slovenski naseljenici prodiru duž reka u ogromne prašume koje pokrivaju tu z emlju. Knez koji uređuje svoju oblast želi da privuče na svoju zemlju moćne bojare koji raspolažu velikim brojem ljudi. ne potpadaju pod upravnu nadležnost namesnika i vo lostelja (župana). usled deljenja između više naslednika. Poznije se skoro sve ove kneževine cepkaju i dalje: na primer. Svaka kneževina je tada skup od više povlašćenih imanja koj a uživaju neprikosnovenost. od Rostovske kneževine odvajaju se kn eževine Jaroslavska i Uglička. kao sopstvenici tih imanja. a s druge strane postaju vazali svojih kneževa. Velike kneževine. sa zabra nom kneževim službenicima da prodru na teritoriju tih povlašćenih imanja. one su zemljoradničke i čisto seljačke. On čak rado daruje bojarima i manastirima povelje koje sopstvenicima povlašćenih imanja daju veoma obimna prava nad stanovništvo m. Nižnji-No vgorodskoj i Smolenskoj. sebara ili polusebara. bojari i manastiri. Jedino povlašćeni posedi bojara i manastira. Jurijevska i Starodubska. na samom utoku rečice Neglin aje u reku Moskvu. ni traga kakvoga zana tstva ili značajnije trgovine. Stvaranje Moskovske kneževine. i podnosi joj samo one poslove koje mu se svidi da ona pretresa. — Moskovska kneževina obrazuje se srazmerno dockan. jer veće ne dobiva tu nik akvu političku moć. Rjazanjskoj. R U S I J A I U J E D I N J E N E R U S K E Z E M L J E 1. Tu nema. M O S K V A . da priđu drugome knezu. Severoistočne kneževine u XII i XIII veku. Isprva je to samo jedna strategiska vojna stanica i odmorište z a kneževe koji idu iz Severoistočne Rusije u sliv donjega Dnjepra. bojar i i manastiri kojima pripada zemlja i koji imaju pod sobom veliki broj radnika. pravosuđa i policije. kojima se u drugoj 74 polovini XIII veka pridružuju Suzdaljska. Ti naseljenici žive najpre od ribolova i lova. na Dnjepru. preuzimaju prirodno upravu nad preobražavanjem i ekonomskim prilagođavanjem te oblasti. Ove feudalizovane kneževine na severoistoku žive primitivnijim životom nego one na jugu. To raskrčavanje zahteva zajednički rad mnogih ruku. ako žele. Tako se krajem XII veka odvajaju od kneževine oblasti Vladimira četiri manjih k neževina: Rostovska. Politički režim je tamo isto toliko uprošćen koliko i socijalni. koji su na čelu najvažnijih s lužbi njegovoga ličnog poseda. nego i izvesne političke nadležnosti nad stanovništvom svojih poseda. od kneževine Perejaslavske odvajaju se Tverska i Dmitro v-Galička. U naknadu za to. Knez upravlja savetujući se sa bojarima. SEVEROISTOČNE KNEŽEVINE U XII I XIII VEKU I STVARANJE MOSKOVSKE KNEŽEVINE Moskovska država stvorena je postepenim sjedinjavanjem mnogih manjih i većih kneževina koje su najpre sačinjavale Severo-istočnu Rusiju. oni mogu.73 I V . bojari i „slobodni službenici” obavezni su da vojnički služe svome knezu sizerenu. Perejaslavska. — One se stvaraju između Oke i gornje Volge. Isto rasparčavanje vrši se u drugim velikim kneževinama. a ona idu čak do vršenja izvesnih upravnih funkcija. jer njihov dolazak ubrzava ekonomski razvitak zemlje. Var ošica Moskva niče na jednom visokom bregu sa borovom šumom. cepkaju se. Zbog toga kneževi. Ali ovakva duma nema ni stalnoga sastava ni jasno odr eđenu nadležnost. Mesna uprava i pravosuđe p overeni su namjestnjiku (namesniku). knez poziva samo one bojare koje on želi da pita za savet. Kostromska i Moskovska. ali ta obaveza ih ne vezuje isključivo. Tako se ocrtav a jedno čisto feudalno uređenje. a potom počinju da raskrčuju šume. kao što smo videli. kao u južnim oblastima.

zaštićena od spoljnih napada s usednim kneževinama. ona pruža protivu mogućnih najezdi Tatara i Litvanaca mnogo bol je uslove bezbednosti nego što ih imaju ostali delovi Severoistočne Rusije. zahvaljujući svome geografskom položaju i izvesnim ekonomskim pos ebnostima. Novgorodu i Rjazanju stanovništvo odbilo da plati danak tatarskim či novnicima. Kada je u Tveru. han pošalje na pobunjenike jednu vojsku. i Ivan se primi da je predvodi . vrati se posle nekoliko godina u svoj grad i usp e da stekne naklonost hana. knez Ivan Dmitrijevič. Aleksandar. i ne bi se moglo naslutiti da će ona jednoga dana. Moskovska kneževina. ali i sam gine posle toga. Ali već pod Danilom ona počinje da uv ećava malo po malo svoju oblast. Georgij. Posle toga Moskovska kneževina zahvata skoro ceo sliv reke Moskve. on ostav lja svome bratu Aleksandru Mihailoviču jarlik velikoga kneza. koji otada ostaje u rukama moskovskih kneževa. zahvatiti skoro čitavu Istočnu Evropu. Politička važnost Moskve raste istovremeno i zbog toga što je ona postala verska prest . zvani Kalita (vreća novca). iako posrednim putem. i dobi potvrdu svoga položaja. Osim tog a. Danil Aleksandrovič. PRVI MOSKOVSKI KNEŽEVI od Danila do Ivana III Danil († 1303) i Georgij († 1326). potom se sin Aleksandra Nevskoga. Mihaila ubijaju mučki u Hordi. tverski knez. koji mu ostavlja u nasleđe njegov nećak. izradi da se Aleks andar pogubi. Veoma šumovita. koji ga je nasledio. Oni započinju „ujedinjavanje ruske zemlje pod Moskvom”. te ta činjenica mnogo olakšava moskovskim kneževima njihovu ulogu „ujedinitelja”. kada postane prostrana Mosk oveka država. koji je najpre pobeg ao u Pskov a potom u Litvaniju. ali Ivan Kalita odmah dođe u Hordu. u drugoj polo vini XIII veka. u trenutku kada se rasparčava nekadanja Rostovska kneževina izmeću potomaka Vsevoloda III „Mnogorodnog”. — Danil Aleksandrovič uvećava svoje posede dodajući im Pe rejaslavlj. knez tverski. — U Moskvi brat Georgijev Ivan. Potom. njegov sin Dmitrij ubija Georgija. političkom uje dinjenju cele Rusije pod Moskovskom vlašću. Georgij p odmićuje tatarske činovnike bogatim poklonima i pobeđuje. uvećavajući materijalno bogatstvo moskovskih kneževa. moskovski kneževi — zahvaljujući raskošnim da rovima koje oni šalju Hordi — dobivaju skoro uvek povlastice velikoga kneza. osvaja Možajsk posle jednog srećnog prepada na susednu kneževinu Smolensk. pa ipak. moskovski knez. Ovi nisu dirali u političku organ izaciju Rusije. Mihail Jaroslavič gospodari njo m neko vreme. n asledio ga je i odlučio najpre da Tveru oduzme titulu velikoga kneza. Ivan Kalita (1328—1341). pojačava ist ovremeno i njihovu političku ulogu i priprema im uspeh. i Danilovi poslednici energično nastavljaju tu poli tiku uvećavanja. koji oni sebi obezbeđuju st avljajući se u službu Tatara Zlatne Horde. 75 2. Moskovska kneževina počinje da se obrazuje. Ovaj pri liv novih stanovnika. Kao nagradu on dobija jarlik velikoga kneza. Ta kneževina je tada još veoma ma la. Posle jednog perioda borbi sa suparnicima. i ta okolnost doprinosi mnogo. Moskovs ki knez postaje u neku ruku prvi zastupnik hana Zlatne Horde u upravljanju rusko m teritorijom. i Mihail.ojavljuje se ime te varoši prvi put u letopisima godine 1147. učvršćuje u njoj i osniva dinastiju moskovskih kneževa oko 1260 godine. i otima Kolomnu od kneževine Rjazanj. poput ujedinjav anja srednjevekovne Francuske pod Kapetima. već su jednim jarlikom podarili jednome od ruskih kneževa titulu vel ikoga kneza obavezujući ga da prikuplja i predaje Hordi danak svih ostalih kneževa. odlaze u Zla tnu Hordu da se otimaju o jarlik koji bi im dao titulu velikoga kneza. Njegov sin Georgij Danilovič. Za vladavine Georgija započinje između moskovskih i tverskih kneževa borba o Vladimirs ku veliku kneževinu. rečni putevi koji olakšavaju živu trgovinu ukrštaju se tu i privlače naseljenike. privlači veliki broj stanovnika. kojim a godi mogućnost da zaradi od trgovine dodaju još i dobit od poljoprivrede.

Dmitrij Ivanović odupi re se svome suparniku. post aje glavni savetnik moskovskih kneževa i vodi ih političkim putem koji treba da ih o dvede do prevlasti. dok posedi njegovoga drugog brata Andre ja prelaze na Andrejevog sina Vladimira. Ali mitropolit Aleksej i moskovski bojari grozničavo se zalažu da uspostave političku nadmoćnost Moskve. nasleđene ili stečene. On kupuj e veliki broj bogatih sela u Novgorodskoj. a ostale svoje posede razdeljuje svojoj ženi i sinov ima. On kup uje mnoga zemljišta i sela u Perejaslavlju. koji su Tatar i opustošili. koji ga nasleđuje na prestolu. da bi postigao to uvećavanje. Moskva konačno postaje mitropolitsko sedište. On stiče ogroman ugled i uvaženje svojim svetačkim životom i državničkim sposobnostima. zvani Gordi. Umire bez dece i ostavlja svojoj ženi sve zemljišne posede. Suzdaljski knez Dmitrij Konstantinovič koristi se njegovom maloletnošću. koji ih potpomažu kneževskom dumom. Dmitrij Donskoj (1362—1389). 76 Simeon (1341—1353). Ivan Ivanović (1353—1359). jedna nova opasnost zagrozila je Moskvu. koju je učvrstio brak između Dmitrija Ivanoviča i ćerke njeg ovoga ranijeg suparnika. ali određuje „najveći deo prvorođenom sinu” Simeonu. koji prodire do Moskve i opsađuje Kremlj. On ima dva sina. a Ivanu d eo koji je on sam nasledio od svoga oca. — Simeon. Posle pobede nad Suzdaljom. otada se u zvanični m aktima moskovske vlade učvršćuju načelo da su titula velikoga kneza i vlast nad gradom Vladimirom nasledno. Simeonu. čiji ih mitrop oliti podržavaju čitavim svojim verskim uticajem. u kojoj je sahranjen pošto je pretskazao Moskvi slavnu političku budućnost. poput mitropolita Petra za vladavine Ivana Kalite. Rostovskoj i drugim kneže vinama. i sveštenstvo. Naziv velikoga kneza i prava nad gradom Vladimirom vraćaju se moskovskom knezu. ide stopama svoga oca. Tverski knez M ihail Aleksandrovič hoće da mu preotme titulu velikoga kneza. Šta više. ali njegov naslednik Pet ar potpomagao je odlučno moskovske kneževe protiv Tvera. Pre svoje smrti on zaveštava Mos kvu kao nedeljiv posed svojoj trojici sinova. posle svoje pobede na Donu biti prozvan Donskoj — ima tek devet god ina. malo rani je je stari drveni zid koji je okružavao Kremlj . Bjeloozero i Uglič. Jurjevu. Za čitave svoje vladavine Ivan neprestano vreba prilike da proširi svoju oblast. i preneo svoje sedište u Vladimir na Kljazmi. Veštom politikom oni ponovo zadobivaju hanovu naklonost prema moskovskom knezu. Oko 1300 godine mitropolit Maksim napustio je Kijev.onica Rusije. moskovskim kneževinama pružaju veliku pomoć dve društvene s ile: moskovski bojari. Ivanu i Andreju. ali . te sklapa savez sa lit vanskim knezom Olgerdom. U ovom pogledu on mnogo potseća na opata Sižea. Za Teo gnosta. hram Bogorodičinog Uspeća. Dmitriju ostavlja u nasleđe deo svoga preminulog brata Simeona. kao i ra scepom koji je istavio kao suparnike dva hana u Zlatnoj Hordi. Za Ivana II i Dmitrija. Srećom. Ivana Ivanoviča. mitropolit Aleksej. On je dugo živeo u Moskvi i s agradio u tamošnjem Kremlju glavnu sabornu crkvu te varoši. Vladimirskoj. igra značajnu ulogu. — Kada je došao na vlast. Vladimiru. — Ivan II ne uvećava svoju oblast. al i su ti posedi uskoro sakupljeni pod vlašću njegovoga brata i naslednika u Moskovsko j kneževini. Ali naročito u vre menu kada mladi Dmitrij Ivanovič počinje da vlada i kada uspesi što su ih moskovski kn eževi postigli izgledaju uistini ugroženi. On uvećava stanovništvo svoje kneževine primajući rado iselj enike koji pritiču sa svih strana. Za vreme ovih prvih napora da se Moskovska kneževina uzdigne iznad ostalih kneževin a Severoistočne Rusije. čvrsta potpora bojara i sveštenstva pokazuje svu svoju vrednost. Ali upravu nad Moskovskom kneževinom i na ziv velikoga kneza cele Rusije nasleđuje posle njegove smrti njegov stariji sin Dm itrij. on više voli da se posluži novcem nego oružjem. koji ga je zamenio. Dmitrija i Ivana. te ovaj mora da prizna da je pobeđen. i troši mnogo na proširivanje svojih poseda. zadobija tri varoši. da ishodi za sebe jarlik velikoga kneza. Kostromi i Dmitrov u. Galič. Dmitrij Ivanovič — koji će kasnije. neotuđeno i nedeljivo dobro moskovskih kneževa. koji će po redu uživati prihode od grada. On se proglašava za velikoga kneza cele Rusije.

a okrnjila slavu tatarskih osvajača. On potčinjava r ostovskoga kneza i proteruje iz njihovih kneževina kneževe Galiča i Staroduba. kod utoka Neprjadve u Don. dva kaluđera iz toga manastira. opljačkao i popalio. opustošio je Nižnji Novgorod i Rjazanj. koji je z bacio s prestola Mamaja. blizu reke Bože ta vojska se sudari sa Dmitrijem Ivanovičem. mo skovska vojska ide na Tver. Moskovski kneževi. Najezde mongolskih pljačkaških rulja na rusku teritor iju počinju da nailaze sve češće na junačan otpor. i sa rjazanjskim knezom Olegom. U to doba manastir Trojica-Sergijevo. nekada pokorni H ordi. koga je zamenio Vladimir. koje su dotada čekale prikr ivene. posle dve godine Tatari su se osvetili. Borba se nastavlja protivu rjazanjskoga kneza Olega. Pre nego što je pošao na Mamaja. On stupi u pregovore sa litvanskim knezom Jagajlom. No povrh t oga. Ali. u ravnici Kulikova započinje ogorčena i krvava bitka. nego se i usprotivio rasparčavanju kneževine Vladimir a. koji će poginuti u bitci kod Kulikova. koji beži ispred moskovske vojske. zauzeo je na prep ad. Dmit rij sa svoje strane sakupi ogromnu vojsku. Dmitrij odlazi u manast ir i prima blagoslov od Sergija za junački podvig koji priprema. Rusi odgov oriše na to pustošenjem sela Mordva i Tatara duž reke Sure. koji se ogleda u čitavom nizu pesničkih i istoriskih dela stare ruske knjiže vnosti.77 zamenjen jakim kamenim zidom. Isprva Tatari su nadmoćniji. Godine 1377 tatarski knez Arapša. koga svi smatraju za svetitelja. Ist ina. koji joj nanese težak poraz (1377). postaje svesna svoje sve veće moći i ukoliko se Severoistočna Rusija pokazuje sve čvršća ujedinjena pod prevlašću Moskve. Dmitrij je bio primoran da ponovo plaća danak Zlatno . Meščere. pošto je potukao Ruse na obalama reke Pjane (pritoke Sure). Njihov novi han Tohtamih. koju predaje u celini svome najstarijem sinu Vasiliju. Mamaj želi da se spoji sa Jagajlom. Ova pobeda probudila je nadu na buduće oslobođenje i proizvela u celoj Rusiji dubo k utisak. Njim upravlja njegov osnivač iguman Sergej. no ipak Vasiliju daje najveći deo. koje svet više ne smatra za nepobedive. Sve to da je tome pohodu sveto obeležje jednoga verskog i nacionalnog rata. Tada novi han Mamaj posla na Ruse jednu vojsku koja prodre u oblast Rjazanja. Bj eloozera i drugi dovedoše svoje trupe. koji pristade da pomaže Mamaja i Jagajla. knez Pronska. vraća se na presto rjazanjske kneževine t ek pošto se pokorio Dmitriju Ivanoviču. napao je Moskvu iznenada 1382 godine. Zlatna Horda naprotiv slabi usled unutrašnjih bo rbi između raznih pretendenata na hanski presto. Da bi sprečio to spajanje. Jaroslavlja. Posle Olgerdovog povlačenja. čiji knez mora da se odrekne svojih zahteva. koja delom ima da zahvali za svoju nadmoćnost svojoj pokornosti prema Zlatnoj Hordi. Iznenađeni Tatari popuštaju i daju se u bekstvo (1380) . Peresvjet i Oslabja. ona je podigla hrabrost naroda. Mamaj spremi napad velikih razmera na Rusiju. te napreduje ka zapadnom delu Rjazanjske kneževine. postali su malo po malo vođi jedne Rusije koja je sve više ujedinjena u svojoj borbi za narodnu nezavisnost. Ukoliko Mos kva. ta pobeda je neobično uvećala važnost koju je Moskva stekla kao ruski politički centar. Ali pridolazak svežih ruskih snaga. uspostavio je ravnotežu. Dok je starešini Rusa pribavila naziv Donski. Ali njegova pobeda nad Tatarima daje najviše sjaja njegovoj vladavini. blizu Moskve. Da bi potro utisak što ga je učinio taj poraz. Najzad. ostatak svojih poseda razdeljuje svojim sinovima i svojoj ženi. uživa već veliku slavu. i na gornjem Donu. koji mu obeća vojnu p omoć. jer mu kneževi Rostova. primorav a ga da se pokori i da plaća veliki porez. Kal uge i Dmitrova. Dmitrijeva snaga oseća se svuda. on šalje na njega jednu vojsku. on ne samo da je uvećao moskovsku oblast pomoću kneževina Vereje. Kada No vgorod hoće da se pokaže nezavisnim od njega. i on je spasao grad. te je veliki broj Rusa i neko liko kneževa poginulo. stupaju sa odobrenjem svoga starešine u njegovu vojsku. Ole g. Dmitrij polazi brzo u susret 78 Mamaju. i oseća se sve jasnije približavanje odluč a sudara.

Za vladavine Vasijila I. obeležena je divljački svirepim postup cima: Vasilij II uhvatio je Vasilija Razrokog i iskopao mu oči. ta nekadanja mala kneževina utonula u šumam a. Ov a beskonačna borba. polaže pravo na moskovski presto i hoće da zbaci svog nećaka. Taruzom. Ali taj sporazum je bio samo jedno primirje a ne konačno rešenje. Kada je novgorodski knez hteo da se odupr e moskovskoj vojsci koja se približavala gradu. Kraj nezavisnosti ove poslednje kneže vine obeležen je jednim značajnim događajem. Moskva je u većala svoju teritoriju prisajedinjujući Murom sa njegovim oblastima Suzdaljom. Sukob je izbio zbog toga što su obe zemlje polagale pravo na ruske oblasti u gornjem toku Dnjepra i zapadne Dv ine. bojari iz oblasti Dvine priznali su vlast Moskve. Za vladavine Va silija II. ili sa zapada — Litvanci. U isto doba njen veći uticaj oseća se u izvesnim krajevima potčinjenim Velikom Nov gorodu. ali i on umire otrovan. Zbog toga je odbrana zemlje njen glavni zadatak.j Hordi. kasnije Dmitrij Šemj aka podvrgava istom onakažavanju Vasilija II. Prisajedinjenje Nižnjeg Novgoroda omogućilo je Moskvi da zakorači u oblast srednje Vol ge. Moskovs ka država postaje kao neki utvrđeni logor koji neprekidno opsedaju neprijatelji što do laze sa istoka i juga — Tatari. na čelu jedne velike vojske koja se ulogoruje na obalama Oke. Georgij. Stric Vas ilija II. sina Dmitrija Donskog. Zaista. i to joj daje naročito obeležje. kneževska porodica započinje građanski rat kakav Moskva nikada nije doživela. Kao što će se videti. pritoku Oke. Rusija odbija dve nove tatarske najezde. Vasilij i Vitovt se složiše i priznadoše za zajedničku granicu reku Ugru. njegovi sinovi i dalje se otimaju o Moskovsku veliku kneževinu. kada je st igao u Elec. A da bi nesreća bila potpuna. Vasilij se osmelio u svojim odnosima sa Tatarima i prestao čak da im plaća dana k. murza Edigej opsede Moskvu i opustoši zemlju. Ali se on uskoro zavađa sa svojim rođenim sinovima. — Za vladavine Vasilija I. Ali godine 1408. Goro dcem. Borovskim i Nižnjim Novgorodom. približuje se etničkim granicama Rusije i izlaže se napadima svojih suseda. . ovo nije jedini primer težnje bojara raznih kneževina da traže pokroviteljstvo moskovskih kneževa za vreme ujedinj enja Rusije pod okriljem Moskve. Vasilij je primo ran da sklopi mir i da nastavi plaćanje danka. koju ona vrši ne ko vreme. kome je tada bilo tek deset godina. njegovi bojari mu saopštiše svoju odlu ku da on prizna vlast Vasilija I i odbiše da mu pruže makakvu pomoć. jer borba između ta dva protivnika nastaviće se u beskraj. sve ogorčenija. te završi svoj život kao veliki knez. nova tatarska najezda obara se n a Moskvu. No on se odmah pokaja što je to učinio. Ovaj događaj nagoveštava neizbežni sukob koji će kasnije izbiti između Novgorodske republike i Moskve. Potom ulazi u Moskvu i proglašava se za velikoga kneza. zbog čega je ovaj prozvan Slepim. Uz pripomoć rjazanjskoga kneza i kneževa Možajska. Međutim odnosi sa Litvanijom postaju sve zategnutiji i pored rodbinskih veza koje spajaju moskovske kneževe sa litvanskim velikim kneževima. ćerkom litvanskoga velikog kneza Vitovta. Tamerlanova ratna slava uliva veliku bojazan Rusima i predočava im bezbroj nevolja. Vasilijem Razrokim i Dmitrijem Šemjakom. galički knez u oblasti Kostrome. Posle n jegove smrti. i Vasilij polazi u susret tome opasnom neprijatelj u. on izgoni Vasilija II iz Moskve i primorava ga da se povuče u Kolomnu. Ali je pobeda kod Kulikova ipak ostala u očima ruskoga naroda predzn ak potpunog oslobođenja. pa pođe ponov o na svoga nećaka i potuče njegovu vojsku. tatarski vođ pošao je natrag i ne stigavši do 79 Oke. ali Novgorod ubrzo savlađuje pobunjenike i uspostavlja svoja suverena pr ava u toj oblasti. jer je Vasilij I bio oženje n Sofijom. Godine 1395 Tamerlan upada u zemlju. Moskva. koji traje dvadeset godina i upropašćuje sve tekovine moskovske politike. i on se morao pov inovati svojoj sudbini. a protivn o izričitoj želji hana. i primoran je da vrati Moskvu Vasiliju II. Posle nekoliko sudara. Ali. — Na svome samrtnom odru Vasilij I zaveštao je u celini svoju kneževinu svome sinu Vasiliju. Prisajedinjujući jednu za drugom granične kneževine i šireći se postepeno po čitavoj teritor iji na kojoj stanuju Velikorusi. Vasilij I (1389—1425). Vasilij II (1425—1462).

i to je činjenica od velike istoriske važnosti. zato lični sukobi između kneževa ne mogu da ga zaustave. koji ipak nisu umanjili niti prekinuli ujedi niteljsku ulogu Moskve. novgorodski bojari naginjali su zbliženju sa Litvanijom i Po ljskom u nadi da će tamo naći podrške u slučaju sukoba sa Moskvom. sina i naslednika Vasilija II. po naredbi Moskovljanina. Njena će se moć neobično uvećati za vlada vine Ivana III. Nezadovoljn i. išlo je na ruku moskovskoj vladi. Ivan III zahteva od tverskoga kneza Mihaila da mu se potpuno pokori. Nasuprot tome. savezom nemačkih trgovačkih gradova kome je pripadao i njihov grad. iako njen ostatak pripada još uvek jednom maloletnom knezu. na primer posadni ka. Nešto ranije. izlazi naposletku kao pobedilac iz ovih građanskih ratova. — jer je veće postalo poslušno or uđe u rukama gospode ili bojarskog saveta.Vasilij II. Godine 1485 on prisajedinjuje Tversku kneževinu. u isti mah oni su prisvojili upravu političkih poslova. obavezu da njeni episkopi primaju . koje su prisvojile nekolike moćne porodice bojara. Moskovska kneževina ostaje i p osle unutrašnjih nemira neokrnjena i moćna. zaboravivši svoju zaklet vu. Ivan III učinio je jedan još važniji korak ka političkom ujedinjenju Rusije prisvajajući prostrane oblasti republike Velikog Novgoroda. niži narodni slojevi postepeno su izgubili volju za političkom nezavisnošću Novgoroda i najzad počeli da smatraju da bi ih prisajedinjenje Moskvi spaslo bojarske oliga rhije. nogvorodski bojari sa Boreckima na čelu zaključili su u ime Novgoroda sa Kazimir om. jačanje socijaln ih borbi. on je ipak nametnuo republici teške uslo ve koji su u osnovi nagoveštavali njen kraj: pogubljenje Boreckih. Vasilij II opustošio je grad i primorao ga da položi zakletvu vernosti moskovskim kneževima i da se sem toga obaveže da neće primati kneževe neprijateljski raspoložene prema Moskvi. Ohrabren ovim napuštanjem koje smatra za znak slabljenja ovog a kneza. IVAN III VASILJEVIĆ (1462—1505) Teritorijalno ujedinjenje. Već odavno su moskovski kneževi pažljivo motrili na predznake raspadanja te republike. Mihailovo bekst vo u Litvaniju obeležava kraj nezavisnosti Tverske kneževine. Još kada se Dmi trij Šemjaka pobeđen sklonio u Novgorod. Novgorodski bojari. 3. Ovo društveno trvenje. uz pripomoć svojih bojara i visokoga sveštenstva.. Dva. Godine 1471. poništenje ugovor a sa Kazimirom. koji je bio kralj Poljske i veliki knez Litvanije. a zatim. Ivan III ih je do noge potukao na obalama Šelonja. Ivan III 80 ga ipak potčinjava svojoj vlasti. koje je podrivalo snagu Novgoroda. Ali kada je — u nadi da strese jaram — stupio u vezu sa litvanskim ve likim knezom i zatražio od njega pomoć. Uje diniteljski pokret kojim upravlja Moskva zavisi od čitavog niza istoriskih činilaca. jedan odbranbeni ugovor u peren protiv Moskve. postepeno su potčinili ostale staleže i držali ih u ekonomskoj zavisnosti. a godine 1474 rostovski kneževi prodadoše mu onaj deo svoje kneževine koji je još bio u njihovim rukama. — kao i izborne položaje. Ivan III ga napada i pobeđuje. Neza visni rjazanjski knez zaveštava mu testamentom najveći deo svoje kneževine. tako da je kraj političke nezavisnosti čitave Rjazan jske oblasti samo pitanje vremena. Iako tada nije potpuno uništio nezavisnost Novgoroda. uzroka podrivala su postepeno novgorodsku moć: pre svega razvoj separatističkih težnji raznih oblasti koje su joj bile potčinjene — videli smo da se za vreme Vasilija I oblast Dvine odvo jila od Novgoroda i prešla za neko vreme pod vlast Moskve —. tisjackog itd. Već nekoliko godina ranije tverski bojari počeli su u grupama da prelaze u službu mosk ovskoga velikog kneza i izjavljivali su javno da je ovaj moćniji pa prema tome i s posobniji da ih štiti. Ov aj se boji da ne naljuti Ivana III. — Ivan III radi svim silama na ujedinjenju Rusije. sve sami veleposednici i kapitalisti obogaćeni trgov anjem sa Hanzom. Godine 1463 kneževi Jaroslavlja ustupaju mu sve svoje oblasti. šalje ovome svoju vojsku u pomoć pri njegovim voj ničkim pohodima. te se isprava pokazuje toliko poslušan da u više mahova.

Tako Moskva ujedinjuje pod svoju vlast ne samo skoro čitavu Središnu Rusiju između Oke i gornjeg toka Volge. št o jako ozlojeđuje Litvaniju. Ona stupa u vezu sa Danskom. Kada je ona to odbila. i da grad plaća Ivanu III veliki porez (1470). Ahmet okonča ovo stanje povlačeći se sa svojom vojskom. Zlatna Horda bila se podelila na nekoliko nezavisnih kneževina koje su međusobno rat ovale. Na Volgi je osnovan Kazanjski hanat. koja rat . Ali sukobi izbijaju ponovo. Ovo pomirenje zapečaćeno je brakom između Aleksandra i Jelene. Turskom. i prestaje da joj plaća danak. Moskovski knez. čija se vlast proširuje nad svim golemim oblastima oko Dnjepra i Desne. čiji veliki čelnik Platenborg opsađuje Pskov. nego i čitavu oblast jezera i dugačku severnu obalu. Ivan III imenovao je han ove koji su mu bili potpuno odani i koje je on potpomagao u borbi protivu njihov ih suparnika. Posle uspešnog vojnog pohoda on n ametnu litvanskom velikom knezu Aleksandru ugovor kojim se Moskvi priznaje pravo svojine nad svim oblastima onih kneževa koji su prišli njemu. Kraj tatarskoga jarma.81 rukopoloženje od Moskve. stalan uzrok sukoba. te po starom tatarskom običaju upade u Rusiju. i pored prekora koji su mu upućivali iz Moskve. a na Krimu Girejski. U bitci kod Vidroša Litvanci pretrpljuju težak poraz. oslabljenu unutrašnjim razmiricama. — Ugovor zaključen između Vasilija I i Vitovta nije održao mir između Moskve i Litvanije. ćerka Ivana III Jelena žali se svome ocu da je njen muž zlostavlja. ćerke 82 Ivana III. ali je i ona primorana oružjem godine 1489 da to učini. i primenjivanje moskovskih zakona na čitavu oblast Novgoroda. Bjeljskih. Vjatka. jer je neprekidno prelaženje u službu Moskve kneževa pograničnih kn eževina. Ivan III iskori stio je to da zatraži svoje pravo sa oružjem u ruci. Moskva naslednica Vizantije. Godine 147 8 Ivan III ocenio je da je došlo vreme da se svemu tome učini kraj. Vjazamskih. a Ivanu III naziv „samo dršca cele Rusije”. on je našao jednog saveznika protiv Zlatne Horde u Mengli-Gireju. štićenika Zlatne Horde. Godine 1492. Uskoro potom on se više ne obazire na Zlatnu Hordu. — Ovu državu oslobodio je Ivan III i od gospodarstva Tatara. Posle toga ujedinjenje Rusije je skoro sasvim završeno. Han Ahmet odluči s e tada da ga kazni. naslednik Ivana III imaće samo da pokori još nekoliko kneževina k oje su ostale nezavisne. Kneževi graničnih oblasti i dalje prelaze u s lužbu Moskve. on se ne smede odlučiti na započne borbu. Novosilskih i dr ugih. Moskovska država počinje da igra prilično važnu ulogu u međunarodnom životu. Vorotinskih. Osim toga. — Dok se razvija uporna borba protivu Tatara i Litvan ije. nemačkim carem i dalekom Venecijom. postao je stvarno jedini vladalac cele Severoistočne Rusije i prestavnik velikoruskog naroda stopljenog u jedno jedino istorodno političko tel o. Narednih god ina uticaj Moskve na unutrašnje poslove Novgoroda neprekidno je rastao. Ponovan rat izbija godine 1500. Borba sa Litvanijom. Otada moskovski knez neće više plaćati danak. Samo jed na naseobina na istoku. odbija da prizna njenu vlast. Ovoga puta Moskva podiže proti vu Litvanije krimskoga hana. I Ivan III se isto tako kolebao. te je uhvatio za reč izaslanike Novgoroda koji su ga bili nazvali „gospodarem” i zatražio potpuno potčinja vanje republike. i rat se završava 1503 godine obnavljanjem prethodnog ugovora. Odoevskih. dok Litvanija suprotstavlja Moskvi Livonski red. Razočaran uzdržavanjem Litvanije na čiju je p omoć računao. posle Kazimirove smrti. Mezeckih. Osim toga. i naziv „samodržac” znači da je Ivan III potpuno nezavisan od svakoga tuđinskog vla dara. to mu je poslužilo kao izgovor da izvrši pet vojni h pohoda na Kazanj. pošto jedinstvo s Poljskom nije obnovljeno i Litvanija izabrala sopstvenoga kneza. U Kazanju mosko vska stranka i stranka Zlatne Horde bore se neprekidno. on opsedne varoš i izdiktira svoje uslove: ukidanje veća i svih oblasnih nadleštava. Tatarskome jarmu došao je kraj. On godine 1480 naiđe na vojsku Ivana III na obalama Ugre. krimskome hanu. Moskovsku državu. koji je dotada bio samo jedan od mnogih feudalnih gospodara. Ugarskom.

i ovo venčanje. k oje zamenjuju stare drvene crkve u Kremlju. otsada će uloga vrhovnoga središta pravoslavlja pripadati gradu u kome ist inska pravoslavna vera blista u punoj čistoti. i italijanski majstori koji su došli sa Sofijom Paleolog. Novo političko i administrativno uređenje. Potreba za odbranom zemlje od Tata ra i Litvanije. pr eobražava se i državno uređenje. i to je kazna koju mu je Bog poslao zbog mnogih jeresi što se u njemu behu u korenile. baca u tamnicu i pušta ga tek kada je potpisao obavezu i zakleo se da n ikad neće napustiti njegovu službu da bi otišao drugde. on ga hvata. treba da bude samodržna i potpuna. Posle toga moskovski vladar usvaja nove znake vladarske vlast i. kao neko više biće kome se obični smrtni ne mogu slo bodno približiti. jer protiviti se toj vlasti znači protiviti se samome Bogu. vrednost i obimnost vlasti vizantiskoga cara. Ali njoj nisu potrebni saveti Venecije da bi stvorila obimne i sjajne planove. Kao i vizantiski car. nećakinjom poslednjeg a vizantiskog cara. kao i nove dvorce. Arhangelsku i Blagoveštensku. potvrdi lo je u očima savremenika shvatanje da je moskovski veliki knez doista naslednik v izantiskih careva. oženio se vizantiskom princezom Zoe (Sofijom) Paleolog. tako da bude („službenik” knežev. koji potsećaju n a vizantiske znake i označavaju božansko poreklo i neprikosnovenost njegove vlast i. primoravaju državnu upravu da pre ustroji Moskovsku državu po uzoru na vojnički logor. Tako Ivan III ne pristaje više da prizna bojarima i slobodnim službenicima pravo da napuste službu svoga kneza pa da pređu u službu drugo ga. isključujući svaku ličnu slobodu. presto i odelo velikoga kneza.. igrao veliku ulogu. sav ukrašen istoriskim i bibliskim živopisom. oni su podigli nove zidove Kremlja sa kulama u stilu Renesans a. gde sve mora biti podređe no gvozdenoj disciplini. Način života i uređenja njegovoga dvora menjaju se iz osnova. skiptar i šar.uje s Turskom i šalje joj vešto sastavljene poruke da bi je privolela da stane na čelo hrišćanskih krstaša protivu islama. nove kamene lavre: Uspensku. koju je Bog uspostavio. Nova teorija o samodržnoj vlasti i novi zadaci što ih don osi političko ujedinjenje Severoistočne Rusije ne dopuštaju više da se ostane pri političkim običajima i metodama nekadanje Rusije. a čet vrtoga neće ni biti . Ovo shvatanje. i kneza s druge.. toliko udaljeno od uobičajenoga mišljenja koje je u knezu videlo star ešinu jedne ustupljene mu oblasti. a kasnije i od Poljske i Pruske. Carigrad je pao pod udarcima „bezbožnih Agarjana”. Ivan III. kada bojar Danil Holmski hoće da se vrati u Litvaniju. koji je sastavljen 1492 godine: „Dva Rima su pala. Moskovski naučnici pozajmili su to učenje od bugarskih pisaca i usvojili ga pos le pada Carigrada u turske ruke 1453 godine. treći Rim biće Moskva. Umesto starinskog način a života 83 velikog zemljoposednika dolazi ceremonijal vizantiskog dvora. pošto mu je umrla prva žena. Veliki knez drži se na odstojanju od svojih podanika. — U isti mah kada se menja uređenje dvora. gde je načelo slobodnoga ugovora između bojara ili slobodnoga službenika s jedne strane. t ako i samodržac Moskve treba da se smatra za Božjeg pretstavnika na zemlji. tverska kne ginja. državni grb. ovaj no vi poredak počiva na načelu potčinjavanja svakog pojedinca. a njegov a vlast. To čine kaluđer Filotej u svojim Poslanicima i mitropolit Zosim u novom Uskršnjem kanonu. on ne smatra da oni mog u kasnije da ga napuste. Protivno ranijem uređenju. mo skovska vlada je zvanično usvojila. Iz ovoga učenja mosk ovska književnost toga doba zaključuje da vlast moskovskoga velikog kneza treba da i ma obeležje. Još u XIV veku su borbe bugarskih kneževa bile povod da u bugarskoj književnosti ponikne ideja kako bugarska prestonica Trno vo treba da nasledi Carigrad kao središte pravoslavlja i da postane „treći Rim”. među kojima i čuveni „dvorac sa pljosnima”. ili da podleže nekoj porezi ili obaveznoj službi.”. među kojima je bio i čuveni arhitekt Aristotel Fjoravanti. Pod pritiskom te potrebe. a to će reći Moskvi. Bojari i slobodni službenici pos . uzdignuto na stepen političkog znamenja. „Turaka”. Za vladavine Ivana III udareni su temelji jednoga novog poretka koji će se kasnije zvati „režim potčinjavanja vladarev oj službi”. Iako on prima u službu kneževe koji su došli iz Litvanije. Dvor i tvrđavu Kremlj obnovili su iz osnova umetnici. no koje je toliko išlo u prilog vladarevoj moći. da bi ga primenili na Moskvu. o na počinje da ruši nekadanju praksu. kao što j e Carigrad bio „drugi Rim” kada je ranije postao političko središte čitavoga sv eta.

u koji ulaze bojari i okolniči. Iako delimične i početne. do obnarodovanja prvog Sudebnjika (Sudskog trebnika). Prvobitni i jednostavni oblici državne uprave iz prošlih vremena. po njegovoj smrti. ove reforme izazivaju negodovanje i otpor. U oblasti vere on tvrdi da spasenje duše zavisi od tačnog ispunjavanja crkvenih obreda i doslovnog priznavanja . radi upravljanja bilo raznim granama ad ministracije. Za vreme ovih nemira Ivan III šal je u progonstvo i čak pogubljuje nekoliko buntovnih bojara. podržavaju svima silama Dmitrija i njegovu majku Jelenu. Težnja za temeljnim 84 preuređenjem državne uprave dovodi do prvog pokušaja da se sastavi zbornik zakona. nego su mu s amo ustupljena za vreme njegovog službovanja. Ivan III proglasio je Dm itrija za svoga naslednika. svake reči Svetoga pisma. bilo raznim oblastima. više duh nego s lovo Evanđelja. Stvaraju se stalne ustanove. oni za to primaju kao nagradu i manja ili pomjestje. dok bo jari. no koji takođe dodiruje i razne slučajeve iz društvenog i upravnog područja. Njihovo nezadovoljstvo ispoljava se najpre u pitanju nasleđa prestola koje duboko deli dvorane od bojara . Da bi stvorio državna dobra koja su mu potrebna. koji su mnogo pots ećali na oblike upravljanja privatnih preduzeća. ili pak njegov sin iz drugog braka Vasil ij? Oni koji odobravaju nove običaje potpomažu Sofiju i njenog sina Vasilija. postaje sve određeniji i stalniji. Jedno od ovih učenja. Drugo učenje. kada je Sofija ponovo zadobila uticaj. Tada bojari koji mrze Sofiju i ne dopuštaju da se dira u običaje iz doba apanaža. Sa stav ove Dume ili Saveta. bez ikakve rasprave. no. koje predvodi tako isto jedan iguman. što izaziva kod javnih radnika onoga vremena živo raspravljanje o pravu manastira na sopstvenost i deli čak i same kaluđere na pristalice i protivnike te sopstvenosti. nasuprot baštinama ili votčinama. a to će reći državnu zemlju. posvećenog naročito sudskom postu pku. posle jedne svađe sa Sofijom. državna uprava ga oduzima da ga ustupi ponovo. više slobodno razm išljanje o verskim istinama nego spoljnu disciplinu koju nameće crkva. prikazi. Nov odnos između vladara i njegovih podanika. Oni se izjašnjavaju protiv manastirski h zajednica i suprotstavljaju im pustinjački . on odobrava da crkvena vlast ugušuj e svako ispoljavanje slobodoumnosti u oblasti vere. on mu odu zima to zvanje i proglašava Vasilija za savladara i svoga naslednika. sasvim suprotno. Nil Sorski. on brani crkvene zajednice i pravo manastira da imaju ze mlju. izražavaju svoj gn ev i počinju možda da pripremaju dvorsku revoluciju. iako je nezadovoljan pokušajem Ivana III za podržavljavanjem manastirskih dobara i tim povodom da o važne izjave ograđinja u tome pitanju. Stareci više cene iskrenu veru nego mehaničko vršenje obreda. Uživalac takvoga imanja ne može ni da ga otuđi ni da ga preda u nasleđe drugome. Oni propovedaju isposništvo i odricanje zemaljskih uživanja. Ivan III vrši prvi pokušaj oduzimanja manastirskih imanja. igumana Voločkog manastira. Najbolji dokaz da je moskovska Rusija na putu preobražavanja jeste pojava jedne borbene književnosti u kojoj se suprotstavljaju dva oprečna društvena učenja. koji su privrženi tradicijama i koji pripisuju Sofiji glavnu odgovornost za mrske im novine. čiji je otac umro 1490 godine i koji je rođen u prvom braku Ivana III. kao i promena položaja bojara i slobodnih službenika ja ko ozlojeđuju one koji brane neprikosnovenost starih običaja. To je prvi neprijatelj ski postupak moskovske vlade protivu bojara iz opozicije. jeste učenje jedne grupe stareca (Božjih ljudi). kaluđera iz manastira severno od Volge. viši činovnici. Josif brani društveni poredak zasnovan na str ogom redu koji odriče pojedincu pravo da raspolaže sobom. tvrdi u oblasti državne politike da načelo samodržnosti počiva na ideji o božanskom poreklu vladarske vlasti. Oni ne od obravaju da crkva može služiti državnoj politici. srazmerno učinjenim uslugama. Ko će biti naslednik Ivana III? Njegov unuk Dmitrij. kao i pogubljavanje jeretika koje se vršilo u Moskvi. pod vrhovnim rukovodstvom vladaočeve Dume.taju vojni obveznici i moraju da služe celog života. Ta imanj a. nazvano „josifizam” po imenu njegovoga tvorca Jos ifa. nisu sopstvenost vojnog obveznika. kasnije će se ova borba rasplamteti k dobiti strahovite oblike. Na nekol iko godina pred svoju smrt. počinju takođe da ustupaju mesto drugim a.

4. ponovo raspiruje sukob. O va varoš. i do srednjeg toka Volge. Vasilij III okončao je već ranije znatno umanjenu nezavisnost Pskova. — Vasilij III dovršio je prisajedinjen je i poslednjih kneževina na Severo-istoku koje su još bile nezavisne. oni izjavljuju da manastiri ne treba da imaju zemlju. ali je cela njegova kneževina prisajedinjena Moskvi. Najezda Mengli-gireja je n aročito porazna.85 život sav posvećen razmišljanju. Posle triju ratnih poho da (1513 i 1514) Rusi najzad zauzimaju Smolensk. koji je još uvek držao jedan deo svoje kneževine. a osim toga o duzeo mlađim sinovima sva politička prava u njihovim oblastima. Odbrana granica. Vasilij u. Godine 1510. nego da ih određuje veliki knez. jer tatarske rulje prodiru do Moskve i odvode mnoštvo rusk ih zarobljenika. a tako isto i nove najezde krimskih gireja u Rusiju. d ok su „josifisti” u bliskoj vezi sa zvaničnim krugovima moskovske vlade. Tako se završava zauv ek ujedinjenje čitave tadanje Rusije u jednu jedinu Moskovsku državu. Ovo suparništvo izaziva čitav niz vojnih pohoda 86 Moskve na Kazanj da bi se potpomogla moskovska struja protivu pristalica Krima. neophodna potreba za Moskvu. dao mnogo veći deo nego što su ukupno iznosili delovi svih ostalih. odbio da se pokori mosko vskome velikom knezu. Pskova i Sjeverska. Najzad. Zlatna Horda je konačno rasparčan a. Pskov se odrekao svoga prava da zbacuje namesnike koje naimenuje veliki knez. i Va silij II zahtevao je da ih ne bira narod. Naposletku je prisajedinio sve zemljišne posede kneževa i z oblasti Sjeverska koji su se odvojili od Litvanije (1523). Pregovori za mir otpočinju posredstvom nemačkog poslanika Herberštajna. ali pitanje Smolenska sprečava da se oni privedu kraju. Godine 1510 Vasilij III iskoristio je jedan sukob između stanovnika i njih ovoga namesnika te je — pod izgovorom da vrši svoja prava vrhovnoga sudije — oduzeo to j varoši zvono za sazivanje veća. Ubeđeni da kaluđeri treba da budu materijalno nezainteres ovani. — Odbrana granica od čestih nasrtaja Tatara još uvek je. kao i ra nije. Od godine 139 9 kneževi Pskova nazivali su se namesnicima moskovskoga velikog kneza. Kada je rjaza njski knez. ipak je najstarijem sinu. Mir je naposletku zaključen . čije se granice pružaju od obala Ledenoga Okeana do obala Oke iza koje počinju divlje ste pe još nenaseljene. Godine 1514 ruska vojska potučen a je kod Orše. U oblasti državne politike oni su bliži pretstavnicima opozicije i ne odobravaju nove običaje. litvanskog velikog vlastelina. gde još postoji tatarska kraljevina o ko grada Kazanja. pri znala je vlast Moskve i primala kneževe koje joj je ona potvrđivala. VASILIJ III (1505-1533) Isto onako odlučno kao što je dovršio ujedinjenje Severo-istočne Rusije. Prelaz u službu Moskve kneza Mihaila Glinskog . uhvaćen je i bačen u tamnicu. Prisajedinjenje Rjazanja. Tako je načelo jedinst vene vlasti konačno i bezuslovno učvršćeno. koja se 1348 godine odvojila od Velikog Novgoroda kome je pripadala. Iako je svojim testamentom razdelio svoje posede petorici svojih sinova. za vladavine Ivana III. Rat sa Litvanijom takođe se nastavlja. Krimski hanovi žele da preotmu moskovskome velikom knezu poverenje koje on uživa u Kazanju i kojim se služi da bi svojim štićenicima podario dostojanstvo hana. Tako je postepeno iščezla skoro potpuno njegova politička nezav isnost. Ivan III je u g ranicama Moskovske države ograničio prava namesnih kneževa. on uspe da pobegne i skloni se u Litvaniju. ukinuo i samo veće i nametnuo Pskovu m oskovsko državno uređenje. Kao branioci slobod e oni ustaju protivu pogubljavanja jeretika i traže versku trpeljivost.

Kneževi Šujski (potomc i Rjurikovi) i kneževi Bjeljski (potomci Gedimina. i Georgija. 87 Na isti način oslobađa se ona svoga strica Mihaila Glinskog. i nastaje čitav niz nereda. namesništvo je prešlo u ruke njegove majke Je lene. Njihovi i najmanji prohtevi za političkim povlasticama bili su prema tome nemilosrdno ugušivani. vređaju ga svojom nabusitošću i uskraćuju mu mnogo štošta. koji su se odmah dočepali državnih poslova. i o ni završavaju život u tamnici. Celog života Ivan neće moći da zaboravi ta ponižavanja u svome detinjstvu i biće uvek pun mržnje prema „kneževićima” i bojarima. Ovi „kneževići” obrazov ali su još ranije viši sloj plemstva. Ova borba. U svojoj trinaestoj godini on odjednom okončava gospodarstvo Šujskih. Ona naređuje da se uhapse oba kneza. hoće da iskoriste te okolnosti da bi izišli iz zavisnog položaja u koji su sta vljeni za vladavine Ivana III mlađi članovi kneževske porodice. koja je vladala uz pripomoć svoga ljubimca Kneza Telepnev-Obolenskoga. koji ga ubijaju. koji su postali bojari moskovskoga velikog kneza. jer predaje An drija Šujskog svojim lovcima. rođaci njegove majke. Ivanu je bilo suđeno da celoga svog života žudi za samovlašću. završava se pobedom Šujskih. Vasilij III nije se ustezao da kažnjava nekadanje kneževe osumnjičene za buntovničko spletkarenje. Kako mu njegova prva žena Solomonija Saburov nije rodila nijedno dete. Godine 1538 ona umire i znenada. a on se oženio Jelenom. Iako se pred svetom ponašaju prema njemu kao pokorni dvorani. njegova uzbudljiva narav navešće ga da svuda vidi lične neprijatelje i goniće ga na osvetu. Njega će uvek mučiti misao d a drugi upravljaju njegovom voljom i da je on nesposoban da raskine okove koji . Georgij i Andrej. Verovatno da su ga na to delo navel i Glinski. Ivanu je bi lo tek trinaest godina. u kojoj se protivnici utrkuju u podmuklosti i svireposti i čija grozota užasava nerv oznog i osetljivog dečka kakav je bio Ivan IV. litvanskoga kneza) pomamno se o timaju o vlast. a da uvek ponov o pada — kad god bi se oslobodio nekoga odveć nezgodnog savetnika — pod uticaj drugoga . Braća V asilija III. nećakom litvanskoga izbeglice Glinskog.” 5. Državna uprava prelazi u ruke bojara. ukidajući i dalje neumorno povlastice iz vremena apanaža. kada su nasam o nemaju nikakvih obzira prema njemu. koji borave u svojim dodeljenim oblastima Možajska i Ugliča. a kako su zadržali svoje kneževske titule. Ivana — budućega Ivana Groznog. Ovi vladaj u despotski. te se padanje u nemilost i pogubljenja umnoža vaju za njegove vladavine. pokazuje se veoma odlučna. — Vasilij III ženio se dvaput. Nekoliko zapisa nezadovoljnih bojara koji su sačuvani d o danas opisuju ga kao još plahovitijeg i samovoljnijeg vladara nego što je bio nj egov otac Ivan III: „Pokojni vladar — pišu oni — dopuštao je da mu se stavljaju prime dbe. on uživa da sebe smatra za mučenika. koja u više mahova prelazi sa jedne porodice na drugu. uz pripom oć svoga ljubimca. IVAN IV GROZNI Početak vladavine. Oni bodre rđave nagone Ivan ove. nekadanjih nezavisnih gospodara k neževskih apanaža. pljačkaju krunsku kasu i ugnjetavaju narod.godine 1522. Kada je on umro 1533 godine. Pošto je novi veliki knez bio maloletan. ali ovaj ne trpi ni jednu. i govori se da su je bojari otrovali. dok je on bio čvrsto rešen da ih stavi u isti red sa ostalim bojarima i da načini od njih svo je službenike. i ža rko žudi da se osveti onima koji su ga vređali i „da se brani”. Od nje je imao dva sina. težili su da zadobiju povlašćeni položaj kod velikog kneza i želeli da s njim dele vlast. Moskovska vlada budno je pazila na raspoloženje knjažata (malih kneževa). i Moskva je zadržala Smolensk. — Vasilij III nastavio je isto i unutrašnju politiku svoga oca. povlađuju njegovom uživanju da gleda mučenje ljudi i živo tinja. njegove varvarske zabave. primorao ju je da se zakaluđeri. Njegova strasna želja za samovlašćem i nesposobnost da se istinski oslobodi uticaja svoje okoline ispunjavaju njegovu dušu gorčinom. Razvitak samodržne vlasti. Ali Jelena.

i za vreme te nesreće narod se pobunjuje protivu Glinskih. Uskoro posle 1550 godine. on zamišlja oko sebe sve same zavere. na obećava da će ubud uće on lično bditi nad dobrom svojih podanika. Nekoliko meseca posle njegovoga krunisanja i ženidbe. na stavio je da živi životom koji je bio ispunjen divljačkim zabavama i izopačenim razonoda ma. Zbog toga on traži smirenje u užasnim mukama kojima podvrgava svo je istinske ili zamišljene neprijatelje. naročito knezom Andrejem Kurbskim. čija ga grabežl jiva uprava ozlojeđuje isto koliko i uprava Šujskih. samoupravne opštine (mirovi) obavezno su zamenile svuda namesnike i volostelje. na Crvenom trgu u Kremlju. ali koje sam narod izd ržava. pored činovnika. on ne prestaje da muči samoga sebe. mučeći druge. koje će ponekad prestati pod blagotvornim uticajima. Sa još nekolicinom drugih ličnosti. Ova dva događaja čine na Ivana veom a dubok utisak.ga sputavaju. Pošto se oslobodio Šujskih i predao vlast Glinskima.Jurjevom. on ne propušta da spomene uvrede što ih je pretrpeo u svojo j mladosti od bojara i njihovo despotsko ponašanje prema narodu. on je održao govor u kome je pozvao svakoga da zaboravi nekadanje nepravde i da sarađuje na zajedničkom delu n arodnog uzdizanja. iscrpen nametima. u težnji da uveća ojnu snagu države. zasipao je središnu upravu molbama da se ukine n agrađivanje činovnika putem „ishrane”. strahovit požar uništava skoro c elu Moskvu. i jedan čovek iz nižega plemstva.Zaharjinom . a moskovskoga knez a kao naslednika vizantiskih careva (cezara). on će se nemilosrdno svetiti svojoj oko lini. Najpre je sastavljen nov Zbornik (Sudebnjik). još i izabrani pretstavnici mesnoga stanovništva. Ali narod. pristalica „josifističkih” shvatanja koji se u to doba približi o njemu. objavljen 1550 godine. Ali toga smirenja on ne nalazi. Mitropolit Makarije. zbirku od sto glava o razni m reformama koje treba izvesti u životu crkve i sveštenstva. i koji poziva da u sudovima za sedavaju. priveo ga je ozbiljnijim zanimanjima. zato što moraju da poljube krst i da se zakunu da će praviln . bilo da ih zamene izabranim meštanima koji bi imali upravnu i sudsku vlast. Saradnja Silvestra i Adaševa sa Iva nom traje otprilike šest godina (1547—1553). ipak. oni obrazuju carev privatan savet. Unutrašnje reforme. U isto vr eme je jedan naročiti sabor izradio i objavio Stoglav. više je volela da vidi kako se vojni obveznici posvećuju odbrani zemlje pre nego namesničkim i volosteljskim zvanjima. Pred velikim skupom naroda. koji je navršavao šesnaestu godinu. stanovnici moraju da biraju sudije ili staroste i sudijine pomoćnike zvane kletv enici ili cjelovalnici. Zbog toga se isprva ostavlja opštinama (mir) sloboda bilo da zadrže svoje ranije namesnike i volostelje. Posle toga preduzeta je reforma mesne upravne i sudske vlasti. — Ivan je otpočeo ovaj rad na reformama jednom svečanom ceremonijom. koju vrše namesnici i vlastela (volostelji) što ih je car naimenovao. To je psihološki uzrok njegove tiranije. ženi Anastasijom Romanovnom . koja ne pretstavlja tiraniju jednog a samopouzdanog despota. protojerej Bogojavljenske lavre. U skoro potom on se kruniše i uzima naziv cara (1547). koje postaje prav ilo njegove vladavine. On odlučuje da se odrekne svoga razuzdanog života i da se ozbiljno p osveti državnim poslovima. sumnjiči sv akoga. Izbranaja rada (Savet izabranih) koji sarađuje sa vladaocem na ostvarenju čitavog niza reformi. Po njegovom se savetu Ivan. koji se bav i naročito reformom sudske organizacije i postupka. nezadovoljan sobom. Sa svoje strane središna vlast. opštine koje žele da uživaju samoupravu biće obavezne da plaćaju državi naročiti porez u zamenu za one namete što su ih uzimali namesnici i volostelji. i to razdoblje obeleženo je važnim unutrašnjim preuređenjima kao i ozbiljnim događajima u spoljnoj politici. nego čoveka kome je neprestano potrebno da samom sebi dok azuje kako je moćan. Aleksej Adašev. U okruzima gde stanuju seljaci i malograđani ili posadski . ali će se uve k ponovo javljati još silnije. Novi savetnici imaju pristupa k njemu: najglavniji od n jih je Silvestar. predaje se svome gnevu i dovodi do vrhunca zastrašivanje. Još u ranome detinjstvu pokazivao je znake toga duševno g rastrojstva. Tako je i 88 zvanično potvrđena teza koja je pretstavljala Moskvu kao treći Rim.

ali i h ona često primorava da za duže vreme napuste svoje imanje. sem što komanduju pukovima sa stavljenim od vojnih obveznika iz unutrašnjosti. odgovaraju svojim imanjem za pravilno vršenje službe. vojni obveznici dobivaju. n a konju i sa oružjem. Zemlja je podeljena na okruge i u svakom od njih ustanovljena su udruženja zemljišnih posednika obaveznih na vojnu službu državi. U o kruzima u kojima su nastanjeni. vraćaju ih njihovim domovim a. Njihov položaj postaje nasledan. koji upravlj aju raznim prikazima. imanja srazmerna njihovom zvanju. Vojni obveznici koji pripadaju visokome plemstvu. gde ob razuju jednu višu kategoriju trgovaca i zanatlija — nazivaju ih gostima.o vršiti svoju službu. Što se tiče seljaka. moraju ga naknaditi sami birači. ako nekoji starosta proneveri državni novac i ne može da ga vrati. kao što su intendantska uprava i finansiska administracija. Oni koji su se obogatili pozivaju se u Moskvu. Zemljišni po sed treba da im pruži materijalnu mogućnost da vrše svoju vojnu obavezu. Ovi činovnici. Birači potpisuj u zapisnik o izboru i odgovorni su pred središnim vlastima za časnost izabranih. čiji su članovi podeljeni u tri klase: bojari. kojima su zvanja dodeljena prema njihovoj važnosti. i tako je sudbina jednoga čoveka određena još o d rođenja. samodržni vladar. i to pod njihovom ličnom novčanom odgovornošću. „izabrani plemići”. svi stanovn ici učestvuju u biranju. i oni mogu slobodno po isteku zakupa da napuste vlasnika zemlje pošto ispune sve odredbe ugovora. Prema iznosu njihove poreze oni su podeljeni na nekoliko kategorija. Iznad te potčinjene mase uzdiže se car. Pošto je konačno vezala plemiće posednike za vojnu službu i d odelila im zemljišni posed. Oni obrazuju pukove koji se šalju da brane granice od neprijatelja. Vojni obveznici koji imaju imanja moraju da odlaze na određena mesta. On . U okruzima gde stanuju vojni obveznici ili plemići. „ljudima iz gostinskog udruženja” ili „ljudima iz udruženja čohara”. velikodostojnici druge klase (okolniči) i plemići Dume. Nije daleko trenutak kada će vlada 90 iskoristiti tu ekonomsku zavisnost da bi za posednike vezala sve seljake koji st anuju na njihovom zemljištu. Ali ustvari i oni gube n epovratno tu slobodu zbog ogromnih dugova koje su stvorili radi obrađivanja z emlje. imaju još i svoja zvanja u Mosk vi. gde članovi svih staleža m oraju da vrše određene službe. te da im omogući da ispune svoje obaveze prema državi. kao što je već rečeno. sa izvesnim određenim brojem sebara (po jedan sebar na 100 pol udesjatina ili hektara obrađene zemlje). Vojni obveznici su neopozivo vezani za svoju dužnost do kraj a života. Oni uživaju izvesne povl ice. kao i čitavo udruženje (mir) kome oni pripadaju. ali u naknadu za to moraju da vrše najdelikatnije finansiske dužnosti. Prema svome društvenom položaju oni se dele na tri kategorije ili čina. ona primorava seljake koji stanuju na njihovoj zemlji da rade za njihovu korist. jedan deo njih. Tako se stvara jedna Rusija podjarmljena od gore do dole. Drugi su prema zakonu zakupci. Da bi se stvorila čvrsta osnova vojničkoj odbrani zemlje. i svaka od njih plaća državnoj blagajni takse za svoju trgovinu ili zanate i daje činovn ike raznim granama državne uprave. Svakoga proleća vrši se mob ilizacija. ali samo 89 plemići mogu biti izabrani. izgubili su od XVI veka pravo da prelaze od jednoga posednika drugome i postaju konačno vezani za sopstvenika imanja ili vlastelinstva na kome stanuju . Oni zasedavaju u carevoj Dumi. izvršena je konačna organizac ija vojnih obveznika. „starih seljaka”. i ti izabranici zovu se gubnoj starosta. Isto tako varoški trgovci i radnici (posadski) moraju obavezno pripadati svojim ud ruženjima. „sinovi dvorskih bojara” i „sinovi grads ih bojara”. onih koji odavno borave na istom zemljištu. Kad prestanu neprijateljstva.

On ostaje ogorčen na bojare. Ali Ivanu IV ne godi uticaj Silvestra i Adaševa. zauzima Veljikije Luki i opsađuje Pskov. Za vladavine Ivana IV cilja se jasno na zauzimanje sliva Volge. Litvanc i traže mir i pristaju da ustupe Polock. i moskovski „ gosti” ili veliki kapitalisti. vojni obvezni ci koji zauzimaju visoke vojne položaje. i godine 1551 Kazanjska hanska država prestaje da postoji. koji nagoveštava politiku Petra Velikog. izjašnjava se za nastavljanje rata. On je počeo godine 1558. međutim. Švedska. a naročito na Silvestra i Adaševa. on objavi rat Litvaniji i Poljskoj. malome Dmitriju. Godine 1550 sagrađena je tvrđava Svijažsk. činovnici svih moskovskih prikaza. Ivan IV ozdravio je. pod izgovorom da bi za vladavine jednoga maloletnog cara moglo doći do teških razdora. Litvanija i Danska podeliše izm eđu sebe najveći deo Livonije. Spoljna politika: širenje ka istoku i zapadu. U hitnim slučajevima — kao godine 1566 radi pretres anja pitanja o vođenju rata — on saziva i Zemskij Sobor (Narodnu skupštinu). Sreća mu se isprva osmehuje. Ali u tre nutku kada izgleda da je konačni uspeh blizu. Zaharjani. i ta vojna trajaće još šest godina i biti uglavnom povoljna po Ruse. Otada on prezire njihove sav ete. Kraj postelje bolesnoga cara bojari se ljuto zavađaju. čiji je centar Tula i koje čuvaju vojni odredi. oni mogu samo da mu dadu svoje mišljenje o pitanjima koja im on postavi. da svi očekuju njegovu smrt. Protivn o svakom očekivanju.upravlja zemljom uz pripomoć Dume. gru pa Silvestra i Adaševa nastavlja uspešno odlučnu spoljnu politiku. koji će trajati četvrt stoleća. jer su se ogl ušili o njegov zahtev. otvoreno se izjašnjavaju za Dmitrija. te njena teritorija post aje ogromna. Ceo sliv Vo lge sve do Kaspijskog Mora pripojen je Moskovskoj državi. čija protivmoskovska stranka traži pomoć od krimskoga hana. nije vodio računa o nemogućnosti da se rat lokalizuje. te zato više vole da presto dopadne rođaku Ivana IV. Međutim. a godine 1556 i Astrahanska kraljevina. taj rat. koje je postalo vazal Poljske. koji je sazvan po care vom naređenju 1566 godine. Kad oni navaljuju da se posle osvojenja Kazanja i Astrahanja uništi jednom od lučnom ofanzivom poslednji bedem tatarske moći na Krimu. Ovaj smeli plan. no ne može da ga osvoji. — Uporedo sa unutrašnjim reformama. Zbog toga je Ivan primoran da ratuje sa Švedsk om i Litvanijom kako bi sačuvao osvojene oblasti u Livoniji. Nekoji od njih. ali Zemskij Sobor. knezu Vladimi ru Starickom. Godine 1553 on se tako teško razboleo. a da preduzme ofanzivu protivu Livonskoga reda. God ine 1576 on povraća Polock. Ovaj neuspeh primorava ga da započne — posredstvom apostolskog nuncija Anton . Što se tiče male Livonije. Prema Tatarima on naređuje da se podigne niz utvrđenja. odbijaju da polože zakle tvu Dimitriju. u koji ul aze svi članovi Dume. koji su stalno u zategnutim odnosima sa Anastasijom. Odma h zatim osvojena je Baškirija. više sveštenstvo. pa i on sam traži od bojara da polože zakletvu njegovom sinu. Ivan IV staje na 91 gledište suprotno njihovome predlogu i rešava se da ostane u defanzivi prema Tatarim a. ka ko bi se zaštitili ruski seljaci iz sliva Oke od tatarskih najezda i sprečio svaki t atarski upad sa juga Rusije. čiji je ostatak — Kurlandija — pretvoren u svetovno vojvods tvo. Silvestar i Adašev. koji izgleda da ga drže u duhovnoj zavisnosti. izvanredno sposoban vojskovođa. među kojima Silvestar i Adašev. rođaci Anastasijini. godine 1563 on zauzima Polock i osvaja Litvaniju sve do Vilne. i čitava bregovita obala Volge u oblasti Kazanja „prisajed injena” je Svijažsku. iz azvaće Švedsku i Poljsku da se u njega umešaju. Dve godine uzastopce ruska vojska pustoši skoro po čitavoj Livoniji. To je uvod u osvajanje Kazanja. Ivan IV odgovara vojnim pohodom kojim se Kazanj osvaja na juriš. Ali ni Duma ni Zemskij Sobor ne ograničavaju vladarevu vlast. Već od početka X VI veka pritisak što ga je Moskva vršila na Kazanjsku tatarsku kraljevinu bio je sve jači. bo je se upravo da bi se za Dmitrijeve vladavine Zaharjini dokopali vlasti. njemu i njegovim novim savet nicima čini se da će njeno osvajanje omogućiti da se lako dopre do Baltičkog Mora i da s e tamo čvrsto zakorači. ne sputavajući niukoliko njegov u volju. To stanje naglo se menja — u vremenu kad a je usled pogubljenja bojara ruska vojska lišena mnogih iskusnih i hrabrih vođa — kad a je na presto Litvanije stupio Stevan Batori. kojeg mu je nedavno rodila njegova žena Anastasija. Koristeći se jednim raz dorom između Švedske i Danske.

Uskoro p otom ženidba Ivanova sa Čerkeskinjom Marijom Temrjukovnom doprinela je da se razviju njegove izopačene sklonosti. Pri samom svršetku godine 1564. na drugom kraju Rusija postizava istovremeno jedan neočekivani uspe h. Ali. Ivan konačno kida sa Silvestrom koji se povlači na krajnji Sever. poslali su na njih jedan odred Kozaka pod zapovedništvom ata mana Ermaka. Razv ratni i grabljivi. — Dok se odigrava spoljni rat. Tako Ivan Peresvjetov originalnim stilom propoveda ideal apsolutizma. koji pomoću krvavog t erora uništava povlastice plemstva i oslanja se na službeno plemstvo koje se slepo pokorava svim naređenjima apsolutnoga vladara. to je početak jednoga žestokog sukoba između dveju ideologija. Adaševa i Anastasije. pa razvija „josifističku” teoriju o božanskoj prir svoje neograničene vlasti i svoje odgovornosti jedino pred Bogom. koje im Rusija ustupa godine 1583 zajedno sa Estonijom. u jednoj raspravi pod naslovom Besjeda Valaamskih čudotvorcev negoduje se protivu svirepog i tiranskog režima. Ivan odjednom napušta Moskvu i povlači se u m esto Aleksandrovskaja Sloboda (blizu manastira Trojica-Sergijevo). a druga je još prožeta uspomenom na slobode koje su bojari uživali u vremenu apanaža. sklanja se u Litvaniju i šalje mu jedno prekorno pismo u kome ga optužu je da teži ka svirepom despotizmu i da više ne sluša dobre savete iskusnih bojara. Stvarno. prebogati posednici iz sliva Kame. kao Skuratov-Bjeljski — koji nije iz kneževske porodice Bjeljskih —. To je prvo zakoračavanje u Sibir. odgovara mu i potseća na teške uvrede koje su m u u mladosti naneli „kneževići” i bojari. koji će poginuti u ratu sa Livonijom. Ivan IV. naglašuje se potreba da car ima pored sebe jedan stalan savet sa stavljen od izabranih pretstavnika svih narodnih slojeva. i novi Ivanovi ljubimci optužuju Silvestra i Adaševa da su oni vinovnici njene smrti. Godine 1564 knez Andrej Kurbski. U takvoj sredini.ija Posevina — pregovore za mir. U trenutku kada je godine 1565 Ivan započeo svoju politiku pogubljavanja. U isto vreme Šveđani osvajaju ruske varoši Jam. unutrašnj a politika Ivanova duboko se menja. Oni obrazuju zaseban „dvor” oko cara. No nasuprot tome. i godine 1582 Ivan IV pristaje da se odrekne svoj ih zahteva u pogledu Livonije i svih osvojenih oblasti u Litvaniji. i rusko prodiranje u tu zemlju neće se više zaustaviti . on na to odmah pristaje. Iako nije imao dokaza. Ova čuvena prepiska rasvetljuje tajne političke uzroke terorizma Ivana IV. i sa Adaševom. usred orgija. Oni se izdržavaju prihodima od nekoliko moskovskih kvartova i v . Opričnici su telesni gardisti kojima j e dužnost da čuvaju cara i da uništavaju „izdajstvo” u zemlji. pod uslo vom da se svi povinuju novom režimu koji će on zavesti. Koporje i Korelu. Nasuprot tome. Stroganovi. Godine 1560 umire carica Anastasija. oni potpiruju rđave sklonosti kojima se on bio predao u svojoj mladosti i koje su se utišale pod uticajem Silvestra. i njih predvodi Maljuta Sk uratov-Bjeljski. prijatelj Silvestra i Adašev a. koji se ne mo gu objasniti samo ličnim pobudama i umnom neuravnoteženošću carevom. i njegova dužnost da vla da u saglasnosti s tim savetom. nazvan Maljuta. pošto ga je jedna delegaci ja iz Moskve zamolila da povuče svoju odluku. smišlja on plan da uništ i plemićsku grupu „kneževića”. Dugotrajni rat za osvojenje Livonije završava s e dakle potpunim neuspehom. u manastir na ostrvlju Solovki. Borba protivu plemićske i nasilničke vladavine. Nove ličnosti koje se grupišu oko cara jesu 92 — sa retkim izuzecima — ljudi skromnoga porekla. Ataman je napao posede tatarskoga velmože Kučuma koji su se nalazili u slivu Oba i Irtiša. Odatle šalje on u Moskvu akt kojim se odriče prestola. Tada on (1565) stva ra jednu novu ustanovu koju naziva opričnina. potukao Tatare i prisajedinio Moskvi Kučumove oblasti (1582). optužujući u isti mah bojare za izdajstvo i na pominjući da on ne okrivljuje narod za to izdajstvo. pošto su dugo vremena trpeli nap ade Tatara iz Sibira. u jednom dugačkom i žučnom pismu. pojavili su se mnogi politički pamfleti u kojima sa raspravljalo o istim predmetima kao u prepisci između Kurbskoga i cara. od kojih se jedna napaja m oskovskim apsolutizmom u toku stvaranja. kao Basmanov i Vasilij Graznoj.

nekoliko nedelja pljačkane su trgovine i kuće po gradu i svakodnevn o vršen pokolj stanovnika. pa oblače raskošna odela i otpočinju pirovanje. a tako isto i pogubljenja.elikih imanja rasturenih po čitavoj zemlji. Ivan IV nije se ustezao da svrgne mitropolita Filipa. ali. Naredne godine još više mu pogoršavaju zdravlje. bilo mu je tek 36 godina. neprekidan strah od opasnosti — u jednom trenutku je pomišljao čak da pobegne u Englesku od svojih uobraženih neprijatelja —. na jednu dostavu koju se nije potrudio ni da proveri. On opustoši nekoliko ruskih varoši i pretvori Novg orod u pustinju. te opričnici imaju pravo da njene članove podvrgnu svakojakim nasil jima. sve to brzo je porušilo zdravlje Ivana IV. a Ivan se usrdno moli Bogu i metaniše toliko da raskrvavi čelo. No ovi su ga uhvatili u crkvi i zatvorili u jedan manastir u Tveru. jer ova obuhvata sve što nije dodeljeno opr ičnini. ali ipak stavlja takoreći zemščinu pod po licisku kontrolu opričnine. oni zbacuju svoje kaluđerske mantije. najpre krv bojara i „kneževića”. dobivaju manja imanja u udaljenijim oblastima. g de je mitropolita nekoliko godina kasnije udavio u ćeliji sam Maljuta Skuratov. u jednom nastupu gneva. Umro je posle jedne duge i teške bolesti početkom 1584 godine. rođenog u njegovom braku sa Anastasijom. osumnjičena da na ginje izdajstvu. Jednom skrnavnom parodijom on obrazuje od glavnih opričnika neku vrstu monaškog reda kome je on sam starešina. 94 V . veoma cenjenog zbog svoga svetiteljskog života. Ivan lično povede svoju vojsku na Veliki Novgorod. posle službe Božj e. i ne može da se uteši zbog toga. više kneževskih porodica potpuno je istrebljeno. Krv se proliva obilno. Čitava zemščina smatra se da je u nemilosti. Go dine 1570. Ivan iz vodi na taj način pravu agrarnu reformu na račun velikih poseda „kneževića” i zadaje strahov it udar moći poslednjih apanažista. ubio je kundakom svoga starijeg sina Ivana. a ponekad i na same opričnike međusobno pocepane usled suk oba. Kada je organizovao opričinu. Uskoro se nasilništvo proširuje na čitav u zemščinu bez razlike staleža. zato što je ukazao na nasilja opričnika i tražio od cara da ih ukloni. Na godinu dana pred s mrt. duševni potres i što ih je osetio za vreme krvavoga terora. 93 Jedan njegov savremenik slikovito kaže da je on podelio „kao sekirom” čitavu moskovsku t eritoriju na dva dela: opričninu i zemščinu. Strasti koje mu sažižu dušu. ali je on tada već izgle dao kao starac. pa je u reku Volhov bačeno toliko leševa da se ona izlila. a koja su najčešće pripadala „kneževićim ovi pak. u zamenu za to. Za orgijama dolaze mučenja kojima podvrgavaju sve podozrive ljude. D O B A N E M I R A I D O L A Z A K R O M A N O V A N A V L A S T . Ta monaška braća vrše revnosno verske obrede . razvrat. Svakoj od njih daje on zasebnu upravu.

sve to jako je otežalo život stanovništva. kn ez Dmitrij. lečeći rane što su ih ostavili užasi opričnine i popravljajući kolikog d je mogućno greške iz poslednjih godina vladavine Ivana IV. tako on uspeva da preot me od Švedske gradove Ivangorod. Orješek i Korelu. ipak se oženio ćerkom starešine o pričnika. Bilo je dakle nužno stvoriti prop ise o tome. kada bi se uhvatio jedan takav begunac. ponovo bi pobegli. kome je tek bilo osam godina. iako u očima na roda nije izgubio ugled učestvovanjem u užasima opričnine. u maju 1591 godine. Jam. Gonjenje begunaca stvaralo je mnoge teškoće. posle toga on može da računa na moćnu potporu crkvenoga poglavara. kada su postali socijalni. koji ga smatraju za skorojevića. car Fjodor je nesposoban da vlada sam. a Šujski su prognani u daleke pokrajine ili čak i pogubljeni. Da bi ga zbacili. on se trudi da obezbedi sebi pouzdanu potporu protivu svojih političkih suparnika. Posle toga je Boris potpun gospodar. „Kneževići” i bojari iz najboljih porodica. Njegova mati i njegovi ujaci optužiše za to ubistvo . i n asilja pri kraju vladavine Ivana IV. Godine 1589 on uspeva veoma vešto da vaseljenski patrijarh pristane na stvaranje patrijarši je u Rusiji i uzdiže na to dostojanstvo svoga kandidata Jova. može se smatrati kao uvod u Doba Nemira. Međutim. „Doba Nemira” naziv a se period vremena koji traje od iščezavanja Rjurikove dinastije do dolaska na vlas t dinastije Romanova. Godunov. sina Ivana IV. da se moglo poverovati u njenu skoru propast. Potom se interesuje 95 za odnose između posednika i seljaka. POLITIČKI NEMIRI I PLEMIĆSKA REAKCIJA Obavezna vojna služba. potom. obdaren i slav oljubiv mlad čovek Svojom darovitošću on se već bio istakao među moskovskim bojarima za vl ade Ivana IV. sa pravom da prima st rane poslanike i daje pravac diplomatskim odnosima. veoma mudro i sa mnogo takta vršio je poziv dvoranina. nemogućnost u kojoj su skoro svi podan ici. Dmitrij. Fjodora Ivanoviča. koje je neprekidno raslo. i malo po malo zadobivao sve veće poverenje i naklonost cara. da raspolažu svojom sudbinom. Ovi nemiri toliko su duboko poljuljali moskovsku državu. isprva politički. najzad je tuđinsko mešanje obnovilo narodno jedinstvo. izbilo je odmah po smrti Iv ana Groznog i izazvalo političke i društvene nemire po čitavoj zemlji. Pošto car Fjodor nije imao dece. koje mu može b iti od koristi u slučaju sukoba sa uvek neprijateljski raspoloženim visokim plemstvo m. Sve ove mere dokazuju staranje Borisa Godunova da zašti ti interese maloga i srednjeg plemstva obaveznog na vojnu službu. kn eževi Šujski u dogovoru sa mitropolitom Dionisijem smeraju da prisile cara da otera Irenu Godunovu pod izgovorom da je njihov brak neplodan. potpisao je godine 159 7 jedan ukaz kojim je određeno da u roku od pet godina begunac može biti silom vraćen svome gospodaru. — Neinteligentan i slaba karaktera. poslednjom ženom Ivana IV. odgovarajući željama zemljišnih posednika. U Ugliču je stanovao sa svojom majkom Marijom Nagajom. bilo je teško proc eniti poverilačka prava raznih njegovih gospodara. Ovi. Još za Fjodorove vladavine otpočinje među raznim bojarskim strankama bo rba o vlast koja priprema nemire. Njegov stvarni položaj je zvanično priznat kada je dobio naziv „veliki štitonoša i namesnik”. traže da se njegov položaj ustupi pretstavnicima naslednoga plemstva. naročito u trenutku kada će se sukobiti polit ičke strasti. taj mlad i knez. I zaista. nađen je zaklan u dvorištu gde ga je njegova d ojkinja ostavila da se igra sam. Maljute Skutarova. njegov brat po ocu. Pozniji ukazi zabranjuju veleposednicima da domamljuju sebi sel jake malih posednika.1. Unutra u zemlji. pa pošto bi primili nove pozajmice za nastanjiva nje. oni su naročito delo narodnih rulja. jer su seljaci prelazili od jednoga p osednika drugome. Fjodor i namesništvo Borisa Godunova (1584—1598). bio je njegov jedini prirodni naslednik. Zemljoposednici su se mnogo žalili na bežanje se ljaka koji su imali dugova prema svojim gospodarima i nisu mogli da ih isplate. vezani za neko zvanje ili dužnost za ceo život. vladavina poslednjega cara iz Rjurikove dinastije. Skoro deset godina vlada on Rusijom mudro i vešto. padaju u isto doba kad i plemićska reakcija. Jedva prikriveno nezadovoljstvo. teret nameta i poreza. U njegovo ime vlada stvarno njegov šurak Boris Godunov. Ali je Boris načuo za tu spletku: Dionisije je svrgnut.

đaka (sekretara) Bitjagovskog. te prema tome rođak pokojnoga cara. Ali. Potr ebno je dakle izabrati novoga cara. na jednu besmislenu dostavu oni su okrivlj eni za pokušaj trovanja cara i prognani u daleke pokrajine. koji mu duguje zahvalnost. taj Dmitrij pošao je na Moskvu na čelu jedne vojske koju je sak upio. Borisa je to jako u zbudilo i on je izjavio bojarima: „To je vaše delo. koji je želeo da uklanjanjem Dmitr ija otvori sebi put ka prestolu. Patrijarh Jov saziva Zemskij Sobor i predlaže. Istraga koja je započela pod upravom kneza Vasili ja Šujskog zaključila je da je knežević sam sebi presekao grlo u nastupu padavice. Kao Šujski za vreme Fjodorove vladavine. — Januara 1598 godine Fjodor umire. on pobeže u Putivl . tobožnjem Dmitriju koji je bio uzrok Borisove propasti. bez ikakvog objašnjenja. koji je bio poslan iz Moskve u Uglič. pod rukovođenjem Romanova. knez Dmit rij. njega podržava patrijarh Jov. a može da računa i na službeno plemstvo. jer on stv arno upravlja zemljom već više od deset godina. Prvi samozvanac protivu Borisa. i bojari nisu mogli da im se usprotive. Ali j avno mišljenje ne veruje sudijama. — Godine 1603. Dmitrijeva smrt imaće velikog odjeka na sudbinu Borisa i same Rusije. ali se ona uskoro odriče prestola i povlači u manastir. i mnoge činjenice ukazuju na to da upravo moskovski bojari. a služio kod Romanovih pre nego što je stupio u manastir. Ove mere ustvari samo raspiruju mržnju bojara na Borisa. nego da je i sam bio ubeđen da je on kn ez Dmitrij.” Ne zna se ko je upravo taj lažni Dm itrij. Ali se visoko plemstvo izj ašnjava protivu njega i ističe druga imena. Ali nema nikakvih pouzdanih dokaza da je ovo tvrđenje tačno. da se Boris izabere za cara Rusije. Najopasniji Borisov suparnik je bojar Fj odor Nikitič Romanov. on se povodi za primerom Ivana IV. primoran je da se zakaluđeri i prognan daleko na Sever. Budno je pazio da održi mir sa susednim zemlja ma. te Borisa i dalje sumnjiče za ubistvo. ista sudbina nametnuta je i njegovoj žen i. Boris ima najviše izgleda na uspeh. Georgij Mnjišek obećava da će mu dati za ženu svoju kćer Marinu. koji je pobegao u Poljsku. Georgiju Mnjišeku. ta ko su sada Romanovi izgubili svaku moć. u Antonijevski manastir u Sijsku. Sveta Stolica mu takođe daje svoju podršku. U jesen godine 1604. nedaleko od Novgoroda-Sjeverskog. Kada je postao car. Borisov suparnik pri i zboru cara. u slučaju uspeha. znajući da se plemstv o nikada neće pomiriti sa njegovim dolaskom na presto. pojavljuje se jedan koji tvrdi da je sin Ivana IV. zaveo je red u sudstvu i interesovao se za s irotinju. ali je naposle tku pristao. i pretstavljen je kralju Sigmundu III. Vlast prelazi na njegovu udovu Irenu. jer je bio vaspitan u tome uverenju. ipak se odlučuju d a mu pomognu da svrgne Godunova. Boris je nastavio da upravlja zemljom mudro i sa iskrenom želj om da bude koristan svojoj otadžbini. pripremaju p ut prvome samozvancu. moskovska vlada trudi se svim silama da raširi tvrđenje kako je on jedan pros t đak manastira Čudnova. te i pored svekolike svoje inteligencije i dobronamernosti. Fjodor Nikitič Romanov. Lažni m dostavama sleduju nemilosrdne kazne. m ože se samo reći da on nije bio običan varalica. koji je nekoliko puta odbio da je primi. u Sambor. a kada je jedanput nastupila nerodna godina i glad. njega počinje da obuzima nemi r i nepoverenje. naredio je da se g ladnima besplatno deli žito iz državnih žitnica i preduzima 96 velike javne radove da bi pomogao oskudnima. Iz dvorca Višnjevjeckog on prelazi u Poljsku. Kad je vest o pojavi Dmitrija (Demetrijusa) stigla u Moskvu. Moskvu preplavljuju njegovi špijuni. Sveštenstvo i službeno pl emstvo preovlađivalo je na toj skupštini. u dvorcu kneza Adama Višnjevjeckog na jugozapadu Rusije. prve žene Ivana IV. Iako poljski plemići sumnjaju u njegovo kneževsko poreklo. Izbor Borisa Godunova. umesto koga su u Ugliču ubice ubile neko drugo dete. te je kruna ponuđena Borisu. Potučen kod sela Dobriniči. veoma popularan u Moskvi i nećak Anastasije. a kada je naposletku pristao da pređe u katoličku ve ru. Svet šapuće kako j e Bitjagovski to učinio po tajnom naređenju Borisa. ali je u isti mah posvetio veliku pažnju prosveti i pokušao da šalje mlade Ruse na nauke u inostranstvo.

oni su žudno dočekali tu vest i počeli se spremati da pođu na Moskvu. organizovali su ustanak protivu Šujskoga i njegove bojarske 98 vlade. No ipak je on morao da se pismeno obaveže prema bojarima da neće izreći nijednu smrtnu presudu. Bojari. i u aprilu 1605 godine car Boris umire iznenada. zanemaruje d vorski ceremonijal. slugu Poljske i opasnog jeretika. on se ipak ne odriče svoje namere da Dmitrija svrgne s prestola . bojari hoće da onemoguće povratak teror a od kojega su patili za vladavine Ivana IV i Borisa Godunova. kada je njegova verenica Marina Mnjišek stigla u Moskvu i u očekivanju venčanja otsela u jednom manastiru gde on priređuje go zbe u njenu počast. — Stupanje na presto Šujskoga obeležava kraj političkih borbi među bojarima stupanje na pozornicu drugih društvenih staleža. bio zarobljenik u Turskoj. i koji je zbog svojih osobina bio pogodan za vođu ustaničkih četa. koji je Boris opseo. iako izgnan u jedn u udaljenu oblast. uvek bezbrižan. ali vojska koja opseda Kromi prilazi samozvancu. Kada se Vasilij Šujski vratio iz izgnanstva i počeo ponovo da snuje zaveru. a Marina i njen otac bačeni su u tamnicu. Kada je knez Šahovski (vojvoda Putiv lja) proturio glas kako je Dmitrij pobegao iz Moskve i kako se priprema da ponov o osvoji presto. ne poklanja nimalo pažnje pričanjima koja mu dolaze do ušiju i ne preduzima nikakve mere predostr ožnosti. On izaziva čuđenje kod Moskovljana svojom ravnodušnošću prema drevnim običajima. Dmitrij. on ne posti. Izbor Vasilija Šujskog. Dmitrij ga izdaje Zemskom Soboru koji ga osuđuje na smrt. SOCIJALNI NEMIRI NARODNE RULJE Bolotnjikovljeva buna. ali se spremaju da ga obore još: odmah po njegovom dolasku 97 u Moskvu juna 1605 godine.j. koji je imao mnogo avantura u svome životu. on se obraća verskom i nacionalnom osećanju naroda da bi ga pobudio da svrgne samozvanca. priznaju ga z a cara. 2. sebra kneza Teljatevskog. sa mozvanac je ubijen. ustanovila u samome dvoru jednu katoličku kapelu u kojoj su služila dva katolička sveštenika. osudu ili kaznu progonstva pre nego što ispita svaku krivicu zajedno s a bojarima. To je prv i pokušaj da se ograniči careva apsolutna vlast. Os im toga. posle venčan ja. — U noći između 16/26 i 17/27 maja 1606 godine pobuna izbija. I zabrali su sebi za vođu nekog Bolotnjikova. koji su se poslužili Dmitrijem samo da bi svrgnuli Godunove. boravio u Poljskoj i It aliji. video je da je moskovsko stanovništvo naklonjeno njegovim plano vima. Osuđenik je već na gubilištu. Saznavši da Vasilij Šujski podbunjuje gradsko stanovništvo protivu njega. i pridobili pokrajinsko plemstvo. on dostiže vrhunac kada je Marina. kada jedan glasnik donosi pomilovanje od cara. i da neće uzapćivati imanja pogubljenih ili prognanih. Oni isprva žele da rade sporazumno sa Bol otnjikovom. te o zlojeđuju stanovništvo svojom nabusitošću. opsada se razvlači. i te dve vojske sastale su se pred Moskvom. Kozaci iz granične oblasti Putivlja i svakojake skitnice obrazovali su jednu narodnu vojsku da potpomognu njegov pothvat i zauze li grad Kromi. k od kojih se ispoljava sve jača prevratnička težnja. i za vreme jedne po bune u Moskvi Fjodor je ubijen. te tako potvrđuje sumnje onih koji ga smatraju za varalicu. braća Ljapunov. Avantura prvoga samozvanca uskomešala je seljake i sebre u Jugozapadnoj Rusiji. Najzad. Ovaj svojom nemarnošću sam ide na ruku rovarenju svojih protivnika. Ali uskoro potom plemićska vojska Ljapunovih odbija da ide sa Bolotnjikovom. jer ovaj u svojim proglasima . 19/29 maja Vasilij Šujski okuplja na Crvenom Trgu narod koji ga proglašava za cara. zemljoposednici iz oblasti Rja zanja. mnogi Poljaci koji su došli s njim ponašaju se kao gospodari u Moskvi. napustivši ostatke svoje vojske. Ali opsadna vojska nema oduševljenja i uskoro počinje da se koleba. Dok je njihova vojska išla ka Moskvi. skandal se pojačava. Njegov mladi sin Fjodor stupa na presto. možda otrovan.

Moskva je oslobođena opsade. sa Filaretom i bojarom Saltikovom na čelu ostavljaju ga i nude krunu Rusije Sigmundovom sinu knezu Ladislavu. Holmogorija itd. naišli su na odlučan otpor i odbijeni su pre nego što su mog li da dođu do svoga cilja. načinile međusobni savez . pre obučena kao husar. Kada su tušinski odredi prodrli u ovu oblas t i pokušali da zaplene robu ruskih trgovaca koji su se 99 spuštali niz severnu Dvinu. to je bio dokaz da je on doista vladao u Moskvi i da je on ranije bio pozdravljen kao pravi Dmitrij.poziva seljake i sebre na socijalnu revoluciju i istrebljenje bojara i plemića. u njemu se nalaz i i Filaret (Fjodor Romanov) koga je oslobodio prvi samozvanac i koji je bio nai menovan za mitropolita Rostova i Rjazanja. Ostaje još da se svrgne s prestola Vasilij Šujski. do k su njegove čete pljačkale okolinu. mnoge u stanike iz najnižih društvenih slojeva. Tušinski Razbojnik iskorišćuje i to što je Marina pala u njegove ruke. samozvanac je pobegao iz Tušina u Kalu gu. Njihov napad uzbunio je čitavu Severnu Rusiju. Švedska je pristala da pošalje jedan vojni odred pod zapovedništvom De la Gardij e. U saglasnosti sa Dijetom. kralj Poljske Sigmund opseo je Smolensk godine 1609 u jesen. koju su predvodili Lisovski i Sapjeha. U leto 1608 godine. Hetman Žolkijevski ide na Moskvu s . stvorile na rodnu vojsku i ponudile Šujskome da mu pomognu da uspostavi red.Sergijevo. Veoma živ trgovački promet doprineo je ekonomskom uzdizanju Severne Rusije. gde ga trupe Šujskoga pri moravaju da se preda bez ikakvih uslova. Za vladavine Ivana IV Englezi su ispitali Belo More sve do utoke severne Dvine. Nasilja tušinskih razbojnika. Orješek i Korelu. TUĐINSKO MEŠANJE I NARODNO BUĐENJE Gospodarenje Poljaka i pad Vasilija Šujskog. ali je zadržala pravo da u naknadu za tu uslugu ponovo zauzme gradove Ivangorod . koji misli da je okončao nerede. Zahvaljujući nj ihovoj saradnji. koji su pustošili i ubijali po okolini. Priznavši da je Tušinski Razbojnik zaista njen muž. Ustjuga. Pod svoje zastave okupio je ostatke Bolotnjikove vojske. a naročito gradova Vologde. To je znak za rasturanje logora Tušinskog Razbojnika: jedan deo Poljaka napušta ga i prilazi S igmundovoj vojsci. ako pristane na uslove ko je mu sastavlja Saltikov: obaveza da ne dira u prava pravoslavne crkve i da vlad a Rusijom u punoj saglasnosti sa bojarskom Dumom i Zemskim Soborom. p očeli su da prilaze — bez obzira kome su društvenom staležu pripadali — svi oni koji su bi li nezadovoljni vladavinom Šujskoga. Jedna od njihovih rulja. mnoge odrede kozaka. prikupile novac što su ga dobrovoljno prilagale opštinske zajednice. postala su nei zdrživa za mirno stanovništvo. opsađivala je punih šesnaest meseci manastir Trojicu. Jam. a sada je u Tušinu uzdignut na dostojan stvo patrijarha. dok su ruski trgovc i nagomilavali na rečnim utokama robu dovezenu iz svih krajeva Moskovije. Gradske i seoske opštine (mirovi) odmah su se dale na posao. Prognan nekuda na Sever. on je došao do sela Tušina blizu Moskve. Marina je pošla za njim na konju. gde je počeo da prikuplja nove pristalice. on je verovatn o umoren po naređenju Šujskoga. kako su ga prozvali. Koporje. no on se — zahvaljujući svojim bedemima — hrabro odupirao i nije se predao. Georgij Mnjišek. Naposletku je Šujski poslao Mihaila Skopin-Šujskoga da u Novgorodu pregovara sa Švedskom od koje je tražio pomoć. Tome Tušinskom Razbojniku. — Uskoro se u Starodubu Sjeverskom pojavljuje jedan novi samozvanac koji takođe tvrdi za sebe da je on knez Dmitrij. odveo je svoju kćer u Tušino pa ju je i pored svog njenog opiranja prodao sam ozvancu. Sigmund pristaje. Lj apunovi tada prilaze Šujskom. bio je to pravi avanturista. Njegov logor je veoma šarolik. a Rusi. Bolotnjikov otstupa do Tule. 3. podigao tu utvrđen logor i zaposeo sve puteve oko Moskve koju je počeo da opkoljava. do bili znatne povlastice od cara i počeli da posećuju rusku obalu. Marina je potvrdila samoz vančevo tvrđenje. Buna drugoga samozvanca ili Tušinskog Razbojnika. Ali Šujski dobiva neočekivanu pomoć s druge strane. kao i Litvanaca i Poljaka. Bio je neznana porekla i nimalo nije ličio na prvoga samozvanca. ali ju je na putu zaustavio ataman Zarucki. kome je Šujski u zamenu za ruske zarobljenike povratio sl obodu. — Mešanje Švedske u Rusiju potstaklo je njenu suparnicu Poljsku da joj podražava. i ona mu je postala naložnica.

potiskuje od Moskve Tušinskog Razbojnika. Ujedinjenje protivu tuđinaca i oslobođenje Moskve. ali Sigmund. Žolkijevski pristaje u ime k ralja Sigmunda na sve uslove. Tušinski Razbojnik. a koje su moskovski bojari donekle izmenili. plemići i kozaci zazi ru jedni od drugih. pridružuje se odlu ci Rusa iz Tušina. nedaleko od njihovoga grada. nema nijednoga kandidata koga bi mogao da predloži za presto. stavljeno je u dužnost jednome Zemskom Soboru da upra vlja narodnom vojskom i poverena izvršna vlast jednom triumviratu u kome su bili L japunov. koji je služio u Tušinu. opsednuti u Kremlju. koga malo kasnije ubija jedan Tatarin. Posle toga se misao o oslobođenju Moskve širi sve više. potpiruju tu raspru šireći među Rusima lažna pisma. bojar Saltikov i trgovac Andronov koje je poslao Sigmund. Bojarska Duma stupa u pregovore sa Žolkij evskim. To je čovek u kome je sjedinjeno političko oduševljenje sa izva nredno praktičnim duhom.poljskom vojskom. — Pred poljskom opasnošću. otpočinje da sakuplja jedn u novu narodnu vojsku. Ljapunov. o . Poljaci su ga bacili u tamnicu. kad nije uspeo da primora izaslanike da izmene ugovor. sel jaka i sebara pod komandom kneza Trubeckog. Dok se De la Gardija povlači ka Novg orodu i poseda čitavu njegovu oblast. pod uslovom da pr eđe u pravoslavnu veru i da primi obaveze koje mu je predložio Saltikov. nedaleko od Gžatska. Ali. Obrazuje se narodna vojska sas tavljena od plemića kojima se na čelo stavlja ponovo Prokop Ljapunov. ali će to ujedinjavanje ići teško i veoma sporo. koji nema ni pojma o ratnoj veštini. jače nego ikad. uhapsi ih i posla u Poljsku kao zarobljenike. Kozma Minin-Suhoruk. Pol jaci su gospodari Moskve. baš tada se javlja ponovno buđenje nacionalne svesti. jedno izasla nstvo pod voćstvom Filareta i 10 0 kneza Golicina da potpiše ugovor zaključen sa Žolkijevskim. gde je i podlegao mučenjima. Žolkijevski je ostao potpuni pobedilac. koji je svrgnut s prestola u maju 1610 godine i primoran da se zakaluđeri. Svekoliko stanovništvo pati zbog građanskog rata. Ubistvo što su ga kozaci izvršili nad Ljapunovom dokončava propas t toga pokušaja izazivajući odlazak plemića. na nesreću. Moskovljani šalju Sigmundu. Englezi pripremaju plan da prisvoje celu obalu Leden oga Okeana. No i pored svega toga. Početkom 1610 godine patrijarh Hermogen šalje poslanice u kojima poziva Ruse da pomo gnu svojoj otadžbini. i u saglasnosti sa Soborom koji je žurno sazvan u Moskvi. U proleće godine 1611 ta narodna vojska opkolila je Moskvu. U tome trenutku Ljapunov organiz uje bunu protivu Vasilija Šujskog. Na njegovo zauzimanje stanovnici Nižnjeg Novgoroda odlučuju d a stvore potrebna novčana sredstva za obrazovanje narodne vojske i nude zapovedništv o nad njim knezu Požarskom koji se na svome imanju. sve stranke i sve suparničke grupe ujediniće se da oslobode Moskvu i rusku teritoriju od osvajača. Varoši većaju i stupaju u međusobnu vezu. Da bi se među saveznicima izbegao rascep kao što je bio onaj koji je nekada razdvoj io Bolotnjikova i Ljapunova. prekinula su sporazum zaključen sa La dislavom. od kozaka. uvodi poljsku posadu u tvrđavu Kremlj i šalje Šujskoga u Poljsku. koji je želeo d a njega imenuju za cara. Ali rovarenja Si gmundova. Izgleda da je Moskovska država propala. i kozačkog a tamana Zaruckog. a Poljaci. napreduje takođe ka Moskvi. Sigmund zauzima Smolensk. Manastir Trojica-Sergijevo upućuje na sve strane pozive narodu da se ujedini radi spasenja otadžbine. koji teži da naprosto osvoji Moskvu. Šujski mu suprotstavlja svoju vojsku uvećanu pomoćnim švedskim odredom De la Gardije. nap ustivši Kalugu. oni dakle nude presto Rusije knezu Ladislavu. koji je pred bedemima Smolenska. prešlo je zapovedništvo u ruke brata Vasilija Šujs kog. Za to vreme Moskvom i dalje upravl ja starešina poljskog garnizona i nekolicina nekadanjih pristalica Tušinskoga Razboj nika. zbog iznenadne smrti na jednoj gozbi Mihaila Skopin-Šujs koga — svet je poverovao da je on otrovan — toga darovitog čoveka koji je tr ebalo da njom komanduje. Trubeckoj i Zarucki. on se približava Moskvi. Čitave pok rajine počinju da se odvajaju od narodne teritorije: Šveđani posedaju oblast Novgoroda . Blizu sela Klušina. Tada zemskij starosta (iza brani pretsednik) Nižnjeg Novgoroda. koji odlično ume da priprema državne udare. Dmitrija.

Jedan deo tih kozaka. 10 2 Na dan 21 februara/3 marta 1613 godine. te on odlučuje da pohita prestonici. te je ovaj izbor zakonitim putem okončao Doba Nemira. tada oni jure u borbu. U proleće 1612 godine velika Požarskova vojska kreće se. mor a da se odrekne namere da pomogne Poljacima opsednutim u Kremlju. što će omogućiti da se smanji njihov broj. kasnijeg Filareta. te je i na taj način udaljio nekoliko kandidata. Ta potreba je i obezbedila kandidatur u mladoga Mihaila Fjodoroviča Romanova. Dolazi i Hotkijevič. ostaju pre d Moskvom. Poljaci opsednuti u Kremlju pate strahovito. te se Požarski i Trubeckoj sastaju svakoga dana da se posavetuju i izdadu zapovesti za sutradan. Avram Paljicin. potisnut. približuje Moskvi. okupljen u Moskvi januara 1613 godine. potrebno je bilo naći kandidat a koga bi mogao da primi i Sobor i kozaci. opsada je organizovana s ložno. Mihail Fjodorovič Romanov izabran je za ca ra. Za vre me zime 1611—1612 godine narodna vojska se povećava odredima plemića koji su došli iz mnogih voj nih okruga. Onovremeni dokumenti tvr de da je on pismeno pristao na uslove slične onima koji su bili postavljeni caru B orisu Šujskom. neg o na Jaroslavlj. U zajamno nepoverenje sprečava plemiće i kozake da rade dogovorno. U oktobru kozaci za uzimaju na juriš Kitaj. jer se sećaju svojih sukoba sa Ljapunovom. Kako k ozaci neće da se umešaju. ekonom manastira Trojice-Sergijevo. ali je sabor o dlučno odbio tu ponudu. Izbor Mihaila Romanova. On najpre odbacuje sve tuđince (Ladislava. imao je pred sobom mnoge kandidate. . napušt a moskovski logor i odlazi u Astrahanj. verni knezu Trubeckom. ne na Moskvu. a kozaci su u njemu videli naročito sina Tušinskoga patrijarha. Kada se njegova vojska približila. Potom utvrđuje da treba izabrati čoveka koji je uvek bio izvan stranačkih borbi. izbijaju raspre među kozacima koji su bili ostali pred Moskvom posle rasturanja prve vojske. no u tom doznaje da se jedna nova poljska vojska.poravlja od rana zadobijenih kod Moskve kada se borio u vojsci Ljapunova. Zbog svoje mladosti on nije mogao da učestvu je u dotadanjim nemirima. Uopšte uzev. Započinje borba između Poljaka i odreda što ga je Požarski poslao njima u susret. oni dočekuju Požarskoga nepov erljivo i neprijateljski. usled nedos tatka hrane ljudi umiru od gladi. jer hoće da car bude Rus. Ali on veoma mudro rešava najpre da se utvrde prethodni uslovi kojima oni moraju da odgovaraju. pod vođstvom Zaruckoga.Gorod (utvrđeni kvart blizu Kremlja). Odmah zatim opsađeni o tvaraju vrata Kremlja i predaju se. švedskog kneza Filipa i tatarske kneževe). Odredi kozaka koji su još logorovali pred Moskvom predlažu kao kandidata sina Zaruc koga i Marine — što bi povuklo za sobom diktaturu Zaruckoga i kozaka —. oni čak odašilju ubice u Jaroslavlj da ga ubiju. Požarski smatra 10 1 da treba najpre uspostaviti red u zemlji. Hotkijevič. obraća i m se jednim vatrenim govorom. ali taj postupak u svakom slučaju nije dokazan. Da bi se izbegli novi nemiri. Sobor. pod zapovedništvom hetmana Hotkijeviča. gde se zadržava dosta dugo. — Odmah zatim Požarski i Trubeckoj sazivaju Zemski Sobor rad i biranja novoga cara. Jedan Zemski Sobor okuplja u Jaroslavlju izaslanike većeg broja gradova i brižljiv o radi na unutrašnjoj organizaciji države. pa će posle toga oslobođenje Moskve ići lako . Požarski pomišlja da izvrši izbor novoga cara u Jaroslavlju. U avgustu 1612 godine Požarski se pojavljuje pred gradom i ulogoruje se podalje od kozaka. Drugi. njihov otpor bliži se kraju. njegova kandi datura godila je plemićima i kozacima: plemići su cenili njegovo srodstvo sa Rjuriko vom dinastijom (Ivan IV oženio se Anastasijom Romanov). ali zato što je bio sin Fjodora Nikitiča Romanova. te je ispunjavao uslov što ga je postavio Zemskij Sobor. Posle toga u speha odnosi između plemića i kozaka postaju srdačniji.

P R V I R O M A N O V I : O D M I H A I L A D O P E T R A V E L I K O G .10 3 V I .

Ovi preobr ažaji. koji ipak ne može potpuno da preovlada. U duhovnom pogledu bila je to borba između narodnih tradicija i tuđinskih pozajmica. doba Petra Vel ikog ili doba Petrograda. Istina. ipak bi bilo sasvim pogrešno zamišljati rusk i tip iz XVII veka kao nešto ustaljeno. Razume se da XVII vek ima i svojih posebnih obeležja. imalo je za posledicu — kao i u poslednjem periodu Rimskoga carstva — da si lom priveže čitavo stanovništvo za određene poslove. Po tvrđenju obožavalaca stare Rusije. Slepo podražavanje Zapadu samo je jedan prelaz ka novom p rocvatu. vrše se naročito u višim društvenim redovima. Ako bi se u čitavoj ruskoj istoriji posmatrala samo dva uzastopna momenta. Umnožavanje državnih potreba. Uistini ta uravnoteženost je samo prividna i nepostojana.Opšta obeležja XVII veka. Iako se XVII vek ističe izvesnom uravnoteženošću koja nastaje posle te borbe. pr ethodno stoleće bilo je samo njegova priprema. naprotiv. oni su skloni da u r eformama Petra Velikog vide nekakvo izdajstvo u odnosu na taj tip i kao neki ras kid sa ruskim narodom. jer država još nije bila dovoljno snažna da m ože da priveže ceo narod za poslove koje bi ona nadgledala. nesrazmerno u odnosu na narodne m ogućnosti. Tačno je da XVII vek pruža jedan određeni tip kulture i da je taj tip posled ica pobede ruskoga nacionalizma nad opozicionim i kritičkim elementima. narodne kulture. koja objašnjava isto tako preobražaje materijalnoga života kao i brz duhovni razvitak Rusije. i to brzo. Stvarna odlika XVII veka jeste naglo jačanje zapadnjačkih uticaja. ali je ranije zapadnjački uticaj bio odveć slab i narodna tradicija bez začetaka kulture. mogli odupre ti. istina. da je Rusija živela potpuno odvojena od prosvećenijih naroda. On se nije mogao pojaviti ranije. dostupnijim tuđinskom uticaju. već je i dalje napredovao. čvrsto i trajno. al i odnosi sa inozemstvom pretstavljaju bitnu odliku XVII veka. dok bi naredno doba. i to posle borbe koja je otpočela — kako smo videli — u XVI veku. moglo bi se doista pomisliti da je slepo podražavanje Evrope zamenilo narodnu kul turu. XVII vek ne može da se odvoji ni od prethodnoga ni od potonjega doba. Istoriski razvoj koji ju je i stvorio ne samo d a se nije zaustavio. Samo u tome smislu može se govoriti o narodnom stilu što ga je XVII v ek mogao da stvori. ali ta obeležja su posledica i stovremenoga dejstva nekolikih istoriskih struja koje nisu njegova svojstvenost i koje idu od XVI do XVIII veka. Zbog toga u materijalnom kao i u duhovnom životu nastupa već u XVII veku rascep između . za vreme Petra Velikog. tada još slabi. podlogu za reforme Petra Velikog. političko i društveno ur eđenje. a nije mogao da traje i kasnije jer je 10 4 usled sve većeg napretka zemlje prestao da bude neophodan za održavanje drža ve. ova borba je oduvek postojala. kao i izvesna životna snaga koju ispoljava narodna kultur a. Ovaj interesantan državni socijalizam je posebna odlika sredine XVII veka. kaogod št o je i priprema za budućnost. nego da se ona naprotiv počinje tada tek da stvara. tuđinski uticaj posta je i suviše jak da bi mu se začeci prave narodne kulture. On je suštastveno prelazno doba. Dva takva obeležja su naročito karakteristična. koji ga je verno čuvao. Ali ako se istoriski razvitak Rusije posmatra u celini. poznije. nešto što je utisnulo u rusku d ušu njeno konačno obeležje i stvorilo nacionalni duh. običaji. U materijalnom pogledu zapaža se brz razvitak države. — XVII već smatra se obično kao razdoblje kada se ruski nacional ni tip potpuno razvio i kada su se uobličili način života. i on i dalje ide ispred razvoj a narodne ekonomije. i pobedom opozicije nad narodnom t radicijom uspeo i da je uništi. doba koje priprema. On je nastavak i posledica prošlosti. narodni duh i posebno ruska umetnost. i pre XVII veka kao i posle nj ega. obimnijem i sjajnijem. XVII vek i reforme Petra Velikog. te da se primora na tačno vršenje dužnos i prema državi. a tako isto i njena stvaralačka moć koju nadmoćnost evropske kulture nije još imala v remena da uguši. značilo opadanje nacionalnoga tipa. videće se da narodna kultura ne doseže svoj vrhunac u XVII veku.

Sergijevo potpisano je primirje između Rusije i Poljske koje će trajati čet rnaest i po godina (1618). Pre svega bilo je potrebno suzbij ati unutrašnje i spoljne opasnosti koje su nadživele Doba Nemira. godine 1614 mnoge rulje pobunjenih kozaka. — Zemski Sobor izabrao je Mihaila Fjodoroviča donekle i zbog to ga što usled njegove mladosti i dobre naravi njegova lična delatnost nije mogla da b ude mnogo opasna za one koji su tada bili na vlasti. približuju se Mo skvi. i u Deulinu. a njegove čete se rastur aju. On i njegov sin pogubljeni su. On se najpre stara da oženi cara. razvile su se suprotne klice i narodne kulture i zapadnjačke obra zovanosti. kaznio i prognao u Sibir Saltikove i naposletku oženio Mihaila Evdokijom Str ešnjevom. 1. koji je bio zasužnjen u Poljsk oj. ona je ostala potpuno strana i novim t ežnjama kao i pojavama narodne kulture i narodnoga duha. Ali kako je ova tradici ja imala u sebi veoma malo klica kulture. No i posle smrti Zaruckoga ostale su rulje kozaka i Poljaka koje su pustošile zemlju i nisu davale mira 10 5 stanovništvu. Saltikovi sv ojim spletkama bili proglasili za neizlečivo bolesnu i prognali u Tobolsk. Poljska najezda je zaustavljena. čiju su prvu verenicu. ona nije tražila ni da joj se vrati Smolensk.narodnih masa i onoga dela upravljačkoga staleža koji je najbliži političkom središtu. Je dna vojska primorava ga da beži iz Astrahanja na reku Jaik. skoro jedino ograničenoj na carski dvor i one koji su tamo imali pristupa. Trebalo je osujetiti njegove namere. činio je najveća zla. državna uprava se starala i o spoljnoj od brani. jer se Ladisla v nije odrekao svojih pretenzija na presto Rusije. Taj čovek jake volje . Novgorod je vraćen Moskvi. posredovanjem pretstavnika Holandije i Engleske (Džona Merika). Lisovski. jedan od vojnih starešina Tušina. Zaru cki pokušava da dobije pomoć od persiskog šaha sa namerom da na donjoj Volgi zasnuje s voju državu koja ne bi zavisila od Moskve. isto kao i car. usredsredio je stvarno svu vlast u svoje ruke. Zato su šest prvih godina nje gove vladavine protekle pod njihovim uticajem. i zaista. sadanji Ural. Iz Astrahanja gde se bio učvrstio. ćerkom jednog skromnog plemića. naziv „velikog vladara”. finansiskih. mir je potpisan u Stolbovu. dok su narodne mase čuvale staru narodnu tradiciju. a Marina završava u tamnici svoj burni život. on naposletku umire. Pr irodno je što su u takvim okolnostima viši društveni redovi bili nosioci zapadnjačkog ut icaja. Dugo vremena su ga careve vojvode progonile bez ikakva uspeha. pod vođstvom atamana Balovenja. I mnogi drugi pustolovi iskorišćuju to neredovno stanje. na čelu jaki h odreda krstario je zemljom i pljačkao gradove i sela. Filaretova vladavina. blizu manastira Trojica . MIHAIL FJODOROVIĆ (1613—1645) Okončanje Doba Nemira. Potom je čitavim nizom vojnih. Godine 1617 . gde ga j e potukla i odatle dovela zajedno s njegovom porodicom kao zarobljenika u Moskvu . Ona je silom isterala Šveđane iz oblasti Novgoroda koju su oni bili poseli za vreme nemira. Posle toga trebalo je suzbijati poljsku opasnost. iz toga se izrodio rat. baš u istoj sredini. Ne s amo da nije izbegao ugledanje na tuđinu. ne može se tvrditi da je rascep potekao zbog toga što je narod hteo da brani narodnu kulturu od podražavalaca Evrope. Mariju Hlapov. Odredbe ovoga primirja dokazuju da je moskovska vlada pre svega želela da oslobodi Filareta. te 1618 godine stiže s vojskom pod bedeme Moskve. ni da se Ladislav form alno odrekne ruskoga prestola. nego je odlučno pošao putem koji će odvesti Rus . Najpre je uložen sav napor da se uspostavi red i mir u zemlji. carevoga oca. ad ministrativnih i verskih reformi nastavio da razvija unutrašnju organizaciju. Pošto se najpre obraćao uzastopce i uzaludno danskom i švedskom dvoru. i švedski kralj opseo je Pskov. — Odmah po povratku iz Poljske Filaret je proglašen z a patrijarha i dobio je. što se tiče narodne mase. ali je Švedska zadržala obalu Finskoga Zaliva. Narve i Korele. odlučan i odvažan. potrebno je suprotstaviti im čitavu jednu vojsku pod zapovedništvom Likov-Obol enskoga koja ih je porazila i zarobila Balovenja. Naprot iv. No radeći i dalje na unutrašnjem smirivanju. on je vratio mladu Hla povu.

Estoniju i Kurlandiju. zatvoreni u Azovu. jedna anketa na licu mesta pokazuj e da su utvrđenja Azova toliko porušena. — Posle Filaterove smrti. 10.iju ka reformama Petra Velikog. sve dok nije naselila stepu koja razdvaja more od nas tanjenih pokrajina Srednje Rusije. Ladislav IV. kada su na Poljsku napali u isti ma h i Turska i Švedska. Godine 1621. Kraj vladavine i pitanje Azova. On je opkolio Šeina u njegovom logoru i primorao ga da se preda zajedno s oružjem i topovima. Ovaj slučaj dokazuje da Rusija tada još nije bila sposobna da osvoji obale Crnoga Mora. i ona je još dugo ostala ne moćna za taj podvig. Zemski Sobor. sukobi između kozaka i Tur aka (1637 i 1642) potstiču Ruse da obrate pažnju na Crno More. te je sultan morao da potpiše sraman mir. Posle dugoga 10 7 . nisu još bile ni završene. U naknadu za to. Te iste 1642 godine Mihail šalje jedno izaslanstvo da ponudi ruku njegove kćeri Ire ne danskom princu Valdemaru. Zemski Sob or je potvrdio ovaj mir. napali Sinop i opustošili čitavu obalu Anatolije. Razni društveni staleži iznose odvojeno svoje mišljenje i ne uspevaju da se slože. Ovoga puta car šalje kozacima 5. Upadi kozaka u Tursku bili su česti. primoravaju neprijatelja da digne opsadu. Svi se jedino složno žale n a zajedničkog neprijatelja. zauzeli tvrđavu jurišem i poklali sve musliman sko stanovništvo. Već godine 1630 oni su razorili Koniju. Ponovn a zgodna prilika javila se tek deset godina kasnije. Usput su ubili turskog izaslanika. oni se pokor avaju. Ali godine 1641 sultan Ibrahim I posla vojsku od 240. Osim toga. Godine 1637 donski kozaci pripremili su uz pripomoć dnjeparskih kozaka ratni pohod na tursku tvrđavu Azov koja im je sprečavala pristup ka Crnom Mor u. jer je još uvek jedan veliki deo Rusije potpadao pod Poljsku.000 rubalja na poklon i saziva Zemski Sobor da vidi da li bi Rusija — ako bi prihvatila tu ponudu — bila sposobna da brani Azov. sinu Hristijana IV. prilikom bolesti i smrti kr alja Sigmunda III (1632). odbijaju preko dvadeset turskih napada. sazvan ponovo. ko je je i Zemski Sobor bio odobrio. sve do svoje smrti 1633 godine. Turci su ostavili Azov punih pet godina kozacima. ali je car pohitao da pošalje sultanu jedno pismo u kome se izvinjava i odbija od sebe svaku odgovornost za nezakonite postupke skitničkih „razbojnika”. posle opsade od četiri meseca (1634). odobrio je vladi potrebna sredstva za vođenje rata. koji je tek bio izabran za kralja. ali ostavljaju za sobom samo gomilu ruševina. Iz svih ovih razloga car naređuje kozacima da napuste Azov. uprav ljao spoljnom politikom Rusije. No baš tada arta 1642) jedan turski izaslanik donosi u Moskvu ulimatum. Poljaci su se odrekli carske titule koju je Ladi slav dotada nosio. nanose mu teške gubitke i nude Azov caru.000 ljudi da preotme tu tvrđavu. a horde sultana Osmana zaustavio je Hotkijevič kod Hotina. ali vojne pripreme. On je lično. ali nisu pristali da priznadu Mihailu naziv samodršca „svih ruski h zemalja”. ako Rusi zadrže Azov. došao je u pomoć o psađenima. on je hteo da iskoristi tu priliku te da dobije ispravku nep ovoljnih odredaba ugovara o primirju zaključenog u Deulinu. Car je morao da se konačno odrekne svakoga prava na Livoniju.000 ljudi i 158 topova povrate gradove koje je Poljska bila zauzela.000 kozaka. te su vojvode Šein i Ismailov dobili zadatak da sa vojsko m od 32. da bi trebalo ogromno mnogo novaca da se on a oprave. Onesposobljeni usled rata sa Persijom i smrti Murata IV.000 rubalja. O tome svom podvigu obavestili su Moskvu. na birokratiju i „nepravedne sudije” koji ih „upropašćuju svojom nepravičnošću i sporošću svojih procedura više nego turski i krimski nevernici”. i da plati otštetu od 20 0. s druge strane molda vski gospodar Vasilije Lupul potseća cara na uobičajenu nestalnost kozaka i obaveštava ga da mu sultan preti najezdom i sprema se da izvrši pokolj čitavog hrišćanskog stanovn ištva u Turskoj. No kako se ova vojska zadržala punih osam meseci zbog 10 6 opsade Smolenska. plemići i trgovci prebacuju jedni na druge dužnost odbrane Azova.

kao prilikom skupštine za i zbor cara godine 1613. Pri važnim misijama koje se odnose na državne poslove. Plemići traže učvršćivanje sebarstva i potpunu zabranu premeštanja seljaka. traže da se zadovolje najpreče potrebe njihovoga staleža. Za najvažnije poslove njegovi ukazi se objavljuju u isti mah kada i carevi. Ne samo da on daje svoje mišljenje caru. ali se od njega traži da ponovnim krštenjem pređe u pravoslavnu veru. Nasilničke vladavine Vasilija III. njegovog ustezanja da primi presto i jednodušnih uveravanja o usrdnoj saradnji koja su mu tada davana. 10 8 Oduzimanje zemlje u korist države što ga je vršio Ivan IV uništilo je njihove velike pos ede i njihovu moć lišilo ekonomske osnove. u metežima za Doba Nemira oni su iz gubili skoro i poslednju svoju važnost koja je prešla na službeno plemstvo i na gradsk i trgovački stalež. i to u velikim razma cima. od posadskih. ali za prvih devet godina vladavine okupljao se redovno. Nekadanja kneževska aristokr atija i bojari gube skoro svu svoju moć. oni u isti mah. koji u to vreme počinju da igraju veoma važnu ulogu u društvenom i političkom životu. Politika nove dinastije staraće se da zadovolji sve te zahteve. iako su socijalne razm irice — kao što smo videli prilikom Zemskoga Sobora godine 1642 — bile prilično žive. Varošan riželjkuju monopol trgovine i zanatstva i poništenje povlastica koje su raniji vlada ri dali tuđinskim trgovcima.oklevanja Hristijan pristade da pošalje svoga sina u Moskvu. ali. Iz to ga nastaju mnoge verske rasprave. da se vrati u svoju zemlju. a ponekad čak i od seljaka. na ta dva oslonca zemaljske ekonomske i vojne snage. Pa ipak. svoga sina Aleks eja. a takođe i pokušaji verenikovi da pobegn e. jer ga otac poziva natrag. njegov pretstavnik prati carevog činovnika. — Najkarakterističnija crta Mihailove v ladavine jeste otsustvo svake lične opozicije protivu cara. da je stvarno delio vl ast sa carem. Važno je napomenuti i to da je vlada uvek pozivala pretstavnike zemlj e okupljene u Zemskom Soboru da učestvuju u donošenju svih važnijih političkih odluka. verovatno od vodene bolesti. pred patrijarhom i članovima svoje porodice. neg o sa istim pravom kao i on diktuje svoju volju celoj zemlji. i poverava starateljstvo nad mladim car em bojaru Borisu Ivanoviču Morozovu preporučujući mu da čuva kneževića kao zenicu u oku. 1637 i 1642. Njegovi lekari smatraju da je on premnogo plakao. no pod uslovom da se princu dopusti da ostane u svojoj veri. podriva njegovo zdravlje. Valdemar dolazi u Moskvu 164 4 godine. Uloga Zemskog Sobora za Mihailove vladavine. zasedavao skoro neprekidno i mnogo uvećao svoju ulogu. on sada odlučuje o ratu i miru. sada je u preduzimanju upravnih mera uzeo tolikoga učešća. Dok je ranije bio samo savetodavni or gan. Ta dva stal eža igraju glavnu ulogu u Zemskim Soborima u početku XVII veka. od izabranih pretstavnika službe noga plemstva. kao i smrt njegove dvojice starijih sinov a. sastavljen je od članova bojarske Dume i Saveta crkvenih velikodostojnika. Z emski Sobor. Pošto je izabrao cara. Posle godine 1621 sazivan je svega tri puta. tek posle Mihailove smrti može Valdemar. i on je za vreme prvih Romanova delao kao izabrana pretst avnička skupština. Oni se trude da uspo stave red i mir u zemlji. t e su mu se suze nagomilale u unutrašnjim organima i suviše rashladile krv. godine 1632. Najzad. koji je postao izborno telo za Doba Nemira. Tuga koju je caru pričinio ovaj neuspeh. Zemski Sobor postao je pretstavnik naročito srednjih staleža. on odobrava nov e finansiske mere i povećavanje poreza. Ivana IV i Godunova su ih desetkovale i rastrojile. Na samrtničkoj postelji on određuje sebi za naslednika. Setimo se samo okolnosti u kojima je car preuzeo vlast. on umire u julu 1645 godine. Ova saradnja je za vladu najbolji način da ojača centralnu vlast u očima stanovništva i da poveća ugle d svim merama koje je primorana da preduzme kako bi se popunila državna blagajna i spražnjena za Doba Nemira. . oni pristaju i na novčane žrtve da bi se uvećala finansiska sredstva države. ko ga su u Moskvi držali u pravom sužanjstvu. kome je tada bilo šesnaest godina.

zahvalio mu što je otkrio zloupotrebe. Usled učetvorostručavanja poreza na so. U P skovu su stanovnici napali švedskog trgovačkog agenta Numersa. Posle toga Miloslavski postaju ljubimci i dovode na mesta dota danjih činovnika svoje rođake ili štićenike. njegov bliski rođak. monopola prodaje duvana. ali se ona onesvestila od radosti kada je čula tu vest. No i pored te potvrde. Car je zatim izabrao Mariju. ALEKSEJ MIHAILOVIČ (1645—1676) Narodne bune 1648—1649 godine u Moskvi. Sutradan se pobuna proširila na sve delove Moskve. Pa ipak je Aleksejev staralac. što je učinjeno na predlog Nazarija Čistoga . obećao d a će smeniti podmitljivce i zamolio da se pomiluje Morozov. — Iako predanje kaže da je Mihailova vlast bila ograničena jednom izričnom obavezom prema bojarima (ili verova tnije prema „pretstavnicima cele zemlje”). Moskovski meteži imali su neposrednog odjeka u ostalim varošima: u julu. Morozov. Šest najlepših izvedene su pred cara. pa su j e prognali u Sibir zato što su njeno onesvešćenje protumačili kao napad padavice. koji je hteo da izvez e tovar žita kupljenog od državne uprave na osnovu jednog ugovora. a zatim je car po izlasku i z crkve održao govor narodu. i Morozov se odmah oženio Anom. a to će reći državnoga sekretara (1646). pa je svetina prodrla u sam Kremlj. kamenovala ih i rasterala. koji se vraćao sa pokloništva iz manastira Trojica-Sergijevo. nije se mogla više soliti jevtina riba kojo m se hranilo stanovništvo oko Volge. Pskovu i Novgorodu. osećaju se još mnogo jače za vre e Aleksejeve vladavine. Njihova uprava najzad je sasvim ogorčila narod. njegova vlada vina obeležena je narodnim bunama. na veliki g nev naroda koga je još ogorčilo i ustanovljavanje drugoga jednog državnog mon opola. nesposoban da se bori sa dvorskim spletkarenjem i samovoljom svoje o koline. A li kada je careva pratnja počela da je vređa i šiba nagajkama. može se pouzdano tvrditi da Aleksej nije ni kada primio na sebe takvu obavezu. gde je svetina isprebijala poreznika. te su hiljade puda ribe trunuli. Njegov uticaj se povećava posle njegovog orođivanja s carem. a s ada se pojačala i otvoreno ispoljavala. bio jedan od uzroka tih pobuna. kćer Ilije Miloslavskog. već njihove životne interese. iskasapila đake Čistoga i Pleščejeva. sest rom mlade carice. koji je bio blag i neodlučan. što dokazuje da je moć nove dinastije bila već čvrsto zasnovana. ogorčena svetina jurnula je na napadače. koji su bili isto toliko podmitljivi i nesa vesni koliko i oni koje su oni zamenili. i zatražila da se svrgnu njegovi rđavi savetnici. u Solvičegods ku. Tri dana su čašćeni vot kom i medovinom strjelci koji su učestvovali u pobuni. Car je t ada poslao svoga rođaka. i on se odlučio za ćerku F jodora Vsevoložskog. zahtevala da joj se izda đak Trahaniotov i opljačkala domove Morozova i drugih bojara visokog a roda. odakle se on uostalom vratio posle dva meseca. i on ih je nagovorio da se rasture. Jamačno da je sama narav careva. sakupljeno je po starom običaju dvesta najl epših devojaka iz Rusije. početkom avgusta. gde su je zaustavili naoružani odredi sastavljeni od tuđinaca. gde su opljačkana državna slagališta i gde je pobuna ugušena veoma svirepo. Ona se prema caru ponašala sa poštova njem i skoro se umirila kad joj je on obećao da će zadovoljiti njene zahteve. Tr ahaniotov je pogubljen. a potom. jer je duvan u Rusiji smatran za biljku koju su i Bog i vera zabranili (jednim ukazom iz 1634 godine zaprećeno je smrtnom kaznom o nima koji bi ga upotrebljavali). ali su one naročito posledica težine novoga režima i društvenih trvenja koja su već bila osetna pri kraju prethodne vladavine. opljačkala ih i mučila pod izgovorom da hoće da otkrije nekakvu . da p regovara sa pobunjenicima. pritisak novih nameta i samovolja birokrat ije. koja iskorišćuje svoju neograničenu moć da gazi ne prava stanovnika — jer ta prava i ne postoje —. Kad je Aleksej hteo da se oženi. 10 9 ranijega trgovca iz Jaroslavlja koga je Morozov uzdigao na dostojanstvo dumnoga đa ka. U maju 1648 godine ogromna gomila naroda zausta vila je konja caru.2. pohvatala strance na gradskim kapijama. smatrao za potre bno da Sobor potvrdi izbor njegovoga štićenika. U početku njegove vladavine zemljom upravlja sebični i grabljivi Morozov i prenosi s voje mane i na svoje potčinjene. bojara Nikitu Romanova koji je bio omiljen u narodu. a Morozov prognan u manastir Svetoga Ćirila na B elom Jezeru. u Ustjugu.

dopunili i premapotpisali. 11 0 Zakonik iz 1649 godine. pošto je društvo podeljeno na staleže i svaki stalež ima poseban odnos potčinjenosti državi. dodato je više odredaba u korist građanskog stanovništva i plemstva. koji je anatemisao pobunjenike. u korist države. poslužila kao izg ovor za nove nerede u prestonici. svetina je zaustavila danskoga poslanika Graba. U Pskovu se pobuna produžava. poslan je državnim nadl eštvima i gradovima da bi „taj zakonik bio čvrst i postojan” i da bi „sve parnice bile isl eđivane saglasno njegovim odredbama. koja se utišala tek krajem aprila posle obećanja da će se dati oproštaj. Iako u njemu još uvek ima praz nina. kada je marta 1649 godine stigla vest o do gađajima u Pskovu. a potom se spremala da zavede red u državnoj administraciji i pravosuđu. Ova podela. pošt o su ga članovi Sobora pretresli. Tada car. a to je narodnom kreditu. U maju i junu stanovnici uspešno odolevaju trupama kn eza Hovanskog koji je bio poslan da ih savlada. sastavlj en uz pripomoć Litvanskoga Statuta iz 1588 godine. O svakom pit anju je vlada naredila da raspravlja ne cela skupština. obećava opšte pomilovanje. Kasnije su ovakva savetovanja sa s tručnjacima ili zainteresovanim grupama učinila izlišnim sazivanje izabranika čitavoga n aroda. na zahtev članova skupšt ine. a potom je opljačkala d omove bogatih trgovaca. Osim toga. Zakonik cara Alekseja ostao je da važi kao osnova ruskoga zakonodavstva puna dva s toleća. nego samo zainteresovana socijalna grupa. razume se. dotada nepoznat ruskome zakonodavstvu. Buna 1663 godine u Moskvi. ruskih i tuđinskih.tobožnju zaveru. denjga i poluška. I zaista. idejom da su svi društveni redovi potčinjeni. U Novgorodu. Da bi se naknadili izvanredni troškovi nastali u sled rata. intervenc ija mitropolita Nikona. i optužila ga da je poneo sobom državno blago. car je naredio da se iskuje bakarni novac sa istim . zadaje osetan udar samom načelu Zemskoga So bora. koji se vraćao u svoju zemlju. osim sudskoga postupka i osnovnih odredaba. Tako je finansiska ref orma iz godine 1656. u julu pokušavaju uzalud da osvoje njegov logor. Kasnije su kolovođe. naročito finansiske. ili spoljni zapleti. na „vojne obveznike” ili plemstvo. a konačnu odluku donosio je u svima slučajevima ca r sa bojarskom Dumom. nekoj pos ebnoj obavezi koja ih strogo deli. po savetu Nikona. pohvatane i pogubljene. Godine 1649 tekst toga Zakonika. ispitivanje mišljenja raznih društvenih redova vršeno je odvojeno. — Ovakvo društveno uređenje nije moglo da umanji uzroke nar odnog nezadovoljstva. država je odlučila da pribegne jednom načinu kojim će se poznije služiti sve vl ade. otvorila vrata na tamnicama i stavila sebi na čelo oslobođene osuđenike. uz zvonjenje svih zvona zauzela je tvrđa vu. samo j e pooštrila bunu. Ali je toj zbirci podeljenoj na 25 poglavlja bio dodat jedan odeljak o vrhovnoj vlasti. budućeg patrijarha. Po savetu bojara Fjodora Rtiščeva. sve do objavljivanja Zakonika od 1833 godine. Već za vreme zasedanja Sobora 1648 godine. U to doba u Rusiji su bili u opticaju srebrni nov ci zvani kopejka. i sveštenstvo uspeva da nagovori stanovnike da poljube krst u znak svoje vernosti caru. „iz straha od naroda” sazvala je za septembar 1648 godine Zemski Sobor k ome je podnela predlog Zakonika što ga je sastavila naročita komisija pod pr etsedništvom kneza Odoevskog i đaka Gribojedova. On je prožet jednom idejom koja ga tesno veže za njegovo doba. i on sadrži. koje se i dalje ispoljava u nemirima i pobunama kadgod izb iju unutrašnje teškoće. koju su prouzrokovale sve veće vojne potrebe. ne izuzimajući v ođe pobunjenika. on je ipak mnogo potpuniji nego raniji zakonici careva Ivana III i Ivana I V. suprotstavljajući posebne interese — kao što će se videti — svih društvenih redova. Ovaj prvi pokušaj prikupljanj a ruskih zakona je stvarno zbirka propisa koji su već važili u raznim prilikam a ili državnim nadleštvima. pravično i pravedno”. vlada nema više razloga da se trudi da sazna misao i volju naroda i da od njega t raži pomoć i savet. — Pod utiskom toga niza pobuna vlada je najpre ukinula mon opol na so i duvan. još i socijalno zakonoda vstvo koje se odnosi na seljake. građane i naročito na stalež koji će postati upravni st alež.

a u av gustu se vraća u Astrahanj gde pod povoljnim uslovima dobiva carev oproštaj. Ali posle 1667 godine. a ne glavn i lupeži. Ali kada je iz Moskve stigao drugi talas nezadovoljnika koji su pretili da će silom oteti izdajnike ako im se odmah n e izdadu. Ovaj odbor odgovara da je ta stvar „prvoredne važnosti i da se tiče cele z emlje”. Ukaz od 1663 godine uspostavio je prosto opticaj srebrnog novca i ut vrdio otkupnu cenu bakarnog novca na 5 ili čak i 1% od njegove nominalne vrednosti . Ali vlada i dalje nije htela da sazove Sobor. Cena robi povećala se u istoj razmeri. Uhapšeni ljudi mučeni su posle toga. građana i sveštenih lica. šalju svoj bakar u državnu kovnicu novc a da se od njega iskuje novac zajedno sa državnim. iako se ono dotada smatralo neosvojivim. i mnoge legende kruže po narodu o „baćuški Stepanu Timofejeviču”. Verovatno da se i sama vlada nije ustezala da iskuje preterano mnogo novaca. ali su stradali samo sitni ljudi. oni podmićuju činovnike koji s u potčinjeni carevom tastu Ivanu Miloslavskom. mnogi su udavljeni u reci Moskvi. Isprva je taj novi novac imao uspeha i primao se sa istom vrednošću kao i srebrni. da tamo smešta plen. pa ga posle oni puštaju u opticaj . ugušeno u prestonici . među žrtvama bilo je kmetova i slobodnih seljaka. kozak S tepan Razin stvara novo sklonište na jednoj pritoci Dona. n jegova hrabrost i izdašnost izazivaju divljenje upola istočnjačkog i nomadskog stanovn ištva. no t . a godine 1663 vredeo samo jednu petnaestinu od vrednosti sreb ra. Već smo videli njihovu ulogu na Crnom moru i napore Moskve da zaustave njihove upade na Krim i u Tursku. To je otvoren protest protivu zamenjivanja Sobora st ručnjačkim odborima. pa čak i vojnika i oficira. Svetina počinje tada da se komeša i u julu 1663 godine dolazi pred carev dvorac u selu Kolomenskom. tada mesne vojvode uništavaju njihovo sklonište na gornj em Donu. da je on godine 1660 izgubio polovin u svoje vrednosti. nastupila je takva infl acija i toliko visoka ažija na bakarni novac. Ali bogati trgovci nisu propustili da se koriste tom operacijom. J edna istraga otkrila je tu prevaru.11 1 natpisom i pustio ga u opticaj sa istom vrednošću koju je imao i srebrni. gde on troši nemilice i prodaje jevtino skupocenu svilu ukradenu u Persiji. te je tako naglas ila da moskovski autokrati nemaju nameru da više služe tim oblikom narodne s aradnje. budu predati sudu i primora va cara da obeća da će on lično izvideti tu stvar. car poziva strjelce koji jurišaju na goloruku svetinu. i u proleće pljačka persisku obalu Kaspis kog Mora između Derbenta i Bakua. U leto 1669 godine potukao je i potopio persisko brodovlje u Kaspiskom Moru. U septembru godine 1 69 vlada ga poziva da na Donu pretstane zakonitom atamanu kozačke teritorije. Oni pljačkaju i trgovačke karavane na čitavom toku donje Volge između Saratova i Caricina. u okolini Moskve. više od 7. Njihovo pljačkanje tr aje od 1658 do 1665 godine. Ustanak kozaka Razina 1668—1671 godine. ona t raži da pravi krivci.000 lica kažnjeno je oduzimanj em imanja i progonstvom. oni prelaze na Volgu blizu Caricina i odat le silaze na Kaspisko More da pljačkaju persiske pokrajine. 15. A kada su stanovnici varoši Rešta odbili njegov napa d. iako pravih kolovođa pobune nije bilo više od 200. podrazumevajući tu i Miloslavskog. on se osvetio vršeći pokolj nad stanovnicima bogate varoši Farabata. Vlada tada saziva pretstavnike moskovskih trgovaca da ih pit a za savet. K ako je usled toga tržište bilo preplavljeno bakarnim novcem. razbija vojsku vojvode Bezobrazova koji 11 2 je bio poslan protivu njega iz Astrahanja. svih gradova i svih staleža u Zemski Sobor. dok je plata vojnih lica ostala ista. a mnogi drugi prognani u Sibir . nego početkom 1668 godine o svaja na prevaru tvrđavu Jaik. On se ne zadovoljava samo pljačkanjem žitnih karavana na Volgi. — Narodno nezadovoljstvo. prenosi se na nedavno naseljene granične oblasti i na zemljište slobodnih kozaka.000 pogubljen o je. Otkako se Moskva odrekla Azova te im je prist up ka Crnom Moru zatvoren prema Donu. i da je neophodno potrebno sazvati pretstavnike „cele zemlje. U toj v aroši. ili su im čak otsecane ruke i noge.

Njegov poraz blizu Simbirska i svirepo ugušivanje pobune u Nižnjem Novgorodu koje je izvršio knez Georgij Dolgoruki naneli su težak uda r njegovom ugledu. koji su većinom neprijateljski r aspoloženi prema Razinovim „lupežima”. sa starešinama koji su iz abrani na opštoj skupštini („kružok”) ljudi iz višeg staleža su poklani. otvara tamnička vrata zločincima i prima u svoju rulju seljake skitnice. a njihove žene azdeljene među kozacima. izjašnjavaju se protiv njega čim su saznali da je patrijarh Josif s večano anatemisao „Stjenjku” u Uspenskoj lavri u Moskvi. ubija carevog izaslanika Evdokimova i pridružuje se drugom jednom razbojniku. ranjen. stotine i desetine. da će sve staleže i društvene redove (čin) izjed ačiti pred zakonom i da će svuda zavesti kozačku 11 3 republiku. i njegovi smeli podvizi slavlj . odatle odlazi u Čerkasi . gde je vrgnut na najstrašnije muke. ubija vojvodu koji je odbio da proda rakiju kozacima. No on se ipak ne osuđuje da odmah napadne varoš. Oke i Dona seljaci su poubijali posednik e zemlje još pre njegovog dolaska. Varoš dobiva kozačko uređenje: stanovnici su podeljeni na hiljade. Upućen je u Moskvu. pošto su prethodno dobili obećanje da će se dati opšte i pot puno pomilovanje. isteruje razbojnike sakrivene po šumama i šumarcima. Imućni donski kozaci. čije stanovništvo i vojnička posada izgleda da hoće da pređu na njegovu str anu. Vlada to iskorišćuje da s akupi jednu vojsku koja na obalama reke Svijega uništava Razinove trupe u d vema krvavim borbama (u oktobru) i primorava Razina da beži na donju Volgu. plemstvo i činovnike. koje on podnosi veoma hrabro . oni uspevaju da se održe u njenoj tvrđavi čitav mesec dana. On se na jpre utvrđuje na Donu. K ada mu je astrahanjski vojvoda Prozorovski naredio da prestane sa svojim postupc ima. a u junu je raščerečen. zvanično sedište atamana. bili su prišli njemu Ovu raznorodnu svetinu držala je na okupu samo slav a neustrašivoga atamana. on mu odgovara preteći. Svuda su narodne mase burno pozdravile Razinova obećanja da će uništiti bojare. Careve vojvode. starešine raznih kozačkih četa odvajaju se od Razina i otpočinju da vrše razbojništva za svoj račun. stigli u Moskvu i čak do manastir a Solovski u Belom Moru. Tek posle godinu dana vlada će se smatrati dovoljno jaka da otpočn e istragu i pogubi podbunjivače koji su se bili pridružili Šeluđaku. Vatreni Razinovi proglasi narodu doprli su do Tambova i Penza. U svim oblastima između Volge. Novi „Vladar” opija se bez prestanka pune tri nedelje. Vasku Usu („Brki”).o je značilo pružiti mu dobar povod da proširi polje svojih podviga. gde su ih kozaci sve poklali. a potom ostavlja zapovedništvo nad A strahanjom Vaski Usu i polazi uz Volgu sa 200 lađa za kojima idu 2. Uskoro se nedisciplinovana svetina koj a sačinjava ogromnu većinu Razinovih pristalica rastura. Čer emisi i Čuvaši. Prebegli strjelci nagovaraju ga da pođe na Astrahanj. Prozorovski. koja proizvode dubok utisak. zatvorio se sa n ajuglednijim građanima u sabornu crkvu. Ta pobuna nije se ograničila samo na Jugoistočnu Rusiju. Po varošima stanovnici su poklali vojvode. Istočnjačka ro ba nađena na trgu uzapćena je i zajednički podeljena. njegovi sta ovnici odbijaju u avgustu juriš vojvode Miloslavskog i otvaraju gradska vrata care vim trupama tek u decembru. atamana su iznenadili u njegovom poslednjem skloništu. U aprilu 1671 godin e. Astrahanj se još uvek brani pod upravom Feđke Šeluđaka. on umnožava broj pogubljenja i podiže svuda vešala. Neredi počinju u Ca ricinu. imućni kozaci. i ma da on drži tu varoš. on upada u varoš. knez B arjatinski i Ivan Miloslavski napadaju ga blizu Simbirska. Pojačan skitničkim seljacima koji jure k njemu sa svih strana privučeni slobodom i izgledom na plen. Kagalniku. Domorodačko stanovništvo sa Volge. Mordvi. On osvaja Saratov i Samaru i zavodi u njima kozačku upravu. u novembru i decembru 1670 g odine. čija je rulja već opljačkala i poklala plemstvo Tu le i Voronježa. oni ga dočekuju raširenih ruku. Barjatinski se probija ka donjoj Volgi. idući ka jugu. U isti mah. Dolgoruki. Narod je verno sačuvao uspomenu na Stjenjku Razina. i spaljuje pobunjenička sela.000 konjanika. glavni buntovnici koji mogu da se spasu beže. on te iste 1670 godine zauzima na prevaru Caricin i u dva maha poražava careve trupe. Pobunj enici su pojurili u susret „baćuški Stepanu Timofejeviču” koji je radi uvećanja svoje slave izjavljivao kako vodi sobom carevića Alekseja (nedavno preminulog) i patrijarha Ni kona (izgnanog nedavno na Belo Jezero). u tvrđavi Kagalniku koju je on podigao. i zaista.

ona je zasnova na ne na jednakosti bojarskih porodica. nego na njihovoj nejednakosti. ne treba da nas navede da zaboravimo jedinstvo n acionalnog razvitka. pokazu ju odnosnu važnost pojedinih porodica. Nasuprot tome. a naročito vojne. slavi nje gove vladavine doprineli su oni njegovi državnici koji su došli u dodir sa zapadnjačko m kulturom i koji nam zbog toga izgledaju kao preteče njegovoga slavnog sina: na primer. koje su nedavno donete iz Evrope. — Nacionalistički istoričari imaju običaj da ulepšavaju vladavinu Alekseja Mihailoviča. jer je položaj onih koji su pozvani na v last veoma nepouzdan. On 11 4 se ponekad žali kako ga čak i u njegovoj najbližoj okolini niko ne sluša. od kojih jedna pretstavlja doba Zemskog Sob ora a druga doba narodnih buna. Naimenovanja na položaje u državnoj službi. Njegova dobroćudna ličnost ne utiče na opšti karakter vlada vine. prirodno obdaren i imao je jak ume tnički smisao koji se ispoljavao u njegovoj ljubavi prema prirodi i lovu. Njih su potisnuli rođaci novoga vladara i raznih carica poreklom iz srednjega plemstva. kada su na vlas ti. Više činovništvo i dvorsko p emstvo mogli su da drže taj položaj — i zbog toga se narodno nezadovoljstvo razbesnelo protivu njih. prvi istinski ruski diplomat. pa će ga čak i nadživeti. Petar Veliki. ali oni ne sačinjavaju uistini jedan stalež. Za Mihailove vladavine obrađena je pažnja obnovi zemlje. Od staroga plemstva. i u pozorišnim pretstavama. ona bi se smatrala uniženom ako b i jedan od njenih članova postao niži po položaju od člana neke druge porodice . — Suprotnost i zmeđu vladavina prve dvojice Romanova. No kako u tadanjem ruskom životu ima m alo čega što bi se moglo ulepšavati. koga smatraju za najtipičnijeg pretstavnika one stare Rusije k oju je uništio njegov rođeni sin. bojar Fjodor Rtiščev. dopuštaju sebi najveće zloupotrebe. prava pr venstva. koju vladar mora da ima. oni uzdižu samu ličnost carevu. Bojari pokušavaju da spreče njihovu samovolju i prebrzo napredovanje u upravnoj hijerarhiji pomoću jedne naročite ustanove. nema nimalo njegove lične zasluge. jer je sv aka porodica jedino želela da sačuva svoj položaj u odnosu na druge porodice bliske dv oru. On je zaista bio dobronameran. on ipak nije ravnodušan prema zapadnjačkim no vinama. trebalo je baš radi njegovoga interesa podvrg nuti sve društvene staleže veoma teškim obavezama. Jedinstvo nacionalnog razvitka za vreme prve dvojice Romanova. Mnogo više nego on sam. I baš ti novi ljudi. kako su preke državne potrebe. naročito za vreme ratnih pohoda. Tako se objašnja vaju razvrat i samovolja „silnih”. vlada nije mogla da se liši neprekidne saradnje celoga naroda. Ali. koje je zavedeno u crkvama. Njegova osetljiv ost ide ponekad do bolećivosti. U tom pogledu može se reći da u XVII ve ku nijedan stalež nije igrao povlašćenu ulogu upravnoga staleža. od kojih je narod toliko patio za vreme njegove v ladavine. propagator narodnog prosvećivanja. Ali u svima tim pojavama. Ovaj bunto vnički duh živeće sve do doba Pugačeva. njemu nedostaje jaka volja. Ideal kozačke jednakosti i bratstva i dalje je bio suprotstavljen nepravičnosti plemstva i činovništva. kaogod i kozačka slo boda opštem robovanju i teškim teretima koje je nametnula moskovska država. ili OrdinNaščokin. pa i sama njegova blagonaklonost ne zadržava ga da u nastupima gneva pokaže sv irepost i grubost svojstvene dobu u kome je živeo. njego vom ukusu za lep nameštaj i lepom ophođenju prema njegovoj okolini.eni su u mnogim narodnim pesmama i legendama. Ta da se vidi kako se oko dvora stvara originalna umetnost ruskih primitivaca. ne nanoseći ipak štete monarhističkoj ideji i ličnom ugledu v ladara —. pri to me radu na preustrojstvu. ili bojar Matvjejev. Ova ustanova nema ničega zajedničkog sa zapadnjačkim carstvom. Iako pobožan na starinski način. u tome veku svireposti on je sposoban da se raznežen o zaplače. ostal o je samo nekoliko porodica. Prava Aleksejeva uloga. koje su samo proizvod i karakteristični znak toga doba. koje je Ivan Grozni desetkovao. prevazilazile znatno njegove mogućnosti i sredstva. Svaka porodica budno pazi da već uspostavljen a ravnoteža ne bude poremećena novim naimenovanjima. On ume da otkrije izvor radosti u horskom pojanju. „preblagoga” Alekseja Mi ailoviča.

n aišao je tamo na jednog ozbiljnog protivnika. ako ne i sasvim. Oblast Galič-Volinija bila je već priznala za svoga vladara njegovoga sina Ljubarta. Pinsku i Kijevsku. N aimenovanje tuđinskih starešina u vojsci nanosi mu prvi udar. kao Polocku. i postavio tamo svoje nećake kao vasale. Pošto su se u početku XIII veka probudila za politički život i obrazovala velike vojničke zajednice pod udarom nemačke najezde. ruski uticaj rastao je u Litvanskoj državi. bio je već osvojio zemlje nekadanjih kn eževina Perejaslavlja i Podolije. U obliku književnog beloruskog i maloruskog narečja. Mnogobošci i poludivlj i. te je znatnom snagom privlačila i druge ruske oblasti. Litvansko-poljsko političko ujedinjenje i poljsko gospodarstvo u Južnoj Rusiji. brzo i lako osvojio veliki knez Gedimin (1315—1340). Litvanski kneževi. Sin i naslednik Gediminov. Litv anija. SJEDINJENJE MALORUSIJE SA MOSKOVSKOM DRŽAVOM Zapadna i južna Rusija pod litv anskom vlašću u XIV veku. ponekad su im čak dopuštali da zadrže svoje nekadan je mesne kneževe. koju su . Turovsku. oni su postepeno usvojili sudske običaje i hrišćanstvo ruske 11 6 pravoslavne crkve. Uporedo sa uvećav anjem stanovništva. pošto su dve trećine njene teritor ije sačinjavale ruske oblasti.11 5 koja je prema rodoslovnom rasporedu ranije bila ravna njoj. litvanska plemena pokazala su se veoma ratob orna prema svojim susedima Rusima. 3. koji je ranije izazvao stvaranje Litvanske države i njeno zbliženje sa Rusijom. Oni su zadržali unutrašnje uređe nje prisajedinjenih oblasti. prelazili u pravoslavnu veru. Litvanci su prirodno podlegli uticaju ruske kulture. veliki knez Litvanije. s udske i administrativne tradicije. sve više su težili da konačno potčine susedne ruske oblasti svojim posedima. zapadni i južni deo ruske zemlje postepeno je prevukla sebi druga jedna država. koji je tek bio prešao u pravoslavlje. ženili se ruskim kneginjama. koji je dotada bio bez takmaca u Litvaniji. U takvi m okolnostima promena gospodara utoliko je manje izgledala važna stanovništvu. ove oblasti nisu bile sposobne da se dugo odupiru. te su poljski velikaši ugrabili tu priliku d a brakom sjedine te dve države: Jagajlo (Jagelon). Lakoća sa kojom su vršena ova osvajanja ne može se objasniti samo slabošću ruskih kneževina. bila pripojena Litvaniji. da mu plaćaju danak i pomažu mu pri njegovim vojnim pohodima. Zbog toga je mnoge takve o blasti. Uskoro posle toga Galič je zauzeo poljski kralj Kazimir Veliki i prisajedinio ga Poljskoj. lako usvojili njihovu kulturu. bile pre jedna ruska država nego litvanska. iako su pokorili Ruse. njihov opštinski i oblasni sistem. što su litvanski kneževi. Jasno je da ovakav sistem isključuje izbor najsposobnijih i koči tok poslova. ruski jezik postao je zvaničan jezik Litvanije koja je sv e više postajala ruska i obuhvatala velike ruske teritorije. — U vremenu kada se Moskovska država počela obrazovati na severoistoku Rusije. Olgerd. i tako je Litvanija. njegova kći Hedviga ostala je jedina naslednica njegovih prava na Poljsku. navikli se da govore ruski i postali zajedno sa svojom okolinom upola Rusi. pri kraju XIV veka. Ova upoređenja ustanov ljuju se polazeći od predaka. — Ali. Tako je k rajem XIV veka skoro cela Zapadna i Južna Rusija. zagrozio je u to doba sused noj Poljskoj i izazvao u njenim upravljačima želju za tešnjim savezom sa Litvanijom. na primer. Vitebsku. Minsku. naseljena Belorusima i Malorusim a. koje je u to doba već bilo obrazovano. Jer ovi. kralja Poljske i Ugarske. ruski uticaj. oslobodili s u ih tatarskoga jarma i poštovali njihovu veru i običaje. nego i politikom litvanskih kneževa. njihove društvene. koji su ih često napadali i pl jačkali. pod uslovom da ovi priznadu vrhovnu vlast litvanskoga veliko g kneza. koja je bila naprednija. družeći se s Rusima. upoređuju se unuci ili praunuci dveju porod ica. P o smrti Ljudevita. taj sistem biće sasvim u kinut krajem toga stoleća. ali je Volinija ostala pod Litv anijom. Nemački napad. prešao je u katoličku veru i oženio se Hedvigom. Većino m rasparčane krajem XIII veka u beznačajne kneževine i oslabljene tatarskom katastrofo m.

koja je uživala zaštitu države i išla u ko rak s njom. u obliku dinastičkog jedin stva. Ipak. poljsko plemstvo počelo je više nego ikad žudeti za plodnim i slabo naseljenim oblastima južne R usije. Ovo jedinstvo sklopljeno u Lubinu (1569) proglasilo je stapanje Poljske kraljevine i Litvanske velike knežev ine u jednu državu. i zajedničkim Senatom. tako su sad brzo prigrlili poljsku kulturu. koja se bil a znatno uvećala. Tri godine kasnije. Pošto su prihvatili poljsku kulturu. kojom vlada jedan i isti izborni vladar. ali je katolička crkva. čiji je položaj postajao sve teži. usvojila je sistem uprave i d ruštveno uređenje Poljske. koji se bio pokazao prilično nezavisan prema njemu. koji su postajali sve opasniji ukoliko je rasla snaga Mos kve. Istina. diplomatija Moskovske države. Oblasni kneževi potčinjeni velikom knezu zamenje ni su vojvodama i njihovim kastelanima. Litvanija je već bila konačno usvojila poljsko društveno uređenje. sa zajedničkom Dijetom (skupštinom). počela je od XV veka da polaže pravo na sve ruske oblasti koje su bi le potčinjene Litvaniji i koje su moskovski vladari smatrali za svoju naslednu „baštin u”. Ono je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod litvans kog plemstva. u bi tci kod Tanenberga (Grinvalda). Litvanci su počeli pomišljati da se što tešnje sjedine sa Poljskom. da priznadu vlast moskovskog velikog kneza. proglašeno je ne samo dinastičko. te je u tome i uspelo za izvesno vreme pos le Vitovtove smrti 1430 godine —. ali se pred odlučnim otporom Litvanac a morala zadovoljiti zapadnom Podolijom. ali nije moglo sprečiti napredak poljskoga uticaja . Katolički i poljski uticaj načinio je posle toga toliki napre dak u Litvaniji. pretvorili su se u zasebna i čisto buržoaska društva. skupština (Dij eta) u Lubinu. n ego i da oduzme od Litvanije južne ruske oblasti. Ovo smanjivanje ruskog elementa u toj rusko-litvanskoj državi nagnalo je u XV i u početku XVI veka nekolicinu ruskih kneževa. Litvansko društvo je . a naročito ruskog. istina. Gradovi su izgubili svoja veća. već posle Vitovtove smrti Poljska je pokušala da prisvoji jedan deo tih oblasti.primorali da raskine svoju raniju veridbu sa vojvodom od Austrije (1386). 1413. koja su se upravljala prema magdeburškom pravu. sastavljenom od pretstavnika plemstva. ipak je bio ostvaren i njegov rezultat se ubrzo pokazao. sjedinjene vojske Poljske i Litvanije . A tako se u to isto vreme u Litvaniji pojačala želja za savezom. i dalje smatralo Poljake za tuđince. Savez između Litvanije i Poljske. Ovaj b rak je donekle obezbedio sjedinjavanje tih dveju država i prokrčio put poljskom i ka toličkom uticaju u Litvaniji. da je ugovor sklopljen u Gorodlu proširio prava i povlastice polj skoga plemstva i na litvanske plemiće koji su postali katolici. iako je sačuvala svoju nezavisnost.Rusije o dnele su sjajnu pobedu nad Tevtonskim redom i onemogućili mu da dalje polaže pravo n a poljske i litvanske teritorije. te je naposletku (1392) Jagajlo bio primoran da p rizna za velikoga kneza Litvanije svoga rođaka Vitovta. za vlade poslednjega Jagajlovog potomka Sigmunda II Uzvišenog uspos tavila je novo i još tešnje litvansko-poljsko jedinstvo. iako je pomagalo više m 11 7 plemstvu da porobi seljake. i usvojili katoličanstvo. kome su oni ponekad pri lazili zajedno sa svojom oblašću. Osim toga. ipak zauzela povlašćen položaj. godine 1410. to jedinstvo nije se isprva pokazalo onako tes no kako su želeli poljski plemići. jer je htelo ne samo da uveća svoju državu. Seljaci su lišeni svoje slobode i ve zani za zemlju na kojoj su stanovali. plemići su u velikom broju napustili pravoslavlje. ipak je žudelo za poljskim uređenjem gde je sve državna vl ast bila u rukama plemića. Litvanija. primalo ih protiv svoje volje i tru dilo se da sačuva svoga sopstvenog kneza u nameri da održi svoju nezavisnost — u čemu su mu energično pomagale i ruske oblasti. i kako više nisu imala veze sa okolnom oblašću. nego i stvarno ujedinjenje tih dveju država. Niže i srednje plemstvo. Ovo sjedinjavan je jako je želelo i poljsko više plemstvo. na saboru pretstavnika Poljske i Litvanije koji je održa n u Gorodlu. koji su dotada zavisili od litvanskog ve likog kneza. Kao što su ranije upravni krugovi litvanski bili prožeti ruskom kulturom. Poljaci i Litvanci st ekli su uzajamno pravo da kupuju zemljišta i da zauzimaju upravne položaje i u jedno . vremenom su i pravoslavnim plemićima dodeljena ista prava ko ja su imali i katolici. Pred ovim zahtevima. Kada je oko sredine XVI veka iskorišćavanje velikih zemljišnih poseda u Poljskoj uzelo velikoga maha u cilju izvoza.

Međutim. N o kada bi se otuda vratili. koje su jezuiti fanatizovali. S druge strane je katoličko plemstv o. osnovali su na svojim područjima štam parije za umnožavanje pravoslavnih crkvenih knjiga i škole za obrazovanje budućih knjiže vnika. nastavili istu politiku u svojim područjima gde j e imalo pravo pokroviteljstva nad manastirima i crkvama. pot pala je sasvim pod Poljsku. Plemstvo južne Rusije sledovalo je prime ru poljskoga plemstva i ubrzo se s njim stopilo. Na tim granicama bilo je junaka ko ji se nisu ustezali da zađu u stepu da love životinje i divljač. po kojima su s vremena na vreme lutale samo grupe krimskih Tatara. a protivnike unije smatrala za nepokorne i buntovne prema zakonitoj hijerarhiji i podržavala unijatske episkope. da bi ih opljačkale. svoju po sebnu administraciju — iako istu kao u drugoj — i svoju narodnu vojsku. Postanak i razvitak kozačke organizacije. južna Rusija. da se većina pravoslavnih episkopa u južnoj i zapadnoj Rusiji. tako ogorčenu borbu. Ali je poljska vlada uvažila odluku većine episkopa . u saglasnosti sa poljskim vlastima. Voliniju. usvajajući njegove običaje i način živo ta. — Kozaci su obrazovali jedan društveni stalež na jugu Rusije već od kraja XV veka. p riznali vrhovnu vlast pape i zapretili anatemom svima koji bi se tome usprotivil i. koje su se trudile da prodru do graničnih oblasti Moskovske i Li tvansko-poljske države. Ovi lovci su obično zalazili u stepe za v reme trajanja proleća i leta. bratstva koja su osnivali građani za odbranu pravoslav lja. Većina pravoslavnog sveštenstva je istina odbila da prizna uniju i u dogovoru sa nekolicinom episkopa koji su ostali verni pravoslavlju priredila istovremeno i u istoj varoši drugi jedan sabor. lovca ljudi koliko i životinja. Poljsko. u nadi da učvrsti svoj položaj. Zbog toga je krajem XVI veka pravoslavna vera u Litvansko-pol jskoj državi bila postala „vera mužika”. Ali su oni u isti mah još teže pritisli ruske seljake jarmom kmetstva. 11 8 Litvansko-poljsko versko ujedinjenje i katolička prevlast u južnoj Rusiji. Nekoji pravoslavni velikaši. veoma snažan u Poljskoj. oni su podržavali pravoslavne teologe koji su vodili borbu sa katolici ma i štitili crkvena. Stapajući se sa po ljskim plemstvom. Ali je verski polet pravoslavnoga plemstva ubrzo oslabio. L itvanija je ustupila Poljskoj: istočnu Podoliju. Isprva je jedan deo ruskoga plemstva uzeo učešća u borbi protivu unije i katoličanstva. koje je već bilo ustanovljeno u Poljskoj. odlučila za sjedinjenje sa Rimom. a vraćali se da provedu zimu u naseljenim oblastima. — Dr uštvenoj potčinjenosti pridružila se i verska. koja je dotada bila sastavni deo Litvanije. kao kneževi Ostrožski..j i u drugoj zemlji. kao i nekoji sitni plemići. sela i zamkove. i ona je krajem XVI veka došla u veoma težak položaj. Na imanja koja im je kralj razdelio vlasnici su privukli nove naseljenike. te su proširili ka jugu i istoku granicu obdelanih o blasti. No i pored sveg progonj enja. započeo je protivu nje. koji je isto tako bacio anatemu na pristalice uni je i svrgnuo unijatske episkope. o snovali varoši. svaka zemlja zadržala je svoje posebne zakone. Od sredine XVI veka. Ipak. baš u to doba su ruski građani n ašli branioce pravoslavlja u kozacima južne Rusije. ruska aristokratija se najčešće odricala i svoje narodnosti i s voje vere. najveći deo ruskog stanovništva odlučno se odupirao unijatskoj propagandi. na crkvenom saboru u Brest-Litovsku godine 1596 oni su proglasili ujedinjenje dveju crkava (uniju). Podlahiju i Kijevsku ob last. koju su ispovedali skoro jedino ruski građani i seljaci. Južna Rusija bila je tada ograničena sa istoka i juga divljim i pustim stepama. Katolički otpor. Osim toga. oni se nisu . plemstvo pohitalo je da se tim koristi: ono je od poljskih kraljeva bilo primilo ogromna zemljišta i na njima zavelo kmetstvo . ali pošto su o ni tamo stavljali na kocku svoj život ili svoju slobodu pri susretu sa Tatarima. o dlazili su u te krajeve samo u naoružanim grupama i stvorili postepeno tip stepsko g ratnika. Političko ujedinjenje bilo je kobno po pr avoslavnu crkvu. kojima je predala pravoslavne c rkve i manastire zajedno sa njihovim imanjima.

Zbo g čestih ratova poljskoj vladi bile su potrebne vojne snage. gde je bilo više slobode. kasnije nazvanog hetman. Sječ je smatrala za svoj glavni zadatak borbu protiv muslimana. a ponekad i desetine hiljada kozaka. pukovnike i sudi je. Svi lj udi. nezadovoljni litvansko. van domašaja države i daleko od zemljišnih poseda plemstva. Borba kozaka sa Poljskom. pljačkali i pustošili. oni su živeli kao slobodni ljudi. Što se tiče neupisanih ljudi. kao „nepokornici” — kako ih je nazivala državna vlast. i u tim borbama Tu rci nisu uvek bili pobednici. Kozaci. izbile su protivu Poljske. koje su uostalom bile ne sposobne da ih savladaju. nego hiljade. iako i dalje lovci i slobodni stepski naseljenici. Sredinom XVI veka o vi kozaci. Poneka d su čak odlazili do Carigrada i napadali turske ratne brodove. U praksi ova poslednja odredba nije poštovana. Kao slobodna zajednica kojom su upravljale izabra ne starešine. nisu mogli ostati ravnodušni prema verskom proganjanju. trebalo je da oni budu lišeni prava da ostanu kozaci . naredila je da se ustanovi „spisak” kozaka. ostati neprekidno u svojoj službi i imati pravo da bira ju svoje starešine: glavnog zapovednika. Mesne vlasti. a tako isto i radi zemljoposednika koji su želeli da pretvore kozake u se ljake. jer su želele da imaju njihovu pomoć u slučaju borbe sa Tatarima. ostavljale su im punu slobodu. ali tu naredbu nije bilo lako izvršiti. Ubrzo su njihove starešine postale branioci crkve i nj enih prava koja su gazili i država i zemljoposednici. oni su ipak izazvali neprekidne tužbe i pretnje odmazdom koje su krimski han i turski sultan upućivali. i zato je ona za vreme ratnih pohoda dopuštala starešinama da regrutuju mnogo više kozaka nego što je dopuštao spisak. Oko sredin e XVI veka oni su. malu utvrđenu varoš na jednom ostrvcet u Dnjepra. i od kraja XVI veka pobune. skoro svi pravoslavni Malorusi. koje su skoro uvek poticale iz zaporoške Sječe i širile se potom na upisane kozake . te su tako uvećavali redove kozaka. Taj spisak trebalo je da obuhvati nekoliko stotina ljudi. nizvodno od brzaka. Pored ovih upisanih kozaka živeli su i dalje slobodni kozaci. te da postanu ponovo seljaci. Ova j dvostruki zahtev naišao je na uporan otpor.11 9 vraćali u društvene redove iz kojih su izišli. — Iako su ovi pohodi sprečavali tatarske najezde u južnu Rusiju. čija je verska politika raspirivala još više mržnju pobunje nika. čas su se spuštali niz Dnjepar do Crnoga Mora u sv ojim lakim čamcima i napadali obalske gradove sultana ili krimskoga hana. Iz godine u godinu rastao je broj ljudi koji su bežali od poljskoga gospodarstva i robovanja i gomilali se u graničnim oblastima. dobiti vla sništvo nad svojim imanjima. ili kao „kozaci” — kako su oni sami sebe n zivali jednom rečju pozajmljenom od Tatara. I pored nepreki dnih sukoba spisak se naglo uvećavao: u prvoj četvrtini XVII veka u njemu su bile za pisane ne stotine. zvani „nizvodni kozaci” jer su stanovali duž donjega toka Dnjepra. Ti odvažni pustolovi našli su priliku da utroše svoju ratobornost u neprekidnim borbama Sječe. Istina. Čas su kozaci vršili pohode na zemljouz Perekop. Bojeći se rata s 12 0 Turskom. Oni su tako isto postali sve smeliji prema Tatarima i nisu se više zadovoljavali da odbij aju one koji su lutali po ruskim stepama.poljskim režimom povrveli su tamo. koji će primati platu od vlade. čuvenu zaporošku Sječu. pobunjene mase jurišale su sa istom pomamom na poljske činovnike kao i na plemiće i katoličke sveštenike. koji su stanovali u stepi. Kozaci . litvansko-poljska vlada počela je uporno da zahteva od kozaka da prestanu s a pohodima koje su oni olako preduzimali i da se smanji broj upisanih ljudi. otimali stotine i hiljade zarobljenih hrišćana od Turaka i Tatara. Poslednjih desetina XVI veka poljska vlada. postali us led svoje snage i broja pravi društveni stalež veoma uticajan u južnoj Rusiji. u želji da nadzirava njihov život i njih ovu vojnu aktivnost. po svršetku svakoga pohoda ona je naređivala da se iz spi ska izbrišu svi prekobrojni. obrazova li su jedno posebno središte. nego su sad oni upadali u tatarske ste pe i prodirali u njih sve dublje.

ubuduće će biti samo 6. Poljaci poslaše protivu njega upisane k ozake. Černjigova i Braclava p overavati samo pravoslavnima. a potom i sa Turskom. koju su podržavali i vlada i katoličko plemstvo. unijatsko sveštenstvo. katolički sveštenici i Jevreji.000 upisanih kozaka. i ovaj mu posla 12 1 vojsku od 4. Unijatska crkva. Ugovorom kralj zvanično priznaje Hmjelnickog z a kozačkog hetmana. jer nekolicina ruskih plemića iz južne Rusije koji su ostali verni veri svojih otaca nisu mogli da ga štite od ganjanja niti da spreče njegovo opadanje. polazi lično na Hmjelnickog na čelu celokupne poljske plemićske vojske. povisuje broj upisanih kozaka na 40. no oni pobiše svoje starešine i pređoše pod njegovu zastavu.000 ljudi. Bogdan Hmjelnicki. A Poljaci. socijalnom i verskom pogledu. Godine 1649. Sp ahije. kozaci su bili primorani godine 1638 d a prime čitav niz ograničenja. a naročito da pod svojim okriljem uspostave episkopsku hijerarhiju uništenu posle sjedinjenja crkava. te je često morala da čini neophodne ustupke. U dvodnevnoj bitci kod Zborova. neće da ponište crkvenu uniju i da dopuste mitropolitu da zasedava u Senatu. u istočnoj Galiciji. tvrđavu Kodak. a prema planovima francuskog inžinjera Boplana. Hmjelnicki pođe u boj pozivajući proglasima sve stanovnike Ukrajine da mu se p ridruže. Sopstvenici zemlje i njihovi zakupci. koga je uvredio jedan njegov sused. — Uistini. Pobeđeni kozaci bili su mirni i poslušni . da će ukinuti uniju crkava. koji pljačkaju i ruše vile. u koju su smestili jaku posad u. te da zbace jaram poljskih spahija. prestravljeni. niti mogu da . Osim toga. i postavlja pravoslavnog a kijevskog mitropolita za člana Senata sa istim pravima koja imaju i katolički nadb iskupi. beže iz Ukr ajine gde smrt sustiže sve one koji nisu imali vremena da pobegnu. Oni pobunjeni seljaci koji n isu upisani u novi spisak kozaka ne žele nikako da se vrate svojim gospodarima i o dbijaju da se u tome pogledu pokore i samom Hmjelnickom.su se istakli kao zaštitnici Malorusa. Ustanak Bogdana Hmjelnickog. naposletku odnosi on ispod Pilava sjajnu po bedu nad poljskim plemićima koji su se žurno okupili protivu njega. i njihove sta rešine naimenovaće vlada. osećala je veliku potrebu za vojnicima.000. smatrala je da je konačno savladala pravoslavlje. pošto se bila uplela u rat sa Moskvom. Krimski han sa svojom hordo m dolazi u pomoć Hmjelnickom. Radi veće bezbedn osti Poljaci su sagradili na Dnjepru. gde uhvati dvojicu neprijateljskih starešina. opet. to smirenje bilo je samo prividno. Ovi gromki uspes i probuđuju Ukrajinu. obavezuje se da će upravne položaje u okruzima Kijeva. Na čelu Tatara i zaporoških kozaka koji su ga izabrali za het mana. gde obrazuju zasebne odrede pod zapovedništvom izabranih at amana. On zauze tvrđavu Kodak . a jednoj velikoj vojsci stavili su u dužnost da obezbedi opšti mir u Maloj Rusiji . Izgledalo je da su ove mere umirile zemlju. te ona cela polazi za njim. i koji nije mo gao da dobije pravdu od vlade. Poljska je na te pobune odgovorila najoštrijim merama. Ali krajem XVI veka. on je stupio u vezu sa krimskim hanom. ostali kozaci prevešće se u red seljaka. većinom Jevreji. U drugoj četvrtini XVII veka Poljska je ušla u period relativnoga mira. sotnik (stotinar) iz Čigirina. kojima su oni svojim ustancima pružali p otporu u nacionalnom. Ali ni jedna ni druga strana neće da izvrši taj ugovor. uzvodno od zaporoške Sječe. ponovo planu. pobegao je u zaporošku Sječu i tamo digao bunu. i ona je ponovo pokušala da ih pritegne. koje posla na Krim. te joj kozaci nisu više bili potrebni. Jo van Kazimir koji je tek bio izabran za kralja Poljske. hetmane Potocko g i Kalinovskog. P oljaci pretrpljuju strahovit poraz. činili su što su hteli sa kme tovima i davili ih nametima. zamkove i tvrđave utamanjujući njihove stanovnike. potuče poljsku prethodnicu na reci Želtija Vodi (Žute Vode). te pobu na. Sa svih strana seljaci i građani p ristižu njegovoj vojsci. koja je tinjala. Tako su kozaci uspeli da zn atno uvećaju svoju vojsku i da donekle poboljšaju položaj pravoslavne crkve. Godine 1648 jedan od velikih kozačkih starešina. Posle n ovih žestokih pobuna koje su svirepo ugušene. poljski spahija. a potom i samu poljsku vojsku kod Korsunja. jedna posada sastavljena od upisanih kozaka smestiće se u Sječi da pazi na ponašanje Zaporožaca i da ih sprečava da primaju begunce iz pokrajina potčinjenih Poljskoj.

namamljen izgledom da dobije pol jski presto. izaslanika Moskve. zaključi sa Poljskom primirje koje mu je ostavilo najveći deo maloruski h i beloruskih teritorija. jer je borba sa Poljskom oko Male Rusije još uvek traja la. Ovo zatišje omogućilo je Poljskoj da se oporavi i prikupi snagu za novu borbu. odlučuje 12 2 da se preda moskovskom caru i da mu položi zakletvu. Skoro odmah zatim borba se nastavlja svom žestinom. Kozačkom vojs kom zapoveda jedan hetman koga bira rada i koji je dužan jedino da o svom izboru o bavesti cara i da mu položi zakletvu vernosti. nemiri izbijaju. U Moskvi. U odlučnoj bitci kod Berestečka. ali se ne mešaju u kozačke poslove. — Januara 1654 godine. kozačka vojska je i dalje znatno premašivala ugovoreni broj. koji je izabran za hetma . moskovski car ima prava da u njihovom kraju dodeljuje pojed incima imanja i naseljeno zemljište. sastavljeni su uslovi prisajedinjenja. — Isprva je borba sa Poljskom bila povoljna po Moskvu. Ona traje dve i po godine sa raz ličitim obrtima. najbliži saradnik Hmjelnickoga. ali ga pri kupljaju izabrane mesne vlasti pod kontrolom moskovskih činovnika. p ošto je odbio Poljake i njihove nove saveznike Tatare koji su bili prodrli u Podol iju.000. Kozaci zadržavaju kao svoju sopstvenost zemlju na kojoj žive i sva svoja prava i povlastice. jer bi im ono dopustilo da u Ukrajini steknu položaj kakav je ima lo poljsko plemstvo. potom je pristao da stavi Malu Rusiju pod vlast carevu. Porez što ga plaćaju seljaci i građani predaje se državnoj blagajni Moskve. a sel jaci odbijaju da priznadu vlast spahija koje su oni prognali. On je već bio pozvao u pomoć Moskvu. Broj kozaka utvrđen je na 60. Ovoga puta prilike su manje povoljne za kozake. Borba Moskve sa Poljskom i Turskom. za kojom je išao jedan odred maloruskih kozaka. I pored ugovor a od 1654 godine. izuzev Poljsku i Tursk u. u Perejaslavlj u. odlučuje da se odvoji od nje i da prisajedini Malu Rus iju Moskovskoj državi. Jedan od ovih nezadovoljnika je sekretar kozačke vojske Ivan Vigovski. Isto tako vojvoda i vojna posada ostadoše samo u Kijev u. U isto vreme Hmjelnicki. Ona j e našla saveznika u samoj Maloj Rusiji. a na ročito kada se Švedska pridružila njenim neprijateljima. gde su mnoge kozačke starešine žalile za poljski m gospodarstvom. na predlog Hmjelnickoga. a naročito pravo da biraju svoje starešine i sudije. posl e nekoliko pobeda u 1654—1656 godini zauzela je celu Malu Rusiju i veliki deo Litv anije. Vigovski je prinuđen da se odreče s voga zvanja. sporazumno sa hetma novim izaslanicima. krimski han izdaje svo je saveznike na bojnom polju i napušta poražene kozake.trpe broj od 40. rada (savet) kozačke vojske. a li nije mnogo navaljivala. uz pripomoć bojara Šeremetjeva. Ostali društveni redovi u Maloj Rusiji zadržavaju isto tako svoja nekadanja prava . Ovoga puta sazvan je Zemski Sobor da ispita Hmjelnickove predlo ge. nijednom rečju ne spominje uniju i svodi broj upisanih kozaka na 20. čijem su primeru sledovali ostali članovi kozačke uprave. Njena glavna vojska. i uz pripomoć Tatara pobeđuje moskovsku vojsku. te car Aleksej Mihailovič. Ali uskoro izbijaju raspr e između Švedske i Rusije. a po njegovoj smrti godine 1657 i njegov naslednik kao hetman. no ona se nije htela odazv ati sve dok nije videla nikakve stvarne koristi i dok se nije potpuno uverila u slabost Poljaka. Zbog toga rat uskoro opet počinje. Moskva se istina potužila zbog toga Hmjelnickom. Moskovske vojvo de stanuju po velikim gradovima. Položaj Poljske izgleda očajan. i prvi koji se koristio tim pravom bio je sam : Hmjelnicki. Georgij. Prisajedinjenje Male Rusije Moskovskoj državi. On pregovara sa poljskom vladom o prisajedinjenju Male Ru sije Poljskoj. Naposletku Hmjelnicki. uvidevši da ne može savladati Poljsku samo svojim sopstvenim snagama. zauzeo je oblast Helma i istočne Galicije.000 kozaka. a porez prikupljen od maloruskih seljaka i građana išao je u kasu hetmana umesto da se predaje carevoj blagajni. Ali ni ovaj ugovor se ne izvršuje: broj kozaka premašuje nametnutu cifru. te sin Bogdana Hmjelnickog. 000. Kao vrhovni vla dar ujedinjene države. Hetman zadržava ograničeno pravo da održava diplomatske odnose sa drugim zemljama. Hmjelnicki je prinuđen da prim i nov ugovor. Ali je ovakva poli tika ozlojedila proste kozake. i Mos kva se tome nije protivila.

Ovo primirje izazvalo je u Maloj Rusiji jako nezadovoljstvo. ona je postala skoro prava pustinja. te se njeno stanovništvo raselilo. gunđaju. Na desnoj obali Dnjepra kozačke starešine s u za Poljsku. Ova dugotrajna borba iscrpla je snagu Rusije. koji godine 1676 kapitulira i ostavlja mu grad. kome pomaže moskovska vojska sa Šeremetjevom na čelu. uskoro je obrazovan savez protivu Turaka 12 4 sastavljen od Poljske. te se proglašuje za turskog podanika. Austrije. Tursko-tatarska vojska osvaja Podoliju i oblast Galiča. te je Moskva godine 1667 zaključila sa Poljskom primirje u Andrusovu. nenaviknuti na moskovske metode. čije starešine prilaze njemu i ubijaju Bruhovecko g. pukovnika Mnogogrješnog. jer se nekoliko kandidata za hetmanski položaj otimlju o vlast i odvlače zemlju čas Moskvi. Leva obala izabira za hetm ana Bruhoveckog. Samojlovič. ko je je godine 1686 i 1687 preduzela moskovska vojska sa maloruskim kozacima pod z apovedništvom kneza Vasilija Golicina. koje je još pojačala u nutrašnja politika Bruhoveckog. a na njegovo mesto izabran je jedan kozački starešina. Pošto Moskva sad smatra da Andrus ovski ugovor više ne važi. oni ponovo priznaju vlast Moskve. ona je ipak povrat ila ranije osvojene oblasti. podiže bunu protiv u Rusije. vojvode i Moskovske vojne posade su pobijene. nedav no veoma bogata. „Večiti mir” zaključen sa Poljskom godine 1681 dao joj je zauvek levu obalu Dnjepra. sa jednim malim pojasom zemlje na desnoj obali. po k ome joj je Poljska ostavila od Male Rusije samo levu obalu Dnjepra i grad Kijev. posle pustošenja za vreme unutrašnjih nereda. Iako Moskva nije uspela da ponovo osvoji desnu obalu Dnjepra. Već nekoliko godina Mala Rusija je rastrzana n emirima. jer nije dovoljno jak da odoleva Poljacima i onim kozacima koji su njihovi saveznici. no ta optužba bila je besmislena i trebala je samo da posluži kao opravdanje za Golicinov poraz. i kralj Mihail Višnjovjecki primoran je da po ugovoru sklopljenom u Bugaču 16 72 ustupi Ukrajinu na desnoj obali Turcima. Venecije i Rusije. Hetman desne obale. ali godine 1678 nov turski pohod primorava Ruse da se povuku. P ustošenja za vreme ovoga rata. nezado voljne hetmanom Samojlovičem. ostali su bez uspeha. upropast ila su Ukrajinu na desnoj obali. kojih su se Poljaci potpuno odrekli. I doista. Jer je on popustio navaljivanju Moskve i do pustio da moskovske vojvode uđu u varoši Male Rusije i predao im upravu nad gradskim i seoskim stanovništvom sa pravom da prikupljaju sve poreze kojima je ono podložno. a čas Poljskoj. Kozačke starešine. Sam ojlovič je prognan u Sibir.na. ona će i ostati u takvom stanju. a na levoj obali za Moskvu. obedi Rusiju. prostog kozaka. a na desnoj obali Kijev i njegovu oko linu. ponovo polaže zakletvu Moskvi. Zbog rusko-turskog ugovor a u Bakče Saraju godine 1681. pojavljuje se na levoj obali. i sada Georgij Uskoro zatim Poljska uspeva da p 12 3 Hmjelnicki prelazi na drugu stranu. u želji da spase svoj položaj. ali ne i da potčini desnu obalu. Potpisujući taj „večiti mir”. Iva . Doroše nko. Poljska je računala da uvuče Rusiju u jedan savez protivu Tu rske. koga će posle nekoliko godina optužiti za izdaj stvo prema moskovskom caru i zameniti Samojlovičem Za vreme ovoga hetmana Moskva ponovo pokušava da zauzme desnu obalu Dnjepra. Dva vojna pohoda na Krim. Hetma n Dorošenko pokušava da sačuva svoju nezavisnost prema Poljskoj. prestonicu Dorošenka. ugovarači su se obaveza li da je ne posedaju ponovo i da ne naseljavaju iznova oblast između Buga i Dnjepr a. Malorusi. odbija njihov prvi napad. biraju n ovog hetmana. koji uspeva da uz pripomoć moskovske vojske odbij e Poljake. Ali sad Turci opsedaju Čigirin. Ali čim se on vratio na desnu obalu. Moskva se sprema da učini izves ne ustupke. ali tada sam Bruhovecki. optužile su ga za izdajstvo. Samojlovič napada godine 1675 i 1676 Čigirin.

može izuzetno da naimenuje nekoliko članova. ali im u nakn adu za to nameću terete. Zemljom upravlja hetman. i to na posredno zauzimanje Golicina. Posle pobune Bogdana Hmjelnickog. Jedina razlika među njima bila je u tome što su prvi bili obavezni da vrše vojnu službu. upravno središte. oni im pomažu da se okuće. . Posledica je toga da hetmani postaju u XVII veku zaštitnici staleških interesa kozačkih „starešinstava”. i to ona koja su pripadala sitnim plemićima koji su se bili opredelili za Kozake prilikom njihovog ustanka. koju su Turci napustili. u čemu ih uostalom pomaže entralna vlada koja takođe želi da oslabi i smanji vlast hetmana. pala je ponov o pod vlast Poljske koja je pregla da je ponovo naseli i da je preuredi. građansku i sudsku vlast. Ovi i nteresi dolaze sve više u suprotnost sa interesima kozačke i seljačke mase. Pukovi se dele na stotine. Kozačka „starešinstva” nameću uskoro svoj uticaj i samome hetmanu. Seljački vojti. svakim selom po jedan kozački ataman i jedan seljački vojt (za stupnik). a pomažu mu nekoliko ađutanata. Pred zakonom članovi prvoga staleža se ničim ne razlikuju od pros tih kozaka. Unutrašnje uređenje ruske Ukrajine u XVII veka. seljaci sa leve obale Dnjepra postali su slobodni i prisvo jili zemlju na kojoj su stanovali. Čak i na ovakvim imanjima su seljaci. čiji su iznos prikupljale vlasti i on se trošio u unutrašnjosti Ma le Rusije. koje obuhvataju iz vestan broj tržišta i sela i imaju svoje zasebno središte. Ali pri kraju XVII veka hetman i vlasti usprotivili su se primanju seljaka među kozake. Opšte starešinstvo meša se mnogo i u pukovsk e i stotinarske izbore. I tako krajem XVII veka Mala Rusija je i dalje podeljena na dva dela. sastavljen poglavito od kozačkih „starešinstava”. Varoši i sela koje imaju upravu prema Magdeburškom pravu imaju izabrane ma gistrate. građani i seljaci mogli su slobodno da ulaze u njihove redove. posle neuspešnog pokušaja Bruhoveckog. Moskva je ostavila hetmanu unutrašnj u upravu zemlje i finansije. što im om ogućuje da imaju veliku moć. Isprva kozaci nisu sačinjavali zatvoren stalež. oni biraju međusobno. ali se u prak si. Sva starešinstva se biraju i njih mogu da svrgnu njihovi birači. ali uistini oni drže u svojim rukama znatnu snagu i bogatstvo. dok se u isti mah uvećava stalež zavis ih seljaka. koji su neka vrsta ministara i koji obrazuju „opšte starešin stvo”. a ostali izabrane opštinske odbore. Plemićska imanja su skoro sasvim iščezla. Njega i član ove opštega starešinstva treba da bira opšta rada (skupština) cele vojske. koja pretstavljaju istovremeno vojnu.n Mazepa. Zbog toga moskovska vlada ima u poslednjoj trećini XVII veka priliku da izbliže proučava režim što su ga hetmani zaveli i da natenan e priprema svoje buduće mešanje u unutrašnje poslove Male Rusije. ostali lično slobodni i sopstvenici svog a dela zemlje. Svaki puk ima j edno glavno mesto. ali pri tom učestvuju još uvek istinski i prosti kozaci. U to isto vreme Ukrajina na desnoj obali. kao zapovednik kozačke vojske. jedan ruski a dru gi poljski. magistrati i opštinski o dbori nadležni su samo za poslove svojih staleža. Ovo protivljenje nalagali su više staleški interesi nego opšti. iako obavezni da daju izvesnu naknadu vlasniku imanja. — Tek krajem XVII veka jasno se ocrtavaju glavne linije unutrašnjeg uređenja ruske Ukrajine. opšta uprava pripada kozačkim činovnicim a i raznim starešinstvima. a osim toga obogaćene starešine. Od njih s u ostala tek poneka. Jer hetmani i carevi razdeljuju kozačkim starešinama naseljena zemljišta. i prilično veliki broj 12 5 imanja pravoslavnih manastira. kupuju zemljišta i naseljavaju ih koz acima i seljacima koji su osiromašili u ratu. krajem XVII veka. Svakim pukom upravlja jedan pukovnik i jedno „pukovsko starešinstvo. Njena teritorija podeljena je na deset vojnih okruga ili pukova. Vremenom se broj zemljoposednika brzo uvećava. ali hetman. a svakom s totinom po jedan sotnik (stotinar) i „stotinarsko starešinstvo”. kor isteći se svojom vlašću i materijalnim sredstvima. koja se go rko žali zbog toga centralnim vlastima. Tako se stvara ubrzo jedan nov stalež zemljoposednika. a drugi da daju sve poreze i dugovanja u naturi. stalež vezan zajedničkim interesima.

U svakom štabu nalaze se zapovednici tuđinci ko ji uvežbavaju svoje potčinjene i uvode ih u novu taktiku konjice (dragoni i nemački ko . U XVII veku stepa ne samo da nije naseljena. na evropski način. Prošlo je ono vreme kada je za odbranu zemlje prema „ravnici” bilo dovoljno poslati sv akoga leta na Oku i preko nje odrede „ratnika” koji su obrazovali nekoliko pukova: v eliki puk. Od 1680 godine vlada je prinuđena da podigne i treću utvrđen u liniju duž Doneca. i obrazuju se novi pukovi od građana i stanovnika vojnih okruga koji leže duž tih granica. Ove dve struj e obeležile su granice stalnoga stanovništva sve do ivica stepe. a novac im je davala tek svake treće ili četvrte godine. Moskva nije više mogla da služi k ao glavni stan vojske niti da razdeljuje pukove. gde je naseljavanje prodrlo tek u XVIII veku. ukrajinsko ili m alorusko naseljavanje. desnokrilni i levokrilni puk. u Bjelgorodu — protivu Krima. naročito Engleze protestante i Nemce. ruska teritorija uvećava se naročit o naseljavanjem nenastanjenih oblasti stepa na jugu i na granicama Sibira. Ustanovljavaju se štabov i na granicama. jer od Crnoga Mora dolaze neprestano tatarske najezde od kojih treba b raniti stalne naseljenike. — Uporedo sa proširenjem teritorije. UNUTRAŠNJE UREĐENJE U XVII VEKU Unutrašnje naseljavanje. i nije se on zadovoljava o da im samo poverava zapovedništvo. U XVII veku. kao i u XVI. celu Harkovsku guberniju i zapadni deo Voronješke gubernije. prethodnički puk. Simbirska (od Tambova do Simbirska) i Kamska (Sengilej. Zato je vlada pohitala da dovede nove naseljenike na granicu. ipak je država dovoljno jaka da nametne svoju vl ast beguncima i da od njih načini branioce južnih granica stavljajući ih pod svoju kon trolu. čim je popravljena pustoš koju je ostavilo Doba Nemira. Vojne reforme. i u Novgorodu — protivu Švedske. do kozačkih naseobi na na gornjem Donu. ruske pešadije i konjice. nego je i opasna. A kako je o vaj pokušaj krunisan uspehom prilikom zauzeća Smolenska. zato. ali čim su Malorusi izgubili veru u uspeh toga ustanka . već je od njih stvarao čitave pukove.4. pošt o je ovo bežanje bilo kobno po zemljoradnju središnih oblasti. Ovakvo vojno ustrojstvo stajalo je srazmerno malo vladu koja je plaćala „ratnicima” samo davanjem z emlje. Za Aleksejeve vladavine ustano vljena su tri štaba mesne odbrane: u Sjevsku — protivu Poljske. otpočelo se sa redovnim vežbanj em. Sada je bilo potrebn o održavati pravu vojsku po evropskom uzoru. iako bežanje se ljaka ka granicama i dalje traje. koje dolazi sa zapada. U XVI veku je naseljavanje stepe bilo posledica bežanja slobodnih seljaka i kmetova. Voronjež i Kozlov). te je stanovništvo stvarno ustaljeno. Kontrola koju vlada vrši nad slobodnim naseljenicima olakšana je time što je iseljavan je iz središta Velike Rusije doprlo do svojih prirodnih granica. Između 1636 i 1656 godine stvara se ispred Tulske odbranbene linije nova linija. Za tridesetak godina oni su potpun o naselili južni deo Kurske gubernije. između 1630 i 1645 godine. za Mihailove vladavine Filaret je pri mao u vojsku tuđince. Za 12 6 vreme drugoga rata sa Poljskom (1634) nedostatak graničnih utvrđenja kobno se oseća. stražarski. oni se više nego ikada iseljavaju iz Poljske. koja se deli na tri dela ili „zone”: Bjelgorodska (Ahtirka. Kako se rat udaljavao zajedno sa širenjem granica. poljska vlada trudi se da naseli Poltavsku oblast Malorusima. vlada ponovo preduzima odbranu granice. vlada je bila primora na da preduzme prinudne mere za zadržavanje stanovništva. te oni postaju njena oružana straža. kreće se u prvoj polovini XVII veka druga jedna struja. U susret ovom velikoruskom naseljavanju. za vreme nemira. što je bilo obustavljeno. odonud Dnjepra. u utvrđenim zonama. Sredinom toga veka već ljudi ne znaju kuda da beže da bi izbegli vlastima. U isti mah. — U XVII veku. Ovo naseljavanje privremeno se prekida usled ustanka hetmana Hmjelnickog protiv Poljske. isto kao i naseljavanje. Menzel insk). Bjelgorod. i spoljna politika Moskve postaje sve složenija i zahteva skupe vojne reforme. koje dolazi sa se vera.

izišli su iz Doba Nemira mnogo pouzdaniji u sebe. oni su još daleko od toga da imaju onaj povlašćeni položaj koji će steći u XVIII veku.500. za vlade Ivana Groznog.000 rubalja. U toku toga veka „ognjišta” podložna porezu popisuju se u dva maha. deseti ili čak i peti deo vrednosti imanja. nego „ognjište” (dvor). — Da bi se popunili ti novi izdaci. 12 8 nego i sopstvenici slobodnih baština (votčina . najpre od 1646 do 1648. ali ona budno p azi da ta zemlja „ne iziđe iz ratničkih ruku. porez se teško pribira. pa ipak. Početkom XVII veka izdržavanje vojske zahteva oko 250. razume se. na obaveze ratnika. — Ovo načelo zajedničke odgovornosti primenjuje se ne samo na pribiranje poreza. Da bi se obezbedilo prikupljanje novih poreza. ona pristaje takođe da ga ostavi drugom mužu udove ili vereniku pokojnikov e ćerke. da ne bi palo u ruke tuđim licima. dok su najpotrebniji predmeti srazmerno poskupeli. poreska osnovica neće više biti „ralo” (soha). kao što smo videli.000 na kraju XIX veka. Golicin je up otrebio te oblasne pukove sastavljene od starih i novih elemenata. u XVII veku vlada konačno usvaja jedno novo gledište: vojnoj obavezi podložni s u ne samo pritežaoci imanja dobivenih od države (pomjesća). Plemstvo. što bi krajem XIX veka pretstavljalo sumu od 3. i sav teret pada na ročito na seljake iz „crnih (oporezovanih) okruga” na severu. Potčinjavanje društvenih staleža.500. povećani su. a to će reći a one koji nisu potčinjeni privatnim zemljoposednicima. To su u pravom smislu reči vojni obveznici. Osim toga. o kojima će kasnije biti reči.očevina) koji su dotada bili oslobođeni . ali na prvi poziv oni moraju da se okupe u jednoj određenoj varoši njihove zone i da tu obrazuju pukove. seljaka i građana. na černosošnjije.000 rubalja. Međutim. između njih prem a njihovoj finansiskoj moći. v lada sad pristaje da to imanje ne upisuje u „carev spisak” sve dok pokojnikov sin ne odraste. Iznos ovih poreza je mnogo veći nego ranije: porez na otplavna (nanosna) zemljišta (jamskoj) je 85 puta veći neg o ranije. koji iznose obično dvadeseti. osiromašilo za vreme nemira. vrednost novca je znatno opala: rublja je izgubila četiri petine svoje vredno sti. Pošto su imanja ostala napuštena. Osim toga. trošak je utrostručen: 750. godine 1680. 12 7 Krajem toga veka. te mo gu čak i da nameću svoju volju vladi. Ovaj sistem staje vladu mnogo više nego pređašnji. ili 10. Izvesna određena grupa poreskih obveznika op orezuje se izvesnom sumom koja se potom deli. Vlada ne traži više da po smrti jednoga vojnog obveznika nje gova zemlja bude predata onome koji može odmah da preuzme njegovu vojnu obavezu. Posle nemira državna blagajna je ostala prazna. Finansiske reforme.” Sopstvenost takvih državnih imanja bila je tačno određena u XVI veku. ali u XVII veku već se otst upa od utvrđenih pravila. pri svakom novom vojnom pohodu pribegava se izvanrednim porezima. Godine 1680 Rusija je konačno podeljena na oblasne vojne o kruge. Po završetku vojne obuke vraćaju vojne obveznike njihovim domovim a. pore zi. izvršen je nov popis poreskih obvez nika koji su se raselili za vreme nemira. a novi porez na strjelce prelazi od četvorostrukog na sedmostruki u toku XVII veka. što uostalom ima za posledicu vanje obrađene površine. nesposobna da stupi u neposredan dodir sa poreskim obveznicima . povrh sv ega. nego uopšte na sve pojedinačne obaveze prema državi. a to je polovina državnog budžeta. moralo je biti sasvim oslobođeno poreza. Za vreme ratnih pohoda na Krim. a potom od 1678 do 1680 godine. Ovaj način je neizbežna posledica primitivne administrati vne organizacije. Ratnici.000 rubalja. „raspoređuje i određuje”. svi porezi postaju grupni. Vlada im dodeljuje zemlju kao nagradu za njihovu vojnu službu. država je prinuđena da ih grupiše i da im nametne zajedničku odgovornost za plaćanje por eza.njanici) i pešadije.

Zakonik cara Alekseja iz 1649 godine preporučuje izrično vlastelinu da ne ubija. odobrena je ili bolje reći nametnuta je neka vrsta samouprave plemićima koji imaju zemljišne po sede. razdeljuj e 12 9 seljake. pokazuje dokle idu gospodareva prava. konačno je z abranjeno svakom posedniku zemlje da menja svoj društveni položaj.svake vojne obaveze. zato je ona vezala za „ratničk u zemlju” sve seljake koji su bili upisani prilikom popisa stanovništva od 1646 do 1 648 godine. jer je obavezan n a vojnu službu. „prava varoš”. jedino centar varoši. u posadima. on odeljuje porodice. Godine 1607 jednim ukazom koji nije bio primenjen vezani su seljaci za posednike zemlje kod kojih su se zatekl i prilikom popisa 1592—1593 godine. Usled ovoga gubi se pojam „slobodnog ratnika” koji može da menja gospodara p o svojoj volji. i veliki deo njihovog stanovništ va sastavljen je od „rabotnika”. koje je država rado htela da zadovolji. vlada zavodi jednu zaštitnu mer u koja pretstavlja „lanac”: posednik zemlje A jamči za posednika B. Pošto su ratnici obavezni na vojnu službu. menja ih. otuda . produžen je na deset. pa čak i sa svojim gospodarem. pretstavlja upravno i vojno središte. seljak kome sudi njegov gazda može da bude tužilac u nekoj parnici. okrivljeni se čak stavljaju na muke. itd. Istina. Trgovci i zanatlije nastanjuju se na periferiji. ili obaveza plaćanja poreza. koji može da bude prodat. Odavno su ratnici pokušavali da izdejstvuju zakon koji bi konačno vezao seljake za njihove gospodare i oduzeo im pravo da menjaju gospodara. Da bi obezbedila pravilnost te službe. što je obavezalo izvesnu grupu stanovnika. pa su plemići podeljeni na k ategorije prema njihovom bogatstvu. bilo vezano za zemlju a ne za ličnost. Državni i dvorski seljaci vezani su za zemlju i opštinu još u XVI veku. sredinom XVII veka. pa ih čak i prodaje. da zaključuje ugovore sa državnom blagajnom. Ali seljak koji je radio na zemljištu nekoga privatnog posednika ili na crn oj zemlji” mogao je napustiti mesto za koje je bio vezan kao poreski obveznik. Zbog toga se vlada trudi da poresku obavezu pretvori u ličn u. Vezati ličnost za zemlju da „zemlja ne bi izb egla poresku obavezu”. a ovaj jamči za G. Isto tako jedan fiskalni razlog objašnjava postupno potčinjavanje i vezivanje seljak a za zavičajnu opštinu. Uskoro potom. jer je tjaglo. jer čak i kada ubije svog otroka. bez ikakvih pri nudnih mera za njeno izvršenje. Tek u XVIII veku biće ukinute ovakve protivrečnosti. i to na račun seljačkih prava. Državni interesi poklapali su se sa intere sima posednika. to je načelo koje je vlada primenila na seljake. sam o ako nađe sebi zamenika. naročito na on e koji žive na zemljištima čiji su vlasnici obavezni na vojnu službu. ima pravo da i sam kupuje otroke. To je uglavnom isto ono načelo koje vezuje i poreske obveznike i nameće im zajedničku odgovorno st. Za Mihailove vlada vine vrši se revizija svih plemićskih imanja da bi se položaj i zvanje svakog posednik a doveli u bolju srazmeru sa veličinom njegovog imanja. Jedan seljak. No i pored toga zakonodavstvo je i dalje veoma nejasno. U XVII veku on slobodno pretvara svoje seljake u sluge. gospodar ne podleže nikakvoj zakonskoj odgovornosti. kakve su obav eze građana? Varoši se još uvek malo razlikuju od sela. Država sad zahteva vojnu službu i od ovih „posednika” i dodeljuje imanja samo onima koji nemaju baštine ili onima čija je baština m ala. Da bi ovo uzajamno jamčenje bilo uspešno. oni biraju između sebe jednoga plemića koji ima dužnost i pravo da određuje uslove pod kojima će svaki od njih ispunjavati svoju vojnu obavezu. a seljaci na plaćanje poreza. Zakonski rok za istraživanje i prinudno vraćanje odbeglih seljaka. ili da ode na rad drugde. i to pravo vidno je istaknuto time što pored nekojih spahiskih dvoraca postoji i tamnica sa okovima za ruke i vrat. d ok G opet jamči za D i tako dalje. a 1607 na petnaest godina. carevi ratnici postaju prinudno ratnici države. te je porez na zemlju koji se određivao prema „ralima” zamenila porezom na „ognjište”. Ali već ova i ovakva preporuka. koji je godine 1597 bio utvrđen na pet godina. Tada je isto tako ukinuto pravo „starinaca” — a to će reći onih koji odavno žive na is tom zemljištu i pod istim gospodarem — da mogu napustiti vlasnika zemlje na kojoj st anuju. On čak prisvaja pravo da im sudi. ne ranjava niti mori glađu čoveka koji mu je potčinjen. Otada sopstvenik postepeno stiče vlast nad ličnošću seljakovom.

nego zanatstvo i zanatska zarada. Usled toga zabranjen o je ratnicima da se bave trgovinom i zanatima na štetu varošana. Trgovački lokali u varošima plaćaju jedan zaseban porez. Ipak. Bio je to pokušaj da se upravna vlast usredsredi u ruke jednog jedinog velikodostojnika. načelo biranja nije konačno napušteno. ukidaju se nekadanje sasvim proi zvoljne podele zemlje na „četvrtine”. i nameće im posebne dužnosti. Početkom XVII veka u izvesnim okruzima bile su vojvode. i vlada mu pribegav a dosta često zbog zloupotreba što ih čine vojvode i zbog teškoće da se nad njima vrši uspeša nadzor. Oko posada stvara se treći pojas. Za Mih ailove vladavine ono se uopštilo. Pošto novac pritiče iz severnog dela zemlje. Usk oro su i stanovnici predgrađa podvrgnuti plaćanju istoga poreza koji plaćaju varošani. Za Doba Nemira ovo zvanje se još više rasprostrlo. Varoša ni čak nemaju više pravo da se sele iz jedne varoši u drugu. a ne prema površini zemljišta koje poseduju. Potom se građani podložni plaćanju poreze razlikuj u u isti mah i od ratnika nastanjenih po gradovima. i krajem toga stoleća zamenjuju se jednim pravim m inistarstvom finansija. koju mu je os . prva briga je da se varoši odvoje od sela. „carinu” i „krčmarinu”. razume se. Često se u nekojim okruzima ponovo postavljaju zaklete staroste umesto vojvoda ili uporedo sa njima. Kada je potrebno da se izvrši opšte i konačno potčinjavanje stanovništva. što pretst avlja jednu izvesnu pretpostavljenu površinu zemlje. Tako će XVII vek samo ocrtati u glavnim potezima jedno upravno uređenje sa više smisl a nego što je bila zamršena uprava. nego na onoga u či jem je vlasništvu. pred građa ili kako su ih tada zvali sloboda. ali čije kuće nisu oporezovane. Upravne reforme. Ova dvostruka evolucija završiće se tek za vladavine Petra Veli kog. i od seljaka nastanjenih po predgrađima. Naprotiv. gde je usredsređena celokupna vojna odbrana.naziv posadskije ljuđi kako nazivaju varošane. ovim gostima dodeljuje se celokupna uprava po varošima. Isto tako u varošima se pokuša va da se oporezuje ne bogatstvo. koja se može završiti uzapćivanjem gostovog imanja. vrši se stroga istraga. ne izbornog. koji ne plaćaju porez. Na varoši padaju u XVII veku s vi vanredni nameti. htelo se da se u iste ruke usredsrede sve prikupljene sume. sredinom XVII veka svi „varošani” su oporezovani lično. petnaestak i dvadesetak. uostalom veoma malobrojni. kada je suma koju je trgovac prikupio niža od onih iz prethodnih godina. Napor koji je učinjen da bi se poboljšale finansije izazvao je izvesne iz mene u poreskoj administraciji. a seljaci i građani koji su se sklonili u predgrađa vraćeni su jedni u sela. desetak. a drugi u svoje posade. sposobniji da plaćaju više nego sel jaci. gradsku elitu. pod pritiskom izuzetnih potreba što će ih rat izazvati: mesto Velike Blagajne z auzeće Ratuša. stanovništvo je tamo pohrlilo čim su i gradovi bili podvrgnuti jednom naročitom porezu. posle ukidanja vojv odskog zvanja. Odavno se njima razrezuje porez ne prema „ralima”. lišena svake oblasne upravne podele. čije je stanovništvo oslobođeno opštinskih poreza . nego neposredno postavljenog od centralne vlasti. imaju dužnost da prikupljaju glavne posredne por eze. Ove preteče krupne buržo azije. za čiji iznos oni jamče svojim imanjem. u kojoj su usredsređena sva glavna priman ja. ipak su i pored toga postavl jane i vojvode koje je Moskva slala da budu na čelu izvesnih okruga naročito izloženih neprijateljskim napadima. nego prema „ognjištima”. Čim se koji trgovac iz u rašnjosti obogati. vrši se d ecentralizacija u finansiskoj administraciji i pribiranju poreza: tu dužnost sad v rše mesni vojni štabovi. na jugu Rusije. U toku celoga tog veka organizacija prikaza pokazuje dve različite težnje. „Velikom Blagajnom”. Strogo je zabranjeno prodavati dućane i varoške kuće ljudima nekoga drugog staleža. više upravne starešine koje je postavljala centralna vlast. I najzad. a raniji vojni okruzi poslužiće kao osnovica za podelu zemlje na „gubernije”. i porez se ne razrezuje više na zemljište. Krajem toga veka. — Ove reforme odnose se naročito na mesnu i finansisku upravu. Zanatlije i trgovci su. Kada su za vladavine Ivana IV nekad anji namesnici ili volostelji zamenjeni starostama. vlada odabira n ajbogatije varošane. koji je veoma unosan za državu. vlada ga 13 0 poziva u Moskvu i uzima u službu kao gosta ili zakletog trgovca.

te su sad oni izgledali mnogo opasniji pego kada su bili izdvojeni u z asebnom predgrađu. naučili jezik. ovaj kvart je napušten. nego rado postupa ju sasvim suprotno i izazivaju neprestano teškoće i raspre. Dve nove protestantske (luteranske) crkve podignute su osim jedne koja je već post ojala. ne iz straha da će biti izloženi tuđinski m uticajima. na ušću Jauza. i sve jačeg tuđinskog uticaja. niko ne može da uđe u dom nekoga evropskog trgov ca. kao na primer Ordin . koje je u početku ostalo nezapaženo. Kad ruski diplomati moraju da se poja ve u inostranstvu. Ali je posledica toga bila suprotna onome što se očekival o: iako su neposredni odnosi prekinuti. Tek krajem XVII veka počinju Moskovljani da uviđaju kakav utisak ostavljaju svojom g rubošću i smešnom gordošću. Moskovska grubos t prelazi u poslovicu. svetina se smeje i posmatra ih radoznalo . Za Aleksejeve vladavine vlada je. čizmama drečavih boja i haljinama sa ruka vima dugačkim po dvanaest aršina. u samoj Moskvi. Oni počinju sve češće da šalju u inostranstvo.” To ne sprečava odnose sa tuđincima. on se može videti samo na trgu ili u dućanima. Najjači uticaj izvršili su tuđinci nastanjeni u Rusiji. da se poruše njihove crkve i da se oni nastane u njihovom nekadanjem predgrađu. — Isprva je neprijateljsko držanje stanovništva otežavalo sva ki odnos sa tuđincima. tuđinci su se sprijat eljili s Rusima. kao divljake. u Arbatu i Sivcevom Vražeku. jer veruju da će tako održat i svoj ugled i dostojanstvo. Nekolicina obrazovanih Rusa sa kraja toga stoleća. PREOBRAĆAJ ŽIVOTA I OBIČAJI POD TUĐINSKIM UPLIVOM U XVII VEKU — RUSIJA TRAŽI SVOJ PUT Ruski nacionalni ponos. lome nameštaj. tuđinci nisu više u Moskvi. u Pokrovki. Tako je u Moskvi. jer su tuđinci više voleli da se nastane u samoj Mosk vi.Naščokin. ostavljaju za sobom neizdržljiv zadah i neverovatnu nečistoću. Tuđinci u Moskvi. postavljen pored cara umivaonik i peškir. nego stoga što su Rusi smatrali za greh i skrnavljenje svako mešanje sa drugim narodom. a sagrađena je i jedna reformistička (kalvinistička) crkva. Prodiranje tuđinskih knjiga. koja teži da sačuva svoje tradicionalno obeležje. Rusija nije više ona nepoznata zemlja koju j e Herberštajn otkrio krajem XV veka. Istina je da je 13 1 Rusima strogo zabranjeno da odlaze u Evropu. oblače se kao Evropljani i čije ponašanje n e vređa njihove sabesednike. nakinđuren i svojim dugačkim i šarenim kaftanima. ali sad Moskva odlazi da u Njemeckoj S lobodi potraži zabave i vaspitanja. oni ne samo da neće da poštuju običaje te zemlje. šubarama. u Tverskaja. tuđince koji poznaju jezik dotične zemlje.tavio u nasleđe XVI vek. Kada se oni pojave na ulici. Pavla iz Alepa koji je pos etio Moskvu posle 1660 godine. Ruski poslanici oštećuju stanove. naredila da se prodaju kuće tuđinaca. u Čisćije Prudi (čiste bare). evropska kultura je tamo duže ostala nedirnuta. i pokazati nadmoćnost svoje kulture. 5. Po rečima jednoga istočnjačkog kaluđera. ponikao je čitav jedan tuđ nski kvart koji je dobio ime Njemeckaja Sloboda (nemačko predgrađe). Matvjejev i njihovi sinovi. na traženje sveštenstva. najzad je počelo da pri vlači pažnju. uzimali rusku poslugu. vaspitani su baš u takvoj sred ini koja je održavala veze sa inostranstvom. kako su verovali Evropljani. inače može čovek da bude uhapšen i d se kaže: „Ti ćeš i sam postati Frank (Evropljanin). jes te borba između nacionalne kulture. na reci Jauzi (kasnije je to bila Nemačka ulica u Lefortovu). trgovaca i kućevlasnika. bar kada se tiče k je. jer se smatra da je svaki tuđinac 13 2 „nečist”. ali . a ponekad nosili čak i rusko odelo. i car je žurno brisao desnu ruku posle rukovanja sa poslanicima. za vreme prijema stranih poslanika. — Već u XVI veku. — Druga karakteristična crta XVII veka. ali su oni samo jedan izuzetak. kao što smo rekli. Njihovo prisustvo. Spaljen za Doba Nemira.

ni zahtevaju opreznost. Jedan ukaz iz 1672 godine dokazuje da su tuđinske knjige v eć prodrle u izvesne oblasti Rusije; on „zabranjuje strogo ljudima svih staleža, stanovnicima varoši, posada, predgrađa, okruga, sela i zaselaka da čuvaju javno ili tajno knjige štampane na latinskom ili poljskom jeziku”, i naređuje da se takve knjige predadu vojvodi. Te iste godine pokušava se da se u Moskvi otvori jedna prodavnica tuđinskih knjiga, ali godine 1675 jednom naredbom vlade prekida se odjednom taj pokušaj, sa izgovorom „da je nepotrebno slati u Moskvu tuđinske knjige, jer Moskva ima svoju sopstvenu štamp ariju i izobiluje knjigama”. Ovo su bile crkvene knjige, tada najrasprostranjenije ; no ipak su istoričari zabeležili u toku sto pedeset godina, počev od sredine XVI vek a, na stotinu rukopisa, prevedenih sa stranih jezika, čija sadržina dokazuje da j e radoznalost izvesnog broja obrazovanih čitalaca išla dalje od verskih štiva. V eć tada bogati ljudi počinju da stvaraju svoje biblioteke i da uzimaju učitelje strani h jezika. Usvajanje tuđinskih običaja. — Posledice ovakvih lektira koje su upoznale Ruse sa novim idejama, pokazaće se mnogo docnije. Uglavnom usvojeni su n ajpre običaji, način života, odelo, nakit i ponašanje tuđinaca. Carev dvor je dao primer, a dvorani i bogati trgovci poveli su se za njim. Već za vladavine cara Mi haila, njegova deca nose „nemačko” odelo koje je za njih poručio njihov domaći učit elj Morozov. Godine 1675 jednim dvorskim naređenjem zabranjeno je dvoranima da nos e nemačko ili ma kakvo drugo odelo, da potsecaju kosu, da nose haljine, kaftane il i šešire po tuđinskom uzoru i da tako oblače svoju poslugu; ali sve to nije sprečavalo da u Moskvi krojačke radnje, koje su sve držali Poljaci i Nemci, dobro pazare. I unutrašnjost kuća menja se. Nekadanja ruska izba preobražuje se u evropski dvorac, s a stočićima umetnički izvajanim na poljski način, sa foteljama prevučenim originalnim ve zovima; pozlaćene „nemačke stolice” zamenjuje nekadanje hrastove ili lipove klupe koje su se stavljale duž zida. Kupuju se časovnici pa čak i ogledala; istina, isprva ih prekrivaju svilom da bi se na taj način pokazalo kako oni služe za potrebu a ne za ukras. Umesto nekadanjih slika rađenih na samom zidu stavljaju se pokretne slik e, a krajem toga stoleća čak i portreti rađeni po prirodi; skromniji kupci biraj u štampane slike različite sadržine: verske, moralne, istoriske, satirične, itd.; tak vih slika nalaze koliko hoće na Vrtarskom trgu i na Kapiji Spasa, i to po ceni koj a se kreće od pola kopejke do dve kopejke komad. I zabave se preobražuju. Naročito u časovima dokolice ublažuje se strogost neka danjeg načina života. Već odavno, i pored svešteničkih zabrana, sačuvala se muzika, narodne popevke i običaji nekadanjeg mnogoboštva. Sad se na dvoru pojavljuju akrobati i mađion ičari, igrači i svirači. Pobožni car Aleksej,. nezadovoljan tim novinama, ukida te nove zabave i umesto pesama i profanih

13 3 pripovedaka zavodi crkvene pesme koje prosjaci lutalice pevaju u njegovim odajam a; orgulje su zamenjene crkvenim pojanjem: „dvorana za zabavu” napuštena je radi lova na konjima i lova pomoću sokola. Ali ova reakcija ne traje dugo. Posle ponovnog ve nčanja cara sa Natalijom Nariškin — majkom Petra Velikog — koju je u savremenom duhu vas pitao bojar Matvjejev, carski dvor zavodi, od 1672 do 1675 godine, najsloženiju za bavu — pozorišne pretstave. Reditelj tih pretstava je jedan nemački pastor iz predgrađa, a dekorater je jedan slikar tuđinac. Repertoar je pozajmljen od nemačkih putujućih gl umaca; neka „bibliska radnja” prekida se svakog časa grubim šalama, nepristojnim ljubavnim izjavama, lakrdijašenjem holandskog Pikelheringa ili čulnostima iz kakve „engleske komedije”. Ove predstave održavaju se tri godine, skoro do smrti Aleksejeve. Rusija traži svoj put: Križanićeve ideje. — Tako se krajem XVII veka stvara atmosfera po godna za uvođenje novina. Pa ipak, one izazivaju otpor i negodovanje. Jedan deo st anovništva koje se drži starih običaja udružuje se sa patrijarhom i sveštenstvom na čelu. Ru sija se očevidno koleba između starinskih i novih običaja. Ovo doba opisao je veoma ja snovidno i snažno — što jedan Rus tada još ne bi mogao učiniti — jedan slovenski savremenik, Hrvat Križanić. Veoma obrazovan, Križanić, koji je došao u Moskvu (1646—1657) da propoveda

uniju dveju crkava, vaspitan je u seminaru u Beču, potom u Rimu, gde se pripremao za misionarski poziv; ali on ubrzo pokazuje duboku veru u kulturnu misiju Moskve . To je jedan veliki slovenski rodoljub koji se više svega boji odnarođavanja Sloven a. On zazire od tuđinskog uticaja, pa ma kako on slab bio; on želi da Ruse zaštiti od njegovih posledica, a preko Rusa i naročito preko cara, i sve ostale Slovene. Pa ipak je Križanić, iako je idealizovao slovenstvo, veliki realist koji vidi stvari onakve kakve jesu. Njegovo je načelo da traži put „razuma” između dva sasvim suprotna uti caja, podjednako opasna i između kojih se ruski duh koleba, između grčkog i nemačkog uti caja. Rusija treba samo da izabere; ali, da ne bi ona izabrala nasumce, treba jo j osvetliti put. Grci, to znači jaka reakcija; Nemci, nepromišljeni napredak. Prvi p ut vodi unazad, u mrak; drugi vodi ka primamljivoj budućnosti. Ali, između ta dva pu ta postoji razumni napredak, koji ne kida sa prošlošću c ne nosi u sebi opasnost odrođavanja. Ako su Nemci pristalice svake novine, a Grci protivnici svega što je n ovo, „razum” pokazuje da ništa ne može da bude dobro ili rđavo jedino stoga što je novo, jer ono što je danas staro bilo je nekada novo; dakle, ne odbacujmo ono što je dobro u novome, nego se naučimo da ga zapazimo. U pitanjima vere ne sme biti nagađanja. Za K rižanića, koji je katolik, Nemci su „đavoli” i „zmajevi” koje treba izbegavati i mrzeti; u ov m sporu on je gotov da stane na stranu pravoslavnih. On je manje nepopustljiv ka da se tiče odnosa između nauke i vere i slobode mišljenja, koju dopušta u pitanjima vere . Višim staležima dopušteno je da proučavaju filosofiju, kao što su je proučavali crkveni oc i. Ne treba odricati svako učenjaštvo i propagirati neznanje, kao što čine Grc i; ne treba se protiviti slobodi

13 4 propovedanja koju zastupaju Nemci, ali je treba ostaviti episkopima, je r oni jedini dobro poznaju načela hrišćanskog morala. Ne treba prezirati isposništvo, k ao što čine Nemci, da bi se predalo telesnim uživanjima, ali treba u isti mah izbegava ti licemerstvo i sujeverje Grka. Iako ih ne treba slušati kada u politici preporučuj u da se u svemu podražava Turskoj, ipak je nepravedno smatrati da je nečovečno i varva rsko sve što je tursko. Iako ne treba potcenjivati snagu ruske države, ipak je ne tr eba raspirivati i verovati u bajke i smešna pripovedanja grčkih obožavalaca koji naziv aju Moskvu „trećim Rimom”; moć ruske države ne razlikuje se niukoliko od moći ostalih zemalj a. Križanić smatra da su najopasniji neprijatelji Nemci, zbog nadmoćnosti njihove kulture , njihove obdarenosti, zbog svih pozitivnih i primamljivih strana njihovog karak tera, koji i on sam ceni. On rado priznaje da su Sloveni na sredini između divljak a i prosvećenih naroda, i povlači između Nemaca i Slovena ovo poređenje: „Naša spoljašnost ni e privlačna, a tuđinci su lepi, i zbog toga se oni gorde i ponose; mi smo zatvoreni u sebe, a oni su rečiti; mi smo spora duha i prostodušni, dok su oni prepredeni. Mi smo neumereni i rasipni, ne vodimo računa o svojim troškovima i prihodima, i mi samo rasipljemo i traćimo svoju imovinu; a oni su štedljivi i grabljivi, i u svemu traže s amo dobiti. Mi smo leni, mi ne volimo ni učenje ni rad; a oni su vredni i iskorišćuju svaki trenutak. Mi se zadovoljavamo svojim grubim odelom i skučenim životom; a oni s u rođeni u bogatim i raskošnim zemljama. Naše reči i naše misli su jednostavne kao što su i naša dela; mi se svađamo, pa se potom mirimo; a oni su podmukli, licemerni, osvetlji vi, pogled im je neiskren, oni nikada ne zaboravljaju uvredu i do smrti traže pril iku da se osvete.” Razume se da je sasvim prirodno što Sloveni teže da podražavaju tuđincima koji ih zasenj uju: „Pošto nam je jezik nesavršen a duh siromašan, oboje skoro bez ikakve lepote, mi s e divimo rečitosti, duhovitosti, umu, veštini da se zabavljaju i veštom laskanju drugi h; oni nas love u svoje mreže kao što lovci hvataju ptice; oni nas zauzdavaju, stežu n as za vrat i teraju nas da jurimo kolikogod oni hoće.” Da li se treba predati bez bo rbe? Kako se treba boriti? Iako Križanić nije ubeđen da se Sloveni mogu izjednačiti sa E vropljanima, on zna da i pored svih njihovih prirodnih nedostataka, koji im toliko škode, oni imaju i svojih dobrih osobina. Najglavnija je njihova mlado st, jer se pred njima otvara čitava jedna budućnost. „Kao i pojedinac, i narodi se spo

ro prosvećuju. Potrebno je mnogo vremena da oni upoznadu istinu i napuste rđava shva tanja i zakone.” Na Slovene se može veoma lepo da primeni teorija o „dobima starosti” ri mskog istoričara Florusa: „Neka se niko dakle ne usudi da kaže kako su nauke nedostupn e nama Slovenima usled izvesne kobne sudbine, i da učenjem nećemo i ne možemo postići us peha u tome. Nisu za godinu dana ni za jedan čas drugi narodi stekli svoje znanje, nego su se učili postepeno, ugledajući se na, jedne i na druge.” Križanić tvrdi da je Rus ija na pragu prosvećivanja, jer nauke počinju da

13 5 cvetaju onda kada država dostigne vrhunac svoje moći; a taj trenutak se p ribližuje. Na ovome proročanstvu zasniva on svoju duboku veru u posebnu misiju Rusije prema S lovenima. Ostali Sloveni nemaju svoje otadžbine, te jedino će Rusi moći da okupe rastu reno stado. Ali da bi izvršila svoj zadatak, Rusija treba da se i sama brani od od narođavanja. U ovom pitanju Križanić gubi svoju uobičajenu umerenost i oštro napada svako pozajmljivanje od tuđinaca. Rusi moraju po svaku cenu sačuvati jednostavnost svojih običaja. Istina je da su njihovi domovi sa niskim prozorima malo ugodni, i kada s e u njima založi vatra, dim usled nedostatka dimnjaka ostaje u sobama, ne do pušta da se vidi i šteti vid. Ali domovi tuđinaca navode čoveka na lenost; mermer ni pod u njima blista se poput oltara i „ne može čovek ni da pljune na pod a da odmah ne dođe služavka da ga obriše”; i ne treba se ugledati na Nemce koji „da bi samo održali čist , ne plaše se nikakvog umora”. Istina je da rusko odelo ima izvesnih nezgoda: ono je neukusno, teško i staje mnogo novaca; ono primorava čoveka da sakriva svoju džepnu ma ramicu u šubaru, da novac drži u ustima, noževe i hartije u sarama čizama, što izaziva odv ratnost i potsmeh tuđinaca, dok je evropsko odelo prilagođeno potrebama i veoma ugod no; ali se u inozemstvu moda menja svake godine; zato Križanić preporučuje Rusima da s tvore novu nošnju ugledajući se u isti mah i na istočnjačka i na zapadnjačka odela. On pre poručuje takođe da sačuvaju svoj način života: „Rus, pošto se naspavao kako tako na nekoj klu i ili na svojoj peći, u potpunom odelu pod pokrivačem ili na slamnjači umes to dušeka, juri od ranoga jutra svome poslu ili u službu caru. Međutim, Zapadnjak se i zležava do podne u svome toplom i mekanom krevetu; čim ustane, on seda za doručak i pr edaje se dokolici” — Križanić ovde pobija ono što je maločas tvrdio — „i u svojim trenucima dokolice zabavlja se igrama, pesmom i muzikom. Viši društveni re dovi plivaju u izobilju, dok radnici grcaju u bedi; ali u Rusiji, hvala Bogu! sv i, i najbogatiji kao i najubogiji, jedu raženi hleb, ribu, meso i zadovoljavaju se kvasom, kada nema piva, te je tako sudbina seljaka i radnika bolja u Rusiji neg o u mnogim drugim zemljama.” On odobrava onu vrstu socijalizma koju pretstavljaju zajedničke obaveze stanovništva prema državi; u Rusiji svi služe državi i rade za državu: „Seljaci oru zemlju i stvaraju hleb, vojnici podnose glad i stud, prolivaju svoju krv i daju svoj život za otadžbin u. Plemići ratuju, sudovi sude, saveti većaju i pomažu caru i narodu svojim mišljenjem i radom. Sveštenici i monasi mole se Bogu za grehove svojih bližnjih.” Jedino trgovci i intelektualci ne služe ničemu. Trgovci, kao i besposleni deo plemića, jesu neradnici; intelektualci, izuzev jednog malog dela potrebnog za državnu službu, samo su „parazit i”. Pa ipak, iako se izjašnjava za samodržnu vladavinu, Križanić ne želi da car zloupotreblj uje svoju vlast. On mu savetuje da vrši samo umerenu vlast, ograničenu „slobodama” ili p ovlasticama koje su dobili razni društveni staleži, i u tome duhu on sastavlja za Al ekseja jedan govor namenjen narodu na trgu Lobnoe, čiji program potseća u mnogome na program Petra Velikog. Križanić je jamačno nameravao da zauzme položaj

13 6 jednoga od dvojice „filosofa” koje car treba da ima pored sebe „da mu kazuju istinu”; zn

a se da je on ovu neobičnu ulogu imao da vrši ne u Moskvi, nego u Tobolsku kuda ga j e vlada, malo naviknuta na političke rasprave u kojima je uvek podozrevala, iako n ejasno, neku skrivenu opasnost, radije poslala. U očima Moskovljana ovaj Sloven, koji je branio narodnu kulturu, rasuđivao je i sam kao kakav tuđinac, jer su oni većinom bili nesposobni da shvate širinu njegovih zamisl i i oduvek su smatrali za podozrivo ono što im je bilo nerazumljivo. Ono što je kod Križanića dragoceno za savremenog istoričara, bilo je opasno za tadanju Moskvu. Jer, k ao obrazovan i dovoljno nepristrasan posmatrač, Križanić se nije ustezao da ocrta živu i istinitu sliku mračnih strana ruskoga života, onih strana koje će upravo iščeznuti. Ruska kultura je spremna da izvrši ono što joj on savetuje, a to će reći da primi i usvoji um erenu količinu tuđinskih pozajmica, te da se zaštiti od nepromišljenih pozajmica. Ali je to usvajanje preteško i prekasno; u okvir stare tradicije može se uneti samo malo s tvari. Složen i znalački program što ga je Križanić preporučivao ne može se više ostvariti, t Rusija, umesto da pođe preteškim „srednjim” putem, otići u krajnosti; pa ipak, ni jednoga trenutka neće ruski narod, kao što bi se moglo dogoditi malim slovenskim narod ima, doći u opasnost da izgubi svoje nacionalno obeležje. 6. CRKVENA REFORMA I CRKVENI RASCEP (ŠIZMA U XVII VEKU) Jedan od pokušaja da se nađe „srednji” put, koji bi doprineo razvitku originalne narodne kulture, učinjen je u oblasti koja je bliska narodnoj psihologiji, a to je vera. Taj pokušaj pokazuje veoma jasno zašto Križanićev savet nije mogao da bude primenjen na Rusiju njegovoga doba. Sredinom XVII veka „smešne bajke” XVI veka liče na anahronizam; ali je opasno dirati u n jih, jer u oblasti vere i religije vlada krajnji konzervatizam. Zato, kada pobožni car Aleksej stavi sebi u dužnost da obnovi narodnu crkvu, on mora da pođe jednim no vim putem. Pošto on voli estetsku stranu verskih obreda i želi veličanstvenost i lepot u, nada se da će tim putem oživeti jednu formalističku crkvu i obrednu veru. Oko njega se okuplja čitava grupa mladih sveštenika koji idu za istim ciljem: njegov lični ispo vednik, Stepan Vonifatjev, jedan prijatelj ovoga, Ivan Neronov iz Nižnjeg - Novgor oda, nekoliko zemljaka Neronova, protopop Avakum, obdaren znatnim književnim sposo bnostima i mnogi drugi. Ova grupa trudi se da oživi veru približujući se vernima jedni m načinom sasvim neobičnim za ono doba, besedom koja se govori u samoj crkvi, koja j e prema Križanićevu tvrđenju jako omiljena kod Nemaca, ali koju Grci osuđuju. Ova nov ina jako se sviđa pastvi; svetina koju besede Neronova privlače u Kazanjsku sabornu crkvu toliko je velika, da crkva ne može da je primi; narod se tiska u porti, penj e se na prozore; slušaoci plaču razneženo, a i sam propovednik ne može da zadrži jecaje . Ranija ruska crkvena služba je potpuno nerazumljiva

13 7 vernima. Sveštenik i njegovi pomoćnici gledali su u njoj samo jednu formalnost koju je trebalo izvršiti, te su se žurili da što pre završe liturgiju: oni su pevali i čitali m olitve u nekoliko glasova jednovremeno; prisutni nisu ništa razumevali, te nisu ni slušali. Grupa reformatora želela je da na veoma blag način oživi taj obred, da ga učini razumljivijim i prisnijim vernicima. Ali i pored sve njihove umerenosti, izazval i su živo negodovanje stare svešteničke generacije: „Vi ste licemeri, — zamera im jedan mo skovski sveštenik, — vi širite jednu novu jeres, zavodite pevanje u jedan glas i poučava te ljude u samoj crkvi. Mi nikada nismo besedili u samoj crkvi, nego izvan nje. Licemeri, nečastivi je u vama!” Ova grupa bila je izabrala „srednji put” i nasula u star e mešine novo vino. Videćemo zašto ovaj put nije odveo ničemu. Patrijarh Nikon pripadao je ovoj grupi i slagao se sa njenim shvatanjima o narod noj religiji, i carev ispovednik Vonifatjev preporučio ga je Alekseju za patrijarh a. Kada je postao patrijarh, došao je brzo u sukob sa svojom grupom na davnašnjem i uvek živom pitanju štampanja crkvenih knjiga. Ove knjige, proizišle iz jedine državne štamparije koja se zvala Pečatnij dvor, bile su rđavo otštampane; njihov tekst bi o je pun varijanata. U XVI veku, da bi se ispravio taj tekst, doveden je u Moskv u Maksim Grk; ali su njegove ispravke pobudile živo negodovanje; u očima Moskovljana

, dirati u neko slovo Evanđelja, značilo je vršiti skrnavljenje. Početkom XVII veka učinjen je nov pokušaj popravljanja teksta. Ovoga puta dovedeni su Rusi, učenici Kijevske duhovne akademije koji, pošto su imali nešto pojmova o jednoj tada malo rasprostranjenoj nauci, gramatici, htedoše da razjasne smisao teksta. Proučav ajući tradicionalni tekst oni su otkrili ne samo pogreške prepisivača, nego i umetke k o zna kakvoga porekla koji su se razlikovali od originalnih grčkih tekstova , ali saglasni sa jednim jamačno veoma starim običajem ruske crkve. Osuditi te u metke kao pogreške, to je za jednoga Kijevljanina, kao i za jednoga Grka, značilo bi ti u Rusiji optužen za jeres. Jer za Moskovljane neobičnosti ruskog bogosluženja bili su najbolji dokaz da je ruska crkva, nasuprot grčkoj, ostala na pravom putu. Kada je ona postala narodna sredinom XVI veka i kada je dobila zadatak da čuva pravosla vlje čitavoga sveta, ona je baš tada izjavila da jedino njene posebnosti ispravno tumače verske dogme, te je zato ona odbila od sebe grčku crkvu. Zbog toga s u Kijevljani, hoteći da povrate ugled Grcima izjavom da oni ne samo da nisu bili j eretici, nego da je u njih bila prava vera, i da moskovski patrijarh treba da st upi u vezu sa četvoricom drugih istočnih patrijaraha, izazvali žestoku prepirku. I upr avo za vreme te prepirke izabran je Nikon za patrijarha. Posle iscrpnog proučavanj a toga pitanja, on je raskinuo sa svojim nekadanjim prijateljima, nacionalistima , i povučen svojom odlučnom i bujnom naravi, opredelio se bezuslovno za Grke. On je ča k prekoračio granice potrebnoga: „Nikon je — napominje jedan istoričar šizme, Kapterev , — zaveo kod nas grčke amvone, grčko episkopsko žezlo, grčke kamilavke i mantije, g rčke melodije crkvenog pojanja. On prima grčke slikare i zlatare, počinje da zida mana stire po grčkom uzoru; on ima prijatelje Grke i sluša njihove savete.” Na crkvenom sab oru godine

13 8 1656 Nikon ide čak dotle da izjavljuje kako „ma da je Rus i sin Rusije, on ima veru i shvatanja jednoga Grka.” Razume se da mu pristalice narodne religije živo zameraju zbog ovakvog držanja: „Ti odobravaš zakone tuđinaca i prihvataš njihova učenja, — kaže mu Ne ov, — a ranije si nam ti sam ponavljao da su Grci i Malorusi izgubili veru i snagu , i da su njihovi običaji rđavi. A sada su oni za tebe sveci i učitelji vere.” Ono što lep o karakteriše Ruse toga doba, to je da su oni nesposobni da, usled nedostatka nepr istrasnosti, nađu rešenje te čudne prepirke. Kada su godine 1645 car i Nikon zatražili s avet od grčkoga patrijarha Pajsija, ovaj im je prosto odgovorio da su crkveni obre di posledica istoriskoga razvitka pojedinih crkava i da nemaju nikakve veze sa v erskim dogmama. On „hvali shvatanje” Moskovljana koji se plaše i najmanje greške, ali „ispravlja njihovu name ru”, jer hoće da dokaže kako „šizmatici nisu jeretici”. No u Moskvi nijedna od dveju grupa n e može da prihvati to gledište; obe grupe veruju da verski obredi imaju skoro mađi jsku snagu da obezbede spas duše i da udaljavanje od njih znači izgubiti dušu. Nikon potom uspeva da dovede u Moskvu istočne patrijarhe i privoleva ih da bace an atemu na pristalice narodne crkve. Dvojica od njih, antiohiski i aleksandriski, prisustvuju crkvenim saborima 1666 i 1667 godine; oni shvataju i čine ono što se od njih očekuje. Vlada j e konačno odbacila učenje o „srednjem putu” i pošla jednim od „krajnjih” puteva podražavanja, im putem. Tako je izvršen onaj važni događaj u ruskoj istoriji, rascep između nacionalne crkve, koja je postala narodna, i zvanične crkve, koja je teoriski u pravu, ali n ema više u svojoj pastvi iskrenih vernika. Posledice ovoga videće se za vladavine Pe tra Velikog. Patrijarh Nikon pobedio je protivnike crkvene reforme, i car Aleksej, i pored sv oje naklonosti prema nekolicini članova Neronovljeve grupe, stao je na njegovu str anu. Nikon ima manje sreće kad je prišao rešavanju pitanja o odnosu između crkve i države i pokušao da obnovi papsko učenje iz srednjeg veka, te da dokaže kako je svešteničko dosto janstvo iznad kraljevskoga. Aleksej ne može da trpi takvo učenje, te je Nikon, čije je neutoljivo slavoljublje izvelo iz strpljenja „preblagoga” cara, postao žrtva svoga pokušaja da stavi crkvu iznad države. Petar Veliki s

etiće se toga kada se bude odlučivao da od crkve načini jednu državnu ustanovu. 7. DUHOVNI ŽIVOT U XVII VEKU Prosveta. — U prosveti, kao i u veri, tragovi nekadanje nacionalne kulture počinju d a se gube pod nadiranjem jedne više kulture, čije neizbežno usvajanje zahtevaju i savr emene potrebe i zahtevi tehnike. „Neznanje ruskoga naroda — kaže Margeret — jeste izvor njegove pobožnosti. On ne zna ni za škole, ni za univerzitete. Jedino sveštenici uče omladinu čitanju i pisanju; no malo nj ih se tim bave.” Ova slika je tamna, ali tačna. Tek sredinom toga stoleća, da bi mogla suzbijati versku propagandu,

13 9 vlada pomišlja da osnuje u Moskvi jednu školu, makar ona bila i osnovna. Videli smo da je vlada, usled nedostatka učenih Moskovljana, dovela iz Kijeva učene ljude sumnj ive vere. Da bi se ona suprotstavila latinskom učenju Kijevske duhovne akademije, otvoren je godine 1645 u Moskvi tečaj grčkog jezika. Posle toga, godine 1648, Fjodor Mihailovič Rtiščev otvara u Svetoandrejskom manastiru, koji je on sam osnovao, jednu školu u kojoj ukrajinski kaluđeri predaju, osim slovenske i grčke gramatike, još i retoriku i filozofiju. Ali ova škola nije dugo radila. Od 16 50 do 1665 školski razvoj se zaustavlja. Pojava verskoga rascepa (šizme) daje mu nov polet. Crkveni sabor iz 1666—1667 godine naređuje svima sveštenicima da nauče čitanju i p isanju bar svoju rođenu decu: „Neka oni prestanu da trguju sa svešteničkim položajima — kaže n — i da stvaraju sveštenike od seljaka neznalica, od kojih nekoji ne umeju čak ni sto ku da čuvaju. Kako bi oni mogli da budu pastiri ljudi? Otuda i potiču rascepi i nemi ri u crkvi Gospodnjoj.” Pa ipak, prosečni Rus je ubeđen da je prava opasnost imati mno go znanja: „Ne trudite se da vešto umujete, braćo, — može se pročitati u jednom savremenom z apisu — nego ostanite smerni. Ako te neko zapita da li znaš filozofiju, ti mu odgovo ri: Duh jelinski meni je nepoznat, ja nisam čitao retore i astronome, i nikada n isam zborio sa visokoučenim filozofima. Ja proučavam svete knjige zakona o milosrđu da bih oslobodio greha svoju grešnu dušu.” Još i krajem XVII veka raspravlja se ozbiljn o o tome da li treba naučiti bar osnove gramatike, retorike, filosofije i teol ogije da bi se razumelo Evanđelje, ili pak služiti Bogu u punoj „prostodušnosti” i či tati Sveto pismo ne razumevajući mu smisao. Od godine 1660 počinje se najzad priznavati korisnost škole. Ali, kakva ona treba da bude? Pristalice staroga pravoslavlja zahtevaju isključivo izučavanje grčkoga jezika , dok zastupnici zapadnjačkih ideja traže da se osnuje jedna „Akademija” po uzoru na Kijevsku, i da se u njoj predaje latinski. Posle dugoga kole banja vlada se odlučuje za jedno srednje rešenje: ona usvaja jedan obiman program, a li određuje da nastavnici budu Grci. Godine 1685 stižu braća Lihudi, dva Grka za koje je patriarh dao pristanak i koji su izučavali više škole u Veneciji i Padovi. Godine 1 687 učenici obeju škola povereni su njima, i tako je osnovana Akademija „sloveno - lat insko - grčka”. Isprva vlada nju iskorišćuje za ciljeve cenzure i policije. Pretvorena u neku vrstu istražnog suda, ona vrši nadzor nad svim privatnim nastavnicima stranih jezika. Jedino oni koji su učili u njoj imaju pravo da imaju poljske, latins ke i nemačke knjige i druge luteranske i kalvinističke spise, da raspravljaju o religiji i da priređuju javne rasprave o veri. Strani naučnici pretstavnici „slobod nih nauka podvrgnuti su strogom nadzoru. Oni koji čuvaju knjige o „mađiji, vradžbinama i čarolijama” i druge knjige koje je crkva osudila izlažu se opasnosti da budu spaljeni . Čak ni braća Lihudi nisu mogli da ispune ono što se od njih zahtevalo. Videćemo kakva je bila njihova sudbina i sudbina Akademije za vladavine Petra Velikog. Oni nika da nisu ni predavali teologiju, jer već 1694 godine otpušteni su zato što su „uneli u pr oste duše latinske nepravde”. To je dokaz da čak ni ona škola na koju su pristali

14 0 izvesni tradicionalisti ne može da se trpi u Moskvi i da je ona u nemogućnosti da pr uži Rusiji ma i najmanji delić nauke. Na tome polju Petar Veliki imaće da počne ispočetka; on će morati da jednim mahom zavede evropsku nauku. Naučna znanja. — S obzirom na potpun nedostatak viših i srednjih škola i na premalen bro j osnovnih škola, ne može se očekivati da su naučna znanja u Rusiji XVII veka bila na ve likoj visini. Aritmetika je jedna od najmanje rasprostranjenih nauka, čak i među stručnjacima. Zna s e sabiranje i oduzimanje, ali množenje i deljenje ostaju sasvim nerazumljivi. Teško se shvataju razlomci: školovan Rus ume da podeli jedan broj samo sa dva ili tr i; posle toga on deli delove na isti način („polovina od polovine”, „polovina polovine jedne polovine”, itd.); da bi sabrao i oduzeo razlomke, on ih zamenjuje c elim brojevima, uzimajući za osnovnu jedinicu najmanji razlomak. Izlažući prosto pravi lo o deljenju sa tri, poslednji triumf nauke, pisac jedne računice oduševlja va se mađijskom snagom „zlatnog preseka”: ako se na dva određena mesta stave dat e količine, traženi rezultat se dobiva na neki način, ali ni sam pisac ne može da kaže zašto i kako. Tek u XVIII veku pojaviće se savršeniji udžbenici. Tek godine 1647 arapski br ojevi zamenjuju u jednom ruskom udžbeniku stara slovenska slova za oznaku brojeva i tako omogućuju desetični račun; ali još i godine 1676, pod izgovorom da jedna zbirka l ekarskih recepata bojara Matvjejeva sadrži „cifre”, njegovi neprijatelji pretresaju mu celu kuću da pronađu tu knjigu „opasnu i protivnu zakonu Božjem”. Euklidova geometrija ostala je nepoznata sve do vladavine Petra Velikog. Tadanji udžbenici za geometriju, koji su ustvari samo knjige o geodeziji i zemljomerstvu, sasvim su nesposobni da objasne kako se premerava ma koja površina; površina ma kog a trougla izračunava se množenjem njegovih strana sa polovinom treće strane; da bi se izračunala površina kruga, izračuna se površina kvadrata koji ima isti obim. Uostalom, r ukopisi tih udžbenika za geometriju pre Petra Velikog toliko su izmenjeni prepisiv anjem da i ovi prosti propisi postaju nerazumljivi. O astronomiji, razume se, ne zna se ništa. Pomoću nekoliko praktičnih načina, „mesečevog kruž nja” i „sunčevog kruženja”, određuju se datumi pokretnih praznika; osim ovo nekoliko pojmova tačnih za svoje doba, svi drugi, kako u astronomiji tako i u kosmografiji, pozajm ljeni su od Vizantije, gde su bili mnogo oskudniji nego kod starih Grka. Tako na primer, egipćanski kaluđer Kozma ustao je u VI veku protivu onih koji se „usuđuju da ob jašnjavaju položaj i oblik sveta skolastičkim silogizmima, da dokazuje sferno i kružno k retanje neba, i koji hoće da geometriskim proračunavanjima zasnovanim na sunčevim i me sečevim pomračenjima odrede oblik i položaj zemlje”. Ovim znanjima iz kojih se rađa „oholost” on je suprotstavljao svoja shvatanja; on je „iz Svetoga Pisma” saznao da je zemlja, poput Mojsijevog prestola, ravna četvorougaona površina, dvaput duža od svoje širine; na ivicama zemlje uzdiže se jedan zid koji se pri vrhu zaobljava i tako stvara nebes ki svod gde obitavaju Bog i njegovi sveci;

14 1 anđeli šalju na zemlju kišu koju najpre prikupe u svojim trubama; oni pokreću i zvezde. U XVI veku prodire u Moskvu pojam o devetoro nebesa za koje su prikačene zvezde, n ebesko plavetnilo i gornji nebeski svod; kretanje zvezda potčinjeno je zakonima i vezano za sudbinu ljudi. Tadanje moskovsko stanovništvo, sa Maksimom Grkom na čelu, protestuje u ime slobodne volje protivu toga astrološkog fatalizma; ako s e sve u svetu zbiva prema neizbežnom kretanju zvezda, onda nema ni greha ni vrline . U XVII veku jedan kijevski naučnik, Simeon Polocki, pokušava da izmiri slobodnu vo lju sa neminovnošću, ne odričući se ipak glavne astrološke ideje: uticaja zvezda na čovekovu sudbinu. Imena Kopernika, Keplera, Galileja i Njutna još su nepoznata u Rusiji: Petar Veliki prvi će izgovoriti Njutnovo ime. Osnovni pojmovi iz prirodnih nauka, koji stižu u Moskvu tek u XVII veku, pozajml jeni su od srednjevekovnih enciklopedista XIII i XIV veka. Dotada su se Moskov ljani zadovoljavali vizantiskim teorijama koje potiču iz prvih vekova hrišćanst va. Vizantisko delo Fiziolog, koje je prodrlo u Rusiju zajedno sa prevodom Kozmo ve teorije, crkva je zvanično priznala. Ali, dok je u zapadnoj Evropi ovo delo

bilo veoma rasprostranjeno i postalo opšte dobro srednjevekovne misli i umet nosti, kao i neiscrpna riznica za propovednike, koji su u njemu tražili simbole, i za umetnike, koji su ih ovaploćavali, — u Rusiji je ono ostalo zatrpano u manastirs kim knjižnicama i nije se upotrebljavalo sve do XVII veka, kada je otpočeo kijevski uticaj. Ovo je tada zamenjeno jednim novim delom, srednjevekovnim Bestiariumom ( Knjiga o životinjama), iz koga su simboličnost i tajanstvenost isključene, ali koje još ne sadrži nijedne pozitivne opaske evropske nauke. Medicina i farmacija imaju, silom prilika, praktičnije obeležje. Od XVI veka tuđinski lekari sve su češći na carskom dvoru. U XVII veku pojavljuju se vojni lekari. A li tek godine 1672 odobrava se slobodno izdavanje lekova iz druge moskovske apot eke. Tada takođe tuđinski lekari počinju da imaju ruske učenike. No u tom pogledu Rusija je još uvek privržena starinskim shvatanjima. Ni Vezalova Anatomija, ni Harvejeva F iziologija nisu poznate u Rusiji. Godine 1661 lekari farmaceutskog prikaza odobr avaju rukopis jednoga Vrta svežine ili Cvetnoga vrta, koji je preveden sa jednoga latinskog izdanja iz XVI veka, a čije se nemačko i zdanje pojavilo 1672 godine; u tome delu se i dalje govori o mađijskoj snazi i oso binama dragoga kamenja, o načinu kako da se razlikuju dobri dani od rđavih, kako da se nađe sreća među ljudima i da se sazna pol deteta koje će se tek roditi, itd. Najraspr ostranjeniji udžbenik za farmaciju je takođe prevod, čiji je original izdat godine 153 4. Istina je da se ruska farmakopeja neprestano dopunjuje narodnim receptima, ko ji su često zasnovani na dragocenim oprobanim zapažanjima i koji iskorišćuju lekovitost biljaka. Dodajmo da su sva ova znanja, više manje sumnjiva i sakupljena u zastarelim izdanj ima, dostupna samo veoma ograničenom broju čitalaca iz viših društvenih redova. U narodu se naučna znanja javljaju u obliku bajki, poslovica i

14 2 narodnih pesama, i u tim narodnim umotvorinama književni izvori mešaju se sa mnogobožačk im predanjem i hrišćanskim povestima. Književna znanja. — U oblasti istorije, Rusija poznaje, sve do kraja XVI veka, samo letopise pisane po ugledu na grčke hronike. Godine 1512 jedan udžbenik opšte istorij e, zajedno sa istorijom Slovena, sastavljen u južnoslovenskim zemljama, prer ađen je za ruske čitaoce i dodat mu je kratak pregled ruske istorije sastavljen u ro doljubivom nacionalnom duhu: to je Hronograf. Sto godina docnije, godine 1617, k ada su zapadnjački i latinski uticaji potisnuli južnoslovenske i grčke uticaje, Hronog raf je prerađen prema poljskim i latinskim podacima; dodati su i novi pojmovi iz k osmografije i obaveštenja o istoriji zapadne Evrope, sve do Reformacije i otkrića Am erike, kao i o ruskoj istoriji pre Dmitrija Samozvanca. U toku XVII veka ovo izd anje Hronografa neprestano se uvećava, naročito ukoliko se tiče geografij e (Geografija od Merkatora prevedena je 1630 godine. Godine 1674 izlazi prvi udžbenik za rusku istoriju, Sinopsis, sa čisto autokratskim i pravoslavnim obeležjem. Ova nauka izgleda da se više obrađuje i uživa veću potporu nego druge, ali osnova istoriskog izlaganja ostaje i dalje puna legendi i bajki. U književnosti, gramatika, čija je važnost zvanično priznata početkom XVII veka, zauzima prvo mesto. Godine 1634 pojavljuje se prvi moskovski bukvar od Vasilija Burceva, ali je to samo preštampavanje jednoga bukvara izdatog u Vilni 16 21 godine. Bukvari su jedina svetovna izdanja moskovske državne štamparije koji se r asturaju u priličnom broju. Od 1648 do 1651, a to će reći za četiri godine, izišla su tri njegova izdanja, 9.600 primeraka; od 1678 do 1689 godine, a to će reći za dvanaest godina, izdato je čak 25.000 primeraka. I drugi udžbenici prodaju se isto tako dobro: Časlovac u 36.000 i Psaltir u 18.000 primeraka . No i pored svega toga, kada se saberu sve ove osnovne knjige, dolazi po jedna knjiga na 2.400 stanovnika. Iako se uči čitanje, gramatika se malo proučava. Gramatika iz 1648 godine nije ponovo izdata, i treba sačekati 1721 godinu pa da se ona pros to preštampa. To je gramatika Meletija Smotrickog, objavljena prviput u Vilni godi

ne 1619, i ona je postavljala pravila crkvenoslovenskog jezika dopuštajući upotrebu i izvesnih reči iz jezika koji se govorio u Južnoj Rusiji. Ovaj slovenski jezi k je stara veštačka tvorevina, zajednička svim Slovenima, i njega su veoma davno z aveli slovenski apostoli Ćirilo i Metodije; on se dugo očuvao usled upotrebe u crkvi . Ruski učeni ljudi koristili su se ovim gotovim jezikom pomoću koga su se u XIV i X V veku raširila u Rusiji mnoga dela što su preveli Srbi i Bugari .No iako je ovaj je zik bio Rusima prisan i razumljiv, on je za Ruse kao i za ostale Slovene ostao s amo jedan uobičajen i veštački stvoren dijalekt; to je jezik sveštenstva, crkve i povlašćeni h staleža. Uporedo s njim razvija se u XVII veku bogat narodni jezik, ne samo govo rni, nego i u pisanim spomenicima, u aktima i čak u književnim delima (memoarima, po litičkim pamfletima, itd.). Književnici stare škole protive se razvitku ovoga jezika k oji počinje da biva književni: „Ja mislim — piše u XVI

14 3 veku na starom crkvenoslovenskom jeziku Zinovij Otenski — da su protivnici Hristov i ili prostaci izmislili da uvedu u knjige prostonarodni jezik. Meni se čini da je pristojnije da se narodni govor popravlja pomoću naučnog jezika, nego da se ovaj un ižava unošenjem prostonarodnih reči.” Ovakvo držanje ruskoga sveštenstva bilo je jedan od gl avnih uzroka koji su usporili razvoj ruske nacionalne književnosti i oduzeli r uskoj kulturi jedno od njenih najopasnijih oruđa u borbi protivu tuđinskih utic aja. Stil pisara poklisarskog prikaza, Kotošihina, stil seljaka Posoškova i protopop a Avakuma dovoljni su da dokažu bogatstvo, snagu i gipkost ovoga moskovskog jezika XVII veka, koji se usavršio u kancelarijama Moskve. Ali, kao i drugi elementi rus ke kulture koji su se kasno razvili, i on neće moći da se odupre tuđinskim uticajima. Sa reformama Petra Velikog čitav ruski život biće preplavljen tolikim novim ut iscima i novim idejama, tolikim novim materijalom za zapažanje i proučavanje, toli kim novim potrebama da se izrazi lično duševno stanje, da će ruski jezik, ponesen tom bujicom, biti preplavljen tuđinskim izrazima i rečima. Upadljiv primer nagl e promene koja je nastupila u jeziku daće nam dela onih Rusa koji su za vreme Petr a Velikog odlazili u Evropu, a naročito Memoari kneza Kurakina, o kojima ćemo imati prilike da još govorimo. Ukratko rečeno, pre Petra Velikog naučna znanja su veoma malo rasprostranjena. Čitalac zavisi potpuno od kulturnijih naroda koji mu pružaju prevode, najpre od južnosloven skih zemalja, od Srbije i Bugarske, a potom od ruskih pokrajina potčinjenih Poljsk oj. Ali, ovo su prevodi samo zastarelih dela; prva grupa ovakvih dela, ranijih o d XIV veka, prevode delimično originale koji potiču iz prvih vekova hrišćanstva i koji s u došli u Rusiju preko Vizantije; druga grupa obuhvata zapadnjačke tekstove, ali one po kojima je Evropa živela u srednjem veku i koje je ona već odavno zamenila rezult atima novih odnosno prvih iskustava i otkrića istinski naučnih. Sa vizantiskom i slo venskom književnošću Rusija je zaostala za pet stotina godina; a sa poljskim i kijevsk im delima za dvesta do trista godina. Nije dakle nikakvo čudo što je evropska nauka krajem XVII i početkom XVIII veka, koja se raširila u Rusiji za vladavine Petra Veli kog, potpuno istisnula svoje prethodnice, vizantisku i kijevsku. 8. KNJIŽEVNI I UMETNIČKI ŽIVOT U XVII VEKU U književnosti i umetnosti XVII veka naći ćemo, samo još jače istaknuta, ista obeležja kao u prosveti. Književnost. — Istorija ruske književnosti, sve do kraja doba Petra Velikog, može se podeliti na četiri perioda: period starih epskih legendi, čiji su se tragovi s ačuvali samo u narodnoj poeziji i narodnim umotvorinama; — period prerađivanja hrišćanske srednjevekovne poezije (legende, priče i povesti ili takozvane „lutajuće” sadržine); — perio d novih zapadnjačkih uticaja, za kojim je nastalo buđenje osećanja, lirizma i prvih po kušaja ličnog stvaranja; — period ropskog podražavanja Zapadu. Nas ovde interesuje treći p eriod, onaj koji pada u

14 4 XVII vek i koji će biti prekinut reformom Petra Velikog. Periodi stare epske po ezije koja je cvetala na dvorovima feudalnih kneževa i poezije hrišćanskih legendi već s u minuli: prvi je već odavno zaboravljen, a drugi, veoma zakasnio i koji uostalom nije u Rusiji imao isti razmah kao na Zapadu, pripada XVI veku. Sa njim je iščezao u ticaj hrišćanskih legendi iz prvih vekova hrišćanstva koje su došle preko Vizantije; iščezli u i svetovni romani čija je sadržina uzimana iz starih indiskih priča, iz Budine poves ti, iz Trojanskog rata, iz ratova Aleksandra Velikog, iz podviga vizantiskoga ju naka Digenisa, koji su došli u Rusiju u južnoslovenskim prevodima iz vremena od XI-H V veka, često u obliku zagonetaka iza kojih se nalazio njihov ključ ili u obliku pri povedaka koje se odvijaju kao klupče. Razume se da ima tragova svega toga u XVII p a čak i u početku XVIII veka, a to će reći u trenutku kada ta književnost silazi iz viših dr uštvenih redova u narodne slojeve; ali glavna obeležja ruske književnosti XVII veka na laze se drugde. Dijalozi i povesti u stilu priča iz Hiljadu i jedne noći ustupaju mesto dugačkim prip ovetkama sa zamršenim zapletom; sadržina „spasonosna za dušu” i „moralistička” zamenjen e „dirljivim” i „smešnim”, a to će reći da lirizam i ironija počinju da se uvlače u rusku knj t. Pojavljuju se „prijatne” ili „ljupke” povesti u kojima se govori o „slavnim” kraljevima, o hrabrim vitezovima, o lepim princezama, o princu Bovi, o Mageloni, o Petru „sa z latnim ključevima”. Ovi romani, u glavnom prevedeni, otkrivaju ruskom čitaocu da osećan je može da bude predmet književne analize. Pojava originalnih ruskih pripovedaka pr e Petra Velikog i u početku njegove vladavine dokazuje da je ova tuđinska književnost potstakla interesovanje publike. Mornar Vasilije i Neustrašivi konjanik Aleksandar , poput njihovih tuđinskih uzora, zaljubljuju se, sastavljaju čak i ljubavne stihove , preživljuju čitav niz avantura i naposletku se sjedinjuju sa draganama za kojima v atreno žude. Ali, treba napomenuti da su u svim ovakvim originalnim pripovetkama j unaci naučili veštinu ljubavi za vreme nekog putovanja po inozemstvu; jer pisac se još ne usuđuje da traži tako tanana osećanja u Rusiji svoga vremena. Za vlada vine poslednika Petra Velikog, ove skromne i naivne pokušaje, koji su dirljivi zbo g iskrenosti i svežine osećanja, potisnuće prevodna književnost. Plastične umetnosti. — Među umetnostima, arhitektura ima sasvim izuzetnu važnost. Tesno vezana za klimu, za materijal koji se upotrebljava pri zidanju i za životne okolno sti sredine, ova umetnost u svima zemljama ponajpre može da postane nacionalna i n ezavisna. U Rusiji se prvi predznaci njene nezavisnosti mogu nazreti u crkvama s agrađenim za vreme kijevskog perioda po vizantiskim uzorima. Pravi ruski arhitekto nski stil razvija se konačno i izrazito ne u građevinama od kamena, nego u građevinama od drveta, i on usvaja sredinom XVI veka oblike koji su svojstveni toj vrsti gr ađevina. Ali, u XVII veku, crkva kritikuje taj nacionalni stil čiji je najsav ršeniji primer crkva Vasilija Blaženog u Moskvi; on joj se ne čini saglasan sa tradicionalnim vizantiskim

14 5 uzorima, i u ime toga istog grčkog pravoslavlja koje je ugušilo prve začetke jedne čisto narodne vere, ona svodi rusku crkvenu arhitekturu na srednje forme: primerci ti h crkava iz XVII veka sačuvani su u Rostovu i u Jaroslavlju. Razume se, ove forme ne pretstavljaju više onaj strogi vizantiski tip, ali one nisu ni lična tvorevina ar hitekata iz XVII veka, jer je odlučeno „da se ništa ne stvara prema ličnoj zamisli”, da se više ne grade „crkve u obliku šatora”, „nego da se gradi prema pravilima svetih apostola i svetih otaca, te da crkva ima pet kupola i da ne bude u obliku šatora”. Ovaj zasto j u slobodnom ispoljavanju nacionalnog stvaralačkog duha imao je i ovde istih posl edica kao i u drugim granama umetnosti; posle reforme Petra Velikog, na opustošeno m i obesplođenom polju, nije više bilo ničega što bi smetalo da se ropski podražava tuđinski m uzorima. Osim u arhitekturi, ruski nacionalni stil stvara originalne uzorke još jedino u or namentici. I ovde glavni motivi, koji se dobivaju kombinovanjem pravih linija, u zeti su iz arhitekture drvenih zgrada. Ove šare prelaze u ruski vez, koji podražava

bojene šare iz rukopisa i ukrase sa građevina; oni će tu sačuvati neobično jak zamah, sve do trenutka kada nov procvat ruskog staralačkog duha bude nastupio u drugoj polovi ni XIX veka. Pravoslavna crkva je protivnik skulpture. Kada su u XVII veku počeli njom da ukrašuj u građevine, ona se usprotivila: „Ne pristoji se pravoslavnim hrišćanima da iznad vrata svojih domova stavljaju likove fantastičnih životinja, zmajeva ili bezbožnih junaka. N eka pravoslavni hrišćani ukrašuju vrata svojih domova svetim ikonama ili časnim krstovim a.” Jedino se u crkvenoj umetnosti slikarstvo razvija slobodno, pa i ono u ograničenom obimu. Rusija je pozajmila od Vizantije njenu umetnost X i XI veka, a kasnije X III i XIV, koja je tek bila izišla iz asketske i tradicionalne nepomičnosti; ako je i bilo izvesnoga novog života u toj umetnosti, kao što smatraju moderni istoričari, ne kadanja Rusija u svakom slučaju sačuvala je od njega samo jedan delić. Tek oko XIV i X V veka stvara se u Rusiji nacionalni i originalni stil, različit od grčkoga, u slika nju ikona (vizantiske škole Novgoroda i Suzdalja), i pojavljuje se prvi stvaralački genije, živopisac („zoograf”) Andrej Rublev (umro 1430 godine). U Moskvi, u XVI i XVII veku, ovo slikarstvo se razvija na carskom dvoru. U XVI veku slikareva mašta može d a se razvija više ili manje slobodno. On se isprva koristi tim da kopira slikare i z italijanskog Renesansa, sa kojima je on u neospornoj vezi, naročito sa onima iz prve epohe: zato se u Blagoveštenskoj lavri, koju su godine 1547 ukrasili živopisom umetnici iz Pskova, nalaze kopije Čimabua i Perućina. Ali se javlja negodovanje prot ivu slikara koji rade ikone „prema svojem ličnom nadahnuću a ne prema Svetom Pismu”; crkveni sabor u svojim odlukam a sastavljenim od sto članova (Stoglav) žestoko se protivi „inicijativi” novih slikara; njima se naređuje da slikaju prema starim uzorima, i u to me cilju stvaraju se udruženja slikara koji su dužni da rade pod nadzorom i vlašću svešten ih lica. Pa ipak, čak i kroz utvrđeni uzor probija lični ukus slikara koji ga vuče da sl ika prema živom modelu. Uzalud protopop Avakum optužuje Nikona da je hteo da zavede slikanje „po prirodi”, na „franački” način a to će reći

14 6 tuđinski; čak i u carističkoj slikarskoj školi razlikuju se dva načina slikanja: slikanje ikona i slikanje živoga modela, i primenjuje se jedan ili drugi način, prema želji por učioca. Slikari sa kraja XVII veka odlučno brane svoje pravo da idealizuju ikone, a u isti mah i pravo da unesu realizam u svoje slikarstvo. U to vreme, koje je nep osredno prethodilo reformama Petra Velikog, u Rusiji vlada duhovno raspoloženje ko je potseća na italijanski Kvatročento. Slikari se trude da oživotvore ikone ne samo st oga što to zahteva njihova umetnost, nego i stoga što su oni prožeti dubokim verskim o sećanjem. Zahvaljujući tome osećanju, oni dodaju nove predmete starim utvrđenim obrascim a i menjaju način njihove obrade. Krajem toga veka suprotstavlja se čak podliniku, s tarom udžbeniku za ikonografiju koji sadrži utvrđene i odobrene uzore, jedan nov „kritički” tekst koji oslobađa slikara od starog utvrđenog načina rada i traži da se usvoje novi po kušaji. Ova struja u slikarstvu približava se novoj struji u književnosti; i ovde se priprema pokret za nacionalni preporod. Ali i ovde ta obnova dolazi pr ekasno. Pošto se nacionalna religija, usled rascepa (šizme) odvratila od sl ikarske umetnosti i osudila je kao odveć nezavisnu prema tradiciji, ona je izgubil a svaku osnovicu i potporu. Na drugoj strani, ona je bila u odveć tesnoj vezi sa t om istom tradicijom. Prvi preporod ruske umetnosti nije uspeo iz istog razloga k oji je sprečio i reformu ruske crkve: krajem XVII veka bilo je prekasno otpočeti ono što se u Evropi nagoveštavalo već u XIV veku, razvilo u XV, cvetalo u XVI, ali opalo već u XVII veku i spremalo se da ustupi mesto novim načelima. Muzika. — Skoro je isti slučaj i sa muzikom; jedina razlika je u tome što se muzička teh nika može teže da prilagodi i što nije lako izjednačiti se sa evropskim kompozitorima. U Evropi su već odavno brižljivo proučavani postupci višetonske muzike i javila se čežnja za vraćanjem melodiji; u isti mah, iz stapanja elemenata narodne pesm e i horske crkvene pesme ponikla je jedna nova muzika. U Rusiji, u muzici ka

o i u književnosti, narodni elemenat — koji će ostati izdvojen sve do XIX vek a — ne unapređuje ni škola ni crkva, niti on obogaćuje crkvenu muziku. Crkva ne dopušta up otrebu nikakvog duvačkog niti gudačkog instrumenta, niti pak orgulja. Jedino se peva ju monotone pesme, u jedan glas, prema tradicionalnim grčkim melodijama. Veliki je napredak bilo već i samo dopuštenje koje je u XVI i XVII veku dato pevačima da po svo me nahođenju unose u pevanje kadence i ukrase. Kasnije su beleženi predtonovi najbol jih pevača; sačuvane su čak i pesme u više glasova, zapisane novim znacima koji još nisu s avremene note. Kao i za slikarstvo, tako je carska škola pevanja u Moskvi imala važn u ulogu, iako manje značajnu od uloge novgorodske škole pevanja, u kojoj su se školova li najstariji ruski harmonisti — pomoću prostoga tritona. Tek u drugoj trećini XVII ve ka zavodi Kijev savremene note koje se pišu na pet linija, a takođe i nove melodije i novu harmoniju. Ali je već prekasno da se stvara ruski originalni višetonski sti l; od vremena Petra Velikog, ruska muzika usvaja potpuno italijansku školu, i svetovna muzika potiskuje sasvim u pozadinu crkvenu muziku. Vladavina opere o tpočinje, razume se tuđinske opere.

14 7 Iz svega što je rečeno izdvajaju se dve činjenice: najpre prekid razvoja nacionalne ku lture, čiji su začeci postojali, neizbežan prekid koji je nastupio iz dva podjednako v ažna uzroka, zbog neospornog zadocnjenja Rusije za svojim vekom i stvarne nemogućnos ti da živi usamljena u Evropi; a zatim, usled toga naglog prekida i usled toga što s u viši i obrazovani slojevi ruskoga društva pali pod uticaj evropske kulture, nastup io je neminovni duhovni rascep između tih viših slojeva, podrazumevajući tu i red intelektualaca koji se tek stvarao, i između narodne mase. Ovaj prekid i ovaj rascep obično se smatraju kao posledice reforama Petra Velikog i pripisuju se ličnom uticaju preporoditelja Rusije. Međutim, istorija ruskih ustan ova i ruske kulture u XVII veku dokazuje netačnost ovakvoga gledišta. Uistini, Peta r Veliki samo je priveo kraju jedan razvitak koji je otpočeo pre njega i koji se n ikako ne može objasniti ćudima ili ličnom voljom jednog jedinog čoveka. 9. NEPOSREDNI PRETHODNICI PETRA VELIKOG

Vladavina Fjodora Aleksejeviča (1676—1682). — Fjodor, stariji sin i naslednik Aleksej ev, dobio je, za razliku od svoga oca i dede, evropsko vaspitanje. Naj slavniji naučnik od onih što su došli iz Kijeva i preko kojih je Akademija pretrpela u ticaj poljske kulture, Simeon Polocki, učio ga je poljskom jeziku i dao mu osnovna znanja iz latinskog jezika. Ali je Fjodor bolešljiv; vezan je za postelju i ne do pušta mu se učešće ni u kakvim poslovima. Njegova slabost je već jasno vidljiva prilikom s mrti njegovoga oca. Zbog toga bojar Artamon Matvjejev pokušava tada, kako izgleda, da predloži kao kandidata za presto svog štićenika četvorogodišnjeg Petra, snažnog i živahno sina Alekseja i njegove druge žene, Natalije Kirilovne Nariškin; ali je on zbog tog a pokušaja prognan i uzapćeno mu imanje. Patrijarh je potvrdio da je sam Aleksej, na samrtničkoj postelji, označio svog starijeg sina za svoga naslednika, a i Miloslavski, Aleksejevi rođaci po njegovoj prvoj ženi, izjasnili su se takođe za Fjod ora. Ali oni od toga nemaju velike koristi. Jer car, slabe volje, okružio se mladi m ljubimcima Jazikovom i Lihačovom, koji su kao i on dobili vaspitanje zasnovano n a novim načelima. Već od izvesnog vremena poljska moda pojavila se u Moskvi i ispolj avala se u nameštaju, poljskim i latinskim knjigama i njihovim prevodima. Pri kraj u Aleksejeve vladavine pravoslavno sveštenstvo pokušalo je da spreči širenje te „latinsk e” kulture koju ono izjednačuje sa katolicizmom; ali za Fjodorove vladavine, latinske ideje što su ih širili naučnici koji su došli iz Kijeva nadvlađuju „grčki” uticaj. hov glavni branilac, Silvestar Medvjedev, uspeo je da se u Moskvi ponovo otvori šk ola Polockoga (koji je umro 1680 godine), čiji je on učenik, i zauzima se za stvaran je jedne Akademije koja će — kao što smo videli — biti otvorena tek posle Fjodorov e smrti, i u kojoj će preovlađivati „grčka” stranka. Preovlađivanje latinskih težnji vidi se jasno iz toga što Medvjedev sasvim slobodno propoveda katoličko učenje o pretvaranju nafore i vina u telo i krv Hristov

koji je već stekao veliki uticaj na državne poslove. Sofijino namesništvo (1682—1689). oni sebe smatraju za snagu koju svako treba da uvažava. kako ih nazivaju oni njihovi savremenici koji poznaju turske običaje. oni istržu iz Petrovih ruku bojara Matvjejeva koji se vratio iz progonstva i ubijaju i njega i još nekoliko rođaka carice Natalije. patrijarh Joakim pita narod okupljen pred dv orom koga želi za cara. On ih uverava da njemu ne preti nikakva opasnost. Njegov brat Ivan. oni su jako nezadovoljni što njihov neposredni starešina. oni su našli potporu u pukovima strjelaca. jer je bila živa. viče ime najmlađega carevog sina. Reformatorska 14 8 stremljenja Fjodorove okoline ispoljavaju se i na drugim poljima. Glavni potstrekač ove trodnevne pobune bila je Ivanova sestra Sofija. kao što su Nariškini i želeli. svečano su spaljene u predvorju carskog dvo ra. ne priznaje njihov povlašćeni položaj i zloupotrebljava njihove usluge i sume namen jene za njihovu platu. Na Fjodorovom pogrebu . Pa ipak 14 9 pobunjenici prodiru u dvor. zbog toga se Fjodorovi prijatelji ponovo okreću Petru i približuju se Na riškinima. Osim toga. pošto on nije imao dece. protivan ruskim običajima. rođaci Ivanovi. Tako je ponikl a zamisao o obimnom vojnom preuređenju. Što se tiče Fjodorove spoljne politike. sa posebnim titulama koje bi odgovarale nazivima pojedinih oblasti Rusije. ona je miroljubiva. da traže od svojih starešina naknadu štete i interes. ne i spitavši dovoljno taj slučaj. Kao i svi ovakvi vojnici. Međuti m. ovaj skup. prisvojivši samovlasno prava Zemskoga Sobora. a kojima bi nova geografska podela zemlje odredila granice. u koje porodice upisuju sva naimenovanja i proizvodstva. rođena 1657 go dine. pokušava se da stvori više plemstvo. Još za Fjodorova života ona se sprijateljila sa Vasilijem Golicinom. tako podbunjeni strjelci odjurili su u tvrđavu Kremlj i za tražili da se oba brata pojave na Crvenom Trgu. slab i duh om i telom. rešeno je da se ustanove nove zvanične rodo slovne knjige u kojima će se nalaziti imena svih bojara koji pripadaju povlašćenom sta ležu. Odmah po Fjodorovoj smrti. smešteni po raznim krajevima prestonice. Ona je po naravi bila prava suprotnost svome bratu. Veoma književno obrazovana. Vlada je bila toliko popustljiva da ih je ovlastila. Na dan 15/25 maja 1682 godine. odbijaju da priznadu zakonitost toga izbora. Miloslavski iskorišćuju tu nepokornost da otpočnu među njima oštru propagandu uveravajući i h kako je car Fjodor bio otrovan. Ovi pukovi. oni hoće da se uvere svojim očima da j e Ivan živ. Tako je još ukinut propis o plemićskom prvenstvu. ali o vaj pokušaj. te je Petar proglašen za cara pod namesništvom svoje majke. „Knjige o rangu”. ona je imala smelosti da se odrekne staroga moskovskog običaja koji je primoravao žene da ostanu zatvorene u svome teremu i da se ne pojavljuju među svetom. sačinjavaju neku vrstu garde il i „janičara”.u. pita nje nasleđa prestola izazvalo je ozbiljne nemire u Moskvi. koji je već odavno bio izgubio važnost. Ali Miloslavski. Protivu koalicije Fjodorovih ljubimaca i pristalica Narišk inovih. načelnik strjelečkog prikaz a. a da su carevića Ivana baš tada udavili bojari. Posle Fjodorove smrti oni se potpuno rasturaju i ne pokoravaju se više svojim starešinama. Ipak. da bi se zadovoljilo plemstvo. i sanjala je da u Rusiji XVII veka odigra ulogu vizantiske carice Pul herije. odlučna i strasna. pod uticajem shvatanja poljskoga plemstva. ko ji je trebalo da nasledi presto. bio je petnaestogodišnji mladić. jednim od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. čijim izvođenjem upravlja Vasilij Vasiljevič Gol icin. koji su u tome trenutku jedina oružana snaga Moskve. koja služe kao oslonac u sporovima oko prvenstva. posle toga oni se rasturaju po ulicama Moskve i počinju da pljačkaju i ubijaju. — Posle Fjodorove smrti. Mir zaključen u Bakče-Saraju okončao je godine 1681 rat sa Turcima koji je trajao već dvadeset godina. nije uspeo. što će kasnije biti proglašeno za jeres.

ostali su izgubili povlastice koje su bili d obili posle 15/25 maja. načelnika prikaza strjeleca. gde je Sofi ja stigla. kao i sam narod. Jedan Sobor. Nikita Pustosvjat. Verska raspra između „staroveraca” i „nikonaca”. koja je pošla u manastir Trojica-Sergijevo sakupila je u selu Vozdvižensk aja. to je neposlušnost strjeleca. koje ona hoće da upotrebi „da bi ugušila pobunu vojske i kaznila buntovnog poda nika”. te nove „dvorske garde”. koji se ne usuđuju da ne poslušaju. Uživajući Sofijinu naklonost. koje potpomaže i Hovanski. odlaze na svoja poljska im anja. održana je na učna rasprava u njegovom prisustvu između patrijarha i staroveraca. namesništvo je poveren o njihovoj sestri Sofiji. kao i Nikon. u Granovitoj Palati. Ivana i Petra. spomenik pobune uništen je (2/12 novembra). nije još završena. zlos tavlja jednog arhiepiskopa nikonca. kome prost svet daje duhovit nadimak tararuj (bumbar). parodija nekadanjega Sobora. sa Sofijom ili bez nje. gaji nadu da se popne na carsk i presto. oba br ata. zapovedništvo nad strjelcima povereno je đaku Šaklovitiju. Rasprava o tome pitanju. a 29 maja/8 juna. saznavši to. i strjelci. posle osam dana 15 0 uspostavljen je red. Stari vernici nadaju se još u vek da će dokazati ispravnost svoga shvatanja. Da bi zadobio poverenje strjeleca i od njih nači nio svoje oruđe. Ostao je još Hovanski sa svojim slavoljubivim težnjama i svojim planovima za vojničku diktaturu. njoj preti jedna opasnost koju je sama stvor ila. Ona se skoro odm ah pretvara u tuču. smatran za jeretika. Ivan je proglašen za „pr voga cara”. jer je pravda „carovala” i „narodno bogatstvo se . Posle toga Sofija može spokojno da vrši namesničku vlast punih sedam godina (1682—1689). „ratnike” iz svih gradova. mlađi sin beži u Moskvu. 5/15 jula 1682 godine. 14/24 septemb ra Sofija. Nikita je pogubljen. Ona poziva i Hovanskog i njegove sinove. a na mesto ubijenog Dolgorukija . što nisu izabrali Iva na za cara. Ovima se ispunjavaju svi zahtevi. Sofija je primorana da popusti njihovom navaljivanju. već okuplja plemićska vojska. Glas da se priprema nova pobuna toliko se uporno održava. i preklinjala je da ih „puste da zdravi i čitavi otidu u tuđinu”. dodeljuje im se počasna titula „dvorske pešadije” i podiže se čak na jednom gradskom trgu spomenik za uspomenu na događaje od 15/25 maja. Posle pobune ona postavlja svog ljubimca Gol icina za načelnika prikaza spoljnih poslova. koja traje već dvadeset godina. Strjelcima ne ostaje ništa drugo do da se pok ore. nekolicina njih je pogubljeno. Ali se u manastiru Trojica-Sergijevo. usled novih uvreda što su ih izgovorili staroverci. Uskoro potom neko je potkazao i optužio Hov anskog da priprema ubistvo carske porodice i velikog broja bojara. do koje je došlo po sle mnogih teškoća. ponovo je prekinuta sa beznačajnim izgovorom. priča se čak da taj slavoljubivi i površni čovek. 26 maja/5 juna.ona je privukla opštu pažnju tužeći se glasno kako su cara otrovali. jednom od Sofijinih prijatelja. Sofija prihvata pravoslavlje svoga oca koji je. koje oni brkaju sa verskim dogmama. „zbog maloletstva dvojice vladara”. da mnogi bojari. Ali. unapred su naklonjeni starom bogosluženju. Hovanski gaji u sebi visoke želje. ot ac i stariji sin su pogubljeni. i jedan propovednik starog bogosluženja. a to će reći trupe sastavljene od plemića. povinuje se poslušno tome zahtevu. gde se strjelci. ona imenuje kneza Ivana Hovanskog. a carska porodica odlazi u selo Kolomenskoe. razdeljuj e im se nagrada od 10 rubalja svakome. gde dovode i Strjemjani puk n a čiju se odanost namesnica može osloniti. izaslanici strjeleca d olaze u dvor i izjavljuju — jamačno po Sofijinom nagovoru — da oni žele dva cara. bojeći se strjeleca. sazvan na brzu ruku. A 23 maja/2 juna. Potkupljivanjem se uspelo da se strjelci odreku st are vere. Ona je imala i svoje slavopojce: knez Kurakin tvrdi u svojim Uspomenama „da nikad a u ruskoj državi nije bilo tako mudre vladavine” i da je „u to doba narodno blagostanje cvetalo”. pobunjuju i zauzimlju Kremlj. Sofija je postigla svoji cilj. koji služi kao p osrednik između nje i strjeleca. on postaje branilac „stare vere” koju su potiskivali car Aleksej i patrijarh. u kome se zaustavila.

itd. u načinu života. Jedan od uzroka koji su sprečili Sosriju i Golicina da pređu od reči na dela jeste neu speh njihove spoljne politike. Prvi Golicinov pohod pretrpeo je potpun poraz. za k oji su neopravdano optuživali Samojloviča. naziva sebe „samodršcem” i u jesen go dine 1687 šalje Golicina sa vojskom od 100. te im je trebalo sedam nedelja da pređu 300 vrsta. hrana za vojsku ponestaje i stoka lip sava u masi. kome je on izložio svoje planove godine 1689. pomoću delimičnih mera. on odlučuje da ga preduzme u pro leće. Poučen iskustvom. Golicin se zaustavlja i vraća u Moskvu. Sofija. ost ajući uvek u uzanom krugu strogo praktičnih ideja. on je naprotiv pretrpeo neuspeh na Krimu. i da je nemogućno ostvariti taj plan na Krimu dok se saveznici budu borili na Duna vu. Petar Veliki postupaće sasvim drukčije. u ukrasima i obedima”. I ovde postoji očita suprotnost između zamisli i njih ovog ostvarenja. Samojlovič mu objašnjava da pl an o oslobođenju slovenskih hrišćana interesuje više Poljake i Austrijance nego Ruse. Golicin je primoran da pripremi drugi pohod. na potpunu slobodu mišljenja i vere. Vojska. carigradski patrijarh ga odvraća od toga pohoda. na stalne odnose sa inos transtvom. na oslobođenje seljaka koji su dobili zemlju. Na 200 vrsta od Perekopa. Savez je potukao Turke u Mađarskoj. iako je sa Poljskom potpisao (1686) ugovor o „večnome miru” po kome je Kijev konačno pripao Rusiji. Pripreme su trajale odveć dugo. pošto mu je poginulo 20. kada stepe izobiluju vodom i travom. ako je verovati Nevilu. pošto je uništio travu.uvećavalo”. a t rupe su napredovale odveć sporo. Osim toga grčki patrijarh naglašava sada potrebu da Rusi izvrše nov pohod i pretskazuje opšti ustanak na Balkanu.000 ljudi da osvoji Krim. koji piše s mukom i pravi mnogo pravopisnih grešaka. posle mira sa Poljskom. sastavljena od plemića i njihovih kmetova. predočavaju opasnost i toga rata. Snežne vejavice i nedostatak hra ne usporavaju hod. ali on nema čvrstu i bujnu volju kao Petar. na naseljavanje Rusije. Umesto da se bori. Jer on pomišlja na stvaranje redovne vojske. oni su prožeti teoriskim i knjiškim shvatanjima. Iako je Golicin uspeo godine 1689 da zaključi u 15 1 Nerčinsku ugovor sa Kinom kojim se priznaje napredovanje što ga je za sto godina iz vršilo rusko naseljavanje i utvrđuje granica dveju država na reci Amuru. te on tek sredinom maja nailazi na neprijatelja na Perekopu. sa više istinitosti. U februaru godine 1689 on polazi ponovo ka Krimu. Gordon mu ukazuje na mogućnost novih unutrašnjih teškoća u slučaju neuspeha. iako on to nije zaslužio. dok Petar. on odlično ume da drži svečane go vore na latinskom i da daje intervjue koji imaju velikog odjeka. srpski patrijarh i gospodar Vlaške šalju ista pretskazanja. Njega tamo dočekuju kao pobednika. konji su počeli da lips avaju usled nedostatka hrane. Potpisujući „večni mir”. objavljuje sa pouzd anjem svetu da „slava Rusije odjekuje celim svetom”. Samojlovič. misli naprotiv na tehničku stranu i r ukuje veoma dobro sredstvima za izvođenje svoje reforme. Osim toga. on stupa u pregovore sa krimskim hanom i vraća se natrag. jer se boji da se sultan ne osveti na pravoslavnom stanovništvu T urske. a Sofija javno veliča izvanredne pobede ruske vojske. na zamenjivanje domaće ekonomije trgovinskom. Ovi planovi su odveć o bimni da bi mogli biti ostvareni. „da se u to d oba uglađenost ponovo uspostavila među plemićima i dvoranima. Golicin je neosporno obrazovaniji od Petra. on se obaveza o da stupi u „Sveti Savez” sklopljen 1684 godine protivu Turske i da zauzme Krim. no one su tačne. Kao vrhunac nesreće naišao je požar stepe. ali on i dalje smatra da je potrebna aktivna spoljna politika da bi se pažnja ja vnosti odvratila od unutrašnjih sukoba. na unapređivanje trgovine. Uz alud mu general Patrik Gordon i hetman Male Rusije. Gordon ga najzad potseća da od Rusije do Krima ima nekoliko dana hoda kroz bez vodne stepe koje Rusi još nisu naselili. ali još uvek o dveć korenitih za to doba. Svud oko njega prostiru se bezvodne stepe. Dalmaciji i Moreji. i to na poljski način. na odašiljanje đaka u inostranstvo. Isti Kurakin potvrđuje. Sofijin ljubi mac Golicin smišlja reformu umerenih težnji i saobraznih narodnom duhu. po ruskom običaju vuče za sobom ogr omnu komoru koja ometa kretanje trupa. i o gledala se u njihovim zapregama. I iz Evrope stižu vesti o pobedama. Njemu je potrebna pobeda da bi izbegao svoj pad koji mu preti od Petra koji raste. Ova pohvala je preterana i samo dokazuje da su Sofijine pristalice smatr ale svoje želje za stvarnost.000 a zarobljeno . Ali ništa nije vredelo.

15 2 Ali ih očekuje sasvim drukčiji rasplet.15. koja se za vršava Sofijinim padom. jer Petar otvoreno započinje borbu.000 ljudi. . Sofija. očekuje nestr pljivo trenutak kada će „zagrliti svoga dragog Vasilija”. Ona sanja o tome da se uda z a Golicina i da uvenča u isti mah i njega i sebe carskom krunom.000 od 100. Šaklovitijevim pogubljenjem i Golicinovim progonstvom. koja mu je pisala radosna pisma o njegovom „povratku iz Egipta”.

P E T A R V E L I K I ( 1 6 8 2 — 1 7 2 5 ) Glavne podele vladavine Petra Velikog. ta proučavanja su uspela da por eknu postojanje prekida koji su nekoji hteli da vide u tome trenutku ruske istor ije. a koja pretstavlja jedno prelazno doba. to dokazuje da ga sve osnovice njegovo g istoriskog razvitka stavljaju pre u Evropu nego u Aziju. naproti v. dok se u samoj zemlji obrazuje jedan nov dr uštveni stalež koji odmah dobiva obeležje povlašćenoga plemstva. njegovi protivnici. Ono što naročito karakteriše taj novi istoriski period. te k kasnije započinje on rad na preporodu. izgledaju više da su posledica neke ćudi i prekidaju organ ski razvoj. to je da je Rusija konačno dobila rang evropske sile i post ala važan činilac u međunarodnoj politici. Skorašnja istoriska proučavanja dokazala su da su između doba Petra Velikog i pret hodnog doba postojale tešnje veze nego što se mislilo. Ovaj prelaz od nesvesnog i nagonskog ka s vesnom i sistematskom jeste glavna crta velike reforme koju je Petar Veliki pred uzeo. iako je on kao neka s pona između ta dva dela sveta. čije smo pripremanje vid eli pre Petra Velikog. prožimajući se narodnim duhom. — Vladavina Petra Velikog označava početak novo ga doba u istoriji Rusije. odbijaju da mu priznadu ma kakvu zaslugu i smatraju da je on samo uputio Rusi ju jednim neprirodnim pravcem služeći se različitim dokazima. i da vladavinu Petra Velikog i njegovih prethodnika smatraju kao uzastopne etape jednog istog i povezanog istoriskog razvitka. Sa . koje su u suprotnosti sa opšti m obeležjem njegovoga dela. Videćemo u čemu se tačno sastojala careva lična uloga. I zaista. može se tvrditi da njegov o doba označava prelaz Rusije iz jedne nesvesne evolucije u svesnu. Odavno se raspravlja o ličnom udelu Petrovom u ovom novom razvoju ruskoga duha. Da bi se bolje shvatilo njegovo poreklo i razvitak. Sa vladavinom Petrovom poči nje postepeno obrazovanje pokolenja koja će se pošto su dugo i dosta tesno bila podl ožna tuđinskim uticajima. ova proučavanja. rusku kulturu. Uglavnom. razaznaju se pobude. njegovi prvi reformatorski pokušaji nose više razorno obeležje. U tome smislu mogao je Petar Veliki da bude nazvan „prvim ruskim revol ucionarom”. i voljniju. kulturne Rusije. i jedni i drugi dolaze d o istoga zaključka. nasuprot ranijima. Ako je usled toga razvitka r uski narod stekao pretežno evropsko obeležje. više upućenu izves nome cilju. raspoznaje se u njegovom radu ono što je dalo tr ajnih rezultata od onoga što je bilo samo privremeno. teže da umanje ličnu ulogu cara reforma tora. iako utvrđuju organski karakter istoriskog razvo ja Rusije. prve Petrove reforme. Ipak. Ali. Onda se jasnije zapažaju odnosi između vladareve lične aktivnosti i sam ih reforama.15 3 V I I . a to je: da je glavni činilac u reformatorskom radu Petra Veliko g bila njegova volja ili njegova ćud. Za njegove pristalice njegova uloga bila je veoma važna. Od toga doba počinje povest savremene Rusije. oslobađati sve više i naposletku stvoriti. korisnije je posmatrati ga p o razdobljima.

sina Marije Milosla vski. ali ga ne uči pisan ju. — Petar Veliki rodio se 30 maja/9 juna 1672 godine. on je sam o značio svoje trostruko učenje matematičkim obrascem 3x7=21. koji se otimlju o njegovu naklonost. naročito borba o uticaj između novih i starih vladarevih sro dnika. koje postepeno dobivaju obeležje ozbiljnih zanimanja. „carica Natalija živi od onoga što joj dodeli ruka kneginje Sofije”. obnova. Dve odlučne faze reforme nalaze se na prelazu sv akog od ovih delova ka narednom delu i svaka od njih obuhvata period od četiri god ine: od 1708 do 1712. od 1672 do 1699 godine. koja je imala dva sina. u junu. 3. punih sedam godina. smenjen je sa dužnosti načelnika ambasadorskog prik aza i prikaza farmacije i prognan na krajnji severoistok Rusije. Miloslavski imaju utoliko više razloga da budu nezadovoljni što se Aleksej privoleo svojoj drugoj porodici i staraocu Natalijinom. jednom od prvih moskovskih „Evrop ljana”. izgledalo je da je zgodno vreme za reforme koje je Golicin namerava o da ostvari uz pripomoć Sofijinu. Sofija sa njima postupa veom a rđavo: po rečima jednoga onovremenog hroničara. ispunila je čitav ovaj period. Matv jejev. bilo suđeno da odigra istorisku ulogu. Ali bi bilo tačnije razlikov ati tri dela od po devet godina: 1. Kada je Petar slavio mir zaključen u Nistatu. ispunjen je ratovanjem na severu i reformom koju je on izazvao i koja se po inerciji produžuje još dve godine posle Petrove smrti. optužen za mnoge zločine. Marije Milosla vski. i tek tada će učiti sabiranje i oduzimanje od Holanđanina Timermana. Fjodora i Ivana. priča se da je baš u kući Matvjejeva. jeste doba vaspitavanja Petrova. Kada je Aleksej umro godine 1676. Mladi Petar. druga. u svojoj petoj godini. drugim državnim udarom Sofija. Usled smr ti svoga starijeg brata Fjodora godine 1682.od 1718 do 1727. od 1718 do 1722. u koju su dolazili strani diplomati. Od prvoga državnog udara Petar je dobio sam o načelnu vlast. njegov učitelj Nikita Zotov uči ga psaltiru i časlovcu. Sofiji. Artamonu Sergejeviču Matvjejevu. ali „izdašnost” Sofijina je toliko skučena da je Natalija primorana da prima potajno potporu od sveštenstva. od kojih je najstari joj. isto tako je uda ljen iz Moskve zajedno sa svojom majkom. uništavanje ranijih oblika državne uprave.15 4 toga gledišta može se život Petra Velikog podeliti na dva skoro podjednaka perioda. od manastira Trojica-Sergijevo i od rostovskog mitropolita. Njegova majka je druga žena cara Alekseja. kao na primer za bavljenje čarolijama. isto kao i njen prijatelj Vasilij Vasiljevič Golicin. u Pustozersk. evropska kultura već nije više nikakva novost u Moskvi. čije smo planove i težnje upoznali. budućnost Nariškina izgleda tamna. i sama je oduševljena obožavateljka inostranstva. u sedamnaestoj godini Petar još uvek neće umeti da piše pravilno. njega jednim državnim udarom uzdižu na presto u maju. njegovi h dečačkih i mladićskih igara. od 1700 do 1725 godine. uspeva da pridruži mladome vladaru još jednoga cara.od 1709 do 1718. kći Marije Milo slavski. Petar dobiva prve osnove vaspita nja po propisima stare 15 5 tradicije. n ered.od 1700 do 1709. živi sa svojom majkom u Preobražensku ili Semjonovskom. zadržavajući za sebe namesnička prava. Natalija Kirilovna Nariškin. jer izgleda da je pripremao jednu farmakopeju. Prvi period. od kojih je svaki trajao otprilike po dvadeset i sedam godina. kneza Kurakina. Tako su se pri stalice prošlosti. a potom u Mezen. U svojoj desetoj godini Petar je prinuđen da prekine svoje oskudno učenje. car p rviput susreo svoju drugu ženu. u okolini Moskve. kome je tada bilo tek četiri godine. Borba između Nataliline porodice i porodice prve careve žene. koji nisu imali razloga da budu zadovoljni novim običajima što su i . 1. Ovaj period može s e razdeliti na tri dela. od patrij arha. Oboje će živeti u krunskome selu Preobražensk u. uz pripomoć strjeleca. i sedam kćeri. Tu. O vo je. Međutim. Drugi period. A naprotiv. svoga brata Ivana. drugom jednom selu blizu Moskve. On i dalje. kao što se događalo u XVII veku kada su se carevi često ženili devojkom iz sirotn ijih plemićskih porodica. ŽIVOT I RAD PETRA VELIKOG DO RATA NA SEVERU (1672-1699) Detinjstvo i mladost Pe tra Velikog. Sofija. Sam o poslednjih pet godina toga perioda posvećene su reformama. prva sistematska reforma. 2.

da je on prosto želeo da se pomoću svoja dva puka. u vojne studije koje postaju sve ozbiljnije. zatim Potješnaja Izba za skupove. a koja je bila toliko neobična u staroj tradicio nalističkoj Moskvi. Činjenica da je mladi Petar živeo daleko od Kremlja imala je neobično važnih posledica. i uživanjima kojima se tamo svet odavao. osnovna znanja iz ar tilerije i matematike. Sofija može da smatra svoju suparnicu za saveznicu reakcije. mladog Švajcarca Fransoa Lefora. kome je uskoro morao dodati i Potješnji Dvor. prema rečima kneza Kurakina. štale itd. Petar veoma malo obraća pažnju na okolinu svoje majke. U poljskim dvorcima život nije bio potčinjen staroj moskovskoj etikeciji koju Petar prezire i čij u stegu on teško podnosi. k ao i njegove uobičajene zabave. jednom rečju.. Ubrzo je on tamo pronašao jednog savetodavca. umesto da se zadovolji pratnjom od mladih plemića koje su obično p ridavali carevićima. — Ove vojničke igre naposletku su privukle pažnju namesnice . ma da Natalija to ne zapaža. Preobraženskog i Semjonovskog. ili pak zanatlije koji su se trudili da vuku koristi iz raznih zanata. izjavio je kasnije pred sudijama „da je u to vreme (1687) car Petar Aleksejevič počeo da okuplja oko sebe konjušare potješne i d a je to bio povod bojazni”. Kasnije će Petar narediti da se podigne veoma ugodan dvorac za nje govoga prijatelja u Njemeckoj Slobodi. njen saučesnik Šaklovi ti. čega se više nikad n eće odreći i što će ga. koja voli vlast i ne mari nimalo da je ustupi mladome caru. on je otpočeo da stvara prave pukove uzimajući u svoju vojsku dvorske tobdžije i konjušare. obezbedi od namesnice. doboše. „jednog francus kog razvratnika”. u svetu detinjskih igara koje se postepeno preobražuju. kao što misli Kurak in.” naveli — kako kaže Kurakin — da zauzme još u ranoj mladosti neprijateljsk i stav „prema uglednim porodicama”. Verovatnije je. Aleksandar Menšikov. prema kratkoj definiciji Kurakina. čovek „najgorega porekla”. on se morao obratiti tuđincima. jer za vreme zvaničnih prijema mora da izgovara uobičajene p ozdrave naučene napamet. barut. te da umanji njihovu slavu. bio je odmah očaran slo bodom običaja koji su tamo vladali. Da li su ga ovi pukovi. da im oduzme moć i da posta ne na taj način on lično svemoćan vladar? Možda on još nije smislio ni taktiku ni određene p . te nisu mogli biti najdosto jniji pretstavnici evropske kulture. Njegov samovoljni karakter već tada se ispoljava. Ali su mu te rezerve ubrzo po stale nedovoljne. okupili oko Natalije. da bi naučio „propise vojnih 15 6 vežbi”. itd. prvi pomislio na sukob koji je morao neizbežno da izbije između njegove sestre i njega. Petar je ponajpre tražio među njima stručnjake za razne tehničke probleme iz vojne veštine. Kada ga je u Njemecku Slobodu odveo knez Boris Golic in (rođak Sofijinog ljubimca). kojima je dato ime prema selima gde su obrazovani. jedan „pijanica” kako kaže Kurakin. ljupkog ig rača i veselog druga. Ipak nije izvesno da je Petar. i pored njegove džinovske snage. koji su bili upućeniji u ratnu veštinu. Isprva je on za svoje igre uzimao iz oružar nice Kremlja puške. Ove „bojazni” naterale su Sofiju da preduzme mere predostr ožnosti i da potraži pomoć protivu novih Petrovih pukova. pravu vojnu upravu. Međutim. Tu pomoć našla je ona u staroj vojsci strjeleca. olovo. gde ona ponovo otpočinje propagandu koja joj je ranije omogućila da se približi prestolu. on živi slo bodno. Svoje prijatelje odlazio je da bira među stanovnicima Njemecke Slobode. dobro disciplinovanih i obučen ih u nemačku uniformu. Sukob između Sofije i Petra. pištolje. odvesti pre vremena u grob. — među ovima poslednjim nalazio se i njegov budući ljubimac. starešina strjeleca. odličnog konjanika. bira sam svoje prijatelje i sam udešava svoje zabave. čiji su vojnici regrutovani „iz najbeznačajnijih i najsirotnijih ple mićskih porodica. i navići će se na razvrat i vino. tamo će se on odavati obilnim pijankama koj e će ponekad trajati puna tri dana.h zaveli Sofija i knez Golicin. itd. On živi u jednom svetu što ga je on sam stvorio. Bi li su to pustolovi koji su došli da okušaju sreću u dalekoj Moskvi. Njegova poznanstva. ili je pak — kao što kaže isti pisac — on prirodno težio a ponizi ugledne porodice. usred svojih zabava. morale su izgledati veoma čudne i malo pristojne ist o toliko starim moskovskim bojarima koliko i evropskoj i obrazovanoj okolini Sof ijinoj. osnovna pravila „fortifikacije” primenjena na potješne tvrđave. Pošto je obrazovao odred potješnjih (zab avljača).

G odine 1690 i 1691 pravilnici Semjonovskog i Preobraženskog puka su konačno utvrđeni. posle dvomesečne krize. to je išlo na štetu evropeizacije Rusije i državne uprave uopšte. kao što će se kasnij e utvrditi istragom vršenom pomoću užasne moskovske inkvizicije. pos le kratkog kolebanja i suprotno Sofijinim naređenjima. Petrova porodica nije pokušala ništa slično. Teško je odrediti. Posle Gordona u manastir dolazi Vasilij Golicin. Njegove ratoborne igre uzimaju postepeno sve veći obim i postaju sve ozbiljnije. uistini. Petar joj naređuje da se povuče u manastir Novodjevičij. Tako 12/22 septembra. on tada misli na mornaricu i gradi svoju prvu flotilu na . Natalija je žena „oskudne inteligencije. čas odmazde prema Miloslavskima. koji je ubr zo postao najbliži Petrov savetnik.lanove za budućnost. mnogo zloupotreba i rasipanja narodnoga novca. nesposobna da vlada”. jer se on navikao da se druži sa lepim devojkama iz Nj emecke Slobode. Da bi kaznio Sofiju „što je htela da se meša u državne poslove i da prisvaja razna zvanja bez našega d opuštenja”. 7/17 avgusta 1689 godine Sofija je sa kupila strjelce pod 15 7 izgovorom da je prate na jednom pokloništvu. posle Golicinovog nesrećnog pohoda na Krim. Šakloviti. i poziva sv oga brata Ivana „da ne dopušta da neko treći učestvuje nezakonito u državnim poslovima i d a deli sa nama naša zvanja”. U svakom slučaju Petar se odlučno usprotivio da Sofija učestvuje u verskim litijama. A Petar ne pomišlja da napusti s voje „igre” da bi se posvetio opštem dobru. Dolaskom u početku septembr a stranih oficira pod vođstvom škotskoga generala Patrika Gordona. povinuju volji onoga koji j e car. kucnuće za Petra. a njen prijatelj Vasilij Golicin. odbio je da nagradi Golicina i njegove vojskovođe za njihov porazni pohod. ona je ipak dala dokaza o istinskoj dobroj volji. Ne stigavši ni da se obuče. zbog zategnutih odnosa među tim dvema porodicama i sve većeg nepoverenja koje su uza jamno ispoljavale. On i dalje provodi vreme u svojim uobičajenim zabavama i zadovoljava se tim što proširuje obim svojih vojnih vežbi. Ivan je bolešljiv. on je uzjahao konja i otišao da se sakrije u jednoj obližnjoj šumi. i posle Pe trova dolaska na vlast „bilo je mnogo administrativnih nepravdi što su ih činile sudij e. 7/17 avgusta Petra su probudili u Preobražensku vešću da se u Moskvi pripremaju da dođu i da ga ubiju. pozvan takođe u manastir. te igra samo pasivnu ulogu savladara. počinje lična v ladavina Petra Velikog. Šta više. Po rečima kne za Kurakina. Ako je So fija odveć dobro organizovanom „reklamom” i preterivala u svome namesničkom radu. a on već hita da se vrati zanimanjim a koja su mu draga i koja zahtevaju da se stalno udaljuje od svoga doma. Godine 1689. čija narav i duh ne mogu da mu se svide. Tek što je protekao njegov medeni mesec. o n umire 1696 godine. ona je to učin ila da bi se obavestila kako bi se oni držali onoga dana kada ona bude pokušala „da st avi na glavu carsku krunu”. Šakloviti priprema nekoliko atentata na carev život. Rano ujutru on odlazi u manastir Trojica-Sergijevo prijate ljima svoje majke. Kada bojarska kasta bude prešla u tabor neprijatelja reform e. najpre u Jare nsk. saziva strjelce i nekoliko pukova redovne vojske koji se. jer je težila da zadovolji narod i da Rusiju povede putem napretka. kojemu j e tada bilo sedamnaest godina. ubrzan je rasplet. Preobražaj Petrovih vojnih igara. ko je prvi izazvao pravi sukob. a potom u Pinjegu. Ali godine 1692 Petar napušta za neko vreme svoju suvozemnu voj sku. Sofiji je zabranjen pristup u manastir. te odavno stečene navike dobiće političku važnost. a strogi ceremonijal moskovskog porodičnog života nije mu nimalo po volji.”. Nata lija pokušava da ga umiri primoravajući ga da se oženi Evdoksijom Lopuhin. ali je on odmah prognan u severnu Rusiju. Ali je izvesno da ga je njegov raskid sa Kremljom i to što se o kružio prostim ljudima navelo da prekine odnose sa moskovskim plemstvom i usadilo mu demokratske navike. odlazi na svoje imanje u okolini Moskve. obeshrabren. umoren je. — Ako je nešto i izmenjeno u početku Petrove vladavin e. u Moskvi.

15 8 Perejaslavskom jezeru. Ali on već zna da će Lefor. Petar još nije znao kako da upotrebi svoju ratnu flotu. bio je izabrao teži put.000 ljudi učestvuje u njima. potpuno svesno.. zalaže za svoju drugu i poslednju sistematsku reformu. U tom pogledu on je sušta suprotnost knezu Vas iliju Golicinu. za koje će on kasnije priznati da i ti pohod i nisu imali sasvim ozbiljan karakter. nije obratio nimalo pažnje diplomatskoj pa čak ni vojničkoj svrsi toga preduzeća. koji nikad a nije bio mornar. Ide ologija tih operacija njega mnogo ne zanima. te će mu vojne operacije omogućiti da oceni njihovu vrednost. Pohodi na Azov po nikli su iz potrebe da za stvarni cilj upotrebi vojne snage koje je nagomilao. Fransoa Lefor predlaže mu jedan cilj na koji on dotada nije pomišljao. razume se. borbu protivu tri najbliža suseda Rusije: Švedske. Petar će se poslužiti rečima samoga Lefora i kazaće da se založio da „uveća slavu Rusije. pohoda na Azov. na koje more i proti vu koga neprijatelja da upravi svoje brodove. kaogod što mu je on savetovao da preduzme svoje prvo putovanje u inostranstvo. On ipak priznaje da su ovi manevri samo jedna igra. Sada se lakše može razumeti zašto on. ministar Aleksejev. na stručne izraze što ih upotre bljavaju njegovi prijatelji. — Nema nimalo sumnje da je Lefor ukazao Petru put osvaja nja. Potstičući ga na vojne podvige. jer je bio jedino zauzet „d a uveća slavu Rusije. K olikogod se malo brine za upravu svoje zemlje. komandovati tom flotom. kada je polazio u svoj prvi pohod na Azov (1695) . koji je pre svega bio ideolog. i on uve postiže naposletku cilj koji je sebi postavio. On nije mo gao ranije da misli na „uspostavljanje pravilnog poretka”. pomišljao je da stvori koaliciju protivu Švedske. u svrhu operacija Petar naređuje da se ustanovi jedna knjiga sa planovima logora. okrenuo se ka Baltičkom Moru. potom u pravo vojno delo. Za njega je rat već sam po sebi jedan cilj. on nije navikao da apstraktno posma tra državne probleme koji mu se nameću. Sa kojim od te trojice treba otpočeti? Ordin-Naščokin. Jedn a vojska od 30. „poljski kralj” ( koga pretstavlja Romodanovski) napada „požunskog kralja” (Buturlin). nesposoban za praktičnu akciju. na kopnu kao i na moru. Godine 1693 on odlazi u Arhangelsk da vidi pravo more i v elike brodove svojih prijatelja Holanđana. Ovaj preobražaj u ozbiljniju zabavu. jer će se u njemu oprobati njego va flota i vojska. Poljske i Turske. Vasilij Golicin. da će admiralski brod nositi ime Slon ( to je bio znak na Leforovom grbu).” Kasnije. v eć ga potstiču da traži nova usavršavanja. holandske zanatlije. što je obeležje svake P etrove akcije. Jer on se doista tek tada. on mu neumorn o ponavlja da svrha kojoj treba da teže sve njegove vojne igre.” Pohodi na Azov (1695—1696). ali je ta igra preteča jedne v ažnije vojne operacije. kuda ga njegovi prijatelji iz Arhangelska i Moskve nagovaraju da ode. Pet ar je u suštini pregalac i tehničar: njegovi porazi ne samo da ga ne obeshrabruju. jer granice Rusije nisu još konačno utvrđene. Na godinu dana pre pohoda na 15 9 Azov. komore i bitaka. Mudra politika zahtevala je da se taj trostruki zadatak razdeli i da se ta tri protivnika pobeđuju jedan za drugim. bez obzira na žrtve što ih nameće zemlji. i oni traju tri nedelje. kada bude definisao težnje prvoga dela svoj e vladavine {do godine 1715). naprotiv. vežbanja u gađanju .” Drugi deo svoje vladavine on će drukčije okarakteris ati i nazvaće ga „epohom uspostavljanja pravilnog poretka”. ali se njegov rečnik ograničava. Pret hodna vladavina ostavila je u nasleđe XVIII veku trostruk spoljni zadatak. toliko isto malo misli o ciljevim a rata. on se godine 1694 v raća svojim čisto vojničkim zanimanjima i organizuje prave manevre u selu Kožuhovu. i da bi tamo osvojio pristaništa. jeste slava. Holandski je prvi jezik koji on uči u pra ktičnom cilju. Ipak. Austriski diplomat Korb beleži u svojim Memoar ima: „Lefor je pokazao caru put slave. On sam imaće samo rang kapetana i zadržaće celoga svog živo ta tu naviku da ustupa drugima prvo mesto. Ovaj prvi dodir sa mornarima i z Arhangelska pobuđuje u njemu želju da ode u Holandiju u Amsterdam. manje pripreml . Ali svaki pokušaj proširavanja na račun jedne ili druge mož lako da izazove koaliciju triju graničnih sila. neobično se jasno vidi u njegovim prvim pokušajima. da će biti ukrašen zlatom i da će imati posadu od i zabranih holandskih mornara. on je pothranji vao njegove snove o slavi. građenje brodova itd.

koji zna pravu „tajnu svih državnih poslova”. koji je vodio u Tursku. koju je pred vodio jedan brod sa ponosnim geslom Principium — na njemu je Petar. jer će ga vojni neuspesi još dugo pratiti. traće se metci i dim bez velikih rezultata.jen. to je zatim novi bogataš i skorojević Lav Kirilovič Nariškin. na Prutu. ka Crnom Moru. Da bi se Azov primorao na predaju. nije međutim ništa bolja od one prve. to je naposletku dumnij đak — državni sekretar toga vremena — Tihon Strešnjev. „tome pr ozoru otvorenom prema Evropi”. „Požunskog i poljskog kralja” zamenila su tri gen erala: Golovin. u njemu leži neiscrpna snaga. to je patrijarh Joakim. Ta igra dovodi do poraza. i već 1/11 maja 1696 spušteno je u vodu 23 galija i 4 paljevica.” Uistini. Opsadna taktika i d alje je detinjasta. nije mogao da se oslobodi preteranog veličanja. Ali onaj koji diktuje svoju volju vladi. ovaj neuspeh nije u životu Petrovu 16 0 značio tako odlučan datum kao što kaže Solovjev. te je pisa o povodom toga: „Ovde vidimo da se pojavljuje veliki čovek. Pa ipak je to jedna po beda. On želi da oproba svoje potješnje i svoju r atnu flotu. Nova brodogradilišta daju se vredno na posao u jesen 1695 godine. treba ga opkoliti s mora. jer se on tim putem snabdeva. Osim tog a. koji je uspeo da ocrta p ravi lik Petra Velikog. ipak Petar nije uputio svoje prve ratne pohode ka Baltičkom Moru. On je oduševljeni branilac reakcije. I tačno u tom smislu vođen je taj pohod. nego i latinsko-poljska kultura koju je zaveo Vasilij Golicin njemu se čine kao đavolske čin i i izdajstvo prema veri predaka. na Azov je pošao da se još jednom pozabavi svojim vojnim „igrama”. tako reći usled inercije. i propao je na Krimu. Strani inžinjeri stižu sa zakašnjenjem. Tr i ličnosti drže vlast i one skupa čine stari moskovski oblik vladavine. na koje on potseća svojim neukrotivim poletom. i svaki put će on pokazivati istu „neobičnu aktivnost”. stari aristokrat len i drevna pijanica . koji iz Moskve rasprostire svoju vlast po čita voj oblasti Volge. Petar se reši da sagradi novu flotu na reci Voronježu. prepreden i lukav. Ova flota. koji primorava Rusiju da pomaže Poljskoj protivu Turske. nedostatkom razlikov anja i računa. Pa ipak se Azov naposletku predao. on polazi drugim. već je izgledalo da je Petar uzvišen tom pobedom i pokazao je neobičnu aktiv nost kako bi popravio poraz i obezbedio uspeh drugom pohodu. dvorski spletk aroš. „svirep i zloban” kako kaže Kurakin. Lafor gaji nadu da odvede Petra u inostranstvo. ali brat caričin. Boris Golicin. a Lefor ga pra ti na jednom drugom brodu —. Zato stara moskovska stranka pobeđuje „latiniste” pa . On jedino menja taktiku: pred teškoćom da prodre preko Perekopa. svemoćni satrap Kazanjskoga dvorca. on se i dalje. u slivu Dona . „Kapetan Petar Aleksejev” ponovo se vratio svojoj vo jnoj igri i komandovao je jednom četom tobdžija. kraćim putem i ide na Azov. Nove Petr ove trupe pokazale su se sasvim nesposobne da učestvuju u jednoj ozbiljnoj borbi. Gordon i Lefor. ne samo Petrova delatnost. Neuspeh kod Azova obeležava početak vladavine Petra Velikog. to j e najpre bojar stare loze. Posle toga može se ostvariti Leforov plan i pojaviti se u Evropi. koji žurno iskorišćuje svoj položaj da se obogati. pripisujući kapitulaciju Azova jednom „ugovoru” a ne vojnim operacijama. Tvrđava Azov odbija dva uzastopna juriša. te da se pred svojim prijatel jima u Švajcarskoj i Holandiji pohvali carevim prijateljstvom. Ali pre nego bi se pojavili u Evropi. I pored ovoga iskustva. On je tada rešio da pođe opasnim putem što ga je izabrao Golicin. U poljskoj se rugaju ruskom poslaniku. kod Narve. Ne samo da nije izgubio hrabrost. Istoričar Solovjev. Ali kako osrednji brojevi sa Perejaslavskog jezera nisu bil i dobri ni za šta. „čovek be z prošlosti”. — U toku ovih prvih godina Rusijom se upravlja na stari način. drži pravca koji je nametnut ugovo rom o „večnome miru” iz 1686 godine. i potrebno je izvući flotu iz neprijateljske vatre. i zaista. Unutrašnja uprava. potrebno je izvršiti nekoliko vojnih podviga l ostvariti san o slavi. i on deluje isto onako neobuzdano kao što deluju slepe prirodne sile. Tako je pohod na Azov trebalo da donese Petru njegove prve lavorike i da posluži kao prolog njegovom putovanju u inostranstvo. jer on piše Apraksinu da će taj pohod biti samo nastavak manevara pred „požunskom tvrđavom”.

na svo j rođendan. Strjelci su odmah na svima stražarskim mestima zamenjeni vojnicima i poslani u Moskvu. on se umalo nije potukao sa kneževim izaslanicima što se n isu dovoljno divili vatrometu što ga je Petar Mihailov svojeručno načinio. pošto je najpre priznao da ga je godine 1682 Sofija nagovarala da ubije Petra. zbog čega nema više blago stanja”. i na svome samrtnom odru preporučuje da se sprečava svaki prijateljski odnos između pravoslavnih i bezbožnika. napustio pravi put i prouzrokovao samo tugu i nevolju. i Akademija posle toga tavori dugo i bezživotno. izjavio je da su zaverenici. upoznao se sa hanoveranskim i brandeburškim kneginjama.čak i Grke iz slovensko-grčko-latinske Akademije. brandeburškim izbornim knezom i budućim prvim pruskim kraljem. koja mora da se ograniči da propoveda „pobožne nake”. dok zloupotrebe rastu i dok car „okruživši se pros ima. ponižava se pred tuđincima i beščasti se. poziva verne da razore tuđinske bogomolje i d a oteraju tuđince sa svih položaja na kojima se nalaze.” Petnaest dana po odlasku Petrovu u inostranstvo otkrivena je jedna prava zavera koja je grozila životu carevu. odlaz i u Njemecku Slobodu. bili odlučili da ga ubiju. optuženi — i pored svih njihovih napora da „dovedu u saglasnost Aristotela sa pravoslavljem i religijom” — da se radije bave fizikom i filosofijom. komandant strjel eckog puka i član plemićske Dume. ne stanuje u Kremlju. koji je pomagao Nataliji protiv u Sofije. Joakim umire u martu 1690 godine. Tu zaveru bili su sklopili Cikler. i dva plemića stare loze. verovalo se da kada vladar bude postao punole tan i ponovo se oženi. Ona je već izazvala negodovanje u narodu. ti pomirljivi Grci. U Hanoveran skoj. a Golicinu vlast. „jer on neće da sasluša nikoga. U Kenigzbergu se sastaje sa Fridrihom III. sam stavlja na muke i pogubljuje nezadovoljnike u mučionici Preobraženskoga pri kaza. stavljeni na muke. ekonom manastira Trojica-Sergijevo. i Cikler. 16 1 Razume se da pristalice stare Moskve iskorišćuju Petrovo otsustvo i njegovu nameru d a putuje po inostranstvu da bi pokušali da se oslobode toga vladara i da okončaju njegovu delatnost koja im smeta. Sokovnjin i Puškin. Isprva bojažljiv pred ovim damama. Petar se u njemu nalazio pod imenom „P etar Mihailov”. otkrili su da s e naročito negoduje protiv „igara u selu Semjonovsku i manevara u Kožuhovu” kao i protiv careve upornosti. pa naposletku traži smrtnu kaz nu za svaki pokušaj da se u Rusiji zavede neka nova vera ili novi običaji. zbog „protivhrišćanskog ponašanja” carevog i zbog njegove namere da odnese ruski državni novac u inostranstvo po nagovoru Leforovu. Čak su i Dihudi. Ka luđer Avramij. Mitave i Libave. krajem 1694 godine oni dobivaju otkaz. Al i kada je postao čovek i oženio se.” Okrivljeni.” On odlazi u Kenigzberg preko Rige. car se okrenuo uživanjima. dok se „broj činovnika umnožava”. Ta zavera j e sprečena. on se brzo pribira. Petar je odložio da ih k onačno kazni po svom povratku iz inostranstva. da će napustiti delo svoje mladosti i poboljšati opšte stanje. da na presto dovedu njegovog sinčića Alekseja i da vrate Sofiji namesništvo. što se smatralo za sasvim dovoljno. — 10/20 marta 1697 godine napustilo je Moskvu j edno mnogobrojno izaslanstvo od 200 ljudi. dostavlja Petru početkom 1697 godine izveštaj o razgovorima koji su vođeni u jednom krugu nižih činovnika i seljaka — među kojima se nalazi i budući Petrov slavopojac Ivan Posoškov —: „Narod stenje i jadikuje zbog onoga od koga je sve očekivao. Prvo putovanje na Zapad (1697—1698). u Kopebrugu. Stavljen i su na muke. umesto da se zadovolje predavanjem gram atike. Ivana Miloslavskog. 29 juna/9 jula. a zaverenici pogubljeni nad iskopanim lešom Sofijinog ujaka. Cilj njegovoga putovanja iskazan je u geslu ispisanom u sredini vo jnih oznaka i stolarskog alata izrezanog na pečatu što ga je on upotrebljavao u Hola ndiji: „Nalazim se među šegrtima i tražim nastavnike. pokazuje im svoje ru ke otvrdle od rada i hvali se sa .

prvoga putovanja koje se usudio da preduzme 16 3 jedan ruski car? One dve nemačke izborne kneginje kažu za njega da je „veoma obdaren d ivljak”. jer su Rusiji upravo potrebne galije. i R ajnhold Patkul. pojaviće se na političkoj pozornici Rajnhold Patkul. Pošto sam se često s njim družio i razgovarao. koji čak nije hteo ni da primi Petra u Parizu iz straha da se ne zame ri Porti. Ipak. On posećuje muzeje. S vima se čini da je on „sasvim drukčiji nego što su ga opisivali prilikom njegovih poseta drugim dvorovima”. ni sam ne znajući jasno čemu sve to. koje je poverilo tako plahovitom čoveku be zgraničnu vlast što se prostire nad tako velikim delom sveta. Zbog svoga di plomatskog neuspeha u Beču on menja svoje vojne planove i načela svoje spol jne politike. Pošto mu se. njega manje zanimaju slike čuve nih umetnika nego jedna sprava kojom se osmatra pravac vetra. ali prizor ograničavanja kral jevske vlasti ne može da mu godi. Engleski episkop Barnet. 7/17 avgusta stiže on u A msterdam. Ali ga 19/29 juna vest o pobuni strjelaca poziva iznenada natrag u Moskvu.. lepo va spitanog i skromnog čoveka. 27 aprila/7 maja vraća se u Holandiju. kome je bilo povereno da ga upozna sa verskim pr oblemima. On prolazi k roz Krakov. Tu zaključuje s poljskim kraljem Avgustom sporazum o napadu na Švedsku . Drezde i Praga.” Barnet ipak priznaje kasn ije da su „pozniji događaji otkrili kod Petra više genijalnosti nego što se moglo predvi deti u ono doba. već na Baltičko. Malo kasnije. provodi četiri meseca u Vulviču i Detfordu ne da bi radio u radionicama. pošao je u Englesku da tamo potraži ono što želi. Viljem zapaža da on ostaje ravnodušan prema svemu što ne sp ada u njegovu struku. novi saveznici se sprijateljuju i izmenjuju svoje grbove i odelo. Hala. sad više ne cilja na Crno More. 16/26 juna on svečano ulazi u Beč gde se sastaje sa carem Leopoldom. Stigao je 11/21 januara 1698 godine u London. on se n e ograničava samo na proučavanje pomorskog problema. Razume se.. — piše on patrijarhu Adrijenu — nego da bi se upoznao sa pomorstvom te da bi po našem povratku mogao pobediti neprijatelje Isusa Hrista i postati njegovom milošću oslobodilac hrišćanstva”. I tako. nego i da sve može sam da stvori. diplomat koji će pripremit i koaliciju protiv Švedske.16 2 svojih petnaest zanata što ih je naučio u Njemeckoj Slobodi. bilo sa carem Leopoldom. pozorišta. Biće lakše pridobiti za savez ove dve države nego zaključiti ugovor bilo s a Lujem XIV. a posle tri nedelje polazi u Beč preko Kleva. Kakav je utisak ostavio Petar za vreme svoga putovanja po inostranstvu i šta je on doneo sa toga putovanja. Bilfelda. koji nije pristao da učestvuje u koaliciji. On je samouk. laboratorije. nego da prikupi obaveštenj a o brodogradnji. Tu ostaje četiri i po meseca i proučava brodogradnju u radionicama Društva h olandske Indije „ne iz neophodne potrebe. založiće se za tu stvar oduševljeno. u ovu koaliciju stupiće i Danska i Brandeburg. on ne uspeva da ubedi cara u potrebu da nastavi rat sa Turskom. S . on i dalje ima u vidu borbu sa Turcima na Crnom Moru i odbranu potlačen ih hrišćana. prisustvuje čak i jednoj sednici Parlamenta. Bog jedini zna kolik o će godina on biti napast za taj narod i njegove susede. zaustavlja se u Ravi. Svuda se njegovi domaćini osećaju srećni što su se otarasili toga čudnog i nevaspitan og posetioca. učinilo da Holanđani ne poznaju teoriju brodogradnje i da oni rade nesist ematski. livonski plemić kome je Švedska oduzela imanje i čiji je on ogorčeni nep rijatelj. on tu ostavlja — po tvrđenju papskog nuncija — utisak učtivog.” Jer se Petar u Evropi pokazao onakvim kako su ga za deset ili pe tnaest godina ulaženja u život vaspitali moskovski krugovi i Njemecka Sloboda. posećuje na brzu ruku rudnike u Vjeličkoj. Avgust se pokazuje veseo drug. kada dođe u dvorac Kensington. gde ga je primio kralj Viljem. Lajpciga. Iz Beča on namerava da otide u Veneciju. govori o njemu takođe bez oduševljenja: „Priroda kao da ga je stvorila da bu de pre brodarski radnik nego vladar. on žudno prikuplja sva znanja koja ga interesuju i hoće ne samo d a sve upozna. upoznavajući se sa more plovstvom. Osim Rusije i Poljske. čija je flota sastavljena o d galija čuvena u svetu. gde se sastaje sa poljskim kraljem (31 jula i 1 avgusta/10 i 11 avgusta). u ok tobru. os tao sam zbunjen pred namerama proviđenja.

to je za njih jedinstvena prilika da uvećaju svoje znanje o jednoj nepoznatoj zemlji. one koji su napustili crkvu i prišli starovercima. te čak i u susednim zemljama pitaju careve diplomatske pretstavnike da li s u Moskovljani hrišćani i da li će se uskoro pokrstiti. nego od ratničkih snova Petrovih. i koje bi uživalo uvaženje i naklonost naroda. Kao što je i trebalo očekivati. Jedna je socijalna. jer ga ne sputav aju nekadanji „feudalci” niti novi staleži. a t o je opadanje bojara. Naučnici. pružile su mu slobodu delanja koja je nedostajala njegovim prethodnicima. on tako isto šalje u Moskvu mnogo zanimljivih predmeta za svoj muzej. interesuju se za Petra isto kao što bi se interesovali za abisinskog kralja ili kineskog cara. da takoreći namesti prenosne kaiševe. — Vladavina Petra Velikog pada u doba kada je jedan u ticajni stalež počeo da se raspada. a potom razočarani. i jedino su ravnodušni ljudi ostali u zvaničnoj crkvi. Korb opisuje jedan zanimljiv prizor koji se odigrao za vreme Leforovog pogreba. spremno je u njegovim rukama. a to je opadanje sveštenstva. pa da p okrene mašinu. Fokerot (1737): „Po mišljenju mnogih dobro obaveštenih ljudi. Sa svoga pu tovanja on donosi. „tuđincima se objašnjavalo koliku naklonos t oseća Petar prema svojoj gardi tim što u njoj nije bilo nijednoga vojnika kome car ne bi bez ustezanja poverio svoj život. koji je ranije bio čuven zbog svojih večernjih zabava. U tome prelaznom dobu birokratija preovlađuje. sve interesantne pojave. Ostaje još samo da on sebi postavi neki jasno određen cilj. po rečima Šaklovit ija. koje će u XVIII ve ku i najvećim delom XIX veka biti upravni stalež. Dve okolnosti. ne iz redova Velikorusa. posmatrano u glavnim linijama. zahvaljujući svojim posetama Njemeckoj Slobodi. razume se. bojari su pokušali da zauzmu prva mesta u povorci i da stanu ispred stranaca. Bojarski stalež je u punom opadanju. Ali najvažnije od svega jeste to što se Petar. kao na primer Lajbnic. Rusija još ne postoji za E vropu. Pre Petrova stupanja na presto. Opadanje bojara i sveštenstva. Ovakvo stanje omogućuje samodržnom vladaru da učvrsti svoju moć. ona i ne zapaža Petrov prolazak. svojstvene njegovoj vladavin i. Iz njihovih redova uzima on svoje poverljive ljude kad god posumnja u vernost osta lih članova svoje okoline.asvim ravnodušan prema državnim poslovima kojima se dotada nije nikada bavio. Petar se tada razvikao: „To nisu bojari. a međutim onaj koji će ga zameniti nije još imao vreme na da se obrazuje. Eto zašto Petar može bez bojazni da ruši stare ograde i da otvoreno obesvećuje crkvene tradi . Zato Petar i može da se ponaša prem a bojarima kako se njegovi prethodnici nikad ne bi usudili. on se sav predao čisto tehničkim pitanjima. učenika Kijevske akademije koja je za pola veka prethodila Moskovskoj akademi ji. nego kijevskih učenj aka. zamenili „laskavci”.” A kada su posle svršenog obreda bojari požurili da se udalje iz Leforovog dvorca.” Drugi razlog koji je omogućio Petru da raskine sa starim običajima tačno je označio jeda n tuđinski posmatrač. u nauci on samo vidi primenu. potstrek je došao ne od same želje za refor mom. Želeći da isko riste nestanak toga ljubimca. „samo jedno trulo stablo koje leži na zemlji”. Petar ne bi mogao toliko daleko otići u svom reformatorskom radu da je naišao na otpor jed noga sveštenstva koje bi bilo umnije. Oruđe reforme . Što se tiče plemstva. sa svim zloupotrebama i samovoljom k oju ona nosi u 16 4 sebi. naročito čuda prirode. koji su uostalom uvek poštovali stare moskovske običaje. Po rečima Bergholca. Evropski vladari najpre su začuđe ni. druga je verska. konačno oslobađa stare moskovske rutine i usavršava se nezavisno. samo ono što je hteo ili mogao da vidi: on odašilje u Rusiju 279 stručnjaka i mornara koje je uzeo za svoju mornaricu. Pa ipa k. njega takođe zanimaju. ona je sad. Što se tiče ši re evropske javnosti.” Zašt o rusko sveštenstvo toga doba nije uživalo to uvaženje? Zašto ono nije imalo u svojim re dovima „umnijih sveštenika”? Zato što su najbolje pastire. nego psi. dogodio se rascep između zvaničnoga sveštenstva i naroda koji je prišao šizmi. Petar ih je zaustavio i rekao: „Zašto se rasturate? Zar vam je ta smrt toliko dobrodošla? Zar vam vaša radost ne dopušta da način ite tužna lica?” Na koje se snage oslanja Petar? Na svoje potješnje koji obrazuju njegovu gardu. ono još nije stupilo na pozornicu.

po njegovom shvatanju. Petar. Odašiljanje na granicu sasvim ih je ogorčilo. Četiri puka strjeleca. — Posle Ciklerove pobune (1697). Odlazak Petrov u inostranstvo je povoljna prilika za novu pobunu. ima poverenja u svoje nove trupe. uticalo je na njegovo duševno raspoloženje još u početk u njegove vladavine. kada su bili poslani na zapad (u Veljikije Luki) umesto da su vraćeni u Moskvu kao što su se oni nadali. Tek kada oseti nestašicu novca i ljudi. Naviknuti na miran život u Moskvi. Time se objašnjavaju i one nihilističke crte koje nalazimo i u njegovoj ličnosti kao i u njegovom radu. od prvoredne važnosti. Doklegod je država sposobna da daje i jedno i drugo. Oni pođoše u borbu. a to će reći u trenutku kada je njegova vojna aktivno st srušila staro moskovsko uređenje. Petar se ne interesuje nimalo da sazna kako se došlo do tih sred stava. i razmaženi pažnjom koju su im ukazivali Pe trovi prethodnici. koje se meša sa poj mom „službe”. on ipak nije ništa žrtvovao od svoje slobode. razume se. 2. omrznuti „Franko Lefor” postavio ih je „na najopasnija mesta i minirao njihov položaj”. gde su nekoji od njih imali svoju trgovinu. U avgustu on je optužio za kukavičluk „kneza Kesara” Romodanovsk . Pobuna strjeleca izbila je utoliko žešće što je proturana vest „kako je car umro u inostra nstvu i da bojari imaju nameru da udave carevića”. RUŠENJE STAROGA PORETKA (1700—1709) Pobuna strjeleca (1698). Tuđinci je se naročito boje. Kako po svemu izgleda. rešeni da ne dopuste da se car vr ati u Moskvu. otpočinje prava njegova reforma. Isto tako je za njega 16 5 samo prosto sredstvo i država. koja je bila sklonjena u manastir Novodjevičij. izabrane iz plemićskih porodica. pošli su im u susret. da postave Sofi ju ili Vasilija Golicina za namesnika mladom careviću i da pokolju bojare i tuđince. usled čega su oni „izginuli u velikom broj u”. posle Arhangelska i Voronježa (1693 i 1695) preobražuju u ozbiljniji „posao”. Ovo shvatanje. već da ga ubiju „što je poklonio svoje poverenje Nemcima”. on se okreće toj oblasti koja mu je d otada ostala tuđa. kojima on služi. Za vreme pohode na Azov. on je poveo i „dobrovoljce”. otadžbini. ali su to — bar po pretpostavci stranca Krula — bili uistini taoci koji su jamčili za „vernost svojih roditelja”. t aj pojam službe ima u sebi nečega stvarnog: to je služba koju mora da vrši jedan vojskov ođa koji prima od države platu. Ali to Petru nije nik ako bilo dovoljno. Oni su se osetili u vređeni još za vreme manevara. Tek tada. oni su stu pili u pregovore sa Sofijom. prema obaveštenjima što ih Lefor šalje svojoj p orodici. Otuda ona neusiljenost u njegovom opštenju sa ljudima. poslali su svoje izaslanike u prest onicu da od bojara zatraže dopuštenje da se vrate. te prema tome ne sme da ostane neaktivan. i nji hova artilerija ih je lako rasterala blizu manastira Voskresenskog ( 18/28 juna 1698 godine). kako smo već kazali. kojima je komandovao Gordon. kao što smo videli. koji su logo rovali na južnoj granici. oni su teško podnosili službu na granici i jedva su čekali da se vr ate u Moskvu gde su ih očekivale njihove žene i deca. Ciklerov saučesnik Puškin rekao je da se oni nemaju više čemu nadati i da neće umaći smrt . Dužnost ovih „upravnika careve baštine” je da daju voj sci i mornarici dovoljnu količinu ljudi i novca. Ali. To su glavn e linije ove vladavine toliko obilne događajima. utoliko pre što su joj se svi nadali. služba Rusiji. jer po Korbovom pričanju kružio je glas da strjelci nameravaju da p okolju i spale Nemecku Slobodu. za svaki slučaj. i ona ih je obodrila da pođu na Moskvu. o kojoj se on brine tako malo da njenu upravu pover ava drugima. ali. svojim poverenicima. U pitanju je. Iako je skinuo svoje moskovsko odelo da bi obukao evrops ku uniformu. jer ih je tada car pridodao onoj vojsci koja je treba lo da bude potučena. On može sebi sve da dopusti. Njegovu ćud ograničava samo n jegova urođena dobrodušnost i nekakvo čudno osećanje dužnosti. Za njega su mornarica i vojska.cije. rat je za njega samo jedno sredstvo. 56 zarobljenika obešeno je. pa ipak. One su isprva predmet igara koje se. Petrovi pukovi. strjelci su udaljeni iz Moskve i za kaznu poslani da brane tursku i poljsku granicu.

u Šeinovom domu. dokaze za Sofij ino saučesništvo. odmah u početku septembra. koje je Petar čak pozivao da se pridruže dželatima. koji je upravo strogo os udio jednog moskovskog diplomatskog pretstavnika što je obrijao bradu. svojoj naložnici. nego njegova dvorska budala. naknadnu istragu koja je vođena pomoću svih uzgrednih sreds tava tadanjega moskovskog pravosuđa: dželata. ona ne bi na narod proizvel a tako dubok i trajan utisak da za njom nije došao čitav niz drugih događaja koji su d uboko uzbudili narodnu maštu. ipak. a dr ugi deo sa tardiskim pukovima u Preobraženskom. Ipak.og. Iako je on već odavno ležao u grobu. za vreme svečanog prijema. stoln ici. Preobražaj odela i običaja (1699—1700). ne pozdravlja nikako ni ikonu Tverske Bogorodice. Ali ono što se događalo po njegovu povratku još je gore. on uzima makaze i počinje da seče bradu velikodostojnicima. I on sam. — Kazna kojom su kažnjeni strjelci ne samo da nije utišala negodovanje naroda. soba za mučenje i inkviziciju. uobičajio je da nosi tuđinsko odelo. što je prim enjivano sa najveštijom svirepošću. p ozivajući članove svoje porodice da dođu u Rusiju. Mnogo što šta nije se svidelo narodu i pre Petrovog puto vanja u inostranstvo. Patrijarh Joakim osuđivao je „običaj razvratnih Grka koji su brijali bra du. a donji kraći. Njima je oduzet naziv carevih čuvara i postali su prost i građani. nego u Njeme cku Slobodu. Nemici Ani Mons. gornji kaftan dovoljno dugačak da dosegne do podveze. Petar nije uspeo da pronađe. ni mošti moskovskih svetaca. pod imenom Suzana. Korb nam je ostavio jednu sliku pogubljenja koje j e izvršeno pred očima stranaca. Sutradan. tadanje „Čeke”. stravičnog starešinu 16 6 Preobraženskog prikaza. seče brade ne sam car. moskovski plemići. što je bio njegov glavni cilj. . provodi jedan deo noći u pijankama u Leforovom domu. njegov naslednik Adrijan još je nepomi rljiviji protivnik obrijanih lica: „Gde ćete stati na dan strašnoga suda?” pita on prist alice te mode. Strjel ci su u gradovima u unutrašnjosti zemlje sa zabranom da se kreću bez putnih isprava i da stupaju u vojnu službu. U februaru 1699 godine počeo je najpre da skraćuje predugačke rukave ruske nošnje. Narod z apaža da po svom povratku u Moskvu car ne odlazi više u dvor svojoj ženi. dumni i bližnjije ljuđi. žileci i svi činovi Moskve i drugih gradova moraju da nose mađarsko odelo. Ne treba zaboraviti verski značaj što ga je moskovska Rusija pridavala bradi. Prekinuvši svoje putovanje.” Po povra tku iz inostranstva Petar nameće tuđinsku modu ličnostima iz svoje okoline. đaci. između ostalih i glavn om komandantu Šeinu i „knezu Kesaru” Romodanovskom. 16 7 No on se ne ograničava samo na to delo. običaj koji je ranije bio zabranjen i koji je car Aleksej potpuno i skorenio”. i odlučio je da se na svoj način oslobodi „semena Ivana Mihailoviča” (Miloslavs ki). toj glavnoj ozn aci „Božjega lika”. on ju je primorao da se zakaluđeri. „Sa svetiteljima čija su lica ukrašena bradom. Car se ne zadržava u Kremlju. okolniči. kako tvrde Gvarient i Korb. koja je ranije bila to isto Leforu. on stiže 26 avgusta/5 septembra u Moskvu i naredi. kome je bila dužnost da bdije nad javnim poretkom. 4/15 januara 17 00 godine jednim ukazom propisano jeda „bojari. Posle pet dana. a to će reći otkako je počeo da posećuje Njemecku Slobodu. I posle tri dana Petar je konačno savladao taj sveti običaj: svi bojari dolaze na jednu večernju zabavu u Leforov dom obrija na lica. ili sa obrijanim jeretic ima?” Tako on preti večnim mukama onima koji odobravaju „tu jeretičku izopačenost koja čovek a prispodobljuje mački ili psu”. Lefor im je pisao: „Ovde ćete naći jednog širokogrudog vladara koji štiti tuđince i koji nosi odelo po francuskoj modi. i da živi okružena jednom gardom koja je neće ostaviti sve do njene smrti 1704 godine. još između 1689 i 1691 godine. već ga je još i pojačala. on je proklinjao one koji su ponovo počeli da „unakažuju lik što ga je Bog po dario čoveku”.

To je bila nova uvreda za starinske običaje. narod je pro zvao pretstavnike upravnoga staleža „duvandžije”. zato što su bili protivni njegovoj reformi. moraće da nose mađarsko ili nemačko odelo. narodno ogorčenje na Petra izbilo je najsilni je. po ugledu na sve hrišćanske narode. Sve promene od 1699—1700 odnose se na spoljni život. 60 za činovnike prikaza i trgovce obeju katego rija. i to stoga što je baš taj spoljni preobražaj učinio najdublj i utisak na savremenike. još nedavno. naša mašta izaziva uspomenu najpre na s poljni preobražaj stanovništva. On čin i isto to u pogledu nošenja brade. koji je terorisao čitavu Rusiju za vreme nj egovoga strašnoga starešine Romodanovskog. sa slikom jedne brade.istoga kroja”. Kao potvrde o naplati izdaju se bronzane medalje sa n atpisom: „Porez je naplaćen”. Petar dakle povlači društvenu među između onih koji moraju da nose novu nošnju. samo sa jednim ograničenjem: „Ra di ugleda i lepote u državi i vojnom području. a ponekad i sa izrekom: „Brada je n epotreban teret. narodnoga ogorčenja i navode razloge za to. — Dokumenti Preobraženskoga prikaza. samo će porez kojim je on oporezovao „bradonje” do stići veoma visoku cifru posle popisa iz 1705 godine. da isto tako svi moraju da izmenjaju čestitke prilikom nove godine i završetka stoleća. koji su zabranjivali upotrebu „proklete trave”. jer su vojnici. Ukoliko kasnije u životu jednoga naroda nastupi pokret za ukidanjem tradicija vezanih za veru. i da godina počinje u januaru umesto u septembru. ljudi svih društvenih redova. „čoveka koji je ličio na čudovište” — kako ga nazi ez Kurakin. uvredila bi se n ajdublja verska osećanja i mogla se time izazvati narodna pobuna. izuzev neposrednu okolinu carevu. 30 za posadske. no koje su međutim danas skoro zaboravljene. uto liko preobražaj teže pada narodu i izaziva opasnost da se on pobuni. 20/31 avgusta 1700 godine taj ukaz je ponovljen. u kulturno zaostalim znamenjima. pola kopejke trošarine za seljake pri ulasku i izlasku iz varoši. i onih koji su oslobođeni te obaveze: na jednoj strani su razni stupnjevi plemstva koje je u care voj službi. te da i one budu odevene na isti način kao i ljudi. Jer. crkvenjaka. 100 rubalja godišnje za gostje trgovce i Gostinaju Sotnju. pošto je on prestavljao rušenje starih običaja koje je i sama vera osveštala.” Ustvari. izobiluju primerima. ne od stvorenja sveta. na drugoj strani je sveštenstvo i prost narod podložan plaćanju poreze. kočijaša i zemljoradnika. Moglo se unapred reći da ukaz koji bi se odnosio i na žene neće biti izvrše n. bili obrijani i nosili evropsku uniformu. Tek kada se setimo sličnih reformi izvršenih u današnje vreme. plemstvo. 20/30 decembra 1699 godine Petar naređuje da se g odine računaju. Da bi odgovorio na nadimak „bradonja” koji su mu prikačili. i tamo se naplaćuje od onih koji se ne pokorava ju tome ukazu novčana kazna od 40 kopejaka od pešaka.” Uzorci ovakvoga od ela izloženi su na gradskim vratima. potješnje. za razlik u od strjeleca. i baš tih godina. ko je su nametnule ogromne žrtve stanovništvu i iz osnova promenile i samo državno uređenje . Druga jedna mera koja je duboko vređala narodno verovanje i postala glavna oznaka reforme jeste promena kalendara. 1699—1700. ili Turkinji njezin veo. a 1 rublja od konjanika. njihove žene i kćeri moraće isto tako da nose mađarsko ili nemačko odelo počev od 1 januara 1701 godine. tako je Petar zaveo u Rusiji i nem ačku božićnu jelku. bojarskije ljuđi i kočijaše. Prvo izbijanje narodnoga gneva i verski otpor. izuzev sv eštenstva. ako bi se nekom Turčinu nasilno skinuo fes. a kasnije i vojsku. „Car sk ida drugima brade i druguje sa Nemcima. oni koje je Petar prezrivo nazivao „bradonjama”. 1/12 januara 17 00 godine on naređuje da svi „moraju ukrasiti svoja vrata jelovim. deljenje staroveraca i postanak s ekta. te je prema tome značio i rušenje same vere. U Rusiji je taj preobražaj bio neobično b olan. pretstavljali su čitavu Rusiju. nego od rođen ja Isusa Hrista. Oni koji su odeveni po nemački smatraju za ukusno da imaju lulu u zubima . kada govorimo o Petrovom radu koji je podelio istoriju Rusije na dva dela. Videćemo i mnogo važnije izmene. utoliko pre što s e taj preobražaj vrši pod uticajem tuđinštine. i vera je postala nemačka” — kaže se u jednom do . borovim i smrekov im grančicama prema uzorima 16 8 izloženim na velikom trgu i kod donje Apoteke”.

Umerenije pristalice izabrale su prvo rešenje i stvorili stranku popovščine ili „popovsku”. a hoćemo samo da ispitamo is tinu. objavili dolazak „Antih ristove vladavine”. Međutim. Ukinuo je patr ijarhat. Pobunjenici. Ovakvo raspoloženje postojalo je još i za vreme pobune strj eleca od 1682 do 1689 godine. „umni ljudi” toga doba pronaći je toga sukoba. naređuje da se brije brada. jer ona osuđuje ono što svi mogu da procene. Ali je i ovo po kolenje sveštenstva izumiralo. kako bi onda stara crkva mogla ispuniti sv oj zadatak da „sačuva pobožnost u svoj njenoj čistoti za sve vekove”. i koji su jedini smatrani za nadležne da vrše svete tajne. došao je u Moskvu da ga postidi zbog toga” — kaže posadski Andrej Ivanov koji je došao naročito iz Nižnjeg Novgoroda da urazumi cara. one tekstove čijom pomoću su moskovski čudotvorci spasli svoje duše. Kada su crkveni sabori 1666 i 1667 godine bacili anatemu na šizmatike. sveštenici koji su bili rukopoloženi pre Nikona. da se nosi nemačko odelo i uši duvan. staroverci tumačeći proroštva iz Knjige o veri o opasnostima koje su pretile crkvi u 1666 godini. a to će reći prema starom bogosluženju. Za vreme Sofijinog namesništva bilo ih je ostalo još svega nekolicina. ali koji su kršteni pre njega. 16 9 mogle su mirno da očekuju dan kada će „čitači” svetih knjiga. duvan. i lozinka te opozicije razumljiva je svima. U trenutku verskoga rascepa oni su propusti li da u svoje redove prime dovoljno episkopa te da tako obezbede neprekidno ruko polaganje sveštenika. Boreći se protiv uticaja Grka.kumentu. 1 januara 1700 godine on je naredio da se proslavlja nova godina. postati bitno naci onalistička. zauzeti nepop ustljivo držanje. pošto je prema Knjizi otkrovenja ona trebalo da traje dve i po godine. nala zi se „van oblasti vere”. Ta dva protivnička tabora borila su se na istom polju i služila se istim oružjem. Nikonovi protivnici pokazali su već izvestan nacionalni duh. Ivanov. a satanina su proglašena” — kaže drugi dokument. mogli su da odgovore: „To je patrijarhova dužnost. koje nisu neposredn o učestvovale u toj prepirci sveštenstva. Naredio je svima da nose nemačku nošnju. nije više bilo nikakvih sumnji.” Ali. Ako se ne vrše svete tajne. te je tako pogazio zavet svetih otaca. I on. gajili su i dalje nadu da će još istoga dana ili sutradan postići odmazdu. Jedna jaka kriza savesti razjedinila je branioce stare vere. Iako se verski rascep (šizma). Bilo je samo dva rešenja za tu krizu: ići do kraja u to m kompromisnom rešenju i tražiti nove episkope koji će pristati da prigrle staru veru. dogodio mnogo pre stupanja na pre sto Petra Velikog. Ovo nekoliko primera dokazuju da otstupanje od starinskih. jede meso sredom i petkom. posle prvih Petrovih reformi. nije poštovao post svetoga Filipa. izumirali su postepeno. da bi vladao sam i da ne bi imao suparnika. obrija ne brade. Leta gospodnja su uništena. videli smo da je tuđinskom kvartu u Moskvi bila zapretila opasnost da d oživi pravu Vartolomejsku noć. Ubuduće će narodna opozicija. okrećući se protivu jednoga društvenog staleža nakinđurenog tuđinskom odelom. Oni koji su sinoć bili pobeđeni u nekoj verskoj raspravi. koji su iskvarili stare tekstove. naprotiv. a to će reći do drugog ristovog dolaska i do Strašnoga suda? Isprva su staroverci pribegli jednom komprom isnom rešenju koje je poticalo iz vremena protopopa Avakuma: primali su sveštenike k oje je rukopoložio Nikon. primati Nikonove popove. „Radikali” su usvojili drugo rešenje i izazvali pokret za bezpopovščinu ili „bezsvešteničko stanje”. običaja znači u očima narod a isto što i izdajstvo prema veri. Ovi su istraživali predznake toga doba koji su prema Svetom pismu trebalo da objave smak sveta. Ta opozicija je utoliko jača što je verski život veoma bujan. taj rascep ipak nije bio potpun i nije izgledalo da će biti kon ačan. nije se više moglo objavljivati „da će pre sunce prestati da kruži nego Božja crkva da živi”. Snaga opozicije raste usled same činjenice što ona brani veru od profanisanja. Stanovište što ga je car zauzeo. Pet ar je počeo da „ruši hrišćansku veru. . Utvrdili su da će se ona završiti 1669 godine. a ako takvih ne bude. koju je Nikonova „no va vera” izazvala između upravnoga staleža i naroda. te da saznamo zašto su odbačene stare knjige i kakve se to jeresi u njima sadrže . ili pak. pa dopustiti da se svete tajne ugase i čekati smak sveta. a to je nova nošnja. „Car živi po ugledu na strance. pa bilo da se ono tumači prema starinskom ili novom shvatanju. koje su bodrili da treba da brane „star u veru”. pa prema tome i veo ma popularna. Narodne mase.

Bezpopovnici su doprineli njihovom razvijanju i potpomagali 17 1 im da se ojačaju i rasprostiru. jer je za njih to bio način d a izbegnu „ognjenu reku” koja je prema predanju trebalo da poplavi zemlju na dan Str ašnoga suda i da poštedi samo verne koji se budu dragovoljno bacili u pl amen. oni bi zacelo izobličili samozvanca. — Da zvuk trube čekam. brojevi su se označavali sl ovima slovenske azbuke — dobija se 666. Ali je ta strašna godina protekla bez događaja. dubili stabla da od njih načine pogrebne kovčege i legali u njih da sačekaju trubu Arhanđelovu. dakle. računati godine od Hristovog rođenja. Prve verske sekte osnovane su u Rusiji na nekoliko godina pre Petrovog stupanja na presto. pristalice bezpopovščine i dalje tvrde kako A ntihrist vlada u svetu. dok će truba Strašnoga s uda okupiti sve ljude. već provodi dan na gozbi kod Šeina. Kako je jednim Sofijinim ukazom. i zato se on dobro čuvao da im ne priđe. dok su ga druge i dalje odbijale. Oni kažu da je on prikrio svo je pravo ime zahvaljujući slovu M. umesto 5. a to je kobni broj što pretstavlja životinju i z Knjige otkrovenja. da će zvezde popadati s neba i da će zemlju sagoreti plamen. Priča se kako je kraljica Stekolnija (Stokholma) zatvorila cara u jedno bure pa g a bacila u more. rešeni da „pate radi vere”. od kojih su nekoje prihvatile kompromis. Kasnije.500 godina. počinju da tragaju za „staro-pravoslavnim sveštenstvom” koje — po jednom starom predanju postoji još uvek u „kralj evini Oponiji”. da nastupi godine 1702. pričešćivali se u masi prema starinskom bogosluženju. u Antiohiji i Carigradu. — jer dok Petar nije zaveo arapske cifre. I ponovo fanatici ležu u svoje pogrebne kovčege pevajući: — „Drveni kovčeg — Sagradih ja. promenivši računanje godina. od stvaranja sveta. očekivali su dolazak . verni. isto tako izmenio je kalendar da bi prikrio pravi dan dolaska Antihrista. po povratku iz inostranstva. Ovaj radikalizam nagoni ih da istražuju nove puteve vere slične zapadnjačkoj Reformaci ji. Dok pristalice popovščine . Na novu godinu o n ne prisustvuje svečanoj službi u Kremlju i ne čestita narodu. Petar zanemaruje da poseti svoju porodicu. da su umesto nje ga podmetnuli drugoga i da ovaj što je sad došao u Moskvu može da bude samo Antihrist. da je pravi car umro u inostranstvu. a što se tiče grobova predaka. kako nema više svetih tajni niti crkve. Međutim. ne očekujući mnogo smak sveta. „on je ukrao Bogu osam punih godina” — jer su staroverci računali 5. I oni sami stvorili su nekoliko sekti. mislili su oni. ako se izuzme ovo slovo i doda brojna vrednost ostalih slova. dok njegove dvorske budale seku bradu poslednjim upornim „bradonjama”. sam Bog mu ni je dopustio da uđe u svete crkve Kremlja. Usled toga su oko 1669 godine u nekojim oblastima Rusij e seljaci prestali da rade zemlju i da seju. n a pet dana pre nove godine.17 0 pretskazali su da će odmah za njim nastupiti smak sveta. Oni najfanatičniji . kada je Petar uzeo titulu imperatora. zaprećeno starovercima da će b iti spaljeni na lomači. a da je sadanji vladar sin Lefora i jedne Nemice.5 08. koliko je Hristos proživeo na zemlji. koji su verovali da Antihrist uistini postoji od krvi i mesa. dakle.” I ponovo kobna godina protiče katastrofa. i pomeren je u godinu 1699. posluša li su Avakumov savet i bežali od života spaljujući se živi. Tumači pretskazanja zaključili su iz toga da su se prevarili u računanju: trebalo j e. — njega ću leći. treba pribeći molitvama i duhovnom usavršavanju. godine 1690. te da bi se očuvala zajednica s Bogom. staroverc i videli su u tome novu potvrdu da je došao Antihrist. Smak sveta treba. da se pom oli Bogu na grobovima svojih predaka i odlazi u posetu tuđincima. Jasno je. da će se sunce ugasiti. dolazak Antihristov nastupiće prema tome kasnije za trideset i tri godin e. koja je po st arom kalendaru počinjala u mesecu septembru. a ne od njegovog vaskres enja. iako nevidljiv.

gde žive bez sveštenika i zadovoljavaju se kapelicama. i da se ono veže za ime mon aha Kapitona.. sektu Filipovac a. Ona prva struja ne meša se sa opozicijom protiv Petra. Lekar Tveritinov. Dve struje su se stvorile među njima: jedna. Pod vođstvom crkve noga pojca Teodosija iz Novgoroda oni napuštaju svoje jednovernike koji su se obes vetili i osnivaju zasebnu zajednicu pod imenom Teodosijevci (1706). pa objavljuje: „Moj duh vam javlja. povući se u isposnice.grčko-latinske akademije radi proučavanja verskih pitanja. ali nisu uspevali ništa drugo sem da ih preteraju iz ja roslavskih šuma u kostromske. itd.” Drugo jedno svedočanstvo. Evo zanimljive slike seljaka Simeona. druga struja. „ zbegavali svaki svešteni obred. Oni tu stvaraju veliku naseobinu. Mistička i narodna struja stupila je otvoreno u opoziciju i poklapa se sa ekstremi stičkom delatnošću staroveraca. oni su ukinuli porodicu i zamenil i je slobodnom zajednicom. jer su slobodni mislioci bili primorani da se u Uspenskoj lavri odreknu svo jega učenja. Državne vlasti su ih povremeno rasturale. pokretač jedne grupe koja je osnovana godin e 1690 oko Slaveno. Naprotiv. započinju otvoreno protestantsku propagandu protivu obožavanja moštiju. njeni pokretači smatraju da je njihova idej a vezana sa carevom. odaju se trgovini žitom. Petar nije smeo dopustiti da se ide tako daleko . kao što je činilo pre njih domorodačko stanovništvo rastureno po šumama i d už reka. Dvojica između njihovih starešina. Krajem 1680 i početkom 1690 godina ova zaraza dobrovoljnoga spaljivanja bila je neobično jaka: ponekad je broj spaljenih na istoj lomači dostizao 2. ali su se oni razlikovali od bezpo povnika. Ovo izmirenje sa neprijateljima vere ogorčuje nepopustljive članove sekte. Izvesni znaci. ikona i svetih tajni.. ponikla u obrazovanom staležu koji je imao osnovna znanja iz teologije i koji se upoznao sa razvojem protestantstva. Početkom XVII veka oni propovedaju svoje učenje po kneževskim i 17 2 bojarskim domovima. umesto da se traži mučeništvo. zasnivaju veliku zaj ednicu na obalama reke Viga. Usled toga p rimorani su da žive u slozi sa državnim vlastima i nepobožnim svetom. Iz njihove sredine i zišli su pokretači „dragovoljnog spaljivanja”. 1650 i 1665. iako nejasni. svaku svetu tajnu i svaku staru veru”. Ivan Maksimov. sektaške sredine živele su u očekivanju Strašnoga suda. Osim bespopovnika koji su se delom povukli iz pravoslavlja i obrazovali jednu sr ednju grupu između sektaša i pripadnika redovne crkve. Otada bezpop ovnici ostaju podeljeni na dve sekte. Oko njega su se okupili stareci koji nisu odlazili u crkvu. spaljen je na Crvenom Trgu zato št o je isekao sabljom jednu ikonu. a Toma Ivanov. Pod uticajem ozbiljne krize verske save sti koju smo videli. kasnije će obrazovati i treću. već da je dovoljno. iz 1687 godine. Kako nisu imali mogućnosti da se venčavaju. prvi trenuci straha bili su već prošli i progonjenja su se umanjila. Tveritinov ponavlja sa ubeđenjem: „Danas. i iz kostromskih u vladimirske. potiče iz . njego v sledbenik berberin Toma Ivanov i jedan učenik Akademije. koji je bio uporniji.. svako sme u Moskvi slobodno da ispoveda veru koju je izabrao. proizišla iz narodnih masa. koju oni smatraju za manji greh nego brak bez venčanja. koji je učestvovao na jednom nji hovom verskom skupu 1680 godina i čiji su sledbenici tvrdili da je on „prorok i da n jim vlada Sveti Duh”: „Kad u njega „uđe” Sveti Duh i obori ga na zemlju.vojnika koji će dati znak za ognjeno očišćenje. hvala Bogu. na obale Ledenoga okeana. braća Andrej i Simon Denisov. Bezpopovnici menjaju taktiku. naklonjena j e misticizmu i prestavlja neku vrstu ruskog kvekerstva. i tada mu dolazi „otkrovenje”. stupaju u vezu sa raznim oblastima Rusije i obogaćuju se naglo. Kada je Petar stupio na presto. u zanosu. već su kopali sebi „jazbine” u zemlji da tamo žive usamljeničkim životom. Oni propovedaju da se ne treba živ spaljivati. Oni se sele na sever. on ostaje opružen. Potom mu se svest vraća i on ustaje sa zemlje.” No to tvrđenje je uostalom prer ano. teži ka raciona lizmu i evangeličkom hrišćanstvu. omogućuju da se odredi vrem e njenoga početnog delanja u godinama 1639. postojale su i sekte sa mno go određenijim težnjama ka otpadništvu.500 lica.

že nama i devojkama kojima su poverene svešteničke dužnosti”. Kao i obično. — Za vreme svoga bavljenja u inostranstvu. Takva je društvena sredina u kojoj se razvija Petrova reforma. Avgust Poljsk i i Fridrih Danski. Petra je to toliko zbunilo i uzrujalo. i da potom treba pribeći pravoj veštini u svim stvarima. devet prvih godina Severnoga rata (1700—1709). i tada su se oni omirski častili i veselili nekoliko dan a. Za pola časa bitk a je dobivena. a priređene su i viteške igre na kojima se Petar takmičio sa svojim poljskim prijat . osim gardiskih pukova. ali sledbenici Kuzmini i dalje „izbegavaju sveštenike”. Petar polazi u rat kao što se polazi u šetnju. gde su se stareci bili povukli pošto su uzalud pokušavali da povrate staru veru za vreme pobune strjeleca godine 1682.000 lica i hteo da ide na Moskvu uz pripomoć „nebeskih sila”. i spreman je da zaključi mir po svaku cenu. Ali se ubrzo pr ibira. potiču „Božji ljudi” i Hristovi ljudi ili hlisti. Tu „veštinu” ni e on postigao odjednom. Petar je naglo izmenio svoje planove o spoljnoj politici. U tome je i uspeo prilikom sastanka u Biržiju (26 febru ara/9 marta 1701 godine). taj događaj okončan je vodom i vat rom. da napušta sv oj logor i ostavlja protivrečna naređenja svome tuđinskom vojskovođi De Kroi ju koji je tek prispeo.000 Rusa. On propoveda da treba „umreti bez pričešća” bez venčanja”. ili treba odmah pokušati juriš na Narvu? Dok se oni tako pitaju. Da li treba sačekati da stigne artilerija. pa se rešio da upotrebi svoju vojsku ne više protivu Turske. dao prvu grupu ljudi evropske kulture. Ist oga dana ruska vojska dobi naređenje da pođe u rat. zamenjuju ih „besednicima. tvrdi da ima „jednu povelju napisanu Božjim prstom pre stvorenja sveta” i „da je Bog sve nas stvorio kao braću”. da se odreče svega. Dva mese ca njegova vojska očekuje da se tvrđava smiluje i da se preda. Kao i kod Azova. Karlo. — u društvenom pog ledu granicu između njih pretstavlja „nemačka” nošnja. Ali ona odbija da se p reda. i u političkim i u vojnim”. koji je već lako potukao danskoga kra lja. Petar ima jedan izgovor: zar nisu Šveđani uvredili drvodelju Petra Mihailova u trenutku kada je izaslanstvo koje je on pratio prolazilo kroz Rigu? Verujući da je Karlo XII zauzet borbom protivu njegovih saveznika. i zaista.oblasti Dona. pretrpeše poraz. da bi objavio rat Švedskoj.” On će bez o kolišenja priznati „da je čitav taj posao bio samo jedna detinjarija”. svi Petrovi vojnici dali su se u bekstvo.430 Šveđana napadne 40. Petrova „slava” pomračena je u očima čitave Evrope. a to će reći iz 1 680—1690 godina. Ovi pregovori su se odužili. I upravo taj stalež je. U Dnevniku koji će svojeručno ispravljati. Odjednom se saznaje d a dolazi Karlo XII i da će za dvadeset i četiri časa biti već pred Narvom (17/28 i 18/29 novembra 1700 godine). Dok narod ostaje protivan refo rmi. iz toga vremena. a to je poljski kralj. On najpre opseda tvrđavu Narvu. primorani da prvi započnu borbu protivu Karla XII koji je smatran za najvećeg vojskovođu svoga vremena. te nije imao vremena da se upozna sa trupama kojima je s ve nedostajalo. Petrovom zaslugom. da „tamo izvrši božansko delo”. ubrzo se uviđa da Petrova artilerija ne vredi ništa. Tek 8/19 avgusta 17 00 godine jedan glasnik donese vest da je između Rusije i Turske potpisan mir. Ali. Tada se prviput ide ologija mase razlikuje od ideologije „evropeiziranog” upravnog staleža. Odmah posle poraza on pada u očajanje i plače. morao je sačekati da se završe pregovori koje je đak Ukrajincev vodio sa Portom. on će ovako izložiti ukratko te mučne tr enutke: „Potreba je odagnala lenost i nametnula naporan rad i danju i noću. Pre svega pokušao je da produži sporazum sa jedinim članom koalicije koji nije bio pot učen. ovaj stalež od XVIII veka drži u svojim rukama političku i društvenu vlast. k ojima će se kasnije dati naziv ruska inteligencija. Tek što je stigao. odm ah je iskoristio jednu buru da baci svoje trupe na Petrov logor. koji je očekujući dolazak Antihrista sakupio na obali reke Medvjedice gomilu od 2. tu se opisuje nekakav Kuzma Ćora vi. nego protiv Švedske Prilikom svoga sastanka sa poljskim kraljem u Ravi. 17 3 Od Narve do Poltave. Da bi objavio rat Švedskoj. ne usteže se da sa svojih 8. Od toga pa do prvih „duhovnih ruskih hrišćana” samo je jedan korak. Njegovu versku zajednicu opkolili su koz aci i predali „proroka” redovnim trupama. on je stvorio konačan plan.

Godine 1708 on rešava da se povuče u središte Rusije. „grad dvoraca usred pustinje”. gde su stanovali siromašni finski seljaci. mogao je da odahne. i njegov protivnik upada u tu klopku preko svakog očekivanja. koji s u 17 5 samo pretstavljali nov teret za ishranu u toj već izgladneloj vojsci. Napoleona. koji će biti jezgro jedn e nove varoši od koje će on načiniti sebi prestonicu godine 1715. Kako nije voleo Moskvu i sve češće se iz nje udaljavao. i da bi podražavao Amsterdamu. Pošto je bez smetnji prešao reku Berezinu. Rusi su potukli Le venhaupta 9/20 oktobra 1708 godine kod Ljesnaje. Ona može sve tešnje da opkoli Karla. On sam stvarao je još više teškoća svome preduzeću menjajući nekoliko puta mesto gde je trebalo da se podigne njegov „raj”. t e je Petar ostao sam pred svojim strahovitim neprijateljem. gde još postoje njegova kućica i njegov a crkva. Primor avao je svakoga svog dvoranina da tamo podigne sebi kuću. kako je on nazivao svoj novi „Mon Pl ezir”. te je on odveo u Karlov logor samo 6. Ovo je želeo stoga što je u toj krajini. I zais ta.000 ljudi pod komandom gener ala Levenhaupta. koga je potkupio. vraća se na najniži položaj. ali su njegovi zahtevi preterani: on hoće da zadrži ušće Neve i okolnu obalu. Razume se da će Petrograd zadugo ostati kao neka kolonij a u tuđoj zemlji.eljem. Petar mora da nastavi rat. Karlo XII morao se zadržati mesec dana u Mohilevu da sačeka Levenhaupta. A Mazepa. taj ključ Finskog Zaliva. pa je potom spustio na zemlju. Na veliku Petrovu radost. na obalama Finskoga Zaliva koje tek beše osvojio. osim toga. Da bi još neko vreme bio na miru . ta stražara u osvojenoj zemlji. Kako nije bilo dovoljno radne snage. Ako hoće da sačuva svoj „raj”. Nikakva prepreka nije ga mogla omesti da je sagradi. a za to vreme su bolesti. koje su klima. k ao što je bio obećao. no potom ga je prebacio na levu obalu. glad i pijančenje pustošili njegovu vojsku. Posle toga. Ta utoka velike rečne mreže kojom saobraća ogr omna Rusija. u poslednjem trenutku odustao je da dođe. da povuče za sobom neprijatelja uništavajući sve iza sebe. sklopio poseban mir sa Karlom XII. kako će reći Didro Katarini II . Šveđanin s e beše uputio ka jugu. Pa ipak. Međutim zatišje koje m u je ostavio Karlo XII bliži se kraju: Avgust 17 4 Poljski zaključio je sraman mir sa Švedskom u Altranstatu (5 oktobra 1706 godine). da se pridruži Karlu na ukrajinskoj granici. poslao je tamo desetine hiljada radnika. I on pokušava da posre dstvom vojvode od Malboroa. Najpre je hteo da bude na desnoj obali. koji se neprestano kolebao i igrao dvoličnu igru sa Petrom i Karlom. pošto je obilno obodrio Avgusta. najzad — prema tradicionalnom nazivu — taj „prozor prema Evropi”. pošto je nekoliko puta uzalud pokušao da sagradi odvojene kuće u tome rit u. zamor i bol esti desetkovale. na Zapadno Ostrvo. Dok Karlo XII progoni Avgusta po njegovoj kraljevini. dok Petar pustoši Livoniju i Ingriju zato što se nada da će se sukobiti sa Karlom XII u severnim oblastima.700 ljudi. višu i zaštićeniju od poplava. Za to vreme ruska vojska je obnovljena. taj novi grad postaće znamenje jedne nove faze u Istoriji Rusije. on instinktivno pribegava metodi koja će sto godina kasnije omogućiti Rusiji da po bedi drugog jednog velikog osvajača. 16/27 maja 1703 godine zasnovao je Petrograd na močvarnim obalama Neve. jer ga je hetman Mazepa mamio u bogatu ukrajinsku oblast. naposle tku opet menja mišljenje. i naredio je da mu iz Livonije dođe pojačanje od 16. to mesto je zgodno izabrano. Petar obnavlja svoju vojsku i sa nov im trupama uspeva da osvoji obalu Finskoga Zaliva i Livenije. Močvarno zemljište toliko je nepodobno za zidanje da jedna finska legenda pripoveda kako je on. da leko od strjeleca i bojara. želeo je da ima svoju Njemecku Slobodu. m orao je usput da ostavi svoju artileriju. koji um . Pe tar bio izabrao mesto za građenje jednog pristaništa i tvrđave. naposletku sagradio čitavu varoš u vazduhu.

Po svom običaju Petar ne vodi nimalo računa o onome što je učinjeno pre njegovog dolaska na presto. Šepeljeva i Kravkova. taj ključ može se doista naći samo u oblasti vojnih i finansiskih pitanja koja su isp red svih ostalih.248 rubalja u godini 1701 na 2. jer se uzda u dva saveznika: vreme i prostor. Petar je izvršio 11 regrutovanja. Koje su metode omogućile ovu pobedu i žrtve koje je ona zahtevala? Tu je ključ Petrove reforme. koja traje dugo.000 vojnika koji su pretstavljali jezgro onih četiri puka. a da bi nesreća bila još veća.000 ljudi.000 vojnika zarobljeni s u. Kada je pripremao rat protivu Šv edske. Potom naređuje da se brojno stanje ima sao braziti „ciframa iz ranijih godina”. U slučaju rata to osoblje je poveća vano i pukovi pretvarani u divizije (6 ili više pukova.000 pretstavljaju gubitke. Posle dva sata Rusi pobeđu ju. Kako je ekonomski život Rusije u to vreme još uvek primitivan. kojima su komandovali generali Golovin. kao što smo videli. Sa smanjenom vojskom (manje od 20. organizovani na isti način kao i ostale ruske trupe. vidi se da je od radnoga naroda oduzeto 200. ranjen je u nogu. Petar je postigao cilj iz prvih devet godina Severnoga rata.158. kakva je vojska kojom se Petar poslužio? Ia ko se ona brojno ne razlikuje mnogo od vojske iz druge polovine XVII veka.000 ljudi. znači da onih drugih 100.405 u 17 06. Pošto su „besmrtnici” morali uvek biti spremni da zam ene one koji su pali. što znači da je tr ebalo dodati 28. Sa potješnima to je iznosilo ukupno četiri puka. Petar je promenio nazive ovih pukova.000 ljudi. njegov štab i 2. i nazvao ih Leforov puk i Butirsk i puk. od 1700 do 1707 17 6 uključno. koji su se dotada zvali po i menima svojih komandanata. Povećavanje vojske. Iz kojih izvora popunjava Petar ove iz datke koji znatno prevazilaze izdatke njegovih prethodnika? Rasvetliti ovo pitan je znači prodreti u sam smisao njegove velike reforme.000 ljudi) on otpočinje opsadu Poltave.000 odraslih lica jedi no za vojnu službu. ne računajući ostale službe o kojima će kasnije biti govor a. U kritičnim časovima ratova u XVII veku (rat za Smolensk godine 1632. Vojni troškovi i traženje finansiskih izvora (1701—1710). Kako je stalno brojno stanje vojske tih godina iznosilo 100. računao je samo na svoja dva omiljena puka.643 rubalja u 1710 godini. ali njihove posledice — povećanje poreza. Ogromni gubici u ljudima pretrpljeni za tih godina nadoknađeni su novim regrutovanjima koja su uskoro postala godišnja.000 regruta broju od 4. koji su pri pojača nom brojnom stanju imali po 8.000 ljudi).000 ljudi. iz osnova je izmenjen. Uskoro mu ponestaje municija.696. Petar se i dalje ne žuri. 27 juna/8 jula. Uzalud ga njegovi generali savetuju da se okane svoje namere. i na 3. sistem mobilizacije i izdržavanja vojske. oni se penju od 2. i tako ona bez ika kvog zakonskog ili ukaznog osnova. — Pre svega. Karlo beži ka jugu. Karlo vrši napad. a 30.000 ljudi. brzina toga povećavanja i p . nije više privremena kao nekadašnja vojska. kao što smo videli. njen sastav i troškovi za njeno izdržavanje su se naprotiv zna tno izmenili. svaki po 1.000 u 1708. Vejde i Rjepnjin. sa stal nim komandnim osobljem u središtima vojnih okruga. Ova vojska.000 u 1709 godin i. dobiva obeležje stalne vojske. bolesti i vojnog a uređenja toga doba. Ako se saberu cifre regrutovanih vojnika za tih devet godina. primoravali su državu da čini velike napore. Naposletku. stvorena 1 700 godine i kojom su komandovali stari generali tuđinskog porekla koji su stupili u rusku službu u 1660 i 1680 godini. ka turskoj granici. — Ratni troškovi tih godina uvećav aju se sve više. žrtve rata. morao da dočeka zimski rat (od januara do mart a 1709 godine). od 1700 do 1709. on je tako regrutovao 35. Petar je podelio svoje trupe na tri korpusa od po 10. od 1659 do 1667 godine). Od g odine 1640 bila su još dva „odabrana” puka u Moskvi. Peta r je vuče za sobom dugo godina s jednoga kraja Rusije na drugi. ili ukupno 32. Preobraženski i Semjonovski. Ratovi u XVII veku.270.esto letnjeg rata na koji je računao. i protivu Karl a X Švedskog. jer i ma oko 100.

Zbog toga gradovi nisu mnogo oduševljeni pažnjom koja im je ukazana. On dolazi do svoga cilja. nego jedna prava reforma opštinske uprave.000 na dvor. iznosio je 1.000 a sve ostale izdatke. Po po vratku u Moskvu. s obzirom na Petrove finansiske potrebe. ova ref orma upravo i nije Petrovo delo. Preobraženski prikaz. koje ovaj namet mnogo ozlojeđuje. Ratuša oduzima čitavom nizu prikaza njihove glavne prihode. ali je nastavio svoj raniji rad na izradi or . jer državne službenike. a 300. Pre njega (1680) budžet opštih rashoda. vojvode i činovnike prikaza. Ali. zamenju je izabranim opštinskim odborima. u jedno pravo ministarstvo finansija.000 odlazilo je na vojsku.« Osim toga. 19% izvanrednim taksama za vojne troškove.000 rubalja. V lada se. svi ost ali je odbijaju pod izgovorom „da ne mogu plaćati dvostruko zbog evoga bednog stanja”.reobražaj ustanova — ne mogu se ni uporediti sa onim što se događa za Petrove vladavine. da bi prikupio ovu sumu koju razume se ne može da nađe u okviru sta roga budžeta. ali je jasno da neće moći da i dalje to čini. za vreme od tri godine.000 rubalja. uračunavajući i sve promene izvršene u XVII veku.000 rubalja rashoda.000 rubalja. koje su se naplaćivale uz ne posredni porez. ili „zato što ne znaju koga da izaberu ni kako da otpočnu takav posao. išao je čak dotle da je uzajmio 420 zlat nika od „pokrajinskog namesnika Menšikova”. dograbio je sav raspoloživ novac. Da nabrojimo najpre nove prikaze koje je Petar stvarao prema povećavanju potreba i troškova koje je morao da plaća: ratni prikaz. prikaz arsenala. ustanovljen godine 1701 kao štab trupa nove konjice. samo 25% pokriv eno je neposrednom porezom (porez za strjelce) i prihodom od iznajmljivanja krun skih dobara. ustanovljen ukazom od 23 jula/3 avgu sta 1700 godine sa zadatkom da podmiruje potrebe cele vojske. 224. tako da se uvek zna stanje njihovog poslovanja. Zahvaljujući ovoj meri k ojoj je po prviput ustanovljen redovan budžet. on naređuje jednim ukazom (14/25 marta 1701 godine) svim prikazima da redovno podnose računske izveštaje užoj kancelar iji Dume. imamo veoma tačnu sliku budžeta od 1701 do 1710 godine.100. Uostalom. ukupno 1.000 rubalja za izdržavanje jednog pomoćnog korpusa. trudi da svojoj finansijskoj reformi da obeležje povlastice dodel jene gradskom stanovništvu. u zamenu za „dobrote” vladareve. uzeo pozajmice od manastira Trojica Sergijevo i od bogatog trgovca Filatećejeva. koj i je nedavno bio pretvoren u muzej.200. Pošto je usredsredila u sebe prihode od carina i krčmi. koji je blagoi zvoleo „osloboditi” svoje podanike od vojvoda. Sutradan pošto je predao Poljacima 100. konjički prikaz ili Zolotaja palata (Zlatni dvorac). — takvo bedno mišljenje ima vlada o svoji m činovnicima — istim ukazom zahteva se „dvostruko plaćanje”. samo se 11 gradova od 70 pokazuju naklonjeni toj reformi. koje je zameni lo nekadanju Veliku Blagajnu pod imenom Ratuša (opštinska zgrada) il i Burgmestrov Dvor. Više od polovine tih rashoda — 53% — pokrivano je posre dnim porezima na uvezenu robu (carine) i na rakiju („porez na krčme”).200. Pokupio je sav novac iz finansiskih prikaza. Već 1701 godine Petru nedostaje n ovac za njegove izdatke. jer već odavno veliki deo posredno g poreza plaćaju veliki trgovci. artileriski prikaz. Od 1. odgovara više fiskalnim interesi ma nego želji da se opštinama dadu nove povlastice. tamoženi (carinici) i kabacki golovi (skupljači poreza na krčme) postaju burgmestri. izuzet od kontrole prikaza i usredsređen u 17 7 jednu novu ustanovu. svome savezniku polj skom kralju Avgustu po 100. koji je pokrivao polovinu državnih izdataka. a Bur mestr je holandskog porekla — dokazuju da tu nije u pitanju samo usredsređivanje fin ansija. Iako ove tuđinske reči — jer Ratuša potiče od nemačke reči Rathaus. 700. Ona je spremljena 11/21 marta 1698 godine — a Pet ar je tada bio u inostranstvu — i ona samo ponavlja ranije ukaze. Ovaj pregled dokazuje prvenstveno da je iznos posrednih poreza. nego samo čer nosošnjiji. ma gde on bio i ma čemu bio namenjen. ali potrebno je naći još i nove izvore. Ugovorom sklopljenim u Burži (26 februara/9 marta 1701 godine) on se obavezao da plaća. Po svome povratk u Petar samo daje tuđinske nazive ranijim moskovskim ustanovama: zemske staroste. ipak je istina da ustanovljavan je Ratuše. istina. ova opštinska povlastica dodeljena je samo severnim oblastima koje u XVII veku imaju n ajveći broj poreskih obveznika i gde nema seljaka zavisnih od spahija.

38.000 rubalja umesto ranijih 280.000 24. a to će reći da „obogati državnu blagajnu ne globeći narod”.000 rubalja u 1705 godini.000 Ukupno: 2. i to od 781. a Zolotaja palata prikuplja nov jedan neposredni porez zvani „porez za dragone” (ukupno 230. — tako s u se nazivali oni koji su obećavali da za državnu blagajnu pronađu nove prihode. Ova dva velika izvora i nekoliko manje važnih daju 1.000 81. Tako.455. artileriju i spoljne odnose. garnizonske trupe br ojale su uskoro po 58.000 u 1703 i na 797.000 u 1704.užja.000 Diplomatija 121.000 rubalja). trošak za njihovo izdržavanje penje se od 99. Zato je bilo neophodno potrebno zavesti novu jednu taksu „podjednaku za sve” od 10 denjga na akta 1. 17 8 U toku rata brojno stanje i troškovi vojske i dalje rastu. uzima se novac gde se stigne.000 rubalja u 1701 godini na 574. Da bi se postiglo.000 Ovaj pregled sadrži samo rashode koji su predviđeni i stalno unošeni u budžet.000 u 1710 godini. čije je izdržavanje stajalo 442. te se godine 1705 dodaje Ratuši jedan pribilščik (finansijer).000 rub alja u 1702 na 1. ovi vanredni rashodi. Usled ovakvog ra da računovodstvo Ratuše.475. 1. dok se njihovo izdržavanje penje na 420.000 rubalja novih prihoda.00 rubalja u 1706.000) i da su bili dovoljni za vojne izdatke u godini 1701 (2. a to će reći ministarstva finansija. izgleda da su najprešniji i zbog toga se najpre i pokrivaju.000 Flota 444. Takav jedan pribilščik. nije mogao. Za Petrove vladavine.000 52. razume se.000 r ubalja u 1701 godini) iz preobraćanja novca. na primer.248).000 1706 1.000 . Broj konjičkih pukova povećava se od 11 u 1701—1703 na 28 u 1706.000 2.250. Međutim. Ali tada otpočinju teškoće.000 204.213.875. Godine 1703. i na 1. admiralski prikaz. ratni prik az koji već raspolaže sumama što mu ih predaje Ratuša vuče velike prihode (više od 700. Ako se izdacima za suvozemnu vojsku dodadu troškovi za flotu. neki Kurbatov.000. mornarički i vojni prikaz.000 u 1703. Ali za v reme rata troškovi se nikada ne poklapaju sa budžetom. a u 17 06. koji se starao o zadov oljavanju potreba mornarice. pa čak i iz budžeta redovnih rashoda. Svaki od ovih prikaza ima prava da prikupl ja posebne prireze za pokriće razvih svojih izdataka.000 75. da odgovori nadama koje su u njega polagane.810.270.000 u 1706 godini.000 ljudi. Porezi n isu više dovoljni. vidi se da su se prihodi udvostručil i (2.000 Artilerija 80. a na 38 u 1710 godini. 48 pešadiskih pukova zamenjuju 27 pukova iz 1701 godine. kada je trebalo sve preustrojiti. Pošto su isprva imale po 50. koji se u budžet unose u poslednjem trenutku .000 20. dobiva se ovaj pregled (u rubljama): vojska Suvozemna 1701 982.000 rubalja na 144. troškovi za njihovo izd ržavanje penju se od 447.000 rubalja). Iako je broj gardiskih pukova ostao i da lje utvrđen na 2. naknadni izdaci naglo se uvećavaju.495. Ako se to dod a ranijim prihodima Ratuše (1.100.107.000 ljudi. a na 570. neobično se zamršuje.206.350.000 1710 1. ne računajući novčanu pomoć poljskome kralju.000.

Tako je stvoren jedan vanbudžetski fond. 161. Ribolov se proglašuje za državni monopol. itd. gu bernatoru Ingermanlanda. sve nove novčane j edinice. Ižorska kancelarij a zauzima dosta neobično mesto među finansiskim ustanovama toga doba.000 rubalja. da upotrebi 727. a godine 1704 rublje i altini (3 kopejke). Na suprot tome. 397. te se u tu svrhu osniva godine 1703 jedna nova ustanova. Ova mera znači slabljenje nedavno zavedenog budžetskog sistema i ustanova koje su mu od govarale. Već 1698 godine polukopejke težine 9 dolja pretopljene su u 6 dolja ½. 228.000 u 1 705.000 u 1707.0 00 rubalja u 1701. banje popisane. ali privremene: 792.721. te Avgust zaključi mir sa Švedskom —. godine 1701. ovo pretopljavanje novca daje rezultate slične inflaciji: izmenjenom novcu smanjuje se odmah vrednost. smanjujući mu težinu. dok cene srazmerno tome rastu..000 u 1706. te da tako raspolaže ukupnom sumom od 2. od 50 kopejki. poverena Menšikovu. Petar zavodi jedan postupak kome će pribegavati kasnije kad god bude p reduzeo kakav važniji vojni pohod: 17 9 emitovanju kreditnoga novca.297. oslobođe n svake kontrole i stavljen na raspoloženje Petru za njegove vanredne rashode. od čega skoro dve trećine pre tstavljaju nov prihod. Ne samo da ona oduzima nekadanjim prikazima njihove dotadanje izvore prihoda. Prihodi Ižorske kancelarije odgovaraju donekle Petrovim nadama.000 rubalja za van redne vojne izdatke. ukupno 1.000 rubalja. Traže se novi izvori prihoda u izdavanju pod zakup državnih dobara. nego zadržava i no ve koji su im po zakonu pripadali.000 rubalja.000 u 1702. da po veća prihode Ratuše za 779. ali sa neznatnom dobiti u poređenju sa onim što je postignuto ovom novom operacijom . k rčme i mlinovi oporezovani. U XVII veku ona je već bila pretvorila strani novac u moskovske kopejke i polukopejke. kao što pokazuje ovaj pregled: Godine Prihod a u rubljama Prihodi od ranijih zakupa Prihodi od novih zakupa Ukupn o Od toga država uzela u rubljama . raniji državni ugovori o zakupu povećani. Godine 1700 iskovan je novac od 5 kopejki. državna blagajna pretrpljuje velike gubitke usled velikih k upovina u inostranstvu. Zbog toga je odlučio da pretopi sav novac koji je pos tojao. ugovore i kupovine. vanbudžets ki prihodi što ih je ona ostvarila premašaju pola miliona. Ižorska kancelarija. Ova operacija donela je ogromne dobitke.000 u 1704. 312. 1. 732.000 u 1703. koj i utoliko više ostaju nedovoljni što se njihov iznos nikad ne prikuplja ni potpuno n i blagovremeno. iako Petar ima dobitaka pri menjanju novca kada šalje svoju pomoć Poljskoj — sve do dana k ada plaćanje te pomoći bude prestalo usled presušivanja monetarnih dobitaka. ipak on omogućuje Petru da prebrodi najteže ratne go dine: da plati svu novčanu pomoć Poljskoj. Tada državna uprava pribegava pretopljavanju novca. Osim toga. kao i jedan nov „porez na krčme”. Iako se ovaj izvor prihoda iscrpljuje čim je sav opticajni novac pretopljen. i to na rakiju (od vedra).215.

. …. ali se i ta rezer va brzo iscrpljuje. i na 970.. Godine 1705 državna blagajna prisvojila je trgovinu solju.000 360.000. čija je prodajna cena dvaput veća od kupovne. Stanje postaje neobično teško 1706 i 1707 godine. piše on. gde s u ga zvali hitni poslovi.….000 205.000 214. Ali Petrovi zahtevi sve više rastu. ni prihodi Ratuše.000 godine 1708.. godine 1705 na 2. već teži da prigrabi i spoljnu t rgovinu. pregled bilansa rashoda i prihoda otkrio mu je tako op . „da ne ispusti Rzecz Pospolita.000 18 0 …. U novembru 1706 godine Petar naređuje da mu se odmah pošalje izveštaj koliko će ost ati u kasi Moskovskog prikaza posle izdavanja plate vojsci. ni dobitak od pretopljavanja novca.000 529.” Tako se stvara spoljna državna trgovina.000 574..000 1707……… 192. koja je ostala bez starešine”. rastura ne samo prihod. Kada se u decembru 1707 godine vratio u Moskvu. a to će reći 143. mogla su se ona pribaviti iskorišćavajući viškove prihoda iz ranijih go dina.370. ali Petar troši dvaput veću sumu. niti čak prihod od državnih dobara izdatih pod zakup ne mogu da zadovolje nje gove potrebe. Jer ne samo da se ne zadovoljava najboljom robom svoje zemlje. ona iz t oga izvlači za pet godina (1705—1710) 715.000 u 1709 god ini. neki Dmitrij Solovjev. 1074……… 1705……… 1706……… 115. te je godine 1704 pala na 3. Godine 1707 mon opol je proširen i na druge preke životne potrebe: katran.610.000 rubalja. a potom iščezava u Poljskoj za čitavu godinu dana. a spustiće se na 1.000 394.000 394.. koji su godine 1702 dostizali sumu od 3. oni ipak ne mogu da zamene dobitke od pretopl javanja novca koji se neprestano smanjuje..000. kredu. godine 1707 na 1.000 334. skoro 300.000 169. i ne isplaćuje nabavljačima koji su mu dobavili so. tako da u aprilu 1706 godine britanski os matrač Uajtvort može da napiše: „Ovaj dvor je postao pravo izvozničko preduzeće. …. riblje ul je. koji je za deset godina ostv ario 344.000 394.280.000 379.000 449.000 rubalja.000. a godine 1709 i na svinjske čekinje.700.910.000 rubalja.390.000 rubalja.000 rubalja godišn je. kolomaz. nego i kapital.000 369. kada bi pone stalo sredstava.000 rubalja dobiti.000 593. „ovo je veoma hitno”. Zbog toga se trgovina najpreči m životnim potrebama pretvara u monopol u korist države. Ma koliko bili veliki ovi prihodi... godine 1706 na 1. Dotada. čak je naimenovan i jedan trgovački k omesar kome je povereno da kupuje prekomorsku robu u velikim količinama i da izvoz i rusku robu u inostranstvo.

varoš Moskva i okolne gubernije pokazuju smanjenje od 25 od sto. koje je on naimenovao za gubernatore.64 čoveka i 3. i našli smo da nema ničega goreg od sadanjeg ustrojstva. U nekojim oblastima s manjenje je još veće: na severu (u Jaroslavskoj. to smanjenje dostiže 40 od sto. Osim toga. Teritorijalne ustanove koje imaju zadatak da raspoređuju prikupljene sume dobivaju naziv „gubernija. posredne posledice toga rada. naređuje da se izvrši popis stanovništva.5 od sto). Kurbatov. bekstvo. na njihovo mesto došli su novi naseljenici. . Potom za vodi novu organizaciju rashoda i određuje sve državne prihode za potrebe vojske. videće se malo dalje da je veliki broj lica uspeo da izbegne popis i da su se mnogi iselili u druge oblasti . te će tako uspeti da pronađe nove poreske obveznike. „Neposredne posledice rada državne uprave”.. usvojila je jedn o veoma prosto rešenje: odlučila je da ne uzima u obzir taj popis iz 1710 godine. „posredni uzroci”.. 20. Sada pak r ashode usredsređuje u vojni prikaz. no koji se nije održao. Pre svega. Popis iz godi ne 1710. a u južnim oblastima naseljavanja manjak nije znatniji — od 12 do 14 od s to —. Iz sličnih razloga. gde se broj stanovnika uvećava za 289 od sto. posle kratkih kolebanja. slika ostaje ipak veoma mračna. čak i sa svim ovim ograničenjima. što odgovara smanjiv anju broja stanovnika za jednu petinu (19. Ali. ljudi koji uživaju njego vo poverenje. Kunem vam se da jedna jedinstvena 18 1 administracija vredi uvek mnogo više. Iako se broj „ognjišta” u oblasti donje Volge (oblast slobodnog naseljavanja) uvećao za 17 do sto. Razume se da je pri ovakvom si stemu stanovništvo globljeno više nego ikad.9 od sto. povećane redovnim priraštajem stanovništva koji je utvrđen jednim popisom iz 1704 godine u Moskovskom okrugu. Istina. ali se i oni u toku narednih sedam godina iseljavaju. da se on rešio da preduzme korenite mere. opustošili Rusiju. prelaz u prosjaštvo i razbojništvo. 37. nego samo onaj njegov deo koji je sposoban da plaća porez. da ćete imati malo koristi od ovih raz nih administracija. razn i uzroci. Uzalud starešina Ratuše. gospodaru. taj popis ne u zima u obzir čitavo stanovništvo.6 od sto.” Te „ruke” kojima on dopušta da ispražnjuju Ratušu jesu njegovi generali.34 žene. 3. koji je nabrojao samo 637. Kostromskoj i južnom delu Volog dske gubernije). kao što smo videli.005 „ognjišta” i da računa porez na 812.” Rezultati popisa iz 1710 godine su očajni. ne broji pojedince nego „ognjišta”. primil i smo tvoje pismo. čemu je bio uzrok desetogodišnji Severni rat. neposredne posledice rada državne uprave. te poreske vlasti ne znaju tačno koliko se poreskih obveznika krije u jednom „ognjištu” od kojih svako ima prosečno po 3. prema kojima je bilo 791. te svi koji su zapisani kao otsutni nisu mrtvi. kao i raniji popisi. utvrđeno je da se znatno umanjio broj poreskih obveznika. 0.000 „ognjišta”.8 od sto. to je regrutovanje v ojnika i radnika. čiji su stanovnici manje davali regrute za vojsku a više plaćali ratn e poreze. i mi smo već dovoljno raspravljali o tome da li više ruku više vred e nego jedna.” Petar mu odgovara: „Gospodine Kurbatove. skoro celokupno starosedelačko stanovništvo iselilo se u Sib ir.018 „ognjišta”. Umesto uvećanja stanovništva kao što se pretpostavl jalo. on je usredsredio prihode u Ratušu. 4 od sto. čije izdržavanje pretstavlja 76 do 96 od sto svih državnih rashoda. jer pretpostavlja da se ono uvećalo od poslednjeg popisa. negoduje u svoj im pismima caru: „Kunem vam se. Pred ovakvim rezultatima državna uprava. a u nekojim okruzima čak i preko 50 od sto.2 od sto. U 13 od sto slučajeva popisne liste naznačuju uzroke smanjenja poreskih obveznika: p rirodna smrt. a to će reći na cifre iz 1680. 8. iseljavanje i prelaz u drugi društveni stalež. U oblasti severnog Urala (d o Solvičegodska).asno stanje. Oni pokazuju da su zloupotrebljavanje n arodnih snaga i finansisko iscrpljivanje zemlje. i jasno je da je ovo opadanje stanovništva posledica Petrovog rada. 29 od sto.

posle prvoga sramnog poraza. koga je on naimenovao za vojvodu Arhangelska. pomogla su Petru da prebrodi najteže trenutk e. zahtevala je od ruskoga stanovništva žrtve toliko velike i dugotrajne kakve ono dotada nije poznavalo. dak le. za tu pobedu ima Rusija da zahvali manje svojoj ratnoj veštini a više dvema prirodnim silama: prostoru i vremenu. Onaj koga je tako nazvao jeste njegov prijatelj F. ona iz godina 1708—171 2. svojim ljubimcima. Rusija j e preživela devet teških ratnih godina. On će iskoristiti to zatišje da sist ematiše i saobrazi posebne mere koje je bio preduzeo u cilju da kako tako zadovolj i najpreče trenutne potrebe. Pokušaj da se poveća broj poreskih obveznika novim popisom ne samo da je bio bezuspešan. Uistini. K ako se državna uprava interesovala pre svega za rat i 18 3 finansije — ona se samo mimogred interesovala za administraciju i pravosuđe. iako je ovome bilo t ada dvadeset i osam godina. Razume se da je i sam Karlo svojim pogreška ma potpomogao svome protivniku da iskoristi te „skitske” činioce. a posebice sniženje vrednosti novca koje je o dgovaralo današnjoj papirnoj inflaciji. pobedom nad jednim od najvećih evropskih vojskovođa. zahvaljujući Petrovoj upornoj volji. ide istim takvim putevima i usredsređu je — ukoliko se za to ukazuje potreba — i vojnu i poresku administraciju u ruke izve snoga svoga generala. ne povodeći se ni za kakvim sistemom. Ova pobeda primo rala je Evropu da računa sa Rusijom kao sa vojnim činiocem prvoredne važnosti.18 2 Načinimo pregled ovih devet prvih godina XVIII veka. Za tih devet godina. I baš zbog toga su one nosile obeležje profanisanja i sukobile su s e sa ogorčenim otporom narodnih masa i svih branilaca „stare vere. Osim toga. svojim gener alima. a tako isto je brodogradilišne radnike nazivao ship ti . Petar. što j e bila posledica neprekidnog regrutovanja vojnika i bekstva seljaka. Kada je godine 1694 prispeo u Arhangelsk u svome još novom mor narskom odelu i sa nekoliko naučnih holandskih reči. M. Sva ova sredstva. staro državno uređenje brzo je ustupilo mesto novim vojnim upravama i ličnim misij ama koje je car poveravao ljudima. povećanja zakupa za državna dobra i stvaran ja novih monopola. Od Narve do Poltave. Krajem XVII veka ovi mesni štabovi počeli su da vojnoj administraciji pridružuju i poresku. P ošto se Petar nije hteo da obazire na dotadanje ustanove i na redovne državne prihod e. a naročito izvući kor isti iz državnih operacija: kovanja novca. Ali su ti izvori prihoda vrlo brzo presušili. bude starešina dotične oblasti. Njihova pojava upućuje nas da se još jednom osvrnemo na vojne napore i finansiske nezgode prvih devet godina njegove vladavine. trebalo je ranijim porezima. Petar upotrebljava tada prviput izraz tup myn herr gubernor. Gubernije su. Istina. Posebne vojne oblasti bile su još ranije obrazovane u južnoj i jugozapadnoj Rusiji. koji su isprva bili usredsređeni u Ratuši a potom „razdeljeni” gubernatorima. koji su uživali njegovo poverenje. stvorene pre nego što je otpočeta prva sistematska reforma. dodati nove. Malo po malo potrošene su uštede iz p ređašnjih godina. nego je još pokazao veliku bedu naroda i opadanje stanovništva.” Pobeda kod Poltave dopustiće Petru da se pribere. prirodan razvoj državnih ustanova već joj je bio utro put. Iako je taj rat započet prilično lakomisleno. Petrove reforme odnosile su se isključivo na spoljni izgled i način odevanja. uopšte uzev. 3. Tako je naposletku podelio Rusiju na osam velikih oblasti nazvanih „gubernijama” prema nazivu njihovih upravljača — gubernatora. jeste stvaranje jedne opšte redovne administracije koja je Rusiji nedo stajala. o n se završio. ona koja je toliko oneraspoložila Kurbatova. Ne može se reći da je taj rat bio rat bez ikakva cilja ili da je premašao njenu snagu. PRVA SISTEMATSKA REFORMA (1708—1712) Postanak gubernija. — Prva velika Petrova reforma. ona takti ka povlačenja i čekanja koja je zamenila ratnu veštinu. — bilo je prirodno da onaj koji je upravljao tim dvema granama državne uprave upravl ja i svim ostalim poslovima i da. Apraksin. i neposredne i posredne. Kako su se državni rashodi skoro udvostručili u tome razdo blju.

Umesto da ide na Pskov. još pri prvim pokušajima ugledanja na tuđinske uzore. koji je „upravljao bjelgorodskim razrjadom”. Buna je ugušena u proleće 1706 godine. Ali se ovom prilikom Kazanjski okrug potpuno odvojio od Moskve. Kirilu Nariškinu. gde su još od XVII veka smeštena dva đeneralštaba. te će on biti i gubernator Azova. sad mora da menja taktiku i da se povlači ispred Karla XII. Tome cilju namenjuje on direktno prihode S molenske oblasti i potčinjava smolenskog vojvodu Saltikova jednome svom poverljivo m čoveku. „koja se stara o svim potrebama”. a zatim pristanište u Ta ganrogu. koji će se kasnije proširiti i primeniti za vreme d ruge sistematske reforme. ipak on mora usled potreba koje je nametao Severni rat. Ali Petar mari za sudbinu centralnih moskovskih upravnih ustanova. da usredsredi sva državna sredstva na tri unutrašnje ob lasti. iako nosi titulu sudije. Knez Dmitrij Golicin. Tol stoj u ovaj novi vojni okrug Voronježa i Azova. stvara nov tip gubernije. Tako je postala Kijevska gubernija. on se ne zove bjelgorodski. Ali „u čast grada Kijeva”. sačinjavaju: bjelgor odski puk i razrjad (vojni okrug). I tako se. Petar počinje da organizuje granicu stvarajući jednu utvrđenu linij u koja se pruža od Smolenska do Pskova. M. i landrikhter. nailazimo na guberniju koja ima gubernatora. nego kijevski gubernator. oberkomendat. koji prikuplja poreze. Menšikov p ostaje najpre komandant Šliselburga i Šlotburga (posle zauzeća Orješka). Iako su tri mora isprva redom privlačila Petrovu pažnju. koju je nasledio od svoja dva prethodnika koji su r anije bili na čelu vojne komande. Na trećem moru. naposletku je postao g ubernator Estonije i knez Ižarske oblasti (1707. javlja potreba za uprošćavanjem. Karlo se odlučuje u februaru 1708 godine da pođe na Ukrajinu . brata admiralteik-ova. kad on cele godi ne juri po putevima svoje carevine i jedva stiže — i to ne svake godine — da o Božiću svra . a to je jedan od Petrovih lju bimaca. oberproviant koji priku plja žito. Na mesto admiralteik-a Apraksina poslan je početkom 1703 godine U. Balt ičkom. Ukoliko napreduju ruska osvajanja u baltičkoj oblasti. posle toga dobiva on titulu gubernator generalis Ingermanlandiae et Careliae. koji Petar tek beše osnovao godine 1703. Apraksina. kako se žali Kurbatov. buduća Smolenska gubernija. dakle. a blizu Crnoga Mora jednu guberniju bez gubernatora. na obalama Beloga Mora jednog gubernatora bez „gubernije”. a potom k omandant Petrograda. koji komanduje trupama. A. potrebno je d a se utvrdi zapadna granica. On zamenjuje svoju titulu nazivom admiralteik. i preobrazio se u ono što će kasnije biti Kazanjs ka gubernija. Naredne godine pripremanje pohoda na Azov svraća njegovu pažnju sa severa k a jugu. Pošto je praktikovao ofanzivu od 1702—1705 godine. Ovaj poslednji ima u svojim rukama. plan ustrojstva gubernija.timmerman-ima premešta se žurno iz Arhangelska na D on. konačno je „opljačkana”. na tim tek osvojenim oblastima. „Guverner” sa svojim ship . svu građansku upravu. Petar odmah šalje tamo P. U očekivanju neprijateljevog napada. i pored još neodređenih ob lika. a to je čitava jedna oblast gradova „određe ih za poslove flote”. Videli smo. Ovom gubernijom upravljaju isprva četiri državna činovnika s a tuđinskim titulama: oberkomissar. kao i „niži gradovi” na simbirskoj utvrđenoj liniji. i to u S molensku i Kijevu.) Interesantno je videti kako se upravo tu. jezero budućeg Azovskog okruga. i stavlja mu na raspoloženje sve prihode Kasa cionog prikaza. Od vojnog okruga postao je o blast u isti mah fiskalna i vojna. U jesen 1705 godine javlja se buna u oblasti Astrahana. ali se upravo na jugu stvara za njega ono što će se kasnije zvati „gubernija”. i on otpočinje brzo građenje jedne flotile u Voronježu. nosio je od 1704 godine titulu „gubernator”. Menšikov. Petrogradska (In germanlandska) gubernija pokazuje po prviput godine 1707.mmerman. Ub rzo posle toga ova četiri zvanja svode se na dva: 18 4 oberkomendat i landrikhter. Tako je konačno stvorena jedna vojno-fiskalna oblast. Ovu oblast. koji je sudija. finansije i administraciju. Već početkom leta 1708 godine Petar dolazi lično u Kijev i rukovodi njegovim utvrđivan jem. koji ne liči nimalo na nekadašnje vojne okruge. Ratuša.

vraća se on najzad u Moskvu posle otsustvov anja koje je trajalo skoro dve godine. A kako je on lično neprekidno zauzet brigam a koje u njegovim očima ostaju važnije nego preduzeti posao. između mera koje je preduzeo 1707 godine i njegove odluke. koji je bio zaveden u osvojenim oblastima. bilo o nedostatak saobražavanja. umesto u Moskvi. t e je Petar primoran da provede božićne praznike u Sumi. Ovoga 18 5 puta. prema njegovom ličnom tvrđenju (u Istoriji Švedskog rata). te gubernatori mogu po prviput da otidu svaki u svoju guberniju. Istina. tek posle mnogih i neprekidnih spoticanja bilo o nedovoljnost obaveštenost i kod svojih saradnika. njegov protivnik ga ne ostavlja na miru. drug u skupštinu gubernatora. Kazanju. te se tako događalo da je metodični plan postajao samo komad bezvredne harti je koji nimalo ne odgovara stvarnosti. on i ovoga puta samo sistematiše svoje ranije odluke. To je klica budućega Senata. posle jednogodišnjeg otsustv ovanja iz Moskve. Jer Petar je ostvario ovu reformu. U decembru 1707 god ine naređuje on da se „pripoje gradovi — izuzev onih koji se nalaze na 100 vrsta od Mo skve — prema oblasti u kojoj se nalaze. 6/17 januara 1708 godine on ustanovljava pri svojoj ličnoj kancelariji Bo jarski savet koji će ga zastupati za vreme njegovog osustvovanja i naređuje „ministrim a” da se sastaju triput nedeljno i da vode zapisnike svojih sednica (u kojima „će se i spoljiti glupost svakoga od njih”). ova prva Petrova reforma može se nazvati sistematskom samo u najobičnijem sm islu reči. On mora da čeka Božić između 1710—1711 godine da bi sazvao u svojoj novoj severnoj prestonici. no on se ograničavao na bitne od redbe reforme: na raspodelu gradova i pukova na gubernije i na novu razdeobu pri hoda. on svoje reforme može da izvodi tek delimično. Istina. Treba zapamtiti ova dva datuma: božićne praznike 1707 i 1708 godine. Ali i ovoga puta on ne može ništa da odluči. Ali već 5/16 januara 1708 godine on opet odlazi iz Moskve da cele te godine mo tri na kretanje Karla XII. a drugi su pratili Petra pri njegovim ratn im pohodima. Za vreme rada ove skuštine reforma je približno sasvim utvrđena . ali nekoj i od njih još ne behu napustili Moskvu. jer su prikupljeni podaci nedovoljni. — Gubernatori su već bili postavljeni. Da bi im se olakšao prethodni rad. da se „bavi građanskim poslovima”. na primer.ti u Moskvu na nekoliko dana? Jer se obično o Božiću nagomilaju svi poslovi koji zahte vaju njegovu ličnu odluku. I tako. Tek januara 1710 godine Petar se vraća u Moskvu i saziva prvu skupštinu gubernatora. kaogod i mere koje je pre toga predu zimao. . To su datumi pr ve Petrove ozbiljne reforme.” To je klica buduće podele Rusije na gubernije. U međuvremenu (1708). Proteklo je dosta vremena. kao što smo videli. pomoću nekoliko hitno ispi sanih redaka — koje će ministri imati da razrade i preobraze u zakone — postavljeni su temelji dveju važnih ustanova moderne Rusije. Arhangels ku. koju je objavio prilikom svog povratka u Moskvu godine 1709. Tek posle p obede kod Poltave. Za vreme zime 1708—1709 godine. oko Božića 1709 godine. Petrogradu. i da budu spremni da stupe na dužnost i da prikupljaju poreze već od poče tka 1710 godine. pošto je potreba za novcem neobično hitna” (Whitwort h). Smolensku. Skupštine gubernatora i poreske mere. da je on u decembru 1707 godine. naredio da se istražuju sredstva „kako bi se sastavio kraj s kraje m i našao novac za redovne potrebe. ili pak o nove činjen ice. on počinje „da se bavi gr ađanskim poslovima”. već napada iznenada na varoš Gajdar. pridodati su im pomoćnici pod na zivom landrikhter-i. o životne neophodnosti koje su ga primoravale da poništava sve ono što je bio ust anovio. U januaru 1709 godine car im naređuje „da prouče pobliže razne poslove svoj ih gubernija”. i to Kijevu. Bojarski savet pripremio je jedan prethodni nacrt zakona. ma da on jedva stigne da se na brzu ruku upozna s njima . usred decembarskih mrazeva. Zna se.

033 za garnizone). on ga ne otklanja. iako stavlja na teret gubernijama deficit. ovaj rat potrajaće još jedanaest godina i primoraće Rusiju da podnese nove i teške žrtve. te se tada prviput posle mnogo godina može pomišljati na mir . Dotada su se najpre zadovoljavale lokalne potrebe.834.413 za pešadiju. od kojih se očekivao maksimum — na osnovu prosečne cifre dohodaka iz 1705—17 07 godine — dali su samo 3. da uvidi krajnju ozbiljnost situacije. a pojavljuju se i saveznici koji bi že leli oslabljenje Švedske. To je i odlučio Bojarski savet 28 februara 11 marta 1710 godine. Otsada se. artileriju i diplomatij u. kojim se predviđa 2. naprotiv. Međutim situacija — kao što će se ustanoviti posle nekoliko godina na osnovu tačnih računa — ila je mnogo manje ozbiljna nego što se mislilo. kao što smo videli. Najvažnije tvrđave u Estoniji. jer on krajem aprila piše Apraksin u: „Zar nije očajno što se moramo tući sa ovakvim neprijateljima. a pukovi se raspoređu ju srazmerno broju „otseka” svake gubernije.192. zatim garnizonskih trupa.18 6 Pitanje izdržavanja vojske je sada jedna od prvih Petrovih briga. Tada se prviput javlja deficit od pola miliona.000 za vojsku. Ne ostaje ništa drugo sem da se pribegne jednom načinu koji je primenj ivan pre Petrove vladavine. prikaz artilerije. svaki sa po 5. pošto se prethodno provere. Godine 1711. a to će reći da se ustanovi jedan nov porez koji bi moga o da popuni deficit i da se „naplaćuje u svim oblastima. i on im omogućava da slobodno deluju i da odmah zadovolje sve rashode. I tako će se reforma roditi u prilično nezgodnim okolnostima godine 1712.000 za đeneralštab.000 rubalja. a gubernijama se ostavlja samo preostatak tih pri hoda. Pošto je nemogućno zadovoljiti sve potrebe. oduzimaju najpre od prihoda gubernija sume potreb ne za ona četiri glavna prikaza. druge zemlje izlaze joj u susret. prikaz admiralstva i prikaz ambas ada. i 815.000 rubalja. upotrebljava ju već odavno sve svoje prihode na izdržavanje pukova. Petar naređuje da se na osnovu ist ih cifara raspodele troškovi na izdržavanje pukova.792 rublje za ostale prikaze (433. Ukupni rashodi penju se na 3. „Ministri” donose tada odluku da „povere tu dužnost gubernatorima”.319 rubalja za vojsku (91. i da ti prihodi n isu dovoljni. Ali taj neuspeh ga goni da se još više nada miru. ambasadorske kancelarije i a rtilerije”.” U smislu ove Petrove odluke Skupština gubernatora ustanovljava nov budžetski predlog od deset članova. ako se pouzdamo u Boga?”. da se novac upotrebljava z a druge troškove pre nego što se obezbede oni prvi”. Uistini. 840. u isto vreme porazni rezultati popisa stanovništva iz 1710 godine pokazuju znatno smanjenje broja por eskih obveznika. Go dina 1711. međunarodni položaj Rusi je je učvršćen.666 za konjicu. treba se bar pobrinuti za one koje su najpreče i razdeliti prihode između če tiri ustanove: prikaz rata.536 „ognjišta”). 340. ovaj višak poznat je vlastima. Nasuprot tome. i on „zabranjuje.996 za ad . po pola rublje od ognjišta”. Vlasti. Livoniji i Kareliji predaju s e jedna za drugom.159. Što se tiče ostalih izdataka. mornaricu. Petar usvaja jedno sasvim prosto rešenje. označava početak novoga doba zategnutosti i napora. Na skupštini gubernatora 1710 godine Petar može. 764. Razume se da ovaj sistem. čiji se kraj već nazire. mornarice. a to su Petrogradska. napušta prestonicu i ostavlja Bojarskom savetu brigu da pronađe način kako da se zad ovolje ostali rashodi. Kijevska i Azovska gubernija. Istina. Očekujući drugo zasedanje Saveta gubernatora. iste te 1711 godine Petar je pretrpeo jedan poraz na reci Prutu . Pošto je ovako odlučno rešio to pitanje . njih treba „platiti iz viškova. jer su se odlučile da prikupljaju porez na osnovu nekadašnjih već zastarelih ci fara. pronašle su i ovde jedno sasvim prosto rešenje. Posle pobede kod Poltave i kapitulacije vojske Karla XII pred Perevoločnajom. Treba plaćati troškove „prvenstveno pukova a ktivne vojske. od čega 3. umesto da otvori period mira. Usled toga gubernije su podeljen e na posebne „otseke” (146 i po otseka. samo za tu godinu. 156.207 za gardu. Prihodi stvarno prikupljeni u raznim gubernijama godine 1710 premašaju znatno 18 7 budžetska predviđanja i daju višak od 900. i pored nedovoljnih podataka. izuzev rashode dvora i četiri glavnih prikaza.000 rubalja. pa potom se ostatak prihoda predavao centralnim ustanovama (Ratuši) koje su imale dužnost da ih razdele raznim p rikazima. pod pretnjom najsvirepije kazne. Prihodi. Uskoro postaje jasno da tri gubernije u kojima je skoncentrisan na jveći deo vojske. a da gubimo iz vida ra t sa Švedskom.330.

kao Lohvicki. polazeći od jedne tačn e misli. pretstavljaju ustanove od opšteg a ne lokalnog interesa: to su najpre „četiri ustano ve” kojima gubernije moraju da šalju direktno svoje prihode. koji iznose oko pola miliona. — Nekoliko pravnih istoričara. Lešk ov. koja nije služila za poprište vojnih operacija. već od početka Severnoga rata beše usredsredila u svojim kancelarijama upravu vojnih i finansiskih poslova. 148. — kaže on — onda je potrebno da se meću njima razdele prihodi Ratuše”. Gradovski. što iznosi ukupno 3. no koji se moraju pokriti ma na koji način. nis u sačinjavali oblasne upravne jedinice. pošto su najpre predali svoje poslove organima stvo renim na licu mesta. prvo. Ovi okruzi. izostavljeni su iz budžeta svi ostali rashodi. dakle. da u Rusiji nisu postojale oblasne i pokrajinske jedinice pre Petra Vel ikog. kao na primer Kaz anjski i Sibirski. 111. te su one primorane da predadu svoje poslove pokrajinskim ustanovama . tu posledicu. gradovi. Drugi istoričari. razrjadi Sjevska i Bjelgoroda. Andrejevski. tačno je da su na severu i u centru Rusije nekadašnji teritorijalni sistemi (apanaže koje je Moskva prisajedinila) odavno prestali da postoje i da su gradovi. 008. Isti preobražaj vrši se u čitavom nizu centralnih ustan ova Moskve. 22. Istina. a one koje ne iščezavaju potp uno. Mroček Drozdovski. što je stvorila teritorijalnu vezu izmeću ovih gradova.568 za prikaz artilerije. ostaju samo kao lokalni organi. Posle ove raspodele. 651 za prikaz farmacije.111 rubalja rashoda prema 3. uostalom veoma mudar. jer da bi s e on postigao. usled same prirode poslova kojima se bave . prestoni ca Rusije. a to će reći administrativnim ustanovama istoimenih gubernija. ukinuti su. Kako su njeni prihodi poticali većinom iz severnih pokrajina. izneli su pretpostavku da gubernije koje je stvorio Petar nisu ništa drugo do nekadašnje administrativne oblasti Rusije XVII veka. ovaj višak je samo prividan. I sam Kurbatov. Jer j e istina. Šta će biti sa ovim ostacima tako uništene central ne moskovske administracije? . naimenovan je sasvim prirod no za gubernatora Arhangelska. To je i učinjen . Dotada je ona bila središte. i neki drugi. Oblasni prikazi. Moskovsku i Arhangelsku. smatraju da je on stvorio gubernije i okruge po svojoj volji. ona postaje prost oblasni glavni grad. Ali će sada i ona biti pot isnuta.miralitet. a zatim prikazi koji se bave kovanjem novca. Drugo. ušli su u sastav Azov ske i Kijevske gubernije. raspo delu pukova i Senat. tako ona gubi svoje obeležje ministarstva finansija i postaje obična lokalna ustanova. ta ko da je svaka grupa gradova raspodeljena na četiri 18 8 ili pet gubernija. Oba ova mišljenja izgleda da su pogrešna. što izaziva promenu njene centralističke organizacije. Prilikom stvaranja gubernija. tek u vremenu o kome govorimo. da bude dosledan sebi: „Ako su gubernije konačno ustanov ljene. Zasada treba da rasmotrimo tri elementa reforme: gubernije. Središna Rusija. Ipak. Ali izvesni prikazi. narušavajući ist oriski red i ne vodeći računa o prošlosti. Moskva doživljuje u to vreme znatan preobražaj. Ovaj novi budžetski sistem primenjen je počev od godine 1712. da su već krajem XVII veka postojale oblasne grupacije (vojni i fi nansiski okruzi).131 rubalja prihoda. Kurbatov. koji su otsada grupisani prema geografskim obzirima: prema blizini ili lakoći rečnog saobraćaja. Dmitrijev. kao što smo videli. dao je Petru s avet. koji su neka da bili raspodeljeni u ove finansiske grupacije ulaze u teritorijalni sistem. Petrova reforma imala je. koji su bili grupisani prema fiskalnim potr ebama i koji su sačuvali svoju organizaciju sve do stupanja Petrova na presto. Nevolin. poslovanje Ratuše ograničilo se na prikupljanje prihoda Mosko vske gubernije.031 za prikaz ambasada. koji se ranije protivio decentralizaciji. nego ih je Moskva dodeljivala raznim oblas tima po svojoj volji. Docnije ćemo videti njeg ove rezultate. za koga sada tu nema više posla. već naprotiv izvestan mali višak. pa čak i još s tarije.546 za dvorske troškove. podeljena je prosto na dve velike oblasti. One prestaju da budu državna upravna tela. Nema više deficit a.026. Organizacija gubernija. 99. zamenjujući tako nekadašnje prikaze. Ova.

neprekidno premešta nje trupa onemogućiti raspodelu vojnika po gubernijama. i skupština koja je pozvan a da tu zasedava dobila je obeležje vladarevog privatnog saveta. jer je ona bila samo jedna zastarela ustanova nesposobna da udovolji savreme nim zahtevima”. uoči svog polaska u ratni pohod na Prut (odmah posle druge skupštine gubernatora). niti kojoj su vlasti potčinjeni gubernatori. Kada se mehanizam prikaza poremetio. isto toliko česta koliko i dugotrajna. — Istoričari su ponekad videli. jer. i Moskovska gubernija plaća njegove troškove. Ideju o „besmrtnim” vojnicima pozajmio je on od svoga protivnika Karla XII. 18 9 prekršten je u Astrahanski puk. godine 1710 položaj ovoga Saveta menja se iz korena. puk Gaspara Gulica (koji je kasnije nazvan Šambers ov puk) postao je Rostovski puk. piše na primer Petrovski. da je on tome dodao izvesne posebne poreze (prihode ižorske kancelarij e. poverio vođenje poslova. Stvaranje Senata. raniji sistem kontrole menja se takođe. Ali u ovome sistemu. o kome je Peta r. doklegod bude trajao rat. dodeljen svakom puku od strane odgovarajuće gubernije (1711 ). Videli smo takođe da izvan kontrolisanog budžeta Petar raspolaže i vanbudžetskim sumama.” Devetorica senatora. naimenovanih .Raspodela pukova. Međutim. u sličnoj situaciji. I zmeđu gubernija i cara ne postoji više nikakav posrednik. pobija ovo shvatanje. njegova otsustvovanja. Kao što je dokazao Ključevski. c areva lična kancelarija postala je državni kontrolni organ. od činovni ka. I zaista. I tada. u vremenu ustanovljavanja Senata (godine 1711) već odavno bila iščezla. u to vreme imao prilično nejasan pojam. n iko više nije znao ko upravlja državom. Riksdagu ili Senatu Štokholma. gubernije vrše isti posao kao i prikaz rata. on je propisao da pukovi nose imena onih gradova koji će morati da se staraju o njihovom izdržavanju: tako na prim er. tada bi se prosto vratilo teritorijalnom sistemu sa kraja XVII vek a. od „ministara” — kako ih on naziva. da bi mogao njima slobodno raspolagati. Otuda nov izvor komplikacija. puk koji je najpre nosio ime svoga komandanta Al. monopol poreza i druge monopole). za čitavo v reme njegovog otsustva. Ali. „Petar je osudio Dumu da iščez ne. Ali sama činjenica da je nekadašnja Bojarska duma. d a je mir zaključen u predviđenom roku i da su pukovi bili otposlati u svoje odgovara juće gubernije. S d ruge strane. već u samom početku reforme uvidelo se jasno da će. Komesari koje su otposlale pojedine gubernije primorani su da prate p ukove pri svima njihovim marševima. kome je dužnost da pa zi na izdržavanje trupa. Očevidno da je i Petar težio tome cilju. koje ne podležu ničijo j kontroli. Od godine 1707 on naređuje S avetu da se okuplja redovno i da vodi zapisnike svojih sednica. Petar se seća ili saznaje za primer Karla XII koji je deset godina ranije. ne dop uštaju mu da lično nadgleda rad svoga Saveta. I pored svog naziva Savet koji se okuplja u carevoj ličnoj kancelariji sastavljen je sa mo od šefova raznih administracija koji spadaju u najbližu Petrovu okolinu. dok je veliki broj pu kova bio skoncentrisan u izvesnim gubernijama. Zbog toga je po jedan komesar. koja bi se možda izbegla. istina. čak ni jedan državni činovnik ka kav je bio Kurbatov. u drugima nije bilo ni jednog jed inog puka. Ovaj sistem ima izvesne sličnosti sa švedskim vojnim sistemom. I Andrejevski ističe da je ova reforma svesn o delo. u koju spada i Astrahan. u ukidanju Bojarske dume i ustanovljavanju Senata dokaz careve političke mudrosti. a zatim ime mlado ga Šeremetjeva. a to je veza sa njihovim odgovarajućim gubernijama. Gordona. — Ideja vodilja reforme ne može se pomiriti sa postojanjem central nih vojnih prikaza. Već od početka Severnoga rata. Ako pukove treba da izdržavaju gubernije onda je logično staviti ih u direktnu vezu sa ovima. a prilikom stvaranja gubernija i uki danja prikaza. Ovo se nije o dmah uvidelo. jer njegovo izdržavanje pada na teret Kazanjske gube rnije. i ova omaška izazvaće kasnije veliku zabunu. i taj savet nije mnogobrojan. te tako njihovo zvanje gubi svoj pravi smisao. kao što smo vi deli. čije ćemo posledice videti. iščezavanje Dume vrši se postepeno i neosetno. Ukazom od 22 feb ruara/5 marta 1711 godine proširuje ga on dalje i „ustanovljava Upravni senat zbog s vojih uobičajenih otsustvovanja izazvanih ratom.

koji bi bili vezani za njega ličn im vezama. koje on dopunjuje postepeno novim naređenjima za vreme svojih putešestvija. administracija se odjednom našla u po . pod imenom fiskali. organizacija Senata ostaje i dalje nesavršena. Petar je preneo na njih dužnost da se brinu o svim poslovima koje je trebalo svršava ti posle stvaranja gubernija. Ali. Ovaj cilj. na čelu koje se nalazi ne šef careve lične 19 1 kancelarije Nikita Zotov. oni mogu. Ova novina stvorila je veliku zabunu pri izradi budžetskih izveštaja. k ao takva. jer novac je živac rata”.” Pod upravom ovoga ober-fiskala stv ara se u unutrašnjosti zemlje čitava mreža agenata. posle toga treba da obeleži delokrug rada ovih ustanova i da stvari zakonsku vezu između S enata i gubernija. ne izuzimajući ni ličnosti na najvišim položajima. Na trećem mestu njima se pridaju — radi održavanja vez e između njih i gubernija — komesari koje odašilju same gubernije. a „računovodstvo” ili ukupni pregled budžetskih tabela koje je ustanovila svaka gubernija. careva lična kancelarija. Oni su potčinjeni „šefovima”. Ali čak i ovako. Ova tri elementa čine jedinu razliku između Senata i nekadašnjega S aveta pri carevoj ličnoj kancelariji. i ta špijunska o rganizacija ubrzo diskredituje ovu ustanovu. koja sad ne prima više izveštaje o tekućim poslovima. ona prima od cara hitne i kratke naredbe. Na prvom mestu poverio im je kontrolu nad vanbudže tskim prihodima (monopoli i „dobiti”). davnašnji prijatelji i vojni i diplo matski saradnici Petrovi — jesu iznad Senata i imaju pravo da pri opštenju sa njim u potrebljavaju formulu: „Po naređenju Njegovog Veličanstva”. pod pretnjom smrtne kazne. On mu daje jednu posebnu kancelariju. čiji su metodi t ek bili utvrđeni. on je dakle u početku samo jedna privremena ustanova. kao u staro doba. Ovo su samo stručnjaci. jedan „nov čovek”. Petar je težio da se okruži prijateljima i vernim slugama. njegov nekadanji profesor. bez obzi ra na njegovo poreklo čija bi dužnost bila da potajno nadzirava svaku lično st.19 0 za članove te nove skupštine. Zabranjeno je čak. Na četvrtom mestu njima je naređeno (ukazom o d 5/16 marta 1711 godine) da naimenuju za ober-fiskala jednog „pametnog i dobrog čoveka. koncentrisano je u jednom posebnom i tajnom otseku n jegovih kancelarija. posl ovođe. što treba imati u vidu — nisu istaknute ličnosti koje bi igrale neku važnu ulogu u politici. koji m ogu biti kažnjeni zbog nedostataka i pogrešaka u službi i koji su samo upravnici. oni pr etstavljaju vladarevu ličnost. a imaju većinom fiskalno obeležje. Što se tiče samoga Senata. da bi ove njegove naredbe mogle biti izvršene. podvrći ove kome sare telesnim kaznama dvaput nedeljno. ka ko gubernije ne upućuju nikakav izveštaj Senatu. Nasuprot tome. careva lična kance larija predala im je kontrolu nad guberniskim budžetima (komisija Vadb olski. ako se nekoja guber nija pokaže neuredna u svojim plaćanjima. Petar se ne brine mnogo da upo zna posledice takvih svojih naloga. od februara 1712 godine. Sve ove mere imaju za cilj da popune praznine koje je ostavilo za sobom rasturan je centralne administracije. Ali. dovitljiv čovek koji je postao stručnjak za monopole i oji je ranije bio pretsednik Ižorske kancelarije. jedan pribilščik. Zbog toga on većinom daje ove poverljive zadatke oficirima svoj e garde. — administrativne a ne zakonodavne. Ali stvarajući ove fiskale. kao što ćemo uskoro videti. u odnosu na pojedince i ustanove koje su im potčinjene. Na drugom mestu. da se p odnose tužbe protivu njih dok se car ne vrati. nije bio dostign ut. koji — kao na primer Menjšikov i Apraksin. već ober-sekretar Ščukin. Pošto je predala svoje arhive Senatu. koje se odnose na posebne i konkretne slučajeve. Njegove dužnosti odgovaraju potpun o posebnim uputstvima koja su data Senatu: „prikupiti što je moguće više novca. primorana je na besposličinje. on je primoran da doda Senatu jedan izvršni organ i jednu urednu kancelariju. Treba imati u vidu da Petar neće da dopusti Senatu da pozajmi od n jegove lične kancelarije gotovu organizaciju i zakonske forme kontrole kojima ona raspolaže.

POSLE POLTAVE Diplomatija i rat (1709—1717). već i da ode na Zapad da učvrsti svoje saveze i da uskladi plan svojih vojnih operacija sa operacijama svojih saveznika. Tu u Jaroslavlju on razgovara sa diplomatskim pretstavnikom volfenbitelskog dvora i ugovara ženidbu svoga sina. kao što smo videli. on slavi veridbu svoje bratanice Ane (ćerke njegovoga brata Ivana) sa vojvodom od Kurlandije. sve do trenutka kada sta ri Zotov umire i kada njegova ustanova iščezava zajedno sa njim (u jesen 1717 godine ). gde prisustvuje carevićevom venčanju. knegi njom od Volfenbitela. a zatim se u Krosenu susreće sa Fridrihom-Viljemom. Posle zauzeća Rige i Revala (u leto 1710). jer se gubernije uzdržavaju. Malo kasnije susreće se sa p ruskim kraljem Fridrihom I u Marijenverderu. a to će reći od stvaranja gubernija onakvih kakve su ih utvrdile „budžetske tabel e” iz 1710 godine. Godine 1710 prisustvuje opsadi Viborga. odlazi ponovo na lečenje u Karlove Vari i u Teplic. a da bi očuvao uspomenu na pobedu kod 19 2 Poltave. odmah posle pobed e kod Poltave. Što se tiče uzroka suprotnosti između cil ja reforme i nedovoljnosti njenih rezultata. zaključuje ugovor sa gospodarom Mold avije Kantemirom. koji on naziva „uzglavljem Pretrograda”. gde Menjšikov ops ađuje Štetin. ne bez zadnje misli. U novembru prolaz i kroz Drezdu i Berlin i pridružuje se svojoj vojsci. Švedske i Rusije. Ali zabuna ipak i dalje postoji. to je potreba z a Petra. Računovodstvo je toliko dezorganizovano ovim promenama. koji mu o bezbeđuje pismenim sporazumom pomoć jednog kontingenta poljske vojske protivu Turske . pokazuju koliko su diplomatski odnosi Rusije postali složeni. i zato se ovo doba može nazvati „period h aosa”. On je. Posle svog poraza na Prutu. sa Sofijom-Šarlotom. na čelu svoje voj ske. da predadu svoje izveštaje i druga potrebna dokumenta. U aprilu 1711 godine. da je ono godine 1714 ponovo premešteno u carevu ličnu kancelariju. i to od početka . a potom kroz Drezdu odlazi na lečenje u Karlove Vari. ne samo da krstari Rusijom od Baltičkog do Belog Mora i od Belog do Crnog Mora. Usled tog a nastaje isto toliko duga koliko i besplodna prepiska. carevića Alekseja. i u Anklam. a to će reći u administraciji gubernija. ali bez uspeha. u raspodel i pukova i administrativnim metodama Senata. a tu ulogu on neće da poveri nikome. Odatle odlazi u Volgast. umesto očekivanoga mira. u Jaroslavlju u Galiciji. Pri povratku. u malom. a narednog meseca sastaje se tu sa kraljem Avgustom. — Petrova putovanja u inostranstvo. na nov razgovor sa poljskim k raljem. Posle toga on odlazi na Prut. sav iznuren. Petar odlazi u Poljsku i u Torunu ima sa kraljem A vgustom sastanak kome prisustvuje i ambasador Danske. on prvi baca tri bomb e pri opsadi Rige. Tu mu još francuski ambasador Baliz predlaže posredovanje Fran cuske između Turske. neuspeh danskih o peracija u Pomorju dovodi ga juna 1712 godine na pomorsku obalu. slika opšteg r astrojstva države posle stvaranja gubernija. Posle kratkog bavljenja u Petrogradu. ali . gde vrši smotru nad danskom flotom. Ali je u oktobru već u Torgau. Klice ovoga rastrojstva nalaze se. o n prelazi Poljsku i Prusku. u svakom pojedinom ele mentu reforme iz 1708—1712 godine. O Božiću 1709—1710 godine saziva on prvu skupštinu gubernatora u Mos kvi. Nered u računovodstvu nije posledica slučaja. svečano otvara u Petrogradu crkvu svetoga Samsona i pušta u more ratni bro d Poltavu. 4. Iznuren neprijatnostima le tnjega rata. prus kim prestolonaslednikom. a ovoj je stavljeno u dužnost da ponovo pregleda novi budžet. zatim. Krajem septembra 1709 godine. U ovakvim okolnostima car je u nemog ućnosti da i dalje igra ulogu zakonodavca. oni se jasno ukazuju: to je pre sve ga nastavljanje jednoga mučnog rata. i stiže u Jaš da se sastane sa gospodarem Moldavije. ima krat ak sastanak sa Lajbnicom.ložaju savršenog nepoznavanja državnih rashoda. On odbija mir koji mu sult an nudi „da ne bi ohrabrio neprijatelja”. U okt obru šalje Turskoj ultimatum koji prouzrokuje zategnutost rusko-turskih odnosa.

Slabljenje Švedske i pojava Rusije na evropskoj pozornic i poremetili su nekadašnju političku ravnotežu. 4. Iako nas oni dočekuju ljubaznim rečima. koji ga nisu očekiv li. Jermene. — govore ljudi — mi ćemo biti primorani da ga se bo jimo isto koliko i Francuza. a to će reći protivu jed ne države koja je pre ratnih avantura Karla XII uživala veliki ugled u Evropi. Energičan. koja izaziva — naročito kod pomorskih sila — zavist u p ogledu ruskih namera. Sistem interesa koji su stvorili uspesi Rusije pojavljuje se jasno. koju isto tako podržava Francuska. Turska. i ta dva vladara odg ovaraju time što su potukli Šveđane kod Švabšteta i oterali ih 30 januara/10 februara iz F ridrihsštata u Holštajnu. Švedske i Turske. koji preklinju Rusiju da ih oslobodi. — kako on kaže.” Raspoloženj ngleske je isto takvo: „Zar mogu Engleska i Ujedinjene Oblasti — napominje opet Matv jejev — imati simpatija prema nama i otvoriti nam vrata ka Baltičkom Moru”. Danci i Saksonci. sve velike sile — a naročito pomorske sile — pokazale neprijateljski raspoložene prema ovom razvoju Rus ije. 17/28 januara 1713 godine on se sastaje sa danskim kraljem u Redensburgu. koja je proširila svoje oblasti do severoistočne obale Baltičkog Mora i koja je u prvom red u evropskih velikih sila. Srbe. drugostepene sile. U početku Petrove vladavine Rusija je „beznačajna činjenica”. i u Šenhauzenu blizu Berlina. i pored svih pomoći i trupa što ih obilno obećavaju Petrovi diplomatski pretstavnici u inostranstvu. Pri povratku zadržava se on u Hanovru. Poljske. Poljska je postala njegov saveznik. kao što je bila na primer politika hrišćanskih vođa u dunavskim pokrajinama Vlaške i jednog dela Moldavije. Bugare. njihova . kada su „Englezi i ovdašnji ljudi rešeni da nam ne dopuste da ma šta imamo na tome moru? Oni neće ni da čuju za tako blisko susedstvo. jer će mu tada sva vrata biti otvorena. Niko nema volju da stane na s tranu Rusije. ali druga dva neprijatelja dovoljni su da neobično otežaju njegov zadatak. Eng lesku. već istinski — sfera 19 3 posebnih interesa Rusije i niz spoljnopolitičkih problema. te im nalaže da vode dvosmislenu. koja je povukla Petra u pohod na Prut dajući mu lažnu nadu da će hrišćani dići ustanak u pozadini turske vojske. Holandsku i Francusku. grčevito su se uhvatile za ovu novu vojničku silu koja raspolaže prostranom teritorijom i neiscrpnim mnoštvom „besmrtnih vojnika”. pretrpeli su poraz od Šveđana kod Gadebuša. Tada se isto tako p ojavljuje — ne u apokrifnom „testamentu” Petrovom. gde se sastaje sa izb ornim knezom. Od njegova tri eventua lna neprijatelja. Ruski ambasador i. Iako su se. koji se tada prviput najavljuju u diplomatskom telu. Ovo nabrajanje dovoljno je da pokaže teškoće borbe protivu Švedske. Švedska može da se osloni na tri pomorske sile. jer vi imate nameru da oduzmete od Šveđana pristanište Narvu ili Nienskanc na Baltičkom Moru. ali neiskusan. Razume se da je tada bilo još prerano p ostavljati najveći deo ovih problema.” Kada je Petar zatražio od Holanđana da prime u službu.000 mornara iz Arhangelska. Petar je grabio sve prilike k oje su se ukazivale. i on je raspoložen da joj prepusti Livoniju. pošto su se oni sami nametali Rusiji. te je neizbežno rasparčavao svoju snagu. Ova ravnodušnost počinje da iščezava posle pojave ruske mor narice u Baltičkom i Crnom Moru. O ovome se raspravlja na svima sastancima. ali je isto tako bilo teško izbeći ih. pa čak ponekad i podlu po litiku. na čijem će ostvarenju radi ti docnije nekoliko generacija. ima protivu sebe sve potlačene hrišćanske narode: Rumune. Držanje velikih sila pred sve većim uticajem Rusije menja se iz osnova posle pobede kod Poltave. Grke. hrišćana na istoku strah od turske osvete u slučaju da Rusija zadocni ili se čak i odrek ne namere da im pomogne. naprotiv.„pokazujući više revnosti nego pameti”. Ali udaljenost njihove eventualne zaštitnice izaziva kod. ko ji tek što beše nasledio presto svoga oca Fridriha I. razume se. Već 1700 godine. Mat vjejev ga obaveštava „da oni nimalo ne žele da uče pomorskoj veštini naše ljude. radi obuke. i Švedska ima za protivnika samo Dance i nekoliko ma lih nemačkih dvorova — jer Turska tada tek počinje da stiče važnost — koji upravo i postaju prvi zapadni saveznici Rusije i neprekidno razgnevljuju Petra svojom dvoličnošću i spl etkama. nailaze na hladan pa čak i na ironičan prijem u raznim evropskim prestonicama. gde se susreće sa Fridrihom-Viljemom. Matvjejev piše iz Holandije: „Sadašnji rat protivu Švedske je veoma neprijatan Ujedinjenim Oblastima i veoma štetan po celu Holandiju. Ako on uspe da pose dne jedno pristanište u toj oblasti.

Treba je dakle udaljiti od evropskih poslova i od saveza. kažu oni. već i Švedsku. ustanovljava da „francuski dvor pokazu je srdačnost prema Šveđanima”. uviđa se ubrzo da ovaj diplomata želi manje da pomogne Petru a više da ga zavadi sa svim onim njegovim saveznicima koji su se pokazali neprijateljski rasp oloženi prema Francuskoj. kao Hanover i Pruska. ka da je krajem 1702 godine Francuska poslala u Moskvu ambasadora de Baliza. kuda je bio poslan. ali mu je veliki vezir izjavio: „Sultan bi radij e otvorio unutrašnjost svoje kuće.srca nisu iskrena prema nama.” Holanđani i Englezi trude se u Beču da spreče svako zbliženje sa Moskvom. koje su isto toliko učtive koliko i prazne. Matvjejev obaveštava svoju vladu da se dvorovi Pruske i Hanovera trude da rašire misao kako s vi evropski vladari treba da zaziru od uvećavanja Rusije. onda neće više moći da se spreči širenje njene moći nad tavom Evropom. da će sva trgovina na Baltičkom Moru us koro biti u rukama njegovih podanika i podanika francuskog kralja. Ali Matvjejev piše iz Londona: „Engleski minis tar je veštiji i okretniji u svojim spletkama nego i sami Francuzi. ma da je on preporučivao svome poslaniku Golovinu „da ne otkrije pre vremena broj br odova”. pomoću ruskih brodova. jedna istraga. hoće da stanu u red velikih sila i mešaju se u sve evropske poslove. otežavati joj obučavanje njene vojske i pomagati Švedskoj protivu nje. Godine 1701 kne z Golicin je poslan u Tursku sa naročitim zadatkom da izdejstvuje za ruske brodove dopuštenje da plove po Crnom Moru. piše Golicin Golovinu govoreći o knjizi Georga Korba o Rusiji. i razume se. Švedski diplomati deluju u istom smisl u služeći se korupcijom. Pet ar je bio spreman da se obaveže Engleskoj da neće imati pomoćnu flotu u Baltičkom Moru. Pre bitke kod Poltave. upravo toga se Evropa najviše i boji. plemić „koji nema rang ambasadora”. nego što bi pokazao moskovskim lađama put ka Crnom Mo . Matvjejev ukazuje na to „da Šv eđani uživaju ovde veliko uvaženje”. Petar razgovara sa francuskim poslanikom i izražava mu svoju žel ju da smanji oholost Ujedinjenih Oblasti koje.” Godine 1701. ako ona nauči vojnu veštinu i porazi Šveđane koji jedin i služe Evropi kao bedem protivu nje. više vole da održe nekadašnju političku ravnotežu. Izgleda da su Engleska . doneti ma kakve koristi. U Varšavi . ruski diplomatski pretstavnik izjašnjava se još otvorenije pr ed istim poslanikom: ako Luj XIV hoće da pomogne caru da se dokopa jednog pristaništ a na Baltičkom Moru. ne obzirući se na svoju stvarnu sit uaciju. On ide čak dotle da nudi vojvodi od Marlboroa čitavu jednu rusku „kneževinu” po slob odnom izboru. koju je vodio nek i Postnikov. Nemačko carstvo i Holandija poslušale ovaj savet i rešile „da ne prime cara u njihov s avez. Iz svih njihov ih reči. Međutim. Zato. već da ga isprate učtivim frazama.” Ponude za sklapanje saveza što ih je Matvjejev uči nio u Londonu godine 1706 samo su naljutile 19 4 Engleze Uzalud on pokušava da ih ubedi u korist koju će imati ako budu primali rusku robu ne više preko pristaništa Arhangelsk. car će sagraditi toliko lađa. nego preko baltičkih pristaništa. januara 1702 godine. i da ima malo izgleda „da će prijateljstvo koje nam se ovde izražava ljubaznim ali praznim rečima. Zbog toga su uzaludni svi pokušaji koje Rusija čini preko Golic ina i Patkula u Beču 1701—1702 godine da bi dobila posredovanje i savez: „Nas smatraju za varvare”. ostali narodi biće time potisnuti u stranu. čak i prijateljske i savezničke zemlje. ako ona bude 19 5 učestvovala u evropskim poslovima. Iz Pariza. gde svaka lađa može godišnje da izvrši samo jedn o putovanje. u Birži. Ako ona bude primlje na u veliki savez. Pošto su Holanđani kazali Matvjejevu da je de Baliz špijun k oji obaveštava ne samo Francusku.” Pokušaji Rusa da se učvrste na Crnom Moru još više su uznemirili Tursku. proističe za nas samo gubljenje v remena. i svetoandrejski orden. Oni ukazuju na opasnosti koje bi usled uvećavanja Rusije zapretile Evropi i uveravaju cara u iskrenu odanost Karla XII Austriji. U jednom izveštaju iz Londona.

oni će se odmah pridružiti nama i podići svoje mnogobrojne narode na Turke. Pet ar pak zaključuje aprila 1711 godine ugovor sa Kantemirom. nego što bi dopustio vašim lađama da plove po to me moru. a s druge strane vidi se kako se mali narodi prikačinju za Rusiju. Usled toga će se Srbi. Odlučivši se da raskine sa Turskom. taj strah je toliki. podići na ustanak Srbe i Bugare i stvoriti od njih vojsku od pri bližno 30. Ova prva praktična manifestacija čuve nog ruskog „sveslovenstva” primorava ga da uspokoji Poljsku. Šveđani. itd. Bugari i drugi hrišćani podići takođe na Turke: jedn i će se pridružiti nama. ostavljajući svoje domove i dolazi u Carigrad sa svojim ženama i decom” (Tolstojevi i zveštaji). Srbe. pa je čak obećao Livoniju poljskom kralju Avgustu.” I z aista. jer im tvoj pomorski karavan uliva ogroman strah”. u koju nijedan tuđinac nema pristu pa. Karlo XII sklonio se u Bender.000 ljudi. međunarodni položaj Rusije učvrstio bi se zacelo jednim mahom. Petar piše Šeremetjevu: „Gospodari nam javljaju da čim naša vojska uđe u njih ove oblasti. mnogi Turci pobegoše iz Carigrada i skloniše se u Aziji. on je odlučno odbio više puta ponovljene mu predloge o deobi Poljske koje mu je činio pruski kralj. već se trudi da u njoj raspiri mržnju na Rusiju. koja se već pribojava „carskog plana da vaspostavi Istočno carstvo i njegove namere da baci Poljsku u rasu lo i propast. Već 1704 godine dolazi u Moskvu jedan sultanov izaslanik sa zahtevom da Rusija o dmah prestane sa građenjem tvrđava na turskoj granici. U takvim okolnostima vezir neće smeti da pređe Dunav. koji je postao odveć samouveren. I zaista. Bugare. Tu rci zahtevaju od Tolstoja da se uništi i flota i utvrđenja. u Turskoj. bio se već obavezao da će. a drugi će dići bunu u unutrašnjosti zemlje. te je flota iz Mramornog Mora pozvana da odmah dođe u Carigrad. Tolstoj stigao u Jedrene. Sa svoje strane Moskva je već stupi la u potajne veze sa hrišćanima turskim podanicima. koji piše: „Grci ne smeju više ni da se približe kući u kojo j ja stanujem. Brankovan. gospodar Vlaške. Turci napominju da „nema primera da je jedan moskovski poslanik bio pri P orti”.” Kada je novembra 1701 godine novi ruski poslanik P. Evropa je prin uđena da računa sa Rusijom. Posle pobede kod Poltave. ugled Rusije povećava se odmah. Jednim tajnim sporazumom. Sultan bi radije zaratio sa vama. a Grcima zabranjuju da razg ovaraju sa ruskim poslanikom. a naročito sa slovenskim narodi ma dobivaju otsada obeležje jedne praktične i direktne politike. sa Grcima. Ali . vičući po ulicama i trgovima da je moskovska flota u „Trakijskom ušću” (frakijskoe girlo). da k ada se pročulo u julu 1709 godine (pre Poltave) da je car stigao u Azov da zarati na Tursku i „da se tamo žurno pripremaju lađe i hrana —. Francuzi i Poljaci iz Leščinskovoga tabora tru de se da u Carigradu izazovu metež protivu Rusa. Posle svoga bekstva sa bojnog polja kod Poltave. Porta započinje potajne pregovo re sa kozacima i krimskim hanom. U n aknadu za to Petar se obavezao da proglasi nezavisnost Vlaške pod protektoratom Ru sije. i neće da napusti tu zemlju. dok ugled Švedske osetno opada. i Tolstoj piše: „Oni se sada pokazuju veoma oprezni u pogledu Crnoga Mora. koji je potpisan uskoro pos le Poltavske bitke.” On pak tvrdi „da mu ni jedna ni druga misao nikad nije pala na um. A. gospoda rem Moldavije.ru”. iako se uzajamni odnosi i interesi velikih sila ne men jaju. a većina njegovih trupa će se razbeći ili pobuniti. Za rusku vojsku bilo je najvažnije da dopre do Dunava i prodre u Vlašku pre dolaska turskih trupa. Turci naslućuju ove vez e i spremaju se da izvrše pretres u Tolstojevom stanu. 19 6 Na Balkanu Petrovi odnosi sa hrišćanskim stanovništvom. Ali se baš tada ispoljava s jedne s trane nestrpljenje i neiskustvo Petra. u slučaju da car pođe na Tursku.” Dok Petar gradi svoje brodove u Voronježu i Azovu i utvrđuje ušće Dona. car u jednoj javnoj izjavi spominje „jaram” ko jim „varvari” muče Grke. a jednim posebnim proglasom poziva Crnogo rce na borbu protivu Turaka. Da Petar nije morao da rasparčava svoje napore. a reis efendija mu je rekao: „Sultan smatra Crno More kao unutrašnjost svoje kuće.. osim toga on je bio obećao da snabdeva hranom rusku vojsku. da veliki broj Turaka napuštaju obalu Crnoga Mora.

da nametne Rusima ove uslove: vraćanje Azova i rušenje tvrđava. te hrišćani neće više smeti da pođu za nama”. na čelu 30 do 40. Turci će preći Dunav i primorati gospodare da im se pridruže. da ruska roba nije odlazila ni u Francusku ni u Španiju. ugovoro m sklopljenim na Prutu (1711 godine). Držanj e sila prema Rusiji se menja. obaveza da se neće mešati u pitanja Poljske i da neće „uznemiravati koza ke”. čija je zabrinutost na vrhuncu. Pruska se u isti mah pribojavala da pođe otvoreno protivu Švedske. bez pomoći Rusije. i pruski kralj piše: „Mi smo tako reći ostavljeni na milost i nemilost caru”. te je istočno pitanje odloženo do stupanj a na presto Katarine. U Pomorju. vršiti trgovinu svojim sopstvenim brodovima i trgovaće sa svim zemljam a na svetu. i da će Rusi „ako se car dokopa svih morsk ih pristaništa. Tamo se godine 1712 žale na Menjšikova da je zauzeo diktatorski stav. Sada nije više car taj koji traži posredovanje. Pregovori.” Sa svoje strane. Borgu i Abo. Oni su želeli napredovanje ruske vojske. Jedino zahvaljujući podmićivanju i ne dostatku poverenja Turaka u sopstvenu vojsku. a u isti mah su ga se pribojavali. posle svoga sastanka sa ovim kraljem. već i da bi pobedio ravnodušnost i neodlučnost cele Evrope. već sada Šveđani mole za mir. U Berlinu je ruski plan o zauzeću Štralsund a i Štetina primljen sa velikim strahom. Petar. pod uslovom da sačuva Ingriju i Petrograd. turska vojs a prešla je Dunav. Velike sile su još opreznije. čak i da napusti varoš P skov. Saveznici. z . gde ruski vojnici žare i pale. dok se Šeremetjev još nalazio blizu Jaša. čitava južna obala Finske pala je za kratko vreme u rusk e ruke. gde je prispeo januara 1716 godine. Katarine Ivanovne i vojvode od Meklemburga.” Pošto su Šveđani napustili bez borb e Helsingfors. Petar p rihvata radosno ove uslove. Čuvena pobeda kod Hangeuda nad švedskom flotom 27 jula/7 avgusta 1714 godine proizvela je u Rusiji kao i u inostranstvu utisak druge bitke kod Poltave. odlučeno je da se pođe napred. Razume se da je ova 19 7 avantura poljuljala njegov ugled u Evropi. jer će imati da sa strepnjom gleda kako Turska postaje sve jača. sprečavaju ruske trupe da uđu u varoš Vismar koja se tek beše predala. i nov jedan brak se sklapa u aprilu 1716 godine.” Engleski trgovci izlažu kraljici Ani da je trgovi na celokupnom ruskom robom bila nekada u rukama Engleza i Holanđana. Kolebanje Pruske produžuje se i za vlade novoga kralja Fridriha-Vil jema (1713). Austrija se drži hladno. Iako je ruski poraz na Prutu štetan po nju .000 Srba koji su bili spremni da idu u pomoć Rusima. neprijatelj se zadovoljio. i traži. Austrij a zahteva evakuaciju Meklemburga. G ospodar Vlaške uzdržava se da pođe za njim i ne pušta da kroz njegovu zemlju prođe 19. Petar primećuje da u Berli nu ima još mnogo pasa koji mirišu na Švedsku” i da pored svih „ljubaznih reči” koje su mu rečene. radi „časti ruskoga oružja” i zato što jedino jedna smela ofanziva može da posti ne željeni cilj.000 ljudi opkolj en je na Prutu od jedne tursko-tatarske vojske koja je pet puta jača od njegove. Ali. Pruska i Danska.ako mi oklevamo. da se Petar odrekne svoga plana da izvrši prepad s mora iz Nemačke na južnu obalu Šveds ke u Skaniji. ali su bili tučeni. i da vidi kako se ravnoteža uništava u kor ist Rusije. on nije uspeo da privoli kralja „ni na kakvu akciju”. potvrđuje Kurakinu tradicionalno pravilo britanske diplomatije: „Engleska ne želi uništenje i slabljenje švedske krune. Godine 1713 preduzi ma on pohod u Finsku i ovako objašnjava njegov cilj: „Iako nama Finska nije nimalo p otrebna. Saveznici Rusije uznemireni su. b rak između druge bratanice Petrove. on je bio spreman da vrati sve. Jedan deo Petrovih generala smatra da ne treba preći čak ni Dnjesta r. pokušali su da sami izvojuju po bedu. jer se ona trudi da održi nekadašnju ravnotežu među svim severnim silama. engleski ambasador u Holandiji. ipak ona više voli da protivteža švedskom uticaju bude Pruska pre nego Rusija. mi moramo imati na raspoloženju izvesnu teritoriju koju bismo mogli ustup iti u slučaju mira. Pod ovakvim okolnostima Petar je primoran da nastavi rat ne samo da bi savladao Šv edsku. kao što smo videli. obećanje da će pustiti Karla XII da se slobodno vrati u svoju kraljevinu. Petar se ponaša kao gospodar: kralj A vgust pored njega liči na vazala. a ova pokrajina je kolevka Švedske. Međutim. Lord Straford. osim toga. Danci.

U avgustu. on napušta Pirmont i odlazi u Kopenhagen. Ovo međusobno raspravljanje omog ućava Švedskoj da utvrdi sve tačke na svojoj obali gde bi iskrcavanje bilo mogućno. Početkom oktobra ruska vojska je p revezena iz Danske u Meklemburg. Prigodnim spisi ma pokušava se da se javno mišljenje okrene protivu Rusije. optužuju da je spor i da se potajno sporazumeva sa Šveđanima. Ali on nailazi na očigledno zlu volju Danaca i Engleza. on je radio sam. praćen jednom flotom galija i 5. Ali ovi planovi propadaju usled sve veće uznemirenosti koju u Evropi izaz iva sve brže jačanje njegove moći. Iskovana je i naročita medalja da bi se svečano obeležio ovaj događaj. S jedne strane on ozbilj no pomišlja na odvojen mir i započinje u toj nameri direktne pregovore o Alandskim O strvima. ali ona druga dva ne misle ni na šta. te da tako učine kraj ruskom širenju na Baltičkom Moru. Čas sa tvrdi kako Petar traži dansko Pomorje. čitav niz brošura navode žalbe stanovništva ogorčenog ponašanjem carevih vojnika u Pomorju. s obzirom na tadanje običaje i shvatanja. a to je nepovoljno doba za vo jne operacije: „Oni dobro znaju da ako mi olako izvršimo taj pokušaj po takvom vremenu . — 19 8 nastavljeni su u Hagu. jedan ratni s avet na kome su bili okupljeni car. U septembru 1716 godine. da ćemo pri tom ili propasti. koje sad o ptužuje da izdaju Rusiju odugovlačeći rat sve do jeseni. ali je važno to. da ćemo morati da igramo kako nam oni sviraju. ili ćemo iz toga izići toliko oslabljeni. a da njega treba primorati da se vrati u Rusiju. njegovi ministri i njegovi generali. jer on još uvek misli na obalski napad koji b i izvršio u Švedskoj. Poverenje više ne vlada nimalo među saveznicima: Petar ih optužuje da odugovlače pripreme za taj pohod i da izbegavaju svaku odlučnu akciju. da ga primoraju da odvede svoje brodove i trupe. čas kako hoće da presajedin i Meklemburg. Govori s e da su Englezi odlučili da cara liše slobode. da zada Šveđanima poslednji udarac jedino svojim sopstvenim snagama. te se shodno t ome i priprema. da odloži izvršenje svoga plana do narednoga leta. Nasu prot tome. Kopenhagen se utvrđuje s o bzirom na mogućan Petrov napad koji bi on izvršio protivu svojih saveznika. Šafirov piše Menjšikovu da „takva počast nije ukazana nijednom vladaru otkako svet postoji”. od kojih jedne engleske. on zna šta znači „raditi la komisleno i oslanjati se na saveznike. opet. ima dosta istine u ovim žalbama . Meklemburgu i Holštajnu. Ali se ova eskadra ne može da meri sa neprijateljem koji se sklonio u Karlskronu.apočeti u Pirmontu — banji u kojoj je Petar bio na lečenju. Želi se samo jedno: videti kako Rusi što pre napuštaju Evropu. Petar okleva. kao št o se Petar mogao i lično uveriti za vreme jednog izviđanja u okolini Lanskrona.” Primoran je. saveznici ga obasipaju spoljnim izrazima uvažavanja. A Danci ga. on s razlogom smatra da treba. a za to vreme se ređaju svečanosti i izjave prijate ljstva. S vakako da.” Pošto nije mogao da radi sa saveznicima. da ga vrate u Rusiju. Posle iskustva što ga je stekao na Prutu. sa svoga broda Ingermanlandija Petar piše Ka tarini: „Mi lutamo bez cilja kao kakva mlada konjska zaprega: onaj srednji hoće rado da vuče. U to vreme su odnosi između Petra i Danaca dobili p rilično čudan vid: dok se na dvoru priređuju sjajne svečanosti.000 ko njanika. što one osvetljavaju pojavu na međunarodnoj pozornici jednoga novog . Zato imam nameru da uskoro dođe m k vama. odlučuje da se odloži iskrcavanje trupa. Engleski kralj Đorđe I poziva zvaničnim putem 19 9 cara Karla VI da kao vladar Germanskoga carstva razmisli o načinima kako da spase Severnu Nemačku od Petrove moći. A kako se ovaj napad može izvršiti samo uz pripomoć Dans ke. čas opet kako ima nameru da zauzme Hamburg i Libek. pre nego što bi završio rat. dakle. te se taj pohod pretva ra u zabavno putovanje. i Petar hoće da zavešta potomstvu brod kojim je on plovio kao vrhovni zapovednik. I pak se ova stvar izvodi na uglađen način. S druge strane. oni pak sumnjiče njega da hoće da zaključi zaseban mir. Daju mu čak priliku da se stavi na čelo četiri eskadre.

ali. i ume da ne vređa preterano propise učtivosti. možda zbog careve bolesti. To je ostvarenje jednoga davnašnjeg sna. on više nije onaj divljak od pre nekoliko godina. On polazi iz Kopenhagena u jesen 1716 godine i susreće usput. k ad je to potrebno. a to je: da otrgn e Francusku od saveza sa Švedskom. toliko različit im od onih prilikom njegovoga prvog putovanja. 20 0 Poznate su mnoge anegdote. k oji je zavladao u državnim poslovima posle ukidanja nekadašnjeg uređenja. pruski kralj prećutao je da kaže Petru kako postoji jedan tajn i francusko-pruski ugovor. To sada nije više onaj bezimeni „dr vodelja” što je pošao da traži „učitelje”. niti da poštuje običaje zemlje u kojoj se nalazi. Utrehtsko g i Badenskog. U decembru stiže u Amsterd am i provodi nekoliko meseci u Holandiji. Holandijom i Engleskom. i u tom pogledu zadovoljava on potpuno svoju radoznalost. on je naučio da vlada sobom. dobiva nalog da razvlači pregovore. Pometnja u računovodstvu unela je nered u finansije. Taj haos. čije trajanje još nij e isteklo. uostalom veoma zanimljive. pošto je ona izvođena žurno da bi zadovolji la hitne trenutne potrebe. Upravo je Pruska i potstakla P etra da ide u Francusku. Razume se. te se ne stara mnogo da bude blag prema ličnostima koje ga ok ružuju. ona ne samo da nije sprečila taj haos. — i da joj ništa ne obećava. pruskoga kralja i učvršćuje rusko-pruski savez. pa da joj ponudi u zame nu za to sporazum sa Rusijom. no koji je dao već prvi dokaz svoje moći. REZULTATI REFORME: HAOS. posećujući redom najraz ličitije ustanove. Poljskom i Pruskom. odložen je. Petar odlazi u Francusku preko Brisla. Osim toga. jer neizbežni uslov reforme. koje se odnose na Petrovo bavljenje u Parizu. — U ovakvim okolnostima. ali je moskovsko varvarstvo ostavilo na njemu svoj žig utoliko vidljiviji. što je on sa da svestan svoje moći. koji je trebalo da bude između Utrehta i Lejde. Drugo razdoblje označeno je kao „haos”. već ga je i ubrzal a. donosi izvesnu sasvim ličnu veselost. u isti mah samoniklu i samovoljnu. Drugo putovanje u zapadnu Evropu (1716—1717). car polazi da još jednom poseti Hol andiju i Francusku.glumca — moćne Rusije. Ovo prvo diplomatsko iskustvo zacelo da nije ulilo Petru i njegovim saradnicima mnogo divljenja za ciljeve i metode zapadnjačkih diplomata. Drugo Petrovo putovanje na Zapad pretstavlja prirodan prelaz između drugog i trećeg razdoblja njegove vladavine. ali da ipak ne odbaci njene ponude — iz straha da se ona ne obrati austriskom caru. u zamenu za garantovanje njegovih osvajanja i za obećanje da neće pom agati Šveđanima. neprijatelju Francuske. Krajem marta 1717 godine. i više je voleo d a opšti sa nižim ljudima. to je vladar Moskovske države. a možda i zbog toga što Engleska i dalje traži da r uske trupe napuste Meklemburg. Susret između Petra i engleskoga kralja. 5. i on je baš po savetu kralja Fridriha-Viljema predložio Regentu (Filipu Orleanskom) da mu garantuje poštovanje dvaju ugovora. U ovom razdoblju on prestaje da radi na „uvećavanju sla ve” da bi se pobrinuo da „ustanovi red”. On želi da najpre poseti Pariz i da se pouči. u Havelbergu. a cilj ustanovljavanja gub ernija i organizovanja pukova nije postignut. Briža i Ostende. nego da bude primoran da se vlada prema složenoj etikeci ji otmenoga društva. a to je . Kud god se on pojavi. koji je bio određen da vodi pre govore sa Rusijom. Carevi ministri i ne prikrivaju svoju mržnju prema kralju Đorđu. No ipak. kakvog su ga Ujedinjene Oblasti nekada dočekale. Prva Petrova sistematska reforma pokuša la je istina da zasnuje takav sistem. Izvesno. Ali on ima i jednu diplomatsku nameru. On najzad pokazuje nezasitnu radoznalost prema praktičn im ostvarenjima zapadnjačke obrazovanosti. već je to vođ evropske koalicij e uperene protivu Švedske. Uje dinjene Oblasti nisu mnogo oduševljene da dočekaju takvog posetioca. trajaće sve do stvaranja jednoga sistema novih ustanova. Zbog toga maršal de Tese. još uvek obavijen velom taja nstvenosti za druge narode. Ali je Francuska vezana za Švedsku tajnim ugovorom.

može — zahvaljujući ovoj sumi „i bez ikakve pomoći” — da regrutuje i izdržava dva p va eskadrona dragona. „Da ne bi povećao broj opustelih domova”. te ponovo otpočinje prepiska. — na šest meseci posle iscrpljenja novca ili čak i kasnije. Zbog toga se ubrzo vraća na nekadašnju centralizaciju. koje gubernije ne moraju da izdržavaju. one zabranjuju da se vodi računa o unapred izdatim sumama. za kupovinu konja i lekova. Begunci su se sklonili kod Baškiraca. a šalju na mesto opredeljenja s amo jedan deo prihoda. Ka da su se sve prinudne mere iscrpele. Saltikov. prete da će kazniti — pa ponekad to i čine — guvernere novčanim kaznama. mora da se šalje u guberniju jedan oficir kome je naročito poveren taj zadatak. Uzalud gubernije traže da se vodi računa o unapred izdatim sumama. Saltikov mora za izvesno vreme da oslobodi poreza nastanjena „ognjišta”. Ali kada je on otišao u rat. traže uputstva od svojih starešina. veoma je nezgodan. Niz ukaza objavljenih od 1712 do 1717 god ine vraćaju prikazu rata njegovu ulogu centralne administracije. mlad upravljač. gubernija i pukova. nisu primili platu za čitavu godinu dana (1713—1714). Ovakav sistem. njegov poslednik P. sprečava eskadr u da isplovi iz Neve i odlaže za godinu dana pohod koji je Petar nameravao da izvrši. P. svome komesaru pri Senatu. a država nije mogla vršiti nad njima ma i najmanju kontrolu. Inače. U praksi. da se tačno postupi po „budžeti ma” koje baš one prve nisu poštovale. diplomati. Sen at je nesposoban da sam zameni centralistički sistem administracije koji je Petar ukinuo. Apraksin. koje se isporučuju sa zakašnjenjem. nije bio ostvaren. itd. onda se na lice mesta odašilju oficiri koji t akođe izdašno dosuđuju novčane i telesne kazne i hapšenja. otkriva ubrzo rezultate ove pohvalne revnosti: usled novih poreza koje je Apraksin nametnuo neslovenskom stanovništvu opustelo je 33. Uistini. Da bi se dobile nove svote. ili se pak pozajmljuje od raznih ustanova.000 „ognjišta” i time je o pterećena budućnost još većim deficitom. hapse gubernijske činovnike. godine 1713. M. i zahteva da se vodi računa o sumama koje su unapred isplaćene. gubernije su izgubile svaku vezu sa centralnom vlašću i ostavljene su same s ebi. zbog izvesnih osobenosti moskovskih upravljača. jedan deo pukovskih troškova je na teretu centralne vojne administracije: na primer. iz predostrožnosti. vlasti zahtevaju. Kakvi su pre svega rezultati glavne reforme iz 1708—1712 godine. Nju je ne mogućno ostvaritc prvo stoga što ona nailazi na nesavladljive teškoće u primeni. Najčešće gubernatori. na primer. koje potstiču na bunu. uvek se naposletku pronađe način da se iskobelja iz neke teškoće: p rigrabe se prvi raspoloživi prihodi da bi se pokrili izdaci kojima oni nikako n isu bili namenjeni. pošt o je za tri godine (1710— 1713) prikupio u kazanjskoj guberniji 400. da povrh toga plaća sve troško ve pohoda na Kubanj i da stavi ostatak od 120. kasa je prazna. te o tpočinje beskrajna prepiska sa dotičnom gubernijom. S druge strane. Kakvi su bili rezu ltati ovog preobražaja? Na prvi pogled izgleda da su svi državni rashodi pokriveni porezima pravilno raspo deljenim među gubernijama. za nabavku oružja i municije. U Sibiru je položaj još očajniji: gubernator Gagarin . za „izradu uniformi”. Kada utroši sume koje su mu poverene. a drugo .000 rubalja lično caru na raspoloženje . naposletku. on prest aje da prima svako izdržavanje od svoje gubernije i postaje sasvim nekoristan za v ojsku. a ako ne uspeju u svojim napori ma. d ogodilo se da se komesar Arhangelske ili Simbirske gubernije nađe u izvesnom t renutku u Ukrajini ili Pomorju. žalbe puka zbog neurednih isplata stižu u prikaz rata — kome su trupe 20 1 neposredno potčinjene. Nekolicina njih ipak — da bi zadobili Petrovu nak lonost — odlučuju se na opasnu igru da prijave viškove. Tobdžije „umiru od gladi”. Kad treba v ratiti dugovanu sumu. Oskudica u novc u i nedostatak životnih namirnica. zadržavaju namerno raspoložive sume. koja obično šalje predmet u Moskvu. a to će reći odnosa u spostavljenih između gubernija i pukova koje one imaju da izdržavaju? Pošto su komesar i određeni od pojedinih gubernija morali da prate pukove pri njihovom premeštanju. Ista takva evolucija priprema se u ostalim granama državne uprave. dva puka i jedan bataljon pešaka. S.bilo okončanje rata i povratak trupa u mirnodopsko stanje. kažnjavaju telesnim kaznama gubernijske komesare pri Senatu. ova ravnoteža postoji samo na hartiji.000 rubalja „dobiti”. koji ne povlači granice nadležnosti između prikaza rata. što ometa rad ruske diplomatije.

po star inskom običaju? Gubernatori dosta obilno pribegavaju ovom odveć lakom načinu. Nasuprot tome. čini velike usluge prilikom osva janja Finske. sada mora u novoj prestonici da se obraća kancelariji Petrogradske gubernije kad god se pojavi kakav nepredviđen izdatak od opšteg interesa. Ali on može tako da radi zato što je u jednoj pograničnoj oblasti. Nemogućno je snaći se u ovome haosu.jer su računi — kao što smo videli — konačno zamršeni i nikakav bilans nije načinjen od 1710 do 1715 godine. izričito zabranjuje to gubernatorima. municija i konji za pukove generala Golicina? Treba li brz o nabaviti novac potreban „za careve redovne troškove”? Sve to mora da plaća Petrogradsk a gubernija.000 u 1715—1716 godini. Iste takve teškoće postoje i na drugim mestima. za građenje Petrograda — svi porezi ustanovljeni 20 3 za taj cilj donose oko 200. on ne daje više čak ni jednu trećinu predviđenog prihoda (117. knez M.000 rubalja u 1711 na 464. Ali razna dovijanja postaju nedovoljna da pokriju nove redovne izdatk e koji neprestano rastu. treba li da se one što hitnije nakupuju? Treba li. na čije ćemo ime još naići. Usled toga se budžet mo rnarice penje od 434. povećavaju. čak i posle ustanovljavanja „tabela” (budžeta) od 1710 godine.000 u 1713. Situacija u staroj moskovs koj centralnoj oblasti je mnogo teža. G odine 1713 razrezano je po pola rublje na svako „ognjište” radi rata sa Turskom i u zamenu za porezu u konjima. na 484. Da li da se zavedu novi neposredni porezi na „ognjišta”? Još od 1710 godine se često primenjivao taj način: „za nabavku jahaćeg ibora” godine 1710. U oba ova slučaja. Godine 1714 Senat se konačno pres eljava u Petrograd i neprestano mora da se brine o vanrednim rashodima. tako da posle sudske istrage završava na vešalima. U godinama 1715 i 1716 priprema se iskrcavanje u Švedsku kroz Alandski Moreuz. Dok je u Moskvi raspolagao izuzetnim prihodima od kovnice novca i raspoloživih (ili neraspoloživih) viškova posle ukidanja prikaza. na primer u novoj prestonici Petrogradu. da se ne smeju upotrebiti protivu neprijatelja. pruža veoma redak primer za to doba .namerno prikriva ili krnji prihode. deli primljeno mito sa svojim činovnicima ili prosto naprosto k rade. Živi se od danas do sutra. al i je jasno da se ne može staviti u dužnost jednom upravnom organu da stvara nove poreze. osim mesnih rashoda. potrebno j e da se stvori ma kakav sistem centralne administracije. umesto 36 0. na 740. Tako se u isti mah pokazuje i nedovoljnost novih ustanova. Godine 1712 i 1713 građanje baltičke flote vrši se živo: vel iki brodovi su tako rđavo izrađeni. Iako se rashodi suvozemne vojske smanjuju. Nije li isplaćena plata brigadnom genera lu Černičevu? Pošto gubernije nisu ispunile dužnost da snabdeju Rigu namirnicama. G olicin.000 rubalja godišnje. treba zadovoljavati i vanredne potrebe — koje nisu predviđene u budžetima („tabelama”) — centralnih administracija. Da bi se popravila prva od ovih nezgoda.000 rubalja. Ali je ovaj stari način oporezivanja već preživ eo. nasuprot tome se rashodi mornarice.000 u 1712. gubernator Kijeva. ali laka flotila sastavljena od galija koje plove među ostrvima finskoga Zaliva (S kärgard). ili u Arhangelskoj guberniji. u cilju „jedne brze vojničke akcije” da se pribave prinadležnosti. p osle zauzeća Azova. do kojih ne mogu da dopru veliki brodovi. a ostale gubernije i ne haju da naknade novac koji su bile dužne da p ošalju. godine 1712. za dopunsko snabdevanje vojske.000 u 1714. čiji glavni prihodi dolaze od toga jedinog morskog pristaništa Rusije. i neuspešnost nekadašnjeg poreskog sistema. primer činovnika koji vrši redovno isplate. te Senat. Petar je potpuno zanema . pa čak plaća i za druge gubernije. D. ne isplaćuje sume koje treba da plaća 20 2 njegova gubernija.500). na 651. Šta da se radi? Da li da se svakom novom rashodu pridoda neki nov namet.

nametala se korenita promena. Moskva je prestala da igra ulogu pre stonice. .rio da se za to pobrine i nije čak ni naslutio tu potrebu za sve vreme njegovih pu tovanja po Rusiji i po inostranstvu. Zato on odlučuje da potraži način za okončanje rata sa Švedskom. OD BALTIČKOG MORA DO KASPISKOG JEZERA (1617—1724). i od 1715 godine. kada je preseljen Senat. Posle reforme iz 1708— 1712 godine. S druge strane. Druga i poslednja sistematska Petrova reforma teži la je da reši ta dva problema. pošto je nekadašnji poreski s istem postao neprimenljiv. koju je trebalo izvršiti ako se želi da se prihodi povećaju. 20 4 V I I I . Priznanje ruskih osvajanja na Baltičkom Moru: Ništatski mir (1721). P E T A R V E L I K I ( 1 6 8 2 — 1 7 2 5 ) (Nastavak) 1. Tek pred 1714—1715 godinom počinje on da oseća tu potrebu. Ali Senat ne može sam da zameni čitav jedan sistem mećusobno povezanih ustanova. S je dne strane potrebno je da se tačno odredi njegov položaj u odnosu na gubernatore i d a se odrede granice njihove nadležnosti. ta uloga pripada Petrogradu. Petru je potreba n mir. — Da bi se suzbio unutrašnji haos i da bi se ostvarile reforme koje su se nametale.

Švedska nije više voljna da čini ustupke na Baltičkom Moru. Rus ki admiral Apraksin odgovara protivpredlogom da se pribegne — kao što je bilo i ugov oreno — direktnim pregovorima između zaraćenih strana. Ni predlog da Francuska bude posrednik. da predlože caru nastavljanje direktnih pregovora. pa pobeda „liberalne” stranke i pogubljenje Gerca menjaju po tpuno situaciju. ali zadržava Šlezvig. Švedska kraljic a pristaje tada da ustupi Reval. ako želi da pobedi Nemačku. i u novembru 1720 godine on uspeva da pretvori Jedrenski ugovo r iz 1630 godine u „večiti mir” sa turskom carevinom. trudi se upravo da ubedi svog ratobornog gospoda ra da on ne može ratovati sa celim svetom i da treba da zaključi mir sa Rusijom. ali traži da joj se vrate Finsk a i Livonija. u to isto vreme odred gene rala Mengdena pustoši švedske obale. popustila je pod pritiskom Engleske. no sa ograničenjem da ne bude uperen protivu Rusije. Pruska. ni napo ri engleske i austriske diplomatije da zavade Portu sa Rusijom ne mogu da natera ju Petra da promeni svoje namere. rešavaju se. Sa svoje strane Danska zakl jučuje sa Švedskom krajem 1719 godine primirje. Pošto Petar — koji još uvek drži svoje trupe Poljskoj. ona sklapa mir sa Švedskom i dobiva Štetin. Šveđani. Austrije i Francusk e. načini „apsolutističkim” vladaocem. koji se trudi da svoju d inastiju učini naslednom i da svoga sina. zatim hapšenje Gerca. pošto se najpre činila kao da hoće da ostan e verna ruskome savezu. Kada su ruski punomoćnici Brus i Osterman tamo sti gli u proleće 1721 godine. izazivajući čitav niz saveza. Početkom 1718 godine njegovi diplomatski pretstavnici. u Finskoj. iako želi da zadrži osvojene oblasti na Baltičkom Moru i da bra ni interese Pruske i Poljske. I jedna i druga strana odugovlači: Šveđani računaju na mogućnost jedne pobune u Rusiji. jer (njegov) inte res to sada ne dopušta”. on je ipak gotov da „ustupi” Finsku uzimajući kao granic u reku Kimen i da ne pomaže zahteve Engleske i Danske. iz abran je za sedište konferencije. borbe oko krune. koji je oženjen jednom austrisko m princezom. koga ovlašćuje da ponudi njeno posredovanje. ni nemački car ne mogu uspešno pomoći protivu Rusije. On im daje uputstva da „ne raskidaju odmah. Narvu i Estoniju. U avgustu 1717 godine Petar prihvata ponudu da se započnu dir ektni pregovori. i u septembru se prekidaju pregovori u Alandu. u avgustu 1719 godine ona je zaključila savez sa Engleskom. U aprilu šalje u Baltičko Mo re — „da bi zaštitila švedsku teritoriju i pomogla zaključenje mira koji će biti koristan po obe strane” — eskadru admirala Norisa. Smrt Karla XII. Engleska se trudila. Pregovori traju celoga leta i ce le jeseni. koje su njene „tvrđave”. koji su naposletku uvideli da im ni engleski kralj. gde on namerava da brani Ustav od planova za stvaranje nasledne kralje vske vlasti. Jula 1719 godine Petar odgovara jednom demonstracijom ratne flote: čak i samu okolinu Štokholma pustoše. zatekli su pretstavnike Švedske. a protestantski i pravoslavni „disidenti” od katolicizma — potstiče pol jske velikaše da vode opoziciju prema svome 20 5 kralju. ni francuski kraljevsk i namesnik. On i dalje uporno hoće da zadrži sve osv ojene oblasti. ali. Posle rasturanja Alandske konferencije februara 1720 godine. U početku 1720 godine Engleska je uspela da usami Rusiju. koji je ubijen 1718 godine pri opsadi norveške tv rđave Fredrikshama. nego u Nemačk oj. Engleska eskadra ponovo se pojavljuje u Baltičkom Moru. baron Gerc. Švedska se konačno odlučila. avgusta 1 720 godine.Ministar Karla XII. ali pred očima britanskih admirala — koji nisu smeli t . a u julu 1720 — pod uticajem Engleske — i ugovor o miru. a Rusi su ubeđeni da Karlo XII neće moći duže da izdržava svoju vojsku u svojoj i scrpenoj zemlji. a stotine sela pale kozaci i ruski mornari. Osterman — čij i će rad na pregovorima istaći njegov diplomatski talent — i Brus polaze iz Petrograda za Alandska Ostrza. Već na prvoj sednici prestavnici Švedske izjavljuju da ona ne može da se odrekne Estonije i Livonije. Austrija je zakl jučila odbranbeni savez sa poljskim kraljem Avgustom II. Ništat. ali nagoveštava svojim protivnicima da je još uvek spreman da z apočne novu ofanzivu. da usami Rusiju. stupanje na presto Ulrike -Eleonore u martu 1719. Petar joj odgovara jednim ultimatumom.. Konferencija u Alandu otvar a se u maju. kojim vraća sve osvojene oblasti u Pomorju. Avgust II je potpisao „preliminare” mira sa Švedskom i potsetio cara na njegov o obećanje da će mu ustupiti Livoniju. Ona više voli da pregovara sa Engleskom .

koju okružuju ova plemena.000 Tatara i 5. koje su tvrđave i utvrđenja. Još godine 1715. Đurđijanska. jedan deo K arelije sa Viborgom i ostrva Ezel i Dago.000 morn ara. granica prolazi na 22 časa hoda zapadno od Derbenta i obrazuje pravu liniju od Šemaha do sastava reka Ara kse i Kura. pod uslovom da dobije „u stalnu s vojinu” Derbent. Muslimanska plemena na Kavkazu mole za tursku pomoć. ipak. Rusija dobiva „za uvek” Livoniju. pošto su ove granice između Evrope i Azije još uvek veoma malo poznate. Petar nudi svoju pomoć i zaštitu. pristan išta i druga mesta. Petar je takođe pokušao. izgleda da je po stignut. i Porta ih uzima pod svoj protektorat. Godine 1722. 20. jedino se Uteniški sultan laća oružja. Ova ruska demokracija pokazuje se kao veoma uspešna. Tada novi švedski kralj Fridrih uzrujan. odlučuje se da ispuni sve Petrove zahteve. on zna da su ova dva naroda hrišćanske vere i već pomišlja na protektorat n ad njima. Pune dve nedelje svetkuje on mir u svojoj novoj prestonici. i traži od Rusije da ne podržava pretendovanje na presto bratanca Karla XII.000 konjanika. spušta se od Nižnjeg-Novgoroda do Astrahanja i započinje letnju vojnu idući kopno m i vodom ka Derbentu sa 22. 30. kakvi su u pristaništim a ratni ili trgovački brodovi koje šah drži na tome jezeru. koristeći se nemirima koje je u Persiji izazvala promena vladara i na jezda Avganistanaca. Od maja do jula on odlazi na Volgu. i tu otpočinje borba oko uticaja između Rusije i Porte koja je nedavno saznala za novu rusku ekspanziju. Nemogućno je odupreti se takvim snagama. da bi se videlo koje se vel ike reke ulivaju u Kaspisko Jezero. i Porta. ona pak vraća Švedskoj ostatak Finske i od riče se mešanja u njene unutrašnje stvari. 9. Derbent otvara svoja vrata bez borbe. ugovorom od juna 1724 godine priznaje to osvajanje. a Senat mu dodeljuje nazive „Otac otadžbine. Baku se predaje u julu 1723 godine. sve varoši.” 20 6 Rusija na obali Kaspiskog Jezera. ova uputstva: proučiti. da zauzme istočnu obalu Kaspijskog Jezera. Mazanderan i Astrabad. Ingriju. dao je on Artemiju Volinskom. koji je stao toliko napora i žrtava. koji spaljuje tri va roši i 506 sela. Baku i pokrajine Gilan. Poljska i Engleska potpisale su ugovor kao ugovaračke stranke. Rešt je osvojen u novembru 1722 godine.000 kozaka i isto toliko Kalmuka. — Petar nije čekao da obezbedi svoja osvajanja na Baltičkom Moru da bi okrenuo svoju pažnju ka Kavkazu i Kaspiskom Jezeru. stanovnici oblasti koje su ustupljene Rusij i sačuvaće prava koja su uživali za švedske vladavine.”1 U ist o vreme stupio je on u vezu sa Vahtangom. On je naredio jednom naročitom odredu da nastavi vojnu i da zauzme Rešt i Gilan. ali hrana počinje da ponestaje. ona želi da zadrži Viborg „ključ Finske”. te mesni samodršci prihvataju rusku zašt itu. car uspeva da zadrži novo osvojene oblasti na obali Kaspijskog Jezera. Ali u Persiji odbi jaju da potvrde ovaj ugovor. vojvode od Holštajna. o ni koji imaju zemlju zadržaće svoje posede pod uslovom da postanu ruski podanici.000 pešaka. dokle se može ploviti uz te reke i da li posto ji neka reka koja polazi iz Indije a uliva se u to jezero. Car se vraća u Astrahanj i zasniva usput tvrđavu Svjatoj Krest (Sveti Krst). Ipak. kao i opštu situaciju tih pokrajina. primorana je godine 1723 da nominalno prizna tursko pokroviteljstv o. Car i Veliki. s aznati naročito što se tiče oblasti Gilan koje planine i teško prohodna mesta razdvajaju ovu pokrajinu od ostalih pokrajina na persiskoj obali Kaspijskog Jezera. Estoniju. Početkom l eta ovaj stiže u Petrovgrad. Njegova nova politička maksima je: da se ne bi moglo trpeti da se Porta učvrsti na obalama Kaspijskog Jezera. Petar likuje: glavn i zadatak njegove vladavine. ali biva potučen. Švedska pristaje da ustupi Livoniju.o da sprečavaju — švedske obale ponovo pustoši ruski general Lasci. kao i slobodu veroispovesti. Početkom 1716 godine on je stavio u dužnost knezu . Ništatski mir potpisan je 30 avgusta/10 sept embra 1721 godine. U septem bru Petar zaključuje sa pretstavnikom Persije u Petrogradu ugovor kojim se on obavezuje da pruža vojničku pomoć novom šahu Tahmasibu. koga je poslao kao ambasadora persiskome šahu. i tražio da sazna gde živ e Jermeni. đurđijanskim knezom. „prolazeći kroz persiske oblasti kopnom i morem. no bez uspeha.

za svesnu reformu. koji je zabeležio francuski diplomat La Vi: „Pošto je uspostavio spoljnu bezbednost. Bekovič-Čerkaski. Pošto ga je susreo na šest dana hoda od Hive. koje su posle toga hivski ratnici razoružali i zarobili. on će upraviti svoje težnje da prekine eksploat isanje naroda koje vrše potkupljivi činovnici i sudije. OBNOVA. utiču na njegove zamisli . stepska plemena behu se pridružila plemeni ma iz oblasti Hiva da prepreče put odredu Bekovič. gde je ovaj umro. 2. on ih je našao proučavajući projekte za svoju drugu reformu. pošto je uša o u Hivu kao prost izaslanik. neprijatelj je pribegao lukavstvu: pod izgovorom da će lakše obezbedit i sebi ishranu. održao jedan dosta neuobičajen govor. projekte i izdvojene predloge koji su ostali među njegovim ličnim hartijama. on više nije onaj isti čovek iz 1698 godine. Tako je on pre svog odlaska u Olonec. Petar je 1720 godine bacio poslanika Hive u tamnicu . može sada da govori o „opštoj koristi” i potrebi da se olakša narodu u kome je on dotada video samo poreskog obveznika? Zacelo da je on pozajmio od drugih ovakve ideje. ali „treba da se po svetimo onome što je korisno i što ide u opštu korist —. u oktobru 1717 godine. Pa i sam način 20 8 kako je on pripremao ovu reformu veoma je interesantan. završiće se tek posle jednog i po st oleća. godine 1719. Dužnost vladareva je da štiti na rod od svake nepravde i da iskorenjuje najodlučnijim sredstvima nepoštenje i korup ciju birokratije. da sagradi dve tvrđave. ali reforma postaje svesnija. on je nagovorio Bekovič-Čerkaskog da podeli svoju trupu na pet delov a. Petar je proveo godine 1716 i 1717 izvan Rusije.Čerkaskoga. S druge strane. 20 7 Aleksandru Bekovič-Čerkaskom. koji je uvek mislio samo o „ko risti po državu”. On sada raspol aže čitavom falangom „savetnika”. on u svome odgovoru čini jedno čudno ogr aničenje: „Nema sumnje da ne treba da oslabimo u vojničkim poslovima”. koji je već ranije opisao jedan deo te obale. a zatim da otide hanu oblasti Hive da bi ga privoleo da primi rusko pokroviteljstvo i da traži od njega dopuštenje da „pošalje rekom Amu-Darijom u Indiju jednog trgovca koji bi se obavestio o putevima k oji tamo vode” i da sazna da li bi buharski kan takođe pristao da primi rusko prij ateljstvo.” Isto tako prilikom zaključenja Ništatskog mira. i reforma tor je znatno proširio svoj vidik usled složenosti odnosa koje je Severni rat stvori o između Rusije i evropskih sila. te da se narodu olakša. Problem i koji se nameću reformatoru istovetni su. bio je pogubljen i njegova glava izložena na gradski m vratima. n alazi Krasnovodsk. DRUGA SISTEMATSKA REFORMA (1718—1722) Iz haosa u svesnu reformu. Među praktična znanja ko ja privlače njegovu radoznalost spadaju otada i državnička. Da bi se osvetio. a drugu na mestu gde se sada. — Ova druga reforma bitno se razlikuje od prve. . koji je jedva brojao 3. kao što dokazuju znaci koje je stavljao na savete. zvaničnih ili dobrovoljnih čija mišljenja čita on vrlo p vo. jer njegove metode se mn ogo razlikuju od onih koje su primenjivane prilikom prve reforme.1 Rečenice štampane kurzivom dopisao je Petar svojom rukom. na „izveštaje”. Mesta izabrana za građenje onih dveju tvrđava pokazala su se kao n epodobna za stanovanje. 000 ljudi raznih narodnosti. kada je Senat hteo da polaska njegovoj davnašnjoj ambiciji i slavio ga „što je izvukao Rusiju iz mr aka i uzdigao je na pozornicu svetske slave”.” Otkuda njemu ovakve neočekivane misli? Kako to da on. Nekoliko novih shvatanja. Osvajanje koje on beše započeo. jednu na nekadašnjem ušću reke Amu-Darije. do kojih je došao za vreme svoga putovanja po inostranstvu.

oni izrađuju nameravane reforme. vidi se iz toga što se njihov predmet me nja ukoliko se potrebe jasnije ocrtavaju i sve jače osećaju. mera koje se odnose na pos ebne slučajeve i skupnih članova. a da je neophodno potrebno da se „napuni državna blagajna” ne uzimajući „ni jedn e jedine kopejke od onih koji su oskudni”. proučene sistematski i praktično izvodljive. zamišljene prema jednom određenom načelu. ali. Ipak. Posmatrani sa ovoga gledišta. Njegova uloga postaje uloga potstrekača koji se trudi da privede kraju zap očeto delo. koji caru stavljaju na raspoloženje svoje zapadnjačko iskustvo. koji 1713 godine prep lavljuje tržište i potiskuje srebrni novac: ranijem prihodu od približno 156. Raguzinski savetuje da se povećaju prihodi od soli pomoću jednog sasvim prostog postupka: zadržavajući 4½ kopejke na svaki pud prilikom isplata liferantima soli. To čini. a šta je „učinjeno bez mišljanja”. jednom rečju. jer on doslovno usvaja predloge koj i su mu podneseni.000 rubalja ovaj bakarni novac dodaje — od 1712 do 1717 godine — nov prihod od p ribližno 130. a to će reći za posredne p reze. a to će reći brigom o fiskalnim interesima. i upravo oslanjajući se na to iskustvo. pa ide čak dotle da prepisuje i greške koje su se potkrale u teks tu. pošto ova izmena u kovanju srebr noga novca ne daje dovoljno dobiti. „savetnici” carevi još su nadahnuti star inskim metodama i sistemom „dobiti”. jedan od izveštaja sa početka 1711 godine. Senat pokušava da primeni ovu zamisao i naređuje da se zadržavaju 2½ kopejke od puda. U tim projektima ima saveta od opšteg inte resa. U 1711—1712 godini. A kako je novac 20 9 neophodno potreban. onda je sva ko novo oporezivanje nemogućno. tada se ocrtavaju opšta načela reformi koje se nameću. primenljivih ili neprimenljivih predloga. Raguzinski preporučuje da se d ržava odrekne ostalih monopola od kojih je bio ustanovljen veliki broj. i koji se baš zbog toga često izvo de mimo njegovu volju. na primer. i da se do . da bi pošao drugim putem. Raguzinski polazi od načela da „ako su seljaci odveć mnogo oporezovani. za vreme Petro vog bavljenja u inostranstvu.000 rubalja godišnje. okruženim krstovima. što se videlo prilikom popisa iz 1710 godine. onda uspeh nove reforme zahteva „da se narod ne upropašćuje”. koje bi se pri menjivale na konkretne činjenice i posebne slučajeve. I zaista. putem opšte reforme. kuje se bakarni novac. „Savetnici” iz 1711—1713 godine posvećuju uistini svu svoju brigu samo jednom pitanju. i koji nosi ovaj karakterističan naziv: Članci o tome kako da se napuni državna blagajna za potrebe sadašnjega rata (rat na P rutu). „savetnici” se izjašnjavaju za najlakši način. u 1716 i 1717 godini. ovi predlozi nisu mu slučajno podneseni i oni skoro uvek odgovaraju ne koj trenutnoj hitnoj potrebi. Peta r izdaje naređenja u tome smislu. te oko 1714 godine desetine solana ostaju bez posla. u godin ama 1714 i 1715 njihova shvatanja se menjaju i svedoče o socijalnim brigama. već ostavlja da iskustvo pokaže šta ima životnu vrednost. Na drugom mestu. krstovima. ali ne čineći dovoljne razlike i zmeđu njih.Misli koje su naročito privukle njegovu pažnju obeležene su karakterističnim znacima. zemlja će opusteti”. U ovoj poslednjoj f azi treba istaći važnu ulogu „savetnika” tuđinaca. on će nastaviti praktično izvođenje refor ama između 1717—1718 i 1722 godine. da bi se „u ovom ratnom vremenu liferant odrekao dobiti”. predlozi zakona podneseni Petru mogu se raspodeliti u tri uzastopne faze: od 1711 do 1713 godine. Ako je smanjenje broja stanovnika posledica preteških nameta natureni h narodu. On pre svega savetuje da se poveća prihod od kovanja novca smanjujući za 10 od sto težinu novca. čiji je pisac verov atno bio plemeniti ilirac Sava Raguzinski. Toga radi pribegava on jednom starom ob ičaju i predlaže načine koji su već hiljadu puta primenjivani. Da je tako. Može se pratiti razvoj njegovih misli kroz ove tri uzastopne faze: vidimo kako se on odriče sistema delimičnih reformi. što omogućuje da se prati l inija kretanja raznih potreba kaogod i zakonodavčeve namere. Ta uloga je uistini veoma skromna. putem jedne skladne i svesne reforme. kr užićima. Petar ih brzo usvaja. k oje je uvek na dnevnom redu i koje zahteva hitno rešenje: kako da se pribavi novac ? Oni su veoma uznemireni zbog „praznina” u pogledu naseljenosti i zbog smanjenja br oja stanovnika. Istina. i skoro sve su one upotrebljene u pojedinim n jegovim zakonodavnim odlukama. ali glavni liferant Stroganov i njego vi drugovi odbijaju da isporučuju so pod ovim uslovima.

Ovaj popis. pa u slučaju da ne bude nikakvih smetnji. izvršen je za vreme od dve godine koje je Petar pro veo u inostranstvu (1716—1717). neka je hvala Gospodu! oni su zacelo većinom napustili svoje nekadašnje gospodare i otišli da se nastane na zemlji drugih posednika”. izjavljuje on . gde se očekivalo da se pronađu begunci. „praznine u naseljenosti” proširuju se sada i na jugoistočne oblasti. Raguzinski je naimenovan za „dvorskog sa vetnika”. a to stoga što je posle 1710 god ine ona zahtevala manje žrtve u ljudstvu. čiji je iznos ostao nedovoljan i počeo se iscrp ljivati — ipak „ne bi upropastile narod”. ipak. Državna uprava dolazi do ubeđenja da ovaj popis ne može da služi kao oenovica nijednom produktivnom sistemu oporezivanja . U znak nagrade za njegove savete.5 od sto ovoga smanjenja je posledica direktne akcije državne uprave. Godine 1714—1715 „savetnici” pomišljaju na mere koje — budući korenitije nego što je povećanje prihoda od kovanja novca. oni se pitaju da li su te praznine doista stvarne. Ali to su izuzeci. Vasilij Lodigi n. Već godine 1713 jedan „anonimni spis” o način u kako da se olakša poreskim obveznicima na selu pominje bežanje seljaka koji odlaze da se nastane u Ukrajini na imanjima bogate vlastele „koja su razdeljena posle Ma zepine smrti”. usled Apraskinovih metoda.9 od sto u 1717 godini). Pošto je popis stanovništva iz 1710 godine pokazao da postoje „pra znine u naseljenosti zemlje”. jer je ono posledica njene akcije s amo za 10 od sto. broj „ognjišta” j e opao za 7 od sto. U izvesnim oblastima stanovništvo kao da se počelo oporavlj ati posle poraza i počelo se gomilati — jamačno da bi smanjilo broj poreskih zajednica — na nekadašnjim „ognjištima”. U čitav oj Azovskoj guberniji. za k oje se predlaže da se vrate i nastane u utvrđenoj zoni (od Caricina do Panšina) i da s e podvrgnu porezu u žitu. ili najzad nije to možda sam o varka. a 29 od sto bežanja. U drugim oblastima opadanje stanovništva se pojačalo: u Arhangelskoj guberniji. 6. On odmah nar eđuje da se najpre pokuša u Arhangelskoj guberniji. te Petar odmah naređuje da se izvrši popis begunaca koji su se sklonili u ta sela i da se vrate u zavičaj. Šta više. U februaru 1715. U Kazanjskoj guberniji prirodni priraštaj stanovništva nije dovoljan da naknadi gubitke. i pošto nije bilo epidemije. podrobno naznačuje oblasti i grupe stanovništva koje treba kontrolisati i ponovo popisati. a broj stanovnika za 31 od sto. od 1710—1717. Oni pokušavaju da ispitaju uzroke koji su izaz vali paniku 1711—1713 godine i primorali državu da pribegne posrednim porezima kao j edinom rešenju krize. a broj muškaraca za 9 od sto. zvani landratski2. ono je isto (37. drugi jedan izveštač. broj „ognjišta” smanjio se za 29 od sto.2 od sto u 1710. — ne spominjući svoju ličnu akciju koja je bila ubistvenija nego epidemija. a to će reći „re grutovanja vojnika i radnika”. da. Proučavanje uzroka opadanja sta novništva pokazuje da su oni ostali isti kao i u 1710 godini. koji su veoma brojni. — i on izv odi zaključak da će biti dovoljno izvršiti nov popis i pohvatati zabušante. ili se uvećava lagano. opadanje stanovništva uzelo je ozbiljne razmere. A kada je drugi jedan predlog privukao njego vu pažnju na oblasti donje Volge i Dona gde su se skrivali begunci. otuda se javlja jedna neobična pojava: broj „ognjišta” se ne . Petar naređuje „da se prouči ovaj predlog. među neslovenskim stanovništvom. jer porezi kojima se ono objašnjava n isu bili smanjivani. Što se tiče dezertiranja. a 37. on usvaja tu meru i još je 21 0 proširuje ( u maju 1714 godine): „Pošto svi begunci nisu otišli na Don i u Sibir. dok je 1710 godine iznosilo 20 od sto. dok broj stanovnika počinje da prevazilazi broj iz popisa v ršenih pre Petra Velikog. gde je popis iz 1710 godine utvr dio najveće opadanje stanovništva. i li pak nisu možda posledica dezertiranja i skitnje pre nego posledica gubitaka koj e je narod pretrpeo za vreme prvih deset godina rata.pusti slobodna prodaje robe podvrgavajući je taksama. posledica zlonamernosti popisivača. se dopusti svim staležima da trguju”. državna uprava m anje je neposredno odgovorna za to opadanje. a to će reći upravo na oblasti kolonizacije. Njegovi rezultati su skoro isto onoliko nepovoljni koliko i u 1710 godini.

koji ima običaj da radi brzo i da nameće svoju volju opštim sredstvima. već u svome zapadnjačkom iskustvu traže praktično rešenje posebnih problema. — što propisuje ukaz od 20/31 marta 1722 godine. šal je on godine 1714 — uostalom bez uspeha — ekspediciju u te krajeve. ume sto da su diletanti. ona je često puta prevremena i neprirodna. Pe tar je išarao zabeleškama njegov rukopis i koristio se njim u nekoliko svojih odlu ka. ili na primer savet da se šalju mladi ljudi u inostranstvo da bi se uputili u diplomatiju i da bi naučili moreplovstvo (odluke primenjene 1714 i 1715 godine). Kod njega je on našao ideju za onaj neuspeli zakon o neo tuđljivosti nekretnina. a pokretna dobra i kapital na mlađu braću. kao na primer predlog da se u svakoj guberniji stvore pri manastirima učilišta gde bi se mladići do 23 godine pripremali za građansku i vojnu službu (ukazi od 20/31 januara i 28 februara/ 11 marta 1714 godine). Petar počinje da se interesuje ne samo za napredak brodarstva i vojne v eštine. Ako su ponekad predlozi Saltikova rizični i malo praktični. o korporati vnoj organizaciji — da stručna ili zanatska obuka traje sedam godina i da svaki mora biti upisan u svoje stručno udruženje. napisao je godin e 1712. kad reforma prestane da bude slučajna i posta ne svesna. o osvajanju Azije preko Sibira. „savetnici” dolaze postepeno — kao što smo videli — do toga da osuđu u izvore prihoda koji su postali neproduktivni (dobici od soli i kovanja novca) do predlaganja da se napuste neuspešni načini (popis iz 1717 godine). Što se tiče nep osrednih potreba države. On sebi postavlja isti zadatak kao i ostali „savetnici”: „istraživati velike prihode. a njegove političke zamisli izgleda da svedoče o dub okom poznavanju zapadnjačkih primera. Petar se ponekad — kao u 1711—1713 godini — slepo povodi za savetima koje mu drugi daju. Fjodor Saltikov. 21 2 Reforma iz 1718—1722 godine odnosila se na tri glavne tačke: trgovačka i industriska p . plemić kome je bilo povereno da primi isporuku brodovlja u Engleskoj i koji se „u slobodnim časovima” — kako on kaže — „trudio da prikupi iz zakonskih odredaba engleske države i drugih evropskih država „samo ono što bi godilo samodržnoj državi. Slaba strana njihovih predloga je što su ponekad odveć malo prilagođeni ruskom životu. ali se on isto tako bavi zavođen jem „opšteg narodnog prosvećivanja i predavanja svih liberalnih nauka”. Isto tako pod uticajem njegovih saveta o organizaciji s poljne trgovine. najvažnije u njegovoj vladavini. Kaspijskog i Aralskog Jezera. Prilikom ove reforme. uostalom. koja je kao i ova prethodna potekla iz Engleske. Idući za svojim „savetnicima”. po kome nepokretna dobr a prelaze na najstarijeg sina. kao i do potre be jedne obimne i sistematske reforme po uzoru na inostrane obrasce. Ali su glavne linije te reforme već ocrtane dovoljno jasno. već i za soc ijalno zakonodavstvo i za pravilnu organizaciju više nastave u Rusiji. od 18/29 marta 1714 godine. 21 1 izveštaj koji pokazuje kod njega širinu pogleda dosta retku u to doba među Petrovim „savetnicima”. drugiput oni naprotiv po kazuju znatnu dalekovidost. a ne republikama i parlamentima”. ugledajući se na tuđinske obrasce. sada su stručnjaci. ne obraća dovol jno pažnje ovom nedostatku. Zbog toga. Petar. oni odgovaraju na pitanja namerno postavljena. On prihvata i dr uge predloge Saltikova.i da treba izmeniti samo načelo neposredne poreze zasnovane na „ognjištima”. nimalo slučajni. evropski specijalisti koji više ne izlažu opšte ideje. Od njega j e pozajmio i ideju. jedan 2 Jer su ga vršili landrati (Landrat) guberniski činovnici. a njihovi sastavljači. a da se ne upropašćuje narod”. Podneseni projekti. za najnovije modele pušaka i poslednja usavršavanja u brodogradnji.

spoljna trgovina ne može da donosi koristi. On je pre sklon da „silom” osniva fabrike i da im daje povlastice. kao što i naši ljudi ništa ne znaju o njihovoj. Trgovačka i industriska politika. razume se. Od 6/17 aprila 1719 godine slobodna unutrašnja trgovina p obeđuje državne monopole. Kopenhagenu. što je tada bilo u modi. rudarstva itd. Lisabonu. kao i izvoz i uvoz. Luberas j e daleko od toga. u Kadisu i u Kini godine 1719. L ibeku. nekakav baron Luberas. kao što se vidi. ipak je isto tako neophodn o potrebno ohrabriti industrijalce savetima. koji propoveda pasivnu borbu protiv tuđinske konkurencije. lova. kosti. i o interesu države. stočarstvo će davati vunu. smolu. Čak i za vreme svoga putovanja po inostranstvu (1716— 1717) daje on prve povelje kojima dopušta otvaranje privatnih fabrika. u Beču. nabavkom mašina i svim drugim sredstv ima. Pošto Rusija ne može da izvlači v eliku korist od plovidbe zbog tuđinske konkurencije on se ograničava na to da prepor uči zauzimanje još jedino slobodne geografske tačke — ribolovišta na Špicbergu i predlaže da e tamo potajno otpočne građenje trgovačke flote za eksploatisanje lova na kitove. ako bi one bile prepreka za razvijanje m erkantilizma. Berlinu. Njegove savete pohitao je Petar da usvoji. Još za vreme cara Alekseja je Englez Koliks rekao da je u Rusiji car prvi trgovac u svojoj zemlji” i „prvi proizvođač”. u istini. Kako nije poznavao ekonomsku geografiju zemlje. 21 3 Već 1715 godine postavlja on trgovačke agente u Parizu i Anversu. da se stvori je dan centralni organ (idustriski kolegijum). Iak o se „u industriskim poslovima ne treba zadovoljiti samo tim da se čine predlozi”. Bordou.olitika. a da će svaki moći da prodaje ostalu robu koja je dotada bila monopolisana. Petar i nema nameru da naplaćuje.” Prema tome. Ali glavno obeležje Petrove politike je u tome što državna trgovina i ind ustrija prestaju da teže jedino usko fiskalnom cilju. da bude onako priprost kao samouk Posoškov. jer toga dana Petar jednim ukazom — „da bi dokazao velikodušnost prema trgovcima ruske države” — odlučuje da samo dve vrste robe. dobivaće pomoć i pozajmice bez interesa.” Godine 1715 Luberas je između ostalog. kome bi bila dužnost da vodi nadzor na d radionicama i fabrikama. šumski proizv odi davaće potašu. Upravo je primenjivanje zaštitnih mera i merkantilizma. katran. a to će reći trgovačku poštu „da i ne mogu ništa znati o našoj robi. veruje u mogućnost njenog razvoja. dobiju kredite iz inostranstva. a to su: plovidba i industrija. lepak. on ustaje protivu monopolis anja celokupne trgovine od strane države i tvrdi da. preporučivao stvaranje „trgovačkih savetnika” u glavnim pr istaništima i trgovačkim gradovima. a u isto vreme. Bilbau. i da se u inostranstvu osnuju trg ovačka pretstavništva i da se naimenuju trgovinski konzuli u Dancigu. tu on. državni kapitalizam još je cvetao u Rusiji u XVII veku. njeno iscr pljenje i potčinjenost”. no „pod uslovom da plaća državne takse”. pomoglo c aru da napusti dotadašnje shvatanje. Kadisu. On proučava dva glavna činio ca od kojih „zavisi ekonomski napredak i jačanje jedne zemlje” ili „naprotiv. potaša i smola — i to jedi no da bi se sačuvale šume — ostanu monopol države. svaki ko bude osnovao neku fabriku biće oslobođen svih državnih ili opšt inskih nameta. lan i konoplja za jedra i hartiju. Prilikom njegovoga putovanja u inostranstvo 1716—1717 godine. govoreći da treba „dobro začepiti otvor”. poreklom iz Šlezije. Pošto je za tim nabrojao proizvode živinarstva. kožu. poslao mu je jedan spis u kome podrobno izlaže teoriju merkantilizma. Što se pak tiče industrije. — izj avljuje on — iako je „potrebno poslužiti se prisiljavanjem. čisto utilitarno. bez transakcija i privatne inicijative. naprotiv. Ove takse. radi oživljavanja industrije. on ukazuje na potrebu da se. a prodaja njegove robe .. Londonu. Naimenovaće i druge. — U oblasti trgovine i industrije Petar nije stvor io ništa novo. finansiska organizacija i administrativno uređenje. Amsterdamu. a uvod koji prethodi ovim poveljama postaje ubrzo tekst konačne „uredbe” industriskog kolegijuma (Manufaktur-Kollegija). u Liježu i Bordou godine 1723. godine 1716. jer Rusija raspolaže velikim prirodnim bogatstvima. on pravi teoriski pregled raznih privrednih grana iz kojih potiču ta bogat stva: žito će služiti za izradu rakije. a to će reći izgnanstvo tuđinaca i njihovih konzula. U isto vreme kada j e ukazivao Petru na nezgodne strane izvoženja sirovina i opasnost da se uvozi više f abričkih proizvoda nego što se proizvodi u zemlji. da bi se pobrinule o socijal nom i nacionalnom interesu.

na primer. Petrov neuspeh nije jedino posledica njegovog neiskustv a. Nasuprot tome. On nameće fabrikant ima zatvoreničku radnu snagu: godine 1719 šalje on.000. rudnici) ostvarile su za njegove vladavine t rajne napretke. već i opšteg ekonomskog stanja zemlje. Kad on propiše nove metode fabrikacije. iako su njihovi proizvodi bili osrednji i skuplji od inostranih. broj stranih brodova popeo od 116 na 240. izvesne industrije koje su posto jale pre njega (oružnice.000. na veliko nezadovoljstvo trgovaca. ovako on postupa kad reguliše prera du koža. — p ošto nije mogla da nađe pogodnu vunu. posle njegove smrti moraće da se izbrišu sa spi ska „fabrikanata” mnoge ličnosti koje su uzele taj naziv samo da bi se koristile povla sticama koje su za njega vezane. Isto tako u ovom razdoblju pojavljuju se u Rusiji i veštački vodeni putevi. boravilo je u luci Arhangelska. on obično preti prestupnicima da će biti kažnjeni teškom robijom ili konfiskacijom imanja. je — kao što i treba očekivati — mnogo bolje prilagođen ruskom životu nego prethodne m ere. „da tkaju lan”. Jedan nov projekat za stvar anje jednog fonda namenjenog za uvećavanje državnih prihoda. 000.biće rasterećena svake takse. To čini da je u godini 1718 trgovina Arhangelska pala od 3. posede i robove za pot rebe svojih preduzeća. u godini 1725. fabrike čoje. kad određuje širinu platna. Onda je bilo dovoljno podeliti ukupnu cifru vojnih rashoda sa brojem poreskih obveznika da bi se dobila cifra ličnog poreza za svakog pojedinca. jer ruska industrij a „ne može uspeti da isporučuje zlatotkanu svilu u dovoljnoj količini za celu zemlju. samo 12 stranih brodova. U isto vreme štiti on svaku novu industriju pomoću veoma teških zaštitnih carina na sličn u inostranu robu. u fabriku platna nekoga Turčanjihova „žene i devojke koje su državne vlasti kaznile u M oskvi ili u drugim gubernijama zbog njihovih prestupa”. Isto tako mnoge od 150 fabrika osnovanih za njegov e vladavine postoje samo na hartiji. 21 4 radnici su morali besposličiti. ne misleći da propisni razboji za tkanje neće moći da uđ u uzane izbe seljaka i da će jedan deo seoskih tkača biti upropašćen. nasuprot tome. na koje s u proširene plemićske povlastice. No kasnije su se prilike izmenile: iako je popis stanovništva iz 1717 godine pokazao da ne treba oče kivati povećanje broja poreskih obveznika. Premeštanje spoljne trgovine iz Arhangelska u Petrovu omiljenu varoš Petrograd takođe je rezultat prinudnih mera. godine 1712 on uopštava ovu odluku i stavlja krivce na raspoloženje industriskom kolegijumu. dok se trgovina Petrograda od ničega popela na 4. Petar se ne usteže da upotrebi strogost i silu. ali od šes t kanala koje je Petar nameravao da načini. u ovom slučaju fr ancuske. pošto se u Parizu divio čuvenoj radionici tepiha Goblen. a to će reći finansiske ref orme. samo je jedan završen za njegova života.” Sve ove Petrove tvorevine ne postižu željeni uspeh: na primer. problem koji treba rešiti mnogo je složeniji nego u 1710 godini. i naređuje da se te takse naplaćuju čak pre nego što su ruske fabrike i počele da proizvode. 18/29 januara 1721 godine fabrikanti i sopstvenici mehaničkih radionica.000. predlaže da se svi neposredni porezi zamene „jednim porezom od 50 kopejaka od glave koji bi se ubirao od celokupnog nižeg staleža”. ovlašćeni su da kupuju zemljište. pošto tkačnica tepiha koj u je sagradio za čuvenog Leblona — „čudotvornog veštaka” koga je sa još četvoricom zanat a doveo u Rusiju. Ova politika smeta mnogo baš samim ruskim proizvođačima. koji traže da se smanje carinske takse na inostranu svilenu robu. prema 53 u 1710 godini. — Drugi deo reforme iz 1718—1722 godine. . i trgovci počinju da se žale zbog toga učestvovanja plemstv a u poslovima.000 rubalja na 300. „Visoke ličnosti” iz careve okoline pozvane su čak da osnivaju trgo vačka i industriska preduzeća. koji je pisac jamačno pod neo prvih meseca 1717 godine i kome je kao objašnjenje dodao jedan Izveštaj o prihod ima francuske države. dao Petru ideju vodilju za njegovu reformu. Finansiska reforma. jer to njima nanosi štetu. I ovoga puta j e jedan dobrovoljni „savetnik”. Međutim. koji dobro poznaje strane finansije. od 1722 do 1724. Jasno je da Rusija još nije zrela za pravilnu industrisku proizvodnju. dok se u Petrogradu. uvećavanje „ognjišta” koje j e zapaženo među stanovništvom ulivalo je izvesno poverenje zakonodavcu.

jedno pisano iz Kalea. Od ovo nekoliko kratkih redova Sena t stvara ukaz od 22 januara/2 februara 1719 godine o popisivanju „duša”. kao i napuštanje sela. mogao se stvoriti uži odnos izm eđu poreza i poreskog obveznika.Ceneći da u Rusiji ima 12. Otuda izlazi da neposredni porez. kako bi se sprečila 21 6 . koja bi mog la da zameni sve dotadašnje. jer naređuje Senatu. i to da na svakog vojnika dođe po toliko i toliko „ognjišta” ili „duša”. — on proračunava da će predloženi porez dati 6. Na ovaj način „niko neće više biti kinjen i ugnjetavan. nego seljani oba pola koji obrazuju jedno „ognjište”. Da bi se suzbilo iseljavanje. I upr avo godine 1717 Petar po prviput spominje ovaj porez od glave u dva svoja pisma. on predlaže takođe da se zavedu pasoši i da se pojača policiski nadzor nad opštinama.. postaje grupni: svaka opština je oporezovana prema broju poreskih o bveznika upisanih prilikom poslednjeg popisa i njen deo poreze razrezuju zatim s ami stanovnici na stvarne poreske obveznike. plemstva. od zanatlije do kneza vladalačkog roda”. o pasno širenje razbojništava i krađa. ume sto da je lični. ni posle njegove smrti. jedna od najvećih dolazi otuda što Petar neprestano uvećava katego rije poreskih obveznika. itd. On smatra da je bolje da se popiše c elokupno stanovništvo i utvrđuje 75 kopejki od glave za novu ličnu porezu. te da bi se znalo kol iko ima u svakome selu „duša” muškog pola”. kada se zna da posle izvesnog vremena rezul tati popisa neće više odgovarati stvarnom stanju. on je najpre ostavio mogućnost da se pr ibegne starim metodama da bi se odredio njegov iznos. Drugi 21 5 „savetnici” bave se naročito popisom poreskih obveznika. Iste godine zavedeni su i pasoši ili „propusna pisma”. da dadu izjavu. čas 10. i on optužuje popi sivače da ubeležavaju u spiskove čas 20 osoba po „ognjištu”. On osim toga smatra da treba ubirati od sveštenstva. a to će reći odraslih lica. Ali.duše”. ma koliko da je približna.000. pa čak i manje.000 stanovnika — što je približno tačno. „prema mitu koje su primili. bilo stalnu kontrolu broja radnika. iako su one već odavno postale nepouzdane. koja daje rublju i po od svakog odra slog radnika. ostavljajući godinu dana roka. i „duša” postaje ubrzo poreska jedinica isto toliko formalna koliko i „ognjište”. — „te da sv aki plaća prema svome zvanju i prihodu. iako još uvek zadržava nadu da oporezuje samo gradsko stanovništvo i da će „naći novac ne opterećujući narod previše”. bežanje iz zavičaja. Da je oporezivanje po „ognjištu” zamenjen o oporezivanjem od glave ili . jedan naročiti „desetak”. Drugi jedan „bezimeni savetnik” pita se zašt o da se ne ubrojavaju deca i starci. u novem bru 1717 godine. da raspodeli izdatke suvozemne vojske i mornaričkih regruta „na sel jake. a to će reći po rez na prihod — što odgovara desetku ustanovljenom u Francuskoj 1710 godine. dolaze „od nepravilnog popisivanja”. Međutim. u praksi. što će se konačno regulisati „ om” od 1724 godine. popisivanje jedino onog stanovništva koje podleže oporezivanju. a drugo iz Pariza.000. Među teškoćama na koje on nailazi.” Tek posle godinu dana. u Rusiji nema ničega sličnog ni z a vreme Petrove vladavine.000 rubalja. Kada je Petar konačno usvojio lični porez od „duše”. Njegova procena. pret postavlja bilo postojanje katastra. Ni u 1719 ni u 1720 ovaj opšti popis ne može da se završi. tamo je običaj da se za vreme čitavih desetina godina ostane pri ciframa poslednjega popisa . koji se u svakoj porodici menja iz godine u godinu. ipak se više približuje stvarnosti nego ona k oja računa 50 kopejaka od glave. I zaista. odlučuje se on da dopuni ovaj propis: „Tražiti od svih. Neki Ivan Filipov tv rdi u svom projektu da „propadanje naroda. i svi će biti jedna ki pred zakonom”. 26 novembra/7 decembra 1718. kao što se obično kaže. Godine 1720 naređuje on da se popisanim seljacima d odadu i sluge. On je logičniji od Filipova. a da se ne uračunavaju mal deca i starci”. Naprotiv. prema tome šta de zgodnije. ako se saberu oba p ola.” On savetuje „da se ne popis „ognjišta”.

da bi se zaštitila trgovina i industrija (kolegijumi za trgovinu i industriju). koji su u ovom slučaju pravi stručnjaci. jer se ista omaška nalazi u naslovu jednoga projekta koji mu je bi o podnesen u to vreme. ali ga ozbiljno ispituje tek u jednom svojeručnom spisu od 23 februara/3 marta 1715 godine. te je tako porez konačno utvrđen na 74 kopejaka. ako se ovih 4. fi nansija — kamer-kollegija — i trgovine). koji su do nedavno iznosili 6. Petrove nade nisu bile prevarene: zvaničan ukupni broj poreskih obveznika dostiže 5. Kad stranci predlažu da se kolegijalnim sistemom zameni nače lo lične uprave. Uostalom. kao što su prikaz Male Rusije. Senat nije zamenio Bojarsku dumu. Isti je 21 7 slučaj i sa kolegijumima. nisu mogle popuniti. zaokrugljene su cifre budžeta iz febr uara 1720 godine na 3. sume što ih je davala Petrogradska gubernija i novo osvojene p okrajine. dvor. diplomatiju. a to će reći usred h aosa što ga je izazvalo ustanovljavanje gubernija. njemu je predložen kolegijalni sistem. nije bila primenljiva na Rusiju.000.000 .000. zatim prihode onih ustanova koje nisu potpale pod centralizaciju. nego je samo zauzeo prazninu koju je z a sobom ostavilo ukidanje ove skupštine. a naročito posredni porezi. — Razume se da se ovi finansiski rezultati ne mogu odvoji ti od administrativne reforme.duša” bilo zatajeno. Svi ostali rashodi. Petru je odavno poznat ovaj naz iv „kolegium”.0 00 . u Hesenu i Saks . Drugi prihodi pokrivaju o stale rashode. gubern atori i vojvode dobili su nalog da na licu mesta provere podatke. Ukidanje pr ikaza ostavilo je prazninu koju ni Senat ni centralne službe. baš zbog svoga tuđinskog obeležja ova reforma.500. i na 1. do stižu dakle pri kraju Petrove vladavine 8. Porez od „duše”. što čini ukupno 2.000 rubalja. zbog toga se taj i naredni popisi nazivaju „revizijama”.000 rubalja na 1.000.000 u 1724 . drža vni kolegijum (Stats-kollegija). U 1725 godini delitelj se povećava na 5 .000 rubalja: budžetska ravnoteža je uspo stavljena. a na prvom mestu za građevine. koliko da se kako tako sastavi jedan centralni organizam koji ned ostaje.500.400.200. Sa ovim sistemom Petar vrši prv i opit 1713 godine.000. Ova kontrola. koga smo već pomenuli. koji su stvoreni posle iščezavanja prikaza. određeni su svi dopunski prihodi koji potiču od gube rnija. dakle sa zaokrugljenim brojem poreskih obveznika. ovaj odabira u Hambrugu. posle napretka merkantil ističke doktrine.000 „duša” muškoga pola. koji ot sada zamenjuje sve druge neposredne poreze. dobiva se iznos lične pore ze u 1724 godini od 80 kopejaka na svaku „dušu”. Berlinu. poreklom iz Holštajna. Francis Li mu je prepo ručio da stvori kolegijume u Rusiji. I njene ideje vodilje došapnul i su Petru „savetnici”.000. rata. a to su rashodi mornarice.„zatajivanja koja su zapažena ranije u ognjištima”. Administrativna reforma.000 rubalja. ma koliko njena načela izgled ala savršena.000 rubalja.000 rubalja podele sa 5. koji nosi naslov Rasmatranja o kolegijumima. penjući se od 600. Prilikom njegovoga drugog putovanja u inostranstvo poziva on i Luberasa da sarađuje na reformi. koji su se još j ednom udvostručili od 1721 godine. On tu nabraja šest švedskih kolegijuma (pravosuđa.000 u 1725 godini. kao bar on Luberas. Ali tek 1712 godine. delimično uspostavljen e. onda u osnovi nije toliko važno da se jedna nesavršena organizacija zameni boljom. čime se opravdava nepoverenje koje su ulivali raniji popisi. koja je završena te k u decembru 1723 godine. i Henrik Fik. Rusiji je nedostajao sistem usklađenih centralnih i lokalnih ustanova.000 za garnizonske pukove. 570. I tako celokupni državni prihodi. Ona je neobično složena.000 rubalja za đeneralštab i 73 puka dragona i pešadije.175. daje značajne rezultate: ona otkriva da je preko 2. carine i porez na krčme. za vreme njegovoga prvog putovanja u Englesku. Ovaj zaborav nam otkriva izvor iz koga je crpeo svoje podatke. ali zaboravlja da spomene i jedan sedmi.400. Za najglavnije od ovih.000. prikazi sudova i Sinoda. i n a 1. kao i od posebnih taksa i carina. osim toga. on se obraća Henriku Fiku decem bra 1715 godine. Tako se celokupni državni izdaci penju na približno 7. daje povrh toga 2. Iako jedan poslednji ukaz iz marta 1 721 godine kaže da će zatajivači moći da poprave svoju pogrešku do 1/12 septembra. imaju kao protivtežu prihode od kovanja novca i prodaje soli. Da bi ostvario taj projekt.500. spoljnih poslova. admiraliteta.000.000 rubalja. Da bi se na njih razrezali izdaci na vojsku. pošto su stranci.

landsrat-ima. već njihova nadležnost pripada gubernatorima i njih ovim pomoćnicima. landratima su pr idodati glasnici. u kome je grupisano seosko stanovništvo. potpadaju neposredno pod kraljevsku vlast. mnogo je veća od švedskoga okruga. svaki srez ima svoj iza brani sud. U Rusiji se ne može naći ništa slično ni tome sistemu koji se stvara o postepeno kroz vekove. Jasno je da ovaj sistem ne može da bude presađen u Rusiju bez ikakvih izmena. Oblasna organizacija u Švedskoj sadržavala je tri administrativne podele. koje su po ticale iz davnine. rasnije. pobožnije i čestitije o što su švedski seljaci”. Senat. „U Švedskoj” — primećuje Fink — „landfogde nema pod svojom upravom više od 800 do 1000 seljačkih „ognjišta”. ne bi mogao da bude opterećen većim brojem p odručnih lica. Zatim.” U Rusiji je sasvim drukčije: ili će landfogde-e morati lično da ubira po reze. seljaka. i svi činovnici poznaju dob ro svoj posao. koji u isti mah ima dužnost da prikuplja obaveštenja koja o selja cima traže više sudske vlasti. ovaj. U Švedskoj svakim srezom. to je da podeli gubernij e na „otseke” sa nešto više od 5. taj kamen temeljac švedske adminis trativne zgrade. lakše je stvoriti jedan okrug nego jedan srez . „tako da u čitavome 21 8 hrišćanstvu” — piše Fik — „nije lako naći poštenije.000 „ognjišta” i da na čelo svakog otseka postavi po jednog dsrat-a. i dodaje: „Slobodan seljak je toliko ponosan na svoju čast. osim toga. gde oni pre tstavljaju jedan savršeno usklađen organizam u kome je izvršena stroga podela nadležnost i i prava. samo pod ovi m uslovom mogu kolegijumi učiniti Rusiji iste usluge kao u Švedskoj. Pre vladavine Karla XII. već u početku njihovoga postojanja stavlja im na čelo senatore. Pre svega. predaju svoj porez neposredno landfogde-u. Fik utvrđuje da „radi prim oravanja ruskih poreskih obveznika da se odazovu svojoj dužnosti.on i prevodi sa švedskog jezika pravilnike za svaki kole gijum. vernije. k ojim upravlja landfogde sa svojim pomoćnicima. U Rusiji. pored jednoga sudsko g činovnika (häradshöfding). kojima se. Upoređujući ih. relativno maloga prostranstva. upravlja jedan činovnik koji se zove fogde ili länsman. Ali čak i ova upravna jedinica. da ča k i jedan plemić ne bi smeo da ga nazove lopovom ili bitangom. ukinut je. poput slobodnih ljudi. a kolegijumi. kao što Fik mora da prizna. poveravaju svakojaki zadaci. stvarajući kolegijume. Ovi seljaci. Međutim. a da ga on odmah ne tuži za uvredu”. iako u Švedskoj administracija radi uredno. ili će pak poveriti prikupljanje poreza „zem ljoposednicima i njihovim upravnicima”. Od kraja XVII veka. Sve što je on mogao učiniti pre kolegijalne reforme. U Švedskoj. što će mnogo komplikovati njegov rad. on dolazi ubrzo do ubeđenja da u Rusiji ne postoji nikakvo oblasno jezgro koje bi se moglo pretvoriti u srez. härad ili nekadašnja centurie odgovara ujezd-u (ok rugu). Pet ar ne samo da nije ukinuo Senat. Fik najpre počinje da istražuje n eku simetriju između ovih švedskih oblasnih jedinica i istovrsnih ruskih organizacij a. u härad-u postoji veoma dobro organizovan poreski aparat. pretvoreni u čisto birokratske us tanove. a land jedinici višega reda — zemlji (oblasti). Ujezd isto tako ne odgovara tačno härad-u ili okrugu. pošto već ima dovoljno posla sa svojih 800 do 1000 „ognjišta” i odgovarajućim poreskim knjigama. i države3. zavođenje kol egijalnog sistema pretpostavlja reorganizaciju gubernija. pastor sarađuje pri utvrđivanju cifre poreza za svakog po reskog obveznika. koji su isto tako bili članovi Senata i obrazovali jednu pos ebnu kastu kojom je bila ograničena vladareva vlast. švedski kolegijumi brojali su među svojim članovima najugledn ije plemiće kraljevine. no čija je poslednja forma datirala od apsolutističkog državnog uda ra Karla XI. niti ovim moralnim običajima. te će landfogde . ka o oligarhiska ustanova. a docnije će na ta mesta postaviti manje važne ličnosti. te je Petar odavno tražio — no bezuspešno — način da vojvodi doda jedno izbrano telo sastavljeno od plemića.” I tako su ov i „glasnici” vlasti jedina veza između niže klase.onskoj 148 budućih činovnika . nema landfogde-a u gubernijama. U tom obliku one prelaze u Rusiju: socken ili kirchspiel sa baltičkih obala odgovara volost-i (srezu).

Švedski sistem nije uostalom ni bio usvojen u potpunosti. zakonodavac je prenebregao da ukine stare. ona ima veliki broj činovnika sa strogo određeni m nadležnostima: landsekretärare. ali su mu i oni potčinjeni. bilo da ih se nije mogao lišiti. bilo da je zaboravio da one postoje. potčinjena jednom landshöfding-u. jer on vrši nadzor nad svim o nim što u toj oblasti spada u nadležnost kolegijuma. landsrentmästre. čija nadležnost. već pri prvim pokušajima jedne ozbiljne reforme oblasne upr ave. što lišav a započetu zgradu njenih temelja. koji ima „najteže i najvažnije dužnosti”. koju su opustošile ruske trupe. To Senat i čini. već u njegovu nadležnost spada i pravosuđe i kažnjavanje prestupa” — a do 1712 godine o n je čak imao pravo da utvrđuje cifre poreza. dok je poslednji stepen. kao i u Švedskoj. sa v iše od 5. Fik predlaže da se ovi komesari izaberu između „plemića skromnog pol ožaja i bogatstva”. sam guverner oblasti. Suprotno onome što bi se moglo misliti. postaje ovde prvi. Pošto je Senat jasno izjavio „da u okruzima nema inteligentnih seljaka” sposobni h da vrše ove dužnosti. Jedino rešenje je da se podele na oblasti pr ostrane gubernije koje je Petar stvorio. ali u Rusiji nedostaje osnova švedskoga sistema. jer ona ne da je „dovoljne prihode za pokriće godišnjih izdataka na 3 Organizacija vlasti i ostaće. Ono što se dogodilo sa centralnim ustanovama ponavlja se i ovde: nove oblasti potči njene su gubernijama. Da bi se to uvidelo.000. Zavodeći nove ustanove. lagman koji posebno bdije nad pravo suđem. S druge strane. samo jedna prelazna ustanova. ona su doslovno prevedena sa švedskog. nerešiv problem. Primera radi treba uporediti „mesne komesare” okruga i njihove dužnosti u Švedskoj i u Rusiji. ne može više da izdrži tolike troškove.000 seljaka”. iako jasno o međena nezavisnim radom ostalih činovnika. one ne mogu da odgovaraju trećoj švedskoj upravnoj jedinic i. Zato se. land-u ili oblasti. a svaka od njih na 5 o kruga. vidi kako upravna vlast pada u ruke jedne nove vladajuće klase koja još nije ko načno obrazovana. dovoljno je rasmotriti zvanična uputstva koja su da ta novim činovnicima. Ovakva švedska oblast. šef guvernerove kancelarije. Istina. nekadašnjoj guberniji. oni su samo prosti . u vreme „švedskoga poretka” stajala Šveđane preko 200. podela zemlje na oblasti i okruge ne ukla nja raniju podelu na „otseke” i na osam ogromnih gubernija. i zavodi se sva hijerarhija švedskih činovni ka. sve do kraja staroga režima. senat mora da vodi računa o prevelikim troškovima ko je za sobom povlači ovo administrativno cepkanje: administracija svih ruskih gubernija stajala je samo 173. Fik priznaje da čak i ova Livonska gubern ija. organ fin ansiskog kolegijuma. oni svake godine sastavl jaju i proveravaju „mesni registar” (grundboken) ili katastar i paze na plaćanje svih taksa. otsada postoje tri stepenasto poređane oblasne jedinice u Rusiji. daju se s druge strane gubernijskim „otsecima”.000 rubalja. a to je srez ili volost. Švedski sistem ne odgovara dakle ekonomskom ni vou zemlje. pored njega postoje u okruzima još samo landsrat-i. ali je u njima izostavl jeno baš ono što je najglavnije. U Švedskoj. da zamene organe volost-i ili srezova koji ne postoje u Ru siji. Zbog toga. umesto da su ga zamenili. naposletku. okrug. a zatim i u ostalim gubernijama. ipak ostaje dovoljno obimna i složena. Utoliko pre ne može da ih izdrži usija. no ipak pod uslovom da mu se dodele pet do šest „nižih komesara”. oblast. dok je administracija samo Livonije . dok se na jednoj strani prosto naprosto žrtvuje srez. koji ima samo bl agajničku dužnost i potpada pod državni kolegijum. Ma koliko da je mala. Petar je odmah težio da ga uprosti.000 „ognjišta” umesto 800 do 1000. ovi niži činovnici imaju dužnost da paze na promene u imovnom stanju svakog poreskog obveznika. potčinjena četvrtoj upravnoj jedinici. najpre samo kao pokušaj u Petrogradskoj guberniji.„moći da ima na svome području 3 do 4. drugi stepen sistema. sadrži 4 do 7 okruga. Što se tiče ruskih gubernija. kao u Švedskoj. U Rusiji. koja je finansiski iscrpena. područja pet do šest i po puta veća nego što su š i okruzi. kao što su kolegijumi bili Senatu. Ničega sličnog u Rusiji: „ne samo” — kao što naglašava Fik — „da je ruski gubernator na čelu admini ije. koja je podeljena na 14 oblasti. landsbokförare. 21 9 prinadležnosti činovnika u nekadašnjim švedskim srezovima”.

jer um esto da odlaze u razne kancelarije i raznim službenicima. gubernatorima i vojvodama — koje će mere u mnogom olakšati siromašnima. godine napisao jedan član finansiskog kolegijuma. mesni komesar. umesto katastra. sada ih ima deset”. usled toga što on prikuplja glavni neposredni porez. već se seljački porez uplaćuje posredstvom njihovoga gazde. Novi činovnici nisu zauzeli svoja mesta u raznim gubernijama ni 1719 ni 1720 godine. Vojvoda sad zamenjuj e kamerir-a i rentmeister-a. već pod kolegijum rata. ispoljiće se p onovo i završiće se uspostavljanjem starih metoda. na zvanje oblasnog vojvode. Ali. u jednom skupn om sistemu koji će trajati do stupanja na presto Katarine II. da vodi računa o ovim kritikama. kao i u prošlosti. Kako se naplaćivanje poreza vrši posredstvom plemića. da u unutrašnjosti zemlje neizvežbani činovnici prikupljaju poreze neuredno. jer „onde gde je ranije bio samo jedan starešina na čelu seljaka. kao i u prošlosti. postoje samo „revizioni spiskovi”. pa naređuje da se „stave u p enziju svi nepotrebni administratori. On opravdano napominje da je reforma „bila izvršena olako i bez potrebnih p riprema”. imaće otsada posla samo sa jednom jedinom kancelarijom. a uputstva koja su sastavljana za njih popravljena su i prilagođena sistemu koji je važio pre Petra Velikog. da svaki od ovih ras polaže svojom kancelarijom i velikim brojem pisara. krčmi i centralne. Stevan Kohijus . Posle naređenja „da se vojvode potčinjavaju gubernatorima. da se ukinu kancelarije i nadleštva mesnih k omesara i drugih činovnika iste vrste. Nekadašnje niže zvanje gradsko g vojvode uspostavljeno je i potčinjeno zvanju oblasnog vojvode. Pošto se naposletku dolazi do istih rezultata kao i pre reforme. obveznici su odgovorni zajednički. namenjen za pokriće vojnih rashoda. potpada ne pod finansiski ko legijum.u ostaje dakle samo dužnost da pr ikuplja prihode od carina. Sve ove posebne odluke konačno su dovedene u saglasnost naređenjem koje je upućeno gubernatorima i vojvodama u septembru 1728 godine. već da . da je broj tih činovnika mnogo veći nego ranije. i da se pravosuđe i kažnjavanje povere. Slično uprošćavanje nižih stupnjeva objašnjava nam zašto su strogost i podrobno st više švedske administracije postajale nemogućne i bile bi uostalom beskorisne.” Tako se celokupna administrativna hijerarhija svodi na jedno 22 1 jedino zvanje. da od ostalih kolegijuma svaki prikuplja svoj prihod. ne postoji direk tan odnos između administracije i slobodnog poreskog obveznika. koju je već i sam Petar pokazao. S druge strane. koja će postati naročito živa posle Petrove smrti. te se nov lični porez od „duše” pretva ra u skupni.22 0 naplaćivači poreza. da se nadležnost finansiskog kolegijuma ne poštuje. umesto da su lično odgovorni za svoje poreze. O primeni novoga finansiskog sistema ostao nam je jedan veoma interesantan izvešta j što ga je 1723. a to će reći posredne i opštedržavne. umesto da se trudi da pobol jša švedske metode. Vojvoda sad nema više dužnost da pazi na poreske obveznike. koji je opet potčin jen gubernatoru. zašto onda da se povećava b roj činovnika i da se plaćaju naknadne prinadležnosti? Zbog toga se izvesna reakcija. ponekad čak i po nekoliko puta naplaćuju isti porez i ne polažući račune.” u januaru 1727 godine on ide i dalje. kako bi pod bliskim rukovodstvom i na dzorom poslovali sa više opreznosti”. od 1726 godine. Oblasnom kamerir. U junu i julu 1726 godine uzima on u rasmatranje stvarno uprošćavanje što su ga pretrpele oblasne administracije i odlučuje da smanji „nekorisne plate” i „da penzioniše rentmeister-e i njihove potčinjene. koji zamenjuje nekadašnjeg okružnog vojvo du iz vremena pre Petra Velikog. kao i u prošlosti. „mesni komesar'” p ostaje činovnik koga bira mesno plemstvo: i tako je. Carev vrhovni savet prinuđen je. on se vraća starim moskovskim navikama. hijerarhiska potčinjenost oblasti gubernijama i zvanično je utvrđena. i okružna administ racija žrtvovana. pojavljuje ubrzo protiv nove oblasn e administracije: težnja za uprošćavanjem. tako da se jedva jedna trećina naplaćenih suma predaje državnoj blaga jni. posle sreza.

S druge strane. k ao što smo videli. da one moraju im ati odjeka na društveno uređenje. vladareve funkcije. razne otseke. prema starinskom običaju. Kada je Petar započeo novu reformu. rusko društvo će postepeno dobiti aristokratsko obeležje: pre svega. te je u tom pogledu demokratska. itd. On daje direktorijumu finansija naziv „Vrhovni lični savet”. gde će povremeno zasedavati Njegovo Veličanstvo car. I upravo je rad ovih visokih ličnosti” koje ne obrazuju neko red ovno telo. radi otpravljanja redovni h poslova. Obrazovanje povlašćenog plemićskog staleža. predzn . Pored Senata. postaje zatvoren stalež. usled poremećaja koje je ona izazvala. On. Ipak. Sve kancelarije i nadleštva usredsređena su u jednoj jedinoj kancelariji koja ima. nisu ni same bile dovoljno dovedene u saglasnost. ona izjednačuje sve društvene jedin ke. i ona će i biti stvorena odmah posle njegove smrti. zvane povitje (otsek) i stol (k ancelarija). kao i raspre između njegovoga nekadašnjeg ljubimca 22 2 Menšikova. i novoga ljubimca Jagužinskog. mornarice i spoljnih poslova. on se bavi finansiskim.” Prilikom stvaranja kolegijuma. SOCIJALNE POSLEDICE PETROVE REFORME Petar se jedino interesu za rat i diplomatiju. te da se obrazuje jedan uređen sistem više državne uprave i da se između ova četiri organa razdele. Sa svoje strane Fik preporučuje da se izmeni organizacija Senata. nekadašnji društveni stalež „vojnih obveznika”. nekadašnji branilac administrativne centr alizacije. promene koje on izvodi toliko su duboke. imati da upravlja državom. potreba za ovakvom ustanovom već se oseća. koji je postavl jen za državnog pravobranioca u Senatu 1722 godine. utišava ili ublažava raspre „visokoblagorođija”. zahvaljujući svome autoritetu. Senat nije iznad svih kolegijuma. oduvek su bili iznad Senata i obraćaju se njemu „prema ukazu Njegovog Veličanstva. ovaj pa k postaje dalje jezgro budućega plemstva koje će. — Pošto je bila korenita i despotska. problema vojske. postoji sem toga i jedna ustanova sa nedovoljno određenom nadležnošću: jedno veće sastavljeno od „v isokih ličnosti” iz neposredne careve okoline. Što ovaj Vrhovni lični savet nije stvoren za Petrova života. neka vrsta tajnog saveta za vojne i d iplomatske poslove. Načelnici triju glavnih grana državne uprave.goni lopove i razbojnike i da upravlja karantinskom službom i merama protivu požara . Međutim. i iznad njega. Petrova re forma se ne zaustavlja ni pred kakvom preprekom. savetuje da se stvori jedna „vrhovna uprava”. Ove centralne ustanove. pomilovanja. Kurbatov. potvrđivanje i izmena zakona utvrđivanje novih poreza . koji će kasnije poslužiti da se označi skup vrhovnih administrativnih ustanova. kao i naspram Senata. Ma da ova poslednja evolucija samo počin je za Petrove vladavine i završava se tek za vladavine njegovih poslednika. On predlaže da se ovim direktorijumima priključe dva druga organa: jed an „Sinod” i jedan „Tajni savet za spoljne poslove”. Međutim. mornarice i spoljnih poslova zadržavaju svoje prvenstvo u odnosu na ostale k olegijume. ovih „visokoblagorođija” kako se one nazivaju. kojima su bile potčinjene mesne službe. Svaka briga za socijalnom reformom njemu je tuđa. kolegijumi vo jske. 3. ekonomski m i administrativnim reformama samo ukoliko se one dotiču glavnoga problema. jedna „nadkancelarija carstva”. načelnika vojnog kolegijuma. Uprošćavanje oblasne administracije moralo je logično imati za posledicu i uprošćavanje ce ntralnih ustanova. vojske . odluke koje on lično donosi popunjavaju nedostatak jedne vrhovne političke centralne ustanove. najglavniji izvor pometnji. bez obzira na položaj njegovih članova u carevoj službi. uzrok je careva moćna ličnost. koji je zavođenjem redovne vojne službe modernizovan i obnovlje n uvođenjem elemenata uzetih izvan njegovih redova. koji bi sa povećanim brojem članova obrazovao dva otseka ili „vrhovnih direktorijuma” za sudsko policiske poslove i finansije.

pod pre tnjom konfiskovanja njihovih imanja. ali služi u gardi. Prema jednom ukazu iz 1722 godine.aci koji nju nagoveštavaju prilično su značajni u poslednjim godinama njegove vladavin e. među kojima i kneževi (Golicini. pretstavnici ruskog šljahtestva ili plemstva — to je jedan od prvih prim era upotrebe ove reči — nemaju drugog načina „sem da služe u gardi”. Ovaj život u kasarni stvara pak izvestan duh zajednice koji se ja vlja vrlo rano u gardiskim pukovima i omogućuje im da steknu svest o svojoj političk oj snazi. drugim rečima. pod pretnjom da im neće odobriti ženidbu (ukaz od 20/31 januara i 28 februara/11 marta 1714 godine). dao Petru ideju za čuveni ukaz od 18/29 . kome daje svoje ime. a kada treba ići u rat. Već 1712 godine Fjodor Saltikov. Sasvim je prirodno da se u takvoj sredini ubrzo razvi la „staleška svest”. zar nije on glasno tvrdio da ruski vojnički stalež treba da „služi državi? U to vreme je b io odveć rasprostranjen običaj da se izbegava vojna služba. Petar pokušava da zavede pripremnu obuku između desete i petn aeste godine. koji su Petru bili zaloga ve rnosti njihovih roditelja”. Zar nije on slao upotješnjuj-ske pukove konjušare iz svojih štala da tamo budu rame uz ra me sa njegovim drugovima u kocki. Ovo j e isti onaj Saltikov koji je. svoga konja i slugu. kao što smo videli). svaki ima pravo da i opljačka. načelo obavezne javne službe je uspostavljeno. Ima u ovome izvesan kom promis: plemić služi kao vojnik. čak i kad je prinuđen da živi u kasarnama i da ra i grube poslove. pošto otsluži svoj rok. Petar potv rđuje ovu povlasticu stvarajući godine 1719 Leib regiment dragona. Čerkaski i drugi) upuć ni su — kako kaže Kurakin — kao vojnici u gardiske pukove. kako kaže Kurakin? S druge strane.” I pored svih ovih zabušavanja. Kampredon tvrdi „da su najveći bro j gardiskih pukova sačinjavali sinovi kneževa i bojara. Godine 1704 (jedne od najtežih godina. on vrši smotru nad više od 8. Posoškov navodi jednu svakid ašnju rečenicu zemljoposednika: „Neka bi nam Bog dopustio da služimo velikom vladaru ne izvlačeći mač iz korica!” A za vreme ratnih pohoda „čitave desetine ovih ratnika skrivale su se po šumama i jarugama. koji su po poreklu bili plemići. 22 3 Godine 1712 mladići iz Moskve odvedeni su u masi u Petrograd na smotru.000 mladića r egrutovanih iz svih pokrajina: 500 do 600 između „najplemenitijih”. plemić koji ne dođe na smotru izlaže se mogućnosti da bude „obeščašćen” i da doživi „građansku smrt”. Plemići se i dalje izvlače. pravilnik iz 1716 godine utvrđuje (više nego što naređuje) da. radi proizvođenja z a oficira. Pošto je mesni nadzor nad vojnom sl užbom zemljoposednika bio ukinut u isto vreme kad i teritorijalno regrutovanje. pošto je stavljen izvan zakona. samo menjaju metode : umesto da se kriju po svojim domovima. radi svojih vojnih planova. prve Petrove reformne mere ne dopuštaju da se predvide takvi rezultati. koji preobražuju slučajno sastavljanje trupe u redovnu vojsku. kao što znamo. postaje odmah oficir u vojsci i za država na taj način svoj društveni položaj i svoje hijerarhisko dostojanstvo. Ipak. u kome s u sami plemići. koji umesto sebe šalje u rat jednog siromašnog p lemića. — ako je verovati Posoškovu — biraju kakvo p ovlašćeno mesto ili još bolje kakav položaj koji im donosi koristi. od kojih dve stotine pravih kneževa. Ali činjenica da ove pretnje moraju neprestano da se ponavljaju i pooštra vaju dokazuje njihovu bezuspešnost. čine da ov a služba postaje stalna. on ga zamenjuje velikim smotrama plemića i vrši strog popis dečaka i mladića. preteći im svirepim kaznama. a neprek idni ratovi. On primorava plemiće da uče matematiku. misleći jedino da se vrate svojim kućama. Godine 171 4 svi plemići od dvadeset do trideset godina pozvani su da se upišu u Senat. On im takođe nameće obavezu da služe kao prosti vojnici i potčinjava ih ukazu od 26 februara/9 marta 1714 godine. Vojnik u gardi. Međutim. oni se sklanja ju u pozadinu. ili se pak — opet po r ečima Posoškova — ugledaju na Zolotareva. na svome imanju. pod uticajem „pravilnika engleske države i drugih evropskih država” predložio je da se načini spisak svih plemića prema broju „ognjišta” koje poseduju i da im se dodele odgovarajuće titule. — docnije ćemo vi deti kakva je bila sudbina ovog programa nastave. on i dalje zadržava pov lašćen položaj u redovima vladajuće klase. te da „tako poniža va otmene porodice”. dok on „krstari poljem u zaprezi o d šest konja i upropašćuje svoje susede. oni. po k ome niko ko nije ispunio tu obavezu ne može biti proizveden za oficira.” Petar ih „silom izvlači” iz njihovih domova.

S druge strane ta tabela potvrđuje odredbe ukaza iz 1721 godine koji je proglašav ao da jedan vojnik niskoga porekla može da dobije naslednu plemićsku titulu pošto dobi je čin višeg oficira (ober-oficir). kaže on. ima više činovnika nižeg porekla — nekadašnji podjač ego plemića. Petar zabranjuje da se izjednaču ju. pošto se deoba iman ja vrši kao i ranije. jer. Razume se da se naglašava „najbolje plemstvo”. U isto to vreme sastavljena je Tabela rang ova (Tabel o rangah).” a to će reći da sprečava plemiće da izbegavaju vojnu službu prihvatajući se položaja u građanskoj službi. ponizio plemićske porodice. koji će moći da se koriste „svim počastima i preimućstvima koje uživa to plemstvo”. taj zakon je doživeo neuspeh. on je spreman da prizna ono što je učinjeno.” Istina.” On naređuje heroldmeister-u da „pazi da ne bude više od jedne trećine članova svake porodice zaposleno u građanskoj službi. 22 5 Držanje Petrovo prema višoj klasi koja se obrazovala za njegove vladavine vidi se i u obzirima koje je ukazivao eliti prestoničkoga plemstva. Po rečima Bergholc a „ništa ga nije moglo zadržati” kada je trebalo učiniti neku prijatnost gardi. Menjšikov ga stiže trčeći: car ne može da se povuče tako. gradi. koji zacelo nije naviknut da sluša takve primedbe. ali on mora da se uputi ka postrojenoj gardi i da o dgovori na njen pozdrav. posle toga odjednom se zaustavio. i njegova zlovolja ispoljava se nervoz nim trzanjem ramena i glave. ali. on treba da prisustvuje trim a pozdravima. „bilo bi uvredljivo za vojna lica ko ja su dobila svoj čin po cenu naporne službe da vide kako druga lica dolaze nezaslužen o do istih počasti ili čak i do višega čina. već i da učvrsti položaj plemstva . kako se ne bi smanjivao broj vojnih lica na kopnu i na moru. U građanskoj službi. on jasno otkriva nameru z akonodavaca. ruskog i tuđinsko g porekla.marta 1714 godine o neotuđljivosti nepokretnih imanja. a vojna služba uživa najveće uvaženje. jer ona proglašava da samo ime nije dovoljno da obezbedi pol ožaj u državi onome koji to ime nosi. i Petar. građansku i dvorsku službu. Ako se pomisli da je Tabela rangova ustanovljena tek 1722 godine i da je ona tako reći kruna čitave reforme. građanski položaji sa odgovarajućim vojnim činovima iz Tabele rangova. čiji tekst ponavlja reči ovoga „savetnika” sa aristokratskim težnjama: „na 22 4 taj način porodice neće biti imovno upropašćene. Ustanovljavanje ove tabele smatra se većinom kao je dna demokratska mera. Petar uopstalom ne prestaje da ponavlja ple mstvu kako se ono upravo svojom vojnom službom razlikuje od prostog naroda i obraz uje pravu aristokratiju. Tabela izjednačuje „sa najboljim i starim plemstvom” potomke građanskih službenika i oficira. i njihove velike i slavne po rodice ostaće nepokolebljive. i isti o vaj pisac saopštava jednu značajnu činjenicu: 29 juna/10 jula 1721 godine Petar prosla vlja svoj imendan. prisustvuje prvom pozdravu i udaljuje se od mah. koja priznaje tri uporedne kategorije hijerarhija: vojnu. da plemići dobivaju rang tek pošto ga zasluže i da i m se izvesno „dostojanstvo” dodeljuje kao nagrada za njihove vojne zasluge. iz osam prvih rangova (do čina majora i koleškog sudijskog pomoćnika). i dalje samo jedan izuzetak. koji im a da se stara isključivo o plemstvu. razume se. on prilazi. osim svoga finansiskog cilja. pre izvesnog broja godina provedenih u službi. oficir poreklom iz nižeg staleža ostaje. koja u to vreme počinje da dobiva izvesnu važnost. on je ophrvan brigama. ali odlučuje da s e ne ide dalje tim putem. I pored toga što je mnogo cenio naučnu spremu i posebna znanja koja su se tražila od činovnika — on je čak naredio heroldmeister-u da ustanovi jedan staž za obuku u administrativnim i ekonomskim poslovima —. uzdigao na vlast ljude niskoga porekla. a ne „skromno poreklo”. čak i ako su „skromnoga porekla”. heroldmeistera-a (načelnika odeljenja za plemićske grbove). onda će se lakše razumeti da ona nije samo imala za cilj da zavede demokratska načela. vraća se p . Ali. Godine 1722 ustanovljeno je je dno novo zvanje. koju potvrđuju i druge Petrove odluke. Ona pred nas iznosi jedan bilans: Petar je izazvao mešanje raznih društvenih sloje va.

ovi su otada počeli da vrše službu poreznika nad svojim sopstvenim seljacima i postali tako reći činovnici ministarstva finansija . kako priča diplomat Matvjejev. a to će reći visokog činovnika. koje još i ne postoji. a zatim prema „dušama”. i njegovo poverenje nije iznevereno. Kada su postavljeni za pomoćnike mesnoga komesara koga oni sami i biraju. Dok se elita plemstva koja služi u gardi koristi carevom naklonošću. jer ovi ljubimci iz poslednjeg doba njegove vladavine razgolićuju zločine i kažnjavaju ih strogo. primanje mita. Porobljavanje seljaka. Poznati su mnogi dokazi poverenja koje je on ukazivao oficirima garde. primenio je najsvirepije mere. Kada je — da bi uprostio švedski sistem — poverio prikupljanje novoga poreza na zemlju veleposednicima.oslušno. 22 6 Ovaj zakon još doprinosi učvršćivanju povlašćenog položaja plemstva. pod zavisnost vlastele. I ovde su razlike koje su postojale između raznih kat egorija seljaka iščezle još pre Petrovog stupanja na presto. k oja ne postoji ni u jednoj zemlji i koja izaziva vapaje. stavljajući im lance na vrat i noge. i ne propušta da i on primi mito. kao i za obične gr ađane. nego i na vrat. pa ma kakvo bilo poreklo dobara koja oni poseduju. a nad kojima oni sa d stiču pravo potpune svojine. ima još mnogo drugih. i Petar zahteva tu službu od svih plemića. pronevere. p odrazumevajući tu i njegove ljubimce. ili tačnije rečeno — kak o primećuje Ključevski — o nedeljivom nasledstvu. položaj slobodnih seljaka i položaj sebara približili su se. zakon o „nedeljivom nasledstvu” unosi „jedno divno dobročinstvo” plemst vu. šiba stražare batinom. kao slučajno što se često događa u Petr ovim zakonodavnim spisima — taj zakon brka državna dobra (pomjestje). vicegubernatore i njihove potčinjene. opustošio kancel arije i savladao starešine nadleštava stavljajući im lance ne samo na noge. bez obzira na to poreklo. čije je uživ anje uslovljeno godinama vojne službe. jer su oni prvi prestali da budu robovi. — Razume se da Petar nikada nije imao nameru da zavede rops tvo. I zaista. zavodeći sistem pasoša: b ez posebne „otpusnice” koju izdaje sopstvenik zemlje. menjajući iz osnova odno između zemljoposednika i seljaka koji žive na njihovim posedima. jer postupno upisuje i jedne i druge u poreske obvezni ke. koje može da ga protumači kao dodeljivanje prava apsolutne sopstvenosti nad polj skim dobrima koja ono ima u državini na osnovu vojne službe koju vrši za račun države. i nezavisna nasledna dobra. oni vrše sem toga i službu koja spada u nadležnost ministarstva unutrašnjih poslova. vojna služba je obavezna za plemiće. kuda se šalju sa naročitim zadacima. vojnik Netesev ulazi pijan u kancelariju jednoga kamerira. Stapajući potpuno razna zakonska prava so pstvenosti. U unutrašnjosti z emlje. ipak docnije ukida ovaj oblik zakonski dopuštenog bežanja sa zemlje za koju su vezani.” U Vjatki. Petar i zakonski potvrđuj e ovo približavanje. seljak ili sluga ne može da se u dalji da bi išao ma kud. Gardiski oficiri prisustvuju sednicama Senata i motre na držanje senatora: francuski diplomat La Vi iznenađen je što vidi „kako senatori ustaju sa svoga sedišta p red nekim poručnikom i kako se prema njemu ophode sa puno poštovanja”. hapsi i okiva u lance „najbolje građane” te va oši. U slučaju da se ona ne može . a ovi dru gi pali. On bez uspeha pokušava da ukloni barem vidne znake evolucije ka porobljavanju koje se tada vršilo: tako 1721 godine naređuje Senatu „da prekine pojedinačnu prodaju ličnosti. ta dva tipa imanja koji su se istina znatno približila u XVII veku ne samo stvarno. S druge strane. „podoficir Pustoškin. Kad ponekiput uvidi posledice svoga zakonodavnog rada. poverava on gardi brigu da izviđa administrati vne krivice. Na taj način vrše oni besplatne službe — jedine koje u to doba postoje — pomoćnika u mesnim administracijama. oporezujući ih najpre prema „ognjištima”. izaslanik finansiskog kolegijuma. kad više nema iluzija o svojoj okolini. Iako on isprva ograničava ovu zavisnost sebara dopuštaj m da stupaju u vojsku bez pristanka njihovih gospodara. u pogledu svoje ličnosti. dotle se celo ple mstvo koristi zakonom iz 1714 godine o neotuđljivoj nekretnini. prisustvuje svečanosti i ispunjava tako svoju društvenu obavezu prema plemstv u. ovaj zakon ne pravi nikakv u razliku između raznih tipova nepokretnih dobara. Pri kraju svoje vladavine. na primer. već i u zako nskom pogledu.” U Moskvi. on se prvi uplaši. oficiri su ovlašćeni da vrgnu u oko ve „gubernatore.

na staroste i na cjelovalnjik-e odgovornost za glavni posredni porez. sa svim njegovim pravnim nedostacima i svom moral nom gnusobom. Porobljavanje seljaka. male trgovce. Članove magistrata biraju. naređujući mu da završi taj posao u roku od pola godine. — Nekoliko socijalnih promena koje u gradovima i zazivaju Petrove reforme nisu takođe namerne. ratušu i burgmestre (pretsednike opština). Za ovu reformu on pribegava istim izvorima i služi se i stim metodama kao i za reformu centralnih ustanova. da ih smatra ne kao oruđa njegovog finansiskog sistema. U novoj organizaciji gradova nema ni jednoga elementa samoup rave (self-government): istina. Prva gilda obuhvata: bankare. prema uputstvu za magistrate oni se priznaju za gradske stanovnike. Izvan gilda ostaje „prost narod”. U 1718 godini stavlja on pribelešku na ovaj projekat: „usvojiti za sve gradove . otpočelo je. NARODNA PROSVETA I REFORMA CRKVE . ipak je potrebno dve i po god ine da bi se to uspešno okončalo. nagnalo ga da sa gradovima postupa sa više ob zira. itd. istaknute zanatlije. kojoj je cilj da nabaci na 22 7 trgovce. Ali pod tom lepom f irmom i tim zvučnim nazivima tuđinskoga porekla krije se samo jedna finansiska mera. Njihova je dužnost da vrše građansko i krivično pravosuđe. i to u obliku dotada nepoznatom. koja se takođe zasnivala na klasnim razlikama. između građana prve gilde. već one samo posredno proističu iz tih r eforama. kao što smo videli. Što se tiče „neredovnih” građa na. Podela gradskog stanovništva na dve „gilde” nema u sebi ničega demokratskog. Ovoga puta je usvajanje merkantilističke politike i stvaranje posebnih ekonomskih organa. već kao pomoćne organe e konomskog razvitka zemlje. čineći spahije odgovornim za postupke njihovih se ljaka. Prestajući da posreduje u odnosima između spahija i seljaka. Kada je Petar bio pr imoran da obnovi sve centralne ustanove morao je isto tako da centralizuje i opšti nsku administraciju. kao što su trgovački i industriski kolegijumi. apotekare. ali. uzalud je on izneo svoju glavnu mi sao da „spahije nisu svetovni gospodari seljaka”. P osle promene finansiskog sistema. na osnovu pravilnika Rige i Revala”. a to će reći plaćeni radnici i nadničari. oni mogu biti nagrađeni za svoj rad dodeljivanjem izvesnoga ranga. 4. ali ne kao „ugledni” ili „redovni” građani. lekare. oni u pravljaju gradskom policijom i dužnost im je da potstiču stvaranje fabrika. godine 1722 on preti teškom robijom oberprezidentu glavnoga magistrata. premoć jednog višeg društvenog staleža. koji imaju savetodavni glas i koje biraju gilde. koje će trajati jedn o i po stoleće. kao što je učini la za celu Rusiju. Uzalud je seljak Posoškov — koji je bio veoma napredan za doba u kome je živeo — žel eo da se jednim zakonom utvrde novčane obaveze i kuluk i da se odvoji seljakova ze mlja od zemlje njegovoga gospodara. Stvaranje povlašćenog gradskog staleža. Jedna od prvih Petrovih briga. Tako je stvarno ustanovljeno ropstvo. ali su oni neuklo nljive starešine grada. Za važne poslove pridaju se magistratima staroste.pro tivu smrtne kazne koju oni izreknu može se uputiti apel na glavni magistrat. knezu Trubeckom. a ne pojedinih s ebara”. a njihovi pretsednici mogu čak da dobiju plemićsku titulu za usluge učinjene drža vi. ovaj začetak opštinske autonomije iščeza va zajedno sa rasparčavanjem prihoda Ratuše na razne gubernije. druga. bila je da stvori auto nomnu opštinsku upravu. članove magistrata biraju gilde. Takvo stanje postojalo je otp rilike i pre njega. država je ostavila seljake na milost i nemilost njihovih gospodara. oni imaju pravo da podnose svoje žalbe preko svojih starosta i svojih desjatsk ih (desetara). obične zanatlije učlanjene u esnafe. da potpo mažu razvitak zanata. „ugledne” trgovce. godine 1720 i 1721 rad na sastavljanju novih statuta još nije dovršen. Petrova reforma imala je dakle za posledicu da ozakoni u gradovima.potpuno ukinuti” — dodaje on — „neka se bar vrši prodaja čitavih porodica. da osnivaju škole. ugled građani i burgmestri. I ovde on ima da zahva li Henriku Fiku za zakonski projekat o stvaranju gradskih magistrata.

kaže n. slao buduće specijaliste da stiču praktična znanja u inostranstvu. oni se rad o odaju raskalašnosti i ostavljaju za sobom. jer mi je nametnuta najteža nauka. Ml adi Rusi mogu samo da najpovršnije upoznadu praktične metode rada i moraju se zadovo ljiti da kako tako proučavaju nauke u njihovim svakodnevnim primenama. Kada su stigli u Veneciju. činovnik u svome nadleštvu (p rikazu). kao njegovi prethodnici. sticanje ozbiljnih znanja bez ikakve prethodne spreme pravo je čudo. svak uči svoj zanat na praksi. U vreme cara Alekseja. 22 9 Zbog toga se Petru nameće potreba da u svojoj državi organizuje pripremne škole. Po po vratku sa svoga prvog putovanja pripoveda on naivno patrijarhu Adrijanu o svojoj nameri da pretvori u univerzitet Akademiju slovensko-grčko-latinsku: „Božjom milošću”. a apotekar u laboratoriji. Pre Petrovog stupanja na prest o sveštenik je učio svoj posao u crkvi. Ustvari. — Petar se nije ograničio samo na to da evropeizira spoljn i izgled svojih podanika. lekar u bolnici. jer postoji bojazan da će. kada je uskoro potom uvideo koliko je njegov razgovor sa patri . Ali ako nem aju mnogo sklonosti za „tešku” nauku i ne uspevaju da nauče strane jezike. kad upozna veru i običa je drugih ljudi. hitali su da se vrate svome domu zadržavaj ući u sećanju samo uspomenu na dobra vina i na lepe žene. već da se oni pripreme za izvesnu praktičnu karijeru. drugi jedan. „imamo i mi jednu školu. u državama koje posećuju. građevinsku i lekarsku!” Petar tada i ne sluti kakvo je stanje u toj Akademiji. On se ne plaši. Od pedesetorice koji su godine 1697 pošli u isto vreme kada i mladi car u Veneciju. Kotošihin je govorio: „Ne šalje se niko u druge zemlje d a proučava i upoznaje tuđinske običaje. Oni su se zadovoljavali da uživaju u svojoj slobodi. bilo je nekoliko Rusa koji su ost ali u tuđini i odrodili se. kao i dipl omati i mali broj imućnih turista koji su tamo zalazili nisu mogli da shvate ni sa mu osnovu evropskog života niti da im ona omili. razlika između ruske i evropske civilizacij e bila je toliko velika. Isto tako i za Pet rove vladavine moreplovac uči svoj posao na svome brodu. Ja o tome nemam pojma. umesto da stvara škole. tako se i ovde ne bi mogla povući tačna g ranica između kraja XVII i početka XVIII veka. bilo je izlišno stvarati škole. građansku. da mladi ljudi koji su slati u inostranstvo. a mlad trgovac za tezgom. Takvo je stanje duha mnogih mladića.Stvaranje škola. vojnu. odreći se svoje sopstvene vere i preći u njihovu. niti kakva su Adrijanova shvatanja o školsk om programu. jedan od njih ne sme da iziđe iz svoje sobe jer se boji da će pasti u latinsku zablu du i iz mržnje prema tuđinstvu. mogao bih posvetiti s ve dane svoga života učenju. pa ipak ne bih postigao uspeh. a ponekad su sklapali na brzu ruku i poneko prijateljstvo. Daj Bože da ljudi u njoj vrše pametna proučavanja da bi mogli da vrše razne službe: crkvenu. ali su ovakvi slučajevi bili retki. ali. ni jedan jedini nije postao brodar. Englesku i Holandiju „da izučavaju arhitekt uru i brodarstvo”. smatra svoj zadatak „kao najveću nesreću” i žali se na to u pismima koja upućuje svojoj porodici: „Evo gde mi je pao u deo najžalosniji život. U početku je Petar. treći opet piše Petru povodom jednoga svog druga: „Ti si me izvol eo zapitati kako je Stevan (Boženinov) uspeo da nauči geografiju kad nije znao ni az buku. Uistini. a retko su i odašiljan i mladi ljudi u inostranstvo. samo nepovo ljne uspomene na svoj boravak. odabranih isto tako među plemićima kao i među onima običnoga porekla. Pošto tada cilj učenja nije bio da se razvijaju sposobno sti mladih ljudi. ali . Bog čak i slepcima pokazuje put. 22 8 Kao i za ostale manifestacije ruskog života. obuzeti žudnjom za domovinom. jer nimalo ne razumem ni jezik ni samu nauku”. Razume se. On je isto tako i osnivač intelektualne klase u Rusiji. ne hajući da se vra ti svojim poslovima i svojoj porodici”. po imenu Nepljujev. na l icu mesta. koje Petar šalje u Evropu u strogo praktičnom cilju. što će Rusi dolaziti u dodir sa tuđi ncima. Pedagoški problem je savršeno nepoznata s tvar za ova dva razdoblja.

i sva k može tu da uči „predmete po svom izboru”.” Ništa nije pomoglo. i da u nepismenoj Rusiji treba najpre naučiti učenike da čitaju.jarhom bio neumesan. u Akademiju za brodarstvo i A kademiju slaveno-grčko-latinsku. U svojim prospektima. a to je privatna škola pastora Glika u Marienburgu. dobiva državnu pomoć od 3. zaustavićemo se samo na jednom prime ru. kapetana i plemića koji nem aju zemlje. samo na preseljavanje Pomorske akademije u Petrograd. profesora matematike i moreplovstva. baca se on lično na posao.000 tadašnjih rubalja. koji su naučili geografiju i geometriju. a naredna generacija daće tome programu naziv „ple mićskih nauka”. pravilima francuske i nemačke učtivosti. Ubrzo Petar mora da uvidi da se ne može postati moreplovac jednim mahom. potrebno je stvoriti osnovne i srednje škole. nemački. nego i vaspitač. i on obećava da će ih učiti „geografiji. Dekartovoj filosofiji. nemačkom. To je prvi ozbiljan pokušaj da se u Rusiji stvore srednje škole. ali godine 17 06 njegova gimnazija ima svega 40 učenika. Njegov nastavnik švedskog jezika predaje u 23 0 isti mah i istoriju. potrebe toga doba traže otvaranje osnovnih škola. a učitelj igranja Ramberg daje lekcije „iz lepog ponašanja i komp limenata na francuski i nemački način”. One postaju još potrebnije kada je Petar nametnuo plemićima obavezno školovanje. otposlani su u svaku rusku guberniju „da poučavaju decu iz svih društveni h redova”. latinskoj retorici sa vežbanjima u govorništvu. Ustvari. sirijskom i haldejskom”. I pored svega toga ta ustanova ne napreduje: jedan deo zemljoposedničke dece beže iz nje. Kao god što je nekadašnja stručna škola za teologiju imala dužnost da popravlja svete kn jige i održava veru. grčkom. Godine 171 . l atinskom. Jedan poseban ukaz poziva tada „Plemenite ličnosti” da u nju „dovedu svoju decu bez ikakvog ustezanja i da im tu pruže vaspitanje o svom t rošku. „gimnazija prima samo siromašne blagodejance. da bi se videli sa svojim majkama i se strama. koji otvara godine 1705 Školu matematičkih i pomorskih nauka i drži svoja predavanja u Suharevskoj kuli i sto toliko za „one koji tu dolaze svojevoljno” koliko i za „one koji dolaze pod moranj e”. već mu ona služi kao učite ljska škola iz koje će izići budući nastavnici. a za prekršaj discipline izlažu se batinanju. sa njima se postupa kao sa odraslima i kažnjavaju se kao za prestup protivu zakona: za neopravdani izostanak kažnjavaju se novčano. jezicima: francuskom. osnovana 1705 godine. On poziva u Moskvu Engleza Farvors ona. Glikova „gimnazija”. kao i „veštini igranja. Glik pada u ruke Rusa. Uistini. jer pre takvih g imnazija. koje on smatra kao pripremu za vojnu službu. politici. i Petar ga uzima pod svoju ličnu zaštitu. ako se učenici pokažu nemarljivi. drugi je napuštaju da bi prešli u posebne škole. Po dva učenika. on se ne ogra ničava. no kojima su potrebne pritke i kočevi”. viteškom jahanju i višoj dresuri konja”. Kurakin kaže da je to „škola viteških znanja. jevrejskom. decu majora. Usled toga se i samo učenje smatra kao izvesna služba za koju se prima plata. jer upravo u kući toga pastora stanuje livonska seljanka koja će kasnije postati rus ka carica Katarina I. on upoređuje omladinu „sa mekanom glinom koja zadržava sve utiske”. on pozdravlja mladiće dobre volje jednom ruskom rečenicom koja je dosta nevešto sročena: „Zdravo. Glik je očekivao da će učenici pohrliti sami od svoje volje. francuski. Ustanovljen je i internat za decu čiji roditelji stanuju daleko. Da bi ostvario svoj program. jahanja i mačevanja”. u njegovoj školi predaje se samo latinski. Glikov pokušaj je preran. Pos le raznih pokušaja on naposletku uspeva da tačno izloži taj problem: pre nego što se stv ori neka viša stručna škola. sastavljenim pompeznim stilom. te da se mora stvoriti škola koja neće biti posebno posvećena „pomorskim znanjima”. strategiji. o vi plodne šibljike. a može da primi 300. isto tako ova nova brodarska škola ima i praktičan cilj da preobr azi vojsku i flotu. Ne ispitujući o vde sve zlosrećne Petrove pokušaje u pogledu škola. Ovo je prva ustanova koja je u suprotnosti sa Petrovim duhom koji teži samo onome što je praktično i korisno. Po zauzeću ove varoši. Ovo je prvi pokušaj u Rusiji da se u jednoj „privatnoj školi” da je opšta nastava mladićima koji su većinom iz viših društvenih redova. italij anski i švedski jezik. Glik ima amb iciju da ne bude samo profesor. umesto kneževske dece.

iz kojih jedna petina učenika beži ili bivaju vraćeni roditeljima. ne dodavajući tome teologiju. samo 4. 19. glupe ili maloumne dece”.5 od sto. kojima se pridružuju još 30 u 1720—1722 godini. Pošto je crkv eni pravilnik iz 1721 godine pozvao episkope da osnivaju eparhiske škole na svome području. njih je samo 2. Eparhiske škole pokazuju mnogo više života.6 od sto su skromnoga porekla. Oko 2. Tu njegovi pokušaji ne daju nikakav rezultat: o onom njegovom pokušaju što ga je učinio prilikom popisa stanovništva iz 1710 godine ovako se izražava arhiepiskop Jov i z Novgoroda: „Popisivači prisiljavaju sveštenike da grade škole u svakoj parohiji i da u njima predaju razne predmete. Odlazak ovih dveju kategorija učenika smanjuje brojno stanje matematičkih škola na 572 deteta. 23 1 Sinod opet traži da se sveštenička deca upisuju u eparhiske škole koje spremaju svoje učen ike za sveštenički poziv. a druga p etina sastavljena je od „nepismene. ni kakvi treba da budu nastavn ici. a to će reći deca vojnika (dragona. puštaju da ško le začame i da se naposletku zatvore. ili se pak upućuje „na nek o drugo opredeljenje”.500 dece koja su prošla kroz ove škole. Pa ipak. Ovaj ogromni napredak ne izvršuje se bez velikih teškoća. ni koje predmete treba u njima predavati. Ali oni ne umeju da objasne odakle treba uzeti sr edstva koja su potrebna za građenje ovih škola. samo 302 (19. I sam program nastave zavisi jedino od raspoloživih sredstava i revnosti upravnika škole.000 učenika — od kojih.” Zbog toga se m atematička škola održala sve do 1744 godine. kolegijum admiralitet a pokušava da se otarasi ovih škola potčinjavajući ih Sinodu i spajajući ih sa eparhiskim šk olama. spojivši se delimično sa „garnizonskom vojnom školom” ustanovljenom 1732 godine.5 od sto su deca posadskih (gradskih stanovnika). filozofija i teologija. Ali Sinod odmah protestuje. ostalo ih je samo 28. zanimljivim dokumentima o radu ovih ruskih srednji h škola. u 1727 godini mogu se nabrojati 46 eparhiskih škola sa 3. ni učenik da uči. — i ovaj broj neće se menjati pre nego što ove škole budu pretvorene u seminare 1737 godine. među kojima treba na vesti i suparništvo između crkvenih i svetovnih škola koje se otimaju o učenike. p i računaju” — u razredu ruskog jezika i matematike — a to će reći pošto su završili dve prve dine učenja — samim tim su završili svoje školovanje i osposobljeni da mogu vršiti razne d . za matematičke škole. naprotiv. Ovo dokazuje da osnovnoj nastavi nedostaje sve. niti gde da se nađu potrebne namirnice i materijal.000 učenika odabrano je. i zgrade. u njima se izučava gramatika. Akade a slaveno-grčko-latinska pozvana je isto tako da stvara nastavnike. polovina pripada eparhijama Male Rusije. otvoreno je za pet narednih godina 46 takvih škola. i školski materijal. Skoro pol ovina njih (45 od sto) jesu sveštenička deca. Ali ovo skromno brojno stanje nije se dugo održalo. Tu sve zavisi od starešine dotične eparhije. i udžbenici. kao što su bili Jov iz Novgoroda — koji je prihvatio br aću Lehudi. 14 od njih moraju da budu zatvorena.6 osnovano je 12 škola. retorika. Od 1. Osim pismenosti. Dmitrij iz Rostova i Gabrijel Bužinjski. Posle Petrove smrti.2 od sto su čino vnička deca. prema društvenim kategorijama učenika. One su nazvane „brojovne škole” ili „matematičke škole”. U oblasti osnovne nastave Petrovo delo je daleko od toga da bude isto toliko obi mno. da bi ostala u njihovim dućanima i učila njihov zanat. i učitel ji. zatim Putjirim iz Novgoroda. milom ili silom. za godinu 1727. i da osnovna škola skoro nije ni posto jala za Petrove vladavine. Drugi. jer. „nije red da crkvene škole obučavaju učen ike jedino u geometriji i aritmetici. kozaka i artiljeraca). 12. kaže on. Ve oma aktivne crkvene starešine. oni zahtevaju da se njihova deca oslobode obaveznog ško lovanja. istina. N e primorava se ni nastavnik da predaje. Mi raspolažemo. I tako sad postoji po jedna svetovna i jedna crkvena škola u svakoj oblasti.9 od sto) završavaju u njima svoje školovanje. što se tiče plem ićskih i bojarskih sinova. Posadski prvi protestvuju. Istoričar Pomorske akademije piše da „pošto su učenici prostoga porekla naučili da čitaju. Srednje škole su se same od sebe diferencirale. pr ivlače stotine učenika i znatno proširuju program nastave. i svaka oblast mora da ima jednu takvu školu. Oni samo kažu: „Biće izdat jedan ukaz o tome”.

Godine 1717 pojavljuje se prevod . anatomiji. već samo najosnovniju spremu za niže kla se. Razume se. i zaslužuje stoga da se na njemu zadržimo. i godine 1716 Petar im izrično zabranjuje da stupaju u njih: plemići ne smeju da borave u unutrašnjo sti. i dalje rade u Moskvi. itd. itd. i to bogatih plemića. potrebno je najpre izraditi je dan rečnik. Pre nego što bi se prevodile naučne knjige. ali da plemići nastavljaju učenje u višim razredima. U Petrovo vreme ne samo da prevodioci ne raspolažu naučnim rečnikom. Isti preobražaj vrši se i u dvema drugim specijalnim školama. namenjeni učeni cima iz narodnih slojeva. treba prevoditi samo ono što se direktno odnosi na pre dmet. Niži razredi. Godine 1708 usvajaju se „nova amsterdamska slova”. inžinjeriji i vojnom građevinarstvu. namenjena samo višem staležu. Za tim su sa stranih jezika prevedeni mnogi udžbenici posvećeni artileriji. Usled stalnog uzdržavanja plemića. gde se Petar prilikom svoga prvog putovanja sprijateljio sa porodicom štampara Tesinga i gde je osnovao jednu rusku štampariju. Čitaju se životopisi svetaca. Matem atičke škole. kao što zn amo. U Artileriskoj školi početni razredi sastavlje ni su od dece artileraca.” Ne treba se mnogo čuditi što se godine 1703 holandski trgovac žali kako se knjige ne prodaju i kako je njegova trgovina u deficitu. a ne „brbljanja”. Od svih Petrovih izdanja jedno jedino delo uživa uspeh. nisu namenjene plemićima.užnosti: pisara. napominje on. kao i „matematici. već ona pokazuje da radoznalost čitalaca nije uprav ljena na knjige koje Petar želi da nametne. pa se čak i pobožni spisi izdati u Kijevu nemilosrdno p roganjaju. Tako školska nastava ne daje opšte obrazovanje. trebalo je da nadoknadi knjiga. sa kratkim uvodom ispred svakog odeljka. utvrditi prigodnu 23 3 terminologiju. — Ono što škola nije mogla da pruži. ona je isključivo namenjena plemićima. koja je namenjena raznim društvenim kate gorijama. ne zato što govore o suviše teškim predmetima. kako bi se pripremili za 23 2 službu u ratnoj mornarici. prva knjiga štampana ovim novim slovima je jedna geometrij a. već za učenje i obrazovanje čitaoca”. a to će reći „građanska slova”. građevinarskih pomoćnika. Inžinjerskoj i Artileriskoj školi. već zato što su prevodi rđ vi. botanici. Šta više. kojima je zabranj en boravak u unutrašnjosti zemlje i koje one pripremaju za vojničku karijeru. i vojnička priprema. kasnije. One nisu opasne za pravoslavlje. posle njenoga preseljenja u Petrograd (1719 ). a oni koji poznaju nauku ne znaju jezik. koje su provinciske ustanove. Štampanje knjiga i književnost. hirurgiji.” Ove knjige. ona uzima naj veći deo svojih učenika iz reda plemića.” Petar budno motri da u ovim prevodima budu samo tačne činjenice. Kada je Akademija preseljena u Petrograd. ogroman za on o vreme. on ih ne štampa „samo radi tašte lepote. Akademija slaveno-grčko-latinska vrši. kojima je i bila namenjena. da stupe u inžinjersku školu. U oblasti knjige vidi se kako društvo i država dobivaju svetovno obeležje još n aglije nego u oblasti školske nastave. fortifi kaciji. inkvizitorsku cenzuru. morala je ova najza d da uzima učenike iz naroda. mehanici. apotekarskih pomoćnik a. zacelo. ali su viši razredi namenjeni plemićima. one su potpuno nerazumljive za ruskog čitaoca. ova rđava prođa knjige ne dokazuje da sklonost ka čitanju još ne postoji. koje je Petar osnovao 1712 godine. ratu. „dirljive” ili „šaljive” pripovetke prevedene sa poljskog ili izvorne. građanskoj arhitekturi. objavljena prema rukopisu u koji je Petar lično uneo pažljivo mnoga objašnjenja. „ispunjavaju često svoje knjige nekorisnim pripovedanjima jedino u cilju da one budu što deblje. već je njima nepoznat i predmet koji imaju da prevode: jedan savremenik piše da „oni koj i znaju jezik ne poznaju nauku. nemaju u sebi ničega što bi moglo da uznemiri Akademiju slavenogrčko-latinsku. činovnika u admiralitetu.. pobožna i poučna dela u stilu Velikog ogledala. Svetovne ruske knjige štampaju se u Amsterdamu. Pa ipak. posle koje nastaje prava stručna obuka. „ ci”. i iz njih izilaze nastavnici ma tematičkih škola.

on ima dosta razloga da smatra sveštenstvo za svoga protivnika. itd. pošto ga prava kultura nije dirnula. a pokazao se kao njihov protivnik . no . car prola zi ulicama „da slavi Hrista”. ipak on organizuje odmah po svome prvom povratku iz inostranstva onu čuven u litiju u kojoj je primorao svoga starog učitelja Zotova da igra ulogu „veoma komično g i veoma pijanog patrijarha”. Ova „pl emićska znanja” uskoro će se prilagoditi u Rusiji i pomoći će. On čak sastavlja i podro bna pravila za ovu komedijašku ustanovu. okruženog dvanaestoricom „kardinala” n aročito izabranih zbog njihovog opštepoznatog pijančenja i proždrljivosti. Za jednu društvenu klasu koja treba da preuzme upravljanje zemljom i koju sam car silom privlači na dvor. voli ih i rado se pridružuje crkvenim ho rovima. — Petrovo držanje prema Crkvi je dosta neobično i u njemu se ispoljav aju isto toliko njegove prirodne sklonosti koliko i posledice njegovoga vaspitan ja. da ne treba čačkati nos prstom. Ali ne treba Petru pripisivati takve namere. kao protođakon. da ume da se služi nožem. i ovu n epristojnu igru nastaviće on za vreme čitave svoje vladavine. naviknut da se ne pokorava nijednoj di sciplini. strjelec-ima. da govori. i čitav im „konklavom” episkopa. ova knjiga je od neocenjive vrednosti. da sedi. da se ne češe po glavi za stolom.dela Ogledalo učtivosti za mladež ili pouke o lepom ponašanju. jeda n ruski plemić iz XVIII veka treba najpre da nauči kako „da se pristojno ponaša za stolo m. Razume se. nogama. Eto zašto on unosi u svoje 23 4 odnose sa Crkvom sve protivrečnosti i svu zbrku koje karakterišu prelazno doba ruske istorije i koje su nerazdvojne od njegove ličnosti. da se ne brišu usta rukom. a naročito u znanju stranih jezika. njegova osećanja prema crkvi dat iraju još iz njegovoga detinjstva i slična su onima koja on ispoljava prema bojarima . kojoj na čelo stavlja „kneza-papu” ili „veom a komičnog patrijarha Moskve. koje treba govoriti ne samo radi vežba nja. prilagoditi se gledištima svoga sagovornika. Setimo se samo programa Glikove gimnazije: pastor nije bio mnogo istrčao ispred svoga doba. da se ne ližu prsti. mačevanju. U ovim neverovatnim lakrdijama i orgijama koje ih zbunjuju. da pozdravlja. on je od evropskoga duha pozajmio samo površna obeležja jednoga slobodnog mislioca. tanjirom. arhimandrita i drugih crkvenih ličnosti. odlikovati se u jahanju. da ne smeta svojim susedima svo jim nosom. a 1767 godine štampano je peto izdanje. već i zato „da sluge i sluškinje ne razumeju ništa od onoga što se kaže”. ali. I on lično učestvuje u toj litiji. Po smrti patr ijarha Joakima. Ono takođe uči „da ne treba pljuvat i pred drugima. želju da se oslabi ugled Crkve izlažući je potsmehu. zajedno sa promenom nošnje. Ma da on poznaje temeljno crkvene obrede. i da nosi na glavi jednu mitru ukrašenu nepristojnim likom Bahusa.” Ogledalo daje pouke o svemu tome. Uostalom. Crkvena reforma. To dolazi otuda što ova knjig a uči mladog plemića „da ne liči na prostaka” i da se približi što je moguće više idealu „dvo eka”. viljuškom. Istina. među kojima je i sâm Petar . da se ne čiste zubi vrhom noža. džepno m maramicom. a kojoj je on želeo dati obeležje jednog političkog čina. On dobro poznaje shvatanja crkvenih velikodostojnika koji okružuju nj egovu majku i koji su protivni svemu što potseća na moderna shvatanja. stranci pokušavaju da otkriju neku potajnu nameru. tražeći hranu i novac od domaćina koji bi mu otvorili vrata. on pokušava. koja je bila isto toliko grubo pros tačka koliko i skrnavna. Svakoga Božića praćen gomilom od 70 do 200 ličnosti. kao što se može već zapaziti da se to jasno is poljava u poslednjim godinama Petrove vladavine. od u crkvenoj vlasti vidi jednu neprijateljsku snagu koju treba slomit i po svaku cenu. a takođe da bi mogao razlikovati jedan „čovek plemićskog porekla od glupaka”. d a se viša klasa izdvoji od ostalog društva. Kukuja i cele Jauze”. pisca onoga poznatog testamenta protivu stranaca. da se ne pr evlači šakama po stolu.” Ono potom daje složenija pravila o idealn o uglađenom čoveku: ne otkrivati drugima cilj kome se teži. Za dve godine prodato je 189 primeraka. igri. šeširom. ne braniti uporno svoje mišl jenje. On je bio vaspitan prema davnašnjim običajima. rukama. da se kreće. da se ne žvaće poput svinja. ustima.

on smatra da je takav starešina drugi v ladar. Episkop rjazanjski Stevan upravljaće ubuduće poslovima koji se tiču šizme i jeresi. narodna crkvena organizacija (autokefalna. iskorišćuje tu priliku da indirektno ukori Petra odgova rajući teolozima sa Sorbone: „Čak i kada bismo mi hteli da otklonimo to zlo (odvajanje Crkava). i Petar ne zaboravlja da se protivu njega vojuje „u ime samoga Boga”.4 Ne samo da ovakvo shvatanje uklanja kanonski problem. Dogme su dovoljno proširi vali vaseljenski sabori. To su granice koje nas u ovome poslu sprečavaju da radimo ili da govorimo. koji je u svojoj borbi sa carem Aleksejem tvrdio da je „duhovno iznad svetovnog”. prema narodnostima. onda se ona može cepkati u besk raj. da oni dižu svoje poglede manje ka samodržcu nego ka vrhovnom pastiru. Iako priznaj u da je pitanje o tome ko je nadležan da razvija dogme isto toliko važno za katolike kao i za protestante. svetovni ruski teolozi iz XIX veka.” Jamačno da se Teofan seća teorije patrijarha Nikona. da postavi svoga kandidata.) ne zavisi od dogmi. — Episkopi koji rešavaju bez patrijarha liče na udove koji bi hteli d a se kreću bez glave. Ako se usvoji ovo gledište. crkveni pravilnik što ga je sastav io Teofan Prokopovič proklamuje to na jasan način: „Otadžbina” — izjavljuje on u izlaganju p obuda za stvaranje Svetoga Sinoda — „nema da se boji od jednoga korporativno g skupa onih nemira i pobuna koje izaziva uprava jednoga jedinog duhovnog st arešine. jer je njoj tuđa i sama pomisao na „razvijanje dogmi”. Prema tome. čuvar patrijarhiskog prestola.bez uspeha. sl avenofili Homjakov i Samarin. koji je „mnog o putovao i koji govori latinski. „Od ovoga tre nutka Stevan Javorski postavljen je za „egzarha. O n jegovoj reformi mišljenja su podeljena u ruskoj Crkvi. Pošto ova Crkva „nema razvitka” — kako kaže mitropolit Serafim u sv ome odgovoru biskupu Palmeru. pa čak možda i veći od njega. Pet ar je već dovoljno moćan da nametne svoju volju: „Prikazi i razrjadi (nadleštva) patrija ršiski” — odlučuje on 16/27 decembra 1700 godine — „prestaju da postoje. — njena unutrašnja ad inistracša ne može da pretstavlja kanonski problem. lask ajući sebi da vojuju za samoga Boga. čija će pravila napisati Teofan Prokopovič. italijanski i francuski”. itd. menjajući crkvenu administraciju. Prostosrdačni ljudi su toliko zavedeni o vim mišljenjem. već je to samo jedno pitanje pr aktičnosti i korisnosti. mi bismo u tome bili sprečeni apostolskim kanonom koji zabranj uje episkopu da preduzima ma šta bez odobrenja svoga starešine. bolja od one prve. Petar ustanovljava jedan „crkveni ko legijum” ili Sveti Sinod. čuvara i starešinu presvetoga patrija ršiskog prestola. Po smrti patrijarha Ad rijana (u oktobru 1700).” O dnosno same osnove ovoga pitanja. ipak oni tvrde da se ovo pitanje ne postavlja za pravoslavnu Crkvu. jednak u moći samodržcu. kod kojih organizacija Crkve pretstavlja gla vni problem. nego ih posvećuju. Nije onda čudno što jedno tako tašto mišljenje potstr ekava na akciju i samog pastira. Stevan 23 5 Javorski. Kada izbije kakav razdor između tih dveju vlasti. čak i kada . naročito u ovako v ažnom poslu. svi će sa osećati pre sa duhovnim p oglavarom nego sa svetovnim starešinom i usuđuju se da ustanu u odbranu prvoga. koji se u ovom pitanju ne slaže sa Teofanom Prokopovičem i naginje ka kato ličkom tumačenju toga problema. on ne uviđa da se on meša u jednu oblas t koja ne spada u njegovu nadležnost i da samim tim on povređuje crkvene kanone. zasenut ug ledom i poštovanjem koje uživa vrhovni pastir. jer narod ne ume da razlikuje duhovnu vlast od samodržne vlasti. Izvesno je da je on naklonjen protestantskim težnjama i da stvaranje Svetoga Sinod a. autonomna. januara 1721 godin e. već ono rešava delimično i polit ički problem koji je Petra nagnao da tako radi i koji je jasno postavljen. Ali. — „niti sistema” — kako kaže Samarin. Kada je godine 1717 Sorbona iskoristila carevo bavljenje u Parizu da mu podnese jedan projekt o spajanju Cr kava. već d a čuva nagomilano blago. odaje takv e težnje. staju naprotiv na stranu Prokopoviča. ili na zvezde koje bi išle svojom putanjom ne primivši početni pot strek.. veoma učenog episkopa Marcela. koji je bio skoro isto toliko nazadan kao i Joakim. koje je kao i stvaranje kolegijuma posledica uticaja Henrika Fika. cilj pravoslavne Crkve nije da umnožava. i da je njegovo duhovno podr učje druga jedna država. da se njegovi n eprijatelji „hvališu kako oni ne kaljaju svoje ruke..” Prilikom stvaranja kolegijuma. Petar h oće da jednom za svagda svrši sa političkom moći Crkve.

Svi su prop ali na splavovima (pri građenju pristaništa).” — Svešten „Bog zna šta se sve događa u našoj zemlji! Naša Ukrajina upropašćena je porezima.” Da bi konačno potčinio Crkvu državi. Niko nema više mira”. kao što je učinio i u Senatu i drugim ustanovama. Za Petrove vladavine ono dobiva sve veći obim i uzima na sebe nacionalno i socialno obeležje. Otsada pitanje ponovnog uspostavljanja patrijarhata neće više biti pitanje uspostavljanja premoći Crkve nad d ržavom. — Već pri svojim prvim pokušajima da preobrazi narodnu nošnju Petar nailazi na žestoko protivljenje narodnih masa. Ovaj ag ent.” — I svi u horu ponavljaju : „To je proždrljivi džin.” Ako su se svi društveni slojevi osećali podjarmljeni. počinju da se oporezuju banje. oteraće nas na onaj svet. u ministra za duhovne poslove. Kad je dobro raspoložen. već pitanje oslobođenja Crkve državnog tutorstva. Jedino stroga kazna izrečena nad strjelec-ima. onda sve ide dobro. košnice. noću. oduzeo na m muževe. Njemu niko ne može umaći. za njih je pril ika da ispolje svoje nezadovoljstvo. On putuje u svako doba. omoguća va caru da savlada svoje protivnike. bio povlašćen. te se dakle javlja u verskom obliku. Zato se nezadovoljstvo usredsređuje naročito u nižim društvenim re . — Sebar kaže: „Ako poživi dugo. NEZADOVOLJSTVO ZEMLJE I CAREVIĆA Opšte nezadovoljstvo. Ništa mu ne vredi što galopira kroz Moskvu. a sada se okomio i na sveštenike. Čudim se e dosad nije našao niko da ga ukloni. i primorava nas da plačemo do kraja života. Pod nazivom „generalnog prokuratora Svetoga Sinoda” on se postepeno preobražava u pravog šef a crkvene administracije. Pomoću arhiva Preobraženskog prika za. što se nikad nije videlo u vreme naših oceva i naših predaka. u drugim trenucima. On lično odlazi redovno na svoju dužnost: a niko da ga ubije. go i se samo o rubljama. Zar nema smrti za toga ludaka! On samo ubija valjane ljude. ali svaka nova žrtva koju on nameće stanovništvu. i to 23 7 po pustim putevima. ali on ne uspeva da ih uništi. Poslednji strje lec-i podneće svoj račun”. Zar je to vladar? To je neprijatelj. sam. — Žen e vojnika kažu: „Zar je to vladar? On je upropastio seljake i domove. učinio našu decu siročićima. — Kaluđer kaže: „Vladar je povešao strjelece kao što se veša slanina. na koje se oslanjao razočarani narod. on besni i mahnita. kao što s mo videli. i narodu bi lakn ulo. nego obuzima čitavo rusko društvo. jer skida zvona sa crkava. Srbija.” — Seljak kaže: „Otkako nam ga je Bog poslao. To protivljenje ima korena čak u Niko novoj reformi. napast. koje je dobilo vid cezaropapi zma. on je proždrao narod. to su neshv tljivi nameti. Nekoliko navoda iz njegovog spisa pok azaće kako su razne društvene sredine odgovorile na Petrovu reformu. Život je težak. Do njegove smr ti oni se drže povučeno. Kad bi ga neko ubio. koji treba da je „dobar oficir. car postavlja pri Svetom S inodu jednoga svog agenta. Sad se okomio i na samoga Boga. nema više srećnih dana. 23 6 idu do prolivanja krvi. ipak je jedan od njih. a sad će ih i us — Drugi jedan kaluđer odgovara: „Ta slanina moraće da se plati kad-tad. to bi bio kraj kuluku. koji je neka vrsta ministarstva policije. ipak će naposletku izgubiti glavu. ali. koji ima odvažnosti” ima dužnost da strogo motri da se Crkva ne meša u državne poslove. Rumunija i Bugarska.4 Primeru koji je Rusija dala o ovoj nezavisnosti još u XVI veku sledovaće kasnije G rčka. a ovamo uzima naše sluge i naše seljake za vojnike. kuće. Nemamo više vladar a”. Bojarev sin kaže: „Zar je to car? On nas primorava da vršimo vojnu službu.” Čak se i prosjak pridružuje ovome horu nezadovoljnika: „Nemci su g a opčinili. To nezadovoljstvo ne postoji više samo u jedn oj društvenoj klasi. 5. istoričar Solovjev uspeo je da stvor i jednu upečatljivu sliku opšteg neraspoloženja. polurubljama i davanju komore.

. Car se tuče sa Šveđanima. po gradovima nema garnizona. zato se između ovih dve ju grupa uspostavljaju neposredne veze. oni su potučeni u krvavoj borb . Ataman Bulavin napada odred Dolgorukova i uništava ga. pokušano je da se istakne jedan lažni pretendent. dok Petar „voli bojare”. niko neće moći da nam se suprotstavi.” Ova proklamacija nije imala mnogo odjeka.” Ali ima i skorašnjijih i stvarnijih pobuda: „Razrezali su nam namet od jedne ru blje na banje. jedan trgovac. Veliki broj begunaca iz Rusije okupio s e bio u gornjem toku Dona. Središte ove pobune je varoš Astrahanj. mi smo ubili izvesne starešine ( vojvodu Rževskog). Kozaci su smatrali ovo odašiljanje ruskih trupa kao nasrtaj na njihove stare slobode. Ustanak je bio brižljivo pripremljen. — Raspoloženje kod kozaka je slično kao i kod strjeleca. ili još: „Ako vi počnete s jednog kraja. i skupština pretstavnika velikog broja ovih varoši sastala se u cilju da započne ovu pobunu. Jedan deo stanovnika Astrah anja su se pokajali i molili za oproštaj. Oni koji upravljaju nama klanjaju se pred idolima. pored jednog moskovskog trgovca. Kozaci kažu strjelecima: „U vreme Stenjke Razina vi ste nas sprečavali u našem radu. Jedna naročita organizacija pretstavljala je razne r uske varoši. stanovništvo sa Dona i Jaika pridružiće nam se. Anciferova. koji je zauzeo Čerkask. Uskoro potom i Donska oblast diže ustanak. (Usled ovih zloupotreba). zbog ne mačkog odela. a 23 8 druge smo uhapsili. već i da „žive slobodnim i burnim životom u stepi. stara vera moći će da se uspostavi”. Što se tiče ostalih pobunjenika. u ob lasti reke Dona. ne računajući ruske izbeglice. od deset kopejaka po sežnju (2. i što nam seku kaftane. Drugi atamani p okušavaju da nastave njegovo delo.. pukovnik knez Dolgorukov poslan je godine 1707 na Don. Bulavin. Nemir i se šire i izvan prave Donske oblasti. pre svega kod poreskih obveznika. i što nas progone . mi ćemo se pobrinuti za ona j drugi. ceni svoje trupe na 100.133 m) na podrume.. i posadskih iz Nižn jeg Novgoroda. zatim kod strjeleca. Pobune. i smišljeno je da se car uhapsi na Donu i da se pre da sultanu u isto vreme kad i tvrđava Azov. lišili su nas nezak onito naših pomoći u žitu . pobunjenici šalju poruke kubanjskim kozacima i sultanu. To je bio znak za opšti ustanak. jedan lažni Ivan (b rat Petrov). Donski kozaci su se takođe uzdržali. Sredinom godine 1705. pod izgovorom „da oni nisu dobili ukaz koji se odnosi na brade i o delo. Jedan strjelec iz Moskve izjavio je kozacima: „Mi ćemo pobuniti ljude u Astrahanju. Posle mnogih hapšenja izvršene su krvave kazne na licu mesta i u Moskvi. a posle njihovog uništenja kod kozaka i inorodaca. Mržnja stare bojarske aristokratije ima sasvim dru go obeležje. i zbog posečenih brada. iz Novgoroda po imenu Nosov učest vovao je tu. Caricin se uzdržao. okružena sa svih strana inorod nim plemenima. i mi smo im oduzeli njihove mnogobožačke bogove.. ali opet bezuspešno. staroverac. izbija pobuna na najudaljenijoj granici na jugoistoku. duvana —.” Misao o ustaničkom pokretu odavno im se vrti po glavi. U julu 1708 godine on se ubija usred pobeđenih kozaka. Pošto je Petar naredio da se oni popišu. Proglas što ga pobunjenici iz Astrahanja upućuju kozacima navodi uzrok e pobune. da dobro piju i dobro jed u. koja je jamačno izabrana namerno baš zbog svo je udaljenosti. da se vrate svak i u svoje zavičajno mesto i da se poruše varošice zvane „uzvodne” koje su ponikle u toj ob lasti. i ustanici izjavljuju „da tako veliki posao nije započet olako”.” Nasilja pobunjenika izazivaju naposletku negodovnje stanovništva. Jedan deo trupa koje su bile poslane protiv Bulavina prešle su na stranu neprijatelja. i zato što nam se zabranjuje da ulazimo u crkve odeveni u star inska ruska odela. i da se oni oblače prema svojim davnašnjim običajima”. sad nema više nikoga da nam smeta”. a oni koji su ostali žele isto što i mi i veoma se raduju što ste došli. i Bulavin doživl juje poraz. Jedino su se gradov i Krasni Jar i Černji Jar pridružili Astrahanju. U svojim proklamacijama on poziva dobrovoljce ne samo d a „brane veru”. Ugliča i Simbirska.dovima.000 ljudi. To su pre svega povodi koji su veoma uticajni u prvim godinama XVIII v eka: „Mi dižemo ustanak u Astrahanu u ime vere hrišćanske. njih su top ovi Šeremetjeva brzo urazumili. za koga se misli da je još živ i koji „voli narod”. Još 1701 godine.

. a njeg . Aleksej je pisao svome ispovedniku: „Pokoravam se volji svoga oca . te se mladi carević nadahnjuje idejama svojih rođaka po majci i Petrovih sestara. a Matvjejev. Z bog toga se njegova okolina nada da će se posle njegovoga stupanja na presto utišati politička uzrujanost i da će nastati jedno mirnije doba. na veliku radost njegovoga oca.. „Od svoga detinjstva'' — izjaviće on prilikom saslušavanja po nj egovoj krivici — „ja sam živeo u društvu svoje majke i njenih službenica. Verenic a je rekla za svoga budućeg supruga „da on izgleda ravnodušan prema svim ženama”. Način živ ta carevića pokazuje koliko se njegove sklonosti razlikuju od sklonosti cara refor matora: on ne voli da putuje. Ovo nezadovoljstvo uzima većinom oblik jedne ozbiljne kritike Petr ove politike. prezire more i rat. oni posmatraju plebejsku okolinu carevu i neuredan život tih skorojevića sa prezira njem i gađenjem.000 ljudi je posečeno. kao što je Menjšikov. i kada mu je Aleksej jednoga dana priznao da je poželeo smrt svome ocu. jeste vođ jedne grupe reakcionarnih svešt enika. Ign jatjev se ne usteže da odgovori: „Mi mu svi želimo isto to. Nezadovoljstvo plemstva i carevića. Jakov Ignjatjev. Kažnjavanje pobunjenika je svire po: kozaci su vešani na splavovima. — Osim narodnog nezadovoljstva postojalo je još jedno. sa svoje strane. Po smrti cara Ivana i zatočavanja carice Evdoksije. koja je bila uzrok sukoba odvojena je od Donske oblasti i otvorena za useljavanje Velikorus a. spas ava život careviću. a njihovim atamanima otsečena glava na Crvenom Trgu u Moskvi. već naprotiv voli da čita pobožne kn jige i da razgovara o verskim stvarima. i protivu njegove volje. Kozaci su izgubili igru. i pored toga što je izjavio da je izvršio naređenje..” Ali ubrzo se odnosi među mladim supružnicima kvare: Aleksej voli da pije sa svojim prijateljima.i kod Panšina (27 avgusta/7 septembra 1708 godine). Petar ga je oženio. princezom Šarlotom od Volfenbitela. Nekoji od njih. oktobra 1711 godine. Bar on Hijsen priča da je godine 1704 car pred njim zapretio Alekseju: „Ako vetar raznese moje savete i ako se ti protiviš da me slušaš” — kaže mu on — „ja ću te se odre iću se Bogu da te kazni i u ovom i u budućem životu”. Ali njegovo neprestano o tsustvovanje sprečavalo ga je da lično nadgleda vaspitavanje svoga sina. čijim posredovanj em on održava vezu sa svojom zatočenom majkom. koji će se kasnije žaliti da je t aj ljubimac carev namerno usadio u njega sklonost ka besposličenju i pijanstvu. ali. baron Hijsen) i pomišljao nekoliko puta d a ga pošalje u inostranstvo. a to je nezadovoljstvo i otpor višeg staleža. kome oni moraju da se klanjaju i da ga pr opuštaju 23 9 ispred sebe. odgovara Francuzima „da je ta pesma nedostojna naravi ne samo jednoga vlada ra. nezadovoljna aris tokratija polaže sve svoje nade u naslednika. jer je narod potlačen”. Njih vređa carev privatni život. a da Menjšikov.” I ne pitajući svoga sina. čas u Drezdu. koji su svi b ili protivnici reforme. što ga približuje nezadovoljnom sveštenstvu. one stare moskovske a ristokratije koju su bacili u zasenak novi Petrovi ljubimci. koji je promenio mišljenje. računaju se m eđu najobrazovanije ljude svoga doba. potisnuti u pozadinu od Petrovih štićenika. da bi se zastrašilo stano vništvo. koji i ne sluti da će se proročanstvo iz pesme ostvariti posle trinaest g odina. oni odbijaju da priznadu njegov drug i brak sa livonskom zarobljenicom Katarinom i ne skrivaju svoje gnušanje na neotes ane careve ljubimce. mi slim da ona ima u sebi dobrote i da ovde ne bih našao bolju ženu. već i jednoga čoveka iz naroda. carevića Alekseja. Godine 1705 Matvjejev piše iz Pariza da se tamo peva jedna pesma o Ivanu Groznom u koju se upliće i Petrovo ime: u toj pesmi se pripoveda kako je car naredio Menjšikovu da ubije carevića zato što je razgn evio svog oca. 7 do 8. on ga je 3701— 1702 godine okružio strancima (Nojgebauer. koji su pušteni niz Don. Nikakva opasnost ne preti više Petru od kozaka. Svi nezadovoljnici nisu uporne pristalice starih predrasuda i veko vnih zabluda. Petar to zna. docnije sam se d ružio sa sveštenicima i kaluđerima”. Njegov ispovednik. uzvodna oblast. kao knezovi Dmitrij Golicin i Kurakin. i on često put a pokušava da suzbija naklonosti svoga sina hoteći da mu nametne sebe za primer. Petar je želeo da svome sinu pruži zapadnjačko vaspitanje. sko rojevići i tuđinci. Sve je ovo sasvim netačno: Menjšikov tuče i zlostavlja carevića. čas u Beč ili Pariz.

on bi stanovao u Moskvi. I raniji vladaoci o svajali su zemlje. Nedostatak mišica svirepo se oseća po selima. on odgovara: „Šta me se tiče. Ni ko nas ne napada. Ev o te kritike u glavnim crtama. Još je besmislenije od Rusije da pokušava da igra ulogu nekakve pomorske sile. kaže on. čije je svedočenje objavljeno na dvanaest godina posle Petrove smrti. pošto se celokupna ruska trgovina obavlja posredstvom tuđinskih brodova. njen je muž već sklopio vezu sa jednom mladom seba rkom svoga domaćeg učitelja. Kada je u oktobru 1715 godine Šarlota umrla. ali one za n as znače najsmišljeniju kritiku koju su savremenici dali o Petrovom državničkom radu.” Sv ojim prijateljima i Eufrozini on često puta kaže: „Petrograd neće dugo ostati u našim ruka ma. ako bi se tako što dogodilo. Naša zemlja je toliko vel ika. Ali. Aleksej više ne krije da „ne samo vojni i drugi poslovi njegovoga oca. uskoro umreti: „On će živeti još najviše dve godine”. prava narodna politika sastojal a bi se u tome da se ne mešamo u tuđe poslove i da ne napadamo nikoga. već šta više Livonci „igraju na našim glavama” i uživaju veće povlastice nego mi. geografski položaj Rusije je takav. Bilo bi dovoljno da se ona samo gušće naseli. Isto tako je nekorisno izdržavati mo rnaricu u cilju napadačkog rata. Međutim. Što se tiče Danske. samo neka narod bude uz mene. dok su Petrova osvajanja samo izvor briga i troškova. Eufrozinom. ne povećavaju n imalo našu bezbednost i mogu samo da nas uvuku. Prema tome. naprotiv. On ne bi nikome objavljivao rat i zadovoljio bi se nekadašnj om državnom teritorijom. Ovi razgov ori možda nisu imali onu veoma logičnu formu koju im pripisuje Vokerod. pošto je rodila sina Petra. On se više ne bi starao o floti i njenom održavanju i zadržao bi samo trupe po trebne za odbranu. u ra spre i sukobe sa stranim državama. već i sama 24 0 njegova ličnost njemu su odvratni. Petrograd bi bio samo jedna ob ična varoš.” On je uostalom ubeđen da će nje gov otac. Ali i najsvirepiji protivnik koji b i opustošio našu zemlju ne bi učinio ni polovinu onoga zla što nam ga prouzr okuje izdržavanje jedne stalne vojske. Nekadašnja osvajanja bila su istinska dobit iz ko je su država i njeni službenici izvlačili razne koristi. a prusku brane dune. Uostalom. jer švedsku obalu brane stene. kao što je činio u Doba Nemira. koji ima padavicu. Ne samo da plemstvo iz njih ne vuče nikakvu korist. da ona nema da se boji nimalo neke najezde. Pre svega nezadovoljnici kritikuju spoljnu politiku. bilo bi isto tako besciljno napasti je. jer bi se ostale p omorske sile odmah umešale da je brane. narod bi učinio sv e da se odbrani. a ona će uvek radije vršiti napad s kopna. takve ideje su često izražavane u „prijateljskim i poverljivim razgovorima” što su ih vodili obrazova ni prestavnici ruskoga plemstva. koje je bilo nezadovoljno reformama. Nikakva mornarica nije nam potrebna za odbranu obala. Nama ostaje samo čast d a prolivamo svoju krv za odbranu jednoga tuđinskog naroda. Bilo bi dakle bolje ostaviti sume upotrebljene na izdržava . Razume se. Trgovačka mornarica takođe ne pruža n i najmanje koristi. Kada ga obaveštavaju da će takve reči neko da ponovi i da njegovi prijatelji naposletku neće smeti više da se druže s njim. Za odbranbene ciljeve sasvim je dovoljna naša nekadašnja vojna organizacija. da je nepotrebno proširivati je. jer 24 1 jedina zemlja koja bi mogla da pokuša napad s mora jeste Švedska. Za vreme istrage koja je vođena protivu njega.” Otkuda njemu ovakve ideje? Ako bi se verovalo Vokerod u.ova žena odbija da razgovara sa pijanim čovekom. i prijatelji moga oca biće nabijeni na koplja”. Bolje bi bilo da su ostavljeni kraj svojih plugova oni milioni ljudi što su žrtvovani ratu sa Švedskom i g rađenju Petrograda. bez ikakve koristi po Rusiju. Petrova osvajanja. oni su prisajedinjavali samo oblasti potrebne državi ili o pasne zbog razbojničkih najezda. i da je zbog toga on uvek želeo da otide nekud. Eufrozina je otkrila njegov politički plan: „Kad bi postao car. Jedan iskrcani odred doživeo bi neminovno da mu saobraćajne vez e budu presečene čim bi se zaledilo pribrežno more.

Isto tako pada u oči i korisnost od centralnog položaja Moskve . Treba priznati da su ove kritike Petrovih savremenika mnogo ubedljivije nego sve ono što su protivu reforme mogli kasnije reći branioci drevnih ruskih običaja. veoma je tačan. Mi smo primorani da ostavimo svoja imanja u ruke nepoštenih nadzornika. Njegovi konji padaju od umora na putu. savremena Rusija izgubila oblasti na Baltičkom Moru koje je Petar osvojio. tako da dvor lišava trgov inu one dobiti koju bi joj mogao pružiti geografski položaj nove prestonice. Najzad. Moskva je bliža P oljskoj i Turskoj. On je svima i svakome nudio ruske vojnike. Petrove veze sa malim nemačkim dvorovima bile su mnogo prisnije nego što su to nalagali interesi Rusije. i tek će se po dolasku Katarine II na presto pojaviti prava ruska nacionalna politika. iako je tačno da je Švedska bliža Petrogradu nego Mosk vi. prevozni troškovi teško pritiskuju trgovinu. On ne prodaje ništa. seljak u se isisava krv. Što se tiče ost alih stranih sila. pošto u ruskoj ekonomiji gotov novac igra manje važnu ulogu ne go dohotci u naturi. Premeštanje vladareve rezidencije u severnu prestonicu smatra se da je više od štete n ego od koristi. Podizanje te nove prestonice usred finskih baruština i inorodnog stanovništva mogl . njegovih ministara. ovaj način gazdovanja bio je veoma nepodesan za preskup način života u prestonici i po vojničkim logorima. one su otprilike na istom ostojanju i od Moskve i od Petrogra da. i to po veoma visokim cenama. kao što je bilo nekada.” Iz ist ih ovih razloga i zemljoposednici duboko mrze Petrograd. Trgovina nema nikakve koristi od toga što je carski dvor u Pet rogradu. pošto su cene u Petrogradu upravo skočile posle dolaska dvora. lako je uvideti sve što je bilo veštačko i nekorisno u ćutljivoj. koji su plen kor upcionaša i lopova. finansije i čitava državna administracija. S druge strane. Nasuprot tome. a seljaci ih ostavljaju i beže. „Jedan ruski plemić” — piše Voker od — „ne teži da stekne skupoceno ruho i nameštaj. međutim. Opis domaćeg gazdinstva ruskih zemljoposednika. i kada je Moskva ponovo postala prestonica. Njemu je potrebno u izobilju hrane i pića ruskoga porekla. kada nezadovoljnici govore o svojim staleškim interesima. niti da se časti ukusnim ručkov ima i tuđinskim vinima. Ili je 24 2 pak on prinuđen da sve kupuje za gotov novac. jer i najmanja taktička pogrešk a može predati prestonicu u ruke Šveđanima. glomazne sirovine koje su glavni predmet izvoza zahtevaju da prevozni troškovi budu što manji. mi nikad ne uspevamo da uspostavimo red u našim poslovima. zatim mnogobrojna posluga i konji. koja služi kao pristanište za sv e što ulazi u Rusiju. ono što je u Petrovom radu bilo veštačko i neprirodno ukazalo se jasnije n ego dotada. jer potrošnja dvora pretstavlja sasvim malu cifru godišnjeg trgovačkog bilans a. ipak to susedstvo nije bez velike opasnosti. i to ne za vreme rat a. međutim. što nas udaljuje od naših domova i naših porodica. Većina o d njih su razumne i tačne. već za čitav niz godina. Namirnice za sopstvenika i njegovu poslugu. izuzev Petrograda. koji je odveć blizu granice . a seno i zob za njegove konje obilato daje plemiću njegova zemlja koja se nalazi nedaleko od va roši. na koje treba paziti mnogo budnije nego na Švedsku. Za v lade njegovih direktnih poslednika. a ova dva grada su podjednako udaljena od Rige.nje mornarice u džepovima poreskih obveznika. rezultati ovih nepotrebnih postupaka osetili su se mnogo jače. Kada je. već upotrebljava sve to u svome domaćinstvu. a nas primoravaju da lično vršimo vojnu službu. i što je još gore. U pogledu spoljne politike. Nas toliko pljačkaju. te je plemić prinuđen da dovozi iz velike daljine potr ebne namirnice i stočnu hranu. Sve to može on nabaviti u Moskvi skoro besplatn o ili po skromnu cenu. jer je primoravao zemljopos ednika da otsustvuje dugo godina i unosio je nered u njegove poslove. na primer . Ali je okolin a Petrograda neplodna. kao i nezgode i opasnosti što ih pruža položaj Petrograda. Isto tako. da čak i kada dobijemo penziju usled bolesti ili st arosti. što mu s tvara velike nezgode. tovarna kola ne mogu dalje. mogli bi se lakše nadgledati u tako velikom centru kao što je Mosk va. njihov ton posta je plahovitiji: „Zbog lične ambicije cara. Sudstvo. neskladnoj i često nesmišljenoj delatnosti koju je Petar razvio u svojoj spoljnoj polici i svom radu na vojnim poslovima.

Inače.” Uvek zabrinut.. iak o je on u mnogo čemu bio preteča svoga stoleća. Videćemo i druge posledice. On namerava da sačeka Petrovu smrt. nemoj hitati. Sve kritike koje smo naveli svode se na jednu: reforma koju je izvršio Petar. M. da će pričekati još neko vreme. koja j e pošla s njim. služi se Eufrozinom. Golicin negodovanje bilo isto toliko prirodno koliko i neizbežno. Aleksej se tada odlučuje da beži i sklanja se kod austriskog cara Karla VI . Na sam dan Šarlotinog pogreba. kao što se otseca araženi deo tela. Njegovi savremenici. sad i am brata”. pa verujući čvrsto da je sigurnije ako ga ima kraj sebe. živa spoljna trgovina i narodna mornarica bile neophodan uslov ruske narodne nezavisnosti. — Petru su. sve je bilo uzalud . Petar je naslutio put na koji je sudbina uputila Rusiju. odgovara jući mu — takođe pismeno — da se izričito odriče prestola.” Sutradan je Katarina rodila sina. i koliko već ima godina kako s tobom ne govori m! Ali ti ništa nije koristilo. dodaje: „Hvala Bogu. koje u ovom trenutku ne uživaju velike povlastice” — piše mu on. Milioni duša priz ivaju u pomoć nebesku silu protivu cara.” On mu obećava. u kojoj bi živa spoljna politika. „Inače. Savr emenici nisu mogli da shvate njegovo delo. pošto je opisao zavere i atentate koji su skovani protivu cara. Poznate su nam posledice ovih kritika: uprošćavanje odveć složenog i preskupo g upravnog sistema što ga je Petar bio ustanovio. koji ne može mnogo da uspokoji cara: „Tražim da se zakaluđerim”. čiji su špijuni pronašli begunca. Međutim. jer bez toga moj duh ne bi mogao da se uspokoji. napominje: „U ovo j carevini sve će se jednoga dana završiti jednom užasnom katastrofom. Ali će o vaj otpor biti samo privremen i neće moći da spreči Rusiju da se drži istoriske brazde k oju je Petar umeo tako duboko i tako snažno da zaore u još neobrađenom tlu svoje otadžbi ne. s kojim je u srodstvu preko svoje žene. predočavam ti da ću te isključiti iz nasleđa. Ja ću pričekati još pola godine. Aleksej. koji je dobio ime Petar. ali nepredviđen. očima samo svoje neposredne potrebe. On zna da njegov životni zadatak ugrožavaju i njegov rođeni sin i nezadovoljnic i okupljeni oko ovoga. Petar se sastao sa svojim sin om i obasuo ga savetima: „Razmisli. — „ili ćeš izme svoju narav. kome njegovo pri sustvo nije moglo da bude prijatno. njegovi odnosi sa sinom mo rali su neizbežno da se završe tragično. imali su pred. zbog toga njihove kritike sadrže mnogo istine. jedne tako siromašne i zaostale zemlje kakva je bila Rusij a. pa da se vrati u Rusiju kao namesnik svome mlađem bratu. on odlazi u inostrans tvo. razume se. Austriski car. poziva svog sina da dođe k njemu. događaji koji su se odigrali za dva naredna stoleća opravdeli su ono što je u njoj bilo bitno. Onaj kome ću ostaviti u nasleđe ono što sam ja zasadio jeste jedan lenji rob koji je zakopao svoj talenat. čija smo rasmatranja naveli. Bolje je da ono padne u deo jednom dostojnom tuđinu nego rđavom rođaku. k oji nadvišuje Napulj. izaslanik Hanover a. Koliko sam te puta k orio. Petar. pa prema tome moram umreti. koj i ga potsećaju „da se kamilavka ne može prikovati za glavu”. bolje je da pođeš pravim putem. bila je prerana i premašala je mogućnosti i sredstva. Pre nego što je otputovao u inostranstvo. jer je ono obznanjivalo jednu dalek u budućnost. i ne samo korio nego i tukao. Veber. Od tog tre nutka car se nosi mišlju da izmeni zakon o nasleđivanju prestola. da bi ga privoleo da se vrati u Rusiju: on mu nagoveštava da će moći da se oženi Eufrozinom koju voli i da će moći posle toga da živi časnim i mirnim životom „na sel Izaslanici stranih država prikazuju u svojim izveštajima koliko je za Petra opasno da ostavi svog naslednika u životu i u slobodi. da mu ostavio vremena da se iskreno pokaje. dopušta mu da se sakrije u zamku Sant. i on daje svome ocu jedan o dgovor savršeno logičan. dodaje on.Elmo. poznati uzroci nezadovol jstva. ništa nije pomoglo. Sveopšta mržnja koja tinja očekuje samo da duhn . Zbog njegove plahovite naravi. nego da postaneš kaluđer. ili ćeš postati kaluđer. postupaću s tobom kao sa zločincem!” Aleksej pita za savet svoje prijatelje.o je izgledati kao ćudljivi prohtev jednoga despota koji se bio odlučio da prkosi za konima istorije i prirode. Ali Petar ne pridaje veru njegovom odricanju: „Na tebe će uplivisati du gačke brade.. on šalje Alekseju jedan pisani ultimatum: „Ja sam čovek. 24 3 Kažnjavanje Alekseja i smrt Petrova. a to će reći ciljeve koje je Rusija njihovoga doba bila sposobna da sebi postavi i da ih dostigne. i zato je od strane čove ka kakav je bio knez D.

car — čiji je sinčić Petar umro takođe (1719 ). Sva lica za koja se pretpostavljalo da su n jegovi saučesnici podvrgnuta su ispitivanju.” Eufrozina otkriva carevićeve namere ko je smo već naveli. Episkop Dositej izjavljuje u toku istrage: „Ja sam jedini dopustio da b udem uhvaćen u ovoj parnici. Ispitajte šta svi nose u srcu. i Petar lažno prestavlja strancima da je njegova smrt bila posledica nekak ve užasne bolesti. Odmah po svo m povratku u Moskvu. U dane 19/30 juna. Osim toga. sa svojim duboko ukorenjenim navikama koje potiču iz drugog jednog stoleća.” 26 juna/7 jula on je ponovo stavljen na muke u prisustvu cara i Menjšikova. izvan ovoga režima i ovih činovnika. 22 i 24 juna/3 i 5 jula.e vetar pa da se rasplamti. i to za života svoga oca. on vidi samo prazninu.” Zaključci koje Petar izvlači jasni su: treba ukloniti carevića. njegova džinov . on ipak oseća da je uhvaćen u jedan krug koji on više ne može da raskine kažn javajući ljude iz svoje okoline kojima je poklonio svoje poverenje. Kada je pošao na put 1719 godine. Nije se moglo dokaza ti da postoji zavera. carević je ispu stio dušu”.” Zbog toga se Petar. ali razgovori među prijateljima. ne obeduju za istim stolom. ali kao što piše Veber: „Sveštenstvo. ali je sad odveć kasno. prizna o je Menjšikovu i Apraksinu da on savršeno dobro zna koliko se njih obojica ne slažu s a merama koje je on preduzeo i. 7/18 maja 1724 godine on priređuje krunisanje svoje žene Katarine.” Istrazi je sledovao čitav niz pogubljenja. Ali ja neću imenovati nikoga. na nekoliko dana pred Petrovu smrt. sa ciljem da opustoši državu. Događaj sa Monsom pokazuje Petru koliko je on usamljen. sa svojom željom da sve ra di on lično i da održi svoju nezavisnost prema utvrđenom poretku. plemstvo i narod obožavaju carevića. i 24 juna/5 jula sud ga osuđuje na smrt zato što je hteo „da se dočepa prestola pomoću pobunjenika. Ne može se večito rušiti da bi se sve ponovo podizalo. upravnikom njegove lične kancelarije i bratom njegove nekadašnje drag ane. Aleksej. Petar je postao kao neki anahronizam. Iako mu više ne preti neka p rava zavera. i dalje je bio nespokojan. ja bih se odazvao njihovom pozivu. vraća iz inostranstva kao neumoljiv osvetnik. Supruzi više ne opšte uzajamno. očekuje se samo da se javi neki vođ. vrgnut na muke. često se otkrivaju i ukazuju na nade koje nezadovoljnici gaje da će Petar usko ro umreti. krvi i novca. ali. koja je u svome početku ličila na oduzetost. isto kao i 1698 godine. Ali šest mese ci kasnije njemu dolazi do ušiju šaputanje kako carica održava nedopuštene odnose sa lepim Monsom. I sami običaji su se iz menili. Oko sebe vidi on jedan režim koji je on sâm stvorio. i tek 14/25 januara 1725 godine. činovnike koje je on lično postavio. on sebi pripisuje pravo da po svojoj volji odredi sebi nasledni ka. Pošaljite uhode u narod da slušaju šta se priča. da su oni spremni da v rate Petrograd i osvojene pokrajine i da zanemare onu mornaricu koja ga je stala toliko napora. pokušaće oni da se izmire. On odlučuje da ga preda sudu sastavljenom od velikodostojnika i sveštenika i da ga zatoči u Petropavlovskoj tvrđavi. priz naje sve što se od njega traži da prizna. stanuju odvojen o. On već zna kolik o oni vrede. ča k i za tvoga života. koji je potom optužen za nekakvu beznačajnu krivicu i pogubljen 28 novembra/9 d ecembra. cara (austriskog) i tuđinskih trup a. čiju pohvalu Teofan Prokopovič objavljuje u delu koje nosi naslov: Osnovanost vladareve volje. o kojima smo govo rili. a zatim i mučenju. „u podne. Ukazom od 5/16 februara 1722. Istoga dana. proglašeno je da je Aleksej lišen svojih prava na p resto u korist njegovoga mlađeg brata. i svakome je poznato da testament ca rev neće biti izvršen posle njegove smrti. I pored toga što je Aleksej uklonjen sa sveta. i sam Aleksej priznaje svome ocu: „Da su me pobunjenici pozvali. i njih nema ko da 24 5 zameni. ako se dogodi da on umre. 31 24 4 januara/11 februara 1718 godine.

koja tek što beše ponikla. Dovršavajući preobražaj nekadašnje patrijarhalne monarhije Rjurika u adm inistrativnu monarhiju. Zatim je pozvao svoju kćer. koje je ostalo otvoreno i koje će biti rešeno silom . (Kraj prve knjige) 24 6 I X . Sudbina Petrove reforme veza na je za pitanje nasleđa prestola. Anu Petrovnu. koje teži da potčini državi socijalne grupe namećući im javne službe i . Nastupa novo doba. osnovno načelo pod ele na staleže. i same osnove sastava tih grupa bile izmenjene. Izdahnuo je 28 januara/8 februara. i svi su računali da će on uskoro umreti . a naročito usled burnih pirovanja kojima se odavao još od svoje mladosti. — Sa drugom četvrti XVIII veka otvara se nov period socijalne i storije Rusije. O D K A T A R I N E I D O K A T A R I N E I I Nova uloga plemstva. Pošto se ispovedio i pričestio. dosledan sam om sebi. 27 januara/7 fe bruara 1725 godine. pošto je već izgubio moć govora.ska snaga poljuljana je usled njegove grozničave delatnosti. up otrebljena je prviput pred kovčegom preminuloga cara.reforma Petra Velikog imala je odjeka na socijalnu organ izaciju. nije se do poslednjeg trenutka mogao odlučiti da se koristi svojom „vladarskom voljom” da odredi sebi naslednika. Ova društvena sila. doba svemoći garde. ali nije mogao da izgovori ni jednu reč. Umro je kao što je i živeo. pokušao da joj diktira. Iako su izvesni položaji u državnoj upravi razdeljeni među socijalne grupe na jedan nov način. Njegova smrt nastupila je posle jednog žestokog nazeba što ga je dobio kada je spa savao jedan čamac koji je bio potonuo u reku. dao je znak da mu se donese harti ja i uspeo da napiše samo ove dve reči koje su se mogle razaznati: „Dajte sve”. Godine 1722 njegovo zdravlje bilo je konačno porušeno.

postavili su Menjšikov i najbliži saradnici cara-reforma tora. Tu je zatim plemstvo sa „dodeljenom titulom”. koji treba da učestvuju u visokoj upravi države. plemstvo počinje da se oslobađa postepeno obavezn e vojne službe koja mu je nametnuta. po zadi svakoga kandidata. teže da se dočepaju vlasti. sastavljeno iz najrazliči tijih društvenih slojeva i čiji je izvestan broj pretstavnika proizišao iz najnižih društv enih redova da bi se popeo do vrha društvenih lestvica. koja se tada prv . oslanja sve više na pov lašćeno plemstvo. Ko je nadležan da izabere jednoga od ova dva kandidata? Petar nije označi o svog naslednika. Ali. On otpočinje pohvalu Katarine. koje je on uzdigao na stepen velike vlastele. I tako je Katarina proglašena za caricu Rusije uz dobovanje doboša garde. Ti znaci ispoljavaju se u obliku borbe između suparničkih grupa u samom plemstvu. one prve dve stu pile su u međusobnu borbu odmah po smrti Petra Velikog. utoliko jaram ropstva postaje teži. mladoga Petra Aleksejeviča. Gardiski oficiri ispunjavaju d voranu gde se držala skupština i propraćuju Tolstojev govor tako ratobornim uzvicima i gestovima. i upinje se da dokaže da njoj. on to čini stoga što se lično boji da mladi Petar bude izabran. Garda. pripada sasvim opravdano nasleđe prestola. u socijalnom pogledu. Či m je stanje cara na samrti postalo beznadežno. ostavio je sudbinu prestola nerešenu. Prvi znaci ove evolucije. da pristalice Petra Aleksejeviča ocenjuju da je pametnije ćutati. druge supruge Reformatorove. nisu njegov a rasmatranja izazvala donošenje odluke. ono igra g lavnu ulogu u mesnoj upravi. Dve kandidature su postavljene: 24 7 prvu. po glavnim svojim interesima i težnjama. od vremena Petra Velikog od položaja u drž vnoj upravi ili čina u vojsci. Tu je pre svega staro plemstvo sastavljeno o d potomaka starih plemićskih porodica. po načinu života. postavila je aristokratska partija davnašnjega porekla. no koji nije imao vremena da ga izabere. radi sporazumno sa najbližim saradnicima Petra Velikog. imajući povlastice. drugu. okuplja se u dvoru. sa titulama ili bez njih. kontrolišući čitav narodni rad. po smrti Petra Velikog. koja je bila obasuta novcem. vernoj životno j drugarici Petrovoj. ostalo je netaknuto i postalo je čak neumitnije nego ikad. Porobljavanje seljaka od strane zemljoposednika pojačava se sve više. U političkom pogledu Rusija je i dalj e apsolutistička monarhija. javljaju se odmah po smrti Petra Velikog. čiji su pretstavnic i kneževi Dolgoruki i Golicin. ne obazirući se na z akonske podrobnosti. sina carevića Alekseja. 1. Ove plemićske grupe se veoma razlikuju međusobno po svome poreklu. Dok je on držao svoj govor. a nijedan organ nije zakonski vlastan da bira novog vladara. zemlje i robove. — Petar Veliki. jer ukoliko plemići stiču sve nove i nove p ovlastice. koji je sebi pripisao pravo da po svojoj volji odredi sebi naslednika. Kada su pretstavnici stare aristokratije predl ožili mladog Petra Aleksejeviča. koje teži da se približi prestolu i da vrši jači uticaj na vladu. Ove dve kandidature maskiraju suparništvo ovih dveju plemićskih grupa koje. kandidaturu carevog unuka. Porodične tradicije nagone ih da sebe smatraju za prirodne saradnike careve.novčane obaveze prema državi. KATARINA I (1725—1727) I PETAR II (1727—1730) Stupanje na presto Katarine I. po naredbi Menjši kova stiže svečano da podupre Katarininu kandidaturu. pošto je on bio glavni izvršilac vo lje Petra Velikog prilikom osuđivanja carevića Alekseja na smrt. iako član jedne veoma stare porodice. druge žene Petra Velikog. no ona se. Ako je ova treća grupa i ostala privremeno u zasenku. Ako on tada. ljudi bez imena i imanja. od oficirske diplome ili zvanja osme klase u Tabeli rangova. takvi su saradnici Petra Velikog. koja će se završiti i dobiti zakonsku potvrd u za vladavine Katarine II. gardiski pukovi pod oružjem opkoljavaju dvor. u noći između 27 i 28 februara/10 i 11 mart a 1725 godine da bira novog cara. Tolstoj je uzeo reč. velika vlastela. Tu je najzad „službeno” plemstvo. zahvaljujući njihovim ličnim v ezama sa vladarima. da bi nagradio njihovu darovitost i njihove sposobnosti. Ipak. kandidaturu Katari ne. čije plemićske titule zavise.

ma da je bila savršena drugarica Petrova. Stvaranje ovoga saveta. i koji sanja o tome da stavi sebi na glavu carsku krunu. Da bi ovoga usamio. čiji su poljupci jedino mogli da utišaju njegove užasne nastupe ludačkoga besa i njegove histerične trzaje. kao i na tajnim skupovima. ali je bila savršena neznalica u državnim poslovima. Stvaranje Vrhovnog Tajnog Saveta. koji od „Upravnog” postaje „Visoki” Senat. Golovina. — Na dan 8/19 februara 1726 godine ustanovljen j e Vrhovni Tajni Savet. On udešava čitav niz sastanaka između Menjšikova. i uspeva u tome .. Ali. Kao samodržna carica. Dok je ovaj bio u Kurlandiji. on otuđuje od sebe simpatije svoje okoline. bili su preteča i kao neka zamena o ve ustanove. Katarina je bila nesposobna da bude njegov poslednik. koji se u Petrogradu oženio ćerkom Petra Vel ikog. Ona je bila i ostala prosta livonska seljanka. Ugovoreno je da Menjšikov privoli Katarinu da prizna za naslednika prestola kand idata ove grupe. Zbliženje između Menjšikova i stare aristokratije. — Svakome je jasno da je Katarina nesposobna da drži državnu k rmu. — Stvaranje Vrhovnog Sa veta ne prekida borbu partija. Beskrajno gr amziv. taj vešti dvoranin. trudila se da onemogući vojvodin uticaj. Ono je za sebe zadržalo pravo da raspravlja o gl avnim pitanjima iz unutrašnje i spoljne politike. da ovaj bude verenik Menšikovljeve kćeri. koja tek što je bila zaključila ug ovor o savezu sa Rusijom i koja se pribojava da bi savezništvo između Holštajnskog voj vodstva i Rusije moglo da odvuče ovu u međunarodne kombinacije štetne po austriske int erese. Nju je Pet ar uzeo najpre za svoju draganu iz Menjšikovljevog saraja. vojvoda od Holštaj na naimenovan je za člana toga Saveta. Ovaj daroviti skorojević b io je poslušan pomagač u rukama jednoga gospodara kakav je bio Petar Veliki. Apraksina. i izgleda da se govori o ograničavanju samodržne vlasti u korist visokoga plemstva. Iako to veće ne ogra ničava caričinu samodržnu vlast. Postavši stvarni vladar. Uskoro stanje postaje sasvim zategnu to. i da će d . njena vladavina je ustvari diktatura Menjšikova. on pušta na volju najgorim sklonostima svoje prirode.iput umešala u politiku. njegovi ukazi imaju istu važnos t kao i caričini. carski ambasad or Rabutin preduzima da zbliži Menjšikova sa starom aristrokratijom. Menjšikovljeva diktatura. on se bezobzirno obogaćuje na štetu državne blagajne. vojvoda znatno p ojačava svoj uticaj i uspeva da dobije komandu garde. pr etresaju se planovi o državnom udaru. Pun oholosti i nadmenosti . Tolstoj. ona je neminovno morala da postane slepo oruđe u tuđim rukama. Menšikovljeva diktatura je nepodnošljiva za vojvodu od Holštajna. pored toga što je zadovoljavalo jednu pot rebu. za koju je Tolstoj mislio da ju je utišao. U početku. Devet dana posle njegovog ustanovljavanja. zahvaljujući s vojoj skromnoj naravi. S druge strane. prima na sebe da stvor i jedan kompromis. za vladavine Petra Velikog. D a bi otklonio tu blisku krizu. Petar je bio iskreno privržen toj ženi. koji se završavaju stvaranjem jedne nove državne ustano ve. To veće bilo je sastavljeno isprva od šest članova: Menjšikova. koji je bio neka vrsta veća sastavljenog od šefova najvažnijih grana državne uprave i za kojim se odavno osećala potreba. U isto vreme Austrija. Anom Petrovnom. čija je dužnost da rukovodi glavnim tekućim poslovima. članova stare aristok ratije i vojvode od Holštajna. U domovima Golicina i Dolgorukova. Nekadašnji povremeni skupov i velike vlastele. Petra Aleksejeviča. imalo je za cilj takođe da oslabi ličnu diktaturu Menjšikova. Ono potiskuje u drugi red Senat. ona se bila zadovoljila m estom koje joj je bilo dodeljeno i podnosila je bez roptanja nezgodne ćudi svoga s upruga. svojoj izdržljivosti i veselosti. ono ipak ima znatna prava: sve poslove. izuzev tajnih . mora ono da ispita pre nego što se podnesu carici. Tolstoja. kne za Dmitrija Golicina i Ostermana. već joj s amo daje nov pravac. obdarena prirodno živim duhom i pouzdanim taktom. Stara aristokratija nije se pomirila sa 24 8 svojim porezom. Menjšikov smatra za potrebno d a obezbedi sebi saveznike. i ona je postala za cara veoma pogodna supruga za vreme njegovih ratnih pohoda. On odmah pokušava da u njemu igra prvu ulogu i da potisne Menjšikova u pozadinu.

Buturlinom. A ovaj. on je iskoristio tu priliku da o bjavi svoje političke planove. Reforme Vrhovnog Tajnog Saveta za vlade Katarše I i Petra II. Ivan. najpre na njegovo imanje na kraju Rusije. — Rad Saveta. Vasilij Lukič Dolgoruki i on postaju članovi Vrhovnog Tajnog Saveta. i koja će biti zajemčena jednim aristokratskim Ustavom. o n se zadubio u proučavanje političkog ustrojstva Švedske. Posle jedne žestoke prepirke. pročitan svečano. Petar II proglašen je za cara. Namah se veličina Dolgorukih ruši po put kuće od karata. Sin Alekseja Grigor jevića Dolgorukog. U noći između 18 i 19/29 i 30 januara 1730 godine Petar II umire od boginja. bio je upravljen naročito na dve tačke : s jedne strane na smanjivanje državnih izdataka i rasterećenje poreskih obveznika . uz pripomoć Nemca Fika. kneževi Dolgoruki idu za primerom Menjšikova i ponavljaju njegove pogreške: oni zloupotrebljavaju prema drugima svoju moć. u Berezov. — Menjšikov. u Belom Mor u. Stupanje na presto Petra II i diktatura Dolgorukih. koji će ogr aničiti apsolutnu 25 0 carevu moć. Katarinu Dolgoruku. a sutradan je njen testament. svoju kćer Katarinu. pada takođe u nemilost. koji se pribojava Petrovog dolaska na presto. Poljske i drugih evrop skih država. U svojoj pometenosti oni vrše jedan očajnički pokušaj: sastavljaju lažan testament kojim Petar II proglašuje za caricu svoju verenicu. i dalje se ponaša prema caru kao prema nerazumnom detetu i opovrgava njegov a naređenja. postavši blizak prijatelj mladoga cara. koji nij e bio prekidan raznim događajima političke borbe. Međutim njihov položaj za koji imaju da zahvale samo nji hovim ličnim vezama sa mladim carem. Sa Devijerom. usamljen u svome kabinetu za rad. 6/17 maja 1727 godine Katarina 24 9 umire. ne obazire se na to što na prestolu sedi kandidat stare aristokratije. Pre svega. koja ga mrzi.o njegovoga punoletstva namesničku vlast vršiti Vrhovni Tajni Savet. oni snuju zaveru da onemoguće te planove. careva verenica prema kojoj car ne gaji nikakve osećaje. On želi da ostane diktator i raču na da potčini sebi Vrhovni Tajni Savet. a vojvoda od Holštajna mora da se povuče u svoje vo jvodstvo. Kada je trebalo naći zamenika Petru II. veoma su uzrujani zbog ovih pl anova. i šalje ga u progonstvo. već mu daje za verenicu umesto kneginjice Menjšikov. Alek sej Grigorjevič raspolaže carem kao kakvim porodičnim dobrom. Uveren u čvrstinu svoga položaja. Petar II oduzima mu odjednom sve titule i sva zvanja. Ali Menjšikov otkriva na vreme njihovu zaveru i preduzima potrebne me re. Smatrajući već da je presto njihova nasle dna baština. Ne samo da mu on nameće sv oga sina Ivana za ljubimca. ne uviđajući opa snost. Taj „veoma oholi Golijat”. vređaju ceo svet svojom nabusitošću i be zočno pljačkaju državnu blagajnu. Ovaj starac je neobičan tip aristokrate. gde će i umreti. kao budući tast novog a cara. on je ostao po strani. jer njegova vernost sta rim običajima i ruskim shvatanjima spojena je sa njegovim najživljim interesovanjem za zapadnjačke političke ideje. Tada stupa na pozornicu starešina druge jedne aristokratske porodice. Vojvoda i Tolst oj. prijatelja i druga u uživanjima i razvratu. knez Dmitrij Mihilovič Golicin. Menjšikov se prema svima ponaša nadmeno desp otski kao kakav zamenik cara. Nariškinom i drugima. To je triumf za Dolgoruke. Njegova kći. Doklegod su Dolgoruki uživali vladarevu naklonost. koji sadrži odluke koje je Menjšikov utvrdio za jedno sa starom aristokratijom. ali jednu prevagu za koju ono neće imati da zahvaljuje samo svojim lični m vezama sa carem. zadržao je prvo mesto kraj carskog prestola. a potom u Sibir. On sanja o tome da visokome plemstvu dadne prevagu u rukovođenju državnim poslovima. Kneževi Dolgoruki pripremaju njegov pad. kako ga nazivaju njegovi ne prijatelji. uspeva lako da pots takne njegovo samoljublje protivu Menjšikova. gde će i završiti svoj burni život. veoma je nepouzdan. on se oslobađa za verenika: Tolst oj je prognan i zatvoren u kazamatima manastira na ostrvima Solovki.

p onovo su nametnute varoškim trgovcima i zanatlijama. tome Savetu prepustiće ona upravu nad vojnim snagama. smanjivanje seljačkog poreza — što je interesovalo takođe i plemstv o. U isto vreme. Ove reforme interesuju isto toliko plemiće koliko i trgovce . i još na toj istoj sednici utvrđuje uslove ili „članove” koje će Ana mora ti da potpiše. da razdeljuje državnu zemlju i da naređuje isplate iz državne blagajne. vojvode u oblastima i okruzima. jer ukoliko seljak bude manje plaćao državi. ali su izvozne carine tamo niže nego u pristaništu Arhangelska. koji je tobože zaveštao presto svojoj vere nici.seljaka. a njihovim činovnicima odobrio. Nasuprot tome. ukinut je. koja je dotada bila monopol države. Osterman. da dodeljuje činove iznad pukovničkog. koje je Petar I dodelio umirovljenim vojnicima. je dan jedini je trgovac. utoliko će više moći da daje svome gospoda ru. da zavodi nove poreze. Čitav niz odluka ima za cilj da poveća slobodu trgovine i indu strije: trgovina solju i duvanom. ali. putem naizmeničnog smenjivanja na dužno sti. Na direktnu korist seoskoga plemstva. Aleksej Dolgor uki okolišno ukazuje na testament Petra II. izabrani opštinski magis trati potčinjeni su vojvodama. na veliki uštrb zemljop osednika. od sedam članova Specijalne trgovačke komisije ustanovljene u to doba. da će uvek zadržati kraj sebe jedan Vrhovni Savet od os am članova. neće ponovo udati i neće naimenovati svoga naslednika — što znači d a monarhija postaje izborna. monopol izvoza. reguli san je i menični sistem. Ipak. Mihail Vladimirovič Dolgoruki i maršal Mihail Golicin. Posle kratkog ustezanja Savet prih vata ovaj predlog. pored kojih su pozvani još i maršal Vasilij Vladimi rovič Dolgoruki. oglašuj e se za slobodnu. Savet je odobrio između ostalog jednu stvar nu olakšicu zemljoposednicima i seljacima. imanja i čast i bez prethodnog suđenja. kao udova vojvode od Kurlandije. Vrhovni Taj ni Savet okupio se u dvoru na noćnu sednicu da raspravlja o nasleđu prestola. kako bi se ograničila njena vlast u korist Vrhovnog Tajnog Saveta. kćer cara Ivana V i neća kinju Petra I. ANA IVANOVNA (1730—1740) Anino stupanje na presto i Članovi iz 1730 godine. da lišava plemiće života. a „glavni” magistrat je ukinut. U oblasti finansija. Savet je smanjio broj i osoblje državn ih kolegijuma. otsustvo od godinu dana da otidu na svoja imanja i srede svoje lične poslove.. Njega tada sačinjavaju samo pet članova: Golovin. U oblasnoj administraciji ukinut je sistem mnogostrukih ustanov a što ga je zaveo Petar Veliki. Ane i Jelisavete. a administrativna organizacija uprošćena što je mog uće više usredsređivanjem upravne i sudske vlasti u ruke jednog istog činovnika. koja. a sa druge strane na iznalaženje mogućnosti da se olakša uprava nad imanjima onim plemićima koji su usled obavezne vojne službe morali da žive daleko od njih. stanuje u Mitavi. Aleksej Grigorjevič. plemiću zemljoposedniku — proučava se temeljno. a to je pravo da potvrđuju beležnička akta koja se odnose na ustupanje zemlj išnih poseda. jer je smestio u varoške kasarne pukove k oje je Petar Veliki bio razmestio po gubernijama i nametnuo njihovo izdržavanje st anovnicima okruga. — Čim je Petar II umro. bez čijeg pristanka ona neće moći da objavi rat. Ali Dmitrij Golicin. U njima se zahteva da se Ana. 25 1 2. dok su ostali plemići. uistini. Savet ukida zakon Petra Velikog kojim se oslobađaju ropstva seljaci i sluge vezane za zemlju koji dobrovo ljno stupe u vojsku. izvesne službe koje su u vezi sa prikupljanjem poreza. On u ist i mah izjavljuje da njoj treba postaviti tačno određene uslove. trgovci gube svaku autonomiju. ni da zaključi mir. pošto je otvoreno izjavio da je taj dokument lažan i odbi o mogućnu kandidaciju dveju kćeri Petra I. i ta komisija daje pravo ovim plemićim a da trguju poljoprivrednim proizvodima kako u unutrašnjosti zemlje tako i u pogle du izvoza. zato što su one rođene pre venčanja Katarine sa carem. guberna tora u gubernijama. Što su ovi „članovi” bili . U oblasti centralne državne uprave. Vasilij L ukič Dolgoruki i Dmitrij Golicin. predlaže za vladarku Anu Ivanovnu. pred krajnjom složenošću toga probl ema nije odlučena nikakva reforma. mesne administracije dobile su u širokim razmerama jedno pravo koje je dotada pripadalo isključivo kolegijumu za plemićska dobra. što ga je Petar Veliki dodelio Petrogradskoj luc i. pod pretnjom da bude svrgnuta s prestola.

Po čitavoj varoši obrazuju se skupovi na kojima se živo raspravlja. smatra za korisno da načini jedan ustupak: svaki će moći slobodno da sastavi svoje predloge i da ih podnese Vrhovnom Tajnom Savetu. uzrujavaju s e. koja prima krunu i potpisuje „članove” — iako je unapred rešena da ih se otarasi čim bude mogla. Golicin. Razume se. Ovi predlozi. Senata i građanskih i vojnih velikodostojnika 2/13 februara. čiji su mnogi prestavnici sasvim skromnoga porekla. Od tog trenutka kriza ula zi u svoju odlučnu fazu. kao i senatori. to pitanje izlazi iz uskoga kruga Saveta osmorice. a ne samo u korist stare aristokratije. Ovi plemići. organa aristokratske oligarhije. tajna je ipak nekako otkrivena.brzo sastavljeni ima se zahvaliti proučavanju ustava stranih država koje je vršio Goli cin. Ujutru 19/30 januara oni stavljaju do znanja skupšt ini sastavljenoj od višeg sveštenstva i visokih državnih činovnika izbor Ane Ivanovne .. Plemići odmah počinju da sastavljaju predloge za reformu. Sa njima stupa na 25 2 pozornicu treći element plemstva. tako se ovde jasno ispoljava želja da oligarhiju stare aristokratije zameni samovlada viših činovnika. Kada je stigao odgovor od Ane. za jedan više reprezentativan sistem. da s e radi upravljanja tekućim poslovima ustanovi jedna skupština od sto članova. Predlog visokih činovnika koji ne pripa daju staroj aristokratiji predlaže da se ukine Vrhovni Tajni Savet. da se broj senatora povisi na dvadeset i jedan. ali u korist celokupnoga plemstva. Niko nije zadovoljan planovima Saveta. koji bi se zamenio Senatom od trideset članova koje bi bi rala opšta skupština plemstva. koje predvodi Vasilij Dolgoruki. Ledena tišina zavladala je priliko m toga čitanja. oni to čine pod uslovom da senatore i savetnik e takođe bira skupština sastavljena od prestavnika celokupnoga plemstv a. ne spominjući ni jednom rečuju one čuvene „članove”. od kojih nam je ostalo sačuvano dvanaest — mogućno je da ih je bilo i više. uzrujanost se sve više širi. i najzad. Golicin je tu pročitao Anin pristanak i „članove” koje je ona potpisala. — pokazuju razna polit ička shvatanja tadanjega plemstva. Oni su bili pošli da p risustvuju venčanju Petra II. vladareva vlast biće jas no ograničena u korist Saveta osam članova. a za to vreme jedno izaslanstvo. — sastaje se zajednička skupština Saveta. poput kakve dvors ke spletke snovane u prisenku. Sinoda. ne bi bili birani. a to će reći n strojstvo državne uprave kakvo je uvedeno u Švedskoj 1719 i 1720 godine i na kraljevsku zakletvu Fridriha I. Moskva je u tome trenutku prepuna plemića iz unutrašnjosti. sa neznatnim razlikama . službeno plemstvo. već određivani po slobodnom nahođenju. Istoga dana. komešaju. počinju da se savetuju o situaciji. ali su stigli na njegov pogreb. Članovi Saveta odlučuju da se ova reforma izvede u šta većoj tajnosti. koje nazivaju poljskim nazivom šljahta. Ob javljivanje planova Saveta ih je najzad strahovito uzrujalo. Uistini. vođa sveštenstva arhiepiskop Teofan i državni tužilac Jagužinski šalju izaslanike da obaveste Anu Ivanovnu da su „članovi” potekli od članova Saveta. Zatim jedan od prisutnih izražava želju da se načela toga no voga režima podvrgnu opštoj diskusiji. naprotiv. Ostale predlozi izjašnjavaju se. jedan zajednički sistem: iako predlažu da se zadrže i dalje Senat i Vrhovni Tajni Savet povećavajući broj njihovih članova. osećajući neprijateljsko raspoloženje skupštine. I zaista. a da nar od u tome nema nikakvoga udela. Drugi propovedaju. da se uporedo poveri i vladaocu i Senatu vrhovna vlast donošenja zakona. pa da se na čelo državne uprave stavi Senat. od kojih bi naizmenično zasedavala jedna trećina i koji. ovi „članovi” stvoreni su direktno po ugledu na švedske „Akte”. ali se nezadovoljnici cepaju u dve stranke: jedni su za održavanje autokratskog režima. i pored garde koja čuva stražu na izlazima iz varoši. Jedan jedini predlog traži ukidanje Vrhovnog Tajnog Saveta. i da ta skupština ima pored ostalog i pravo da pretresa projekte za . da bud e podvrgnuto javnom ispitivanju čitavoga plemstva okupljenog u Moskvi. Uzalud članovi Saveta pokušavaju da prekinu to o kupljanje plemića. ma da je Moskva opkoljena gardom i ma da nikome nije dopušteno da u nju uđe ili iz n je iziđe. odlazi potajno u Mitavu da ponudi krunu Ani i da joj predloži uslove. a drugi za ograničavanje apsolutne vlasti.

po svojoj volji i svom nahođenju. jer on neće da popusti u glavnom pitanju 25 3 koje ozlovoljava novo plemstvo. On otuda opravdano izvlači zaključak da bi se ve lika većina plemića rado odrekla ograničenja apsolutne vlasti. zatim stvaranje jedne škole name njene plemićima. ako ta vlast obeća da će svojevoljno dati te povlastice. on nema nameru da se odrekne sistema naimenovanja članova po slobodnom nahođenju koji uprav o i daje njegovom predlogu oligarhijsko obeležje. Bile su to proročke reči. Uveče je Moskva svečano osvetljena. Patiću za svoju otadžbinu. Na dan 10/ 21 februara Ana stiže u Moskvu. ali oni zbog kojih ja moram da plačem. bilo je „doba Birona”. taj vešti dvoranin koji ume odlično da vodi dvorske spletke . — Ani je bilo trideset i sedam godina kada je stupila na presto . Osterman. Ostermanova propaganda iskorišćuje pre svega činjenicu da su se mnog i plemići pokazali još u početku tih događaja ubeđene pristalice apsolutne vlasti. Uostalom. Visoka. cenio je njenu inteligenciju. koje nimalo nisu usavršavane. plakaće jače nego ja”.kona i najvažnija državna pitanja. gde je sve unapred pripremljeno i gde su na sve strane postavljeni vojnici iz garde. Ali ona iskorišćuje svoje sposobnosti. U jednom krugu prija telja knez Dmitrij Golicin ovako izlaže ukratko događaje: „Gozba je bila spremljena . ali se zvanice nisu pokazale dostojne nje. Njegovi mnogobrojni agenti uvlače se u skupove plemstva i trude se da ubede plemiće da treb a da traže od carice da poništi uslove koje je potpisala. Na dan 25 februara/8 marta plemići u gomili dolaze u Vrhovni Tajni Savet i zahteva ju da njegovi članovi pođu sa njima u dvor. ipak ta nejasna formula ne može značiti ograničavanje apsolu tne vlasti. ali. ona pada u oči muškim crtama svoga lica. Najzad i naročito. Ma da na Anu budno motre čl anovi Saveta. da se ukine ukaz Petra I koji propisuje da sva zemlja jed ne porodice prelazi na jednog jedinog naslednika. pravo da oni ne služe u vojsci kao prosti vojnici i odobrenje da u nju stupaju neposredno kao oficiri. jer ono što je očekivalo siju. kada joj se donese novorođenče njenoga ljubimca Birona. Odmah pristalice apsolutne vladarske vlasti udružuju sve svoje napore da bi — iskorišćavajući raspre između raznih plemićskih grupa — post gli poništenje „članova”. Ja znam da ću biti žrtva toga. prima na sebe da radi na uspostavljanju autokratije. njegovi ustupci su odv eć zakasnili. Zato je ta propaganda postigla sjajan u speh. Izaslanici plemića traže i sprva da se sazove pretstavnička skupština plemstva. i njen stric. Petar Veliki. da ona odluči o političkom režimu. Ali ovi pokušaji za izmirenjem ne mogu da imaju uspeha. i Ana. ma kakvo bil o njihovo shvatanje države. Ja sam već pri kraju života. slažu u težnjama plemstva. da svi zahtevaju da se utvrdi t rajanje obavezne službe. Osterman dobro zna da se svi predlozi. Bironovščina. krupna. 25 4 Carica i ljubimac. ma da ti predlozi pretpostavljaju stvaranje pretstavničkih saveta koje bi ra plemstvo da „pomažu” carici. Ona je obdarena duho m koji je od prirode brz i dovitljiv. Ta prop aganda tvrdi takođe da u većini predloga što su ih izradili plemići nije jasno i određeno iznesena ustavna teorija izražena u „članovima” i. cepajući pred celom skupštinom „članove” koji su ograničavali njenu moć izjavljuje da će vladati kao autokrata. on ipak pronalazi način da joj saopšti poslednje vesti: ujut ru. ona nađe jedno pisamce u d etinjim pelenama. iako pristaje da poveća broj članova Saveta. kada su gardiski oficiri zazveckali sabljama i zahtevali da se odmah uspostavi apsolutna vlast. Neka bud e volja Božja. autokratska partija ga pretiče jednom pomamnom propagandom. s . oni im se pridružuju. teška. Golicin istina pokušava da vodi računa o težnjama plemstva i da poveća broj članova Saveta predviđen prvobitnim „članovima”.

svoju vezu sa Bironom. a desetine hiljada prognano u Sibir. da bi ona mogla u svakom trenutku da puca na ptice u vrtu. Pariza i drugih gradova. ona je imala jednu utehu. Mladost joj je bila nes rećna. dong. na primer. o čemu svedoče smerne molbe za materijalnu pomoć koje je upućivala Ka tarina I svojoj rođaki Jelisaveti. Ona je vazda strasno voljela da gađa iz puške. Možda su ove cifre i preterane. Praznina njene duše tišti je. Ali nije bez razloga d vorska budala na dvoru njene majke obično vikao kada se ona približavala: „Din. Iz svih krajeva Rusije dovode se medvedi. njenoga najgoreg neprijatelja. a zakićena. dok dve dvorske budale knežev skoga porekla kakoću kao kokoške. Raskoš dvorskih zabava je nečuven. ova vojvotkinja bez vojvod ine obrela kao carica svih Rusa. usamljena i napuštena. ali tvrdim da ruski dvor. Ostermanu. Može joj se dogoditi da ponekad ispolji i kakvo lepo osećanje: tako je. no b ez uspeha. moraju da zabavljaju caricu i njene dvorane izigravajući mladence i prov odeći noć na postelji od leda. među tuđincima. dok su se stvarale i rušile karijere. i ona je srećna samo kad ti lu daci i nakaze zapodenu međusobno krvavu bitku. već i i z potrebe da se razonodi. kao radi pots meha. piše: „Ja sam video mnoge dvorove. vojvodu od Kurlan dije. iz političkih razloga. čija je krivi ca bila jedino u tome što je obrisao maramicom ivicu svoga pehara koji je ona prin ela svojim ustima? Zar je onda čudo što su knuta i vešala igrali tako veliku ulogu za vreme njene vladavi ne? Prema tvrđenju stranih diplomata na njenome dvoru hiljade ljudi osuđeno je na sm rt. Njen tužni i mučni život bio je ispunjen gorčinom. dong! Evo ide car Ivan Grozni!” Ako je ona još u svome detinjstvu pustila na volju s vojim ćudima i svirepim prohtevima. španski ambasador. Po svim odajama dvora ima napunjenih 25 5 pušaka. ruski diplomatski pretstavnici šalju hrtove i lovačke ps e na stotine. ali je va n svake sumnje da je vladavina Anina bila pravi teror. jer ju njena majka nije volela. koji je kao poručen da ogr ubi srce i dušu. Ono što nju najbolje karakt eriše jeste činjenica da ona zadaje patnje drugima ne samo iz srdžbe ili straha. Iz London a. sposo bna samo za ironiju i nepoverenje. ona je već moralno skrenula s pravoga puta. Njeni dvorovi p retvoreni su u prave menažerije.amo za to da se ruga i da vređa neprestano one koji joj se približe. ona je i dalje životarila u d nu Kurlandije kao siromašna rođaka koju izdržavaju iz milosti. i ograničavali su se samo na to da zahtevaju. vuci. Kepeci i dvorske budale oba pola i svak ojaki bogalji susreću se u dvoru na svakom koraku. ostala je skoro devetnaest godina da čami u Mitavi . svojim luksuzom i sjajem pr evazilazi i najblistavije strane dvorove. da joj skupština Kurlandije dodeli udovički deo zemalja iz vojvodine zaos tavštine. I Petrograda nisu joj ništa slali. momak i devojka. i ona pokušava da je ispuni za bavama koje nemaju u sebi ničega ženskog. odrasla je kao napušteno dete. ona ne ume da se šali a da ne vređa ili p onižava ljude svojom zajedljivom ironijom. za Fridriha Viljema. bila veoma dobra prema ćerki Menjšikova. De Lirija. Ovo ismevanje čovečanstva dovodi ona do vrhunca prilikom one čuvene svadbe dvorskih budala koja je svetkovana u jed noj kući načinjenoj od leda na Nevi: ogromne sume novca utrošene su za podizanje čudni h građevina i za organizovanje povorki poludivljih plemena sa neplodnih ravnica severne Rusije i Sibira. ali postavši ubrzo udovica. bila je primorana da m oli za pomoć velikaše. Menjšikovu. u trideset sedmoj godini. ponekad sklona osveti i svireposti.” Sve strane diplomate žale se zbog ogromni . sada kad je izišla iz svih svojih iskušenja i pošto je stavila na glavu carsku krunu. Bilo bi nep ravedno pripisivati Bironu sve svireposti te vladavine. Zar je nije jedino posre dovanje njenoga ljubimca zadržalo da ne kazni bičevanjem kneza Kurakina. ona će dati maha svojim sklonostima. Dok se u Petrogradu vodila borba ambicija. dva bedna kepeca. U tome sumornom i tužnom životu. Dok na jednoj strani uživa da ubija životinje. čučeći na korpi sa jajima. Ona je srca kam enoga. Po smrti Petra Velikog doživela je ona i ponižavanja. d ivlji veprovi i jeleni u njene poljske letnjikovce radi lovačkih zabava. Kada se iznenadno. godine 1740 otposlano je iz Moskve u njen dvor u Petrogradu šest sto tina živih zečeva. nesposobna za kakvo plemenito i samoniklo osećanje. U sedamnaestoj godini udali su je. titulom vojvotkinje. Posle ovih zabavnih prizora.

i taj lepo vaspitani čovek zapretio je senatorima: ako taj most ne bude opravljen u 25 6 određenom roku. naglo uobičajene na obalama Neve. a s druge strane o reformi državne uprave. ona naređuje da joj se pošlje jedan čvorak „koji. kako pričaju.” Svejedno je koga ona sluša. Tako je jednoga dana stigao u Senat naljućen. a o ljudima kao da su konji. u kome se vidi težnja da se najpre ukroti buntovna aristrokratija. Golicine još nisu počeli da uznemiravaju. njegov sin Ivan i njego v brat Sergej prognani su vrlo daleko. a Vasilij Dolgoruki svrgn ut sa svih svojih zvanja i podvrgnut veoma strogom nadzoru. a namera da se sazovu pretstav nici plemstva i da se odmah kazne Golicin i Dolgoruki napuštena je. senatora i pl emstva da ona raspravlja s jedne strane o krivičnoj odgovornosti članova Vrhovnoga T ajnog Saveta. toliko zlatotkane i srebrot kane svile. a caricu ne zabavljaju potpuno. da se ne usuđuju kažnjavati vođe aristokratskog pokreta. što dokazuje primer Volinskoga. koga ona obožava. on će točkovima svojih kočija preći preko njihovih telesa. oni su odmah posle Aninog stupanja na presto počeli proučavati plan da sazovu jednu veliku skupštinu sastavljenu od pretstavnika sveštenstva. Njenog ljubimca Birona. Nema ničega melodramatičnog u njegovoj ličnosti. jer su ga kola mnogo istruckala dok su pr elazila jedan most na Nevi. čoveka ili životinju. Ali ovaj plan. naposletku pada u zaborav. Ova polit ika ide za dvema težnjama. U samom početku su pobednici iz 1730 godine toliko malo pouzdani u svoj uspeh. Teško onome ko se usudi da se pokaže kao njegov politički protivnik! On se ne usteže da pošalje svoje sup arnike na vešala. to je bio ljubimac čovek.h izdataka koje moraju da čine da bi se saobrazili dvorskom načinu života. Tek početkom apr ila 1730 godine zadat je prvi udarac: Aleksej Dolgoruki. Saltikovu. a čas kao divljeg i grubog neznalicu. Istina da je kao student bio dvaput osuđivan zbog krađe i da je učtiv i pr ijatan samo dok se ne dirne u njegove lične interese ili u njegovu ugodnost. dotle zakonske mere u korist plemstva izazivaju samo prolazno zadovoljstvo i ostavljaju izvesno osećanje razočarenja.” Ova raskoš ne pada teško samo stranim diplomatama. a otarasiće ih se čim počnu da mu smetaju. pristupačan u ophođenju i učio je neko vreme na univerzitetu u K enigzbergu. Jedan nj egov savremenik kaže o njemu: „On govori o konjima kao da su ljudi. već p rimorava i ruske plemiće da troše u vreme tih zabava veliki svojih prihoda na haljin e i odela za večernje zabave. pojačana je sa d va puka. To je naprosto jedan Nemac lepa stasa i malo obdaren. U jednom pismu glavnom upravniku M oskve. Usred najblista vijih svečanosti ona se nikad ne oseća zadovoljna i njoj je dosadno ako pored nje ne ma nikoga ko bi joj pričao razne doživljaje i priče. I zai sta. Ismajilovskim i Viteške garde. Ove obavezne zabave. U martu 1731 godine ponovo je uspostavljen . ona sve više krnji date povlastice. istina ne prema ljudima. toliko dijamanata. Uistini. već prema konjima. On j e čak sposoban i za nežna osećanja. Biron je stvarni poglavar države i on daje pravac caričinoj politici. u njihova sela. dok teror zastrašuje ostale društvene redove i dovodi ih do očajanj a. Ali. Naviknut da ljude smatra samo kao oruđa koja će mu poslužiti da izgradi svoje blagostanje. opisuju često čas kao jednog užanosnog i mračn og zločinca iz melodrame. on im se osm ehuje ljubazno dok su mu oni potrebni.” Bironovština. no to se čini uvek u cilju da se spreči stva ranje zavera. govori m nogo. koja je uzela učešća 1730 godine u borbi za apsolutnu monarhiju. Garda. „Nigde” — kaže Ron o — „nisam video toliko zlata i srebra posutog po odelu. da bi odagnao tišinu od koje se njena duša ledi i koja je ispunjava užasom i očajanjem. izazivaju negodovanje javnosti. — Predanje je nazvalo Aninu vladavinu „bironovštinom” (Bironovo doba). a zatim da se ispune obećan ja data nižem plemstvu. Prema jednom nedavno pronađeno m dokumentu. glavno je da nečiji glas bruji bl izu njinih ušiju. Zato. koje obe potiču iz straha da se ne ozlovolji plemstvo. dok se obilno služi policiskim pritiskom. Radi nje se šalju izaslanici po cel oj zemlji da traže žene koje „umeju da govore mnogo”. Ta politika služi se policiskim teretom i čini plemićima izvesne ustupke koje su oni zah tevali još pre Aninog stupanja na presto.

plemići su prinuđeni da s e zadovolje onim što se Anini ministri smiluju da im dodele. Ali posle tri go dine. nekadašnja glavna uprava političke p olicije. u svak oj porodici će jedan od sinova — koga otac izabere. jednim Aninim ukazom dodeljuje se ministarskim ukazima ista za konska snaga koju imaju i caričini ukazi. 25 7 Malo po malo gnev javnosti pretvara se u mržnju na strance koji imaju vlast u ruka ma. Objavljivanje ovoga proglasa izazvalo je snažan utisak. koje vređa nacionalno osećanje. I zaista. a da će ostali obavezno stupati u državnu službu kad navrše dvadesetu godinu i služiće za vreme o d dvadeset i pet godina. ako je otac umro. i njen rad završio se carskim proglasom 1736 godine: po zakonu. — Niže plemstvo. Rusi” bio je omiljen izraz Bironov. I tako. Kasnije će se jednim zakonom potvrditi ovo stanje i od Kab ineta ministara pretvoriti u organ vrhovne državne uprave.a. te Senat ponovo spada na onu beznačajnu ulogu koju je imao u vreme Vrhovnog Tajnog Saveta. dogovorom između braće — biti sasvim oslobođen službe. a broj njegovih članova utvrđen je na dvadeset i jedan. Pošto im doživo tna služba u vojsci ili državnoj administraciji nije dopuštala da se bave svojim posed ima i seljacima. već je još stavljen ispod jedne nove ustanov e koja mu snižava ugled. Postepeno Kabinet usredsređuje u svoje ruke sve važnije državne poslove. pod nazivom Kancelarija za tajna istraživanja. kao što smo videli. stvoren je drugi jedan organ. koji je viši od Senata. knez Čerkaski. razni L evenvoldi. i čitava nemačka klika. i baron Osterma n. kao što je to bio Vrhovni Tajni Sav et. to je neka vrsta caričine lične kancelarije. iščezavaju kao da ih j e zemlja progutala i ne ostavljajući traga. da vlada smatra za potrebno . nego organ visoke birokratije. koja puzi pred njim. Na nedelju dana posle vaspostavljanja autokratije ukinut je Vrhovni Tajni Savet. podržava svoga go spodara. čovek mlak i bezbojan. broj plemića koji su otslužili dvadeset i pet godi na i koji traže da se povuku iz službe toliko je veliki. koja je imala da p rouči pitanje ograničavanja roka službe. da bi se mogao starati o svome imanju. Na socijalnom području. i ponašaju se prema Rusima nadmeno i grubo. U početku njegova uloga izgleda veoma ograničena . Politička špijunaža pruža svuda svoje og ranke. Ali uskoro potom. organ aristokratske oligarhije. koji nikad ne otvara usta. Korfi i mnogi drugi pretstavnici čisto nemačkih porodica. Godine 1731 stvo rena je jedna naročita komisija. oni žarko žele da se ta služba ukine ili bar ograniči. Nemci su na svima istaknutim položajima: caričin ljubimac Biron vlada zemljom. sačinjavaju ga samo tri ličnosti: Golovsk in. po završetku rata sa Turskom. Ovakvo držanje. jer je značilo prvi korak ka nezavisnosti plemstva. Prvi koraci ka nezavisnosti plemstva. a posle toga roka imaće pravo da podnesu 25 8 ostavku. ima prava da očekuje ispunjavanje carskih obećanja i dodeljivanje povlastica koje je ono tražilo svojim predlozima iz 1730 godine. Policisk i teror caruje. plemići dobivaju delimično zadovoljenje. koji će se primenjivati tek po završetku rata sa Turskom. Ljudi uhapšeni gde bilo. pridružuje se drugim razlozima nezadovoljstva socijalnog karaktera. ili. koji je ukinut za vladavine Petra II. a Minih vojnim poslovima. 18/29 oktobra 1731 godine. Preobraženski prikaz Petra I. ne samo da Senat nije postao izborno telo. drže najviše položaje na dvoru i u državno j upravi. ali se zna šta znače ova iščezavanja. čak i ako su još sposobni za službu. na osnovu neproverenih dostava. Pošto je. a 9/20 juna 1735 godine . naprotiv. Jedno prezrivo „vi. Kabinet ministara nije. Senat ponovo uzima s voj naziv „upravni”. koji postaje njegova duša. Kabin et ministara. nasuprot zahtevima plemstva. pod pretsedništvom Miniha. Osterman upravlja spoljnom politikom. koji su sa Anom došli iz Kurlandije na obale Neve. i koj i se sada ponovo baca na posao sa pomanom revnošću. koje je branilo apsolutnu mon arhiju. napuštena namera da se sazove skupština pretstavnika plemstva. čiji je najtipičn iji pretstanik Osterman.

Drugi ukazi povećavali su vlast spahije u njegovom selu. U dvanaestoj godini ponovo izlaze pred drugu jednu regrutnu komisiju. Oni koji ne polože taj i spit šalju se u mornaricu kao prosti mornari i gube pravo na unapređivanje. svi plemićski sinovi moraju se javiti jednoj regr utnoj komisiji. kao što podrobno određuje ukaz iz 17 37 godine. označavaju i p očetak preobražaja plemstva u jednu povlašćenu kastu sopstvenika poljskih do bara i mužika. a to će reći do čet rdeset i pet ili pedeset i pet godina života pre nego što se mogu koristiti svojim p . državnog pravozastupnika u Senatu. kojima je tada dvadeset godina. a naročito je bio nezgodan za one male posednike koji nisu imali nikakvih drugih sredstava kojima bi obeštetili osta le članove svoje porodice. ili u administrativnu službu sa odgovarajućim položajem. U sedmoj godini života. Najzad. Ukaz iz 1714 godine o nedeljivosti nasleđa nepokretnih dobara jako je sputavao tes tamentarnu slobodu zemljoposednika. a ovi sve više mrze 25 9 „bironovštinu”. Ukidanje toga ukaza. brzo su izgubili jedan deo koristi od zakona iz 1736 godine o trajanju obaveznog službovanja. U toku te iste godine zabranjeno je seljacima da idu na radove izvan svoga sel a bez dopuštenja njihovoga gospodara. Plemići. godine 1737. jer su bili prinuđeni da zaveštaju celokupno svo je nepokretno imanje jednom jedinom nasledniku. usled čega je trpela čitava poljoprivredna ekonomija plemstva. a ovaj će davati svoju saglasnost samo za one plemiće koji su savesno ispunili svoju dužnost i kojima stvarno bude potrebno da stanuju na sv ome imanju radi poboljšanja njegovog iskorišćavanja. da učestvuju u javnim nadmetanjima (licitacijama) i da izdaju menice . a oruža na snaga odašiljana je u sela samo u slučaju neplaćanja. još od kolevke. traženo u predlozima iz 1730 godine. posle čega su roditelji obavez ni da im stvore mogućnost da nauče čitati i pisati. poslednji put polažu ispit iz geografije. da bi se odgovorilo želji plemića. Iako one ostvaruju predloge plemstva iz 1730 godine. Carica i nj eni ministri i dalje zaziru od pobune plemića. koji su 1730 godine tražili posebne škole za svoju decu. Uporedo sa proširavanjem prava plemića-spahija vrši se sužavanje prava sel jaka vezanih za zemlju (mužika): godine 1737 njima je zabranjeno da kupuju tkačnice. dok ih vlad a smatra kao maksimum ustupaka. Godine 1731. one ipak vladavinu Aninu ne čine popularnom među plemstvom. koja ih upisuje u posebne spiskove. a vreme koje u njemu provedu računa im se kao vojna služba u trupi. i ono će odobravati tek uz saglasnost. Ove mere. a nasuprot tome ograničaval i pravo seljaka vezanih za zemlju. po završetku učenja stupaju oni u vojsku kao ofici ri. a to će reći kad navrše šesnaest godina. koji ne namerava da prekorači. izvršeno je već krajem te godine. jednim ukazom iz 1736 godine dato je spahijama pravo da oni sami određuju kazne seljacima beguncima . da prikupi neplaćene sume iz ra nijih godina. prikupljanje ličnog poreza (glava rine) koje su dotada vršili vojni odredi ili vojvode. Posle no vog roka od četiri godine. Potom se puštaju kućama s amo oni čiji roditelji imaju najmanje 100 mužika i koji se moraju obavezati da će njih ova deca izučiti veronauku. ustanovljen je u Petrogradu 1731 godine plemićski pešadiski kadetski kor pus. Posle četiri godine. pred kojom polažu ispit. ostaje i dalje regulisan samo u cilju toga službovanja. istorije i fortifikacije i stupaju u državnu službu. aritmetiku i geometriju. Ceo njihov život.da čitavim nizom propisa znatno ograniči te ustupke: povlačenje iz službe nije nikakvo pravo. nijednome građanskom služb eniku neće se moći dopustiti povlačenje iz službe pre navršene pedeset pete godine — čime se enja proglas iz 1736 godine. U njih se primaju samo deca plemića. svi se pozivaju u Petrogra d ili Moskvu pred jednu treću komisiju i polažu ponovo ispit. mladi plemići. kao što smo videli. već pre teži da ga sman ji. jer se trajanje obaveznog služenja povišava na trideset i pet godina. koje znače početak jedne nove vladine socijalne politike. osim toga. povereno je spahijama. g de moraju ostati najmanje dvadeset i pet do trideset i pet godina. i to za svaki pojedini slučaj. Da bi se sprečilo bekstvo seljaka. ostali se upisuju u državne škole . To dolazi otuda što plemstvo smatra svoje zahteve iz 1730 godi ne samo kao prvi korak ka svome potpunom oslobođenju od obavezne službe.

Ovoj obavezi da služi državu. u nekojim oblastima gde je obavezno davati — akonto poreza — namirnice za vojsk u. T ako je državni pravozastupnik u senatu. čime se ograničava njegova nezavisnost. Ivan Alek sejevič Dolgoruki. da „bironovština” izgleda plemićima ka o nepodnošljiva tiranija. maršal Vasilij Vladimirovič Dolgoruki. da primoraju seljake i spahije da plate zaostalu porezu. i ova fantastična optužba dovoljna je da bude osuđen na smrt. zajedno sa policiskim terorom Tajne kancelarije. razume se da plemić sebe smatra za roba i žu di da živi srećnim i nezavisnim životom feudalnoga gospodara na svojoj zemlji. U to vre me. slobodu da raspolaže svojim imanjem i svojim mužicima. koji je vazda bio visoko cenjen zbog svojih vojnički h vrlina i svog plemenitog karaktera. ona ga optužuje da izbegava službu pod izgovorom da je bolestan. oni pooštravaju mere preduzete protivu Dol gorukih: Aleksej je prognan u Berezov. Ovi odredi. Anina osveta proširuje se čak i na potomke kolovođa onoga pok reta iz 1730 godine: knez Jusupov. već se pomišlja na takvo ograničavanje spahiskih prava. Pod ovakvim uslovima. pod nejasnom o ptužbom uvrede veličanstva. ona podmeće Dolgoruki ma. Zbog toga ogromni izdaci carskoga dvora i rashošan život stranaca koji isko rišćuju svoje prijateljstvo sa caričinim ljubimcem vređaju sve društvene 26 0 slojeve i izazivaju žagor gnušanja. Uvažavajući izvesne dostave sibir skih službenika koji su javljali da izgnanici kritikuju vladu. oni pribegavaju teroru. Pre svega. takođe je prognan u Sibir. ali je u naknadu za to odgovo ran za manjak toga poreza. Godine 1738. vlada odlučuje da ukine pravo pečenja rakije. zatočen je u tvrđavi Šliselburgu. doprinose. Golicinima i Gagarinima da su umešani u jednu izmišljenu zaveru i optužuje ih da h oće da ubiju Birona i da uzdignu na presto Jelisavetu. koju vlad a počinje da traži veoma strogo. bio se složio sa Goli cinovim planovima. Godine 1731. napoličare i sluge za vreme neplodnih godina i da im daje se me za setvu. da n ijedna vlada nije smela da pristupi tome pre ukidanja ropstva 1861 godine. nastavljajući svoju poresku politiku.ravom na penziju. optužena da se bavi vradžbinama i da obasipa pogrdama Birona. sa očiglednom namerom da sled stveno tome povisi njihov porez u korist države. Godine 1739 Ana je odlučila da raskrsti sa Dolgorukima. Pošto nije s mela priznati da joj je samo stalo do osvete. Fik. Moskov. nekadašnji Ljubimac Petra II. u izvesn oj meri. gde je ranije živeo u progonstvu Menjšikov. koje su protivteža povlasticama koje je on dobio na štetu mužika. predložio da se zakonskim putem regulišu materijalne obaveze seljaka prema spahijama. Vojni odredi šalju se u sela koja nisu ispunila svoju p oresku dužnost. kćer Petra Velikog. u vladinim krugovima. zato što je pomagao Goli cinu pri proučavanju tuđinskih zakonodavstava. a Vasilij Lukič na ostrva Solovki. vlada mu nameće odgovo rnost za ekonomski napredak njegovoga poseda i za redovno plaćanje poreza koju dug uju njegovi seljaci. On je istina ovlašćen da prikuplja lični porez. I van Grigorijevič u Pustozersk. pod pretnjom kazne. koji je u međuvremenu umro. do koga je mnogo stalo plemićima-spahij ama. to je stoga što je taj porez glavni izvor državnih prihoda. Pojava ove ideje lepo karakteriše r aspoloženje koje vlada u tadanjim vladinim krugovima. ipak mu je celokupno iman je konfiskovano. Godine 1733 plemiću je zabranjeno da premešta mužike sa jednog imanja na drugo bez naročitog od obrenja vlade. da je izjavljivao kako je gotov da pita za savet i sa moga đavola. koji su zbog uloge što su je igrali u 1730 godini bili prvi na redu d a postanu žrtve. Oko sredine 1730 godine. da ne bi ovo premeštanje ometalo kontrolu nad urednim prikupljanjem poreza. da hrani svoje mužike. Jedan ukaz iz 1734 godine primorava ga. — Ana i Biron uviđaju da su nepopularni. oni se svete nad kneževima Dolgorukim i na d Golicinom. Što država traži tako strogo od seljaka lični porez i zaostale s ume toga poreza. vlada zabranjuje da se žitarice upotrebljavaju za pravljenje alkohola. koji preplavljuju spahiluke. Da bi sprečili pobunu nezadovoljnih pl emića. Sa svoj e strane spahije teže da zadrže za sebe najveći deo mužikovih prihoda. njegova kći. Dajući mu. umesto da ih ustu pe državi. vrgnut je na točak i pogubljen u Novg . Godine 1736. Ana se oslobađa Dmitrija Golicina. pridružuju se i drug e. osuđena je na šibanje knutom i prognana u Sibir. Teror. No iako mu je smrtna kazna zamenjena zatočenjem u tvrđavi Šliselburgu.

protivu ogromnih izdataka koje za sobom povlači nečuvena raskošnost dvorskih svečanosti. Biron. bila saveznica Austrije. Prek o 20. Dok se u narodnim masama komešaju lažni pretendenti. kao što je želeo. Posle rata sa Turskom. sveštenici. o kojima je dopro g las čak do prestonice. Daleko od toga da se — kao što bi se moglo pomisliti — ruski i nemački v elikodostojnici grupišu u to doba u dva protivnička i neprijateljska tabora. umesto saveznika. dok Biron ova snaga leži u strasnoj ljubavi koju Ana oseća prema njemu. i pri čemu je i on lično zadobio izves nih uspeha. čas Birona. i oni su isto tako spremni da obore jedan drugoga. posle smrti starog Jagužinsk og sa kojim je verovao da će se moći složiti uvodi Volinskog u Kabinet ministara. on ima sve mane svoje sredine i svoga stoleća. ali opšte gnušanje koje je izazvao „Bironov teror”. koji smera da od njega načini svoje slepo oruđe. Tako se i godine 1738 pojavljuje u okolini Kijeva nekakav čo vek koji se izdaje za carevića Alekseja Petrovića. U početku njene vladavine Minih uzalud pokušava da ometa Ostermanovu spoljnu politiku. nikada se ne slažu m eđusobno. Dok on pokušava da zameni čas Osterm ana. Za vreme od deve t godina. zatim padanja u ne milost i smrtne kazne počele su pretvarati sužnje i pogubljene u mučenike za dobro ru skog naroda.000 lica prognano je za vreme Anine vladavine. Pošto mu je pretila stroga kazna. on se opravdava uz pripomoć B irona. Ali. samo je pesničko ulepšavanje. Volinski. bezgranična ambici ja Volinskoga nema u sebi ničega herojskog. u kome je Rusija. Osterman i Minih. Ivan i Sergej Grigorjevič pogubljeni su takođe. spo minje se slučaj jednog sveštenika koji je bio nabijen na kolac. pa da postane šef . saobrazno Os termanovom programu.orodu. i čitaju se molitve po crkvama za njegovo zdravlje. Vasilij Lukič. Izriču se kazne na najsvirepija mučenja i na smrt. iz njegovog 26 2 administrativnog iskustva i njegovog diplomatskog dara. dotle u visokom društvu Artemij V olinski razmišlja o mogućnostima jednog državnog udara i o promeni režima. niže plemstvo bilo je neprijateljski raspoloženo prema pretstavnicima viso ke aristokratije. Kao gubernator Astrahanj a i Kazanja. to je jedan strastven čovek. ali su ove zavere posledica opšteg očajanja koje on pothranjuj e i o kome dokumenti Tajne kancelarije pružaju uzbudljivu sliku. namerava da obori najpre Ostermana. Uistini. Njega odmah priznaju i s veštenstvo i stanovnici gradova. Zato Biron. 26 1 Ono što je u početku bilo samo kažnjavanje glavnih protivnika iz godine 1730. Nemogućno je oboriti ga pr e nego što mu se nađe zamenik dostojan njega. Slika koju je o njemu ostavio pisac Lažečnjikov opisujući ga u svome istoriskom romanu Kuća od leda k ao borca za narodnu ideju. ni o društvenom položaju optuženoga. Plemići. Minih započinje pregovore sa francuskim poslanikom Manjanom sa ciljem da se skl opi francusko ruski savez. on ponovo spletkari protivu Birona. Ali se taj događaj završava žalosno: učesnici su raščerečeni i živi nabijeni na kolac. a zatim i Birona. postalo je uskoro jedan politički sistem koji je zagrozio celoj zemlji. on se pročuo svojim iznuđivanjima i nasiljima. trgovci i seljaci podvrgnuti su nasilnom ispitivanju i mučenju zato što su držali bunt ovne govore protivu preterano visokih poreza. kao i protivu mešanja strana ca u državne poslove. Kabin etom ministara. dotle Ostermanova snag a proističe iz njegovog savršenog poznavanja državnih poslova. dok je ovaj nepokolebljiv pristalica tesnog prijateljstva sa Austrijo m. Teror postaje još teži p osle izvesnih zavera. Već vekovima se u Rusiji narodno nezadovoljstvo ispoljava pojavom lažnih pre tendenata na presto. Biron upravo i traži nekog čovek a koji bi mu omogućio da spreči Ostermana da diriguje. a ne vodi se računa ni o polu. ali njegov karakter nije besprekoran: kao darovit i veoma preduzimljiv čo vek. Ali. ta tri Nemca koji daju pravac Aninoj vladi. on je sebi stvorio suparnika. puštajući na volju svojoj ambiciji.

po svome običaju. jer se nadalo d a će mu autokratija dati socijalne povlastice. Ali je svakome jasno da Biron priželjkuje taj položaj i da očekuje da se predloži njegova 26 3 kandidacija. a takav plan mogao je da upropasti i čoveka manje omrznutog nego on. On ide svome cilju bez opreznosti. vreme ne čeka. ali nekoliko rečenica ko je je Velinski. da je ovaj uzima o u obzir potpuno preuređenje države? Mi o tome ništa ne znamo. u sudskim akti ma nalaze se samo njeni delovi. pri kraju vladavine. ono je ponovo počelo da misli. novorođenog sina svoje nećakinje Ane Leopoldovne. koji žive od režima. Sa neverovatnom bezbrižnošću d vodio je on u očajanje ceo svet. jer je on već unapred osuđen. — Kada se Ana teško razbolela 1740 godine. Ovu raspravu. Volinski je bio stvorio čitav jedan krug pristalica. Nažalost. treba predvideti namesništvo. te Bironovi prijatel ji sa strepnjom govore među sobom: „Ako Biron ne bude naimenovan za namesnika.” Najzad. vrgnut na muke. priznao da je izgovorio. naposletku potpisuje rešenje koje se traži od nje. nije to kao k od nas. o političkim pravima kakva su uživali švedski i poljski plemići. te se zabrinuti Nemci. Ana određuje za naslednika prestol a Ivana Antonoviča. on s druge strane smišlja plan da povredi statut garde otvarajući pristup u ovu trupu i ljudima prostoga porekla kao i plemićima. Zasle pljen svojom srećom. Na jednoj sednici Kabineta on pušta jednu otrovnu st relu i protivu samog Birona. koji se plašimo svega i svačega. Protivu njega se podiže optužba i izvodi se pred sud i on i njegovih pet poverenika. napominjući da se on. koji mu ne mogu da oproste što im je ugrabio namesništvo. Osećajući da su joj dani izbrojani. Izgleda da je on kazao. opšta mržnja na Birona do stigla je vrhunac. kao što piše ambasador Francuske Lašetar di. mi Ne mci smo propali. i izgled a prirodno da se ono poveri carevim roditeljima. on izgleda kao da prkosi sudbini. Pošto nije dobilo od Anine vladavine sve što je očekivalo. Osterman. Minihu. Plemstvo se tada bilo odreklo da traži politička prava. oni se ništa ne brinu. Da li je tačno. kralj ne može ništa da učini. ne daje nikakvo unapređenje. Ana. posvećenu političkim ustanovama. Minih dobiva saglasnost Ane Leopoldovne da ga svrgne sa vlasti. Ani Leopoldovnoj i Antonu-Ulrih u. na osnovu obaveštenja koja mu je dao jedan činovnik Volinskoga. izdahnula je. jedan poljski plemić. Međutim. može biti da je težio da vaskrsne plemićske zahte ve iz 1730 godine. položaju društvenih staleža i ekonomskom stanju Rusije. ona nije sačuvana. 27 juna/8 jula 174 0 godine on je pogubljen. zbijaju sve više oko ca ričinog ljubimca. na primer: Poljskim senatorima je dobro . već sa kn ezom Antonom postupa kao sa detetom i upućuje mu prekore usred Senata. 8/19 novemb ra 1740 godine. On ne čini ništa da umanji mržnj u koju svet oseća prema njemu i neće da deli ni sa kim dobiti od svoga uspeha. pa pošto je kazala Biron u: „Ne boj se”. pošto mu je najpre otsečena jedna ruka.vlade i jedini caričin saveznik. U jednom i zveštaju koji podnosi carici on ocrnjuje sve velikodostojnike i navodi pr otivu njih najteže optužbe. kog a muči ambicija i kome on ima da zahvali za svoj položaj. smatrali su njegovi obožavaoci za „bolju od Telemaka”. brine v iše — prilikom rešavanja pitanja odnosa sa Poljskom — o svojim ličnim interesima nego o in teresima Rusije. Pošto je budući car još u kolevci. jer Biron nema nameru da ustup i svoje mesto. Postavši namesnik. bojeći se možda za sudbinu svoga l jubavnika. kao vojvoda Kurlandije. Od tog trenutka on je izgubljen. Posle izvesnog oklevanja. ćuti i ne pušta da se nasluti njegova misao. bacaju malo svetlosti n a njegove ideje. kojima je čitao svoju raspravu Opšta rasmatranja o vođenju unutrašnjih poslova. . Biron ide za Menjšikovljevim primerom. Minih ima hrabrosti da kaže carici da treba naimenovati Bi rona za namesnika. 3. IVAN VI (1740—1741) Bironovo namesništvo. jer je caričin kraj sasvim blizu. Iako smanjuje za 17 kopejak a lični porez. a već i sama pomisao na tak o štogod izazivala je gnušanje kod plemića koji služe u gardi. no samo forme radi. Ne samo da se nije trudio da se izmiri sa roditel jima mladoga cara. žene Antona-Ulriha od Brunsvika. Zato se i ne treba čuditi što njegovo namesništvo traje samo tri nedelje.

Spoljna politika i revolucija 1741 godine. vezuju ga jednim oficirskim opasačem i odvode u dvor u Minihovim kolima. On je pao u potpunu nemilost: od pretsednika vlade postao je običan ministar. On uostalom i ne može da ih zadovolji. jedan Jelisavetin prijatelj. Još prilikom smrti Petra II. jedan vojnik je ščepa i gurne na gomilu snega. Biron je prognan u sibirsku selendru Pelim. odveli su i nju u dvor. — Ostermanov triumf je kratkoga veka. Oni svi izjavljuju da su spremni da se osvete mrskome namesniku. knez se ne bi mogao braniti. koje je pozvala da i m izloži svoje optužbe protivu Birona. kada posle smrti Ane Ivanovne. Ali je njegova ostavka uvažena odmah. Minih se trudi da ugodi plemićima. Ova atmosfera nepoverenja mogla ju je prirodno navesti da se za pita da li ne bi bilo bolje za nju da okuša sreću. prk oseći plemstvu. Njegova žena hoće da pođe s njim i istrčava u košulji za spavanje. Ana Leopoldovna proglašena je za name snika. iako je već sve gotovo za državni udar. Ograničena i troma duha. Iako se ona odrekla svojih prava na carsku krunu. Pošto su je podigli i obukli. Namesništvo Ane Leopoldovne. Osterman vešto prikriva svoju mržnju. no oni ga baca ju na zemlju. iako se ona drži po strani od svakog političkog spletkarenja. sada naređuje da ga s koro svakodnevno nose u nosiljci u dvor. P osle devet meseca jedna nova dvorska revolucija okončava taj triumf i zamenjuje Iv ana VI Jelisavetom. on izvršuje svoju osvetu. da mu sam Minih nije dao jednog moćnog saveznika. ali on koga su n oge bile izdale te je dotada vrlo retko izlazio iz svoje kuće. premlaćuju ga. kuda ga prizivaju Ana i njen suprug. On ne može da se pomiri sa ovakvim stanjem. francuski lekar Lestok. Njegov ađutant Manstejn upada odma h u spavaću sobu namesnikovu. Dok je Biron. gde ona ostaje onesvešćena neko vreme. tek pri kraju vladavine Ane Ivanovne izgleda da joj je životno iskustvo nametnulo ovakvo pitanje. kćerju Petra Velikog. jer oni teže da dobiju i druge povlastice i neće više da se zadovolje prostim uspostavljanjem zakonskih mera iz prvih godina vladavine Ane Ivanovne. Tu on govori mnogo.On provodi celo veče u Bironovom domu. — Pobedilac Birona. u lovu. unutrašnji poslovi povereni su knezu Čerkaskom i Golovkinu. pravu da se povuku iz državne službe posle dva deset i pet godina. i njegov jezik oštar je isto koliko i Minihov mač. Osterman je „car svih Rusija”. 26 4 Anton-Ulrih naimenovan je za vrhovnog zapovednika vojske.biskupa grada Lib eka. pod izgovorom da nema vremena. Ali je godine 1730 toj mladoj knjeginjici malo stalo do pol itike. On ga napušta u 11 sati noću. ponavljajući reči koje je Ce . i to je značilo kraj njegove karij ere. odlučno joj je savetovao da se stavi na čelo garde i da se dočepa državne vlast i pomoću državnog udara. otpočinje da čini iste greške koje je činio i Biron. kome on neoprezno oduzima položaj potkancelara. sa obavezom da podnosi izveštaje o svakom svom postupku knezu Antonu. ali u svima važnim pita njima Minih odlučuje kao apsolutni gospodar. Samo u jednom pravcu vodi on drukčiju politiku. i traži zaborava svome bolu u raznim razonodama. Upravo u to vreme počinju da joj ukazuju više poverenja. hteo da demokratizuje gardu. Mi nih je zadržao samo upravu nad suvozemnom vojskom. ona stalno ima osećanje da nju smatraju za podozrivu. i stražari u dvorcu odmah pristupaju njihovoj trupi. engleski ambasador Finč lepo izražava mišlje nje koje vlada na dvoru. Ostermana. Ipak. a Minih za prvog ministra. čak i večera s njim. Sa 80 njih Minih dolazi iznenada u Bironov dvorac. Ona je baš tada izgubila svog verenika. Njegovi izveštaji ne primaju se više pov oljno i namesnica često puta odbija da ga primi. Minih. da bi ga na imenovao za velikog admirala. Jednim namesničkim ukazom podeljen je Kabinet ministara na otseke. njena ličnost smeta onima čija karijera zavisi od učvršćivanja vlas ti Ane Ivanovne. po rečima Lašetardija. evangeličkog kneza. Kasnije. Od toga trenutka. razgovara s njim kao da se ništa ne priprema. te 3/14 marta 1741 godine daje ostavku. a u 2 sata ujutru Ana Leopoldovna drži govor vojnicima garde. u mladalačkim zanosima i u ljubavi. ukid ajući sva ograničenja nametnuta njihovom. Krajem januara 1741 godine. sa nadom da ga neće pustiti da ode i da će moći d a se cenka. Ostermanu je povereno vođenje spoljne politike i on je zadržao i komandu mornarice. ne osvrćući se na njega. Biron pokušava da se odupre vojnicima.

dolazak na vlast porodice Brunsvih i triumf Ostermana — toga ubeđenog austrofila — nad Bironom i Minihom izgleda da oduzim aju Francuskoj svaku nadu da će izmeniti rusku politiku. Tada iznenadno upada u au . Ana Leopoldovna. Rusija stupa u njega zajedno sa Austrijom. Pošto je Francuska objavila rat Austriji. razmišl ja i pušta da vreme protiče. Posle caričine smrti. Njemu je stavljeno u dužnost da vidi na licu mesta da li se u Rusiji ne priprema kakav pokret koji bi se mogao iskoristiti da se obori austrof ilski režim Ane Ivanovne. Prviput pokušava ona to posle stupanja na presto Katarine I. koja je tada bila u ratu sa Persijom. Francuska ponovo pokušava da raskine austro-ruski savez. koje početak pregovora o miru sprečava da se bore. 26 6 Tada se u Petrogradu pojavljuje ponovo jedan francuski ambasador. ni pojava engleske flote u Baltičkom Moru ne mogu s prečiti Ostermana da zaključi ugovor o savezu sa Austrijom 1726 godine. Rusiji. kao divljak. Ali svi njegovi napori lome se na pitanju nasleđa poljskog prestola. piše da se Jelisaveta suviše ugojila da bi mogla sklapati zavere. gde se zatvorio Stanisla v Leščinski. ali se zna i to da ona ima jednog ljubimca. ovaj rat je dug i zahteva velike žrtve. nego i trgovačke brodove. Ono se sa nadom izgovara sve češće u svim društvima. dok Rusija i Austrija sporazumno podržavaju kandidaciju saksonskoga izbornoga knez a. Godine 1731 i 1732. usled svoga va spitanja i okoline u kojoj živi. Ona rado krštava decu vojnika i p rima u svoj dom roditelje svojih kumčića. kojoj je Turska nanela teške gubitke. Ruska vojska upada u Poljsku i Minih opseda Gdansko. Posle stupan ja na presto Ane Ivanovne. gde se ćerka Petra Velikog pojavljuje veoma često. a naročito u kasarnama garde . jer postoji mogućnost da navuče na sebe rat sa Turskom. Jelisaveta. Francuska predlaže kandidaciju Stanislava Leščinskog na presto Poljske. i tada otpočinje nov rat sa Tur skom 1735 godine. godine 1739. Austrija . i beži što igda može. Prema Beogradskom ugovoru . osećajući da okolnosti postaju z a nju sve povoljnije. Zato ni navaljivanje francuskog ambasadora Kampredona. Jelisavetino ime postaje simbol narodnoga otpora nemačkome mešanju u državne poslove. Po smrti Petra Velikog. te se javlja bojazan da posle „bironovštine” ne nastupi „linarovština”. ali se obavezuje da poruši sva utvrđenja i odriče se p rava da na Crnom Moru drži ne samo ratne. jedan korpus od 20. Leščinskov pokušaj je propao. ona dobiva Azov. Uskoro potom i Rusija je primorana da zaključi mir. Francuska podbada Turke protivu Austrije i Rusije. Vojska je uz nju. Da bi se potstakla na delovanje biće potrebna intervencij a stranih diplomata. ne može više da izdrži i traži posredovanje Francu ske. Za Ruse. No i pored čitavog ni za uspeha koje je postigao Minih. ne podaje se tome uticaju. Osterman stalno zasniva svoju spoljnu politiku na uskom austrisko-ruskom zbliženju. ona ima čudnu na rav: provodi po čitav dan neobučena.zar izgovorio o Brutu.000 ljudi. na Rajnu. Povrh toga. grofa Linara. To je markiz L ašetardi. Kampredonov poslednik Manjan radi na sklapanju francusko-ruskog sav eza. i pošto je Rusija sklopila mir sa Persijom vraćajući joj ka spiske oblasti koje je osvojio Petar Veliki. koga bi htela da načini 26 5 vojvodom od Kurlandije na mesto Birona. U dva maha pokušava Francuska uzalud da zavadi Rusiju sa Austrijom. Zna se d a ona ima živu želju da postane carica. potrebna je austriska pomoć. sedeći na svome krevetu u društvu svoje ljubimice J ulije Mengden. Rusija š lje protivu nje. čiji poljupci prekidaju beskrajno ćućorenje sa Julijom Mengden. Ali se ona koleba. umesto da ostane namesnica. kad opazi neko strano lice. uz pripomoć Miniha i uprkos Ostermanovog p rotivljenja. ostaje tuđinka u Rusiji. ipak pokušava svim silama da je privoli na brak sa bratom kneza Antona-Ulriha. Porodica Brunsvik „da bi je se otarasila”.

Razume se. Svaki oseća da će uskoro nastupiti važne promene u međunarodnoj situacij i. p okazuje joj on dva crteža. ona je primorana da otpočne svoju akciju pre odlaska pukova. gnuša se i zaklinje da je savršeno nevina. od kojih jedan prestavlja nju kako se penje na presto u z poklike okupljenog naroda. pa je naposletk u uzimaju na ruke i nose. pošto — po rečima jednog diplomate — nema u sebi ni kapi kaluđerske krvi. Šuvalovi. Voroncovi. zato se Francuska i njena saveznica Švedska pridružuju naporima koje čini garda da privoli Jelisavetu da se izvrši državni udar. čini sve što može da je privoli na akciju. č . sporazumno sa Francuskom. Lašetardija i švedskog ambasadora Nolkena privukoše pažnju namesnice. koja jednim proglasom obznanjuje da taj rat ima za cilj jedino da oslobodi ruski narod nemačkoga jarma i da uzdigne Jelisavetu na presto Rusije. jer se kneginjica najviše plaši manastira. Taj proglas objavljen je 25 novembra/ 6 decembra u 8 časova ujutru. Odvoze je saonicim a zajedno sa carem Ivanom VI u Jelisavetin dvorac. ona nema nameru da održi ova obećanja. a u 3 časa po podne. a drugi kako prima kaluđerički veo u jednom manastiru. ona ulazi u sobu Ane Leopoldovne i kaže joj glasno: „Sestrice. koji prima novčanu pomoć od Francuske i pruža potporu francuskom i šved skom ambasadoru. ne gubeći vreme. Ona pristaje dakle da Šve dska. pozniji događaji oslobodili i u pravnom i u moralnom pogledu. ustupiti izvesne ruske pokrajine. Trgnuta naglo iza sna. 24 novembra/5 decembra 1741 godine izdato naređenje gardi da pođe u rat protivu 26 7 Švedske. iako su se oko nje već odavno okupili njeni odani prijatelji. Ovaj dokaz je imao uspeha. Tada. Kako je bio darovit crtač. Grenadiri je mole da pohita. usred opšteg veselja. da raskine ranije ugovore sa Austrijom i Engleskom. JELISAVETA PETROVNA (1741—1762) Vladavina Jelisavetina ubrzava stvaranje nezavisnosti plemićskog staleža. kojih su je. a za to vreme naročiti odredi pohapsili su u nji hovim domovima Miniha. svoga starog nastavnika muzike. ona odbija svako ustupanje te ritorije. Sa svojom uobiča jenom prostodušnošću. gde su dovedeni i Minih i Ost erman.striski deo Šleske novi pruski kralj Fridrih II. Grenadiri je dočekuju oduševljeno i svi se zaklinju da će dati život za kćer Petra Vel ikog. ona se još nije bila odlučila da učini odlučni korak. iako je Minih dokazao da je jedan noćni napad garde na dvor do voljan pa da uspe državni udar. kada postan e carica. pa joj kaže: „Birajte”. godine 1741. gde su je očekiva li. Međutim. Praćena grenadirima. u pratnji Lestoka i Švarca. Međutim. Jelisaveta ulazi u Zimski Dvorac. ali posle ovoga razgovora Jelisaveti je jasno da više ne može da okle va. ako ne želi da o stane ostavljena samoj sebi. i da ubuduće zaključuje savez samo sa Švedskom i Francuskom. Taj događaj ustalasao je celu Evropu. Pri svem tom. Dve suparnice grle se uz nekoliko suza. objavi rat Rusiji. iako garda nju obožava. i gde je te noći napisan proglas kojim se obznanjuje stupanje na presto nov e carice. Ona odvodi četu pravo u dvor. koja se čini iznenađena. Mengdena i Ostermana. Kako je sutradan. Jelisaveta se još usteže. Lestok. Za Francusku je sada važnije nego ikad da odvrati Rusiju od Austrije. Ana shvata šta se događa i moli za milost. računala je da će joj kneginja. Naklonost koju garda gaji prema Jelisaveti veoma je povoljna okolnost koju treba iskorist iti. uostalom. vreme je da ustanete”. 4. Ana Leopoldovna izlaže otvoreno sve svoje sumnje Jelisaveti. Na kraju Nevskog Prospekta Jelisave ta izlazi iz saonica i polazi pešice. ali se obavezuje da naknadi Švedskoj ratne troškove plaćajući joj novčanu potpor u za vreme čitave svoje vladavine. da odobri Šveđanima trgovačke povlastice u Rusiji. Razumovski. Ostalo je izvedeno sasvim prosto. i pošto se pred jednom ikonom za klela da — ako državni udar uspe — neće nikoga kazniti smrću u noći između 24 i 25 novembra/5 i 6 decembra. Švedska. kada rovarenja Lesto ka. iako su poslanici Francuske i Švedske spremni da joj pomognu. o na odlazi saonicama u kasarnu gardiske čete Preobraženskog puka. Plemstvo o seća da je njegov čas došao i ono zbog toga oseća samo još veću naklonost prema Jelisaveti. jer ona nikad i nije žudela za krunom.

ona primora va dvorane da podražavaju francuske markizice i markize. Loviti sa konjima i psima. na kaminima zjape velike pukotine. posteljne stvari. nije onda ništa čudno što je njoj potrebno n ajmanje 20. otsekla makazama ružu zajedno sa pramenom kose i prilepila joj dva zvonka šamara. ona potseća na Petra pre svega svojom žustrom fizičkom snagom. Ali ta velelepnost. ona se povinuje zahtevima svoga stoleća. i to sve raspoređuje se žurno po sobama. naredila je drskoj l epotici da klekne pred njom na kolena usred bala. te dvor ske ceremonije. razdražljivu ćud i plahovitost. čak i iz jedne varoši u drugu. naposletku pokl onila svoje srce jednom pevaču. Ona voli logorski život. trom: u najkritičnijim trenucima međunarodnih zapleta. Pri organizovanju svoga dvora ona revnosno kopira Versalj. ona na to i ne misli. blistave lepote. ona okuplja na jednoj livadi dvorske sobarice i mlade se ljanke. da se diplomatska akta vuk u nedeljama po njenom pisaćem stolu pre nego što ih potpiše. Pop ut njega i ona udara snažno. eto u kakvim se v idovima ispoljava snaga u njenoj mladosti. prostom maloruskom kozaku (Racumovskom).000 konja za put od Petrograda do Moskve. Sa godinama. niz vlažne zidove sliva se voda. pošto je saslušala reda radi jeda n hor talijanskih pevača. da bi i na samome dvoru Luja XV blistala. Tako Katarina opisuje jedan Jelisavetin dvorac u Moskvi. časti ih lešnicima i igra kolo sa njima pevajući narodne popevke. ona je velika neznalica. kada. Carica Jelisaveta. Snažna. nosi sa sobom nameštaj. Isto tako.ja se popularnost objašnjava i izvesnim njenim ličnim osobinama. ona obasipa teškim šamarima ne samo svoje služavke. pri čemu se izlaže opasnosti da pogine. ona ipak naređuje da se pred nju iznose — na veliko čuđenje stranih diplomata. seljačka priroda — zar nije ona ćerka jedne livonske seljanke? — oseća se ugodno samo u nekom selu blizu Moskve ili u njenom le tnjikovcu na morskoj obali blizu Petrograda. sedamnaestoro slugu u j ednoj sobi. ona ost avlja — i to samo zbog svoje odvratnosti prema pisanju. ali posle četrdesete godine ona se odaje uživanju u jelu i produžuje svoje gozbe po čitave noći. . Ne oseća nimalo potrebu da stvori svoj dom i da ga ugodno namesti. Ona je lišena svake duhovne radoznalosti. A što se tiče udobnosti stana. Katarina II pokazuje živopisno u svojim Uspomenama koliko se Jelisaveta malo brine o unutrašnjem uređenju svojih dvorova. — Jelisaveta ima izvesne spoljne crte svoga oca. ona i sama igra menuet ta ko savršeno. Kad putuje iz jednog dvorca u drugi. Od svoga oca nasledila je ona. igrati u zanosu p o čitave časove. ona je nesposobna da se uzdigne iznad najnaivnijeg praznoverja. kad priredi kakvu svečanu gozbu. Strani diplomati se zamar aju tražeći pogodan trenutak za ozbiljan razgovor s njom. Pored raskošnih salona za 26 8 primanje. uživati nezasitno u ljubavi. jer ona nikada nema vremen a. sve to za nju je samo dužnost. već i dvo rske dame: kada se lepa gospođa Lopuhin usudila da se na jednom dvorskom balu poja vi sa istom frizurom kao ona i sa istom ružom u kosi kao ona. ogled ala. Veo ma pobožna. iako nema njeg ovu pravu prirodu. pošto je bila verenica svakojakih kneževa. svuda promaja. Ali pod ovom spoljnom sličnošću između ćerke i oca kriju se duboke razlike. Neprekidna Petrova pokretljivost samo je odraz njegovog uzavrelog duha. sve dok ne klone. Nje na duša otvara se istinski i njena narodska. najprostija seljačka jela i pušta na volju svome apetitu. Živi neprekidno lutaličkim život om. da ne bi zaostala iza „prosvećene Evrope”. Nije to slučajno da je ova carica. najzad. njena vatrenost do biva druge oblike: strasti kod nje ostaju i dalje iste žestine. ona se Uvek žuri na neki bal ili u lov. naprotiv. balovi i primanja na francuski način. Ovom nehajanju za ugodnost pridružuje se kod nje i nekakva želja da živi životom prostog a naroda. i svuda boravi samo privremeno. iako je njen sto postavljen po svim pra vilima francuske etikecije. njena prirodna inteligencija nije bila obrazovana. Ona potseća na svoga oca svojom izuzetnom pokretljivošću. ima u njenom dvoru odaja u kojima se stanuje za koje bi se reklo da ih je neko maločas opustošio: vrata se ne zatvaraju. Njen n ačin shvatanja hrišćanstva je potpuno isti kao i u seljanaka sa kojima ona igra kolo. Jelisave tin duh je.

evoluiše socijal no zakonodavstvo. ali on a ne sprečava socijalnu evoluciju povoljnu po interese plemstva. Zavere i spoljna politika. jer ona nema običaj da se iscrpljuje proučavajući državne probleme. — Usled toga što za Jelisavetine vladavine socijalna evo . Nekoliko drugih lica upleteno je u tu aferu. pa čak i u njegovoj sobi za spavanje.000 haljina i dva kovčega p una svilenih čarapa. U plemićskim redovima Je lisavetina popularnost raste sve više ukoliko. slave i veličaju dobru i veselu caricu koja im je donela smirenje. koji je bio određen da vrši smeštanje ranjenika. direktni potomci tvoraca predloga iz 1730 godine. a imala je samo jednu bolnicu koja je morala da odbija bolesnik a. jer ona u isto vreme st rasno voli raskoš. toliko se razgnevila. Svi okrivljeni osuđeni su na kaznu bičevanja i progonstvo na robiju. ali je gospođa Lopuhin podvrgnuta najsvirepijem mučenju: kada je dovedena na mučilište. Ako je Petar ponekad svirep i plahovit. U svemu ovome nema Jelisave tine zasluge. i javnost može slobodno da diše. austriski ambasador. koja se zaklela i održala zakletvu da neće nikoga kazniti smrću posle svoga državn og udara. a to je dovoljno da pretstavnici plemića — spahija. savremenici smatraju njenu vladavinu kao prijatno zatišje posle tmurnih godina koje su joj prethodile. obnažena je do pojasa pred okupljenom svetinom. Knez Šahovski. na koje se primenjuje dvostruka kazna: šibanje knutom i stavljanje na žar. usud io da govori s nepoštovanjem o njoj u raznim kućama koje je posećivao. Upravljanje državom vrši se sa više blagosti. to je jedino iz nemarnosti i nedostatka vaspitanja. pod njenim okriljem. koja je bila okrivljena u toj aferi. Njezina vlada. da je naredila da se perionica premesti iz Kremlja u k uću Šahovskoga i da se smesti po svim sobama. između ostalih u domu gospođe Lopuhin — koja ima tu nesreću da u lepoti ne ustupa carici — i kod gospođe Be stužev. Nasuprot tome. Istina. pok azuje se nemilosrdna samo kada je njena sopstvena ličnost u pitanju. ona naređuje da se uhapse i stave na muke ove dve žene. koja odbija da potvrdi jedan projekt kaznenog zakona zato što je odveć izd ašan u svirepim kaznama. mogu se videti nekoliko slučajeva nag injanja ka despotizmu. A ako Jelisaveta vodi logorski 26 9 život. pošto je bila bremenita. Nepopustljiva je u svemu što može da ug rozi njenome zdravlju. a naročito kada se dirne u njenu slavu lepe žene. Godine 1758. naredila je da se ona baci u tamnicu. i pokušava se na sve načine da ona priznaju kako su spremala zaveru u korist Ivana VI. gospođa Tardije. dželat j oj je išarao telo udarcima knute. a zatim joj iščupao jezik i pokazao ga narodu.Ako se Petar malo brinuo za svoju ličnu ugodnost. koja ima trenutaka prirodne dob rote. nije pokazala novosti namenjene drugim ženama. ali je nežna Jelisaveta odgovorila: „N e treba imati sažaljenja prema onima koji nasrću na caričin život. a još manje se treba br inuti o njihovom potomstvu”. to je stoga što on smatra da je grubost po trebna za dobro države. posle svoje smrti ostaviće ona preko 15. koja je toliko puta samo lako kažnjavala političke zločine. naredio je da se bolnička perionica premesti u napuštenu pivaru u Kremlju. Kada je Jelisaveta to sazna la. Kad sazna da se Bota. objavljuje čitav niz ukaza koji doprinose da se 27 0 u isti mah kod plemića ojača shvatanje o tome da je ono zaseban stalež i ubeđenje da vla st razume i služi interesima zemljoposedničkog plemstva. Svirepa osveta izvršena nad gospođom Lo puhin pada u prvo vreme njene vladavine i može se smatrati kao ostatak običaja koji su vladali u vreme Ane Ivanovne. ali sistematski teror policije prestaje. Moskva je bila prepuna ranjen ika i bolesnika. za vreme rata. Za dr ugu jednu ženu. No i pored svega ovoga. Ona ulaže svu svoju moć za odbranu svojih ženskih interesa: pošto joj jedna modiskinja. to je stoga što je drža vni interes privlačio svu njegovu pažnju. sudije su predložile da se istraga odloži posle porođaja. ne dajući svečane i teoriske izjave. te da se na taj nači n dobije mesta za bolesnike koji se vuku po ulicama. Jelisaveta.

Uistini. koji zbog svojih poslova mora s vremena na vreme da odlazi u Prusku. Francusko švedska stranka nadala se da će se odmah po Jelisavetino m stupanju na presto. jedan ruski trgovac. Švedska. Ugovorom u Ab ou Švedska ustupa Rusiji jedan deo Finske: Frederiksham. bio je prognan na robiju posle pada svoga zaštitnika.000 vojnika. i oni su samo odjeci ranijih događaja. ili pak pri kraju. Rat se nastavlja do 1743 godine i završava se pobedom Rusije. Ali dok umenta istrage koja su sačuvana dokazuju da je ta optužba bila bez osnova. jer ov aj Ostermanov neprijatelj ostaje isto tako austrofil kao i on. za v reme sedmogodišnjeg rata. poručnik Baturin uhapšen je što je nepromišljeno iz javio da hoće da zbaci Jelisavetu i da umesto nje dovede njenog nećaka Petra Fjodoro viča. njen lični sobar. Zatvoren je u tvrđavu Šliselberg. Da bi ispunila obaveze prema svojim saveznicima. koji je tada tam novao u Holmogori. Ona proističu samo iz različitih shvatanja spoljne politike. Ima istina nekoliko pokušaja zavere. Pošto Francuska podržava Švedsku. preko Moravsk e i Češke. da se kompromituje Bota i da se Rusija navede da raskine sa Austrijom. dobiva nalog da organ izuje zaveru među starovercima . Rusija odreći Ostermanove spoljne 27 1 politike i da će raskinuti s Austrijom. 1756 godine. koju predvodi Turčaninov. Otsada Bestužev upravlja spoljnom politikom Rusije. Godine 1743 otpočinje jedno važnije suđenje.sa ciljem da se oslobodi Ivan VI. zatim žena kancelara Bestuže va. tako isto ne treba videti neku ozbiljnu opoziciju Jel isaveti u suparništvima dvorskih stranaka. jedan korpus od 30. ali su oni malobrojni. Ta zavera izmišljena je nevešto samo zato da se obori kancelar Bestužev. Ali ju je ta nada ubrzo izneverila. optuženi su da pripremaju vraćanje na presto Ivana VI. a događaju se bilo u počet ku njene vladavine. evropska diplomatska igra menja se iz osnova. nastavlja taj rat i pošto je Jelisaveta stekla krunu svojim sopstvenim sre dstvima. direktno su posledica prusk oga rovarenja. Rusija godine 1748 šalje na Rajnu. političke zavere prestaju da budu važna čin jenica u državnom životu. U maju 1746 on obnavlja ugovor o savezu iz 1726 godine sa Aus trijom. a protivničke stranke sukobljavaju se mnogo više na pitanjima spoljne politike nego unutrašnje. Francuska i Austrija — što je ranije izgledalo neverovatno — udružuju se protivu Engleske i Prusk . Nislot i po krajinu Kimenegard. te je taj pokušaj propao. a narednog meseca potpisuje jedan sporazum sa Engleskom. naslednika prestola. dok Jelisaveta smatra da je najbolji način za Šveđane da joj dokažu svoje dobre namere prosto u tome da ne rat uju više protivu nje. i njih potajno priprema Pruska. Kaogod ni u ovim zaverama. To je težak udar za Francusku. Zaverenici. koj i ga je suprotstavio Ostermanu pošto je uzalud pokušavao da u tu svrhu upotrebi Voli nskog. Kasnije zavere. Ovaj nekadašnji štićenik Birona. Između 1750 i 1760 godine. progn ani su svi u Sibir. Njegovi protivnic i pokušavaju da mu nahude progoneći gospođu Lopuhin i kompromitujući ambasadora Botu. Jelisaveta ga vraća iz progonstva i postavlja ga za svog kancelara. bilo je to samo razgovaranje i spletkarenje. Osam meseci posle Jelisavetinog stupanja na presto otkrivena je jedna mala gr upa oficira. Švedska traži teritorijalne ustupke za svoje usluge. Lašetardi je primoran da napusti R usiju. Tek posle deset godina. ali se prevario u računu. Vilmanstrand. koja je započela rat protivu Rusije pod izgovorom da brani Jelisavetina prava na presto. Tako po ličnom naređenju Fridriha II. ali Ahenski mir okončava rat za nasleđe Austr ije pre nego što je ovaj korpus stupio u borbu sa Francuzima. Gospođa Lopuhin. Nema u ovoj aferi ničega političkog: to je jedan rasipnik i kockar prosto naprosto hteo da zavuče ruku u kesu velikoga kneza. al i se on održava na položaju nasuprot njima i ne udaljuje se od političke linije koju j e unapred povukao. Staroverci odbijaju da se mešaju u tako opasnu pustolovinu. otkrivene u početku Sedmogodišnjeg rata. Istraga po ovome traje pola godine. koji se ne oslanjaju ni na koju uticajnu grupu. Ta grupa imala je nameru da je ubije i da povrati presto Ivanu VI koji čami u tamnici. nekoliko vojnih lica i — što daje ovoj aferi jedno izuzetno obeležje — aust riski ambasador Bota.lucija ide svojim prirodnim tokom.

počinju da potkopavaju ugled Bestuževa. Jelisaveta je ozdravila. Vojna pitanja su u tesnoj vezi sa fin ansiskim pitanjima. Bestužev. Rusija. još od detinjstva. koja je kasnije postala velika kneginja Katarina. a koja prima novčanu potporu od Engleske i podržava Prusku i Englesku. Britanski ambasador Viljams sarađu je na zbliženju izmeću Bestuževa i Katarine. postaje samim tim saveznica Francuske. Ova promena ima odjeka na stranke u Petrogradu. vlada se samo izdaleka pridržava načela Petra Ve likog. . a isto vreme proširuje njihove socijalne i ekonomske povlastice. ne može više da služi — kao što je to dotada lako činio — i Englesku i Aus ju. O ptužuju ga glasno da je izdajnik. koji su — za vreme bolesti carice kojoj su ka ko oni tvrde odani. Tada Šuvalovi. To je stoga što u socijaln om pogledu nema više ničega što bi moglo davati pravac njihovom opredeljivanju. Zakonska snaga data je već starom običaju da se plemićska deca. i dok Jelisaveta leži teško bolesna. stvorena je jedna nova ustanova pod imenom Konferencija. Ali njeni neprijatel i. Konferencija proširuje brzo. ostaju gospodari situacije do kraja Jelisavetine vladavine. Kancelar Bestužev. i tim licima je zabranjen o da ih ubuduće kupuju. i ona je stavljena iznad Senata. pod izgovoro m da je to drugo izdanje Vrhovnog Tajnog Saveta. Namenjena u početku da o kuplja na savetovanje više činovnike kojima je povereno vođenje diplomatskih i vojnih poslova u Sedmogodišnjem ratu koji je tek otpočeo. uspeva pr ilikom svojih razgovora sa Jelisavetom — 27 2 iskorišćujući sve svoje glumačke sposobnosti — da utiša caričinu sumnju. osumnjičena da je sa njim i Apraksinom učestvovala u kažnjivim radnjama.e. Godine 1757 ruska vojska. on pokušava da se približi svojoj neprijateljici. Vidimo dakle da se na Jelisavetinom dvoru grupisavanja i pregrupisavanja stranaka vrše prvenstveno s obzirom na spoljnu politiku. Njihove godine službe i pravo na unapređivanje počinju da teku od dana toga upisa. Kasnije. On se odlučuje za Englesku. Sad mora do bira. Uistini. Ali. njen upravni rad često puta je u suprotnosti sa ovim načelima. što je započeto posle Petrove smrti. Katarina. 14/25 marta 1756 godine. — takođe pokušali da se približe Katarini. Sedmogodišnji rat tek je otpočeo. uhapšen je i prognan na svoje imanje. zaustavilo se tek stupanjem na presto Petra III. pod koma ndom Apraksina. poput Kabineta ministara. ostajući verna Austriji. koji je odavno plaćenik Engleske. na taj način jedan plemić kome je tek dvadeset ili trid eset godina dobiva oficirski čin ne izlazeći iz kruga svoje porodice. ona preduzima mere da upotpuni oslobođenje plemstva od obaveza pre ma državi. isto tako je i Jelisaveta započela svoju vladavinu ukidanjem kabineta ministara. Ona vraća Senatu njegovu nekadašnju nadležnost i propisuje mu da bdije nad tačnim iz vršivanjem statuta i pravilnika Petra Velikog i da se na njih oslanja u svim svoji m postupcima. Šuvalovi. Ona sve više olakšava obaveze službovanja pl emića. razbija Pruse. a nepri jatelj Pruske i Engleske. koje bi od nje jamačno načinilo drugi Kabin et ministara. a ova su nerazdvojna od narodne ekonomije i opšte državne uprave . Apraksin od jednom počinje da otstupa. Isto tako je za Jelisavetine vladavine pravo posedovanja naseljenih zeml jišta postalo isključiva povlastica naslednoga plemstva. Zato je neizbežno da se nadležnost Konferencije proširi postepeno na sva ova područja. Saznaje se da se on dopisuje sa Bestuževom i Katarinom. ali umesto da iskoristi svoju pobedu. Kaogod što je Ana Ivanovna otpočela svoj rad time što je ukinula Vrhovni Tajni Savet i povratila Senatu prava koja mu je dao Petar I. tu Aninu tvorevinu. prestonoslednikovici Sofiji Anh alt. Uistini. Službovanje plemića i uređenje zemljoposedničkih odnosa. U oblasti socijalnog zakonodavstva. — U trenutku preuzimanja vlasti J elisaveta je izjavila da će se i dalje držati načela Petra Velikog. Ovo sve veće proširivanje njenih nadležnosti. protivno svakom očekivanju. upisu ju u spiskove pojedinih pukova. samo pod drugim naziv om. Godine 1754 konfiskovana su sva zemljišta koja su pripadala licima iz drugih staleža. pošto je ugrabio vreme da uništi sve hartije koje bi ga mogle kompromitovati. krug svoje delatnosti.

vlada naređuje da s e izvrši novo popisivanje stanovništva. inače mu državna vlast može po službenoj dužnosti nametnuti novoga gospodara. kako je kazano u njenom ukazu. Dovoljno je dakle da gospodar une se nekog seljaka u spisak koji on sam popunjava. Šta više. nisu samo jedan statistički podatak. ističe socijalno i političko obeležje seljačkog ropstva. to svaki mužik koji iz bilo koga razloga nema više gospodara. već i da strogo kazni seljake koji su podneli molbe za stupanje u vojsku. pošto je seljačko ropstvo jedna ustanova javnoga prava. Iako je Jelisavetina vlada izjavila da će se u svemu pri državati Reformatorovih načela ona je pohitala da ne samo potvrdi ukidanje Petrovog ustava. nekoliko Jelisavetinih ukaza primoravaju seljake podložne oporezivanju. on isto tako mora da ih hrani i da im daje 27 4 seme za vreme neplodnih godina. koji mora da sluša svoga gospodara jedino stoga št o je ovome državna vlast stavila u dužnost da vrši izvesne administrativne poslove. koje na svakom imanju popunjava sam sopstvenik. Odmah po Jelisavetinom stupanju na presto proneo se glas da će taj ukaz biti vraćen na snagu. Kako ovo pravo. sve o . mora u izvesnom određenom roku da izabere sebi gospodara. Mužici su dočekali taj glas oduševljeno. Stvarno. pa da se prema tome i oslobode ropstva. uporedo sa drugom „revizijom”. on može da pošalje u progonstvo samo mužike ispod četrdes et i pet godina i sposobne za rad. ako neće da ih vlasti razdele spahijama. Iako je veliki broj popisanih seljaka umro. a sudije. da mu je skoro nemogućn o postići ispravku. Osim toga. Da bi „učinila po volji plemstvu”. Zbog toga je ovaj novi popis zaista „po volji” plemstvu. koji su i sami plemići. a više k ao član jednog organizovanog društva. da nađu sebi gospodara u određenom roku. jer to proganjanje služi da se nasele obradive a nenastanjene prostorije u Sibiru. koja je nametnuta s pahijama od 1758 godine. Ovo omogućuje posedniku zemlje. i takvi osuđenici oduzimaju se od broja regruta ko je on mora da daje državi. ali je taj postupak toliko složen. oni u masama beže od svojih gospodara i traže da stupe u vojsku. tako i dužnost da paze na ponašanje svojih mužika. vlada primećuje da je proteklo dvadeset godina otkako je Petar Veliki n aredio da se izvrši prva „revizija” ili popis stanovništva radi ustanovljavanja ličnog por eza. a drugo. već su takođe jedan zakonski akt: činjenica da je seljak zapisan u spisak ne kog imanja vezuje ga za gospodara toga imanja. Prvi niz ovih mera ima za cilj da održi. da ne pl aća više za iščezle „duše”.27 3 S druge strane. a drugi odbegli od svojih gospo dara i iščezli. da lako prisvoji seljake koji mu ne pripadaju. Jer „Popi liste”. ovaj može da traži sudskim putem da mu se vr ati sloboda. tri niza upravnih mera teže da učine što povoljnijim uslove pod kojima plemstvo vrši svoj zemljoposednički monopol. pa da taj seljak izgubi svoju s lobodu i postane njegov mužik. spahija po staje u neku ruku pretstavnik državne vlasti. ipak zemljoposednici i dalje plaćaju za njih porez finansiskim vlastim a. pravo svojine plemića nad n jihovim seljacima. to liko su skloni shvatanju da već sama činjenica što je neko zapisan u spisak mužika prets tavlja osnov podozrenja da su upisana lica na to pristala. prvo. a koji nisu nigde upisani. Pr ema tome. Ukazom od 1760 godine spahije su dobile pravo da pošalju u progonstvo u Sibir svoj e mužike uhvaćene na delu prestupa. Drugi niz mera povećava moć spahija nad njihovim mužicima. Ukolik o se proširuju njegova prava nad stanovništvom vezanim za njegovu zemlju. On prikuplja lični porez u ime poreski h vlasti. on bdije nad moralom seljaka i kažnjava ih u slučaju bekstva. Znači da je ovo pravo slanja u progonstvo dato spahijama u cilju naseljavanja. Razume se. Vrhovni Tajni Savet bio je stavio van snage ukaz Petra Velikog kojim se dopuštalo mužicima da stupaju u vojsku. Ipak. pa čak i da pojača. Mužik se manje smatra kao privatna svojina.

mada država povećava lični porez mužika. vaspostavio godine 1751. godine 1754. u jednačena je svuda na 30 kopejki za jedan pud. I ne pomišljajući da ograničava mat erijalne obaveze mužika prema spahiji. a da bi ogra ničila štetan luksuz na koji je Ana bila primorala dvor i plemiće. zabranjuje da se no si zlatan i srebrn nakit i čipke šire od tri prsta. poljoprivrednim i mesnim problemima. a pokazuju jaku želju da se dokopaju mesne vlasti. On sastavlja i uspeva da se u svoji jedno dugačko uputstvo za taj posao. Naposletku. Godine 1754 takođe. a više da stavi nekoga iz svoje sredine na čel . On je otpočet u Moskovskoj guberniji i pr oširen na neke okruge u Novgorodskoj guberniji. koji je još bio u važnosti. pomoću kapitala dobivenih od monopola soli stvorena je jedna kre ditna ustanova koja je imala da olakša plemićima iskorišćavanje njihovih poseda. U 1743 i 1744 godini ona ga smanjuje za 10 kopejaka od glave. a to je isključivo p ravo da oni isporučuju rakiju državi. koji je Petar Šuvalov. trgovci će moći da je isp oručuju još samo neko vreme. ona zadržava jedan deo plate sveštenstva. te položaj mužika postaje sve teži. Šuva lov predlaže da se izvrši opšte omeđivanje seoskih imanja. A prema Šuvalovljevoj proceni. Da bi povećao državne prihode. ima da se zahvali viškovima prihoda što ih daje monopol na so. da je seoski život usled toga veoma nespokojan i rastrojen. ona ne dopušta spahiji da povećava materijalne obaveze koje mužici imaju prema njemu. bilo bi potrebno podići iznos lične poreze za 13½ kopejki od glave. treći niz mera teži da zaštiti ekonomske interese plemića. Zato oni postepeno prestaju da žude za učestvovanjem u centraln oj upravi. veoma znatna. „dok spahije ne budu dovoljno uvećale broj svojih pecara. cena soli. Srednje plemstvo pom išlja mnogo manje da „obori aristokratiju”. ali su teškoće oko njegovoga izvođenja t oliko velike. utoliko se plemići rad ije nastanjuju na svojim imanjima i posvećuju više. onom iz 1719 godine. Nasuprot tome. da bi se iz lične poreze izvuklo povećanje prihoda koje se dobilo ovom operacijom. Finansiski interesi države su u suprotnosti. koji nikada nije ukidan otkako su ga ustanovili moskovski veliki kneževi. Zastarele odredbe Zakonika iz 1649 godine. Granice pojedinih imanja bile su tako nedovoljno određene. direktor Jelisavetine ekonomske i finansiske politike. smanjuje kredite namenjene zvaničnim svečanostima. im anja toliko nezgodno uvučena jedno u drugo. i monopol na rakiju. kao što smo videli. Šuvalov je više vo leo da poveća prodajnu cenu soli i rakije nego ličnu porezu. ona se trudi da smanji iznos ličnog poreza. što bi bio veliki teret za poreske obveznike. učinjen je odlučan korak ka rešenju drugog jednog problema do koga je s pahijama mnogo stalo. jednom odre dbom koja se mogla mnogo lakše primeniti: rešeno je da za polaganje prava vlasništva n ad pronađenim mužikom. Neumoran pregalac — jer je po rečima jednoga njegovog savremenika njegov dom bio pun pisara koji su neprestano prepisivali njegove zakonske 27 5 projekte. što daje ukupnu olakšic u u iznosu od preko jednog miliona rubalja. Cena rakije povišena je z a 50 kopejaka od vedra. koja ima monopol na nju. U ovom pitanju Jelisavetina vlada postupa suprotno Aninoj vladi. Da bi se pokrili troškovi rata sa Švedsk om. potčinjavaju sve više život seljaka samovolji njegovoga gospodara. Što može da izvrši ova smanjenja. Često pu ta odigravaju se prave borbe na međama pojedinih imanja ili na spornom zemljištu. Najzad te iste godine data im je druga jedna povlastica. spahije mogu da se pozivaju samo na akta o prvom popisu.spahija. koje bi bile nemogućne da je seljačko ropstvo smatrano kao ustanova privatn oga prava. zamenjene su. Godine 1752 vlada snižava — i to konačno a ne više privremeno — lični porez sa 3  kopejke od lave. da se na tome i ostalo. jer. vojnih lica i činovnika. o traženju i vraćanju odbeglih mužika. koja se u ranije vreme menjala prema mestu.” Ukoliko se skraćuje rok njihovog obaveznog službovanja. a u isti mah briše znatne sume neplaćene poreze iz budžetskih godina 1724—1747. umesto da poveća lični porez. uz podršku vlade. — Petar Šuvalov poduhvatio se da reši jedno pitanje koje je mnogo interesova lo vlasnike zemljišta. sa ličnim interesima spahija. zakonske odredbe o zemljišnim sporovima toliko nejasne.ve mere. Ona im je odobravala zajmove na podlozi njihovih naseljenih zemljišta.

Aleksandar i Petar. ono se toliko raširilo. što je državnoj blagajni naknađeno odgovarajućim povećavanjem carin a na artikle spoljne trgovine. koji j e postao svemoćan ljubimac. Petar Šuvalov je tvorac mera preduzetih za Jelisavetine vladavine da bi se oživela t rgovina i industrija. uzimaju uostalom i sami aktivno učešće u trgovačkim poslovima i industriskim preduzećima. — da baca prašinu u oči pomoću bezbrojnih zakonskih p rojekata koji mu se neprestano vrzmaju po pameti. osnivanje. koji će ga načiniti gospodarem podjarmljenog narodnog rada i koji će dati zad ovoljenje njegovom staleškom duhu. Plemići počinju tako isto da se interesuj u za razne grane industrije. . i široko učešće u eksploataciji monopola na rakiju. No u isti mah brine se on i o svojim ličnim interesima. oni pomažu svim svojim silama državni udar koji ju je popeo na presto. čim bude kon ačno ukinuto obavezno službovanje. Od godine 1726. Trgovinska i industriska politika. stvaranje monarhije oslonjene na plemićski stalež već je gotova činjenica. lova na tulanje i ribolova u Belom Moru. gde se niko ne usuđuje da mu protivreči i gde on svaki čas donosi složene i smele planove za administrativnu reformu. Potom dolaze: stvaranje. „Bankarskih f ilijala za meničnu trgovinu”. Ostaje još samo da se pronađe tačna 27 6 pravna formula koja bi potvrdila tu činjenicu. naređe na ukazom 1753 godine. Da bi se došlo do potpunog oslobođenja plemstva. uspostavljanje trgovinske Komisije za izradu trgovačkih propisa. Petar je umeo vrlo dobro da iskoristi naklonost koju uživa njegov brat. uzimanje u zakup metalurgiskih fabrika u Goroblagodatskoj na Uralu. Kao plemići-komornici na dvoru velike kneginje Jelisavete. U tom pogledu je delatnost Petra Šuvalova veoma značaj na. da bi sebi obezbedilo prevagu u poslovima koji neposredno zadiru u nje gove ekonomske interese. Ubrzo postaje on najveći autorit et u Senatu. plemić teži da zameni trgovca u industriskim preduzećima.o okruga. što se tiče s itnog seljačkog trgovanja. — Pažnja koju Jelisavetina vlada poklanja interes ima plemstva ne sprečava je da teži razvijanju trgovine i industrije. On iskorišćuje obilno svoj zvanični položaj da dobije za sebe monopole. godine 1754. Od vremena Petra Velikog. kaogod i njihovi seljaci. pripadaju jednoj porodici siro mašnijeg plemstva. plemići spahije imaju pravo da trguju poljoprivrednim proizvodima. te su tako odjednom bili istureni u prvi red. da je postalo za trgovački esnaf u zrok veoma ozbiljne zabrinutosti. jedne Trgovačke banke za izvoznike koji rade u pe trogradskom pristaništu. Jelisaveta ostavlja tu brigu svome po sledniku. I ovde Jelisavetina vlada izlazi u susret plemstvu: zak on od 1761 godine određuje da se u svakom okrugu načelnik ili vojvoda ima birati među spahijama čiji se posedi nalaze u blizini glavnoga grada i da će ta birati svi plemići — spahije iz dotičnog okruga. godine 1758. potrebna je još samo jedna mera: potp uno ukidanje obaveznog službovanja plemstva. koji mu donose ogromne prihode: monopol trgovine mašću u Arhangelsku i na poluostrv u Koli. Dva brata Šuvalovi. pored toga. Iako je njegova trgovačka i industriska delatno st veoma velika. Plemići spahije. A kada je. život koji će mu pružiti materijalnu nezavisnost i blag ostanje. Pri kraju njene vladavine. On ume isto tako — priklanjajući se vešto pred Razumovskim. lova na tulanje u Kaspiskom Mor u. i da se tome prilagode razni mehani zmi političkog organizma. on je ipak daleko od toga da bude izuzetak među tadašnjim titul arnim plemstvom. Glavna od tih mera je ukidanje unutrašnjih carinarnica. Ali je ona učinila ono što je glavno da bi obezbedila plemstvu. vaspostavljanje glavnoga magistrata i magistrata po grado vima u unutrašnjosti u obliku koji im je dao Petar Veliki. Nije bez razloga što će u trenutku sazivanja skupštinskog odbora za vlade K atarine II trgovački esnaf uložiti odlučne proteste protivu preplavljivanja trgovine i industrije od strane plemića. Aleksandar o svojio i Jelisavetino srce. a i srednje plemstvo počinje takođe da se interesuje sve više za industriju.

Pet ra II i Ane. mode i običaja. koji će biti tako veliki. Ukaz iz septembra 1761 godine p ropisuje tada da se izabere po jedan plemić i. ulazi u nju Roman Voroncov. koji gaji u sebi političke ambi cije. Godine 1763 njih će raspustiti Katarina II. upravna decentralizacija okruga u korist mesnoga plems tva. koji je pripremio vladavinu Katarine II. delo jednog Lomonosova dovoljno je međutim da pokaže kakav sr ećan upliv ona već vrši na rusku misao. slobodni zid ar. i izabrani poslanici počinju tek da pristižu. razgraničavanje imanja.27 7 Pripremanje novog Zakonika. B iranje se izvodi strogo. O D K A T A R I N E I D O K A T A R I N E I I 1. Kata rina II samo će razviti do kraja ove mere. i naposletku sam pokušaj sa narodnim pretstavništvom izab ranim za izradu novog Zakonika. koja je već smislila projekt za jedno šire izborno telo. da se zameni zastareli Zakonik iz 1649 godine ostali su neplodni. PETAR III (1762) . čovek sa velikim obrazovanjem i velikim: vezama. već su gotova dva odeljka novog Zakonika. vidi se da je za vreme od dvadeset godina. s amo im dati više bleska. Poče tkom 1755 godine. — Pokušaji činjeni za vlade Petra Velikog. Komisija izlaže Senatu da je potrebno pridodati joj izabrane prestavnike plemstva i trgovačkog esnafa. Ako se taj uticaj ispoljava više u način u života nego u idejama. ali Jelisaveta odbija da ih potvrdi zbo g njihovih odveć svirepih odredaba. bez ikakvi h potresa i sudara. Nagoveštaj vladavine Katarine II. zahvaljujući usavršenim ustanovama koje su bolje pr ilagođene svome cilju. kad Jelisavet a umire. jedna nova komisija dala se na posao. u septembru 1760 godine. Na njegovu inicijativu. sve do dana kada. Posle toga delatnost Komisije se usporava. na zauzimanje Petra Šuvalova. izvršen jedan veliki rad. samo proširiti njihovu primenu. Jelisavetina vladavina nagoveštava vladavinu Katarine II. G odine 1757. bez hvalisanja i svečanih izjava. počinje upravo da se oseća za vreme Jelisavete. Proširivanje socijalnih i ekonom skih povlastica plemstva. Skoro sve najznačajnije zakonske mere te veli ke carice već su ocrtane za Jelisavetine vladavine. književnosti. Uticaj francuske filosofije. odeljak koji se tiče sud skog postupka i krivica iz javnog prava. — Ako se izbliza prouči delo što ga je ostvarila Jeli savetina vlada. U duhovnoj oblasti takođe. Katarine I. jedan trgovac na svaku pokrajinu. 27 8 X . sve je to započeto za Jelisavetine vladavine.

Kada je Jelisaveta uzvikivala sa strepnjom: „Moj sestrić je jedno čudovište. Oslobođenje plemstva obavezne službe. Čak i posle svoga venčanja sa Katarinom. I zaista. Stupanje na presto Petra III dalo je prevagu triumviratu Voroncov. Iako su svi Jelisavetini visoki činovnici bili složni u tome da treba p roširiti plemićske povlastice. One su delo onih koji zauzimaju prvo mesto pored carskoga prestola. Na Jelisavetinom pogrebu. kome se divi kao kakvom božanstvu.. posle svog stupanja na presto. on ne može da zaspi pre nego što se poigra lutkama u svojoj postelji. To je jedina njegova lična inicijativa. Pokretači unutrašnje politike. sin Ane Petrovne i vojvode od Holštajna. oni su pristali samo da ograniče. progurali iz drugog 27 9 reda u prvi. ona je govorila suštu istinu. Šuval ovi su. a ne da sasvim ukinu svoj rok obavezno g službovanja. Mendeni i gospođa Lopuhin. tražili da plemići ne budu izloženi konfiskovanju njihovih naslednih dobara i d a budu izuzeti od izvesnih ponižavajućih kazni. — Petar III. on trabunja i blebeće svojim piskavim glasom. Petar uzima ljubaznicu. Voroncov se. pozvala iz Holštajna. ja ne znam šta s njim da činim”. nekadašnjeg Menšik ovljevog protivnika za vlade Katarine I. a ponekad otkriva i važne državne tajne. u kojima. Razume se da on nema nikakav politički program. uz Petrovu odv ratnu spoljašnost išlo je uporedo i potpuno siromaštvo duha i izvesna sklonost za deti njarije i budalaštine. Jelisavetu Voronco v. ženu ograničenu. Petar III odlazi u Senat da potpiše ukaze kojima se v raćaju iz Sibira Minih. Između Katarine. uzdigao je detinjaste zabave na stepen državnih poslova i iskorišćavao svoju autokratsku moć da natera sede d ržavne velikodostojnike da učestvuju u njegovim detinjastim igrama. za njegove tako kratkotrajne vladavine dones ene su u unutrašnjoj politici važne odluke. ćudljivu i pijanicu. oni nisu svi bili voljni da idu daleko tim putem. on nek oliko puta namerno zaostane iza pogrebnih kola. v eoma inteligentne i veoma obdarene. proglasila ga za naslednika prestol a i oženila Sofijom od Anhalt-Cerbsta. 17/28 januara 1762 godine. Volkov i Glje bov. I on se odaje piću. igra se olovnim vojnicima.. Postavši car. nema on nikakvoga u dela. o n naređuje da se pacov uhvati. poto m naređuje da se ispita zakonski projekt o ukidanju monopola soli. odlučno izjašnjava za potpuno ukidanje. i izražava želju da se uk . da se prouče izmene koje treba uneti u statut manastirskih mužika. može da ima mužike i zemlju a da u kaknadu za to nema nikakvih obaveza prema državi. čija je inteligencija ta ko živa. Voroncova. ali. „On nije nimalo ličio na cara”. za vreme intimnih gozbi koj e on priređuje u jednoj odaji zagađenoj duvanskim dimom. računajući na budućnost. Kada je postao car. k ao Volkov i Gljebov. pa ga zatim predaje jednom vojnom sudu i naređuje da mu po svim propisima sude velikodostojnici koje on imenuje u tom cilju i koji mo raju ozbiljno da se podvrgnu toj glupoj lakrdiji. naprotiv. postavši u punoj meri povlašćen zemljoposednik. strašilo . — Pa ipak. On ima samo jednu ličnu misao. da bi ih posle toga sustigao u t rku i da bi video kako za njim lete skutovi njegovog crnog ogrtača. a to će reći političara iz pređašnje vladavine. koje je prognala Jelisaveta. čvrst o ukotvljenu u njegovom slabačkom mozgu: to je divljenje prema pruskom kral ju Fridrihu II. koja ga je. Na svečanim prij emima u dvoru on zasmejava prisutne podražavajući duboko klanjanje dvorskih dama.. razume se. ali. Pošto je bio manje moćan nego Šuv alov. on je ht eo da plemić. Jednoga dana zat ekao je jednog pacova kako glođe na njegovom pisaćem stolu jednu tvrđavu od kartona. — Na nekoliko dana posle svog stupanja na presto . On pravi detinjaste i neumesne gestove u najozbiljnijim prilikama. nije mogao da nametne svoje ideje. reći će kasnije jedna stara dvorska dama. nesloga je neizbežna. koji se odmah daju na posao da ostvare svoj program oslobođenja plemića od obav eznog službovanja. a kada se probudi. odriče se odmah s vih teritorija koje je Jelisaveta osvojila u Pruskoj i zaključuje mir sa F ridrihom II. bojeći se da ne naškode interesima države. Zato i pre staju ubrzo svi odnosi između supružnika. budućom Katarinom II. Šuvalova i nekojih ličnosti koje su se. kao što dokazuje projekt o „osnovnim zakonima” šta ga je Jelisaveti predao Ivan Šu valov. trudio se da ih ulije nasledniku prestola. sestrić je Jelisavete.Detinjasti car. i takvoga muža.

brinući se o opštim interesima. oni ipak moraju da se staraju o obrazovanju i školovanju svoje dece. Pesnici opevaju cara u ushićenim slavopojkama. Isto tako i prema starovercima zauzima vlada širokogrudije držanje. u kome bilo trenutku . a neće više biti upućivane naroč m ustanovama. koje je bilo razlog i opravdanje te podjarmljenosti. Zato seljačke mase čvrsto veruju da ukidanje njihove podjarmljenosti treba da sleduje ukidanju obaveznog službovanja plemića. koji je ostao značajan događaj u istoriji ruskog ple mstva. Reforme u korist plemića i staroveraca. Potrebno je poslužiti se vojskom da bi se on i ugušili. a zapamtili samo to da su oslobođeni obaveza. objavljuje svečano da je taj sistem političke špiju naže i inkvizitorske procedure ukinut „za svagda” i da se sada zamenjuje novim propisi ma: otsada će političke dostave ići običnim zakonskim putem. izuzev u vreme rata ili na tri meseca pre početka neprijateljstava. on istim udarcem obnavlja i sa me osnove državnog uređenja i ozakonjuje preobražaj administrativne monarhije zasnovan e na seljačkom ropstvu u monarhiju koja se oslanja na plemstvo. koja im se nisu mogla dati d ok su oni bili samo državni službenici. i posledice toga videće se deset godina kasnije. potčinjavanje s eljaka spahiji prestaje da bude ustanova iz državnoga prava. ostavljajući mu prava koje je ono iz te obaveze izvlačilo. među njima se širi glas da on postoji. pojavljuje se „Proglas o povlasticama plemstva”. i baš ta jaka suprotnost između radosti plemića i gneva seljaka ističe veoma jasno socijalni značaj te reforme od trenutka kada plemić. pod p retnjom da izgube svoja imanja. Ovaj proglas što su ga sastavili Volkov i Gljebov daje plemićima pravo da se sasvim uzdrže od službovanja državi ili da napuste službu po svojoj volji. Dopušta im se da ispovedaju svoju veru i da vrše svoj . te očekuju p roglas koji bi obznanio ukidanje ropstva. kada ju je ona i ustanovila? Pisac proglasa nije zapazio tu protivrečnost. oslobođen obaveznog služenja u vojsci ili državnoj administraciji. U svakom slučaju. U jednom dodatku. On im između o stalog odobrava da slobodno odlaze u inostranstvo. pošto je ocrtao jednu mračnu sliku špijunskih zločina i tero ra koje je vršila Tajna kancelarija. Po tvrđenju savremenika.ine obavezna služba plemstva. onda zašto su je odobrili? Kako vlada može da izlaže javnom preziru one koji budu primili tu povlasticu. Ako ova nova povlastica uništava. kao što stablo proiz ilazi iz zrna. počela su da im se dodeljuju i izvesna lična obezbeđenja. Tada ogr omni ustanci počinju da se dižu u Rusiji. Ali u dnu duše seljaci i dalje tumače događaje na svoj način. pa se čak i u privatnim pismi ma nalaze odjeci te radosti. U mnogim predlozima govori se kako bi Petru III trebalo podići zlatan kip o trošku pl emstva. — Pošto su plemići oslobođeni obaveza prema državi. jedan progl as što ga je sastavio Volkov. neće pohitati da se odmah koriste p ravom koje im se daje i da neće izbegavati službu. A kako se takav proglas ne pojavljuje. Ukaz od 29 janua ra/9 februara 1762 godine. no ipak pod uslovom da se vrate u Rusiju na prvi poziv vlade. p lemići se čine kao da su zaboravili opomenu iz toga dodatka. 28 0 Mužici dočekuju manifest sasvim drukčije. Čitavo socijalno i p olitičko zakonodavstvo Katarine II proizilazi iz toga proglasa. Iako su oslobođeni obavezne službe. odobrava onima koji su se sklonili u Poljsku i druge zemlje da se vrate u Rusiju i obećava da će im se dati zemlja u Sibiru i u drugim po krajinama prikladno izabranim. ali ga plemići podlo kriju od naroda. 21 februara/4 marta 1762 godine. 18 februara/1 marta. pa čak i da stupaju u službu stra nih vladara. prestaje da bude državni službenik da bi postao povlašćeni vlasnik zemlje i seljaka. u kome se vidi kako se sasvim bojažljivo pojavljuje ide ja o verskoj trpeljivosti. on menja takođe iz o snova ulogu plemstva u političkom organizmu Rusije. proglas izr ažava nadu da plemići. Posle mesec dana. za vladavine Katarine II. ide se čak dotle da se zabranjuje o nima koji bi se uzdržavali od služenja da se pojavljuju na dvoru i takvi se izvrgava ju javnom preziru. Proglas od 18 februara/1 marta 1762 godine nije samo oslobodio plemstvo obavezne službe. oni su se pokazali veoma zahvalni.

Ona naročito potseća da se oni ne 28 1 mogu upisivati u trgovački esnaf bez odobrenja svojih gospodara. zalaže tako revnos no da prisili poreske obveznike na plaćanje poreze i da traži plaćanje zaostale porez e. sa isključenjem crkvenih vlasti. prikazu manastira. a naročito svako odašiljanje oficira ili drugih državnih službenik a na privatna imanja. „jer treba odvratiti ljude od praznoverja. svetovnom. kolegijum ekonomije pada pod zavisnost Sinoda. koji j e bio sastavljen od svetovnih činovnika. man astiri imaju najveći deo naseljenih zemljišta. i ako treba onda u kojoj meri. svetovna vlast je težila da prisvoji prostrana crkvena imanja da bi uvećal a državne prihode i proširila površinu državnog zemljišnog poseda. kao što smo videli. a to će reći od postanka Moskov ske države. Petar Veliki ponovo je uspostav io prikaz manastira. ako — staroverci sve češće sami sebi zadaju smrt penjući se dragovoljno na lomaču. Za vlade cara Alekseja Mihailoviča pokušavalo se da se uprava nad crkvenim imanjima poveri jednom državnom na dleštvu. ipak. Go dine 1724 Petar Veliki naređuje da većina manastira utvrdi brojno stanje svoga osobl ja. a ne da bi se oslobodili manastirski seljaci. Pobožna Jelisaveta stavlja van snage najpre sve ove mere. kada je Sinod zamenio patrijašiju. a ovlašćuje spahije da premeštaju svoje mužike iz jednog okruga. A upravo manastirska imanja duguju veoma velike sume zaostale državne p oreze. vlada zabranjuje mesnim vlastima svako mešanje u prikupljanje ličnog poreza seljaka. već ubeđivanjem. u drugi ne tražeći odobrenje od centralne državne uprave. i da upravlja tim i manjima. Posle njegove smrti. — U godini 1762 pitanje podržavljenja (oduzimanja) crkve nih dobara nije novo. a osim toga stavljeno mu je u dužnost da u ist i mah prikuplja državne poreze što ih duguju manastirska imanja. kolegijumu ekonomije. Od svih crkvenih ustanova. određuje im maksimum prihoda i naređuje da viškove imaju predavati državnoj blagajni . ona naređuje da se ponište istrage započete protiv u njih i da se oslobode oni koji su uhapšeni. Zbog toga se oduzimanje crkvenih dobara ne bi moglo — kao što čine nekoji pisci — tumačiti kao jedna liberalna mera u korist seljaka. one su značajne po tome što pokazuj u o čemu su se brinuli tadašnji upravljači države. Iz ovog razloga. površina njihovih imanja je ogromna.e obrede bez ikakvih smetnji. Često se tvrdi kako je ovo vraćanje 28 2 na ideju o podržavljenju crkvenih dobara bilo izazvano nezadovoljstvom i pobunama . Oduzimanje crkvenih dobara. niži oficiri određeni su naročito da štite staroverce od gonjenja mesnih crkvenih vlasti. Ali je značajno da su je posle trinaest godina državni razlozi primorali da se vrati na onaj put što su ga ob eležili Petar I i Ana. ona ostavlja spahijama punu vlast da prikupljaju porez od svojih mužika i da predaju primljene sume mesnoj državnoj blagajni. odmah je poverio upravu nad crkvenim imanjima jednoj novoj ustanovi. čija se vlada. Pošto vlada pretpostavlja d a. Vlada povećava vlast — već i inače tako veliku od doba Jelisavetine vladavine — spahija na d njihovim mužicima. Ona između ostalog stavlja v an snage ranije zakone o premeštanju mužika. preduzima državna vlast godine 1738 dve važne mere: kolegijum ekonomije potpuno je odvojen od Sinoda i potčinjen Senatu. je dnim naročitim ukazom. ali otkako je ono postavljeno. Sve ove mere odnose se na sitnija pitanja. koji su mislili samo na interese plem stva. oni to čine zbog kinjenja kojima su izloženi. Ali se sve t o menja stupanjem na presto Ane. ona ukida kolegijum ekon omije i vraća potpuno upravu nad crkvenim imanjima Sinodu.” Posle nekoliko dana. bez otpusnica ili potvrda o oslobođenju sa potpisom njihovoga gospodara. ne primor avanjem i nasiljem. Otada nastaju između svetovnih i crkvenih v lasti beskrajne prepirke da bi se utvrdilo da li kolegijum ekonomije treba da bu de potčinjen Sinodu. ali se ubrzo odustalo od toga usled odlučnih protesta patrijarha i crkvenih vlasti. a zatim. Najzad.

da se manastirima dodeli izvestan od ređeni deo prihoda sa tih imanja a da se višak prihoda upotrebljava prema posebnim caričinim ukazima. umesto nekadašnjih mnogostrukih nameta. Ali je njihova raspodela na oblasti veoma ne jednaka: njihova gustina. jer odluke Pet ra III samo pojačavaju i proširuju mere koje ni sama Jelisaveta. ona pada sasvim nisko. Ali baš ta manjina gospodari.054 seljaka svih kategorija. pored lične poreze. i to ne bez uspeha. konfiskacije zemljišta što ih je vršio Ivan IV i so .073. a s druge strane 7 od sto plemića i 3 od sto gradskog stanovništva. promena u Jelisavetinom držanju u ovom pitanju događa pri kraju njene vladavine. Pred tom potrebom ona je popustila i pored sve manje želje da ugodi svešte nstvu.583 pripadaju plemićima. stanovništvo Rusije u prvoj polovini XVIII veka ima skoro 90 od sto selj aka. bitno zemljoradnička i poljoprivredna. 494. Posle stupanja na presto Petra III prestaje svako okolišenje u rešavanjima ovog pita nja. nije mogla da izbegne. od 5. U Sibiru se i ne zna za seljačko ropstvo. prema tome. Odluke iz 1757 godine odlučno su potvrđene. UNUTRAŠNJE STANJE U RUSIJI U PRVOJ POLOVINI XVIII VEKA Videli smo kako se.manastirskih seljaka. — Prema podacima kojima raspolažemo. i da se te sume predaju direktno koležu ekonomij e. takozvani državni seljaci i seljaci koji plaćaju sam o porez zvani jasak (koji sibirski domoroci plaćaju u krznima). samo po jedna rub lja od seljaka. veoma velika u središnom delu Evropske Rusije. i ona sem t oga vlada nad mužicima. Cela zemlja je. kada je bilo potrebno da se bez odlaganja povećaju državni prihodi.067. koja se oslanja na plemstvo. i da se prihod od tih zakupa šalje kolegijumu ekonomije. nekadašnji veliki kneževski i vlastelinski zemljišni posedi ne posto je više. Kakvo je unutrašnje stanje u Rusiji između ova dv a datuma? Plemići-spahije i mužici. Ali se. Razgnevljeno sveštenstvo počelo je da optužuje vladu da je ona neprijatel jski raspoložena prema pravoslavnoj crkvi. 2. Tačno je da su ove pobune za vreme Jelisavetine vladavine uzele velikoga maha i verov atno je da su one uticale na sudbinu manastirskih imanja. Mužici sačinjavaju pravi temelj socijalne zgrade u Rusiji. čija je organizacija tu ostavila svoje tragove. 668.623 su slobodni seljaci. 28 3 Skoro čitavo stanovništvo nalazi se na selu. Krajem XVII veka. na krajnj em severu i jugu i na donjoj Volgi. u razdoblju od 1725 do 1762 godine obrazuje nova ruska monar hija.364 crkvama i manastirima. ali ostaje veoma visoka na zapadu. 34. Mužici dakle čine u to doba dve trećine seljačkog stanovništva. s druge strane . istoku i jugu. 796. Od ovih prihoda kolegijum će davati manastirima i arhiepiskopijama sume predviđene z a njihovo izdržavanje spiskovima iz 1724 godine. koja je toliko bila odana Crkvi. Odmah su postavljeni i stupili na dužnost oficiri koji će upravljati crkvenim i manastirsk im imanjima. dodeljuje seljacima. 3. koji odgovara nekadašnjem središtu Moskovske države smanjuje se postepeno što se id e više ka severu. da se izdaju u zakup svakom ponuđaču zemlje i zgrade manastirskih imanja koje već n isu dodeljene seljacima. koji žive na tim imanjima. zatim se jednim dopunskim proglasom od 21 marta/1 aprila 1762 godine ponovo uspostavlja kolegijum ekonomije i pover ava mu se uprava — preko penzionisanih oficira — nad crkvenim i manastirskim imanji ma. Godine 1730. zemlju koju su ranije uživali. Tako se ona jednim mahom vraća na praksu iz 1738 godine. Ekonomske krize u XVI veku. kada je godine 1757 naredila da se uprava nad crkvenim i manastirskim ima njima preda penzionisanim oficirima. dovedenih do očajanja usled zloupotreba crkvenih vlasti. u početku Sedmogodišnjeg rata. sav svoj uticaj da spreči ili odloži primenu tih mera.249 fabrikama. nekadašnjem delu poljsko-litvanske države. Razume s e da visoko sveštenstvo upotrebljava.235 su u službi carskih dvoraca i admiralitet a. Ova optužba je bez osnova. a čija je vrednost sasvim r elativna. preostatak će pripasti državi. gde plemići spahije pretstavljaju neznatn u manjinu u odnosu na seljačko stanovništvo. propisuje da se naplaćuje.

a delom zbog parcelisanja što su ih vršili osiromašeli s opstvenici. ili pak Rumjanceva. donela u miraz između ostalog još 80. ali.000 mužika. kao na primer Šeremetjeva. Srednje i sitno plemstvo. Koporje.000. Menjšikova. caričin ljubimac.000 mužika. Ranenburg. u drugoj polovini XVII veka nekoliko pro stranih zemljišnih poseda. Rumjancev. To su najčešće pridošlice u redovima visokog zemljoposedničkog plemstva. čiji se svi rođaci. Potkancelar Šafirov dobio je 1 5. Petar II d odeljuje jednim mahom 44. po rođenju 28 4 kneginja Čerkaskaja. V ećina velikih imanja iz doba pre Petra Velikog bila su raskomadana i rasparčana.cijalni metež u Doba Nemira ostavili su od njih samo nekoliko preostalih delova. kao i nekoliko varoši. Šafirova. čiji je otac bio siromašan orguljaš u jednoj luteranskoj crkvi. koji su postali od poklona u zemlji i u mužicima što su ih carevi darovali svojim vernim službenicima. kome je njegova supruga. Kakva suprotnost između ovih skromnih cifara i onih koje dostižu ogromni zemljišni posedi što se tek stvaraju! Dok običan plemić smatra sebe za bogata ako ima hiljadu mužika. čija će imanja kofiskovati Ana Ivanovna. Malorusi skromnoga stanja. od 100 do 500 pa da se smatra osrednje imućan. knezu Alekseju Dolgorukom. sem ako kakav slučaj ne približi nekog od njihovih pretstavnika nekom dvo . može se tvrditi da je u prvoj polovini XVIII stoleća trebalo imati više od 1. A ko su bogatstva Jagužinskog. istina. uspeva da postane gospodar 50. ispod 25. preko 100. pošto je uspeo da pomoću industris kih špekulacija i primanja mita uveća znatno svoje bogatstvo. Neverovatna bogatstva stvaraju se tako odjednom. Menjšikov je imao. u trenutku svoga pada za v reme Katarine I. Jamburg. Počep. Tek u XVIII veku ponovo se stvara jedna brojna klasa velikih posednika u pogledu zemlje i mužika. Posle Petra Velikog. pored velikih nasleđenih imanja primao od cara takve poklone — već sama pobeda kod Pol tave donela mu je odjednom ceo Juhotski okrug — da je on ostavio 60. čijim izvlačenjem upravljaju vile. del om zbog odeljivanja porodica. Na osnovu čitavog niza zabeležaka iz toga vremena. koji će dobiti još veći zamah za vladavine Katarine II. a Minih i Biron dobivaju ogromne posede za vrem e Jelisavete. Ali imanja od 100 do 500 „ognjišta” ostaju još uvek najrasprostranjeniji tip poljskog im anja.000 mužika svome sinu Petru. kojima se koriste ljubimci novoga cara.000 „duša” i veoma bogata imanja u Maloj Rusiji. lome u hiljadu komada. njegov brat Kiril ima ih oko 120. ovo naglo stvaranje ogromnih bogatstava postaće još češće. Baturin.000 mužika ocu svoje verenice. pola veka kasnije njih je već pet puta više. Stupanjem n a presto Petra III otpočinje niz novih poklona. druga. liči na nekakvu političku lutri ju. u red velikih zemljoposednika. knez Čerkaski ima 70. no isto tako odjednom druga se ruše. Ali nekoja od njih izlaze netaknuta iz političkih kriza i održaće se u drugoj polo vini XVIII veka i u XIX veku. Ovaj razvoj zemljišnih poseda državnih velikodostojnik a. Za Anine vladavi ne. Od Petra Velikog potiče bogatstvo maršala Borisa Šeremetjeva koji je.000 mužika pa da neko bude smatr an za veoma bogatog. a 25 do 100 pa da pripada sitnom plemstvu. čijeg će sina. velikodostojnici počinju da nagomilavaju imanja ko ja se cene na više desetina hiljada „duša”. Iako se 1640 godine moglo nabrojati sa mo 12 imanja svako sa više od 1000 „ognjišta”. razume se. sve zavisi od ćudi sudbi ne. obasut je imanjima zato što je otkrio mesto gde se krio carević Aleksej posle svoga bekstva iz Rusije. Jedan siromašan plemić iz Kostrome. Bogatstvo Šuvalovih i Voroncovih p ribližuje se bogatstvu Razumovskog. pa da bude uvršćen među velike posednike. to je siromašan plemić. bila isto toliko kratkotrajna koliko i velika. zahvaljujući obilnim poklonima. Aleksej Razumovski. postao je z a vreme Reformatora jedan od najbogatijih zemljoposednika. koji za vreme celoga XVIII veka ne prestaje da pok lanja naseljena zemljišta. 000 mužika. uzd ižu takođe. samo će još više porasti. da bi ih razdala drugima. Većina ovih bogatstava imaju da zahvale za svo j postanak dareživosti vladara. Katarina II obasipati poklonima.000 mužika. Glavni državni tužilac Jagužinski. P ored ovih ostataka javljaju se. kao udarom čarobne palice. njegova imanja konfisk ovana su 1723 godine zbog pronevera. ne učestvu ju u tome. ču venog maršala. od 500 do 1000.

bili kasnije oslobođeni vojne služb e. kada bi se posle izlaska iz državne službe nastanili na svome imanju. i radovi seljaka na gospodarevim njiva ma zovu se barščina (kuluk). Najrasprostranjeniji način za spahiju je da prijavi nov e mužike. omogućava nam da stvorimo tačnu pretstavu o tadašnjoj domaćoj ekono miji. Svako imanje proizvodi samo ono što je potrebno gospodaru i njegovim seljaci ma. koji piše početkom XVIII veka. vlada priznala. kao što smo videli. dao godine 1742 opis gazdovanja na njegovom imanju. u koju spadaju ma li posednici sa manje od 100 mužika. stavljeni na ra spoloženje posle obnarodovanja spiskova crkvenog osoblja iz 1724 godine. uzimali su stvarnijeg ud ela u upravljanju svojim imanjem. drugi deo razdeljen je seljacima. a to su: niži crkveni službenici. priča kako izvesne spa hije nameću kuluk svojim mužicima . Međutim. Ali nedovoljnost i primitivnost poljoprivredne tehn ike primoravaju da se donekle poveća teret seljačkih obaveza prema gospodaru. bilo je dovoljno. Na većin i imanja gde se primenjuje sistem kuluka. zanatlija i vojnika neupisanih u spiskove lične poreze. čija je vlast. I drugi načini omogućavaju spahijama da zakonskim putem obezbede sebi vlasništvo nad izvesnim čovekom i bez njegovog pristanka. čije prostranstvo određuju isključivo potrebe spahijinog dvorca. zatim dec a sveštenika i crkvenih službenika koja su rođena pre rukopoloženja njihovih oceva ili a ko ne postanu sveštenici. prva sadrži samo nekolicinu vrlo velikih zemljopo sednika koji imaju znatan deo mužičnog stanovništva. u određenom roku. Plemić koji prihvata neko napušteno d ete postaje njegov gospodar. u kojoj su srednji posednici sa 100 do 1000 mužika. d a bi ubrzala izradu tih spiskova. treća kategorija. Zbog tog a je zakupnina koju seljaci plaćaju spahiji daleko od toga da bude onako velika ka o što će biti u narednom razdoblju. i najzad slobodni ljud i nesposobni da dokažu svoje poreklo i koji nisu nigde 28 5 upisani. spahije iskorišćuju pored ostalog i pravo da traže natrag svoje ne kadašnje mužike koji su. pa da od njega načini svog mužik a. pa da ga na taj način za uvek veže za fabriku. zakonsku vrednost tim spiskovima. Ekonomski trebnik. koristeći se zakonom koji propisuje da izvesne kategorije ličn osti moraju obavezno postati mužici. relativno je malobrojna. inače ih vlada može dati kao mužike prvom spahiji koji hoće da ih primi. Od tri kategorije plemića spahija. Oni se takođe koriste pravom da pri svakom novom zvaničnom popisu stanovništva sast avljaju spisak ili poreski registar svojih mužika.rskom ljubimcu. Ako i ove vrste plemstva uvećavaju sve više broj svojih mužika. u kome je jedan od njih. Tatiščev primenjuje na svome imanju sistem kuluka: jedan deo zemljišta obrađuju seljaci za račun gospodara. deca trgovaca . ne trudeći se da nadmaši tu potrošnju. a tri dana za sebe. mužici koje su njihovi gospodari oslobodili. Sopstvenik fabrike u koju je neki radnik svojevol jno stupio. da jedan spahija upiše u njih ime nekog slobodnog čoveka. i bez prethodnog prover avanja. obrazovan čovek. Počev od godine 1767. nad mužicima sve više rasla. na svoje ime. pošto su bili uzeti u vojsku. može bez obzira na njegovu volju da ga u vojnoj službi zameni jednim od svojih mužika. kao što smo videli. pravilo je da seljak radi tri dana u n edelji za račun spahije. već se javljaju jake povr ede ovog pravila. Ove spahije. najveći broj spahija s pada u drugu kategoriju. ona to čine sasvim drukčijim načinima. Kako je od 1747 godine. kada će se vlastelinski posed pretvoriti postepeno u preduzeće koje radi za tržište. Gospodar se nimalo ne trudi da proširi svoj deo obradive zemlje. jer je obradiva zemlja obično podeljena na ravne delove između spahije i njegovih seljaka. Sva ova lica moraju sama da izaberu sebi gospodara. Seljak Posoškov. istoričar i publicista Tatiščev. koji ga iskorišćuju za sv oj račun. i da redovno prodaje na tržištu svoje prirodne proizvode ili izrađevine.

kao što smo videli. oni još ne pomišljaju da pretvore svoja iman ja u privredna preduzeća. Godine 1758 oni u gomilama napuštaju svoje gospodare i odlaze ka fabrikam a svile na donjoj Volgi. koja su rasturena u petnaest gubernija Velike Rusije. gde ih čeka gorko razočaren je. pre tnje. mužici iz središne Rusije beže u ma sama ka Uralu. seljaci daju polj oprivredne proizvode i izrađevine za izdržavanje vlastelinskog dvorca. najveća mužička grupa . teško pritiskuje mužika. 3. fabrički.000 mužika. obavezno služenje u vojsci ili državnoj administr aciji ne dopušta im da se lično staraju o svome imanju.28 6 cele nedelje. sve to ništa ne pomaže. svakog trenutka duboki po dzemni potresi ljuljaju njene temelje. ne treba verovati da ova primitivna ekonomija obezbeđuje seljaku lak i patr ijarhalan život. bliz u Moskve. Ma da mužici najčešće odgovaraju na tego st svoga položaja bežanjem. ali se taj zakon ne poštuje dovoljno. Za vreme Ane i Jelisavete. Sibiru. i odmah mužici počinju da pristižu u gomilama u regrutne kancelarije. baltičkim pokrajinama i Poljskoj. — Seljaci potčinjeni raznim crkvenim i manastirskim ustanovama su. vidi u njemu jem stvo čvrstog i stabilnog državnog poretka. ima oko 1740 godine 106. zakon obavezuje spahiju da ga hrani u slučaj u oskudice. seljaci pribavljaju potrebni nov ac odlazeći da rade razne zanate izvan sela. koje je njihov gospodar ostavio njihovoj sudbini. a dopuštaju im da rade za sebe samo nedeljom. Godine 1754 obnarodovan je čitav jedan zakonik kojim se podrobno r eguliše pitanje traženja i vraćanja odbeglih mužika. država izgleda kao da leži na vulkanu. ipak spahijska vlast.000. Opomene. čak lišena svakog osnova. dovoljna je da proizvede u seljačkim masama komešanje i previra nje duhova. pojedinačna bekstva događaju se svakog dana. Međutim. razbili i naterali u bekstvo čitav jedan puk dragona i zarobili njegovoga komand anta. Razume se. sv . posle spahijskih seljaka. i manastir svetoga Kirila u Bjelozersku. osim toga. oni ponekad idu i do pobune. stroge kazne. obnarodovanje proglasa kojim se plemići oslo bađaju obaveznog služenja u vojsci izazvalo je. istina.000 mužika na svojim imanjima. godine 1752. nove pobune seljak a na mnogim spahijskim imanjima. Crkveni i manastirski. usled sve većeg nezadovoljstva pod jarmljenih seljaka. primorani da prosjače. u okrugu Ka luga. Os im ovih izuzetnih slučajeva. Tako su. Ponegde je i ovo davanje u naturi zamenjeno plaćanjem u gotovom novcu. potrebno je poslati šest pukova sa artilerijom. Iako seljačka podjarmljenost još nije onako tegobna kao što će biti kasni je. mužici beže sa imanja u masama. Godine 1762. na severu. naoružanih puškama i topovima.500 mužika. zatim dolaze Uspenski manastir u oblasti Vjatke. Za Jelisavetine vladavine o vi ustanci dobivaju već obeležje pravih bitaka između pobunjenih seljaka i trupa koje su poslane da ih savladaju. sa oko 24. na primer. Podjarmljenost seljaka je socijalna osnova aristokratske monarhije koja je u tok u stvaranja. sa 21. Kuluk se ponekad zamen juje plaćanjem u naturi: umesto da obrađuju njive svoga gospodara. Plemstvo. Nemiri se zatim proširuju i na druge okruge. Sistem plaćanja zakupa izgleda da se ra dije primenjuje nego sistem kuluka. ali može dostići i 5 rubalja. Broj manastirskih mužika je naročito veliki. 1749 i 1750 mnogi seljaci. seljak nije siguran da će od svoga gospodara dobiti materijalnu p otporu u neplodnim godinama. gde se priča kako je njima odobreno da stupaju na rad. kao u vreme Petra I. 28 7 za vlade Petra III. Uistini. Može se oceniti veličina te neprijatne pojav e i briga koje ona prouzrokuje spahijama i vladi po pažnji koju joj tadašnje zakonod avstvo ukazuje. Kavkazu. koje se oslobađa obaveznog službovanja državi. koja dobiva sve više samopouzdanja. Sve veći broj bežanja sa imanja i seljačkih pobuna pokazuje jasno da je položaj mužika veoma težak. Čuveni manastir Trojica-Sergijevo. I pored veoma strogih kazni predviđenih zakonom. dvorski krunski seljaci. koje povremeno ližu plamenovi građanskog rata . S druge strane. čiji je iznos najčešće 1 ili 2 r ublje od mužika godišnje. i da bi se oni ugušili. Godine 1742 širi se lažna vest da je seljacima ponovo dopušteno da stupaju u vojsku i da se na taj način oslobode ropstva. te su na primer u godinama 173 4. Spahije su zadovoljne ako im seljački danak ob ezbedi sve što je potrebno za njihov život. Najmanja vest.000 Demidovljevih seljaka. Manastir Aleksandra Nevskog u Petrogradu im a 25.

pod izvesnim uslovima. kojima je Moskovska država bila stavila u dužnost da brane južne granične oblasti i koje je državna blagajna.. da ih ne prodaju ličnostima os . On isto tako određuje broj onih koje industrijalac mora da dodeli na rad u fabrici i koji se više ne mogu upotrebljavati za druge poslove. Između crkveno-manastirskih i plemićskih seljaka jedina je razlika u tome. Seljaci crkvenih usta nova imaju najčešće velike komade zemlje. I iznos njihove zakupnine je niži. Pa ipak je njihovo stanje veoma teško. Oni moraju da rade kulukom na državnim imanjima i da plaćaju zakupninu upravi carskih dvoraca. Tim imanjima i maju oni pravo da slobodno raspolažu. konjan ika itd. ali su i kuluk i zakupnina tu manje teške obaveze koje pritiskuju spahijske seljake. da ih čak i otuđuju po svojoj volji. ima m nogo seljaka koji uživaju ličnu slobodu. Čuvaši. — Pored seljaka vezanih za zemlju i gospodara. Čeremisi it d. koja se ispoljava u krvavim p obudama. odgovori su različiti. granice koje je zakon postavio samovolji vlasnika ne poštuju se. ustanovio glavarin u (lični porez). njihov vlasnik nema prava da ih pojedinačno prodaje. O i su nastanjeni na imanjima čija je površina međusobno veoma nejednaka. potomci nekadašnjih tobdžija. napasanje stada. čije surovo post upanje ide čak do stavljanja na muke. potčinjeni fabrikama. krunski seljaci su oni srazmerno malobrojni seljaci koji pripadaju priva tnim posedima članova carske porodice. svi su oni spadali u kategoriju „državnih” ili „državnoblagajničkih” seljaka. zvani černosošnjije (crnoplugci) potpadaju neposredno pod držav u. itd. Baškiri. To su pre svega potomci seljaka od avno nastanjenih na „crnim” zemljištima. Njihovo očaj anje dolazi manje od težine obaveza. jer imaju da obrađuju mnogo manje zemlje u korist sv ojih gospodara. Zakon od ređuje maksimum seljaka koje može da drži izvesna kategorija 28 8 fabrika. godine 1724. a to će reći na zemljištima koja imaju obeležje drža h poseda: ovi seljaci. Svi napori koje oni čine da bi odbranili svoja prava osuđeni su na neuspeh. naposletku. muči manastirske seljake za vreme čitave Jelisavetine vladavine. dragona.i manastiri nemaju prostrana imanja. nego samoj fabrici. Slobodni ili državni seljaci. nisu potčinjeni nikakvoj privatnoj vlasti i većinom su skoncentrisani na severu E vropske Rusije i u Sibiru. i to ih često puta nagoni da pribegnu otvorenoj p obuni. o d 1740 do 1745 godine. njihov kuluk je manje naporan n ego kuluk spahijskih seljaka. koji su nastanjeni na državnom zemljištu koje se nalazi većinom u slivu Volge i is točno od ove reke. Dvorski seljaci zavise od uprave carskih dvoraca. „Černosošnji” seljaci sačinjavaju glavni deo ove kategorije. ribolov. od 1725 do proglasa Petra III. Prema tome. te fabrički selja ci imaju da podnose sav teret robovanja. a više od zloupotreba upravnika. Seljaci zvani „posedni”. isto onako kao što spahijski sel jaci zavise od svojih gospodara. Od vremena kada je Petar I.u stvarnosti . rad u mlinovima i pecarama rakije. kuvanje piv a i kvasa. Pokušaji podržavljenja crkvenih i manastirs kih dobara koje su činile vlade u prvoj polovini XVIII veka imale su prvenstveno z a cilj da se državi predaje najveći deo prihoda sa crkvenih imanja. ali evo zaključaka koji se mogu nepristrasno iz njih izvući. ali nije redak slučaj videti ih kako nagomila vaju zemlje i mužike. koje se često postav lja. prema tome da li ih daju svetovni ili crkveni istoričari . koji je postavljen tek za Jelisavetine vladavine. Ali. ona je oduzeta od crkvenih vlasti i predata svetovnim činovnicima Kolegijuma ekonomije samo za vreme od četiri godine. Nije bez uzroka što izvesna opasna uzrujanost. inorodni seljaci. Iako su njihove sporedne obaveze. Što se tiče prave up rave nad tim imanjima i njihovim seljacima.. što oni prv i ne zavise od pojedinaca već od ustanova. Najzad. strelaca. Za sve ostalo vreme. nagrađivala ustupa njem delova zemljišta. ne pripadaju industrijalcu. Ona sačinjava otprilike trećinu ruskog seljačkog stanovništva. uprav u nad mužicima imaju niži oficiri i upravnici manastira i crkava.. k su druge dve trećine mužici. zatim. mnogobrojnije. Tatari. Da li je život ovih mužika teži nego život mužika na spahijskim imanjima? Na ovo pitanje. pod uslovom . kao na pri mer sečenje i prevoz drva.

bilo vanredne. Ako dodamo da se ove službe vrše često puta u m ima udaljenim od varoši. onda je trgovački elemen t najmalobrojniji — zanatlije. „Državni se ljak” ostaje dakle napragu ropstva. oni nisu članovi gradske zajednice. bilo redovne. uslovi nis u povoljni za varoški život. kao i dužnosti nižih policiskih organa. kao i razne dužnosti u službi carina. lekari i apotekari. Kada je za vreme Jelisavete ta zakupnina 28 9 povišena. izraženom više puta u raznim ukazi ma — biti prispodobljena zakupnini koju plaćaju mužici spahijama i dvorski se ljaci upravi carskih dvoraca. koji su stalno primoran i da napuštaju svoje poslove. Najzad. God ine 1721 Petar I podelio je stanovnike varoši na „neredovne” i „redovne” građane. po svojoj volji. putarina. Gradovi. i obavezu — veoma tešku zbog ogromnih razdaljina između na seljenih mesta — da putnicima daju odmorne konje do najbliže stanice. gl asnika. mostarina i upravne policije. sveštenici i stranci. na kraju krajeva. prodavaca. I tako. . zanatlija i radnika. 3 od sto. Ove službe zahtevaju tolik o mnogo osoblja. od koj ih su nekoje veoma teške kao što je na primer održavanje puteva po gustim šumama i barušti nama u severnoj Rusiji. Država dakle uzima od slobodnih seljaka zakupninu kao sopstvenik zemlje na kojoj su oni nastanjeni. noćnih čuvara itd. imaju prema državi mnoge i teške dužnosti. od godine 1723 oni su podvrgnuti jednoj novoj novča noj obavezi koja će ubrzo — prema mišljenju same vlade. koje padaju na opštinu. svi su seljaci stvar no više ili manje robovi. Prvi. grupisan je zasebno. a većina njih liče na velika sela. Oni su obavezni da naizm enično vrše dužnosti blagajnika. čiji se uživaoci nalaze u tome pogledu. soli i drugih monopolskih artikala. tvrdilo se sa zvanične strane da je to učinjeno upravo stoga što su i spahije povisile nedavno zakupnine svojim mužicima. Varošani moraju da plaćaju osim toga lični porez. Lična sloboda državnih seljaka je uostalom veoma nepouzdana. industrijalaca. Ako se posmatra ne ova zakonska p odela na klase. Veliki broj građana bavi se p ovrtarstvom. u položaju koji j e sličan položaju mužika. prost narod. — Gradsko stanovništvo. osim ovog poreza. Ona time potvrđuje svoje nasledno pravo nad tom zemljom. imaju prema državnoj blagajni razne obaveze. Oni takođe moraju na smenu da vrše dužnosti procenjivača. kao i mnoge takse. Vlada sebi pripisuje po tpuno pravo da ih svede na stepen mužika. Ima veoma malo varoši. ne učestvuju ni u plaćanju opštinskih poreza ni u mesnoj upravi. pretstavlja samo jedan beznačajan delić stanovništva podložnog poreskoj obave zi. blagajnika i čuvara u ustanovama gde država prodaje vino i so. da se u izvesnim varošima za njihovo vršenje mora da uposli 70 od s to. solidarno o dgovorni. a ponekad čak i više. radnici i baštovani sačinjavaju 58 od sto gradskog st anovništva. sastavljeno od trgovaca. Povrh toga. u ko je spadaju plemići. kontrolora robe i pomoćnika u državnim pr odavnicama rakije. u drugoj su mali trgovci i zanatlije. „redovnih” građana. U Sibiru. Svaki poklon u zemlji i seljacima koje n eki vladari daju svojim ljubimcima — a videli smo koliko ovi pokloni mogu da budu veliki — povlači automatski podjarmljivanje velikog broja slobodnih seljaka. te ova obaveza potseća takođe na položaj mužika podvr tih kuluku. U jednoj zemlji gde preovlađuje sistem domaćeg gazdinstva. umetnici. zanatlije i prost narod obrazuju jednu zajednicu čiji članovi. Trgovci. razumeće se koliko one staju građane. a to će reći radnici. mnoge od njih povlače i novčanu odgovornost onoga koji ih vrši. „državni seljaci” plać ono što se naziva „zemljišni desetak”. Vlada unapred rasporedi taj porez. Većina ovih poreza su skupni p orezi. umesto da plaćaju ovaj novi danak. pa čak obrađuje i njive. procenjivača. iako zadržavajući svoju ličnu slobodu i pravo da otuđe svoj deo zemlje. te varoš zadržava veoma mnogo izgled sela. Drugi su podeljeni na dve — a u brzo potom na tri — korporacije ili „gilde”: u jednoj se nalaze kapitalisti i najveći tr govci. već sam socijalni i ekonomski sastav društva. — a sitna trgovina znatno preovlađuje. „Državni seljaci”.lobođenim lične poreze.

to nije stoga što ne p ostoje državni dugovi — Jelisaveta nije uspela da zaključi spoljne zajmove. U ovoj trgovini prvo mesto zauzima Kina. koji preovlađuje u celoj zemlji. engleska trgovina sačuvala je svoju prevagu. št o izaziva znatno povećanje izvoza u odnosu na uvoz. Za vreme Ane. 1737. P ravilnik što ga je Petar I obnarodovao 1721 godine bio je ocrtao plan obimne reorg anizacije gradova. Unutrašnji poslovi opštine rešavaju se n a zboru svih građana. I mućniji stanovnici odgovaraju dakle za sirotnije ili oskudne stanovnike. Trgovina sa Kinom je monopol držav ne blagajne. zatim kmetove i odbornike ( savetnike. S jedne strane izvoz je manji od uvoza. Ovi poslovi su uostalom veoma malobrojni. Spoljna trgovina Rusije sa Azijom pruža nam obratnu sliku. vunena roba i razni predmeti za svakidašnju upotrebu. — već usled opšteg ekonomskog stanja zemlje. Što trgovački bilans ostaje stalno povoljan za Rusiju. otpravljanje poslova. a uvozi naročito sirovi ne za svoje fabrike. i to godine 1728. ali ostaje solidarno odgovorna za njegovu isplatu. Rusija jeste primora na da pribegne stranim fabričkim proizvodima. Uvozni artikli su naročito razne čoje. i na zborovima kao i u magistratima. i što je rusko aziska trgovina u to vreme v elikim delom tranzitna trgovina. Trgo vinu sa Persijom drže u svojim rukama Englezi i Jermeni. Godine 1731 jedna nova tari fa označava odlučan korak ka najstrožijoj zaštiti domaće radinosti. To je stoga što Rusija služi kao spona između Azije i zapadne Evrope. Posledica toga je da je opštinsko uređenje gradova čisto oligarhijsko. Trgovina. Ovaj višak izvoza menja se zajedno sa izmenama carinskih ta rifa. koji obrazuju opštinska veća ili magistrate. u sled slabosti njene kupovne moći i skromnosti njenih potreba. koj e pretstavljaju masu njenog izvoza. dužnosti i poreza koje gubernija traži od varoši. koje je ustanovio Petar I da upravljaju „redovnim” građanima. i još stoga što su građani obavezni da vrše mnoge javne službe. ali inostrane fabrike imaju beskrajno veću potrebu za njenim sirovinama.29 0 na razne poreske obveznike. naročito Engleza. Englesko-ruskim ugovorom iz . Ustvari. u ruska pristaništa koja su u to vreme bila na severu.000 rubalja. i Reformator je računao da revnost opštinskih odbora izabr anih da ostvare njegove namere. svilene i pamučn e tkanine. 1746 i 1755. Zbor bira starostu opštine. rusko-kineska trgovina sme da se vodi samo preko varoši Kjahte i Curuhajtu. koji će prvi put biti zaključeni za vlade Katarine II. „ratmane”). osudio je varoš na životarenje . Godine 1724 Petar I obnaroduje prvu rusku tarifu. drugo Persija i Aziska Turska. — Vrednost spoljne trgovine koju Rusija vodi samo sa Evropom povećava se o d 1717 do 1760 godine za više od 13. koji pretstavljaju glavninu njenog u voza. a to koči njihovu delatnos t i nanosi velike štete njihovom materijalnom blagostanju. Saobrazno ugovoru iz 1727 godine. i životne namirnice. u čije ruke prelazi skoro polovina prometa što ga vrši petrogradsko pristanište. Rusija izvozi uglavnom izrađevine. koji su novčano odgovorni državnoj blagajni za redovno plaćanje poreza. Čak za vreme Se dmogodišnjeg rata. Glavni izvozni artikli su konoplja. jer si stem domaće ekonomije. voće. jer se zborovi i magistrati ograničavaju sk oro isključivo na raspoređivanje službi. jedna šaka bogataša drži sve ostale građane u potpunoj zavisnosti. koji je 29 1 svrstao Englesku među političke protivnike Rusije. stoku i čaj. te se višak izvoza j oš povećava. Nemogućno je u to vreme da ruska varoš postane središte ekonomskog i duhovnog napretka. odveć je tešk odveć skupo prevoziti ih iz plodne oblasti na jugu Rusije. Trgovanje se vrši pomoću karavana koje rusk a država šalje u unutrašnjost Kine: od smrti Petra I pa do stupanja na presto Katarine II otišlo je pet takvih karavana.000. Rusija zaključuje trgovinski ugovor sa Engleskom i daje joj klauzulu najvećeg povlašćenja. Ruski trgovci trg uju s Evropom samo posredstvom stranaca. 1741. je isključivo u rukama nekolicine bogatih trgo vaca. sa čisto zaštitnim obeležjem. Za čitavo ovo razdoblje izvoz nadmašuje uvoz. gvožđe i drvo. a treće Centralna Azija. Ruske žitarice još nisu postale važna činjenica na evropskim tržištima. s druge. lan. ali je sve bilo uzalud.

29 2 Pre Petra I u Rusiji se prede i tka pamuk po kućama. zatim metalurgiske fabrike. Industrija. one su se znatno razvile već za vlade Petr a I. Ulozi ortaka su najčešće skromni. prvu fabriku pamučnih tkanina osnovao je Ižinjski u Ivanovu. kome je vlada dala velike povlastice. biće nekadašnji monopo li postepeno ukinuti.161. Veliki industriski problem to . Ali tek 1752 godine osniva Lomonosov jednu fabriku za izradu bojenog stakla koje je on izumeo. rafinerije. da s lobodno provozi kroz Rusiju evropsku robu upućenu u Persiju. Među onim prvim da navedemo fabrikaciju čoj e. neka od ovih društava imaju na čelu veoma visoke ličnosti. Pošto je između 1709 i 1714 godine bio dao državi monopol trgovanja izvesnim artiklima. Nepostojanost industriskih preduz eća što su ih osnovali trgovci za vlade Petra I dolazi otuda. počinje prvi put izradu kristala. fabrike koža. i mnogobrojni državni monopoli kočili su unutrašnju trgovinu. izuzev razume se državnih fabr ika. nije živa. već su se pojavile i nove. i vašar u Irbitu. skoro sve su podi gnute posle vladavine Petra I. platna. godine 1762 bilo ih je 984. jer od 98 fabrika koje su radile za vreme Petra I . preostalo je jedva dvadesetak. i persisku robu upućenu u Evropu. iako je njena vrednost skoro dvaput veća od vrednosti spoljne trgovine. Tr govina se većinom obavlja na vašarima. ostale iščezavaju u toku prve polovine XVIII veka. Unutrašnje carinarnice. za vladavine Katarine II. Cicevi i vezogl ave koje je izrađivao Sokov bile su na glasu u XVIII veku. Državna blagajna počinje da izdaje pod arendu privatnim društvima mnoge grane trgovine koje su dotada bile monopol države. nedovoljni. na 85 vrsta od Moskve. Za vlade Petr a I bilo je u Rusiji samo 98 fabrika. — Tek u XVIII veku stvorena je uistinu ruska industrija. one se održavaju zahvaljujući naročito svakovrsni m potporama koje im daje država. ne samo da su se dotadašnje indu strije razvile. sve dok nisu bile ukinute za Jelisavetine vla davine. počev od godine 1730. išli su njegovim tragom. pripadaju većinom trgovcima. Gračev i Garelini. Unutrašnja trgovina. Petar I se odj ednom vratio slobodnoj trgovini. selu u Vladimirsko j guberniji. kao na primer Petar Šuvalov. koji je naučio kod jednoga stranca u Šliselburgu tajn u sastavljanja boja i izrade cica. Odveć visoka interesna stopa dokazuje da su kapitali bi li retki i da se imalo malo poverenja u trgovačka i industriska preduzeća. kristala i porculana. Oko 1 750 godine podignuta je. ali tek u XVIII veku stvara s e oko Moskve i Vladimira jedna prostrana tkačka oblast. čitava trgovina sa Sibirom obavlja se na vašarima. U 1745 godini. u svojoj fabrici u Vladimiru. Oko 1755 godine obrazovano je jedno rusko trgovačko društvo za trgovanje sa Persijom. koje je ona izgubila krajem XVI veka. da u velikoj meri ustupa mesto plemiću. Ove dru ge jesu: industrija pamuka. uspevaju da ostvare veoma ve like dobiti. od kojih nekoje. Tek posle 1762 godine. gde seljaci tkaju kod svoj e kuće i na ručnim razbojima konac uvezen iz inostranstva. služeći se običnom masom od koje se pravi staklo. Za vladavine poslednika Petra I. Prvi pokušaji industriske i zrade pamučnih tkanina datiraju tek od 1740 godine. a trgovac je primoran. a pred smrt Ka tarine II 3. duvana i s takla. Ukrajina je puna mesnih vašara. blizu Nižnjeg-Novgoroda.161 fabrike koje postoje pri kraju vladavine Katarine II. čuveni i ndustrijalci. ali ono nije dugo trajalo i stopilo se postepeno sa jednim jermensk im društvom. svile. što se one nikad nisu os lanjale na velike privatne kapitale. koje su podignute ili su se znatno umnožile za vlade Petra Velikog. osnova zatim još jednu fabriku. za vladavine Petrovih pos lednika. Od 3. Ali. To je stoga što za vreme Petra I industriska preduzeća.1754 godine vraćeno je Engleskoj pravo. i te dve varoši bile su centar ruske trgovine. prva fabrika porculana — ima ih u to vreme samo četiri u Evropi — godine 1758 ustanovljene su u Petrogradu carska fabr ika porculana i fabrika trgovca Volkova. Prve fabrike stakla potiču iz XVIII veka. pribegava se ponovo si stemu monopola. koji je došao do vrhunca svoga razvoja za Jelisavetine vladavine. i tek 1757 Malcev. U to vreme se brzo razvijaju vašari u Makarjevu. zato svak o smanjenje državne potpore povlači brzo slom preduzeća. gde seljak Sokov.

Rumovskog. — Zajedno sa primenjenom naukom koja je pr venstveno interesovala Petra Velikog. nalaze se naročito braća Bernuji. sa nekoliko retkih izuzetaka. i ru ske naučnike. jednoga od osnivača pamučn e industrije u Vladimirskoj oblasti. stvarno zatvorene i postoje samo na hartiji. U isto to vreme Miler posećuje mnoge varoši u Sibiru i prikuplja u mesnim arhivama o gromnu količinu istoriskih dokumenata. i ovo. Krašeninnikova. U isti mah kada tako udara temelje naučnom proučavanju Rusije. zvanično registrovane. posvećenih proučavanju geografije i i storije Rusije. naučne ili estetičke id eje tadašnje evropske književnosti. Ona priprema čitav niz naučnih izdanja. mogla je da u njih uvrsti. Zatrapezni.5 Ali njen najveći n aučni ponos je delo genijalnog naučnika Lomonosova. pod upravom akademika Milera. takav je slučaj seljaka Sokova. čiji reformatorski planovi ne zadiru samo u . kada je ona oko 1760 godine organizovala čitav niz naučnih ekspedicija u razne pokrajine Rusije. sadrži samo imena trgovaca. Miklj ajevi. dok njegov književni suparnik. političke. Najglavniji od njih je isti ovaj Teofan Prokopovič. U raspravi Osnovanost vladareve volje koju je na pisao godine 1721. iako industrijalac spada u klasu trgov aca. doprinosi još više opadanju f abrika koje pripadaju trgovcima. gde je evropsk a nauka sjajno zastupljena. Između 1730 i 1740 ona organizuje dve ekspedi cije na Kamčatku. On je napisao veliki broj teoloških dela — koja pokazuju težnju ka protestantizmu. Polasa. uzalud bi se tražila imena nekolicine nekadašnjih ve likih industrijalaca trgovačkog porekla. čija je plodna književna delatnost počela još za života Petra Velikog. njenog zemljišta i njene prošlosti. Duhovni život pre Jelisavetine vladavine. Fišera i jednog ruskog naučnika. Vidi se čak kako se pojavljuju preduzeća koja su osnovali seljaci-kulučari koji zavise od bogatih spahija. jer zakonodavstvo i državna politika teže sve više da priznadu plemićima isključivo pravo — koje oni ogorčeno brane — na mužičku radnu gu. po naređenju Petra Velikog. zatim čuveni zbornik kanonskih propisa Crkveni pravilnik. Gildensteda. Učenik Kijevske duhovne akademije i Jezuitskog kolegijuma u Rimu. i da je sad potrebno. kao što su Publications géographiques mensuelles (1728). Falka i Georgija. da se dokazivanje osloni na zapadnjačku nauku. ovaj kaluđer bio je glavni Petrov saradnik u crkv enoj reformi i upotrebio je svoj književni dar da objasni. Akademija priprema isto tako prvi ruski naučn i atlas. veoma je teško naći slobodnu radnu snagu. s druge strane. usled podjarmljenosti seljaka. objavljenom oko 1760 godine. ruska prestonica postaje kolonija zapadnjačke nauke. ako se želi da se oni ubede. Krašeninnikova. Nasuprot tome. ona obrazuje ruske naučnike. Uskoro se duhovna delatnost ne ograničava samo na Akademiju. Teofan Prokopovič priznaje da je pora stao broj onih koji se više ne daju ubediti samo navodima iz Svetog Pisma. U zvaničnom registr u. zato. Iako u početku sastavlje na isključivo od stranih naučnika. Jedna anketa vršena za Anine vladavine o ko 1730 godine otkriva da su mnoge fabrike. — stihova. opravda i propoveda ost ale careve reforme. pored ostalih Lepehina. Uskoro posle smrti Petra Velikog. pored skučenosti tržišta za fabričke proizvode. broj fabrika koje su osnovali plemići osetno 29 3 raste. naginje ka katoli cizmu. Stevan Javorski. Od osnivanja Akademije nauka u Petrogradu godine 1725. nekoliko pisaca ističu se u književnos ti. kako bi omogućile industrijalcima da sačuvaj u izvesne povlastice. koj i će se ubrzo istaći svojim radovima. Godine 1744 jedan ukaz naređuje da se izbrišu iz spiska i ndustrijalaca oni čije su fabrike u punom materijalnom rasulu. Akademija je ubrzo počela obilno da pomaže procvat ru ske nauke. kao što su Mamesi. uz saradnju Gmelina. pored svojih članova stranog porekla. među članovima Akademije. školskih drama i političkih rasprava po naredbi Petra I. čovek vel ike naučne spreme i veoma darovit. oko 1750 godine.ga doba je pitanje radne snage. ipak mu nije lako da iskoristi mužike. U raznim sre dinama ruskog društva poznate su već glavne filosofske. koja je duboko prožeta evropskim duhom. itd. Ščegolini. Jer. i Sammlung russischer Geschichte (od 1732). koji će biti izdat 1745 godine. čista nauka prodrla je takođe u Rusiju. spisak isključenih .

Antioh Kantemir je sin jednog moldavskog gospodara. kada je umro. u bitkama kod Narve i Poltave. On stu pa u vojsku u Preobraženski puk. Njegova glavna de la su: Istorija Rosijskaja (Istorija Rusije) u pet svezaka. Ško lovao se u Akademiji. Bajer i Gros. on stvara u svome domu veoma veliku biblioteku sa delima iz istorije. sprijateljio se sa Monteskjeom. a njego . On se školovao u Artilerisko-inžinjerskoj školi. Moral od Epikteta. bavio se adminis trativnim uređenjem na jugoistoku Rusije. i u sporazumu sa visokim službenim plemstvom suz bija pokušaje članova Vrhovnog Tajnog Saveta. Od 1724 do 1726 živi u Švedskoj. geografije i prirodn ih nauka i odlučuje da upotrebi dokumente koje je prikupio te da napiše istoriju Rus ije. Pufendorfa. Prijateljstvo koje ih veže potiče vrlo verovatno iz zajednice njihovih opštiš pogleda. gde su mu bili učitelji slavni Bernuji. Mopertuejem i opatom Venutijem. kad mu je bilo osamnaest godina. i njegovi Razgovori o korisnosti 29 5 nauka i škola. donela mu je oduševljenu pohvalu Teofana Prokopovčiča . rođen 1686 godine. Posle careve smrti njegov gostoljubivi dom postao je zborište prestavnika zapadnjačke nauke i kulture. Persiska pisma od Monteskje a. pripada jednoj staroj bojarskoj porodici. Strani akademi ci druže se tu sa ruskim piscima. kada je postao pretsednik Kolegijuma za rude i fabrike. već i u oblast opšte politike. vrši dužnost ruskog ambasadora u Parizu. u kome on izlaže svoje ideje. Prva od ov ih satira. koje tada izr ađuje plemstvo. jedan od najvažnijih potekao je iz njegovoga pera. Hobe sa. Njegovo o brazovanje i visoke duhovne težnje otvorili su mu pristup u parisku naučnu i književnu elitu. U pogledu stihova. u oblastima Orenburga i Astrahanja. Grociusa. Ohrabren uspehom. Dugo godina je upravljao metalurgiskim fabrikama u Sibiru. svoja ubeđenja i načela s voga života. Tatiščev.5 Svi ovi akademici proučavali su mnogostruko razne ruske oblasti. Među političkim projektima. gde proučava kovanje novca i metalurgiju. takođe je važan izvor za proučavanje njegove doktrine. Njemu je tek tri godine kada se njegov otac. Kantemirova poetika proističe iz poetike Boaloa. stupa u vojsku i učestvuje u Sev ernom ratu. započinje jedan spev. Petr idu. U dva maha (1 713—1714 i 1718 godine). U svojim političkim raspravama Prokopovič pozajmljuje dokaze od Lokea. čija je teol oška vrednost neosporna. Njegov Testament. Kasnije. on piše još osam drugih satira. napisana 1730 godine. Juvenala. ali za svoju pravu književnu slavu ima da zahvali svojim Satirama. I pored razlike u njihovoj književnoj delatnosti. među kojima su u prvom redu pesnik Kantemir i isto ričar Vatiščev. Godine 1732 on je naimenovan za ruskog diplomatskog prestavnika u Londonu. a od 1737 do 1744. Labrijera. Prokopovič. koju je osnovao Petar Veliki i kojom je upravljao Br us. iselio u Rusiju 1711 godine. on igra važnu ulogu kao odlučan pristalica autokratije i protivnik članova Vrhovnog Tajnog Sa veta. On prevo di na ruski delo Razgovori o mnoštvu svetova od Fošnela. U izboru sadržine i njihove obrade on ide za primerom Horacija. Godine 1704. i pr ikuplja švedske dokumente o istoriji Rusije. pune su čisto političkih ideja i daju mnogo mesta veličanju i o bjašnjavanju Petrovih reformi. on ostaje veran slogovnim stihovima Simeona Polockog (XVII vek). prevodi psalme. podrobni opisi koje su oni objavili i danas su izvor za korisnu dokumentaciju. jer sva trojica su pod jakim uplivom zapadnjački h ideja. Događaji iz 1730 godine zatiču ga u Moskv i. on odlazi u Nemačku i trudi se da tamo usavrši svoje obrazova nje. Kantemir i Tatiščev pretst avljaju jednu istu duhovnu struju. On sastavlja ode. čovek veoma obrazovan. Demetriusa. Njegove satire pokazuju veoma jasno uticaj zapadne kulture na obrazovanu elitu tadašnje Rusije. 29 4 oblast crkve. on u njima uzima živog učešća. Boaloa. i prilikom stupanja na presto carice Ane. Pa i same njegove propovedi. i ne unosi nika kvu plodnu novinu. kao i u pohodu na Prut.

Posle dve godine učenja u Akademiji slaveno-grčko-latinskoj. on oseća jaku želju da dopuni svoje obrazovanje na Zapadu. politička i socijalna pi tanja. Prokopovič. on tu ubrzo dobiva mesto prevodioca u Akademiji nauk a. k oje su sastavili ljudi slični onima koji stvaraju građanske zakone. ističe najupornije podudarnost i slaganje načela prirodnoga zakona sa načelima božanskog zakona. Kantemir u svojim Satirama i Tatiščev u svojim Raz govorima o korisnosti nauka i škola zasnivaju svoje teorije na bitnim obeležjima čovek ove prirode. sin jednog pravoslavnog sveštenika iz Astrahanja. u oblasti politike naslanja se on na Kristijana Volfa. i smatraju da politička vlast treba da proističe iz opšteg pristanka. i oni su oko 1730 godine najsjajniji pretstavnici ruske duhovne elite. i pridaje veliku važnost Dekartovim ide jama. poput nj ihovih zapadnjačkih učitelja. napuštajući filosofska. posvećuje se sasvim književnosti i lingvistici. Ali u isti mah. ne mogu nikako i dentifikovati sa božanskim zakonom. Sva trojica su isto tako odlučne pristalice održavanja auto kratije u Rusiji. a to je narodni stih i njegov tonski ritam. Jednoga dana obreo se on. na primer. ruski poslanik. No i pored svega ovoga. Oni smatraju da je neograničena vlast vladara veoma plodan činilac napretka. sasvim novo u Rusiji. Složene i teške filosofske i polit ičke probleme postavljaju dakle sebi ovi pisci. prešao je taj put pešice. . odlazi u Moskvu. On međutim nije toliko lišen pesničkog rada kao što se t vrdilo. određujući ponovo način organizovanja vlasti kada ta vlas t bude iščezla. Oni propovedaju da će društveni ugovor i dalje sjedinjavati buduća pokolenja. Posle 1730 godine. zbog svoga visokog položaja u crkvi. Najsmeliji je Tatiščev. dao u točište. doklegod bu de postojala vlast koju je taj ugovor ustanovio. a zatim polazi u Pariz. Ova veoma važna književna reforma postala je ka men temeljac pravog ruskog stihovanja. Odaje se pesništvu i piše ode. Razume se. G odine 1730 vraća se u Rusiju. jer se crkveni propisi. Tatiščev proučava (Belov) Istorisk i rečnik i Valhovu Filosofsku enciklopediju. razvijaju praktičnu filosofiju o „razumnoj sebičnosti” i ističu racio nalističko tumačenje pojma o opštem interesu. i Tatiščev tvrdi da ovaj prirodni zakon može da se razlikuje od crkven og zakona. o narodnoj volji kao izvoru svake vlasti. Ali je njegova velika z asluga što je bio teoretičar stihotvorstva. Oni oduševljeno tvrde da laičk o obrazovanje i kultura nisu ništa manje vredni od tradicionalnog crkvenog pravoslavlja. Razume se da se oni svi ne upuštaju isto toliko energično u kritikova nje toga pravoslavlja. drugi jedan pisac. komplikuje tradicionalnu teori ju o božanskoj i patrijarhalnoj monarhiji. tragedije i pesme. a 1745 godine naimenovan je za profesora latinskog i ruskog govorništva. Sva trojica su ratni drugovi koji brane ista načela. njihovo shvatanje. Ali sva trojica brane snažno slobodu kritičkog proučavanja. i u njegovom prevodu Telemaka ima lepih stihova. on je dokazao da je slogovno stihovanje protivno duhu ruskog jezika i pokazao je pesnicima pravi put. Nezadovoljan nastavom katoličkih kaluđera u Astrah anju. oni sl ožno veruju da će tada sopstveni interesi nagnati ruski narod da se izjasni za apsolutnu monarhiju. izvan prepreka zvanične crkve. i ma da se ne slaže sa Makijavelijem i Lokeom. na Pufendorfa i Gro ciusa. ali da će narod biti slobodan da iskazuje i nameće svoju volju. Sva trojica su pristalice doktrine o p rirodnom pravu. on poznaje dobro njihova del a. To je Tredjakovski. ko zna na koji način. kada se vladajuća dinastija bude ugasila. Oni su prema tome slobodni da izrade jedan sis tem. u Holandiji. koji mora da rukovodi normalnim funkcion isanjem socijalnog života. rođen 1703 godine. On tu dopunjuje svoje znanje francuskog jezika. Njegovi savremenici videli su samo njego ve nevešte stihove i ismevali ih. pa da ipak ne bude protivan božanskom zakonu. direktni sledbenici Reform e Petra 29 6 Velikog. zasnivaju oni svoje političko shvatanje na teoriji društve nog ugovora. pošto je bio bez ikakvih sredstava.va socijalna shvatanja od ideja Lokea i Monteskjea. što dokazuje reformatorsko delo Petra Velikog. vrednost laičke nauke i potrebu verske trpeljivosti. U Parizu nalazi nove zaštitni ke u kneževima Kurakinima i strasno se predaje izučavanju matematike i filosofije. On oseća još iz rane ml adosti neodoljivu žudnju za naukom. gde mu je grof Golovkin.

dobiti veći zamah. ovaj univerzitet nije prekonoć postao prava viša škola u današnjem sm islu te reči. kao što su povremene publikacije Akademije nauka. Pod na slovom Ježemjesjačnija Sočinenjija (Mesečni Spisi) izlazi on od 1755 do 1764 pod uredništvom akademika Milera. To su veoma plašljivi p očeci društvene satire koja će kasnije. Ma kako mali bio. Očaran pozorištem. Ali je izvesno da su oni začeli jedan duhovni pokret koji se neće više zaust aviti i da su ga prisilili da iziđe iz kruga akademika ili Prokopovičeve književne gru pe. često puta preterano. koji u njega gomila naučne studije i građu o istoriji i geografiji Rusije. srebroljublje činovnika. ovim apstraktnim moralnim rasmatranj ima pridružuje se kritika izvesnih društvenih zala. U svom rodnom gradu obrazuje on trupu od mladih ljudi. Oni više nisu isključivo na učni. Godine 1756. i satirični čla ci po časopisima počinju da ismevaju mlade kicoše koji hoće da liče na francuske „gizdavce”. samo je prolazna str ana jednog duhovnog uticaja mnogo dubljeg i ozbiljnijeg. pojavljuju se uspešna sredstva za širenje književnosti i nauka: javna pozorišta. li ovo površno i besmisleno podražavanje. književnosti. malo po malo. Od 1730 do 1740 godine. naučni i književni rad ostao je ograničen u uskom i potpuno zatvorenom krugu Akademije nauka i u grupi ci koju je oko Prokopoviča obrazovalo nekoliko književnika koji. novog ruskog d ramskog pisca. i odjeci uspeha Jaroslavskog pozorišta ubrzo dopiru do prestonice. Razume se. koje brižljivo kopira ko stime i manire. Uskoro se pojavljuju u Moskvi i Petrogradu i drugi časopisi. Od 1740 do 1750. bilo originalnih bilo najčešće prevedenih. čiji mladi pisci i prevodioci pripadaju ka detskom korpusu. Razume se da ne treba preuveličavati rezultate svih ovih pokušaja u oblast i pozorišne umetnosti. ali će dvadesetak godina kasnije on mnogo doprineti širenju kulture i ra zvitku društvenog života očekujući da u toku XIX veka zauzme počasno mesto. za Katarine II. Prvi od ovih časopisa je opet akademskog porekla. kao što su obest ili neznalaštvo ple mića. Ali prvo mesto pripada Dmitrevskom. ali objavljuje i o pitašima morala mnoštvo članak a. Godine 1757 osnovano je u Moskvi jedno narodno pozorište pod upravom p isca Heraskova. — Jelisavetina vladavina označava novo razdoblje u duhovnom razvitku. životni okvir i propise društvene pristojnosti. glupo kicošenje mladih gizdavaca. označava veliki korak na putu na pretka. Jednoj od ovih pretstava prisustvuje i jedan mlad trgovac iz Jaro slavlja. Carski dvor. koj e su priređivali učenici kadetskog korpusa.Duhovni život za vreme Jelisavete. Između 1750 i 1760 godine pojavljuje se i nekoliko časopisa. nemajući publike ni čit alaca. Književnost i pozorište žive . koji brižljivo kopira dvor Luja XV. tome duhovnom rasadniku koji je već stvorio rusko pozorište. One se ponovo javljaju u obliku pretstava na dvoru. Šuvalova i aktivnoj saradnji Lomonosova. Tu se razvijaju isti propisi mo rala zasnovanog na „razumnoj sebičnosti” i na načelima „prirodnoga prava”.” Glavno obeležje ovoga društva je njegova težnja da podražava francuskim uzorima. svoje estetske naklon osti i lepe manire. Od fran cuske ono pozajmljuje svoja shvatanja. ovaj duhovni pokret počeo je da zahvata ono što se već može nazvat i „rusko društvo. novinarstvo i prvi univerzitet. koji je bio došao u Petrograd poslom. koje su propoveda li pisci iz 1730 godine. u njima se štampaju prilozi opšt e sadržine ili čisto književni. igrajući komade Sumarokova. za šta ima da se zahvali naporima g rofa I. daje primer p restoničkom plemstvu. pozorišne pretstave bile su skoro s asvim prestale u Rusiji. svoje duhovne težnje. onome sinu jednoga sveštenik a iz Jaroslavlja koji će biti vođa ruskog pozorišta u drugoj polovini 29 7 XVIII veka. jednim ukazom stvara se u Petrogradu jedno stalno državno pozorište. u čijoj trupi Volkov i njegovi drugovi iz Jaroslavlja sačinjavaju jezgro. Jelisaveta poziva tu trupu u Petrograd. gde ova priređuje sa uspehom dve pretstave na dvoru. I. Fjodor Volkov. Posle prvih pokušaja priređivanja pozorišnih pretstava na dvoru cara Alekseja. Akademska erudicija je sasvim prognata iz njih. Osnivanje Moskovskog univerziteta godine 1755. i neusp elog pokušaja Petra I da stvori narodno pozorište. naprotiv. koje osnivaju pisci proizišli iz ove sredine. čija je publika još veoma ma lobrojna. tapkaju u mestu. on od lučuje da mu se posveti. Želja za podražavanjem odvodi često u smešne krajnosti. Sam Volkov posta je veliki tragičar. nju zamenjuju l irske pesme i članci o opštoj filosofiji ili moralu. novinarstva i nastave. Ali.

Bez znanja svoga oca. on polazi 1730 godine ka dalekoj Moskvi. Molijera. Dugo vremena je osporavan njegov p esnički dar. U nekolikim svojim filološkim raspravama on je nazreo načela istorije jezi ka i uporedne filologije. Njegovi planovi za gramatičku reformu su zaista značajni za sv oje doba. čistota i dubina njegove inteligencije ogledaju se i u njegovim raspravama o opštim problemima prirodnih nauka i u njegovim studijama o raznim političkim pitanjima. Iako on piše tragedije iz ruske istorije. Rasina. svome zaštitniku. On ima veliki lični dar. Njegova Rasprava o poreklu s vetlosti i njegova Rasprava o korisnosti hemije. te se u njegovim oda ma oseća izvesna izveštačena i nadmena retorika. drage njegovome srcu. jesu obrasci naučn e sinteze. svo jim energičnim i izrazitim stilom. a Lafontenu u svojim basnama. zato on nije hladan i površan podražavalac. koji mnogo ceni prirodne sposobnosti svoga učenika. Ali on nije lišen stvarnog pesničkog osećan ja. Molijeru u svojim komedijama. plaćenog državnog činovnika.i hrane se uzorima francuskog klasicizma. upoznaje se tamo sa najboljim tadanjim glumcima i trudi s e da se na licu mesta usavrši u veštini francuske scenske dikcije. Njegov klasiciz am je toliko revnostan. Čas pešice. i žali se na to Volteru. On je pre svega veliki prirod njak. ili kad dodiruje velike naučne probleme. a u isto vreme i primeri građanske hrabrosti. koje na mahove izbije u njegovim delima usred visokoparnih i hladnih tirada. koji su u to vreme bili obavez ni za jednog naučnika. jer one 29 9 snažno brane slobodu naučnih istraživanja. Njegova gramatička istraživanja visoko cene stručnjaci. on stiže do svetoga cilja svoga putovanja. Dmitrevsk i odlazi u Pariz. On još proučava metalurgiju u Frajber gu. ali danas kritika teži da mu dodeli važno mesto u književnom razvoju. i ot ada njegov život teče u plodnom naučnom i književnom radu. pored ostalih. jeste jedno od najsnažnijih dela ruske književnosti XVIII stoleća. širinom svojih pogleda. Tadanji najplodniji pisac. i pošto je učio u moskovskim školama. Sumarokov. Oduševljeno se prevode na ruski jezik de la Voltera. trudi 29 8 se da podražava prvoj dvojici u svojim tragedijama. da se on gnuša kada „plačevna komedija” počinje da zadobiva naklon ost francuske publike. Širina njegovog intelektualnog vidika. pa se 1741 godine vraća u Rusiju. gde se predaje naučnim s tudijama pod rukovodstvom slavnoga Hansa Kristijana Volfa. smelošću kojom pokreće mučna politička pitanja. ulazi u Akademiju. Godine 1742 postaje član Akademije nauka. Ali se on posvećuje takođe književnim radovima. Rođen 1711 godine na obalama Severnog Ledenog Mora. . On mora da sastavlja svečane ode prili kom raznih državnih ili dvorskih događaja. Rusija daje jednog genijalnog naučnika . On tu zapanjuje svoje nastavnike neobičn om snagom svoje inteligencije. Dugačka studija O uvećavanju i održavanju ruskog naroda koju je on predao 1761 godine grofu Šuvalovu. on u njih ne unosi nimalo nacionalnog obeležja. Lomonosova. Zahvaljujući svojoj gvozdenoj volji. naročito kad počne da slavi lepote sev erne prirode. Režija Dmitrevskoga je isto tako prožeta tradicijama klasične francuske režije. Nastanjuje se u Marburgu. Stručnjaci koji danas proučavaju njegove naučne radove pronalaze u njima duboke ideje koje su omogućavale da se predvidi čitav niz velikih otkrića u oblasti prirodnih nauka. čija dela obogaćuju kulturu celoga sveta. njega je jedna urođena i žestoka žudnja za naukom nagnala da napusti s voje rodno mesto. on savlađuje sve prepreke. Lomonosov je ponikao iz naro da. u porodici jednoga ribara iz Arhangelska. čas sa karavanima koji idu u istom pravcu. kao Ho rev i Lažni Dmitrij. dubokom analizom tih pitanja. već originalan prilagođivač. U trenutku kada počinje da se uči od Francuske. On ume da nađe sretne obrte i upečatljive slike. i 1736 godine poslan je u Nemačku da tamo usavrši s voje školsko obrazovanje. koji izazivaju kod njega iskreno oduševljenje. On nije rođeni pesnik. Lomonosov temeljno poznaje ruski jezik.

Njoj je tek petnaest g . 30 0 X I . K A T A R I N A I I ( 1 7 6 2 — 1 7 9 6 ) 1. Ne bi se moglo bolje označiti važno mesto koje on zauzima u istoriji ruske kulture. mogao je Puškin r eći da je sam Lomonosov bio „prvi ruski univerzitet”.Pred neumornom i raznolikom delatnošću ovoga genijalnog čoveka. — Katarina II imala je čudesnu sudbinu. REVOLUCIJA 1762 I POČETAK VLADAVINE Karakter Katarine II.

koji ne štede svoje slavopojke „Severnoj Semiramidi”. ona zna takođe da se jedno često ponavljano mišljenje nameće. razumnim iskorišćavanjem. kao glumica koja je vešta da postiže uspehe na životnoj pozornici. n a blistavi petrogradski dvor. a potvrđuje ih u njihovoj ulozi. Bilo joj je dvadeset i tri i dvadeset i sedam godina k ada je izabrala svoje prve ljubavnike. Platona Zubova. Njen karakter se odlikuje dvema crtama koje se retko kad nalaze kod jedne iste osobe. i ako je majka morala da se spakuje i vrati pokunjeno svome domu. ona se ne us teže da iskoristi potkupljivo pero i najpodlija škrabala. kao i javno mišljenje svoga carstva. Ustvari. Katarina je imala da učvrsti i ojača monarhiju oslonjenu na plemstvo. o na ipak stalno ponavlja da je krunu primila samo zato da bi odgovorila navaljiva nju svojih podanika. Saltikova i Ponjatovskog. a ružnog i inteligentnog Paćomkina lepim i glup im Zubovom. a bilo joj je p reko šezdeset kada je izabrala poslednjeg. udaje se za prestolonasledn ika. Istina. koji. Da bi nesreća bila potpuna. Ona je nailazila na mno gobrojne prepreke. kao što bi se činilo sa zvanični m pesnikom. njena majka. jer se zna da je ponekad i osećajno mnogo patila. idolom 30 1 njenih poslednjih godina. Površan posmatrač mogao bi se prevariti i smatr ati njenu neukrotivu energiju kao dokaz genijalnosti. a kasnije. ali ih je savlađivala zahvaljujući svojoj sreći koja joj je skoro r edovno pomagala. Ona ume da zadobije Jelisavetino poverenje. Ali. Malo ona mari što je ovo tvrđenje suprotno stvarnosti. ruskoj „Minervi”. Ona zamenjuje nežnog i otmenog Ponjatovsk og džinovskim i neobrazovanim Orlovom. U politici. njene str asti. U ljubavi.odina kada je iz jednog zabačenog kutka Pomorja prenose usred vilinskog carstva. proglašena je za caricu . pošto je izgubio caričino srce. sam Paćomkin. drukčije rečeno. pošto se brzo otarasila svoga supruga. Ona zna da se publicitet ne obraća umnim ljudima. A upravo njena narav nije ni kao u sejača ni kao u orača već kao u žeteoca koji ume. jedino se krajnjom čulnošću može objasniti neverovatan broj njenih ljubavnika i bezo bzirnost sa kojom ih je često puta birala. postaje poznato. ne treba misliti da ona održava svoje književno koketiranje sa evropskim filosofima samo rad . a to su strast i vladanje sobom. Od svoje mladosti pa do pos lednjeg dana svoga dugog života ona daje dokaza o svome neverovatnom temperamentu. ona se uvek trudi da se prilagodi prilikama. njena strast nije ni uzvišena ni plemenita. njeni ljubimci se smenjuju sko ro iz godine u godinu. a nije prestala sve do svoje sm rti da nemilostivo kasapi ruski jezik svojim nemačkim naglaskom. a njen verenik Petar Fjodorovič izjavljuje joj grubo da ne oseća prema njoj nikak vu naklonost. ne prelaze granice kojima ne pristaju da se za dovolje težnje genijalnih priroda. strasna ambicija Katarinina pribegava neslavnim sredstvima. ona više voli da se prilagodi prilikama i da dođe do cilja okolišnim putem. U tom pogledu ona je neuporedivo vešta. Pa ip ak. da požanje ono što su posejali njeni pret hodnici. i u ljubavi i u politici. Da bi pridobi la javno mišljenje zapadne Evrope. sa Volterom ia čelu . Isprva je Jelisaveta gledala na nju sa nepoverenje m. Ona vlada trideset i četiri godine Rusijom. i da se ništa ne ukorenjuje čvršće u mozak gomile nego jedna obična istina. koje je tada bilo konačno formirano. Zacelo bi bilo nepravično videti u njoj samo čulnost. Od 1776 do 1789 godine. nego svetini opčinjenoj smelim i iznenadni m delima. ona na prepreke ne udara nikad direktno i više voli da vešto ukroti svoje neprijatelje nego da ih uništi . da izvuče korist iz tuđega rada. dok na drugoj stra ni ume vešto da pridobije pohvale najvećih filozofa svoga doba. njena kći ostaje u Rusiji. Ona ne p restaje da daje publicitetu prvorednu ulogu u svome „vladarskom zanatu”. koja ju je pratila na putu. Ona ne p rkosi sudbini. Ona ume jasnovidno da izabere sredstva i načine da ostvari svoje strasne želje. ostaje punih trinaest godina kao neki upravitelj njenoga muškog harema. zapodeva glupe spletke koje su mogle da za uvek upropaste sreću njene kćeri. Iako se dokopal a prestola uz pripomoć nekolicine zaverenika i zahvaljujući potpori garde. Prema sasvim tačnom proračunu njoj se pripisuje dvadeset i jedan ljubimac za četrdeset i četiri godine. Kako da se objasn i ovaj neverovatni uspeh? Najglavniji razlog njenog uspeha je u savršenom prilagođavanju radnice postavljenom zadatku.

Njena zakonodavna slava nije joj dovoljna. jednoga od njih. Ali se ona ne uzdiže iznad prosečnosti . za vreme jedne svečane večere u dvoru.i svoga hvalisanja. kada se trudila da prikrije svoje brige i svoje neuspehe. Revolucija 1762 godine. jer ona to posmatra kroz svoje ružičaste naočar e. Sa svoje strane. a kojim se obznan . kak o ona rado naziva u šali svoje carstvo. nerazdvojna je uostalom od njenoga ubeđenja da sve što ona čini može da bude samo savršeno. i pored nedostatka istinskog poznavanja stvari. ženi isto toliko ružnoj k oliko i ništavnoj. ali zaverenici još uvek ok levaju. izaziva početak pokreta. domaći učitelj Katarininog sina Pavla. ona hoće da se pokaže i kao plodan dramski pisac. Početkom juna. Taj sveopšti diletantizam je osobina jednog živ og i radoznalog duha. ponekad sumnjiv ukus — kao u njenim imitacijama Šekspirovih istoriskih drama. ona je samo jedna imitacija. gde su braća Orlovi veoma popularni. ali ne može da ih preobr azi. Ona prepušta svoga muža Jelisaveti Voroncov. gde se predaje čitanju dela f rancuskih filosofa. 29 juna/1 0 jula Katarinu. u kojima se ponekad vidi 30 2 neznanje — kao na primer u njenim filološkim studijama. Kada je njen muž stupio na presto. a da Katarini ostavi samo namesništvo. Sam Petar ubrzava rasplet. i koji nema nijedne sopstvene stvaralačke ideje koju bi suprotstavio stvarnos ti. Paseka. koja se nalazila u Peterhofu.. 27 juna/8 jula iznenadno hapšenje. već dele novac i prikupljaju pristalice. z abrinut zbog stanja svoga Holštajnskog vojvodstva. ona piše Volteru nekoliko re daka punih namerne veselosti. Ova težnja da prikrije rupe i pukotine u „svojoj kućici”. Orlovi ne gube vr eme. Tada se zaverenici odlučuju da se pripreme za rad. Nikita Ivanovič Panin. Sve što dolazi od nje izgleda joj lepo. Tako ona ismeva „markiza” Pugačeva i sultana istoga onog dana kada joj oni prouzroku ju najveću strepnju. svet jednog Orlovljevog sina. polaže odmah zakletvu. njen položaj postaje neizdržljiv. Svečano blagodarenje otsluženo je u čuvenoj sabornoj crkvi Kazanjske Bogorodice. jer je na taj način sigurna da će sva književna Evropa z nati da je ona vesela i zadovoljna te neće verovati da njoj uistini preti opasnost . dovoljno vešto izvedena da ne bi pala ispod duhovno g nivoa obrazovanih ljudi toga doba. da oko nje može da bude samo blagostanje i napredak. Ali njeni odnosi sa njenim slavnim dopisnicima nisu bez izvesnog i političkog računa. sjajnim ađutantom P etra Šuvalova. On odlaže državni udar do dana kad a će Petar doći u Moskvu pre nego što pođe vojsci. kneginja Daškov. i najzad njeni članci u časopisu Vsjakaja Vsjačina (Svaštarije). i povlači se za izvesno vreme u samoću. ona se iskreno divi Volterovom geniju i proučava predano dela Monteskjea i enciklopedista. zbog Katarinine bremenitosti. i kao no vinar. ona radije veruje da je o no već ostvareno i da je svet kojim ona vlada najbolji od svih mogućih svet ova. — Još pre Jelisavetine smrti Katarina je odvojila svoj život o d života Petra III. Umesto da neumorno radi za opšte blagostanje. Tako ona piše mirne opise blagostanja ruskih seljaka usred najv eće gladi i neplodne godine. Bobrinskog. namerava da kruniše svog učenika. oni pripremaju državni udar koji će Kata rini doneti vlast. T aj oprezni i hladni račundžija pretvara se kao da ga se ništa ne tiče. Njoj su nepoznate one krize razočarenja od kojih često pate pravi stvaraoci. pokazuje grozničavu delatnost. i Katarina potpisuje proglas narodu koji je na brzu ruku sastavio Petrov. pozivaju braća Orlovi u Petrograd. a ponekad polet i duhovitos t — kao i njenim komedijama iz ruskog života. donosi joj odmah potporu garde. Ovaj sebični optimizam njoj je urođen i on sačinjava samu osnovu njene ličnosti. pomišlja da uputi na Dansku. i kao pisac jednoga uporednog rečnika sv ih jezika. Njena ljubavna veza sa Grigorijem Orlovom. koja je uvek van Rusije i koju car. nisu bez izvesnog talenta. Na dan 23 aprila/4 maja ona do nosi na. koja čeka trenutak da stupi u dejstvo. i kao komentator starih hronika. Njena dela. Nepokolebljivo uverenje da će u svemu imati uspeha nagoni je da se pača u najraznovr snije poslove. Kada su oblaci zamračili sjaj njene vladavine. itd. dok njegova savez nica. gde joj garda. I Or lovi odlažu ostvarenje svoga plana. koji ume veoma vešto da prima utiske. on prostački vređa Katarinu pred svim zvanicama i preti joj neoprezno da će je prognati u manastir. Oni moraju sačekat i da ona bude sposobna da se stavi na čelo pokreta.

koji se nalazi u Oranienbaumu i koji ima sredstva da se brani sa više ili manje uspeha: on raspol aže sa oko 1. Posle nedelju dana. koga je on vratio i z progonstva. A kad a se naposletku njegov brod približio Kronštatu. Iste noći 30 3 Katarina. ona j e primorana da obazrivo postupa sa svakim. sa Gurjevom i Hruščovom na čelu. Uvek na oprezi. U junu iste godine jedan progla s preti da će biti kažnjeni oni koji ne budu prestali da iskazuju opasne misli i pre vratničke kritike o politici. Izveštaji koje su strani poslanici slali iz Petrograda spomi nju često zabrinutost koja se ogleda na Katarininom licu: „Strah da ne izgubi ono što se usudila da uzme ispoljava se neprestano u caričinom držanju”. i tvrđava preti da će pucati na brod ako se odmah ne udalji. a pored njega je i Minih. ne sluša Miniha koji navaljuje na njega da što pre ode na obalu Pomorja da se tamo pridruži svojoj vojsci. već nastavlja svoj pohod. već izišla iz Petrograda. Ona ide napred kao pravi po bednik. U julu 1764. jer je Talicin u njemu. sva ova darežljivost nije dovoljna da joj pridobije dovoljno pristalica. koja se u ratnom stanju nalazi u P omorju. Pa ipak. ka Petrovoj letnjoj rezidenciji. ubijaju svrgnutoga cara. oni prvi traže da im se plati za usluge koje su učinili. potpisuje akt o abdikaciji. on okleva i gubi vreme. Uskoro počinju da se snuju zavere. već je bilo dockan. pa bile one zaslužene ili ne. ali za vreme toga pokušaja čuvari. politička atmosfera ostaje prilično mutna. Katarina je izložena preteranim zahtevima onih koji su rad ili za nju i koji traže nagrade. na čelu garde. Pre svega. kao što im je bilo propisano jednim tajnim uputstvom. U početku. car je potpuno izgubio glavu. Kada je čuo vest o revoluciji. Spiskovi daroprimaca. U jesen 1762 godine. a Orlovi. kao što mu savetuje Minih. obučena u muško odelo. Jedan caričin proglas objavljuje da je on umro od krize hemoroida. Oko pet časova ujutru. Plan o Katarininom venčanju sa Grigorijem Orlovom izaziva najoštrije nezadovoljstvo među visokim plemstvom. Katarina se trudi da učvrsti svoju vlast. pokušava da sa oružjem u ruci izvede Ivana Antonoviča iz tvrđave. Petar. Panin nije jedi ni koji želi da se Pavle proglasi za cara i da se ustanovi namesništvo do punoletstv a mladoga cara. francuski ambasador. i pored sjajnog u speha državnog udara. da se podjednako ophodi i sa Grigorij em Orlovom i sa Paninom koji se nikako ne slažu. uoči Katarininog k runisanja. rade brzo i oštroumno . on može da otide i svojoj vojsci. Prijatelji postaju isto toliko opasni kao i neprijatelji. polazi na konju. ne opirući se dal je. koje ona hoće da nagradi. Mnogobrojni su oni koji primaju znatne poklone u novcu i prostranim posedim a naseljenim seljacima. Mirovič je pog ubljen. Oni šalju odmah admirala Talicina u Kronštat sa zadatkom da privoli posadu tvrđave da položi zakletvu vernosti novoj vladarki.500 holštajnskih vojnika. za vreme jedne svađe. Učvršćivanje vladavine. Umesto d a se povuče odmah u Kronštat. zasužnjenog u tvrđavi Šliselberg. ali on nema nimalo uviđavnosti. On se vraća u Oranienbaum u sumrak da tamo sazna kako je Katarina. pripremani su dugo i pažlj ivo. koji su sačuvani.juje njeno stupanje na presto. i Katarina je primorana da ga se odrekne. otkriva se da nekoliko oficira. i priželjk uju razne povlastice. Orlov ga je zadavio. S druge strane. pripremaju prevrat u korist Ivana Antonoviča. Mirovič. koji su vešti. Ostaje još samo da se ukloni Petar. Tada Petar. ispred garde. Zato je njena glavna briga da nar . Petar joj šalje jednu poruku u kojoj joj predlaže da po dele vlast. pod nadzorom Alekseja O rlova. Jednim potezom pera carica pretvara mnoštvo slobodnih državn ih seljaka u mužike velikodostojnika i vernih 30 4 pristalica nove vlade. — Tako počinje Katarinina vladavina. u Moskvi. potpuno o beshrabren. piše Bretej. Dok ovi smišljaju nove državne udare. Ona ne odgovara. Njega su smestili u Ropšu. i čija nesloga otežava već i: inače teško s tanje. jedan oficir. a godine 1763 da g rupa okupljena oko Hitrova smišlja ubistvo Orlova. ona velikodušno razdeljuje povl astice i nagrade.

Njegov je predlog isprva prihvaćen. Zna se samo da su Paninovi projek ti bili saopšteni nekolikim ličnostima. da se ne bi ispustile dizgine autokratske vlasti . već bi ih rešavale dobr o organizovane ustanove. govori i izjave poslanika trgle iz njenih filozosofskih snova i pokazali joj da najvažnija društvena klasa. — Već u prvim mesecima njene vladavine. Ona uviđa da toga radi treba da stvori i održava vezu između sebe i narod ne mase. ona isto tako posećuje Rostov. umesto da se upravlja prema nekoj zakonskoj odredbi. ona Volgom odlazi u Kazanj i boravi dugo u Jaroslavlju. otkriva nam svoju igru. U isti mah on snažno ističe da ova projektovana reforma neće nimalo ograničiti samodržnu vlast vladara. Tada je ona. Zatim odjednom poništava svoj potpis. da bi učvrstila svoju vlast. v eć je naprotiv težila da sasvim porobi seljake i da prigrabi za sebe glavnu ulogu u mesnoj upravi. on ocrtava mučnu sliku nesreća koje prete državi kad god se politička vlast usredsredi „jedino u vladarevoj lično sti” i kada se on. On izjavljuje da se ove nesreće ne mogu izbeći ako se „razumno vršenje zakonodavne vlasti ne poveri malom broju ličnosti izabranih u tu sv rhu. Da li je ovo zaista tačno? Da li je Katarina morala da menja sve sv oje namere da bi ugodila plemstvu? Ne može se odgovoriti na ovo pitanje pre nego što se prouče zakonodavne mere koje je carica preduzela pre saziva Poslaničke komisije. Nikita Panin. ne samo da nije usvajala njene ideje. izmenila potpuno svoj politički program i preobrazila se. Tvrdilo se da je ona stupila na presto sa namerom da u Rusiji poseje klicu političkih sloboda. ona se vraća na plan svoje prethodnice. U predgovoru svome projektu za jednu novu državnu ustanovu. 2. Njeni prvi pokušaji da se približi narodu i da osvoji njegovu naklonost jes u njena putovanja do najzabačenijih delova carstva: posle putovanja u Moskvu na kr unisanje. Ona još odmah odlučuje da okupi poslanike izabrane po svim oblastima i od svih društvenih slojeva. i da potvrdi svoj državni udar opštim narodnim priznanjem. kažu. PRVE UPRAVNE MERE (1862—1766) Postoji veoma rasprostranjeno mišljenje kako je ova „Poslanička komisija” poremetila sv e Katarinine ideje. da ukine seljačko ropstvo i da saobraz i zakone i običaje prosvećenim načelima koja je crpla iz dela enciklopedista. ona potpisuje proglas kojim se us tanovljava Savet. pošto će konačne odluke po svim državnim poslovim a donositi monarh. svetoga Dimitrija. pravu Katarininu političku misao. u „caricu plemića”. a 28 decembra 1762/8 januara 1763 godine. jedan događaj nam otkriva. koju on naziva „Carev Savet” i koji bi bio sastavljen od šest li ca. čije sednice otvara ona u Moskvi 1767 godine veoma svečano. Paninovi projekti.” Sledstveno tome. Pojedinosti ovoga obrta ostale su nerazjašnjene. a to će reći up utstva namenjenog toj skupštini. da oni izlažu i pretresaju potrebe. pošto je raspustila komisiju koju je Jelisaveta bila obrazovala za izradu novog Zakonika. sve proglase i druga akta vladarske vlasti da premapotpisuje j edan od državnih sekretara. koji smišlja v elike planove. plemstvo. Jedna od tih ličnosti odobravala je Paninu. i Paninovi predlozi su nap ušteni. kapitulirala pred zah tevima plemstva. on predlaže da se osnuje „jedna vrhovna 30 5 zakonodavna ustanova”. čiji su veoma interesantni zaključci sačuvani do d anas. prilikom izlaganja mošti nekadašnjeg arhiepiskopa toga grada. i pre nego što se ispita sadržina njenog Nakaza. Katarina određuje buduće savetn ike. proširujući ga i da jući mu više odjeka i sjaja. ma da je napomenula da je neopho dno potrebno biti uvek oprezan. koji su njegovi članovi. Narednih godina ona radi na sastavljanju jednog nakaza. Panin pretpostavlja da na taj način državni poslovi ne bi zavisili od ćudi izvesnih ličnosti. Sve zakonodavne mere morale bi se podnositi na pregled ovome Savet u. Ali su j e. iako je oprezan i malo sklon ličnoj akciji. a sva naređenja. kažu. samo povin uje samovolji neodgovornih ljubimaca. Zatim. želje i težn je naroda. poput probnog kamena.od zaboravi kako je ona došla na vlast. i potsećala je na pokušaj učinjen u cilju da se ograniči autokratija pre stupanja na p .

— i ona dodaje: „Ali doklegod ja budem živa. Katarina smatra za potrebno da poveća prin adležnosti činovnika. Na dan 21 aprila/2 maja 1764 godine objavljeno je jedno „Naređenje gubernatorima”. uistini težio d a ograniči autokratiju u Rusiji.resto Ane Ivanovne. i da bi taj Savet. na šest otseka. U isto vreme z natno su uprošćene i centralne ustanove ukidanjem čitavog niza nadleštava za koje se utv rdilo da su suvišna. moga o u ovima da pobudi želju da dele vlast s njim. U svakom slučaju. koji Savetu dodeljuje strogo savetodavnu ulogu. Međutim. u želji da uveća svoju popularnost. mogli vremenom da uzdignu na step en savladara. kao što potvrđuj e Fonvizin. tako su jasno određeni. kako bi poboljšala njihov položaj i umanjila njihovu potkupljivost . nikakvi znaci takve namere ne poj avljuju se u njegovom projektu. kojima su dodeljene razne kategorije državn ih poslova. Tako i sam obazrivi pokušaj Paninov da obezbedi poštov anje zakona prilikom rešavanja državnih poslova uliva naposletku strah Katarini. koje su interesantne po tome što nagoveštavaju velike reforme iz 1775 godine. pod vidom učvršćivanja monarhije. koju bi članovi „Carevog Saveta”. ovo naređenje daje gubernatoru neograničenu vlast nad svim granama lokalnog života. ako su donesene jednoglasno. Katarina je gajila to nepoveren je zajedno sa drugima. ka o što mi nalaže moja dužnost. rusko carstvo će postojati. Ova reforma . general Vilboa. mogao da post ane oruđe protivu vladara? Zaista. koji se zanose slavoljubivim planovima i veruju da su pos tali majstori u politici jedino stoga što su živeli dugo u inostranstvu — to je slučaj s a Paninom. iskazao je bez okolišenja svoje u beđenje da pisac toga projekta. ima za cilj da ubrza rad birokratske mašine. — Iako odbija da izmeni političko uređenje carevine. a viškovi prihoda koji su otuda proistekli potpuno su upotrebljeni za pov ećanje prinadležnosti. podređuj e mu mesne ustanove. Usavršavajući administrativnu organizaciju. U početku svoje vladavine. Kako bi jedan skup od šest državnih sekretara. počev od 1763 godine. trebalo je da neko bude jako protivan svakom po kušaju ograničavanja carske ćudi. čak i pre sazivanja Poslaničke komisije iz 1767 godine. — i koji možda puštaju da ih zavedu „raniji primeri” — ovde se misli na pokušaj iz 1730 godine. da je ona spremna da Paninov skromni predlog smatra kao nameran nasrtaj na njenu samodržnu vlast. Senat. približujući suviše vladara njegovim podanicima. Katarina ip ak ostvaruje nekoliko čisto administrativnih reformi. Proglas od 15/26 decembra 1763 godine podelio je — prema Paninovom predlogu — najvišu ustanovu carstva. da bi ga stavila pod direk tnu vlast Senata i carice. ona je smanjila za 10 kopejaka po pudu porez na so. U jednom tajnom uputstvu ona pravi providne aluzije na Paninov projekt: ona govori o drskim ljudima koji sanjaju o tome da u Rusiju presade tuđinske običaje. samo u slučaju neslaganja iznosi se predmet rešavanja pred opštu sednicu Senata. poznati dramski pisac koji je bio njegov lični sekretar. u svakom otseku odluke su konačne. Druga ličnost. pa da u Paninovom proje ktu otkrije zaveru protivu autokratije. Prve upravne reforme. Radi toga mora da poveća poreze. za či je će vladavine cvetati favoritizam. 30 6 Njeni politički pogledi. što navodi na misao da su kritike koje su joj bile podnete proizvele na nju jak utisak. u k ome se nalaze ideje koje će jedanaest godina kasnije davati pravac opštoj reformi ob lasne administracije. . Mogućno je da je Panin. proglašava ga za „gospodara i zaštitnika” svoje gubernije. jer je ono toliko prostrano. 5/16 jula 1762 godine. koje je naimenovao car. čisto tehničke prirode. i jako nepoverljiv. „ta samovolja izvesnih ličnosti” od koje je Panin upravo i želeo da zaštiti državu. a u isti mah ga čini potpuno nezavisnim od vladinih kolegijuma. mnogi dotadašnji porezi su povećani i mnogi novi ustan ovljeni. stvorenog jednim državnim zakonom. Potpuno prožeto načelom administrativne decentralizacije. da bi za njega bio štetan sva ki drugi režim osim autokratije”. teži da zavede aris tokratsku vladu. Gubernator iz 1764 godine je — to se jasno vidi — skica b udućeg „carskog pretstavnika” ili „general-gubernatora” koje će stvoriti zakon od 1775 godine. Ali.

da se na njega ne mogu primeniti tel esne kazne. Ipak. knezu Vjazemskom: „Plemići su ve oma nezadovoljni što ne vide da se potvrđuju njihove povlastice. ali da bi neposredno ukidanje seljačk oga ropstva imalo za posledicu da plemstvo ohladni prema njoj.” Sledstveno tome stvorena je 11/22 februara 1763 godine jedna komisija sa 30 7 zadatkom da pregleda proglas Petra III o povlasticama plemstva i da pripremi nje govo proširivanje. Katarina je usvojila ovaj izveštaj i naredila da se prema njemu sastavi zakon.Potpunost samodržne vlasti. prilikom nereda koji su nastali na m nogim plemićkim imanjima. razume se. Za mesec dana ona sastavlja jedan projekat zakona. koji se s pr avom može smatrati kao prva skica „Povelje plemstva” koju je Katarina obnarodovala dva deset i dve godine kasnije. U početku svoje vladavine ona u dva maha postavlja pitanje mužika. požurila da baci u arhivu — zacelo su veoma . nego će preći na njegove naslednike. 3/14 jula 1762 godine. 9/20 avgusta 1765 godine ona dodeljuje monopol pečenja rakije plemićskom staležu. ona jednim naročitim ukazom izražava svoju volju „da odlučno štiti plemiće-spahije u pogledu njegovih poseda i imovine”. da se zakonskim putem prizna da plemić ne može biti kažnjen bez suđenja. carica ne čeka ovaj saziv da bi znatno proširila plemićska prava. — Isto tako ne izgleda — ako se oslonimo na činjenično stanje — da je K atarina isprva imala socijalne ideje kojih će se kasnije morati odreći da ne bi izgu bila naklonost plemstva. Zar ona dakle nije imala nikakvu nameru da posreduje u odnos ima između mužika i vlastele? Zacelo da je imala. ka o što ćemo videti. administrativna decentraliz acija. ako bi se davala sloboda mužicima svakog imanja koje prelazi u ruke novih vlasnika. da u slučaju progonstva ili smrtne kazne njegovo imanje neće biti konfis kovano. Godine 1764 predl aže ona Dijeti livonskoga plemstva da ispita sledeća sredstva kojima bi se obu zdala „tiranska samovolja zemljoposednika”: odobrenje seljacima da mogu imat i pokretna dobra. Ne bi trebal o zanemariti da se uradi nešto u tome pravcu. kao što im i dužnost nalaže. uprošćavanje upravnog aparata. kada je na jednoj hartijici zapisala da. da će moći potpuno slobodno da raspolaže svoj im posedima. i da će plemićima biti do pušteno da odlaze iz Rusije i da prelaze u strano podanstvo. Taj projekt predlaže da se pre svega potvrde sve povl astice dodeljene plemstvu proglasom Petra III. osim toga. ukratko. to je verovatno usled pretstojećeg sazivanja poslanika. ona uzima u obzir potrebu da računa na pomoć vlastele. Socijalna pitanja. već od o voga doba. Što se ovo nar eđenje nije odmah ostvarilo. Početkom 1763 godine ona piše vrhovnom državnom tužiocu. kontrola nad kaznama k oje vlasnici izriču nad mužicima. ali samo u izvesnim pitanjima i iz vesnim granicama. regulisanje zakonskim putem mužičkih dažbina. čak i ako vremenski nisu stekli pravo da ga dobiju. velike razlike. zatim. osim toga. I tako. već 13/24 jula 1762 odlučuje da će oficirski čin biti dodeljen svim plemićima u trenutku penzionisanja. sve one povlastice koje će kasnije biti obuhvaćene Poveljom pl emstva iz 1785 godine. Ova Katarinina izjava nije u saglasnosti sa namerom koja joj se pripisuje da želi osloboditi seljake. sv i bi seljaci bili oslobođeni posle sto godina. zabrana rasturanja pojedinih porodica prilikom pro daje mužika. to su ideje kojima su prožete mere što ih je Katarina preduzela još pre sazivan ja Poslaničke komisije i kojima će ona ostati verna i pošto bude stupila u dodir sa nj ima. Ovi predlozi — koje se Livonska Dijeta. 17/28 januara 1765 godine daje ona plemićima pravo da samovlasno šalju svoje mužike na robiju. Ona još nije bila stupila na presto. a seljacima naređuje da se poko ravaju svojim gospodarima. da se plemićska titula neće više automatski dodeljiv ati državnim činovnicima kada budu unapređeni na izvesne položaje. Između njenog programa i izjava poslanika po jednom istom pitanju neće biti.

Ona izgled a više raspoložena da reguliše mužičke dažbine. On se ogran ičava na to da predloži da im se na spahiskom imanju dodele parcele dovoljne za njih ove lične potrebe i koje bi prelazile na njihove naslednike. on smatra da vlada treba da ih na to privoli daj ući primer u selima koja zavise od dvorske uprave. mladi pravnik Poljenov. a koja joj je dostavljena baš u to vreme. naprotiv. i da se utvrdi iznos dažbina na dve rublje od glave i kuluk od četiri dana nedeljno. prema jednom postupku podrobno iznesenom u pr avilniku. sastavljanje jednog podrobnog pravilnika za opšte ra zgraničenje zemljišnih poseda u celoj Rusiji. 19/30 septembra 1765 godine jedan prog las objavljuje taj džinovski posao koji zadire u tolike životne interese posednika. razgraničenje imanja koje je predlagao Petar Šuvalov bilo je započeto. Onaj ruski pisac. svako omeđivanje imanja izvršeno sporazumno među susedima biće priznato i potvrđeno bez ikakve kontrole. d a se seljacima dodeli pravo svojine nad žitom i stokom. ali su daleko od toga da se u njima može videti namera da se mužici oslobo de. slika veoma živim bojama duhovnu bedu seljaka koj i su pod spahiskim jarmom. Katarina ga ponovo otpočinje u velikim razmerama. njegovi su članovi. Ona uklanja pometnju u odnosima između p . 30 9 Opšte razgraničenje zemljišnih poseda. koji je studirao na univerzi tetima u Strasburgu i Getingenu. Ova odluka olakšava razgraničavanje. Za vreme potonjih vlad avina on će se postepeno vršiti u ostalim delovima Rusije. Ali kakvo je lično mišljenje one ko ja je postavila to pitanje Nezavisnom društvu za ekonomska proučavanja? Ona ga je is kazala u zabeleškama kojima je propratila prepisku između dva kneza Golicina povodom seljačkog problema. da njeni projekti za poboljšanje njihovoga položaja iskazuju shvatanja ličnosti iz njene okoline koje poznaju to pita nje.30 8 ozbiljni. Nagrada je dodeljena Beardeu-de-Labeu. No pri svem tom. da se zabrani rasturanje porodica prilikom prodaje mužika. a započet u šest drugih. a to je upravo i otežalo izvođenje toga posla. da se završi 1843 godine. Ona dočekuje sa ironijo m i nepoverenjem predlog da se seljacima odobri pravo zemljovlasništva. doktoru prava iz Ahena. Za vreme Jelisavete razgraničenju je trebalo da prethodi proveravanje prava sopstv enosti svih zemljoposednika. Ali ta ideja nije strana ni izvesnim pretsta vnicima plemstva. najzad. ponavlja tu ideju. kao što smo videli. one samo — i važno je da se to istakn e — ponavljaju u većem obimu pokušaje Jelisavetine vlade. Petar Panin ga prvi iznosi u zakonskom projektu koji podnosi carici 1763 godine i u kome predlaže da se gubernatorima da pravo da kontrolišu zloupotrebu spahijske vlasti. Vladine odluke donesene na osnovu ovog so cijalnog programa nemaju ničega originalnog. Jel agin. veoma ugledni plemići. čiji je zakonski predlog dostavljen carici 1766 godine. iako je položaj mužika isprva zabrinjavao Katarinu. — Za vreme Jelisavete. ali se sa tim poslom odugovlačilo i od njeg a se naposletku odustalo. ali o ni ne spominje njihovo oslobođavanje. 5 od francuskih. predlaže tome društvu da ob javi konkurs sa nagradom za temu: „Da li je korisnije po društvo da mužik bude sopstve nik zemlje ili samo pokretnog imanja i dokle treba da se prostire njegovo pravo nad jednom ili drugom vrstom imovine?” Od 162 podnesena spisa samo je 15 primljeno za učestvovanje u konkursu. Pri kraju vladavine Katarine II taj p osao je završen u osamnaest gubernija. među kojima i braća Orlovi. on ne odobrava da spahije budu primorane da ove ref orme izvršuju protiv svoje volje. da se ne prodaju bez zemlje cele seljačke porodice ili odvojeno članovi jedne iste porodice. istoga je mišljenja. u jesen iste godine. on a i ne pomišlja da ih oslobodi ropstva. da je ona šta više čvrsto rešena da ne preduzima ništa što bi u tom pogledu mog lo da izazove nezadovoljstvo plemstva. Godine 1765 jedno „Nezavisno društvo za ekonomska proučavanja” osniva se u Petrog radu sa ciljem da ispituje ekonomske probleme. a s amo jedan od ruskog pisca. ostajući anonimna. Sve ove činjenice dokazuju da. među kojima su 9 od nemačkih pisaca. samo u slučaju osporavanja zvaničnim putem vlada će prove ravati prava obeju parničnih strana. Ovoga pu ta. i da se tačno utvrdi veličina mužičkih dažbina. U maju 1765 godine ona ustanovljava pod pretsedništvom Nikite Panina jednu komisiju koja dovršava. Važnost ovoga posla za posednike je očevidna. Katarina. Poljenov.

Katarina se trudi da ostvari ovaj plan u velikim razmeram a. Tuđinska naselja u Rusiji. oduzimanje crkvenih imanja je već rešeno na najvišem mestu. Godine 1764—1765 31 0 zaključeni su ugovori sa tri koncesiona društva kojima su upravljali Prekur. zamršeni marifetluci kojima se oni s luže da bi prikrili bespravna prisvajanja pomoću kojih su uvećali svoja imanja i o koj ima većina njih jedino misli. Katarina se požurila da zadobije naklonost svešte nstva opozivajući svečano ukaze Petra III kojima su se štetila zemljoposednička prava pr avoslavne Crkve. Želeći da sebi obezbedi na klonost uticajnih društvenih redova. sve ljudi sa sumnjivom prošlošću. Ona je bila osnovala na jugoistoku srpsk a naselja. u nedostatku tačnih međa. daje živopisnu sliku u svojim Uspomenama. pokupljeni iz raznih krajeva Nemačke. Pite i Derua. Otuda proizilaze nemiri i neredi u naseljima. ono je vraćalo drugi ma imanja koja su. diplomatska lukavstva. gde su seljaci ropski vezani za zemlju . Godine 1763 ona osniva „Kancelariju za pokroviteljstvo nad strancima” kojom uprav lja Grigorije Orlov. koje je za vlade P etra III postalo svršen čin. Državna blagajna uvučena je u ogromne beskorisne troškove . svi Francuzi. „Novu Srbiju” i „Slaveno-Srbiju”. Oko prestola s u svetovni i crkveni velikodostojnici zapodeli žestoku borbu zbog ovog pitanja. zgomilani na glinastoj i nedovoljno plodnoj zemlji u središnom delu evropske Rusije jedva ček aju da se bace na pusta zemljišta duž granica? To je stoga što su spahije zainteresova ne u pitanju naseljenosti središne oblasti. otkupljujući po skup novac ta naselja i zavodeći nad njima državnu upravu. koncesionari se žale na svakovrsna kinjenja od strane naseljenika i t vrde da su oni uvučeni u klopku kada su navedeni da potpišu ugovore čiji domašaj oni nis u shvatili. te su na kraju krajeva mnogi posednici mogli biti zadov oljni zbog znatnog povećanja njihovog imanja. nasuprot tome. i ovaj njen ukaz je samo jedan taktički potez da se ocrni što je moguće više vladavi na Petra III i da pridobije sveštenstvo. naseljenici. blizu Saratova i Caricina. Sječenov. Uzbuđenje koje je obuzelo sve vlastelinčiće. kada ruski zemljoradnici. jer smatraju da je privatn o zemljoposedništvo monopol plemstva. koji traju sve do ono ga dana kada je godine 1779 vlada poništila ugovore zaključene između državne blagajne i koncesionara.109 stanovnika oba pola organizovano je na donjoj Volgi . Jer istoga trenutka kada ona objavljuje o vaj ukaz. tuđa lica mogla da prisvoje. — Jelisaveta je nameravala da naseli puste oblasti duž gran ica nastanjivanjem stranih naseljenika. njen ukaz od 12/23 avgusta 1762 godine završava se ovako: „Mi nemamo ni želju ni nameru da prisvoji mo crkvena dobra. kao i parc ele zemljišta snabdevene svim potrebnim poljoprivrednim alatom. potpore i novčanu pomoć. razgraničavanje je iz azvalo među mesnim plemstvom izvanrednu uzrujanost.ojedinih imanja i uzroke stalnih svađa među susedima. 104 naselja sa 23. oni su smešteni žurno. Pri kraju svoje vladavine ona je bila izrad ila jedan podroban plan po kome je trebalo pozvati izvestan broj Nemaca i naseli ti ih na donjoj Volgi. omeđivanje imanja oduzimalo je nekim posednicima pravo uživanja parcela na koje oni nisu imali nikakvo pravo. pustol ovi koji sa veoma malo savesnosti odgovaraju svojim obavezama. predložio je jedno poravnanje: objaviti privremeno povraćaj crkvenih dobara svešten . Jedan svečan proglas poziva u Rusiju sve strance koji žele da o snuju naselja. i baron Kano de Boregar. Ukupno. On i prvi su se izjasnili za oduzimanje crkvenih dobara. i zato što vlada brani interese zemljoposedničkog plemstva.” Ali ona nije iskre na. Veštinom i umešn ošću uspevali su čak nekoji da povećaju svoja imanja na račun suseda ili neobrađenog zemljišt koje je pripadalo državi. Odnosi između njih i koncesionara kvare s e još u početku. do godine 1768. koje su se često preobraćale u smr tnu mržnju. pribegava se sistemu koncesija. niti da se bogatimo na račun Gospodnjega dela. On im obećava svakojake povlastice. — Podržavljavanje crkvenih dobara. ne pokazuju se mnogo sposobni . Zbog svega ovog. Zašto se na ovako mučan i skup način dovode tuđinci. bez reda i sistema. Posle nekoli ko bezuspešnih pokušaja. vešt i okreta n. petrogradski mitropolit. Podržavljavanje crkvenih dobara. opisani su snažno u tome delu. Bolotov. Razume se. o kojoj nam jedan posednik iz središne Rusije. izazvalo je žestok gnev sveštenstva.

kome pretsedava knez Kurakin. Oni moraju da plaćaju državnoj blagajni ličn i porez. Bio je to akt stroge optužbe protivu 31 1 sveštenstva koje upotrebljava prihode sa crkvenih dobara da bi zadovoljilo svetovn e potrebe. Jedan pretstavnik visokoga sveštenstva. koji je neka vrsta glavne probe za blisku Pugačevljevu bunu. — zatim naimenovati jedan odbor za pro učavanje toga problema. a njih u stvari 991. Proglasom su dodeljeni prih odi sa tih imanja za narodno prosvećivanje i dobročinstva. oduševljenje koje je izazv ao među sveštenstvom ukaz od 12/23 avgusta i bacio je u zaborav nekadašnje optužbe pro tivu Petra III. što je učinjeno tri meseca kasnije. Sva dobra i svi selja ci. Pošto je čameo četiri godine u jednom zabačen om manastiru na severu. 26 februara/8 marta 1764 godine. i Katarina će umeti da se koristi tim preimućstvom. ona ga pretstavlja kao početak ostvarivanja načela sav remene filosofije. 252 manastira zatvoreno je. i služilo je interesima plemića-spahija. a sem toga. Izvesni pretstavnici plemstva predlažu da se plemićima izdadu u najam ili čak da im se prodad u imanja oduzeta od Crkve. manastirima i arhiepiskopijama potpada ju ubuduće pod nadležnost Kolegijuma ekonomije. Umesto da posluša ove zainteresovane savete. a zanemaruje svoju dužnost prosvećivanja naroda i milosrđe. koji nikad nisu tvrdili da su učenici Voltera i enciklopedista. Seljaci potčinjeni Kolegijumu ekonomije zadržali su ziratnu zemlju i drugu imovin u koju su pridržavali na crkvenim imanjima. imali su da plaćaju po rublju i po od glave. koji su se uzrujali usled opozivanja odluka Petra III o podržavljenju crkvenih d obara. jedan progla s objavljuje potpuno i konačno podržavljenje crkvenih dobara. koji pripadaju crkvama.000. Ovaj odbor za crkvena iman ja. i ubrzo su oni počeli da se smatra ju kao jedno sredstvo za prikrivanje budžetskih manjkova. Ovaj ustanak . Ko legijum ekonomije ponovo je uspostavljen u ranijemm svom obliku. ona je samo dovršila delo Ane. Katarina se ponosi oduzimanjem crkvenih dobara. da bi se zamenili mnogi kuluci i razne dažbine u naturi i u žit u koje su davali manastirima. pod uslovom da se izdržavaju milostinjom . Iako crk vena imanja nisu ustupljena plemstvu. U istom trenutku izbijaju na crkvenim imanjima strahovite pobune seljaka . Pravilnik o radu toga odbora. među kojima je i Sječenov. U praksi. n jena reforma. U isto vreme bune se i seljaci vezani za fabrike. Ustvari.stvu — što je i učinjeno ukazom od 12/23 avgusta. proglas procenjuje njihov broj na 910. kao i opšte razgraničenje imanja i stvaranje tuđinskih naselja. prihodi Kolegij uma ekonomije upotrebljavani su za razne svrhe. U svojoj prepisci sa filosofima i književnicima zapadne Evrope. a to će reći kao or gan svetovne državne vlasti. ubeđeni pristalica 31 2 crkvene autonomije. Oduzimanje crkvenih dobara izaziva pored ostalog i jedan mučan događaj koji se ne sl aže mnogo sa prosvećenim načelima filosofije. podržavljavanje c rkvenih dobara je tu pretstavljeno kao blagotvorna mera da se uzdigne ugled same crkve.000 pobunjenika ustalo je protivu crkvene vlasti. pa je u seljačkom odelu i pod imenom Andrej V . bez izuzetka. koje je već odlučeno. 60. rostovski episkop Arsenije Macejevič.761 muškaraca. odgovara lo je u isti mah i potrebama države. a 161 sačuvano. što povišava broj pobunjenika na 100. S druge strane. Seljaci dobivaju naziv „seljaci ekonom ije”. ipak njihovo prisajedinjenje državnom zemljišn om posedu omogućilo je vrhovnoj upravi da izdašnije razdeljuje druge svoje posede ka o poklon za učinjene usluge. kada je objavljen. raščinjen je. i svakoj od njih dodeljuje državna blagajna godišnju pomoć u naknadu za izgubljena imanj a. već ga samo ubrzava. U maju 1763 godine. sastavljen je od pet svetovnih članova i samo tr i člana iz svešteničkih redova. Jelisavete i Petra III.666. Kata rina je sva ta imanja pridodala državnoj blagajni. ne izaziva podržavlje nje crkvenih dobara. navukao je na sebe jednu nemilosrdnu kaznu zato što je žestoko p rotestovao protiv proglasa iz 1764 godine. k oji je napisao Teplov. rashladio je. Ostatak manastira i arhiepiskopija podeljen je na tri kategorije.

ovo mišljenje je netačno. koji su se zbo g toga jako uzrujali i zatražili izvesne izmene i izostavljanja. Prema tome. ona piše: „pomoću granica koje je ona sama sebi odredila”. svoje doktrine i svojih ličnih težnji. Sem toga. Ali. sa jednoobraznom primenom zakona (§ 101). jer on u njima vid i čvrstu zaštitu za mogućne samovolje vladara. Ako se izbliza ispita. Otuda potiče ono opšte uverenje da je Ka tarina u Uputstvu. očevidno. menja potpuno njegov smisao. sa verskom trpeljivošću (§ 493). i umro 1772 godine. 31 3 ona preinačuje ono što je pozajmila od Monteskjea? U njenom § 512. Katarina uzima u obzir plemićske povlasti ce samo u autokratskom režimu. Svakako. a to će reći sa podelom vlasti (§ 149) . Što se tiče socijalnoga pitanja. ona smatra da su one u saglasnosti sa socij alnim uslovima koji su se učvrstili u Rusiji XVIII veka. a za autokratiju kaže da je to despotska vladavina. gde je propatio najstrašnije muke od gladi i hladnoće. Zato ona posveću je dugačke odeljke u Uputstvu pravosuđu i školi. umesto da ponovi ono što Monteskje kaže. sa slobodom štampe pod izvesni m uslovima (§ 484). na primer Bilfelda i d rugih. koje ima da se pokorava apsolutnom vladaru. Da li ispravno sudstvo i dobro organizovana prosveta mogu u autokratskom režimu da zameni političke garantije koje ona odriče slobodi? Ona u to veruje. ipak izvodi iz Monteskjea preovlađuju. izlažući tu izvesne humanitarne ideje sav remenih filosofa. Hoćete li drugi jedan primer načina kako 6 Vral znači: lažljiv i brbljiv. to su n avodi iz Duha Zakona. Prema tome. Jedan dokument nam pruža pouzdan odgovor na to pitanje. Uputstvo namenjeno Komisiji poslanika — čije je sazivanj e već rešeno — koje je ona napisala u vremenu od 1764 do 1766 godine. one odgovaraj u položaju plemstva. i oslanjajući se na tu ideju. Otuda je ponikla . Ostaje još da se vidi da li se tu Katarina nije iz bilo kog razloga udaljila od svojih shvatan ja. već niz apstraktnih rasmatranja koja n am otkrivaju kakva su njena politička shvatanja. Sa očevidnim zad ovoljstvom pozajmljuje ona od njega ideju o odnosu između oblika vladavine i vreme nskih i mesnih uslova. menjajući prosto dve ili tri reči u nekom izlaganju. one nisu nimalo u suprotnosti sa tadašnjim političkim i socijalnim shvatanjima. tako ona. Katarinine ideje na osnovu njenog „Uputstva”. sa poštovanjem zakona od strane svih građana bez izuzetka (§ 34). suprot no Monteskjeu. Ona hoće da dokaže kako autokratija. ali Katarina ne ukazuje kako bi autokratija mogla da zajemči poštovanje tih načela. Zna se da je Katarina pokazala koncept Uputstva nekolicini plemića. I ovde Katarina ostavlja Monteskjea na pola puta. ona tvrdi u čitavoj svojoj raspravi kako apsolutna monarhija nije d espotska vladavina. Iako se tu nalaze mnoge pozajmice iz dela italijanskog kri minaliste Bekarija i izvesnih nemačkih pravnika XVIII veka. Ona dakle isključuje načelo nezavisnosti svake vlasti. Ono što tu odmah pada u oči. a to je Nakaz. pod podelom vlasti podrazumeva ona samo raspodelu nadležnosti između raznih ustanova. Iako se čini kao da slepo podražava svome uzoru. sa zabranom da se samovoljno tumače zakoni (§ 151). kao što i sama priznaje u svojim šaljivim pismima. samo pokrala i deje iz Duha 3akona. može savrše no da se slaže sa načelima zakonitosti.ral6 zasužnjen u jednom kazamatu revalske tvrđave. pokušava ona da dokaže kako u ogr omnoj Rusiji jedini mogućan oblik vladavine jeste apsolutna monarhija. Uputstvo ističe jasno potrebu socijalnih povlastica plemstva. — Prve Katarinine upravne mere samo prošir uju i dovršavaju reforme koje su preduzeli njeni prethodnici. Dok Monteskje dopušta samo umerenu monarhiju. što iz os nova menja smisao doktrine. nasuprot despotizmu. Katarina se trudi da načini razliku između autokra tije i despotizma. sa kažnjavanjem dela a ne namere (§ 477). d a vlast mora „da deluje pomoću svojih granica”. prepisujući jedan ode ljak glave XXV iz XII knjige Duha Zakona. Ono sadrži čitav niz maksima koje će kasnije ponoviti Povelja plemstva. Katarina ustvari postupa suprotno. ova načela mogu da budu ozbiljna kočnica apsolutističkoj samovolji. Monteskje je pristalica političkih povlastica plemstva u umerenoj monarhiji. sa tačnim o dređivanjem slučajeva kada je dopušteno uhapsiti jednoga građanina. To nije program mera koje ona namerava da preduzme. on je zazidan jednim kamenim zidom u svojoj ćeliji. Godine 1772.

i eto zašto ona u s vome konačnom tekstu čini na to samo nekoliko neodređenih i neubedljivih aluzija . ta legenda mora se konačno napustiti. javio je saziv jedne roglasu je bio dodat Pozvani su u sastav reći Senata. jedan proglas ob komisije koja je imala da sastavi projekt novog Zakonika. Dok se poslanici plemića i varošana biraju direktnim glasanjem. imaju biračko pravo. Plemstvo bi ra po jednog poslanika na svaki okrug. Birači moraju predati svome poslaniku jednu svesku u kojoj će biti izložen e njihove potrebe i njihove želje. Svaka kozačka jedinica bira onaj broj poslanika koji je propisan od njihove vrhovne komande. dotada su samo trgovci i zanatlije bili članovi opštinske z ajednice. Nekoliko izveštaja iz toga vremena pripisuju jedan deo tih uzdržavanja čas potpunoj ravnodušnosti birača. 3. mora imati najmanje trideset godina. poslanici državnih seljaka biraju se u tri stepena. m a koliki bio njihov posed. zatim izaslanici plemstva. plemići svakog okruga najpre imenuju jednoga između sebe za „maršala plemstva”. Poslanici dobivaju plate od državne blagajne i doživotno su izuze ti od mogućnosti smrtne kazne. a to će i kolegijuma. Ona tu izjavljuje samo da treba izbegavati ztoupotrebljavanje spahiske vlasti. ali da ih je Katarina na zahtev plemića izbacila. 31 4 građana. Bilo je mnogobrojnih uzdržavanja od glasanja među biračima svih staleža. KOMISIJA IZ 1767 GODINE Sazivanje komisije. imati zemlju ili kuću. Izbori i sveske. Želja za korenitim izmenama koju ona ispoljava pre saziva poslanika nije dakle t ako velika kao što tvrdi legenda. čas njihovom otvorenom . a varoša ni jednog „starešinu” ili kmeta. već Kat arine tu tvrdi. stalno nastanjenih inorodaca i kozačkih jedinica. ko ga imenuje svaka biračka skupština. Svaka varoš ima po jednog izabr anog poslanika. mučenja. Za rukovođenje izbori ma. da treba priznati mužicima pravo svojine nad pokretnom imovinom. ali ne i nad zemljom. državnih seljaka. seljaci ekonomije. Da bi neko bio izabran za poslanika plemstva ili građana. Kod koza ka se izbori vrše „prema starim običajima”. Centralne ustanove imaju svaka samo po jednog pretstavnika. pri čemu svi plemićispahije iz toga okruga. P i pravilnik o sastavu te komisije i načinu biranja poslanika. Iz nje su isključeni mužici. i utvrditi maksimum seljačkih dažbina i kuluka. al i one imaju dužnost da paze na izborne radnje državnih seljaka i inorodaca. Ne samo da u njima ne govori o ukidanju seljačkog ropstva. a koju će sastaviti jedan: odbor od pet članova. biti ože njen i imati decu. i sveštenstvo. jedan poseban ukaz daje pravo glasa seljacima ekonomije i fabričkim se ljacima. svi stanovnici koji imaju zgradu. naprotiv. To je samo pokušaj da se ukrasi cvećem moderne ideologije jedan režim koji se oslanja na stvarne uslove ruskoga života. bez obzira na stalež. te komisije: pretstavnici centralnih državnih ustanova. Poslanici državnih seljaka birani su po jedan na svaku pokrajinu. — Za vreme celoga proleća 1767 godine vršili su se izbori poslanika i sastavljanje svezaka. tada su prviput u istoriji svi građani obuhvaćeni u jednu jedinu zajed nicu pred zakonom. ali mnogo više među plemićima i seljacima nego među građanima. Ali us koro potom. krunski i fabrički seljaci. mora imati najmanje dvad eset i pet godina. imaju pravo glasa. a da bi ne ko bio izabran za seljačkog poslanika. da bi naglo i jednovremeno oslobođavanje velikoga broja ljudi bilo opasno. No otkako su objavl jeni odeljci koji su bili izostavljeni iz prvobitnoga teksta. telesnih kazni i konfiskacije njihovog i manja. Njeno Uputstvo nema u sebi ničega revolucionarnog. Mesne vlasti ne mešaju se u izborne radnje plemstva i gradova. i biti besprekornog vladanja. Sinoda — Na dan 14/25 decembra 1766 godine. Sta lno nastanjeni inorodci biraju pojednog poslanika za svaku narodnost u svakoj po krajini. U ovim tačkama njeno mišljenje ne zadovoljava veliku vlastelu.legenda da su u tome konceptu izvesni članovi zakona proglašavali potrebu osl obođenja mužika.

koji one primaju kao neospornu 31 6 . odreklo svojih nekadašnjih političkih ambicija i interesuje se sada samo za 31 5 mesni život. Putovanje od vlastelinskog doma do glavnog okružnog me sta tada je veoma teško. 208 o d gradova. Ali se tako štogod nije dogodilo: jedino je dvanaest gradova izabralo plemiće. izbori izazivaju ovde onde prilično žive borbe oko suprotstavljenih kandidacija. Bolotov. koje je p re trideset godina onako žarko želelo da uzme učešća u centralnoj zemaljskoj upravi da bi pokušalo da izvojuje za sebe socijalne povlastice. 79 od slobodnih seljaka i 88 od kozaka i inorodaca. od kojih su 10 sastavile c entralne ustanove. Kako to da jedan Bolotov. Izabrani poslanici doneli su u Komisiju 1. Pre svega. Na dr ugom mestu. kojima se izbori ukazuju kao nova dužnost ko je oni žele da se otarase. one skoro ne sadrže apstraktna i teoriska r asmatranja. očevidno dele mišljenje Bolotova. No mnogi i od ovih poslednjih mogu uostalom takođe biti otsutni iz svoga mes ta stanovanja. Na isto držanje naila zi se ponekad u varošima. svi ostali gradovi izabral i su skoro isključivo trgovce. zbog ogromne razdal jine. posledica izbornog sistema koji je propisala carica. Pojedinci kojim a je iz bilo kog razloga osporeno pravo glasa traže ga revnosno. u velikoj meri. za one koji stanuju u prestonici. jer nam one otkrivaju stanje ruskoga života i socijalna stremljenja toga doba. Daleko od toga da se vrše usred uopšte ravnodušno ti. objašnjava svoje uzdržavan je od glasanja svojim ubeđenjem da će rezultat tih izbora biti samo prazna larma i n ekorisne spletke. i zato ima više uzdržavanja kod plemićskih birača nego kod va roških. Izbori su bili zakazani u najnezgodnije doba godine. U svojim Uspomenama. a plemići tek drugo. a ponekad i nemogućno za mnoge spahije. U izvesnim tačkama one se slažu. te da mogu odaslati svoga pretstavnika u Komisiju. da odu u svoj okrug. pozivajući se na proglas Petra III koji ih je oslobodio obavezne službe. Plemići iz izvesnih okruga. I drugi uzroci objašnjavaju uzdržavanje od glasanja. pošto se od njih bira samo po jedan na svaku pokrajinu. 210 građani i 1. Tako su poslanici iz trgovačkih redova zauzeli u Komi siji prvo mesto. još je teže. Verovatno se pretpostavljalo da će mnogi gradovi izabrati za poslanike plemiće. Nekoji vide u pozivu z a učestvovanje u izborima jednu novu obavezu. Što su gr adski poslanici brojniji od poslanika plemstva.441 svesku.neodobravanju vladine inicijative. Skupa uzev. one posvećuju svu svoju pažnju stvarnim potrebama svakidašnjeg života. Neredi izbijaju m eđu mužicima lišenim svoga prestavništva. pošto su oni obavezni da vrše izvesne službe po udaljenim mestima. ove sves ke imaju veliku dokumentarnu vrednost. za razliku od Katarininih Uputstava. Naposletku je poslano da zasedavaju u Komisiji 28 pretstavnika najglavnijih državn ih ustanova i 536 poslanika izabranih od naroda. 155 plemstvo. u svim sveskama izbegava se da se kritikuju osnovice tadašnjega r ežima. kada se dešavaju poplave i kada su putevi neprohodni. koju oni odbijaju da prime. one se interesuju za čisto praktična pitanja . mnogi drugi stanovnici interesuju se živo za izbore i pokazuju čvrstu želju da iskoriste svoje izborno pravo. otkako su mu te povlastice date . taj obrazovani spahija i pisac koji se interesuje za socijalna pitanja. N eizbežno je da seljački poslanici budu malobrojni. od kojih 161 od plemstva.066 seljaci. Nekoliko velikih industriskih i trgovačkih palanki bore se uporno i ponekad uspevaju da dobiju povlasticu da budu uvršćene u sp isak gradova. to je stoga što u to vreme postoji više gradova nego okruga. Ovi rezultati s u. a kojih ima priličan broj. te bi tako ovi imali većinu u Komisiji. ostaje ravnodušan prema sastavljanju novog Zakonika? To je otuda što se plemstvo. koji u svojim sveskama izjavljuju da nemaju da izraze nikakvu ličnu želju. Nasuprot tome. u proleće. koji je toliko spreman da odobri sva ku inicijativu koja se odnosi na mesne interese. među trgovcima. a to je izborna oblast prostranija od svih ostalih. poljoprivredne i druge.

naročito pravo da se bave trgovinom i da imaju fabrike i industriska pr eduzeća. da plemići budu izuzeti od primenjivanja smrtne kazne. gde se deca plemića ne bi mešala sa decom iz nižih staleža. Oni takođe uporno traže da se mesna upravna vlast preda u r uke činovnicima koje bi biralo plemstvo.činjenicu. S druge strane. i koj u sve sveske zahtevaju. mučenja. da bi „plemićski red bio odvojen na osn ovu svojih prava i povlastica od ostalih ljudi drugoga ranga i porekla”. ona ga teško pritiskuje poreskim nametima. itd. Najzad. da je bez škola. pa čak prema pojedinim sveskama i hapšenja. to je isključivo pravo posedovanja zemlje i mužika. seljaci i građani čine to. Početak rada Komisije. one se više ne slažu. a to je jedan spahija iz oblasti Kostrome. najupornije. oni ustaju protiv nepo pustljivosti plemića koji hoće da zadrže za sebe pravo da imaju mužike. One ubedljivo pokazuju da je unutrašnjost zemlje potpuno žrtvovana prest onici i da je lišena svih blagodeti kulture. jer i oni p riželjkuju to pravo. da njeni s tanovnici ne mogu da svrše nikakav građanski posao a da ne idu u prestonicu ili u gl avni grad pokrajine. tražeći da se to 31 7 pravo uskrati plemstvu. ispoljiće se jasno u tok u poslaničkih diskusija. iako oslobođeni neposrednih poreza. školu. Zato on i zahtevaju da iznos novčane kazne za uvredu nanesenu plemiću bude povećan. mineralnih bl aga. S jedne strane. što je uostalom u skladu sa njihovim interesima. bankarski kredit. da bude stvorena jedna no va škola za plemiće. — Na dan 30 jula/10 avgusta 1767 godine. konfis kacije imanja. k ao i opozivanje zakona koji ograničavaju eksploataciju šuma. pošto ukoliko seljak bude m anje plaćao poreskim vlastima. utoliko će moći više da plaća spahiji. One se ne bave političkom metafizikom kao Katarina. u isti mah kada traže za sebe izvesne isključive povlastice. ona koja treba da stvara razliku između plemstva i drugih staleža. Ali. telesnih kazni. za kojim u to vreme žude svi slobodni staleži. iako država daje malo stanovništvu. S druge strane. itd. Ali. Prema mužicima oni igraju dvostruku ulogu. socijalne pregrade spremne da popucaju. One traže pored ostalog i potpunu slobodu raspolaganja svim zgradama na njihovom posedu. trgovci traže pravo da mogu trgovati i imati fabrike i industriska preduzeća kao povlasticu njihovoga staleža. razume se. jer i on i sami žele da se odadu trgovačkim poslovima. Sve bez izuzetka traže smanjivanje poreza i dažbina. one konstatuju da. Carica ima da ga izabere između tri kandidata. Najzad. Ona je izabrala ovoga trećeg. S druge strane. sednice Ko misije svečano su otvorene u prisustvu carice. oni polažu pravo da uživaju i povlastice drugih s taleža. sve one traže uporno administrativnu decent ralizaciju. već traže da se vlast približi narodu i da se na licu mesta pobrine o bitnim potrebama zajednic e decentrališući registrovanje svih civilnih radnji i poslova. oni se izjašnjavaju protiv zahteva trgovaca koji traže monopol trgovine. bez lekara. Bibikov. jer su n jihovi interesi ponekad potpuno suprotni. sve sveske se slažu u pitanju opšteg u ređenja države: one ostaju čvrsto pristalice jedne države zasnovane na tačnom određivanju pr ava i dužnosti svakog staleža. Pošto je on z . samo u granicama koje im nameće taj režim traže one da se zadovolje njihove najpreče potrebe. nad kojima oni žele da budu jedini gospodari. u trenutku kada treba da se sast ane Komisija. Plemići uporno traže proširenje svojih povlastica. Potrebno je pre svega naimenovati j ednog pretsednika ili „maršala”. podrazumevajući tu i robi ju sa progonstvom. ali i plemići. oni teže da pojačaju svoju vlast nad mužicima. kad treba to izvesti. od kojih dvojicu predlaže Komisija. Ali glavna povlastica. ribolova. a jednog vrhovni državni pravobranilac. oni u isti mah žele da sa plemstvom dele pravo da imaju muži ke. traže takođe ukidanje ili smanjenje mnogih posrednih poreza i dažbina. Državni seljaci suprotstavljaju se u isti mah i trgovcima i plemićima. vršenje lekarske p rakse. oni opisuju b edu seljaka u najživljim bojama i revnosno ih uzimaju u zaštitu od zahteva poreskih vlasti. Na četvrtom mestu. Ova razilaženja u gledištima. koja pokazuju da su. i traže da nad njima mogu naročito da izriču svakojake kazne. Na trećem mestu. S jedne stran e.

Svi ostali zahtevi izazvali su žive kritike. Trgovci poslanici su na taj način potisnuti u pozadinu . Sa mnogim drugim poslanicima. Posle toga izabrano je nekoliko specijaliih komisija za redigovanj e projekata raznih delova Zakonika. poslanici plem ići. Jedino je priznata potreba da se uprosti sudski postupak. dok se trgovci tome oštro protive. u toku jedanaest sednica. osim onima koje bi car . opšta skupština pristupila je ispitivanju zakona koji su tada bili u važnosti i poslaničkih svezaka. koja je imal a da nadgleda tok poslaničkog rada. U ovoj diskusiji uzeli su učešća samo poslanici plemići. mešajući službu caru sa plemićskim položajem. smanjivanje nameta i poreza koji 31 8 pritiskuju slobodne seljake. Plemići i trgovci složno su se izjasnili da su žalbe koje se odnose na namete i porez preterane. No oni ne smatraju da su pobeđeni i traže da se izaberu još pet kandidata. Knez Ščerbatov se ističe svojim vatrenim govorništvom. on pokušava da dokaže kako je Petar I smatrao Tablicu rangova samo kao jednu . knez Ščerbatov. posebnom i izuzetnom milošću. prema tome izabrana su još pet kandidata. On propoveda da plemstvo treba da bude nasledna oligarhija. stvara neprekidno nove plemiće. stavlja najpre na diskusiju nekoliko svezaka državnih seljaka iz severnih oblasti i sveske inorodaca sa Volge. jer ni jeda n od njihovih kandidata ne nalazi se među onom petoricom komesara koje je naimenov ala Katarina. povećavanje njihovih zemljišnih parcela. Usred najžešće diskusije. plemići se boje da će se smanjivanje poreza slob odnih seljaka moći izvesti samo ako se povećaju porezi njihovih mužika. dopuštenje da uz mu u zakup prazna zemljišta koja pripadaju državi i da smeju trgovati po vašarima i gr adskim tržištima. a trgovci se p laše da će se olakšanje dažbina u naturi hteti izvesti na taj način. pret sednik. či m se prešlo na ozbiljan rad. od kojih su četvorica trg ovci. Staro i novo plemst vo dolaze u žestok sukob u toku debate. dvanaest svezaka slobodnih seljaka pročitano je i pretreseno. Ali. Staro plemstvo je vazda kritikovalo Tablicu rangova Petra Velikog koja. Očekujući da one budu u mogućnosti da pod nesu svoje radove. U njima se traži uprošćenje sudskog postupka. Izabrana je titula „Katarina Velika. starešina glavnog magistrata i o sam poslanika plemića. koji po svojoj volji određuje dnevni red. Posle toga dve sednice posveće ne su traženju titule koju Komisija hoće da dodeli Katarini u znak zahvalnosti što je sazvala poslanike. zato poslanici moraju bez reda prelaziti s jednog pitanja na drugo. nedostupna ljudima niskoga porekla. Iz ove pobede trgovci uostalom nisu izvukli nikakvu korist. a li pristaje da primi treći. Kada se počelo sa određivanjem kandidata. ko zna zbog čega. i da s e sticanje plemićske titule pomoću službovanja treba sasvim da ukine. Nji hov predlog stavljen je na glasanje i usvojen sa većinom od 26 glasova (225 protiv u 199). Plemići i trgovci se slažu i u tome da treba odbaciti zahtev da s e povećaju seljačke parcele. prva desetorica izabranih su petrogradski mitropolit. Diskusija prati korak po korak te sveske koje su b ile sastavljene bez sistematskog plana. prekida odjednom ispitivanje seljačkih svezaka da bi prešao na ispitivanje zakonskog položaja plemića. on traži opozivanje zakona Petra I. sastavljena od sl avnih porodica. a nekoliko poslanika plemića izražavaju želju da se pusta držav na zemljišta radije prodadu ili čak poklone plemstvu. Komisija diskutuje o zakonima koji se tiču plemstva. što bi se one delimično renele na trgovce. Od 20/31 avgusta do 11/22 septembra 1767 godine. — Pretsednik. pročitano je caričino uputstvo. Debata o službenom plemstvu. u toku koje se vidi da su i sami plemići međusobno podeljen i. — Od 11/22 septembra do 2/13 oktobra. Katarina se odriče onih dvaju prvih epiteta. Mudra. brane pravo seljaka da trguju poljop rivrednim proizvodima. plemstvo i trgovci počinju da se sudaraju. Ispitivanje seljačkih svezaka. To je velika govor nička utakmica. Mati Otadžbine”. U toku debate koju su pokrenuli ovi zahtevi. od kojih carica treba da izabere petoricu. a naročito najrečitiji među njima. 69 govornika uzelo je reč. a to će reći na izbor jedne „nadzorne komisije”. Suprotno ovome. svojim oratorskim efektima. Uprkos činje nicama.auzeo svoje mesto. hteo da nagradi za njihove značajne usluge.

kao i pravo da imaju mužike. što mu takođe daje pravo na posebne povlastice. Komisija je preduz ela da ispita zakonski položaj trgovaca. što smanjuje prinos po ljoprivrede i prihode državne blagajne. ne težeći da pr igrabe kupovinu poljoprivrednih proizvoda od proizvođača. Neka se trgovci ograniče na spoljnu trgovinu. koji se 31 9 izražavaju za održavanje na snagu Tablice rangova i koji žestoko kritikuju a ristokratska