P A V L E N

M I L J U K O V ,

Š A R L

S E N J O B O S ,

L U J

E Z E N M A

I S T O R I J A R U S I J E

P O N OV L J E N O I Z DA N J E

ZAG REB 2 00 9. I S T O R I J A R U S I J E N A PAV Z I Š . E TA » I S T O R I J A R U S I J E « , N A R O D N A K U L T U R A , B E O G R A D 1 9 3 9 . Saradnici pri originalnom izdanju: Kamena Dalmeda, profesor univerziteta u Bordou; General G. Danilov, ran iji načelnik štaba ruske vojske; P. Gronski, raniji profesor politehničkog instituta u Petrogradu; A. Kizeveter, raniji profesor Moskovskog univerziteta, profesor uni verziteta u Pragu; V. Mjakotin, profesor univerziteta u Sofiji; B. Mirkin-Gecevič, raniji profesor univerziteta u Petrogradu; L. Niderle, honorarni profesor unive rziteta u Pragu. Prvo izdanje je bilo prepuno štamparskih grešaka i nedoslednosti u prevodu, zbog žurbe izdavača pri objavljivanju knjige. Tako se događalo da su iste ličnosti prevedene na različiti način - često na susednim stranicama. Većina štamparskih grešaka je ispravljena u ponovljenom izdanju, prevodi su ujednačeni, a jedina intervencija u tekstu je tran skripcija „Potemkin“ mesto „Paćomkin“, koje je potpuno neubičajena u srpskom jeziku i u ono vreme (pre Drugog svetskog rata). R E DA K T O R P O N OV L J E N O G I Z DA N J A O G N J E N Š E K U L J I C A S A D R Ž A J P L T S I E E E S A L I : M I L J U K OV, R A N I J I P RO F E S O R M O S KOV S KO G U N I V E R TA , N J O B O S , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T E TA , L . E Z E N M A N , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T

Predgovor 12 KNJIGA PRVA Od početaka do smrti Petra Velikog Izvodi za istoriju Rusije i ruska istoriografija 12 I. Geografska slika Evropske Rusije 25 II. Kratak pregled preistorijske arheologije ruske zemlje 39 1. Preslovensko doba 39 2. Slovensko doba 46 3. Starine okolnih neslavenskih naroda 48 III. Ruske zemlje od početka do kraja tatarske najezde 50

1. 2. 3. 4.

Slovenska plemena i stvaranje kijevske kneževine 50 Kijevska kneževina i ruske zemlje u XI i XII veku 54 Pokrajinski život ruskih zemalja u XII i XIII veku 65 Tatarske najezde i njihove posledice 70

IV. Moskva, Rusija i ujedinjenje ruske zemlje 74 1. Severoistočne kneževine u XII i XIII veku i stvaranje moskovske kneževine 74 2. Moskovski kneževi 76 3. Ivan Treći Vasiljević 80 4. Vasilij Treći 86 5. Ivan Četvrti Grozni 87 V. 1. 2. 3. Doba nemira i dolazak Romanova na vlast 95 Politički nemiri i plemićska reakcija 95 Socijalni nemiri narodne rulje 98 Tuđinsko mešanje i narodno buđenje 100

VI. Prvi Romanovi: od Mihajla do Petra Velikog 104 1. Mihail Fjodorovič 105 2. Aleksej Mihailovič 109 3. Sjedinjenje Malorusije sa moskovskom državom 116 4. Unutrašnje uređenje u XVII veku 126 5. Preobraćaj života i običaj pod tuđinskom vlašću u XVII veku 131 6. Crkvena reforma i crkveni rascep 137

2 7. Duhovni život u XVII veku 139 8. Književni i umetnički život u XVII veku 144 9. Neposredni prethodnici Petra Velikog 148 VII. Petar Veliki 154 1. Život i rad Petra Velikog do rata na severu 155 2. Rušenje staroga poretka 166 3. Prva sistematska reforma 183 4. Posle Poltave 192 5. Rezultati reforme: haos 201 VIII. Petar Veliki (nastavak) 205 1. Od Baltičkog Mora do Kaspijskog jezera 205 2. Obnova 208 3. Socijalne posledice Petrove reforme 223 4. Narodna prosveta i reforme crkve 228 5. Nezadovoljstvo zemlje i carevića 237 KNJIGA DRUGA Poslednici Petra Velikog, od autokratije sa podrškom plemstva do birokratske autokratije IX. Od Katarine Prve do Katarine Druge 247 1. Katarina Prva i Petar Drugi 247 2. Ana Ivanovna 252 3. Ivan Šesti 263 4. Jelisaveta Petrovna 268 X. Od Katarine Prve do Katarine Druge (nastavak) 279

1. Petar Treći 279 2. Unutrašnje stanje u Rusiji u prvoj polovini XVIII veka 283 XI. Katarina Druga 301 1. Revolucija 301 2. Prve upravne mere 305 3. Komisija 314 XII. Katarina Druga (nastavak) 325 1. Spoljni rat i Pugačevljeva buna 325 2. Zakonski rad 332 3. Spoljni rat 340 4. Kraj vladavine 346

3 XIII. Pavle Prvi i unutrašnje stanje 351 1. Pavle Prvi 351 2. Ekonomsko i socijalno stanje krajem XVIII veka 359 3. Duhovni život u Rusiji u drugoj polovini XVIII veka 367 XIV. Aleksandar Prvi 375 1. Liberalna reforma 375 2. Reakcija 387 3. Materijalni i duhovni napredak za Aleksandra Prvog 394 4. Spoljna politika 397 XV. Nikola Prvi 412 1. Stupanje na presto 412 2. Početak vladavine 419 3. Konzervativna politika i rad državne uprave (1831—1855) 433 XVI. Nikola Prvi (nastavak) 447 1. Vlada i duhovni život Nikole Prvog 447 2. Spoljna politika 458 KNJIGA TREĆA XVII. Aleksandar Drugi 472 1. Kraj rata na istoku 472 2. Doba velikih reforma 474 XVIII. Aleksandar Drugi (nastavak) 505 1. „Ocevi i deca” 505 2. Počeci revolucionarnog pokreta 510 3. Reakcija i teroristički pokreti 518 4. Evropska politika i ekspanzija u Aziji 536 XIX. Aleksandar Treći 557 1. Pobeda reakcije 557 2. Školska i duhovna reakcija 572 3. Ekonomska politika 578 4. Spoljna politika 581 XX. Nikola Drugi 587 1. Održavanje reakcije 587 2. Ekonomski i finansiski rad 591

3. Porast opozicije i priprema revolucije 597

4 4. Spoljna politika 604 XXI. Nikola Drugi (nastavak) 618 1. Prva revolucija 618 2. Od manifesta do sastanka Dume 631 3. Prva Duma ili Duma narodnog preziranja 643 4. Od prve do druge Dume 650 5. Druga Duma 653 6. Treća Duma ili Duma plemića 657 XXII. Nikola Drugi (nastavak) 665 1. Spoljna politika (1905-1914) 665 2. Spoljna politika (1914-1917) 678 3. Uloga Rusije u Svetskom ratu 685 XXIII. Nikola Drugi (nastavak) 701 1. Četvrta Duma 701 2. Revolucija iz februara 1917 712 XXIV. Rusija pod sovjetskim režimom 733 1. „Ratni komunizam“ i Lenjin 733 2. Nep i borba o vlast posle Lenjina 747 3. Petogodišnji plan i „Staljinizam“ 760 4. „Kulturna revolucija“ 771 Napomena o ovom izdanju 783

5 P R E D G O V O R I Ova Istorija Rusije ponikla je iz saradnje nekolicine ruskih istoričara koje je ve lika katastrofa izgnala iz njihove otadžbine. Ona je zajedničko delo ljudi vičnih isto riografskom poslu, koji su hteli omogućiti Francuskoj da se koristi njihovim znanj em stečenim u Rusiji. Onaj koji je, zajedno sa g. L. Ezenmanom i sa mnom, zamislio ovo delo i rukovodio njegovim stvaranjem, g. Miljukov, čije su radove o ruskome d ruštvu istoričari već ranije visoko cenili, nosi ime koje je danas postalo slavno širom celoga sveta zbog njegove državničke uloge. On lično napisao je veliki broj odeljaka o voga dela, često najoriginalnijih i najvažnijih, a posebice glave o revolucionarnoj krizi u XX veku kojoj je prisustvovao kao svedok i u kojoj je učestvovao kao sudel ovač. Pisci ovoga dela hteli su da pruže francuskim čitaocima rezultat proučavanja vršenih u Rusiji po arhivskim dokumentima, privatnim dnevnicima, memoarima i prepiskama , proučavanja koja su većinom skorašnjega datuma, malo poznata u Francuskoj, i iz koji h je ruska istorija izišla obnovljena. Nije potrebno naglašavati korisnost ovakvoga dela. Francuz, željan da upozna prošlost ovoga velikog naroda, čija uloga u čovečanstvu raste iz dana u dan, ne može još i danas da nađe delo koje bi potpuno zadovoljilo njegovu opravdanu radoznalost. Jer na franc uskom jeziku postoji veoma mali broj knjiga o istoriji Rusije. Najpoučnija Istorij a Rusije od Ramboa, opravdano cenjena u svoje vreme, pretstavlja danas samo istoriska znanja sa kraja XIX veka; ona čak ponekad pruža izopačenu sliku ruske istorije usled uticaja francusko-ruskog saveza i težnje za preteranim divljenjem carističkom režimu. Mala Istorija Rusije od Platonova, prevedena na francuski, može imati za cilj samo da pruži ukupan pregle d, i ona se zaustavlja na pragu savremenoga doba. Niz monografija Vasiljevskoga o najglavnijim ruskim vladarima i njihovoj okolini sačinjavaju sjajnu zbirku, zani mljivu i prijatnu za čitanje, dramskih i skandaloznih anegdota; ali ona ne može da p retstavlja istoriju ruskoga naroda. Mnogo temeljnija dela nemačkih pisaca, Hermana , Briknera, Šimana, Hečea i Štelina, nisu prevedena na francuski; ona, uostalom, i ne sačinjavaju povezanu celinu. Da bi popunili tu prazninu, pisci i izdavači ovoga dela odlučili su da objave na f rancuskom jeziku jednu celokupnu istoriju ruskoga naroda od njenoga početk a. Oni su želeli da pruže istorisku sliku svih vidova ruskoga života, unutrašnj ega političkog režima i spoljne politike, kretanja stanovništva i organizovanja društva, zemljoradnje, industrije i trgovine, književnosti i umetnosti, nauke i prosvete. Pokušaću da objasnim zašto mi se čini da su oni u tome poslu uspeli, i želeo bih isto tako da rasvetlim razliku u gledištima između ruskih istoričara i onih koje u Rusiji naziv aju »zapadnjacima«.

6 II Opšti plan ovoga dela drži se koliko god je mogućno hronološkoga reda, što je prirodno za svaku istoriju. Kažem koliko god je mogućno, jer ma da je celina podeljena na hronol oške periode, ipak je bilo potrebno da se u svakom od ovih perioda opišu odvojeno i uzastopno grupe raznorodnih pojava: političkih, socijalnih, ekonomskih i duh ovnih. Granice između perioda uzete su iz unutrašnje politike; ona pruža ok vir najmanje proizvoljan, jer se jedino dejstvo državnih vlasti pruža kroz sve oblas ti narodnoga života, a utoliko pre u jednoj zemlji gde je vlada, imajući pred očima sa mo jedan jedini cilj, uvek zavisila od volje jedne jedine ličnosti, i gde su presu

dni događaji bili promene na prestolu. Pravilna srazmera održana je između uzastopnih perioda kao god i među raznorodnom građom . Niko se neće iznenaditi što izlaganje događaja postaje sve obimnije ukoliko se pribl ižuje našem dobu. Opravdano je što se brzo prelazi preko svih početnih vekova zaključno sa krajem XV veka; jer oni ne samo da su malo proučeni zbog nedostatka dokumenata, n ego su skoro bez događaja zbog nedostatka ljudi. Ta zemlja, gde naseljavanje tek b eše otpočelo, imala je tada veoma razređeno stanovništvo u kome se nije još mogao da ispol ji skoro nikakav javni život. Isti slučaj bio je i u svima evropskim kolonijama u pr vim vremenima kolonizacije. Isto je tako opravdano dati mnogo više mesta XIX veku, dobu kada je ruski narod, postavši najmnogobrojniji narod čitave Evrope i mnogo veći od svih ostalih, počeo da živi snažnim životom koji je do sitnica poznat iz ogromne gomi le najverodostojnijih dokumenata. Čitalac se neće požaliti, nadam se, što vidi kako se u većava obim izlaganja kada se dođe do poslednje revolucije iz koje je neposredno pot ekao sadanji režim u Rusiji, utoliko pre što je pisac te povesti, kao svedok i značaja n sudelovač, tada bio na najboljem položaju odakle je mogao da posmatra tu krizu i d a upozna njene najtajnije opruge. Ne treba se isto tako čuditi što će se naići na više pojedinosti iz unutrašnje nego iz spolj ne politike, a naročito kad bude potrebno da se objasni jedna od najoriginalnijih pojava u istoriji Rusije: one neobične inicijative samodršca, one nepredviđene samovol je koje odlučuju o budućnosti jednoga velikog naroda. Krvava opričnina Ivana Grozno g, revolucionarni ukazi Petra Velikog, zakonodavni prohtevi Katarine, mistična maštanja Aleksandra I, liberalni pokušaji Aleksandra II, sva ta dela ruskih samodržaca mogu se objasniti jednome »zapadnjačkom« čitaocu samo pomoću podrobnog proučavanja životnih prilika za vreme svakog poj dinog vladara, dok odnosi sa drugim državama, koji pretstavljaju građu spoljne polit ike, ulaze u zajedničku oblast istorije Evrope koja je našem čitaocu već poznata. U tom području bilo je dovoljno izneti tačno posebna stremljenja i postupke ruske vlade; i u tom pogledu obim izlaganja je veoma proširen, naročito od godine 1876. Najnoviji deo za čitaoca je, razume se, istorija društvenog, ekonomskog i duhovnog ži vota. O kretanju stanovništva, tako važnom u toj zemlji veoma

7 skorašnjeg i veoma brzog naseljavanja, o stvaranju velikih industr iskih preduzeća, o uvećanju proizvodnje i trgovine čitalac će naći veliko izobilje obavešten ja, cifara i karata. Tu će se videti koliko Rusi u statistiku imaju po verenja (koje je na Zapadu veoma poljuljano) i koliko im je u vo lji izračunavanje procenata, u čemu sada boljševici idu do besmislenosti, jer u desetn im razlomcima izračunavaju procenat svoje industriske proizvodnje koja je još u povo ju. Jedno veoma zanimljivo otkriće za Francuze, koji su tako malo obavešteni o unutrašnjem razvitku ruskoga naroda, biće objašnjenje dveju najoriginalnijih crta ruskoga društ va, a to je prelaz u plemstvo vladarevih službenika, i preobražaj seljaka u robove; jer se u tome najjasnije vidi obratni tok društvenoga razvitka u Francusk oj i u Rusiji. Dok su u Francuskoj, zemlji koja je veoma davno počela da se obrađuje , ratnici kao posednici velikih oblasti sami sebe proglasili za plemiće za vreme m eđusobnih ratova, i dok su se seljaci, veoma davno vezani za zemlju kao sebri, postepeno uzdizali iz ropstva do slobodnog posedovanja zemlje preobražajem njihovih odnosa sa velikim posednicima, pri čemu je kraljeva moć mogla da ig ra samo sporednu ulogu, - u Rusiji je, naprotiv, vladar silom svoje svemoći, a iz potrebe za zajedničkom odbranom od susednih naroda, stvorio jednu klasu ratn ika koji su za vreme svoje službe nagrađivani ustupanjem zemlje u veom a siromašnom i još neobrađenom kraju, gde je zemlja, kao jedini izvor bogatstva, d obijala vrednost samo radom seljaka. Da bi izdržavala ratnike, a tako isto d a bi prikupila potreban novac najpre za danak tatarskome hanu a poznije za državne izdatke, državna uprava je postepeno vezivala za zemlju zemljoradnike bez kojih o na ne bi davala ni dug ratniku ni porez caru. Ratnici, postavši najpre nasledni po sednici svoje zemlje, a potom u XVIII veku oslobođeni svake obaveze i ovlašćeni da pos tupaju po svojoj volji sa seljacima vezanim za njihov posed, stekli su veoma vis

ok položaj koji ih je najzad izjednačio sa plemstvom ostalih evropskih zem alja. Seljaci, privezani za određeno zemljište i ostavljeni na milost plemića, s pali su sa položaja slobodnih zemljoradnika na stupanj sebarstva, koje se jedva ma lo razlikovalo od ropstva antičkoga doba. Duhovni život obrađen je u ovoj knjizi onim hronološkim redom što ga je nametnuo politički život, sa naročitim isticanjem različitih vidova koje je taj život dobijao u raznim per iodima, i to više sa gledišta istorije nego sa gledišta umetnosti. Važnost jednoga dela ili jednoga pisca odmerena je prema mestu u razvitku ruskoga duhovnog života više ne go prema njegovoj estetskoj vrednosti. Početna natucanja ruskoga književnog života, ti pokušaji nezgrapni za naše zapadnjačke oči, obrađeni su sa isto toliko obzira, a ponekad i sa više ljubavi kego remek dela XIX veka, čiji su zraci obasjali čitavo čovečanstvo. Naučni život, započet u Rusiji najpre u obliku vežbanja u tehničkim zanatima, dugo vremena bio je samo popularisanje radova evropske nauke; on je morao da sačeka drugu polo vinu XIX veka da bi se uzdigao do visine originalnih istraživanja. On je mogao da zauzme samo skromno mesto u slici ruskoga života.

8 A naprotiv, dato je - i to opravdano - najšire mesto istoriji nastave, koja je prirodna dopuna istorije nauka. III Nije samo istoriska sadržina ovoga dela poučna za čitaoca, već isto tako i gledište sa kog a ruski istoričari posmatraju istoriju svoje otadžbine. Oni dovoljno poznaju Rusiju i Evropu, te zapažaju tesne veze koje ih spajaju; oni dakle nisu dolazili u iskušenj e da osobine svojstvene ruskom narodu pripišu azijatskom poreklu ili temperamentu. Oni su se u dovoljnoj meri oslobodili iluzija sveslovenskog romantizma, te više n e veruju da je ruski narod pozvan da preporodi evropske narode u ime jednoga nov og shvatanja ljudskoga života. Oni znaju da je njihov narod po poreklu evropski na rod, stvoren kao i drugi okolni slovenski narodi ujedinjavanjem nekolikih st alno nastanjenih plemena pod vlašću jednoga ratničkog vođe. Pošto je u istoriski period ušla mnogo docnije nego zapadna Evropa, Rusija je u XII veku dostigla otprilike i sti stupanj razvića evropskih naroda koji je Francuska dostigla u VIII a Nemačka u X veku. Bilo je to doba pre feudalnog režima, kada je zemlja bila podeljena između kn eževa od kojih je svaki imao oko sebe krug ratnika. Dva događaja usled geografskog p oložaja Rusije na granicama Azije prelaz u pravoslavlje krajem X veka i najezda i gospodarenje Tatara od XIII veka, najpre su je odvratili a potom sasvim odvojili od evropske zajednice i bacili u usamljenost koja je zaustavila njen razvitak. Ona je ponovo došla u dodir s Evropom tek posle ponovnog zakašnjenja, te je zaostala za pet ili šest vekova, i nije imala ni viteški stalež, ni gradsku buržoazi ju, ni Renesans, ni Reformaciju, već je bila potčinjena svevlasti jednoga jedinog vl adara, »samodršca ruskih zemalja«, čija je vlast bila tiranska, jer je bila lišena kočnica a ristokratije i oblasnih zlasti koje su u Srednjem veku ponikle u Evropi i ograniča vale čak i vlast apsolutnih monarhija. Dovde su ruski istoričari saglasni s nama, se m što umanjuju važnost tatarskoga gospodarstva. Ali posle narodnoga otpora u početku XVII veka protivu pokušaja Poljske i Švedske, i čim je Rusija ponovo došla u stalan dodir sa evropskim narodima, koji su bili odmakli u prosvećenosti, čitav njen unutrašnji život ukazuje se nama zapadnjacima samo kao kopi ja režima, običaja i shvatanja Zapada. Petar Veliki stvara vojsku i flotu po uzoru n a Evropu, Senat, veća i finansiski sistem po uzoru na Švedsku, a Sinod po ugledu na protestantske crkve; kneževi i kneginje nemačkoga porekla u XVIII veku obrazuju plem stvo, plemićske sabore, zanatska udruženja i buržoaziju po nemačkom uzoru. Aleksandar I ugleda se na Napoleona, a Nikola I upravlja svojom vojskom po pruskom načinu; Alek sandar II zavodi u Rusiji francuske sudove i porote, univerzitete i gimnazije ka o u Nemačkoj, a mesne i pokrajinske sabore kao u Evropi; pa i Duma Nikole II stvor

ena je po nemačkim uzorima. Za ta dva veka nazivi ustanova, činova i položaja su skoro uvek zapadnjački; tu su odbori stvoreni po zapadnjačkoj modi

9 da pripreme sve reforme, i ideal ruske državne uprave ostao je uvek »prosvećeni despot izam« iz evropskog XVIII veka. Isti je slučaj i sa opozicijom. U svima svojim uzastopnim oblicima ona je uvek traži la svoj ideal u političkom i socijalnom režimu pozajmljenom od zapadnjačkih praksa i t eorija. Dekabristi iz 1825 godine tražili su ustavnu monarhiju po ugledu na francu sku, a liberali iz 1860 godine parlamentarnu monarhiju po ugledu na englesku; re volucionari posle 1875 godine radili su za evropski socijalizam, a komunisti za nemački marksizam, i najviši stupanj originalnosti što ga je Rusija postigla sastoji s e danas u tome da ostvaruje jednu teoriju koja je u Evropi ostala u stanju utopi je. Nije samo u politici Evropa služila kao uzor. U svim oblastima života, u zemljoradnj i, industriji, trgovini, književnosti, umetnosti, nauci, nastavci, u načinu o devanja, društvenim običajima i zabavama, Rusija je dobivala potstrek od Zapada, usv ojila njegove prakse i sledovala njegovim modama. Njena književnost je otpočela prev ođenjem i prerađivanjem zapadnjačkih spisa, a njena nauka popularisanjem evropske nauk e. Takav utisak čini istorija Rusije na duh jednoga zapadnjaka. Ali, kada se taj dugačk i niz podražavanja posmatra sa ruskoga gledišta, on dobija sasvim drugi izgled. Pažnju ruskog istoričara ne privlači više strani uzor, nego rad izvršen u Rusiji da bi se taj uzor prilagodio prilikama ruskoga života. I upravo taj rad na prilagođavanju postaje za njega glavni predmet proučavanja; reklo bi se da evropski uzor postoji tek od trenutka kada je nekoji saradnik ruske vlade saznao za njega. Zbog toga ruski is toričar veoma brižljivo proučava pripremne radove za reforme, careve lične utiske ili mašt anja, uticaje koji su vršeni na njegovu volju, suparništva u njegovoj okolini, raspr ave u njegovom kabinetu ili u odborima kojima je stavljeno u dužnost da ispitaju t a pitanja, proučavanja što su ih vršili njegovi saradnici, izmene unete u prvobitni na crt, oblik konačnih odluka i mere preduzete za njegovu primenu. Ruski istoričar se i nteresuje čak i za neusvojene nacrte, jer oni bacaju svetlost na shvatanja male gr upe upravljača i upoznaju nas sa osećanjima, predrasudama i otporom onoga što se u Rusiji smatra za javno mišljenje. Francuski čitalac može uostalom samo da se raduje ovakvoj sklonosti ruskoga duha, je r upravo ta neprekidna težnja da se podražavanja Zapadu pretstave kao ruski pronalas ci pružaju čitaocu izobilje obaveštenja o delima i ličnostima dosada skoro nepoznatim u Francuskoj. Tako će se upoznati sa onima koji su stvarali projekte za Petra Veliko g, Katarinu i oba Aleksandra. Podroban pregled radova čuvene Katarinine zakonodavn e komisije pokazaće mu jasno već oštro izražen pokret protivu sebarstva i pomaman otpor povlašćenih protivu svake reforme u tome pogledu, čime se objašnjava neuspeh toga pokušaja . Proučavanje diskusija i spletaka u komisiji i oko komisije kojoj je Aleksandar I I stavio u dužnost da pripremi oslobođenje sebara objasniće čitaocu kako se vlada mogla odlučiti na tako značajnu reformu i zašto je unela u nju tako važna ograničenja.

10 Sa toga ruskog gledišta može se lako uočiti kako se jedna tućinska ustanova p resađena u Rusiju preobrazila toliko da je postala kao neka domaća tvorevina. Zemstv o, stvoreno po ugledu na pokrajinske zajednice Zapada, postalo je u Rusiji organ političkog života mnogo snažniji nego njegov slabački zapadnjački uzor; ono je mnogo dubl je prodrlo u narodnu masu. Svojim ustanovama za lekarsku pomoć, za osnovn u nastavu, za zemljoradnju i statistiku, zemstvo je intelektualce, lekare , učitelje, statističare i agronome dovelo u ličnu vezu sa seljacima; njegova delatnos t probudila je unutrašnjost zemlje koju je birokratija bila dovela do ob

amrlosti; ono je naviklo ljude različitog društvenog nivoa da saraćuju kao m eđusobno ravni, i ono je učinilo da čak i u sela prodre osećanje jednakosti pred zakonom . Sličnim preobražajem su se ruske političke stranke, iaka ponikle iz zapadnjačkih stranak a od kojih su čak i nazive pozajmile, izmenile usled čisto ruskih prilika koje su na njih uticale. Ni ustavna stranka, ni liberali, ni socijalisti, ni radnička strank a nisu postupali kao njihovi evropski imenjaci. Rascep - čije su posledice bile su dbonosne za zemlju -između parlamentarnih liberala i grupa sa socijalističkim težnjama potekao je iz suprotnosti između dveju uzastopnih generacija, i njega su ovde pot puno rasvetlili ubedljivi navodi uglednih pisaca iz oba tabora. Posle 1875 godin e rusku omladinu odvratilo je od parlamentarne opozicije osećanje nesavladljivog n epoverenja prema njenim starijim drugovima liberalima, osumnjičenim da gaje potajn e aristokratske težnje. Tako se objašnjava oduševljeno stremljenje ka ekstremnim rešenji ma, koje je u ovoj knjizi označeno kao revolucionaran pokret i koje je, služeći se i d alje zapadnjačkim obrascima, naposletku nametnulo Rusiji jedan režim sasvim različit o d režima ostalih evropskih država. Razlika u gledištima ne oslovljava uostalom i različitost u načinu naučnog obrađivanja. Pi sci ovoga dela, dobro upoznati sa primenom istoriske metode koja se upotrebljava u čitavoj Evropi, izvežbali su se u proučavanju izvora i oni znaju za predostrožnosti k oje kritika zahteva. Oni su umeli da očiste teren od lažnih povesti i anegdota koje su nagomilala dva veka ćeretanja na dvoru i po ambasadama, a takođe i od pogrešnih zap ažanja i tumačenja tuđinskih putnika. Tako su oni uspeli da rasture opsenu romantičnih i luzija o staroj Rusiji (naročito o miru i Saboru). Praktična potreba da se ograniče razmere ove istorije i vrsta čitalaca kojim a je ona namenjena nisu dopuštale da se ovo delo otromi mnogim objašnjenjima u oblik u napomena. Ipak će jedan podroban odeljak o kritičnim delima omogućiti čitaocu da s tvori tačnu sliku izvora za istoriju Rusije i upoznaće ga sa važnim monografija ma i iscrpnim delima u kojima su izneti rezultati stečeni proučavanjem dokumenata. Želim da završim izražavanjem svoje zahvalnosti za čast koja mi je ukazana da francuskim čitaocima pretstavim delo od tako velike vrednosti. Š. Senjobos

11 I Z V O R I Z A I S T O R I J U R U S I J E I R U S K A I S T O R I O G R A F I J A Najstariji izvori za istoriju Rusije jesu letopisi (ili hronike) i dela. Letopis i izlažu događaje hronološkim redom, prema spisima pisanim u manastirima i crkvama, a ponekad i na dvorovima. Ostali su nam od njih mnogi prepisi pisani od XIV do XVI I veka. Najvažnije od njih objavila je Petrogradska arheografska komisija u zbirci Polnoe Sobranjije Ljetopisej (Potpuna zbirka ruskih letopisa), u 22 sveske info lio. Od sredine XIX veka ne smatra se više da je prvi letopisac bio monah Nestor iz Pečerskog manastira u Kijevu. Najstariji deo letopisa (od 850 do 1110— 1116) pripisuje se Silvestru, igumanu Vidubickog manastira u Kijevu, ko ji izgleda da je preradio zbirku nekih ranijih letopisa; u jednoj analizi — možda preterano opreznoj — A. Šahmatov raspoznaje u dosada poznatim tekstovima Povesti min ulih vremena (Povjesć vremennih ljet) čitavih pet uzastopnih slojeva, od kojih prvi potiče iz sredine XI veka. Što se tiče obaveštenja koja se odnose na prve početke, letopi si ih crpu iz narodnih legendi i vizantiskih hronika, kojima su dodali najstari je sačuvane dokumente: ugovor sa Grcima iz 911 i 945 godine, i Rusku istinu (Ruska ja Pravda). Kasnije, u XII i XIII veku, rad letopisaca gubi svoje obeležje celok upnosti: pišu se različite hronike u Kijevu, Novgorodu, Perejaslavlju (južnom), u Galiču, u Voliniji, Vladimiru, Rostovu itd. Od XIII veka, letopisi sever nih i južnih pokrajina konačno se odvajaju i pišu se nezavisno. Od kraja XV pa sve do XVII veka, istodobno sa stvaranjem političkog jedinstva Rusije, rezult ati tih različitih radova ponovo se skupljaju u pregledne celine. Poslednje ovakv o celokupno delo, najopširnije ali i najmanje kritičko, napisano je po naređenju patri

jarha Nikona, čije ime i nosi. Ipak, u ovo doba letopisi gube konačno svoje anonim no i strogo pripovedno obeležje; oni postaju izbor događaja namenjenih da dad u tendenciozno objašnjenje prošlosti, saobrazno novim političkim i verskim shvatanjima Moskve; ili se pak preobražuju u memoare savremenika koji opisuju događaje svoga do ba. Političke tendencije preovlađuju isto tako i u prvom udžbeniku ruske istorije sast avljenom po ugledu na istorisku književnost Poljske, Sinopsisu, koji je objavljen u Kijevu godine 1674, a napisao ga na osnovu hronika Teodosije Safonovič. Broj mem oara (ili kazivanja) uvećava se, naročito počev od Doba Nemira (1613); od kraja XVII v eka oni se ređaju bez prekida i sačinjavaju glavni izvor za proučavanje ruskoga živ ota. Njima treba dodati i pričanja tuđinaca o Rusiji, od kojih je najstarije napisao Sigismond fon Herberštajn, Rerum Moscoviticarum Commentarii, 1549 godine. Proučavanju dela pristupili su ruski istoričari znatno kasnije nego proučavanju letopisa; ali su postepeno ti dokumenti o unutrašnjem životu, državnoj uprav i, pravu, ekonomiji, finansijama itd. zauzeli glavno mesto u istoriografiji. Izv esno, za najstarija razdoblja oni su mnogo oskudniji nego oni kojima raspolaže zap adna Evropa: od XII do XV veka oni su veoma malobrojni: dokumenti koji se tiču ist orije Moskovske države pojavljuju se u znatnoj količini

12 tek od druge polovine XVI veka. Najstariji takvi dokumenti čuvani su prvenstveno u manastirima; odatle su ih uzimala privatna lica, muzeji, bibl ioteke, Arheografska komisija sastavljena naročito u tome cilju (1827—1834), i napos letku državni arhivi. Zbirke dokumenata nekadanjih javnih ustanova bile su velikim delom uništene požarima, naročito za Doba Nemira, a isto tako u godini 1626 i 1812. I pak, znatan broj tih dokumenata, onih koji su poticali iz centralnih ustanova a naročito iz oblasnih uprava, sačuvani su, i to uglavnom posle Doba Nemira; ima ih iz obilno počev od vladavine Katarine II. To su najpre dokumenti o diplomatskim od nosima, o vojnoj administraciji i finansijama; potom policiska akta (o javn oj bezbednosti i moralu); i naposletku akta pravosuđa, koje se stapalo sa administ racijom. Diplomatska akta od kraja XV veka bila su proučavana i objavljena na jpre u Zbirci državnih akata i ugovora (Sovranjije gosudarstvenih aktov i do govorov), u 4 sveske, od 1813 do 1822 godine, a potom u Zborniku Društva za rusku istoriju, gde su objavljeni i izveštaji stranih diplomatskih pretstavnika u Rusiji (od kraja XVII veka). Kasnije se prešlo na proučavanje vojnih i finansiskih aka ta, kao i rodoslovnih knjiga (Razrjadnija knjigi, zvanično ustanovljena 1556 i 1686 godine) koje su određivale mesta na koja su imali prava izvesni članovi iz na jviših plemićskih porodica. Među dokumentima o zemljišnim posedima plemstva obavezn og da vrši vojnu ili javnu službu (lena i domeni) i fiskalnih dokumenata, da nav edemo knjige za »upisivanje« (piskovija) i knjige za »oporezivanje« (perepisanjija), koje su s vremena na vreme ustanovljavane da bi se odredio porez: u prve, starije po posta nku, upisivana je zemlja koja treba da plaća porez; u druge, koje potiču iz treće dec enije XVII veka, upisivana su isto tako ognjišta (dvor) poreskih obveznik a. Od svih sudskih dokumenata najbolje su proučeni zakonici: Ruskaja Pravda, Sudeb njih, Zakonik (Uloženije) cara Alekseja Mihailoviča. Potpuni zbornik zakona kasniji h od Zakonika, I serija, od 1649 do 1825 godine, u 46 svezaka, objav ljen je 1830 godine. U arhivima se čuvaju takođe mnogobrojni dokumenti koji se odnos e na pravne nauke. Akta iz privatnog prava manje su sačuvana; među najinteresantniji m spomenućemo ona koja su određivala razne stupnjeve lične potčinjenosti (od sebarstva p a sve do obaveza dužnika prema poveriocima), ugovore o prodaji i kupovini, bračne ug ovore, testamente. Naučno proučavanje ruske istorije započeo je u XVIII veku najpre Rus Tatiščev (1686—1750) i Nemac orijentalist Vajer (1694—1738), potom Rus Lomonosov (1711—1 765) i Nemac Miler (1705—1772), i naposletku Rus Ščerbatov 1733—1790), — kao i njegov takmac Boltin (1735—1792), prvi koji je razmišljao o unutrašnjoj istoriji Ru sije, — Nemac Šlecer. Bajer i Šlecer bavili su se samo najstarijim periodom ruske isto rije; Bajerovi radovi sačuvali su i danas svoju vrednost; naprotiv, Šlecer, slavni o

snivač istoriske kritike, pošao je od pogrešne pretpostavke da su letopisi, zvani Nest orovi, delo jednoga istog pisca, da su sve njihove varijante samo prosta preinačen ja prepisivača, i da se može uspostaviti prvobitni tekst — kao što se uspostavlja tekst klasičnih pisaca —

13 izbacivanjem tih preinačenja. Tatiščev i Ščerbatov nameravali su, iako se nisu za to dovol jno bili pripremili, da na osnovu letopisa sastave povezanu istorisku povest. Ta tiščev je samo grupisao sasvim mehanički, prepričavajući ih jezikom svoga doba, sva obavešte nja koja je našao u raznim rukopisima letopisa; ako je njegovo delo sačuvalo do dana s izvesnu vrednost, to je stoga što se on poslužio nekojim dragocenim rukopisima koji su se kasnije izgubili. Ščerbatov je, naprotiv, umanjio vrednost svoje dokumentacije jednim pokušajem pragmatičkog izlaganja prema književnom ukusu svoga doba; pa ipak, on nad Tatiščevim ima to veliko preimućstvo što je osim Letopisa iskoris tio i diplomatske note, čiju je istorisku važnost već bio naglasio Miler, vredni uprav nik arhive Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi od godine 1765. Miler, koji je pomogao Ščerbatovu da napiše svoju Istoriju, imao je takođe nameru da objavi diplomatsk e dokumente. Njegovu nameru ostvario je tek posle njegove smrti kancelar N. P. R umjancev (Zbirka državnih akata i ugovora, u 4 sveske; početak V sveske sačuvan je u n epovezanim listovima), koji je naredio da se sistematski istražuju najstariji ruko pisi sačuvani po manastirima; ta istraživanja omogućila su sem toga Kalajdoviču i Stroev u da sastave dragocene spiskove starih rukopisa. Čuvena Istorija Ruske države od N. M. Karamazina obično zanemaruje rad istoriografa XV III veka. Karamzin, koji je kao i Lomonosov smatrao istoriju za književno delo, po pularisao je rusku istoriju i pridenuo svojim junacima sentimentalne ideje svoga doba. Glavna je mana njegove Istorije što je sačuvao tendenciozni karakter istoriskih radova XVIII veka slaveći monarhiju i svodeći čitavu rusku evoluciju na ove tri faze: ujedinjenje, raspadanje i ponovno uspostavljanj e državne oblasti (Kijev, apanaže, Moskva pod samodržnim vladarima); zbog toga su mu n ajmlađi njegovi savremenici uskoro zamerali što mu nedostaju kritički smisao i filosof ske ideje. Jedan učenik Šlecerov, profesor Kačenovski, zasnova »skeptičku školu« i pokuša da meni na istoriju Rusije shvatanja zapadnjačkog romantizma. Pod izgovorom da je prv obitna istorija svih naroda zasnovana na prostonarodnim legendama, te je uvek ba snoslovna, on je izjavio da je čitav početak ruske istorije, kako ga opisuju letopis i, »pun bajki«. Njegovi učenici išli su čak dotle da su tvrdili, no bez dovoljno dokaza, k ako je ruska istoriografija verodostojna tek od XIII veka, doba kada izgleda da je sastavljena istorija prethodnih stoleća. Pri tom oni preteruju, poput Šlecera, u isticanju prvobitnog divljaštva ruskih plemena. Njihovi protivnici, Butkov i Pogod in, nisu imali nimalo muke da pobiju njihova tvrđenja, te je skeptička škola uskoro iz gubila svaki uticaj. Proučavanje Šelingove i Hegelove filosofije nagnalo je tadanju mladu generaciju da s e zapita kakva je bila uloga Rusije u svetskoj istoriji. P. J. Čaadaev, koji je pr vi postavio sebi to pitanje, tvrdio je kako ruski narod nije nimalo sklon da igr a istorisku i svetsku ulogu, kako je njegova prošlost prazna i kako on nema budućnos ti, sem ako bi usvojio jedinu ideju koja ima istorisku i svetsku vrednost: ideju hrišćanstva u njegovom zapadnjačkom obliku katolicizma. Međutim organsko shvatanje isto rije, koje su mladi ruski naučnici pozajmili od nemačke

14 filosofije, propovedalo je naprotiv da budućnost proističe iz prošlosti, kao plod iz s etve, te prema tome ako je ruski narod sposoban da igra kakvu ulogu u istoriji čov ečanstva, to dolazi otuda što je klica njegove istoriske misije već postojala u njegov oj prošlosti. Pogodin, postavljen godine 1836 za profesora istorije na Moskovskom univerzitetu i zvanično pozvan da brani »istorisko pravoslavlje« od »kleveta skeptika«, po

verski i soc ijalni. zem ljoradnje i zemljoposedništva. kojoj se koreni gube u carstvu mistike i vanzemaljsko g života. te su toga radi počeli proučavati socijalnu istoriju Rusije. Vizantije i od Tatara. U težnji da otkrije postojanj e zakona uzročnosti u istoriskom razvitku. i on je narod i zemlju. nego da obeleži unutrašnji razvoj istorije i istinsku vezu među događajima. U toj osobitoj milosti proviđenja on je video glavni dokaz »u zvišene uloge« dodeljene Rusiji u budućnosti. te elemente »unutarnje istine«. Rajca. Po njemu. imaju izvesnoga smisla. kojoj se posvetio I. suprotstavili istočnjačku dušu. zadatak istoričara nije da u živopisnom obliku iznosi dramske događaje i junačne ličnosti. već da je to naprotiv bio pot reban prelaz u istoriskom razvitku Rusije koji je donosio postupno jačanje njene p olitičke moći. i slavenofila. polazeći od razvoja plemenskog režima na kome su se zasnovali odnosi između kneževa vladajuće dinastije. prema novom učenju. sveštenstva. dotada potpuno nei spitanu.duhvatio se prvi da istražuje dokaze za tu misiju. Oi je upravio svoju pažnju na istoriju plemstva. sa patriotskim i mo narhističkim shvatanjem koje je bilo glavno obeležje ruske istoriografije do Tatiščeva i Karamzina. etnografiji i statistici. Slavenofili su na svoj način rešili tako postavljeni problem. Kao sekretar Društva za rusku istoriju i starine u Moskvi od 1848 do 1867 godine. da istakne uzastopne periode narodne istorije i njene odnose sa sveopšt im razvitkom. iako nisu uspeli da potvrd e teorije slavenofila. Bjelaje v. tim tuđinskim elementima unesenim iz Skandinav ije (Varezi). Po njemu. on se okomio da dokaže kako svi događaji. gde je sve jasno koliko i ograničeno. S. E versa i Rajca. a objavio je takođe i dela o istoriskoj geografiji. Pošto je jedan mlad istoričar. razvila se 15 živa prepirka između zapadnjačkih istoričara. rusk a istorija otpočinje jednim idealnim dobom života u zajednici. Nestručni istoričar N. Iako je mnogo zaslužan za rusku i storiografiju. Zapadnjaci su uneli isto toliko oduševljenja u svoja istraživanja. Ali i kod njega ta »neophodnost« postaje malo po malo »smisaona«. Međutim. koja se mogla primeniti na Zapad kaogod i na Rusiju. On je prvi raskinuo. i uopšte uzev. sušta stveno emocionalnu. koja je bitno ruska. i ta osnova treba da bude pre je dna ideja nego kakav stvarni događaj. knezu i njegovim ratnicima. od kojega su jedan primer videli u razgranato j lozi ruskih kneževa. i da u njima vidi dokaze natprirodne i čudesne misije Rusije. čak i oni najsitniji. pravnih a kata i ustanova. nego iz plemena. On dokazuje da podela Rusije na apanaže nije nastupila kao vraćan je unazad posle tobožnje sjajne epohe pod samodržnom vlašću. u istočnjačkom pravoslavlj u i zemljoradničkim zajednicama ili miru oni su videli dvostruki vid. Po njegovom tvrđenju je taj sistem socijalnog uređenja postojao . Konstantin Aksakov primenio je ova shvatanja na istoriju. Polevoj nastavio je n jegov pokušaj sa više veštine. vojske. Istovremeno objavljen je u Aktima arheografske ekspedicije rezultat ist raživanja vršenih od 1829 do 1834 godine po arhivama državnih manastira. i da je tatarska vladavina bila isto tako »neophodna«. slavenofili su uporno dokazivali da su to njegovi najstariji obl ici. racionaln oj i logičnoj. Rukovođen radovima Eversa. Zato on odbija da prizna kako je ideja monarhije bila ostvarena još od početka istorije. on je veoma nevešto i jednostrano ispunio filosofski deo svoga zadatka. jedne specifično ruske ideje. treba u samom narodu tražiti osnovu čitavoga istoriskog razvitka. građana. D. Solovjev (1820—1879) je pokušao da postavi zakon istoriskoga razvitka Rus ije. finansiskog i monetarnog sistema. naročito zbog svog podrobnog proučavanja letopisa. pristalica teorije plemena. suprotstavi o državi. usvojio i razvio teorije dvojice profesora univerziteta u Dorpatu. koja su sa čisto is toriskoga gledišta imala mnogo veći obim. i oni s u dugo bili dragocen izvor za proučavanje ruskoga života. pravnih istoričara koji su tvrdili da je ruska država ponikla ne iz o pštinske zajednice. »opštežića«. seljaka. on je ispunio svojim radovima 27 svezaka časopisa toga društva. te se na kraju krajeva istorija Rusije i dalje svodi na istoriju vrhovne vlasti. što je pružilo prvu osnovicu za proučavanje te istorije. koje je prekinuto stvaranjem države. oni su zapadnjačkoj duši. Polevoja i Pogodina. So lovjev. branilaca teorije opštinske organizacije. Iako su zemljoradnička zajednica i mir u Rusiji relativno pozni oblici zajedničkog z emljoposedništva. iako bojažljivo. M.

I baš u tome potstreku. ne pojedinac. po njegovom mišljenju to načelo ne samo da nije pozajmljeno od zapadne Evrope. I sto se tako u toku toga raspadanja plemenskog uređenja ostvarivala postepeno pobed a i oslobođavanje pojedinca. treba tražiti uzr ok neotklonjivog i prastarog raspadanja plemena. koji se po njeg ovom tvrđenju završio stvaranjem načela o državi. kao i režim zemljoradničke zajednice za njega su samo pojave iz obla sti privatnoga prava. kao i svaka zajednica u kojoj prvenstvu je privatno pravo. u Domašnjij bit ruskih carej (Domaći život ruskih careva) 1862. nasuprot Kavelinu. odbio je da prizna tu ulogu pojedinca. Njegova Ruskaja Istorija. Afanasijev objavljuje svoje Narodnija legendi i skazki (Narodne legende i pripovetke). Za pravnika postoji istinski pravna organizacija tek od tre nutka kada porodica prevagne nad plemenom. Kavelin posta vio je sebi cilj da je izmeni polazeći od načela unutarnjega jedinstva i tražeći u njemu zapadnjačke elemente. Čičerin stavlja vladavinu pojedinca na početak istoriskog razvoja Rusije. prema Hegelovom tvrđenju nije bila država. kojoj je donekle umanjio vrednost popušta jući težnji — koja je tada bila omiljena — da objasni narodne pripovetke obožavanjem sunc a. i tek za njegove vladavine ustupio je mesto državno m uređenju. Ipak. A pobeda porodice i porodične svojine nad plemenom i nad odgovarajućim sblicima svojine prestavlja stalan potstrek. Sasvim različit bio je u ovom prelaznom dobu rad moskovske škole. Zabjeljin je hteo takođe. Ova teorija nije uspela da zadovolji istoričare ruskoga prava. Kostomarov (1817—1885) dao posle istraživanja po arhivama i koje je naročito posvetio istoriji Male Rusije ili Ukrajine. prema tome Rusija. pisac važnih studija o istoriji ruskih ustanova i priv rženik Hegelove filosofije. imali vremena da se izmene na moskovs kom severoistoku. gde se bio usredsredio ruski život potisnut nomadskim najezdama. Između stare i nove istoriografije. D.« Prepirka slavenofila i zapadnjaka bila je vrlo živa u godinama 1850 i 1860. I. ovaj istoričar pokaza se upočetku raspoložen da uzme za lozinku »nacionalnost«. K. kao i izvor privatne svojine.u Rusiji sve do Petra Velikog. zbog toga. ali su naučnici ubrzo napustili te dve filosofije o ruskoj istoriji da bi se više posvetil i stvarnim činjenicama. Knez. već »građanska zajednica. država izraz najveće duhovne slobode. već je. u Kijevu. U iskušenju da se sl oži sa shvatanjima slavenofila. Mnogo srećniji bili s u radovi koje je M. Buslaev izučava prv enstveno rusku umetnost i njene odnose sa književnošću. Drugi jedan pravni istoričar. Plemenski režim. Do toga zapadnjačkog načela o evoluciji pojedinca dolazi Kavelin. 16 Po Hegelu. Preterivanje u primeni njegove metod e dovelo je najzad petrogradsku istorisku školu do besplodnosti. koji se na jugu osećao pre svega članom plemena. poslednjeg pristalice Karamzina. da napiše istoriju naroda a ne države ruske. poslužio je kao prelaz. Zabjeljin posv ećuje se istoriji spoljnih oblika ruskoga života i daje sliku. pojedinac je izvor samovolje i sebičnosti. koji je sveopšta osobina čovečanstva. neprestano zauzet brigom da razdeli razne gradove članovima svoje porodice. potom doba porodične i pr ivatne svojine. počeo je na severoistoku da smatra s ebe za naslednoga gospodara i počeo je da zasniva svoje odnose na ličnoj svojini. izdat a u Petrogradu u 2 sveske 1872 i 1885 godine. naučni rad Bestužev-Rjumina (1829— 1897). u međuvremenu su socijalni uslovi koji su proisticali iz plemensko ga uređenja i preovlađivali na jugu. na osnovu d okumenata iz dvorskih prikaza (centralnih arhiva). njemu je nedostajala naučna priprema koja bi mu omogućila da govor i o najstarijim vremenima. F. života i običaja u Moskvi u XVII veku. u istoriji. sa pozivanjem na neposredne izvore. jeste zbornik događaja. zato je on nagomilao sasvim nekritičke pretpostavke o s lovenskom poreklu preistoriskih stanovnika ruske teritorije. u njegovim Monografijama . već je ono rezultat — potpuno logičan iako veoma zakasneo — sopstvenoga razvoja Rusije. i Domašnjij bit ruskih caric (Domaći život ruskih carica) 1869 godine. tu dragocenu zbirku ruskoga folklora. ali. Čičerin. ali je kasnije tvrdio sve upornije da je neophodn o potrebno temeljno i kritično proučavanje izvora. ali bez velike sreće.

kao što su prethodne decenije b ile ispunjene rasprama slavenofila i zapadnjaka. Konzervativno zapadnjaštvo naročito je pretstavljao rečiti publicist Katko v i pravni istoričar B. Danilevski. O nacionalnoj ideji. kojoj je pripisivao osobenosti društvenog života stare Rusije. a to he reći pristalica ma jedne sveslovenske federacije sa prevlašću Rusije i Carigradom kao prestonicom. i uporno su poricali normansko poreklo prvih ruski h knezova. Konzervativno slavenofilstvo išlo je čak dotle da je tvr dilo. Petrograd. očekivali liberalne reforme Aleksandra II. Danilevski (1822—1885). Ali su njihove političke ideje usk oro bile nadmašene. Pod uticaj em tih nacionalističkih težnji preduzeta su izvesna čisto istoriska istraživanja. kao i prirodnjak N. sa Kostomarovom i naročito sa njegovim prijateljem Kulišem. unesene spolja. da stvori — oslan jajući se na prirodne nauke — pojam osobene slovenske duše. a to će reći u vremenu kada su intelektualni 17 ruski krugovi. Kojalovič. Konzervativci se nisu regrutova li samo iz redova nekadanjih slavenofila. zajedno sa Konstantinom Leontijevom. između o stalog i ona što su ih vršili samouci Zabjeljin. To se dogodilo sa Bestužev-Rjuminom i njegovom petrogra dskom školom. Prva od ovih stranaka pokušala je. Ruski poraz na Krimu — koji je delimično bi o povod teoriji Danilevskoga — i poljski ustanak 1863 godine vratili su mnoge umer ene liberale nacionalizmu. koja im je bila zajednička. koje su izmenile čistotu te »nacionalne svesti«. sličnih nepromenljivim v rstama iz biljnoga i životinjskog carstva. Da bi se suzbijao taj obrazovani st alež (inteligencija). Istoriografija šezdesetih i sedamdesetih godina prošloga veka bila je ispunjena borbom konzervativaca sa liberalima. To shva tanje delili su u isti mah i branioci prava naroda nastanjenih na granicama Rusi je. usvojio je odmah krajnja shvatanja nacionalizma o »narodnoj svesti« i potrebi da se iz ruske duše uklone sve kasnije poza jmljene osobine. i da se Rusija može spasti Jedin o ako se najreakcionarnijim merama primora da se drži vizantiskih načela. svoja istraživanja upravio je on na s tvaralačku ulogu države. što je bio i san Danilevskoga. oduše vljenje za ideju posebne ukrajinske narodnosti praćeno je istinski moćnim izražavanjem . Ovaj je. da »liberalni i ravnopravni napredak« n aposletku dovodi do propasti svaki narod. i ljudi koje su u Evropi netačno nazivali panslavistima. 20 svezaka. Čičerin. Jedan mlađi na učnik. 1872 popularno delo koje opisuje život i rad najznamenitijih ličnosti ruske istor ije. posle teške reakcije za vlade Nikole I. Njegovo je delo i Ruskaja Istorija v biografijah (Istorija Rusije u životopisima ).i Istraživanjima (Monografii i izsledovanija). 1868—1889. istoričar zapadne Rusije i pisac jedne Istorije ruske nacionaln e svesti (Istorija Ruskago samosoznanjija). Poznije je napustio istoriska proučavanja radi 18 teoriskih radova iz oblasti politike. koji su pok ušali da dokažu — pomoću »popularne etimologije« osobnih imena — da su Istočni Sloveni bili p tari stanovnici ruske zemlje. niti pak liberali samo iz redova zapad njaka. kako smo već kazali. sociologije i filosofije. konzervativnih zapadnjaka. primenio na istoriju Rusi je hegelovsku teoriju o prvenstvenosti države. suprotstavljene su mu urođene osobine prostoga naroda. Ilovajski i Samokvasov. kojima je bio ci . oba tabora su se podelila i stvorila četiri posebne stranke: konzervativnih slavenofila. Naučnici koje smo spomenuli pojavili su se krajem pedesetih i početkom šezdesetih godi na prošloga veka. oni su već bili dali — suprotno vladinim očekivanjima — liberalno tumačenje. liberalnih slavenofila i liberalnih zap adnjaka. pozajmio je od nemačkog istoričara Rikerta doktrinu o neprome nljivosti i neizmenljivosti »istoriskih tipova civilizacije«. koji je bio antidarvinist. i koje je dugo vremena ostalo glavna istoriska čitanka i narodni udžbenik. osob ito u višim i obrazovanijim društvenim redovima.

zaslužuje istu zamerku. fizičkim i a ntropološkim. N. da naučno razvije svoje ideje onoliko koliko su one zasluživale. A. pripada u izvesnom smislu toj školi. koji je odlučno nameravao da pobije slavenofilske teorije o pr ošlosti Rusije. ali je njemu nedostajalo vremena da izbliza prouči taj razvitak. i Aristov je pošao za njegovim primerom. on se isključivo ograničava na to da poredi spoljne uticaje koji objašnjavaju evr opeizaciju Rusije. Tu treba na prvom mestu spomenuti S . Jedan prij atelj Kostomarova. I on usvaja pretpostavku da postoji organska veza između te evropeizacij e i raznih faza u unutrašnjem razvitku Rusije. J. kao što su kasnije koris no činili Melnikov i Prugavin. među opštim pogledima na koje se nailazi u njegovoj knjizi ima ideja o postupnoj evropeizacij i Rusije. pokazali su se oštroumnij . Solovjeva. usled svojih životnih teškoća. o etnografiji raznih ogranaka ruskoga naroda i socijalnom pokretu nove Rusije niz opširnih studija. Populistička teorija poklanjala je pažnju samo proučavanju aktivnih manifestacija volj e. kojima je bil a oduševljena generacija šezdesetih godina prošloga stoleća. i ona je tvrdila da se ta volja i ta misao. i to poglavito »pod uticaje m prirodnih nauka«. V. ispoljavaju uvek i svuda gde narod sam stu pi na poprište i dela nagonski. kako vidimo. te zbog toga i nije dublje proučio niti dovoljno dokaz ao svoju glavnu misao. koji j e hteo da na proučavanje istorije primeni metod prirodnih nauka. P. Ščapov je godine 1864 počeo da razmišlja o o dnosima između sila i zakona spoljnoga sveta i snage ljudske prirode. Nema tesne veze između glavnih ideja i pričanja Solovjeva. Mordovcev. Pod uticajem Bukleove knjige on je pokušao kasnije da objasni istoriju Rusije istorijom prepreka koje je »fizički i etnološki« razvitak ruskoga naroda suprotstavio njegovom »umnom usavršavanju« koje bi se vršilo na »naučnim i racionalnim« osno ama. Ščapova (1830—1883). jedinim koje su postojane«. koja donose mnogo novih činjenica što ih je pisac nagomilao da bi potkrepio svoju tezu o liberal nom zapadnjaštvu i koje ostaju dragocena pomoćna dela. Već krajem pedesetih godina prošloga veka Kelsijev poče da proučava verske sekte u Rusiji. no koji su naučno ispitivali mnogobrojne 19 dokumente o postupnom evropeiziranju zemlje. Ovo je. i kao u istoriji kozaka i seljačkih pobuna za vreme ropstva — u soc ijalnoj oblasti. D. Pipin († 1904). U tome pravcu otpočeše dakle populisti svoja istraživanja. Ščapov utvrđuje »da se razvija jedan nov evropski umni tip«. Tek od vremena Petra Velik og. Liberalno slavenofilstvo.lj da suzbijaju radikalne doktrine toga doba. ipak je on ostavio či tav niz veoma interesantnih radova koji objašnjavaju osobenosti ruske istorije p rimitivnim ekonomskim uređenjem zemlje. i on je smatrao da su te prepreke pomogle ruskom narodu da sačuva »samoniklos t svoga prirodnog uma«. A. »Tada mi je postalo jasno — piše on — da je i najsavršenija apstraktna socijalna i pr avna teorija nepostojana i proizvoljna ako ne počiva na naučnim osnovama. u odeljku ove Istorij e gde on govori o Kijevskoj epohi. Iako nije mogao. a naročito A. V. naići će čitalac na obaveštenja o tome koliko je naro d učestvovao pri osnivanju države u južnoj Rusiji. čija čuvena i već spomenuta Istorija ide do godine 1774 i oslanja se na arhivske dokumente koje je on prvi upotrebio i koje je on čes to navodio doslovno. koje je propovedalo teoriju populizma (narodnjičestvo). značilo odreći se konačno ponovno g uzdizanja i slavljenja drevnih osnova ruskoga života. za čije su naseljavanje i iskorišćavanje bila po trebna mnoga stoleća. o čemu je ostavio dokumentarne radove prvoredne važnosti. o zakonima k oji upravljaju njihovim uzajamnim delovanjem i o ispoljavanju tih zakona u istor iji. koji se pre svega brine da ispuni svoju pripovedačku dužnost. Semevski bavio se posebno sebarstvom. M. Brikner. specialisao se u proučavanju »antidržavnih elemenata« u prošlosti. napisao je o slovenskoj književnosti. Pošto je prošao kroz idej e slavenofila i zemljoposednički liberalizam. Liberalno zapadnjaštvo okupilo je izvestan broj naučnika koji su manje obraćali pažnju n a istoriski razvitak. koji je bio bliza k prijatelj Semevskoga. kao u istoriji raskola (crkvenog rascepa) i sekti — u oblasti vere. ali. našlo je svoga prvog pretstavnika u originalnoj ličnosti A. koje sputavaju država i obrazovani slojevi. ne vezujući ih za unutrašnju istoriju zemlje. misli i osećanja narodne mase. Gradovski († 1889). profesor u Dorpatu. Mjakotin. Istoričari ruskoga prava.

on ih otkriva i kasnije. Rus ki istoričari od 1880 do 1900 godine prihvatili su u većoj ili manjoj meri ovo novo shvatanje. tako on oduzima od konzervativaca — dajući mu demokratski opseg — pojam »nacionalizma« koji su oni bili monopolisali. I tako je pitanje evropeiziranja Rusije potisnuto u drugi red. on se nada da će taj razvoj dov esti u budućnosti do oblasne autonomije. Sve do 1905 godine ova generacija naučnika radila je mirno i pod normal nim uslovima naučnog života. Jer. koji s u iz originalnosti ruske istorije izvlačili ubeđenje da se ona ne može porediti ni sa jednom tuđom istorijom. klice poli tičkih sloboda postojale su u Rusiji. posvetio je naročite studije Zemskim Soborima i za konodavnim odborima XVIII veka. jednu moralnu ličn ost«. V. U svakom slučaju. Zbog t oga je korisno pozabaviti se univerzitetima koji su unapređivali naučno istraživanje i stvorili različite škole. Ona konačno uništava i predrasudu da je svaka sličnost iz među ruske istorije i istorije zapadnih zemalja posledica neposrednog po zajmljivanja. On vidi njihov p otpuni razvoj u odnosima između vječa (narodnoga skupa) i kneza u staroj Rusiji.i. nego uporednošću bitnih razvoja istoriskoga života. samo je za vreme moskovskog perioda ruske istorije. a naročito pro učavanje ruske provincije. u XVI i XVII veku. M. umesto da upravlja događajima. Ipak. Sada je bilo glav no ustanoviti stepene sličnosti ili razlike između Rusije i Zapada u toku istoriskog a razvitka. daleko od toga da narod s matra za tromu i trpeljivu masu. Da bi se to postiglo. Zasluga za popularisanje novih shvatanja i metoda pripada pre profesorima opšte istorije nego profesorima ruske istorije. iako se on nije naročito odao ruskoj istoriji. Pre svega. i baš to načelo aktivnosti sačinjava za njega binost nacionalnog pitanja. drugi jedan istoričar ruskoga prava. učenik Engleza Enria Samner Mena. Kada ih je autokratska vlada primorala da napuste svoje katedre i da se nastane u tuđini. Iznenađen postupnim oslobođavanjem ru h društvenih staleža počev od druge polovine XVIII veka. I on je posvetio sav svoj znalački trud da pronađe tragove tih klica. Gradovski polazi od gledišta koje izgleda da treba da ga uvrsti među liberalne sl avenofile. Sergejevič je zašao u uporednu istoriju. zanemarujući pri tom tehničke i spoljne pozajmice koje je Rusija uzela o d zapadne Evrope. Jedan učenik Sergejeviča. ali on dolazi do rezultata koji ga stavljaju u red liberalnih zapadnj aka. kaogod što mu nije otkrilo da su postojali najneophodni ji uslovi za normalan društveni život. nije mu pružilo nijednoga primera u prošlosti da je narod i grao ulogu aktivnog činioca. ali s u one tu bile ugušene tatarskom vladavinom i vizantiskim svatanjima. ali je M. da ih nikako ne treba pripisivati slučaju i da se mogu objasniti samo dejs tvom istih uzroka«. posvećujući se u isti mah i univerzitetskoj nastavi. I. veruje više u aktivnu ulogu nar oda u prošlosti. u Zemskim Soborima. njega to ne navodi da — poput Čičerina — očajava zbog »naroda« niti da svu svoju nadu položi u »državu«. Solovjev. Latkin. i t o privremeno. sav zauzet pisanjem svoje Istorije. kaogod i u ostalim evropskim zemljama. iako on polazi od slavenofilskoga shvatanja da je narodni organizam ak tivan činilac i sposoban za napredak. ipak proučavanje ruskih ustanova. Sergejevič. On se čak trudi da ih otkrije i u pokušajima koje je vlada činila u XVIII veku da okupi zakonodavne odbore koji su imali da izrade građanski zakonik . Najglavnija od njih bila je neosporno moskovska škola. i ona objašnjava sličnosti ne pozajmljivanjem. skupštinama koje su l ičile na savremene pretstavničke 20 ustanove na Zapadu. Kovalevski. ne beše stvorio svoju škol u. koja je poslužila kao uzor dr ugim školama. on u njemu vidi jednu »živu snagu. Tvrdeći da su »sličnosti što ih pokazuju te ustanove sa zapadnjačkim ustanovama tako mnogo brojne. uistini prvi zaveo u Rusiji uporedno proučavanje i storije. narod ostao miran posmatrač. Ova uporedna metoda duboko izmenjuje shvatanja istoričara. U Moskvi su naročito Maksim Kovalevski i Pavle Vinogradov bili prvi propovednici tih shvatanja. trebalo je pribeći sociološkim metodama. gde je Vinograd ov uskoro stekao veliki ugled svojim predavanjima u Oksfordu i svojim radovima o . Po njemu. ona poništava tvrđenja slavenofila.

Ipak. objavili su korisne rasprave. Pod uticajem Vinogradova i njega. svo jim darom istoriskog oživljavanja i svojom jasnovidnošću. sličnu ulogu na Harkov skom univerzitetu. on ipak nije uneo mnogo novina u istorisko proučavanje događaja. ali najmlađi od ovih i storičara. naročito S. profeso ra Kijevskog univerziteta. na Vladimirski-Budan ova i Romanovič-Slavatinskoga — u Kijevu. naročito onih iz najstarijeg istoriskog doba. odali su se prvenstveno proučavanju i storije južnih ruskih kneževina u doba prevlasti Kijeva. na Zagoskina — u Kazanju. koji se naročito bavio istorijo m zapadne Rusije i Litvanije. A. počev od 1890 godine. pored ostalih. Ljubavskoga. Gradovskoga i Sergejeviča. potrudiše se da dovedu u sklad tu tradiciju svoje šk ole sa življim metodama Ključevskoga i moskovskih istoričara. Jedan od njegovih učenika Zamislovski. Antonovič. M. F. marksizam pripomogao da se unište izvesne istoriske predrasude koje su se bile raširile oko 1870 godine u doba populističkog u ticaja. posebice središnih ustanova. Dovnar-Zapoljski. Platonov. čitav niz dragocenih r asprava o istoriji prava i raznih ustanova. na primer na Droček -Drozdovskoga. Hruševski. Doba marksističkog upliva obeležava. Bahaljev.istoriji engleskoga prava u srednjem veku. nacionalni pravac. Ali u Kijevu ta proučavanja dobiše veoma jasno političko obeležje. N. Prjesnjakov i Pavlov-Silvanski usvojili su potpuno pravac moskov ske škole. koji takođe potiče od Bestuževa. Đakonov. Lohvickoga. iako se još nailazi na uti caj Bestuževa i Zamislovskoga u radovima E. nasuprot tome Lapo-Danilevski. Iako je. Molčanov ski. uze na sebe ulogu branioc a novih ukrajinskih težnji. teoriski. moskovski istoričari posvetiše s e više proučavanju ruskih ustanova i socijalnim pitanjima. kao i svojom oštroumnom analizom izvora. iako donekle bezoblične i glom azne. Borzakovskoga i M. Ključevski. On je smatrao da čitava savremena generacija treba da se posveti isključivo prethodnoj kri tici izvora. oni su ostavili dosta svojih učenika u Moskvi. Nj egovi učenici. Andrijašev. još p ostoji i njega pretstavljaju Filevič i Čečuljin. proučavala se naročito oblasna istorija ukrajinskoga juga. Kizeveter. Ilovajskoga. Na Kijevskom univerzitetu. Hruševski. kada je 1894 godine postao profesor univerziteta u Lavovu. Ovoj školi pripadaju i P. Svo jom veštinom da ocrta istoriske ličnosti. o istoriografiji i bibliografiji ruske istorije. istoričar velike kneževine Litvanije. Petrogradska istoriska škola izvršila je svoj uticaj i na radove Ikonjikova. čiji Pregled ruske istorije — objavljen pri kraju njegova života ili posle njegove smrti — ni izbl iza ne odrazuje čar njegove žive reči. pisca jedne važne studije. za kojima su došli radovi Korsakova. osim nekoliko opštih pregleda. čije istoriske tradicije potiču od Kostomarova. Peretjat koviča. i Ditjaćina — u Harkovu. izvršio je veliki uticaj na javnost i na svoje učenike. da dokažu pravo oblasno g stanovništva i teritorija na kojima ono stanuje ka samoupravu ili čak i na nezavis nost. Pod njegovi m uticajem napisana je najpre knjiga Tugan- 22 . u manjoj meri. 21 Na Petrogradskom univerzitetu uticaj Bestužev-Rjumina još dugo je gospodario. Tvorac te kijevske škole je V. otišao je do krajnjih granica toga odricanja od svakog izvođenja zaključaka i svakog istoriskog konstruisanja. a to će reći unutrašn joj istoriji. Proučavanje oblasne istorije započeo j e u Moskvi svojim radovima Bjelajev. Golubovski. Uticaj pravnih istoričara i stoga univerziteta. Miljukov i A. od kojih imamo. Bahaljev je igrao. Ljaskoron ski i Evarnicki. a da se uzdrži od pisanja ruske istorije ili pojedinačnih spisa na osnovu arhivskih dokumenata. koji su nap isali nekoliko odeljaka ove knjige. Šmurloa. bio je veoma jak. jer postaviše sebi za cilj. Petrovskoga i Filipova — u Moskvi. na koje je on izvršio jak uticaj. P. Družinjin. gde je 1897 godine odlični naučnik Ključevski zamenio ostarelog Slovjeva. Ivanov. pretposlednju fazu r uske istoriografije. V. prema učenju Kostomarova.

sjajan pregled od Teodora fon Barhardija.Baranovskoga o ruskoj fabrici. kako im se »slovenstvo« uopšte učinilo odveć prožeto evropskom kulturom. Vališevski posvetio je niz knjiga. Njujork. ipak daje veoma tačan i dubok o pšti pregled. kako njegova originalnost dolazi od pravoslavlja. L. Vernadski i drugi. a druga 1931 godine. S. razdoblju koje počinje od Ivana Groznog pa do Aleksandra I. Ruska carevina. Rožkova o seoskoj ekonomiji u XVI veku. studija Teod ora Šimana u Onkenovoj zbirci. A history of Russia. G. kako je oni shvataju. sposobnog da započne eru preobražaja »materije« i oduhovljavanja života. oni su naj pre pokušali da se vrate slavenofilskom pokretu. mogu se navesti: dobar udžbenik Morfila. Lajpcig. i oni su se nazvali evrazisti. Suvčinski. Russia. nejednake vrednosti. Njujork. n aročito ekonomskoj i socijalnoj istoriji. Svjatopolk. Bahr ušin. Jakovljev. L' Empire des Tsars (3 sveske). kasnije su se odv ojili od ostalih i obrazovali levičarsku grupu. trudeći se da dokažu kako je ruski du h originalan. dali su korisnih priloga za rusku istoriju. Takva su dela: Gesc hichte des russischen Staates. ta studija. Reastion and Revolution in Russia (1861—1909) od Cep. 1902. i njegova Geschichte Russlands unter Kaiser Nikolaus I. XI—XII). 3 sveske. od kojih je prva izišla 1928. Makenzija Valasa. a to je »kontinent istočne Evrope i zapadne Azije«. Pokrovskoga. Gautier. pokušao je — bez velikog uspeha — da napiše jednu evrazi sku istoriju Rusije. Zaozerski. Najglavniji među njima su knez N. Karsavin i P. N. sličnih monografijama Vališevskog. koji je zameni o Šimena na katedri istorije istočne Evrope na Berlinskom univerzitetu. od Nisbeta Beina. Kamburg i Gota. od Štrala i Hermana. Oni su se pomirili sa idejom jedne sovjetske Rusije. već su se i dalje posvećivali proučavanju unutrašnje istorije. radije su ga zamenili »azijatst om«. a da je nalazila političkog izraza u monarhiji. Nedavno je jednu novu istorisku doktrinu stvorila jedna grupa ruskih izbeglica i z mlađe generacije. B. njegovu pažnju privlači skoro isključivo anegdotičn a istorija i intimni život pojedinih ličnosti. Pod uplivom proti vtuđinskog posleratnog pokreta. X. Odlična knjiga Ana tola Lerua-Boljea. ogromna teritorija koja nije ni Evropa ni Azija. 1832 —1866. ali koja obrazuje jednu ekonomsku i geografsku celinu i dovoljna je sama sebi. Gesshishte Rus slands u. Pe . Polen und Livland bis im XVII Jahrhunder t. osim celokupnog dela Ser D. bila je nekadanja carevina Džingis-Hana. koju je objavio E. 1904— 1913. bilo sažimajući istraživanja ruskih istoričara u skupne preglede ili pojedinačne rasprave. Berlin. ipak. nemački. K. P. 4 sveske. Savicki. 23 U Francuskoj se nije mnogo pisalo o celokupnoj istoriji Rusije. Russland. Vernadski. bilo uzimajući iz arhiva ministarstva spoljnih poslova raznih zemalja građu za originalna dela o međunarodnim odnosima Rusije. kao Bologovski. koja se geografski nalazila između granica Evrazije. francuski i engleski. potom u The Cambridge Mode rn History (sv. i najzad već spomenuti radovi A. der Europ. od M. njegov novi udžbenik. u zbirci Story o f the Nations. 1912. Oman (7. koja im se ukazuje kao početak azijatskoga carstva o kome oni s anjaju. Politik (1814—1831). 1886. 1891. Na engleskom. njegova lična istraživanja po savre menim memoarima i arhivskim dokumentima omogućila su mu da pokatkad stvori interes antne istoriske slike. još uvek je korisna i sadrži bibliografiju dosta potpunu za svoje doba . Većina mlađih istoričara. pod naslovom Geschichte Russlands seit den Anfängen bis zur Gegenwart. Strani istoričari. 1863—1877. Nekoliko evrazista. u Obrisu ruske istor ije (Načertanije ruskoj istorii). a potom značajno delo N. Potom. 7 svezaka. a pod upravom jedne »ideokratske« vlade koja bi pret stavljala jednu »demotičnu« upravljačku klasu. izdavana više puta . Suvčinski. i prilično interesantna Ruskaja Istorija u 4 sveske. niz monograf ija. P. Karsavin. Berlin. treba da iz iđe u tri sveske. Najskorašnjiju studi ju u kojoj su iskorišćena nova ruska istraživanja napisao je Karl Štelin. učenici Ključevskoga. L' Histoire de la Russie od Alfreda Ramboa.Mirski. Briknera. Russia. Strubeckoj. što ga je objavio univerzitet u Yale-y 1929 godine. P. i njegova History of Russia. kao i Danilevski posle poraza na Krimu. izdanje). ima skromnije težnje. nisu pošli za tim novim pravcem.

kao Baltičko i Crno More. klimi. pridružuju se i razlike koje nam je otkrilo geološko i topografsko proučavanje te zemlje. Ova mora s u ili potpuno zatvorena. istoriska serija). vodenim slivovima. zaslužuje takođe da se spomene. Za XIX vek. Ovim već odavno poznatim razlikama. koja sadrži bibliograf ski spisak. Oblici su joj mas ivni. a Perm na više od 1. koja obuhvata celokupnu Evropsku Rusiju. jedino otvoreno more nalazi se s one strane polarnoga kruga.jrsa. od najbližega mora. 24 I . Moskva je na 650 km. Dok ostali deo Evrope pokazuje tektonske nerav . G E O G R A F S K A S L I K A E V R O P S K E R U S I J E Istočna polovina Evrope. u poređenju sa zap adnom polovinom pokazuje višestruke suprotnosti: suprotnosti u spoljnim konturam a. ne spominjući još mnoge druge. 1915 (Kembridž. a obale slabo razgranate. čiji su odrazi na istoriski razvitak Rusije očigl edni i mnogobrojni. A History of Russia.000 km. i to j e Severno Ledeno More. pa i te obale su obale mora međusobno veoma udalje nih. od ovoga pisca. pretstavlja izvod iz njegovih predava nja na Londonskom univerzitetu i daje bibliografiju. ili su sužena pri izlasku. kao Kaspisko More. Skrajnova knjižic a The expansion of Russia.

peska. naročito na severozapadu. odlučni događaj u stvaranju ruskoga zemljišta bila je. po dnu različite dubine. kao na zavijutku Žiguli gde vijuga srednja Volga. i kao posledicu toga često veoma is presecan reljef čije uobličavanje kao da još nije završeno. i tu naslage škriljca. uostalom. vidljivo tle sastoji se skoro potpuno o d nagomilanih raspadnutih materija. Je dva da su kasnije nekoliki oniži nabori pogdegde poremetili horizontalnost slojeva i primorali reke da se suze između njih. zbog ovako malo burne istorije. koja je istina neposredna tvorevina glečera. od Pavlovska na D onu. malo poznije na jugozapadu. litice od krede. najezda jedne džinovske ledene kore koja je dolazila sa severozapada. rude gvožđa i dragocenih i retkih metala. poverovalo u nedostata k raznolikosti zemljišta u Rusiji. Ipak. i čiji je o pstanak bio pokatkad prekidan dugim periodima izdizanja dna. Taj dar je. Izloženi posle toga stalnom skresavanju usled atmosferskih sila. gipsevi puni pećina. veoma nejednake vrednosti. one su ipak dovoljne da dobro objasne posebnosti reljefa. trošne krečne g line. Ovde onde. krečne gline i ilovače u komađu. i ako bi se otkrile nepomične stene pod nanosom koji ih često pokrivaju. čije je stvaranje završeno pri kraju primarnog doba. 25 Bilo bi pogrešno ako bi se. čvrsti krečnjaci pogodni za zidanje. pomešan sa ostacima iskrunjene podloge. Zemljište i reljef. u Evropskoj Rusiji takvi pot resi dogodili su se samo na njenom obimu. razastrla su uzastopna geološka mora svoje naslage. dovučen izdaleka. — Ako se uzme u obzir relativna starost terena koji su uzeli učešća u sačinjavanju ruskoga zemljišta. te izraz »ruska z aravan« koji se često upotrebljava. komađe stena i šljunak obrazuju sko ro sami korisno zemljište. sve dok se Crno More. koliko . treća vrsta stena sačinjava istočnu padinu Urala. Druge arhajske stene. Kon ačno izdignuta iz mora krajem sekundarnoga doba skoro čitavom površinom. sačinjavaju na jugozapadu drugu otpornu masu.nine. Rusija kasnij e nije imala morskih poplava osim na krajnjem jugu. Dugački i uzani zali vi koji tako čudno reckaju severnu obalu jezera Onjega još i danas pokazuju pravac k ojim se kretao led. škriljci ponekad uljeviti. mora ko ja su se čas širila u pravcu uporednika ili se pružala smerom podnevaka. Ako bi se prokrstarilo prostorijama ponekad veo ma velikim. one preko kojih Dnjepar prelazi tako teško na svojim dobro poznatim brzacima ili porogima. blokovi granita — »divlje kamenje« kako ih zovu seljaci — obeležavaju ge ologu put kojim ih je led na sebi doneo iz Finske i Karelije. Finska i Karelija otkrivaju posmatraču možda najstarije stene na zemljinoj kugli. i do Nižnjeg-Novgoroda na Volgi. nailazi se pod biljnim pokrivačem na te iste n aslage raspadnutih materija. nadmašuje u prirodnom i stvorenom bogatstvu zemljište čisto glečersko u Srednjoj i Severnoj Rusiji. il i pak izneli na videlo lokalizovane eruptivne mase. nego i u tome zemljištu. onda se na najstarije formacije nailazi na periferij i. slojevi kristalne soli i uglja. ili su prelomi ograničenog obima snizili i uzdigli po koji delić zemljišta. i najzad na Uralu. oni su se rano završili. mnogobrojne i iz veoma različitih vremena. gde je materijal. u početku najnovijega geološk og doba. dosta dobro izražava taj ne mnogo nemiran život i je dnolikost reljefa koji otuda proističu. kao na južnoj obali Krima. pogodne za svakovrsnu upotrebu. U ovako ograničenu prostoriju. Ne samo da crnica na jugu. Samo su u tri ma ha dejstvovale bregotvorne snage: prviput u Finskoj. čije i najmanje neravnine izazivaju u klimi i pr orašću posledice koje su znane seljaku. zapazilo bi se da najrazličitije formacije. na kome se pojavilo prorašće posle povlačenja leda i na kome čovek živi i radi. šumovito ili pogodno za obrađivanje. One su se javljale naizmenično sa periodima izdizanja zemlje iznad vodene površine. kada j e jednom izgubilo vezu sa Kaspiskim Morem nije spojilo sa Sredozemnim Morem kroz Bosforski Moreuz. Na ogromnoj prostoriji koju je ona pokrila. Ma k oliko da su te stene istrošene u toku vremena. ti reljefi imaju da nas samo skromne visine i najčešće ublažene oblike sasvim istrošenih planinskih lanaca. sačinja vaju osnovu te ogromne teritorije: raznovrsni graniti. Najz ad. Sve do malo nizvodno od Kijeva na Dnjepru. Skandinavski glečeri su darovali tu »rusku zemlju“ koju će ujediniti moskovski kneževi.

koja je trošila. razdvajaju udoline ili kotline. Još i d anas se vidi velika suprotnost u pogledu naseljenosti između glečerskih uzvišica sa mn ogim selima i skoro pustih vlažnih udolina gde blatni ritovi i baruštine često otimaju zemlju od kržljavih šuma. sa njihovim bujnim šumama punim divljači. na obalama ili n a izlasku svakoga od njih nailazimo na najstarija središta naseljavanja Rusije : Pskov. leži na škriljcu koji se troši. kao što su Peski. prebirala i prenosila te delove na razne daljine prema nj ihovoj veličini.različitih izgleda uprkos zajedničkog porekla! Ima predela gde komađe stena izobiluje . koja se često javlja u ruskim nazivima mesta. Korito gornje Volge je posej ano stenjem što ga je glečer ostavio. Povlačenje glečera išlo je postupno. dok nedaleko odatle jedva može da se nađe »dovoljno šljunka da se odagna pas«. bolje odvodnjene. koji se ponekad pružaju veoma daleko i koji svojom relativnom topog rafskom važnošću nisu bili bez uticaja na život i istoriju Rusije. za koje bi se pomislilo da su veštački nasipi. najpre krupan šljunak. ubrzo ćemo zapaziti kako se drveće . U ređim slučajevima povrh niskih kosa. Sve to stv ara prizore kojima ne nedostaje ni lepota ni raznolikost. utoliko je otkrivena naslaga blata. takav je pesak u Poljesju. Duguljasti brežuljci. ima mnogo naziva r eka i sela rasturenih po toj oblasti kuda su tekle glečerske reke. Taj pesak. uzvišenja. Još i danas. A još opštije uzev. Na drugome mestu brežuljci il i dugački slojevi peska raspoznaju se 26 po zagasitom zelenilu borova. zemljoradničko slovensko plem e koje je polako pretopilo u sebe skoro čitavo finsko stanovništvo toga kraja. Bjeloe Ozero (Belo Jezero). počevši od čela glečera. Reč bor. dok na drugome mestu železnička pruga. i koja je bila međa između Tversk e i Moskovske kneževine. Tako je napredovalo. pruža se put. Tome glečeru iz prošlosti imaju Srednja i Severozapadna Rusija da zahvale z a onu živopisnost koja može da postoji u zemlji malih. no koji kada se slepi može da zadrži vo du na svojoj površini u obliku jezera ili bare. crkva zvana Spas na boru (Spasitelj na boru) potseća na davno doba kada je borova šuma bila na vrhu toga brežuljka. pa naposletku pesak. naseljavanje koje su vršili Krivići. Ukoliko se čelo glečera koji je iščezavao povlačilo ka severozapadu. po lazeći od jugozapada. jezero Ilmelj. U ovima dremaju jezera. Kada napustimo lepe i hladovite šume po kojima su rastureni letnjikovci kijevskih građana. nekadanje prestonice država koje su izbegle tatarskoj na jezdi i dugo bile nezavisne i od same Moskve. sačinjava nekorisno i pusto zemljište gde još ima mnogo šuma. tražilo je os rednje uzvišice. Tako je razasut. te nema dovoljnu čvrstinu koju zahtevaju velike brzine vozova. bilo u grupama. gde se kleše ugaono kamenje za kuće. kao u Severnoj Voliniji. Još starija pa usled toga i najoštećenij a jeste jedna široka glečerska kosa. onim »samcima« koje lađari tako dobro znaju. Međutim. Svakom stupnju povlačenja glečera odgovara obično pojas pesk a. njihovim pogodnostima za saobraćaj i zemljištem zgodnim za obrađivanje. duž čijeg se čela nerazdvojno pružaju put i železnička p a od Moskve do Bžešća na Bugu. potom sitn iji. u nedostatku šljunka. u krugu tvrđave K remlj u Moskvi. koje odudara od jasnog zelenila livada. dok su se veliki politički centri sklanjali u udoline. škriljca i stenja bila izložena vodi od otopljeno g leda. a druga postepeno pretvor ena u ritove usled prorašća koje se sve više širi. Pesočnjaja. označava u isti mah i taj pesak i borove šume koje na njemu rastu. pa se uputimo ka jugu. seosko stanovništvo. a malo dalje između Litvanije i Bele Rusije. od kojih su jedna bistra i puna ribe. tri takva povijarca ograničavaju kao neke kotline u kojima se nalazi po jedno veliko i mnogo malih jezera: dvostruko Pskovsko i Pejpusko j ezero. preko Smolenska i Minska. bilo usamljeni. danas u Poljskoj. Među najskorašnjijima. Tim stupnjevima povlačenja odgovaraju nizovi glečersk ih povijaraca. naseljeništvo. takav je i pesak u Rjazanjskoj g uberniji. manje vlažan nego škriljac. a to će reći najbolje očuvanim. Pesčanka. U čitavoj toj talasastoj zemlji koju je glečer svojim iščezavanjem otkrivao. Veliki Novgorod.

tako lak za prelaz na m nogim mestima. — Ako se zanemare ove čisto mesne posebnosti. Nigde u Evropskoj Rusij i nema visija na kojima bi počivao večiti sneg. i što se više ide ka U ralu.544 m. kod Žigulija. pretstavlja — kao i neplodni pesak bora — posredni dar glečera u toku iščezavanja. pošto su se spustile ili uzdigle d už linije preloma. od Arhangelska do Astrahanja. može se ustanoviti d a klima Rusije. i da se prorašće koje uspeva u njenom podnožju ne bi moglo na njoj zakoreniti? Klima.400 km. koji je već bio istrošen tekućim vodama. dostižu visinu od 1. i tome zemljištu sa retkim nera vninama prilagodio se život ruskoga seljaka. dakle. gde Pripjat leno vuče vodu koju donosi Dnjepru. Uzvišice su samo skloništa: kaluđeri su na njima podigli svoje manastire a varoši svoje tvrđave (kremlje). od čuven ih baruština kod Pinska. razlike u reljefu mog u se uočiti tek posle marljivoga proučavanja. Najudaljeniji krajevi zemlje.500 m . pa se tako prostire od severa ka jugu skoro 1. a zemljište postaje ujednačenije. Zar uostalom nije svakome poznato da je na vrhu makar i najmanje visije hladnoća oštrija a vetar silovitiji. koja se prostire u dužinu 1. na šumskim proplancima isto kao u obrađen oj stepi.. a do 345 m. izuzev vododerina zvanih ovrag i balka što ih stvaraju plahovite kiše. dok su sve grube neravnine zemljišta delo nečastivoga. čiji zidovi čuvaju u seb i svetilišta i prihvataju stanovnike u slučaju opasnosti. na Roman Kohu. koja je nekada imala izgled stepe a danas postala žitorodna. Da bi se na išlo na veće visine. Zimi se može u saonicama preći čitava Rusija od severa do juga. gde se jedna sijenitska visija na polu ostrvu Koli uzdiže oko 1. sve više opada srednja temperatura u januaru.27 proređuje. krećući se od . razlikuju se manje njihovim krajnjim temperaturama nego njihovim traj anjem: leto traje duže a zima je kraća na jugu nego na severu. i da su žega kao i h ladnoća otprilike podjednako raspoređene i usred leta kao i usred zime. uzdiže se do 405 m. gde — na krajnjem jugu — krečnjačke visoravni Krima. I ta zemlja je jamačno u obliku prašine nag omilana kada su — usled jakih barometarskih pritisaka što su vladali na površini sve m anjega glečera — istočni i severoistočni vetrovi. na Jaman-tau i često prelazi 1. Nigde u Evropi uticaj geografske širine na klimu nije tako mali: Krim ima u januaru temperaturu Stokhol ma. Na golemoj prostoriji po kojoj su rasturene ove formacije. koja izbliza nadvišuje desnu obalu reke od Nižn jeg-Novgoroda do Caricina i pruža se ka zapadu do Tambova. a 375 na povijarcima kod Doneca. i krajnji jugoistok gde već počinje aziska pustinja.200 m. potom južni deo Krima gde se nailazi na donekle sredozemn o podneblje. od Valdajske Visoravni na severu do povijaraca prema D onecu na jugu. Visija u oblasti Volge. zeml ji koja postaje lepljiva i porozna kada je natopi snežnica ili kiša. Leti seljak radi u košulji na obalama Neve isto kao i na Krimu. ravnije. Između tih dveju prostranih visoravni nalazi se jedna ugnuta ravnica po kojoj teče Oka od Rjazanja do svoga sastavka sa Volgom. naročito u najsuprotnijim godišnjim 28 dobima.200 km . nije ništa manje jednolika od njenoga visinskog oblika. u pogledu god išnjih doba. koji će zbog toga morati da odgovara pred Bogom. Njegov ideal je ravnica »ravna kao javorov list«.710 m. glavni oblik ruske topografije. Pesak je ustupio mesto crnici (černozjom). koju je Bog stvorio na korist ljudi. ako se izuzme krajnji sever gde drveće prestaje da raste. a dinja sazreva u gradinama Pe rma kao i u stepama na jugu. Visina tu doseže 322 m na severu kod Kamenika. gde se dugačak venac Urala. raznosili nadaleko najsit nije deliće glečerskog taloga. Porazni pohod iz 1812 godine osveštao je čuvenu oštrinu ruske zime. te tako ta zemlja. Visija Srednje Rusije pretstavlja jednostavnu i neprekidnu visoravan. a u julu temperaturu Madere. Tek u današnje vreme je utvrđeno da postoj e dve velike i široke visoravni: visija u Srednjoj Rusiji i visija u oblasti Volge .. Ravnica je. te je tada vetar nosi nadaleko. diže do najveće visine od 1. suvi i jaki. i ta ravnica niža je za 40 m. a prašinasta za v reme suše. treba otići na periferiju. na ju gu.

finskom Zalivu i na Baltičkom Primorju. tih istoriskih gradova Srednje Rusi je. od —40°8 u Lugansku. blaža. dinja. otkuda često duvaju zapadni vetrovi. leto se — zbog dugog zadržavanja sunca iznad horizonta. a ponekad i u Odesi. kad ne bi bilo snega. Uostalom. oskudne ili gladne godine su često puta one kojima je prethodila zim a kada nije bilo izobilno snega ili se on nije dugo zadržavao na njivama. toj maloj povlašćenoj oblasti. »jabuka se gaji kao loza duž Rajne«. U Srednjoj Rusiji svake godine temperatura pada i na —30°. to je posledica blizine Finskog Zaliva. na jugu. ipak olakšava saobraćaj. naziva istom rečju i patnju i kosidbu. I sami gradovi osećaju nezgode i ružnoću toga doba. poplavu u nižim delovima prestonice. Zahvaljujući toj velikoj toploti u leto. što je posledica velikih geografskih širina. raspućica. tako je zima uklanjala prepreke i za vojne snage međusobno za raćenih kneževina. kao 1924 godine. i da bi skoro cela Rusija. reke se prelaze preko leda.—8° 4 u Smolensku do —13'*8 u Kazanu i —16° u Permu. Za vreme naročito oštrih zima bilo je sluča a da se živa smrzne. Najzad sneg. oni isti vetrovi koji u jesen sprečavaju oticanje Neve i izazivaju tada. Strahoviti pljuskovi obaraju se na nepostojano zemljište i održavaju promenljivu i razgranatu mrežu jaruga sa ivicama ko je se rone. u Orenbu rgu kao u Tangeru. prema oblastima. do 39°1 u Samari. nego i duž donjega toka Dona i donje Volge. koje joj je »voćna pošta« donosila iz A strahanja i sa Dona preko Voronježa i Moskve. do 37°5 u Moskvi. gde postoji oblast slobodnih voda. relativno prerano na istoku i jugu. proleće u Rusiji je hladno i sumorno. te omogućava upotrebu saonica svuda gde se u drugim godišnjim dobima prevoz kolima ima da bori sa blatom i prašinom. Takav slučaj dogodio se dvaput u Moskvi u toku XIX veka. Toplota je — istina samo za vrlo kratko vreme — strahovita po livadama u dolinama krajnjega severa. i njegovo postepeno o tapanje usporava opadanje reka u leto. S . na drugom mestu se železnička pruga ugiba pod kratkotrajnom poplavom. Ponekad se termometar penjao do 43° u Astrahanju. Ču vene su trešnje iz okoline Vladimira i Muroma. sa temperaturom od — 41°2 u Kursku. Izuzev murmansku obalu n a Severnom Ledenom Moru. prema oblasti. ona je tamo. i carica Jelisaveta Petrovna dobijala je za svoj dvor r azne proizvode iz vrtova Južne i Jugoistočne Rusije. u Moskvi kao u Nantu. u Kazanju kao u Tuluzi. i pored veće geografske širine. uzvodno od Nižnjeg Novgoroda. u toj umereno vlažnoj zemlji. a to će reći doba kada nema prohodnih puteva. Godišnje se mogu nabrojati po dvadesetak oluja s pljuskovima u oblasti c rnice i preduralskoj oblasti. iako je neprijatna čoveku zbog svoje užasne studi i snežnih mećava. od —45°u Permu. Razume se da se svake zime zamrznu reke u celoj Rusiji. a na južnoj obali Krima. Ali leto ne donosi samo blagodeti. čak i u Novo j Rusiji. prelazio je 25°. loza uspeva i grožđe sazreva ne samo na osmanlucima južne obale Krima. temperature od —20° nisu retke. Nekoliko najposećenijih vašara u Rusiji održavani su u zimu. javlja sa žegama kakve se na Zapadu javljaju s amo na znatno manjim geografskim širinama. bila u nemogućnosti da g aji ozima žita. To je »peto godišnje doba« u 29 seljačkom kalendaru. Na srednjem toku Volge. od —6° u Kijevu do — 10°8 u Saratovu. krastavaca i suncokreta dopire do velike geografske širine u oblastima između Volge i Urala. U julu je srednja temperatura Petrograd a ista kao u Brislu. Ranije ili kasnije. termometar se spušta na —8°. gajenje lubenica. n akvašeno zemljište pretvara se u blatište. sneg pokriva zemlju za vreme od dv a do šest meseci. na geografskoj širini Londona. pretstavlja za reke — kada se one oslobode leda — dragocen izvor za snabdevanje vodom. Pregrejana atmosfera često stvara oluje s pljus kovima. a ponekad čak i 30° s on e strane polarnoga kruga. na 57° severne širine Rostov se specialisao u gajenju povrća. kao z a trgovinu i prevoz. morske obale su opko ljene ledom u Belom Moru. gde seljak koji radi teške poslove dok ga ujedaju komarci. isto se događa u A zovskom Moru. Dodajmo da snežni pokrivač sprečava rashlađivanje zemlje. Ali zima. do 36°1 u Petrogradu. na širini Pariza. iako zim a duže traje u Petrogradu nego u Moskvi. Pošto topljenje snega oduzima mnogo toplote. a kasni je na zapadu i severu. Mnogo raznovrsnih voćn ih pića pravi seljak leti.

koji se leti približuju moru da bi izbegli ubode komaraca. Granicu do koje raste drveće Rus je dosegao dosta davno. Naročito u predelima nedovoljno isušenim. te ga moraju neprestano seliti s mesta na mesto. gde mahovina nagriza . zemlja se odmržnjava samo do izvesne male dubine. jer vodi nejednaku borbu sa tresetn im močvarama. Godišnja doba utiču takođe na se ljenje -ovih čopora. Posle jeseni koja obično kratko traje. toga neophodnog pomoćnika u nj egovoj ekonomiji. one mu se posrednim putem otkrivaju: tako. obično će nekadanju š zameniti šuma sasvim različita od nje. a to će reći sloj večito zamrznut. na rekama. pokrov od vresa potsetiće nas na iščezlu borovu šumu. č ja je površina skoro četiri puta veća od površine Francuske. lovci pro vodili zimu tražeći životinje sa krznom. gde se nivo merzlote spušta. brzo popase lišaj na velikom prost oru. obratno. na primer. o čemu svedoči naseljavanje Novgorođana na poluostrvu Koli već u XIII veku. po kojima su. bor. drhtavo tresetno zemljište. On tamo kosi seno za svoju kravu. tamo seče drva. kao št o su breza. Razumljivo je da u tundri mogu da stanuju samo nomadi . Šuma je ostavila traga da zem ljište. u čijem su se društ u zakorenili. kao danas u Sibiru. ima vrsta koje se sve više rasprostiru. podzol. tajge pune divljači. jer irvas. i kroz njih se Rus uvukao među urođeničke nomade. Tundr a je »polarna stepa« koja se od obala Severnoga Ledenog Mora pruža u nejednakoj širini s ve do ivice šuma. kroz koji voda ne prodire i koji je odveć blizu površine da bi drveće moglo da razvije svoje korenove. bilo ono koje je željno svetlosti. koji se šire na račun svojih evropskih jednovrsnika. gde se produžuje letovanje. to je mšara. kao što su om orika i sibirski bor. i to mnogo kasnije i veoma malo. kao što je jela. prljavožuti zastor lišaja il »irvasova mahovina«. Između njih širi se. ali je on tu granicu retko kad prelazio. 30 Samo u dolinama. Stal an život mogućan je samo u dolinama. čiji se nivo snižava usled isparavanja. preovlađivanje bilo drveće koje voli senku. koja s e sada sastoji samo od mladih drveta. Na tome pogodnom zemljištu raznovrsnost drveća je u suprotnost i sa jednolikošću njihove podloge. i nejednako trajanje godišnjih doba daje raznolik izgled biljnom svetu Rusije. plovidba postaje sv e teža: to je doba kada brodovi zakašnjuju i nasukuju se na sprudove. koja već vlada na severu i istoku. Iznad tog a sloja merzlote nalazi se zemljište bez drveća koje Laponci nazivaju tundrom. ne usled lagane promene u klimi. Ruska šuma retko kad da je sačuvala obeležja nekadanje guste prašume. Na krajnjem severu. jasika. Skoro nedirnute šume postoje još samo u veoma mal o naseljenim oblastima Severne i Severoistočne Rusije. koj a njoj jedino i godi.druge strane. g de retka drveta nadvišuju šiblje. a leskovi šibljaci nadživljuju hrastove. on tamo zasejava njivu ili povrće. i kada studen izvrši svoje prve juriše. karakteristična životinja tih oblasti. prema prirodi i vlažnoći zemljišta. šuma je kržljava. Sastav šume menja se neprestano. I spod nje vlada merzlota. zima. nego zbog suparništva koje iskorišćuje najrazličitije okolnosti. sa zadocnjenjem sa mo na Krimu. hrast. za alat i ogrev. zakržljale vrbe i breze koje ne p remašuju visinu kolena. šuma pušta nekoliko izdanaka u pustome p redelu. ta nemoćna šuma. jer je pretvorila škriljac glečerskog nanosa u sivu i trošnu zemlju. Neka požar uništi neki šumski kraj ili neka čovek zanemari raskrčeno zemljište. Ponekad je šuma ustupila mesto ljadi. koja su mu neop hodno potrebna za građenje zgrada. postao je tamo prava retkost. koga je bilo u izobilju južno od jezera Ladoge i u oblasti Novgoroda u prei storisko vreme. pa čak i kada čovek nije svedok tih promena. sve dok ih prve sante ne oteraju u zimovnike zaklonjene od opasnosti prolećne bujice . — Isto koliko razlike u zemljištu. Prorašće i nastanjenost. kao i drveće u tundru. Na drugim mestima je stalna eksploatacija proredila pošumljenu površinu. gde je sred nja godišnja temperatura niža od 0°. naposletku se gnezdi svuda. Šumarci sa sitnim drvećem i pošumljeni brežuljci nagoveštavaju veliku šumsku oblast Rusije. sa veoma visokim i starim stablima. U odnosu na svetlost. od Karelije do Kame i Pečore.

Ali skoro isključiva upotreba drveta za građevine izlaže ih opasnosti od požara. Tek tada. kao što postoje ostrovca stepe. sa svojim posebnim biljkama. treba otići do planina na Krimu. jedan u zimu a drugi u leto. Rus je takoreći ponikao iz šume. Drvo mu daje građu za građevine. Kao oblast sitnih glodara i velikih travojeda. prostrane šume ustupaju mesto razređenim žbunovima. izgleda da su se u prošlosti drveta. kao 32 nameštaj. a od njega on pravi sirotinjsku obuću lapti. Dva zastoja u prorašću.31 oronula stabla. između Rusa i Tatarina. I sa me varoši zajedno sa svojim ogradnim zidovima za odbranu bile su sagrađene od drveta . slez. klanika i zlatica. koja svojim debelim l išćem za vreme jakih žega stvara dragocenu hladovinu oko domova. i sam lovac na krzna. i već usred te povlašćene prirode. koja se ne viđa više počev od Podolije. porozna oranica. a poznije između Moskovske države i slobodnih Kozaka. On je rođeni drvo delja. Da bi se ponovo naišlo na šumu. I tako je iz suprotn osti tih dveju oblasti. po selima policija zaštićuje belu vrbu. Čak i ruski drvoseča je bez takmaca kad treba složiti maksimum drva na gomilu određene vel ičine. čovek se za nekoliko trenutaka obrete u sasvim novom predelu. Šuma je oblast stalnoga boravka. kormonika . koje Rusi nazivaju polje. stepa je izgubila svoju div lju lepotu da bi pretrpela. sasvim kao u frigani Grčke ili Anadolije. građenje drvenih crkava. i ta je opasnost utoliko veća što se usled klime moraju ložiti peći za vreme mnogo meseci. služi mu za pravljenje kola i sanki. i kuda čov ek retko zalazi. Tolika uporedna razlika između stepe i šume nije mogla ostati bez uticaja na život i s udbinu stanovnika Rusije. Beskrajna je raznolikost trava. zbog njihovog posebnog življenja. poniklo veko vno suparništvo između Severa i Juga. pružali na jug dalje nego danas. usnatice. zgrade od kamena mogle su se na prste izbrojati. šume i stepe. a to će reći ste pa. iste spoljne promene kao i prerija Severne Amerike. kada je otpočelo naseljavanje i kada ju je zemljoradnja preobrazila. stepa je imala sve do kraja XVIII veka jednu podvrsgu divljega konja. tvrdolisnim travama pribijenim uz zemlju i bodljikavim biljkama . uz velike troškove gradovi u Južnoj Rusiji održavaju drveće u svojim parkovima. g de se vidi večno zeleno drveće. Ima šumskih ostrvaca u stepi. razume se u drugim srazmerama. Posle toga. a n aročito hrast i bor. gde se iznad hrasta i graba ponovo javlja bukva. leptiraste i krinaste biljke stvaraju biljni zastirač koji prestaje tek u blizini Kaspiskog Mora. Naročito od apri la do juna zapaža se onaj bujni život i raznolikost boja koje je slavio Gogolj u jed nom odeljku svoga romana Taras Buljba. i »pokretnih biljaka« koje vetar nosi kada se sasuše. daje mu koru za štavljenje koža. kupinovom žbunju. alatke i neverovatno raznolike igračke. drvo služi takođe kao građa za sijaset predmeta koje sa nasleđenom veštinom izrađuje kustar za vreme prinudne zimske dokolice . To je ulaz u sredozemnu ob last. okružena šumom poput prirodnih proplan aka. za ogrev. drvoseča koji prispodobljava drvo svakovrsnoj upotrebi. gde se noga zaglibljuje u biljne materije u raspadanju. lavor. Ali ta granica nije strogo određena. Osim toga. Ali drvo se tamo javlja samo izuzetno: tek počinje da se ukorenjuje na stranama jaruga koje se učvršćuju prelazeći iz stanja ovraga u stanje balke. veoma originalnih. biljaka čije veoma dugačko korenje ponire u dubinu da tamo traži vla gu. Šuma prestaje onde gde počinje duboko zemljište. jednogodišn jih ili dugovečnih. karakterišu stepu. krstašice. crnica. kada s e siđe na južnu obalu. tamo se manje selio nego stepski pastir. U XIII veku cveta u Novgorodu i u Pskovu religiozno rusko neimarstvo. da ustupi mesto pustinjskom prorašću što raste u usamljenim gr upama. s a svojim krpljama. I zaista. i stari putopisi često navode n .

Zat o je nekoliko istoriskih varoši u Rusiji poniklo na šumkim proplancima. teku ovde između niskih obala koje su ipak većinom suve i mogu se lako pregaziti na plićacima. te su Rusi još izrana počeli da se bave pčelarstvom i da mešaju med u praznična pića. Ali vojska čiju glavnu snagu sačin java konjica ne može dugo držati osvojena mesta u šumovitom kraju. u čijoj se okolini još nalaze ostaci jednoga šumskog pojasa. nazvan Zaljeskij. a ima i čitavih šuma. a preko 600 u 1858. 1754.237 kuća 1918 godine. vašarski kvart goreo je 1816. na Kulikovom polju. bio je isto tako grad podignu t na polju. pa čak i Tver. i gde u suprotnom pravcu Don i njegova pri toka Voronjež teku ka jugu. Reke. u tome početku stepe. Tver na Volgi. 1761 i 1785 godine dogodili s u se veoma opasni požari. što zn ači »iza šume«. od kojih je onaj iz 1754 stao života 177 osoba. Samo u toku XVIII veka Nižnji Novgorod bio je opustošen vatrom 1711. ta bezbednost bila je relativna. jer ima čistina koje se pružaju i preko ivice šume. 1857 i 1859 godine. Osećanju opasnosti pridruživalo se i osećanje što su ga stvarali novi utisci u zemlji toliko r . zabranjeno je u XVI veku da se u varošima loži vatra u kućama od maja do septembra. Njihov suparnik. 1722 i 1784 g odine. pečurke. 1760. divlje plodove. Izgleda da takav dodir izaziva borbu stopu po stopu između suparničk og stanovništva. dip lomatija je. što dovoljno opravdava zabranu da se u njemu puši. i ostac i njihovih šljaha ili vojničkih puteva sačuvani su u tome kraju. Isto se može reći i za Moskvu. knez Dmitrij je 1380 godine odneo nad Tatarim a pobedu koja je bila puna nade za konačno oslobođenje Rusa. M oralo se kuvati napolju. obližnja šuma daje drvo. Na svakom polju su Rusi nalazili još i relativnu bezbednost od napada stepskih nomada. kao i Rostov. Takva prebivališta bile su čistine u šumskoj oblasti. R usi su napredovali od polja do polja. tako i požari nisu dovoljni da o dagnaju stanovništvo sa prebivališta koja se njima čine zgodna. 1742. Rusi su se lagano i oprezno spuštali preko zaštitne oblasti velikih šuma. Da bi se sprečile te nevolje. pčele kupe med p o cvetnom proplanku. A baš ta bezbednost nedostajala je Kijevu. na obali jezera Nera u Finskoj. 1715. ipak su Tatari uspeli da opustoše Suzdalj. jer i pored zaštite što ju je pružala šuma. pošto pr imi u sebe reku Moskvu. pored prirode zemljišta. knez Suzdaljski. Na trećem se razviše Vladimir i Suzdalj. Osim toga. U Orelu je požar uništio 1. Nije redak slučaj da se tamo uvukla kao jezik crnica. ide ka Volgi. Na jednom polju na desn oj obali Dona. i da za neko vreme potčine Moskvu. gde Oka. Na drugom jednom polju osnovan je godine 1152 Perejaslavlj. naročito hrastovih. Murom na Oki bio je. mnogo manja visina i mnogo blaži reljef olakšavaju kretanje. Vladimir. sudbina Rusije bila je 33 vezana za sudbinu te centralne kneževine. Ipak. Tako su na j ednom polju. Ipak. sagrađen takođe na jednom proplanku. osnovali Novgorođani još u davno doba m esto Rostov. Lako je za misliti da je namerni požar Moskve bilo lako izazvati. U suprotnom pravcu. Niska oblast koja razdvaja visiju Srednje Rusije i visiju Volge. koji su pre Moskve bili politički ce tri Velike Rusije. ali kako su u zabranjenim mesecima mogli da nastupe pon ekad i hladni dani. užljebljene u udolinama visoravni. Ali kaogod ni zemljotresi ili vulkanske erupcije. ruska kolonija na f inskom zemljištu. koja se tu javlja sa svojim stepskim prorašćem i koja zemljoradnji pruža naj lepše izglede na uspeh. Kada se u XII veku Andrej Bogoljubski. To spajanje je pre jedno međusobno prodiranje. od tvrđave do tvrđave. jeste oblast gde se sastaje gusta šuma sa otvorenom ste pom.jihov broj. koje je ostalo mitropolitsko sedište sve do vladavine Katarine II. Razumljivo je da su požari u njima često pustošili i da nema varoši u Srednj oj Rusiji koja nije imala da zabeleži u svojim analima strahovite katastrofe. Samo ako se kakvo jezero ili reka sa ribom nalazila na takvoj čisti ni. i naposletku Moskva. naposletku je dopušteno nekoliko izuzetaka za vreme maglovitih dana i izvesnih praznika. posle Suzdalja. Stoga je udolina Dona i Oke bila otvoren prolaz najezdi Tatara na putu ka severu. pripremila vojničku odmazdu Rusije. dočepao Kijeva. već je u šumskoj usamljenosti bilo mogućnosti za stvaranje naseljeničkog središta. čija je prestonica. bila g rad Vladimir. Godine 1622 Kaluga je skoro sasvim izgorela.

128 km. Ne samo da su ti nazivi nadživeli opadanje utvrđenja ili njihov nestanak.882 km. To je bila posledica nepoverenja koj e je šumski Rus osećao na otkrivenom zemljištu. To je takozvana Tulska zasjeka. čovek je dolazio da lovi ribu . veza s e održava nekolikim rekama koje su među najdužima u Evropi. Još poz nije. i Oka. m ogao da sagradi i sakupi flotu koju je odveo da zauzme Azov. postepenog uvlačenja i rata. Da bi osvojili stepu.486 km. Orel. a k ako topografija nije istavljala visoke prepreke. dugačak 2. spajao je Veliki Novgorod sa Crnim Morem. Voronježa i Tambova. sa približno istim umerenim nagibom.. Bj lev.. Još i danas. bez velikih teškoća da se pređe iz jednoga u drugi. stvorili su se veoma razgranati slivovi. oduvek pružale saobraćaju najdragocenije usluge. dugačka 1. I Crnome Moru je iščezavanje glečera darovalo velike reke: Don. bilo na otvorenoj vodi. riba je prets . na kojoj se mogu pročitati i ovakve napomene: Deserta sine aqua. i nije samo sentimentalan onaj naziv »matuška« što su ga obalski stanovnici dali reci Volgi. broj »strjeleca i kozaka« i broj »tobdžija« u varošima kao što su Kursk. a Tsar Feodor Ivanovitz aggestum contra irru ptiones Tartarorum Crimensium. kojoj su goleme jesetre i ukusne kečige raznosile slavu nadaleko. pritoci Dona. ta reka je bila doista re ka hraniteljka. U svakom godišnjem dobu. ov de je plan kružni. Ova zasjeka obeležena je grubim potezom na prvoj karti Rusije iz 1614 go dine. a međutim se na velikoj daljini od njih ne nalazi nijedno drvo.azličitoj od Srednje Rusije. Volga je mogla da se izduži čitavih 3.808 km. sa putevima koji se zrakasto pružaju u raznim pravcima. što su prenosači baraka lako vrši li. — Dzike polie. Razumljiv o je da su ove reke. Homana iz Nirnberga. na velikoj daljini od mora. B. — Campi deserti ubi nulla hominum habitatio. zvana predgrađa strjeleca (strelaca). Brjansk. te granične varoši po znaju se po planu koji je isto toliko pravilan kao i plan francuskih bastida. Ova mreža dugačkih reka nije samo od koristi trgovini i ljudskom saobraćaju. Svakom takvom pomeranju p rethodilo je doba utvrđivanja i naseljavanja. dugačka 1. Stepa je za njega doista bila »strahotn a krajina«. sire campi deserti inhabitati. dugačak 1. Tako popis iz 1710 godine navodi broj »dragona i vojnika«. onaj koji vodi »od Varega do Grka«. Zato je Petar Veliki na Voronježu. ne spuštajući se na tome ogromnom rastojanju više od 256 metara. 357 km. pa su je potom ojačali drvenim palisadom. Jedan od najstarijih puteva u Rusiji. Pored donjeg toka V olge sela su sagrađena od drveta. u godišnjim dobima kada nisu ni zaleđene ni suviše opale. Ispred te utvrđene linije stražarilo se i danju i noću. koja je išla od Tula do Šacka preko Epifanja i Rjažska. Sjevsk. Pre nego što je preterano iskorišćavanje i zagađivanje vode usled prevoženja petrol euma i industriskih otpadaka smanjilo prinos ribolova. preko Kurska. — Između oblasti koje se razlikuju površinskim tlom i prorašćem. Zbog toga su Rusi najpre načinili jednu čertu ili utvrđenu liniju. samo ako posle požara nije izmenjen njihov plan. Kada je veliki glečer iščezao i Kaspisko More se svelo na svoj današnji obim. bez drugih prekida osim prenošenja barki sa jedne reke na drugu. za ko je je pretpostavljao da je puno opasnosti. nego se isto to dogodilo i sa garnizonima. kojih je puno u pravoslavnom kalendaru. i to osećanje našlo je donekle odjeka na karti Ukrajine od J. Jer je bilo dovolj no prostora za razvijanje dugačkih tokova i dovoljno vode za njihovo održavanje. na divljem polju (djikoe polje). — Loca deserrta. 34 Posle stvaranja Tulske linije. bilo kroz led. i Dnjepar. Ima sela koja su zadržala naziv Karaul (stražara). nec planta reperiunda est. koji su se brojali odvojeno prilikom popisa stanov ništva. vojnička granica pomerena je unapred do linije koja je išla od Putivlja do Simbirska na Volgi. ona je zahvatila Ahtirku i gornju dolinu Doneca. i ta linija utvrđenja propraćena je ovom zabeleškom: Saisec (umesto zasjeka) con stans nemoribus desectis et vallis. šumskim ljudima trebalo je četiri veka oklevanja. Za mnogobrojne dane posta. Reke i jezera. kao što su Kama.. sa pritokama srazmernim njenoj veličini. Sve varoši imale su predgrađa. Sela koja se zovu Storoževoe potsećaju na storože ili osmatračke stražarnice.

Pošto je poplava redovna godišnja pojava. počinje topljenje. imalo je svoje najbolje zatočnike u tim vojničkim naseobinama što su se bile podigle duž stepskih reka. ali se javlja skoro jedino u obliku snega. prema predanju. 180 u Arhangelsku. Usled top ljenja leda. Otuda obalski stanovnici razlikuju »livadsku obalu« i »bregovitu obalu«. kada je rašćenje reka bilo umereno. orenburški. Rusko širenje u Sibiru. kod Kalača. i zbog toga se reke u Rusiji. zvane vojsko. koja takođe zavisi od klime. Zbog toga u tim niskim ravnicama koje poplava pokriva svakog a proleća postoje kuće za stanovanje samo na najuzvišenijim mestima. Najglavnija od svih razlika koje postoje između ruskih reka i reka u Zapadnoj Evro pi jeste dužina zaleđenosti. mogle bi sasuti tolike vodene mase u dolin e. Pa i Don. 140 dana u Novgorodu. koji prol azi kroz oblasti gde se sneg manje zadržava. kakve su nepoznate u našim podnebljima. Kijev se isto tako na lazi na uzvišicama desne obale Dnjepra. Simbirska i Saratova na desnoj. nagomilava se u sloj koji po ne koliko meseca leži na zemlji: 80 dana u Kijevu i Poltavi. Kod Muroma reka Oka penje se obično na 8 m. sveti Vladimir krstio svoje podanike u r . oslobađa se za petnaestak dana ogromna količina vode ko ju sadrži snežni pokrivač nagomilan za vreme cele zime. čim malo otopli u proleće. pada u oči položaj Nižnjeg Novgoroda . Tako je godine 1672 jedan ukaz Alekseja Mihajloviča primo ravao ribare iz Ribinska da šalju dvoru 1. penje se skoro na 7 m. činilo se da je prino s od ribolova mnogo pouzdaniji nego obrađivanje zemlje. u 1880 godini. a kako se ono prilično brzo vrši. a skoro na 10 m. Prilikom tih strahovitih poplava reke se šire na ogromne daljine. koji doduše nije preob ilan. Jedino bujne i neprekidne kiše. jednoga znamenitoga dan a ruske istorije. toliko je ribolov bio korisno zanimanje. Samari i Orenburgu. Kod Sizranja. Zimski vodeni talog. Međutim. jer je ona prva niska. Ma kako se objašnjavala ta visinska razlika. ko je je rat mogao svakoga trenutka da udalji od domaćega ognjišta. Na svo me ušću u Volgu Vetluga dostiže 12 km. jeste znatn a visina i periodičnost poplava.tavljala dragoceno jelo. Isto su tako ribari iz Jaroslavlja snabdevali dvor Katarine II. a ima zaselaka koja održavaju vezu među sobom samo pomoću čamaca. ka S rednjoj Aziji i Kavkazu. ova pojava može se često zapaziti. skoro u isto vreme svake godine. Tako su se k ozačke vojnički organizovane zajednice. i kao i one. a to će reći oni koji stanuju iza poroga ili brzaka da Dnjepru — u prošlosti. od jedne obale do druge. uzvišenoj obali Volge. dok je jedna obala nadaleko poplavljena. a druga je uzdignuta u obliku jara ili brežuljka. Volgine pritoke sa Mologom i Šeksnom liče tada na ogromna jezera. Kostroma u svome donjem toku meri 30 k m. i to utoliko lakše što veoma često.200 velikih jesetri. 160 dana u Kos tromi i Ufi. uralski i astrahanjski kozaci. dok se Kazanj nalazi dale ko od reke. a bliže našem dobru. i zapaženo je da na rekama koje teku u 36 pravcu podnevaka obično je zapadna obala viša od one druge. Ovom stanovništvu. obrazovale duž reka: zaporoški koz aci. Moskvi. te tako ona dostiže visine nepoznate našim re kama u Zapadnoj Evropi. izlivaju i plave popu t velikih tropskih reka. Može se zapaziti privlačnost koju su pr ema rekama osećale čitave 35 grupe stanovništva. dok sa dolaskom leta ne počne voda da opada. druga osta je relativno suva. širine. na levoj obali. Tambovu. pod umereno vlažnom klimom. donski. čovek se privikao toj prirodnoj okolnosti. poplava se šir i lagano zbog malog nagiba rečnoga toka. ispod kojih je. 120 dana u Voronježu i Sar atovu. pa i one su uzdig nute na kolju. koja se pojava ponekad javlja u uzbudljivim razmerama. iza poslednje granice poplava. koje je Ivan Grozni pripremio zauzimanjem Kazanja i Ast rahanja na Volgi. Pravo na ribolov smatralo se za najdragoceniju povlasticu koju je vladar mogao podariti. odakle prestaju da joj dolaze pritoke. Druga razlika. Vol ga se popela na 13 m. godine 1879.

zahvata 18. sa udubljenim reljefom koji se odlikuje mnogobro jnim jarugama. jer održavaju vodost aj reka i usporavaju trenutak niskog vodostaja kada nastupe letnje žege. Iako sa visokih obala varoši mogu da prkose poplavi. jezero Seliger. jezero Pejpus. utoliko se smanj uje broj. To je otkup za zadovoljstvo što ga varošanin oseća kada posmatra sa visokih šetališta veličanst venu i mirnu površinu reke što se širi pred njegovim očima. Ako se izuzme krajnja severna oblas t. a Vol ga ne prima ni jedne od Jeruslana na levoj obali i Sarapta na desnoj. i krajnji jugoistok. te baruštine ipak su od koristi kada se završi otapanje snega. Severni deo je odveć vlažan. iz koga ističe Neva. Tek kada reka prestane da raste. Severni deo je oblast naslaga. jezera i reka ima tamo u izobilju. biljni život tamo ne traje ni pola godine. Reka. te isušivan je tih takoreći sunđera. saobraćaj se vrši većinom vodenim putevima.836. sa reljefom glečerskih nano sa i topografijom predela načičkanih neravnina. pa i vašar u Nižnjem Novgorodu održava se na jednom takvom privremenom me stu gde vri od života za vreme od nekoliko nedelja i odakle iduća poplava odnosi otp atke i uklanja nečistoću.500. Privremeno stanovništvo pokriva obalu svojim dućanima sve do prestanka perio da plovidbe. podzemn im pećinama i ponovnim pojavljivanjem retkih ali obilnih izvora. ipak su mnoga od njih dobila izgle d ritova u kojima se vidi tek po koja slobodna površina vode. saobraćaj se vrši uglavno m suvozemnim putevima. ne bi bilo korisno. čij a su obeležja većinom međusobno suprotna. nastavlja se saobraćaj. i varoš u neku ruku silazi na nju. veće je od j ezera Mađora. na većim otstojanjima.150 km2. Iako smetaju saobraćaj u. sa provalijama. podižu ljudi ustave koje stvaraju bare. izaziva ponekad odronja vanja. najveće u Srednjoj Rusiji. jezera i baruštine su tamo retke i ograničavaju se najčešće na plavne delov . 3. Ali čim se prispe n a južnu padinu. Takvih odronjavanja bilo je u više mahova blizu Saratova i na nekoliko mest a na donjoj Volgi. Ukoliko se više ide ka nekadanjoj krajnjoj granici glečera na jugu. Kaogod i klima. J užna Rusija je zaravnjena oblast. U nerav noj oblasti Volginih izvora. prostranstvo i najčešće dubina jezera. a potom se svode na nekoliko tankih mlazeva vode. i na tome me stu podiže se zaselak. negostoljubiva tundra. postoje mnogobrojna jezera. jezero Onjega. te dodaju još jed nu crtu sličnosti između te male oblasti i sredozemnih zemalja. To je hidrografija krečnjačkih oblasti. Onde gde je glečer naposletku iščezao i gde je isparavanje najmanje. Iako ih je manje nego u Fi nskoj. one su ipak izložene drugim nev oljama. Tek ako se ponegde vidi kako se voda skuplja u plitkim udolinama. 37 Ponegde. tako se i geološka prošlost Rusije ogleda u raspodeli njenih tek ućih i stajaćih voda. 9. U južnom delu je vlažnos t nedovoljna. Jezero Ladoga. ipak ih ima izobilno u Kareliji i u čitavoj severnozapadnoj Rusiji.583. i ona tamo pokrivaju jednu četvrtinu njene površine . tarući višu obalu za nekoliko metara u visinu. pustinja oko Kaspiskog Mora. Još dalje ka jugu trošna i retko pošumljena zemlja stepe upija vodu. Suprotnost između Severne i Južne Rusije. odakle silazi tromo ka n ekom nižem udubljenju. gde je zemlja manje porozna i gde vrućine duže traju. te reke odjednom postaju sve ređe. što je ravno površini triju običnih francuskih departmana.eci. Otuda ona vrsta oskudnih potoka koje u oblasti Poltave na zivaju sljeporod (sleporođen) ili mertvorod (mrtva voda). — Iz ovog pregleda geografskih posebnosti Ev ropske Rusije proističe jedna osnovna razlika. Pored ovraga ili jaruga koje brazdaju stepsko tle i skoro s u uvek bezvodne. potoci teku samo početkom proleća. onda se vidi da se Rusija može podeliti na dve velike oblasti: Severnu i Južnu Rusiju. u Kijevu se takva odronjavanja događaju skoro svake godine. gde ih u Vitebskoj guberniji ima 2. Nov hidrografski tip pojavljuje se odjednom kada se priđe stepenovitim visijama Krima. uopšte uzev. Iako među ovim jezerima ima i takvih čija je voda bistra i providna na peskovitom dnu. ove skromne dolinice skoro bez padina jesu jedini useci koje je u međuprostoru velikih reka voda izdubila u prostranoj i bezreljefnoj ravnici Južne Rusije. Dnjepar u svome donjem toku prima vrlo malo pritoka. a biljni život traje više od šest meseci. najprostranija u Evropi.

a čas pružila izuzetne mogućnosti aktivnosti naroda i njegovih vođa. Što se tiče specijalnijih radova. Ebert. sv. 1889—1907. sv. južni deo je oblast stepa. Drevnjije obitatelji srednago Pridnjeprovja (Drevni stanovnici srednjeg sliva Dnjepra). I. i koje su posle ujedinje nja pod carevima dovele do stvaranja Ukrajinske države sa izvesnim. N. Pariz. Gorodcov. A. Petrograd. Ruskaja drevnosći v pamjatnjikah iskustva (Ruske st arine u umetničkim predmetima). 1926. Uvarov. V. Ö teuropas och Nordbalkans förhistoria. Iako su se u drugoj polovini XIX veka arheološka istraživanja umnožila. Stokholm. I—VI. a naročito Arheološkog društva u Odesi. sve do jezera Ladoge i gornjega sliva Volge. te oblasti bile su od 1854 do 1858 godine predmet značajnih radova A. 1910. na jutu su šume mnogo ređe i sastoje se od hrastova u višim delovima. koje su donekle uticale na razvitak Belorusa i Velikorusa s jedne strane. I. 1925. Moskva. kuće na jugu su od hrastovine. S. u Zbirci memoara francuskog arheološkog društva. 1904. a hrast u dolinama. Tolstoj. ona su međutim počela jako da napreduju tek u početk u XX veka zahvaljujući radu Petrogradske carske arheološke komisije. Sdrussland in Altertum. 1892. Kijev. Kondakov i J. T. sa slamnim krovom. Renak u Starinama Južne Rusije. a na jugu žene. samoupravnim povlasticama Ma koliko čovek bio malo sklon da pridaje preveliku važnost uticaju geografske sredi ne na sudbinu naroda. Da spomenemo još Pregled razvitka arheoloških nauka u Rusiji. I. 1913. i Malorusa s druge strane. 1921. Uvarov. Moskovskog ist oriskog muzeja. Bon. Pariz. 1908. koje je prvo počelo da saziva ruske arheološke kongrese. sv. 19 25. Pervobitnaja a rheologija (Prvobitna arheologija). B. Moskva. više nego u drugim zemljama. Moskva. Xavojka. prvenstveno iz Helzingforsa i Stokholma. Moskovskog arhe ološkog društva. Pošto su se najpre interesovali za istoriske ostatke Grka na severnoj obali Crnoga Mora. bar pr ividnim. i okolnih naroda Skita i Sarmata. V. P. Drevnosći Pridnjeprovja (Starine u slivu Dnjepra). 1923. Arne. Severna Rusija živel a je pod samodržnom organizacijom Moskve. čije je prve tri sveske preveo na francuski S. K R A T A K P R E G L E D P R E I S T O R I S K E A R H E O L O G I J E R U S K E Z E M L J E Tek je sto godina otkako se ruski naučnici bave arheologijom svoje otadžbine. čas stavila neprelazne brane. Kijev.e dolina. A. I—VI. Poslednjih godina su strani na učnici. Kuće na severu grade se od borovih stabala sa krov om od dasaka. Moskva. Južna Rusija imala je demokratske ustanove Kijeva. 1892. 1889—1899. Najglavnija dela posvećena celini ili velikom delu ruske preistoriske arheologije jesu: A. jer su oni suvi. I. Žebeljeva. Na severu su muškarci mnogobrojniji. 38 I I . Petrograd. njih ćemo kasnije spomenuti. oni uskoro obratiše pažnju na unutrašnjost svoje ze mlje. a od borova na nanesenom pesku. Kijev. 1881 . PRESLOVENSKO DOBA Paleolitsko doba. Severni deo je šumska oblast. Na severu bor ras te radije na vrhovima vododelnica. Danilević. u vreme kada je veliki severni glečer pokrivao ogromnu ravnicu koja se p . Arheologija Rossii (Arheologija Rusije). — Ne zna se da li je čovek živeo u istočnoj Evropi u prvoj polovini kv aternera. Arhe ologična minuvšina Kiivščini (Arheološka prošlost Kijevske oblasti). i Arheologija.. V. Bitovaja arheologija (Materija lna arheologija). ipak se mora u toku istorije ruskoga naroda utvrditi da je priroda u Rusiji. Uvarova. M. Hanenko. od grofice P. Moglo bi se navesti još mnogo primera ovakvih suprotnosti. 1. i Vvedenije v arheologiju (Uvod u arheologiju). napr otiv. od profesora S. uzeli u tome velikog i značajnog ud ela.

ali znamo pouzdano da se pojavio čim su se glečerske mase počele da povlače. te načinile mesta nekoj novoj najezdi? Il i su ostale rasturene po ravnicama i šumama Rusije. Srednja i Severna Rusija su. pa i stara kultura sa koštanim oruđima. Očevidno je da je svuda ovde živeo isti narod. ili pak grobnica sa neolitskim predmetima. kod Volosova blizu Muroma na Oki. rasprostranjena u Estoniji i slivu Volge. kod Balahna blizu Nižnjeg Novg oroda. To više nije jedan jedini narod i svuda ista prosvećenost. čitavog ili slomljenog. nailazi se na mnoštvo tragova obitavališta. Na 39 ravnicama oslobođenim od leda male porodice živele su nomadskim životom. mezolitski. pa ipak se i tamo nailazi na često veoma značajne ostatke obitavališta. Ono što nas najviše iznenađuje kod nameštaja nađenog u to me seocetu blizu stanice Utkinskaja na železničkoj pruzi između Jaroslavlja i Vologde jeste uticaj Zapada. idući za mamutima i irvasima. najskorašnjija. Neolitska obitavališta u Južnoj Rusiji (Volinija. Dvostruki karakter Rusije u istoriskome dobu. Danske. Sve što se zna to je da tadanje stanovništvo Rusije nije bilo zaostalo iza ostalih s tanovnika Evrope i da se ono neverovatno uvećalo. lavove i irvase . medvede. Najstarija pripadaju aurignaciskom i solu trenskom dobu i pronađena su kod Kostenki na Donu i kod Karačarova na Oki. Ne treba verovati ni u jednu najezdu . ali ne i grnčarija. unapređujući svoj umni razvitak tako da se uzdignu na viši step en. Neolitsko doba. iz magdalenskog doba. U Južnoj Rusiji. — Da li su se možda kvaternerske rase. i živeli teškim i napornim životom. primerci kamenog ili koštanog oruđa . To je dokaz da je već na tri hiljade godina pre Hrist a postojala veza između Volge i Baltičkog mora. razume se sa mesnim razlikama. tražeći neprestano nova staništa. kod Čuhloma na Veksji. Poltavska i Harkovska guberni ja) i retke grobnice sa skeletima pokazuju drukčiji tip kamenog oruđa (naročito m ikrolite) i drukčiju grnčariju nego istodobna obitavališta pronađena kod Bologoa blizu V elikog Novgoroda. ili temelja koliba. u Kirilovskoj ulici u predgrađu Podol. Isti ovi tipovi. Rusija ima čitav niz ovakvih obitavališta. o tselile nekuda na severoistok i u Sibir. na primer u slivovima Volhova i gornjeg i srednjeg toka Volge. a koja se odlikuju okruglom grnčarijom sa ukrasima u o bliku češljevih zuba. potom u K ijevu. On je po svoj prilici došao sa Zapada i pripadao je is toj onoj mlađoj i krupnijoj rasi koja je na Zapadu zamenila prvobitnu i nižu r asu homo primigenius Europae. manje bogate u tome pogledu . koji se javljaju u obliku prostranih slojeva ostataka. nova obitavališta. Južna Rusija se očigledno razlikuje u tome pogledu od Sred nje i Severne. jer ona t ada još nije postojala. ona razlika u kultu ri između stepske oblasti i oblasti šuma u Srednjoj i Severnoj Rusiji postoji već u ne olitskom dobu. sa svojim bakarnim predmetima i jakim 40 uticajem nordiske i kavkaske kulture. pokušaji primitivne umetnosti. ostatke ognjišta. tako isto je različita. razume se. u Voliniji i oblasti Kijeva. a potom još više. vide se rastureni od Karelije i Finske do srednje Volge i ka Jugu do granice crnice. pored kojih se nalaze kosti divljih životinja iz toga vremena. Polt ave i Harkova. a kasnije i uralske.ruža do linije Lavov-Kijev-Tula-Saratov. koje je započelo pre više od dve hiljade godina pre Hrista. nosoroge. U ovom poslednjem obitaval ištu pronađeni su vajani i ukrašeni predmeti čije šare odaju veoma razvijen umetnički smisao kod tih prostih ljudi koji su lovili mamute. Taj stupanj je poznat pod imenom fatjanovska kultura. Svuda gde su neko vreme živele ostavile su tragove svoga prolaska. kod Goncija blizu Poltave i kod Mizina na reci Desni. naročito tamo gde je zemljište bilo plodno i pogodno za stanovanje. do neolitskog stepena? Mi to ne znamo. Kijevska. i njemu pripada poslednji stupanj one kulture koju na lazimo na kraju neolitskoga doba.

Na severu. koji se mešaju među ove. ukoliko se tiče njenog porekla i njene suštine. zapažaju se već jas no različiti narodi. ne vidimo jedan jedini narod. oruđa od bronze zamenjuju k amena i bakarna oruđa. i koje je čuveno bogatstvom svoje šarane i bojene grnča rije. Tamo nije bilo velikih promena. veoma rasprostranjena. Grobovi tih naroda rasejani su po čitavoj stepskoj oblasti između Galicije i don je Volge i Kavkaza. dakle. To je Tripoljska civiliza cija. čak i o stanovništvu koje je ost avilo kurgane (tumule). od kraja treće hiljade godina pr e Hrista. bilo da je izumrla usled napada osvajačkih nom ada. stara fatjanovska kultura. Ali izgleda da je on sa n omadskim stanovništvom stepe vodio neprekidno borbu. Treći jedan narod sasvim originalne civilizacije obrazovao se takođe na jugu: to je bio zemljoradnički narod koji je stanovao u oblasti između Galicije i kijevskog Dnje pra. veoma je teško pokušavati da se razreše ta etnička pitanja za tako davne periode vremena. Ali št o se tiče kraja toga doba. posle s vršetka kamenoga doba ona naglo iščezava. ni u najezdu sa Juga. Za neolitsko doba u pravom smi slu ova činjenica nije očevidna. ili čak služiti se pojmovima Germani. Jedino je verova tno finsko poreklo stanovništva Srednje i Severne Rusije. Samokvasov hteo da izjednači sa Cimerijcima. na jug Evrope.sa Zapada. ali. iako se ono održalo sve do dolaska Skita. Sasvim je prerano prenositi u ta vremena razne faze razvitka indoevropskog narod a. Grobovi za spaljivanje. ustupa mesto mlađim kulturama koje se odlikuju obilnošću metala. Grobni nameštaj je veoma karakterističan. Posle toga. U sva kom slučaju. sa grnčarijom nordiskoga tipa i onom koja u arheologiji centralne Evrope nosi obično naziv vrvčas te grnčarije. Ostaje. naročito predmetima . Mi ništa ne znamo o svima prastarim narodima Južne Rusije. nje nog rasprostiranja i iščezavanja. ali se ona rasprostirala odatle sve do Velikog Novgoroda i do varoši Brjanska i Sergača. na primer u Kijevskoj guberniji. Litvanci i Sloveni. — Početkom druge hiljade godina pre Hrista. koja se po njega rđavo završila. postavljaju takođe jedan etnički problem. takve su da se ne mogu uvrstiti u jednu etničku celinu. Sa Zapada. Velika srodnost njene grnčarije sa predmetima iz star og doba pronađenim na Balkanu i na Maloaziskom Ostrvlju izazvala je stvaranje nek olikih teorija: najpre onu o širenju egejskih uticaja ka severu a kasnij e teoriju o obratnom uticaju ili čak o spuštanju tripoljskog stanovništva i njegove ci vilizacije ka jugu. Bronzano doba. uopšte uzev. naprotiv. sve do Grčke (E. divno izrađene. svojim idolima od gline i svojim zagonetnim kosturnicama (Pl oščadka) 41 sa grobovima za spaljivanje. nadmašujući sve susedne civilizacije svojim umetničkim smislom. dolazi među domoroce jedan narod koji je ostavio svuda na svome prolazu grobove sa kosturima u čučećem stavu u kamenim sanducima. u Tripolju na Dnjepru. počev od neolitskoga doba. i Tripoljska c ivilizacija ostaće još dugo vremena. privlačan ali i težak problem ruske arheologije. u trenutku kada prvi bakarni predmeti prodiru u staru n eolitsku zbirku pripremajući na taj način prosvećenost metalnoga doba. postoje nejasnosti. tako nazvana prema jednom od njenih prvih nalazišta koje je otkriveno blizu Kijeva. Štern). bilo da se povukla u druge zemlje. U Južnoj Rusiji. Ali ne treba zaboraviti ne manje čudnu po dudarnost te civilizacije sa drevnom Mesopotamijom (Akropolj u Suzi) i drevnim T urkestanom (Anau blizu Ašabada). i naročito nas iznenađuje bičaj da se kosti skeleta pokriju jednim slojem crvene boje. jer ima premalo proverenog materijala. sa obala Odre. još mnogo zagonetaka. Oni se razlikuju od drugih tumulima (kurgan) koji pokrivaju kosture u čučećem stavu. Najveći broj tumula pri padaju sledećem bronzanom dobu i obogaćenoj civilizaciji. Njegovi etnički odnosi sa njegovim domorodskim susedima iz neolitskog doba i narodom sa sandučastim grobovima nisu poznati. istoriskim prethodnicima Ski ta. Njegova civilizacija blistala je nekoliko vekova. Fatjanovska prosvećenost imala je svoje središte u trouglu Vologda-Vladimir-Novgorod na Volgi. sa istoka (ili juga) došao je prvi talas nomada nepoznata porekla. Razlike u kulturi na koje se tamo nailazi čak i u jednoj užoj oblasti. koj i je Dm.

To je jedna nova civilizacija bronzanog doba i ona se održala za vreme narednog perio da. može se reći sa A. u XIV—XI vek pre Hrista. od kojih se jedan deo nastani još dalje. u svakom slučaju. koji je toj poslednjoj fa zi dao ime Ananjinske kulture. Danilevič greši što to pripisuje samo prvoj grupi. Talgrena. a fazu dragocenih predmeta nađenih kod Galiča u X—VIII. te od prostoga groba postaje grob ojačan građom. V. Ali ova najezda nije bila jedina velika etnička promena u Južnoj Rusiji. Ta plemena nazivaju se Jednim opštim imenom Sarmati. Jedan deo Skita bio je uništen. Nomadi su takođe imali udela u toj industriskoj proizvo dnji.sibirskog porekla. Da li je tamo bilo još i drugih etničkih ostataka? To se tačno ne može znati. ote rali su iz stepa Cimerijce. grnčarija tu dostiže retku izobilnost i veliku originalnost ureza nih ukrasa. Ananjin je jedan deo te teritorij e i njenih kultura. Utica j sliva reke Jeniseja i oblasti Urala na staru kulturu Fatjanova i Volosova nast avio se. pa čak i u njihovim grobnicama. u Mađarskoj i Bugarskoj. E. čas sa Istoka i Urala. a naročito iz iskopina nađenih kod Borodina. dok ih A. Skitsko-sarmatsko doba (Gvozdeno doba). a naročito zahvaljujući 42 odličnom iscrpnom delu A. kao što se vidi iz sadržine grobova i mase bronzanih predmeta nađenih na razni m mestima gde su vršena otkopavanja. i plod je raznih utic aja. pojaviše se Grci na severnoj obali Crnoga Mora. koji su pošli iz Srednje Azije. a potom se prelazi na kavkas ki tip katakombe. Gorodcov stavlja f azu Sejma u XIV—XIII vek. nastanili se između Dona i Dn jestra. — Za vreme prvih hiljadu godina pre Hrista jedna nova najezda nomada preplavila je čitavu stepsku oblast. Taj procvat stavlja se između VII i II veka pre Hrista. čiju veliku ekonoms . neznani narod trakiskog ili kavkaskog pore kla (narod koji je ostavio ranije pomenute kurgane). V. Njeni jedini stano vnici su ostaci domorodaca koji se održavaju kroz sva doba i kroz sve promene nase ljavanja. Osim njih. Osim toga. E. bliz u Kišenjeva u Besarabiji. a to će reći od polovine druge hiljade godina do poče tka skitsko-sarmatske kulture. Me lnika. sa kojom ti grobovi očevidno imaju dodirnih tačaka. Kada su u VIII ili najkasnije u VII veku došli u tu oblast. u čitavoj stepskoj oblasti stanovali su i njom gospoda rili stari zavojevači sahranjeni pod kurganima sa obojenim skeletima. zajedno sa sličnim grobovima. Jaksamate. kao što dokazuju iskopine nađene kod Sejma blizu Nižnjeg Novgoroda. kao i u graničnoj oblasti. Konstrukcija grobova menja se prema fazama raz vitka. Jevarnickoga u Harkovskoj i Jekaterinoslavskoj gubern iji. iako o na obuhvataju čitav niz plemena među kojima istorija zna za Jazige. koja su isto tako govorila jedno iransko narečje i dolazila takođe iz Srednje Azije. Prvi je bio najezda iranskih Skita. Grobovi iz t oga doba danas su vrlo dobro poznati zahvaljujući istraživanjima V. da ona pretstavlja vrhunac bronzane kulture na Vo lgi. naročito veza sa Sibirom i Srednjom Azijom. Sibir je tada igrao važnu ulogu u razvitku Istočne Evrope. i tu osnovali novu državu sa nekoliko dinastija. Ali hronologija ostaje i dalje neizvesna. Ali mnoštvo kalupa i topionica pokazuje da je postojala i lokalna industrija. Gorodcova. ili kod T urovskoga (Galič). Talgren stavlja. Ta najezda naišla je u dva talasa. Rokso lane. prožete uticajem klas ične grčke umetnosti. pri pojavi bronzanog doba. U isto vrem e kada i Skiti. Trifiljeva i Dm. te stepe padoše pod vlast Sarma ta za nekoliko vekova. ni Tripoljska civilizacija. Alane i druge. Talgrenom. Jamačno je bilo velikih kulturnih — ako ne i etničkih — promena u dobu kome odgovaraju ti grobovi. U Južnoj Rusiji. Bronzana kultur a u Južnoj Rusiji stvorena je industrijom koja je unošena čas iz Mađarske. sve do dolaska Gota u III veku posle Hrista. a verovatn o ni stanovništvo koje ju je stvorilo ne postoje više. kada su u Južnoj Rusiji vladale nove kulture višega stupnja. Ostaci Cimerijaca i domorodaca potpadoše pod vlast Skita. što dokazuju iskopine nađene u oblasti njihovih kurgana. domoroci i osva jači sa kurganima. U početku III veka pre Hrista drugi talas najezde doveo je uzastopno plemena srod na Skitima. U razvitku bronzanog doba u Rusiji učestvovale su obe etničke grupe.

utvrđeni logori u njihovoj blizini pokazuju da su tu bila relativno sta lna obitavališta (logori kod Nemirova. Već od I veka posle Hrista. Čertomlik. u Kijevskoj. Lugovaja. Na toj obali. Unutrašnjost Rusije ostaje za vreme skitskoga doba u mraku. Pantikapeja na Bosforskom Kanalu (danas moreuz Kerč između Azovskog i Crnog Mora). To nas navo di na pretpostavku da su to drugi narodi. ali je Hersonez duže sačuvao svoju moć. Motrenina. Ali karakter kulture u unutrašnjosti nije nam . Pastjerskog. Oblast ovakvih groblja. Olbija je u početku bila najnaprednija. Kulture sa juga prodir ale su do Voronježa i Romnija. pored Sevastopolja. Ne može se međutim danas kazati koji su to narodi. Sve te novine dolaze velikim putem kojim su se kretale trgovina i najezde. Ali u tome dobu. i vrsta pred meta u grobovima pokazuje da je stanovništvo bilo pre zemljoradničko nego nomadsko. iako je prisust vo Slovena na zapadu i Finaca na istoku te oblasti već vrlo verovatno. u arheološkim iskopinama Južne Rusije. i unosi u radionice Krima i poluostrva Tamanja je dan nov životinjski stil sa persijskim i indijskim uticajima. iza koje su se nalazile ogrom ne žitnice spremne da snabdevaju čitavu Grčku i Jegejsko Ostrvlje. Prve dve naseobine bile su po poreklu jonske (osnovali ih stanovnici grada Milet a sa Maloaziske obale). iz prv ih vremena. no koji su pretrpeli j ak uticaj Mesopotamije. nalaze i pred meti dovoljno različiti da bi se mogli pripisati nekom drugom narodu. pored proste grnčarije i predmeta donesenih iz Azije ili i zrađenih na licu mesta. 17. ali za varvare. 521) — „zemljoradnički Skiti”. jamačno domoro cima koje su pokorili nomadi. nailazi se. raznobojan. i Hersonez na Krimu. grnčarija je delimično različita i običaj spaljivanja meša se sa običajem sahranjivanja. U kurganima. Sarmate i Grke . nisu svi predmeti skitskoga ili sarmatskoga porekla. U čitavom razdoblju od VIII ili VII veka pre Hrista do III veka posle Hrista. od kojih su najbogatije i najveće bile Olbija sa ostrvom Berezanjom na ušću Buga. Sarmatsko doba označava preokret u uticajima .ku važnost oni odmah uvideše. Černjigovskoj i Poltavskoj gubernij i na velika groblja gde se. već je pošumljena. Muzej Ermitaž u Petrogradu čuva jednu takvu čuvenu zbirku koja potiče iz kurgana zvanih KulOba. Osim već navedenih grčkih naseobina. nailazi se severno od stepske oblasti. a kasnije naročito u Pantikapeji. naročito onima što pripadaju varvarskim poglavicama. koju su osnovali stanovnici Herakleje. Semibratov. i mnogih drugih. gleđ) koji priprema zemljište za umetnost gotskoga doba. civilizacija i čitav sarmatski život počinju da gospodare grčkom i romanskom kulturom i da ih prožimaju varvarstvom. Za skitskoga doba preovlađuje grčka umetnost i ona uobličuje varvarski stil. a 43 treća dorska. koji se verovatno kriju iza imena koje se nalazi kod Herodota (IV. Najpre se vidi kako se skitska i grčka civilizacija stapaju da sačine jednu celinu u kojoj grčka umetnost i tehnika potiskuju nomadska obeležja. gde su se mešale sa fatjanovskom kulturom koja je bil a na izmaku. sa novim dekorativnim tehnikama (umetci. koja imaju ponekad i tumule. koji se o dlikuje životinjskim ukrasima donesenim iz Srednje Azije. sa njihovim mo tivima i po njihovom ukusu. Karagodeuaš. oni pohitaše da osnuj u čitav niz trgovačkih zastupništava i naseobina. arheologija nailazi samo na ta tri etnička elementa: Skite. Soloha. pored pravih skitskih i grčkih predmeta. Bjelskog). Sarmatska dekorativna ume tnost širi se i drugim putevima. a koji spaja okolinu Balkaškog jezera sa planinskim lancem Tjan-Čanom na Donu. skitskim ili sarmatskim. čitav niz divnih predmeta klasične izrade što su ih načinili grčki m ajstori u Olbiji. Hohlač.

gde se u grobovima iz VI i VII veka nalaze često izopačene gotske kopče. To su kult ure zvane pjanoborska i borkiska. Ranije se pretpostavljalo da su oni za vreme svoga b avljenja na Crnome Moru. To su samo novi strupnjevi nekadanje ananjinske kulture. sa mnogo tragova skitske radinosti. a utvrđeni logori tipa Đakovo gorodišče blizu Moskve. a drugi istočnije. Naprotiv. Ove pobede otvoriše vrata rimskoj trgovini. Za arheologiju pitanje Gota u Rusiji ostaje dakle ne rešen problem. U jednoj grupi groblja. Od god ine 250 najglavnije grčke naseobine padoše postupno pod njihovu vlast. velika i moćna u IV veku. Ta gotska država. a tako isto i nad obalama. Jedan put prolazio je duž Dnjepra (Pastjerskoe). sa svojim koštanim izr ađevinama. stvorili jedan nov stil. koju pretstavljaju groblja kod Černjahova i Ro maškija blizu Kijeva (grobovi za spaljivanje i sahranjivanje iz IV i V veka). Pošto su dali nove oblike kopčama i minđušama.44 dobro poznat. iz I veka. a takođe i trgovini sa Persijom. onda cela ta grupa ne može prip adati Gotima. Arheologija utvrđuje njihovo prisustvo n a tome mestu na osnovu groblja za sahranjivanje kod Gurzufa. a kada su ih odatle oterali Huni. raširili ga po celoj Evropi. To je bila posledica najpre zauzimanja obale Crno ga Mora od Rimljana za vlade Nerona (63—66). nema više nimalo sumnje o njihovom udelu u kasnijem razvitku umetničke rad inosti u Srednjoj Evropi. a drugi posede oblast srednjega Dnjepra i tu obrazova novu d ržavu čije je središte bilo na Dnjepru (Kijev?). posle 375 godine po ostaloj Evropi. klinastim urezima i ubodima. jer s e nalaze u obitavalištima i grobovima litvanskim. koji je poslužio kao osnovica merovinškoj umetnosti u V—VII veku i koji se odlikuje sjajnim raznobojnim umetcima od granata ili stakl a. razume se pomoću vizantiske trgovine. koja potiču iz VI i VII veka. Hvojka. pomoću mesnih radionica. ali ona ne može tvrditi da su oni tu bil i i ranije. kojih nije bilo na jugu Rusije u I veku i čiji su srodnici Bastarni stanovali u drugoj oblasti. Ova nova umetnost prodrla je u Rusiju dosta daleko na sever. — Već od II veka posle Hrista rimska kultura počela je d a prodire u unutrašnjost Rusije. kao što su oni kod Zarubinaca. Odatle Goti raširiše svoju vlast nad Fincima. prodrli do sredine Rusije. V. U III i IV veku tako ukrašeni predmeti nisu retki u grčkim grobovima. nego neposredno grčke 45 radionice. propade takođe godine 375 pod navalom Huna. Talgren . i novim stilom životinjskih ukrasa. poznate po nizu finskih grobalja na Kami i Oki . Litvancima i susednim Slovenima. . Ovim putevima su gotski predmeti. Souk-Sua i Mang upa na Krimu. a potom osvajanja Dakije koje je izvrši o car Trajan 106 godine. To je dakle je dan grčko-istočnjački stil. nego neposredno iz okoline Turkestana. Gotsko-rimsko doba. Poznato je. da je u to vreme cvetala na srednjoj Volgi i na Oki i Kami bronzana kultura Ananjina. Ali razvoj rimskog uticaja bio je zaustavljen dolaskom Gota. Uistini taj no vi stil nisu stvorili Goti. Jedan njihov deo naiđe 214 godine na rimsku vojsku u Dakiji. Ovi su krajem II i početkom III veka napustili u velikim masama donju Vislu i prešli najpre preko zemlje zapadnih Slovena. Ako je tako. Najveći deo Gota povuče se ka zapadu. daju pre utisak završetka neolitskoga doba nego poodmakle metalne kulture . ako ti grobovi kod Zarubinaca pretstavljaju početak iste civilizacije. Got ga samo usvojili i rasprostranili. a ne „gotski”. Ali pored tih grobova ima i drugi h još starijih. koje je jedan od dobrih ru skih arheologa. uostalom. koja prodre d osta daleko u unutrašnjost. sačuva ni su predmeti koji bi mogli poticati od Gota. Ja međuti m ne smatram da ti tragovi potiču sa obala Crnoga Mora. slovenskim i finskim. te će istorija i arheologija naći u VII veku na o balama mora njihove neznatne ostatke. a uporedo s nj ima i gleđosani predmeti takozvanog moščinskog stila. kao što je tvrdio A. pripisao istoj grupi. i pred sam dolazak Germana on je bio već sasvim uobliče n zahvaljujući potstrecima što su ih doneli Sarmati. To je stil koji je baron Beji nazvao „gotska umetnost”. što dokazuju velike količine nađenoga rimskog novca sa obe s trane Dnjepra.

I pored svih napora grofa A. srpovi i ognjila svuda su isti. ali ponekad i više ka središtu. Ali. najbogatiji grobovi nalaze se samo duž velikih trgovačkih puteva. Telo obično leži na leđima. oko trg ovačkih ili kneževskih središta. Tek od IX i X veka može ruska arheologija da nam pruži pozitivnu i pouzdanu sliku po stojbine Slovena. Grnča rija je svuda ista: jedan stari tip (raniji od X veka) ćupova bez ukrasa. koje su Sloveni odavno vršili. bradvom i velikim štitom. na drugom mestu ima kovčega ili sarkofaga. u okolini Smolenska — kod plemena Krivića. a za epohe pre prve hiljade godina pr e Hrista svako takvo utvrđivanje istovetnosti neminovno mora biti nepouzdano. Brandenburga i nekih drugih još se ne može tačno reći šta je u IX i X veku slov ensko. osim u nekojim oblastima gde se javljaju ponekad i nomadski predmeti istočnjačkog obeležja. ili neolitske domorodačk e kulture za slovensko-ukrajniske (v. u kome je vremenu veliki d eo Srednje i Južne Rusije bio već posednut Slovenima. kopl je i ponekad mali štiti. Uvarova. ali nam Kijevski letopis kazuje da su neka slovenska p lemena. gen erala N. Izvesno je da su Sloveni obrazovali veliki narod pod vlašću Gota i da su se u VI i V II veku raširili do Doneca.Varega i o kolnih nomada. naročito na granici slovenske teritorije. B. Prvobitno oružje Slovena bilo je veoma jednostavno: luk sa strelama. Uopšte uzev. Unutrašnja konstrukcija kurgana je veoma različita. kao što su bili i domaći predmet i. Celina slovenske kulture već je dosta pouzd ana i poučna. ponekad gro bovi leže prosto na površini zemlje ili u prostim jamama. vršila spaljivanje oko 1100 godine. da bi opis starina tadanje slovenske civilizacije izgledao danas preran. gornjega Dnjepra i Volhova. dok s u nomadi imali luk i sablju. Ali. Zavitnjiviča. mora se reći da se ne zna ozbiljno kakva je bila kultu ra Istočnih Slovena čak ni u razdoblju od V do VIII veka. Danilevič). Slovenske grobnice nalaze se pod mogilama (tumulima) prilično visokim — otuda i dolazi naziv „doba kurgana” — koje pokrivaju tela bilo spaljena ili sahranjena . A ko se hoće iskreno da prizna. i svi pokušaji da se kulture Tripolja proglase za slovenske. Oke. ili kod Severjana bli zu Černjigova. njihovoga rasprostiranja i njihove kulture. koji od X veka pređoše u upotrebu i kod Slovena. na trećem mestu postoje krovovi od drveta. načinjenih . Biće dovoljno da se ovde obeleže glavne njene linije. :ne kolebamo se pred celinom. prilikom primanja hrišćanstva. na Oki — kod plemena Vjatića. te ne izgleda čudno što su im arheoloz i pripisali nekoliko preistoriskih kultura među onima koje smo nabrojali na jugois toku Rusije. to je samo pretpostavka.2. Kasnije se naoružanje razvilo pod uticajem Rusa. sahranjivanje je zavedeno u toku XI veka. SLOVENSKO DOBA Vrlo je verovatno da su Sloveni stanovali u svojoj evropskoj postojbini između Vis le i Dnjepra već na nekoliko vekova pre Hrista. i jedino zemljoradnička kultura ne severu skitskoga carstva i černjakovska kultura posle Hrista imaju pra vo — iako se i tu mogu izraziti sumnje i staviti primedbe — da se pripišu Slovenima. đemovi. Predmeta u grobovima ima obično v eoma malo. a šta nije. ako se još i kolebamo pred izvesnom gr obnicom. U IX i X veku ono je dopunjeno mačem. mamuze. V. Ali naše poznavanje obitavališta i grobova iz toga vremena je tako nepotpuno. nemaju čvrstog osnova. samo na j ugu raširilo se ono ranije. Šiljati šlemovi i pancir-košulje bili su takođe u čestoj upotrebi. Spaljivanje. na primer na Dnjepru — u zavičaju plemena Poljana. koje Tacit i Ptolomej pronalaze već kao veliki narod. uzengije. udaljena od pokrštenih središta. Ne z na se gde su se nalazili Prasloveni u toku III i II hiljade godina pre Hrista. izgubilo se tek postepeno. Tek u toku I hiljade godina pre Hrista može se utvrditi da su u Rusiji boravili Sl oveni. da su Vjatići u VIII ve ku osnovali na Oki važan trgovački i politički centar oko varoši Rjazanja (nekadanja Arz a). sa nogama ka istoku a glavom ka zapadu. Razume se da se u vek nailazi na grobove i obitavališta za koje se ne može 46 pouzdano tvrditi kome su pripadali.

Murom. utvrđeni logori ograđeni bedemom i ponekad palisadom. Polovaca i drugih). Mak simovka) otkrila čitav jedan svet bogate finsko-istočnjačke kulture. nisu još proučena kako treba. a takođe i za održavanje zakonotvornih ili verskih skupština. Mnoštvo nomadskih grobova otkriveno je u Kijevskoj. preovlađuje u početku. Vladimiru. To je grnčarija koja je došla u Rusiju iz oblasti Zapadnih Slovena i sre dnjeg sliva Dunava. oni se mogu naći svuda gde su Sloveni obitavali i o ni su najvažniji dokazi slovenske arheologije. To su ćupovi povrnutih ivica i obično ukrašeni položenim ili talasas tim urezanim linijama. Poznata je složena konstr ukcija jednog velikog gorodišča otkako su vršena otkopavanja kod Bjelgorodka blizu Kij eva. suparništvo između skandin avskog. o čemu su dokaz nekolika 47 groblja u središtu slovenske zemlje i čitav niz iskopina iz X i XI veka (Gnjezdovo k od Smolenska). Kultura sa kraja preistoriskoga doba relativno je dobro proučena. koji su bili s usedi Slovena na granicama stepa. Pečenjega. na Ljadi. okačeni o traku ili možda dijademu. Istočnjački srebrni nakit. naročito onih što se zovu gorodišča. Voronješkoj i drugim gubernijama. vizantiskog i istočnjačkog uticaja na slovensku kulturu bilo je veoma živo. najpre u Kijevu a potom u Velikom Novgorodu. i jedan pozniji tip. Ostaci slovenskih kuća iz ovoga doba i beskrajni niz raznih utvrđenja. ukrašen tananom srmom. STARINE OKOLNIH NESLAVENSKIH NARODA Na svim obalama slovensko stanovništvo Rusije imalo je za susede na ruskoj teritor iji narode više ili manje stare. koji se nalazi u Rusiji od X veka. takođe je dobro poznata. jer njihov glomazni nakit nije odgovarao slovenskom ukusu. Ovakva utvrđenja — koja se u Rusiji broj e na hiljade — veoma retko su bila predmet naučnih istraživanja. Letonci i Finci imali su manji uticaj nego drugi.rukom. kojima bi se mogli rasvetliti odnosi između starih bratstava ili plemena. al i od XI veka vizantiska izrada ha potiskuje i naposletku zamenjuje sve ostale. Ostali ukrasi menjaju se takođe prema raznim oblastima. kružići više ili manje ukrašeni koji su visili sa o be strane glave na slepoočnicama. poznat pod naziv om grnčarija gorodišta. Podbolotnaja. gde su nam grob lja na Oki. Njihov i susedi Litvanci. Oni su po o bliku čas prosti a čas složeni. naročito grnčarije koja se ne razlikuje od one u grobovima. koje delom pripadaju slovenskim oblastima a delom su van njih. načinjeni na kolovratu i dobro pečeni. počeše i same da podražavaju vizantiskim uzorima: nov niz divnih iskopina svedoči o njihovoj delatnosti. istočnjačkog i vizan tiskog. U onima koji su bili nastanjeni zemljište je unutra puno ruševina i ostataka svakidanjeg života. skandinavskog. Rostovu i Suzdalju. izuzev kopči koje su u IX i X veku u Rusiji već iščezavale i ustupale mesto pređicama i pucadi. Njihove starine. U nakitu se na jbolje može da zapazi dejstvo različitih uticaja. Harkovskoj (Verhnje S altovo). Isto tako i njihove m eđusobne srodnosti i njihovo ustrojstvo. nekadanjeg Bjelgoroda što ga je sagradio veliki knez Vladimir godine 992. 3. Jedni su stalno obeležje Slovena. Jekaterinoslavskoj. Tavridskoj. privlače takođe pažnju ruskih arheologa. blizu Tombova i Penza (Tomnjikov. Kultura nomada iz toga doba (Hozara. . Na dnu se obično nalazi znak grnčara. R uske radionice. Kubanskoj. koliko na zapadu Rusije na obalama Finskoga Zaliva toliko i u slivu Oke i Volge. ali u mnogo manjoj meri. Od svih onovremenih slovenskih nakita najinteresantniji su sa arheološkog i etnografekog gledišta viseći prstenovi. Najbogatiji deo nađenih predmeta sačinjavaju svakovrsni nakiti. koji su doprineli da se stvori slovenska kultura toga doba. Naprotiv. Ovi logori služili su za skloništa ili za odbranu. pretstavljaju takođe interesantne dokaze. Ali još nemamo iscrpno delo o njima. ali drugi obel ežavaju razna slovenska plemena.

. sakrivene po neprohodnim šumama. koji bi lako ispunili čitavo jedno stoleće. Letonci i Litvanci. Njihove starine. Odatle su se oni povukli oko VI i VII veka pred naje zdom Slovena i otišli da se nastane na zapadu.48 Zapadni susedi Slovena. Ruska arheologija ima dakle pred sobom goleme zadatke i težak posao. Ali napredak što ga je ona načinila u poslednje vreme daj e nade da će ona i to savladati. naročito ukoliko se tiče hronologije. iza gornjega Njemena. Dvinine pritoke. srazmerno s u malo poznate. raču najući tu i oblast Smolenska. Vilije i Polo te. naseljavali su nekada veliki deo ob lasti koja je kasnije postala slovenska. do Pripjata i gornjega Dnjepra.

gde se još od najdavnijih vremena nalaze ras turena finska plemena. i tvrđava Sarkel na Donu. I zgleda kao da tu i nema borbe. najpoznatije su Itilj na don joj Volgi. Poljaci se nastanjuju dalje ka istoku. U v remenu kada se Sloveni pojavljuju na Dnjepru i njegovim pritokama. njihova trgovin a cveta zahvaljujući trgovačkim putevima koji prelaze preko njihovog zemljišta i vode iz Evrope u Aziju. Tako slovenska plemena zauzim aju u ravnici Istočne Evrope jednu izduženu i srazmerno uzanu oblast koja se pruža od juga ka severu. koji zauzima severni deo Kavkaza i jedan deo kaspiskih i azovsk ih stepa. Desn oj i Soži. SLOVENSKA PLEMENA I STVARANJE KIJEVSKE KNEŽEVINE Dolazak Slovena u Istočnu E vropu. verovat no u VII veku posle Hrista. Severjani. pomerajući se postepeno ka severu i istoku. zaostali na nižem stu pnju kulture i bez ikakve političke organizacije. Isti je slučaj i u Severoistočnoj Rusiji. verovatno p o redu dolaska. Dnjeprove pritoke. ti narodi n e mogu da dadu Slovenima ozbiljan otpor. Oni tako dolaze u dodir sa drugim narodima koji su se već nastanil i na istom zemljištu ili blizu njega. u svakom slučaju istoriske starine i slovenske i fi nske legende nisu o njoj sačuvale nikakva traga. a naročito mnogi Arabljani. a jedan njihov ogranak. prema najverovatnijoj pretpostavci. Drevljani i Dregovići duž Pripjata. Slovenska plemena iz kojih je on ponikao spustila su se tamo. duž reke Oke. na mestu gde se ova r . od stepa koje se pružaju duž Crnoga Mora pa sve do obale Baltičkoga Mo ra. prestonica Hozara.49 I I I . Oni se bave zemljoradnjom. nastanili su se: dva prva plemena na levim pritokama. vinogradarstvom i ribolovom. U oblasti Pripjata i u gornjem toku Dnjepra. kulturu i jezik Slovena i stapaju se s njima. Zašto bi uostalom i bilo kakve borb e kada se Sloveni pojavljuju pre kao naseljenici nego kao osvajači. i najzad Krivići se zaustavljaju u gornjem toku Dnjepra. oni što ostaju primaju malo po malo običaje. — U ravnici Istočne Evrope obrazovao se ruski narod. To zemljište je u to vreme skoro potpuno pod šumom i kroz njega teku u svim pravcima velike i manje reke koje su njegovi glavni putevi. ili tačnije Finskoga Zaliva. a treće dalje na severoistok. Volinjani zauzimaju oblast zapadnoga Buga. Prema kazivanju staroga Kijevskog letopisca. Radimići i Vjatići. i kada mirolju bivo izabiraju zemljište koje je ostalo slobodno. 50 Sasvim su drukčiji odnosi između Slovena i njihovih južnih suseda Hozara. ovaj ogranak turskoga stabla. pošto su prešli Dnjepar. grupisani u plemena. Volge i zapadne Dvine naišli su na li tvanska plemena koja tu odavno stanuju. Sloveni. umeo je da stvori izvesnu svoju kulturu i obrazuje jednu političku organ izaciju. ili pak — što izg leda da je bio mnogo češći slučaj — ostaju i stapaju se postepeno sa tuđincima koji time ništ ne dobivaju. R U S K E Z E M L J E O D P O Č E T K A D O K R A J A T A T A R S K I H N A J E Z D A 1. oko srednjega toka Dnjepra i na njegovoj desnoj obal i. Došljaci idu duž reka i nastanju ju se na njihovim obalama. pošto je finska kultura približno ravna njihovoj ili čak i niža od nje. razjedinjeni. sa severnih padina Karpata. nesposobna su da se odupru osvajačima. Ta usamljena plemena koja ne spaja nikakva zajednička organ izacija. I doista. Slabi. Volge i zapadne Dvine. a koga ima izobilno? Domoroci se ili sami udaljuju od svojih novih suseda kada im se ovi ne sviđaju. Hrvati su ostali najbliže Karpatima. Duž ovih puteva osnivaju se mnoge varoši u kojima se susreću trgovc i iz raznih zemalja. nastanjuju se blizu jezera Ilmenja i reke Volkova. pod pritiskom osvajača oni se d elimično povlače sa istoka ka zapadu i nastanjuju se u slivu zapadne Dvine i Njemena . koja žive skoro primitivnim životom. koji piše u XI veku i navodi nam imena tih plemena i mesta gde su se nastanila.

Porodični običaji nisu isti u svih plemena. u drugim gradovima se N ormani usput zaustavljaju i smeštaju kao gospodari. U sva koj zajednici jedan savet ili veće. za koje su oni bili napast kao što su bili i za Zapadnu Evropu. Pre nego što su se nastanili u svojoj novoj otadžbini. skoro potpuno pošumljenim. U nekojim gradovima starešine tih trupa. Smolensk i Polock kod Slovena na jezeru Ilmenju. plemena su ustupila mesto porodicama. pretresa i re guliše sve poslove zajednice i bira upravljača. zemljoradnja j e odveć nepogodna da bi mogla služiti kao jedino sredstvo za život. N jihov starešina. pošto im šume p ružaju obilje mogućnosti za lov i pčelarstvo. Potom. ovi gradovi igraju u isti mah i ulogu središta za okolne oblasti i obrazuju gradske opštine koje postepen o zamenjuje staru podelu na plemena. dočepal i bi se vlasti i zahtevali danak umesto ugovorene plate. te da se i on obogat i na račun stanovništva. Porodice se gr upišu u zajednice sastavljene od srodnika i nesrodnika.eka približuje Volgi. Kako po svemu izgleda. U svakom slučaju. sastavljeno od starešina porodice. a d anak koji su tražili bio je srazmerno mali. kad ne može da ih . što ne samo građani nego i stanovnici svih okolnih sela (volost) mogu da učestvuju u njemu. koja se kreće velikim rekama njihove zemlje i čuvenim „putem od Varega do Grka”. o d kojih je najglavnija Bulgar na Volgi. U VIII i IX veku naoružane trupe Normana kreću se ovim putem koliko radi tr govanja sa Vizantijom. ali ima s voga hana koji je starešina mnogih oblasnih knezova. Severjane i Poljane. i Rostov kod Vjatića čin e na svoje stanovnike utisak gradova koji su „oduvek” postojali. oni ipak nisu nomadi. i upravljačka klasa koja ga okružuje pripadaju judejskoj veri. koje naročito — a ponekad i isključivo — služe 51 kao skloništa u slučaju nepredviđenog napada. Njihov jaram izgleda da nije bio težak. koji su prokrčili put od Skandinavije do Vizantije i koje Sloveni nazivaju V arezima. nastanjeni blizu ušća Kame u Volgu. Veće upravlja čitavom opštinom utoliko lakše. zvani „kagan” ili „hakan”. uistini je upola razbojnički posao. Trgovina. Prilagođavajući se prirodnim uslo vima svojega novog zemljišta. U ovu vrstu trgovaca spada i priličan broj tuđinaca. oni se njima bave isto koliko i zemljora dnjom. koja doprinosi uvećavanju gradova. Bugari imaju nekoliko varoši. koji donose istočnjačku robu i kupuju naročito krzna što potiču iz finskih oblasti Kame i gor njeg toka Volge. to su i ostali. Događa se i da se Normani delimično nasele među Slovenima. ma da oni lako napuštaju iscrpeno zemljište da bi zauzeli neko novo. pokoreni Sloveni upušta ju se u trgovinu sa Istokom koja je veoma aktivna na čitavoj teritoriji Hozarske d ržave. a stanovništvo. Običaji i vera slovenskih plemena. ti gradovi s e brzo pretvaraju u velike trgovačke centre nastanjene trgovačkim staležom. a ponekad i na njenu štetu. isprva skromne i čisto lokalne. a slovenski trgovci navikavaju se da ponekad uzmu u najamničku službu normanske trupe da brane njihove gradove i trgovačke karavane. toliko i da bi stupile u službu vizantiskoga cara. Usput pl jačkaju Slovene. pa Vjatiće. potčinjeno je Hozarima. I tu dolaze arabljanski trgovci. između Azije i Srednje Evrope. Sloveni su pre raseljavanja živeli plemenskim životom. Gradovi koje Istočni Sloveni osnivaju uskoro pokraj zemljoradničkih naselja isprva s u samo tvrđavice. Bugari sa Volge. stoga. Nas uprot tome. počev od IX veka. Raselj avanje je moralo da rastroji takvo društveno uređenje. te trupe uvlače Slovene malo po malo u svoje trgovačke pohode. i služe kao stovarišta robe. — Istočni Sloveni žive poglavito od lova i zemljoradn je. U VIII veku Hozari pokoravaju Istočne Slovene koji su im susedi. ali u tim krajevima. i one se kod Južnih Slovena zovu zadruge. ali ima isto tako i mnogobožaca i hrišćana. većina stanovništva je muslimanska. Sa sve većim priraštaje m stanovništva i sve većim bogatstvom usled napretka trgovine. Hozari nemaju zajedničku veru i pokazuju se trpeljivi. ali sva ona dopuštaju mnogoženstvo. Černjigov kod Seve rjana. pa se te zajednice ujedinjuju u volost. kada Sloveni počinj u da učestvuju u trgovini između Istoka i Zapada. Radimiće. U XI veku Kijev i Perejaslavlj kod Poljana. U naknadu za to. koji su se zvali konung. gotov da i sam postane razbojnik. Oni se ubrzo razvijaju i postaju središta trgovine. oni su već bili zemljoradni ci. Drugo jedno tursko pleme. a kod Zapadnih verv. Sva ki trgovac je u isti mah i ratnik koji za vreme putovanja brani sa oružjem u ruci svoju robu od razbojnika. naročito Nor mana.

Pošto ga je Vizantija. šuma. Istočni Sloveni. Obožava se i bog neba Svarog. kad je postao punoletan. Veruje se u zagrobni život duša umr lih. i bog sunca koga zovu Daždbog. Hors oličava sunce. Iako je legenda donekle preuveličala njegove podvige. i nastanjuje se u toj varoši koju su pre nj egovog dolaska Vareg-Rusi oslobodili gospodarstva Hozara. Iz Kijeva napada na Se verjane. ni mitološkog sistema. dobrog duha zaštitnika kuće i domaćeg ognjišta. u vodama po njihovom verovanju. Postavši gospodari. ostavljajući maloletnog sina Svjatoslava. nekadanji najamnici i dalje organizuju i štite trg ovinu. vodi takođe dva pohoda protivu Vizantije. on na čelu jedne velike vojske preduzima pohod protivu Vizantije. u šumama žive šumski duhovi (lješi). kako su govorili Finci a sa njima i Sloveni. čijim je putevima ka Crnom Moru zapretila opasnost da budu presečeni. ove horde navalile su na stepe Južne Rusije i počele napadati Istočne Slovene. i najzad kod Poljana — u Kijevu. pa napao i na same Hozare. najpre je zagospodario Novgorodom. Ali poraz Hozara nij e imao samo srećnih posledica za pobednike. Njihova glavna božanstva su: bog grmljavine i groma Peru n. koji je nastavio ujedinjavanje slovenskih zemalja. koja je primorana da potpiše jedan ekonomski ugovor koristan po Ruse. Drugostepena božanstva su oličenja prirode. ali Sloveni nemaju ni hramova. ali gine prilikom jedne pob une Drevljana. smerno podnosi njihov jaram. Jedna legenda. Veles ili Hors. nomadskog naroda divljeg i ratobornog koji je dolazi o sa Istoka i težio da zauzme stepe oko Azovskog i Crnog Mora. pa čak i veru. Njegova udova Olga uspeva da pokori Drevljane i da sačuva Kijevsku kneževinu onakvu kakva je bila pred smrt O legovu. posebice kod Slovena na Ilmenj u. ni posebnog sv ešteničkog staleža. zauzima Smolensk i Kijev. Za to vreme Svjato slav se trudio da proširi svoju državu ka jugu. njihova shvatanja. a tako isto i duše svojih predaka. Veles se smatra kao zaštitnik stada 52 i bog bogatstva. bog vatre Svarožić. Drevljane i Radimiće. kaže da je prvi pokretač toga ujedinjenja bio jedan vareški ili ruski knez. običaje. Bjeloozeru i Izborsku. izvora. Posle njenog uništenj a. Oleg je ipak prava istoriska ličnost. Njegov naslednik Igor. To je jedina njihova uloga. idolima kojima se prinose na žrtvu životinje i ljudi. Obožavanje predaka uzdiže na stepen božanstva rodonačelnika i smatra ga za zaštitnika čita voga njegovog potomstva. Daždbog je verovatno darovatelj sv ih zemaljskih dobara. a potom vodio isto tako pobednički rat protivu Bugara na Volgi. . i njegov pohod iz Kijeva na Vizantiju je dokazan. u toku vremena svaka porodica ima svoje domaće božanstvo. Stvaranje jedne političke organizacije Vareg-Rusa i prvi kijevski kneževi. re ka. u Novgorodu. Ova osvajanja Varega ne menjaju život sloven skih gradova. i pokorava ih. njegov r ođak Oleg. Taj ruski knez. Hozarska država bila je glavna prepreka napredovanju horda Pečenjega. — Razvitak trgovine potstakao je krajem IX i početkom X veka Istočne Slovene da ujedine svoje teritorije u jednu prostranu državu. stanuju mnogi vodeni duho vi (vodjani). zau zeo njihove glavne gradove Itilj i Sarkel. Posle njegove smrti vlast je preuzeo staralac njegovoga sina Igora. koji ponekad izlaze iz groba da bi se vratili na zemlju. Ovi bogovi pretstavljeni su kipovima. nastavio je politiku osvajanja. Tako se oko sredine IX veka na zemljištu Istočn ih Slovena obrazuje nekoliko vareških kneževina.istera. jer se glavna slovenska božanstva ne razlikuju u suštini od vareških bog ova. obožavaju u isti mah prirodne sile i pojave. bog vetra Stribog. kod Krivića — u Polucku. Svjatoslav. Rjurik. i opustošio njihovu državu. kod Dregovića — u Tu rnovu. oni lako usvajaju. manje srećan. a potom osvojio teritoriju Slovena oko Ilmen ja. Zagospodarivši „putem od Varega do Grka” ili bar onim delom toga puta što prolazi kroz zemlju Istočnih Slovena. kao i Zapadni. ne unoseći ništa novo. a kako su oni skoro na istom nivou kulture na kome i Sloveni. Oleg silazi ka jugu niz Dnjepar. d omovoja. koju prepričava j edan stari letopisac. kojima se upućuju molitve i prinose žrtve . potči nio je Vjatiće koji su dotada plaćali danak Hozarima.

doprineće takođe da se kod Istočnih Slovena stvori novo državno uređenje i novi običaji. kojima je Kijev ostao središte. Pečenjezi su ga iznenada napali na Dnjeprovim brzacima. pokrsti se i prevede u Hrišćanstvo svoju vojsku i sve stanovništvo Kijeva godine 988 ili 989. Njegov sin Vladimir. Usled trgovanja s a Grcima. a naročito među Vareg-Rusima. i da bi zadržao navalu ovih poslednjih. Kada je posle dugoga ratovanja bio primoran da napus ti Bugarsku. voskom i medom. dočepa se Hersoneza. pa ih ljud i prenose na leđima do narednog plovnog dela reke. glavne grčke naseobine na Krimu. još i 40 do 50 osoba i koje su grupisane u flotilu. on joj objavi rat. kao u Novgorodu. „majke ruskih varoši” — kako bi ga nazvao Oleg. Danak im se plaća najčešće u robi. posle borbi u kojima su poginula dva njegova brata.53 napadnuta od dunavskih Bugara. No kako je Vizantija posle pobede porekla svoje obećanje. jer stepski razbojnici Pečenjezi vrebaju tu obično karavane i napadaju ih iznenada. gde je hrišćanstvo najčešće imano dobrovoljno. i uništi idole. n ego i organizatora takvih ekspedicija. vodio je ogorče nu borbu protivu Bugara na Kami i Pečenjega. To je opasan posao. zajedno sa robovima što ih je kneževa garda z arobila u toku svojih ratnih pohoda. KIJEVSKA KNEŽEVINA I RUSKE ZEMLJE U XI I XII VEKU Prvobitni zadaci kijevskih kneževa. Don i Volgu. Ta flotila. ali ponekad. koga obično bira među svojim bliskim rođacima. tim dankom knez izdržava gardu koja mu omogućuje da vrši svoju glavnu ulogu. Najpre su u njoj samo Vareg-Rusi. Pošto se ponovo natovare. — Prvi vareški ili ruski kneževi javljaju se prvenstveno kao pretstavnici i zaštitnici trgovačkih interesa gradova. Taj danak sakupljaj u delom posadnici. potukli i ubi li. ostavio je svoga sina u zem lji Istočnih Slovena i vratio se na Dunav. ako ovaj prizna vrhovnu vlast Kijeva. osim tovara. pa čak i one koji su dotada bili nezavisni od Kijeva. Trgovački su interesi i doveli do ujedinjenja Istočnih Slovena u jednu državu pod vlašću K ijeva. hrišćanstvo se postepeno širilo među Slovenima. ali postepeno . On se oženi Anom. Hrišćanstvo koje se tada konačno utvrdilo. Kijevski knez ostavlja pokorenoj pokrajini njenoga mesnog vladara. delom knez i njegova garda. spuštaju se slične flotil e. sakupio je Svjatoslav vojsku i pod jarmio dunavsku Bugarsku. potom duž morsk e obale odlaze u Carigrad. Vremenom se sastav garde menja. Otuda dolazi prvobitni karakter t e vlasti. krznom. a to će reći da štiti potčinjene gradove i njihove trgovačke puteve. U Kijevu se borovi i danak tovare na velike barke koje nose. iako su njen sin i unuk ostali mnogobošci. Posle toga pomogao je grčkom s veštenstvu da zavede hrišćanstvo u ostalim gradovima. ali ju je morao ubrzo napustiti da bi oslobodio Kijev koji su Pečenjezi bili opseli. Vladimir obeća pomoć i obaveza se da će preći u hrišćanstvo pod uslovom da dobije ruku grčk princeze Ane. ili joj pak najčešće daje jednoga svog namesnika. I niz ostale reke. zasnovao je u stepi južno od Kijeva čitav niz utvrđenih naselja. nametnuto silom. pozvala u pomoć. zadržao j e sve nasleđene oblasti. i primora G rke da održe reč. 2. Zamoljen da pomogne vizantiskoj vladi da uguši ustanak vojnog starešine Varde Fokasa . tu se barke istovare. za kojom idu barke privatnih trgovaca. silazi niz Dnjepar najpre do brzaka. Za njegove vladavine odnosi s Vizantijom menjaju se iz osnova. posadnika. Svakoga proleća šalje se on rečnim putevima. 54 Kneževi i njihovi ratnici utoliko su više zainteresovani da štite trgovačke puteve što i o ni sami učestvuju u trgovanju. On je osvojio sve gradove I stočnih Slovena. — kne inja Olga bila je već hrišćanka. U oba slučaja osvojena pokrajina mora da mu plaća danak. gde se sada vizantiski car Jovan Cimisk ija odupro njegovom pohodu. i uvek kneževi i njihova garda igraju ulogu ne samo zaštitnika trgovačkih puteva. barke idu niz Dnjepar sve do Crnoga Mora. Pošto je oslobodio Kijev.

Za građenje hrišćanski h bogomolja kijevski kneževi dovode. kao i porodični sporovi. gradove i župe (volost). svi ovi crkveni pripadnici potčinjeni su crkvi i potpadaju pod n jeno pravosuđe. Ukoliko se u eparhijama uvećava broj crkava i manastira i grčko 55 sveštenstvo zamenjuje ruskim. koji je najpre bio samo branilac gradova i zaštitnik trgovine. gde je taj stalež najjači i najuticajniji. potpadaju pod nadležnost crkve. Saobrazno pravima što su ih Vladimir i njegovi poslednic i podarili crkvi. za Vladimirove vlad avine njih je manje nego Slovena. a kasnije petnaest. Kijevska oblast.. stvara se jedan društveni stalež čiji članovi kao i članovi garde. Osim toga. sukobi između dece i roditelja itd. te su usled toga izgubi li svako pravo na njihovu zaštitu. nego i začetke (u obliku letopisa) jedne originalne književnosti. i ta shvatanja. kneginja Olga brine se već mnogo o oblasnoj upravi Kijevske kneževi ne. U isto vreme se i kneževska vlast preobražuje. jer sveštenstvo koje je došlo iz Grčke propoveda vizantiska shvatanja o kneževskoj vlasti. sast jen od kneževih ratnika i „najuglednijih ljudi” gradova. Obredne i svete knjige što ih je crkva unosila iz Vizantije bile su napisane oni m slovenskim jezikom koji su upotrebljavali sveti Ćirilo i Metodije i koji su Istočni Sloveni razumevali. Knez. ono stvara ovu vezu između zemalja Istočnih Slovena ustanovljavajući zajednicu vere i crkvene hij erarhije. Taj upravljački stalež. iako je omogućila razvitak nacionalne ruske umetnosti. pola trgovci a pola ratnici. prema kazivanju Letopisa. Ta c rkvena zajednica obuhvata ne samo redovno sveštenstvo. prva uzima naziv „ruska zemlja” ili Rus. njen unuk Vladimir brine se o tome još više. Zahvaljujući crkvi. zato su posle dolaska hrišćanstva kneževi i sveštenstvo ul agali sav svoj trud da stvaraju škole i da prikupljaju i prepisuju knjige. a ta či njenica utoliko je značajnija što crkveno sudstvo u izvesnoj meri utiče i na laičke i kn eževske sudove. već i „starije građane” i „najuglednije ljude” Kijeva. Tako. oslobođeni robovi. ipak je još dugo vremena preovlađivala u arhitekturi i crkvenom slikarstvu. i njih najpre ima pet. — Hrišćanstvo je imalo još važnijih posledica. iako za Igorov e vladavine izgleda da u njoj ima Varega u velikoj većini. hrišćanska crkva vrši znatnu sudsku vlast. koji potom usvajaju sve pokrajine Istočnih Slovena okupljene oko Kijeva. ipak su izvršila izvestan uticaj. Hrišćanskoj crkvi ima Rusija da zahvali i za skoro čitavu svoju prvu književnu kulturu. Ovi nap ori ubrzo su urodili plodom: u XI veku Rusija ima ne samo dovoljan broj sveštenika . osiroteli trgovci. postaje sada upravljač i sudija. s toje blisko knezu i učestvuju u njegovim poslovima i njegovim brigama. članove svetovnih sveštenika i njihove porodice. Vladimir u državnim poslovima pita za savet ne samo ratnike. svi napadaji na veru i moral. ona uvodi na taj način u Rusiju propise vizantiskoga prava. svoja prava i pravosuđe. grčke neimare i ikonopisce. Hrišćanska crkva doprinosi razvitku tih novih kneževskih funkcija. utoliko veze crkvene hijerahije postaju sve čvršće i rusko stanovništvo postaje svesno svoga duhovnog jedinstva. porodice. kao št o su skloništa i bolnice sa svim licima koja su u njih primljena. koga je rukopol ožio carigradski patrijarh. vizantiski uticaj ispoljava se i u umetnosti. na primer: nepismeni sveštenički sinovi. ona obrazu je i sama jednu zajednicu koja ima svoje pripadnike. pozajmljuje od starih Varega njihovo ime „Rusi”. te njima u građanskim i krivičnim sporovima ne sudi knez nego duhovne vlasti. Njemu su potčinjeni episkopi postavljeni u ostal im gradovima. iako nisu bila mnog o prikladna stvarnim prilikama ruskoga života. Po kazi vanju letopisca. Uporedo s tim i ukoliko veći broj domorodaca uzima učešća u trgovini. bratstva. plemena. bar u prvo vreme. Osim toga.u nju ulaze i domoroci i ona se stapa sa slovenskim stanovništvom. Uloga hrišćanske crkve. zadruge. U jednome društvu podeljenom na za jednice. . No kako se ona pri suđenju oslanja manje na mesne običaje a više na kanonske propise i z akone Vizantije. nego i sve osoblje crkava i ustanova koje od njih zavise. Pre svega. Starešina te hijerarhije je kijevski mitropolit. koja se smatra da je božanskog porekla i da ima zadat ak da stvori i održava izvesno društveno uređenje. v izantiska umetnost. bilo domorodaca ili potpuno poslovenjenih Var ega. crkvene i laičke. njoj pripadaju i svi oni koji su se odvojili od svoje posebne zajednice. neslagan je supružnika.

u kneževske odnose unosi se načelo koje vlada i u pr ivatnom životu. Ali te pokrajine ne pripadaju njima lično i nisu im ustuplje ne zauvek. a na osnovu ranga što ga oni zauzimaju u kneževskom rodoslovu. Kijev se znatno uvećav a i obogaćuje. Norveške i Ugarske. četvrti jednom rođa kom vizantiskoga cara. dv ojica preživelih. tri njegova sina oženili se kćerima germanskih kneževa. tako se sam Jaroslav oženio jednom šveds kom princezom. treb a da bude porodični starešina svih ostalih. Kijevske kneževine. Jaroslav uspeva da P ečenjezima zada strahovit udar i da ih zadugo potisne sa svojih granica. između ostalih i sabornu crkvu Svetu Sofiju. deobe i borbe među njenim članovima Do sredine XI veka vlast pripada — izuzev nekojih kraćih prekida — samo jednom knezu. kao i ranije među naslednicima Svjatoslavovim. Takvo je načelo. a drugi na levoj. Pre svoj e smrti on je između pet sinova razdelio svoje oblasti tako da najstariji budu pov lašćeni. kao gospodar najprostranije obla sti. čije ime potseća na čuvenu carigradsku baziliku posvećenu istoj svetiteljki. njemu se daje druga. prouzrokovalo je raspre . Svekolika ruska zemlja smatra se k ao porodično dobro kneževske porodice. koji je ostao veliki knez kijevski. prvi je vladao na de snoj obali Dnjepra. čitava kneževina dobija sve veću snagu i važnost. a inostrani trgovci dolaze u Kijev . naročito Kijev. bol ja oblast. zasnovano na plemenskom uređenju. on mora da brani zajedničke interese. Drugim rečima. Ruski trgovci odlaze u inozemstvo. najstariji knez. ali po smrti svoje starije braće. Jaroslavom. Najstariji brat je starešina porodice. Ne nasleđuje sin oca.koju je stvorilo sveštenstvo. one su im dodeljene prema važnosti i plodnosti. Kneževska porodica. podeliše državu svoga oca. političko jedinstvo ruske zemlje je ponovo uzdrmano. To uređenje. na dva kraja velikoga trgovačkog puta. Poslednji po rođenju dobiva naj manje bogatu pokrajinu. čime su osl obođeni trgovački putevi na Jugu. kao što je ranije učinio njegov otac Svjatoslav. dve najprostranije i najbogat ije oblasti u Rusiji. četvrtome Smolensk. ali je njegova primena sasvim drugačija. Ova podela još ne z nači potpuno uništenje političke organizacije niti pretvaranje pokrajina u nasledna kn eževska dobra. trećem Perejaslavlj i udaljenu pokrajinu Suzdalja sa B jeloozerom. a tri njegove ćerke se udale za kraljeve Francuske. Posle njegove smrti. pri znaje se pravo na prihode sa zemlje koja im je dodeljena. izbio je sukob u kome je većina njih poginula. Vladimir je pre svoje smrti (1015) razdelio svoje oblasti svojim sinovima. naprotiv. te se sve ruske zemlje još jednom ujediniše pod jednim vladare m. „unucima jednoga istog dede”. Jaroslav i Mstislav. pa prema tome i vlast u izvesnoj pokrajini. Razvitak trgovine stavlja velike sume na raspoloženje knezu. koji vlada njima iz Kijeva sve do svoje smrti 1054 godine. koje su Jarosla vljevi sinovi više ili manje verno poštovali. Ali 56 Mstislav uskoro umre. i među njegovim naslednicima. drugom sinu Černjigov i oblasti Muroma i Rjazanja. nego brat nasleđuje brata. Neimari pozvani iz Vizantije grade za njega nekoliko manastira i crkava. da vlada celom „rusk om zemljom” i da pazi na održavanje dobrih odnosa između svih kneževa. koga letopisci nazivaju Mudri. kojima se dodeljuju po starešinstvu upražnje ni kneževski posedi. a poslednjem Vladimir-Volinskij. Ukoliko Ki jev više napreduje. vezuju ga za mnoge evropske zemlje i olakšavaju ženidbene veze njego vih kneževa sa vladarskim dinastijama Zapada. Sve življi trgovački odnosi. itd. Za vlade Jaroslava. i Jaroslav to iskorišćuje da ulepša ruske varoši. u kojima grad igra ulogu posrednika između I stoka i Zapada. Najstarijem sinu ostavio je Kijev i Novgorod. i svim kneževima. najstariji nećak najmlađeg strica.

dok on sam ostaje u Suzda lju. zatraži izvesnu oblast ne pozivajući se na drugo pravo osim sile. a u svakom slučaju prestaje da bude sedište najmoćnijega među ruskim kneževima . ili pak prosto otera kneza koji mu se ne sviđa da bi pozvao drugoga koji mu je miliji. S druge strane su se p rilike u pojedinim oblastima izmenile: jedne su izgubile svoju prvobitnu važnost. Naposletku Monomakovi potomci savlađuju Svjatoslavove. ubrzo posle Jaroslavljeve smrti.57 koje su se pretvarale u oružane sukobe. Raspra koja se javila za vlade J aroslavljevih sinova. a potom svojim bratancima kneževima Smolenska. dostiže vrhunac u sledećem pokolenju: osporavaju jedan drugome ne samo pravo na razne pokrajine. Vladimir ume da nametne poslušnost ostalim kneževima. Svjatoslavovi potomci mešaju se u borbu. ali kako nisu dovoljno jaki da se bore sa Monomakovim sinovima sve dok su o vi ostali složni. nego čak i pravo na Kijevsku veliku kneževinu. ponekad su suparnici prizivali u pomoć svoju susetku Poljsku. Ali u drugoj polovini XI veka. — Po smrti najstarijih Monomakovih sinova izbijaju raspre. napadne svog bratanca i pusti da se gra d opljačka. naprotiv. Nova središta podižu se pored njega i bacaju ga polagano u zasenak. Krajem XI veka. druge su. Događalo se takođe da jedan knez. postale bogate i ugledne. ozbiljniji i dublji nego što su sukobi među kneževima doprinose njegovo m opadanju menjajući njegov trgovački položaj. prelaz i iz ruke u ruku. naročit o kada se tiče kijevskog prestola. vođen svojim ličnim i nteresima. te jedan za drugim zauzimaju presto. nego čovek tv rđavi”. kao što se dogodilo u Jaroslavljevoj porodici između njegovi h mlađih sinova i njihovih najstarijih bratanaca. Svakoga časa izbijaju svađe praćene ratom između kneževa. Ukoliko se rodoslovni račun više zapliće. postavši poprište krvavih borbi. trgovački putevi od Kijeva ka Vizantiji bili su više ili manje slobodni. ne obazirući se na prvenstvo i kneževske rodoslovne običaje. drugoga Jaroslavljevog sina. Drugi razlozi. Tako u drugoj polovini XII veka Kijev gubi veliki deo svoje privlačne sn age. Taj izbor je srećan. gledaju kako se gaze njihova pr ava. sin mlađega Monomakovog sina. utoliko se kneževi manje na njega obaziru. Za vlade Jaroslava Mudrog. nazvanom Monomaku. što je bio dotada neviđen događaj u analima „majke svih ruskih varoši”. Opadan je Kijeva raste kada 58 knez Andrej. Ki jevsko veće meša se u tu prepirku i odbija da primi sina drugoga Jaroslavljevog sina kao naslednika njegovoga najstarijeg sina. P otomci Svjatoslava. posle poraza što su ga Pečenjezi pretrpeli. koji mu za sve vreme njegove vlada vine (1113—1125) pomažu da brani rusku zemlju od spoljnih neprijatelja. retki su oni koji uspevaju da ga zadrže za izvesno duže vrem e. sa mačem u ruci oni osvajaju gradove i pokrajine. da i sam pojam prava starijega gubi svaku jasnost i određenost. i to je sada nov povod nemira u p roračunima i odnosima kneževa. Iako su se ogranci kneževske porodice uistini ukorenili u izvesnim oblastima. oni su podnosili tu otmicu njihovih prava očekujući zgodnu priliku z a delanje. Ovi krv avi i razorni ratovi iscrpljuju malo po malo grad Kijev i njegovu oblast. Kneževi okupljeni na jednom svome saboru krajem XI veka odlučuju da se primeni to uređenje. Opadanje Kijevske kneževine u XII veku. prema načelu što ga je u XII veku jedan od tih smelih ratnika ovako izrekao: „Ne prilazi tvrđava čoveku. i kada — se dokopao titule velikoga kneza i same prestonice — on ovu preda najpre svome ml ađem bratu. ali njihova pobeda ne okončava te borbe. te za nekoliko desetina godina Kijev. to zlo se p ogoršalo. Ponekad se narod umeša u raspre kneževa i odluči u veću da podržava jednoga od suparn ka. n ačelo posedovanja zemlje prema plemenskom uređenju i dalje se široko primenjuje. trećega Jaroslavljevog sina. Njegovi sino vi sačuvali su naklonost stanovnika Kijeva. umnožavanje kneževske porodice toliko zamršuje rodoslovni red. ono nudi kijevski presto Vladimiru. sinu V sevoloda. Unuci Jaroslavljevi traže tada da se konačno učvrste u obla stima koje su pripadale njihovim ocevima. . za vladavine Jaroslavljevih unuka. ali ono ne uspeva da konačno pobed i. koje se nastavljaju između unuka i praunuka Monomakovih. Pre svega.

u kojima ponekad postavlja svoje sinove za namesnike. uspevaju ne samo da odbiju napade. Polovci ne štede ni karavane koji idu ka jugu. Dok se oblasti Kijeva. Černjigova i Pereja slavlja ispražnjuju. ukoliko se umnožavaju građanske borbe i opada ugle d kijevskoga velikog kneza. jedino su Rjurikovi potomci zadržali to zvanje. Ali prilike u kojima se oni stvaraju razlikuju se od onih koje su nekada doprinele ujedinjenju ruskih zemalja i veličini Kijeva . Tako se stvaraju novi politički i d ruštveni napredni centri. te je uglavnom vlast usredsređena u rukama jednoga jedinog vladara. isteru ju odatle jedan deo Pečenjega. ne računajući i bezbrojne manje prepade u tom e međuvremenu: „U proleće — kaže godine 1103 Vladimir Monomak — ruski seljak je izišao da poo e svoju njivu. krstaški rato vi prokrčuju nove trgovačke puteve između Zapadne Evrope i Istoka. Posle vremena svetoga Vladimira. te ostali kneževi treba da ga poštuju i da mu se p okoravaju. Ovi opasni i uvek nemirni susedi pljačkaju i pustoše ruska sela i odvode zarobljenike. 59 Opadanje trgovine i pustošenja Polovaca izazivaju grupno iseljavanje stanovništva s a srednjega toka Dnjepra čas ka zapadu. ali je ta obaveza pre moralna nego politička. Sve dok su ovi malobrojni i dok pripadaju samo jednoj porodici.njima zapreti jedna nova opasnost. Tako se u drugoj polovini XII veka jedan kijevski k nez gorko žali što vidi da su Polovci poseli sve puteve. a pretapaju u sebe drugi deo i učvršćuju se na njihovom z emljištu. od 1061 do 1210 godine oni vrše 50 velikih upada na rusko zemljište. ovi kneževi često menjaju mesto stalnog boravl . oblasti Galiča. nailazi jedan Polovac. pali mu žitnicu. borba sa Polovcima nije neplodna. sve češći upadi primoravaj u stanovništvo na srednjem toku Dnjepra da beži iz svoga zavičaja i da traži p ouzdanije sklonište. ki jevskoga velikog kneza. S druge strane. i na severu Novgorod a. Suzdalja. uzima njegovoga konja. ka oblasti Suzdalja. u blizini južnih ruskih oblasti. uo stalom. koji ostavljaju po strani zemlje Istočnih Slovena. opada ju naglo. ali je to srazmerno redak slučaj. nekadanji plemenski kneževi sasvim su iščezl i. zato su kijevski kneževi primorani d a šalju svake godine u stepe naoružane trupe koje prate trgovce što putuju ka jugu. Ruske trupe. otpor prema osvajačima slabi. upada u selo. koje pretstavljaju ujedinjen e snage nekolikih kneževina. odnosi njegovo dobro i odvodi mu ženu i decu”. kao na pr imer Vladimir Monomak ili njegov stariji sin. Umnožavanje kneževske porodice i deljenje zemlje između raznih kneževa menjaju potpuno to stanje. a čas ka severoistoku. ma da ih ne mogu uvek uspešno da zaštite. Administrativno ustrojstvo ruskih zemalja. Istina. i nju nalažu porodični a ne d ržavni razlozi. Divlje horde Polovaca koje su došle iz Azije osvajaju stepe pored Azovskog i Crnog Mora. naseljavaju se i u njima niču gradovi i sela. ka oblastima Galič i Volniji. ozbiljnija od najezde Pečenjeza. Kneževi raznih pokrajina postaj u sve nezavisniji. i lišeni tako posredničke uloge koja im je obezbeđivala napredak i izobilje. nego i da preduzmu pobedničke pohode u stepe. obrazuju jedan neobičan savez autonomnih despota međusobno slabo povezanih. ubija ga strelom. zbog toga Kijev i okolne oblasti gube još više svoj zn ačaj. iz ličnih ili porodičnih razloga. te stvaraju sada nov tip političkoga i socijalnog života. kijevski knez vlada svim ruskim pokrajinama. kijevski veliki knez ostaje i dalje po nazivu starešina kneževske porodice. Volinije. Doklegod postoji izvesna sloga između kneževa i dok kijevski veliki kneževi. Ali. — U XI i XII veku knez upravlja politički m životom. umesto da budu članovi jedne iste države i potčinjeni jednom jedinom sta rešini. pa se u svakoj od njih ponavlja ista pojava delenja kneževske vlasti. i očekuju dolazak onih što se vraćaju ka severu. I tako se događa da mnogi ruski kneževi iz XII veka. imaju izvesnog upliva na ostale kn eževe. a tako isto i sa Vizan tijom i obalama Crnoga Mora. Zato se ona zaboravlja ukoliko srodničke veze slabe između sve brojnij ih kneževa i ukoliko lični ugled velikoga kneza opada. pri kraju XII veka čak i sama titula velikoga kneza prestaje da pripada isključivo kijevskome knezu: nekoliko pokrajina u kojima vladaju razne grane kneževske porodice nazivaju se takođe velikim kneževima. Događa se da ti namesnici odbi ju da se pokoravaju svome ocu i počnu da teže ka samostalnosti. i sprečavaju trgovačke veze sa Istokom.

On vrši i građanske funkcije. daje im platu. on za zločine određuje novčane kazne. Za vreme takvoga svog putovanja on prima od stanovništva. koja su se održala za vlade prvih kneževa Varega. događa se da mu oni odreknu poslušnost: „Ti si sâm. osnažila su se u XI i XII veku usled . jer mogu slobodno da ga napuste po isteku ugovora i da stupe u službu drugoga kneza. sastavljaju pod naslovom Ru skaja Pravda prvu zbirku odluka — od kojih najstarije potiču iz vremena Jaros lava — što ih je izreklo kneževsko pravosuđe i koje imaju zakonsku snagu. Ponekad u radu dume učestvuju osim bojara i članovi višega sveštenstva. Prvi obrazuju kneževu neposrednu okolinu u ratu i miru. a pokatkad ih i prelazi da i sam preduzme pohod protivu neprijatelja. Otuda potreba da se on što više zbliži sa svojim ratni cima. Ali kneževu vlast ne ograničava samo garda. njenom pomoću upravlja on kneževinom i ubira poreze. Bojari uostalom smatraju da oni imaju pravo da budu pitani za savet. naročito sa bojarima. po ugledu na kneževe. čiju glavninu sačinjava nepo sredni porez što ga plaća stanovništvo i koji pribiraju ponekad njegovi pretstavnici. Njegova moć meri se prema broju ratnika njegove garde. mi o to me ništa ne znamo i nećemo da te pratimo”. Kasnije. on naplaćuje trošar inu na trgovačku robu. veće. Ali su r atnici slobodni ljudi i vezani su za njega samo jednim ličnim ugovorom. da im da udela u prihodima i da se s njima savetuje o svakom više manje važnom poslu. Rat je glavni posao kneževa. kneževi teže sve više da se učvrste u izves noj oblasti i da usredsrede svoju pažnju na prihode i dobiti od zemljoradnje. Ona se deli na dva tela. izdržava ih o svom trošku. iz njenih re dova bira on posadnike i sudije. i on je čvrsto ukorenjen u ruskom životu. prikuplja porez. on upravlja svojom oblašću. ali taj običaj po stoji u svim pokrajinama i proističe iz odnosa između kneza i njegove garde. odgovaraju jednom prilikom knezu Dorogobužu n jegovi bojari. ponekad poverava mlađima drugostepene upravne ili sudske zadatke. Tako se pored njega obrazuje duma sastavljena od bojara kojim daje udela u držav nom poslovanju. sudi stanovništvu i kao sudija izdaje zakone. Kada sudi neposredno ili posredno. Postojanje dume zasniva se samo na jednom običaju. episkop i igumani najvažnijih manastira. a najverovatnije sveštenici. još i hranu ili korm koja mu je potrebna za njegovu 60 ishranu. knez b dije nad bezbednošću zemlje. koje raspravlja i svršava poslove grada i čitave okolne oblasti. Ukoliko opada trgovina K ijeva i smanjuju se njegovi trgovački prihodi. ali se njihovo učešće ne smatra za obavezno. Da bi zadobio njihovu pokornost. Na čelu svoje garde o n vrši vojne pohode. Najzad. Drugo telo sastavljen o je od njegovih ličnih gardista i običnih vojnika. smislio taj plan. i mlađe. U svakom glavnom ruskom gradu postoji od pamtiveka jedna skupština sastavljena od porodičnih starešina. a za građanske parnice takse. osim p oreza. štiti granice. koje kneževi naseljavaju ratnim zarobljenicima. Glavna kneževa briga je da ubira porez. U svim poslovima kneza prate kao neophodni pomoćnici ratnici iz njegove g arde. Isprva svi ratnici žive samo od svoje plate i pr ihoda koje im je knez odobrio. Na čelu svoje garde. deli s nji ma ratni plen i ostavlja im na ime nagrade za izvesnu službu jedan deo prihoda što s e uzima od naroda. On smatra s ve njih kao svoje lične službenike. Oni mu služe samo dok se to njima svidi. starije ili bojare. knez mora da veća sa bojarima o svima državnim poslovima . a ponekad on sam. te kada knez preduzme kakav pohod ili posao ne pitajući ih za mišlj enje. kneže. a ponekad i mesne milicije. Svim ovim prihodima uskoro se pridružuju i prihodi sa kneževski h dobara. bojari se okr eću zemljoradnji i zadobivaju poljska imanja koja naseljavaju robovima i čije slobod no seljačko stanovništvo podjarmljuju. koja se od XI veka obrazuje prvenstveno od domorodaca. očigledno privatna lica. u XII ili u početku XIII veka.jenja. Veća. koje je on hteo da povede u vojnu protivu kijevskoga kneza. Knez bira svoje namesnike među prv ima. Neposredno ili preko sv ojih pouzdanih ljudi. koje se plaćaju njegovoj blagajni. održava red u njoj.

njegova uloga i odnosi sa knezom u toku XI i XII 62 veka u svakoj oblasti su drukčiji i zavise od okolnosti. Društveni život ruskih zemalja. a na drugom mestu od mlađih. čak i oni koji i maju sva prava na nasleđe u jednoj oblasti. gradsko veće je važan politički organ. S jedne strane se ustaljuju i pojačavaju podele koje već post oje u društvu. U radu veća m ogu učestvovati svi slobodni stanovnici oblasti. veće se ne odriče svoga prava da se meša u državne poslove. a to će reći da ga progna iz grada. ali se može sazvati i na zahtev stanovnika. u njegovom radu učestvuju stanovnici glavnoga grada. smatraju ponekad za potrebno da pretho dno sklope s njim ugovor po kome mu stanovnici grada i čitave oblasti polažu zakletv u vernosti ljubeći krst. Nikakav propis ne određuje red većanja ni glasanja. Prema tome. jer su kneževi bili primorani da traže naklonost naroda. Kako se ono sastaje obično u glavnome gradu oblasti i kako se ne saziva u određeno vreme nego samo u slučaju po trebe. smatra se kao da je doneto jednoglasno. koji bi im po potrebi mogao biti saveznik protivu njihovih suparnika. Viši društveni stalež sastoji se od ratnika kneževe garde. veće ima prava da mu „pokaže put”. Ali ustvari. veće rešava i odlučuje da odobri ili odbije tu saradnju. — U toku XI i XII veka društveno uređenje ruskih teritorij a postaje sve složenije. jer se u njemu mogu pokrenuti sva pitanja koja interesuju oblast. donosi ponekad zakonodav ne odluke. i ono ne propušta da se koristi svojim pravima . Ustvari . bilo terajući sa vlasti svoga kneza ne osvrćući se na njegova prava. Kada knez preduzima neki pohod koji zahteva saradnju narodn e vojske. traži od kneza da smeni nekog neželjenog upravnika ili sudiju. Zbog toga kneževi. Svojim zauzimanjem ono može da izmeni — i često zaista menja — red nasleđa kneževske vlasti u svojoj oblasti bilo pozivajući na vlast nekoga kneza be z obzira na rodoslovna pravila koja ono na taj način sasvim zamršuje. Jedino uvek postoje zajed nički te dve vlasti. dok oni iz sporednih g radova ili „predgrađa” i sela najčešće izostaju. Ono učestvuje u unutrašnjim poslovima kneževine. Ono čas traži da knez p reduzme izvestan vojni pohod. koje je njihova lična svojina i koje nasleđuju njihovi . jedno naročito zvono poziva njegove člano ve. ako su starešine porodice i ne služe u kneževoj gardi.čiji se odnosi određuju obostranim ugovorom . Većina bojara nastanjuje se stalno na svome zemljištu. I pored ovakvog svog primiti vnog ustrojstva. Čak i kada pozove ili primi ugovorom nekoga kneza. iako može da ograniči kneževu vlast i da joj više ili manje jasno odredi pravac. Pa ipak su njegove odluke obavezne za sve: grad odlučuje o čitavoj oblasti i vuče je za sobom. političku ulogu veća umanjuje činjenica što se ono sastaje samo u slučaju potrebe i št o rešava samo o pitanjima koja podnosi knez ili ih nameće javno mišljenje u izvesnom t renutku. veće je mnogo manjeg obima. odluka se smatra punovažnom ka da pristalice jednoga predloga uspeju kakvim bilo načinom da ućutkaju svoje protivni ke. ali. a sa druge strane. obrazuju se no vi društveni redovi. knez i veće . Ipak. veće joj u većini slučajeva ne nameće nikakvu zakonsku formu. pod uticajem ekonomskog razvitka. nema pitanja iz unutrašnje ili spoljne politike o kome veće ne bi moglo da rešava i o kome se uistini ne rešava. kaogod što ne bi mogao da vlada bez dume ili svoje garde . pa čak u sag lasnosti sa knezom rešava o pitanjima kao što je stvaranje izvesne eparhije. Ali ako kasnije knez pogazi odredbe ugovora.61 kneževskih raspri. Ponekad nastane tuča između protivničkih stranaka. Obično se okuplja u dvorištu kneže voga dvora ili na kojem gradskom trgu. Knez ne bi mogao da upravlja zajednicom bez saradnje veća. ali kada se jedno rešenje naposle tku usvoji. niti utoliko p re protivu njegove volje. Svi oni uživaju povlastice: Ruskaja Pr avda određuje za ubistvo kneževog čoveka novčanu kaznu dvaput veću od one kojom se k ažnjava ubistvo makojeg slobodnog čoveka. a čas ga naprotiv primorava da se izmiri sa svojim p rotivnicima. bojara i kneževih ljudi. Veće sazivaju knez ili gradski činovni ci. pre svega od starijih.

Kultura ruskih zemalja. dok Ru skaja Pravda njima ne priznaje nikakvo pravo na očinsko nasleđe. Vremenom i pod uticajem hrišćanske crkve ovo stanje malo se poboljšava. Postoji dakle bitna razlika između zemlje bojara i z emlje seljaka: u prvom slučaju zemlja pripada po pravu lične i neograničene sopstvenos ti.sinovi. ali se ropstvo razvija i na druge različite načine: robom postaje slobodan čovek koji se oženi ropkinjom ili slo bodna žena koja se uda za roba. isto kao i njihova mati. Oni nisu lično odgovorni za izve sne prestupe. na primer za krađu. oslobađaju se ropstva posle očeve smrti. i u slučaju potrebe služe u mesnoj narodnoj vojsci. ali Jaroslavljevi sinovi zab ranjuju takvo ubistvo i dopuštaju samo pravo da se rob krivac kazni telesno ili da se od njegovoga gospodara traži zadovoljenje. oni ne obrazuju jednu homogenu celinu. vrše razne domaće poslove. njegovo imanje vraća se knezu. koji samo jedan njegov deo ostavlja njegovim kćerima. kada jedan smerd um re ne ostavivši za sobom sina. on samo plaća otštetu sopstveniku i novčanu kaznu knezu zbog uništenja tuđe svojine. zatim zločinci. ovaj red seljaka sebara ili poljoprivrednih radnika naglo se uvećava. Oni nis u ni robovi ni slobodni ljudi. Ubica tuđega roba ne plaća istu novčanu kaznu kao ubica slobodnog čoveka. pre svega od ratnih zarobljenika. u naknadu za to obavezuju se da će raditi za njega. — Seljaštvo u Rusiji je hrišćansko više po nazivu nego stvarno. i oni nisu sopstvenici zemlje na kojoj stanuju. neg o zauzimaju drugostepeno mesto. oni malo poznije us pevaju da dobiju jedan mali deo nasleđa. Odnosi između gospodara i roba isto tako se menjaju: po odredbama Ruske Pravde. obredima i formama nove vere. njihove kćeri. vrše industriske radove i najzad obrađuju zemlju. đavola i demona. nazvanog opštim imenom narod. Oni se n ikad ne smatraju kao članovi društva. Ruskaja Pravda govori uglavnom o gradski m interesima i trgovačkom kapitalu. i sveštenstvo iz toga vremena gorko se tuži što i ma tako malo uspeha u borbi protivu „dvostruke vere” seoskog stanovništva. a česti ratovi upropašćuju mnoge zemljoradnike ne ostavljajući im mogućnost da se ponovo uzdignu svojim sopstvenim sredstvima. poklanjajući svu pažnju ekonomskim odnosima. smerdi su članovi mesne zajednice i potpadaju pod pravosuđe kneza ili njegovih pre tstavnika. Kao slobodni ljudi . deca rođena od gospodara i ro binje. Ostatak slobodnog stanovništva. oni mu plaćaju porez. poljoprivredni alat i stoku. a u izvesnim slučaje vima i poljoprivredni radnici. Ukoliko se bojari nastanjuju na svom ze mljištu i ulažu svoj novac u poljoprivredu. N jihovi gospodari mogu ne samo da ih slobodno kažnjavaju kako god hoće. nego kao stvari koje podležu pravu svojine. Sopstvenik j e odgovoran prema trećim licima za sva dela što ih učini rob. nego i da ih ubiju. Grad je središt e ekonomske moći i političkog života oblasti. ono je zadržalo mnoga stara mnogobožačka shvatanja koja prilagođava idej ama. Većina njih su slobodni seljaci ili smerdi. Oni postaju. kao i u prethodnom dobu. on takođe može biti pretvoren u r oba. ali. odgurnuta u red „nečistih sila”. zatim čovek koji bez ugovora stupi u ličnu službu drugog a. Pošto od nekoga vlasnika dobiju komad zemlje. Kad jedan radnik 63 pokuša da pobegne a nije vratio dug svome gospodaru. za koje pada odgovornost na (njihovoga gospodara. ovi se ljaci uzimlju od njega na zajam još i seme. koje kneževi. Mnogob ožački običaji i predanja postoje i dalje. a u nedostatku muških naslednika. Robovi sačinjavaju poslednji i veoma mnogobrojan stalež stanovništva. a ovaj ima prava da ih za kaznu pretvori u robove. a ono bar veoma važan zbog uloge koju u to vreme ima trgovina. Ia ko je pokršteno. ponekad čak i veoma važne i po verljive poslove. njihovi gospodari mogu da ih osude na telesnu kaznu. Oni mogu da svedoče pred sudom samo u beznačajnim sporovi ma i kad nema svedoka iz potpuno slobodnih staleža. služe obično kao sluge. slobodan čovek može ne kažnjeno da ubije roba koji je podigao ruku na njega. bojari i trgovci imaju u veli kom broju. Što se tiče seljaka. a u drugom slučaju je ustupljena samo na privremeno uživanje. trgovci koji su propali sopstvenom krivicom. zvanih najmiti (na jmljeni) ili zakupi (zaduženi). Ako učine kakav prestup. Stara mnogobožačka božanstva ne iščezavaju potpuno. Prvi su većinom trgovci ili zanatlije i pretstavljaju element ako ne mnogobr ojan. Pored slobodnih seljaka stara se red seljaka sebara. U XII veku njihovi zem ljišni posedi uvećavaju se znatno u mnogim ruskim pokrajinama. Robovi. protivu ost . Za vlade Jaroslava. deli se na građane i sel jake.

Pri kraju XI i početkom XII veka Kijev zadivljuje strance svojim prostranstvom. čak i onako moćni kneževi kao što su bili Roman i Danilo moraju uporno da suzbijaju njihove neobuzdane pr ohteve. bojari se učvršćuju na svojim posedima. dobijaju veću važnost u drugoj polov ini XII veka. POKRAJINSKI ŽIVOT RUSKIH ZEMALJA U XII I XIII VEKU Krajem XII veka ruska zemlja nema stvarnoga državnog jedinstva. kuda se sklanja jedan deo stanovništva sa obala Dnjepra pred nad iranjem skitačkih naroda. nego i škola i biblioteka. Svi kaluđeri letopisci iz XII veka i anonimni pisa c Povesti o puku Igorovu govore o „ruskoj zemlji” kao o jednoj i istoj otadžbini koja obuhvata sve ruske pokrajine ujedinjene zajedničkim interesima. Kneževina Galič-Volinija. koje ih se boji. o kojima se podjednako staraju crkvene v lasti i pobožni kneževi. postaje utoliko opasniji št o se bojari ne ustežu da pozovu u pomoć svoje susede Mađare i Poljake. Za vlade kneza Romana i njegova sina Danila. svi stanovnici s e navikavaju da sebe smatraju članovima jedne jedine i nedeljive države. naprotiv. U vreme ovoga opadanja koje je nastupilo. Roman. njen knez postaje jedan od najmoćnijih ruskih kneževa. nezavisna kneževina od kraja XI veka. ona ima nekoliko važnih središta. Posebice oblast Galič. U toku XI i XII veka ruski gradovi osnivaju ne samo veliki broj crkav a i manastira. te se zahvaljujući njima ruske varoši brzo razvijaju. Tek krajem XII veka opada on kao i ostale varoši na Dnjepru zbog najezde Polovaca. čiji razvoj donekle ide u raznim pravcima i dobiva različite v idove. Za vreme Romana i Danila kneževina Galič-Volinija se s ve više naseljava. te dve oblasti dostižu još veći stepen napretka. obrazuju stalež veleposednika zemlje i podvrgavaju svome nadzoru veliki deo stanovništva. Taj sukob. Crkva ima mnogo više uspeha kod građana. kneževina Galič-Volini ja postaje bogata i moćna država koja se uspešno bori sa svojim susedima. obogaćuje i pobednički odbija napade Polovaca. U takvim prilik ama nema političke stabilnosti. Ove oblasti.ataka mnogobožačke starine. Međutim unutrašnje prilike teže da sputaju njenu moć. koji su obrazovaniji i pristupačniji spoljnim uplivima. Sve dok te veze traju. širi. kultura je već probudila nacionalni duh. I pored svih nesuglas ica među pokrajinama i nedostatka zajedničke državne organizacije. stiče znatn u političku moć. u oblastima Galiča i Volinije. Oslanjajući s e na taj svoj uticaj. koje u vreme Jaroslavljeve smrti zauzimaju među ruskim pokrajinama srazmerno beznačajno mesto. 64 bogatstvom i lepotom. one daju zemlji nova duhovna i materijalna blag a. U ovakvim okolnostima crkva revnosno radi i uspeva da raspr ostre svoje ideje u društvu i da podigne nivo kulture. Trgov ačke veze između raznih oblasti. Zbog toga se spoljne i unutrašnje borbe nerazmrsivo prepleću: neprijatelji mogu da s e mešaju u poslove zemlje i da stvaraju saveznike među stanovnicima. koji ih skoro potpuno otsecaju od Crnog Mora i sprečavaju ih da nastave svoju trgovinu. U ovim plodnim krajevima. — Jedno od tih središta obrazuje se na jugozapadu. oni teže da nadjačaju i kneževsku vlast. 3. kako smo videli. pa ipak se unutrašnji nemiri ne stišavaju i pretstavljaju stalnu pretnju za 65 . kao i zajednička borba protivu stepskih hordi i jedin stvena crkvena organizacija ukorenjuju to uverenje u svesti Rusa ili bar u s vesti viših društvenih redova. Kada početkom XII I veka knez Volinije. uspe da prisajedini Galič. Trgovačke veze između inostranstva i velikog dela varoškog stanovništva mnogo doprinose napretku. koji podriva snagu kneževine. posle političkog odvaja nja raznih oblasti. Poljaka i Mađara. ranije n ego drugde.

Kada je delio svoje oblasti svojim sinovima. oni tu odlično trguju. Ono se tim e koristi da obezbedi sebi veću slobodu pri izboru kneževa i veću nezavisnost prema nj ima. iako uspevaju da uguše pobunu bojara i da ih svirepo kazne.Volinije u početku XIII ve ka olakšaće u mnogome rad njenih neprijatelja i izazvaće teške međunarodne posledic e. zanatlija. Zat im dolazi red srednjih posednika zemlje i kapitalista. a pose bice Nemačke. Ladoga itd. On stupa u vezu sa istočnjačkim zemljama. kada su se jednom učvrstili u Kijevu. ovi staleži razlikuju se samo svoji m ekonomskim stanjem. Osim glavne varoši koja leži na obema obalama Volhova i deli se na pet samostalnih opština (kanjec). Viši stalež sastoji se od bojara. Tuđinski trgov ci imaju u njemu svoje kancelarije i slagališta robe. teže da zadrže Novgorod u neposredno j zavisnosti. Ova ekonomska uloga Novgoroda uticala je na njegovo društveno ustrojstvo. Oblast Novgoroda odavno zahvata ogromnu površinu. Razn e okolnosti doprinose da se stvori njegov originalni izgled. i budnije pazi da se poštuje ugovor zaključen između stanovništva i iz abranoga kneza. ope t. a koji se obično potvrđuje obostranom zakletv . te takoreći igraju ulogu ba nkara i drže veliki deo gradskog i seoskog stanovništva u ekonomskoj zavisnosti. jer kup uju od domorodaca sirovine. Pre sve ga bogatstvo i moć grada. sa ostrvom Gotlandom. a naročito krzna. koja je osnovica njihovih političkih stremljenja. Izborsk. i ako ne vode trgovinu lično. poput drugih velikih gradova. Oblast Novgoroda. koj e nastupa krajem XII veka i priprema propast Kijeva. Skandinavijom. jer on već igra ulogu posrednika između Rusa i zapadnih zemalja. tog a glavnog poprišta kneževskih borbi. Novgorod. njegovih „predgrađa” i oblasnih sela imaju isto pravo da učestvuju na sastancima novgo rodskoga veća. jer imaju ista politička prava. — Usled opadanja Kijeva. tih velikih posednika zemlje i velikih kapitalista koji. Ovi krajevi imaju posebno administrativno uređenje i p ružaju se na sever sve do Beloga Mora. oblast Novgoroda postaje drugo veliko s redište Rusije. Niži stalež ili „crni narod” sastoji se od ostatka slobodnog 66 stanovništva. sa Grčkom. Opadanje trgovine sa Vizantijom. doprinose njegovom razvitku. a potom udaljenost od oblasti Dnjepra. Nijedna od tih protivničkih snaga ne može da savlad a svoga suparnika: bojari ne uspevaju da nametnu svoju volju kneževima. ona obuh vata i pet pokrajina ili pjatina (petina). pozajmljuju novac trgovcima. Novgorod se manje od svih drugih oblasti obazire na rodoslovne zahteve i pr ava kneževa. i Novgorod. Veće koje se stvarno — zbog toga što ostatak stanovništva učestvuje u njemu samo ponekad — s astoji poglavito od građana prestonice.. Poznije se veza izm eđu Kijeva i Novgoroda prekida. Staraja Rusa. radnika i ratara. Oko sredine XII veka njegovo veće smatra da je van spora njegovo pravo da poziva na upravu kneževe koje ono izabere i da zaključuje s njima sporazum koji reguliše njihovu upravnu nadležnost. igra u Novgorodu značajnu ulogu. Novgorod postaje ubrzo veli ko trgovačko središte. Ovakva n estabilna ravnoteža u unutrašnjoj politici kneževine Galič. pošto svi stanovnici Novgoroda . koji se smatraju za predgrađa Novgoroda.blagostanje i bezbednost zemlje. Upravo su kneževi Novg oroda okupili zemlje Istočnih Slovena i stvorili od njih Kijevsku veliku kneževinu. iz Ska ndinavije ka Grčkoj. i ti kneževi. Baltiskim Slovenima. prva ruska varoš na velikom putu od severa ka jugu. stekao je izrana izuzetnu trgovačku važnost. Ipak. a kasnije i sa Libekom. Iza ovih pokrajina su zemlje (volost) koje su osvojili i nas elili stanovnici Novgoroda. ipak su nemoćni da un ište njihovu socijalnu moć. nema jakog odjeka na sudbin u Novgoroda. i u svakoj od ovih pokrajin a ima gradova kao Pskov. Neplodno zemljište i neizdašna priroda novgorodske oblasti primoravaju njene stanovn ike da potraže sredstava za život u trgovini i zanatima. a na istok do venca Urala. i trgovaca koji rade svoj im sopstvenim sredstvima ili delimično pozajmljenim kapitalom. Jaroslav Mudri dao je Novgorod. u isto vreme kad i Kijev. postaje prestonica jedne nezavisne oblasti kojom upravljaju njeni sopstveni kneževi. svome najstarijem sinu. a ovi.

I tako. koji je prvi sudija i upravljač posle kneza. Taj savet . i Nemci koji nadiru ka istoku. Drugi jedan nemački viteški red. učvrstio se na ruskom zemljištu. Te vtonski red. Odlučni sukobi između ovih novih neprijatelja padaju za vladavine Aleksandra. Ovi u velikoj meri daju prava c vrhovnoj zemaljskoj ustanovi. i o zakonodavnim pita njima. Potom je oterao Litvance koji su takođe bili prodrli u njegovu oblast. kneza Suzdalja i sina velikoga kneza Vladimira. jer se iz tih staleža i uzimaju državni službenici. čitava Livonija je uskoro u rukama Nemaca. Novgorodu nije knez potreban samo radi obezbeđenja trgovačkih koristi. Godine 1242 on mora da suzbija Mačonosce. koji su se za njegova otsustva dokopali gradova Izbo rska i Pskova. koji zasedava kod posadnika i tisjackoga i koji broji nekoliko desetina članova. nego i radi z emaljske odbrane. posadnika. Na čelu svoje garde i narodne vojske Novgoroda. Ako knez odbije da radi sa izabranim činovnicim a ili pogazi ugovorene uslove. kao svuda. Iako je Novgorod uspeo da potuče svoje neprijatelje. razjedinjena litvanska plemena obrazuju ratničke zajednice. koga je papa naimenovao za episkopa Livonije. oslobađa Pskov i Izborsk i započinje sa glavinom Mačonosaca na zaleđenom Pejpuskom Jezeru bitku nazvanu „pokolj n a ledu”. tako da se opasnosti koja preti Novgorodu od Šveđa na i Nemaca pridružuje još i opasnost od Litvanaca. Veće rešava o ratu i miru. sa namerom da zavede hrišćanstvo među domorodnim mnogobošcima. njemu su u početku XIII veka zagroz ili opasniji narodi: Danci koji su osvojili Estoniju. ali nisu mogli da slome upora n otpor domorodaca. Liv ima ili Letoncima. knezu i njegovoj administraciji. koje zaus tavljaju i pljačkaju pri prolazu. Zbog velikog obima ovih nadležnosti. Ako mu se obezbedi izvestan prihod. ka Polockoj kneževini i oblasti Novgoroda.om. i ono nameće knezu saradnike. po d vidom jedne gradske demokratske republike u kojoj je knez samo izabrani pretst avnik pod kontrolom naroda. kome je bila dužnost da pokori domoroce. onda ni on ni ratnici iz njegove garde nemaju prava da kupuju zemlju u oblasti Novgoroda. i tom pobedom — zbog koje je dobio nadimak Nevski — udaljio je zadugo Šveđane od oblasti Novgoroda. dakle od ljudi iz reda bojara i trgovaca. Pred ovim dvostru kim nadiranjem. napadn ute. koji k ao starešina mesne milicije komanduje njom uz pripomoć izabranih sotskih (stotinara) . i tisjackoga (tisućnika). On m ože da upravlja i deli pravdu samo u saradnji i pod nadzorom posadnika. Godine 1200 jedna nemačka krstaška vojska došla im je u pomoć i dopr la do ušća zapadne Dvine. veće cepa ugovor i „pokazuje knezu put” koji vodi iz gr ada. U isto doba veće prisvaja pravo da bira glavne kneževe pomoćnike. koga potvrđuje u dostojanstvu kijevski mitropolit. Odavno su nemački trgovci i misionari pokušava li da se učvrste na južnoj obali Baltičkoga Mora. obično se sastavlja od ranijih posadnika. tisjackih i sotskih. pa da širi i učvršćuje hrišćanstvo. Isto tako veće bira i episkopa. između ostalih i oblast Novgoroda. I pored očajničko ora. Knez je vrhovni st arešina koji upravlja i sudi. približili se Novgorodu i presekli put stranim trgovcima. I tako veće bira sve svetovne i crkvene velikodostojnike. Šveđani koji su se dokopali Fi nske. na ušću Njemena i Visle. u Novgorodu spadaju u nadležnost jedne posebne ustano ve sa ograničenim osobljem. oblast Novgoroda je stvarno pod upravom jedne bogate aristokratije zemljoposednika i velikih trgovaca. on ih nije uništio. te zajednice otstupaju na istok. on rasteruje odrede koji su krstarili oko Novgoroda. koja je zadugo zaustavila pokušaje nemačke najezde. ali je njegova vlast u svakom pogledu ograničena. koji se okreću ka susednim ruskim ze mljama. Ako je do kraja XII veka imao za susede samo 67 finska i litvanska plemena. a naročito u svojim odnosima sa ostalim ru . osnovao je tamo grad Rigu i stvorio u svojim oblastima viteški red Mačonosaca. uprava tekućih poslova i prethodno proučavanje p itanja koja treba da se podnesu veću umesto da pripada. veću. slaba i rasturena. te sad one zauzimaju granične ruske oblasti. koja sačinjava kao neki upravni savet. Godine 1240 Aleksandar poražuje švedskog vođu Birgera na Nevi. Albert. te se ono čak i pri izboru kneza opredeljuje p rema koristi koju on može da pruži oblasnoj trgovini olakšavajući joj pristup na nova tržišt a. Posle toga moraće on da vodi računa u svojoj politici.

nego stare varoši. Prilike mu idu na ruku. Uz pripomoć svojih po danika. Andrej zavodi u svojoj državi novo političko uređenje. nove varoši što su ih kneževi osnovali ne znaju za veće i njegove tr adicije i nemaju moćnog trgovačkog staleža koji teži da ograniči kneževsku vlast. on takođe osvaja Kijevsku veliku kneževinu. a poznije sveti Vladimir tamo osniva grad Vladimir. hoće da ga zad rži pored sebe. gradovi Rostov i Suzdalj proglašavaju ga za kneza. iako je naseljavao svoju kneževinu. oliča va nov tip kneza. iako je u njoj podiza o nove varoši. nastanjeni kao zemljoradnici na selu ili kao z anatlije u gradovima. Ali već krajem XI veka ona je uzdignuta na ste pen zasebne kneževine. Mali broj trgovačkih središta. Suzdalj i Murom tamo već postoje u vremenu kada se obrazuje Kijevska velika kneževina. Sa domorocima sastavljenim od finskih plemena Merja i Muroma izmešali su se još odavno Istočni Sloveni. njemu je miliji grad Vladimir. kome su neznane političke tradicij e Juga. kao žrtvu njegove despotske naravi. njega ubijaju 1175 godi ne njegovi službenici. on tamo postavlja kao svog zamenika najpre svoga mlađeg brata. U to vreme menja se unutrašnje stanje. koji pozivaju 69 . koji su baš tada stvarali brzo svoju moćnu državu. kome je on pomogao da osvoji kijevski presto. Iako stari gradovi Rostov i Suzdalj imaju svaki svoje veće isto kao i druge ruske varoši. Naposletku. on potajno beži u Vladimir. potom druge svoje rođake. Posle Georgijeve smrti 1157 godine. — Oko sredine XII veka drugo jedno političko središte stvara se u gra nicama oblasti Suzdalja. Ruski gradovi Rostov. pr ilikom podele svojih pokrajina. a potom i knez Kijeva. čije je zemljište istina manje plodno nego ono na jugu. on izbegava da se savetuje sa starim bojarima i grubo tera od sebe n ekolicinu. Uistini. On ispoljava svoje preziranje starih varoši i njihovih veća. rođenog i vaspitanog na Severu. ali. on je neprestano mislio da je napusti radi prelaska u Kijev. građanski rat izbija između starih varoši Rostova i Suzdalja. naročito Litvanci. o tome da se u blizini njegovih granica nalaze opasni neprijatel ji.skim oblastima. koje su saveznice bojara i koje poz ivaju za kneza Andrejeve nećake. Oblast Suzdalja. Postavši vladar čitave oblasti Suzdalja. ne gledaju u njemu službenika trgovačkoga grada i zaštitnik a puteva. a u korist Georgija Dolgorukoga. Jaroslav Mudri daje tu oblast svome trećem sinu ka o dodatak oblasti Perejaslavlja. Doduše. Njegov sin Andrej Bogoljubski. i novih gradova. brojna nadmoćnost zemljoradnika i kasnije naseljavanje zemlje. Zgodnije saobraćajne veze uspostavljaju se sa oblastima srednjega Dnjepra. koji su većinom došli zajedno s knezom ili čak posle njegovog stupanja na vlast. Mnoštvo naseljeni ka pridolazi sa Dnjepra ukoliko se borbe između kneževa rasplamćuju i ukoliko se uvećava opasnost od najezde Polovaca. Georgij Dolgorukov postaje tako jedan od najmoćniji h kneževa svoga doba. Kada Georgij. sa kojima po stupa kao sa potčinjenima i od kojih zahteva slepu poslušnost. njegova smrt ne menja niukoliko režim što ga je on zaveo. a Jaroslav 68 Mudri podiže Jaroslavlj. Vjatići. gde je naposletku i umro kao veliki knez. U to doba ova oblast je još uvek samo drugostepeno leno. sve je to doprinelo da se između kneza i stanovništva stvore drukčiji odnosi nego u oblastima Dnjepra. svoj omiljeni grad koji mu je otac poklo nio. nego gospodara i vladara zemlje u kojoj su se oni nastanili. Takvo je i shvatanje i kneza Andreja. prezirući veze koje u drugim kneževinama vezuju kneza sa starijim članovima nje gove garde. ali je pitomije od zemljišta Novgoroda. ali ne želi da u njoj b oravi. a to će reći u ravnicama i šumama na rekama Kljazmi i Moskvi . te tako on ujedinjuje pod svoju vlast čitavu oblast. apsolutizam. koji on brižljivo uvećava i ulepšav a. a on ostaje u Vladimiru odakle nadgleda kijevske kneževe. stanovnici. Krivići i Slove ni iz oblasti Novgoroda. naprotiv. između Oke i Volge. jednoga od mlađih sinova Vladimira Monomaka.

koji čak nisu mogli n da uvide kakvi su njihovi pobedioci. Međutim. Potom Batij polazi ka Novgorodu. Ali jedinstvo oblasti Suzdalja ne traje dugo. sa opadanjem Kijevske velike kneževine i stvaranjem novih političkih centara .njegovu braću. sakupljaju veliku vojsku i polaze u susret Tatarima. te se vraća na jug. a ruski knežev i koji su ostali živi i zarobljeni podvrgnuti su nečovečnim mučenjima. Vladimir i Suzdalj. Ove suprotnost i još se pojačavaju posle jedne nove nesreće. on toliko pustoši t . zauzimaju i pustoše ostale gradove. a kad je ona to odbila. one je opkoljavaju i pu stoše. u stepe Polovaca. koja se u svojim pok rajinama ponašaju kao samostalni gospodari. a on ubijen u bitci. Godine 1227 Džingis-han umire. Galiča i drugih južnih oblasti. te se nje gove države cepkaju na nekoliko kneževina. dok njegove trupe. u zavojevački pohod na zapad. koji je kasnije uzeo titulu velikoga kana i li Džingis-hana. Godine 1239 šalje on u oblasti Dnjepra jednu jaku vojsku koja zauzima Pereja slavlj i Černjigov i uništava njihove branioce. Godine 1236 Batijeve horde pojavljuju se na levoj obali Volge i podjarmljuju Bugare sa Volge . ili Batija. počev od XIII veka. ali se ne usuđuju da napadnu tako brojnog neprijatelja i sklanjaju se u svoje u tvrđene varoši. ali taj rat kratko traje i završava se pobedom novih gradova i triumf om novoga režima. Po smrti Vsevoloda. njegovo mnogob rojno potomstvo — zbog koga su ga nazvali „Mnogorodni Vsevolod” — zavadilo se. TATARSKE NAJEZDE I NJIHOVE POSLEDICE Tatarske najezde. ne is korišćujući svoju pobedu. rasturene po čita voj zemlji. skuplja vojsku i susreće Tatare na reci Sitju u martu 1238 godine. veliki knez oblasti Vladimi ra. Rjazanjski kneževi dolaze žurno. njena moć je tolika. Najstariji knez Suzdalja zadržava titulu velikoga kneza. život ruskih pokrajina. ali se na sto vrsta od grada zaustavlja zbog na došlih reka — to je bilo u proleće —. Knežev i Kijeva. vrše pokolj stanovništva ili ga odvode u ropstvo. pa se potom okreće ka zemljama na zapadnoj strani Mongolije. i uskoro potom njegov naslednik Ugedej šalje svog nećak a Batua. Oblast Suzdalja prelazi u vlast jednoga Andrejevog brata. Po izvršenom ujedinjenju. Rusi. koji se ne odupire dugo. njegova vojska je uništena. koji se učvršćuju u stepam a oko Crnoga. Džingis-han odvodi svoje horde u Severnu Ki nu koju pokorava. U zimu 1237 one prelaze zaleđenu reku i približuju se oblasti Rjazanja od koje traže da se pokori i da im plaća danak. ali gubi svaku vlast nad mlađom braćom. Odatle Batij preduzima osvajanje Južne Ru sije. Černjihova. Iz Rjazanjske oblasti Batij prodire u oblast Suzdalja i zauzim a jedno za drugim Moskvu. postaje međusobno različit. Vsevolodova vladavina (1176—1212) obeležava vrhunac moći suzdaljsk e oblasti: ona nameće kneževe Novgorodu koji joj je u susedstvu. Ali Tatari. u stepe ok o Crnoga Mora i napada na Polovce. a ostatak se stapa sa Tatarima. drugi beže ka Dunavu i sklanjaju se kod Mađara i na Balkansko Poluostrvo. Nje gova prethodnica prelazi sa južnih obala Kaspiskog Mora. napušta svoju prestonicu. Vsevo loda III. — Početkom XIII veka mnoga tatarska plemena koja lutaju po Mongoli ji ujedinjuju se pod vlašću hana Temučina. pa čak i udalj eni Galič sa Volinijom. najezde Tatara. Godine 1240 on polazi lično u rat sa g lavninom svoje vojske i opseda Kijev. koji pozivaju u pomoć susedne ruske kneževe. I tako. ali se tatarska opasnost ponovo javlja posle nekoliko godina. 4. da po rečima Pov esti o puku Igorovu ona može „veslima svojih brodara da isprazni Volgu i šlemovima svo jih ratnika da isuši Don”. Kaspiskog i Azovskog Mora. Georgij Vsevolodovič. moraju da računaju s njom. bojeći se da će i oni biti napadnuti ako Polovci budu pobeđeni. vide u ovome događaju samo jednu kratku i pr olaznu buru. preko Kavkaza. a li oni pretrpljuju poraz na reci Kalki (sada Kalmiusu) godine 1223. koji zadržava Vladimir kao prestonicu i uzima naziv velikoga kn eza varoši Vladimira. koje Tatari pomoću sprava za razbijanje zidova 70 zauzimaju na juriš. Kijev. okreću se nazad i iščezavaju u stepama. Ovi su nemoćni d a mu se odupru: jedni su istrebljeni.

koju oni žele da otkriju u premongolskom dobu. krajem XIII veka. Moskva ulazi u eru konačnog opadanja. koje gubi strpljenje zbog globljenja i nasilja što ga vrše skupljači poreza. D anilo. pored ostalih gradova. u Moskvi je ugaslo. Tatari udaraju namet na osvojene ruske zemlje i postavljaju tamo upravljače. a on se sa glavnom tatarskom hordom. ali zadržavaju pravo da ih potvrđuju u tome zvanju. pr i prolasku kroz nju. U XV veku. U inostranstvu se nailazi na ista shvatanja kod protivruskih istoričara: Vizant ija. kada drugi slovenski narodi počinju d a se preporađaju. njihovi politički protivnici. Moskva. Posle Danilove smrti. ali Tatari naslućuju njegove namere i zahtevaju da poruši utvrđenja. Nasuprot tome. pomišlja da zbaci tatarski jaram. Pskova. Prižov. gde nailazi na otpor koji ga primorava da s e zaustavi i da pođe natrag ka stepama. stanovništvo pobunjeno protivu Tatara.. Tatari upadaju u Poljsku i p ustoše ponovo oblast Galič-Voliniju toliko. koji je ranije odbranio Novgorod od N emaca. Pismenost. sa manjim odredima vojnika koji imaju dužnost da nadgledaju stanovništvo preostalo posle najezde. sve što je cvetalo u Kijevu u XII veku. Os im skupljanja danka. umetnost.u varoš. Tata ri ostavljaju pravoslavnoj ruskoj crkvi sve njene povlastice i ne progone je. koje ostavljaju ruskim kneževima. Na reci Ahtubi osniva se kao neka prestonica Zlatne Horde. bas kake. Tako Aleksandar Nevski.. Od Kijeva Batij produžava na zapad i osvaja. grubost primitiv nih običaja i kaznenog zakona. postavši veliki knez oblasti Vladimira. te on mora da se odrekne svojih planova. književno st. a ne žaliti zbog toga. da se ona pretvara u seoce. Tvera. učinio je to uz pripomoć Tatara. prosveta. jer šest godina kasnije kaluđer Plano Karpini. „Zlatnom Hordom”. Politička centralizacija. knez Galiča. i: uopšte uzev. sve je to po tvrđenju radikala pozajmljeno od Tatara. radikali. prestonica hana. njihovih shvatanja i njihovih ustanova. Jedino su sveštena lica oslobođena poreza. zasnovan e na suverenosti naroda. Tatari. jedan radikal i z godina 1860—1870. nasuprot radikalima. međunarodne veze. rusko stanovništvo povija se p od tatarskim jarmom. U Moskvi. pruža nam lep primer njihovih tvrđenja: „Moskva se bratimila sa Tata rima. te traži saveznike na Zapadu i p očinje da podiže utvrđenja. a u Moskvi su šikaniranje i spletka zauze li njeno mesto”. čak i silom. zastarela shvatanja i zloupotrebe koje su že leli da uklone. još i Vladimir-Volinski i Galič. grad Saraj. Tatarski činovnici prebrojavaju stanovništvo da bi mu nametnuli porez. pripisival i su tatarskom uticaju despotizam. da 71 se ta pokrajina još zadugo nije mogla da oporavi od toga udara niti da povrati nek adanje blagostanje. Opljačkano i desetkovano tom svirepom najezdom. Posledice tatarskoga gospodarstva. Za njih je „tatarski” značilo isto što i „moskovski”. ruski nacionalisti uobičajili su da nazivaju „tatarskim” sve što im se nije svidelo u prošlosti Rusije i u r uskom karakteru. utv rdio se čitav jedan moskovski svet. oni se ne mešaju u poslove osvojenih oblasti. i po njihovim rečima baš ta mongolska prošlost o ogućiće Rusiji da izbegne evropsku dekadenciju i da u svetu izvrši svoju buduću civiliza torsku ulogu. — Od vladavine Katarine II. odvojen od Južne Rusije. Litvanaca i Šveđana. može da izbroji jedva 200 nastanjenih domova. razvoj despotske vlasti. to bi bili uzastopni uticaji kojima bi se mogla obja sniti usamljenost Rusije i trajanje njenoga „varvarstva”. Preostali kneževi pokoravaju se takođe. Zanimljivo je da se i kritičari i obožavaoci Istoka slažu u tvrđenju da je moskovski duh . Isto su tako ruski evrazis ti skloni da preuveličavaju tatarski uticaj. a potom prelazi u Poljsku i Ugarsku. za vladavine njegovoga sina Lava. održava u miru. ponekad oni čak obuzdavaj u pokušaje pobune stanovništva. i pod zaštitom njihovog antinacionalnog sistema uspela je da prisajedini obl asti Novgoroda. Oni suprotstavljaju — kao što su činili slavenofili i u skorije vreme Osvald Špengler — mongolsku „kulturu” evropskoj „civilizaciji”. ulogor uje na obalama Dona i Volge. tome se tre ba radovati. ali. Ruska pravda pobegla je na nebo. zato ruski knežev i moraju da odlaze u Hordu i traže od hana jarlik (povelju) koji im daje kneževsku v last. Rjazanja . Kada je prošlo doba prve klonulosti. ako je moskovski despotizam uništio klice demokratske vladavine. On ostavlja stepe pored Azovskog i Crnog M ora jednome svom rođaku.

kao što će se videti. Tatarska najezda imala je i posrednijih i dalekosežnijih rezultata . Iako poreski sistem. te nisu sposobne da pruže pomoć udaljenim pokrajinama. U ist i mah se pokrajinska obeležja ruskoga stanovništva u ravnici Istočne Evrope konačno učvršćuju te se tako završava razvitak započet početkom XIII veka. Iako treba odbaciti preterivanja nacionalista. Središne i Južn e Velikoruse. geografska raspodela stanovništva i stvaranje pokrajinskih narečja dovode do podele Istočnih Slovena na tri velike gran e: Velikoruse. Što se tiče onih na severu one su uspele da odbiju svoje za padne neprijatelje i potpuno se predale brizi o svome sopstvenom životu i svojoj n ezavisnosti. da bi se objasnilo uzdizanje kneževine Su zdalja i Vladimira. za koju tvrde da joj tatarsko gospodarstvo nije moglo duboko izmeniti pravac. ipak ne bi trebalo misliti da tatarsko gospodarstvo nije ostavilo nikakvih tragova u Rusiji . napredak Kijeva nije mogao nadživeti sasvim spolj ne uzroke koji su ga stvorili. Ona isto tako odlaže za nekoliko vekova silaženje stanovništva iz Središne Rusije ka stepskoj crnici. Ono je imalo neposrednih posledica. Istoričari. Jer je na spoljnoj trgovini počiva la pozajmljena kultura Kijeva. Ono je izvršilo izvestan uticaj i na spo ljne oblike ruskoga života. ali uticaj pravih tatarskih elemenata bio je mnogo man jeg obima i trajanja nego uticaj Istoka uopšte. suprotstavljaju tome tvrđenju ideju jedne samonikle i pravilne istoriske evolucije.isto što i onaj istočnjački duh koji ne može da primi evropsku kulturu. Osvajanje južnih stepa preseklo je konačno saobraćajne veze između Rusije i Vizantije. od kojih je glavna pomoć koju su tatarski vl adari pružali moskovskim kneževima. kao i državi moskovskoga cara. propadanje kneževina na jugu i zapadu i širenje onih iz središne ra vnice između Oke i Volge. Maloruse. dovoljno je — umesto pribegavanja tatarskom uticaju — setiti se novoga političkog režima što ga je 72 zaveo knez u toj oblasti koja se tek naseljavala. Da bi se objasni lo opadanje Kijeva nije potrebno pozivati se na mongolsku najezdu. Strahovita pustoše nja što su ih vršili osvajači i ropstvo koje je posle toga nastupilo oslabilo je ruske oblasti i dovršilo razjedinjavanje koje ih je odavno podrivalo. muslimanskih kalifa i padišaha. Imena nekada njih slovenskih plemena iščezavaju. koja je nadživela sjajno doba Kijeva. Isto tako. te se u daljem izlaganju nećemo na njih obazirati. Tako se završava staro doba ruske istorije. Uistinu. a to će reći doba osnivanja normanskih država i proširiva nje arapskih kalifata koje se završilo u XI veku. Ovakva unapred stvorena mišljenja su u suprotnosti sa istorijom. Ona su ubrzala. poznatije od pre izvesnog vremena po njihovom drugom naz ivu Ukrajinaca i Beloruse. a ta trgovina uništena je arapskim opadanjem i isto dobnim slabljenjem Vizantije. Shvatanj e da je vladar sopstvenik čitave državne teritorije i da svi treba da služe državi zajed ničko je i carevini vizantskih vasileisa. Poljaka i Litvanaca. samo je jedna epizoda vekovne borbe započete u preistoris kom vremenu između nomada sa juga i poljoprivrednika iz velike ruske šume. jer je ono bi lo nastupilo još pre nje. pa i taj istočnjački uticaj bio je sla biji nego uticaj vizantiske kulture. Kneževine na zapadu i jugu gube skoro potpuno svoju otpornu snagu i padaju jedna za drugom pod vlast svojih zapadnih suseda Mađa ra. izvesne vojne i političke ustanove iz XVI veka stvorene su po ugledu na Turs ku. a naročito pretstavnici moskovske škole. dovršavajući tako ono što su Pečenjezi i Polovci započeli. i ako nisu izazvala. . Tatarska najezda. ima izvesne veze sa tatarskim načinom prikupljanja porez a. Nasuprot tome. radikala i evrazista. I tako se istori ja Severne Rusije i istorija Južne i Zapadne Rusije kreću u različitim pravcima. koji se dalje dele prema njihovim narečjima na Severne. koja ih je uostalom i sama delimično pozajmila od Vizantije. koja je rase lila stepsko stanovništvo. Važno je da se dobro razlikuje kad je i šta pozajmljeno od istočnjačkih ustanova.

Politički režim je tamo isto toliko uprošćen koliko i socijalni. ukoliko slovenski naseljenici prodiru duž reka u ogromne prašume koje pokrivaju tu z emlju. bojari i manastiri. koji su na čelu najvažnijih s lužbi njegovoga ličnog poseda. Rjazanjskoj. SEVEROISTOČNE KNEŽEVINE U XII I XIII VEKU I STVARANJE MOSKOVSKE KNEŽEVINE Moskovska država stvorena je postepenim sjedinjavanjem mnogih manjih i većih kneževina koje su najpre sačinjavale Severo-istočnu Rusiju. usled deljenja između više naslednika. jer njihov dolazak ubrzava ekonomski razvitak zemlje. Stvaranje Moskovske kneževine. Knez koji uređuje svoju oblast želi da privuče na svoju zemlju moćne bojare koji raspolažu velikim brojem ljudi. kao sopstvenici tih imanja. kojima se u drugoj 74 polovini XIII veka pridružuju Suzdaljska. U naknadu za to. a ona idu čak do vršenja izvesnih upravnih funkcija. Poznije se skoro sve ove kneževine cepkaju i dalje: na primer. R U S I J A I U J E D I N J E N E R U S K E Z E M L J E 1. bojar i i manastiri kojima pripada zemlja i koji imaju pod sobom veliki broj radnika. Ali ovakva duma nema ni stalnoga sastava ni jasno odr eđenu nadležnost.73 I V . Mesna uprava i pravosuđe p overeni su namjestnjiku (namesniku). na samom utoku rečice Neglin aje u reku Moskvu. Isto rasparčavanje vrši se u drugim velikim kneževinama. a potom počinju da raskrčuju šume. cepkaju se. Zbog toga kneževi. Ove feudalizovane kneževine na severoistoku žive primitivnijim životom nego one na jugu. ni traga kakvoga zana tstva ili značajnije trgovine. ne potpadaju pod upravnu nadležnost namesnika i vo lostelja (župana). Kostromska i Moskovska. Ti naseljenici žive najpre od ribolova i lova. Severoistočne kneževine u XII i XIII veku. jer veće ne dobiva tu nik akvu političku moć. Perejaslavska. od Rostovske kneževine odvajaju se kn eževine Jaroslavska i Uglička. u tome svojstvu p . To raskrčavanje zahteva zajednički rad mnogih ruku. Svaka kneževina je tada skup od više povlašćenih imanja koj a uživaju neprikosnovenost. On čak rado daruje bojarima i manastirima povelje koje sopstvenicima povlašćenih imanja daju veoma obimna prava nad stanovništvo m. bojari i „slobodni službenici” obavezni su da vojnički služe svome knezu sizerenu. Isprva je to samo jedna strategiska vojna stanica i odmorište z a kneževe koji idu iz Severoistočne Rusije u sliv donjega Dnjepra. knez poziva samo one bojare koje on želi da pita za savet. sa zabra nom kneževim službenicima da prodru na teritoriju tih povlašćenih imanja. kao što smo videli. da priđu drugome knezu. ne izlažući se kazni. Tako se krajem XII veka odvajaju od kneževine oblasti Vladimira četiri manjih k neževina: Rostovska. Jedino povlašćeni posedi bojara i manastira. Knez upravlja savetujući se sa bojarima. Tu nema. koga izdržava neposredno samo stanovništvo — to j e sistem kormlenija (ishrane) — a ne kneževska blagajna. pravosuđa i policije. one su zemljoradničke i čisto seljačke. kao u južnim oblastima. Nižnji-No vgorodskoj i Smolenskoj. pa prema tome uvećava političku važnost kneževine. Velike kneževine. i podnosi joj samo one poslove koje mu se svidi da ona pretresa. nego i izvesne političke nadležnosti nad stanovništvom svojih poseda. ali ta obaveza ih ne vezuje isključivo. sebara ili polusebara. — Moskovska kneževina obrazuje se srazmerno dockan. Tako se ocrtav a jedno čisto feudalno uređenje. — One se stvaraju između Oke i gornje Volge. preuzimaju prirodno upravu nad preobražavanjem i ekonomskim prilagođavanjem te oblasti. oni mogu. M O S K V A . imaju ne samo ekonomsku vlast koja proističe iz vlasništva zemlje. od kneževine Perejaslavske odvajaju se Tverska i Dmitro v-Galička. a s druge strane postaju vazali svojih kneževa. ako žele. Var ošica Moskva niče na jednom visokom bregu sa borovom šumom. Jurijevska i Starodubska. na Dnjepru.

kada postane prostrana Mosk oveka država. 75 2. ona pruža protivu mogućnih najezdi Tatara i Litvanaca mnogo bol je uslove bezbednosti nego što ih imaju ostali delovi Severoistočne Rusije. Za vladavine Georgija započinje između moskovskih i tverskih kneževa borba o Vladimirs ku veliku kneževinu. pa ipak. političkom uje dinjenju cele Rusije pod Moskovskom vlašću. u trenutku kada se rasparčava nekadanja Rostovska kneževina izmeću potomaka Vsevoloda III „Mnogorodnog”. han pošalje na pobunjenike jednu vojsku. Ovaj pri liv novih stanovnika. koji je najpre pobeg ao u Pskov a potom u Litvaniju. Novgorodu i Rjazanju stanovništvo odbilo da plati danak tatarskim či novnicima. Ovi nisu dirali u političku organ izaciju Rusije. Njegov sin Georgij Danilovič. iako posrednim putem. Mihail Jaroslavič gospodari njo m neko vreme. PRVI MOSKOVSKI KNEŽEVI od Danila do Ivana III Danil († 1303) i Georgij († 1326). koji mu ostavlja u nasleđe njegov nećak. i otima Kolomnu od kneževine Rjazanj. tverski knez. i Danilovi poslednici energično nastavljaju tu poli tiku uvećavanja. zvani Kalita (vreća novca). — Danil Aleksandrovič uvećava svoje posede dodajući im Pe rejaslavlj. Mihaila ubijaju mučki u Hordi. moskovski kneževi — zahvaljujući raskošnim da rovima koje oni šalju Hordi — dobivaju skoro uvek povlastice velikoga kneza. izradi da se Aleks andar pogubi. učvršćuje u njoj i osniva dinastiju moskovskih kneževa oko 1260 godine. Georgij. knez Ivan Dmitrijevič. zahvatiti skoro čitavu Istočnu Evropu. Moskovska kneževina. Osim tog a. privlači veliki broj stanovnika. Potom. Ivan Kalita (1328—1341). Kao nagradu on dobija jarlik velikoga kneza. koji oni sebi obezbeđuju st avljajući se u službu Tatara Zlatne Horde. moskovski knez. već su jednim jarlikom podarili jednome od ruskih kneževa titulu vel ikoga kneza obavezujući ga da prikuplja i predaje Hordi danak svih ostalih kneževa. on ostav lja svome bratu Aleksandru Mihailoviču jarlik velikoga kneza. Posle toga Moskovska kneževina zahvata skoro ceo sliv reke Moskve. i Mihail. Politička važnost Moskve raste istovremeno i zbog toga što je ona postala verska prest . kojim a godi mogućnost da zaradi od trgovine dodaju još i dobit od poljoprivrede. odlaze u Zla tnu Hordu da se otimaju o jarlik koji bi im dao titulu velikoga kneza. Georgij p odmićuje tatarske činovnike bogatim poklonima i pobeđuje. i ta okolnost doprinosi mnogo. koji otada ostaje u rukama moskovskih kneževa. n asledio ga je i odlučio najpre da Tveru oduzme titulu velikoga kneza. i dobi potvrdu svoga položaja. u drugoj polo vini XIII veka. osvaja Možajsk posle jednog srećnog prepada na susednu kneževinu Smolensk. rečni putevi koji olakšavaju živu trgovinu ukrštaju se tu i privlače naseljenike. koji ga je nasledio. Moskovs ki knez postaje u neku ruku prvi zastupnik hana Zlatne Horde u upravljanju rusko m teritorijom. te ta činjenica mnogo olakšava moskovskim kneževima njihovu ulogu „ujedinitelja”.ojavljuje se ime te varoši prvi put u letopisima godine 1147. Kada je u Tveru. Moskovska kneževina počinje da se obrazuje. poput ujedinjav anja srednjevekovne Francuske pod Kapetima. i Ivan se primi da je predvodi . Danil Aleksandrovič. pojačava ist ovremeno i njihovu političku ulogu i priprema im uspeh. — U Moskvi brat Georgijev Ivan. uvećavajući materijalno bogatstvo moskovskih kneževa. Veoma šumovita. zaštićena od spoljnih napada s usednim kneževinama. Ta kneževina je tada još veoma ma la. vrati se posle nekoliko godina u svoj grad i usp e da stekne naklonost hana. Oni započinju „ujedinjavanje ruske zemlje pod Moskvom”. knez tverski. i ne bi se moglo naslutiti da će ona jednoga dana. ali Ivan Kalita odmah dođe u Hordu. ali i sam gine posle toga. Posle jednog perioda borbi sa suparnicima. njegov sin Dmitrij ubija Georgija. Ali već pod Danilom ona počinje da uv ećava malo po malo svoju oblast. potom se sin Aleksandra Nevskoga. Aleksandar. zahvaljujući svome geografskom položaju i izvesnim ekonomskim pos ebnostima.

Moskva konačno postaje mitropolitsko sedište. Ali mitropolit Aleksej i moskovski bojari grozničavo se zalažu da uspostave političku nadmoćnost Moskve. Ali naročito u vre menu kada mladi Dmitrij Ivanovič počinje da vlada i kada uspesi što su ih moskovski kn eževi postigli izgledaju uistini ugroženi. Dmitrij Ivanović odupi re se svome suparniku. koji su Tatar i opustošili. moskovskim kneževinama pružaju veliku pomoć dve društvene s ile: moskovski bojari. ali . i preneo svoje sedište u Vladimir na Kljazmi. Ali upravu nad Moskovskom kneževinom i na ziv velikoga kneza cele Rusije nasleđuje posle njegove smrti njegov stariji sin Dm itrij. Suzdaljski knez Dmitrij Konstantinovič koristi se njegovom maloletnošću. otada se u zvanični m aktima moskovske vlade učvršćuju načelo da su titula velikoga kneza i vlast nad gradom Vladimirom nasledno. a Ivanu d eo koji je on sam nasledio od svoga oca. Tverski knez M ihail Aleksandrovič hoće da mu preotme titulu velikoga kneza. ali određuje „najveći deo prvorođenom sinu” Simeonu. koji će po redu uživati prihode od grada. Dmitriju ostavlja u nasleđe deo svoga preminulog brata Simeona. te sklapa savez sa lit vanskim knezom Olgerdom. Bjeloozero i Uglič. U ovom pogledu on mnogo potseća na opata Sižea. kao i ra scepom koji je istavio kao suparnike dva hana u Zlatnoj Hordi.onica Rusije. koji ih potpomažu kneževskom dumom. koju je učvrstio brak između Dmitrija Ivanoviča i ćerke njeg ovoga ranijeg suparnika. čvrsta potpora bojara i sveštenstva pokazuje svu svoju vrednost. te ovaj mora da prizna da je pobeđen. dok posedi njegovoga drugog brata Andre ja prelaze na Andrejevog sina Vladimira. Veštom politikom oni ponovo zadobivaju hanovu naklonost prema moskovskom knezu. posle svoje pobede na Donu biti prozvan Donskoj — ima tek devet god ina. — Kada je došao na vlast. hram Bogorodičinog Uspeća. poput mitropolita Petra za vladavine Ivana Kalite. On kupuj e veliki broj bogatih sela u Novgorodskoj. mitropolit Aleksej. Dmitrij Donskoj (1362—1389). Simeonu. Za vreme ovih prvih napora da se Moskovska kneževina uzdigne iznad ostalih kneževin a Severoistočne Rusije. Posle pobede nad Suzdaljom. Ivana Ivanoviča. Ivanu i Andreju. Umire bez dece i ostavlja svojoj ženi sve zemljišne posede. koji prodire do Moskve i opsađuje Kremlj. Jurjevu. Šta više. On se proglašava za velikoga kneza cele Rusije. čiji ih mitrop oliti podržavaju čitavim svojim verskim uticajem. da ishodi za sebe jarlik velikoga kneza. Galič. u kojoj je sahranjen pošto je pretskazao Moskvi slavnu političku budućnost. nasleđene ili stečene. Za čitave svoje vladavine Ivan neprestano vreba prilike da proširi svoju oblast. Rostovskoj i drugim kneže vinama. igra značajnu ulogu. i sveštenstvo. Vladimirskoj. Za Ivana II i Dmitrija. post aje glavni savetnik moskovskih kneževa i vodi ih političkim putem koji treba da ih o dvede do prevlasti. ide stopama svoga oca. Oko 1300 godine mitropolit Maksim napustio je Kijev. da bi postigao to uvećavanje. Vladimiru. — Simeon. Pre svoje smrti on zaveštava Mos kvu kao nedeljiv posed svojoj trojici sinova. zadobija tri varoši. i troši mnogo na proširivanje svojih poseda. zvani Gordi. Ivan Ivanović (1353—1359). a ostale svoje posede razdeljuje svojoj ženi i sinov ima. neotuđeno i nedeljivo dobro moskovskih kneževa. On stiče ogroman ugled i uvaženje svojim svetačkim životom i državničkim sposobnostima. jedna nova opasnost zagrozila je Moskvu. — Ivan II ne uvećava svoju oblast. On je dugo živeo u Moskvi i s agradio u tamošnjem Kremlju glavnu sabornu crkvu te varoši. On uvećava stanovništvo svoje kneževine primajući rado iselj enike koji pritiču sa svih strana. on više voli da se posluži novcem nego oružjem. Dmitrij Ivanovič — koji će kasnije. al i su ti posedi uskoro sakupljeni pod vlašću njegovoga brata i naslednika u Moskovsko j kneževini. Za Teo gnosta. malo rani je je stari drveni zid koji je okružavao Kremlj . ali njegov naslednik Pet ar potpomagao je odlučno moskovske kneževe protiv Tvera. Naziv velikoga kneza i prava nad gradom Vladimirom vraćaju se moskovskom knezu. On ima dva sina. Srećom. On kup uje mnoga zemljišta i sela u Perejaslavlju. Kostromi i Dmitrov u. Dmitrija i Ivana. 76 Simeon (1341—1353). koji ga nasleđuje na prestolu. koji ga je zamenio.

jer mu kneževi Rostova. ostatak svojih poseda razdeljuje svojim sinovima i svojoj ženi. koju predaje u celini svome najstarijem sinu Vasiliju. Zlatna Horda naprotiv slabi usled unutrašnjih bo rbi između raznih pretendenata na hanski presto. On potčinjava r ostovskoga kneza i proteruje iz njihovih kneževina kneževe Galiča i Staroduba. Njihov novi han Tohtamih. koji beži ispred moskovske vojske. Sve to da je tome pohodu sveto obeležje jednoga verskog i nacionalnog rata. čiji knez mora da se odrekne svojih zahteva. Bj eloozera i drugi dovedoše svoje trupe. Godine 1377 tatarski knez Arapša. napao je Moskvu iznenada 1382 godine. i oseća se sve jasnije približavanje odluč a sudara. Da bi potro utisak što ga je učinio taj poraz. pošto je potukao Ruse na obalama reke Pjane (pritoke Sure). kod utoka Neprjadve u Don. blizu reke Bože ta vojska se sudari sa Dmitrijem Ivanovičem. i sa rjazanjskim knezom Olegom. No povrh t oga. stupaju sa odobrenjem svoga starešine u njegovu vojsku. Dmitrij odlazi u manast ir i prima blagoslov od Sergija za junački podvig koji priprema. Kada No vgorod hoće da se pokaže nezavisnim od njega. Pre nego što je pošao na Mamaja. Iznenađeni Tatari popuštaju i daju se u bekstvo (1380) . primorav a ga da se pokori i da plaća veliki porez. koji mu obeća vojnu p omoć. koga svi smatraju za svetitelja. nekada pokorni H ordi. Ole g. postali su malo po malo vođi jedne Rusije koja je sve više ujedinjena u svojoj borbi za narodnu nezavisnost. koje su dotada čekale prikr ivene. ona je podigla hrabrost naroda. u ravnici Kulikova započinje ogorčena i krvava bitka. Mamaj spremi napad velikih razmera na Rusiju. Rusi odgov oriše na to pustošenjem sela Mordva i Tatara duž reke Sure. uspostavio je ravnotežu. Dok je starešini Rusa pribavila naziv Donski. opljačkao i popalio. Dmit rij sa svoje strane sakupi ogromnu vojsku. Moskovski kneževi.77 zamenjen jakim kamenim zidom. koji pristade da pomaže Mamaja i Jagajla. Mamaj želi da se spoji sa Jagajlom. Meščere. posle dve godine Tatari su se osvetili. Ist ina. Da bi sprečio to spajanje. zauzeo je na prep ad. koji će poginuti u bitci kod Kulikova. vraća se na presto rjazanjske kneževine t ek pošto se pokorio Dmitriju Ivanoviču. Ova pobeda probudila je nadu na buduće oslobođenje i proizvela u celoj Rusiji dubo k utisak. dva kaluđera iz toga manastira. koji je z bacio s prestola Mamaja. Isprva Tatari su nadmoćniji. Peresvjet i Oslabja. Dmitrijeva snaga oseća se svuda. a okrnjila slavu tatarskih osvajača. no ipak Vasiliju daje najveći deo. Ali. knez Pronska. koji se ogleda u čitavom nizu pesničkih i istoriskih dela stare ruske knjiže vnosti. Posle Olgerdovog povlačenja. on šalje na njega jednu vojsku. uživa već veliku slavu. postaje svesna svoje sve veće moći i ukoliko se Severoistočna Rusija pokazuje sve čvršća ujedinjena pod prevlašću Moskve. blizu Moskve. koja delom ima da zahvali za svoju nadmoćnost svojoj pokornosti prema Zlatnoj Hordi. i na gornjem Donu. nego se i usprotivio rasparčavanju kneževine Vladimir a. opustošio je Nižnji Novgorod i Rjazanj. Njim upravlja njegov osnivač iguman Sergej. Ali njegova pobeda nad Tatarima daje najviše sjaja njegovoj vladavini. Ukoliko Mos kva. koji joj nanese težak poraz (1377). on ne samo da je uvećao moskovsku oblast pomoću kneževina Vereje. mo skovska vojska ide na Tver. On stupi u pregovore sa litvanskim knezom Jagajlom. Dmitrij je bio primoran da ponovo plaća danak Zlatno . Ali pridolazak svežih ruskih snaga. Najzad. U to doba manastir Trojica-Sergijevo. te napreduje ka zapadnom delu Rjazanjske kneževine. Kal uge i Dmitrova. koje svet više ne smatra za nepobedive. i on je spasao grad. koga je zamenio Vladimir. Dmitrij polazi brzo u susret 78 Mamaju. Najezde mongolskih pljačkaških rulja na rusku teritor iju počinju da nailaze sve češće na junačan otpor. Tada novi han Mamaj posla na Ruse jednu vojsku koja prodre u oblast Rjazanja. Jaroslavlja. ta pobeda je neobično uvećala važnost koju je Moskva stekla kao ruski politički centar. Borba se nastavlja protivu rjazanjskoga kneza Olega. te je veliki broj Rusa i neko liko kneževa poginulo.

murza Edigej opsede Moskvu i opustoši zemlju. Ovaj događaj nagoveštava neizbežni sukob koji će kasnije izbiti između Novgorodske republike i Moskve. približuje se etničkim granicama Rusije i izlaže se napadima svojih suseda. pritoku Oke. njegovi sinovi i dalje se otimaju o Moskovsku veliku kneževinu. ta nekadanja mala kneževina utonula u šumam a. Rusija odbija dve nove tatarske najezde.j Hordi. te završi svoj život kao veliki knez. nova tatarska najezda obara se n a Moskvu. Ali je pobeda kod Kulikova ipak ostala u očima ruskoga naroda predzn ak potpunog oslobođenja. Godine 1395 Tamerlan upada u zemlju. . kada je st igao u Elec. sina Dmitrija Donskog. ćerkom litvanskoga velikog kneza Vitovta. jer je Vasilij I bio oženje n Sofijom. on izgoni Vasilija II iz Moskve i primorava ga da se povuče u Kolomnu. Moskva je u većala svoju teritoriju prisajedinjujući Murom sa njegovim oblastima Suzdaljom. Vasilij II (1425—1462). Posle n jegove smrti. ali i on umire otrovan. Vasilij I (1389—1425). — Na svome samrtnom odru Vasilij I zaveštao je u celini svoju kneževinu svome sinu Vasiliju. Međutim odnosi sa Litvanijom postaju sve zategnutiji i pored rodbinskih veza koje spajaju moskovske kneževe sa litvanskim velikim kneževima. kasnije Dmitrij Šemj aka podvrgava istom onakažavanju Vasilija II. kome je tada bilo tek deset godina. Prisajedinjujući jednu za drugom granične kneževine i šireći se postepeno po čitavoj teritor iji na kojoj stanuju Velikorusi. Goro dcem. Stric Vas ilija II. Posle nekoliko sudara. U isto doba njen veći uticaj oseća se u izvesnim krajevima potčinjenim Velikom Nov gorodu. Tamerlanova ratna slava uliva veliku bojazan Rusima i predočava im bezbroj nevolja. ali Novgorod ubrzo savlađuje pobunjenike i uspostavlja svoja suverena pr ava u toj oblasti. Zaista. Vasilij i Vitovt se složiše i priznadoše za zajedničku granicu reku Ugru. ovo nije jedini primer težnje bojara raznih kneževina da traže pokroviteljstvo moskovskih kneževa za vreme ujedinj enja Rusije pod okriljem Moskve. Ali godine 1408. obeležena je divljački svirepim postup cima: Vasilij II uhvatio je Vasilija Razrokog i iskopao mu oči. Prisajedinjenje Nižnjeg Novgoroda omogućilo je Moskvi da zakorači u oblast srednje Vol ge. Vasilij je primo ran da sklopi mir i da nastavi plaćanje danka. njegovi bojari mu saopštiše svoju odlu ku da on prizna vlast Vasilija I i odbiše da mu pruže makakvu pomoć. jer borba između ta dva protivnika nastaviće se u beskraj. Ov a beskonačna borba. No on se odmah pokaja što je to učinio. Kao što će se videti. kneževska porodica započinje građanski rat kakav Moskva nikada nije doživela. i Vasilij polazi u susret tome opasnom neprijatelj u. na čelu jedne velike vojske koja se ulogoruje na obalama Oke. sve ogorčenija. Za vladavine Va silija II. Potom ulazi u Moskvu i proglašava se za velikoga kneza. bojari iz oblasti Dvine priznali su vlast Moskve. Vasilij se osmelio u svojim odnosima sa Tatarima i prestao čak da im plaća dana k. a protivn o izričitoj želji hana. tatarski vođ pošao je natrag i ne stigavši do 79 Oke. Za vladavine Vasijila I. i to joj daje naročito obeležje. Ali taj sporazum je bio samo jedno primirje a ne konačno rešenje. Taruzom. koji traje dvadeset godina i upropašćuje sve tekovine moskovske politike. ili sa zapada — Litvanci. koju ona vrši ne ko vreme. Moskovs ka država postaje kao neki utvrđeni logor koji neprekidno opsedaju neprijatelji što do laze sa istoka i juga — Tatari. Kada je novgorodski knez hteo da se odupr e moskovskoj vojsci koja se približavala gradu. Borovskim i Nižnjim Novgorodom. Zbog toga je odbrana zemlje njen glavni zadatak. Kraj nezavisnosti ove poslednje kneže vine obeležen je jednim značajnim događajem. zbog čega je ovaj prozvan Slepim. Moskva. — Za vladavine Vasilija I. polaže pravo na moskovski presto i hoće da zbaci svog nećaka. Georgij. galički knez u oblasti Kostrome. Ali se on uskoro zavađa sa svojim rođenim sinovima. Vasilijem Razrokim i Dmitrijem Šemjakom. Uz pripomoć rjazanjskoga kneza i kneževa Možajska. Ali. i on se morao pov inovati svojoj sudbini. pa pođe ponov o na svoga nećaka i potuče njegovu vojsku. i primoran je da vrati Moskvu Vasiliju II. Sukob je izbio zbog toga što su obe zemlje polagale pravo na ruske oblasti u gornjem toku Dnjepra i zapadne Dv ine. A da bi nesreća bila potpuna.

sina i naslednika Vasilija II. šalje ovome svoju vojsku u pomoć pri njegovim voj ničkim pohodima. Godine 1471. Ivan III 80 ga ipak potčinjava svojoj vlasti. po naredbi Moskovljanina. Njena će se moć neobično uvećati za vlada vine Ivana III. na primer posadni ka.. novgorodski bojari naginjali su zbliženju sa Litvanijom i Po ljskom u nadi da će tamo naći podrške u slučaju sukoba sa Moskvom. Ivan III ga napada i pobeđuje. Još kada se Dmi trij Šemjaka pobeđen sklonio u Novgorod. uz pripomoć svojih bojara i visokoga sveštenstva. Iako tada nije potpuno uništio nezavisnost Novgoroda. iako njen ostatak pripada još uvek jednom maloletnom knezu. — kao i izborne položaje. Godine 1463 kneževi Jaroslavlja ustupaju mu sve svoje oblasti. Nešto ranije. Ohrabren ovim napuštanjem koje smatra za znak slabljenja ovog a kneza. Nasuprot tome. Ivan III zahteva od tverskoga kneza Mihaila da mu se potpuno pokori. Neza visni rjazanjski knez zaveštava mu testamentom najveći deo svoje kneževine. Moskovska kneževina ostaje i p osle unutrašnjih nemira neokrnjena i moćna. Dva. — jer je veće postalo poslušno or uđe u rukama gospode ili bojarskog saveta. Ovo društveno trvenje. te se isprava pokazuje toliko poslušan da u više mahova. zaboravivši svoju zaklet vu. koje je podrivalo snagu Novgoroda. uzroka podrivala su postepeno novgorodsku moć: pre svega razvoj separatističkih težnji raznih oblasti koje su joj bile potčinjene — videli smo da se za vreme Vasilija I oblast Dvine odvo jila od Novgoroda i prešla za neko vreme pod vlast Moskve —. koje su prisvojile nekolike moćne porodice bojara. izlazi naposletku kao pobedilac iz ovih građanskih ratova. poništenje ugovor a sa Kazimirom. Vasilij II opustošio je grad i primorao ga da položi zakletvu vernosti moskovskim kneževima i da se sem toga obaveže da neće primati kneževe neprijateljski raspoložene prema Moskvi. Godine 1485 on prisajedinjuje Tversku kneževinu.Vasilij II. Ivan III ih je do noge potukao na obalama Šelonja. u isti mah oni su prisvojili upravu političkih poslova. sve sami veleposednici i kapitalisti obogaćeni trgov anjem sa Hanzom. 3. Već odavno su moskovski kneževi pažljivo motrili na predznake raspadanja te republike. koji je bio kralj Poljske i veliki knez Litvanije. tisjackog itd. jedan odbranbeni ugovor u peren protiv Moskve. Ali kada je — u nadi da strese jaram — stupio u vezu sa litvanskim ve likim knezom i zatražio od njega pomoć. koji ipak nisu umanjili niti prekinuli ujedi niteljsku ulogu Moskve. Mihailovo bekst vo u Litvaniju obeležava kraj nezavisnosti Tverske kneževine. Ivan III učinio je jedan još važniji korak ka političkom ujedinjenju Rusije prisvajajući prostrane oblasti republike Velikog Novgoroda. a godine 1474 rostovski kneževi prodadoše mu onaj deo svoje kneževine koji je još bio u njihovim rukama. postepeno su potčinili ostale staleže i držali ih u ekonomskoj zavisnosti. IVAN III VASILJEVIĆ (1462—1505) Teritorijalno ujedinjenje. Uje diniteljski pokret kojim upravlja Moskva zavisi od čitavog niza istoriskih činilaca. zato lični sukobi između kneževa ne mogu da ga zaustave. savezom nemačkih trgovačkih gradova kome je pripadao i njihov grad. i to je činjenica od velike istoriske važnosti. Nezadovoljn i. niži narodni slojevi postepeno su izgubili volju za političkom nezavisnošću Novgoroda i najzad počeli da smatraju da bi ih prisajedinjenje Moskvi spaslo bojarske oliga rhije. Ov aj se boji da ne naljuti Ivana III. išlo je na ruku moskovskoj vladi. — Ivan III radi svim silama na ujedinjenju Rusije. tako da je kraj političke nezavisnosti čitave Rjazan jske oblasti samo pitanje vremena. obavezu da njeni episkopi primaju . a zatim. Već nekoliko godina ranije tverski bojari počeli su u grupama da prelaze u službu mosk ovskoga velikog kneza i izjavljivali su javno da je ovaj moćniji pa prema tome i s posobniji da ih štiti. Novgorodski bojari. on je ipak nametnuo republici teške uslo ve koji su u osnovi nagoveštavali njen kraj: pogubljenje Boreckih. jačanje socijaln ih borbi. nogvorodski bojari sa Boreckima na čelu zaključili su u ime Novgoroda sa Kazimir om.

Ovo pomirenje zapečaćeno je brakom između Aleksandra i Jelene. Ivan III imenovao je han ove koji su mu bili potpuno odani i koje je on potpomagao u borbi protivu njihov ih suparnika. Ali sukobi izbijaju ponovo. štićenika Zlatne Horde. Kneževi graničnih oblasti i dalje prelaze u s lužbu Moskve. nego i čitavu oblast jezera i dugačku severnu obalu. i da grad plaća Ivanu III veliki porez (1470). Mezeckih. Otada moskovski knez neće više plaćati danak. oslabljenu unutrašnjim razmiricama. koji je dotada bio samo jedan od mnogih feudalnih gospodara. U bitci kod Vidroša Litvanci pretrpljuju težak poraz. Osim toga. Tako Moskva ujedinjuje pod svoju vlast ne samo skoro čitavu Središnu Rusiju između Oke i gornjeg toka Volge. on opsedne varoš i izdiktira svoje uslove: ukidanje veća i svih oblasnih nadleštava. Ivan III iskori stio je to da zatraži svoje pravo sa oružjem u ruci. Zlatna Horda bila se podelila na nekoliko nezavisnih kneževina koje su međusobno rat ovale.81 rukopoloženje od Moskve. i prestaje da joj plaća danak. Kraj tatarskoga jarma. odbija da prizna njenu vlast. a na Krimu Girejski. i primenjivanje moskovskih zakona na čitavu oblast Novgoroda. te po starom tatarskom običaju upade u Rusiju. i pored prekora koji su mu upućivali iz Moskve. pošto jedinstvo s Poljskom nije obnovljeno i Litvanija izabrala sopstvenoga kneza. Moskovski knez. Vjatka. to mu je poslužilo kao izgovor da izvrši pet vojni h pohoda na Kazanj. Novosilskih i dr ugih. čiji veliki čelnik Platenborg opsađuje Pskov. te je uhvatio za reč izaslanike Novgoroda koji su ga bili nazvali „gospodarem” i zatražio potpuno potčinja vanje republike. Bjeljskih. i rat se završava 1503 godine obnavljanjem prethodnog ugovora. Samo jed na naseobina na istoku. Turskom. I Ivan III se isto tako kolebao. — Dok se razvija uporna borba protivu Tatara i Litvan ije. ali je i ona primorana oružjem godine 1489 da to učini. Godine 1492. Ona stupa u vezu sa Danskom. Borba sa Litvanijom. ćerka Ivana III Jelena žali se svome ocu da je njen muž zlostavlja. stalan uzrok sukoba. nemačkim carem i dalekom Venecijom. Razočaran uzdržavanjem Litvanije na čiju je p omoć računao. ćerke 82 Ivana III. a Ivanu III naziv „samo dršca cele Rusije”. naslednik Ivana III imaće samo da pokori još nekoliko kneževina k oje su ostale nezavisne. koja rat . Moskovsku državu. Osim toga. Ugarskom. On godine 1480 naiđe na vojsku Ivana III na obalama Ugre. Posle uspešnog vojnog pohoda on n ametnu litvanskom velikom knezu Aleksandru ugovor kojim se Moskvi priznaje pravo svojine nad svim oblastima onih kneževa koji su prišli njemu. krimskome hanu. — Ovu državu oslobodio je Ivan III i od gospodarstva Tatara. — Ugovor zaključen između Vasilija I i Vitovta nije održao mir između Moskve i Litvanije. Narednih god ina uticaj Moskve na unutrašnje poslove Novgoroda neprekidno je rastao. Na Volgi je osnovan Kazanjski hanat. i naziv „samodržac” znači da je Ivan III potpuno nezavisan od svakoga tuđinskog vla dara. Moskva naslednica Vizantije. Vjazamskih. Tatarskome jarmu došao je kraj. on se ne smede odlučiti na započne borbu. U Kazanju mosko vska stranka i stranka Zlatne Horde bore se neprekidno. on je našao jednog saveznika protiv Zlatne Horde u Mengli-Gireju. Posle toga ujedinjenje Rusije je skoro sasvim završeno. Vorotinskih. Ahmet okonča ovo stanje povlačeći se sa svojom vojskom. Godine 147 8 Ivan III ocenio je da je došlo vreme da se svemu tome učini kraj. št o jako ozlojeđuje Litvaniju. čija se vlast proširuje nad svim golemim oblastima oko Dnjepra i Desne. Odoevskih. postao je stvarno jedini vladalac cele Severoistočne Rusije i prestavnik velikoruskog naroda stopljenog u jedno jedino istorodno političko tel o. Moskovska država počinje da igra prilično važnu ulogu u međunarodnom životu. jer je neprekidno prelaženje u službu Moskve kneževa pograničnih kn eževina. dok Litvanija suprotstavlja Moskvi Livonski red. posle Kazimirove smrti. Uskoro potom on se više ne obazire na Zlatnu Hordu. Ponovan rat izbija godine 1500. Ovoga puta Moskva podiže proti vu Litvanije krimskoga hana. Kada je ona to odbila. Han Ahmet odluči s e tada da ga kazni.

. — U isti mah kada se menja uređenje dvora. jer protiviti se toj vlasti znači protiviti se samome Bogu. „Turaka”. treba da bude samodržna i potpuna. koju je Bog uspostavio. Ivan III. on ga hvata. a čet vrtoga neće ni biti . Ovo shvatanje. uzdignuto na stepen političkog znamenja. kada bojar Danil Holmski hoće da se vrati u Litvaniju. državni grb. kao neko više biće kome se obični smrtni ne mogu slo bodno približiti. k oje zamenjuju stare drvene crkve u Kremlju. Još u XIV veku su borbe bugarskih kneževa bile povod da u bugarskoj književnosti ponikne ideja kako bugarska prestonica Trno vo treba da nasledi Carigrad kao središte pravoslavlja i da postane „treći Rim”. Potreba za odbranom zemlje od Tata ra i Litvanije. tako da bude („službenik” knežev. To čine kaluđer Filotej u svojim Poslanicima i mitropolit Zosim u novom Uskršnjem kanonu. t ako i samodržac Moskve treba da se smatra za Božjeg pretstavnika na zemlji. potvrdi lo je u očima savremenika shvatanje da je moskovski veliki knez doista naslednik v izantiskih careva. pošto mu je umrla prva žena. Bojari i slobodni službenici pos . Način života i uređenja njegovoga dvora menjaju se iz osnova. među kojima je bio i čuveni arhitekt Aristotel Fjoravanti. Kao i vizantiski car. pr eobražava se i državno uređenje. Dvor i tvrđavu Kremlj obnovili su iz osnova umetnici. treći Rim biće Moskva. a kasnije i od Poljske i Pruske. i italijanski majstori koji su došli sa Sofijom Paleolog. ili da podleže nekoj porezi ili obaveznoj službi. Moskovski naučnici pozajmili su to učenje od bugarskih pisaca i usvojili ga pos le pada Carigrada u turske ruke 1453 godine. Veliki knez drži se na odstojanju od svojih podanika. sav ukrašen istoriskim i bibliskim živopisom. on ne smatra da oni mog u kasnije da ga napuste. da bi ga primenili na Moskvu. Protivno ranijem uređenju. primoravaju državnu upravu da pre ustroji Moskovsku državu po uzoru na vojnički logor. skiptar i šar.”. vrednost i obimnost vlasti vizantiskoga cara. Iz ovoga učenja mosk ovska književnost toga doba zaključuje da vlast moskovskoga velikog kneza treba da i ma obeležje. otsada će uloga vrhovnoga središta pravoslavlja pripadati gradu u kome ist inska pravoslavna vera blista u punoj čistoti. igrao veliku ulogu. Nova teorija o samodržnoj vlasti i novi zadaci što ih don osi političko ujedinjenje Severoistočne Rusije ne dopuštaju više da se ostane pri političkim običajima i metodama nekadanje Rusije. presto i odelo velikoga kneza. kao što j e Carigrad bio „drugi Rim” kada je ranije postao političko središte čitavoga sv eta. gde sve mora biti podređe no gvozdenoj disciplini. i kneza s druge. Arhangelsku i Blagoveštensku. Carigrad je pao pod udarcima „bezbožnih Agarjana”.. a njegov a vlast. baca u tamnicu i pušta ga tek kada je potpisao obavezu i zakleo se da n ikad neće napustiti njegovu službu da bi otišao drugde. Tako Ivan III ne pristaje više da prizna bojarima i slobodnim službenicima pravo da napuste službu svoga kneza pa da pređu u službu drugo ga. mo skovska vlada je zvanično usvojila. Ali njoj nisu potrebni saveti Venecije da bi stvorila obimne i sjajne planove. o na počinje da ruši nekadanju praksu. nećakinjom poslednjeg a vizantiskog cara. koji je sastavljen 1492 godine: „Dva Rima su pala. Pod pritiskom te potrebe. kao i nove dvorce. među kojima i čuveni „dvorac sa pljosnima”. Posle toga moskovski vladar usvaja nove znake vladarske vlast i. isključujući svaku ličnu slobodu. Novo političko i administrativno uređenje. Za vladavine Ivana III udareni su temelji jednoga novog poretka koji će se kasnije zvati „režim potčinjavanja vladarev oj službi”. toliko udaljeno od uobičajenoga mišljenja koje je u knezu videlo star ešinu jedne ustupljene mu oblasti. Iako on prima u službu kneževe koji su došli iz Litvanije. a to će reći Moskvi. Umesto starinskog način a života 83 velikog zemljoposednika dolazi ceremonijal vizantiskog dvora.uje s Turskom i šalje joj vešto sastavljene poruke da bi je privolela da stane na čelo hrišćanskih krstaša protivu islama. no koje je toliko išlo u prilog vladarevoj moći. oženio se vizantiskom princezom Zoe (Sofijom) Paleolog. tverska kne ginja. i to je kazna koju mu je Bog poslao zbog mnogih jeresi što se u njemu behu u korenile. i ovo venčanje. koji potsećaju n a vizantiske znake i označavaju božansko poreklo i neprikosnovenost njegove vlast i. nove kamene lavre: Uspensku. oni su podigli nove zidove Kremlja sa kulama u stilu Renesans a. ovaj no vi poredak počiva na načelu potčinjavanja svakog pojedinca. gde je načelo slobodnoga ugovora između bojara ili slobodnoga službenika s jedne strane.

Težnja za temeljnim 84 preuređenjem državne uprave dovodi do prvog pokušaja da se sastavi zbornik zakona. on mu odu zima to zvanje i proglašava Vasilija za savladara i svoga naslednika. Jedno od ovih učenja. Ko će biti naslednik Ivana III? Njegov unuk Dmitrij. on odobrava da crkvena vlast ugušuj e svako ispoljavanje slobodoumnosti u oblasti vere. pod vrhovnim rukovodstvom vladaočeve Dume. prikazi. Oni ne od obravaju da crkva može služiti državnoj politici. koje predvodi tako isto jedan iguman. Stareci više cene iskrenu veru nego mehaničko vršenje obreda. Za vreme ovih nemira Ivan III šal je u progonstvo i čak pogubljuje nekoliko buntovnih bojara. nisu sopstvenost vojnog obveznika. više slobodno razm išljanje o verskim istinama nego spoljnu disciplinu koju nameće crkva. Josif brani društveni poredak zasnovan na str ogom redu koji odriče pojedincu pravo da raspolaže sobom. Na nekol iko godina pred svoju smrt. oni za to primaju kao nagradu i manja ili pomjestje. Sa stav ove Dume ili Saveta. izražavaju svoj gn ev i počinju možda da pripremaju dvorsku revoluciju. po njegovoj smrti. kada je Sofija ponovo zadobila uticaj. Tada bojari koji mrze Sofiju i ne dopuštaju da se dira u običaje iz doba apanaža. Ta imanj a. Da bi stvorio državna dobra koja su mu potrebna. postaje sve određeniji i stalniji. ili pak njegov sin iz drugog braka Vasil ij? Oni koji odobravaju nove običaje potpomažu Sofiju i njenog sina Vasilija. Njihovo nezadovoljstvo ispoljava se najpre u pitanju nasleđa prestola koje duboko deli dvorane od bojara . To je prvi neprijatelj ski postupak moskovske vlade protivu bojara iz opozicije. Ivan III proglasio je Dm itrija za svoga naslednika. viši činovnici. nego su mu s amo ustupljena za vreme njegovog službovanja. jeste učenje jedne grupe stareca (Božjih ljudi). posvećenog naročito sudskom postu pku. on brani crkvene zajednice i pravo manastira da imaju ze mlju.taju vojni obveznici i moraju da služe celog života. koji su mnogo pots ećali na oblike upravljanja privatnih preduzeća. srazmerno učinjenim uslugama. iako je nezadovoljan pokušajem Ivana III za podržavljavanjem manastirskih dobara i tim povodom da o važne izjave ograđinja u tome pitanju. dok bo jari. bilo raznim oblastima. Drugo učenje. a to će reći državnu zemlju. ove reforme izazivaju negodovanje i otpor. posle jedne svađe sa Sofijom. Nil Sorski. nasuprot baštinama ili votčinama. što izaziva kod javnih radnika onoga vremena živo raspravljanje o pravu manastira na sopstvenost i deli čak i same kaluđere na pristalice i protivnike te sopstvenosti. u koji ulaze bojari i okolniči. radi upravljanja bilo raznim granama ad ministracije. kao i promena položaja bojara i slobodnih službenika ja ko ozlojeđuju one koji brane neprikosnovenost starih običaja. igumana Voločkog manastira. Iako delimične i početne. bez ikakve rasprave. koji su privrženi tradicijama i koji pripisuju Sofiji glavnu odgovornost za mrske im novine. Oni se izjašnjavaju protiv manastirski h zajednica i suprotstavljaju im pustinjački . više duh nego s lovo Evanđelja. Oni propovedaju isposništvo i odricanje zemaljskih uživanja. tvrdi u oblasti državne politike da načelo samodržnosti počiva na ideji o božanskom poreklu vladarske vlasti. podržavaju svima silama Dmitrija i njegovu majku Jelenu. Uživalac takvoga imanja ne može ni da ga otuđi ni da ga preda u nasleđe drugome. Stvaraju se stalne ustanove. do obnarodovanja prvog Sudebnjika (Sudskog trebnika). kasnije će se ova borba rasplamteti k dobiti strahovite oblike. kaluđera iz manastira severno od Volge. državna uprava ga oduzima da ga ustupi ponovo. kao i pogubljavanje jeretika koje se vršilo u Moskvi. čiji je otac umro 1490 godine i koji je rođen u prvom braku Ivana III. sasvim suprotno. Nov odnos između vladara i njegovih podanika. Ivan III vrši prvi pokušaj oduzimanja manastirskih imanja. počinju takođe da ustupaju mesto drugim a. no koji takođe dodiruje i razne slučajeve iz društvenog i upravnog područja. svake reči Svetoga pisma. Najbolji dokaz da je moskovska Rusija na putu preobražavanja jeste pojava jedne borbene književnosti u kojoj se suprotstavljaju dva oprečna društvena učenja. U oblasti vere on tvrdi da spasenje duše zavisi od tačnog ispunjavanja crkvenih obreda i doslovnog priznavanja . no. Prvobitni i jednostavni oblici državne uprave iz prošlih vremena. nazvano „josifizam” po imenu njegovoga tvorca Jos ifa.

čije se granice pružaju od obala Ledenoga Okeana do obala Oke iza koje počinju divlje ste pe još nenaseljene. neophodna potreba za Moskvu. a tako isto i nove najezde krimskih gireja u Rusiju. Ubeđeni da kaluđeri treba da budu materijalno nezainteres ovani. pri znala je vlast Moskve i primala kneževe koje joj je ona potvrđivala. ali je cela njegova kneževina prisajedinjena Moskvi. — Odbrana granica od čestih nasrtaja Tatara još uvek je. dao mnogo veći deo nego što su ukupno iznosili delovi svih ostalih. Prelaz u službu Moskve kneza Mihaila Glinskog . Prisajedinjenje Rjazanja. Godine 1510 Vasilij III iskoristio je jedan sukob između stanovnika i njih ovoga namesnika te je — pod izgovorom da vrši svoja prava vrhovnoga sudije — oduzeo to j varoši zvono za sazivanje veća. koji je još uvek držao jedan deo svoje kneževine. Pskova i Sjeverska. on uspe da pobegne i skloni se u Litvaniju. Kao branioci slobod e oni ustaju protivu pogubljavanja jeretika i traže versku trpeljivost. Najezda Mengli-gireja je n aročito porazna. Ovo suparništvo izaziva čitav niz vojnih pohoda 86 Moskve na Kazanj da bi se potpomogla moskovska struja protivu pristalica Krima. O va varoš. Pregovori za mir otpočinju posredstvom nemačkog poslanika Herberštajna. Zlatna Horda je konačno rasparčan a. VASILIJ III (1505-1533) Isto onako odlučno kao što je dovršio ujedinjenje Severo-istočne Rusije. — Vasilij III dovršio je prisajedinjen je i poslednjih kneževina na Severo-istoku koje su još bile nezavisne. ponovo raspiruje sukob. Ivan III je u g ranicama Moskovske države ograničio prava namesnih kneževa. koja se 1348 godine odvojila od Velikog Novgoroda kome je pripadala. Godine 1514 ruska vojska potučen a je kod Orše. kao i ra nije. oni izjavljuju da manastiri ne treba da imaju zemlju. Iako je svojim testamentom razdelio svoje posede petorici svojih sinova. nego da ih određuje veliki knez. U oblasti državne politike oni su bliži pretstavnicima opozicije i ne odobravaju nove običaje. Najzad. Od godine 139 9 kneževi Pskova nazivali su se namesnicima moskovskoga velikog kneza. Odbrana granica. i do srednjeg toka Volge. Posle triju ratnih poho da (1513 i 1514) Rusi najzad zauzimaju Smolensk. Godine 1510. Tako je načelo jedinst vene vlasti konačno i bezuslovno učvršćeno. za vladavine Ivana III. Kada je rjaza njski knez. Rat sa Litvanijom takođe se nastavlja. Tako se završava zauv ek ujedinjenje čitave tadanje Rusije u jednu jedinu Moskovsku državu. ukinuo i samo veće i nametnuo Pskovu m oskovsko državno uređenje. a osim toga o duzeo mlađim sinovima sva politička prava u njihovim oblastima. litvanskog velikog vlastelina. ipak je najstarijem sinu. Mir je naposletku zaključen . Tako je postepeno iščezla skoro potpuno njegova politička nezav isnost. Krimski hanovi žele da preotmu moskovskome velikom knezu poverenje koje on uživa u Kazanju i kojim se služi da bi svojim štićenicima podario dostojanstvo hana. 4. odbio da se pokori mosko vskome velikom knezu.85 život sav posvećen razmišljanju. Naposletku je prisajedinio sve zemljišne posede kneževa i z oblasti Sjeverska koji su se odvojili od Litvanije (1523). Vasilij u. ali pitanje Smolenska sprečava da se oni privedu kraju. jer tatarske rulje prodiru do Moskve i odvode mnoštvo rusk ih zarobljenika. d ok su „josifisti” u bliskoj vezi sa zvaničnim krugovima moskovske vlade. i Va silij II zahtevao je da ih ne bira narod. Vasilij III okončao je već ranije znatno umanjenu nezavisnost Pskova. uhvaćen je i bačen u tamnicu. Pskov se odrekao svoga prava da zbacuje namesnike koje naimenuje veliki knez. gde još postoji tatarska kraljevina o ko grada Kazanja.

Ovi „kneževići” obrazov ali su još ranije viši sloj plemstva. a on se oženio Jelenom. vređaju ga svojom nabusitošću i uskraćuju mu mnogo štošta. Celog života Ivan neće moći da zaboravi ta ponižavanja u svome detinjstvu i biće uvek pun mržnje prema „kneževićima” i bojarima. Verovatno da su ga na to delo navel i Glinski. i ža rko žudi da se osveti onima koji su ga vređali i „da se brani”. a kako su zadržali svoje kneževske titule. Ona naređuje da se uhapse oba kneza. Državna uprava prelazi u ruke bojara. i govori se da su je bojari otrovali. ukidajući i dalje neumorno povlastice iz vremena apanaža. Georgij i Andrej. namesništvo je prešlo u ruke njegove majke Je lene. — Vasilij III nastavio je isto i unutrašnju politiku svoga oca. pokazuje se veoma odlučna. Nekoliko zapisa nezadovoljnih bojara koji su sačuvani d o danas opisuju ga kao još plahovitijeg i samovoljnijeg vladara nego što je bio nj egov otac Ivan III: „Pokojni vladar — pišu oni — dopuštao je da mu se stavljaju prime dbe. ali ovaj ne trpi ni jednu. Ivanu je bi lo tek trinaest godina. Njegova strasna želja za samovlašćem i nesposobnost da se istinski oslobodi uticaja svoje okoline ispunjavaju njegovu dušu gorčinom. hoće da iskoriste te okolnosti da bi izišli iz zavisnog položaja u koji su sta vljeni za vladavine Ivana III mlađi članovi kneževske porodice. pljačkaju krunsku kasu i ugnjetavaju narod. koji ga ubijaju. Ivanu je bilo suđeno da celoga svog života žudi za samovlašću. povlađuju njegovom uživanju da gleda mučenje ljudi i živo tinja. i nastaje čitav niz nereda. njegove varvarske zabave. on uživa da sebe smatra za mučenika. koja u više mahova prelazi sa jedne porodice na drugu. Moskovska vlada budno je pazila na raspoloženje knjažata (malih kneževa). koja je vladala uz pripomoć svoga ljubimca Kneza Telepnev-Obolenskoga. U svojoj trinaestoj godini on odjednom okončava gospodarstvo Šujskih. Ovi vladaj u despotski. uz pripom oć svoga ljubimca. Braća V asilija III. Ivana — budućega Ivana Groznog. Iako se pred svetom ponašaju prema njemu kao pokorni dvorani. Kako mu njegova prva žena Solomonija Saburov nije rodila nijedno dete. i Georgija. litvanskoga kneza) pomamno se o timaju o vlast. koji su se odmah dočepali državnih poslova. nećakom litvanskoga izbeglice Glinskog. u kojoj se protivnici utrkuju u podmuklosti i svireposti i čija grozota užasava nerv oznog i osetljivog dečka kakav je bio Ivan IV.” 5. Razvitak samodržne vlasti. Pošto je novi veliki knez bio maloletan. Od nje je imao dva sina. koji su postali bojari moskovskoga velikog kneza. i o ni završavaju život u tamnici. Ali Jelena. Ova borba. Vasilij III nije se ustezao da kažnjava nekadanje kneževe osumnjičene za buntovničko spletkarenje. Kada je on umro 1533 godine. njegova uzbudljiva narav navešće ga da svuda vidi lične neprijatelje i goniće ga na osvetu. i Moskva je zadržala Smolensk. primorao ju je da se zakaluđeri. završava se pobedom Šujskih. — Vasilij III ženio se dvaput. Kneževi Šujski (potomc i Rjurikovi) i kneževi Bjeljski (potomci Gedimina. IVAN IV GROZNI Početak vladavine. dok je on bio čvrsto rešen da ih stavi u isti red sa ostalim bojarima i da načini od njih svo je službenike. Godine 1538 ona umire i znenada. kada su nasam o nemaju nikakvih obzira prema njemu. nekadanjih nezavisnih gospodara k neževskih apanaža.godine 1522. jer predaje An drija Šujskog svojim lovcima. težili su da zadobiju povlašćeni položaj kod velikog kneza i želeli da s njim dele vlast. koji borave u svojim dodeljenim oblastima Možajska i Ugliča. 87 Na isti način oslobađa se ona svoga strica Mihaila Glinskog. Oni bodre rđave nagone Ivan ove. rođaci njegove majke. a da uvek ponov o pada — kad god bi se oslobodio nekoga odveć nezgodnog savetnika — pod uticaj drugoga . Njihovi i najmanji prohtevi za političkim povlasticama bili su prema tome nemilosrdno ugušivani. Njega će uvek mučiti misao d a drugi upravljaju njegovom voljom i da je on nesposoban da raskine okove koji . te se padanje u nemilost i pogubljenja umnoža vaju za njegove vladavine.

na stavio je da živi životom koji je bio ispunjen divljačkim zabavama i izopačenim razonoda ma. Još u ranome detinjstvu pokazivao je znake toga duševno g rastrojstva. oni obrazuju carev privatan savet. bilo da ih zamene izabranim meštanima koji bi imali upravnu i sudsku vlast. Tako je i 88 zvanično potvrđena teza koja je pretstavljala Moskvu kao treći Rim. To je psihološki uzrok njegove tiranije. samoupravne opštine (mirovi) obavezno su zamenile svuda namesnike i volostelje. Mitropolit Makarije. Izbranaja rada (Savet izabranih) koji sarađuje sa vladaocem na ostvarenju čitavog niza reformi. a moskovskoga knez a kao naslednika vizantiskih careva (cezara).ga sputavaju. Posle toga preduzeta je reforma mesne upravne i sudske vlasti. on je održao govor u kome je pozvao svakoga da zaboravi nekadanje nepravde i da sarađuje na zajedničkom delu n arodnog uzdizanja. iscrpen nametima. U okruzima gde stanuju seljaci i malograđani ili posadski . u težnji da uveća ojnu snagu države. koji se bav i naročito reformom sudske organizacije i postupka. ženi Anastasijom Romanovnom . priveo ga je ozbiljnijim zanimanjima. naročito knezom Andrejem Kurbskim. i jedan čovek iz nižega plemstva. Uskoro posle 1550 godine. Saradnja Silvestra i Adaševa sa Iva nom traje otprilike šest godina (1547—1553). U skoro potom on se kruniše i uzima naziv cara (1547). Unutrašnje reforme. ali će se uve k ponovo javljati još silnije. opštine koje žele da uživaju samoupravu biće obavezne da plaćaju državi naročiti porez u zamenu za one namete što su ih uzimali namesnici i volostelji. Najpre je sastavljen nov Zbornik (Sudebnjik). Zbog toga on traži smirenje u užasnim mukama kojima podvrgava svo je istinske ili zamišljene neprijatelje. Pred velikim skupom naroda. predaje se svome gnevu i dovodi do vrhunca zastrašivanje. on će se nemilosrdno svetiti svojoj oko lini. pored činovnika. na Crvenom trgu u Kremlju.Zaharjinom . — Ivan je otpočeo ovaj rad na reformama jednom svečanom ceremonijom. objavljen 1550 godine. protojerej Bogojavljenske lavre. zato što moraju da poljube krst i da se zakunu da će praviln . Zbog toga se isprva ostavlja opštinama (mir) sloboda bilo da zadrže svoje ranije namesnike i volostelje. više je volela da vidi kako se vojni obveznici posvećuju odbrani zemlje pre nego namesničkim i volosteljskim zvanjima. i to razdoblje obeleženo je važnim unutrašnjim preuređenjima kao i ozbiljnim događajima u spoljnoj politici. U isto vr eme je jedan naročiti sabor izradio i objavio Stoglav. koja ne pretstavlja tiraniju jednog a samopouzdanog despota. na obećava da će ubud uće on lično bditi nad dobrom svojih podanika. On odlučuje da se odrekne svoga razuzdanog života i da se ozbiljno p osveti državnim poslovima. Nekoliko meseca posle njegovoga krunisanja i ženidbe. sumnjiči sv akoga. čija ga grabežl jiva uprava ozlojeđuje isto koliko i uprava Šujskih. još i izabrani pretstavnici mesnoga stanovništva. i koji poziva da u sudovima za sedavaju. nezadovoljan sobom. Po njegovom se savetu Ivan. mučeći druge. on zamišlja oko sebe sve same zavere. on ne prestaje da muči samoga sebe. i za vreme te nesreće narod se pobunjuje protivu Glinskih. Aleksej Adašev. zasipao je središnu upravu molbama da se ukine n agrađivanje činovnika putem „ishrane”. Novi savetnici imaju pristupa k njemu: najglavniji od n jih je Silvestar. zbirku od sto glava o razni m reformama koje treba izvesti u životu crkve i sveštenstva. Ali narod. on ne propušta da spomene uvrede što ih je pretrpeo u svojo j mladosti od bojara i njihovo despotsko ponašanje prema narodu. Sa još nekolicinom drugih ličnosti. stanovnici moraju da biraju sudije ili staroste i sudijine pomoćnike zvane kletv enici ili cjelovalnici. koju vrše namesnici i vlastela (volostelji) što ih je car naimenovao. pristalica „josifističkih” shvatanja koji se u to doba približi o njemu. Ova dva događaja čine na Ivana veom a dubok utisak. Sa svoje strane središna vlast. ali koje sam narod izd ržava.Jurjevom. nego čoveka kome je neprestano potrebno da samom sebi dok azuje kako je moćan. koje će ponekad prestati pod blagotvornim uticajima. strahovit požar uništava skoro c elu Moskvu. ipak. Ali toga smirenja on ne nalazi. Pošto se oslobodio Šujskih i predao vlast Glinskima. koje postaje prav ilo njegove vladavine. koji je navršavao šesnaestu godinu.

Oni zasedavaju u carevoj Dumi. kao i čitavo udruženje (mir) kome oni pripadaju. Tako se stvara jedna Rusija podjarmljena od gore do dole. Njihov položaj postaje nasledan. U okruzima gde stanuju vojni obveznici ili plemići. i svaka od njih plaća državnoj blagajni takse za svoju trgovinu ili zanate i daje činovn ike raznim granama državne uprave. sem što komanduju pukovima sa stavljenim od vojnih obveznika iz unutrašnjosti. Ovi činovnici. Isto tako varoški trgovci i radnici (posadski) moraju obavezno pripadati svojim ud ruženjima. n a konju i sa oružjem. ali i h ona često primorava da za duže vreme napuste svoje imanje. Nije daleko trenutak kada će vlada 90 iskoristiti tu ekonomsku zavisnost da bi za posednike vezala sve seljake koji st anuju na njihovom zemljištu. samodržni vladar. „sinovi dvorskih bojara” i „sinovi grads ih bojara”. te da im omogući da ispune svoje obaveze prema državi. Što se tiče seljaka. sa izvesnim određenim brojem sebara (po jedan sebar na 100 pol udesjatina ili hektara obrađene zemlje). onih koji odavno borave na istom zemljištu. imanja srazmerna njihovom zvanju. čiji su članovi podeljeni u tri klase: bojari. Iznad te potčinjene mase uzdiže se car. moraju ga naknaditi sami birači. Svakoga proleća vrši se mob ilizacija. i ti izabranici zovu se gubnoj starosta.o vršiti svoju službu. izvršena je konačna organizac ija vojnih obveznika. Vojni obveznici koji pripadaju visokome plemstvu. Oni obrazuju pukove koji se šalju da brane granice od neprijatelja. odgovaraju svojim imanjem za pravilno vršenje službe. „starih seljaka”. velikodostojnici druge klase (okolniči) i plemići Dume. Vojni obveznici koji imaju imanja moraju da odlaze na određena mesta. izgubili su od XVI veka pravo da prelaze od jednoga posednika drugome i postaju konačno vezani za sopstvenika imanja ili vlastelinstva na kome stanuju . Pošto je konačno vezala plemiće posednike za vojnu službu i d odelila im zemljišni posed. Zemljišni po sed treba da im pruži materijalnu mogućnost da vrše svoju vojnu obavezu. i to pod njihovom ličnom novčanom odgovornošću. gde članovi svih staleža m oraju da vrše određene službe. ali samo 89 plemići mogu biti izabrani. Zemlja je podeljena na okruge i u svakom od njih ustanovljena su udruženja zemljišnih posednika obaveznih na vojnu službu državi. Prema svome društvenom položaju oni se dele na tri kategorije ili čina. Prema iznosu njihove poreze oni su podeljeni na nekoliko kategorija. Ali ustvari i oni gube n epovratno tu slobodu zbog ogromnih dugova koje su stvorili radi obrađivanja z emlje. On . Kad prestanu neprijateljstva. Drugi su prema zakonu zakupci. Da bi se stvorila čvrsta osnova vojničkoj odbrani zemlje. kojima su zvanja dodeljena prema njihovoj važnosti. i oni mogu slobodno po isteku zakupa da napuste vlasnika zemlje pošto ispune sve odredbe ugovora. ali u naknadu za to moraju da vrše najdelikatnije finansiske dužnosti. kao što je već rečeno. Oni uživaju izvesne povl ice. imaju još i svoja zvanja u Mosk vi. vojni obveznici dobivaju. kao što su intendantska uprava i finansiska administracija. gde ob razuju jednu višu kategoriju trgovaca i zanatlija — nazivaju ih gostima. Vojni obveznici su neopozivo vezani za svoju dužnost do kraj a života. ona primorava seljake koji stanuju na njihovoj zemlji da rade za njihovu korist. ako nekoji starosta proneveri državni novac i ne može da ga vrati. jedan deo njih. „izabrani plemići”. Oni koji su se obogatili pozivaju se u Moskvu. svi stanovn ici učestvuju u biranju. Birači potpisuj u zapisnik o izboru i odgovorni su pred središnim vlastima za časnost izabranih. U o kruzima u kojima su nastanjeni. „ljudima iz gostinskog udruženja” ili „ljudima iz udruženja čohara”. koji upravlj aju raznim prikazima. i tako je sudbina jednoga čoveka određena još o d rođenja. vraćaju ih njihovim domovim a.

On je počeo godine 1558. Ovaj neuspeh primorava ga da započne — posredstvom apostolskog nuncija Anton . oni mogu samo da mu dadu svoje mišljenje o pitanjima koja im on postavi. Zaharjani. Litvanija i Danska podeliše izm eđu sebe najveći deo Livonije. više sveštenstvo. vojni obvezni ci koji zauzimaju visoke vojne položaje. čiji je centar Tula i koje čuvaju vojni odredi. a da preduzme ofanzivu protivu Livonskoga reda. činovnici svih moskovskih prikaza. U hitnim slučajevima — kao godine 1566 radi pretres anja pitanja o vođenju rata — on saziva i Zemskij Sobor (Narodnu skupštinu). gru pa Silvestra i Adaševa nastavlja uspešno odlučnu spoljnu politiku. Prema Tatarima on naređuje da se podigne niz utvrđenja. Već od početka X VI veka pritisak što ga je Moskva vršila na Kazanjsku tatarsku kraljevinu bio je sve jači. koji će trajati četvrt stoleća. ne sputavajući niukoliko njegov u volju. čija protivmoskovska stranka traži pomoć od krimskoga hana. i čitava bregovita obala Volge u oblasti Kazanja „prisajed injena” je Svijažsku. Za vladavine Ivana IV cilja se jasno na zauzimanje sliva Volge. međutim. To je uvod u osvajanje Kazanja. Koristeći se jednim raz dorom između Švedske i Danske. Sreća mu se isprva osmehuje. on objavi rat Litvaniji i Poljskoj. Ivan IV odgovara vojnim pohodom kojim se Kazanj osvaja na juriš. te njena teritorija post aje ogromna. iz azvaće Švedsku i Poljsku da se u njega umešaju. pod izgovorom da bi za vladavine jednoga maloletnog cara moglo doći do teških razdora. malome Dmitriju. koji su stalno u zategnutim odnosima sa Anastasijom. i ta vojna trajaće još šest godina i biti uglavnom povoljna po Ruse. jer su se ogl ušili o njegov zahtev. godine 1563 on zauzima Polock i osvaja Litvaniju sve do Vilne. knezu Vladimi ru Starickom. a godine 1556 i Astrahanska kraljevina. a naročito na Silvestra i Adaševa. koji izgleda da ga drže u duhovnoj zavisnosti. koje je postalo vazal Poljske. Međutim. Silvestar i Adašev. među kojima Silvestar i Adašev.upravlja zemljom uz pripomoć Dume. — Uporedo sa unutrašnjim reformama. Ali Ivanu IV ne godi uticaj Silvestra i Adaševa. i moskovski „ gosti” ili veliki kapitalisti. To stanje naglo se menja — u vremenu kad a je usled pogubljenja bojara ruska vojska lišena mnogih iskusnih i hrabrih vođa — kad a je na presto Litvanije stupio Stevan Batori. Zbog toga je Ivan primoran da ratuje sa Švedsk om i Litvanijom kako bi sačuvao osvojene oblasti u Livoniji. izjašnjava se za nastavljanje rata. kojeg mu je nedavno rodila njegova žena Anastasija. Ali u tre nutku kada izgleda da je konačni uspeh blizu. zauzima Veljikije Luki i opsađuje Pskov. Odma h zatim osvojena je Baškirija. da svi očekuju njegovu smrt. Ovaj smeli plan. te zato više vole da presto dopadne rođaku Ivana IV. pa i on sam traži od bojara da polože zakletvu njegovom sinu. otvoreno se izjašnjavaju za Dmitrija. odbijaju da polože zakle tvu Dimitriju. God ine 1576 on povraća Polock. koji nagoveštava politiku Petra Velikog. Ivan IV ozdravio je. Ivan IV staje na 91 gledište suprotno njihovome predlogu i rešava se da ostane u defanzivi prema Tatarim a. Godine 1553 on se tako teško razboleo. i godine 1551 Kazanjska hanska država prestaje da postoji. Kad oni navaljuju da se posle osvojenja Kazanja i Astrahanja uništi jednom od lučnom ofanzivom poslednji bedem tatarske moći na Krimu. Ali ni Duma ni Zemskij Sobor ne ograničavaju vladarevu vlast. bo je se upravo da bi se za Dmitrijeve vladavine Zaharjini dokopali vlasti. Kraj postelje bolesnoga cara bojari se ljuto zavađaju. Protivn o svakom očekivanju. Dve godine uzastopce ruska vojska pustoši skoro po čitavoj Livoniji. On ostaje ogorčen na bojare. koji je sazvan po care vom naređenju 1566 godine. Godine 1550 sagrađena je tvrđava Svijažsk. njemu i njegovim novim savet nicima čini se da će njeno osvajanje omogućiti da se lako dopre do Baltičkog Mora i da s e tamo čvrsto zakorači. Ceo sliv Vo lge sve do Kaspijskog Mora pripojen je Moskovskoj državi. no ne može da ga osvoji. ali Zemskij Sobor. taj rat. Što se tiče male Livonije. rođaci Anastasijini. ka ko bi se zaštitili ruski seljaci iz sliva Oke od tatarskih najezda i sprečio svaki t atarski upad sa juga Rusije. Otada on prezire njihove sav ete. čiji je ostatak — Kurlandija — pretvoren u svetovno vojvods tvo. Nekoji od njih. Litvanc i traže mir i pristaju da ustupe Polock. Švedska. u koji ul aze svi članovi Dume. nije vodio računa o nemogućnosti da se rat lokalizuje. izvanredno sposoban vojskovođa. Spoljna politika: širenje ka istoku i zapadu.

Ivan odjednom napušta Moskvu i povlači se u m esto Aleksandrovskaja Sloboda (blizu manastira Trojica-Sergijevo). Oni se izdržavaju prihodima od nekoliko moskovskih kvartova i v . Ali. unutrašnj a politika Ivanova duboko se menja. pošto ga je jedna delegaci ja iz Moskve zamolila da povuče svoju odluku. Iako nije imao dokaza. to je početak jednoga žestokog sukoba između dveju ideologija. Stvarno. Dugotrajni rat za osvojenje Livonije završava s e dakle potpunim neuspehom. U trenutku kada je godine 1565 Ivan započeo svoju politiku pogubljavanja. Ova čuvena prepiska rasvetljuje tajne političke uzroke terorizma Ivana IV. Nasuprot tome. koje im Rusija ustupa godine 1583 zajedno sa Estonijom. oni potpiruju rđave sklonosti kojima se on bio predao u svojoj mladosti i koje su se utišale pod uticajem Silvestra. na drugom kraju Rusija postizava istovremeno jedan neočekivani uspe h. Odatle šalje on u Moskvu akt kojim se odriče prestola. Godine 1560 umire carica Anastasija. Nove ličnosti koje se grupišu oko cara jesu 92 — sa retkim izuzecima — ljudi skromnoga porekla. prebogati posednici iz sliva Kame. Koporje i Korelu. i godine 1582 Ivan IV pristaje da se odrekne svoj ih zahteva u pogledu Livonije i svih osvojenih oblasti u Litvaniji. Stroganovi. kao Skuratov-Bjeljski — koji nije iz kneževske porodice Bjeljskih —. Razv ratni i grabljivi. nazvan Maljuta. Tada on (1565) stva ra jednu novu ustanovu koju naziva opričnina. i njegova dužnost da vla da u saglasnosti s tim savetom. odgovara mu i potseća na teške uvrede koje su m u u mladosti naneli „kneževići” i bojari.ija Posevina — pregovore za mir. u jednoj raspravi pod naslovom Besjeda Valaamskih čudotvorcev negoduje se protivu svirepog i tiranskog režima. i novi Ivanovi ljubimci optužuju Silvestra i Adaševa da su oni vinovnici njene smrti. optužujući u isti mah bojare za izdajstvo i na pominjući da on ne okrivljuje narod za to izdajstvo. No nasuprot tome. U isto vreme Šveđani osvajaju ruske varoši Jam. Opričnici su telesni gardisti kojima j e dužnost da čuvaju cara i da uništavaju „izdajstvo” u zemlji. To je prvo zakoračavanje u Sibir. i rusko prodiranje u tu zemlju neće se više zaustaviti . Pri samom svršetku godine 1564. koji će poginuti u ratu sa Livonijom. pošto su dugo vremena trpeli nap ade Tatara iz Sibira. pojavili su se mnogi politički pamfleti u kojima sa raspravljalo o istim predmetima kao u prepisci između Kurbskoga i cara. Borba protivu plemićske i nasilničke vladavine. i sa Adaševom. — Dok se odigrava spoljni rat. on na to odmah pristaje. u manastir na ostrvlju Solovki. smišlja on plan da uništ i plemićsku grupu „kneževića”. Uskoro p otom ženidba Ivanova sa Čerkeskinjom Marijom Temrjukovnom doprinela je da se razviju njegove izopačene sklonosti. sklanja se u Litvaniju i šalje mu jedno prekorno pismo u kome ga optužu je da teži ka svirepom despotizmu i da više ne sluša dobre savete iskusnih bojara. a druga je još prožeta uspomenom na slobode koje su bojari uživali u vremenu apanaža. poslali su na njih jedan odred Kozaka pod zapovedništvom ata mana Ermaka. Ivan IV. Adaševa i Anastasije. pa razvija „josifističku” teoriju o božanskoj prir svoje neograničene vlasti i svoje odgovornosti jedino pred Bogom. Oni obrazuju zaseban „dvor” oko cara. koji pomoću krvavog t erora uništava povlastice plemstva i oslanja se na službeno plemstvo koje se slepo pokorava svim naređenjima apsolutnoga vladara. od kojih se jedna napaja m oskovskim apsolutizmom u toku stvaranja. potukao Tatare i prisajedinio Moskvi Kučumove oblasti (1582). kao Basmanov i Vasilij Graznoj. Ataman je napao posede tatarskoga velmože Kučuma koji su se nalazili u slivu Oba i Irtiša. Ivan konačno kida sa Silvestrom koji se povlači na krajnji Sever. prijatelj Silvestra i Adašev a. pod uslo vom da se svi povinuju novom režimu koji će on zavesti. Godine 1564 knez Andrej Kurbski. i njih predvodi Maljuta Sk uratov-Bjeljski. usred orgija. u jednom dugačkom i žučnom pismu. koji se ne mo gu objasniti samo ličnim pobudama i umnom neuravnoteženošću carevom. naglašuje se potreba da car ima pored sebe jedan stalan savet sa stavljen od izabranih pretstavnika svih narodnih slojeva. U takvoj sredini. Tako Ivan Peresvjetov originalnim stilom propoveda ideal apsolutizma.

duševni potres i što ih je osetio za vreme krvavoga terora. Krv se proliva obilno. jer ova obuhvata sve što nije dodeljeno opr ičnini. više kneževskih porodica potpuno je istrebljeno. u jednom nastupu gneva. u zamenu za to. ubio je kundakom svoga starijeg sina Ivana. Naredne godine još više mu pogoršavaju zdravlje. neprekidan strah od opasnosti — u jednom trenutku je pomišljao čak da pobegne u Englesku od svojih uobraženih neprijatelja —. a ponekad i na same opričnike međusobno pocepane usled suk oba. i ne može da se uteši zbog toga. Svakoj od njih daje on zasebnu upravu. Jednom skrnavnom parodijom on obrazuje od glavnih opričnika neku vrstu monaškog reda kome je on sam starešina.elikih imanja rasturenih po čitavoj zemlji. pa oblače raskošna odela i otpočinju pirovanje. na jednu dostavu koju se nije potrudio ni da proveri. dobivaju manja imanja u udaljenijim oblastima. Ta monaška braća vrše revnosno verske obrede . ali je on tada već izgle dao kao starac. a koja su najčešće pripadala „kneževićim ovi pak. a Ivan se usrdno moli Bogu i metaniše toliko da raskrvavi čelo. Umro je posle jedne duge i teške bolesti početkom 1584 godine. Kada je organizovao opričinu. Ivan lično povede svoju vojsku na Veliki Novgorod. Strasti koje mu sažižu dušu. bilo mu je tek 36 godina. razvrat. Uskoro se nasilništvo proširuje na čitav u zemščinu bez razlike staleža. ali. zato što je ukazao na nasilja opričnika i tražio od cara da ih ukloni. ali ipak stavlja takoreći zemščinu pod po licisku kontrolu opričnine. Ivan IV nije se ustezao da svrgne mitropolita Filipa. posle službe Božj e. nekoliko nedelja pljačkane su trgovine i kuće po gradu i svakodnevn o vršen pokolj stanovnika. pa je u reku Volhov bačeno toliko leševa da se ona izlila. a tako isto i pogubljenja. veoma cenjenog zbog svoga svetiteljskog života. D O B A N E M I R A I D O L A Z A K R O M A N O V A N A V L A S T . 93 Jedan njegov savremenik slikovito kaže da je on podelio „kao sekirom” čitavu moskovsku t eritoriju na dva dela: opričninu i zemščinu. Na godinu dana pred s mrt. osumnjičena da na ginje izdajstvu. oni zbacuju svoje kaluđerske mantije. On opustoši nekoliko ruskih varoši i pretvori Novg orod u pustinju. najpre krv bojara i „kneževića”. sve to brzo je porušilo zdravlje Ivana IV. No ovi su ga uhvatili u crkvi i zatvorili u jedan manastir u Tveru. rođenog u njegovom braku sa Anastasijom. g de je mitropolita nekoliko godina kasnije udavio u ćeliji sam Maljuta Skuratov. 94 V . Ivan iz vodi na taj način pravu agrarnu reformu na račun velikih poseda „kneževića” i zadaje strahov it udar moći poslednjih apanažista. Za orgijama dolaze mučenja kojima podvrgavaju sve podozrive ljude. Čitava zemščina smatra se da je u nemilosti. Go dine 1570. te opričnici imaju pravo da njene članove podvrgnu svakojakim nasil jima.

— Neinteligentan i slaba karaktera. kn eževi Šujski u dogovoru sa mitropolitom Dionisijem smeraju da prisile cara da otera Irenu Godunovu pod izgovorom da je njihov brak neplodan. traže da se njegov položaj ustupi pretstavnicima naslednoga plemstva. POLITIČKI NEMIRI I PLEMIĆSKA REAKCIJA Obavezna vojna služba. da se moglo poverovati u njenu skoru propast. obdaren i slav oljubiv mlad čovek Svojom darovitošću on se već bio istakao među moskovskim bojarima za vl ade Ivana IV. tako on uspeva da preot me od Švedske gradove Ivangorod. nađen je zaklan u dvorištu gde ga je njegova d ojkinja ostavila da se igra sam. ipak se oženio ćerkom starešine o pričnika. Sve ove mere dokazuju staranje Borisa Godunova da zašti ti interese maloga i srednjeg plemstva obaveznog na vojnu službu. Pošto car Fjodor nije imao dece. Maljute Skutarova. padaju u isto doba kad i plemićska reakcija.1. jer su seljaci prelazili od jednoga p osednika drugome. Zemljoposednici su se mnogo žalili na bežanje se ljaka koji su imali dugova prema svojim gospodarima i nisu mogli da ih isplate. i n asilja pri kraju vladavine Ivana IV. U njegovo ime vlada stvarno njegov šurak Boris Godunov. može se smatrati kao uvod u Doba Nemira. koje je neprekidno raslo. posle toga on može da računa na moćnu potporu crkvenoga poglavara. „Doba Nemira” naziv a se period vremena koji traje od iščezavanja Rjurikove dinastije do dolaska na vlas t dinastije Romanova. U Ugliču je stanovao sa svojom majkom Marijom Nagajom. Jam. I zaista. kn ez Dmitrij. Njegova mati i njegovi ujaci optužiše za to ubistvo . Ovi. Orješek i Korelu. kada bi se uhvatio jedan takav begunac. vladavina poslednjega cara iz Rjurikove dinastije. potom. kada su postali socijalni. taj mlad i knez. potpisao je godine 159 7 jedan ukaz kojim je određeno da u roku od pet godina begunac može biti silom vraćen svome gospodaru. Pozniji ukazi zabranjuju veleposednicima da domamljuju sebi sel jake malih posednika. i malo po malo zadobivao sve veće poverenje i naklonost cara. Potom se interesuje 95 za odnose između posednika i seljaka. oni su naročito delo narodnih rulja. poslednjom ženom Ivana IV. lečeći rane što su ih ostavili užasi opričnine i popravljajući kolikog d je mogućno greške iz poslednjih godina vladavine Ivana IV. ponovo bi pobegli. isprva politički. Godine 1589 on uspeva veoma vešto da vaseljenski patrijarh pristane na stvaranje patrijarši je u Rusiji i uzdiže na to dostojanstvo svoga kandidata Jova. Ovi nemiri toliko su duboko poljuljali moskovsku državu. „Kneževići” i bojari iz najboljih porodica. Dmitrij. Da bi ga zbacili. sa pravom da prima st rane poslanike i daje pravac diplomatskim odnosima. Njegov stvarni položaj je zvanično priznat kada je dobio naziv „veliki štitonoša i namesnik”. nemogućnost u kojoj su skoro svi podan ici. Posle toga je Boris potpun gospodar. teret nameta i poreza. sina Ivana IV. njegov brat po ocu. Fjodora Ivanoviča. da raspolažu svojom sudbinom. koje mu može b iti od koristi u slučaju sukoba sa uvek neprijateljski raspoloženim visokim plemstvo m. Jedva prikriveno nezadovoljstvo. bilo je teško proc eniti poverilačka prava raznih njegovih gospodara. u maju 1591 godine. veoma mudro i sa mnogo takta vršio je poziv dvoranina. izbilo je odmah po smrti Iv ana Groznog i izazvalo političke i društvene nemire po čitavoj zemlji. on se trudi da obezbedi sebi pouzdanu potporu protivu svojih političkih suparnika. sve to jako je otežalo život stanovništva. iako u očima na roda nije izgubio ugled učestvovanjem u užasima opričnine. Još za Fjodorove vladavine otpočinje među raznim bojarskim strankama bo rba o vlast koja priprema nemire. pa pošto bi primili nove pozajmice za nastanjiva nje. Bilo je dakle nužno stvoriti prop ise o tome. vezani za neko zvanje ili dužnost za ceo život. Međutim. a Šujski su prognani u daleke pokrajine ili čak i pogubljeni. Godunov. Gonjenje begunaca stvaralo je mnoge teškoće. najzad je tuđinsko mešanje obnovilo narodno jedinstvo. naročito u trenutku kada će se sukobiti polit ičke strasti. bio je njegov jedini prirodni naslednik. Fjodor i namesništvo Borisa Godunova (1584—1598). Skoro deset godina vlada on Rusijom mudro i vešto. Unutra u zemlji. kome je tek bilo osam godina. car Fjodor je nesposoban da vlada sam. odgovarajući željama zemljišnih posednika. Ali je Boris načuo za tu spletku: Dionisije je svrgnut. koji ga smatraju za skorojevića.

ali se ona uskoro odriče prestola i povlači u manastir. Lažni m dostavama sleduju nemilosrdne kazne. Ali j avno mišljenje ne veruje sudijama. Borisa je to jako u zbudilo i on je izjavio bojarima: „To je vaše delo. Budno je pazio da održi mir sa susednim zemlja ma. prve žene Ivana IV. a služio kod Romanovih pre nego što je stupio u manastir. koji je pobegao u Poljsku. Dmitrijeva smrt imaće velikog odjeka na sudbinu Borisa i same Rusije. Izbor Borisa Godunova. njega počinje da obuzima nemi r i nepoverenje.” Ne zna se ko je upravo taj lažni Dm itrij. a kada je jedanput nastupila nerodna godina i glad. Kao Šujski za vreme Fjodorove vladavine. Vlast prelazi na njegovu udovu Irenu. Borisov suparnik pri i zboru cara. i bojari nisu mogli da im se usprotive. nedaleko od Novgoroda-Sjeverskog. Ali se visoko plemstvo izj ašnjava protivu njega i ističe druga imena. u slučaju uspeha. ista sudbina nametnuta je i njegovoj žen i. zaveo je red u sudstvu i interesovao se za s irotinju. ta ko su sada Romanovi izgubili svaku moć. Georgij Mnjišek obećava da će mu dati za ženu svoju kćer Marinu. da se Boris izabere za cara Rusije. Ali. koji je želeo da uklanjanjem Dmitr ija otvori sebi put ka prestolu. Kada je postao car. a kada je naposletku pristao da pređe u katoličku ve ru. i mnoge činjenice ukazuju na to da upravo moskovski bojari. pod rukovođenjem Romanova. Svet šapuće kako j e Bitjagovski to učinio po tajnom naređenju Borisa. ali je u isti mah posvetio veliku pažnju prosveti i pokušao da šalje mlade Ruse na nauke u inostranstvo. u Sambor. u Antonijevski manastir u Sijsku. Ove mere ustvari samo raspiruju mržnju bojara na Borisa. ipak se odlučuju d a mu pomognu da svrgne Godunova. veoma popularan u Moskvi i nećak Anastasije. umesto koga su u Ugliču ubice ubile neko drugo dete. Potučen kod sela Dobriniči. m ože se samo reći da on nije bio običan varalica. te Borisa i dalje sumnjiče za ubistvo. Ali nema nikakvih pouzdanih dokaza da je ovo tvrđenje tačno. tobožnjem Dmitriju koji je bio uzrok Borisove propasti. Boris ima najviše izgleda na uspeh. on pobeže u Putivl . njega podržava patrijarh Jov. koji je bio poslan iz Moskve u Uglič. ali je naposle tku pristao. Prvi samozvanac protivu Borisa. Patrijarh Jov saziva Zemskij Sobor i predlaže. koji mu duguje zahvalnost. znajući da se plemstv o nikada neće pomiriti sa njegovim dolaskom na presto. Potr ebno je dakle izabrati novoga cara. jer on stv arno upravlja zemljom već više od deset godina. pojavljuje se jedan koji tvrdi da je sin Ivana IV. — Godine 1603. on se povodi za primerom Ivana IV. Georgiju Mnjišeku. Istraga koja je započela pod upravom kneza Vasili ja Šujskog zaključila je da je knežević sam sebi presekao grlo u nastupu padavice. Moskvu preplavljuju njegovi špijuni. primoran je da se zakaluđeri i prognan daleko na Sever. naredio je da se g ladnima besplatno deli žito iz državnih žitnica i preduzima 96 velike javne radove da bi pomogao oskudnima. a može da računa i na službeno plemstvo. Najopasniji Borisov suparnik je bojar Fj odor Nikitič Romanov. Kad je vest o pojavi Dmitrija (Demetrijusa) stigla u Moskvu. Sveštenstvo i službeno pl emstvo preovlađivalo je na toj skupštini. u dvorcu kneza Adama Višnjevjeckog na jugozapadu Rusije. — Januara 1598 godine Fjodor umire. bez ikakvog objašnjenja. U jesen godine 1604. te je kruna ponuđena Borisu. te i pored svekolike svoje inteligencije i dobronamernosti. taj Dmitrij pošao je na Moskvu na čelu jedne vojske koju je sak upio. Fjodor Nikitič Romanov. koji je nekoliko puta odbio da je primi. te prema tome rođak pokojnoga cara. nego da je i sam bio ubeđen da je on kn ez Dmitrij. na jednu besmislenu dostavu oni su okrivlj eni za pokušaj trovanja cara i prognani u daleke pokrajine. Sveta Stolica mu takođe daje svoju podršku.đaka (sekretara) Bitjagovskog. Iz dvorca Višnjevjeckog on prelazi u Poljsku. Iako poljski plemići sumnjaju u njegovo kneževsko poreklo. knez Dmit rij. Boris je nastavio da upravlja zemljom mudro i sa iskrenom želj om da bude koristan svojoj otadžbini. pripremaju p ut prvome samozvancu. jer je bio vaspitan u tome uverenju. i pretstavljen je kralju Sigmundu III. moskovska vlada trudi se svim silama da raširi tvrđenje kako je on jedan pros t đak manastira Čudnova.

Dok je njihova vojska išla ka Moskvi. i u aprilu 1605 godine car Boris umire iznenada. posle venčan ja. Ovaj svojom nemarnošću sam ide na ruku rovarenju svojih protivnika. ustanovila u samome dvoru jednu katoličku kapelu u kojoj su služila dva katolička sveštenika. Osuđenik je već na gubilištu. Ali opsadna vojska nema oduševljenja i uskoro počinje da se koleba. ne poklanja nimalo pažnje pričanjima koja mu dolaze do ušiju i ne preduzima nikakve mere predostr ožnosti. jer ovaj u svojim proglasima . Bojari. bojari hoće da onemoguće povratak teror a od kojega su patili za vladavine Ivana IV i Borisa Godunova. on se ipak ne odriče svoje namere da Dmitrija svrgne s prestola . On izaziva čuđenje kod Moskovljana svojom ravnodušnošću prema drevnim običajima. Dmitrij. organizovali su ustanak protivu Šujskoga i njegove bojarske 98 vlade. bio zarobljenik u Turskoj. mnogi Poljaci koji su došli s njim ponašaju se kao gospodari u Moskvi. slugu Poljske i opasnog jeretika. koji je Boris opseo. Oni isprva žele da rade sporazumno sa Bol otnjikovom. Dmitrij ga izdaje Zemskom Soboru koji ga osuđuje na smrt. Kada se Vasilij Šujski vratio iz izgnanstva i počeo ponovo da snuje zaveru. koji je imao mnogo avantura u svome životu.j. boravio u Poljskoj i It aliji. a Marina i njen otac bačeni su u tamnicu. možda otrovan. sa mozvanac je ubijen. i koji je zbog svojih osobina bio pogodan za vođu ustaničkih četa. zanemaruje d vorski ceremonijal. te o zlojeđuju stanovništvo svojom nabusitošću. braća Ljapunov. koji su se poslužili Dmitrijem samo da bi svrgnuli Godunove. oni su žudno dočekali tu vest i počeli se spremati da pođu na Moskvu. on se obraća verskom i nacionalnom osećanju naroda da bi ga pobudio da svrgne samozvanca. 19/29 maja Vasilij Šujski okuplja na Crvenom Trgu narod koji ga proglašava za cara. skandal se pojačava. Kozaci iz granične oblasti Putivlja i svakojake skitnice obrazovali su jednu narodnu vojsku da potpomognu njegov pothvat i zauze li grad Kromi. To je prv i pokušaj da se ograniči careva apsolutna vlast. k od kojih se ispoljava sve jača prevratnička težnja. Ali uskoro potom plemićska vojska Ljapunovih odbija da ide sa Bolotnjikovom. i da neće uzapćivati imanja pogubljenih ili prognanih. ali se spremaju da ga obore još: odmah po njegovom dolasku 97 u Moskvu juna 1605 godine. Kada je knez Šahovski (vojvoda Putiv lja) proturio glas kako je Dmitrij pobegao iz Moskve i kako se priprema da ponov o osvoji presto. SOCIJALNI NEMIRI NARODNE RULJE Bolotnjikovljeva buna. i pridobili pokrajinsko plemstvo. — Stupanje na presto Šujskoga obeležava kraj političkih borbi među bojarima stupanje na pozornicu drugih društvenih staleža. opsada se razvlači. uvek bezbrižan. Najzad. Saznavši da Vasilij Šujski podbunjuje gradsko stanovništvo protivu njega. I zabrali su sebi za vođu nekog Bolotnjikova. on dostiže vrhunac kada je Marina. Izbor Vasilija Šujskog. zemljoposednici iz oblasti Rja zanja. — U noći između 16/26 i 17/27 maja 1606 godine pobuna izbija. sebra kneza Teljatevskog. Avantura prvoga samozvanca uskomešala je seljake i sebre u Jugozapadnoj Rusiji. kada jedan glasnik donosi pomilovanje od cara. No ipak je on morao da se pismeno obaveže prema bojarima da neće izreći nijednu smrtnu presudu. i za vreme jedne po bune u Moskvi Fjodor je ubijen. te tako potvrđuje sumnje onih koji ga smatraju za varalicu. on ne posti. Os im toga. napustivši ostatke svoje vojske. Njegov mladi sin Fjodor stupa na presto. 2. ali vojska koja opseda Kromi prilazi samozvancu. priznaju ga z a cara. i te dve vojske sastale su se pred Moskvom. iako izgnan u jedn u udaljenu oblast. video je da je moskovsko stanovništvo naklonjeno njegovim plano vima. kada je njegova verenica Marina Mnjišek stigla u Moskvu i u očekivanju venčanja otsela u jednom manastiru gde on priređuje go zbe u njenu počast. osudu ili kaznu progonstva pre nego što ispita svaku krivicu zajedno s a bojarima.

bio je to pravi avanturista. gde je počeo da prikuplja nove pristalice. U saglasnosti sa Dijetom. Bio je neznana porekla i nimalo nije ličio na prvoga samozvanca. on je došao do sela Tušina blizu Moskve. Koporje. U leto 1608 godine. Tome Tušinskom Razbojniku. Tušinski Razbojnik iskorišćuje i to što je Marina pala u njegove ruke. koji misli da je okončao nerede.Sergijevo. sa Filaretom i bojarom Saltikovom na čelu ostavljaju ga i nude krunu Rusije Sigmundovom sinu knezu Ladislavu. dok su ruski trgovc i nagomilavali na rečnim utokama robu dovezenu iz svih krajeva Moskovije. kako su ga prozvali. do k su njegove čete pljačkale okolinu. Prognan nekuda na Sever. Priznavši da je Tušinski Razbojnik zaista njen muž. Gradske i seoske opštine (mirovi) odmah su se dale na posao. Sigmund pristaje. načinile međusobni savez . gde ga trupe Šujskoga pri moravaju da se preda bez ikakvih uslova. Pod svoje zastave okupio je ostatke Bolotnjikove vojske. kralj Poljske Sigmund opseo je Smolensk godine 1609 u jesen. Njegov logor je veoma šarolik. do bili znatne povlastice od cara i počeli da posećuju rusku obalu. naišli su na odlučan otpor i odbijeni su pre nego što su mog li da dođu do svoga cilja. Jedna od njihovih rulja. podigao tu utvrđen logor i zaposeo sve puteve oko Moskve koju je počeo da opkoljava. Jam. — Uskoro se u Starodubu Sjeverskom pojavljuje jedan novi samozvanac koji takođe tvrdi za sebe da je on knez Dmitrij. mnoge odrede kozaka. ako pristane na uslove ko je mu sastavlja Saltikov: obaveza da ne dira u prava pravoslavne crkve i da vlad a Rusijom u punoj saglasnosti sa bojarskom Dumom i Zemskim Soborom. Švedska je pristala da pošalje jedan vojni odred pod zapovedništvom De la Gardij e. postala su nei zdrživa za mirno stanovništvo. Buna drugoga samozvanca ili Tušinskog Razbojnika. — Mešanje Švedske u Rusiju potstaklo je njenu suparnicu Poljsku da joj podražava. Njihov napad uzbunio je čitavu Severnu Rusiju. To je znak za rasturanje logora Tušinskog Razbojnika: jedan deo Poljaka napušta ga i prilazi S igmundovoj vojsci. prikupile novac što su ga dobrovoljno prilagale opštinske zajednice. ali ju je na putu zaustavio ataman Zarucki. to je bio dokaz da je on doista vladao u Moskvi i da je on ranije bio pozdravljen kao pravi Dmitrij. on je verovatn o umoren po naređenju Šujskoga. koju su predvodili Lisovski i Sapjeha. samozvanac je pobegao iz Tušina u Kalu gu. Orješek i Korelu. odveo je svoju kćer u Tušino pa ju je i pored svog njenog opiranja prodao sam ozvancu. Kada su tušinski odredi prodrli u ovu oblas t i pokušali da zaplene robu ruskih trgovaca koji su se 99 spuštali niz severnu Dvinu. Marina je potvrdila samoz vančevo tvrđenje. Georgij Mnjišek.poziva seljake i sebre na socijalnu revoluciju i istrebljenje bojara i plemića. p očeli su da prilaze — bez obzira kome su društvenom staležu pripadali — svi oni koji su bi li nezadovoljni vladavinom Šujskoga. Naposletku je Šujski poslao Mihaila Skopin-Šujskoga da u Novgorodu pregovara sa Švedskom od koje je tražio pomoć. Ostaje još da se svrgne s prestola Vasilij Šujski. a Rusi. Holmogorija itd. i ona mu je postala naložnica. Marina je pošla za njim na konju. Nasilja tušinskih razbojnika. Ali Šujski dobiva neočekivanu pomoć s druge strane. Veoma živ trgovački promet doprineo je ekonomskom uzdizanju Severne Rusije. stvorile na rodnu vojsku i ponudile Šujskome da mu pomognu da uspostavi red. mnoge u stanike iz najnižih društvenih slojeva. Zahvaljujući nj ihovoj saradnji. Bolotnjikov otstupa do Tule. ali je zadržala pravo da u naknadu za tu uslugu ponovo zauzme gradove Ivangorod . no on se — zahvaljujući svojim bedemima — hrabro odupirao i nije se predao. Hetman Žolkijevski ide na Moskvu s . pre obučena kao husar. Za vladavine Ivana IV Englezi su ispitali Belo More sve do utoke severne Dvine. opsađivala je punih šesnaest meseci manastir Trojicu. TUĐINSKO MEŠANJE I NARODNO BUĐENJE Gospodarenje Poljaka i pad Vasilija Šujskog. Lj apunovi tada prilaze Šujskom. a naročito gradova Vologde. kome je Šujski u zamenu za ruske zarobljenike povratio sl obodu. Moskva je oslobođena opsade. 3. Ustjuga. a sada je u Tušinu uzdignut na dostojan stvo patrijarha. koji su pustošili i ubijali po okolini. kao i Litvanaca i Poljaka. u njemu se nalaz i i Filaret (Fjodor Romanov) koga je oslobodio prvi samozvanac i koji je bio nai menovan za mitropolita Rostova i Rjazanja.

od kozaka. Ubistvo što su ga kozaci izvršili nad Ljapunovom dokončava propas t toga pokušaja izazivajući odlazak plemića. To je čovek u kome je sjedinjeno političko oduševljenje sa izva nredno praktičnim duhom. uvodi poljsku posadu u tvrđavu Kremlj i šalje Šujskoga u Poljsku. potpiruju tu raspru šireći među Rusima lažna pisma. Dok se De la Gardija povlači ka Novg orodu i poseda čitavu njegovu oblast. ali Sigmund. Moskovljani šalju Sigmundu. Početkom 1610 godine patrijarh Hermogen šalje poslanice u kojima poziva Ruse da pomo gnu svojoj otadžbini. sel jaka i sebara pod komandom kneza Trubeckog. baš tada se javlja ponovno buđenje nacionalne svesti. Sigmund zauzima Smolensk. prešlo je zapovedništvo u ruke brata Vasilija Šujs kog. koji teži da naprosto osvoji Moskvu. bojar Saltikov i trgovac Andronov koje je poslao Sigmund. otpočinje da sakuplja jedn u novu narodnu vojsku. Kozma Minin-Suhoruk. stavljeno je u dužnost jednome Zemskom Soboru da upra vlja narodnom vojskom i poverena izvršna vlast jednom triumviratu u kome su bili L japunov. i kozačkog a tamana Zaruckog. Čitave pok rajine počinju da se odvajaju od narodne teritorije: Šveđani posedaju oblast Novgoroda . on se približava Moskvi. Tušinski Razbojnik. Pol jaci su gospodari Moskve. Svekoliko stanovništvo pati zbog građanskog rata. Ali rovarenja Si gmundova. Ujedinjenje protivu tuđinaca i oslobođenje Moskve. U proleće godine 1611 ta narodna vojska opkolila je Moskvu. Bojarska Duma stupa u pregovore sa Žolkij evskim. koji nema ni pojma o ratnoj veštini. nap ustivši Kalugu. plemići i kozaci zazi ru jedni od drugih. pod uslovom da pr eđe u pravoslavnu veru i da primi obaveze koje mu je predložio Saltikov. prekinula su sporazum zaključen sa La dislavom. kad nije uspeo da primora izaslanike da izmene ugovor. koga malo kasnije ubija jedan Tatarin. nedaleko od njihovoga grada. Tada zemskij starosta (iza brani pretsednik) Nižnjeg Novgoroda. Za to vreme Moskvom i dalje upravl ja starešina poljskog garnizona i nekolicina nekadanjih pristalica Tušinskoga Razboj nika. a Poljaci. Ljapunov. Žolkijevski je ostao potpuni pobedilac. i u saglasnosti sa Soborom koji je žurno sazvan u Moskvi. oni dakle nude presto Rusije knezu Ladislavu. koji odlično ume da priprema državne udare. nema nijednoga kandidata koga bi mogao da predloži za presto. Trubeckoj i Zarucki. koji je želeo d a njega imenuju za cara. a koje su moskovski bojari donekle izmenili. napreduje takođe ka Moskvi. Obrazuje se narodna vojska sas tavljena od plemića kojima se na čelo stavlja ponovo Prokop Ljapunov. o . sve stranke i sve suparničke grupe ujediniće se da oslobode Moskvu i rusku teritoriju od osvajača. Ali. Da bi se među saveznicima izbegao rascep kao što je bio onaj koji je nekada razdvoj io Bolotnjikova i Ljapunova. gde je i podlegao mučenjima. — Pred poljskom opasnošću. Varoši većaju i stupaju u međusobnu vezu.poljskom vojskom. U tome trenutku Ljapunov organiz uje bunu protivu Vasilija Šujskog. pridružuje se odlu ci Rusa iz Tušina. uhapsi ih i posla u Poljsku kao zarobljenike. Na njegovo zauzimanje stanovnici Nižnjeg Novgoroda odlučuju d a stvore potrebna novčana sredstva za obrazovanje narodne vojske i nude zapovedništv o nad njim knezu Požarskom koji se na svome imanju. koji je služio u Tušinu. koji je pred bedemima Smolenska. zbog iznenadne smrti na jednoj gozbi Mihaila Skopin-Šujs koga — svet je poverovao da je on otrovan — toga darovitog čoveka koji je tr ebalo da njom komanduje. Blizu sela Klušina. No i pored svega toga. Poljaci su ga bacili u tamnicu. nedaleko od Gžatska. Izgleda da je Moskovska država propala. Englezi pripremaju plan da prisvoje celu obalu Leden oga Okeana. opsednuti u Kremlju. koji je svrgnut s prestola u maju 1610 godine i primoran da se zakaluđeri. jedno izasla nstvo pod voćstvom Filareta i 10 0 kneza Golicina da potpiše ugovor zaključen sa Žolkijevskim. Žolkijevski pristaje u ime k ralja Sigmunda na sve uslove. Manastir Trojica-Sergijevo upućuje na sve strane pozive narodu da se ujedini radi spasenja otadžbine. Šujski mu suprotstavlja svoju vojsku uvećanu pomoćnim švedskim odredom De la Gardije. Dmitrija. Posle toga se misao o oslobođenju Moskve širi sve više. potiskuje od Moskve Tušinskog Razbojnika. ali će to ujedinjavanje ići teško i veoma sporo. jače nego ikad. na nesreću.

izbijaju raspre među kozacima koji su bili ostali pred Moskvom posle rasturanja prve vojske. te je i na taj način udaljio nekoliko kandidata. Mihail Fjodorovič Romanov izabran je za ca ra. okupljen u Moskvi januara 1613 godine. te je ispunjavao uslov što ga je postavio Zemskij Sobor. švedskog kneza Filipa i tatarske kneževe). te on odlučuje da pohita prestonici. što će omogućiti da se smanji njihov broj. imao je pred sobom mnoge kandidate. — Odmah zatim Požarski i Trubeckoj sazivaju Zemski Sobor rad i biranja novoga cara. 10 2 Na dan 21 februara/3 marta 1613 godine. U zajamno nepoverenje sprečava plemiće i kozake da rade dogovorno. Hotkijevič. jer hoće da car bude Rus. napušt a moskovski logor i odlazi u Astrahanj. ali taj postupak u svakom slučaju nije dokazan. On najpre odbacuje sve tuđince (Ladislava. Potom utvrđuje da treba izabrati čoveka koji je uvek bio izvan stranačkih borbi. Požarski pomišlja da izvrši izbor novoga cara u Jaroslavlju. ne na Moskvu. Sobor. Avram Paljicin. tada oni jure u borbu. ali zato što je bio sin Fjodora Nikitiča Romanova. Započinje borba između Poljaka i odreda što ga je Požarski poslao njima u susret. Za vre me zime 1611—1612 godine narodna vojska se povećava odredima plemića koji su došli iz mnogih voj nih okruga. te je ovaj izbor zakonitim putem okončao Doba Nemira. oni čak odašilju ubice u Jaroslavlj da ga ubiju. njihov otpor bliži se kraju. Poljaci opsednuti u Kremlju pate strahovito. Kako k ozaci neće da se umešaju. Ali on veoma mudro rešava najpre da se utvrde prethodni uslovi kojima oni moraju da odgovaraju. no u tom doznaje da se jedna nova poljska vojska. a kozaci su u njemu videli naročito sina Tušinskoga patrijarha. kasnijeg Filareta. verni knezu Trubeckom.Gorod (utvrđeni kvart blizu Kremlja). Onovremeni dokumenti tvr de da je on pismeno pristao na uslove slične onima koji su bili postavljeni caru B orisu Šujskom. ali je sabor o dlučno odbio tu ponudu. njegova kandi datura godila je plemićima i kozacima: plemići su cenili njegovo srodstvo sa Rjuriko vom dinastijom (Ivan IV oženio se Anastasijom Romanov). Ta potreba je i obezbedila kandidatur u mladoga Mihaila Fjodoroviča Romanova. gde se zadržava dosta dugo. potrebno je bilo naći kandidat a koga bi mogao da primi i Sobor i kozaci. Kada se njegova vojska približila. obraća i m se jednim vatrenim govorom.poravlja od rana zadobijenih kod Moskve kada se borio u vojsci Ljapunova. neg o na Jaroslavlj. pa će posle toga oslobođenje Moskve ići lako . ekonom manastira Trojice-Sergijevo. usled nedos tatka hrane ljudi umiru od gladi. Jedan Zemski Sobor okuplja u Jaroslavlju izaslanike većeg broja gradova i brižljiv o radi na unutrašnjoj organizaciji države. mor a da se odrekne namere da pomogne Poljacima opsednutim u Kremlju. Da bi se izbegli novi nemiri. Izbor Mihaila Romanova. Drugi. pod vođstvom Zaruckoga. Zbog svoje mladosti on nije mogao da učestvu je u dotadanjim nemirima. ostaju pre d Moskvom. potisnut. Jedan deo tih kozaka. te se Požarski i Trubeckoj sastaju svakoga dana da se posavetuju i izdadu zapovesti za sutradan. pod zapovedništvom hetmana Hotkijeviča. oni dočekuju Požarskoga nepov erljivo i neprijateljski. Odmah zatim opsađeni o tvaraju vrata Kremlja i predaju se. Posle toga u speha odnosi između plemića i kozaka postaju srdačniji. opsada je organizovana s ložno. . Uopšte uzev. Požarski smatra 10 1 da treba najpre uspostaviti red u zemlji. Dolazi i Hotkijevič. U avgustu 1612 godine Požarski se pojavljuje pred gradom i ulogoruje se podalje od kozaka. jer se sećaju svojih sukoba sa Ljapunovom. približuje Moskvi. Odredi kozaka koji su još logorovali pred Moskvom predlažu kao kandidata sina Zaruc koga i Marine — što bi povuklo za sobom diktaturu Zaruckoga i kozaka —. U oktobru kozaci za uzimaju na juriš Kitaj. U proleće 1612 godine velika Požarskova vojska kreće se.

P R V I R O M A N O V I : O D M I H A I L A D O P E T R A V E L I K O G .10 3 V I .

Ako bi se u čitavoj ruskoj istoriji posmatrala samo dva uzastopna momenta. Stvarna odlika XVII veka jeste naglo jačanje zapadnjačkih uticaja. Istoriski razvoj koji ju je i stvorio ne samo d a se nije zaustavio. Umnožavanje državnih potreba. koji ipak ne može potpuno da preovlada. vrše se naročito u višim društvenim redovima. čvrsto i trajno. kaogod št o je i priprema za budućnost. i pre XVII veka kao i posle nj ega. i on i dalje ide ispred razvoj a narodne ekonomije. za vreme Petra Velikog. kao i izvesna životna snaga koju ispoljava narodna kultur a. Slepo podražavanje Zapadu samo je jedan prelaz ka novom p rocvatu. političko i društveno ur eđenje. da je Rusija živela potpuno odvojena od prosvećenijih naroda. — XVII već smatra se obično kao razdoblje kada se ruski nacional ni tip potpuno razvio i kada su se uobličili način života. istina. Ali ako se istoriski razvitak Rusije posmatra u celini. pr ethodno stoleće bilo je samo njegova priprema. narodni duh i posebno ruska umetnost. i to brzo. moglo bi se doista pomisliti da je slepo podražavanje Evrope zamenilo narodnu kul turu. dok bi naredno doba. videće se da narodna kultura ne doseže svoj vrhunac u XVII veku. doba koje priprema. U materijalnom pogledu zapaža se brz razvitak države. koja objašnjava isto tako preobražaje materijalnoga života kao i brz duhovni razvitak Rusije. Dva takva obeležja su naročito karakteristična. On je nastavak i posledica prošlosti. oni su skloni da u r eformama Petra Velikog vide nekakvo izdajstvo u odnosu na taj tip i kao neki ras kid sa ruskim narodom. i pobedom opozicije nad narodnom t radicijom uspeo i da je uništi. On je suštastveno prelazno doba. značilo opadanje nacionalnoga tipa. tuđinski uticaj posta je i suviše jak da bi mu se začeci prave narodne kulture. dostupnijim tuđinskom uticaju. Iako se XVII vek ističe izvesnom uravnoteženošću koja nastaje posle te borbe. Razume se da XVII vek ima i svojih posebnih obeležja. Ovaj interesantan državni socijalizam je posebna odlika sredine XVII veka. već je i dalje napredovao. koji ga je verno čuvao. Samo u tome smislu može se govoriti o narodnom stilu što ga je XVII v ek mogao da stvori. Istina. običaji. narodne kulture. Zbog toga u materijalnom kao i u duhovnom životu nastupa već u XVII veku rascep između . jer država još nije bila dovoljno snažna da m ože da priveže ceo narod za poslove koje bi ona nadgledala. XVII vek ne može da se odvoji ni od prethodnoga ni od potonjega doba. ipak bi bilo sasvim pogrešno zamišljati rusk i tip iz XVII veka kao nešto ustaljeno. ali je ranije zapadnjački uticaj bio odveć slab i narodna tradicija bez začetaka kulture. a tako isto i njena stvaralačka moć koju nadmoćnost evropske kulture nije još imala v remena da uguši. podlogu za reforme Petra Velikog. Ovi preobr ažaji. i to posle borbe koja je otpočela — kako smo videli — u XVI veku. Tačno je da XVII vek pruža jedan određeni tip kulture i da je taj tip posled ica pobede ruskoga nacionalizma nad opozicionim i kritičkim elementima.Opšta obeležja XVII veka. ali ta obeležja su posledica i stovremenoga dejstva nekolikih istoriskih struja koje nisu njegova svojstvenost i koje idu od XVI do XVIII veka. nešto što je utisnulo u rusku d ušu njeno konačno obeležje i stvorilo nacionalni duh. nego da se ona naprotiv počinje tada tek da stvara. U duhovnom pogledu bila je to borba između narodnih tradicija i tuđinskih pozajmica. a nije mogao da traje i kasnije jer je 10 4 usled sve većeg napretka zemlje prestao da bude neophodan za održavanje drža ve. nesrazmerno u odnosu na narodne m ogućnosti. imalo je za posledicu — kao i u poslednjem periodu Rimskoga carstva — da si lom priveže čitavo stanovništvo za određene poslove. naprotiv. poznije. te da se primora na tačno vršenje dužnos i prema državi. On se nije mogao pojaviti ranije. al i odnosi sa inozemstvom pretstavljaju bitnu odliku XVII veka. XVII vek i reforme Petra Velikog. doba Petra Vel ikog ili doba Petrograda. Po tvrđenju obožavalaca stare Rusije. Uistini ta uravnoteženost je samo prividna i nepostojana. tada još slabi. obimnijem i sjajnijem. ova borba je oduvek postojala. mogli odupre ti.

razvile su se suprotne klice i narodne kulture i zapadnjačke obra zovanosti. državna uprava se starala i o spoljnoj od brani. ona je ostala potpuno strana i novim t ežnjama kao i pojavama narodne kulture i narodnoga duha. Dugo vremena su ga careve vojvode progonile bez ikakva uspeha. blizu manastira Trojica . Poljska najezda je zaustavljena. Godine 1617 . ne može se tvrditi da je rascep potekao zbog toga što je narod hteo da brani narodnu kulturu od podražavalaca Evrope. — Zemski Sobor izabrao je Mihaila Fjodoroviča donekle i zbog to ga što usled njegove mladosti i dobre naravi njegova lična delatnost nije mogla da b ude mnogo opasna za one koji su tada bili na vlasti. Ne s amo da nije izbegao ugledanje na tuđinu. što se tiče narodne mase. Filaretova vladavina. Zato su šest prvih godina nje gove vladavine protekle pod njihovim uticajem. nego je odlučno pošao putem koji će odvesti Rus . usredsredio je stvarno svu vlast u svoje ruke. isto kao i car. Narve i Korele. iz toga se izrodio rat. kaznio i prognao u Sibir Saltikove i naposletku oženio Mihaila Evdokijom Str ešnjevom. — Odmah po povratku iz Poljske Filaret je proglašen z a patrijarha i dobio je. gde ga j e potukla i odatle dovela zajedno s njegovom porodicom kao zarobljenika u Moskvu . i u Deulinu. Pre svega bilo je potrebno suzbij ati unutrašnje i spoljne opasnosti koje su nadživele Doba Nemira. i švedski kralj opseo je Pskov. On se najpre stara da oženi cara. te 1618 godine stiže s vojskom pod bedeme Moskve. No radeći i dalje na unutrašnjem smirivanju. ni da se Ladislav form alno odrekne ruskoga prestola. on je vratio mladu Hla povu. Pošto se najpre obraćao uzastopce i uzaludno danskom i švedskom dvoru. činio je najveća zla. Zaru cki pokušava da dobije pomoć od persiskog šaha sa namerom da na donjoj Volgi zasnuje s voju državu koja ne bi zavisila od Moskve. finansiskih. Mariju Hlapov. godine 1614 mnoge rulje pobunjenih kozaka. jer se Ladisla v nije odrekao svojih pretenzija na presto Rusije.Sergijevo potpisano je primirje između Rusije i Poljske koje će trajati čet rnaest i po godina (1618). Posle toga trebalo je suzbijati poljsku opasnost. a Marina završava u tamnici svoj burni život. Trebalo je osujetiti njegove namere. približuju se Mo skvi. naziv „velikog vladara”. a njegove čete se rastur aju. na čelu jaki h odreda krstario je zemljom i pljačkao gradove i sela. Potom je čitavim nizom vojnih. No i posle smrti Zaruckoga ostale su rulje kozaka i Poljaka koje su pustošile zemlju i nisu davale mira 10 5 stanovništvu. pod vođstvom atamana Balovenja. on naposletku umire. jedan od vojnih starešina Tušina. ad ministrativnih i verskih reformi nastavio da razvija unutrašnju organizaciju. Naprot iv. Je dna vojska primorava ga da beži iz Astrahanja na reku Jaik. I mnogi drugi pustolovi iskorišćuju to neredovno stanje. mir je potpisan u Stolbovu. Iz Astrahanja gde se bio učvrstio. potrebno je suprotstaviti im čitavu jednu vojsku pod zapovedništvom Likov-Obol enskoga koja ih je porazila i zarobila Balovenja.narodnih masa i onoga dela upravljačkoga staleža koji je najbliži političkom središtu. Pr irodno je što su u takvim okolnostima viši društveni redovi bili nosioci zapadnjačkog ut icaja. Novgorod je vraćen Moskvi. Lisovski. carevoga oca. Odredbe ovoga primirja dokazuju da je moskovska vlada pre svega želela da oslobodi Filareta. dok su narodne mase čuvale staru narodnu tradiciju. Ali kako je ova tradici ja imala u sebi veoma malo klica kulture. Ona je silom isterala Šveđane iz oblasti Novgoroda koju su oni bili poseli za vreme nemira. MIHAIL FJODOROVIĆ (1613—1645) Okončanje Doba Nemira. i zaista. sadanji Ural. 1. Taj čovek jake volje . ćerkom jednog skromnog plemića. ona nije tražila ni da joj se vrati Smolensk. ali je Švedska zadržala obalu Finskoga Zaliva. koji je bio zasužnjen u Poljsk oj. Najpre je uložen sav napor da se uspostavi red i mir u zemlji. odlučan i odvažan. skoro jedino ograničenoj na carski dvor i one koji su tamo imali pristupa. čiju su prvu verenicu. Saltikovi sv ojim spletkama bili proglasili za neizlečivo bolesnu i prognali u Tobolsk. On i njegov sin pogubljeni su. baš u istoj sredini. posredovanjem pretstavnika Holandije i Engleske (Džona Merika).

Zemski Sobor. jer je još uvek jedan veliki deo Rusije potpadao pod Poljsku. On je lično. i ona je još dugo ostala ne moćna za taj podvig. Te iste 1642 godine Mihail šalje jedno izaslanstvo da ponudi ruku njegove kćeri Ire ne danskom princu Valdemaru. No kako se ova vojska zadržala punih osam meseci zbog 10 6 opsade Smolenska. jedna anketa na licu mesta pokazuj e da su utvrđenja Azova toliko porušena.000 rubalja na poklon i saziva Zemski Sobor da vidi da li bi Rusija — ako bi prihvatila tu ponudu — bila sposobna da brani Azov. s druge strane molda vski gospodar Vasilije Lupul potseća cara na uobičajenu nestalnost kozaka i obaveštava ga da mu sultan preti najezdom i sprema se da izvrši pokolj čitavog hrišćanskog stanovn ištva u Turskoj.000 ljudi da preotme tu tvrđavu. Iz svih ovih razloga car naređuje kozacima da napuste Azov. ali ostavljaju za sobom samo gomilu ruševina. Godine 1621. Osim toga. ali nisu pristali da priznadu Mihailu naziv samodršca „svih ruski h zemalja”. odobrio je vladi potrebna sredstva za vođenje rata. koji je tek bio izabran za kralja. ali je car pohitao da pošalje sultanu jedno pismo u kome se izvinjava i odbija od sebe svaku odgovornost za nezakonite postupke skitničkih „razbojnika”. na birokratiju i „nepravedne sudije” koji ih „upropašćuju svojom nepravičnošću i sporošću svojih procedura više nego turski i krimski nevernici”. Kraj vladavine i pitanje Azova. sinu Hristijana IV. Godine 1637 donski kozaci pripremili su uz pripomoć dnjeparskih kozaka ratni pohod na tursku tvrđavu Azov koja im je sprečavala pristup ka Crnom Mor u. Ovaj slučaj dokazuje da Rusija tada još nije bila sposobna da osvoji obale Crnoga Mora. Usput su ubili turskog izaslanika. O tome svom podvigu obavestili su Moskvu. sve do svoje smrti 1633 godine. sukobi između kozaka i Tur aka (1637 i 1642) potstiču Ruse da obrate pažnju na Crno More. 10. Ladislav IV. Estoniju i Kurlandiju. Već godine 1630 oni su razorili Koniju. prilikom bolesti i smrti kr alja Sigmunda III (1632). primoravaju neprijatelja da digne opsadu. te su vojvode Šein i Ismailov dobili zadatak da sa vojsko m od 32. ko je je i Zemski Sobor bio odobrio. zauzeli tvrđavu jurišem i poklali sve musliman sko stanovništvo. zatvoreni u Azovu. kada su na Poljsku napali u isti ma h i Turska i Švedska. sazvan ponovo. oni se pokor avaju. Posle dugoga 10 7 . plemići i trgovci prebacuju jedni na druge dužnost odbrane Azova. No baš tada arta 1642) jedan turski izaslanik donosi u Moskvu ulimatum. uprav ljao spoljnom politikom Rusije.iju ka reformama Petra Velikog. te je sultan morao da potpiše sraman mir. sve dok nije naselila stepu koja razdvaja more od nas tanjenih pokrajina Srednje Rusije.000 ljudi i 158 topova povrate gradove koje je Poljska bila zauzela. — Posle Filaterove smrti. ali vojne pripreme. ako Rusi zadrže Azov. Onesposobljeni usled rata sa Persijom i smrti Murata IV. došao je u pomoć o psađenima. Turci su ostavili Azov punih pet godina kozacima. Poljaci su se odrekli carske titule koju je Ladi slav dotada nosio.000 rubalja. on je hteo da iskoristi tu priliku te da dobije ispravku nep ovoljnih odredaba ugovara o primirju zaključenog u Deulinu. Ovoga puta car šalje kozacima 5. odbijaju preko dvadeset turskih napada. Zemski Sob or je potvrdio ovaj mir. nanose mu teške gubitke i nude Azov caru. Ali godine 1641 sultan Ibrahim I posla vojsku od 240. Ponovn a zgodna prilika javila se tek deset godina kasnije. On je opkolio Šeina u njegovom logoru i primorao ga da se preda zajedno s oružjem i topovima.000 kozaka. Svi se jedino složno žale n a zajedničkog neprijatelja. posle opsade od četiri meseca (1634). nisu još bile ni završene. Car je morao da se konačno odrekne svakoga prava na Livoniju. Upadi kozaka u Tursku bili su česti. i da plati otštetu od 20 0. U naknadu za to. a horde sultana Osmana zaustavio je Hotkijevič kod Hotina. napali Sinop i opustošili čitavu obalu Anatolije. Razni društveni staleži iznose odvojeno svoje mišljenje i ne uspevaju da se slože. da bi trebalo ogromno mnogo novaca da se on a oprave.

a takođe i pokušaji verenikovi da pobegn e. koji je postao izborno telo za Doba Nemira. Za najvažnije poslove njegovi ukazi se objavljuju u isti mah kada i carevi.oklevanja Hristijan pristade da pošalje svoga sina u Moskvu. svoga sina Aleks eja. Iz to ga nastaju mnoge verske rasprave. 1637 i 1642. ali se od njega traži da ponovnim krštenjem pređe u pravoslavnu veru. Važno je napomenuti i to da je vlada uvek pozivala pretstavnike zemlj e okupljene u Zemskom Soboru da učestvuju u donošenju svih važnijih političkih odluka. Ta dva stal eža igraju glavnu ulogu u Zemskim Soborima u početku XVII veka. Pošto je izabrao cara. Zemski Sobor postao je pretstavnik naročito srednjih staleža. neg o sa istim pravom kao i on diktuje svoju volju celoj zemlji. od izabranih pretstavnika službe noga plemstva. i on je za vreme prvih Romanova delao kao izabrana pretst avnička skupština. on umire u julu 1645 godine. — Najkarakterističnija crta Mihailove v ladavine jeste otsustvo svake lične opozicije protivu cara. Varošan riželjkuju monopol trgovine i zanatstva i poništenje povlastica koje su raniji vlada ri dali tuđinskim trgovcima. Oni se trude da uspo stave red i mir u zemlji. da je stvarno delio vl ast sa carem. pred patrijarhom i članovima svoje porodice. ali. Tuga koju je caru pričinio ovaj neuspeh. ali za prvih devet godina vladavine okupljao se redovno. i poverava starateljstvo nad mladim car em bojaru Borisu Ivanoviču Morozovu preporučujući mu da čuva kneževića kao zenicu u oku. Setimo se samo okolnosti u kojima je car preuzeo vlast. Najzad. i to u velikim razma cima. on sada odlučuje o ratu i miru. traže da se zadovolje najpreče potrebe njihovoga staleža. kao i smrt njegove dvojice starijih sinov a. godine 1632. zasedavao skoro neprekidno i mnogo uvećao svoju ulogu. kome je tada bilo šesnaest godina. podriva njegovo zdravlje. Njegovi lekari smatraju da je on premnogo plakao. oni u isti mah. 10 8 Oduzimanje zemlje u korist države što ga je vršio Ivan IV uništilo je njihove velike pos ede i njihovu moć lišilo ekonomske osnove. koji u to vreme počinju da igraju veoma važnu ulogu u društvenom i političkom životu. Pa ipak. Nasilničke vladavine Vasilija III. Valdemar dolazi u Moskvu 164 4 godine. Dok je ranije bio samo savetodavni or gan. Plemići traže učvršćivanje sebarstva i potpunu zabranu premeštanja seljaka. Ne samo da on daje svoje mišljenje caru. njegovog ustezanja da primi presto i jednodušnih uveravanja o usrdnoj saradnji koja su mu tada davana. sastavljen je od članova bojarske Dume i Saveta crkvenih velikodostojnika. sada je u preduzimanju upravnih mera uzeo tolikoga učešća. Na samrtničkoj postelji on određuje sebi za naslednika. verovatno od vodene bolesti. Uloga Zemskog Sobora za Mihailove vladavine. . iako su socijalne razm irice — kao što smo videli prilikom Zemskoga Sobora godine 1642 — bile prilično žive. da se vrati u svoju zemlju. od posadskih. na ta dva oslonca zemaljske ekonomske i vojne snage. a ponekad čak i od seljaka. on odobrava nov e finansiske mere i povećavanje poreza. tek posle Mihailove smrti može Valdemar. Politika nove dinastije staraće se da zadovolji sve te zahteve. no pod uslovom da se princu dopusti da ostane u svojoj veri. Ivana IV i Godunova su ih desetkovale i rastrojile. Nekadanja kneževska aristokr atija i bojari gube skoro svu svoju moć. u metežima za Doba Nemira oni su iz gubili skoro i poslednju svoju važnost koja je prešla na službeno plemstvo i na gradsk i trgovački stalež. kao prilikom skupštine za i zbor cara godine 1613. t e su mu se suze nagomilale u unutrašnjim organima i suviše rashladile krv. Ova saradnja je za vladu najbolji način da ojača centralnu vlast u očima stanovništva i da poveća ugle d svim merama koje je primorana da preduzme kako bi se popunila državna blagajna i spražnjena za Doba Nemira. njegov pretstavnik prati carevog činovnika. oni pristaju i na novčane žrtve da bi se uvećala finansiska sredstva države. jer ga otac poziva natrag. Z emski Sobor. ko ga su u Moskvi držali u pravom sužanjstvu. Posle godine 1621 sazivan je svega tri puta. Pri važnim misijama koje se odnose na državne poslove.

i zatražila da se svrgnu njegovi rđavi savetnici. Pskovu i Novgorodu. gde su je zaustavili naoružani odredi sastavljeni od tuđinaca. početkom avgusta. gde je svetina isprebijala poreznika. u Ustjugu. pa je svetina prodrla u sam Kremlj. njegova vlada vina obeležena je narodnim bunama. nije se mogla više soliti jevtina riba kojo m se hranilo stanovništvo oko Volge. što je učinjeno na predlog Nazarija Čistoga . Šest najlepših izvedene su pred cara. sest rom mlade carice. Car je t ada poslao svoga rođaka. što dokazuje da je moć nove dinastije bila već čvrsto zasnovana. a s ada se pojačala i otvoreno ispoljavala. u Solvičegods ku. zahtevala da joj se izda đak Trahaniotov i opljačkala domove Morozova i drugih bojara visokog a roda. U početku njegove vladavine zemljom upravlja sebični i grabljivi Morozov i prenosi s voje mane i na svoje potčinjene. a Morozov prognan u manastir Svetoga Ćirila na B elom Jezeru. kamenovala ih i rasterala. obećao d a će smeniti podmitljivce i zamolio da se pomiluje Morozov. Tr ahaniotov je pogubljen. monopola prodaje duvana. koji je hteo da izvez e tovar žita kupljenog od državne uprave na osnovu jednog ugovora. A li kada je careva pratnja počela da je vređa i šiba nagajkama. Tri dana su čašćeni vot kom i medovinom strjelci koji su učestvovali u pobuni. koji je bio blag i neodlučan. odakle se on uostalom vratio posle dva meseca. opljačkala ih i mučila pod izgovorom da hoće da otkrije nekakvu .2. jer je duvan u Rusiji smatran za biljku koju su i Bog i vera zabranili (jednim ukazom iz 1634 godine zaprećeno je smrtnom kaznom o nima koji bi ga upotrebljavali). Morozov. iskasapila đake Čistoga i Pleščejeva. sakupljeno je po starom običaju dvesta najl epših devojaka iz Rusije. — Iako predanje kaže da je Mihailova vlast bila ograničena jednom izričnom obavezom prema bojarima (ili verova tnije prema „pretstavnicima cele zemlje”). a to će reći državnoga sekretara (1646). ali su one naročito posledica težine novoga režima i društvenih trvenja koja su već bila osetna pri kraju prethodne vladavine. te su hiljade puda ribe trunuli. može se pouzdano tvrditi da Aleksej nije ni kada primio na sebe takvu obavezu. No i pored te potvrde. osećaju se još mnogo jače za vre e Aleksejeve vladavine. gde su opljačkana državna slagališta i gde je pobuna ugušena veoma svirepo. Car je zatim izabrao Mariju. Pa ipak je Aleksejev staralac. njegov bliski rođak. a potom. na veliki g nev naroda koga je još ogorčilo i ustanovljavanje drugoga jednog državnog mon opola. koji se vraćao sa pokloništva iz manastira Trojica-Sergijevo. i on se odlučio za ćerku F jodora Vsevoložskog. Posle toga Miloslavski postaju ljubimci i dovode na mesta dota danjih činovnika svoje rođake ili štićenike. Jamačno da je sama narav careva. Moskovski meteži imali su neposrednog odjeka u ostalim varošima: u julu. Kad je Aleksej hteo da se oženi. U maju 1648 godine ogromna gomila naroda zausta vila je konja caru. koja iskorišćuje svoju neograničenu moć da gazi ne prava stanovnika — jer ta prava i ne postoje —. Sutradan se pobuna proširila na sve delove Moskve. Ona se prema caru ponašala sa poštova njem i skoro se umirila kad joj je on obećao da će zadovoljiti njene zahteve. 10 9 ranijega trgovca iz Jaroslavlja koga je Morozov uzdigao na dostojanstvo dumnoga đa ka. Usled učetvorostručavanja poreza na so. pa su j e prognali u Sibir zato što su njeno onesvešćenje protumačili kao napad padavice. bio jedan od uzroka tih pobuna. koji su bili isto toliko podmitljivi i nesa vesni koliko i oni koje su oni zamenili. bojara Nikitu Romanova koji je bio omiljen u narodu. a zatim je car po izlasku i z crkve održao govor narodu. pritisak novih nameta i samovolja birokrat ije. Njihova uprava najzad je sasvim ogorčila narod. zahvalio mu što je otkrio zloupotrebe. smatrao za potre bno da Sobor potvrdi izbor njegovoga štićenika. pohvatala strance na gradskim kapijama. i Morozov se odmah oženio Anom. Njegov uticaj se povećava posle njegovog orođivanja s carem. ALEKSEJ MIHAILOVIČ (1645—1676) Narodne bune 1648—1649 godine u Moskvi. ogorčena svetina jurnula je na napadače. da p regovara sa pobunjenicima. kćer Ilije Miloslavskog. nesposoban da se bori sa dvorskim spletkarenjem i samovoljom svoje o koline. ali se ona onesvestila od radosti kada je čula tu vest. U P skovu su stanovnici napali švedskog trgovačkog agenta Numersa. i on ih je nagovorio da se rasture. već njihove životne interese.

pohvatane i pogubljene. Kasnije su kolovođe. car je naredio da se iskuje bakarni novac sa istim . a to je narodnom kreditu. idejom da su svi društveni redovi potčinjeni. On je prožet jednom idejom koja ga tesno veže za njegovo doba. u julu pokušavaju uzalud da osvoje njegov logor. na „vojne obveznike” ili plemstvo. i optužila ga da je poneo sobom državno blago. po savetu Nikona. Po savetu bojara Fjodora Rtiščeva. Ova podela. koju su prouzrokovale sve veće vojne potrebe. Kasnije su ovakva savetovanja sa s tručnjacima ili zainteresovanim grupama učinila izlišnim sazivanje izabranika čitavoga n aroda. U to doba u Rusiji su bili u opticaju srebrni nov ci zvani kopejka. on je ipak mnogo potpuniji nego raniji zakonici careva Ivana III i Ivana I V. intervenc ija mitropolita Nikona. — Pod utiskom toga niza pobuna vlada je najpre ukinula mon opol na so i duvan. Tada car. dopunili i premapotpisali. u korist države. svetina je zaustavila danskoga poslanika Graba. Iako u njemu još uvek ima praz nina. budućeg patrijarha. Osim toga.tobožnju zaveru. država je odlučila da pribegne jednom načinu kojim će se poznije služiti sve vl ade. kada je marta 1649 godine stigla vest o do gađajima u Pskovu. ili spoljni zapleti. Da bi se naknadili izvanredni troškovi nastali u sled rata. dotada nepoznat ruskome zakonodavstvu. otvorila vrata na tamnicama i stavila sebi na čelo oslobođene osuđenike. O svakom pit anju je vlada naredila da raspravlja ne cela skupština. denjga i poluška. sve do objavljivanja Zakonika od 1833 godine. uz zvonjenje svih zvona zauzela je tvrđa vu. Ali je toj zbirci podeljenoj na 25 poglavlja bio dodat jedan odeljak o vrhovnoj vlasti. na zahtev članova skupšt ine. „iz straha od naroda” sazvala je za septembar 1648 godine Zemski Sobor k ome je podnela predlog Zakonika što ga je sastavila naročita komisija pod pr etsedništvom kneza Odoevskog i đaka Gribojedova. nekoj pos ebnoj obavezi koja ih strogo deli. U maju i junu stanovnici uspešno odolevaju trupama kn eza Hovanskog koji je bio poslan da ih savlada. osim sudskoga postupka i osnovnih odredaba. koja se utišala tek krajem aprila posle obećanja da će se dati oproštaj. samo j e pooštrila bunu. i sveštenstvo uspeva da nagovori stanovnike da poljube krst u znak svoje vernosti caru. a potom je opljačkala d omove bogatih trgovaca. koji je anatemisao pobunjenike. — Ovakvo društveno uređenje nije moglo da umanji uzroke nar odnog nezadovoljstva. pošto je društvo podeljeno na staleže i svaki stalež ima poseban odnos potčinjenosti državi. koji se vraćao u svoju zemlju. i on sadrži. ruskih i tuđinskih. nego samo zainteresovana socijalna grupa. Ovaj prvi pokušaj prikupljanj a ruskih zakona je stvarno zbirka propisa koji su već važili u raznim prilikam a ili državnim nadleštvima. U Novgorodu. još i socijalno zakonoda vstvo koje se odnosi na seljake. U Pskovu se pobuna produžava. naročito finansiske. građane i naročito na stalež koji će postati upravni st alež. I zaista. sastavlj en uz pripomoć Litvanskoga Statuta iz 1588 godine. pravično i pravedno”. ispitivanje mišljenja raznih društvenih redova vršeno je odvojeno. pošt o su ga članovi Sobora pretresli. zadaje osetan udar samom načelu Zemskoga So bora. Zakonik cara Alekseja ostao je da važi kao osnova ruskoga zakonodavstva puna dva s toleća. 11 0 Zakonik iz 1649 godine. razume se. Buna 1663 godine u Moskvi. a konačnu odluku donosio je u svima slučajevima ca r sa bojarskom Dumom. dodato je više odredaba u korist građanskog stanovništva i plemstva. a potom se spremala da zavede red u državnoj administraciji i pravosuđu. obećava opšte pomilovanje. vlada nema više razloga da se trudi da sazna misao i volju naroda i da od njega t raži pomoć i savet. poslužila kao izg ovor za nove nerede u prestonici. Godine 1649 tekst toga Zakonika. koje se i dalje ispoljava u nemirima i pobunama kadgod izb iju unutrašnje teškoće. poslan je državnim nadl eštvima i gradovima da bi „taj zakonik bio čvrst i postojan” i da bi „sve parnice bile isl eđivane saglasno njegovim odredbama. Već za vreme zasedanja Sobora 1648 godine. ne izuzimajući v ođe pobunjenika. Tako je finansiska ref orma iz godine 1656. suprotstavljajući posebne interese — kao što će se videti — svih društvenih redova.

Ustanak kozaka Razina 1668—1671 godine.000 pogubljen o je. U septembru godine 1 69 vlada ga poziva da na Donu pretstane zakonitom atamanu kozačke teritorije. prenosi se na nedavno naseljene granične oblasti i na zemljište slobodnih kozaka. ugušeno u prestonici . nastupila je takva infl acija i toliko visoka ažija na bakarni novac. šalju svoj bakar u državnu kovnicu novc a da se od njega iskuje novac zajedno sa državnim. Ali vlada i dalje nije htela da sazove Sobor. J edna istraga otkrila je tu prevaru. budu predati sudu i primora va cara da obeća da će on lično izvideti tu stvar.11 1 natpisom i pustio ga u opticaj sa istom vrednošću koju je imao i srebrni. Svetina počinje tada da se komeša i u julu 1663 godine dolazi pred carev dvorac u selu Kolomenskom. a godine 1663 vredeo samo jednu petnaestinu od vrednosti sreb ra. Isprva je taj novi novac imao uspeha i primao se sa istom vrednošću kao i srebrni. pa čak i vojnika i oficira. A kada su stanovnici varoši Rešta odbili njegov napa d. Verovatno da se i sama vlada nije ustezala da iskuje preterano mnogo novaca. Cena robi povećala se u istoj razmeri. n jegova hrabrost i izdašnost izazivaju divljenje upola istočnjačkog i nomadskog stanovn ištva. građana i sveštenih lica. Već smo videli njihovu ulogu na Crnom moru i napore Moskve da zaustave njihove upade na Krim i u Tursku. U toj v aroši. mnogi su udavljeni u reci Moskvi. U leto 1669 godine potukao je i potopio persisko brodovlje u Kaspiskom Moru. Ali posle 1667 godine. To je otvoren protest protivu zamenjivanja Sobora st ručnjačkim odborima. a u av gustu se vraća u Astrahanj gde pod povoljnim uslovima dobiva carev oproštaj. tada mesne vojvode uništavaju njihovo sklonište na gornj em Donu. među žrtvama bilo je kmetova i slobodnih seljaka. te je tako naglas ila da moskovski autokrati nemaju nameru da više služe tim oblikom narodne s aradnje. ona t raži da pravi krivci. Ali bogati trgovci nisu propustili da se koriste tom operacijom. u okolini Moskve. pa ga posle oni puštaju u opticaj . gde on troši nemilice i prodaje jevtino skupocenu svilu ukradenu u Persiji. kozak S tepan Razin stvara novo sklonište na jednoj pritoci Dona. ili su im čak otsecane ruke i noge. ali su stradali samo sitni ljudi. oni podmićuju činovnike koji s u potčinjeni carevom tastu Ivanu Miloslavskom. a ne glavn i lupeži. dok je plata vojnih lica ostala ista. i da je neophodno potrebno sazvati pretstavnike „cele zemlje. i mnoge legende kruže po narodu o „baćuški Stepanu Timofejeviču”. iako se ono dotada smatralo neosvojivim. i u proleće pljačka persisku obalu Kaspis kog Mora između Derbenta i Bakua. Vlada tada saziva pretstavnike moskovskih trgovaca da ih pit a za savet. nego početkom 1668 godine o svaja na prevaru tvrđavu Jaik. više od 7. svih gradova i svih staleža u Zemski Sobor. podrazumevajući tu i Miloslavskog. K ako je usled toga tržište bilo preplavljeno bakarnim novcem. razbija vojsku vojvode Bezobrazova koji 11 2 je bio poslan protivu njega iz Astrahanja. Uhapšeni ljudi mučeni su posle toga. on se osvetio vršeći pokolj nad stanovnicima bogate varoši Farabata. Otkako se Moskva odrekla Azova te im je prist up ka Crnom Moru zatvoren prema Donu. iako pravih kolovođa pobune nije bilo više od 200. Ali kada je iz Moskve stigao drugi talas nezadovoljnika koji su pretili da će silom oteti izdajnike ako im se odmah n e izdadu. da je on godine 1660 izgubio polovin u svoje vrednosti. — Narodno nezadovoljstvo. 15. Njihovo pljačkanje tr aje od 1658 do 1665 godine. Ovaj odbor odgovara da je ta stvar „prvoredne važnosti i da se tiče cele z emlje”. oni prelaze na Volgu blizu Caricina i odat le silaze na Kaspisko More da pljačkaju persiske pokrajine. On se ne zadovoljava samo pljačkanjem žitnih karavana na Volgi. no t . a mnogi drugi prognani u Sibir .000 lica kažnjeno je oduzimanj em imanja i progonstvom. car poziva strjelce koji jurišaju na goloruku svetinu. da tamo smešta plen. Oni pljačkaju i trgovačke karavane na čitavom toku donje Volge između Saratova i Caricina. Ukaz od 1663 godine uspostavio je prosto opticaj srebrnog novca i ut vrdio otkupnu cenu bakarnog novca na 5 ili čak i 1% od njegove nominalne vrednosti .

Barjatinski se probija ka donjoj Volgi. ranjen. a u junu je raščerečen. Careve vojvode. U aprilu 1671 godin e. Mordvi. oni ga dočekuju raširenih ruku. U svim oblastima između Volge. Uskoro se nedisciplinovana svetina koj a sačinjava ogromnu većinu Razinovih pristalica rastura. Tek posle godinu dana vlada će se smatrati dovoljno jaka da otpočn e istragu i pogubi podbunjivače koji su se bili pridružili Šeluđaku. da će sve staleže i društvene redove (čin) izjed ačiti pred zakonom i da će svuda zavesti kozačku 11 3 republiku. K ada mu je astrahanjski vojvoda Prozorovski naredio da prestane sa svojim postupc ima. knez B arjatinski i Ivan Miloslavski napadaju ga blizu Simbirska. stotine i desetine. čije stanovništvo i vojnička posada izgleda da hoće da pređu na njegovu str anu. gde su ih kozaci sve poklali. idući ka jugu. gde je vrgnut na najstrašnije muke. starešine raznih kozačkih četa odvajaju se od Razina i otpočinju da vrše razbojništva za svoj račun.o je značilo pružiti mu dobar povod da proširi polje svojih podviga. a njihove žene azdeljene među kozacima. Prozorovski. Ta pobuna nije se ograničila samo na Jugoistočnu Rusiju. i njegovi smeli podvizi slavlj . Novi „Vladar” opija se bez prestanka pune tri nedelje. atamana su iznenadili u njegovom poslednjem skloništu. i zaista. Pobunj enici su pojurili u susret „baćuški Stepanu Timofejeviču” koji je radi uvećanja svoje slave izjavljivao kako vodi sobom carevića Alekseja (nedavno preminulog) i patrijarha Ni kona (izgnanog nedavno na Belo Jezero). Dolgoruki. koja proizvode dubok utisak. bili su prišli njemu Ovu raznorodnu svetinu držala je na okupu samo slav a neustrašivoga atamana. imućni kozaci. zatvorio se sa n ajuglednijim građanima u sabornu crkvu. čija je rulja već opljačkala i poklala plemstvo Tu le i Voronježa. On osvaja Saratov i Samaru i zavodi u njima kozačku upravu. sa starešinama koji su iz abrani na opštoj skupštini („kružok”) ljudi iz višeg staleža su poklani. u tvrđavi Kagalniku koju je on podigao. U isti mah. a potom ostavlja zapovedništvo nad A strahanjom Vaski Usu i polazi uz Volgu sa 200 lađa za kojima idu 2. u novembru i decembru 1670 g odine. koje on podnosi veoma hrabro . ubija carevog izaslanika Evdokimova i pridružuje se drugom jednom razbojniku. odatle odlazi u Čerkasi . Astrahanj se još uvek brani pod upravom Feđke Šeluđaka. isteruje razbojnike sakrivene po šumama i šumarcima. i spaljuje pobunjenička sela. Istočnjačka ro ba nađena na trgu uzapćena je i zajednički podeljena. on te iste 1670 godine zauzima na prevaru Caricin i u dva maha poražava careve trupe.000 konjanika. Neredi počinju u Ca ricinu. oni uspevaju da se održe u njenoj tvrđavi čitav mesec dana. plemstvo i činovnike. Njegov poraz blizu Simbirska i svirepo ugušivanje pobune u Nižnjem Novgorodu koje je izvršio knez Georgij Dolgoruki naneli su težak uda r njegovom ugledu. Vlada to iskorišćuje da s akupi jednu vojsku koja na obalama reke Svijega uništava Razinove trupe u d vema krvavim borbama (u oktobru) i primorava Razina da beži na donju Volgu. izjašnjavaju se protiv njega čim su saznali da je patrijarh Josif s večano anatemisao „Stjenjku” u Uspenskoj lavri u Moskvi. on upada u varoš. koji su većinom neprijateljski r aspoloženi prema Razinovim „lupežima”. On se na jpre utvrđuje na Donu. on mu odgovara preteći. Svuda su narodne mase burno pozdravile Razinova obećanja da će uništiti bojare. Čer emisi i Čuvaši. ubija vojvodu koji je odbio da proda rakiju kozacima. Upućen je u Moskvu. pošto su prethodno dobili obećanje da će se dati opšte i pot puno pomilovanje. njegovi sta ovnici odbijaju u avgustu juriš vojvode Miloslavskog i otvaraju gradska vrata care vim trupama tek u decembru. i ma da on drži tu varoš. Domorodačko stanovništvo sa Volge. otvara tamnička vrata zločincima i prima u svoju rulju seljake skitnice. Vasku Usu („Brki”). Oke i Dona seljaci su poubijali posednik e zemlje još pre njegovog dolaska. Varoš dobiva kozačko uređenje: stanovnici su podeljeni na hiljade. Prebegli strjelci nagovaraju ga da pođe na Astrahanj. stigli u Moskvu i čak do manastir a Solovski u Belom Moru. Imućni donski kozaci. glavni buntovnici koji mogu da se spasu beže. on umnožava broj pogubljenja i podiže svuda vešala. Narod je verno sačuvao uspomenu na Stjenjku Razina. Vatreni Razinovi proglasi narodu doprli su do Tambova i Penza. Kagalniku. zvanično sedište atamana. Pojačan skitničkim seljacima koji jure k njemu sa svih strana privučeni slobodom i izgledom na plen. No on se ipak ne osuđuje da odmah napadne varoš. Po varošima stanovnici su poklali vojvode.

Njegova dobroćudna ličnost ne utiče na opšti karakter vlada vine. slavi nje gove vladavine doprineli su oni njegovi državnici koji su došli u dodir sa zapadnjačko m kulturom i koji nam zbog toga izgledaju kao preteče njegovoga slavnog sina: na primer. Ideal kozačke jednakosti i bratstva i dalje je bio suprotstavljen nepravičnosti plemstva i činovništva. trebalo je baš radi njegovoga interesa podvrg nuti sve društvene staleže veoma teškim obavezama. On 11 4 se ponekad žali kako ga čak i u njegovoj najbližoj okolini niko ne sluša. ili bojar Matvjejev. Naimenovanja na položaje u državnoj službi. prevazilazile znatno njegove mogućnosti i sredstva. ne nanoseći ipak štete monarhističkoj ideji i ličnom ugledu v ladara —. i u pozorišnim pretstavama. koje je zavedeno u crkvama. Bojari pokušavaju da spreče njihovu samovolju i prebrzo napredovanje u upravnoj hijerarhiji pomoću jedne naročite ustanove. I baš ti novi ljudi. Prava Aleksejeva uloga. Više činovništvo i dvorsko p emstvo mogli su da drže taj položaj — i zbog toga se narodno nezadovoljstvo razbesnelo protivu njih. naročito za vreme ratnih pohoda. ostal o je samo nekoliko porodica. jer je položaj onih koji su pozvani na v last veoma nepouzdan. Iako pobožan na starinski način. Njih su potisnuli rođaci novoga vladara i raznih carica poreklom iz srednjega plemstva. prava pr venstva. Tako se objašnja vaju razvrat i samovolja „silnih”. Svaka porodica budno pazi da već uspostavljen a ravnoteža ne bude poremećena novim naimenovanjima. ili OrdinNaščokin. On je zaista bio dobronameran. od kojih je narod toliko patio za vreme njegove v ladavine. kaogod i kozačka slo boda opštem robovanju i teškim teretima koje je nametnula moskovska država. koje je Ivan Grozni desetkovao.eni su u mnogim narodnim pesmama i legendama. kako su preke državne potrebe. ne treba da nas navede da zaboravimo jedinstvo n acionalnog razvitka. Ali u svima tim pojavama. Ta da se vidi kako se oko dvora stvara originalna umetnost ruskih primitivaca. — Nacionalistički istoričari imaju običaj da ulepšavaju vladavinu Alekseja Mihailoviča. No kako u tadanjem ruskom životu ima m alo čega što bi se moglo ulepšavati. koje su samo proizvod i karakteristični znak toga doba. Nasuprot tome. ali oni ne sačinjavaju uistini jedan stalež. jer je sv aka porodica jedino želela da sačuva svoj položaj u odnosu na druge porodice bliske dv oru. u tome veku svireposti on je sposoban da se raznežen o zaplače. vlada nije mogla da se liši neprekidne saradnje celoga naroda. pokazu ju odnosnu važnost pojedinih porodica. Ova ustanova nema ničega zajedničkog sa zapadnjačkim carstvom. Za Mihailove vladavine obrađena je pažnja obnovi zemlje. dopuštaju sebi najveće zloupotrebe. Petar Veliki. — Suprotnost i zmeđu vladavina prve dvojice Romanova. Od staroga plemstva. ona bi se smatrala uniženom ako b i jedan od njenih članova postao niži po položaju od člana neke druge porodice . pri to me radu na preustrojstvu. On ume da otkrije izvor radosti u horskom pojanju. pa će ga čak i nadživeti. njemu nedostaje jaka volja. ona je zasnova na ne na jednakosti bojarskih porodica. koju vladar mora da ima. Ali. koje su nedavno donete iz Evrope. bojar Fjodor Rtiščev. prirodno obdaren i imao je jak ume tnički smisao koji se ispoljavao u njegovoj ljubavi prema prirodi i lovu. propagator narodnog prosvećivanja. koga smatraju za najtipičnijeg pretstavnika one stare Rusije k oju je uništio njegov rođeni sin. kada su na vlas ti. nego na njihovoj nejednakosti. U tom pogledu može se reći da u XVII ve ku nijedan stalež nije igrao povlašćenu ulogu upravnoga staleža. Jedinstvo nacionalnog razvitka za vreme prve dvojice Romanova. oni uzdižu samu ličnost carevu. Mnogo više nego on sam. nema nimalo njegove lične zasluge. on ipak nije ravnodušan prema zapadnjačkim no vinama. Njegova osetljiv ost ide ponekad do bolećivosti. a naročito vojne. prvi istinski ruski diplomat. „preblagoga” Alekseja Mi ailoviča. njego vom ukusu za lep nameštaj i lepom ophođenju prema njegovoj okolini. od kojih jedna pretstavlja doba Zemskog Sob ora a druga doba narodnih buna. Ovaj bunto vnički duh živeće sve do doba Pugačeva. pa i sama njegova blagonaklonost ne zadržava ga da u nastupima gneva pokaže sv irepost i grubost svojstvene dobu u kome je živeo.

ako ne i sasvim. brzo i lako osvojio veliki knez Gedimin (1315—1340). Sin i naslednik Gediminov. Olgerd. koji je tek bio prešao u pravoslavlje. Pinsku i Kijevsku. veliki knez Litvanije. Litv anija. Vitebsku. što su litvanski kneževi. ruski jezik postao je zvaničan jezik Litvanije koja je sv e više postajala ruska i obuhvatala velike ruske teritorije. sve više su težili da konačno potčine susedne ruske oblasti svojim posedima. Nemački napad. prešao je u katoličku veru i oženio se Hedvigom. Litvanski kneževi. koji je dotada bio bez takmaca u Litvaniji. Litvansko-poljsko političko ujedinjenje i poljsko gospodarstvo u Južnoj Rusiji. koju su . te je znatnom snagom privlačila i druge ruske oblasti. litvanska plemena pokazala su se veoma ratob orna prema svojim susedima Rusima. da mu plaćaju danak i pomažu mu pri njegovim vojnim pohodima. upoređuju se unuci ili praunuci dveju porod ica. Mnogobošci i poludivlj i. pod uslovom da ovi priznadu vrhovnu vlast litvanskoga veliko g kneza. 3. Pošto su se u početku XIII veka probudila za politički život i obrazovala velike vojničke zajednice pod udarom nemačke najezde. taj sistem biće sasvim u kinut krajem toga stoleća. ruski uticaj. oni su postepeno usvojili sudske običaje i hrišćanstvo ruske 11 6 pravoslavne crkve.11 5 koja je prema rodoslovnom rasporedu ranije bila ravna njoj. — Ali. P o smrti Ljudevita. i tako je Litvanija. pošto su dve trećine njene teritor ije sačinjavale ruske oblasti. bile pre jedna ruska država nego litvanska. Većino m rasparčane krajem XIII veka u beznačajne kneževine i oslabljene tatarskom katastrofo m. Litvanci su prirodno podlegli uticaju ruske kulture. ove oblasti nisu bile sposobne da se dugo odupiru. njegova kći Hedviga ostala je jedina naslednica njegovih prava na Poljsku. koja je bila naprednija. Minsku. kralja Poljske i Ugarske. Ova upoređenja ustanov ljuju se polazeći od predaka. Uskoro posle toga Galič je zauzeo poljski kralj Kazimir Veliki i prisajedinio ga Poljskoj. N aimenovanje tuđinskih starešina u vojsci nanosi mu prvi udar. koje je u to doba već bilo obrazovano. n aišao je tamo na jednog ozbiljnog protivnika. nego i politikom litvanskih kneževa. Oblast Galič-Volinija bila je već priznala za svoga vladara njegovoga sina Ljubarta. zagrozio je u to doba sused noj Poljskoj i izazvao u njenim upravljačima želju za tešnjim savezom sa Litvanijom. Jasno je da ovakav sistem isključuje izbor najsposobnijih i koči tok poslova. i postavio tamo svoje nećake kao vasale. ženili se ruskim kneginjama. te su poljski velikaši ugrabili tu priliku d a brakom sjedine te dve države: Jagajlo (Jagelon). navikli se da govore ruski i postali zajedno sa svojom okolinom upola Rusi. bio je već osvojio zemlje nekadanjih kn eževina Perejaslavlja i Podolije. na primer. U obliku književnog beloruskog i maloruskog narečja. Zbog toga je mnoge takve o blasti. družeći se s Rusima. zapadni i južni deo ruske zemlje postepeno je prevukla sebi druga jedna država. pri kraju XIV veka. Turovsku. iako su pokorili Ruse. SJEDINJENJE MALORUSIJE SA MOSKOVSKOM DRŽAVOM Zapadna i južna Rusija pod litv anskom vlašću u XIV veku. Lakoća sa kojom su vršena ova osvajanja ne može se objasniti samo slabošću ruskih kneževina. s udske i administrativne tradicije. ponekad su im čak dopuštali da zadrže svoje nekadan je mesne kneževe. koji su ih često napadali i pl jačkali. prelazili u pravoslavnu veru. njihov opštinski i oblasni sistem. ali je Volinija ostala pod Litv anijom. Oni su zadržali unutrašnje uređe nje prisajedinjenih oblasti. Uporedo sa uvećav anjem stanovništva. — U vremenu kada se Moskovska država počela obrazovati na severoistoku Rusije. njihove društvene. U takvi m okolnostima promena gospodara utoliko je manje izgledala važna stanovništvu. oslobodili s u ih tatarskoga jarma i poštovali njihovu veru i običaje. ruski uticaj rastao je u Litvanskoj državi. naseljena Belorusima i Malorusim a. Jer ovi. lako usvojili njihovu kulturu. bila pripojena Litvaniji. Tako je k rajem XIV veka skoro cela Zapadna i Južna Rusija. koji je ranije izazvao stvaranje Litvanske države i njeno zbliženje sa Rusijom. kao Polocku.

Istina. diplomatija Moskovske države. ali nije moglo sprečiti napredak poljskoga uticaja . koji su postajali sve opasniji ukoliko je rasla snaga Mos kve. sastavljenom od pretstavnika plemstva. istina. u bi tci kod Tanenberga (Grinvalda). skupština (Dij eta) u Lubinu. Niže i srednje plemstvo. Litvansko društvo je . Litvanci su počeli pomišljati da se što tešnje sjedine sa Poljskom. koji su dotada zavisili od litvanskog ve likog kneza. Ovaj b rak je donekle obezbedio sjedinjavanje tih dveju država i prokrčio put poljskom i ka toličkom uticaju u Litvaniji. Oblasni kneževi potčinjeni velikom knezu zamenje ni su vojvodama i njihovim kastelanima. Savez između Litvanije i Poljske. jer je htelo ne samo da uveća svoju državu. iako je pomagalo više m 11 7 plemstvu da porobi seljake. Katolički i poljski uticaj načinio je posle toga toliki napre dak u Litvaniji. koja je uživala zaštitu države i išla u ko rak s njom. tako su sad brzo prigrlili poljsku kulturu. nego i stvarno ujedinjenje tih dveju država. Pred ovim zahtevima. primalo ih protiv svoje volje i tru dilo se da sačuva svoga sopstvenog kneza u nameri da održi svoju nezavisnost — u čemu su mu energično pomagale i ruske oblasti. godine 1410. Ipak. da je ugovor sklopljen u Gorodlu proširio prava i povlastice polj skoga plemstva i na litvanske plemiće koji su postali katolici. poljsko plemstvo počelo je više nego ikad žudeti za plodnim i slabo naseljenim oblastima južne R usije. čiji je položaj postajao sve teži. Pošto su prihvatili poljsku kulturu. već posle Vitovtove smrti Poljska je pokušala da prisvoji jedan deo tih oblasti. te je u tome i uspelo za izvesno vreme pos le Vitovtove smrti 1430 godine —. Ovo jedinstvo sklopljeno u Lubinu (1569) proglasilo je stapanje Poljske kraljevine i Litvanske velike knežev ine u jednu državu. ipak zauzela povlašćen položaj. ipak je žudelo za poljskim uređenjem gde je sve državna vl ast bila u rukama plemića. Gradovi su izgubili svoja veća. kome su oni ponekad pri lazili zajedno sa svojom oblašću. koja se bil a znatno uvećala. Ovo sjedinjavan je jako je želelo i poljsko više plemstvo. iako je sačuvala svoju nezavisnost. i kako više nisu imala veze sa okolnom oblašću. počela je od XV veka da polaže pravo na sve ruske oblasti koje su bi le potčinjene Litvaniji i koje su moskovski vladari smatrali za svoju naslednu „baštin u”. pretvorili su se u zasebna i čisto buržoaska društva. to jedinstvo nije se isprva pokazalo onako tes no kako su želeli poljski plemići. koja su se upravljala prema magdeburškom pravu. u obliku dinastičkog jedin stva. kojom vlada jedan i isti izborni vladar. Tri godine kasnije. na saboru pretstavnika Poljske i Litvanije koji je održa n u Gorodlu. A tako se u to isto vreme u Litvaniji pojačala želja za savezom. vremenom su i pravoslavnim plemićima dodeljena ista prava ko ja su imali i katolici. koji se bio pokazao prilično nezavisan prema njemu. proglašeno je ne samo dinastičko. da priznadu vlast moskovskog velikog kneza. Osim toga. Litvanija je već bila konačno usvojila poljsko društveno uređenje. plemići su u velikom broju napustili pravoslavlje. Seljaci su lišeni svoje slobode i ve zani za zemlju na kojoj su stanovali. Kao što su ranije upravni krugovi litvanski bili prožeti ruskom kulturom. ipak je bio ostvaren i njegov rezultat se ubrzo pokazao. ali se pred odlučnim otporom Litvanac a morala zadovoljiti zapadnom Podolijom. ali je katolička crkva. i dalje smatralo Poljake za tuđince. 1413. i usvojili katoličanstvo. te je naposletku (1392) Jagajlo bio primoran da p rizna za velikoga kneza Litvanije svoga rođaka Vitovta. i zajedničkim Senatom. Poljaci i Litvanci st ekli su uzajamno pravo da kupuju zemljišta i da zauzimaju upravne položaje i u jedno .Rusije o dnele su sjajnu pobedu nad Tevtonskim redom i onemogućili mu da dalje polaže pravo n a poljske i litvanske teritorije. Ovo smanjivanje ruskog elementa u toj rusko-litvanskoj državi nagnalo je u XV i u početku XVI veka nekolicinu ruskih kneževa. za vlade poslednjega Jagajlovog potomka Sigmunda II Uzvišenog uspos tavila je novo i još tešnje litvansko-poljsko jedinstvo.primorali da raskine svoju raniju veridbu sa vojvodom od Austrije (1386). Litvanija. n ego i da oduzme od Litvanije južne ruske oblasti. sjedinjene vojske Poljske i Litvanije . a naročito ruskog. sa zajedničkom Dijetom (skupštinom). Ono je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod litvans kog plemstva. Kada je oko sredine XVI veka iskorišćavanje velikih zemljišnih poseda u Poljskoj uzelo velikoga maha u cilju izvoza. usvojila je sistem uprave i d ruštveno uređenje Poljske.

Katolički otpor. Na imanja koja im je kralj razdelio vlasnici su privukli nove naseljenike. S druge strane je katoličko plemstv o. koji je isto tako bacio anatemu na pristalice uni je i svrgnuo unijatske episkope. Ovi lovci su obično zalazili u stepe za v reme trajanja proleća i leta. usvajajući njegove običaje i način živo ta. ruska aristokratija se najčešće odricala i svoje narodnosti i s voje vere. koje su jezuiti fanatizovali. na crkvenom saboru u Brest-Litovsku godine 1596 oni su proglasili ujedinjenje dveju crkava (uniju). o snovali varoši. kao i nekoji sitni plemići. veoma snažan u Poljskoj. baš u to doba su ruski građani n ašli branioce pravoslavlja u kozacima južne Rusije. a protivnike unije smatrala za nepokorne i buntovne prema zakonitoj hijerarhiji i podržavala unijatske episkope. o dlazili su u te krajeve samo u naoružanim grupama i stvorili postepeno tip stepsko g ratnika. da bi ih opljačkale. Zbog toga je krajem XVI veka pravoslavna vera u Litvansko-pol jskoj državi bila postala „vera mužika”. oni su podržavali pravoslavne teologe koji su vodili borbu sa katolici ma i štitili crkvena. N o kada bi se otuda vratili. koju su ispovedali skoro jedino ruski građani i seljaci. po kojima su s vremena na vreme lutale samo grupe krimskih Tatara. najveći deo ruskog stanovništva odlučno se odupirao unijatskoj propagandi. Ali su oni u isti mah još teže pritisli ruske seljake jarmom kmetstva. Južna Rusija bila je tada ograničena sa istoka i juga divljim i pustim stepama. a vraćali se da provedu zimu u naseljenim oblastima. da se većina pravoslavnih episkopa u južnoj i zapadnoj Rusiji. u nadi da učvrsti svoj položaj. Podlahiju i Kijevsku ob last. ali pošto su o ni tamo stavljali na kocku svoj život ili svoju slobodu pri susretu sa Tatarima. Osim toga. Stapajući se sa po ljskim plemstvom. koja je dotada bila sastavni deo Litvanije. — Kozaci su obrazovali jedan društveni stalež na jugu Rusije već od kraja XV veka. L itvanija je ustupila Poljskoj: istočnu Podoliju. tako ogorčenu borbu. odlučila za sjedinjenje sa Rimom. 11 8 Litvansko-poljsko versko ujedinjenje i katolička prevlast u južnoj Rusiji. kojima je predala pravoslavne c rkve i manastire zajedno sa njihovim imanjima. osnovali su na svojim područjima štam parije za umnožavanje pravoslavnih crkvenih knjiga i škole za obrazovanje budućih knjiže vnika. pot pala je sasvim pod Poljsku. sela i zamkove. Na tim granicama bilo je junaka ko ji se nisu ustezali da zađu u stepu da love životinje i divljač. oni se nisu . Poljsko. lovca ljudi koliko i životinja. No i pored sveg progonj enja. Međutim. svoju po sebnu administraciju — iako istu kao u drugoj — i svoju narodnu vojsku. Od sredine XVI veka.. Političko ujedinjenje bilo je kobno po pr avoslavnu crkvu. Isprva je jedan deo ruskoga plemstva uzeo učešća u borbi protivu unije i katoličanstva. p riznali vrhovnu vlast pape i zapretili anatemom svima koji bi se tome usprotivil i. svaka zemlja zadržala je svoje posebne zakone. nastavili istu politiku u svojim područjima gde j e imalo pravo pokroviteljstva nad manastirima i crkvama. — Dr uštvenoj potčinjenosti pridružila se i verska. Ipak. plemstvo pohitalo je da se tim koristi: ono je od poljskih kraljeva bilo primilo ogromna zemljišta i na njima zavelo kmetstvo . Voliniju. i ona je krajem XVI veka došla u veoma težak položaj. Većina pravoslavnog sveštenstva je istina odbila da prizna uniju i u dogovoru sa nekolicinom episkopa koji su ostali verni pravoslavlju priredila istovremeno i u istoj varoši drugi jedan sabor. koje je već bilo ustanovljeno u Poljskoj. koje su se trudile da prodru do graničnih oblasti Moskovske i Li tvansko-poljske države. Ali je verski polet pravoslavnoga plemstva ubrzo oslabio. Postanak i razvitak kozačke organizacije. te su proširili ka jugu i istoku granicu obdelanih o blasti. južna Rusija. Ali je poljska vlada uvažila odluku većine episkopa . započeo je protivu nje. Nekoji pravoslavni velikaši. kao kneževi Ostrožski. u saglasnosti sa poljskim vlastima.j i u drugoj zemlji. Plemstvo južne Rusije sledovalo je prime ru poljskoga plemstva i ubrzo se s njim stopilo. bratstva koja su osnivali građani za odbranu pravoslav lja.

čija je verska politika raspirivala još više mržnju pobunje nika. Ti odvažni pustolovi našli su priliku da utroše svoju ratobornost u neprekidnim borbama Sječe. čas su se spuštali niz Dnjepar do Crnoga Mora u sv ojim lakim čamcima i napadali obalske gradove sultana ili krimskoga hana. kao „nepokornici” — kako ih je nazivala državna vlast. izbile su protivu Poljske. oni su živeli kao slobodni ljudi. malu utvrđenu varoš na jednom ostrvcet u Dnjepra. ostavljale su im punu slobodu. iako i dalje lovci i slobodni stepski naseljenici. ostati neprekidno u svojoj službi i imati pravo da bira ju svoje starešine: glavnog zapovednika. jer su želele da imaju njihovu pomoć u slučaju borbe sa Tatarima. Zbo g čestih ratova poljskoj vladi bile su potrebne vojne snage.poljskim režimom povrveli su tamo. Borba kozaka sa Poljskom. Mesne vlasti. i od kraja XVI veka pobune. obrazova li su jedno posebno središte. dobiti vla sništvo nad svojim imanjima. Kozaci . koji će primati platu od vlade. pukovnike i sudi je. i zato je ona za vreme ratnih pohoda dopuštala starešinama da regrutuju mnogo više kozaka nego što je dopuštao spisak. Čas su kozaci vršili pohode na zemljouz Perekop. nego su sad oni upadali u tatarske ste pe i prodirali u njih sve dublje. pljačkali i pustošili. po svršetku svakoga pohoda ona je naređivala da se iz spi ska izbrišu svi prekobrojni. te da postanu ponovo seljaci. van domašaja države i daleko od zemljišnih poseda plemstva. čuvenu zaporošku Sječu. te su tako uvećavali redove kozaka. koji su stanovali u stepi. Sječ je smatrala za svoj glavni zadatak borbu protiv muslimana. oni su ipak izazvali neprekidne tužbe i pretnje odmazdom koje su krimski han i turski sultan upućivali. pobunjene mase jurišale su sa istom pomamom na poljske činovnike kao i na plemiće i katoličke sveštenike. Bojeći se rata s 12 0 Turskom. Kozaci. Ubrzo su njihove starešine postale branioci crkve i nj enih prava koja su gazili i država i zemljoposednici. Kao slobodna zajednica kojom su upravljale izabra ne starešine. Istina. a tako isto i radi zemljoposednika koji su želeli da pretvore kozake u se ljake. ili kao „kozaci” — kako su oni sami sebe n zivali jednom rečju pozajmljenom od Tatara. naredila je da se ustanovi „spisak” kozaka. gde je bilo više slobode. Poneka d su čak odlazili do Carigrada i napadali turske ratne brodove. I pored nepreki dnih sukoba spisak se naglo uvećavao: u prvoj četvrtini XVII veka u njemu su bile za pisane ne stotine. Taj spisak trebalo je da obuhvati nekoliko stotina ljudi. postali us led svoje snage i broja pravi društveni stalež veoma uticajan u južnoj Rusiji. nezadovoljni litvansko.11 9 vraćali u društvene redove iz kojih su izišli. Sredinom XVI veka o vi kozaci. skoro svi pravoslavni Malorusi. Oko sredin e XVI veka oni su. nisu mogli ostati ravnodušni prema verskom proganjanju. Svi lj udi. Poslednjih desetina XVI veka poljska vlada. Iz godine u godinu rastao je broj ljudi koji su bežali od poljskoga gospodarstva i robovanja i gomilali se u graničnim oblastima. zvani „nizvodni kozaci” jer su stanovali duž donjega toka Dnjepra. otimali stotine i hiljade zarobljenih hrišćana od Turaka i Tatara. nego hiljade. litvansko-poljska vlada počela je uporno da zahteva od kozaka da prestanu s a pohodima koje su oni olako preduzimali i da se smanji broj upisanih ljudi. i u tim borbama Tu rci nisu uvek bili pobednici. Oni su tako isto postali sve smeliji prema Tatarima i nisu se više zadovoljavali da odbij aju one koji su lutali po ruskim stepama. ali tu naredbu nije bilo lako izvršiti. nizvodno od brzaka. kasnije nazvanog hetman. koje su uostalom bile ne sposobne da ih savladaju. Ova j dvostruki zahtev naišao je na uporan otpor. a ponekad i desetine hiljada kozaka. — Iako su ovi pohodi sprečavali tatarske najezde u južnu Rusiju. Što se tiče neupisanih ljudi. koje su skoro uvek poticale iz zaporoške Sječe i širile se potom na upisane kozake . u želji da nadzirava njihov život i njih ovu vojnu aktivnost. trebalo je da oni budu lišeni prava da ostanu kozaci . U praksi ova poslednja odredba nije poštovana. Pored ovih upisanih kozaka živeli su i dalje slobodni kozaci.

Poljaci poslaše protivu njega upisane k ozake. Ali ni jedna ni druga strana neće da izvrši taj ugovor. Poljska je na te pobune odgovorila najoštrijim merama. i koji nije mo gao da dobije pravdu od vlade. Godine 1649. i ovaj mu posla 12 1 vojsku od 4. Radi veće bezbedn osti Poljaci su sagradili na Dnjepru. Černjigova i Braclava p overavati samo pravoslavnima. a potom i sa Turskom. a potom i samu poljsku vojsku kod Korsunja. Oni pobunjeni seljaci koji n isu upisani u novi spisak kozaka ne žele nikako da se vrate svojim gospodarima i o dbijaju da se u tome pogledu pokore i samom Hmjelnickom. većinom Jevreji. kojima su oni svojim ustancima pružali p otporu u nacionalnom. smatrala je da je konačno savladala pravoslavlje. — Uistini. naposletku odnosi on ispod Pilava sjajnu po bedu nad poljskim plemićima koji su se žurno okupili protivu njega.000 upisanih kozaka. i ona je ponovo pokušala da ih pritegne. kozaci su bili primorani godine 1638 d a prime čitav niz ograničenja. a jednoj velikoj vojsci stavili su u dužnost da obezbedi opšti mir u Maloj Rusiji . te da zbace jaram poljskih spahija. gde obrazuju zasebne odrede pod zapovedništvom izabranih at amana. potuče poljsku prethodnicu na reci Želtija Vodi (Žute Vode). P oljaci pretrpljuju strahovit poraz. Godine 1648 jedan od velikih kozačkih starešina. Jo van Kazimir koji je tek bio izabran za kralja Poljske. niti mogu da . u istočnoj Galiciji. povisuje broj upisanih kozaka na 40. Posle n ovih žestokih pobuna koje su svirepo ugušene. te pobu na. Sp ahije. to smirenje bilo je samo prividno. jer nekolicina ruskih plemića iz južne Rusije koji su ostali verni veri svojih otaca nisu mogli da ga štite od ganjanja niti da spreče njegovo opadanje. Sa svih strana seljaci i građani p ristižu njegovoj vojsci. osećala je veliku potrebu za vojnicima. Ali krajem XVI veka. zamkove i tvrđave utamanjujući njihove stanovnike. koji pljačkaju i ruše vile. obavezuje se da će upravne položaje u okruzima Kijeva. Ugovorom kralj zvanično priznaje Hmjelnickog z a kozačkog hetmana. činili su što su hteli sa kme tovima i davili ih nametima. poljski spahija. sotnik (stotinar) iz Čigirina. beže iz Ukr ajine gde smrt sustiže sve one koji nisu imali vremena da pobegnu. Ovi gromki uspes i probuđuju Ukrajinu. on je stupio u vezu sa krimskim hanom. Ustanak Bogdana Hmjelnickog. Pobeđeni kozaci bili su mirni i poslušni . Osim toga. u koju su smestili jaku posad u. ponovo planu. ubuduće će biti samo 6. te joj kozaci nisu više bili potrebni. pobegao je u zaporošku Sječu i tamo digao bunu. unijatsko sveštenstvo. hetmane Potocko g i Kalinovskog. Unijatska crkva. koga je uvredio jedan njegov sused. Tako su kozaci uspeli da zn atno uvećaju svoju vojsku i da donekle poboljšaju položaj pravoslavne crkve. koju su podržavali i vlada i katoličko plemstvo. da će ukinuti uniju crkava. U drugoj četvrtini XVII veka Poljska je ušla u period relativnoga mira. a prema planovima francuskog inžinjera Boplana. U dvodnevnoj bitci kod Zborova. polazi lično na Hmjelnickog na čelu celokupne poljske plemićske vojske. jedna posada sastavljena od upisanih kozaka smestiće se u Sječi da pazi na ponašanje Zaporožaca i da ih sprečava da primaju begunce iz pokrajina potčinjenih Poljskoj. a naročito da pod svojim okriljem uspostave episkopsku hijerarhiju uništenu posle sjedinjenja crkava. prestravljeni. Bogdan Hmjelnicki. uzvodno od zaporoške Sječe. koje posla na Krim.000 ljudi. te ona cela polazi za njim. Sopstvenici zemlje i njihovi zakupci.000.su se istakli kao zaštitnici Malorusa. koja je tinjala. Izgledalo je da su ove mere umirile zemlju. i postavlja pravoslavnog a kijevskog mitropolita za člana Senata sa istim pravima koja imaju i katolički nadb iskupi. A Poljaci. te je često morala da čini neophodne ustupke. Krimski han sa svojom hordo m dolazi u pomoć Hmjelnickom. Na čelu Tatara i zaporoških kozaka koji su ga izabrali za het mana. ostali kozaci prevešće se u red seljaka. On zauze tvrđavu Kodak . no oni pobiše svoje starešine i pređoše pod njegovu zastavu. i njihove sta rešine naimenovaće vlada. neće da ponište crkvenu uniju i da dopuste mitropolitu da zasedava u Senatu. pošto se bila uplela u rat sa Moskvom. gde uhvati dvojicu neprijateljskih starešina. socijalnom i verskom pogledu. tvrđavu Kodak. Hmjelnicki pođe u boj pozivajući proglasima sve stanovnike Ukrajine da mu se p ridruže. opet. katolički sveštenici i Jevreji.

a naročito pravo da biraju svoje starešine i sudije. a porez prikupljen od maloruskih seljaka i građana išao je u kasu hetmana umesto da se predaje carevoj blagajni. I pored ugovor a od 1654 godine. U odlučnoj bitci kod Berestečka. Georgij. moskovski car ima prava da u njihovom kraju dodeljuje pojed incima imanja i naseljeno zemljište. namamljen izgledom da dobije pol jski presto. najbliži saradnik Hmjelnickoga. Naposletku Hmjelnicki. Ali uskoro izbijaju raspr e između Švedske i Rusije.000 kozaka. Ovo zatišje omogućilo je Poljskoj da se oporavi i prikupi snagu za novu borbu. p ošto je odbio Poljake i njihove nove saveznike Tatare koji su bili prodrli u Podol iju. sastavljeni su uslovi prisajedinjenja. zauzeo je oblast Helma i istočne Galicije. te car Aleksej Mihailovič. Kozaci zadržavaju kao svoju sopstvenost zemlju na kojoj žive i sva svoja prava i povlastice. — Januara 1654 godine. Hmjelnicki je prinuđen da prim i nov ugovor. gde su mnoge kozačke starešine žalile za poljski m gospodarstvom. On je već bio pozvao u pomoć Moskvu. sporazumno sa hetma novim izaslanicima. a li nije mnogo navaljivala. U Moskvi. Ona j e našla saveznika u samoj Maloj Rusiji.trpe broj od 40. zaključi sa Poljskom primirje koje mu je ostavilo najveći deo maloruski h i beloruskih teritorija. Ovoga puta prilike su manje povoljne za kozake. nemiri izbijaju. — Isprva je borba sa Poljskom bila povoljna po Moskvu. Broj kozaka utvrđen je na 60. Kozačkom vojs kom zapoveda jedan hetman koga bira rada i koji je dužan jedino da o svom izboru o bavesti cara i da mu položi zakletvu vernosti. potom je pristao da stavi Malu Rusiju pod vlast carevu. Ali ni ovaj ugovor se ne izvršuje: broj kozaka premašuje nametnutu cifru. na predlog Hmjelnickoga. Porez što ga plaćaju seljaci i građani predaje se državnoj blagajni Moskve. krimski han izdaje svo je saveznike na bojnom polju i napušta poražene kozake. Ona traje dve i po godine sa raz ličitim obrtima. nijednom rečju ne spominje uniju i svodi broj upisanih kozaka na 20. ali ga pri kupljaju izabrane mesne vlasti pod kontrolom moskovskih činovnika. a sel jaci odbijaju da priznadu vlast spahija koje su oni prognali.000. Zbog toga rat uskoro opet počinje. Moskva se istina potužila zbog toga Hmjelnickom. Njena glavna vojska. Vigovski je prinuđen da se odreče s voga zvanja. izaslanika Moskve. Položaj Poljske izgleda očajan. Ostali društveni redovi u Maloj Rusiji zadržavaju isto tako svoja nekadanja prava . jer bi im ono dopustilo da u Ukrajini steknu položaj kakav je ima lo poljsko plemstvo. i uz pripomoć Tatara pobeđuje moskovsku vojsku. Borba Moskve sa Poljskom i Turskom. Kao vrhovni vla dar ujedinjene države. izuzev Poljsku i Tursk u. On pregovara sa poljskom vladom o prisajedinjenju Male Ru sije Poljskoj. Isto tako vojvoda i vojna posada ostadoše samo u Kijev u. jer je borba sa Poljskom oko Male Rusije još uvek traja la. koji je izabran za hetma . čijem su primeru sledovali ostali članovi kozačke uprave. a po njegovoj smrti godine 1657 i njegov naslednik kao hetman. uz pripomoć bojara Šeremetjeva. rada (savet) kozačke vojske. ali se ne mešaju u kozačke poslove. Moskovske vojvo de stanuju po velikim gradovima. no ona se nije htela odazv ati sve dok nije videla nikakve stvarne koristi i dok se nije potpuno uverila u slabost Poljaka. 000. te sin Bogdana Hmjelnickog. Ovoga puta sazvan je Zemski Sobor da ispita Hmjelnickove predlo ge. u Perejaslavlj u. i prvi koji se koristio tim pravom bio je sam : Hmjelnicki. Skoro odmah zatim borba se nastavlja svom žestinom. Ali je ovakva poli tika ozlojedila proste kozake. posl e nekoliko pobeda u 1654—1656 godini zauzela je celu Malu Rusiju i veliki deo Litv anije. a na ročito kada se Švedska pridružila njenim neprijateljima. za kojom je išao jedan odred maloruskih kozaka. odlučuje 12 2 da se preda moskovskom caru i da mu položi zakletvu. odlučuje da se odvoji od nje i da prisajedini Malu Rus iju Moskovskoj državi. Prisajedinjenje Male Rusije Moskovskoj državi. kozačka vojska je i dalje znatno premašivala ugovoreni broj. i Mos kva se tome nije protivila. U isto vreme Hmjelnicki. uvidevši da ne može savladati Poljsku samo svojim sopstvenim snagama. Jedan od ovih nezadovoljnika je sekretar kozačke vojske Ivan Vigovski. Hetman zadržava ograničeno pravo da održava diplomatske odnose sa drugim zemljama.

Dva vojna pohoda na Krim. P ustošenja za vreme ovoga rata. Doroše nko. Kozačke starešine. ali tada sam Bruhovecki. optužile su ga za izdajstvo. Austrije. Pošto Moskva sad smatra da Andrus ovski ugovor više ne važi. Potpisujući taj „večiti mir”. Sam ojlovič je prognan u Sibir. jer nije dovoljno jak da odoleva Poljacima i onim kozacima koji su njihovi saveznici. Iako Moskva nije uspela da ponovo osvoji desnu obalu Dnjepra. Ali sad Turci opsedaju Čigirin. ona je postala skoro prava pustinja. Jer je on popustio navaljivanju Moskve i do pustio da moskovske vojvode uđu u varoši Male Rusije i predao im upravu nad gradskim i seoskim stanovništvom sa pravom da prikupljaju sve poreze kojima je ono podložno. te je Moskva godine 1667 zaključila sa Poljskom primirje u Andrusovu. a na levoj obali za Moskvu. Samojlovič. te se njeno stanovništvo raselilo. ponovo polaže zakletvu Moskvi. kojih su se Poljaci potpuno odrekli. Ova dugotrajna borba iscrpla je snagu Rusije. no ta optužba bila je besmislena i trebala je samo da posluži kao opravdanje za Golicinov poraz. odbija njihov prvi napad. čije starešine prilaze njemu i ubijaju Bruhovecko g. nenaviknuti na moskovske metode. posle pustošenja za vreme unutrašnjih nereda. nedav no veoma bogata. Venecije i Rusije.na. ostali su bez uspeha. Ali čim se on vratio na desnu obalu. ali ne i da potčini desnu obalu. koga će posle nekoliko godina optužiti za izdaj stvo prema moskovskom caru i zameniti Samojlovičem Za vreme ovoga hetmana Moskva ponovo pokušava da zauzme desnu obalu Dnjepra. upropast ila su Ukrajinu na desnoj obali. gunđaju. podiže bunu protiv u Rusije. jer se nekoliko kandidata za hetmanski položaj otimlju o vlast i odvlače zemlju čas Moskvi. ugovarači su se obaveza li da je ne posedaju ponovo i da ne naseljavaju iznova oblast između Buga i Dnjepr a. koji godine 1676 kapitulira i ostavlja mu grad. nezado voljne hetmanom Samojlovičem. ona će i ostati u takvom stanju. pukovnika Mnogogrješnog. Malorusi. prostog kozaka. Hetma n Dorošenko pokušava da sačuva svoju nezavisnost prema Poljskoj. koje je još pojačala u nutrašnja politika Bruhoveckog. a na njegovo mesto izabran je jedan kozački starešina. Tursko-tatarska vojska osvaja Podoliju i oblast Galiča. po k ome joj je Poljska ostavila od Male Rusije samo levu obalu Dnjepra i grad Kijev. Samojlovič napada godine 1675 i 1676 Čigirin. te se proglašuje za turskog podanika. uskoro je obrazovan savez protivu Turaka 12 4 sastavljen od Poljske. Moskva se sprema da učini izves ne ustupke. Poljska je računala da uvuče Rusiju u jedan savez protivu Tu rske. „Večiti mir” zaključen sa Poljskom godine 1681 dao joj je zauvek levu obalu Dnjepra. prestonicu Dorošenka. i sada Georgij Uskoro zatim Poljska uspeva da p 12 3 Hmjelnicki prelazi na drugu stranu. obedi Rusiju. Već nekoliko godina Mala Rusija je rastrzana n emirima. Hetman desne obale. sa jednim malim pojasom zemlje na desnoj obali. a na desnoj obali Kijev i njegovu oko linu. ko je je godine 1686 i 1687 preduzela moskovska vojska sa maloruskim kozacima pod z apovedništvom kneza Vasilija Golicina. u želji da spase svoj položaj. oni ponovo priznaju vlast Moskve. Na desnoj obali Dnjepra kozačke starešine s u za Poljsku. Iva . Zbog rusko-turskog ugovor a u Bakče Saraju godine 1681. biraju n ovog hetmana. Leva obala izabira za hetm ana Bruhoveckog. pojavljuje se na levoj obali. vojvode i Moskovske vojne posade su pobijene. i kralj Mihail Višnjovjecki primoran je da po ugovoru sklopljenom u Bugaču 16 72 ustupi Ukrajinu na desnoj obali Turcima. Ovo primirje izazvalo je u Maloj Rusiji jako nezadovoljstvo. I doista. ona je ipak povrat ila ranije osvojene oblasti. ali godine 1678 nov turski pohod primorava Ruse da se povuku. a čas Poljskoj. kome pomaže moskovska vojska sa Šeremetjevom na čelu. koji uspeva da uz pripomoć moskovske vojske odbij e Poljake.

sastavljen poglavito od kozačkih „starešinstava”. Ovi i nteresi dolaze sve više u suprotnost sa interesima kozačke i seljačke mase. iako obavezni da daju izvesnu naknadu vlasniku imanja. građansku i sudsku vlast.n Mazepa. Posledica je toga da hetmani postaju u XVII veku zaštitnici staleških interesa kozačkih „starešinstava”. Isprva kozaci nisu sačinjavali zatvoren stalež. kao zapovednik kozačke vojske. ostali lično slobodni i sopstvenici svog a dela zemlje. Njega i član ove opštega starešinstva treba da bira opšta rada (skupština) cele vojske. u čemu ih uostalom pomaže entralna vlada koja takođe želi da oslabi i smanji vlast hetmana. oni im pomažu da se okuće. a pomažu mu nekoliko ađutanata. I tako krajem XVII veka Mala Rusija je i dalje podeljena na dva dela. U to isto vreme Ukrajina na desnoj obali. Vremenom se broj zemljoposednika brzo uvećava. Kozačka „starešinstva” nameću uskoro svoj uticaj i samome hetmanu. a drugi da daju sve poreze i dugovanja u naturi. Moskva je ostavila hetmanu unutrašnj u upravu zemlje i finansije. Čak i na ovakvim imanjima su seljaci. kupuju zemljišta i naseljavaju ih koz acima i seljacima koji su osiromašili u ratu. Sva starešinstva se biraju i njih mogu da svrgnu njihovi birači. ali im u nakn adu za to nameću terete. — Tek krajem XVII veka jasno se ocrtavaju glavne linije unutrašnjeg uređenja ruske Ukrajine. seljaci sa leve obale Dnjepra postali su slobodni i prisvo jili zemlju na kojoj su stanovali. i to na posredno zauzimanje Golicina. upravno središte. Zemljom upravlja hetman. koji su neka vrsta ministara i koji obrazuju „opšte starešin stvo”. Posle pobune Bogdana Hmjelnickog. koje obuhvataju iz vestan broj tržišta i sela i imaju svoje zasebno središte. Pred zakonom članovi prvoga staleža se ničim ne razlikuju od pros tih kozaka. koja se go rko žali zbog toga centralnim vlastima. svakim selom po jedan kozački ataman i jedan seljački vojt (za stupnik). Ali pri kraju XVII veka hetman i vlasti usprotivili su se primanju seljaka među kozake. Plemićska imanja su skoro sasvim iščezla. kor isteći se svojom vlašću i materijalnim sredstvima. posle neuspešnog pokušaja Bruhoveckog. oni biraju međusobno. Svakim pukom upravlja jedan pukovnik i jedno „pukovsko starešinstvo. i prilično veliki broj 12 5 imanja pravoslavnih manastira. Od njih s u ostala tek poneka. Varoši i sela koje imaju upravu prema Magdeburškom pravu imaju izabrane ma gistrate. ali uistini oni drže u svojim rukama znatnu snagu i bogatstvo. koja pretstavljaju istovremeno vojnu. Jedina razlika među njima bila je u tome što su prvi bili obavezni da vrše vojnu službu. Unutrašnje uređenje ruske Ukrajine u XVII veka. Zbog toga moskovska vlada ima u poslednjoj trećini XVII veka priliku da izbliže proučava režim što su ga hetmani zaveli i da natenan e priprema svoje buduće mešanje u unutrašnje poslove Male Rusije. pala je ponov o pod vlast Poljske koja je pregla da je ponovo naseli i da je preuredi. i to ona koja su pripadala sitnim plemićima koji su se bili opredelili za Kozake prilikom njihovog ustanka. Njena teritorija podeljena je na deset vojnih okruga ili pukova. krajem XVII veka. Seljački vojti. jedan ruski a dru gi poljski. a svakom s totinom po jedan sotnik (stotinar) i „stotinarsko starešinstvo”. može izuzetno da naimenuje nekoliko članova. ali pri tom učestvuju još uvek istinski i prosti kozaci. čiji su iznos prikupljale vlasti i on se trošio u unutrašnjosti Ma le Rusije. Tako se stvara ubrzo jedan nov stalež zemljoposednika. magistrati i opštinski o dbori nadležni su samo za poslove svojih staleža. što im om ogućuje da imaju veliku moć. stalež vezan zajedničkim interesima. građani i seljaci mogli su slobodno da ulaze u njihove redove. . koju su Turci napustili. Svaki puk ima j edno glavno mesto. Jer hetmani i carevi razdeljuju kozačkim starešinama naseljena zemljišta. opšta uprava pripada kozačkim činovnicim a i raznim starešinstvima. dok se u isti mah uvećava stalež zavis ih seljaka. Pukovi se dele na stotine. ali hetman. a osim toga obogaćene starešine. a ostali izabrane opštinske odbore. ali se u prak si. Ovo protivljenje nalagali su više staleški interesi nego opšti. Opšte starešinstvo meša se mnogo i u pukovsk e i stotinarske izbore.

4. Ovo naseljavanje privremeno se prekida usled ustanka hetmana Hmjelnickog protiv Poljske. Između 1636 i 1656 godine stvara se ispred Tulske odbranbene linije nova linija. kreće se u prvoj polovini XVII veka druga jedna struja. — Uporedo sa proširenjem teritorije. Ovakvo vojno ustrojstvo stajalo je srazmerno malo vladu koja je plaćala „ratnicima” samo davanjem z emlje. U isti mah. iako bežanje se ljaka ka granicama i dalje traje. gde je naseljavanje prodrlo tek u XVIII veku. na evropski način. jer od Crnoga Mora dolaze neprestano tatarske najezde od kojih treba b raniti stalne naseljenike. celu Harkovsku guberniju i zapadni deo Voronješke gubernije. Zato je vlada pohitala da dovede nove naseljenike na granicu. ipak je država dovoljno jaka da nametne svoju vl ast beguncima i da od njih načini branioce južnih granica stavljajući ih pod svoju kon trolu. nego je i opasna. koja se deli na tri dela ili „zone”: Bjelgorodska (Ahtirka. Kako se rat udaljavao zajedno sa širenjem granica. i spoljna politika Moskve postaje sve složenija i zahteva skupe vojne reforme. otpočelo se sa redovnim vežbanj em. — U XVII veku. A kako je o vaj pokušaj krunisan uspehom prilikom zauzeća Smolenska. što je bilo obustavljeno. isto kao i naseljavanje. oni se više nego ikada iseljavaju iz Poljske. Menzel insk). čim je popravljena pustoš koju je ostavilo Doba Nemira. Ove dve struj e obeležile su granice stalnoga stanovništva sve do ivica stepe. Od 1680 godine vlada je prinuđena da podigne i treću utvrđen u liniju duž Doneca. i u Novgorodu — protivu Švedske. Za 12 6 vreme drugoga rata sa Poljskom (1634) nedostatak graničnih utvrđenja kobno se oseća. i obrazuju se novi pukovi od građana i stanovnika vojnih okruga koji leže duž tih granica. vlada je bila primora na da preduzme prinudne mere za zadržavanje stanovništva. ali čim su Malorusi izgubili veru u uspeh toga ustanka . Ustanovljavaju se štabov i na granicama. U XVII veku stepa ne samo da nije naseljena. zato. Kontrola koju vlada vrši nad slobodnim naseljenicima olakšana je time što je iseljavan je iz središta Velike Rusije doprlo do svojih prirodnih granica. između 1630 i 1645 godine. U susret ovom velikoruskom naseljavanju. Za Aleksejeve vladavine ustano vljena su tri štaba mesne odbrane: u Sjevsku — protivu Poljske. Bjelgorod. Voronjež i Kozlov). Simbirska (od Tambova do Simbirska) i Kamska (Sengilej. odonud Dnjepra. U svakom štabu nalaze se zapovednici tuđinci ko ji uvežbavaju svoje potčinjene i uvode ih u novu taktiku konjice (dragoni i nemački ko . U XVI veku je naseljavanje stepe bilo posledica bežanja slobodnih seljaka i kmetova. poljska vlada trudi se da naseli Poltavsku oblast Malorusima. kao i u XVI. U XVII veku. Sada je bilo potrebn o održavati pravu vojsku po evropskom uzoru. ruske pešadije i konjice. stražarski. ukrajinsko ili m alorusko naseljavanje. Vojne reforme. Prošlo je ono vreme kada je za odbranu zemlje prema „ravnici” bilo dovoljno poslati sv akoga leta na Oku i preko nje odrede „ratnika” koji su obrazovali nekoliko pukova: v eliki puk. za vreme nemira. pošt o je ovo bežanje bilo kobno po zemljoradnju središnih oblasti. već je od njih stvarao čitave pukove. desnokrilni i levokrilni puk. naročito Engleze protestante i Nemce. Moskva nije više mogla da služi k ao glavni stan vojske niti da razdeljuje pukove. koje dolazi sa zapada. a novac im je davala tek svake treće ili četvrte godine. UNUTRAŠNJE UREĐENJE U XVII VEKU Unutrašnje naseljavanje. u Bjelgorodu — protivu Krima. Sredinom toga veka već ljudi ne znaju kuda da beže da bi izbegli vlastima. za Mihailove vladavine Filaret je pri mao u vojsku tuđince. u utvrđenim zonama. do kozačkih naseobi na na gornjem Donu. vlada ponovo preduzima odbranu granice. te je stanovništvo stvarno ustaljeno. prethodnički puk. koje dolazi sa se vera. i nije se on zadovoljava o da im samo poverava zapovedništvo. ruska teritorija uvećava se naročit o naseljavanjem nenastanjenih oblasti stepa na jugu i na granicama Sibira. Za tridesetak godina oni su potpun o naselili južni deo Kurske gubernije. te oni postaju njena oružana straža.

izišli su iz Doba Nemira mnogo pouzdaniji u sebe. a to će reći a one koji nisu potčinjeni privatnim zemljoposednicima. — Ovo načelo zajedničke odgovornosti primenjuje se ne samo na pribiranje poreza. Ovaj sistem staje vladu mnogo više nego pređašnji. Godine 1680 Rusija je konačno podeljena na oblasne vojne o kruge. a potom od 1678 do 1680 godine. nego „ognjište” (dvor). Međutim. da ne bi palo u ruke tuđim licima.000 rubalja. a to je polovina državnog budžeta. godine 1680. povećani su. ili 10. što uostalom ima za posledicu vanje obrađene površine. povrh sv ega. najpre od 1646 do 1648. Vlada ne traži više da po smrti jednoga vojnog obveznika nje gova zemlja bude predata onome koji može odmah da preuzme njegovu vojnu obavezu. „raspoređuje i određuje”. deseti ili čak i peti deo vrednosti imanja. porez se teško pribira. nesposobna da stupi u neposredan dodir sa poreskim obveznicima . vrednost novca je znatno opala: rublja je izgubila četiri petine svoje vredno sti. Potčinjavanje društvenih staleža. — Da bi se popunili ti novi izdaci.500. Po završetku vojne obuke vraćaju vojne obveznike njihovim domovim a. svi porezi postaju grupni. Iznos ovih poreza je mnogo veći nego ranije: porez na otplavna (nanosna) zemljišta (jamskoj) je 85 puta veći neg o ranije. Osim toga. što bi krajem XIX veka pretstavljalo sumu od 3. osiromašilo za vreme nemira. v lada sad pristaje da to imanje ne upisuje u „carev spisak” sve dok pokojnikov sin ne odraste. država je prinuđena da ih grupiše i da im nametne zajedničku odgovornost za plaćanje por eza. Plemstvo. izvršen je nov popis poreskih obvez nika koji su se raselili za vreme nemira. 12 7 Krajem toga veka. trošak je utrostručen: 750. Vlada im dodeljuje zemlju kao nagradu za njihovu vojnu službu. Ovaj način je neizbežna posledica primitivne administrati vne organizacije. za vlade Ivana Groznog. kao što smo videli.njanici) i pešadije. ona pristaje takođe da ga ostavi drugom mužu udove ili vereniku pokojnikov e ćerke. Početkom XVII veka izdržavanje vojske zahteva oko 250. Ratnici. To su u pravom smislu reči vojni obveznici. pa ipak. te mo gu čak i da nameću svoju volju vladi. nego uopšte na sve pojedinačne obaveze prema državi. razume se. o kojima će kasnije biti reči. između njih prem a njihovoj finansiskoj moći. u XVII veku vlada konačno usvaja jedno novo gledište: vojnoj obavezi podložni s u ne samo pritežaoci imanja dobivenih od države (pomjesća). koji iznose obično dvadeseti. U toku toga veka „ognjišta” podložna porezu popisuju se u dva maha. Golicin je up otrebio te oblasne pukove sastavljene od starih i novih elemenata. Pošto su imanja ostala napuštena. Posle nemira državna blagajna je ostala prazna.500. seljaka i građana. Finansiske reforme.000 rubalja. ali na prvi poziv oni moraju da se okupe u jednoj određenoj varoši njihove zone i da tu obrazuju pukove. dok su najpotrebniji predmeti srazmerno poskupeli.očevina) koji su dotada bili oslobođeni . i sav teret pada na ročito na seljake iz „crnih (oporezovanih) okruga” na severu. a novi porez na strjelce prelazi od četvorostrukog na sedmostruki u toku XVII veka. poreska osnovica neće više biti „ralo” (soha). pri svakom novom vojnom pohodu pribegava se izvanrednim porezima.” Sopstvenost takvih državnih imanja bila je tačno određena u XVI veku. 12 8 nego i sopstvenici slobodnih baština (votčina . Osim toga. Izvesna određena grupa poreskih obveznika op orezuje se izvesnom sumom koja se potom deli. Da bi se obezbedilo prikupljanje novih poreza. ali ona budno p azi da ta zemlja „ne iziđe iz ratničkih ruku. moralo je biti sasvim oslobođeno poreza. pore zi. ali u XVII veku već se otst upa od utvrđenih pravila.000 rubalja. na obaveze ratnika. na černosošnjije.000 na kraju XIX veka. Za vreme ratnih pohoda na Krim. oni su još daleko od toga da imaju onaj povlašćeni položaj koji će steći u XVIII veku.

sam o ako nađe sebi zamenika. ili obaveza plaćanja poreza. pretstavlja upravno i vojno središte. zato je ona vezala za „ratničk u zemlju” sve seljake koji su bili upisani prilikom popisa stanovništva od 1646 do 1 648 godine. On čak prisvaja pravo da im sudi. i veliki deo njihovog stanovništ va sastavljen je od „rabotnika”. koji može da bude prodat. vlada zavodi jednu zaštitnu mer u koja pretstavlja „lanac”: posednik zemlje A jamči za posednika B. Godine 1607 jednim ukazom koji nije bio primenjen vezani su seljaci za posednike zemlje kod kojih su se zatekl i prilikom popisa 1592—1593 godine. Odavno su ratnici pokušavali da izdejstvuju zakon koji bi konačno vezao seljake za njihove gospodare i oduzeo im pravo da menjaju gospodara. jer je tjaglo. No i pored toga zakonodavstvo je i dalje veoma nejasno. To je uglavnom isto ono načelo koje vezuje i poreske obveznike i nameće im zajedničku odgovorno st. koje je država rado htela da zadovolji. da zaključuje ugovore sa državnom blagajnom. Jedan seljak.svake vojne obaveze. otuda . Državni i dvorski seljaci vezani su za zemlju i opštinu još u XVI veku. Tada je isto tako ukinuto pravo „starinaca” — a to će reći onih koji odavno žive na is tom zemljištu i pod istim gospodarem — da mogu napustiti vlasnika zemlje na kojoj st anuju. produžen je na deset. pa su plemići podeljeni na k ategorije prema njihovom bogatstvu. menja ih. Zakonski rok za istraživanje i prinudno vraćanje odbeglih seljaka. Uskoro potom. a seljaci na plaćanje poreza. Da bi obezbedila pravilnost te službe. Ali već ova i ovakva preporuka. jedino centar varoši. i to na račun seljačkih prava. jer je obavezan n a vojnu službu. okrivljeni se čak stavljaju na muke. u posadima. naročito na on e koji žive na zemljištima čiji su vlasnici obavezni na vojnu službu. razdeljuj e 12 9 seljake. Vezati ličnost za zemlju da „zemlja ne bi izb egla poresku obavezu”. seljak kome sudi njegov gazda može da bude tužilac u nekoj parnici. odobrena je ili bolje reći nametnuta je neka vrsta samouprave plemićima koji imaju zemljišne po sede. Trgovci i zanatlije nastanjuju se na periferiji. Otada sopstvenik postepeno stiče vlast nad ličnošću seljakovom. koji je godine 1597 bio utvrđen na pet godina. jer čak i kada ubije svog otroka. i to pravo vidno je istaknuto time što pored nekojih spahiskih dvoraca postoji i tamnica sa okovima za ruke i vrat. kakve su obav eze građana? Varoši se još uvek malo razlikuju od sela. Državni interesi poklapali su se sa intere sima posednika. ima pravo da i sam kupuje otroke. Isto tako jedan fiskalni razlog objašnjava postupno potčinjavanje i vezivanje seljak a za zavičajnu opštinu. Tek u XVIII veku biće ukinute ovakve protivrečnosti. Istina. što je obavezalo izvesnu grupu stanovnika. pokazuje dokle idu gospodareva prava. gospodar ne podleže nikakvoj zakonskoj odgovornosti. ili da ode na rad drugde. carevi ratnici postaju prinudno ratnici države. Pošto su ratnici obavezni na vojnu službu. Da bi ovo uzajamno jamčenje bilo uspešno. konačno je z abranjeno svakom posedniku zemlje da menja svoj društveni položaj. bilo vezano za zemlju a ne za ličnost. pa ih čak i prodaje. pa čak i sa svojim gospodarem. Zbog toga se vlada trudi da poresku obavezu pretvori u ličn u. Ali seljak koji je radio na zemljištu nekoga privatnog posednika ili na crn oj zemlji” mogao je napustiti mesto za koje je bio vezan kao poreski obveznik. ne ranjava niti mori glađu čoveka koji mu je potčinjen. te je porez na zemlju koji se određivao prema „ralima” zamenila porezom na „ognjište”. itd. „prava varoš”. U XVII veku on slobodno pretvara svoje seljake u sluge. on odeljuje porodice. sredinom XVII veka. Usled ovoga gubi se pojam „slobodnog ratnika” koji može da menja gospodara p o svojoj volji. oni biraju između sebe jednoga plemića koji ima dužnost i pravo da određuje uslove pod kojima će svaki od njih ispunjavati svoju vojnu obavezu. d ok G opet jamči za D i tako dalje. Zakonik cara Alekseja iz 1649 godine preporučuje izrično vlastelinu da ne ubija. bez ikakvih pri nudnih mera za njeno izvršenje. a 1607 na petnaest godina. a ovaj jamči za G. Država sad zahteva vojnu službu i od ovih „posednika” i dodeljuje imanja samo onima koji nemaju baštine ili onima čija je baština m ala. to je načelo koje je vlada primenila na seljake. Za Mihailove vlada vine vrši se revizija svih plemićskih imanja da bi se položaj i zvanje svakog posednik a doveli u bolju srazmeru sa veličinom njegovog imanja.

vlada ga 13 0 poziva u Moskvu i uzima u službu kao gosta ili zakletog trgovca. Napor koji je učinjen da bi se poboljšale finansije izazvao je izvesne iz mene u poreskoj administraciji. ukidaju se nekadanje sasvim proi zvoljne podele zemlje na „četvrtine”. prva briga je da se varoši odvoje od sela. vrši se stroga istraga. a drugi u svoje posade. sposobniji da plaćaju više nego sel jaci. „carinu” i „krčmarinu”. vlada odabira n ajbogatije varošane. Čim se koji trgovac iz u rašnjosti obogati. čije je stanovništvo oslobođeno opštinskih poreza . stanovništvo je tamo pohrlilo čim su i gradovi bili podvrgnuti jednom naročitom porezu. i od seljaka nastanjenih po predgrađima. nego prema „ognjištima”. Na varoši padaju u XVII veku s vi vanredni nameti. Potom se građani podložni plaćanju poreze razlikuj u u isti mah i od ratnika nastanjenih po gradovima. Krajem toga veka. ipak su i pored toga postavl jane i vojvode koje je Moskva slala da budu na čelu izvesnih okruga naročito izloženih neprijateljskim napadima. posle ukidanja vojv odskog zvanja. Za Mih ailove vladavine ono se uopštilo. a raniji vojni okruzi poslužiće kao osnovica za podelu zemlje na „gubernije”. Kada je potrebno da se izvrši opšte i konačno potčinjavanje stanovništva. Trgovački lokali u varošima plaćaju jedan zaseban porez. Ipak. u kojoj su usredsređena sva glavna priman ja. Pošto novac pritiče iz severnog dela zemlje. razume se. I najzad. vrši se d ecentralizacija u finansiskoj administraciji i pribiranju poreza: tu dužnost sad v rše mesni vojni štabovi. Varoša ni čak nemaju više pravo da se sele iz jedne varoši u drugu. što pretst avlja jednu izvesnu pretpostavljenu površinu zemlje. ovim gostima dodeljuje se celokupna uprava po varošima. koji ne plaćaju porez. uostalom veoma malobrojni. Često se u nekojim okruzima ponovo postavljaju zaklete staroste umesto vojvoda ili uporedo sa njima. za čiji iznos oni jamče svojim imanjem. više upravne starešine koje je postavljala centralna vlast. Isto tako u varošima se pokuša va da se oporezuje ne bogatstvo. na jugu Rusije. a ne prema površini zemljišta koje poseduju. pod pritiskom izuzetnih potreba što će ih rat izazvati: mesto Velike Blagajne z auzeće Ratuša. i vlada mu pribegav a dosta često zbog zloupotreba što ih čine vojvode i zbog teškoće da se nad njima vrši uspeša nadzor. U toku celoga tog veka organizacija prikaza pokazuje dve različite težnje. „Velikom Blagajnom”. a seljaci i građani koji su se sklonili u predgrađa vraćeni su jedni u sela. ali čije kuće nisu oporezovane. ne izbornog. Kada su za vladavine Ivana IV nekad anji namesnici ili volostelji zamenjeni starostama. Zanatlije i trgovci su. i krajem toga stoleća zamenjuju se jednim pravim m inistarstvom finansija. gde je usredsređena celokupna vojna odbrana. pred građa ili kako su ih tada zvali sloboda. Ova dvostruka evolucija završiće se tek za vladavine Petra Veli kog. nego na onoga u či jem je vlasništvu. desetak. Tako će XVII vek samo ocrtati u glavnim potezima jedno upravno uređenje sa više smisl a nego što je bila zamršena uprava. nego neposredno postavljenog od centralne vlasti. nego zanatstvo i zanatska zarada.naziv posadskije ljuđi kako nazivaju varošane. Ove preteče krupne buržo azije. petnaestak i dvadesetak. Za Doba Nemira ovo zvanje se još više rasprostrlo. i porez se ne razrezuje više na zemljište. Oko posada stvara se treći pojas. Usk oro su i stanovnici predgrađa podvrgnuti plaćanju istoga poreza koji plaćaju varošani. Odavno se njima razrezuje porez ne prema „ralima”. Usled toga zabranjen o je ratnicima da se bave trgovinom i zanatima na štetu varošana. — Ove reforme odnose se naročito na mesnu i finansisku upravu. Bio je to pokušaj da se upravna vlast usredsredi u ruke jednog jedinog velikodostojnika. Upravne reforme. Strogo je zabranjeno prodavati dućane i varoške kuće ljudima nekoga drugog staleža. gradsku elitu. koji je veoma unosan za državu. imaju dužnost da prikupljaju glavne posredne por eze. Naprotiv. Početkom XVII veka u izvesnim okruzima bile su vojvode. lišena svake oblasne upravne podele. htelo se da se u iste ruke usredsrede sve prikupljene sume. sredinom XVII veka svi „varošani” su oporezovani lično. koju mu je os . i nameće im posebne dužnosti. načelo biranja nije konačno napušteno. kada je suma koju je trgovac prikupio niža od onih iz prethodnih godina. koja se može završiti uzapćivanjem gostovog imanja.

u Čisćije Prudi (čiste bare). nego stoga što su Rusi smatrali za greh i skrnavljenje svako mešanje sa drugim narodom. trgovaca i kućevlasnika. Moskovska grubos t prelazi u poslovicu. jes te borba između nacionalne kulture. Njihovo prisustvo. kako su verovali Evropljani. oblače se kao Evropljani i čije ponašanje n e vređa njihove sabesednike. u Tverskaja. na reci Jauzi (kasnije je to bila Nemačka ulica u Lefortovu). na ušću Jauza. Za Aleksejeve vladavine vlada je. a ponekad nosili čak i rusko odelo. tuđinci nisu više u Moskvi. te su sad oni izgledali mnogo opasniji pego kada su bili izdvojeni u z asebnom predgrađu. u Arbatu i Sivcevom Vražeku. Po rečima jednoga istočnjačkog kaluđera. nakinđuren i svojim dugačkim i šarenim kaftanima. naučili jezik. — Druga karakteristična crta XVII veka. jer veruju da će tako održat i svoj ugled i dostojanstvo. Dve nove protestantske (luteranske) crkve podignute su osim jedne koja je već post ojala. ali su oni samo jedan izuzetak. Tako je u Moskvi. 5. ostavljaju za sobom neizdržljiv zadah i neverovatnu nečistoću. lome nameštaj. da se poruše njihove crkve i da se oni nastane u njihovom nekadanjem predgrađu. i car je žurno brisao desnu ruku posle rukovanja sa poslanicima. on se može videti samo na trgu ili u dućanima. Istina je da je 13 1 Rusima strogo zabranjeno da odlaze u Evropu. u samoj Moskvi. svetina se smeje i posmatra ih radoznalo . najzad je počelo da pri vlači pažnju. bar kada se tiče k je. ovaj kvart je napušten. vaspitani su baš u takvoj sred ini koja je održavala veze sa inostranstvom. i sve jačeg tuđinskog uticaja. ali sad Moskva odlazi da u Njemeckoj S lobodi potraži zabave i vaspitanja. kao na primer Ordin . Kad ruski diplomati moraju da se poja ve u inostranstvu.” To ne sprečava odnose sa tuđincima. — Isprva je neprijateljsko držanje stanovništva otežavalo sva ki odnos sa tuđincima. niko ne može da uđe u dom nekoga evropskog trgov ca. a sagrađena je i jedna reformistička (kalvinistička) crkva. tuđinci su se sprijat eljili s Rusima. Tek krajem XVII veka počinju Moskovljani da uviđaju kakav utisak ostavljaju svojom g rubošću i smešnom gordošću. oni ne samo da neće da poštuju običaje te zemlje. čizmama drečavih boja i haljinama sa ruka vima dugačkim po dvanaest aršina. Ruski poslanici oštećuju stanove. i pokazati nadmoćnost svoje kulture. Ali je posledica toga bila suprotna onome što se očekival o: iako su neposredni odnosi prekinuti. Prodiranje tuđinskih knjiga. PREOBRAĆAJ ŽIVOTA I OBIČAJI POD TUĐINSKIM UPLIVOM U XVII VEKU — RUSIJA TRAŽI SVOJ PUT Ruski nacionalni ponos. uzimali rusku poslugu. ali . Kada se oni pojave na ulici. na traženje sveštenstva. ne iz straha da će biti izloženi tuđinski m uticajima.Naščokin. za vreme prijema stranih poslanika. inače može čovek da bude uhapšen i d se kaže: „Ti ćeš i sam postati Frank (Evropljanin). šubarama. jer se smatra da je svaki tuđinac 13 2 „nečist”. Nekolicina obrazovanih Rusa sa kraja toga stoleća. kao divljake. postavljen pored cara umivaonik i peškir. Najjači uticaj izvršili su tuđinci nastanjeni u Rusiji. Oni počinju sve češće da šalju u inostranstvo. Tuđinci u Moskvi. Spaljen za Doba Nemira. evropska kultura je tamo duže ostala nedirnuta. naredila da se prodaju kuće tuđinaca. nego rado postupa ju sasvim suprotno i izazivaju neprestano teškoće i raspre. Pavla iz Alepa koji je pos etio Moskvu posle 1660 godine. u Pokrovki. jer su tuđinci više voleli da se nastane u samoj Mosk vi. — Već u XVI veku. koja teži da sačuva svoje tradicionalno obeležje. koje je u početku ostalo nezapaženo. kao što smo rekli. Matvjejev i njihovi sinovi. tuđince koji poznaju jezik dotične zemlje. Rusija nije više ona nepoznata zemlja koju j e Herberštajn otkrio krajem XV veka. ponikao je čitav jedan tuđ nski kvart koji je dobio ime Njemeckaja Sloboda (nemačko predgrađe).tavio u nasleđe XVI vek.

ni zahtevaju opreznost. Jedan ukaz iz 1672 godine dokazuje da su tuđinske knjige v eć prodrle u izvesne oblasti Rusije; on „zabranjuje strogo ljudima svih staleža, stanovnicima varoši, posada, predgrađa, okruga, sela i zaselaka da čuvaju javno ili tajno knjige štampane na latinskom ili poljskom jeziku”, i naređuje da se takve knjige predadu vojvodi. Te iste godine pokušava se da se u Moskvi otvori jedna prodavnica tuđinskih knjiga, ali godine 1675 jednom naredbom vlade prekida se odjednom taj pokušaj, sa izgovorom „da je nepotrebno slati u Moskvu tuđinske knjige, jer Moskva ima svoju sopstvenu štamp ariju i izobiluje knjigama”. Ovo su bile crkvene knjige, tada najrasprostranjenije ; no ipak su istoričari zabeležili u toku sto pedeset godina, počev od sredine XVI vek a, na stotinu rukopisa, prevedenih sa stranih jezika, čija sadržina dokazuje da j e radoznalost izvesnog broja obrazovanih čitalaca išla dalje od verskih štiva. V eć tada bogati ljudi počinju da stvaraju svoje biblioteke i da uzimaju učitelje strani h jezika. Usvajanje tuđinskih običaja. — Posledice ovakvih lektira koje su upoznale Ruse sa novim idejama, pokazaće se mnogo docnije. Uglavnom usvojeni su n ajpre običaji, način života, odelo, nakit i ponašanje tuđinaca. Carev dvor je dao primer, a dvorani i bogati trgovci poveli su se za njim. Već za vladavine cara Mi haila, njegova deca nose „nemačko” odelo koje je za njih poručio njihov domaći učit elj Morozov. Godine 1675 jednim dvorskim naređenjem zabranjeno je dvoranima da nos e nemačko ili ma kakvo drugo odelo, da potsecaju kosu, da nose haljine, kaftane il i šešire po tuđinskom uzoru i da tako oblače svoju poslugu; ali sve to nije sprečavalo da u Moskvi krojačke radnje, koje su sve držali Poljaci i Nemci, dobro pazare. I unutrašnjost kuća menja se. Nekadanja ruska izba preobražuje se u evropski dvorac, s a stočićima umetnički izvajanim na poljski način, sa foteljama prevučenim originalnim ve zovima; pozlaćene „nemačke stolice” zamenjuje nekadanje hrastove ili lipove klupe koje su se stavljale duž zida. Kupuju se časovnici pa čak i ogledala; istina, isprva ih prekrivaju svilom da bi se na taj način pokazalo kako oni služe za potrebu a ne za ukras. Umesto nekadanjih slika rađenih na samom zidu stavljaju se pokretne slik e, a krajem toga stoleća čak i portreti rađeni po prirodi; skromniji kupci biraj u štampane slike različite sadržine: verske, moralne, istoriske, satirične, itd.; tak vih slika nalaze koliko hoće na Vrtarskom trgu i na Kapiji Spasa, i to po ceni koj a se kreće od pola kopejke do dve kopejke komad. I zabave se preobražuju. Naročito u časovima dokolice ublažuje se strogost neka danjeg načina života. Već odavno, i pored svešteničkih zabrana, sačuvala se muzika, narodne popevke i običaji nekadanjeg mnogoboštva. Sad se na dvoru pojavljuju akrobati i mađion ičari, igrači i svirači. Pobožni car Aleksej,. nezadovoljan tim novinama, ukida te nove zabave i umesto pesama i profanih

13 3 pripovedaka zavodi crkvene pesme koje prosjaci lutalice pevaju u njegovim odajam a; orgulje su zamenjene crkvenim pojanjem: „dvorana za zabavu” napuštena je radi lova na konjima i lova pomoću sokola. Ali ova reakcija ne traje dugo. Posle ponovnog ve nčanja cara sa Natalijom Nariškin — majkom Petra Velikog — koju je u savremenom duhu vas pitao bojar Matvjejev, carski dvor zavodi, od 1672 do 1675 godine, najsloženiju za bavu — pozorišne pretstave. Reditelj tih pretstava je jedan nemački pastor iz predgrađa, a dekorater je jedan slikar tuđinac. Repertoar je pozajmljen od nemačkih putujućih gl umaca; neka „bibliska radnja” prekida se svakog časa grubim šalama, nepristojnim ljubavnim izjavama, lakrdijašenjem holandskog Pikelheringa ili čulnostima iz kakve „engleske komedije”. Ove predstave održavaju se tri godine, skoro do smrti Aleksejeve. Rusija traži svoj put: Križanićeve ideje. — Tako se krajem XVII veka stvara atmosfera po godna za uvođenje novina. Pa ipak, one izazivaju otpor i negodovanje. Jedan deo st anovništva koje se drži starih običaja udružuje se sa patrijarhom i sveštenstvom na čelu. Ru sija se očevidno koleba između starinskih i novih običaja. Ovo doba opisao je veoma ja snovidno i snažno — što jedan Rus tada još ne bi mogao učiniti — jedan slovenski savremenik, Hrvat Križanić. Veoma obrazovan, Križanić, koji je došao u Moskvu (1646—1657) da propoveda

uniju dveju crkava, vaspitan je u seminaru u Beču, potom u Rimu, gde se pripremao za misionarski poziv; ali on ubrzo pokazuje duboku veru u kulturnu misiju Moskve . To je jedan veliki slovenski rodoljub koji se više svega boji odnarođavanja Sloven a. On zazire od tuđinskog uticaja, pa ma kako on slab bio; on želi da Ruse zaštiti od njegovih posledica, a preko Rusa i naročito preko cara, i sve ostale Slovene. Pa ipak je Križanić, iako je idealizovao slovenstvo, veliki realist koji vidi stvari onakve kakve jesu. Njegovo je načelo da traži put „razuma” između dva sasvim suprotna uti caja, podjednako opasna i između kojih se ruski duh koleba, između grčkog i nemačkog uti caja. Rusija treba samo da izabere; ali, da ne bi ona izabrala nasumce, treba jo j osvetliti put. Grci, to znači jaka reakcija; Nemci, nepromišljeni napredak. Prvi p ut vodi unazad, u mrak; drugi vodi ka primamljivoj budućnosti. Ali, između ta dva pu ta postoji razumni napredak, koji ne kida sa prošlošću c ne nosi u sebi opasnost odrođavanja. Ako su Nemci pristalice svake novine, a Grci protivnici svega što je n ovo, „razum” pokazuje da ništa ne može da bude dobro ili rđavo jedino stoga što je novo, jer ono što je danas staro bilo je nekada novo; dakle, ne odbacujmo ono što je dobro u novome, nego se naučimo da ga zapazimo. U pitanjima vere ne sme biti nagađanja. Za K rižanića, koji je katolik, Nemci su „đavoli” i „zmajevi” koje treba izbegavati i mrzeti; u ov m sporu on je gotov da stane na stranu pravoslavnih. On je manje nepopustljiv ka da se tiče odnosa između nauke i vere i slobode mišljenja, koju dopušta u pitanjima vere . Višim staležima dopušteno je da proučavaju filosofiju, kao što su je proučavali crkveni oc i. Ne treba odricati svako učenjaštvo i propagirati neznanje, kao što čine Grc i; ne treba se protiviti slobodi

13 4 propovedanja koju zastupaju Nemci, ali je treba ostaviti episkopima, je r oni jedini dobro poznaju načela hrišćanskog morala. Ne treba prezirati isposništvo, k ao što čine Nemci, da bi se predalo telesnim uživanjima, ali treba u isti mah izbegava ti licemerstvo i sujeverje Grka. Iako ih ne treba slušati kada u politici preporučuj u da se u svemu podražava Turskoj, ipak je nepravedno smatrati da je nečovečno i varva rsko sve što je tursko. Iako ne treba potcenjivati snagu ruske države, ipak je ne tr eba raspirivati i verovati u bajke i smešna pripovedanja grčkih obožavalaca koji naziv aju Moskvu „trećim Rimom”; moć ruske države ne razlikuje se niukoliko od moći ostalih zemalj a. Križanić smatra da su najopasniji neprijatelji Nemci, zbog nadmoćnosti njihove kulture , njihove obdarenosti, zbog svih pozitivnih i primamljivih strana njihovog karak tera, koji i on sam ceni. On rado priznaje da su Sloveni na sredini između divljak a i prosvećenih naroda, i povlači između Nemaca i Slovena ovo poređenje: „Naša spoljašnost ni e privlačna, a tuđinci su lepi, i zbog toga se oni gorde i ponose; mi smo zatvoreni u sebe, a oni su rečiti; mi smo spora duha i prostodušni, dok su oni prepredeni. Mi smo neumereni i rasipni, ne vodimo računa o svojim troškovima i prihodima, i mi samo rasipljemo i traćimo svoju imovinu; a oni su štedljivi i grabljivi, i u svemu traže s amo dobiti. Mi smo leni, mi ne volimo ni učenje ni rad; a oni su vredni i iskorišćuju svaki trenutak. Mi se zadovoljavamo svojim grubim odelom i skučenim životom; a oni s u rođeni u bogatim i raskošnim zemljama. Naše reči i naše misli su jednostavne kao što su i naša dela; mi se svađamo, pa se potom mirimo; a oni su podmukli, licemerni, osvetlji vi, pogled im je neiskren, oni nikada ne zaboravljaju uvredu i do smrti traže pril iku da se osvete.” Razume se da je sasvim prirodno što Sloveni teže da podražavaju tuđincima koji ih zasenj uju: „Pošto nam je jezik nesavršen a duh siromašan, oboje skoro bez ikakve lepote, mi s e divimo rečitosti, duhovitosti, umu, veštini da se zabavljaju i veštom laskanju drugi h; oni nas love u svoje mreže kao što lovci hvataju ptice; oni nas zauzdavaju, stežu n as za vrat i teraju nas da jurimo kolikogod oni hoće.” Da li se treba predati bez bo rbe? Kako se treba boriti? Iako Križanić nije ubeđen da se Sloveni mogu izjednačiti sa E vropljanima, on zna da i pored svih njihovih prirodnih nedostataka, koji im toliko škode, oni imaju i svojih dobrih osobina. Najglavnija je njihova mlado st, jer se pred njima otvara čitava jedna budućnost. „Kao i pojedinac, i narodi se spo

ro prosvećuju. Potrebno je mnogo vremena da oni upoznadu istinu i napuste rđava shva tanja i zakone.” Na Slovene se može veoma lepo da primeni teorija o „dobima starosti” ri mskog istoričara Florusa: „Neka se niko dakle ne usudi da kaže kako su nauke nedostupn e nama Slovenima usled izvesne kobne sudbine, i da učenjem nećemo i ne možemo postići us peha u tome. Nisu za godinu dana ni za jedan čas drugi narodi stekli svoje znanje, nego su se učili postepeno, ugledajući se na, jedne i na druge.” Križanić tvrdi da je Rus ija na pragu prosvećivanja, jer nauke počinju da

13 5 cvetaju onda kada država dostigne vrhunac svoje moći; a taj trenutak se p ribližuje. Na ovome proročanstvu zasniva on svoju duboku veru u posebnu misiju Rusije prema S lovenima. Ostali Sloveni nemaju svoje otadžbine, te jedino će Rusi moći da okupe rastu reno stado. Ali da bi izvršila svoj zadatak, Rusija treba da se i sama brani od od narođavanja. U ovom pitanju Križanić gubi svoju uobičajenu umerenost i oštro napada svako pozajmljivanje od tuđinaca. Rusi moraju po svaku cenu sačuvati jednostavnost svojih običaja. Istina je da su njihovi domovi sa niskim prozorima malo ugodni, i kada s e u njima založi vatra, dim usled nedostatka dimnjaka ostaje u sobama, ne do pušta da se vidi i šteti vid. Ali domovi tuđinaca navode čoveka na lenost; mermer ni pod u njima blista se poput oltara i „ne može čovek ni da pljune na pod a da odmah ne dođe služavka da ga obriše”; i ne treba se ugledati na Nemce koji „da bi samo održali čist , ne plaše se nikakvog umora”. Istina je da rusko odelo ima izvesnih nezgoda: ono je neukusno, teško i staje mnogo novaca; ono primorava čoveka da sakriva svoju džepnu ma ramicu u šubaru, da novac drži u ustima, noževe i hartije u sarama čizama, što izaziva odv ratnost i potsmeh tuđinaca, dok je evropsko odelo prilagođeno potrebama i veoma ugod no; ali se u inozemstvu moda menja svake godine; zato Križanić preporučuje Rusima da s tvore novu nošnju ugledajući se u isti mah i na istočnjačka i na zapadnjačka odela. On pre poručuje takođe da sačuvaju svoj način života: „Rus, pošto se naspavao kako tako na nekoj klu i ili na svojoj peći, u potpunom odelu pod pokrivačem ili na slamnjači umes to dušeka, juri od ranoga jutra svome poslu ili u službu caru. Međutim, Zapadnjak se i zležava do podne u svome toplom i mekanom krevetu; čim ustane, on seda za doručak i pr edaje se dokolici” — Križanić ovde pobija ono što je maločas tvrdio — „i u svojim trenucima dokolice zabavlja se igrama, pesmom i muzikom. Viši društveni re dovi plivaju u izobilju, dok radnici grcaju u bedi; ali u Rusiji, hvala Bogu! sv i, i najbogatiji kao i najubogiji, jedu raženi hleb, ribu, meso i zadovoljavaju se kvasom, kada nema piva, te je tako sudbina seljaka i radnika bolja u Rusiji neg o u mnogim drugim zemljama.” On odobrava onu vrstu socijalizma koju pretstavljaju zajedničke obaveze stanovništva prema državi; u Rusiji svi služe državi i rade za državu: „Seljaci oru zemlju i stvaraju hleb, vojnici podnose glad i stud, prolivaju svoju krv i daju svoj život za otadžbin u. Plemići ratuju, sudovi sude, saveti većaju i pomažu caru i narodu svojim mišljenjem i radom. Sveštenici i monasi mole se Bogu za grehove svojih bližnjih.” Jedino trgovci i intelektualci ne služe ničemu. Trgovci, kao i besposleni deo plemića, jesu neradnici; intelektualci, izuzev jednog malog dela potrebnog za državnu službu, samo su „parazit i”. Pa ipak, iako se izjašnjava za samodržnu vladavinu, Križanić ne želi da car zloupotreblj uje svoju vlast. On mu savetuje da vrši samo umerenu vlast, ograničenu „slobodama” ili p ovlasticama koje su dobili razni društveni staleži, i u tome duhu on sastavlja za Al ekseja jedan govor namenjen narodu na trgu Lobnoe, čiji program potseća u mnogome na program Petra Velikog. Križanić je jamačno nameravao da zauzme položaj

13 6 jednoga od dvojice „filosofa” koje car treba da ima pored sebe „da mu kazuju istinu”; zn

a se da je on ovu neobičnu ulogu imao da vrši ne u Moskvi, nego u Tobolsku kuda ga j e vlada, malo naviknuta na političke rasprave u kojima je uvek podozrevala, iako n ejasno, neku skrivenu opasnost, radije poslala. U očima Moskovljana ovaj Sloven, koji je branio narodnu kulturu, rasuđivao je i sam kao kakav tuđinac, jer su oni većinom bili nesposobni da shvate širinu njegovih zamisl i i oduvek su smatrali za podozrivo ono što im je bilo nerazumljivo. Ono što je kod Križanića dragoceno za savremenog istoričara, bilo je opasno za tadanju Moskvu. Jer, k ao obrazovan i dovoljno nepristrasan posmatrač, Križanić se nije ustezao da ocrta živu i istinitu sliku mračnih strana ruskoga života, onih strana koje će upravo iščeznuti. Ruska kultura je spremna da izvrši ono što joj on savetuje, a to će reći da primi i usvoji um erenu količinu tuđinskih pozajmica, te da se zaštiti od nepromišljenih pozajmica. Ali je to usvajanje preteško i prekasno; u okvir stare tradicije može se uneti samo malo s tvari. Složen i znalački program što ga je Križanić preporučivao ne može se više ostvariti, t Rusija, umesto da pođe preteškim „srednjim” putem, otići u krajnosti; pa ipak, ni jednoga trenutka neće ruski narod, kao što bi se moglo dogoditi malim slovenskim narod ima, doći u opasnost da izgubi svoje nacionalno obeležje. 6. CRKVENA REFORMA I CRKVENI RASCEP (ŠIZMA U XVII VEKU) Jedan od pokušaja da se nađe „srednji” put, koji bi doprineo razvitku originalne narodne kulture, učinjen je u oblasti koja je bliska narodnoj psihologiji, a to je vera. Taj pokušaj pokazuje veoma jasno zašto Križanićev savet nije mogao da bude primenjen na Rusiju njegovoga doba. Sredinom XVII veka „smešne bajke” XVI veka liče na anahronizam; ali je opasno dirati u n jih, jer u oblasti vere i religije vlada krajnji konzervatizam. Zato, kada pobožni car Aleksej stavi sebi u dužnost da obnovi narodnu crkvu, on mora da pođe jednim no vim putem. Pošto on voli estetsku stranu verskih obreda i želi veličanstvenost i lepot u, nada se da će tim putem oživeti jednu formalističku crkvu i obrednu veru. Oko njega se okuplja čitava grupa mladih sveštenika koji idu za istim ciljem: njegov lični ispo vednik, Stepan Vonifatjev, jedan prijatelj ovoga, Ivan Neronov iz Nižnjeg - Novgor oda, nekoliko zemljaka Neronova, protopop Avakum, obdaren znatnim književnim sposo bnostima i mnogi drugi. Ova grupa trudi se da oživi veru približujući se vernima jedni m načinom sasvim neobičnim za ono doba, besedom koja se govori u samoj crkvi, koja j e prema Križanićevu tvrđenju jako omiljena kod Nemaca, ali koju Grci osuđuju. Ova nov ina jako se sviđa pastvi; svetina koju besede Neronova privlače u Kazanjsku sabornu crkvu toliko je velika, da crkva ne može da je primi; narod se tiska u porti, penj e se na prozore; slušaoci plaču razneženo, a i sam propovednik ne može da zadrži jecaje . Ranija ruska crkvena služba je potpuno nerazumljiva

13 7 vernima. Sveštenik i njegovi pomoćnici gledali su u njoj samo jednu formalnost koju je trebalo izvršiti, te su se žurili da što pre završe liturgiju: oni su pevali i čitali m olitve u nekoliko glasova jednovremeno; prisutni nisu ništa razumevali, te nisu ni slušali. Grupa reformatora želela je da na veoma blag način oživi taj obred, da ga učini razumljivijim i prisnijim vernicima. Ali i pored sve njihove umerenosti, izazval i su živo negodovanje stare svešteničke generacije: „Vi ste licemeri, — zamera im jedan mo skovski sveštenik, — vi širite jednu novu jeres, zavodite pevanje u jedan glas i poučava te ljude u samoj crkvi. Mi nikada nismo besedili u samoj crkvi, nego izvan nje. Licemeri, nečastivi je u vama!” Ova grupa bila je izabrala „srednji put” i nasula u star e mešine novo vino. Videćemo zašto ovaj put nije odveo ničemu. Patrijarh Nikon pripadao je ovoj grupi i slagao se sa njenim shvatanjima o narod noj religiji, i carev ispovednik Vonifatjev preporučio ga je Alekseju za patrijarh a. Kada je postao patrijarh, došao je brzo u sukob sa svojom grupom na davnašnjem i uvek živom pitanju štampanja crkvenih knjiga. Ove knjige, proizišle iz jedine državne štamparije koja se zvala Pečatnij dvor, bile su rđavo otštampane; njihov tekst bi o je pun varijanata. U XVI veku, da bi se ispravio taj tekst, doveden je u Moskv u Maksim Grk; ali su njegove ispravke pobudile živo negodovanje; u očima Moskovljana

, dirati u neko slovo Evanđelja, značilo je vršiti skrnavljenje. Početkom XVII veka učinjen je nov pokušaj popravljanja teksta. Ovoga puta dovedeni su Rusi, učenici Kijevske duhovne akademije koji, pošto su imali nešto pojmova o jednoj tada malo rasprostranjenoj nauci, gramatici, htedoše da razjasne smisao teksta. Proučav ajući tradicionalni tekst oni su otkrili ne samo pogreške prepisivača, nego i umetke k o zna kakvoga porekla koji su se razlikovali od originalnih grčkih tekstova , ali saglasni sa jednim jamačno veoma starim običajem ruske crkve. Osuditi te u metke kao pogreške, to je za jednoga Kijevljanina, kao i za jednoga Grka, značilo bi ti u Rusiji optužen za jeres. Jer za Moskovljane neobičnosti ruskog bogosluženja bili su najbolji dokaz da je ruska crkva, nasuprot grčkoj, ostala na pravom putu. Kada je ona postala narodna sredinom XVI veka i kada je dobila zadatak da čuva pravosla vlje čitavoga sveta, ona je baš tada izjavila da jedino njene posebnosti ispravno tumače verske dogme, te je zato ona odbila od sebe grčku crkvu. Zbog toga s u Kijevljani, hoteći da povrate ugled Grcima izjavom da oni ne samo da nisu bili j eretici, nego da je u njih bila prava vera, i da moskovski patrijarh treba da st upi u vezu sa četvoricom drugih istočnih patrijaraha, izazvali žestoku prepirku. I upr avo za vreme te prepirke izabran je Nikon za patrijarha. Posle iscrpnog proučavanj a toga pitanja, on je raskinuo sa svojim nekadanjim prijateljima, nacionalistima , i povučen svojom odlučnom i bujnom naravi, opredelio se bezuslovno za Grke. On je ča k prekoračio granice potrebnoga: „Nikon je — napominje jedan istoričar šizme, Kapterev , — zaveo kod nas grčke amvone, grčko episkopsko žezlo, grčke kamilavke i mantije, g rčke melodije crkvenog pojanja. On prima grčke slikare i zlatare, počinje da zida mana stire po grčkom uzoru; on ima prijatelje Grke i sluša njihove savete.” Na crkvenom sab oru godine

13 8 1656 Nikon ide čak dotle da izjavljuje kako „ma da je Rus i sin Rusije, on ima veru i shvatanja jednoga Grka.” Razume se da mu pristalice narodne religije živo zameraju zbog ovakvog držanja: „Ti odobravaš zakone tuđinaca i prihvataš njihova učenja, — kaže mu Ne ov, — a ranije si nam ti sam ponavljao da su Grci i Malorusi izgubili veru i snagu , i da su njihovi običaji rđavi. A sada su oni za tebe sveci i učitelji vere.” Ono što lep o karakteriše Ruse toga doba, to je da su oni nesposobni da, usled nedostatka nepr istrasnosti, nađu rešenje te čudne prepirke. Kada su godine 1645 car i Nikon zatražili s avet od grčkoga patrijarha Pajsija, ovaj im je prosto odgovorio da su crkveni obre di posledica istoriskoga razvitka pojedinih crkava i da nemaju nikakve veze sa v erskim dogmama. On „hvali shvatanje” Moskovljana koji se plaše i najmanje greške, ali „ispravlja njihovu name ru”, jer hoće da dokaže kako „šizmatici nisu jeretici”. No u Moskvi nijedna od dveju grupa n e može da prihvati to gledište; obe grupe veruju da verski obredi imaju skoro mađi jsku snagu da obezbede spas duše i da udaljavanje od njih znači izgubiti dušu. Nikon potom uspeva da dovede u Moskvu istočne patrijarhe i privoleva ih da bace an atemu na pristalice narodne crkve. Dvojica od njih, antiohiski i aleksandriski, prisustvuju crkvenim saborima 1666 i 1667 godine; oni shvataju i čine ono što se od njih očekuje. Vlada j e konačno odbacila učenje o „srednjem putu” i pošla jednim od „krajnjih” puteva podražavanja, im putem. Tako je izvršen onaj važni događaj u ruskoj istoriji, rascep između nacionalne crkve, koja je postala narodna, i zvanične crkve, koja je teoriski u pravu, ali n ema više u svojoj pastvi iskrenih vernika. Posledice ovoga videće se za vladavine Pe tra Velikog. Patrijarh Nikon pobedio je protivnike crkvene reforme, i car Aleksej, i pored sv oje naklonosti prema nekolicini članova Neronovljeve grupe, stao je na njegovu str anu. Nikon ima manje sreće kad je prišao rešavanju pitanja o odnosu između crkve i države i pokušao da obnovi papsko učenje iz srednjeg veka, te da dokaže kako je svešteničko dosto janstvo iznad kraljevskoga. Aleksej ne može da trpi takvo učenje, te je Nikon, čije je neutoljivo slavoljublje izvelo iz strpljenja „preblagoga” cara, postao žrtva svoga pokušaja da stavi crkvu iznad države. Petar Veliki s

etiće se toga kada se bude odlučivao da od crkve načini jednu državnu ustanovu. 7. DUHOVNI ŽIVOT U XVII VEKU Prosveta. — U prosveti, kao i u veri, tragovi nekadanje nacionalne kulture počinju d a se gube pod nadiranjem jedne više kulture, čije neizbežno usvajanje zahtevaju i savr emene potrebe i zahtevi tehnike. „Neznanje ruskoga naroda — kaže Margeret — jeste izvor njegove pobožnosti. On ne zna ni za škole, ni za univerzitete. Jedino sveštenici uče omladinu čitanju i pisanju; no malo nj ih se tim bave.” Ova slika je tamna, ali tačna. Tek sredinom toga stoleća, da bi mogla suzbijati versku propagandu,

13 9 vlada pomišlja da osnuje u Moskvi jednu školu, makar ona bila i osnovna. Videli smo da je vlada, usled nedostatka učenih Moskovljana, dovela iz Kijeva učene ljude sumnj ive vere. Da bi se ona suprotstavila latinskom učenju Kijevske duhovne akademije, otvoren je godine 1645 u Moskvi tečaj grčkog jezika. Posle toga, godine 1648, Fjodor Mihailovič Rtiščev otvara u Svetoandrejskom manastiru, koji je on sam osnovao, jednu školu u kojoj ukrajinski kaluđeri predaju, osim slovenske i grčke gramatike, još i retoriku i filozofiju. Ali ova škola nije dugo radila. Od 16 50 do 1665 školski razvoj se zaustavlja. Pojava verskoga rascepa (šizme) daje mu nov polet. Crkveni sabor iz 1666—1667 godine naređuje svima sveštenicima da nauče čitanju i p isanju bar svoju rođenu decu: „Neka oni prestanu da trguju sa svešteničkim položajima — kaže n — i da stvaraju sveštenike od seljaka neznalica, od kojih nekoji ne umeju čak ni sto ku da čuvaju. Kako bi oni mogli da budu pastiri ljudi? Otuda i potiču rascepi i nemi ri u crkvi Gospodnjoj.” Pa ipak, prosečni Rus je ubeđen da je prava opasnost imati mno go znanja: „Ne trudite se da vešto umujete, braćo, — može se pročitati u jednom savremenom z apisu — nego ostanite smerni. Ako te neko zapita da li znaš filozofiju, ti mu odgovo ri: Duh jelinski meni je nepoznat, ja nisam čitao retore i astronome, i nikada n isam zborio sa visokoučenim filozofima. Ja proučavam svete knjige zakona o milosrđu da bih oslobodio greha svoju grešnu dušu.” Još i krajem XVII veka raspravlja se ozbiljn o o tome da li treba naučiti bar osnove gramatike, retorike, filosofije i teol ogije da bi se razumelo Evanđelje, ili pak služiti Bogu u punoj „prostodušnosti” i či tati Sveto pismo ne razumevajući mu smisao. Od godine 1660 počinje se najzad priznavati korisnost škole. Ali, kakva ona treba da bude? Pristalice staroga pravoslavlja zahtevaju isključivo izučavanje grčkoga jezika , dok zastupnici zapadnjačkih ideja traže da se osnuje jedna „Akademija” po uzoru na Kijevsku, i da se u njoj predaje latinski. Posle dugoga kole banja vlada se odlučuje za jedno srednje rešenje: ona usvaja jedan obiman program, a li određuje da nastavnici budu Grci. Godine 1685 stižu braća Lihudi, dva Grka za koje je patriarh dao pristanak i koji su izučavali više škole u Veneciji i Padovi. Godine 1 687 učenici obeju škola povereni su njima, i tako je osnovana Akademija „sloveno - lat insko - grčka”. Isprva vlada nju iskorišćuje za ciljeve cenzure i policije. Pretvorena u neku vrstu istražnog suda, ona vrši nadzor nad svim privatnim nastavnicima stranih jezika. Jedino oni koji su učili u njoj imaju pravo da imaju poljske, latins ke i nemačke knjige i druge luteranske i kalvinističke spise, da raspravljaju o religiji i da priređuju javne rasprave o veri. Strani naučnici pretstavnici „slobod nih nauka podvrgnuti su strogom nadzoru. Oni koji čuvaju knjige o „mađiji, vradžbinama i čarolijama” i druge knjige koje je crkva osudila izlažu se opasnosti da budu spaljeni . Čak ni braća Lihudi nisu mogli da ispune ono što se od njih zahtevalo. Videćemo kakva je bila njihova sudbina i sudbina Akademije za vladavine Petra Velikog. Oni nika da nisu ni predavali teologiju, jer već 1694 godine otpušteni su zato što su „uneli u pr oste duše latinske nepravde”. To je dokaz da čak ni ona škola na koju su pristali

14 0 izvesni tradicionalisti ne može da se trpi u Moskvi i da je ona u nemogućnosti da pr uži Rusiji ma i najmanji delić nauke. Na tome polju Petar Veliki imaće da počne ispočetka; on će morati da jednim mahom zavede evropsku nauku. Naučna znanja. — S obzirom na potpun nedostatak viših i srednjih škola i na premalen bro j osnovnih škola, ne može se očekivati da su naučna znanja u Rusiji XVII veka bila na ve likoj visini. Aritmetika je jedna od najmanje rasprostranjenih nauka, čak i među stručnjacima. Zna s e sabiranje i oduzimanje, ali množenje i deljenje ostaju sasvim nerazumljivi. Teško se shvataju razlomci: školovan Rus ume da podeli jedan broj samo sa dva ili tr i; posle toga on deli delove na isti način („polovina od polovine”, „polovina polovine jedne polovine”, itd.); da bi sabrao i oduzeo razlomke, on ih zamenjuje c elim brojevima, uzimajući za osnovnu jedinicu najmanji razlomak. Izlažući prosto pravi lo o deljenju sa tri, poslednji triumf nauke, pisac jedne računice oduševlja va se mađijskom snagom „zlatnog preseka”: ako se na dva određena mesta stave dat e količine, traženi rezultat se dobiva na neki način, ali ni sam pisac ne može da kaže zašto i kako. Tek u XVIII veku pojaviće se savršeniji udžbenici. Tek godine 1647 arapski br ojevi zamenjuju u jednom ruskom udžbeniku stara slovenska slova za oznaku brojeva i tako omogućuju desetični račun; ali još i godine 1676, pod izgovorom da jedna zbirka l ekarskih recepata bojara Matvjejeva sadrži „cifre”, njegovi neprijatelji pretresaju mu celu kuću da pronađu tu knjigu „opasnu i protivnu zakonu Božjem”. Euklidova geometrija ostala je nepoznata sve do vladavine Petra Velikog. Tadanji udžbenici za geometriju, koji su ustvari samo knjige o geodeziji i zemljomerstvu, sasvim su nesposobni da objasne kako se premerava ma koja površina; površina ma kog a trougla izračunava se množenjem njegovih strana sa polovinom treće strane; da bi se izračunala površina kruga, izračuna se površina kvadrata koji ima isti obim. Uostalom, r ukopisi tih udžbenika za geometriju pre Petra Velikog toliko su izmenjeni prepisiv anjem da i ovi prosti propisi postaju nerazumljivi. O astronomiji, razume se, ne zna se ništa. Pomoću nekoliko praktičnih načina, „mesečevog kruž nja” i „sunčevog kruženja”, određuju se datumi pokretnih praznika; osim ovo nekoliko pojmova tačnih za svoje doba, svi drugi, kako u astronomiji tako i u kosmografiji, pozajm ljeni su od Vizantije, gde su bili mnogo oskudniji nego kod starih Grka. Tako na primer, egipćanski kaluđer Kozma ustao je u VI veku protivu onih koji se „usuđuju da ob jašnjavaju položaj i oblik sveta skolastičkim silogizmima, da dokazuje sferno i kružno k retanje neba, i koji hoće da geometriskim proračunavanjima zasnovanim na sunčevim i me sečevim pomračenjima odrede oblik i položaj zemlje”. Ovim znanjima iz kojih se rađa „oholost” on je suprotstavljao svoja shvatanja; on je „iz Svetoga Pisma” saznao da je zemlja, poput Mojsijevog prestola, ravna četvorougaona površina, dvaput duža od svoje širine; na ivicama zemlje uzdiže se jedan zid koji se pri vrhu zaobljava i tako stvara nebes ki svod gde obitavaju Bog i njegovi sveci;

14 1 anđeli šalju na zemlju kišu koju najpre prikupe u svojim trubama; oni pokreću i zvezde. U XVI veku prodire u Moskvu pojam o devetoro nebesa za koje su prikačene zvezde, n ebesko plavetnilo i gornji nebeski svod; kretanje zvezda potčinjeno je zakonima i vezano za sudbinu ljudi. Tadanje moskovsko stanovništvo, sa Maksimom Grkom na čelu, protestuje u ime slobodne volje protivu toga astrološkog fatalizma; ako s e sve u svetu zbiva prema neizbežnom kretanju zvezda, onda nema ni greha ni vrline . U XVII veku jedan kijevski naučnik, Simeon Polocki, pokušava da izmiri slobodnu vo lju sa neminovnošću, ne odričući se ipak glavne astrološke ideje: uticaja zvezda na čovekovu sudbinu. Imena Kopernika, Keplera, Galileja i Njutna još su nepoznata u Rusiji: Petar Veliki prvi će izgovoriti Njutnovo ime. Osnovni pojmovi iz prirodnih nauka, koji stižu u Moskvu tek u XVII veku, pozajml jeni su od srednjevekovnih enciklopedista XIII i XIV veka. Dotada su se Moskov ljani zadovoljavali vizantiskim teorijama koje potiču iz prvih vekova hrišćanst va. Vizantisko delo Fiziolog, koje je prodrlo u Rusiju zajedno sa prevodom Kozmo ve teorije, crkva je zvanično priznala. Ali, dok je u zapadnoj Evropi ovo delo

bilo veoma rasprostranjeno i postalo opšte dobro srednjevekovne misli i umet nosti, kao i neiscrpna riznica za propovednike, koji su u njemu tražili simbole, i za umetnike, koji su ih ovaploćavali, — u Rusiji je ono ostalo zatrpano u manastirs kim knjižnicama i nije se upotrebljavalo sve do XVII veka, kada je otpočeo kijevski uticaj. Ovo je tada zamenjeno jednim novim delom, srednjevekovnim Bestiariumom ( Knjiga o životinjama), iz koga su simboličnost i tajanstvenost isključene, ali koje još ne sadrži nijedne pozitivne opaske evropske nauke. Medicina i farmacija imaju, silom prilika, praktičnije obeležje. Od XVI veka tuđinski lekari sve su češći na carskom dvoru. U XVII veku pojavljuju se vojni lekari. A li tek godine 1672 odobrava se slobodno izdavanje lekova iz druge moskovske apot eke. Tada takođe tuđinski lekari počinju da imaju ruske učenike. No u tom pogledu Rusija je još uvek privržena starinskim shvatanjima. Ni Vezalova Anatomija, ni Harvejeva F iziologija nisu poznate u Rusiji. Godine 1661 lekari farmaceutskog prikaza odobr avaju rukopis jednoga Vrta svežine ili Cvetnoga vrta, koji je preveden sa jednoga latinskog izdanja iz XVI veka, a čije se nemačko i zdanje pojavilo 1672 godine; u tome delu se i dalje govori o mađijskoj snazi i oso binama dragoga kamenja, o načinu kako da se razlikuju dobri dani od rđavih, kako da se nađe sreća među ljudima i da se sazna pol deteta koje će se tek roditi, itd. Najraspr ostranjeniji udžbenik za farmaciju je takođe prevod, čiji je original izdat godine 153 4. Istina je da se ruska farmakopeja neprestano dopunjuje narodnim receptima, ko ji su često zasnovani na dragocenim oprobanim zapažanjima i koji iskorišćuju lekovitost biljaka. Dodajmo da su sva ova znanja, više manje sumnjiva i sakupljena u zastarelim izdanj ima, dostupna samo veoma ograničenom broju čitalaca iz viših društvenih redova. U narodu se naučna znanja javljaju u obliku bajki, poslovica i

14 2 narodnih pesama, i u tim narodnim umotvorinama književni izvori mešaju se sa mnogobožačk im predanjem i hrišćanskim povestima. Književna znanja. — U oblasti istorije, Rusija poznaje, sve do kraja XVI veka, samo letopise pisane po ugledu na grčke hronike. Godine 1512 jedan udžbenik opšte istorij e, zajedno sa istorijom Slovena, sastavljen u južnoslovenskim zemljama, prer ađen je za ruske čitaoce i dodat mu je kratak pregled ruske istorije sastavljen u ro doljubivom nacionalnom duhu: to je Hronograf. Sto godina docnije, godine 1617, k ada su zapadnjački i latinski uticaji potisnuli južnoslovenske i grčke uticaje, Hronog raf je prerađen prema poljskim i latinskim podacima; dodati su i novi pojmovi iz k osmografije i obaveštenja o istoriji zapadne Evrope, sve do Reformacije i otkrića Am erike, kao i o ruskoj istoriji pre Dmitrija Samozvanca. U toku XVII veka ovo izd anje Hronografa neprestano se uvećava, naročito ukoliko se tiče geografij e (Geografija od Merkatora prevedena je 1630 godine. Godine 1674 izlazi prvi udžbenik za rusku istoriju, Sinopsis, sa čisto autokratskim i pravoslavnim obeležjem. Ova nauka izgleda da se više obrađuje i uživa veću potporu nego druge, ali osnova istoriskog izlaganja ostaje i dalje puna legendi i bajki. U književnosti, gramatika, čija je važnost zvanično priznata početkom XVII veka, zauzima prvo mesto. Godine 1634 pojavljuje se prvi moskovski bukvar od Vasilija Burceva, ali je to samo preštampavanje jednoga bukvara izdatog u Vilni 16 21 godine. Bukvari su jedina svetovna izdanja moskovske državne štamparije koji se r asturaju u priličnom broju. Od 1648 do 1651, a to će reći za četiri godine, izišla su tri njegova izdanja, 9.600 primeraka; od 1678 do 1689 godine, a to će reći za dvanaest godina, izdato je čak 25.000 primeraka. I drugi udžbenici prodaju se isto tako dobro: Časlovac u 36.000 i Psaltir u 18.000 primeraka . No i pored svega toga, kada se saberu sve ove osnovne knjige, dolazi po jedna knjiga na 2.400 stanovnika. Iako se uči čitanje, gramatika se malo proučava. Gramatika iz 1648 godine nije ponovo izdata, i treba sačekati 1721 godinu pa da se ona pros to preštampa. To je gramatika Meletija Smotrickog, objavljena prviput u Vilni godi

ne 1619, i ona je postavljala pravila crkvenoslovenskog jezika dopuštajući upotrebu i izvesnih reči iz jezika koji se govorio u Južnoj Rusiji. Ovaj slovenski jezi k je stara veštačka tvorevina, zajednička svim Slovenima, i njega su veoma davno z aveli slovenski apostoli Ćirilo i Metodije; on se dugo očuvao usled upotrebe u crkvi . Ruski učeni ljudi koristili su se ovim gotovim jezikom pomoću koga su se u XIV i X V veku raširila u Rusiji mnoga dela što su preveli Srbi i Bugari .No iako je ovaj je zik bio Rusima prisan i razumljiv, on je za Ruse kao i za ostale Slovene ostao s amo jedan uobičajen i veštački stvoren dijalekt; to je jezik sveštenstva, crkve i povlašćeni h staleža. Uporedo s njim razvija se u XVII veku bogat narodni jezik, ne samo govo rni, nego i u pisanim spomenicima, u aktima i čak u književnim delima (memoarima, po litičkim pamfletima, itd.). Književnici stare škole protive se razvitku ovoga jezika k oji počinje da biva književni: „Ja mislim — piše u XVI

14 3 veku na starom crkvenoslovenskom jeziku Zinovij Otenski — da su protivnici Hristov i ili prostaci izmislili da uvedu u knjige prostonarodni jezik. Meni se čini da je pristojnije da se narodni govor popravlja pomoću naučnog jezika, nego da se ovaj un ižava unošenjem prostonarodnih reči.” Ovakvo držanje ruskoga sveštenstva bilo je jedan od gl avnih uzroka koji su usporili razvoj ruske nacionalne književnosti i oduzeli r uskoj kulturi jedno od njenih najopasnijih oruđa u borbi protivu tuđinskih utic aja. Stil pisara poklisarskog prikaza, Kotošihina, stil seljaka Posoškova i protopop a Avakuma dovoljni su da dokažu bogatstvo, snagu i gipkost ovoga moskovskog jezika XVII veka, koji se usavršio u kancelarijama Moskve. Ali, kao i drugi elementi rus ke kulture koji su se kasno razvili, i on neće moći da se odupre tuđinskim uticajima. Sa reformama Petra Velikog čitav ruski život biće preplavljen tolikim novim ut iscima i novim idejama, tolikim novim materijalom za zapažanje i proučavanje, toli kim novim potrebama da se izrazi lično duševno stanje, da će ruski jezik, ponesen tom bujicom, biti preplavljen tuđinskim izrazima i rečima. Upadljiv primer nagl e promene koja je nastupila u jeziku daće nam dela onih Rusa koji su za vreme Petr a Velikog odlazili u Evropu, a naročito Memoari kneza Kurakina, o kojima ćemo imati prilike da još govorimo. Ukratko rečeno, pre Petra Velikog naučna znanja su veoma malo rasprostranjena. Čitalac zavisi potpuno od kulturnijih naroda koji mu pružaju prevode, najpre od južnosloven skih zemalja, od Srbije i Bugarske, a potom od ruskih pokrajina potčinjenih Poljsk oj. Ali, ovo su prevodi samo zastarelih dela; prva grupa ovakvih dela, ranijih o d XIV veka, prevode delimično originale koji potiču iz prvih vekova hrišćanstva i koji s u došli u Rusiju preko Vizantije; druga grupa obuhvata zapadnjačke tekstove, ali one po kojima je Evropa živela u srednjem veku i koje je ona već odavno zamenila rezult atima novih odnosno prvih iskustava i otkrića istinski naučnih. Sa vizantiskom i slo venskom književnošću Rusija je zaostala za pet stotina godina; a sa poljskim i kijevsk im delima za dvesta do trista godina. Nije dakle nikakvo čudo što je evropska nauka krajem XVII i početkom XVIII veka, koja se raširila u Rusiji za vladavine Petra Veli kog, potpuno istisnula svoje prethodnice, vizantisku i kijevsku. 8. KNJIŽEVNI I UMETNIČKI ŽIVOT U XVII VEKU U književnosti i umetnosti XVII veka naći ćemo, samo još jače istaknuta, ista obeležja kao u prosveti. Književnost. — Istorija ruske književnosti, sve do kraja doba Petra Velikog, može se podeliti na četiri perioda: period starih epskih legendi, čiji su se tragovi s ačuvali samo u narodnoj poeziji i narodnim umotvorinama; — period prerađivanja hrišćanske srednjevekovne poezije (legende, priče i povesti ili takozvane „lutajuće” sadržine); — perio d novih zapadnjačkih uticaja, za kojim je nastalo buđenje osećanja, lirizma i prvih po kušaja ličnog stvaranja; — period ropskog podražavanja Zapadu. Nas ovde interesuje treći p eriod, onaj koji pada u

14 4 XVII vek i koji će biti prekinut reformom Petra Velikog. Periodi stare epske po ezije koja je cvetala na dvorovima feudalnih kneževa i poezije hrišćanskih legendi već s u minuli: prvi je već odavno zaboravljen, a drugi, veoma zakasnio i koji uostalom nije u Rusiji imao isti razmah kao na Zapadu, pripada XVI veku. Sa njim je iščezao u ticaj hrišćanskih legendi iz prvih vekova hrišćanstva koje su došle preko Vizantije; iščezli u i svetovni romani čija je sadržina uzimana iz starih indiskih priča, iz Budine poves ti, iz Trojanskog rata, iz ratova Aleksandra Velikog, iz podviga vizantiskoga ju naka Digenisa, koji su došli u Rusiju u južnoslovenskim prevodima iz vremena od XI-H V veka, često u obliku zagonetaka iza kojih se nalazio njihov ključ ili u obliku pri povedaka koje se odvijaju kao klupče. Razume se da ima tragova svega toga u XVII p a čak i u početku XVIII veka, a to će reći u trenutku kada ta književnost silazi iz viših dr uštvenih redova u narodne slojeve; ali glavna obeležja ruske književnosti XVII veka na laze se drugde. Dijalozi i povesti u stilu priča iz Hiljadu i jedne noći ustupaju mesto dugačkim prip ovetkama sa zamršenim zapletom; sadržina „spasonosna za dušu” i „moralistička” zamenjen e „dirljivim” i „smešnim”, a to će reći da lirizam i ironija počinju da se uvlače u rusku knj t. Pojavljuju se „prijatne” ili „ljupke” povesti u kojima se govori o „slavnim” kraljevima, o hrabrim vitezovima, o lepim princezama, o princu Bovi, o Mageloni, o Petru „sa z latnim ključevima”. Ovi romani, u glavnom prevedeni, otkrivaju ruskom čitaocu da osećan je može da bude predmet književne analize. Pojava originalnih ruskih pripovedaka pr e Petra Velikog i u početku njegove vladavine dokazuje da je ova tuđinska književnost potstakla interesovanje publike. Mornar Vasilije i Neustrašivi konjanik Aleksandar , poput njihovih tuđinskih uzora, zaljubljuju se, sastavljaju čak i ljubavne stihove , preživljuju čitav niz avantura i naposletku se sjedinjuju sa draganama za kojima v atreno žude. Ali, treba napomenuti da su u svim ovakvim originalnim pripovetkama j unaci naučili veštinu ljubavi za vreme nekog putovanja po inozemstvu; jer pisac se još ne usuđuje da traži tako tanana osećanja u Rusiji svoga vremena. Za vlada vine poslednika Petra Velikog, ove skromne i naivne pokušaje, koji su dirljivi zbo g iskrenosti i svežine osećanja, potisnuće prevodna književnost. Plastične umetnosti. — Među umetnostima, arhitektura ima sasvim izuzetnu važnost. Tesno vezana za klimu, za materijal koji se upotrebljava pri zidanju i za životne okolno sti sredine, ova umetnost u svima zemljama ponajpre može da postane nacionalna i n ezavisna. U Rusiji se prvi predznaci njene nezavisnosti mogu nazreti u crkvama s agrađenim za vreme kijevskog perioda po vizantiskim uzorima. Pravi ruski arhitekto nski stil razvija se konačno i izrazito ne u građevinama od kamena, nego u građevinama od drveta, i on usvaja sredinom XVI veka oblike koji su svojstveni toj vrsti gr ađevina. Ali, u XVII veku, crkva kritikuje taj nacionalni stil čiji je najsav ršeniji primer crkva Vasilija Blaženog u Moskvi; on joj se ne čini saglasan sa tradicionalnim vizantiskim

14 5 uzorima, i u ime toga istog grčkog pravoslavlja koje je ugušilo prve začetke jedne čisto narodne vere, ona svodi rusku crkvenu arhitekturu na srednje forme: primerci ti h crkava iz XVII veka sačuvani su u Rostovu i u Jaroslavlju. Razume se, ove forme ne pretstavljaju više onaj strogi vizantiski tip, ali one nisu ni lična tvorevina ar hitekata iz XVII veka, jer je odlučeno „da se ništa ne stvara prema ličnoj zamisli”, da se više ne grade „crkve u obliku šatora”, „nego da se gradi prema pravilima svetih apostola i svetih otaca, te da crkva ima pet kupola i da ne bude u obliku šatora”. Ovaj zasto j u slobodnom ispoljavanju nacionalnog stvaralačkog duha imao je i ovde istih posl edica kao i u drugim granama umetnosti; posle reforme Petra Velikog, na opustošeno m i obesplođenom polju, nije više bilo ničega što bi smetalo da se ropski podražava tuđinski m uzorima. Osim u arhitekturi, ruski nacionalni stil stvara originalne uzorke još jedino u or namentici. I ovde glavni motivi, koji se dobivaju kombinovanjem pravih linija, u zeti su iz arhitekture drvenih zgrada. Ove šare prelaze u ruski vez, koji podražava

bojene šare iz rukopisa i ukrase sa građevina; oni će tu sačuvati neobično jak zamah, sve do trenutka kada nov procvat ruskog staralačkog duha bude nastupio u drugoj polovi ni XIX veka. Pravoslavna crkva je protivnik skulpture. Kada su u XVII veku počeli njom da ukrašuj u građevine, ona se usprotivila: „Ne pristoji se pravoslavnim hrišćanima da iznad vrata svojih domova stavljaju likove fantastičnih životinja, zmajeva ili bezbožnih junaka. N eka pravoslavni hrišćani ukrašuju vrata svojih domova svetim ikonama ili časnim krstovim a.” Jedino se u crkvenoj umetnosti slikarstvo razvija slobodno, pa i ono u ograničenom obimu. Rusija je pozajmila od Vizantije njenu umetnost X i XI veka, a kasnije X III i XIV, koja je tek bila izišla iz asketske i tradicionalne nepomičnosti; ako je i bilo izvesnoga novog života u toj umetnosti, kao što smatraju moderni istoričari, ne kadanja Rusija u svakom slučaju sačuvala je od njega samo jedan delić. Tek oko XIV i X V veka stvara se u Rusiji nacionalni i originalni stil, različit od grčkoga, u slika nju ikona (vizantiske škole Novgoroda i Suzdalja), i pojavljuje se prvi stvaralački genije, živopisac („zoograf”) Andrej Rublev (umro 1430 godine). U Moskvi, u XVI i XVII veku, ovo slikarstvo se razvija na carskom dvoru. U XVI veku slikareva mašta može d a se razvija više ili manje slobodno. On se isprva koristi tim da kopira slikare i z italijanskog Renesansa, sa kojima je on u neospornoj vezi, naročito sa onima iz prve epohe: zato se u Blagoveštenskoj lavri, koju su godine 1547 ukrasili živopisom umetnici iz Pskova, nalaze kopije Čimabua i Perućina. Ali se javlja negodovanje prot ivu slikara koji rade ikone „prema svojem ličnom nadahnuću a ne prema Svetom Pismu”; crkveni sabor u svojim odlukam a sastavljenim od sto članova (Stoglav) žestoko se protivi „inicijativi” novih slikara; njima se naređuje da slikaju prema starim uzorima, i u to me cilju stvaraju se udruženja slikara koji su dužni da rade pod nadzorom i vlašću svešten ih lica. Pa ipak, čak i kroz utvrđeni uzor probija lični ukus slikara koji ga vuče da sl ika prema živom modelu. Uzalud protopop Avakum optužuje Nikona da je hteo da zavede slikanje „po prirodi”, na „franački” način a to će reći

14 6 tuđinski; čak i u carističkoj slikarskoj školi razlikuju se dva načina slikanja: slikanje ikona i slikanje živoga modela, i primenjuje se jedan ili drugi način, prema želji por učioca. Slikari sa kraja XVII veka odlučno brane svoje pravo da idealizuju ikone, a u isti mah i pravo da unesu realizam u svoje slikarstvo. U to vreme, koje je nep osredno prethodilo reformama Petra Velikog, u Rusiji vlada duhovno raspoloženje ko je potseća na italijanski Kvatročento. Slikari se trude da oživotvore ikone ne samo st oga što to zahteva njihova umetnost, nego i stoga što su oni prožeti dubokim verskim o sećanjem. Zahvaljujući tome osećanju, oni dodaju nove predmete starim utvrđenim obrascim a i menjaju način njihove obrade. Krajem toga veka suprotstavlja se čak podliniku, s tarom udžbeniku za ikonografiju koji sadrži utvrđene i odobrene uzore, jedan nov „kritički” tekst koji oslobađa slikara od starog utvrđenog načina rada i traži da se usvoje novi po kušaji. Ova struja u slikarstvu približava se novoj struji u književnosti; i ovde se priprema pokret za nacionalni preporod. Ali i ovde ta obnova dolazi pr ekasno. Pošto se nacionalna religija, usled rascepa (šizme) odvratila od sl ikarske umetnosti i osudila je kao odveć nezavisnu prema tradiciji, ona je izgubil a svaku osnovicu i potporu. Na drugoj strani, ona je bila u odveć tesnoj vezi sa t om istom tradicijom. Prvi preporod ruske umetnosti nije uspeo iz istog razloga k oji je sprečio i reformu ruske crkve: krajem XVII veka bilo je prekasno otpočeti ono što se u Evropi nagoveštavalo već u XIV veku, razvilo u XV, cvetalo u XVI, ali opalo već u XVII veku i spremalo se da ustupi mesto novim načelima. Muzika. — Skoro je isti slučaj i sa muzikom; jedina razlika je u tome što se muzička teh nika može teže da prilagodi i što nije lako izjednačiti se sa evropskim kompozitorima. U Evropi su već odavno brižljivo proučavani postupci višetonske muzike i javila se čežnja za vraćanjem melodiji; u isti mah, iz stapanja elemenata narodne pesm e i horske crkvene pesme ponikla je jedna nova muzika. U Rusiji, u muzici ka

o i u književnosti, narodni elemenat — koji će ostati izdvojen sve do XIX vek a — ne unapređuje ni škola ni crkva, niti on obogaćuje crkvenu muziku. Crkva ne dopušta up otrebu nikakvog duvačkog niti gudačkog instrumenta, niti pak orgulja. Jedino se peva ju monotone pesme, u jedan glas, prema tradicionalnim grčkim melodijama. Veliki je napredak bilo već i samo dopuštenje koje je u XVI i XVII veku dato pevačima da po svo me nahođenju unose u pevanje kadence i ukrase. Kasnije su beleženi predtonovi najbol jih pevača; sačuvane su čak i pesme u više glasova, zapisane novim znacima koji još nisu s avremene note. Kao i za slikarstvo, tako je carska škola pevanja u Moskvi imala važn u ulogu, iako manje značajnu od uloge novgorodske škole pevanja, u kojoj su se školova li najstariji ruski harmonisti — pomoću prostoga tritona. Tek u drugoj trećini XVII ve ka zavodi Kijev savremene note koje se pišu na pet linija, a takođe i nove melodije i novu harmoniju. Ali je već prekasno da se stvara ruski originalni višetonski sti l; od vremena Petra Velikog, ruska muzika usvaja potpuno italijansku školu, i svetovna muzika potiskuje sasvim u pozadinu crkvenu muziku. Vladavina opere o tpočinje, razume se tuđinske opere.

14 7 Iz svega što je rečeno izdvajaju se dve činjenice: najpre prekid razvoja nacionalne ku lture, čiji su začeci postojali, neizbežan prekid koji je nastupio iz dva podjednako v ažna uzroka, zbog neospornog zadocnjenja Rusije za svojim vekom i stvarne nemogućnos ti da živi usamljena u Evropi; a zatim, usled toga naglog prekida i usled toga što s u viši i obrazovani slojevi ruskoga društva pali pod uticaj evropske kulture, nastup io je neminovni duhovni rascep između tih viših slojeva, podrazumevajući tu i red intelektualaca koji se tek stvarao, i između narodne mase. Ovaj prekid i ovaj rascep obično se smatraju kao posledice reforama Petra Velikog i pripisuju se ličnom uticaju preporoditelja Rusije. Međutim, istorija ruskih ustan ova i ruske kulture u XVII veku dokazuje netačnost ovakvoga gledišta. Uistini, Peta r Veliki samo je priveo kraju jedan razvitak koji je otpočeo pre njega i koji se n ikako ne može objasniti ćudima ili ličnom voljom jednog jedinog čoveka. 9. NEPOSREDNI PRETHODNICI PETRA VELIKOG

Vladavina Fjodora Aleksejeviča (1676—1682). — Fjodor, stariji sin i naslednik Aleksej ev, dobio je, za razliku od svoga oca i dede, evropsko vaspitanje. Naj slavniji naučnik od onih što su došli iz Kijeva i preko kojih je Akademija pretrpela u ticaj poljske kulture, Simeon Polocki, učio ga je poljskom jeziku i dao mu osnovna znanja iz latinskog jezika. Ali je Fjodor bolešljiv; vezan je za postelju i ne do pušta mu se učešće ni u kakvim poslovima. Njegova slabost je već jasno vidljiva prilikom s mrti njegovoga oca. Zbog toga bojar Artamon Matvjejev pokušava tada, kako izgleda, da predloži kao kandidata za presto svog štićenika četvorogodišnjeg Petra, snažnog i živahno sina Alekseja i njegove druge žene, Natalije Kirilovne Nariškin; ali je on zbog tog a pokušaja prognan i uzapćeno mu imanje. Patrijarh je potvrdio da je sam Aleksej, na samrtničkoj postelji, označio svog starijeg sina za svoga naslednika, a i Miloslavski, Aleksejevi rođaci po njegovoj prvoj ženi, izjasnili su se takođe za Fjod ora. Ali oni od toga nemaju velike koristi. Jer car, slabe volje, okružio se mladi m ljubimcima Jazikovom i Lihačovom, koji su kao i on dobili vaspitanje zasnovano n a novim načelima. Već od izvesnog vremena poljska moda pojavila se u Moskvi i ispolj avala se u nameštaju, poljskim i latinskim knjigama i njihovim prevodima. Pri kraj u Aleksejeve vladavine pravoslavno sveštenstvo pokušalo je da spreči širenje te „latinsk e” kulture koju ono izjednačuje sa katolicizmom; ali za Fjodorove vladavine, latinske ideje što su ih širili naučnici koji su došli iz Kijeva nadvlađuju „grčki” uticaj. hov glavni branilac, Silvestar Medvjedev, uspeo je da se u Moskvi ponovo otvori šk ola Polockoga (koji je umro 1680 godine), čiji je on učenik, i zauzima se za stvaran je jedne Akademije koja će — kao što smo videli — biti otvorena tek posle Fjodorov e smrti, i u kojoj će preovlađivati „grčka” stranka. Preovlađivanje latinskih težnji vidi se jasno iz toga što Medvjedev sasvim slobodno propoveda katoličko učenje o pretvaranju nafore i vina u telo i krv Hristov

ne priznaje njihov povlašćeni položaj i zloupotrebljava njihove usluge i sume namen jene za njihovu platu. svečano su spaljene u predvorju carskog dvo ra. Veoma književno obrazovana. Ona je po naravi bila prava suprotnost svome bratu. Pa ipak 14 9 pobunjenici prodiru u dvor. ko ji je trebalo da nasledi presto. što će kasnije biti proglašeno za jeres. Još za Fjodorova života ona se sprijateljila sa Vasilijem Golicinom. posle toga oni se rasturaju po ulicama Moskve i počinju da pljačkaju i ubijaju. Posle Fjodorove smrti oni se potpuno rasturaju i ne pokoravaju se više svojim starešinama. kako ih nazivaju oni njihovi savremenici koji poznaju turske običaje. oni istržu iz Petrovih ruku bojara Matvjejeva koji se vratio iz progonstva i ubijaju i njega i još nekoliko rođaka carice Natalije. Protivu koalicije Fjodorovih ljubimaca i pristalica Narišk inovih. ovaj skup. rešeno je da se ustanove nove zvanične rodo slovne knjige u kojima će se nalaziti imena svih bojara koji pripadaju povlašćenom sta ležu. zbog toga se Fjodorovi prijatelji ponovo okreću Petru i približuju se Na riškinima. smešteni po raznim krajevima prestonice. koji je već stekao veliki uticaj na državne poslove. te je Petar proglašen za cara pod namesništvom svoje majke. da traže od svojih starešina naknadu štete i interes. sa posebnim titulama koje bi odgovarale nazivima pojedinih oblasti Rusije. — Posle Fjodorove smrti. odlučna i strasna. Međuti m. ona je imala smelosti da se odrekne staroga moskovskog običaja koji je primoravao žene da ostanu zatvorene u svome teremu i da se ne pojavljuju među svetom. protivan ruskim običajima. oni sebe smatraju za snagu koju svako treba da uvažava. pokušava se da stvori više plemstvo. viče ime najmlađega carevog sina. načelnik strjelečkog prikaz a. ali o vaj pokušaj. koji je već odavno bio izgubio važnost. u koje porodice upisuju sva naimenovanja i proizvodstva. Sofijino namesništvo (1682—1689). odbijaju da priznadu zakonitost toga izbora. Osim toga. Što se tiče Fjodorove spoljne politike. kao što su Nariškini i želeli. ne i spitavši dovoljno taj slučaj. Tako je ponikl a zamisao o obimnom vojnom preuređenju. pita nje nasleđa prestola izazvalo je ozbiljne nemire u Moskvi. Glavni potstrekač ove trodnevne pobune bila je Ivanova sestra Sofija. pod uticajem shvatanja poljskoga plemstva. oni hoće da se uvere svojim očima da j e Ivan živ. koja služe kao oslonac u sporovima oko prvenstva. prisvojivši samovlasno prava Zemskoga Sobora. Ovi pukovi. slab i duh om i telom.u. Miloslavski iskorišćuju tu nepokornost da otpočnu među njima oštru propagandu uveravajući i h kako je car Fjodor bio otrovan. da bi se zadovoljilo plemstvo. Reformatorska 14 8 stremljenja Fjodorove okoline ispoljavaju se i na drugim poljima. jednim od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. Odmah po Fjodorovoj smrti. patrijarh Joakim pita narod okupljen pred dv orom koga želi za cara. koji su u tome trenutku jedina oružana snaga Moskve. sačinjavaju neku vrstu garde il i „janičara”. a kojima bi nova geografska podela zemlje odredila granice. Mir zaključen u Bakče-Saraju okončao je godine 1681 rat sa Turcima koji je trajao već dvadeset godina. Ali Miloslavski. rođaci Ivanovi. i sanjala je da u Rusiji XVII veka odigra ulogu vizantiske carice Pul herije. pošto on nije imao dece. čijim izvođenjem upravlja Vasilij Vasiljevič Gol icin. Na Fjodorovom pogrebu . oni su našli potporu u pukovima strjelaca. ona je miroljubiva. bio je petnaestogodišnji mladić. „Knjige o rangu”. Ipak. Vlada je bila toliko popustljiva da ih je ovlastila. oni su jako nezadovoljni što njihov neposredni starešina. Na dan 15/25 maja 1682 godine. jer je bila živa. rođena 1657 go dine. Kao i svi ovakvi vojnici. Njegov brat Ivan. nije uspeo. tako podbunjeni strjelci odjurili su u tvrđavu Kremlj i za tražili da se oba brata pojave na Crvenom Trgu. a da su carevića Ivana baš tada udavili bojari. On ih uverava da njemu ne preti nikakva opasnost. Tako je još ukinut propis o plemićskom prvenstvu.

Ali se u manastiru Trojica-Sergijevo. koje oni brkaju sa verskim dogmama. gaji nadu da se popne na carsk i presto. koje potpomaže i Hovanski. koja je pošla u manastir Trojica-Sergijevo sakupila je u selu Vozdvižensk aja. bojeći se strjeleca. koji se ne usuđuju da ne poslušaju. Glas da se priprema nova pobuna toliko se uporno održava. do koje je došlo po sle mnogih teškoća. Posle pobune ona postavlja svog ljubimca Gol icina za načelnika prikaza spoljnih poslova. Sofija je primorana da popusti njihovom navaljivanju. „ratnike” iz svih gradova. mlađi sin beži u Moskvu. namesništvo je poveren o njihovoj sestri Sofiji. saznavši to. Stari vernici nadaju se još u vek da će dokazati ispravnost svoga shvatanja. Uskoro potom neko je potkazao i optužio Hov anskog da priprema ubistvo carske porodice i velikog broja bojara. u Granovitoj Palati. njoj preti jedna opasnost koju je sama stvor ila. i preklinjala je da ih „puste da zdravi i čitavi otidu u tuđinu”. spomenik pobune uništen je (2/12 novembra). Ona je imala i svoje slavopojce: knez Kurakin tvrdi u svojim Uspomenama „da nikad a u ruskoj državi nije bilo tako mudre vladavine” i da je „u to doba narodno blagostanje cvetalo”. Uživajući Sofijinu naklonost. „zbog maloletstva dvojice vladara”. Ivan je proglašen za „pr voga cara”. Potkupljivanjem se uspelo da se strjelci odreku st are vere. Ivana i Petra. zlos tavlja jednog arhiepiskopa nikonca. načelnika prikaza strjeleca.ona je privukla opštu pažnju tužeći se glasno kako su cara otrovali. gde je Sofi ja stigla. 14/24 septemb ra Sofija. Ostao je još Hovanski sa svojim slavoljubivim težnjama i svojim planovima za vojničku diktaturu. dodeljuje im se počasna titula „dvorske pešadije” i podiže se čak na jednom gradskom trgu spomenik za uspomenu na događaje od 15/25 maja. 26 maja/5 juna. da mnogi bojari. Ona poziva i Hovanskog i njegove sinove. priča se čak da taj slavoljubivi i površni čovek. Nikita je pogubljen. održana je na učna rasprava u njegovom prisustvu između patrijarha i staroveraca. unapred su naklonjeni starom bogosluženju. u kome se zaustavila. gde dovode i Strjemjani puk n a čiju se odanost namesnica može osloniti. ona imenuje kneza Ivana Hovanskog. kome prost svet daje duhovit nadimak tararuj (bumbar). oba br ata. Ona se skoro odm ah pretvara u tuču. pobunjuju i zauzimlju Kremlj. a carska porodica odlazi u selo Kolomenskoe. jer je pravda „carovala” i „narodno bogatstvo se . razdeljuj e im se nagrada od 10 rubalja svakome. izaslanici strjeleca d olaze u dvor i izjavljuju — jamačno po Sofijinom nagovoru — da oni žele dva cara. koji služi kao p osrednik između nje i strjeleca. jednom od Sofijinih prijatelja. Nikita Pustosvjat. Jedan Sobor. a 29 maja/8 juna. povinuje se poslušno tome zahtevu. sa Sofijom ili bez nje. kao i sam narod. koje ona hoće da upotrebi „da bi ugušila pobunu vojske i kaznila buntovnog poda nika”. smatran za jeretika. posle osam dana 15 0 uspostavljen je red. Ovima se ispunjavaju svi zahtevi. i jedan propovednik starog bogosluženja. Strjelcima ne ostaje ništa drugo do da se pok ore. Sofija je postigla svoji cilj. ostali su izgubili povlastice koje su bili d obili posle 15/25 maja. Verska raspra između „staroveraca” i „nikonaca”. a na mesto ubijenog Dolgorukija . Hovanski gaji u sebi visoke želje. 5/15 jula 1682 godine. Posle toga Sofija može spokojno da vrši namesničku vlast punih sedam godina (1682—1689). nije još završena. i strjelci. te nove „dvorske garde”. gde se strjelci. koja traje već dvadeset godina. usled novih uvreda što su ih izgovorili staroverci. ponovo je prekinuta sa beznačajnim izgovorom. on postaje branilac „stare vere” koju su potiskivali car Aleksej i patrijarh. nekolicina njih je pogubljeno. parodija nekadanjega Sobora. što nisu izabrali Iva na za cara. to je neposlušnost strjeleca. Da bi zadobio poverenje strjeleca i od njih nači nio svoje oruđe. kao i Nikon. a to će reći trupe sastavljene od plemića. Sofija prihvata pravoslavlje svoga oca koji je. sazvan na brzu ruku. odlaze na svoja poljska im anja. Rasprava o tome pitanju. već okuplja plemićska vojska. Ali. A 23 maja/2 juna. ot ac i stariji sin su pogubljeni. zapovedništvo nad strjelcima povereno je đaku Šaklovitiju.

misli naprotiv na tehničku stranu i r ukuje veoma dobro sredstvima za izvođenje svoje reforme. za k oji su neopravdano optuživali Samojloviča. Kao vrhunac nesreće naišao je požar stepe. Dalmaciji i Moreji. posle mira sa Poljskom. Golicin se zaustavlja i vraća u Moskvu. konji su počeli da lips avaju usled nedostatka hrane. Savez je potukao Turke u Mađarskoj. Isti Kurakin potvrđuje. na naseljavanje Rusije. te im je trebalo sedam nedelja da pređu 300 vrsta. predočavaju opasnost i toga rata. na oslobođenje seljaka koji su dobili zemlju. oni su prožeti teoriskim i knjiškim shvatanjima. ali još uvek o dveć korenitih za to doba. Snežne vejavice i nedostatak hra ne usporavaju hod. iako on to nije zaslužio. i to na poljski način. Gordon mu ukazuje na mogućnost novih unutrašnjih teškoća u slučaju neuspeha. Petar Veliki postupaće sasvim drukčije. Potpisujući „večni mir”. ost ajući uvek u uzanom krugu strogo praktičnih ideja. no one su tačne. hrana za vojsku ponestaje i stoka lip sava u masi. itd. Poučen iskustvom. sa više istinitosti. U februaru godine 1689 on polazi ponovo ka Krimu. koji piše s mukom i pravi mnogo pravopisnih grešaka. u načinu života. i da je nemogućno ostvariti taj plan na Krimu dok se saveznici budu borili na Duna vu. naziva sebe „samodršcem” i u jesen go dine 1687 šalje Golicina sa vojskom od 100. Gordon ga najzad potseća da od Rusije do Krima ima nekoliko dana hoda kroz bez vodne stepe koje Rusi još nisu naselili. I iz Evrope stižu vesti o pobedama. Golicin je primoran da pripremi drugi pohod. Sofija. pošto mu je poginulo 20.000 a zarobljeno . I ovde postoji očita suprotnost između zamisli i njih ovog ostvarenja. i o gledala se u njihovim zapregama. ali on nema čvrstu i bujnu volju kao Petar.000 ljudi da osvoji Krim. ako je verovati Nevilu. na unapređivanje trgovine. Golicin je neosporno obrazovaniji od Petra. „da se u to d oba uglađenost ponovo uspostavila među plemićima i dvoranima. na zamenjivanje domaće ekonomije trgovinskom. po ruskom običaju vuče za sobom ogr omnu komoru koja ometa kretanje trupa. Sofijin ljubi mac Golicin smišlja reformu umerenih težnji i saobraznih narodnom duhu. Osim toga grčki patrijarh naglašava sada potrebu da Rusi izvrše nov pohod i pretskazuje opšti ustanak na Balkanu. a Sofija javno veliča izvanredne pobede ruske vojske. Iako je Golicin uspeo godine 1689 da zaključi u 15 1 Nerčinsku ugovor sa Kinom kojim se priznaje napredovanje što ga je za sto godina iz vršilo rusko naseljavanje i utvrđuje granica dveju država na reci Amuru. on se obaveza o da stupi u „Sveti Savez” sklopljen 1684 godine protivu Turske i da zauzme Krim. Na 200 vrsta od Perekopa. ali on i dalje smatra da je potrebna aktivna spoljna politika da bi se pažnja ja vnosti odvratila od unutrašnjih sukoba. Ali ništa nije vredelo. Umesto da se bori. pomoću delimičnih mera. sastavljena od plemića i njihovih kmetova. Samojlovič mu objašnjava da pl an o oslobođenju slovenskih hrišćana interesuje više Poljake i Austrijance nego Ruse. Svud oko njega prostiru se bezvodne stepe. Jedan od uzroka koji su sprečili Sosriju i Golicina da pređu od reči na dela jeste neu speh njihove spoljne politike. on stupa u pregovore sa krimskim hanom i vraća se natrag.uvećavalo”. on odlično ume da drži svečane go vore na latinskom i da daje intervjue koji imaju velikog odjeka. Vojska. on je naprotiv pretrpeo neuspeh na Krimu. jer se boji da se sultan ne osveti na pravoslavnom stanovništvu T urske. kada stepe izobiluju vodom i travom. Ova pohvala je preterana i samo dokazuje da su Sofijine pristalice smatr ale svoje želje za stvarnost. na odašiljanje đaka u inostranstvo. Njemu je potrebna pobeda da bi izbegao svoj pad koji mu preti od Petra koji raste. u ukrasima i obedima”. pošto je uništio travu. Pripreme su trajale odveć dugo. dok Petar. a t rupe su napredovale odveć sporo. na stalne odnose sa inos transtvom. Ovi planovi su odveć o bimni da bi mogli biti ostvareni. Prvi Golicinov pohod pretrpeo je potpun poraz. Njega tamo dočekuju kao pobednika. srpski patrijarh i gospodar Vlaške šalju ista pretskazanja. na potpunu slobodu mišljenja i vere. kome je on izložio svoje planove godine 1689. objavljuje sa pouzd anjem svetu da „slava Rusije odjekuje celim svetom”. iako je sa Poljskom potpisao (1686) ugovor o „večnome miru” po kome je Kijev konačno pripao Rusiji. te on tek sredinom maja nailazi na neprijatelja na Perekopu. on odlučuje da ga preduzme u pro leće. Uz alud mu general Patrik Gordon i hetman Male Rusije. Jer on pomišlja na stvaranje redovne vojske. Osim toga. carigradski patrijarh ga odvraća od toga pohoda. Samojlovič.

očekuje nestr pljivo trenutak kada će „zagrliti svoga dragog Vasilija”. Sofija.000 ljudi. Šaklovitijevim pogubljenjem i Golicinovim progonstvom. koja se za vršava Sofijinim padom.000 od 100. .15. Ona sanja o tome da se uda z a Golicina i da uvenča u isti mah i njega i sebe carskom krunom. koja mu je pisala radosna pisma o njegovom „povratku iz Egipta”. 15 2 Ali ih očekuje sasvim drukčiji rasplet. jer Petar otvoreno započinje borbu.

ova proučavanja. prve Petrove reforme. Za njegove pristalice njegova uloga bila je veoma važna. kulturne Rusije. Ali. Skorašnja istoriska proučavanja dokazala su da su između doba Petra Velikog i pret hodnog doba postojale tešnje veze nego što se mislilo. Onda se jasnije zapažaju odnosi između vladareve lične aktivnosti i sam ih reforama. Sa . korisnije je posmatrati ga p o razdobljima. rusku kulturu. izgledaju više da su posledica neke ćudi i prekidaju organ ski razvoj. Ovaj prelaz od nesvesnog i nagonskog ka s vesnom i sistematskom jeste glavna crta velike reforme koju je Petar Veliki pred uzeo. i da vladavinu Petra Velikog i njegovih prethodnika smatraju kao uzastopne etape jednog istog i povezanog istoriskog razvitka. iako utvrđuju organski karakter istoriskog razvo ja Rusije. čije smo pripremanje vid eli pre Petra Velikog. Videćemo u čemu se tačno sastojala careva lična uloga. njegovi protivnici. Ipak. i voljniju. ta proučavanja su uspela da por eknu postojanje prekida koji su nekoji hteli da vide u tome trenutku ruske istor ije. Sa vladavinom Petrovom poči nje postepeno obrazovanje pokolenja koja će se pošto su dugo i dosta tesno bila podl ožna tuđinskim uticajima. U tome smislu mogao je Petar Veliki da bude nazvan „prvim ruskim revol ucionarom”. i jedni i drugi dolaze d o istoga zaključka. to je da je Rusija konačno dobila rang evropske sile i post ala važan činilac u međunarodnoj politici. Odavno se raspravlja o ličnom udelu Petrovom u ovom novom razvoju ruskoga duha. teže da umanje ličnu ulogu cara reforma tora. a to je: da je glavni činilac u reformatorskom radu Petra Veliko g bila njegova volja ili njegova ćud. oslobađati sve više i naposletku stvoriti. odbijaju da mu priznadu ma kakvu zaslugu i smatraju da je on samo uputio Rusi ju jednim neprirodnim pravcem služeći se različitim dokazima. dok se u samoj zemlji obrazuje jedan nov dr uštveni stalež koji odmah dobiva obeležje povlašćenoga plemstva. više upućenu izves nome cilju. njegovi prvi reformatorski pokušaji nose više razorno obeležje. iako je on kao neka s pona između ta dva dela sveta. Ako je usled toga razvitka r uski narod stekao pretežno evropsko obeležje. razaznaju se pobude. prožimajući se narodnim duhom. Uglavnom. — Vladavina Petra Velikog označava početak novo ga doba u istoriji Rusije. te k kasnije započinje on rad na preporodu. koje su u suprotnosti sa opšti m obeležjem njegovoga dela. Ono što naročito karakteriše taj novi istoriski period. I zaista. može se tvrditi da njegov o doba označava prelaz Rusije iz jedne nesvesne evolucije u svesnu. Da bi se bolje shvatilo njegovo poreklo i razvitak. to dokazuje da ga sve osnovice njegovo g istoriskog razvitka stavljaju pre u Evropu nego u Aziju. a koja pretstavlja jedno prelazno doba. Od toga doba počinje povest savremene Rusije. P E T A R V E L I K I ( 1 6 8 2 — 1 7 2 5 ) Glavne podele vladavine Petra Velikog. raspoznaje se u njegovom radu ono što je dalo tr ajnih rezultata od onoga što je bilo samo privremeno. nasuprot ranijima. naproti v.15 3 V I I .

izgledalo je da je zgodno vreme za reforme koje je Golicin namerava o da ostvari uz pripomoć Sofijinu. obnova. On i dalje. U svojoj desetoj godini Petar je prinuđen da prekine svoje oskudno učenje. Mladi Petar. A naprotiv. od manastira Trojica-Sergijevo i od rostovskog mitropolita. u svojoj petoj godini. sina Marije Milosla vski. njegovi h dečačkih i mladićskih igara. u junu. Ali bi bilo tačnije razlikov ati tri dela od po devet godina: 1. Drugi period. n ered. isto tako je uda ljen iz Moskve zajedno sa svojom majkom. svoga brata Ivana. Natalija Kirilovna Nariškin. jer izgleda da je pripremao jednu farmakopeju.od 1709 do 1718. O vo je. Sofija. Tako su se pri stalice prošlosti. od 1672 do 1699 godine. i sama je oduševljena obožavateljka inostranstva. jednom od prvih moskovskih „Evrop ljana”.od 1700 do 1709. od 1700 do 1725 godine. evropska kultura već nije više nikakva novost u Moskvi. „carica Natalija živi od onoga što joj dodeli ruka kneginje Sofije”. car p rviput susreo svoju drugu ženu. Fjodora i Ivana. živi sa svojom majkom u Preobražensku ili Semjonovskom. njega jednim državnim udarom uzdižu na presto u maju. drugom jednom selu blizu Moskve. Artamonu Sergejeviču Matvjejevu.od 1718 do 1727. isto kao i njen prijatelj Vasilij Vasiljevič Golicin. od kojih je svaki trajao otprilike po dvadeset i sedam godina. Borba između Nataliline porodice i porodice prve careve žene. budućnost Nariškina izgleda tamna. naročito borba o uticaj između novih i starih vladarevih sro dnika. i tek tada će učiti sabiranje i oduzimanje od Holanđanina Timermana. ŽIVOT I RAD PETRA VELIKOG DO RATA NA SEVERU (1672-1699) Detinjstvo i mladost Pe tra Velikog. drugim državnim udarom Sofija. a potom u Mezen. njegov učitelj Nikita Zotov uči ga psaltiru i časlovcu. Međutim. optužen za mnoge zločine. Tu. kao na primer za bavljenje čarolijama. smenjen je sa dužnosti načelnika ambasadorskog prik aza i prikaza farmacije i prognan na krajnji severoistok Rusije. kći Marije Milo slavski. Sofija sa njima postupa veom a rđavo: po rečima jednoga onovremenog hroničara. u okolini Moskve. Sam o poslednjih pet godina toga perioda posvećene su reformama. uz pripomoć strjeleca. Kada je Petar slavio mir zaključen u Nistatu. Miloslavski imaju utoliko više razloga da budu nezadovoljni što se Aleksej privoleo svojoj drugoj porodici i staraocu Natalijinom. 3. od patrij arha. Njegova majka je druga žena cara Alekseja. koji se otimlju o njegovu naklonost. ispunila je čitav ovaj period. Ovaj period može s e razdeliti na tri dela. — Petar Veliki rodio se 30 maja/9 juna 1672 godine. 1.15 4 toga gledišta može se život Petra Velikog podeliti na dva skoro podjednaka perioda. Usled smr ti svoga starijeg brata Fjodora godine 1682. bilo suđeno da odigra istorisku ulogu. u sedamnaestoj godini Petar još uvek neće umeti da piše pravilno. Marije Milosla vski. od kojih je najstari joj. Prvi period. Matv jejev. punih sedam godina. čije smo planove i težnje upoznali. Oboje će živeti u krunskome selu Preobražensk u. Kada je Aleksej umro godine 1676. kneza Kurakina. on je sam o značio svoje trostruko učenje matematičkim obrascem 3x7=21. ispunjen je ratovanjem na severu i reformom koju je on izazvao i koja se po inerciji produžuje još dve godine posle Petrove smrti. od 1718 do 1722. uništavanje ranijih oblika državne uprave. u Pustozersk. jeste doba vaspitavanja Petrova. Sofiji. Dve odlučne faze reforme nalaze se na prelazu sv akog od ovih delova ka narednom delu i svaka od njih obuhvata period od četiri god ine: od 1708 do 1712. ali „izdašnost” Sofijina je toliko skučena da je Natalija primorana da prima potajno potporu od sveštenstva. u koju su dolazili strani diplomati. uspeva da pridruži mladome vladaru još jednoga cara. prva sistematska reforma. Od prvoga državnog udara Petar je dobio sam o načelnu vlast. zadržavajući za sebe namesnička prava. druga. priča se da je baš u kući Matvjejeva. kao što se događalo u XVII veku kada su se carevi često ženili devojkom iz sirotn ijih plemićskih porodica. koje postepeno dobivaju obeležje ozbiljnih zanimanja. koji nisu imali razloga da budu zadovoljni novim običajima što su i . 2. kome je tada bilo tek četiri godine. Petar dobiva prve osnove vaspita nja po propisima stare 15 5 tradicije. ali ga ne uči pisan ju. koja je imala dva sina. i sedam kćeri.

dobro disciplinovanih i obučen ih u nemačku uniformu. Ipak nije izvesno da je Petar. on se morao obratiti tuđincima. zatim Potješnaja Izba za skupove. morale su izgledati veoma čudne i malo pristojne ist o toliko starim moskovskim bojarima koliko i evropskoj i obrazovanoj okolini Sof ijinoj. jer za vreme zvaničnih prijema mora da izgovara uobičajene p ozdrave naučene napamet. Njegova poznanstva. te da umanji njihovu slavu. gde ona ponovo otpočinje propagandu koja joj je ranije omogućila da se približi prestolu. te nisu mogli biti najdosto jniji pretstavnici evropske kulture. okupili oko Natalije. Ubrzo je on tamo pronašao jednog savetodavca. osnovna pravila „fortifikacije” primenjena na potješne tvrđave. itd. osnovna znanja iz ar tilerije i matematike. Isprva je on za svoje igre uzimao iz oružar nice Kremlja puške. „jednog francus kog razvratnika”. Ove „bojazni” naterale su Sofiju da preduzme mere predostr ožnosti i da potraži pomoć protivu novih Petrovih pukova. Petar je ponajpre tražio među njima stručnjake za razne tehničke probleme iz vojne veštine. barut. Činjenica da je mladi Petar živeo daleko od Kremlja imala je neobično važnih posledica. ljupkog ig rača i veselog druga. Sukob između Sofije i Petra. štale itd. bira sam svoje prijatelje i sam udešava svoje zabave. Da li su ga ovi pukovi. — među ovima poslednjim nalazio se i njegov budući ljubimac.. da je on prosto želeo da se pomoću svoja dva puka. k ao i njegove uobičajene zabave. olovo. da im oduzme moć i da posta ne na taj način on lično svemoćan vladar? Možda on još nije smislio ni taktiku ni određene p . odličnog konjanika. Petar veoma malo obraća pažnju na okolinu svoje majke. Tu pomoć našla je ona u staroj vojsci strjeleca. a koja je bila toliko neobična u staroj tradicio nalističkoj Moskvi. u vojne studije koje postaju sve ozbiljnije. ili je pak — kao što kaže isti pisac — on prirodno težio a ponizi ugledne porodice. ma da Natalija to ne zapaža. prema rečima kneza Kurakina. čiji su vojnici regrutovani „iz najbeznačajnijih i najsirotnijih ple mićskih porodica. i pored njegove džinovske snage. on živi slo bodno. koja voli vlast i ne mari nimalo da je ustupi mladome caru. Kasnije će Petar narediti da se podigne veoma ugodan dvorac za nje govoga prijatelja u Njemeckoj Slobodi. i navići će se na razvrat i vino. koji su bili upućeniji u ratnu veštinu. tamo će se on odavati obilnim pijankama koj e će ponekad trajati puna tri dana. Kada ga je u Njemecku Slobodu odveo knez Boris Golic in (rođak Sofijinog ljubimca). prvi pomislio na sukob koji je morao neizbežno da izbije između njegove sestre i njega. Preobraženskog i Semjonovskog. — Ove vojničke igre naposletku su privukle pažnju namesnice . bio je odmah očaran slo bodom običaja koji su tamo vladali. da bi naučio „propise vojnih 15 6 vežbi”. kao što misli Kurak in. starešina strjeleca. doboše. u svetu detinjskih igara koje se postepeno preobražuju. Ali su mu te rezerve ubrzo po stale nedovoljne. umesto da se zadovolji pratnjom od mladih plemića koje su obično p ridavali carevićima. Bi li su to pustolovi koji su došli da okušaju sreću u dalekoj Moskvi. pištolje. Aleksandar Menšikov. Njegov samovoljni karakter već tada se ispoljava. kojima je dato ime prema selima gde su obrazovani. On živi u jednom svetu što ga je on sam stvorio. izjavio je kasnije pred sudijama „da je u to vreme (1687) car Petar Aleksejevič počeo da okuplja oko sebe konjušare potješne i d a je to bio povod bojazni”. čovek „najgorega porekla”. jednom rečju. U poljskim dvorcima život nije bio potčinjen staroj moskovskoj etikeciji koju Petar prezire i čij u stegu on teško podnosi. kome je uskoro morao dodati i Potješnji Dvor. odvesti pre vremena u grob. itd. Verovatnije je. obezbedi od namesnice. Međutim. Svoje prijatelje odlazio je da bira među stanovnicima Njemecke Slobode. prema kratkoj definiciji Kurakina.h zaveli Sofija i knez Golicin. Pošto je obrazovao odred potješnjih (zab avljača). čega se više nikad n eće odreći i što će ga. Sofija može da smatra svoju suparnicu za saveznicu reakcije. ili pak zanatlije koji su se trudili da vuku koristi iz raznih zanata. i uživanjima kojima se tamo svet odavao. on je otpočeo da stvara prave pukove uzimajući u svoju vojsku dvorske tobdžije i konjušare. njen saučesnik Šaklovi ti. mladog Švajcarca Fransoa Lefora. usred svojih zabava. pravu vojnu upravu.” naveli — kako kaže Kurakin — da zauzme još u ranoj mladosti neprijateljsk i stav „prema uglednim porodicama”. jedan „pijanica” kako kaže Kurakin.

a on već hita da se vrati zanimanjim a koja su mu draga i koja zahtevaju da se stalno udaljuje od svoga doma. 7/17 avgusta Petra su probudili u Preobražensku vešću da se u Moskvi pripremaju da dođu i da ga ubiju. Da bi kaznio Sofiju „što je htela da se meša u državne poslove i da prisvaja razna zvanja bez našega d opuštenja”. Sofiji je zabranjen pristup u manastir. ona je ipak dala dokaza o istinskoj dobroj volji. koji je ubr zo postao najbliži Petrov savetnik. jer se on navikao da se druži sa lepim devojkama iz Nj emecke Slobode. saziva strjelce i nekoliko pukova redovne vojske koji se. ali je on odmah prognan u severnu Rusiju. Njegove ratoborne igre uzimaju postepeno sve veći obim i postaju sve ozbiljnije. posle dvomesečne krize.lanove za budućnost. posle Golicinovog nesrećnog pohoda na Krim. Ali je izvesno da ga je njegov raskid sa Kremljom i to što se o kružio prostim ljudima navelo da prekine odnose sa moskovskim plemstvom i usadilo mu demokratske navike. čija narav i duh ne mogu da mu se svide. odlazi na svoje imanje u okolini Moskve. G odine 1690 i 1691 pravilnici Semjonovskog i Preobraženskog puka su konačno utvrđeni. Nata lija pokušava da ga umiri primoravajući ga da se oženi Evdoksijom Lopuhin. on tada misli na mornaricu i gradi svoju prvu flotilu na . ubrzan je rasplet. U svakom slučaju Petar se odlučno usprotivio da Sofija učestvuje u verskim litijama. Po rečima kne za Kurakina. Ivan je bolešljiv. Petrova porodica nije pokušala ništa slično. te odavno stečene navike dobiće političku važnost. i poziva sv oga brata Ivana „da ne dopušta da neko treći učestvuje nezakonito u državnim poslovima i d a deli sa nama naša zvanja”. jer je težila da zadovolji narod i da Rusiju povede putem napretka. Šakloviti priprema nekoliko atentata na carev život. ona je to učin ila da bi se obavestila kako bi se oni držali onoga dana kada ona bude pokušala „da st avi na glavu carsku krunu”.”. A Petar ne pomišlja da napusti s voje „igre” da bi se posvetio opštem dobru. kucnuće za Petra. Šta više. obeshrabren. počinje lična v ladavina Petra Velikog. i posle Pe trova dolaska na vlast „bilo je mnogo administrativnih nepravdi što su ih činile sudij e. Kada bojarska kasta bude prešla u tabor neprijatelja reform e. pos le kratkog kolebanja i suprotno Sofijinim naređenjima. pozvan takođe u manastir. on je uzjahao konja i otišao da se sakrije u jednoj obližnjoj šumi. Dolaskom u početku septembr a stranih oficira pod vođstvom škotskoga generala Patrika Gordona. zbog zategnutih odnosa među tim dvema porodicama i sve većeg nepoverenja koje su uza jamno ispoljavale. 7/17 avgusta 1689 godine Sofija je sa kupila strjelce pod 15 7 izgovorom da je prate na jednom pokloništvu. Ne stigavši ni da se obuče. Godine 1689. o n umire 1696 godine. mnogo zloupotreba i rasipanja narodnoga novca. čas odmazde prema Miloslavskima. kojemu j e tada bilo sedamnaest godina. a strogi ceremonijal moskovskog porodičnog života nije mu nimalo po volji. nesposobna da vlada”. Šakloviti. najpre u Jare nsk. Ali godine 1692 Petar napušta za neko vreme svoju suvozemnu voj sku. On i dalje provodi vreme u svojim uobičajenim zabavama i zadovoljava se tim što proširuje obim svojih vojnih vežbi. umoren je. te igra samo pasivnu ulogu savladara. Tek što je protekao njegov medeni mesec. a potom u Pinjegu. odbio je da nagradi Golicina i njegove vojskovođe za njihov porazni pohod. ko je prvi izazvao pravi sukob. povinuju volji onoga koji j e car. Posle Gordona u manastir dolazi Vasilij Golicin. — Ako je nešto i izmenjeno u početku Petrove vladavin e. u Moskvi. Ako je So fija odveć dobro organizovanom „reklamom” i preterivala u svome namesničkom radu. Tako 12/22 septembra. Petar joj naređuje da se povuče u manastir Novodjevičij. Natalija je žena „oskudne inteligencije. Teško je odrediti. Preobražaj Petrovih vojnih igara. kao što će se kasnij e utvrditi istragom vršenom pomoću užasne moskovske inkvizicije. uistini. a njen prijatelj Vasilij Golicin. Rano ujutru on odlazi u manastir Trojica-Sergijevo prijate ljima svoje majke. to je išlo na štetu evropeizacije Rusije i državne uprave uopšte.

— Nema nimalo sumnje da je Lefor ukazao Petru put osvaja nja. za koje će on kasnije priznati da i ti pohod i nisu imali sasvim ozbiljan karakter. ali se njegov rečnik ograničava. neobično se jasno vidi u njegovim prvim pokušajima. Holandski je prvi jezik koji on uči u pra ktičnom cilju.” Pohodi na Azov (1695—1696). Potstičući ga na vojne podvige. Ali on već zna da će Lefor. kaogod što mu je on savetovao da preduzme svoje prvo putovanje u inostranstvo. on nije navikao da apstraktno posma tra državne probleme koji mu se nameću. Petar još nije znao kako da upotrebi svoju ratnu flotu. na koje more i proti vu koga neprijatelja da upravi svoje brodove. Jer on se doista tek tada. Pret hodna vladavina ostavila je u nasleđe XVIII veku trostruk spoljni zadatak. on mu neumorn o ponavlja da svrha kojoj treba da teže sve njegove vojne igre. pomišljao je da stvori koaliciju protivu Švedske. Ovaj preobražaj u ozbiljniju zabavu. Za njega je rat već sam po sebi jedan cilj. Jedn a vojska od 30. On sam imaće samo rang kapetana i zadržaće celoga svog živo ta tu naviku da ustupa drugima prvo mesto. On ipak priznaje da su ovi manevri samo jedna igra. „poljski kralj” ( koga pretstavlja Romodanovski) napada „požunskog kralja” (Buturlin). Pet ar je u suštini pregalac i tehničar: njegovi porazi ne samo da ga ne obeshrabruju. jeste slava. koji je pre svega bio ideolog. razume se. komandovati tom flotom. On nije mo gao ranije da misli na „uspostavljanje pravilnog poretka”.” Drugi deo svoje vladavine on će drukčije okarakteris ati i nazvaće ga „epohom uspostavljanja pravilnog poretka”. kuda ga njegovi prijatelji iz Arhangelska i Moskve nagovaraju da ode. da će biti ukrašen zlatom i da će imati posadu od i zabranih holandskih mornara. i on uve postiže naposletku cilj koji je sebi postavio. okrenuo se ka Baltičkom Moru. jer granice Rusije nisu još konačno utvrđene. na kopnu kao i na moru. jer je bio jedino zauzet „d a uveća slavu Rusije. Na godinu dana pre pohoda na 15 9 Azov. potpuno svesno. i da bi tamo osvojio pristaništa.000 ljudi učestvuje u njima. Ide ologija tih operacija njega mnogo ne zanima. Ali svaki pokušaj proširavanja na račun jedne ili druge mož lako da izazove koaliciju triju graničnih sila. kada je polazio u svoj prvi pohod na Azov (1695) . Ipak. jer će se u njemu oprobati njego va flota i vojska. komore i bitaka.” Kasnije. i oni traju tri nedelje. ali je ta igra preteča jedne v ažnije vojne operacije. zalaže za svoju drugu i poslednju sistematsku reformu.15 8 Perejaslavskom jezeru. ministar Aleksejev. na stručne izraze što ih upotre bljavaju njegovi prijatelji. koji nikad a nije bio mornar. Petar će se poslužiti rečima samoga Lefora i kazaće da se založio da „uveća slavu Rusije. Poljske i Turske. v eć ga potstiču da traži nova usavršavanja. Austriski diplomat Korb beleži u svojim Memoar ima: „Lefor je pokazao caru put slave. on se godine 1694 v raća svojim čisto vojničkim zanimanjima i organizuje prave manevre u selu Kožuhovu. manje pripreml . pohoda na Azov. K olikogod se malo brine za upravu svoje zemlje. kada bude definisao težnje prvoga dela svoj e vladavine {do godine 1715). on je pothranji vao njegove snove o slavi. da će admiralski brod nositi ime Slon ( to je bio znak na Leforovom grbu). holandske zanatlije. potom u pravo vojno delo. vežbanja u gađanju . U tom pogledu on je sušta suprotnost knezu Vas iliju Golicinu. Fransoa Lefor predlaže mu jedan cilj na koji on dotada nije pomišljao. toliko isto malo misli o ciljevim a rata. u svrhu operacija Petar naređuje da se ustanovi jedna knjiga sa planovima logora. Pohodi na Azov po nikli su iz potrebe da za stvarni cilj upotrebi vojne snage koje je nagomilao. borbu protivu tri najbliža suseda Rusije: Švedske. nesposoban za praktičnu akciju. Sada se lakše može razumeti zašto on. što je obeležje svake P etrove akcije. naprotiv. te će mu vojne operacije omogućiti da oceni njihovu vrednost.. Ovaj prvi dodir sa mornarima i z Arhangelska pobuđuje u njemu želju da ode u Holandiju u Amsterdam. Sa kojim od te trojice treba otpočeti? Ordin-Naščokin. Vasilij Golicin. građenje brodova itd. bez obzira na žrtve što ih nameće zemlji. Godine 1693 on odlazi u Arhangelsk da vidi pravo more i v elike brodove svojih prijatelja Holanđana. Mudra politika zahtevala je da se taj trostruki zadatak razdeli i da se ta tri protivnika pobeđuju jedan za drugim. nije obratio nimalo pažnje diplomatskoj pa čak ni vojničkoj svrsi toga preduzeća. bio je izabrao teži put.

Tr i ličnosti drže vlast i one skupa čine stari moskovski oblik vladavine. Ne samo da nije izgubio hrabrost. „svirep i zloban” kako kaže Kurakin. te je pisa o povodom toga: „Ovde vidimo da se pojavljuje veliki čovek. Tako je pohod na Azov trebalo da donese Petru njegove prve lavorike i da posluži kao prolog njegovom putovanju u inostranstvo. ka Crnom Moru.jen. ovaj neuspeh nije u životu Petrovu 16 0 značio tako odlučan datum kao što kaže Solovjev. svemoćni satrap Kazanjskoga dvorca. na Prutu. u slivu Dona . stari aristokrat len i drevna pijanica . „Kapetan Petar Aleksejev” ponovo se vratio svojoj vo jnoj igri i komandovao je jednom četom tobdžija. ali brat caričin. nije međutim ništa bolja od one prve. On je tada rešio da pođe opasnim putem što ga je izabrao Golicin. Petar se reši da sagradi novu flotu na reci Voronježu. to je patrijarh Joakim. koji žurno iskorišćuje svoj položaj da se obogati. Tvrđava Azov odbija dva uzastopna juriša. na koje on potseća svojim neukrotivim poletom. Ta igra dovodi do poraza. — U toku ovih prvih godina Rusijom se upravlja na stari način. on polazi drugim. koji je uspeo da ocrta p ravi lik Petra Velikog. Osim tog a.” Uistini. Nova brodogradilišta daju se vredno na posao u jesen 1695 godine. Zato stara moskovska stranka pobeđuje „latiniste” pa . Pa ipak je to jedna po beda. On želi da oproba svoje potješnje i svoju r atnu flotu. koji je vodio u Tursku. nego i latinsko-poljska kultura koju je zaveo Vasilij Golicin njemu se čine kao đavolske čin i i izdajstvo prema veri predaka. I tačno u tom smislu vođen je taj pohod. U poljskoj se rugaju ruskom poslaniku. Posle toga može se ostvariti Leforov plan i pojaviti se u Evropi. to je naposletku dumnij đak — državni sekretar toga vremena — Tihon Strešnjev. Pa ipak se Azov naposletku predao. drži pravca koji je nametnut ugovo rom o „večnome miru” iz 1686 godine. i svaki put će on pokazivati istu „neobičnu aktivnost”. jer se on tim putem snabdeva. Unutrašnja uprava. i on deluje isto onako neobuzdano kao što deluju slepe prirodne sile. i potrebno je izvući flotu iz neprijateljske vatre. Da bi se Azov primorao na predaju. nedostatkom razlikov anja i računa. Strani inžinjeri stižu sa zakašnjenjem. kod Narve. to j e najpre bojar stare loze. koji primorava Rusiju da pomaže Poljskoj protivu Turske. Ali kako osrednji brojevi sa Perejaslavskog jezera nisu bil i dobri ni za šta. On je oduševljeni branilac reakcije. jer će ga vojni neuspesi još dugo pratiti. Lafor gaji nadu da odvede Petra u inostranstvo. I pored ovoga iskustva. koji zna pravu „tajnu svih državnih poslova”. potrebno je izvršiti nekoliko vojnih podviga l ostvariti san o slavi. koju je pred vodio jedan brod sa ponosnim geslom Principium — na njemu je Petar. treba ga opkoliti s mora. Neuspeh kod Azova obeležava početak vladavine Petra Velikog. i propao je na Krimu. i zaista. On jedino menja taktiku: pred teškoćom da prodre preko Perekopa. „tome pr ozoru otvorenom prema Evropi”. to je zatim novi bogataš i skorojević Lav Kirilovič Nariškin. Gordon i Lefor. Opsadna taktika i d alje je detinjasta. ne samo Petrova delatnost. prepreden i lukav. tako reći usled inercije. i već 1/11 maja 1696 spušteno je u vodu 23 galija i 4 paljevica. jer on piše Apraksinu da će taj pohod biti samo nastavak manevara pred „požunskom tvrđavom”. on se i dalje. te da se pred svojim prijatel jima u Švajcarskoj i Holandiji pohvali carevim prijateljstvom. Nove Petr ove trupe pokazale su se sasvim nesposobne da učestvuju u jednoj ozbiljnoj borbi. kraćim putem i ide na Azov. u njemu leži neiscrpna snaga. dvorski spletk aroš. Boris Golicin. „Požunskog i poljskog kralja” zamenila su tri gen erala: Golovin. Ova flota. pripisujući kapitulaciju Azova jednom „ugovoru” a ne vojnim operacijama. nije mogao da se oslobodi preteranog veličanja. Ali pre nego bi se pojavili u Evropi. Ali onaj koji diktuje svoju volju vladi. ipak Petar nije uputio svoje prve ratne pohode ka Baltičkom Moru. koji iz Moskve rasprostire svoju vlast po čita voj oblasti Volge. već je izgledalo da je Petar uzvišen tom pobedom i pokazao je neobičnu aktiv nost kako bi popravio poraz i obezbedio uspeh drugom pohodu. traće se metci i dim bez velikih rezultata. Istoričar Solovjev. na Azov je pošao da se još jednom pozabavi svojim vojnim „igrama”. „čovek be z prošlosti”. a Lefor ga pra ti na jednom drugom brodu —.

krajem 1694 godine oni dobivaju otkaz. pokazuje im svoje ru ke otvrdle od rada i hvali se sa . izjavio je da su zaverenici. Ta zavera j e sprečena. Cilj njegovoga putovanja iskazan je u geslu ispisanom u sredini vo jnih oznaka i stolarskog alata izrezanog na pečatu što ga je on upotrebljavao u Hola ndiji: „Nalazim se među šegrtima i tražim nastavnike. Prvo putovanje na Zapad (1697—1698). dok zloupotrebe rastu i dok car „okruživši se pros ima.” On odlazi u Kenigzberg preko Rige. Ka luđer Avramij. brandeburškim izbornim knezom i budućim prvim pruskim kraljem. napustio pravi put i prouzrokovao samo tugu i nevolju. koja mora da se ograniči da propoveda „pobožne nake”. sam stavlja na muke i pogubljuje nezadovoljnike u mučionici Preobraženskoga pri kaza. i na svome samrtnom odru preporučuje da se sprečava svaki prijateljski odnos između pravoslavnih i bezbožnika. koji je pomagao Nataliji protiv u Sofije. on se umalo nije potukao sa kneževim izaslanicima što se n isu dovoljno divili vatrometu što ga je Petar Mihailov svojeručno načinio. Petar je odložio da ih k onačno kazni po svom povratku iz inostranstva. stavljeni na muke. zbog „protivhrišćanskog ponašanja” carevog i zbog njegove namere da odnese ruski državni novac u inostranstvo po nagovoru Leforovu. U Kenigzbergu se sastaje sa Fridrihom III. Sokovnjin i Puškin. i Cikler. a zaverenici pogubljeni nad iskopanim lešom Sofijinog ujaka. i dva plemića stare loze. na svo j rođendan. „jer on neće da sasluša nikoga. dok se „broj činovnika umnožava”. da na presto dovedu njegovog sinčića Alekseja i da vrate Sofiji namesništvo. u Kopebrugu. Stavljen i su na muke. ponižava se pred tuđincima i beščasti se. U Hanoveran skoj. 16 1 Razume se da pristalice stare Moskve iskorišćuju Petrovo otsustvo i njegovu nameru d a putuje po inostranstvu da bi pokušali da se oslobode toga vladara i da okončaju njegovu delatnost koja im smeta. Joakim umire u martu 1690 godine. Petar se u njemu nalazio pod imenom „P etar Mihailov”. car se okrenuo uživanjima. da će napustiti delo svoje mladosti i poboljšati opšte stanje. Čak su i Dihudi. ekonom manastira Trojica-Sergijevo. Mitave i Libave. dostavlja Petru početkom 1697 godine izveštaj o razgovorima koji su vođeni u jednom krugu nižih činovnika i seljaka — među kojima se nalazi i budući Petrov slavopojac Ivan Posoškov —: „Narod stenje i jadikuje zbog onoga od koga je sve očekivao. upoznao se sa hanoveranskim i brandeburškim kneginjama.” Petnaest dana po odlasku Petrovu u inostranstvo otkrivena je jedna prava zavera koja je grozila životu carevu. Ona je već izazvala negodovanje u narodu. komandant strjel eckog puka i član plemićske Dume. pošto je najpre priznao da ga je godine 1682 Sofija nagovarala da ubije Petra. 29 juna/9 jula. optuženi — i pored svih njihovih napora da „dovedu u saglasnost Aristotela sa pravoslavljem i religijom” — da se radije bave fizikom i filosofijom. poziva verne da razore tuđinske bogomolje i d a oteraju tuđince sa svih položaja na kojima se nalaze. Strjelci su odmah na svima stražarskim mestima zamenjeni vojnicima i poslani u Moskvu. odlaz i u Njemecku Slobodu. Ivana Miloslavskog. umesto da se zadovolje predavanjem gram atike. Al i kada je postao čovek i oženio se. Isprva bojažljiv pred ovim damama. a Golicinu vlast.čak i Grke iz slovensko-grčko-latinske Akademije. otkrili su da s e naročito negoduje protiv „igara u selu Semjonovsku i manevara u Kožuhovu” kao i protiv careve upornosti. pa naposletku traži smrtnu kaz nu za svaki pokušaj da se u Rusiji zavede neka nova vera ili novi običaji. verovalo se da kada vladar bude postao punole tan i ponovo se oženi.” Okrivljeni. ti pomirljivi Grci. što se smatralo za sasvim dovoljno. bili odlučili da ga ubiju. — 10/20 marta 1697 godine napustilo je Moskvu j edno mnogobrojno izaslanstvo od 200 ljudi. ne stanuje u Kremlju. Tu zaveru bili su sklopili Cikler. i Akademija posle toga tavori dugo i bezživotno. on se brzo pribira. zbog čega nema više blago stanja”.

Pošto sam se često s njim družio i razgovarao. njega manje zanimaju slike čuve nih umetnika nego jedna sprava kojom se osmatra pravac vetra.. ni sam ne znajući jasno čemu sve to. laboratorije. 16/26 juna on svečano ulazi u Beč gde se sastaje sa carem Leopoldom. Hala. os tao sam zbunjen pred namerama proviđenja. Viljem zapaža da on ostaje ravnodušan prema svemu što ne sp ada u njegovu struku. I tako. čija je flota sastavljena o d galija čuvena u svetu. prisustvuje čak i jednoj sednici Parlamenta. gde se sastaje sa poljskim kraljem (31 jula i 1 avgusta/10 i 11 avgusta). provodi četiri meseca u Vulviču i Detfordu ne da bi radio u radionicama. kome je bilo povereno da ga upozna sa verskim pr oblemima. novi saveznici se sprijateljuju i izmenjuju svoje grbove i odelo. Drezde i Praga. lepo va spitanog i skromnog čoveka. Ali ga 19/29 juna vest o pobuni strjelaca poziva iznenada natrag u Moskvu. učinilo da Holanđani ne poznaju teoriju brodogradnje i da oni rade nesist ematski.16 2 svojih petnaest zanata što ih je naučio u Njemeckoj Slobodi. Svuda se njegovi domaćini osećaju srećni što su se otarasili toga čudnog i nevaspitan og posetioca. on tu ostavlja — po tvrđenju papskog nuncija — utisak učtivog. ali prizor ograničavanja kral jevske vlasti ne može da mu godi. pošao je u Englesku da tamo potraži ono što želi. on i dalje ima u vidu borbu sa Turcima na Crnom Moru i odbranu potlačen ih hrišćana. Bog jedini zna kolik o će godina on biti napast za taj narod i njegove susede. Ipak. Razume se. on se n e ograničava samo na proučavanje pomorskog problema. On je samouk. on ne uspeva da ubedi cara u potrebu da nastavi rat sa Turskom. u ok tobru. Pošto mu se. bilo sa carem Leopoldom. S . kada dođe u dvorac Kensington. Zbog svoga di plomatskog neuspeha u Beču on menja svoje vojne planove i načela svoje spol jne politike. gde ga je primio kralj Viljem. Malo kasnije. Tu zaključuje s poljskim kraljem Avgustom sporazum o napadu na Švedsku . zaustavlja se u Ravi. On posećuje muzeje. posećuje na brzu ruku rudnike u Vjeličkoj. založiće se za tu stvar oduševljeno. on žudno prikuplja sva znanja koja ga interesuju i hoće ne samo d a sve upozna. Iz Beča on namerava da otide u Veneciju.” Barnet ipak priznaje kasn ije da su „pozniji događaji otkrili kod Petra više genijalnosti nego što se moglo predvi deti u ono doba. već na Baltičko. nego da prikupi obaveštenj a o brodogradnji. Kakav je utisak ostavio Petar za vreme svoga putovanja po inostranstvu i šta je on doneo sa toga putovanja. Osim Rusije i Poljske. a posle tri nedelje polazi u Beč preko Kleva. Engleski episkop Barnet. koji nije pristao da učestvuje u koaliciji. diplomat koji će pripremit i koaliciju protiv Švedske. pozorišta. i R ajnhold Patkul. Tu ostaje četiri i po meseca i proučava brodogradnju u radionicama Društva h olandske Indije „ne iz neophodne potrebe. koje je poverilo tako plahovitom čoveku be zgraničnu vlast što se prostire nad tako velikim delom sveta.. govori o njemu takođe bez oduševljenja: „Priroda kao da ga je stvorila da bu de pre brodarski radnik nego vladar.” Jer se Petar u Evropi pokazao onakvim kako su ga za deset ili pe tnaest godina ulaženja u život vaspitali moskovski krugovi i Njemecka Sloboda. On prolazi k roz Krakov. Stigao je 11/21 januara 1698 godine u London. Biće lakše pridobiti za savez ove dve države nego zaključiti ugovor bilo s a Lujem XIV. livonski plemić kome je Švedska oduzela imanje i čiji je on ogorčeni nep rijatelj. Lajpciga. upoznavajući se sa more plovstvom. Avgust se pokazuje veseo drug. S vima se čini da je on „sasvim drukčiji nego što su ga opisivali prilikom njegovih poseta drugim dvorovima”. sad više ne cilja na Crno More. koji čak nije hteo ni da primi Petra u Parizu iz straha da se ne zame ri Porti. jer su Rusiji upravo potrebne galije. u ovu koaliciju stupiće i Danska i Brandeburg. Bilfelda. 7/17 avgusta stiže on u A msterdam. — piše on patrijarhu Adrijenu — nego da bi se upoznao sa pomorstvom te da bi po našem povratku mogao pobediti neprijatelje Isusa Hrista i postati njegovom milošću oslobodilac hrišćanstva”. 27 aprila/7 maja vraća se u Holandiju. prvoga putovanja koje se usudio da preduzme 16 3 jedan ruski car? One dve nemačke izborne kneginje kažu za njega da je „veoma obdaren d ivljak”. nego i da sve može sam da stvori. pojaviće se na političkoj pozornici Rajnhold Patkul.

nego od ratničkih snova Petrovih. učenika Kijevske akademije koja je za pola veka prethodila Moskovskoj akademi ji. koje će u XVIII ve ku i najvećim delom XIX veka biti upravni stalež. a t o je opadanje bojara.” Zašt o rusko sveštenstvo toga doba nije uživalo to uvaženje? Zašto ono nije imalo u svojim re dovima „umnijih sveštenika”? Zato što su najbolje pastire.” A kada su posle svršenog obreda bojari požurili da se udalje iz Leforovog dvorca. Korb opisuje jedan zanimljiv prizor koji se odigrao za vreme Leforovog pogreba. Sa svoga pu tovanja on donosi. koji je ranije bio čuven zbog svojih večernjih zabava. Naučnici. „samo jedno trulo stablo koje leži na zemlji”. naročito čuda prirode. dogodio se rascep između zvaničnoga sveštenstva i naroda koji je prišao šizmi. Opadanje bojara i sveštenstva. kao na primer Lajbnic. zahvaljujući svojim posetama Njemeckoj Slobodi. druga je verska. potstrek je došao ne od same želje za refor mom. Po rečima Bergholca. razume se. Želeći da isko riste nestanak toga ljubimca.asvim ravnodušan prema državnim poslovima kojima se dotada nije nikada bavio. Što se tiče plemstva. bojari su pokušali da zauzmu prva mesta u povorci i da stanu ispred stranaca. Što se tiče ši re evropske javnosti. Bojarski stalež je u punom opadanju. Ostaje još samo da on sebi postavi neki jasno određen cilj. Iz njihovih redova uzima on svoje poverljive ljude kad god posumnja u vernost osta lih članova svoje okoline. Petar ne bi mogao toliko daleko otići u svom reformatorskom radu da je naišao na otpor jed noga sveštenstva koje bi bilo umnije. Oruđe reforme . a to je opadanje sveštenstva. Jedna je socijalna. njega takođe zanimaju. — Vladavina Petra Velikog pada u doba kada je jedan u ticajni stalež počeo da se raspada. Zato Petar i može da se ponaša prem a bojarima kako se njegovi prethodnici nikad ne bi usudili. Pre Petrova stupanja na presto. jer ga ne sputav aju nekadanji „feudalci” niti novi staleži. zamenili „laskavci”. Fokerot (1737): „Po mišljenju mnogih dobro obaveštenih ljudi. Eto zašto Petar može bez bojazni da ruši stare ograde i da otvoreno obesvećuje crkvene tradi . samo ono što je hteo ili mogao da vidi: on odašilje u Rusiju 279 stručnjaka i mornara koje je uzeo za svoju mornaricu.” Drugi razlog koji je omogućio Petru da raskine sa starim običajima tačno je označio jeda n tuđinski posmatrač. i koje bi uživalo uvaženje i naklonost naroda. te čak i u susednim zemljama pitaju careve diplomatske pretstavnike da li s u Moskovljani hrišćani i da li će se uskoro pokrstiti. Petar ih je zaustavio i rekao: „Zašto se rasturate? Zar vam je ta smrt toliko dobrodošla? Zar vam vaša radost ne dopušta da način ite tužna lica?” Na koje se snage oslanja Petar? Na svoje potješnje koji obrazuju njegovu gardu. spremno je u njegovim rukama. Dve okolnosti. konačno oslobađa stare moskovske rutine i usavršava se nezavisno. U tome prelaznom dobu birokratija preovlađuje. interesuju se za Petra isto kao što bi se interesovali za abisinskog kralja ili kineskog cara. posmatrano u glavnim linijama. sve interesantne pojave. Ali najvažnije od svega jeste to što se Petar. to je za njih jedinstvena prilika da uvećaju svoje znanje o jednoj nepoznatoj zemlji. pa da p okrene mašinu. i jedino su ravnodušni ljudi ostali u zvaničnoj crkvi. „tuđincima se objašnjavalo koliku naklonos t oseća Petar prema svojoj gardi tim što u njoj nije bilo nijednoga vojnika kome car ne bi bez ustezanja poverio svoj život. da takoreći namesti prenosne kaiševe. nego psi. pružile su mu slobodu delanja koja je nedostajala njegovim prethodnicima. ono još nije stupilo na pozornicu. Evropski vladari najpre su začuđe ni. Petar se tada razvikao: „To nisu bojari. Pa ipa k. koji su uostalom uvek poštovali stare moskovske običaje. Rusija još ne postoji za E vropu. Ovakvo stanje omogućuje samodržnom vladaru da učvrsti svoju moć. ona je sad. ona i ne zapaža Petrov prolazak. ne iz redova Velikorusa. a međutim onaj koji će ga zameniti nije još imao vreme na da se obrazuje. sa svim zloupotrebama i samovoljom k oju ona nosi u 16 4 sebi. a potom razočarani. svojstvene njegovoj vladavin i. po rečima Šaklovit ija. u nauci on samo vidi primenu. on tako isto šalje u Moskvu mnogo zanimljivih predmeta za svoj muzej. nego kijevskih učenj aka. on se sav predao čisto tehničkim pitanjima. Kao što je i trebalo očekivati. one koji su napustili crkvu i prišli starovercima.

te prema tome ne sme da ostane neaktivan. U pitanju je. Za vreme pohode na Azov. otpočinje prava njegova reforma. Ali. pošli su im u susret. kojima on služi. za svaki slučaj. Odlazak Petrov u inostranstvo je povoljna prilika za novu pobunu. prema obaveštenjima što ih Lefor šalje svojoj p orodici. ali. kada su bili poslani na zapad (u Veljikije Luki) umesto da su vraćeni u Moskvu kao što su se oni nadali. oni su teško podnosili službu na granici i jedva su čekali da se vr ate u Moskvu gde su ih očekivale njihove žene i deca. on se okreće toj oblasti koja mu je d otada ostala tuđa. Kako po svemu izgleda. kojima je komandovao Gordon. Oni pođoše u borbu. jer ih je tada car pridodao onoj vojsci koja je treba lo da bude potučena. Dužnost ovih „upravnika careve baštine” je da daju voj sci i mornarici dovoljnu količinu ljudi i novca. svojim poverenicima. strjelci su udaljeni iz Moskve i za kaznu poslani da brane tursku i poljsku granicu. da postave Sofi ju ili Vasilija Golicina za namesnika mladom careviću i da pokolju bojare i tuđince. kao što smo videli. — Posle Ciklerove pobune (1697). razume se. Isto tako je za njega 16 5 samo prosto sredstvo i država. gde su nekoji od njih imali svoju trgovinu. uticalo je na njegovo duševno raspoloženje još u početk u njegove vladavine. već da ga ubiju „što je poklonio svoje poverenje Nemcima”. omrznuti „Franko Lefor” postavio ih je „na najopasnija mesta i minirao njihov položaj”. od prvoredne važnosti. Pobuna strjeleca izbila je utoliko žešće što je proturana vest „kako je car umro u inostra nstvu i da bojari imaju nameru da udave carevića”. Njegovu ćud ograničava samo n jegova urođena dobrodušnost i nekakvo čudno osećanje dužnosti. rešeni da ne dopuste da se car vr ati u Moskvu. i nji hova artilerija ih je lako rasterala blizu manastira Voskresenskog ( 18/28 juna 1698 godine). Petar. ali su to — bar po pretpostavci stranca Krula — bili uistini taoci koji su jamčili za „vernost svojih roditelja”. Za njega su mornarica i vojska. otadžbini. Ciklerov saučesnik Puškin rekao je da se oni nemaju više čemu nadati i da neće umaći smrt . i ona ih je obodrila da pođu na Moskvu. Ovo shvatanje. posle Arhangelska i Voronježa (1693 i 1695) preobražuju u ozbiljniji „posao”. Doklegod je država sposobna da daje i jedno i drugo. kako smo već kazali. Time se objašnjavaju i one nihilističke crte koje nalazimo i u njegovoj ličnosti kao i u njegovom radu. koja je bila sklonjena u manastir Novodjevičij. po njegovom shvatanju. izabrane iz plemićskih porodica. on ipak nije ništa žrtvovao od svoje slobode. t aj pojam službe ima u sebi nečega stvarnog: to je služba koju mora da vrši jedan vojskov ođa koji prima od države platu. usled čega su oni „izginuli u velikom broj u”. oni su stu pili u pregovore sa Sofijom.cije. o kojoj se on brine tako malo da njenu upravu pover ava drugima. One su isprva predmet igara koje se. RUŠENJE STAROGA PORETKA (1700—1709) Pobuna strjeleca (1698). Petar se ne interesuje nimalo da sazna kako se došlo do tih sred stava. 56 zarobljenika obešeno je. Odašiljanje na granicu sasvim ih je ogorčilo. rat je za njega samo jedno sredstvo. On može sebi sve da dopusti. Naviknuti na miran život u Moskvi. Otuda ona neusiljenost u njegovom opštenju sa ljudima. Iako je skinuo svoje moskovsko odelo da bi obukao evrops ku uniformu. Ali to Petru nije nik ako bilo dovoljno. ima poverenja u svoje nove trupe. To su glavn e linije ove vladavine toliko obilne događajima. koji su logo rovali na južnoj granici. Tuđinci je se naročito boje. poslali su svoje izaslanike u prest onicu da od bojara zatraže dopuštenje da se vrate. on je poveo i „dobrovoljce”. služba Rusiji. Oni su se osetili u vređeni još za vreme manevara. Tek kada oseti nestašicu novca i ljudi. i razmaženi pažnjom koju su im ukazivali Pe trovi prethodnici. Četiri puka strjeleca. Tek tada. a to će reći u trenutku kada je njegova vojna aktivno st srušila staro moskovsko uređenje. Petrovi pukovi. U avgustu on je optužio za kukavičluk „kneza Kesara” Romodanovsk . 2. pa ipak. koje se meša sa poj mom „službe”. utoliko pre što su joj se svi nadali. jer po Korbovom pričanju kružio je glas da strjelci nameravaju da p okolju i spale Nemecku Slobodu.

I posle tri dana Petar je konačno savladao taj sveti običaj: svi bojari dolaze na jednu večernju zabavu u Leforov dom obrija na lica. ili sa obrijanim jeretic ima?” Tako on preti večnim mukama onima koji odobravaju „tu jeretičku izopačenost koja čovek a prispodobljuje mački ili psu”. Lefor im je pisao: „Ovde ćete naći jednog širokogrudog vladara koji štiti tuđince i koji nosi odelo po francuskoj modi. Ali ono što se događalo po njegovu povratku još je gore.” Po povra tku iz inostranstva Petar nameće tuđinsku modu ličnostima iz svoje okoline.og. Patrijarh Joakim osuđivao je „običaj razvratnih Grka koji su brijali bra du. ne pozdravlja nikako ni ikonu Tverske Bogorodice. seče brade ne sam car. i da živi okružena jednom gardom koja je neće ostaviti sve do njene smrti 1704 godine. ipak. Car se ne zadržava u Kremlju. uobičajio je da nosi tuđinsko odelo. I on sam. već ga je još i pojačala. naknadnu istragu koja je vođena pomoću svih uzgrednih sreds tava tadanjega moskovskog pravosuđa: dželata. nego u Njeme cku Slobodu. Strjel ci su u gradovima u unutrašnjosti zemlje sa zabranom da se kreću bez putnih isprava i da stupaju u vojnu službu. kako tvrde Gvarient i Korb. dokaze za Sofij ino saučesništvo. — Kazna kojom su kažnjeni strjelci ne samo da nije utišala negodovanje naroda. ona ne bi na narod proizvel a tako dubok i trajan utisak da za njom nije došao čitav niz drugih događaja koji su d uboko uzbudili narodnu maštu. Sutradan. za vreme svečanog prijema. 16 7 No on se ne ograničava samo na to delo. koji je upravo strogo os udio jednog moskovskog diplomatskog pretstavnika što je obrijao bradu. a dr ugi deo sa tardiskim pukovima u Preobraženskom. on stiže 26 avgusta/5 septembra u Moskvu i naredi. Ne treba zaboraviti verski značaj što ga je moskovska Rusija pridavala bradi. običaj koji je ranije bio zabranjen i koji je car Aleksej potpuno i skorenio”. đaci. Preobražaj odela i običaja (1699—1700). Ipak. pod imenom Suzana. . p ozivajući članove svoje porodice da dođu u Rusiju. odmah u početku septembra. moskovski plemići. Prekinuvši svoje putovanje. kome je bila dužnost da bdije nad javnim poretkom. njegov naslednik Adrijan još je nepomi rljiviji protivnik obrijanih lica: „Gde ćete stati na dan strašnoga suda?” pita on prist alice te mode. stoln ici. okolniči. 4/15 januara 17 00 godine jednim ukazom propisano jeda „bojari. Iako je on već odavno ležao u grobu. između ostalih i glavn om komandantu Šeinu i „knezu Kesaru” Romodanovskom. dumni i bližnjije ljuđi. gornji kaftan dovoljno dugačak da dosegne do podveze. stravičnog starešinu 16 6 Preobraženskog prikaza. Narod z apaža da po svom povratku u Moskvu car ne odlazi više u dvor svojoj ženi. Petar nije uspeo da pronađe. nego njegova dvorska budala. toj glavnoj ozn aci „Božjega lika”. žileci i svi činovi Moskve i drugih gradova moraju da nose mađarsko odelo. on uzima makaze i počinje da seče bradu velikodostojnicima. Njima je oduzet naziv carevih čuvara i postali su prost i građani. a donji kraći. soba za mučenje i inkviziciju. što je prim enjivano sa najveštijom svirepošću. u Šeinovom domu. „Sa svetiteljima čija su lica ukrašena bradom. Korb nam je ostavio jednu sliku pogubljenja koje j e izvršeno pred očima stranaca. koja je ranije bila to isto Leforu. Posle pet dana. i odlučio je da se na svoj način oslobodi „semena Ivana Mihailoviča” (Miloslavs ki). Mnogo što šta nije se svidelo narodu i pre Petrovog puto vanja u inostranstvo. još između 1689 i 1691 godine. U februaru 1699 godine počeo je najpre da skraćuje predugačke rukave ruske nošnje. provodi jedan deo noći u pijankama u Leforovom domu. ni mošti moskovskih svetaca. koje je Petar čak pozivao da se pridruže dželatima. on je proklinjao one koji su ponovo počeli da „unakažuju lik što ga je Bog po dario čoveku”. Nemici Ani Mons. on ju je primorao da se zakaluđeri. tadanje „Čeke”. svojoj naložnici. što je bio njegov glavni cilj. a to će reći otkako je počeo da posećuje Njemecku Slobodu.

a kasnije i vojsku. plemstvo. Druga jedna mera koja je duboko vređala narodno verovanje i postala glavna oznaka reforme jeste promena kalendara. Jer. — Dokumenti Preobraženskoga prikaza. potješnje. uvredila bi se n ajdublja verska osećanja i mogla se time izazvati narodna pobuna. Sve promene od 1699—1700 odnose se na spoljni život. deljenje staroveraca i postanak s ekta. 1/12 januara 17 00 godine on naređuje da svi „moraju ukrasiti svoja vrata jelovim. da isto tako svi moraju da izmenjaju čestitke prilikom nove godine i završetka stoleća. 100 rubalja godišnje za gostje trgovce i Gostinaju Sotnju. To je bila nova uvreda za starinske običaje. 60 za činovnike prikaza i trgovce obeju katego rija. i vera je postala nemačka” — kaže se u jednom do . kada govorimo o Petrovom radu koji je podelio istoriju Rusije na dva dela. pola kopejke trošarine za seljake pri ulasku i izlasku iz varoši. no koje su međutim danas skoro zaboravljene. ili Turkinji njezin veo.” Uzorci ovakvoga od ela izloženi su na gradskim vratima. pošto je on prestavljao rušenje starih običaja koje je i sama vera osveštala. u kulturno zaostalim znamenjima. borovim i smrekov im grančicama prema uzorima 16 8 izloženim na velikom trgu i kod donje Apoteke”. na drugoj strani je sveštenstvo i prost narod podložan plaćanju poreze.” Ustvari. i onih koji su oslobođeni te obaveze: na jednoj strani su razni stupnjevi plemstva koje je u care voj službi. sa slikom jedne brade. izuzev neposrednu okolinu carevu. po ugledu na sve hrišćanske narode. 30 za posadske. izuzev sv eštenstva. bojarskije ljuđi i kočijaše. bili obrijani i nosili evropsku uniformu. naša mašta izaziva uspomenu najpre na s poljni preobražaj stanovništva. 1699—1700. narod je pro zvao pretstavnike upravnoga staleža „duvandžije”. i da godina počinje u januaru umesto u septembru. još nedavno. ako bi se nekom Turčinu nasilno skinuo fes. Petar dakle povlači društvenu među između onih koji moraju da nose novu nošnju. a 1 rublja od konjanika. i tamo se naplaćuje od onih koji se ne pokorava ju tome ukazu novčana kazna od 40 kopejaka od pešaka. Oni koji su odeveni po nemački smatraju za ukusno da imaju lulu u zubima . za razlik u od strjeleca. ljudi svih društvenih redova. izobiluju primerima. koji je terorisao čitavu Rusiju za vreme nj egovoga strašnoga starešine Romodanovskog. nego od rođen ja Isusa Hrista. uto liko preobražaj teže pada narodu i izaziva opasnost da se on pobuni. pretstavljali su čitavu Rusiju. zato što su bili protivni njegovoj reformi. ne od stvorenja sveta. te da i one budu odevene na isti način kao i ljudi. ko je su nametnule ogromne žrtve stanovništvu i iz osnova promenile i samo državno uređenje . i to stoga što je baš taj spoljni preobražaj učinio najdublj i utisak na savremenike. Videćemo i mnogo važnije izmene. samo će porez kojim je on oporezovao „bradonje” do stići veoma visoku cifru posle popisa iz 1705 godine. Ukoliko kasnije u životu jednoga naroda nastupi pokret za ukidanjem tradicija vezanih za veru. Prvo izbijanje narodnoga gneva i verski otpor. kočijaša i zemljoradnika. Da bi odgovorio na nadimak „bradonja” koji su mu prikačili. crkvenjaka. „čoveka koji je ličio na čudovište” — kako ga nazi ez Kurakin. moraće da nose mađarsko ili nemačko odelo. jer su vojnici. narodno ogorčenje na Petra izbilo je najsilni je. te je prema tome značio i rušenje same vere. Moglo se unapred reći da ukaz koji bi se odnosio i na žene neće biti izvrše n.istoga kroja”. Kao potvrde o naplati izdaju se bronzane medalje sa n atpisom: „Porez je naplaćen”. oni koje je Petar prezrivo nazivao „bradonjama”. „Car sk ida drugima brade i druguje sa Nemcima. tako je Petar zaveo u Rusiji i nem ačku božićnu jelku. 20/30 decembra 1699 godine Petar naređuje da se g odine računaju. a ponekad i sa izrekom: „Brada je n epotreban teret. U Rusiji je taj preobražaj bio neobično b olan. Tek kada se setimo sličnih reformi izvršenih u današnje vreme. narodnoga ogorčenja i navode razloge za to. i baš tih godina. 20/31 avgusta 1700 godine taj ukaz je ponovljen. njihove žene i kćeri moraće isto tako da nose mađarsko ili nemačko odelo počev od 1 januara 1701 godine. utoliko pre što s e taj preobražaj vrši pod uticajem tuđinštine. On čin i isto to u pogledu nošenja brade. koji su zabranjivali upotrebu „proklete trave”. samo sa jednim ograničenjem: „Ra di ugleda i lepote u državi i vojnom području.

16 9 mogle su mirno da očekuju dan kada će „čitači” svetih knjiga. Ubuduće će narodna opozicija. došao je u Moskvu da ga postidi zbog toga” — kaže posadski Andrej Ivanov koji je došao naročito iz Nižnjeg Novgoroda da urazumi cara. „umni ljudi” toga doba pronaći je toga sukoba. primati Nikonove popove. taj rascep ipak nije bio potpun i nije izgledalo da će biti kon ačan. okrećući se protivu jednoga društvenog staleža nakinđurenog tuđinskom odelom. a to je nova nošnja. Pobunjenici. te je tako pogazio zavet svetih otaca. Stanovište što ga je car zauzeo. Za vreme Sofijinog namesništva bilo ih je ostalo još svega nekolicina. nije više bilo nikakvih sumnji. Narodne mase. naprotiv. koji su iskvarili stare tekstove. Jedna jaka kriza savesti razjedinila je branioce stare vere. i koji su jedini smatrani za nadležne da vrše svete tajne. pa dopustiti da se svete tajne ugase i čekati smak sveta. Utvrdili su da će se ona završiti 1669 godine. duvan. 1 januara 1700 godine on je naredio da se proslavlja nova godina. zauzeti nepop ustljivo držanje. ali koji su kršteni pre njega. Ovi su istraživali predznake toga doba koji su prema Svetom pismu trebalo da objave smak sveta. postati bitno naci onalistička.kumentu. posle prvih Petrovih reformi. nije poštovao post svetoga Filipa. Ivanov. dogodio mnogo pre stupanja na pre sto Petra Velikog. pa bilo da se ono tumači prema starinskom ili novom shvatanju. Naredio je svima da nose nemačku nošnju. a satanina su proglašena” — kaže drugi dokument. kako bi onda stara crkva mogla ispuniti sv oj zadatak da „sačuva pobožnost u svoj njenoj čistoti za sve vekove”. jede meso sredom i petkom. koje su bodrili da treba da brane „star u veru”. izumirali su postepeno. da bi vladao sam i da ne bi imao suparnika. Ta dva protivnička tabora borila su se na istom polju i služila se istim oružjem. Kada su crkveni sabori 1666 i 1667 godine bacili anatemu na šizmatike. Pet ar je počeo da „ruši hrišćansku veru. Umerenije pristalice izabrale su prvo rešenje i stvorili stranku popovščine ili „popovsku”. naređuje da se brije brada. koju je Nikonova „no va vera” izazvala između upravnoga staleža i naroda. Ta opozicija je utoliko jača što je verski život veoma bujan. Ukinuo je patr ijarhat. Ovakvo raspoloženje postojalo je još i za vreme pobune strj eleca od 1682 do 1689 godine. a ako takvih ne bude. U trenutku verskoga rascepa oni su propusti li da u svoje redove prime dovoljno episkopa te da tako obezbede neprekidno ruko polaganje sveštenika.” Ali. a to će reći prema starom bogosluženju. nala zi se „van oblasti vere”. videli smo da je tuđinskom kvartu u Moskvi bila zapretila opasnost da d oživi pravu Vartolomejsku noć. Bilo je samo dva rešenja za tu krizu: ići do kraja u to m kompromisnom rešenju i tražiti nove episkope koji će pristati da prigrle staru veru. običaja znači u očima narod a isto što i izdajstvo prema veri. gajili su i dalje nadu da će još istoga dana ili sutradan postići odmazdu. pa prema tome i veo ma popularna. I on. Iako se verski rascep (šizma). „Car živi po ugledu na strance. Ovo nekoliko primera dokazuju da otstupanje od starinskih. i lozinka te opozicije razumljiva je svima. da se nosi nemačko odelo i uši duvan. obrija ne brade. Oni koji su sinoć bili pobeđeni u nekoj verskoj raspravi. objavili dolazak „Antih ristove vladavine”. Ako se ne vrše svete tajne. te da saznamo zašto su odbačene stare knjige i kakve se to jeresi u njima sadrže . „Radikali” su usvojili drugo rešenje i izazvali pokret za bezpopovščinu ili „bezsvešteničko stanje”. pošto je prema Knjizi otkrovenja ona trebalo da traje dve i po godine. one tekstove čijom pomoću su moskovski čudotvorci spasli svoje duše. a to će reći do drugog ristovog dolaska i do Strašnoga suda? Isprva su staroverci pribegli jednom komprom isnom rešenju koje je poticalo iz vremena protopopa Avakuma: primali su sveštenike k oje je rukopoložio Nikon. Međutim. . a hoćemo samo da ispitamo is tinu. Boreći se protiv uticaja Grka. ili pak. jer ona osuđuje ono što svi mogu da procene. mogli su da odgovore: „To je patrijarhova dužnost. sveštenici koji su bili rukopoloženi pre Nikona. Leta gospodnja su uništena. Nikonovi protivnici pokazali su već izvestan nacionalni duh. Ali je i ovo po kolenje sveštenstva izumiralo. nije se više moglo objavljivati „da će pre sunce prestati da kruži nego Božja crkva da živi”. staroverci tumačeći proroštva iz Knjige o veri o opasnostima koje su pretile crkvi u 1666 godini. Snaga opozicije raste usled same činjenice što ona brani veru od profanisanja. koje nisu neposredn o učestvovale u toj prepirci sveštenstva.

a da je sadanji vladar sin Lefora i jedne Nemice. jer je za njih to bio način d a izbegnu „ognjenu reku” koja je prema predanju trebalo da poplavi zemlju na dan Str ašnoga suda i da poštedi samo verne koji se budu dragovoljno bacili u pl amen. Smak sveta treba. Međutim.17 0 pretskazali su da će odmah za njim nastupiti smak sveta. brojevi su se označavali sl ovima slovenske azbuke — dobija se 666. — njega ću leći. Oni kažu da je on prikrio svo je pravo ime zahvaljujući slovu M. posluša li su Avakumov savet i bežali od života spaljujući se živi. koji su verovali da Antihrist uistini postoji od krvi i mesa. koja je po st arom kalendaru počinjala u mesecu septembru. Prve verske sekte osnovane su u Rusiji na nekoliko godina pre Petrovog stupanja na presto. od stvaranja sveta. i zato se on dobro čuvao da im ne priđe. Usled toga su oko 1669 godine u nekojim oblastima Rusij e seljaci prestali da rade zemlju i da seju. da se pom oli Bogu na grobovima svojih predaka i odlazi u posetu tuđincima. — Da zvuk trube čekam. kada je Petar uzeo titulu imperatora. staroverc i videli su u tome novu potvrdu da je došao Antihrist. Priča se kako je kraljica Stekolnija (Stokholma) zatvorila cara u jedno bure pa g a bacila u more. počinju da tragaju za „staro-pravoslavnim sveštenstvom” koje — po jednom starom predanju postoji još uvek u „kralj evini Oponiji”. dakle. kako nema više svetih tajni niti crkve. n a pet dana pre nove godine.500 godina. i pomeren je u godinu 1699. dok njegove dvorske budale seku bradu poslednjim upornim „bradonjama”. oni bi zacelo izobličili samozvanca. u Antiohiji i Carigradu. računati godine od Hristovog rođenja. da je pravi car umro u inostranstvu. Tumači pretskazanja zaključili su iz toga da su se prevarili u računanju: trebalo j e. očekivali su dolazak . Na novu godinu o n ne prisustvuje svečanoj službi u Kremlju i ne čestita narodu. Kasnije. da nastupi godine 1702. da su umesto nje ga podmetnuli drugoga i da ovaj što je sad došao u Moskvu može da bude samo Antihrist. godine 1690. od kojih su nekoje prihvatile kompromis. I ponovo fanatici ležu u svoje pogrebne kovčege pevajući: — „Drveni kovčeg — Sagradih ja. te da bi se očuvala zajednica s Bogom. Jasno je. Ali je ta strašna godina protekla bez događaja. dolazak Antihristov nastupiće prema tome kasnije za trideset i tri godin e. ako se izuzme ovo slovo i doda brojna vrednost ostalih slova. rešeni da „pate radi vere”. isto tako izmenio je kalendar da bi prikrio pravi dan dolaska Antihrista. koliko je Hristos proživeo na zemlji. dok su ga druge i dalje odbijale. iako nevidljiv. Ovaj radikalizam nagoni ih da istražuju nove puteve vere slične zapadnjačkoj Reformaci ji. mislili su oni. dakle. dubili stabla da od njih načine pogrebne kovčege i legali u njih da sačekaju trubu Arhanđelovu. ne očekujući mnogo smak sveta.” I ponovo kobna godina protiče katastrofa. dok će truba Strašnoga s uda okupiti sve ljude. pristalice bezpopovščine i dalje tvrde kako A ntihrist vlada u svetu. a što se tiče grobova predaka. umesto 5. Kako je jednim Sofijinim ukazom. već provodi dan na gozbi kod Šeina. Petar zanemaruje da poseti svoju porodicu. Oni najfanatičniji . promenivši računanje godina. po povratku iz inostranstva. — jer dok Petar nije zaveo arapske cifre. „on je ukrao Bogu osam punih godina” — jer su staroverci računali 5. verni. zaprećeno starovercima da će b iti spaljeni na lomači. sam Bog mu ni je dopustio da uđe u svete crkve Kremlja. a ne od njegovog vaskres enja. da će se sunce ugasiti. pričešćivali se u masi prema starinskom bogosluženju. a to je kobni broj što pretstavlja životinju i z Knjige otkrovenja. Bezpopovnici su doprineli njihovom razvijanju i potpomagali 17 1 im da se ojačaju i rasprostiru. I oni sami stvorili su nekoliko sekti. Dok pristalice popovščine . da će zvezde popadati s neba i da će zemlju sagoreti plamen. treba pribeći molitvama i duhovnom usavršavanju.5 08.

Dve struje su se stvorile među njima: jedna.. započinju otvoreno protestantsku propagandu protivu obožavanja moštiju. ali nisu uspevali ništa drugo sem da ih preteraju iz ja roslavskih šuma u kostromske. proizišla iz narodnih masa. braća Andrej i Simon Denisov. prvi trenuci straha bili su već prošli i progonjenja su se umanjila.” No to tvrđenje je uostalom prer ano.. Oko njega su se okupili stareci koji nisu odlazili u crkvu. Ona prva struja ne meša se sa opozicijom protiv Petra. i tada mu dolazi „otkrovenje”. Iz njihove sredine i zišli su pokretači „dragovoljnog spaljivanja”. a Toma Ivanov. iako nejasni. on ostaje opružen. pokretač jedne grupe koja je osnovana godin e 1690 oko Slaveno. i iz kostromskih u vladimirske. koji je bio uporniji. Lekar Tveritinov. Naprotiv. omogućuju da se odredi vrem e njenoga početnog delanja u godinama 1639. Potom mu se svest vraća i on ustaje sa zemlje.vojnika koji će dati znak za ognjeno očišćenje. oni su ukinuli porodicu i zamenil i je slobodnom zajednicom. jer su slobodni mislioci bili primorani da se u Uspenskoj lavri odreknu svo jega učenja. ali su se oni razlikovali od bezpo povnika. stupaju u vezu sa raznim oblastima Rusije i obogaćuju se naglo. sektu Filipovac a. druga struja. i da se ono veže za ime mon aha Kapitona. pa objavljuje: „Moj duh vam javlja. Usled toga p rimorani su da žive u slozi sa državnim vlastima i nepobožnim svetom. već da je dovoljno. njeni pokretači smatraju da je njihova idej a vezana sa carevom. postojale su i sekte sa mno go određenijim težnjama ka otpadništvu. njego v sledbenik berberin Toma Ivanov i jedan učenik Akademije. na obale Ledenoga okeana. itd.” Drugo jedno svedočanstvo. teži ka raciona lizmu i evangeličkom hrišćanstvu. Mistička i narodna struja stupila je otvoreno u opoziciju i poklapa se sa ekstremi stičkom delatnošću staroveraca. Državne vlasti su ih povremeno rasturale. ikona i svetih tajni. ponikla u obrazovanom staležu koji je imao osnovna znanja iz teologije i koji se upoznao sa razvojem protestantstva. Osim bespopovnika koji su se delom povukli iz pravoslavlja i obrazovali jednu sr ednju grupu između sektaša i pripadnika redovne crkve. Otada bezpop ovnici ostaju podeljeni na dve sekte. „ zbegavali svaki svešteni obred.500 lica. povući se u isposnice. spaljen je na Crvenom Trgu zato št o je isekao sabljom jednu ikonu. zasnivaju veliku zaj ednicu na obalama reke Viga. koji je učestvovao na jednom nji hovom verskom skupu 1680 godina i čiji su sledbenici tvrdili da je on „prorok i da n jim vlada Sveti Duh”: „Kad u njega „uđe” Sveti Duh i obori ga na zemlju.grčko-latinske akademije radi proučavanja verskih pitanja. svaku svetu tajnu i svaku staru veru”. u zanosu. Kada je Petar stupio na presto. koju oni smatraju za manji greh nego brak bez venčanja. Ovo izmirenje sa neprijateljima vere ogorčuje nepopustljive članove sekte. Krajem 1680 i početkom 1690 godina ova zaraza dobrovoljnoga spaljivanja bila je neobično jaka: ponekad je broj spaljenih na istoj lomači dostizao 2. kasnije će obrazovati i treću. potiče iz . Oni propovedaju da se ne treba živ spaljivati. hvala Bogu. Početkom XVII veka oni propovedaju svoje učenje po kneževskim i 17 2 bojarskim domovima. već su kopali sebi „jazbine” u zemlji da tamo žive usamljeničkim životom. Petar nije smeo dopustiti da se ide tako daleko . umesto da se traži mučeništvo. Pod uticajem ozbiljne krize verske save sti koju smo videli. Tveritinov ponavlja sa ubeđenjem: „Danas. odaju se trgovini žitom. Kako nisu imali mogućnosti da se venčavaju. Izvesni znaci. Dvojica između njihovih starešina. Bezpopovnici menjaju taktiku. Pod vođstvom crkve noga pojca Teodosija iz Novgoroda oni napuštaju svoje jednovernike koji su se obes vetili i osnivaju zasebnu zajednicu pod imenom Teodosijevci (1706).. naklonjena j e misticizmu i prestavlja neku vrstu ruskog kvekerstva. Oni tu stvaraju veliku naseobinu. svako sme u Moskvi slobodno da ispoveda veru koju je izabrao. Oni se sele na sever. gde žive bez sveštenika i zadovoljavaju se kapelicama. sektaške sredine živele su u očekivanju Strašnoga suda. Ivan Maksimov. 1650 i 1665. kao što je činilo pre njih domorodačko stanovništvo rastureno po šumama i d už reka. iz 1687 godine. Evo zanimljive slike seljaka Simeona.

a to je poljski kralj. a to će reći iz 1 680—1690 godina. Dok narod ostaje protivan refo rmi. Da li treba sačekati da stigne artilerija.” On će bez o kolišenja priznati „da je čitav taj posao bio samo jedna detinjarija”. U tome je i uspeo prilikom sastanka u Biržiju (26 febru ara/9 marta 1701 godine). Petrovom zaslugom. Njegovu versku zajednicu opkolili su koz aci i predali „proroka” redovnim trupama. Ali se ubrzo pr ibira. k ojima će se kasnije dati naziv ruska inteligencija. potiču „Božji ljudi” i Hristovi ljudi ili hlisti. zamenjuju ih „besednicima. i spreman je da zaključi mir po svaku cenu. tvrdi da ima „jednu povelju napisanu Božjim prstom pre stvorenja sveta” i „da je Bog sve nas stvorio kao braću”. On propoveda da treba „umreti bez pričešća” bez venčanja”. Petrova „slava” pomračena je u očima čitave Evrope. Takva je društvena sredina u kojoj se razvija Petrova reforma. osim gardiskih pukova. odm ah je iskoristio jednu buru da baci svoje trupe na Petrov logor. pretrpeše poraz. Odjednom se saznaje d a dolazi Karlo XII i da će za dvadeset i četiri časa biti već pred Narvom (17/28 i 18/29 novembra 1700 godine). I upravo taj stalež je. Ovi pregovori su se odužili. Petra je to toliko zbunilo i uzrujalo. Tada se prviput ide ologija mase razlikuje od ideologije „evropeiziranog” upravnog staleža. tu se opisuje nekakav Kuzma Ćora vi. devet prvih godina Severnoga rata (1700—1709). i tada su se oni omirski častili i veselili nekoliko dan a.000 lica i hteo da ide na Moskvu uz pripomoć „nebeskih sila”.430 Šveđana napadne 40. Ali. Odmah posle poraza on pada u očajanje i plače. koji je već lako potukao danskoga kra lja. Petar polazi u rat kao što se polazi u šetnju. Kao i obično. koji je očekujući dolazak Antihrista sakupio na obali reke Medvjedice gomilu od 2. On najpre opseda tvrđavu Narvu. — u društvenom pog ledu granicu između njih pretstavlja „nemačka” nošnja. a priređene su i viteške igre na kojima se Petar takmičio sa svojim poljskim prijat . — Za vreme svoga bavljenja u inostranstvu. ali sledbenici Kuzmini i dalje „izbegavaju sveštenike”. taj događaj okončan je vodom i vat rom. primorani da prvi započnu borbu protivu Karla XII koji je smatran za najvećeg vojskovođu svoga vremena. Tek 8/19 avgusta 17 00 godine jedan glasnik donese vest da je između Rusije i Turske potpisan mir. Ist oga dana ruska vojska dobi naređenje da pođe u rat. i u političkim i u vojnim”. Tu „veštinu” ni e on postigao odjednom. Kao i kod Azova. U Dnevniku koji će svojeručno ispravljati. da bi objavio rat Švedskoj. i da potom treba pribeći pravoj veštini u svim stvarima. pa se rešio da upotrebi svoju vojsku ne više protivu Turske.oblasti Dona. Ali ona odbija da se p reda. ne usteže se da sa svojih 8. da napušta sv oj logor i ostavlja protivrečna naređenja svome tuđinskom vojskovođi De Kroi ju koji je tek prispeo. Petar ima jedan izgovor: zar nisu Šveđani uvredili drvodelju Petra Mihailova u trenutku kada je izaslanstvo koje je on pratio prolazilo kroz Rigu? Verujući da je Karlo XII zauzet borbom protivu njegovih saveznika. Da bi objavio rat Švedskoj. 17 3 Od Narve do Poltave. ili treba odmah pokušati juriš na Narvu? Dok se oni tako pitaju. i zaista. že nama i devojkama kojima su poverene svešteničke dužnosti”. ovaj stalež od XVIII veka drži u svojim rukama političku i društvenu vlast. on je stvorio konačan plan. ubrzo se uviđa da Petrova artilerija ne vredi ništa. iz toga vremena. Karlo. dao prvu grupu ljudi evropske kulture. Od toga pa do prvih „duhovnih ruskih hrišćana” samo je jedan korak.000 Rusa. morao je sačekati da se završe pregovori koje je đak Ukrajincev vodio sa Portom. da se odreče svega. nego protiv Švedske Prilikom svoga sastanka sa poljskim kraljem u Ravi. Petar je naglo izmenio svoje planove o spoljnoj politici. Pre svega pokušao je da produži sporazum sa jedinim članom koalicije koji nije bio pot učen. Tek što je stigao. da „tamo izvrši božansko delo”. gde su se stareci bili povukli pošto su uzalud pokušavali da povrate staru veru za vreme pobune strjeleca godine 1682. svi Petrovi vojnici dali su se u bekstvo. on će ovako izložiti ukratko te mučne tr enutke: „Potreba je odagnala lenost i nametnula naporan rad i danju i noću. Za pola časa bitk a je dobivena. Avgust Poljsk i i Fridrih Danski. Dva mese ca njegova vojska očekuje da se tvrđava smiluje i da se preda. te nije imao vremena da se upozna sa trupama kojima je s ve nedostajalo.

Petar obnavlja svoju vojsku i sa nov im trupama uspeva da osvoji obalu Finskoga Zaliva i Livenije. kako je on nazivao svoj novi „Mon Pl ezir”. I zais ta. Na veliku Petrovu radost.700 ljudi. i da bi podražavao Amsterdamu. Nikakva prepreka nije ga mogla omesti da je sagradi. k ao što je bio obećao. Šveđanin s e beše uputio ka jugu. t e je Petar ostao sam pred svojim strahovitim neprijateljem. Ako hoće da sačuva svoj „raj”. Međutim zatišje koje m u je ostavio Karlo XII bliži se kraju: Avgust 17 4 Poljski zaključio je sraman mir sa Švedskom u Altranstatu (5 oktobra 1706 godine). Za to vreme ruska vojska je obnovljena. koji se neprestano kolebao i igrao dvoličnu igru sa Petrom i Karlom. Dok Karlo XII progoni Avgusta po njegovoj kraljevini. Pošto je bez smetnji prešao reku Berezinu. 16/27 maja 1703 godine zasnovao je Petrograd na močvarnim obalama Neve. vraća se na najniži položaj. Petar mora da nastavi rat. Najpre je hteo da bude na desnoj obali. naposle tku opet menja mišljenje. u poslednjem trenutku odustao je da dođe. osim toga.000 ljudi pod komandom gener ala Levenhaupta. koje su klima. koji će biti jezgro jedn e nove varoši od koje će on načiniti sebi prestonicu godine 1715. Kako nije bilo dovoljno radne snage. Posle toga. da se pridruži Karlu na ukrajinskoj granici. Kako nije voleo Moskvu i sve češće se iz nje udaljavao. „grad dvoraca usred pustinje”. On sam stvarao je još više teškoća svome preduzeću menjajući nekoliko puta mesto gde je trebalo da se podigne njegov „raj”. pošto je obilno obodrio Avgusta. poslao je tamo desetine hiljada radnika. pošto je nekoliko puta uzalud pokušao da sagradi odvojene kuće u tome rit u. A Mazepa. najzad — prema tradicionalnom nazivu — taj „prozor prema Evropi”. i naredio je da mu iz Livonije dođe pojačanje od 16. taj ključ Finskog Zaliva. a za to vreme su bolesti. Pa ipak. koga je potkupio. na Zapadno Ostrvo. sklopio poseban mir sa Karlom XII. na obalama Finskoga Zaliva koje tek beše osvojio. Da bi još neko vreme bio na miru . da povuče za sobom neprijatelja uništavajući sve iza sebe. Ona može sve tešnje da opkoli Karla. naposletku sagradio čitavu varoš u vazduhu. zamor i bol esti desetkovale. jer ga je hetman Mazepa mamio u bogatu ukrajinsku oblast. te je on odveo u Karlov logor samo 6. da leko od strjeleca i bojara. Rusi su potukli Le venhaupta 9/20 oktobra 1708 godine kod Ljesnaje. Razume se da će Petrograd zadugo ostati kao neka kolonij a u tuđoj zemlji. Pe tar bio izabrao mesto za građenje jednog pristaništa i tvrđave. Ta utoka velike rečne mreže kojom saobraća ogr omna Rusija. no potom ga je prebacio na levu obalu. on instinktivno pribegava metodi koja će sto godina kasnije omogućiti Rusiji da po bedi drugog jednog velikog osvajača. glad i pijančenje pustošili njegovu vojsku. gde su stanovali siromašni finski seljaci. to mesto je zgodno izabrano. višu i zaštićeniju od poplava. koji s u 17 5 samo pretstavljali nov teret za ishranu u toj već izgladneloj vojsci. ta stražara u osvojenoj zemlji. ali su njegovi zahtevi preterani: on hoće da zadrži ušće Neve i okolnu obalu. mogao je da odahne. I on pokušava da posre dstvom vojvode od Malboroa. dok Petar pustoši Livoniju i Ingriju zato što se nada da će se sukobiti sa Karlom XII u severnim oblastima. Napoleona. gde još postoje njegova kućica i njegov a crkva. koji um . pa je potom spustio na zemlju. Primor avao je svakoga svog dvoranina da tamo podigne sebi kuću. taj novi grad postaće znamenje jedne nove faze u Istoriji Rusije. želeo je da ima svoju Njemecku Slobodu. m orao je usput da ostavi svoju artileriju. i njegov protivnik upada u tu klopku preko svakog očekivanja. Godine 1708 on rešava da se povuče u središte Rusije. kako će reći Didro Katarini II .eljem. Močvarno zemljište toliko je nepodobno za zidanje da jedna finska legenda pripoveda kako je on. Ovo je želeo stoga što je u toj krajini. Karlo XII morao se zadržati mesec dana u Mohilevu da sačeka Levenhaupta.

dobiva obeležje stalne vojske. Ratovi u XVII veku. Ako se saberu cifre regrutovanih vojnika za tih devet godina. bolesti i vojnog a uređenja toga doba.643 rubalja u 1710 godini.000 pretstavljaju gubitke. brzina toga povećavanja i p . primoravali su državu da čini velike napore.158. što znači da je tr ebalo dodati 28. kao što smo videli. Petar je podelio svoje trupe na tri korpusa od po 10. ili ukupno 32. njegov štab i 2. koji su se dotada zvali po i menima svojih komandanata. Potom naređuje da se brojno stanje ima sao braziti „ciframa iz ranijih godina”. a 30. Šepeljeva i Kravkova. taj ključ može se doista naći samo u oblasti vojnih i finansiskih pitanja koja su isp red svih ostalih. Pošto su „besmrtnici” morali uvek biti spremni da zam ene one koji su pali. ali njihove posledice — povećanje poreza. Vejde i Rjepnjin. njen sastav i troškovi za njeno izdržavanje su se naprotiv zna tno izmenili. koja traje dugo.000 ljudi) on otpočinje opsadu Poltave. Naposletku.000 ljudi). — Pre svega. Iz kojih izvora popunjava Petar ove iz datke koji znatno prevazilaze izdatke njegovih prethodnika? Rasvetliti ovo pitan je znači prodreti u sam smisao njegove velike reforme.000 vojnika zarobljeni s u. Po svom običaju Petar ne vodi nimalo računa o onome što je učinjeno pre njegovog dolaska na presto. — Ratni troškovi tih godina uvećav aju se sve više.000 vojnika koji su pretstavljali jezgro onih četiri puka. Posle dva sata Rusi pobeđu ju. vidi se da je od radnoga naroda oduzeto 200. koji su pri pojača nom brojnom stanju imali po 8. Ogromni gubici u ljudima pretrpljeni za tih godina nadoknađeni su novim regrutovanjima koja su uskoro postala godišnja. jer se uzda u dva saveznika: vreme i prostor. Ova vojska. i protivu Karl a X Švedskog. nije više privremena kao nekadašnja vojska. Petar je postigao cilj iz prvih devet godina Severnoga rata.000 odraslih lica jedi no za vojnu službu.000 ljudi.405 u 17 06. ranjen je u nogu.esto letnjeg rata na koji je računao. Od g odine 1640 bila su još dva „odabrana” puka u Moskvi. Kada je pripremao rat protivu Šv edske. Peta r je vuče za sobom dugo godina s jednoga kraja Rusije na drugi.696. od 1700 do 1709. kojima su komandovali generali Golovin. od 1659 do 1667 godine). znači da onih drugih 100. kakva je vojska kojom se Petar poslužio? Ia ko se ona brojno ne razlikuje mnogo od vojske iz druge polovine XVII veka. sa stal nim komandnim osobljem u središtima vojnih okruga.000 ljudi.000 regruta broju od 4. i nazvao ih Leforov puk i Butirsk i puk. Petar je promenio nazive ovih pukova. Sa smanjenom vojskom (manje od 20. svaki po 1. on je tako regrutovao 35. od 1700 do 1707 17 6 uključno. i tako ona bez ika kvog zakonskog ili ukaznog osnova. sistem mobilizacije i izdržavanja vojske. Sa potješnima to je iznosilo ukupno četiri puka.248 rubalja u godini 1701 na 2. i na 3.000 ljudi. kao što smo videli. žrtve rata.000 u 1708. Vojni troškovi i traženje finansiskih izvora (1701—1710). stvorena 1 700 godine i kojom su komandovali stari generali tuđinskog porekla koji su stupili u rusku službu u 1660 i 1680 godini. računao je samo na svoja dva omiljena puka. 27 juna/8 jula. Petar se i dalje ne žuri.000 ljudi. Koje su metode omogućile ovu pobedu i žrtve koje je ona zahtevala? Tu je ključ Petrove reforme. Uzalud ga njegovi generali savetuju da se okane svoje namere.000 u 1709 godin i. a da bi nesreća bila još veća. Karlo vrši napad. ka turskoj granici. Kako je ekonomski život Rusije u to vreme još uvek primitivan. U slučaju rata to osoblje je poveća vano i pukovi pretvarani u divizije (6 ili više pukova. oni se penju od 2. jer i ma oko 100.270. Uskoro mu ponestaje municija. Karlo beži ka jugu. Povećavanje vojske. Petar je izvršio 11 regrutovanja. ne računajući ostale službe o kojima će kasnije biti govor a. Kako je stalno brojno stanje vojske tih godina iznosilo 100.000 ljudi. U kritičnim časovima ratova u XVII veku (rat za Smolensk godine 1632. Preobraženski i Semjonovski. iz osnova je izmenjen. organizovani na isti način kao i ostale ruske trupe. morao da dočeka zimski rat (od januara do mart a 1709 godine).

samo 25% pokriv eno je neposrednom porezom (porez za strjelce) i prihodom od iznajmljivanja krun skih dobara. dograbio je sav raspoloživ novac. prikaz arsenala.000 a sve ostale izdatke.000 rubalja za izdržavanje jednog pomoćnog korpusa. koje su se naplaćivale uz ne posredni porez. nego jedna prava reforma opštinske uprave. Pokupio je sav novac iz finansiskih prikaza. Zahvaljujući ovoj meri k ojoj je po prviput ustanovljen redovan budžet.000 odlazilo je na vojsku. Zbog toga gradovi nisu mnogo oduševljeni pažnjom koja im je ukazana. imamo veoma tačnu sliku budžeta od 1701 do 1710 godine. zamenju je izabranim opštinskim odborima. konjički prikaz ili Zolotaja palata (Zlatni dvorac). svome savezniku polj skom kralju Avgustu po 100. 700. ova ref orma upravo i nije Petrovo delo. Više od polovine tih rashoda — 53% — pokrivano je posre dnim porezima na uvezenu robu (carine) i na rakiju („porez na krčme”). ipak je istina da ustanovljavan je Ratuše. ova opštinska povlastica dodeljena je samo severnim oblastima koje u XVII veku imaju n ajveći broj poreskih obveznika i gde nema seljaka zavisnih od spahija.200. 19% izvanrednim taksama za vojne troškove. — takvo bedno mišljenje ima vlada o svoji m činovnicima — istim ukazom zahteva se „dvostruko plaćanje”. Od 1. koje je zameni lo nekadanju Veliku Blagajnu pod imenom Ratuša (opštinska zgrada) il i Burgmestrov Dvor. koji je pokrivao polovinu državnih izdataka. uračunavajući i sve promene izvršene u XVII veku.000 rubalja rashoda. Već 1701 godine Petru nedostaje n ovac za njegove izdatke. ali je nastavio svoj raniji rad na izradi or . Iako ove tuđinske reči — jer Ratuša potiče od nemačke reči Rathaus. Pre njega (1680) budžet opštih rashoda. u zamenu za „dobrote” vladareve. Da nabrojimo najpre nove prikaze koje je Petar stvarao prema povećavanju potreba i troškova koje je morao da plaća: ratni prikaz. jer već odavno veliki deo posredno g poreza plaćaju veliki trgovci.000 rubalja. Ali. odgovara više fiskalnim interesi ma nego želji da se opštinama dadu nove povlastice. tako da se uvek zna stanje njihovog poslovanja. vojvode i činovnike prikaza. Po svome povratk u Petar samo daje tuđinske nazive ranijim moskovskim ustanovama: zemske staroste.reobražaj ustanova — ne mogu se ni uporediti sa onim što se događa za Petrove vladavine. Ovaj pregled dokazuje prvenstveno da je iznos posrednih poreza. ali potrebno je naći još i nove izvore. Ona je spremljena 11/21 marta 1698 godine — a Pet ar je tada bio u inostranstvu — i ona samo ponavlja ranije ukaze. za vreme od tri godine. 224.200. uzeo pozajmice od manastira Trojica Sergijevo i od bogatog trgovca Filatećejeva. Po po vratku u Moskvu. nego samo čer nosošnjiji. ukupno 1. ali je jasno da neće moći da i dalje to čini. Ugovorom sklopljenim u Burži (26 februara/9 marta 1701 godine) on se obavezao da plaća. Uostalom. tamoženi (carinici) i kabacki golovi (skupljači poreza na krčme) postaju burgmestri. Sutradan pošto je predao Poljacima 100. koj i je nedavno bio pretvoren u muzej.000 na dvor. koji je blagoi zvoleo „osloboditi” svoje podanike od vojvoda. istina. Pošto je usredsredila u sebe prihode od carina i krčmi. samo se 11 gradova od 70 pokazuju naklonjeni toj reformi. a Bur mestr je holandskog porekla — dokazuju da tu nije u pitanju samo usredsređivanje fin ansija.100. artileriski prikaz. Preobraženski prikaz.« Osim toga. u jedno pravo ministarstvo finansija. V lada se. ma gde on bio i ma čemu bio namenjen.000 rubalja. Ratuša oduzima čitavom nizu prikaza njihove glavne prihode. ili „zato što ne znaju koga da izaberu ni kako da otpočnu takav posao. jer državne službenike. s obzirom na Petrove finansiske potrebe. on naređuje jednim ukazom (14/25 marta 1701 godine) svim prikazima da redovno podnose računske izveštaje užoj kancelar iji Dume. ustanovljen ukazom od 23 jula/3 avgu sta 1700 godine sa zadatkom da podmiruje potrebe cele vojske. ustanovljen godine 1701 kao štab trupa nove konjice. koje ovaj namet mnogo ozlojeđuje. da bi prikupio ovu sumu koju razume se ne može da nađe u okviru sta roga budžeta. svi ost ali je odbijaju pod izgovorom „da ne mogu plaćati dvostruko zbog evoga bednog stanja”.000 rubalja. On dolazi do svoga cilja. izuzet od kontrole prikaza i usredsređen u 17 7 jednu novu ustanovu. išao je čak dotle da je uzajmio 420 zlat nika od „pokrajinskog namesnika Menšikova”. trudi da svojoj finansijskoj reformi da obeležje povlastice dodel jene gradskom stanovništvu. a 300. iznosio je 1.

475. mornarički i vojni prikaz.000 24.000 1706 1.000 Flota 444.000 rubalja).000. nije mogao. neobično se zamršuje. i to od 781. Ako se to dod a ranijim prihodima Ratuše (1. Tako.250.495. izgleda da su najprešniji i zbog toga se najpre i pokrivaju.455.000 2. Zato je bilo neophodno potrebno zavesti novu jednu taksu „podjednaku za sve” od 10 denjga na akta 1. Takav jedan pribilščik. na primer. Međutim. kada je trebalo sve preustrojiti. čije je izdržavanje stajalo 442.213.000) i da su bili dovoljni za vojne izdatke u godini 1701 (2.107. 38. Usled ovakvog ra da računovodstvo Ratuše.000 rubalja na 144. koji se u budžet unose u poslednjem trenutku .000 rubalja novih prihoda.000 Artilerija 80. — tako s u se nazivali oni koji su obećavali da za državnu blagajnu pronađu nove prihode.000 52. a Zolotaja palata prikuplja nov jedan neposredni porez zvani „porez za dragone” (ukupno 230. Da bi se postiglo.810.000 u 1703 i na 797.000 20.248). razume se.000 u 1704.000. Broj konjičkih pukova povećava se od 11 u 1701—1703 na 28 u 1706.000 rubalja). Iako je broj gardiskih pukova ostao i da lje utvrđen na 2. Svaki od ovih prikaza ima prava da prikupl ja posebne prireze za pokriće razvih svojih izdataka.000 75.užja. a to će reći ministarstva finansija. a na 38 u 1710 godini. koji se starao o zadov oljavanju potreba mornarice. garnizonske trupe br ojale su uskoro po 58. vidi se da su se prihodi udvostručil i (2.000 1710 1. pa čak i iz budžeta redovnih rashoda. 1.000 rub alja u 1702 na 1. ne računajući novčanu pomoć poljskome kralju. a na 570. Pošto su isprva imale po 50.100.875.000 u 1703. i na 1. 17 8 U toku rata brojno stanje i troškovi vojske i dalje rastu. ovi vanredni rashodi. trošak za njihovo izdržavanje penje se od 99.000 204. neki Kurbatov.000 81.00 rubalja u 1706. a to će reći da „obogati državnu blagajnu ne globeći narod”.000 Ovaj pregled sadrži samo rashode koji su predviđeni i stalno unošeni u budžet.000 rubalja umesto ranijih 280.000 rubalja u 1705 godini.350. ratni prik az koji već raspolaže sumama što mu ih predaje Ratuša vuče velike prihode (više od 700. Ali za v reme rata troškovi se nikada ne poklapaju sa budžetom. te se godine 1705 dodaje Ratuši jedan pribilščik (finansijer).000 u 1710 godini.000 Diplomatija 121. a u 17 06. da odgovori nadama koje su u njega polagane.000 rubalja u 1701 godini na 574. Porezi n isu više dovoljni. admiralski prikaz. Ako se izdacima za suvozemnu vojsku dodadu troškovi za flotu. Godine 1703.000 r ubalja u 1701 godini) iz preobraćanja novca.000 ljudi. naknadni izdaci naglo se uvećavaju. dok se njihovo izdržavanje penje na 420. Ova dva velika izvora i nekoliko manje važnih daju 1.270.000 . troškovi za njihovo izd ržavanje penju se od 447. Ali tada otpočinju teškoće. uzima se novac gde se stigne. Za Petrove vladavine.000 ljudi. artileriju i spoljne odnose.206.000 u 1706 godini. 48 pešadiskih pukova zamenjuju 27 pukova iz 1701 godine. dobiva se ovaj pregled (u rubljama): vojska Suvozemna 1701 982.000 Ukupno: 2.

da po veća prihode Ratuše za 779. Tada državna uprava pribegava pretopljavanju novca. gu bernatoru Ingermanlanda.215. Zbog toga je odlučio da pretopi sav novac koji je pos tojao. nego zadržava i no ve koji su im po zakonu pripadali. Ne samo da ona oduzima nekadanjim prikazima njihove dotadanje izvore prihoda. U XVII veku ona je već bila pretvorila strani novac u moskovske kopejke i polukopejke. kao i jedan nov „porez na krčme”. sve nove novčane j edinice. 228. 732. ipak on omogućuje Petru da prebrodi najteže ratne go dine: da plati svu novčanu pomoć Poljskoj. Godine 1700 iskovan je novac od 5 kopejki.0 00 rubalja u 1701. Ižorska kancelarij a zauzima dosta neobično mesto među finansiskim ustanovama toga doba. 1. vanbudžets ki prihodi što ih je ona ostvarila premašaju pola miliona. od čega skoro dve trećine pre tstavljaju nov prihod. ovo pretopljavanje novca daje rezultate slične inflaciji: izmenjenom novcu smanjuje se odmah vrednost. ukupno 1. državna blagajna pretrpljuje velike gubitke usled velikih k upovina u inostranstvu. k rčme i mlinovi oporezovani. poverena Menšikovu.000 u 1 705. 312. Tako je stvoren jedan vanbudžetski fond. Ižorska kancelarija. koj i utoliko više ostaju nedovoljni što se njihov iznos nikad ne prikuplja ni potpuno n i blagovremeno. godine 1701.000 u 1707. te Avgust zaključi mir sa Švedskom —. te se u tu svrhu osniva godine 1703 jedna nova ustanova. raniji državni ugovori o zakupu povećani. da upotrebi 727. ali privremene: 792. Ova operacija donela je ogromne dobitke. Traže se novi izvori prihoda u izdavanju pod zakup državnih dobara. Petar zavodi jedan postupak kome će pribegavati kasnije kad god bude p reduzeo kakav važniji vojni pohod: 17 9 emitovanju kreditnoga novca.000 rubalja za van redne vojne izdatke. smanjujući mu težinu. od 50 kopejki. dok cene srazmerno tome rastu. te da tako raspolaže ukupnom sumom od 2.000 rubalja.000 u 1702.000 u 1704. Na suprot tome. ugovore i kupovine.721. ali sa neznatnom dobiti u poređenju sa onim što je postignuto ovom novom operacijom .. Prihodi Ižorske kancelarije odgovaraju donekle Petrovim nadama. oslobođe n svake kontrole i stavljen na raspoloženje Petru za njegove vanredne rashode. 397. i to na rakiju (od vedra). Ova mera znači slabljenje nedavno zavedenog budžetskog sistema i ustanova koje su mu od govarale. iako Petar ima dobitaka pri menjanju novca kada šalje svoju pomoć Poljskoj — sve do dana k ada plaćanje te pomoći bude prestalo usled presušivanja monetarnih dobitaka. Ribolov se proglašuje za državni monopol. Iako se ovaj izvor prihoda iscrpljuje čim je sav opticajni novac pretopljen. a godine 1704 rublje i altini (3 kopejke). 161.000 u 1706. Osim toga.297. Već 1698 godine polukopejke težine 9 dolja pretopljene su u 6 dolja ½. banje popisane. kao što pokazuje ovaj pregled: Godine Prihod a u rubljama Prihodi od ranijih zakupa Prihodi od novih zakupa Ukupn o Od toga država uzela u rubljama .000 u 1703.000 rubalja. itd.000 rubalja.

a to će reći 143.000 369. ali se i ta rezer va brzo iscrpljuje. kada bi pone stalo sredstava.…. riblje ul je. Godine 1707 mon opol je proširen i na druge preke životne potrebe: katran. piše on.000 18 0 …. oni ipak ne mogu da zamene dobitke od pretopl javanja novca koji se neprestano smanjuje. ali Petar troši dvaput veću sumu. i ne isplaćuje nabavljačima koji su mu dobavili so. „ovo je veoma hitno”.910.610.000 394.000 169.000 360. gde s u ga zvali hitni poslovi. kolomaz.... pregled bilansa rashoda i prihoda otkrio mu je tako op . Dotada. mogla su se ona pribaviti iskorišćavajući viškove prihoda iz ranijih go dina. kredu. Ali Petrovi zahtevi sve više rastu. koji su godine 1702 dostizali sumu od 3. godine 1705 na 2.370.000.000. Ma koliko bili veliki ovi prihodi. U novembru 1706 godine Petar naređuje da mu se odmah pošalje izveštaj koliko će ost ati u kasi Moskovskog prikaza posle izdavanja plate vojsci. godine 1707 na 1. ….000 godine 1708. „da ne ispusti Rzecz Pospolita..000 u 1709 god ini. a godine 1709 i na svinjske čekinje. i na 970.000 379. tako da u aprilu 1706 godine britanski os matrač Uajtvort može da napiše: „Ovaj dvor je postao pravo izvozničko preduzeće..000 rubalja dobiti. …. ni dobitak od pretopljavanja novca. a potom iščezava u Poljskoj za čitavu godinu dana. te je godine 1704 pala na 3. skoro 300.390..000 205. koja je ostala bez starešine”.. koji je za deset godina ostv ario 344.000 334.700. ona iz t oga izvlači za pet godina (1705—1710) 715.. ni prihodi Ratuše. godine 1706 na 1.000 449.” Tako se stvara spoljna državna trgovina. Zbog toga se trgovina najpreči m životnim potrebama pretvara u monopol u korist države. čija je prodajna cena dvaput veća od kupovne.000 rubalja.000 574.000 1707……… 192.000 394. Kada se u decembru 1707 godine vratio u Moskvu.000 rubalja. Stanje postaje neobično teško 1706 i 1707 godine. čak je naimenovan i jedan trgovački k omesar kome je povereno da kupuje prekomorsku robu u velikim količinama i da izvoz i rusku robu u inostranstvo.000 593. 1074……… 1705……… 1706……… 115. nego i kapital. a spustiće se na 1.000 rubalja godišn je. Godine 1705 državna blagajna prisvojila je trgovinu solju.000 394. Jer ne samo da se ne zadovoljava najboljom robom svoje zemlje.000 rubalja.000 214.000.000 rubalja.280. niti čak prihod od državnih dobara izdatih pod zakup ne mogu da zadovolje nje gove potrebe. rastura ne samo prihod.000 529. već teži da prigrabi i spoljnu t rgovinu. neki Dmitrij Solovjev.

povećane redovnim priraštajem stanovništva koji je utvrđen jednim popisom iz 1704 godine u Moskovskom okrugu. Iz sličnih razloga. on je usredsredio prihode u Ratušu. Uzalud starešina Ratuše. 37. taj popis ne u zima u obzir čitavo stanovništvo. da se on rešio da preduzme korenite mere. 3. gospodaru. te svi koji su zapisani kao otsutni nisu mrtvi. koje je on naimenovao za gubernatore. 4 od sto. primil i smo tvoje pismo. U oblasti severnog Urala (d o Solvičegodska).5 od sto). naređuje da se izvrši popis stanovništva.34 žene. U 13 od sto slučajeva popisne liste naznačuju uzroke smanjenja poreskih obveznika: p rirodna smrt. no koji se nije održao. varoš Moskva i okolne gubernije pokazuju smanjenje od 25 od sto. 0. na njihovo mesto došli su novi naseljenici. ne broji pojedince nego „ognjišta”. čemu je bio uzrok desetogodišnji Severni rat. to je regrutovanje v ojnika i radnika. 20. razn i uzroci.” Rezultati popisa iz 1710 godine su očajni. U nekojim oblastima s manjenje je još veće: na severu (u Jaroslavskoj.000 „ognjišta”. nego samo onaj njegov deo koji je sposoban da plaća porez. Istina. utvrđeno je da se znatno umanjio broj poreskih obveznika. Oni pokazuju da su zloupotrebljavanje n arodnih snaga i finansisko iscrpljivanje zemlje.64 čoveka i 3.8 od sto. i jasno je da je ovo opadanje stanovništva posledica Petrovog rada. gde se broj stanovnika uvećava za 289 od sto. a u južnim oblastima naseljavanja manjak nije znatniji — od 12 do 14 od s to —. 29 od sto. Potom za vodi novu organizaciju rashoda i određuje sve državne prihode za potrebe vojske. te poreske vlasti ne znaju tačno koliko se poreskih obveznika krije u jednom „ognjištu” od kojih svako ima prosečno po 3. videće se malo dalje da je veliki broj lica uspeo da izbegne popis i da su se mnogi iselili u druge oblasti . to smanjenje dostiže 40 od sto. prema kojima je bilo 791. kao što smo videli. ali se i oni u toku narednih sedam godina iseljavaju. Ali. i našli smo da nema ničega goreg od sadanjeg ustrojstva.asno stanje. Osim toga. usvojila je jedn o veoma prosto rešenje: odlučila je da ne uzima u obzir taj popis iz 1710 godine. Umesto uvećanja stanovništva kao što se pretpostavl jalo. „posredni uzroci”. neposredne posledice rada državne uprave. ljudi koji uživaju njego vo poverenje. čiji su stanovnici manje davali regrute za vojsku a više plaćali ratn e poreze. čak i sa svim ovim ograničenjima.018 „ognjišta”. Kunem vam se da jedna jedinstvena 18 1 administracija vredi uvek mnogo više. Kostromskoj i južnom delu Volog dske gubernije). Kurbatov. a to će reći na cifre iz 1680. Pre svega. i mi smo već dovoljno raspravljali o tome da li više ruku više vred e nego jedna. Popis iz godi ne 1710.” Petar mu odgovara: „Gospodine Kurbatove. koji je nabrojao samo 637. te će tako uspeti da pronađe nove poreske obveznike.2 od sto. opustošili Rusiju. posle kratkih kolebanja. slika ostaje ipak veoma mračna. „Neposredne posledice rada državne uprave”. iseljavanje i prelaz u drugi društveni stalež. da ćete imati malo koristi od ovih raz nih administracija.6 od sto.” Te „ruke” kojima on dopušta da ispražnjuju Ratušu jesu njegovi generali. čije izdržavanje pretstavlja 76 do 96 od sto svih državnih rashoda. 8. kao i raniji popisi.. Sada pak r ashode usredsređuje u vojni prikaz. bekstvo. skoro celokupno starosedelačko stanovništvo iselilo se u Sib ir. Razume se da je pri ovakvom si stemu stanovništvo globljeno više nego ikad. Iako se broj „ognjišta” u oblasti donje Volge (oblast slobodnog naseljavanja) uvećao za 17 do sto. posredne posledice toga rada.9 od sto. Teritorijalne ustanove koje imaju zadatak da raspoređuju prikupljene sume dobivaju naziv „gubernija. jer pretpostavlja da se ono uvećalo od poslednjeg popisa. . prelaz u prosjaštvo i razbojništvo. a u nekojim okruzima čak i preko 50 od sto. Pred ovakvim rezultatima državna uprava.005 „ognjišta” i da računa porez na 812.. što odgovara smanjiv anju broja stanovnika za jednu petinu (19. negoduje u svoj im pismima caru: „Kunem vam se.

Tako je naposletku podelio Rusiju na osam velikih oblasti nazvanih „gubernijama” prema nazivu njihovih upravljača — gubernatora. Krajem XVII veka ovi mesni štabovi počeli su da vojnoj administraciji pridružuju i poresku. bude starešina dotične oblasti. pomogla su Petru da prebrodi najteže trenutk e. Razume se da je i sam Karlo svojim pogreška ma potpomogao svome protivniku da iskoristi te „skitske” činioce. Osim toga. Kako su se državni rashodi skoro udvostručili u tome razdo blju. povećanja zakupa za državna dobra i stvaran ja novih monopola. Ali su ti izvori prihoda vrlo brzo presušili. a posebice sniženje vrednosti novca koje je o dgovaralo današnjoj papirnoj inflaciji. koji su uživali njegovo poverenje. Sva ova sredstva. jeste stvaranje jedne opšte redovne administracije koja je Rusiji nedo stajala. dak le. a tako isto je brodogradilišne radnike nazivao ship ti . trebalo je ranijim porezima. svojim ljubimcima. za tu pobedu ima Rusija da zahvali manje svojoj ratnoj veštini a više dvema prirodnim silama: prostoru i vremenu. o n se završio. Istina. Rusija j e preživela devet teških ratnih godina. ona koja je toliko oneraspoložila Kurbatova. iako je ovome bilo t ada dvadeset i osam godina. ne povodeći se ni za kakvim sistemom. M.18 2 Načinimo pregled ovih devet prvih godina XVIII veka. ona takti ka povlačenja i čekanja koja je zamenila ratnu veštinu. Ne može se reći da je taj rat bio rat bez ikakva cilja ili da je premašao njenu snagu. PRVA SISTEMATSKA REFORMA (1708—1712) Postanak gubernija. i neposredne i posredne. koga je on naimenovao za vojvodu Arhangelska. I baš zbog toga su one nosile obeležje profanisanja i sukobile su s e sa ogorčenim otporom narodnih masa i svih branilaca „stare vere. pobedom nad jednim od najvećih evropskih vojskovođa. 3. Od Narve do Poltave. Petrove reforme odnosile su se isključivo na spoljni izgled i način odevanja. ona iz godina 1708—171 2. On će iskoristiti to zatišje da sist ematiše i saobrazi posebne mere koje je bio preduzeo u cilju da kako tako zadovolj i najpreče trenutne potrebe. zahtevala je od ruskoga stanovništva žrtve toliko velike i dugotrajne kakve ono dotada nije poznavalo. Za tih devet godina. zahvaljujući Petrovoj upornoj volji. uopšte uzev. Petar.” Pobeda kod Poltave dopustiće Petru da se pribere. stvorene pre nego što je otpočeta prva sistematska reforma. Kada je godine 1694 prispeo u Arhangelsk u svome još novom mor narskom odelu i sa nekoliko naučnih holandskih reči. Njihova pojava upućuje nas da se još jednom osvrnemo na vojne napore i finansiske nezgode prvih devet godina njegove vladavine. Iako je taj rat započet prilično lakomisleno. koji su isprva bili usredsređeni u Ratuši a potom „razdeljeni” gubernatorima. Onaj koga je tako nazvao jeste njegov prijatelj F. prirodan razvoj državnih ustanova već joj je bio utro put. svojim gener alima. posle prvoga sramnog poraza. Uistini. Malo po malo potrošene su uštede iz p ređašnjih godina. dodati nove. Petar upotrebljava tada prviput izraz tup myn herr gubernor. Apraksin. staro državno uređenje brzo je ustupilo mesto novim vojnim upravama i ličnim misij ama koje je car poveravao ljudima. Pokušaj da se poveća broj poreskih obveznika novim popisom ne samo da je bio bezuspešan. nego je još pokazao veliku bedu naroda i opadanje stanovništva. K ako se državna uprava interesovala pre svega za rat i 18 3 finansije — ona se samo mimogred interesovala za administraciju i pravosuđe. ide istim takvim putevima i usredsređu je — ukoliko se za to ukazuje potreba — i vojnu i poresku administraciju u ruke izve snoga svoga generala. Posebne vojne oblasti bile su još ranije obrazovane u južnoj i jugozapadnoj Rusiji. P ošto se Petar nije hteo da obazire na dotadanje ustanove i na redovne državne prihod e. — bilo je prirodno da onaj koji je upravljao tim dvema granama državne uprave upravl ja i svim ostalim poslovima i da. Gubernije su. — Prva velika Petrova reforma. što j e bila posledica neprekidnog regrutovanja vojnika i bekstva seljaka. a naročito izvući kor isti iz državnih operacija: kovanja novca. Ova pobeda primo rala je Evropu da računa sa Rusijom kao sa vojnim činiocem prvoredne važnosti.

timmerman-ima premešta se žurno iz Arhangelska na D on. Petar počinje da organizuje granicu stvarajući jednu utvrđenu linij u koja se pruža od Smolenska do Pskova. Ovu oblast.mmerman. Već početkom leta 1708 godine Petar dolazi lično u Kijev i rukovodi njegovim utvrđivan jem. U jesen 1705 godine javlja se buna u oblasti Astrahana. Od vojnog okruga postao je o blast u isti mah fiskalna i vojna. Apraksina. „koja se stara o svim potrebama”. kako se žali Kurbatov. a blizu Crnoga Mora jednu guberniju bez gubernatora. i preobrazio se u ono što će kasnije biti Kazanjs ka gubernija. sačinjavaju: bjelgor odski puk i razrjad (vojni okrug). On zamenjuje svoju titulu nazivom admiralteik. Ali „u čast grada Kijeva”. kad on cele godi ne juri po putevima svoje carevine i jedva stiže — i to ne svake godine — da o Božiću svra . i pored još neodređenih ob lika. Tol stoj u ovaj novi vojni okrug Voronježa i Azova. buduća Smolenska gubernija. kao i „niži gradovi” na simbirskoj utvrđenoj liniji. I tako se. javlja potreba za uprošćavanjem. Ali se ovom prilikom Kazanjski okrug potpuno odvojio od Moskve. a zatim pristanište u Ta ganrogu. finansije i administraciju. Petar odmah šalje tamo P. Tome cilju namenjuje on direktno prihode S molenske oblasti i potčinjava smolenskog vojvodu Saltikova jednome svom poverljivo m čoveku. i to u S molensku i Kijevu. te će on biti i gubernator Azova. Ratuša. potrebno je d a se utvrdi zapadna granica. Ub rzo posle toga ova četiri zvanja svode se na dva: 18 4 oberkomendat i landrikhter. koji prikuplja poreze. posle toga dobiva on titulu gubernator generalis Ingermanlandiae et Careliae. koji je „upravljao bjelgorodskim razrjadom”. da usredsredi sva državna sredstva na tri unutrašnje ob lasti. na tim tek osvojenim oblastima. ali se upravo na jugu stvara za njega ono što će se kasnije zvati „gubernija”. Ovaj poslednji ima u svojim rukama. nailazimo na guberniju koja ima gubernatora. Menšikov p ostaje najpre komandant Šliselburga i Šlotburga (posle zauzeća Orješka). nego kijevski gubernator. nosio je od 1704 godine titulu „gubernator”. konačno je „opljačkana”. naposletku je postao g ubernator Estonije i knez Ižarske oblasti (1707. Menšikov. Ukoliko napreduju ruska osvajanja u baltičkoj oblasti. a potom k omandant Petrograda. Ali Petar mari za sudbinu centralnih moskovskih upravnih ustanova. i on otpočinje brzo građenje jedne flotile u Voronježu. on se ne zove bjelgorodski. oberproviant koji priku plja žito. plan ustrojstva gubernija. Umesto da ide na Pskov. koji komanduje trupama. iako nosi titulu sudije. koji ne liči nimalo na nekadašnje vojne okruge. koji će se kasnije proširiti i primeniti za vreme d ruge sistematske reforme. A. Knez Dmitrij Golicin. koji je sudija. Pošto je praktikovao ofanzivu od 1702—1705 godine. gde su još od XVII veka smeštena dva đeneralštaba. U očekivanju neprijateljevog napada. dakle. Na mesto admiralteik-a Apraksina poslan je početkom 1703 godine U. Petrogradska (In germanlandska) gubernija pokazuje po prviput godine 1707. ipak on mora usled potreba koje je nametao Severni rat. koji Petar tek beše osnovao godine 1703. Tako je postala Kijevska gubernija. Buna je ugušena u proleće 1706 godine.) Interesantno je videti kako se upravo tu. oberkomendat. svu građansku upravu. Ovom gubernijom upravljaju isprva četiri državna činovnika s a tuđinskim titulama: oberkomissar. sad mora da menja taktiku i da se povlači ispred Karla XII. M. Tako je konačno stvorena jedna vojno-fiskalna oblast. Kirilu Nariškinu. Naredne godine pripremanje pohoda na Azov svraća njegovu pažnju sa severa k a jugu. „Guverner” sa svojim ship . Karlo se odlučuje u februaru 1708 godine da pođe na Ukrajinu . i stavlja mu na raspoloženje sve prihode Kasa cionog prikaza. Videli smo. i landrikhter. brata admiralteik-ova. Iako su tri mora isprva redom privlačila Petrovu pažnju. jezero budućeg Azovskog okruga. još pri prvim pokušajima ugledanja na tuđinske uzore. Balt ičkom. Na trećem moru. na obalama Beloga Mora jednog gubernatora bez „gubernije”. koju je nasledio od svoja dva prethodnika koji su r anije bili na čelu vojne komande. stvara nov tip gubernije. a to je jedan od Petrovih lju bimaca. a to je čitava jedna oblast gradova „određe ih za poslove flote”.

posle jednogodišnjeg otsustv ovanja iz Moskve. on svoje reforme može da izvodi tek delimično. naredio da se istražuju sredstva „kako bi se sastavio kraj s kraje m i našao novac za redovne potrebe. U međuvremenu (1708). kao što smo videli. pošto je potreba za novcem neobično hitna” (Whitwort h). usred decembarskih mrazeva. bilo o nedostatak saobražavanja. na primer. no on se ograničavao na bitne od redbe reforme: na raspodelu gradova i pukova na gubernije i na novu razdeobu pri hoda. Treba zapamtiti ova dva datuma: božićne praznike 1707 i 1708 godine. Smolensku. i to Kijevu. Ali i ovoga puta on ne može ništa da odluči.ti u Moskvu na nekoliko dana? Jer se obično o Božiću nagomilaju svi poslovi koji zahte vaju njegovu ličnu odluku. . o životne neophodnosti koje su ga primoravale da poništava sve ono što je bio ust anovio. Da bi im se olakšao prethodni rad. To je klica budućega Senata. Zna se. te gubernatori mogu po prviput da otidu svaki u svoju guberniju. te se tako događalo da je metodični plan postajao samo komad bezvredne harti je koji nimalo ne odgovara stvarnosti. kaogod i mere koje je pre toga predu zimao. ova prva Petrova reforma može se nazvati sistematskom samo u najobičnijem sm islu reči. t e je Petar primoran da provede božićne praznike u Sumi. Skupštine gubernatora i poreske mere. Kazanju. koji je bio zaveden u osvojenim oblastima. Tek januara 1710 godine Petar se vraća u Moskvu i saziva prvu skupštinu gubernatora. da se „bavi građanskim poslovima”. Za vreme rada ove skuštine reforma je približno sasvim utvrđena . jer su prikupljeni podaci nedovoljni. oko Božića 1709 godine. Petrogradu. vraća se on najzad u Moskvu posle otsustvov anja koje je trajalo skoro dve godine. 6/17 januara 1708 godine on ustanovljava pri svojoj ličnoj kancelariji Bo jarski savet koji će ga zastupati za vreme njegovog osustvovanja i naređuje „ministrim a” da se sastaju triput nedeljno i da vode zapisnike svojih sednica (u kojima „će se i spoljiti glupost svakoga od njih”). njegov protivnik ga ne ostavlja na miru. Ovoga 18 5 puta. prema njegovom ličnom tvrđenju (u Istoriji Švedskog rata). a drugi su pratili Petra pri njegovim ratn im pohodima. pomoću nekoliko hitno ispi sanih redaka — koje će ministri imati da razrade i preobraze u zakone — postavljeni su temelji dveju važnih ustanova moderne Rusije. To su datumi pr ve Petrove ozbiljne reforme. on počinje „da se bavi gr ađanskim poslovima”. Ali već 5/16 januara 1708 godine on opet odlazi iz Moskve da cele te godine mo tri na kretanje Karla XII.” To je klica buduće podele Rusije na gubernije. koju je objavio prilikom svog povratka u Moskvu godine 1709. ali nekoj i od njih još ne behu napustili Moskvu. Istina. ma da on jedva stigne da se na brzu ruku upozna s njima . da je on u decembru 1707 godine. umesto u Moskvi. Tek posle p obede kod Poltave. I tako. U januaru 1709 godine car im naređuje „da prouče pobliže razne poslove svoj ih gubernija”. Istina. On mora da čeka Božić između 1710—1711 godine da bi sazvao u svojoj novoj severnoj prestonici. Jer Petar je ostvario ovu reformu. i da budu spremni da stupe na dužnost i da prikupljaju poreze već od poče tka 1710 godine. Arhangels ku. Bojarski savet pripremio je jedan prethodni nacrt zakona. U decembru 1707 god ine naređuje on da se „pripoje gradovi — izuzev onih koji se nalaze na 100 vrsta od Mo skve — prema oblasti u kojoj se nalaze. već napada iznenada na varoš Gajdar. pridodati su im pomoćnici pod na zivom landrikhter-i. Za vreme zime 1708—1709 godine. tek posle mnogih i neprekidnih spoticanja bilo o nedovoljnost obaveštenost i kod svojih saradnika. A kako je on lično neprekidno zauzet brigam a koje u njegovim očima ostaju važnije nego preduzeti posao. drug u skupštinu gubernatora. između mera koje je preduzeo 1707 godine i njegove odluke. on i ovoga puta samo sistematiše svoje ranije odluke. ili pak o nove činjen ice. Proteklo je dosta vremena. — Gubernatori su već bili postavljeni.

” U smislu ove Petrove odluke Skupština gubernatora ustanovljava nov budžetski predlog od deset članova. oduzimaju najpre od prihoda gubernija sume potreb ne za ona četiri glavna prikaza. i da ti prihodi n isu dovoljni. Pošto je nemogućno zadovoljiti sve potrebe. „Ministri” donose tada odluku da „povere tu dužnost gubernatorima”. Ali taj neuspeh ga goni da se još više nada miru. pod pretnjom najsvirepije kazne. mornaricu. Posle pobede kod Poltave i kapitulacije vojske Karla XII pred Perevoločnajom. i pored nedovoljnih podataka. Ukupni rashodi penju se na 3. Uistini. iste te 1711 godine Petar je pretrpeo jedan poraz na reci Prutu . a to će reći da se ustanovi jedan nov porez koji bi moga o da popuni deficit i da se „naplaćuje u svim oblastima. To je i odlučio Bojarski savet 28 februara 11 marta 1710 godine.033 za garnizone).207 za gardu. Najvažnije tvrđave u Estoniji.000 za đeneralštab.413 za pešadiju. treba se bar pobrinuti za one koje su najpreče i razdeliti prihode između če tiri ustanove: prikaz rata. ovaj višak poznat je vlastima. a da gubimo iz vida ra t sa Švedskom.159. Usled toga gubernije su podeljen e na posebne „otseke” (146 i po otseka. Livoniji i Kareliji predaju s e jedna za drugom. 840. 340.000 rubalja. Petar naređuje da se na osnovu ist ih cifara raspodele troškovi na izdržavanje pukova.000 za vojsku. u isto vreme porazni rezultati popisa stanovništva iz 1710 godine pokazuju znatno smanjenje broja por eskih obveznika. Otsada se. a pojavljuju se i saveznici koji bi že leli oslabljenje Švedske. čiji se kraj već nazire. te se tada prviput posle mnogo godina može pomišljati na mir . jer on krajem aprila piše Apraksin u: „Zar nije očajno što se moramo tući sa ovakvim neprijateljima. kojim se predviđa 2. Dotada su se najpre zadovoljavale lokalne potrebe. mornarice. 156. Prihodi. po pola rublje od ognjišta”.192.536 „ognjišta”). pronašle su i ovde jedno sasvim prosto rešenje.996 za ad . Prihodi stvarno prikupljeni u raznim gubernijama godine 1710 premašaju znatno 18 7 budžetska predviđanja i daju višak od 900. da uvidi krajnju ozbiljnost situacije. Međutim situacija — kao što će se ustanoviti posle nekoliko godina na osnovu tačnih računa — ila je mnogo manje ozbiljna nego što se mislilo. Uskoro postaje jasno da tri gubernije u kojima je skoncentrisan na jveći deo vojske. Pošto je ovako odlučno rešio to pitanje . Što se tiče ostalih izdataka. naprotiv. iako stavlja na teret gubernijama deficit. Treba plaćati troškove „prvenstveno pukova a ktivne vojske. a gubernijama se ostavlja samo preostatak tih pri hoda. Petar usvaja jedno sasvim prosto rešenje. označava početak novoga doba zategnutosti i napora. artileriju i diplomatij u. upotrebljava ju već odavno sve svoje prihode na izdržavanje pukova. pošto se prethodno provere. ovaj rat potrajaće još jedanaest godina i primoraće Rusiju da podnese nove i teške žrtve. on ga ne otklanja. Kijevska i Azovska gubernija. svaki sa po 5. I tako će se reforma roditi u prilično nezgodnim okolnostima godine 1712. a to su Petrogradska. samo za tu godinu. prikaz artilerije. Ne ostaje ništa drugo sem da se pribegne jednom načinu koji je primenj ivan pre Petrove vladavine. Godine 1711.792 rublje za ostale prikaze (433. Nasuprot tome. druge zemlje izlaze joj u susret. napušta prestonicu i ostavlja Bojarskom savetu brigu da pronađe način kako da se zad ovolje ostali rashodi. jer su se odlučile da prikupljaju porez na osnovu nekadašnjih već zastarelih ci fara. Vlasti. njih treba „platiti iz viškova.666 za konjicu. Go dina 1711. umesto da otvori period mira. izuzev rashode dvora i četiri glavnih prikaza.834. Razume se da ovaj sistem. Tada se prviput javlja deficit od pola miliona. ako se pouzdamo u Boga?”. i on im omogućava da slobodno deluju i da odmah zadovolje sve rashode.330. zatim garnizonskih trupa. Očekujući drugo zasedanje Saveta gubernatora. i 815. i on „zabranjuje.000 rubalja.000 rubalja. da se novac upotrebljava z a druge troškove pre nego što se obezbede oni prvi”. a pukovi se raspoređu ju srazmerno broju „otseka” svake gubernije. ambasadorske kancelarije i a rtilerije”. od kojih se očekivao maksimum — na osnovu prosečne cifre dohodaka iz 1705—17 07 godine — dali su samo 3.319 rubalja za vojsku (91. od čega 3. Na skupštini gubernatora 1710 godine Petar može.18 6 Pitanje izdržavanja vojske je sada jedna od prvih Petrovih briga. pa potom se ostatak prihoda predavao centralnim ustanovama (Ratuši) koje su imale dužnost da ih razdele raznim p rikazima. međunarodni položaj Rusi je je učvršćen. Istina. kao što smo videli. 764. prikaz admiralstva i prikaz ambas ada.

prestoni ca Rusije. već od početka Severnoga rata beše usredsredila u svojim kancelarijama upravu vojnih i finansiskih poslova. tek u vremenu o kome govorimo. Gradovski. koja nije služila za poprište vojnih operacija. dakle. Istina. Docnije ćemo videti njeg ove rezultate. te su one primorane da predadu svoje poslove pokrajinskim ustanovama . gradovi. koji su neka da bili raspodeljeni u ove finansiske grupacije ulaze u teritorijalni sistem. dao je Petru s avet. Isti preobražaj vrši se u čitavom nizu centralnih ustan ova Moskve. jer da bi s e on postigao. usled same prirode poslova kojima se bave . Drugi istoričari. — Nekoliko pravnih istoričara. a one koje ne iščezavaju potp uno. Oba ova mišljenja izgleda da su pogrešna. da bude dosledan sebi: „Ako su gubernije konačno ustanov ljene. raspo delu pukova i Senat. I sam Kurbatov. izneli su pretpostavku da gubernije koje je stvorio Petar nisu ništa drugo do nekadašnje administrativne oblasti Rusije XVII veka. smatraju da je on stvorio gubernije i okruge po svojoj volji. razrjadi Sjevska i Bjelgoroda. Ali će sada i ona biti pot isnuta. Zasada treba da rasmotrimo tri elementa reforme: gubernije. ovaj višak je samo prividan. tačno je da su na severu i u centru Rusije nekadašnji teritorijalni sistemi (apanaže koje je Moskva prisajedinila) odavno prestali da postoje i da su gradovi. pa čak i još s tarije. 22.031 za prikaz ambasada. Ovaj novi budžetski sistem primenjen je počev od godine 1712. 148. već naprotiv izvestan mali višak. ona postaje prost oblasni glavni grad. što je stvorila teritorijalnu vezu izmeću ovih gradova. ukinuti su. kao Lohvicki. kao na primer Kaz anjski i Sibirski. Ali izvesni prikazi.546 za dvorske troškove.131 rubalja prihoda. prvo. 651 za prikaz farmacije. podeljena je prosto na dve velike oblasti. Šta će biti sa ovim ostacima tako uništene central ne moskovske administracije? . One prestaju da budu državna upravna tela. tako ona gubi svoje obeležje ministarstva finansija i postaje obična lokalna ustanova. pretstavljaju ustanove od opšteg a ne lokalnog interesa: to su najpre „četiri ustano ve” kojima gubernije moraju da šalju direktno svoje prihode. narušavajući ist oriski red i ne vodeći računa o prošlosti. 008. Ova. 99. da su već krajem XVII veka postojale oblasne grupacije (vojni i fi nansiski okruzi). ostaju samo kao lokalni organi. 111. pošto su najpre predali svoje poslove organima stvo renim na licu mesta. ta ko da je svaka grupa gradova raspodeljena na četiri 18 8 ili pet gubernija.026. — kaže on — onda je potrebno da se meću njima razdele prihodi Ratuše”. Ipak. Posle ove raspodele. Nema više deficit a. Središna Rusija. da u Rusiji nisu postojale oblasne i pokrajinske jedinice pre Petra Vel ikog. za koga sada tu nema više posla.111 rubalja rashoda prema 3. Prilikom stvaranja gubernija. Dmitrijev. Drugo. Moskovsku i Arhangelsku. a zatim prikazi koji se bave kovanjem novca. nis u sačinjavali oblasne upravne jedinice. izostavljeni su iz budžeta svi ostali rashodi. kao što smo videli. Oblasni prikazi. Ovi okruzi. ušli su u sastav Azov ske i Kijevske gubernije. Nevolin. poslovanje Ratuše ograničilo se na prikupljanje prihoda Mosko vske gubernije. naimenovan je sasvim prirod no za gubernatora Arhangelska. tu posledicu. koji su otsada grupisani prema geografskim obzirima: prema blizini ili lakoći rečnog saobraćaja. uostalom veoma mudar. no koji se moraju pokriti ma na koji način.miralitet. nego ih je Moskva dodeljivala raznim oblas tima po svojoj volji. Mroček Drozdovski. koji se ranije protivio decentralizaciji. Organizacija gubernija. što iznosi ukupno 3. koji iznose oko pola miliona.568 za prikaz artilerije. Jer j e istina. polazeći od jedne tačn e misli. što izaziva promenu njene centralističke organizacije. To je i učinjen . Andrejevski. i neki drugi. Kurbatov. koji su bili grupisani prema fiskalnim potr ebama i koji su sačuvali svoju organizaciju sve do stupanja Petrova na presto. Petrova reforma imala je. a to će reći administrativnim ustanovama istoimenih gubernija. zamenjujući tako nekadašnje prikaze. Lešk ov. Moskva doživljuje u to vreme znatan preobražaj. Dotada je ona bila središte. Kako su njeni prihodi poticali većinom iz severnih pokrajina.

u ukidanju Bojarske dume i ustanovljavanju Senata dokaz careve političke mudrosti. a to je veza sa njihovim odgovarajućim gubernijama. da bi mogao njima slobodno raspolagati. u drugima nije bilo ni jednog jed inog puka. Zbog toga je po jedan komesar. naimenovanih . Riksdagu ili Senatu Štokholma. pobija ovo shvatanje. Ali. i ova omaška izazvaće kasnije veliku zabunu. te tako njihovo zvanje gubi svoj pravi smisao. od činovni ka. piše na primer Petrovski. Kao što je dokazao Ključevski. jer. i Moskovska gubernija plaća njegove troškove. jer njegovo izdržavanje pada na teret Kazanjske gube rnije. — Istoričari su ponekad videli. već u samom početku reforme uvidelo se jasno da će. i skupština koja je pozvan a da tu zasedava dobila je obeležje vladarevog privatnog saveta. Ali sama činjenica da je nekadašnja Bojarska duma.” Devetorica senatora. u sličnoj situaciji. puk koji je najpre nosio ime svoga komandanta Al. Ideju o „besmrtnim” vojnicima pozajmio je on od svoga protivnika Karla XII. Ovo se nije o dmah uvidelo. Od godine 1707 on naređuje S avetu da se okuplja redovno i da vodi zapisnike svojih sednica. od „ministara” — kako ih on naziva. 18 9 prekršten je u Astrahanski puk. neprekidno premešta nje trupa onemogućiti raspodelu vojnika po gubernijama. istina.Raspodela pukova. godine 1710 položaj ovoga Saveta menja se iz korena. I zaista. o kome je Peta r. dodeljen svakom puku od strane odgovarajuće gubernije (1711 ). dok je veliki broj pu kova bio skoncentrisan u izvesnim gubernijama. Očevidno da je i Petar težio tome cilju. Ovaj sistem ima izvesne sličnosti sa švedskim vojnim sistemom. S d ruge strane. čije ćemo posledice videti. koje ne podležu ničijo j kontroli. čak ni jedan državni činovnik ka kav je bio Kurbatov. Gordona. puk Gaspara Gulica (koji je kasnije nazvan Šambers ov puk) postao je Rostovski puk. Ukazom od 22 feb ruara/5 marta 1711 godine proširuje ga on dalje i „ustanovljava Upravni senat zbog s vojih uobičajenih otsustvovanja izazvanih ratom. c areva lična kancelarija postala je državni kontrolni organ. monopol poreza i druge monopole). u vremenu ustanovljavanja Senata (godine 1711) već odavno bila iščezla. I zmeđu gubernija i cara ne postoji više nikakav posrednik. Ako pukove treba da izdržavaju gubernije onda je logično staviti ih u direktnu vezu sa ovima. n iko više nije znao ko upravlja državom. niti kojoj su vlasti potčinjeni gubernatori. Kada se mehanizam prikaza poremetio. iščezavanje Dume vrši se postepeno i neosetno. ne dop uštaju mu da lično nadgleda rad svoga Saveta. u koju spada i Astrahan. Već od početka Severnoga rata. d a je mir zaključen u predviđenom roku i da su pukovi bili otposlati u svoje odgovara juće gubernije. — Ideja vodilja reforme ne može se pomiriti sa postojanjem central nih vojnih prikaza. „Petar je osudio Dumu da iščez ne. Stvaranje Senata. i taj savet nije mnogobrojan. za čitavo v reme njegovog otsustva. njegova otsustvovanja. I pored svog naziva Savet koji se okuplja u carevoj ličnoj kancelariji sastavljen je sa mo od šefova raznih administracija koji spadaju u najbližu Petrovu okolinu. Međutim. Komesari koje su otposlale pojedine gubernije primorani su da prate p ukove pri svima njihovim marševima. a prilikom stvaranja gubernija i uki danja prikaza. raniji sistem kontrole menja se takođe. koja bi se možda izbegla. doklegod bude trajao rat. kao što smo vi deli. Videli smo takođe da izvan kontrolisanog budžeta Petar raspolaže i vanbudžetskim sumama. tada bi se prosto vratilo teritorijalnom sistemu sa kraja XVII vek a. Otuda nov izvor komplikacija. a zatim ime mlado ga Šeremetjeva. u to vreme imao prilično nejasan pojam. I Andrejevski ističe da je ova reforma svesn o delo. on je propisao da pukovi nose imena onih gradova koji će morati da se staraju o njihovom izdržavanju: tako na prim er. isto toliko česta koliko i dugotrajna. Petar se seća ili saznaje za primer Karla XII koji je deset godina ranije. gubernije vrše isti posao kao i prikaz rata. kome je dužnost da pa zi na izdržavanje trupa. Ali u ovome sistemu. uoči svog polaska u ratni pohod na Prut (odmah posle druge skupštine gubernatora). I tada. poverio vođenje poslova. jer je ona bila samo jedna zastarela ustanova nesposobna da udovolji savreme nim zahtevima”. da je on tome dodao izvesne posebne poreze (prihode ižorske kancelarij e.

pod pretnjom smrtne kazne. on je primoran da doda Senatu jedan izvršni organ i jednu urednu kancelariju. koje se odnose na posebne i konkretne slučajeve. u odnosu na pojedince i ustanove koje su im potčinjene. Treba imati u vidu da Petar neće da dopusti Senatu da pozajmi od n jegove lične kancelarije gotovu organizaciju i zakonske forme kontrole kojima ona raspolaže. Zabranjeno je čak. Ovaj cilj. organizacija Senata ostaje i dalje nesavršena. Oni su potčinjeni „šefovima”. ona prima od cara hitne i kratke naredbe. ako se nekoja guber nija pokaže neuredna u svojim plaćanjima. oni mogu. Njegove dužnosti odgovaraju potpun o posebnim uputstvima koja su data Senatu: „prikupiti što je moguće više novca. kao što ćemo uskoro videti. Sve ove mere imaju za cilj da popune praznine koje je ostavilo za sobom rasturan je centralne administracije. njegov nekadanji profesor. ne izuzimajući ni ličnosti na najvišim položajima. posle toga treba da obeleži delokrug rada ovih ustanova i da stvari zakonsku vezu između S enata i gubernija. Nasuprot tome. Petar je težio da se okruži prijateljima i vernim slugama. koji bi bili vezani za njega ličn im vezama. da bi ove njegove naredbe mogle biti izvršene. Na trećem mestu njima se pridaju — radi održavanja vez e između njih i gubernija — komesari koje odašilju same gubernije. Ovo su samo stručnjaci. koja sad ne prima više izveštaje o tekućim poslovima. Petar se ne brine mnogo da upo zna posledice takvih svojih naloga. Na drugom mestu. Petar je preneo na njih dužnost da se brinu o svim poslovima koje je trebalo svršava ti posle stvaranja gubernija. primorana je na besposličinje. i ta špijunska o rganizacija ubrzo diskredituje ovu ustanovu. jer novac je živac rata”. careva lična kance larija predala im je kontrolu nad guberniskim budžetima (komisija Vadb olski. Na prvom mestu poverio im je kontrolu nad vanbudže tskim prihodima (monopoli i „dobiti”). Na četvrtom mestu njima je naređeno (ukazom o d 5/16 marta 1711 godine) da naimenuju za ober-fiskala jednog „pametnog i dobrog čoveka. on je dakle u početku samo jedna privremena ustanova. što treba imati u vidu — nisu istaknute ličnosti koje bi igrale neku važnu ulogu u politici. Ali.19 0 za članove te nove skupštine. a „računovodstvo” ili ukupni pregled budžetskih tabela koje je ustanovila svaka gubernija. k ao takva. koji — kao na primer Menjšikov i Apraksin. kao u staro doba. koncentrisano je u jednom posebnom i tajnom otseku n jegovih kancelarija. On mu daje jednu posebnu kancelariju. koji m ogu biti kažnjeni zbog nedostataka i pogrešaka u službi i koji su samo upravnici. — administrativne a ne zakonodavne. već ober-sekretar Ščukin. nije bio dostign ut. Ali čak i ovako. careva lična kancelarija. Ali stvarajući ove fiskale. jedan „nov čovek”. posl ovođe. Pošto je predala svoje arhive Senatu. pod imenom fiskali. oni pr etstavljaju vladarevu ličnost. Zbog toga on većinom daje ove poverljive zadatke oficirima svoj e garde.” Pod upravom ovoga ober-fiskala stv ara se u unutrašnjosti zemlje čitava mreža agenata. administracija se odjednom našla u po . dovitljiv čovek koji je postao stručnjak za monopole i oji je ranije bio pretsednik Ižorske kancelarije. Ova novina stvorila je veliku zabunu pri izradi budžetskih izveštaja. davnašnji prijatelji i vojni i diplo matski saradnici Petrovi — jesu iznad Senata i imaju pravo da pri opštenju sa njim u potrebljavaju formulu: „Po naređenju Njegovog Veličanstva”. na čelu koje se nalazi ne šef careve lične 19 1 kancelarije Nikita Zotov. jedan pribilščik. koje on dopunjuje postepeno novim naređenjima za vreme svojih putešestvija. Ova tri elementa čine jedinu razliku između Senata i nekadašnjega S aveta pri carevoj ličnoj kancelariji. podvrći ove kome sare telesnim kaznama dvaput nedeljno. ka ko gubernije ne upućuju nikakav izveštaj Senatu. da se p odnose tužbe protivu njih dok se car ne vrati. a imaju većinom fiskalno obeležje. Što se tiče samoga Senata. čiji su metodi t ek bili utvrđeni. od februara 1712 godine. Ali. bez obzi ra na njegovo poreklo čija bi dužnost bila da potajno nadzirava svaku lično st.

Posle kratkog bavljenja u Petrogradu. Usled tog a nastaje isto toliko duga koliko i besplodna prepiska. gde prisustvuje carevićevom venčanju. na nov razgovor sa poljskim k raljem. a zatim se u Krosenu susreće sa Fridrihom-Viljemom. Krajem septembra 1709 godine. Pri povratku. Tu u Jaroslavlju on razgovara sa diplomatskim pretstavnikom volfenbitelskog dvora i ugovara ženidbu svoga sina. zaključuje ugovor sa gospodarom Mold avije Kantemirom. U novembru prolaz i kroz Drezdu i Berlin i pridružuje se svojoj vojsci. POSLE POLTAVE Diplomatija i rat (1709—1717). Računovodstvo je toliko dezorganizovano ovim promenama. a to će reći u administraciji gubernija. Malo kasnije susreće se sa p ruskim kraljem Fridrihom I u Marijenverderu. U okt obru šalje Turskoj ultimatum koji prouzrokuje zategnutost rusko-turskih odnosa. u raspodel i pukova i administrativnim metodama Senata. kao što smo videli. on slavi veridbu svoje bratanice Ane (ćerke njegovoga brata Ivana) sa vojvodom od Kurlandije. već i da ode na Zapad da učvrsti svoje saveze i da uskladi plan svojih vojnih operacija sa operacijama svojih saveznika. gde vrši smotru nad danskom flotom. umesto očekivanoga mira. Iznuren neprijatnostima le tnjega rata. i u Anklam. i zato se ovo doba može nazvati „period h aosa”. u malom. koji mu o bezbeđuje pismenim sporazumom pomoć jednog kontingenta poljske vojske protivu Turske . a da bi očuvao uspomenu na pobedu kod 19 2 Poltave. jer se gubernije uzdržavaju. odmah posle pobed e kod Poltave. Nered u računovodstvu nije posledica slučaja. O Božiću 1709—1710 godine saziva on prvu skupštinu gubernatora u Mos kvi. slika opšteg r astrojstva države posle stvaranja gubernija. On je. u svakom pojedinom ele mentu reforme iz 1708—1712 godine. da je ono godine 1714 ponovo premešteno u carevu ličnu kancelariju. Klice ovoga rastrojstva nalaze se. a to će reći od stvaranja gubernija onakvih kakve su ih utvrdile „budžetske tabel e” iz 1710 godine. a narednog meseca sastaje se tu sa kraljem Avgustom. carevića Alekseja. Što se tiče uzroka suprotnosti između cil ja reforme i nedovoljnosti njenih rezultata. ali bez uspeha. to je potreba z a Petra. a potom kroz Drezdu odlazi na lečenje u Karlove Vari. Posle svog poraza na Prutu. knegi njom od Volfenbitela. ne samo da krstari Rusijom od Baltičkog do Belog Mora i od Belog do Crnog Mora. ne bez zadnje misli. ali . na čelu svoje voj ske. 4. sav iznuren. pokazuju koliko su diplomatski odnosi Rusije postali složeni. gde Menjšikov ops ađuje Štetin. Ali zabuna ipak i dalje postoji. Tu mu još francuski ambasador Baliz predlaže posredovanje Fran cuske između Turske. — Petrova putovanja u inostranstvo. Godine 1710 prisustvuje opsadi Viborga. neuspeh danskih o peracija u Pomorju dovodi ga juna 1712 godine na pomorsku obalu. zatim. a ovoj je stavljeno u dužnost da ponovo pregleda novi budžet. koji on naziva „uzglavljem Pretrograda”. Ali je u oktobru već u Torgau. U ovakvim okolnostima car je u nemog ućnosti da i dalje igra ulogu zakonodavca. Odatle odlazi u Volgast. sa Sofijom-Šarlotom. Posle zauzeća Rige i Revala (u leto 1710). On odbija mir koji mu sult an nudi „da ne bi ohrabrio neprijatelja”. i stiže u Jaš da se sastane sa gospodarem Moldavije. svečano otvara u Petrogradu crkvu svetoga Samsona i pušta u more ratni bro d Poltavu.ložaju savršenog nepoznavanja državnih rashoda. Švedske i Rusije. Posle toga on odlazi na Prut. odlazi ponovo na lečenje u Karlove Vari i u Teplic. Petar odlazi u Poljsku i u Torunu ima sa kraljem A vgustom sastanak kome prisustvuje i ambasador Danske. i to od početka . oni se jasno ukazuju: to je pre sve ga nastavljanje jednoga mučnog rata. prus kim prestolonaslednikom. ima krat ak sastanak sa Lajbnicom. da predadu svoje izveštaje i druga potrebna dokumenta. on prvi baca tri bomb e pri opsadi Rige. u Jaroslavlju u Galiciji. a tu ulogu on neće da poveri nikome. U aprilu 1711 godine. o n prelazi Poljsku i Prusku. sve do trenutka kada sta ri Zotov umire i kada njegova ustanova iščezava zajedno sa njim (u jesen 1717 godine ).

sve velike sile — a naročito pomorske sile — pokazale neprijateljski raspoložene prema ovom razvoju Rus ije. Grke. Već 1700 godine. Slabljenje Švedske i pojava Rusije na evropskoj pozornic i poremetili su nekadašnju političku ravnotežu. Sistem interesa koji su stvorili uspesi Rusije pojavljuje se jasno. nailaze na hladan pa čak i na ironičan prijem u raznim evropskim prestonicama. gde se sastaje sa izb ornim knezom. koja je povukla Petra u pohod na Prut dajući mu lažnu nadu da će hrišćani dići ustanak u pozadini turske vojske. 17/28 januara 1713 godine on se sastaje sa danskim kraljem u Redensburgu. te je neizbežno rasparčavao svoju snagu.„pokazujući više revnosti nego pameti”. Ali udaljenost njihove eventualne zaštitnice izaziva kod. koja je proširila svoje oblasti do severoistočne obale Baltičkog Mora i koja je u prvom red u evropskih velikih sila. koju isto tako podržava Francuska. jer vi imate nameru da oduzmete od Šveđana pristanište Narvu ili Nienskanc na Baltičkom Moru. i Švedska ima za protivnika samo Dance i nekoliko ma lih nemačkih dvorova — jer Turska tada tek počinje da stiče važnost — koji upravo i postaju prvi zapadni saveznici Rusije i neprekidno razgnevljuju Petra svojom dvoličnošću i spl etkama. Danci i Saksonci. — govore ljudi — mi ćemo biti primorani da ga se bo jimo isto koliko i Francuza. Holandsku i Francusku. Jermene. Švedske i Turske. razume se. grčevito su se uhvatile za ovu novu vojničku silu koja raspolaže prostranom teritorijom i neiscrpnim mnoštvom „besmrtnih vojnika”. Petar je grabio sve prilike k oje su se ukazivale. pretrpeli su poraz od Šveđana kod Gadebuša. ko ji tek što beše nasledio presto svoga oca Fridriha I. Srbe. Ova ravnodušnost počinje da iščezava posle pojave ruske mor narice u Baltičkom i Crnom Moru.” Raspoloženj ngleske je isto takvo: „Zar mogu Engleska i Ujedinjene Oblasti — napominje opet Matv jejev — imati simpatija prema nama i otvoriti nam vrata ka Baltičkom Moru”. i pored svih pomoći i trupa što ih obilno obećavaju Petrovi diplomatski pretstavnici u inostranstvu. koji ga nisu očekiv li. i on je raspoložen da joj prepusti Livoniju. Energičan. pa čak ponekad i podlu po litiku. Iako nas oni dočekuju ljubaznim rečima. naprotiv. na čijem će ostvarenju radi ti docnije nekoliko generacija. Švedska može da se osloni na tri pomorske sile. Poljske. gde se susreće sa Fridrihom-Viljemom. Matvjejev piše iz Holandije: „Sadašnji rat protivu Švedske je veoma neprijatan Ujedinjenim Oblastima i veoma štetan po celu Holandiju. koja izaziva — naročito kod pomorskih sila — zavist u p ogledu ruskih namera. ima protivu sebe sve potlačene hrišćanske narode: Rumune. Tada se isto tako p ojavljuje — ne u apokrifnom „testamentu” Petrovom. Eng lesku. kao što je bila na primer politika hrišćanskih vođa u dunavskim pokrajinama Vlaške i jednog dela Moldavije. te im nalaže da vode dvosmislenu.” Kada je Petar zatražio od Holanđana da prime u službu. Niko nema volju da stane na s tranu Rusije. radi obuke. kada su „Englezi i ovdašnji ljudi rešeni da nam ne dopuste da ma šta imamo na tome moru? Oni neće ni da čuju za tako blisko susedstvo. Bugare. njihova . ali druga dva neprijatelja dovoljni su da neobično otežaju njegov zadatak. koji se tada prviput najavljuju u diplomatskom telu. koji preklinju Rusiju da ih oslobodi. pošto su se oni sami nametali Rusiji. — kako on kaže. ali neiskusan. U početku Petrove vladavine Rusija je „beznačajna činjenica”. i u Šenhauzenu blizu Berlina. hrišćana na istoku strah od turske osvete u slučaju da Rusija zadocni ili se čak i odrek ne namere da im pomogne. Ako on uspe da pose dne jedno pristanište u toj oblasti. O ovome se raspravlja na svima sastancima. 4. Od njegova tri eventua lna neprijatelja. Držanje velikih sila pred sve većim uticajem Rusije menja se iz osnova posle pobede kod Poltave. ali je isto tako bilo teško izbeći ih. Poljska je postala njegov saveznik. i ta dva vladara odg ovaraju time što su potukli Šveđane kod Švabšteta i oterali ih 30 januara/10 februara iz F ridrihsštata u Holštajnu. Iako su se. Turska. drugostepene sile. jer će mu tada sva vrata biti otvorena. Ruski ambasador i. već istinski — sfera 19 3 posebnih interesa Rusije i niz spoljnopolitičkih problema. a to će reći protivu jed ne države koja je pre ratnih avantura Karla XII uživala veliki ugled u Evropi. Ovo nabrajanje dovoljno je da pokaže teškoće borbe protivu Švedske. Pri povratku zadržava se on u Hanovru.000 mornara iz Arhangelska. Mat vjejev ga obaveštava „da oni nimalo ne žele da uče pomorskoj veštini naše ljude. Razume se da je tada bilo još prerano p ostavljati najveći deo ovih problema.

Zato. doneti ma kakve koristi. Zbog toga su uzaludni svi pokušaji koje Rusija čini preko Golic ina i Patkula u Beču 1701—1702 godine da bi dobila posredovanje i savez: „Nas smatraju za varvare”. Međutim. Pet ar je bio spreman da se obaveže Engleskoj da neće imati pomoćnu flotu u Baltičkom Moru. Pošto su Holanđani kazali Matvjejevu da je de Baliz špijun k oji obaveštava ne samo Francusku.srca nisu iskrena prema nama.” Ponude za sklapanje saveza što ih je Matvjejev uči nio u Londonu godine 1706 samo su naljutile 19 4 Engleze Uzalud on pokušava da ih ubedi u korist koju će imati ako budu primali rusku robu ne više preko pristaništa Arhangelsk. Treba je dakle udaljiti od evropskih poslova i od saveza. kažu oni. ako ona nauči vojnu veštinu i porazi Šveđane koji jedin i služe Evropi kao bedem protivu nje. jedna istraga. ne obzirući se na svoju stvarnu sit uaciju. Izgleda da su Engleska . Matvjejev obaveštava svoju vladu da se dvorovi Pruske i Hanovera trude da rašire misao kako s vi evropski vladari treba da zaziru od uvećavanja Rusije. januara 1702 godine. Ali Matvjejev piše iz Londona: „Engleski minis tar je veštiji i okretniji u svojim spletkama nego i sami Francuzi. čak i prijateljske i savezničke zemlje. ustanovljava da „francuski dvor pokazu je srdačnost prema Šveđanima”. Godine 1701 kne z Golicin je poslan u Tursku sa naročitim zadatkom da izdejstvuje za ruske brodove dopuštenje da plove po Crnom Moru. koje su isto toliko učtive koliko i prazne. uviđa se ubrzo da ovaj diplomata želi manje da pomogne Petru a više da ga zavadi sa svim onim njegovim saveznicima koji su se pokazali neprijateljski rasp oloženi prema Francuskoj. U jednom izveštaju iz Londona. ako ona bude 19 5 učestvovala u evropskim poslovima. više vole da održe nekadašnju političku ravnotežu. i svetoandrejski orden. kuda je bio poslan. Iz svih njihov ih reči. ruski diplomatski pretstavnik izjašnjava se još otvorenije pr ed istim poslanikom: ako Luj XIV hoće da pomogne caru da se dokopa jednog pristaništ a na Baltičkom Moru. ostali narodi biće time potisnuti u stranu. car će sagraditi toliko lađa. Švedski diplomati deluju u istom smisl u služeći se korupcijom. nego što bi pokazao moskovskim lađama put ka Crnom Mo . ma da je on preporučivao svome poslaniku Golovinu „da ne otkrije pre vremena broj br odova”. gde svaka lađa može godišnje da izvrši samo jedn o putovanje. hoće da stanu u red velikih sila i mešaju se u sve evropske poslove. Matvjejev ukazuje na to „da Šv eđani uživaju ovde veliko uvaženje”. kao Hanover i Pruska. Oni ukazuju na opasnosti koje bi usled uvećavanja Rusije zapretile Evropi i uveravaju cara u iskrenu odanost Karla XII Austriji.” Pokušaji Rusa da se učvrste na Crnom Moru još više su uznemirili Tursku. da će sva trgovina na Baltičkom Moru us koro biti u rukama njegovih podanika i podanika francuskog kralja.” Holanđani i Englezi trude se u Beču da spreče svako zbliženje sa Moskvom. ka da je krajem 1702 godine Francuska poslala u Moskvu ambasadora de Baliza. u Birži. Iz Pariza. Nemačko carstvo i Holandija poslušale ovaj savet i rešile „da ne prime cara u njihov s avez. Ako ona bude primlje na u veliki savez. plemić „koji nema rang ambasadora”. ali mu je veliki vezir izjavio: „Sultan bi radij e otvorio unutrašnjost svoje kuće. proističe za nas samo gubljenje v remena. onda neće više moći da se spreči širenje njene moći nad tavom Evropom. piše Golicin Golovinu govoreći o knjizi Georga Korba o Rusiji. On ide čak dotle da nudi vojvodi od Marlboroa čitavu jednu rusku „kneževinu” po slob odnom izboru. Petar razgovara sa francuskim poslanikom i izražava mu svoju žel ju da smanji oholost Ujedinjenih Oblasti koje. Pre bitke kod Poltave. nego preko baltičkih pristaništa. već i Švedsku. i razume se. već da ga isprate učtivim frazama. pomoću ruskih brodova. i da ima malo izgleda „da će prijateljstvo koje nam se ovde izražava ljubaznim ali praznim rečima. U Varšavi . otežavati joj obučavanje njene vojske i pomagati Švedskoj protivu nje. koju je vodio nek i Postnikov.” Godine 1701. upravo toga se Evropa najviše i boji.

nego što bi dopustio vašim lađama da plove po to me moru. Već 1704 godine dolazi u Moskvu jedan sultanov izaslanik sa zahtevom da Rusija o dmah prestane sa građenjem tvrđava na turskoj granici. podići na ustanak Srbe i Bugare i stvoriti od njih vojsku od pri bližno 30. dok ugled Švedske osetno opada. Posle pobede kod Poltave. vičući po ulicama i trgovima da je moskovska flota u „Trakijskom ušću” (frakijskoe girlo). a većina njegovih trupa će se razbeći ili pobuniti. Brankovan. a jednim posebnim proglasom poziva Crnogo rce na borbu protivu Turaka.000 ljudi. Pet ar pak zaključuje aprila 1711 godine ugovor sa Kantemirom. Francuzi i Poljaci iz Leščinskovoga tabora tru de se da u Carigradu izazovu metež protivu Rusa. U takvim okolnostima vezir neće smeti da pređe Dunav. Tolstoj stigao u Jedrene. gospodar Vlaške. A. već se trudi da u njoj raspiri mržnju na Rusiju. ugled Rusije povećava se odmah. ostavljajući svoje domove i dolazi u Carigrad sa svojim ženama i decom” (Tolstojevi i zveštaji). u koju nijedan tuđinac nema pristu pa. a naročito sa slovenskim narodi ma dobivaju otsada obeležje jedne praktične i direktne politike. međunarodni položaj Rusije učvrstio bi se zacelo jednim mahom. u Turskoj. Evropa je prin uđena da računa sa Rusijom. da k ada se pročulo u julu 1709 godine (pre Poltave) da je car stigao u Azov da zarati na Tursku i „da se tamo žurno pripremaju lađe i hrana —. Posle svoga bekstva sa bojnog polja kod Poltave. Srbe. osim toga on je bio obećao da snabdeva hranom rusku vojsku. Za rusku vojsku bilo je najvažnije da dopre do Dunava i prodre u Vlašku pre dolaska turskih trupa. Bugari i drugi hrišćani podići takođe na Turke: jedn i će se pridružiti nama. car u jednoj javnoj izjavi spominje „jaram” ko jim „varvari” muče Grke. Turci naslućuju ove vez e i spremaju se da izvrše pretres u Tolstojevom stanu. on je odlučno odbio više puta ponovljene mu predloge o deobi Poljske koje mu je činio pruski kralj. iako se uzajamni odnosi i interesi velikih sila ne men jaju. Ali . koji je postao odveć samouveren. U n aknadu za to Petar se obavezao da proglasi nezavisnost Vlaške pod protektoratom Ru sije. Usled toga će se Srbi. pa je čak obećao Livoniju poljskom kralju Avgustu.. a s druge strane vidi se kako se mali narodi prikačinju za Rusiju. koja se već pribojava „carskog plana da vaspostavi Istočno carstvo i njegove namere da baci Poljsku u rasu lo i propast. Sa svoje strane Moskva je već stupi la u potajne veze sa hrišćanima turskim podanicima.” Kada je novembra 1701 godine novi ruski poslanik P. Bugare. da veliki broj Turaka napuštaju obalu Crnoga Mora. a drugi će dići bunu u unutrašnjosti zemlje. koji piše: „Grci ne smeju više ni da se približe kući u kojo j ja stanujem. Karlo XII sklonio se u Bender. bio se već obavezao da će. a Grcima zabranjuju da razg ovaraju sa ruskim poslanikom. Šveđani. Jednim tajnim sporazumom. mnogi Turci pobegoše iz Carigrada i skloniše se u Aziji. Da Petar nije morao da rasparčava svoje napore. Turci napominju da „nema primera da je jedan moskovski poslanik bio pri P orti”.” On pak tvrdi „da mu ni jedna ni druga misao nikad nije pala na um. Odlučivši se da raskine sa Turskom. Porta započinje potajne pregovo re sa kozacima i krimskim hanom. 19 6 Na Balkanu Petrovi odnosi sa hrišćanskim stanovništvom. Ova prva praktična manifestacija čuve nog ruskog „sveslovenstva” primorava ga da uspokoji Poljsku. itd. Ali se baš tada ispoljava s jedne s trane nestrpljenje i neiskustvo Petra. koji je potpisan uskoro pos le Poltavske bitke. u slučaju da car pođe na Tursku. sa Grcima.ru”. te je flota iz Mramornog Mora pozvana da odmah dođe u Carigrad. gospoda rem Moldavije. I zaista.” Dok Petar gradi svoje brodove u Voronježu i Azovu i utvrđuje ušće Dona. oni će se odmah pridružiti nama i podići svoje mnogobrojne narode na Turke. a reis efendija mu je rekao: „Sultan smatra Crno More kao unutrašnjost svoje kuće. Petar piše Šeremetjevu: „Gospodari nam javljaju da čim naša vojska uđe u njih ove oblasti. i neće da napusti tu zemlju. Tu rci zahtevaju od Tolstoja da se uništi i flota i utvrđenja.” I z aista. taj strah je toliki. Sultan bi radije zaratio sa vama. jer im tvoj pomorski karavan uliva ogroman strah”. i Tolstoj piše: „Oni se sada pokazuju veoma oprezni u pogledu Crnoga Mora.

Petar p rihvata radosno ove uslove. Godine 1713 preduzi ma on pohod u Finsku i ovako objašnjava njegov cilj: „Iako nama Finska nije nimalo p otrebna. b rak između druge bratanice Petrove. U Pomorju. Pruska se u isti mah pribojavala da pođe otvoreno protivu Švedske.” Sa svoje strane. odlučeno je da se pođe napred. kao što smo videli. Saveznici. neprijatelj se zadovoljio. ipak ona više voli da protivteža švedskom uticaju bude Pruska pre nego Rusija. potvrđuje Kurakinu tradicionalno pravilo britanske diplomatije: „Engleska ne želi uništenje i slabljenje švedske krune. on nije uspeo da privoli kralja „ni na kakvu akciju”. obaveza da se neće mešati u pitanja Poljske i da neće „uznemiravati koza ke”. Lord Straford. Jedino zahvaljujući podmićivanju i ne dostatku poverenja Turaka u sopstvenu vojsku.000 Srba koji su bili spremni da idu u pomoć Rusima. Tamo se godine 1712 žale na Menjšikova da je zauzeo diktatorski stav. Petar se ponaša kao gospodar: kralj A vgust pored njega liči na vazala. Kolebanje Pruske produžuje se i za vlade novoga kralja Fridriha-Vil jema (1713).000 ljudi opkolj en je na Prutu od jedne tursko-tatarske vojske koja je pet puta jača od njegove. U Berlinu je ruski plan o zauzeću Štralsund a i Štetina primljen sa velikim strahom. Ali. Jedan deo Petrovih generala smatra da ne treba preći čak ni Dnjesta r. te hrišćani neće više smeti da pođu za nama”. turska vojs a prešla je Dunav. pod uslovom da sačuva Ingriju i Petrograd. i nov jedan brak se sklapa u aprilu 1716 godine. engleski ambasador u Holandiji. gde je prispeo januara 1716 godine. već i da bi pobedio ravnodušnost i neodlučnost cele Evrope.” Pošto su Šveđani napustili bez borb e Helsingfors. čija je zabrinutost na vrhuncu. i da će Rusi „ako se car dokopa svih morsk ih pristaništa. Danci. ugovoro m sklopljenim na Prutu (1711 godine). i da vidi kako se ravnoteža uništava u kor ist Rusije. Velike sile su još opreznije. pokušali su da sami izvojuju po bedu. G ospodar Vlaške uzdržava se da pođe za njim i ne pušta da kroz njegovu zemlju prođe 19. a u isti mah su ga se pribojavali. na čelu 30 do 40. Međutim. osim toga. ali su bili tučeni. Razume se da je ova 19 7 avantura poljuljala njegov ugled u Evropi. on je bio spreman da vrati sve. mi moramo imati na raspoloženju izvesnu teritoriju koju bismo mogli ustup iti u slučaju mira. Austrija se drži hladno. da se Petar odrekne svoga plana da izvrši prepad s mora iz Nemačke na južnu obalu Šveds ke u Skaniji. čak i da napusti varoš P skov. čitava južna obala Finske pala je za kratko vreme u rusk e ruke. Turci će preći Dunav i primorati gospodare da im se pridruže. Oni su želeli napredovanje ruske vojske. Držanj e sila prema Rusiji se menja. radi „časti ruskoga oružja” i zato što jedino jedna smela ofanziva može da posti ne željeni cilj.” Engleski trgovci izlažu kraljici Ani da je trgovi na celokupnom ruskom robom bila nekada u rukama Engleza i Holanđana. Katarine Ivanovne i vojvode od Meklemburga. Petar primećuje da u Berli nu ima još mnogo pasa koji mirišu na Švedsku” i da pored svih „ljubaznih reči” koje su mu rečene. jer će imati da sa strepnjom gleda kako Turska postaje sve jača. Sada nije više car taj koji traži posredovanje. Austrij a zahteva evakuaciju Meklemburga. i traži. da nametne Rusima ove uslove: vraćanje Azova i rušenje tvrđava. sprečavaju ruske trupe da uđu u varoš Vismar koja se tek beše predala. dok se Šeremetjev još nalazio blizu Jaša. Borgu i Abo. vršiti trgovinu svojim sopstvenim brodovima i trgovaće sa svim zemljam a na svetu. i pruski kralj piše: „Mi smo tako reći ostavljeni na milost i nemilost caru”. Pruska i Danska. posle svoga sastanka sa ovim kraljem. gde ruski vojnici žare i pale. već sada Šveđani mole za mir. z . te je istočno pitanje odloženo do stupanj a na presto Katarine. Saveznici Rusije uznemireni su. Pod ovakvim okolnostima Petar je primoran da nastavi rat ne samo da bi savladao Šv edsku. Petar. a ova pokrajina je kolevka Švedske.ako mi oklevamo. Čuvena pobeda kod Hangeuda nad švedskom flotom 27 jula/7 avgusta 1714 godine proizvela je u Rusiji kao i u inostranstvu utisak druge bitke kod Poltave. Pregovori. bez pomoći Rusije. Iako je ruski poraz na Prutu štetan po nju . jer se ona trudi da održi nekadašnju ravnotežu među svim severnim silama. obećanje da će pustiti Karla XII da se slobodno vrati u svoju kraljevinu. da ruska roba nije odlazila ni u Francusku ni u Španiju.

Početkom oktobra ruska vojska je p revezena iz Danske u Meklemburg. te se taj pohod pretva ra u zabavno putovanje. Iskovana je i naročita medalja da bi se svečano obeležio ovaj događaj. kao št o se Petar mogao i lično uveriti za vreme jednog izviđanja u okolini Lanskrona. I pak se ova stvar izvodi na uglađen način. Daju mu čak priliku da se stavi na čelo četiri eskadre. ali je važno to. jedan ratni s avet na kome su bili okupljeni car. saveznici ga obasipaju spoljnim izrazima uvažavanja. Posle iskustva što ga je stekao na Prutu. Želi se samo jedno: videti kako Rusi što pre napuštaju Evropu. Čas sa tvrdi kako Petar traži dansko Pomorje. ili ćemo iz toga izići toliko oslabljeni. čas opet kako ima nameru da zauzme Hamburg i Libek. sa svoga broda Ingermanlandija Petar piše Ka tarini: „Mi lutamo bez cilja kao kakva mlada konjska zaprega: onaj srednji hoće rado da vuče. a da njega treba primorati da se vrati u Rusiju. da ga primoraju da odvede svoje brodove i trupe. Ali on nailazi na očigledno zlu volju Danaca i Engleza. S druge strane.” Pošto nije mogao da radi sa saveznicima. Zato imam nameru da uskoro dođe m k vama. pre nego što bi završio rat. jer on još uvek misli na obalski napad koji b i izvršio u Švedskoj. Engleski kralj Đorđe I poziva zvaničnim putem 19 9 cara Karla VI da kao vladar Germanskoga carstva razmisli o načinima kako da spase Severnu Nemačku od Petrove moći. da ćemo pri tom ili propasti. čitav niz brošura navode žalbe stanovništva ogorčenog ponašanjem carevih vojnika u Pomorju. čas kako hoće da presajedin i Meklemburg. Meklemburgu i Holštajnu. A Danci ga. Šafirov piše Menjšikovu da „takva počast nije ukazana nijednom vladaru otkako svet postoji”. on zna šta znači „raditi la komisleno i oslanjati se na saveznike. koje sad o ptužuje da izdaju Rusiju odugovlačeći rat sve do jeseni. U avgustu. — 19 8 nastavljeni su u Hagu. Ovo međusobno raspravljanje omog ućava Švedskoj da utvrdi sve tačke na svojoj obali gde bi iskrcavanje bilo mogućno. A kako se ovaj napad može izvršiti samo uz pripomoć Dans ke. U septembru 1716 godine. opet. optužuju da je spor i da se potajno sporazumeva sa Šveđanima. da ga vrate u Rusiju. U to vreme su odnosi između Petra i Danaca dobili p rilično čudan vid: dok se na dvoru priređuju sjajne svečanosti. i Petar hoće da zavešta potomstvu brod kojim je on plovio kao vrhovni zapovednik. Kopenhagen se utvrđuje s o bzirom na mogućan Petrov napad koji bi on izvršio protivu svojih saveznika. ali ona druga dva ne misle ni na šta.000 ko njanika. Petar okleva. Govori s e da su Englezi odlučili da cara liše slobode. dakle. Poverenje više ne vlada nimalo među saveznicima: Petar ih optužuje da odugovlače pripreme za taj pohod i da izbegavaju svaku odlučnu akciju. odlučuje da se odloži iskrcavanje trupa. praćen jednom flotom galija i 5.” Primoran je. Ali ovi planovi propadaju usled sve veće uznemirenosti koju u Evropi izaz iva sve brže jačanje njegove moći. da zada Šveđanima poslednji udarac jedino svojim sopstvenim snagama. on je radio sam. S vakako da. S jedne strane on ozbilj no pomišlja na odvojen mir i započinje u toj nameri direktne pregovore o Alandskim O strvima. te se shodno t ome i priprema. a za to vreme se ređaju svečanosti i izjave prijate ljstva. te da tako učine kraj ruskom širenju na Baltičkom Moru. što one osvetljavaju pojavu na međunarodnoj pozornici jednoga novog . a to je nepovoljno doba za vo jne operacije: „Oni dobro znaju da ako mi olako izvršimo taj pokušaj po takvom vremenu . da odloži izvršenje svoga plana do narednoga leta. Ali se ova eskadra ne može da meri sa neprijateljem koji se sklonio u Karlskronu. Prigodnim spisi ma pokušava se da se javno mišljenje okrene protivu Rusije. od kojih jedne engleske. Nasu prot tome.apočeti u Pirmontu — banji u kojoj je Petar bio na lečenju. njegovi ministri i njegovi generali. on s razlogom smatra da treba. s obzirom na tadanje običaje i shvatanja. da ćemo morati da igramo kako nam oni sviraju. oni pak sumnjiče njega da hoće da zaključi zaseban mir. on napušta Pirmont i odlazi u Kopenhagen. ima dosta istine u ovim žalbama .

no koji je dao već prvi dokaz svoje moći. a cilj ustanovljavanja gub ernija i organizovanja pukova nije postignut. 5. u zamenu za garantovanje njegovih osvajanja i za obećanje da neće pom agati Šveđanima. možda zbog careve bolesti. i ume da ne vređa preterano propise učtivosti. 20 0 Poznate su mnoge anegdote. Uje dinjene Oblasti nisu mnogo oduševljene da dočekaju takvog posetioca. Drugo Petrovo putovanje na Zapad pretstavlja prirodan prelaz između drugog i trećeg razdoblja njegove vladavine. koji je trebalo da bude između Utrehta i Lejde. Drugo razdoblje označeno je kao „haos”. U decembru stiže u Amsterd am i provodi nekoliko meseci u Holandiji. a možda i zbog toga što Engleska i dalje traži da r uske trupe napuste Meklemburg. trajaće sve do stvaranja jednoga sistema novih ustanova. to je vladar Moskovske države. i više je voleo d a opšti sa nižim ljudima. Upravo je Pruska i potstakla P etra da ide u Francusku. toliko različit im od onih prilikom njegovoga prvog putovanja. on više nije onaj divljak od pre nekoliko godina. u isti mah samoniklu i samovoljnu. i on je baš po savetu kralja Fridriha-Viljema predložio Regentu (Filipu Orleanskom) da mu garantuje poštovanje dvaju ugovora. Briža i Ostende. u Havelbergu. Holandijom i Engleskom. Ali je Francuska vezana za Švedsku tajnim ugovorom. U ovom razdoblju on prestaje da radi na „uvećavanju sla ve” da bi se pobrinuo da „ustanovi red”. pa da joj ponudi u zame nu za to sporazum sa Rusijom. Pometnja u računovodstvu unela je nered u finansije. On polazi iz Kopenhagena u jesen 1716 godine i susreće usput. k ad je to potrebno. Kud god se on pojavi. Petar odlazi u Francusku preko Brisla. pošto je ona izvođena žurno da bi zadovolji la hitne trenutne potrebe. koji je bio određen da vodi pre govore sa Rusijom. pruskoga kralja i učvršćuje rusko-pruski savez. pruski kralj prećutao je da kaže Petru kako postoji jedan tajn i francusko-pruski ugovor. dobiva nalog da razvlači pregovore. Carevi ministri i ne prikrivaju svoju mržnju prema kralju Đorđu. odložen je. Zbog toga maršal de Tese. kakvog su ga Ujedinjene Oblasti nekada dočekale. već ga je i ubrzal a. Drugo putovanje u zapadnu Evropu (1716—1717). čije trajanje još nij e isteklo. On želi da najpre poseti Pariz i da se pouči. Osim toga. Ali on ima i jednu diplomatsku nameru. posećujući redom najraz ličitije ustanove.glumca — moćne Rusije. No ipak. donosi izvesnu sasvim ličnu veselost. Utrehtsko g i Badenskog. uostalom veoma zanimljive. To sada nije više onaj bezimeni „dr vodelja” što je pošao da traži „učitelje”. ali je moskovsko varvarstvo ostavilo na njemu svoj žig utoliko vidljiviji. — U ovakvim okolnostima. još uvek obavijen velom taja nstvenosti za druge narode. neprijatelju Francuske. i u tom pogledu zadovoljava on potpuno svoju radoznalost. te se ne stara mnogo da bude blag prema ličnostima koje ga ok ružuju. već je to vođ evropske koalicij e uperene protivu Švedske. ali da ipak ne odbaci njene ponude — iz straha da se ona ne obrati austriskom caru. k oji je zavladao u državnim poslovima posle ukidanja nekadašnjeg uređenja. a to je: da otrgn e Francusku od saveza sa Švedskom. Prva Petrova sistematska reforma pokuša la je istina da zasnuje takav sistem. On najzad pokazuje nezasitnu radoznalost prema praktičn im ostvarenjima zapadnjačke obrazovanosti. koje se odnose na Petrovo bavljenje u Parizu. — i da joj ništa ne obećava. on je naučio da vlada sobom. jer neizbežni uslov reforme. Poljskom i Pruskom. niti da poštuje običaje zemlje u kojoj se nalazi. Taj haos. REZULTATI REFORME: HAOS. a to je . što je on sa da svestan svoje moći. Izvesno. Ovo prvo diplomatsko iskustvo zacelo da nije ulilo Petru i njegovim saradnicima mnogo divljenja za ciljeve i metode zapadnjačkih diplomata. car polazi da još jednom poseti Hol andiju i Francusku. To je ostvarenje jednoga davnašnjeg sna. ona ne samo da nije sprečila taj haos. nego da bude primoran da se vlada prema složenoj etikeci ji otmenoga društva. Susret između Petra i engleskoga kralja. Krajem marta 1717 godine. ali. Razume se.

„Da ne bi povećao broj opustelih domova”. kažnjavaju telesnim kaznama gubernijske komesare pri Senatu. Kakvi su bili rezu ltati ovog preobražaja? Na prvi pogled izgleda da su svi državni rashodi pokriveni porezima pravilno raspo deljenim među gubernijama. koje gubernije ne moraju da izdržavaju. otkriva ubrzo rezultate ove pohvalne revnosti: usled novih poreza koje je Apraksin nametnuo neslovenskom stanovništvu opustelo je 33. a šalju na mesto opredeljenja s amo jedan deo prihoda. nije bio ostvaren. mlad upravljač. vlasti zahtevaju. sprečava eskadr u da isplovi iz Neve i odlaže za godinu dana pohod koji je Petar nameravao da izvrši. veoma je nezgodan. a država nije mogla vršiti nad njima ma i najmanju kontrolu. iz predostrožnosti. pošt o je za tri godine (1710— 1713) prikupio u kazanjskoj guberniji 400. uvek se naposletku pronađe način da se iskobelja iz neke teškoće: p rigrabe se prvi raspoloživi prihodi da bi se pokrili izdaci kojima oni nikako n isu bili namenjeni. naposletku. što ometa rad ruske diplomatije. mora da se šalje u guberniju jedan oficir kome je naročito poveren taj zadatak. Ka da su se sve prinudne mere iscrpele.bilo okončanje rata i povratak trupa u mirnodopsko stanje. Sen at je nesposoban da sam zameni centralistički sistem administracije koji je Petar ukinuo. Uzalud gubernije traže da se vodi računa o unapred izdatim sumama. Tobdžije „umiru od gladi”. Saltikov mora za izvesno vreme da oslobodi poreza nastanjena „ognjišta”. Kad treba v ratiti dugovanu sumu. svome komesaru pri Senatu. da povrh toga plaća sve troško ve pohoda na Kubanj i da stavi ostatak od 120. gubernije su izgubile svaku vezu sa centralnom vlašću i ostavljene su same s ebi. S druge strane. Kada utroši sume koje su mu poverene. da se tačno postupi po „budžeti ma” koje baš one prve nisu poštovale. za kupovinu konja i lekova. jedan deo pukovskih troškova je na teretu centralne vojne administracije: na primer. P. Najčešće gubernatori. žalbe puka zbog neurednih isplata stižu u prikaz rata — kome su trupe 20 1 neposredno potčinjene.000 rubalja „dobiti”. traže uputstva od svojih starešina. U praksi. te o tpočinje beskrajna prepiska sa dotičnom gubernijom. Nekolicina njih ipak — da bi zadobili Petrovu nak lonost — odlučuju se na opasnu igru da prijave viškove. Kakvi su pre svega rezultati glavne reforme iz 1708—1712 godine. njegov poslednik P. na primer. za nabavku oružja i municije. onda se na lice mesta odašilju oficiri koji t akođe izdašno dosuđuju novčane i telesne kazne i hapšenja. diplomati. U Sibiru je položaj još očajniji: gubernator Gagarin . može — zahvaljujući ovoj sumi „i bez ikakve pomoći” — da regrutuje i izdržava dva p va eskadrona dragona. a drugo . za „izradu uniformi”. prete da će kazniti — pa ponekad to i čine — guvernere novčanim kaznama. — na šest meseci posle iscrpljenja novca ili čak i kasnije. zbog izvesnih osobenosti moskovskih upravljača. Niz ukaza objavljenih od 1712 do 1717 god ine vraćaju prikazu rata njegovu ulogu centralne administracije. M. ova ravnoteža postoji samo na hartiji. a to će reći odnosa u spostavljenih između gubernija i pukova koje one imaju da izdržavaju? Pošto su komesar i određeni od pojedinih gubernija morali da prate pukove pri njihovom premeštanju. godine 1713. Saltikov. gubernija i pukova. Begunci su se sklonili kod Baškiraca. Ovakav sistem. Uistini. zadržavaju namerno raspoložive sume. on prest aje da prima svako izdržavanje od svoje gubernije i postaje sasvim nekoristan za v ojsku. Inače. S. hapse gubernijske činovnike. Ista takva evolucija priprema se u ostalim granama državne uprave. i zahteva da se vodi računa o sumama koje su unapred isplaćene. dva puka i jedan bataljon pešaka. itd. Apraksin. koja obično šalje predmet u Moskvu. Nju je ne mogućno ostvaritc prvo stoga što ona nailazi na nesavladljive teškoće u primeni. te ponovo otpočinje prepiska. Oskudica u novc u i nedostatak životnih namirnica. koje se isporučuju sa zakašnjenjem.000 „ognjišta” i time je o pterećena budućnost još većim deficitom. nisu primili platu za čitavu godinu dana (1713—1714).000 rubalja lično caru na raspoloženje . Zbog toga se ubrzo vraća na nekadašnju centralizaciju. ili se pak pozajmljuje od raznih ustanova. koje potstiču na bunu. d ogodilo se da se komesar Arhangelske ili Simbirske gubernije nađe u izvesnom t renutku u Ukrajini ili Pomorju. one zabranjuju da se vodi računa o unapred izdatim sumama. Ali kada je on otišao u rat. koji ne povlači granice nadležnosti između prikaza rata. kasa je prazna. a ako ne uspeju u svojim napori ma. Da bi se dobile nove svote.

ne isplaćuje sume koje treba da plaća 20 2 njegova gubernija.000 u 1713. Tako se u isti mah pokazuje i nedovoljnost novih ustanova.000 u 1712. na čije ćemo ime još naići. na primer u novoj prestonici Petrogradu. ali laka flotila sastavljena od galija koje plove među ostrvima finskoga Zaliva (S kärgard). Iako se rashodi suvozemne vojske smanjuju. a ostale gubernije i ne haju da naknade novac koji su bile dužne da p ošalju. G odine 1713 razrezano je po pola rublje na svako „ognjište” radi rata sa Turskom i u zamenu za porezu u konjima. sada mora u novoj prestonici da se obraća kancelariji Petrogradske gubernije kad god se pojavi kakav nepredviđen izdatak od opšteg interesa. čini velike usluge prilikom osva janja Finske. u cilju „jedne brze vojničke akcije” da se pribave prinadležnosti. ili u Arhangelskoj guberniji. G olicin. municija i konji za pukove generala Golicina? Treba li brz o nabaviti novac potreban „za careve redovne troškove”? Sve to mora da plaća Petrogradsk a gubernija. povećavaju. U godinama 1715 i 1716 priprema se iskrcavanje u Švedsku kroz Alandski Moreuz. gubernator Kijeva. da se ne smeju upotrebiti protivu neprijatelja.namerno prikriva ili krnji prihode.000 rubalja.000 u 1715—1716 godini. pa čak plaća i za druge gubernije. godine 1712. U oba ova slučaja. do kojih ne mogu da dopru veliki brodovi. al i je jasno da se ne može staviti u dužnost jednom upravnom organu da stvara nove poreze. na 651. on ne daje više čak ni jednu trećinu predviđenog prihoda (117. Da li da se zavedu novi neposredni porezi na „ognjišta”? Još od 1710 godine se često primenjivao taj način: „za nabavku jahaćeg ibora” godine 1710. i neuspešnost nekadašnjeg poreskog sistema. po star inskom običaju? Gubernatori dosta obilno pribegavaju ovom odveć lakom načinu. čak i posle ustanovljavanja „tabela” (budžeta) od 1710 godine. treba li da se one što hitnije nakupuju? Treba li. na 740. Usled toga se budžet mo rnarice penje od 434. osim mesnih rashoda. Živi se od danas do sutra. Nije li isplaćena plata brigadnom genera lu Černičevu? Pošto gubernije nisu ispunile dužnost da snabdeju Rigu namirnicama. treba zadovoljavati i vanredne potrebe — koje nisu predviđene u budžetima („tabelama”) — centralnih administracija. Godine 1712 i 1713 građanje baltičke flote vrši se živo: vel iki brodovi su tako rđavo izrađeni. te Senat. Dok je u Moskvi raspolagao izuzetnim prihodima od kovnice novca i raspoloživih (ili neraspoloživih) viškova posle ukidanja prikaza.000 rubalja godišnje. za dopunsko snabdevanje vojske. Situacija u staroj moskovs koj centralnoj oblasti je mnogo teža. na 484. Ali razna dovijanja postaju nedovoljna da pokriju nove redovne izdatk e koji neprestano rastu. Ali je ovaj stari način oporezivanja već preživ eo. Šta da se radi? Da li da se svakom novom rashodu pridoda neki nov namet. umesto 36 0. Nemogućno je snaći se u ovome haosu.000 u 1714. Petar je potpuno zanema .jer su računi — kao što smo videli — konačno zamršeni i nikakav bilans nije načinjen od 1710 do 1715 godine. Iste takve teškoće postoje i na drugim mestima. Godine 1714 Senat se konačno pres eljava u Petrograd i neprestano mora da se brine o vanrednim rashodima. za građenje Petrograda — svi porezi ustanovljeni 20 3 za taj cilj donose oko 200. izričito zabranjuje to gubernatorima. deli primljeno mito sa svojim činovnicima ili prosto naprosto k rade. primer činovnika koji vrši redovno isplate.000 rubalja u 1711 na 464. knez M. Nasuprot tome. Ali on može tako da radi zato što je u jednoj pograničnoj oblasti. D. čiji glavni prihodi dolaze od toga jedinog morskog pristaništa Rusije. p osle zauzeća Azova.500). nasuprot tome se rashodi mornarice. potrebno j e da se stvori ma kakav sistem centralne administracije. pruža veoma redak primer za to doba . tako da posle sudske istrage završava na vešalima. Da bi se popravila prva od ovih nezgoda.

pošto je nekadašnji poreski s istem postao neprimenljiv. Tek pred 1714—1715 godinom počinje on da oseća tu potrebu. — Da bi se suzbio unutrašnji haos i da bi se ostvarile reforme koje su se nametale. S druge strane. Moskva je prestala da igra ulogu pre stonice. Zato on odlučuje da potraži način za okončanje rata sa Švedskom. P E T A R V E L I K I ( 1 6 8 2 — 1 7 2 5 ) (Nastavak) 1. kada je preseljen Senat.rio da se za to pobrine i nije čak ni naslutio tu potrebu za sve vreme njegovih pu tovanja po Rusiji i po inostranstvu. . 20 4 V I I I . i od 1715 godine. koju je trebalo izvršiti ako se želi da se prihodi povećaju. ta uloga pripada Petrogradu. Ali Senat ne može sam da zameni čitav jedan sistem mećusobno povezanih ustanova. Posle reforme iz 1708— 1712 godine. Priznanje ruskih osvajanja na Baltičkom Moru: Ništatski mir (1721). S je dne strane potrebno je da se tačno odredi njegov položaj u odnosu na gubernatore i d a se odrede granice njihove nadležnosti. nametala se korenita promena. OD BALTIČKOG MORA DO KASPISKOG JEZERA (1617—1724). Druga i poslednja sistematska Petrova reforma teži la je da reši ta dva problema. Petru je potreba n mir.

Engleska eskadra ponovo se pojavljuje u Baltičkom Moru. Ništat. avgusta 1 720 godine. koga ovlašćuje da ponudi njeno posredovanje. Austrije i Francusk e. Švedska se konačno odlučila. pa pobeda „liberalne” stranke i pogubljenje Gerca menjaju po tpuno situaciju. On i dalje uporno hoće da zadrži sve osv ojene oblasti. da predlože caru nastavljanje direktnih pregovora. no sa ograničenjem da ne bude uperen protivu Rusije. Šveđani.Ministar Karla XII. a stotine sela pale kozaci i ruski mornari. pošto se najpre činila kao da hoće da ostan e verna ruskome savezu. ali nagoveštava svojim protivnicima da je još uvek spreman da z apočne novu ofanzivu. Petar joj odgovara jednim ultimatumom. ali pred očima britanskih admirala — koji nisu smeli t . rešavaju se. u to isto vreme odred gene rala Mengdena pustoši švedske obale. ali zadržava Šlezvig. Ona više voli da pregovara sa Engleskom . Već na prvoj sednici prestavnici Švedske izjavljuju da ona ne može da se odrekne Estonije i Livonije. Smrt Karla XII. iako želi da zadrži osvojene oblasti na Baltičkom Moru i da bra ni interese Pruske i Poljske. Jula 1719 godine Petar odgovara jednom demonstracijom ratne flote: čak i samu okolinu Štokholma pustoše. a u julu 1720 — pod uticajem Engleske — i ugovor o miru. Švedska kraljic a pristaje tada da ustupi Reval. popustila je pod pritiskom Engleske. Austrija je zakl jučila odbranbeni savez sa poljskim kraljem Avgustom II. koji je oženjen jednom austrisko m princezom. trudi se upravo da ubedi svog ratobornog gospoda ra da on ne može ratovati sa celim svetom i da treba da zaključi mir sa Rusijom. u Finskoj.. U avgustu 1717 godine Petar prihvata ponudu da se započnu dir ektni pregovori. borbe oko krune. načini „apsolutističkim” vladaocem. On im daje uputstva da „ne raskidaju odmah. on je ipak gotov da „ustupi” Finsku uzimajući kao granic u reku Kimen i da ne pomaže zahteve Engleske i Danske. ni nemački car ne mogu uspešno pomoći protivu Rusije. U početku 1720 godine Engleska je uspela da usami Rusiju. Švedska nije više voljna da čini ustupke na Baltičkom Moru. Narvu i Estoniju. Rus ki admiral Apraksin odgovara protivpredlogom da se pribegne — kao što je bilo i ugov oreno — direktnim pregovorima između zaraćenih strana. da usami Rusiju. koji su naposletku uvideli da im ni engleski kralj. koji je ubijen 1718 godine pri opsadi norveške tv rđave Fredrikshama. Ni predlog da Francuska bude posrednik. i u novembru 1720 godine on uspeva da pretvori Jedrenski ugovo r iz 1630 godine u „večiti mir” sa turskom carevinom. nego u Nemačk oj. Pošto Petar — koji još uvek drži svoje trupe Poljskoj. stupanje na presto Ulrike -Eleonore u martu 1719. Početkom 1718 godine njegovi diplomatski pretstavnici. ali traži da joj se vrate Finsk a i Livonija. Engleska se trudila. Pregovori traju celoga leta i ce le jeseni. ali. iz abran je za sedište konferencije. jer (njegov) inte res to sada ne dopušta”. I jedna i druga strana odugovlači: Šveđani računaju na mogućnost jedne pobune u Rusiji. ona sklapa mir sa Švedskom i dobiva Štetin. zatekli su pretstavnike Švedske. Avgust II je potpisao „preliminare” mira sa Švedskom i potsetio cara na njegov o obećanje da će mu ustupiti Livoniju. U aprilu šalje u Baltičko Mo re — „da bi zaštitila švedsku teritoriju i pomogla zaključenje mira koji će biti koristan po obe strane” — eskadru admirala Norisa. u avgustu 1719 godine ona je zaključila savez sa Engleskom. zatim hapšenje Gerca. koje su njene „tvrđave”. Sa svoje strane Danska zakl jučuje sa Švedskom krajem 1719 godine primirje. Konferencija u Alandu otvar a se u maju. baron Gerc. izazivajući čitav niz saveza. gde on namerava da brani Ustav od planova za stvaranje nasledne kralje vske vlasti. Posle rasturanja Alandske konferencije februara 1720 godine. koji se trudi da svoju d inastiju učini naslednom i da svoga sina. Kada su ruski punomoćnici Brus i Osterman tamo sti gli u proleće 1721 godine. ako želi da pobedi Nemačku. a protestantski i pravoslavni „disidenti” od katolicizma — potstiče pol jske velikaše da vode opoziciju prema svome 20 5 kralju. i u septembru se prekidaju pregovori u Alandu. kojim vraća sve osvojene oblasti u Pomorju. Osterman — čij i će rad na pregovorima istaći njegov diplomatski talent — i Brus polaze iz Petrograda za Alandska Ostrza. a Rusi su ubeđeni da Karlo XII neće moći duže da izdržava svoju vojsku u svojoj i scrpenoj zemlji. Pruska. ni napo ri engleske i austriske diplomatije da zavade Portu sa Rusijom ne mogu da natera ju Petra da promeni svoje namere. ni francuski kraljevsk i namesnik.

ali biva potučen.”1 U ist o vreme stupio je on u vezu sa Vahtangom. koje su tvrđave i utvrđenja. koji je stao toliko napora i žrtava. Tada novi švedski kralj Fridrih uzrujan. kakvi su u pristaništim a ratni ili trgovački brodovi koje šah drži na tome jezeru. dokle se može ploviti uz te reke i da li posto ji neka reka koja polazi iz Indije a uliva se u to jezero. ugovorom od juna 1724 godine priznaje to osvajanje. Đurđijanska. jedino se Uteniški sultan laća oružja. On je naredio jednom naročitom odredu da nastavi vojnu i da zauzme Rešt i Gilan.000 konjanika.000 Tatara i 5. a Senat mu dodeljuje nazive „Otac otadžbine. Nemogućno je odupreti se takvim snagama. ali hrana počinje da ponestaje. Muslimanska plemena na Kavkazu mole za tursku pomoć. U septem bru Petar zaključuje sa pretstavnikom Persije u Petrogradu ugovor kojim se on obavezuje da pruža vojničku pomoć novom šahu Tahmasibu. Car i Veliki. car uspeva da zadrži novo osvojene oblasti na obali Kaspijskog Jezera. 9. spušta se od Nižnjeg-Novgoroda do Astrahanja i započinje letnju vojnu idući kopno m i vodom ka Derbentu sa 22. Ipak. Od maja do jula on odlazi na Volgu. Godine 1722. kao i slobodu veroispovesti.” 20 6 Rusija na obali Kaspiskog Jezera. pod uslovom da dobije „u stalnu s vojinu” Derbent. Njegova nova politička maksima je: da se ne bi moglo trpeti da se Porta učvrsti na obalama Kaspijskog Jezera. granica prolazi na 22 časa hoda zapadno od Derbenta i obrazuje pravu liniju od Šemaha do sastava reka Ara kse i Kura. koju okružuju ova plemena. koristeći se nemirima koje je u Persiji izazvala promena vladara i na jezda Avganistanaca. Derbent otvara svoja vrata bez borbe. o ni koji imaju zemlju zadržaće svoje posede pod uslovom da postanu ruski podanici. Petar likuje: glavn i zadatak njegove vladavine. stanovnici oblasti koje su ustupljene Rusij i sačuvaće prava koja su uživali za švedske vladavine. đurđijanskim knezom. pristan išta i druga mesta. Baku i pokrajine Gilan. — Petar nije čekao da obezbedi svoja osvajanja na Baltičkom Moru da bi okrenuo svoju pažnju ka Kavkazu i Kaspiskom Jezeru.000 kozaka i isto toliko Kalmuka. i tražio da sazna gde živ e Jermeni. Švedska pristaje da ustupi Livoniju. i Porta. Ova ruska demokracija pokazuje se kao veoma uspešna. da zauzme istočnu obalu Kaspijskog Jezera. Estoniju. ipak. Početkom l eta ovaj stiže u Petrovgrad. Ali u Persiji odbi jaju da potvrde ovaj ugovor.000 pešaka. dao je on Artemiju Volinskom. 30. izgleda da je po stignut. primorana je godine 1723 da nominalno prizna tursko pokroviteljstv o. odlučuje se da ispuni sve Petrove zahteve. sve varoši. Petar nudi svoju pomoć i zaštitu. i tu otpočinje borba oko uticaja između Rusije i Porte koja je nedavno saznala za novu rusku ekspanziju. Pune dve nedelje svetkuje on mir u svojoj novoj prestonici. te mesni samodršci prihvataju rusku zašt itu.000 morn ara. Baku se predaje u julu 1723 godine. koji spaljuje tri va roši i 506 sela. Ingriju. kao i opštu situaciju tih pokrajina. Rešt je osvojen u novembru 1722 godine. Poljska i Engleska potpisale su ugovor kao ugovaračke stranke. Mazanderan i Astrabad. Car se vraća u Astrahanj i zasniva usput tvrđavu Svjatoj Krest (Sveti Krst). Petar je takođe pokušao. s aznati naročito što se tiče oblasti Gilan koje planine i teško prohodna mesta razdvajaju ovu pokrajinu od ostalih pokrajina na persiskoj obali Kaspijskog Jezera. 20. da bi se videlo koje se vel ike reke ulivaju u Kaspisko Jezero. jedan deo K arelije sa Viborgom i ostrva Ezel i Dago. Početkom 1716 godine on je stavio u dužnost knezu . Još godine 1715. ona želi da zadrži Viborg „ključ Finske”. koga je poslao kao ambasadora persiskome šahu. i traži od Rusije da ne podržava pretendovanje na presto bratanca Karla XII. Rusija dobiva „za uvek” Livoniju. „prolazeći kroz persiske oblasti kopnom i morem. Ništatski mir potpisan je 30 avgusta/10 sept embra 1721 godine. i Porta ih uzima pod svoj protektorat. no bez uspeha.o da sprečavaju — švedske obale ponovo pustoši ruski general Lasci. ona pak vraća Švedskoj ostatak Finske i od riče se mešanja u njene unutrašnje stvari. vojvode od Holštajna. ova uputstva: proučiti. pošto su ove granice između Evrope i Azije još uvek veoma malo poznate. on zna da su ova dva naroda hrišćanske vere i već pomišlja na protektorat n ad njima.

utiču na njegove zamisli . kada je Senat hteo da polaska njegovoj davnašnjoj ambiciji i slavio ga „što je izvukao Rusiju iz mr aka i uzdigao je na pozornicu svetske slave”. projekte i izdvojene predloge koji su ostali među njegovim ličnim hartijama. kao što dokazuju znaci koje je stavljao na savete. koji je uvek mislio samo o „ko risti po državu”.1 Rečenice štampane kurzivom dopisao je Petar svojom rukom. a drugu na mestu gde se sada. S druge strane. DRUGA SISTEMATSKA REFORMA (1718—1722) Iz haosa u svesnu reformu. Problem i koji se nameću reformatoru istovetni su. Među praktična znanja ko ja privlače njegovu radoznalost spadaju otada i državnička. održao jedan dosta neuobičajen govor. n alazi Krasnovodsk.” Isto tako prilikom zaključenja Ništatskog mira. zvaničnih ili dobrovoljnih čija mišljenja čita on vrlo p vo. Tako je on pre svog odlaska u Olonec. te da se narodu olakša. Pa i sam način 20 8 kako je on pripremao ovu reformu veoma je interesantan. Petar je 1720 godine bacio poslanika Hive u tamnicu . OBNOVA. godine 1719. neprijatelj je pribegao lukavstvu: pod izgovorom da će lakše obezbedit i sebi ishranu. . Nekoliko novih shvatanja. koji je zabeležio francuski diplomat La Vi: „Pošto je uspostavio spoljnu bezbednost. Da bi se osvetio. on je nagovorio Bekovič-Čerkaskog da podeli svoju trupu na pet delov a. koji je već ranije opisao jedan deo te obale. gde je ovaj umro. 2. za svesnu reformu. Dužnost vladareva je da štiti na rod od svake nepravde i da iskorenjuje najodlučnijim sredstvima nepoštenje i korup ciju birokratije. on će upraviti svoje težnje da prekine eksploat isanje naroda koje vrše potkupljivi činovnici i sudije. koji je jedva brojao 3. on više nije onaj isti čovek iz 1698 godine. do kojih je došao za vreme svoga putovanja po inostranstvu. pošto je uša o u Hivu kao prost izaslanik. završiće se tek posle jednog i po st oleća. 000 ljudi raznih narodnosti. a zatim da otide hanu oblasti Hive da bi ga privoleo da primi rusko pokroviteljstvo i da traži od njega dopuštenje da „pošalje rekom Amu-Darijom u Indiju jednog trgovca koji bi se obavestio o putevima k oji tamo vode” i da sazna da li bi buharski kan takođe pristao da primi rusko prij ateljstvo. bio je pogubljen i njegova glava izložena na gradski m vratima. On sada raspol aže čitavom falangom „savetnika”. Bekovič-Čerkaski. stepska plemena behu se pridružila plemeni ma iz oblasti Hiva da prepreče put odredu Bekovič. jednu na nekadašnjem ušću reke Amu-Darije. Pošto ga je susreo na šest dana hoda od Hive. može sada da govori o „opštoj koristi” i potrebi da se olakša narodu u kome je on dotada video samo poreskog obveznika? Zacelo da je on pozajmio od drugih ovakve ideje. on u svome odgovoru čini jedno čudno ogr aničenje: „Nema sumnje da ne treba da oslabimo u vojničkim poslovima”. u oktobru 1717 godine. jer njegove metode se mn ogo razlikuju od onih koje su primenjivane prilikom prve reforme. Mesta izabrana za građenje onih dveju tvrđava pokazala su se kao n epodobna za stanovanje.Čerkaskoga. da sagradi dve tvrđave. 20 7 Aleksandru Bekovič-Čerkaskom.” Otkuda njemu ovakve neočekivane misli? Kako to da on. koje su posle toga hivski ratnici razoružali i zarobili. on ih je našao proučavajući projekte za svoju drugu reformu. ali reforma postaje svesnija. ali „treba da se po svetimo onome što je korisno i što ide u opštu korist —. — Ova druga reforma bitno se razlikuje od prve. na „izveštaje”. Petar je proveo godine 1716 i 1717 izvan Rusije. Osvajanje koje on beše započeo. i reforma tor je znatno proširio svoj vidik usled složenosti odnosa koje je Severni rat stvori o između Rusije i evropskih sila.

i da se do . pa ide čak dotle da prepisuje i greške koje su se potkrale u teks tu. oni izrađuju nameravane reforme. Raguzinski polazi od načela da „ako su seljaci odveć mnogo oporezovani. on će nastaviti praktično izvođenje refor ama između 1717—1718 i 1722 godine. Može se pratiti razvoj njegovih misli kroz ove tri uzastopne faze: vidimo kako se on odriče sistema delimičnih reformi. a to će reći za posredne p reze. Peta r izdaje naređenja u tome smislu. za vreme Petro vog bavljenja u inostranstvu. Senat pokušava da primeni ovu zamisao i naređuje da se zadržavaju 2½ kopejke od puda. mera koje se odnose na pos ebne slučajeve i skupnih članova. čiji je pisac verov atno bio plemeniti ilirac Sava Raguzinski. Raguzinski preporučuje da se d ržava odrekne ostalih monopola od kojih je bio ustanovljen veliki broj. On pre svega savetuje da se poveća prihod od kovanja novca smanjujući za 10 od sto težinu novca. da bi se „u ovom ratnom vremenu liferant odrekao dobiti”. U 1711—1712 godini. koji 1713 godine prep lavljuje tržište i potiskuje srebrni novac: ranijem prihodu od približno 156. ali. proučene sistematski i praktično izvodljive. A kako je novac 20 9 neophodno potreban. koje bi se pri menjivale na konkretne činjenice i posebne slučajeve. Njegova uloga postaje uloga potstrekača koji se trudi da privede kraju zap očeto delo. što se videlo prilikom popisa iz 1710 godine. primenljivih ili neprimenljivih predloga. i koji nosi ovaj karakterističan naziv: Članci o tome kako da se napuni državna blagajna za potrebe sadašnjega rata (rat na P rutu). da bi pošao drugim putem. putem opšte reforme. zamišljene prema jednom određenom načelu. zemlja će opusteti”. To čini. Da je tako. predlozi zakona podneseni Petru mogu se raspodeliti u tri uzastopne faze: od 1711 do 1713 godine. a to će reći brigom o fiskalnim interesima. pošto ova izmena u kovanju srebr noga novca ne daje dovoljno dobiti. jednom rečju. „savetnici” carevi još su nadahnuti star inskim metodama i sistemom „dobiti”. te oko 1714 godine desetine solana ostaju bez posla. putem jedne skladne i svesne reforme. koji caru stavljaju na raspoloženje svoje zapadnjačko iskustvo. ali ne čineći dovoljne razlike i zmeđu njih. kr užićima. i koji se baš zbog toga često izvo de mimo njegovu volju. krstovima. Na drugom mestu. I zaista. i upravo oslanjajući se na to iskustvo. Posmatrani sa ovoga gledišta. i skoro sve su one upotrebljene u pojedinim n jegovim zakonodavnim odlukama. što omogućuje da se prati l inija kretanja raznih potreba kaogod i zakonodavčeve namere. ovi predlozi nisu mu slučajno podneseni i oni skoro uvek odgovaraju ne koj trenutnoj hitnoj potrebi. Toga radi pribegava on jednom starom ob ičaju i predlaže načine koji su već hiljadu puta primenjivani. „Savetnici” iz 1711—1713 godine posvećuju uistini svu svoju brigu samo jednom pitanju. U ovoj poslednjoj f azi treba istaći važnu ulogu „savetnika” tuđinaca. ali glavni liferant Stroganov i njego vi drugovi odbijaju da isporučuju so pod ovim uslovima. vidi se iz toga što se njihov predmet me nja ukoliko se potrebe jasnije ocrtavaju i sve jače osećaju. k oje je uvek na dnevnom redu i koje zahteva hitno rešenje: kako da se pribavi novac ? Oni su veoma uznemireni zbog „praznina” u pogledu naseljenosti i zbog smanjenja br oja stanovnika. Ako je smanjenje broja stanovnika posledica preteških nameta natureni h narodu. Petar ih brzo usvaja. tada se ocrtavaju opšta načela reformi koje se nameću. Istina. jer on doslovno usvaja predloge koj i su mu podneseni. a šta je „učinjeno bez mišljanja”. onda je sva ko novo oporezivanje nemogućno.Misli koje su naročito privukle njegovu pažnju obeležene su karakterističnim znacima. kuje se bakarni novac. jedan od izveštaja sa početka 1711 godine. u godin ama 1714 i 1715 njihova shvatanja se menjaju i svedoče o socijalnim brigama. U tim projektima ima saveta od opšteg inte resa. u 1716 i 1717 godini. onda uspeh nove reforme zahteva „da se narod ne upropašćuje”. „savetnici” se izjašnjavaju za najlakši način. već ostavlja da iskustvo pokaže šta ima životnu vrednost.000 rubalja godišnje.000 rubalja ovaj bakarni novac dodaje — od 1712 do 1717 godine — nov prihod od p ribližno 130. a da je neophodno potrebno da se „napuni državna blagajna” ne uzimajući „ni jedn e jedine kopejke od onih koji su oskudni”. na primer. Ta uloga je uistini veoma skromna. Ipak. Raguzinski savetuje da se povećaju prihodi od soli pomoću jednog sasvim prostog postupka: zadržavajući 4½ kopejke na svaki pud prilikom isplata liferantima soli. okruženim krstovima.

te Petar odmah naređuje da se izvrši popis begunaca koji su se sklonili u ta sela i da se vrate u zavičaj. opadanje stanovništva uzelo je ozbiljne razmere. Njegovi rezultati su skoro isto onoliko nepovoljni koliko i u 1710 godini. ili najzad nije to možda sam o varka. otuda se javlja jedna neobična pojava: broj „ognjišta” se ne . „praznine u naseljenosti” proširuju se sada i na jugoistočne oblasti.2 od sto u 1710. ono je isto (37.9 od sto u 1717 godini). za k oje se predlaže da se vrate i nastane u utvrđenoj zoni (od Caricina do Panšina) i da s e podvrgnu porezu u žitu. se dopusti svim staležima da trguju”. ipak. a to će reći „re grutovanja vojnika i radnika”. A kada je drugi jedan predlog privukao njego vu pažnju na oblasti donje Volge i Dona gde su se skrivali begunci.5 od sto ovoga smanjenja je posledica direktne akcije državne uprave. ili se uvećava lagano. Ali to su izuzeci. izjavljuje on . — ne spominjući svoju ličnu akciju koja je bila ubistvenija nego epidemija. i pošto nije bilo epidemije. a broj muškaraca za 9 od sto. od 1710—1717. U izvesnim oblastima stanovništvo kao da se počelo oporavlj ati posle poraza i počelo se gomilati — jamačno da bi smanjilo broj poreskih zajednica — na nekadašnjim „ognjištima”. da. gde se očekivalo da se pronađu begunci. Vasilij Lodigi n. Državna uprava dolazi do ubeđenja da ovaj popis ne može da služi kao oenovica nijednom produktivnom sistemu oporezivanja . a broj stanovnika za 31 od sto. i li pak nisu možda posledica dezertiranja i skitnje pre nego posledica gubitaka koj e je narod pretrpeo za vreme prvih deset godina rata. neka je hvala Gospodu! oni su zacelo većinom napustili svoje nekadašnje gospodare i otišli da se nastane na zemlji drugih posednika”. dok je 1710 godine iznosilo 20 od sto.pusti slobodna prodaje robe podvrgavajući je taksama. čiji je iznos ostao nedovoljan i počeo se iscrp ljivati — ipak „ne bi upropastile narod”. Petar naređuje „da se prouči ovaj predlog. posledica zlonamernosti popisivača. U februaru 1715. državna uprava m anje je neposredno odgovorna za to opadanje. Šta više. on usvaja tu meru i još je 21 0 proširuje ( u maju 1714 godine): „Pošto svi begunci nisu otišli na Don i u Sibir. oni se pitaju da li su te praznine doista stvarne. drugi jedan izveštač. U drugim oblastima opadanje stanovništva se pojačalo: u Arhangelskoj guberniji. jer porezi kojima se ono objašnjava n isu bili smanjivani. U čitav oj Azovskoj guberniji. a 37. Ovaj popis. U znak nagrade za njegove savete. 6. On odmah nar eđuje da se najpre pokuša u Arhangelskoj guberniji. Godine 1714—1715 „savetnici” pomišljaju na mere koje — budući korenitije nego što je povećanje prihoda od kovanja novca. Proučavanje uzroka opadanja sta novništva pokazuje da su oni ostali isti kao i u 1710 godini. među neslovenskim stanovništvom. koji su veoma brojni. broj „ognjišta” j e opao za 7 od sto. broj „ognjišta” smanjio se za 29 od sto. jer je ono posledica njene akcije s amo za 10 od sto. Raguzinski je naimenovan za „dvorskog sa vetnika”. podrobno naznačuje oblasti i grupe stanovništva koje treba kontrolisati i ponovo popisati. gde je popis iz 1710 godine utvr dio najveće opadanje stanovništva. izvršen je za vreme od dve godine koje je Petar pro veo u inostranstvu (1716—1717). Pošto je popis stanovništva iz 1710 godine pokazao da postoje „pra znine u naseljenosti zemlje”. Oni pokušavaju da ispitaju uzroke koji su izaz vali paniku 1711—1713 godine i primorali državu da pribegne posrednim porezima kao j edinom rešenju krize. zvani landratski2. a to stoga što je posle 1710 god ine ona zahtevala manje žrtve u ljudstvu. a to će reći upravo na oblasti kolonizacije. dok broj stanovnika počinje da prevazilazi broj iz popisa v ršenih pre Petra Velikog. U Kazanjskoj guberniji prirodni priraštaj stanovništva nije dovoljan da naknadi gubitke. usled Apraskinovih metoda. Što se tiče dezertiranja. pa u slučaju da ne bude nikakvih smetnji. — i on izv odi zaključak da će biti dovoljno izvršiti nov popis i pohvatati zabušante. Već godine 1713 jedan „anonimni spis” o način u kako da se olakša poreskim obveznicima na selu pominje bežanje seljaka koji odlaze da se nastane u Ukrajini na imanjima bogate vlastele „koja su razdeljena posle Ma zepine smrti”. a 29 od sto bežanja.

ili na primer savet da se šalju mladi ljudi u inostranstvo da bi se uputili u diplomatiju i da bi naučili moreplovstvo (odluke primenjene 1714 i 1715 godine). ume sto da su diletanti. evropski specijalisti koji više ne izlažu opšte ideje. Kaspijskog i Aralskog Jezera. šal je on godine 1714 — uostalom bez uspeha — ekspediciju u te krajeve. ne obraća dovol jno pažnje ovom nedostatku. o korporati vnoj organizaciji — da stručna ili zanatska obuka traje sedam godina i da svaki mora biti upisan u svoje stručno udruženje.i da treba izmeniti samo načelo neposredne poreze zasnovane na „ognjištima”. ugledajući se na tuđinske obrasce. Što se tiče nep osrednih potreba države. a ne republikama i parlamentima”. Ako su ponekad predlozi Saltikova rizični i malo praktični. 21 2 Reforma iz 1718—1722 godine odnosila se na tri glavne tačke: trgovačka i industriska p . o osvajanju Azije preko Sibira. napisao je godin e 1712. a pokretna dobra i kapital na mlađu braću. jedan 2 Jer su ga vršili landrati (Landrat) guberniski činovnici. Od njega j e pozajmio i ideju. Pe tar je išarao zabeleškama njegov rukopis i koristio se njim u nekoliko svojih odlu ka. već u svome zapadnjačkom iskustvu traže praktično rešenje posebnih problema. uostalom. „savetnici” dolaze postepeno — kao što smo videli — do toga da osuđu u izvore prihoda koji su postali neproduktivni (dobici od soli i kovanja novca) do predlaganja da se napuste neuspešni načini (popis iz 1717 godine). a njihovi sastavljači. — što propisuje ukaz od 20/31 marta 1722 godine. Kod njega je on našao ideju za onaj neuspeli zakon o neo tuđljivosti nekretnina. koji ima običaj da radi brzo i da nameće svoju volju opštim sredstvima. 21 1 izveštaj koji pokazuje kod njega širinu pogleda dosta retku u to doba među Petrovim „savetnicima”. nimalo slučajni. On prihvata i dr uge predloge Saltikova. najvažnije u njegovoj vladavini. od 18/29 marta 1714 godine. kad reforma prestane da bude slučajna i posta ne svesna. po kome nepokretna dobr a prelaze na najstarijeg sina. već i za soc ijalno zakonodavstvo i za pravilnu organizaciju više nastave u Rusiji. kao i do potre be jedne obimne i sistematske reforme po uzoru na inostrane obrasce. Ali su glavne linije te reforme već ocrtane dovoljno jasno. drugiput oni naprotiv po kazuju znatnu dalekovidost. Petar. kao na primer predlog da se u svakoj guberniji stvore pri manastirima učilišta gde bi se mladići do 23 godine pripremali za građansku i vojnu službu (ukazi od 20/31 januara i 28 februara/ 11 marta 1714 godine). a da se ne upropašćuje narod”. a njegove političke zamisli izgleda da svedoče o dub okom poznavanju zapadnjačkih primera. za najnovije modele pušaka i poslednja usavršavanja u brodogradnji. On sebi postavlja isti zadatak kao i ostali „savetnici”: „istraživati velike prihode. koja je kao i ova prethodna potekla iz Engleske. Petar počinje da se interesuje ne samo za napredak brodarstva i vojne v eštine. ali se on isto tako bavi zavođen jem „opšteg narodnog prosvećivanja i predavanja svih liberalnih nauka”. Prilikom ove reforme. Zbog toga. plemić kome je bilo povereno da primi isporuku brodovlja u Engleskoj i koji se „u slobodnim časovima” — kako on kaže — „trudio da prikupi iz zakonskih odredaba engleske države i drugih evropskih država „samo ono što bi godilo samodržnoj državi. Fjodor Saltikov. Petar se ponekad — kao u 1711—1713 godini — slepo povodi za savetima koje mu drugi daju. Podneseni projekti. sada su stručnjaci. Idući za svojim „savetnicima”. ona je često puta prevremena i neprirodna. Isto tako pod uticajem njegovih saveta o organizaciji s poljne trgovine. oni odgovaraju na pitanja namerno postavljena. Slaba strana njihovih predloga je što su ponekad odveć malo prilagođeni ruskom životu.

kosti. Od 6/17 aprila 1719 godine slobodna unutrašnja trgovina p obeđuje državne monopole. kožu. On proučava dva glavna činio ca od kojih „zavisi ekonomski napredak i jačanje jedne zemlje” ili „naprotiv. Petar i nema nameru da naplaćuje. u Liježu i Bordou godine 1723. a uvod koji prethodi ovim poveljama postaje ubrzo tekst konačne „uredbe” industriskog kolegijuma (Manufaktur-Kollegija). nekakav baron Luberas. Lisabonu. da se stvori je dan centralni organ (idustriski kolegijum). Što se pak tiče industrije. koji propoveda pasivnu borbu protiv tuđinske konkurencije. jer Rusija raspolaže velikim prirodnim bogatstvima. veruje u mogućnost njenog razvoja. Trgovačka i industriska politika. poreklom iz Šlezije. a u isto vreme. Ove takse. katran. što je tada bilo u modi. — izj avljuje on — iako je „potrebno poslužiti se prisiljavanjem. da bude onako priprost kao samouk Posoškov. ako bi one bile prepreka za razvijanje m erkantilizma. Upravo je primenjivanje zaštitnih mera i merkantilizma. no „pod uslovom da plaća državne takse”. smolu. lepak.olitika. kao što se vidi. a to su: plovidba i industrija. bez transakcija i privatne inicijative.. on ustaje protivu monopolis anja celokupne trgovine od strane države i tvrdi da. dobiju kredite iz inostranstva. kao što i naši ljudi ništa ne znaju o njihovoj. tu on. i o interesu države. Naimenovaće i druge. a to će reći izgnanstvo tuđinaca i njihovih konzula. kao i izvoz i uvoz. razume se. državni kapitalizam još je cvetao u Rusiji u XVII veku. L ibeku. Pošto je za tim nabrojao proizvode živinarstva. spoljna trgovina ne može da donosi koristi. Njegove savete pohitao je Petar da usvoji. u Beču. naprotiv. Pošto Rusija ne može da izvlači v eliku korist od plovidbe zbog tuđinske konkurencije on se ograničava na to da prepor uči zauzimanje još jedino slobodne geografske tačke — ribolovišta na Špicbergu i predlaže da e tamo potajno otpočne građenje trgovačke flote za eksploatisanje lova na kitove. i da se u inostranstvu osnuju trg ovačka pretstavništva i da se naimenuju trgovinski konzuli u Dancigu. 21 3 Već 1715 godine postavlja on trgovačke agente u Parizu i Anversu. pomoglo c aru da napusti dotadašnje shvatanje. šumski proizv odi davaće potašu. a da će svaki moći da prodaje ostalu robu koja je dotada bila monopolisana. lan i konoplja za jedra i hartiju. potaša i smola — i to jedi no da bi se sačuvale šume — ostanu monopol države. ipak je isto tako neophodn o potrebno ohrabriti industrijalce savetima. Kadisu. njeno iscr pljenje i potčinjenost”. a prodaja njegove robe . u istini. Čak i za vreme svoga putovanja po inostranstvu (1716— 1717) daje on prve povelje kojima dopušta otvaranje privatnih fabrika. da bi se pobrinule o socijal nom i nacionalnom interesu. poslao mu je jedan spis u kome podrobno izlaže teoriju merkantilizma. Iak o se „u industriskim poslovima ne treba zadovoljiti samo tim da se čine predlozi”. Berlinu. svaki ko bude osnovao neku fabriku biće oslobođen svih državnih ili opšt inskih nameta. kome bi bila dužnost da vodi nadzor na d radionicama i fabrikama. jer toga dana Petar jednim ukazom — „da bi dokazao velikodušnost prema trgovcima ruske države” — odlučuje da samo dve vrste robe. lova. — U oblasti trgovine i industrije Petar nije stvor io ništa novo. nabavkom mašina i svim drugim sredstv ima. Kako nije poznavao ekonomsku geografiju zemlje. preporučivao stvaranje „trgovačkih savetnika” u glavnim pr istaništima i trgovačkim gradovima. Bilbau. govoreći da treba „dobro začepiti otvor”. Luberas j e daleko od toga. Bordou. finansiska organizacija i administrativno uređenje. On je pre sklon da „silom” osniva fabrike i da im daje povlastice. Kopenhagenu. stočarstvo će davati vunu. Ali glavno obeležje Petrove politike je u tome što državna trgovina i ind ustrija prestaju da teže jedino usko fiskalnom cilju. čisto utilitarno. rudarstva itd. on ukazuje na potrebu da se. Prilikom njegovoga putovanja u inostranstvo 1716—1717 godine. U isto vreme kada j e ukazivao Petru na nezgodne strane izvoženja sirovina i opasnost da se uvozi više f abričkih proizvoda nego što se proizvodi u zemlji. a to će reći trgovačku poštu „da i ne mogu ništa znati o našoj robi.” Prema tome.” Godine 1715 Luberas je između ostalog. Još za vreme cara Alekseja je Englez Koliks rekao da je u Rusiji car prvi trgovac u svojoj zemlji” i „prvi proizvođač”. dobivaće pomoć i pozajmice bez interesa. on pravi teoriski pregled raznih privrednih grana iz kojih potiču ta bogat stva: žito će služiti za izradu rakije. u Kadisu i u Kini godine 1719. Amsterdamu. godine 1716. Londonu. radi oživljavanja industrije.

posede i robove za pot rebe svojih preduzeća. dao Petru ideju vodilju za njegovu reformu. koji traže da se smanje carinske takse na inostranu svilenu robu. Jasno je da Rusija još nije zrela za pravilnu industrisku proizvodnju. Premeštanje spoljne trgovine iz Arhangelska u Petrovu omiljenu varoš Petrograd takođe je rezultat prinudnih mera. koji dobro poznaje strane finansije. Petar se ne usteže da upotrebi strogost i silu. Nasuprot tome. To čini da je u godini 1718 trgovina Arhangelska pala od 3. „da tkaju lan”. u fabriku platna nekoga Turčanjihova „žene i devojke koje su državne vlasti kaznile u M oskvi ili u drugim gubernijama zbog njihovih prestupa”. Međutim.000 rubalja na 300. samo 12 stranih brodova. uvećavanje „ognjišta” koje j e zapaženo među stanovništvom ulivalo je izvesno poverenje zakonodavcu. koji je pisac jamačno pod neo prvih meseca 1717 godine i kome je kao objašnjenje dodao jedan Izveštaj o prihod ima francuske države. Ova politika smeta mnogo baš samim ruskim proizvođačima. od 1722 do 1724. izvesne industrije koje su posto jale pre njega (oružnice. jer ruska industrij a „ne može uspeti da isporučuje zlatotkanu svilu u dovoljnoj količini za celu zemlju. dok se trgovina Petrograda od ničega popela na 4. 000. Finansiska reforma. Kad on propiše nove metode fabrikacije. fabrike čoje. on obično preti prestupnicima da će biti kažnjeni teškom robijom ili konfiskacijom imanja. ali od šes t kanala koje je Petar nameravao da načini. . već i opšteg ekonomskog stanja zemlje. na veliko nezadovoljstvo trgovaca. na koje s u proširene plemićske povlastice.000. Petrov neuspeh nije jedino posledica njegovog neiskustv a. dok se u Petrogradu.biće rasterećena svake takse. godine 1712 on uopštava ovu odluku i stavlja krivce na raspoloženje industriskom kolegijumu. pošto se u Parizu divio čuvenoj radionici tepiha Goblen. i naređuje da se te takse naplaćuju čak pre nego što su ruske fabrike i počele da proizvode. Jedan nov projekat za stvar anje jednog fonda namenjenog za uvećavanje državnih prihoda. ovako on postupa kad reguliše prera du koža.000. posle njegove smrti moraće da se izbrišu sa spi ska „fabrikanata” mnoge ličnosti koje su uzele taj naziv samo da bi se koristile povla sticama koje su za njega vezane. samo je jedan završen za njegova života. ovlašćeni su da kupuju zemljište. ne misleći da propisni razboji za tkanje neće moći da uđ u uzane izbe seljaka i da će jedan deo seoskih tkača biti upropašćen.000. pošto tkačnica tepiha koj u je sagradio za čuvenog Leblona — „čudotvornog veštaka” koga je sa još četvoricom zanat a doveo u Rusiju.” Sve ove Petrove tvorevine ne postižu željeni uspeh: na primer. iako su njihovi proizvodi bili osrednji i skuplji od inostranih. prema 53 u 1710 godini. jer to njima nanosi štetu. 21 4 radnici su morali besposličiti. u godini 1725. U isto vreme štiti on svaku novu industriju pomoću veoma teških zaštitnih carina na sličn u inostranu robu. — p ošto nije mogla da nađe pogodnu vunu. u ovom slučaju fr ancuske. 18/29 januara 1721 godine fabrikanti i sopstvenici mehaničkih radionica. na primer. a to će reći finansiske ref orme. boravilo je u luci Arhangelska. „Visoke ličnosti” iz careve okoline pozvane su čak da osnivaju trgo vačka i industriska preduzeća. je — kao što i treba očekivati — mnogo bolje prilagođen ruskom životu nego prethodne m ere. nasuprot tome. problem koji treba rešiti mnogo je složeniji nego u 1710 godini. No kasnije su se prilike izmenile: iako je popis stanovništva iz 1717 godine pokazao da ne treba oče kivati povećanje broja poreskih obveznika. — Drugi deo reforme iz 1718—1722 godine. I ovoga puta j e jedan dobrovoljni „savetnik”. On nameće fabrikant ima zatvoreničku radnu snagu: godine 1719 šalje on. i trgovci počinju da se žale zbog toga učestvovanja plemstv a u poslovima. rudnici) ostvarile su za njegove vladavine t rajne napretke. broj stranih brodova popeo od 116 na 240. kad određuje širinu platna. Isto tako mnoge od 150 fabrika osnovanih za njegov e vladavine postoje samo na hartiji. Isto tako u ovom razdoblju pojavljuju se u Rusiji i veštački vodeni putevi. Onda je bilo dovoljno podeliti ukupnu cifru vojnih rashoda sa brojem poreskih obveznika da bi se dobila cifra ličnog poreza za svakog pojedinca. predlaže da se svi neposredni porezi zamene „jednim porezom od 50 kopejaka od glave koji bi se ubirao od celokupnog nižeg staleža”.

jedna od najvećih dolazi otuda što Petar neprestano uvećava katego rije poreskih obveznika.000. jer naređuje Senatu. On je logičniji od Filipova. odlučuje se on da dopuni ovaj propis: „Tražiti od svih. iako su one već odavno postale nepouzdane. mogao se stvoriti uži odnos izm eđu poreza i poreskog obveznika. Da bi se suzbilo iseljavanje. da dadu izjavu. bežanje iz zavičaja. u novem bru 1717 godine. I zaista. u Rusiji nema ničega sličnog ni z a vreme Petrove vladavine. bilo stalnu kontrolu broja radnika. pa čak i manje. dolaze „od nepravilnog popisivanja”. a to će reći odraslih lica. Kada je Petar konačno usvojio lični porez od „duše”. da raspodeli izdatke suvozemne vojske i mornaričkih regruta „na sel jake. plemstva. u praksi. kada se zna da posle izvesnog vremena rezul tati popisa neće više odgovarati stvarnom stanju. — „te da sv aki plaća prema svome zvanju i prihodu. ni posle njegove smrti. ma koliko da je približna. koja daje rublju i po od svakog odra slog radnika.” On savetuje „da se ne popis „ognjišta”. I upr avo godine 1717 Petar po prviput spominje ovaj porez od glave u dva svoja pisma. Na ovaj način „niko neće više biti kinjen i ugnjetavan.” Tek posle godinu dana.000 rubalja. Da je oporezivanje po „ognjištu” zamenjen o oporezivanjem od glave ili . Neki Ivan Filipov tv rdi u svom projektu da „propadanje naroda.Ceneći da u Rusiji ima 12. „prema mitu koje su primili. a to će reći po rez na prihod — što odgovara desetku ustanovljenom u Francuskoj 1710 godine. i svi će biti jedna ki pred zakonom”. koja bi mog la da zameni sve dotadašnje.000 stanovnika — što je približno tačno. o pasno širenje razbojništava i krađa. iako još uvek zadržava nadu da oporezuje samo gradsko stanovništvo i da će „naći novac ne opterećujući narod previše”. koji se u svakoj porodici menja iz godine u godinu. kao što se obično kaže. nego seljani oba pola koji obrazuju jedno „ognjište”. Ni u 1719 ni u 1720 ovaj opšti popis ne može da se završi. od zanatlije do kneza vladalačkog roda”. Drugi 21 5 „savetnici” bave se naročito popisom poreskih obveznika. on predlaže takođe da se zavedu pasoši i da se pojača policiski nadzor nad opštinama. Među teškoćama na koje on nailazi. te da bi se znalo kol iko ima u svakome selu „duša” muškog pola”. Naprotiv. čas 10. Otuda izlazi da neposredni porez. Njegova procena. ako se saberu oba p ola. a da se ne uračunavaju mal deca i starci”. Od ovo nekoliko kratkih redova Sena t stvara ukaz od 22 januara/2 februara 1719 godine o popisivanju „duša”. Iste godine zavedeni su i pasoši ili „propusna pisma”. prema tome šta de zgodnije. jedno pisano iz Kalea. Godine 1720 naređuje on da se popisanim seljacima d odadu i sluge. ume sto da je lični. jedan naročiti „desetak”.. ostavljajući godinu dana roka.duše”. pret postavlja bilo postojanje katastra. i on optužuje popi sivače da ubeležavaju u spiskove čas 20 osoba po „ognjištu”. tamo je običaj da se za vreme čitavih desetina godina ostane pri ciframa poslednjega popisa . što će se konačno regulisati „ om” od 1724 godine. kako bi se sprečila 21 6 . a drugo iz Pariza. popisivanje jedino onog stanovništva koje podleže oporezivanju. On osim toga smatra da treba ubirati od sveštenstva. 26 novembra/7 decembra 1718. — on proračunava da će predloženi porez dati 6. Međutim.000. i „duša” postaje ubrzo poreska jedinica isto toliko formalna koliko i „ognjište”. Ali. itd. ipak se više približuje stvarnosti nego ona k oja računa 50 kopejaka od glave. On smatra da je bolje da se popiše c elokupno stanovništvo i utvrđuje 75 kopejki od glave za novu ličnu porezu. postaje grupni: svaka opština je oporezovana prema broju poreskih o bveznika upisanih prilikom poslednjeg popisa i njen deo poreze razrezuju zatim s ami stanovnici na stvarne poreske obveznike. on je najpre ostavio mogućnost da se pr ibegne starim metodama da bi se odredio njegov iznos. kao i napuštanje sela. i to da na svakog vojnika dođe po toliko i toliko „ognjišta” ili „duša”. Drugi jedan „bezimeni savetnik” pita se zašt o da se ne ubrojavaju deca i starci.

000 rubalja. a to će reći usred h aosa što ga je izazvalo ustanovljavanje gubernija.000. poreklom iz Holštajna. te je tako porez konačno utvrđen na 74 kopejaka. I njene ideje vodilje došapnul i su Petru „savetnici”. daje povrh toga 2.000 „duša” muškoga pola.000. određeni su svi dopunski prihodi koji potiču od gube rnija. koliko da se kako tako sastavi jedan centralni organizam koji ned ostaje. jer se ista omaška nalazi u naslovu jednoga projekta koji mu je bi o podnesen u to vreme. pošto su stranci. Ukidanje pr ikaza ostavilo je prazninu koju ni Senat ni centralne službe.500. Ova kontrola. admiraliteta. On tu nabraja šest švedskih kolegijuma (pravosuđa. I tako celokupni državni prihodi. on se obraća Henriku Fiku decem bra 1715 godine.000. — Razume se da se ovi finansiski rezultati ne mogu odvoji ti od administrativne reforme. a na prvom mestu za građevine. a to su rashodi mornarice. koji ot sada zamenjuje sve druge neposredne poreze. daje značajne rezultate: ona otkriva da je preko 2. spoljnih poslova. osim toga.400. Svi ostali rashodi. zbog toga se taj i naredni popisi nazivaju „revizijama”. koji su u ovom slučaju pravi stručnjaci. u Hesenu i Saks . imaju kao protivtežu prihode od kovanja novca i prodaje soli.0 00 . dvor. koja je završena te k u decembru 1723 godine. Tako se celokupni državni izdaci penju na približno 7.000.175.000 u 1724 .000 u 1725 godini.400.duša” bilo zatajeno. a naročito posredni porezi. U 1725 godini delitelj se povećava na 5 . koji su do nedavno iznosili 6. zatim prihode onih ustanova koje nisu potpale pod centralizaciju.000 rubalja. carine i porez na krčme. i na 1. Ali tek 1712 godine.000 rubalja. kao što su prikaz Male Rusije. Sa ovim sistemom Petar vrši prv i opit 1713 godine. Rusiji je nedostajao sistem usklađenih centralnih i lokalnih ustanova.000 rubalja podele sa 5. nego je samo zauzeo prazninu koju je z a sobom ostavilo ukidanje ove skupštine. Senat nije zamenio Bojarsku dumu. koji su stvoreni posle iščezavanja prikaza.200. rata. ali ga ozbiljno ispituje tek u jednom svojeručnom spisu od 23 februara/3 marta 1715 godine. Administrativna reforma. gubern atori i vojvode dobili su nalog da na licu mesta provere podatke. Isti je 21 7 slučaj i sa kolegijumima. zaokrugljene su cifre budžeta iz febr uara 1720 godine na 3.000. onda u osnovi nije toliko važno da se jedna nesavršena organizacija zameni boljom. ovaj odabira u Hambrugu.000 rubalja. za vreme njegovoga prvog putovanja u Englesku. delimično uspostavljen e.500. Iako jedan poslednji ukaz iz marta 1 721 godine kaže da će zatajivači moći da poprave svoju pogrešku do 1/12 septembra. Ona je neobično složena. dakle sa zaokrugljenim brojem poreskih obveznika. Drugi prihodi pokrivaju o stale rashode. Prilikom njegovoga drugog putovanja u inostranstvo poziva on i Luberasa da sarađuje na reformi. Uostalom. Berlinu. do stižu dakle pri kraju Petrove vladavine 8. sume što ih je davala Petrogradska gubernija i novo osvojene p okrajine. Ovaj zaborav nam otkriva izvor iz koga je crpeo svoje podatke.000 rubalja na 1.000. da bi se zaštitila trgovina i industrija (kolegijumi za trgovinu i industriju).000. prikazi sudova i Sinoda. baš zbog svoga tuđinskog obeležja ova reforma. penjući se od 600. fi nansija — kamer-kollegija — i trgovine). diplomatiju. što čini ukupno 2. Porez od „duše”. i Henrik Fik. Petrove nade nisu bile prevarene: zvaničan ukupni broj poreskih obveznika dostiže 5. Za najglavnije od ovih. koji su se još j ednom udvostručili od 1721 godine. ako se ovih 4. Da bi se na njih razrezali izdaci na vojsku. koga smo već pomenuli. i n a 1. ma koliko njena načela izgled ala savršena. koji nosi naslov Rasmatranja o kolegijumima. Kad stranci predlažu da se kolegijalnim sistemom zameni nače lo lične uprave.000 rubalja: budžetska ravnoteža je uspo stavljena. Petru je odavno poznat ovaj naz iv „kolegium”. dobiva se iznos lične pore ze u 1724 godini od 80 kopejaka na svaku „dušu”.500.000 .000 za garnizonske pukove.„zatajivanja koja su zapažena ranije u ognjištima”. posle napretka merkantil ističke doktrine. Da bi ostvario taj projekt. njemu je predložen kolegijalni sistem. Francis Li mu je prepo ručio da stvori kolegijume u Rusiji. 570. kao i od posebnih taksa i carina. kao bar on Luberas. čime se opravdava nepoverenje koje su ulivali raniji popisi.000 rubalja za đeneralštab i 73 puka dragona i pešadije. nisu mogle popuniti. drža vni kolegijum (Stats-kollegija). ali zaboravlja da spomene i jedan sedmi. nije bila primenljiva na Rusiju.

lakše je stvoriti jedan okrug nego jedan srez . landsrat-ima. Zatim. Fik najpre počinje da istražuje n eku simetriju između ovih švedskih oblasnih jedinica i istovrsnih ruskih organizacij a. a land jedinici višega reda — zemlji (oblasti). gde oni pre tstavljaju jedan savršeno usklađen organizam u kome je izvršena stroga podela nadležnost i i prava. kojima se. koji su isto tako bili članovi Senata i obrazovali jednu pos ebnu kastu kojom je bila ograničena vladareva vlast. a kolegijumi. švedski kolegijumi brojali su među svojim članovima najugledn ije plemiće kraljevine. taj kamen temeljac švedske adminis trativne zgrade. osim toga. u kome je grupisano seosko stanovništvo. pretvoreni u čisto birokratske us tanove. U Rusiji. pošto već ima dovoljno posla sa svojih 800 do 1000 „ognjišta” i odgovarajućim poreskim knjigama.onskoj 148 budućih činovnika . Fik utvrđuje da „radi prim oravanja ruskih poreskih obveznika da se odazovu svojoj dužnosti. Pet ar ne samo da nije ukinuo Senat. no čija je poslednja forma datirala od apsolutističkog državnog uda ra Karla XI. U Švedskoj svakim srezom. zavođenje kol egijalnog sistema pretpostavlja reorganizaciju gubernija. to je da podeli gubernij e na „otseke” sa nešto više od 5.” U Rusiji je sasvim drukčije: ili će landfogde-e morati lično da ubira po reze. već njihova nadležnost pripada gubernatorima i njih ovim pomoćnicima. rasnije. relativno maloga prostranstva. Upoređujući ih. da ča k i jedan plemić ne bi smeo da ga nazove lopovom ili bitangom. pobožnije i čestitije o što su švedski seljaci”. poput slobodnih ljudi. kao što Fik mora da prizna. svaki srez ima svoj iza brani sud. ne bi mogao da bude opterećen većim brojem p odručnih lica. u härad-u postoji veoma dobro organizovan poreski aparat. Pre vladavine Karla XII.000 „ognjišta” i da na čelo svakog otseka postavi po jednog dsrat-a. Od kraja XVII veka. a docnije će na ta mesta postaviti manje važne ličnosti. niti ovim moralnim običajima. ka o oligarhiska ustanova. Senat. landratima su pr idodati glasnici. ovaj. k ojim upravlja landfogde sa svojim pomoćnicima. U Rusiji se ne može naći ništa slično ni tome sistemu koji se stvara o postepeno kroz vekove.” I tako su ov i „glasnici” vlasti jedina veza između niže klase. Pre svega. potpadaju neposredno pod kraljevsku vlast. nema landfogde-a u gubernijama. Jasno je da ovaj sistem ne može da bude presađen u Rusiju bez ikakvih izmena. „tako da u čitavome 21 8 hrišćanstvu” — piše Fik — „nije lako naći poštenije. samo pod ovi m uslovom mogu kolegijumi učiniti Rusiji iste usluge kao u Švedskoj. poveravaju svakojaki zadaci. Ovi seljaci. Oblasna organizacija u Švedskoj sadržavala je tri administrativne podele. mnogo je veća od švedskoga okruga. koje su po ticale iz davnine. koji u isti mah ima dužnost da prikuplja obaveštenja koja o selja cima traže više sudske vlasti. Ali čak i ova upravna jedinica. on dolazi ubrzo do ubeđenja da u Rusiji ne postoji nikakvo oblasno jezgro koje bi se moglo pretvoriti u srez. Sve što je on mogao učiniti pre kolegijalne reforme. i države3. upravlja jedan činovnik koji se zove fogde ili länsman. ili će pak poveriti prikupljanje poreza „zem ljoposednicima i njihovim upravnicima”. Međutim. ukinut je. „U Švedskoj” — primećuje Fink — „landfogde nema pod svojom upravom više od 800 do 1000 seljačkih „ognjišta”.on i prevodi sa švedskog jezika pravilnike za svaki kole gijum. stvarajući kolegijume. U Švedskoj. i dodaje: „Slobodan seljak je toliko ponosan na svoju čast. te će landfogde . vernije. a da ga on odmah ne tuži za uvredu”. pastor sarađuje pri utvrđivanju cifre poreza za svakog po reskog obveznika. već u početku njihovoga postojanja stavlja im na čelo senatore. i svi činovnici poznaju dob ro svoj posao. Ujezd isto tako ne odgovara tačno härad-u ili okrugu. U tom obliku one prelaze u Rusiju: socken ili kirchspiel sa baltičkih obala odgovara volost-i (srezu). iako u Švedskoj administracija radi uredno. härad ili nekadašnja centurie odgovara ujezd-u (ok rugu). što će mnogo komplikovati njegov rad. seljaka. pored jednoga sudsko g činovnika (häradshöfding). predaju svoj porez neposredno landfogde-u. te je Petar odavno tražio — no bezuspešno — način da vojvodi doda jedno izbrano telo sastavljeno od plemića.

landsrentmästre. Jedino rešenje je da se podele na oblasti pr ostrane gubernije koje je Petar stvorio. ona su doslovno prevedena sa švedskog. ovi niži činovnici imaju dužnost da paze na promene u imovnom stanju svakog poreskog obveznika. Ono što se dogodilo sa centralnim ustanovama ponavlja se i ovde: nove oblasti potči njene su gubernijama. a zatim i u ostalim gubernijama. da zamene organe volost-i ili srezova koji ne postoje u Ru siji. dok se na jednoj strani prosto naprosto žrtvuje srez. Pošto je Senat jasno izjavio „da u okruzima nema inteligentnih seljaka” sposobni h da vrše ove dužnosti. Što se tiče ruskih gubernija. ne može više da izdrži tolike troškove. dok je poslednji stepen. Švedski sistem nije uostalom ni bio usvojen u potpunosti. koja je podeljena na 14 oblasti. S druge strane. kao u Švedskoj. dovoljno je rasmotriti zvanična uputstva koja su da ta novim činovnicima. jer ona ne da je „dovoljne prihode za pokriće godišnjih izdataka na 3 Organizacija vlasti i ostaće. sve do kraja staroga režima. kao i u Švedskoj. umesto da su ga zamenili. samo jedna prelazna ustanova. Zato se. one ne mogu da odgovaraju trećoj švedskoj upravnoj jedinic i. i zavodi se sva hijerarhija švedskih činovni ka. ona ima veliki broj činovnika sa strogo određeni m nadležnostima: landsekretärare. oblast. šef guvernerove kancelarije. oni su samo prosti . oni svake godine sastavl jaju i proveravaju „mesni registar” (grundboken) ili katastar i paze na plaćanje svih taksa. sam guverner oblasti. ali je u njima izostavl jeno baš ono što je najglavnije. koji ima samo bl agajničku dužnost i potpada pod državni kolegijum. već pri prvim pokušajima jedne ozbiljne reforme oblasne upr ave. ipak ostaje dovoljno obimna i složena. Da bi se to uvidelo. već u njegovu nadležnost spada i pravosuđe i kažnjavanje prestupa” — a do 1712 godine o n je čak imao pravo da utvrđuje cifre poreza. To Senat i čini. senat mora da vodi računa o prevelikim troškovima ko je za sobom povlači ovo administrativno cepkanje: administracija svih ruskih gubernija stajala je samo 173. Ovakva švedska oblast. nekadašnjoj guberniji. potčinjena četvrtoj upravnoj jedinici. nerešiv problem. zakonodavac je prenebregao da ukine stare. landsbokförare.000 rubalja. Istina. drugi stepen sistema. a to je srez ili volost. Švedski sistem ne odgovara dakle ekonomskom ni vou zemlje. naposletku.000 „ognjišta” umesto 800 do 1000. potčinjena jednom landshöfding-u. no ipak pod uslovom da mu se dodele pet do šest „nižih komesara”. čija nadležnost. Ma koliko da je mala. U Rusiji. ali u Rusiji nedostaje osnova švedskoga sistema. sa v iše od 5. područja pet do šest i po puta veća nego što su š i okruzi. vidi kako upravna vlast pada u ruke jedne nove vladajuće klase koja još nije ko načno obrazovana. pored njega postoje u okruzima još samo landsrat-i. dok je administracija samo Livonije . koju su opustošile ruske trupe. u vreme „švedskoga poretka” stajala Šveđane preko 200. koja je finansiski iscrpena.„moći da ima na svome području 3 do 4. kao što su kolegijumi bili Senatu. okrug. Fik priznaje da čak i ova Livonska gubern ija. Suprotno onome što bi se moglo misliti. U Švedskoj. Zavodeći nove ustanove. Zbog toga. bilo da ih se nije mogao lišiti. Ničega sličnog u Rusiji: „ne samo” — kao što naglašava Fik — „da je ruski gubernator na čelu admini ije. koji ima „najteže i najvažnije dužnosti”. najpre samo kao pokušaj u Petrogradskoj guberniji. Primera radi treba uporediti „mesne komesare” okruga i njihove dužnosti u Švedskoj i u Rusiji. otsada postoje tri stepenasto poređane oblasne jedinice u Rusiji. iako jasno o međena nezavisnim radom ostalih činovnika.000 seljaka”. postaje ovde prvi. bilo da je zaboravio da one postoje. sadrži 4 do 7 okruga. što lišav a započetu zgradu njenih temelja. jer on vrši nadzor nad svim o nim što u toj oblasti spada u nadležnost kolegijuma. 21 9 prinadležnosti činovnika u nekadašnjim švedskim srezovima”. Utoliko pre ne može da ih izdrži usija. organ fin ansiskog kolegijuma. ali su mu i oni potčinjeni. lagman koji posebno bdije nad pravo suđem. podela zemlje na oblasti i okruge ne ukla nja raniju podelu na „otseke” i na osam ogromnih gubernija. daju se s druge strane gubernijskim „otsecima”.000. Fik predlaže da se ovi komesari izaberu između „plemića skromnog pol ožaja i bogatstva”. land-u ili oblasti. a svaka od njih na 5 o kruga. Petar je odmah težio da ga uprosti.

usled toga što on prikuplja glavni neposredni porez. Kako se naplaćivanje poreza vrši posredstvom plemića. da je broj tih činovnika mnogo veći nego ranije. Posle naređenja „da se vojvode potčinjavaju gubernatorima.” u januaru 1727 godine on ide i dalje. Sve ove posebne odluke konačno su dovedene u saglasnost naređenjem koje je upućeno gubernatorima i vojvodama u septembru 1728 godine. jer „onde gde je ranije bio samo jedan starešina na čelu seljaka. gubernatorima i vojvodama — koje će mere u mnogom olakšati siromašnima. umesto da su lično odgovorni za svoje poreze. posle sreza. da od ostalih kolegijuma svaki prikuplja svoj prihod. potpada ne pod finansiski ko legijum. i da se pravosuđe i kažnjavanje povere. tako da se jedva jedna trećina naplaćenih suma predaje državnoj blaga jni. Novi činovnici nisu zauzeli svoja mesta u raznim gubernijama ni 1719 ni 1720 godine. na zvanje oblasnog vojvode. imaće otsada posla samo sa jednom jedinom kancelarijom.” Tako se celokupna administrativna hijerarhija svodi na jedno 22 1 jedino zvanje. a to će reći posredne i opštedržavne. Nekadašnje niže zvanje gradsko g vojvode uspostavljeno je i potčinjeno zvanju oblasnog vojvode. koji je opet potčin jen gubernatoru. koju je već i sam Petar pokazao. godine napisao jedan član finansiskog kolegijuma. pa naređuje da se „stave u p enziju svi nepotrebni administratori. i okružna administ racija žrtvovana. koji zamenjuje nekadašnjeg okružnog vojvo du iz vremena pre Petra Velikog. da se nadležnost finansiskog kolegijuma ne poštuje. da svaki od ovih ras polaže svojom kancelarijom i velikim brojem pisara. U junu i julu 1726 godine uzima on u rasmatranje stvarno uprošćavanje što su ga pretrpele oblasne administracije i odlučuje da smanji „nekorisne plate” i „da penzioniše rentmeister-e i njihove potčinjene. Vojvoda sad zamenjuj e kamerir-a i rentmeister-a. sada ih ima deset”. već da .22 0 naplaćivači poreza. postoje samo „revizioni spiskovi”. od 1726 godine. Slično uprošćavanje nižih stupnjeva objašnjava nam zašto su strogost i podrobno st više švedske administracije postajale nemogućne i bile bi uostalom beskorisne. jer um esto da odlaze u razne kancelarije i raznim službenicima. Carev vrhovni savet prinuđen je. krčmi i centralne. te se nov lični porez od „duše” pretva ra u skupni. Pošto se naposletku dolazi do istih rezultata kao i pre reforme. kao i u prošlosti. „mesni komesar'” p ostaje činovnik koga bira mesno plemstvo: i tako je. ispoljiće se p onovo i završiće se uspostavljanjem starih metoda. već se seljački porez uplaćuje posredstvom njihovoga gazde. hijerarhiska potčinjenost oblasti gubernijama i zvanično je utvrđena. ponekad čak i po nekoliko puta naplaćuju isti porez i ne polažući račune. da u unutrašnjosti zemlje neizvežbani činovnici prikupljaju poreze neuredno. Oblasnom kamerir. umesto da se trudi da pobol jša švedske metode. kao i u prošlosti. S druge strane. namenjen za pokriće vojnih rashoda.u ostaje dakle samo dužnost da pr ikuplja prihode od carina. pojavljuje ubrzo protiv nove oblasn e administracije: težnja za uprošćavanjem. već pod kolegijum rata. zašto onda da se povećava b roj činovnika i da se plaćaju naknadne prinadležnosti? Zbog toga se izvesna reakcija. a uputstva koja su sastavljana za njih popravljena su i prilagođena sistemu koji je važio pre Petra Velikog. Ali. koja će postati naročito živa posle Petrove smrti. umesto katastra. da se ukinu kancelarije i nadleštva mesnih k omesara i drugih činovnika iste vrste. kao i u prošlosti. kako bi pod bliskim rukovodstvom i na dzorom poslovali sa više opreznosti”. mesni komesar. on se vraća starim moskovskim navikama. ne postoji direk tan odnos između administracije i slobodnog poreskog obveznika. obveznici su odgovorni zajednički. u jednom skupn om sistemu koji će trajati do stupanja na presto Katarine II. O primeni novoga finansiskog sistema ostao nam je jedan veoma interesantan izvešta j što ga je 1723. Stevan Kohijus . On opravdano napominje da je reforma „bila izvršena olako i bez potrebnih p riprema”. Vojvoda sad nema više dužnost da pazi na poreske obveznike. da vodi računa o ovim kritikama.

ovaj pa k postaje dalje jezgro budućega plemstva koje će. k ao što smo videli. Sve kancelarije i nadleštva usredsređena su u jednoj jedinoj kancelariji koja ima. — Pošto je bila korenita i despotska. Senat nije iznad svih kolegijuma. mornarice i spoljnih poslova. imati da upravlja državom. ovih „visokoblagorođija” kako se one nazivaju. i iznad njega. S druge strane. nisu ni same bile dovoljno dovedene u saglasnost. nekadašnji branilac administrativne centr alizacije. Svaka briga za socijalnom reformom njemu je tuđa. kolegijumi vo jske. itd. odluke koje on lično donosi popunjavaju nedostatak jedne vrhovne političke centralne ustanove. zahvaljujući svome autoritetu. neka vrsta tajnog saveta za vojne i d iplomatske poslove. On daje direktorijumu finansija naziv „Vrhovni lični savet”. načelnika vojnog kolegijuma. Petrova re forma se ne zaustavlja ni pred kakvom preprekom. utišava ili ublažava raspre „visokoblagorođija”. radi otpravljanja redovni h poslova. postoji sem toga i jedna ustanova sa nedovoljno određenom nadležnošću: jedno veće sastavljeno od „v isokih ličnosti” iz neposredne careve okoline. SOCIJALNE POSLEDICE PETROVE REFORME Petar se jedino interesu za rat i diplomatiju. koji je zavođenjem redovne vojne službe modernizovan i obnovlje n uvođenjem elemenata uzetih izvan njegovih redova. savetuje da se stvori jedna „vrhovna uprava”. predzn . bez obzira na položaj njegovih članova u carevoj službi. Kada je Petar započeo novu reformu. gde će povremeno zasedavati Njegovo Veličanstvo car. Međutim. promene koje on izvodi toliko su duboke. te je u tom pogledu demokratska. najglavniji izvor pometnji. I upravo je rad ovih visokih ličnosti” koje ne obrazuju neko red ovno telo. uzrok je careva moćna ličnost. postaje zatvoren stalež. nekadašnji društveni stalež „vojnih obveznika”. ona izjednačuje sve društvene jedin ke. koji je postavl jen za državnog pravobranioca u Senatu 1722 godine. mornarice i spoljnih poslova zadržavaju svoje prvenstvo u odnosu na ostale k olegijume. problema vojske. pomilovanja. koji bi sa povećanim brojem članova obrazovao dva otseka ili „vrhovnih direktorijuma” za sudsko policiske poslove i finansije. On predlaže da se ovim direktorijumima priključe dva druga organa: jed an „Sinod” i jedan „Tajni savet za spoljne poslove”. Sa svoje strane Fik preporučuje da se izmeni organizacija Senata. potreba za ovakvom ustanovom već se oseća. Što ovaj Vrhovni lični savet nije stvoren za Petrova života. Ipak. kao i naspram Senata. Ove centralne ustanove. kojima su bile potčinjene mesne službe. potvrđivanje i izmena zakona utvrđivanje novih poreza . da one moraju im ati odjeka na društveno uređenje. oduvek su bili iznad Senata i obraćaju se njemu „prema ukazu Njegovog Veličanstva. on se bavi finansiskim. Obrazovanje povlašćenog plemićskog staleža. Međutim. jedna „nadkancelarija carstva”. Uprošćavanje oblasne administracije moralo je logično imati za posledicu i uprošćavanje ce ntralnih ustanova. koji će kasnije poslužiti da se označi skup vrhovnih administrativnih ustanova. Ma da ova poslednja evolucija samo počin je za Petrove vladavine i završava se tek za vladavine njegovih poslednika. razne otseke. ekonomski m i administrativnim reformama samo ukoliko se one dotiču glavnoga problema. vojske . i ona će i biti stvorena odmah posle njegove smrti. vladareve funkcije. prema starinskom običaju. rusko društvo će postepeno dobiti aristokratsko obeležje: pre svega.” Prilikom stvaranja kolegijuma. On. i novoga ljubimca Jagužinskog. usled poremećaja koje je ona izazvala. te da se obrazuje jedan uređen sistem više državne uprave i da se između ova četiri organa razdele. Kurbatov.goni lopove i razbojnike i da upravlja karantinskom službom i merama protivu požara . Načelnici triju glavnih grana državne uprave. kao i raspre između njegovoga nekadašnjeg ljubimca 22 2 Menšikova. 3. Pored Senata. zvane povitje (otsek) i stol (k ancelarija).

koji su Petru bili zaloga ve rnosti njihovih roditelja”. Plemići se i dalje izvlače. kao što smo videli). 22 3 Godine 1712 mladići iz Moskve odvedeni su u masi u Petrograd na smotru. On primorava plemiće da uče matematiku. čine da ov a služba postaje stalna. preteći im svirepim kaznama. po k ome niko ko nije ispunio tu obavezu ne može biti proizveden za oficira. — docnije ćemo vi deti kakva je bila sudbina ovog programa nastave. te da „tako poniža va otmene porodice”. prve Petrove reformne mere ne dopuštaju da se predvide takvi rezultati. Kampredon tvrdi „da su najveći bro j gardiskih pukova sačinjavali sinovi kneževa i bojara. kao što znamo. Međutim. on i dalje zadržava pov lašćen položaj u redovima vladajuće klase. dao Petru ideju za čuveni ukaz od 18/29 . koji su po poreklu bili plemići. kako kaže Kurakin? S druge strane. — ako je verovati Posoškovu — biraju kakvo p ovlašćeno mesto ili još bolje kakav položaj koji im donosi koristi.aci koji nju nagoveštavaju prilično su značajni u poslednjim godinama njegove vladavin e.” I pored svih ovih zabušavanja. pod pretnjom da im neće odobriti ženidbu (ukaz od 20/31 januara i 28 februara/11 marta 1714 godine). pod uticajem „pravilnika engleske države i drugih evropskih država” predložio je da se načini spisak svih plemića prema broju „ognjišta” koje poseduju i da im se dodele odgovarajuće titule. samo menjaju metode : umesto da se kriju po svojim domovima. on ga zamenjuje velikim smotrama plemića i vrši strog popis dečaka i mladića. svoga konja i slugu. čak i kad je prinuđen da živi u kasarnama i da ra i grube poslove. Čerkaski i drugi) upuć ni su — kako kaže Kurakin — kao vojnici u gardiske pukove. koji umesto sebe šalje u rat jednog siromašnog p lemića. misleći jedino da se vrate svojim kućama. Petar pokušava da zavede pripremnu obuku između desete i petn aeste godine. Zar nije on slao upotješnjuj-ske pukove konjušare iz svojih štala da tamo budu rame uz ra me sa njegovim drugovima u kocki. načelo obavezne javne službe je uspostavljeno. Petar potv rđuje ovu povlasticu stvarajući godine 1719 Leib regiment dragona.000 mladića r egrutovanih iz svih pokrajina: 500 do 600 između „najplemenitijih”. koji preobražuju slučajno sastavljanje trupe u redovnu vojsku. Ima u ovome izvesan kom promis: plemić služi kao vojnik. radi proizvođenja z a oficira. pravilnik iz 1716 godine utvrđuje (više nego što naređuje) da. On im takođe nameće obavezu da služe kao prosti vojnici i potčinjava ih ukazu od 26 februara/9 marta 1714 godine. zar nije on glasno tvrdio da ruski vojnički stalež treba da „služi državi? U to vreme je b io odveć rasprostranjen običaj da se izbegava vojna služba. oni. oni se sklanja ju u pozadinu. ali služi u gardi. Već 1712 godine Fjodor Saltikov. pod pre tnjom konfiskovanja njihovih imanja. Sasvim je prirodno da se u takvoj sredini ubrzo razvi la „staleška svest”. a neprek idni ratovi. pošto otsluži svoj rok. postaje odmah oficir u vojsci i za država na taj način svoj društveni položaj i svoje hijerarhisko dostojanstvo. Posoškov navodi jednu svakid ašnju rečenicu zemljoposednika: „Neka bi nam Bog dopustio da služimo velikom vladaru ne izvlačeći mač iz korica!” A za vreme ratnih pohoda „čitave desetine ovih ratnika skrivale su se po šumama i jarugama. Vojnik u gardi. Godine 1704 (jedne od najtežih godina. Ovo j e isti onaj Saltikov koji je. radi svojih vojnih planova. na svome imanju. on vrši smotru nad više od 8. svaki ima pravo da i opljačka. među kojima i kneževi (Golicini. kome daje svoje ime. pretstavnici ruskog šljahtestva ili plemstva — to je jedan od prvih prim era upotrebe ove reči — nemaju drugog načina „sem da služe u gardi”. Pošto je mesni nadzor nad vojnom sl užbom zemljoposednika bio ukinut u isto vreme kad i teritorijalno regrutovanje. Ovaj život u kasarni stvara pak izvestan duh zajednice koji se ja vlja vrlo rano u gardiskim pukovima i omogućuje im da steknu svest o svojoj političk oj snazi. Ali činjenica da ove pretnje moraju neprestano da se ponavljaju i pooštra vaju dokazuje njihovu bezuspešnost.” Petar ih „silom izvlači” iz njihovih domova. drugim rečima. od kojih dve stotine pravih kneževa. Godine 171 4 svi plemići od dvadeset do trideset godina pozvani su da se upišu u Senat. plemić koji ne dođe na smotru izlaže se mogućnosti da bude „obeščašćen” i da doživi „građansku smrt”. pošto je stavljen izvan zakona. dok on „krstari poljem u zaprezi o d šest konja i upropašćuje svoje susede. Prema jednom ukazu iz 1722 godine. u kome s u sami plemići. Ipak. a kada treba ići u rat. ili se pak — opet po r ečima Posoškova — ugledaju na Zolotareva.

” On naređuje heroldmeister-u da „pazi da ne bude više od jedne trećine članova svake porodice zaposleno u građanskoj službi. već i da učvrsti položaj plemstva . kako se ne bi smanjivao broj vojnih lica na kopnu i na moru. kaže on. iz osam prvih rangova (do čina majora i koleškog sudijskog pomoćnika). i njegova zlovolja ispoljava se nervoz nim trzanjem ramena i glave. i njihove velike i slavne po rodice ostaće nepokolebljive. jer. Ona pred nas iznosi jedan bilans: Petar je izazvao mešanje raznih društvenih sloje va. oficir poreklom iz nižeg staleža ostaje. i dalje samo jedan izuzetak. on jasno otkriva nameru z akonodavaca. koji zacelo nije naviknut da sluša takve primedbe. Ako se pomisli da je Tabela rangova ustanovljena tek 1722 godine i da je ona tako reći kruna čitave reforme. jer ona proglašava da samo ime nije dovoljno da obezbedi pol ožaj u državi onome koji to ime nosi. „bilo bi uvredljivo za vojna lica ko ja su dobila svoj čin po cenu naporne službe da vide kako druga lica dolaze nezaslužen o do istih počasti ili čak i do višega čina. osim svoga finansiskog cilja. Menjšikov ga stiže trčeći: car ne može da se povuče tako. on treba da prisustvuje trim a pozdravima. koju potvrđuju i druge Petrove odluke. Ali. i Petar. on je spreman da prizna ono što je učinjeno. građanski položaji sa odgovarajućim vojnim činovima iz Tabele rangova. koji im a da se stara isključivo o plemstvu. ima više činovnika nižeg porekla — nekadašnji podjač ego plemića. 22 5 Držanje Petrovo prema višoj klasi koja se obrazovala za njegove vladavine vidi se i u obzirima koje je ukazivao eliti prestoničkoga plemstva. a vojna služba uživa najveće uvaženje. ali. prisustvuje prvom pozdravu i udaljuje se od mah. Ustanovljavanje ove tabele smatra se većinom kao je dna demokratska mera. ali odlučuje da s e ne ide dalje tim putem. čak i ako su „skromnoga porekla”. pošto se deoba iman ja vrši kao i ranije. I pored toga što je mnogo cenio naučnu spremu i posebna znanja koja su se tražila od činovnika — on je čak naredio heroldmeister-u da ustanovi jedan staž za obuku u administrativnim i ekonomskim poslovima —.” Istina. vraća se p . S druge strane ta tabela potvrđuje odredbe ukaza iz 1721 godine koji je proglašav ao da jedan vojnik niskoga porekla može da dobije naslednu plemićsku titulu pošto dobi je čin višeg oficira (ober-oficir). pre izvesnog broja godina provedenih u službi. Razume se da se naglašava „najbolje plemstvo”. on prilazi. Po rečima Bergholc a „ništa ga nije moglo zadržati” kada je trebalo učiniti neku prijatnost gardi. koji će moći da se koriste „svim počastima i preimućstvima koje uživa to plemstvo”. U građanskoj službi. heroldmeistera-a (načelnika odeljenja za plemićske grbove). posle toga odjednom se zaustavio. Tabela izjednačuje „sa najboljim i starim plemstvom” potomke građanskih službenika i oficira. on je ophrvan brigama. ali on mora da se uputi ka postrojenoj gardi i da o dgovori na njen pozdrav. čiji tekst ponavlja reči ovoga „savetnika” sa aristokratskim težnjama: „na 22 4 taj način porodice neće biti imovno upropašćene. onda će se lakše razumeti da ona nije samo imala za cilj da zavede demokratska načela. koja priznaje tri uporedne kategorije hijerarhija: vojnu. razume se. građansku i dvorsku službu. gradi. a ne „skromno poreklo”. koja u to vreme počinje da dobiva izvesnu važnost. taj zakon je doživeo neuspeh. da plemići dobivaju rang tek pošto ga zasluže i da i m se izvesno „dostojanstvo” dodeljuje kao nagrada za njihove vojne zasluge. U isto to vreme sastavljena je Tabela rang ova (Tabel o rangah). Petar uopstalom ne prestaje da ponavlja ple mstvu kako se ono upravo svojom vojnom službom razlikuje od prostog naroda i obraz uje pravu aristokratiju. ponizio plemićske porodice. uzdigao na vlast ljude niskoga porekla. ruskog i tuđinsko g porekla. i isti o vaj pisac saopštava jednu značajnu činjenicu: 29 juna/10 jula 1721 godine Petar prosla vlja svoj imendan. Godine 1722 ustanovljeno je je dno novo zvanje.marta 1714 godine o neotuđljivosti nepokretnih imanja. Petar zabranjuje da se izjednaču ju.” a to će reći da sprečava plemiće da izbegavaju vojnu službu prihvatajući se položaja u građanskoj službi.

ovi su otada počeli da vrše službu poreznika nad svojim sopstvenim seljacima i postali tako reći činovnici ministarstva finansija . 22 6 Ovaj zakon još doprinosi učvršćivanju povlašćenog položaja plemstva.” U Moskvi. Petar i zakonski potvrđuj e ovo približavanje. a ovi dru gi pali. U slučaju da se ona ne može . primenio je najsvirepije mere. kad više nema iluzija o svojoj okolini. jer postupno upisuje i jedne i druge u poreske obvezni ke. prisustvuje svečanosti i ispunjava tako svoju društvenu obavezu prema plemstv u. ta dva tipa imanja koji su se istina znatno približila u XVII veku ne samo stvarno. Poznati su mnogi dokazi poverenja koje je on ukazivao oficirima garde. Pri kraju svoje vladavine. hapsi i okiva u lance „najbolje građane” te va oši. u pogledu svoje ličnosti. šiba stražare batinom. već i u zako nskom pogledu. koje može da ga protumači kao dodeljivanje prava apsolutne sopstvenosti nad polj skim dobrima koja ono ima u državini na osnovu vojne službe koju vrši za račun države. položaj slobodnih seljaka i položaj sebara približili su se. koje još i ne postoji. vojnik Netesev ulazi pijan u kancelariju jednoga kamerira. ipak docnije ukida ovaj oblik zakonski dopuštenog bežanja sa zemlje za koju su vezani. i nezavisna nasledna dobra. i Petar zahteva tu službu od svih plemića. kao i za obične gr ađane.oslušno. pronevere. — Razume se da Petar nikada nije imao nameru da zavede rops tvo. On bez uspeha pokušava da ukloni barem vidne znake evolucije ka porobljavanju koje se tada vršilo: tako 1721 godine naređuje Senatu „da prekine pojedinačnu prodaju ličnosti. i ne propušta da i on primi mito. p odrazumevajući tu i njegove ljubimce. Kada je — da bi uprostio švedski sistem — poverio prikupljanje novoga poreza na zemlju veleposednicima. Na taj način vrše oni besplatne službe — jedine koje u to doba postoje — pomoćnika u mesnim administracijama. „podoficir Pustoškin.” U Vjatki. I zaista. izaslanik finansiskog kolegijuma. primanje mita. dotle se celo ple mstvo koristi zakonom iz 1714 godine o neotuđljivoj nekretnini. stavljajući im lance na vrat i noge. pod zavisnost vlastele. Gardiski oficiri prisustvuju sednicama Senata i motre na držanje senatora: francuski diplomat La Vi iznenađen je što vidi „kako senatori ustaju sa svoga sedišta p red nekim poručnikom i kako se prema njemu ophode sa puno poštovanja”. seljak ili sluga ne može da se u dalji da bi išao ma kud. Kad ponekiput uvidi posledice svoga zakonodavnog rada. vicegubernatore i njihove potčinjene. ili tačnije rečeno — kak o primećuje Ključevski — o nedeljivom nasledstvu. S druge strane. Stapajući potpuno razna zakonska prava so pstvenosti. čije je uživ anje uslovljeno godinama vojne službe. on se prvi uplaši. a to će reći visokog činovnika. zakon o „nedeljivom nasledstvu” unosi „jedno divno dobročinstvo” plemst vu. i njegovo poverenje nije iznevereno. Kada su postavljeni za pomoćnike mesnoga komesara koga oni sami i biraju. kao slučajno što se često događa u Petr ovim zakonodavnim spisima — taj zakon brka državna dobra (pomjestje). opustošio kancel arije i savladao starešine nadleštava stavljajući im lance ne samo na noge. zavodeći sistem pasoša: b ez posebne „otpusnice” koju izdaje sopstvenik zemlje. Dok se elita plemstva koja služi u gardi koristi carevom naklonošću. a zatim prema „dušama”. kako priča diplomat Matvjejev. Iako on isprva ograničava ovu zavisnost sebara dopuštaj m da stupaju u vojsku bez pristanka njihovih gospodara. Porobljavanje seljaka. na primer. k oja ne postoji ni u jednoj zemlji i koja izaziva vapaje. ima još mnogo drugih. I ovde su razlike koje su postojale između raznih kat egorija seljaka iščezle još pre Petrovog stupanja na presto. pa ma kakvo bilo poreklo dobara koja oni poseduju. menjajući iz osnova odno između zemljoposednika i seljaka koji žive na njihovim posedima. jer su oni prvi prestali da budu robovi. vojna služba je obavezna za plemiće. bez obzira na to poreklo. poverava on gardi brigu da izviđa administrati vne krivice. oporezujući ih najpre prema „ognjištima”. kuda se šalju sa naročitim zadacima. oficiri su ovlašćeni da vrgnu u oko ve „gubernatore. nego i na vrat. jer ovi ljubimci iz poslednjeg doba njegove vladavine razgolićuju zločine i kažnjavaju ih strogo. ovaj zakon ne pravi nikakv u razliku između raznih tipova nepokretnih dobara. oni vrše sem toga i službu koja spada u nadležnost ministarstva unutrašnjih poslova. U unutrašnjosti z emlje. a nad kojima oni sa d stiču pravo potpune svojine.

naređujući mu da završi taj posao u roku od pola godine. Prestajući da posreduje u odnosima između spahija i seljaka. „ugledne” trgovce. U 1718 godini stavlja on pribelešku na ovaj projekat: „usvojiti za sve gradove . Prva gilda obuhvata: bankare. Porobljavanje seljaka. ovaj začetak opštinske autonomije iščeza va zajedno sa rasparčavanjem prihoda Ratuše na razne gubernije. država je ostavila seljake na milost i nemilost njihovih gospodara. godine 1720 i 1721 rad na sastavljanju novih statuta još nije dovršen. kao što je učini la za celu Rusiju. i to u obliku dotada nepoznatom. P osle promene finansiskog sistema. 4. NARODNA PROSVETA I REFORMA CRKVE . apotekare. na staroste i na cjelovalnjik-e odgovornost za glavni posredni porez. koja se takođe zasnivala na klasnim razlikama. ugled građani i burgmestri. sa svim njegovim pravnim nedostacima i svom moral nom gnusobom. — Nekoliko socijalnih promena koje u gradovima i zazivaju Petrove reforme nisu takođe namerne. ipak je potrebno dve i po god ine da bi se to uspešno okončalo. bila je da stvori auto nomnu opštinsku upravu. već kao pomoćne organe e konomskog razvitka zemlje. itd. Izvan gilda ostaje „prost narod”. Njihova je dužnost da vrše građansko i krivično pravosuđe. Za važne poslove pridaju se magistratima staroste. male trgovce. prema uputstvu za magistrate oni se priznaju za gradske stanovnike. a njihovi pretsednici mogu čak da dobiju plemićsku titulu za usluge učinjene drža vi. Što se tiče „neredovnih” građa na. da potpo mažu razvitak zanata. koje će trajati jedn o i po stoleće. Stvaranje povlašćenog gradskog staleža. lekare. Tako je stvarno ustanovljeno ropstvo. čineći spahije odgovornim za postupke njihovih se ljaka.pro tivu smrtne kazne koju oni izreknu može se uputiti apel na glavni magistrat. knezu Trubeckom. Za ovu reformu on pribegava istim izvorima i služi se i stim metodama kao i za reformu centralnih ustanova. Takvo stanje postojalo je otp rilike i pre njega. oni mogu biti nagrađeni za svoj rad dodeljivanjem izvesnoga ranga. da ih smatra ne kao oruđa njegovog finansiskog sistema. uzalud je on izneo svoju glavnu mi sao da „spahije nisu svetovni gospodari seljaka”. oni imaju pravo da podnose svoje žalbe preko svojih starosta i svojih desjatsk ih (desetara). već one samo posredno proističu iz tih r eforama. druga. koji imaju savetodavni glas i koje biraju gilde. kao što smo videli. U novoj organizaciji gradova nema ni jednoga elementa samoup rave (self-government): istina. Ovoga puta je usvajanje merkantilističke politike i stvaranje posebnih ekonomskih organa. ali. ratušu i burgmestre (pretsednike opština). ali su oni neuklo nljive starešine grada. nagnalo ga da sa gradovima postupa sa više ob zira. između građana prve gilde. a ne pojedinih s ebara”. kao što su trgovački i industriski kolegijumi. na osnovu pravilnika Rige i Revala”. da osnivaju škole. Članove magistrata biraju. članove magistrata biraju gilde. a to će reći plaćeni radnici i nadničari. Ali pod tom lepom f irmom i tim zvučnim nazivima tuđinskoga porekla krije se samo jedna finansiska mera. Kada je Petar bio pr imoran da obnovi sve centralne ustanove morao je isto tako da centralizuje i opšti nsku administraciju. Podela gradskog stanovništva na dve „gilde” nema u sebi ničega demokratskog.potpuno ukinuti” — dodaje on — „neka se bar vrši prodaja čitavih porodica. kojoj je cilj da nabaci na 22 7 trgovce. istaknute zanatlije. oni u pravljaju gradskom policijom i dužnost im je da potstiču stvaranje fabrika. premoć jednog višeg društvenog staleža. I ovde on ima da zahva li Henriku Fiku za zakonski projekat o stvaranju gradskih magistrata. Jedna od prvih Petrovih briga. ali ne kao „ugledni” ili „redovni” građani. Uzalud je seljak Posoškov — koji je bio veoma napredan za doba u kome je živeo — žel eo da se jednim zakonom utvrde novčane obaveze i kuluk i da se odvoji seljakova ze mlja od zemlje njegovoga gospodara. obične zanatlije učlanjene u esnafe. godine 1722 on preti teškom robijom oberprezidentu glavnoga magistrata. Petrova reforma imala je dakle za posledicu da ozakoni u gradovima. otpočelo je.

hitali su da se vrate svome domu zadržavaj ući u sećanju samo uspomenu na dobra vina i na lepe žene. a mlad trgovac za tezgom. obuzeti žudnjom za domovinom. tako se i ovde ne bi mogla povući tačna g ranica između kraja XVII i početka XVIII veka. po imenu Nepljujev. koje Petar šalje u Evropu u strogo praktičnom cilju. ali su ovakvi slučajevi bili retki. a apotekar u laboratoriji. vojnu. građevinsku i lekarsku!” Petar tada i ne sluti kakvo je stanje u toj Akademiji. — Petar se nije ograničio samo na to da evropeizira spoljn i izgled svojih podanika. ni jedan jedini nije postao brodar. Kotošihin je govorio: „Ne šalje se niko u druge zemlje d a proučava i upoznaje tuđinske običaje. razlika između ruske i evropske civilizacij e bila je toliko velika. na l icu mesta. smatra svoj zadatak „kao najveću nesreću” i žali se na to u pismima koja upućuje svojoj porodici: „Evo gde mi je pao u deo najžalosniji život. U vreme cara Alekseja. ali. kao njegovi prethodnici. Uistini. On se ne plaši. Pre Petrovog stupanja na prest o sveštenik je učio svoj posao u crkvi. Daj Bože da ljudi u njoj vrše pametna proučavanja da bi mogli da vrše razne službe: crkvenu. Isto tako i za Pet rove vladavine moreplovac uči svoj posao na svome brodu. bilo je nekoliko Rusa koji su ost ali u tuđini i odrodili se. odabranih isto tako među plemićima kao i među onima običnoga porekla. ne hajući da se vra ti svojim poslovima i svojoj porodici”. Pedagoški problem je savršeno nepoznata s tvar za ova dva razdoblja. Ustvari. 22 8 Kao i za ostale manifestacije ruskog života. već da se oni pripreme za izvesnu praktičnu karijeru. U početku je Petar.Stvaranje škola. jedan od njih ne sme da iziđe iz svoje sobe jer se boji da će pasti u latinsku zablu du i iz mržnje prema tuđinstvu. On je isto tako i osnivač intelektualne klase u Rusiji. samo nepovo ljne uspomene na svoj boravak. mogao bih posvetiti s ve dane svoga života učenju. kao i dipl omati i mali broj imućnih turista koji su tamo zalazili nisu mogli da shvate ni sa mu osnovu evropskog života niti da im ona omili. Ml adi Rusi mogu samo da najpovršnije upoznadu praktične metode rada i moraju se zadovo ljiti da kako tako proučavaju nauke u njihovim svakodnevnim primenama. odreći se svoje sopstvene vere i preći u njihovu. Ja o tome nemam pojma. a retko su i odašiljan i mladi ljudi u inostranstvo. treći opet piše Petru povodom jednoga svog druga: „Ti si me izvol eo zapitati kako je Stevan (Boženinov) uspeo da nauči geografiju kad nije znao ni az buku. Englesku i Holandiju „da izučavaju arhitekt uru i brodarstvo”. 22 9 Zbog toga se Petru nameće potreba da u svojoj državi organizuje pripremne škole. Kada su stigli u Veneciju. slao buduće specijaliste da stiču praktična znanja u inostranstvu. bilo je izlišno stvarati škole. umesto da stvara škole. Pošto tada cilj učenja nije bio da se razvijaju sposobno sti mladih ljudi. svak uči svoj zanat na praksi. niti kakva su Adrijanova shvatanja o školsk om programu. drugi jedan. Takvo je stanje duha mnogih mladića. kaže n. činovnik u svome nadleštvu (p rikazu). kad upozna veru i običa je drugih ljudi. sticanje ozbiljnih znanja bez ikakve prethodne spreme pravo je čudo. „imamo i mi jednu školu. Po po vratku sa svoga prvog putovanja pripoveda on naivno patrijarhu Adrijanu o svojoj nameri da pretvori u univerzitet Akademiju slovensko-grčko-latinsku: „Božjom milošću”. pa ipak ne bih postigao uspeh. lekar u bolnici. jer postoji bojazan da će. Bog čak i slepcima pokazuje put. građansku. Ali ako nem aju mnogo sklonosti za „tešku” nauku i ne uspevaju da nauče strane jezike. da mladi ljudi koji su slati u inostranstvo. Od pedesetorice koji su godine 1697 pošli u isto vreme kada i mladi car u Veneciju. što će Rusi dolaziti u dodir sa tuđi ncima. oni se rad o odaju raskalašnosti i ostavljaju za sobom. a ponekad su sklapali na brzu ruku i poneko prijateljstvo. Oni su se zadovoljavali da uživaju u svojoj slobodi. ali . jer mi je nametnuta najteža nauka. jer nimalo ne razumem ni jezik ni samu nauku”. Razume se. kada je uskoro potom uvideo koliko je njegov razgovor sa patri . u državama koje posećuju.

U svojim prospektima. jezicima: francuskom. u njegovoj školi predaje se samo latinski. decu majora. te da se mora stvoriti škola koja neće biti posebno posvećena „pomorskim znanjima”. i da u nepismenoj Rusiji treba najpre naučiti učenike da čitaju. a naredna generacija daće tome programu naziv „ple mićskih nauka”. To je prvi ozbiljan pokušaj da se u Rusiji stvore srednje škole. on pozdravlja mladiće dobre volje jednom ruskom rečenicom koja je dosta nevešto sročena: „Zdravo. potrebe toga doba traže otvaranje osnovnih škola. jer upravo u kući toga pastora stanuje livonska seljanka koja će kasnije postati rus ka carica Katarina I. „gimnazija prima samo siromašne blagodejance. i sva k može tu da uči „predmete po svom izboru”. jevrejskom. Njegov nastavnik švedskog jezika predaje u 23 0 isti mah i istoriju. viteškom jahanju i višoj dresuri konja”. Usled toga se i samo učenje smatra kao izvesna služba za koju se prima plata. francuski. Ustvari. Ovo je prva ustanova koja je u suprotnosti sa Petrovim duhom koji teži samo onome što je praktično i korisno. i on obećava da će ih učiti „geografiji. Glikov pokušaj je preran. samo na preseljavanje Pomorske akademije u Petrograd. Po dva učenika. no kojima su potrebne pritke i kočevi”. On poziva u Moskvu Engleza Farvors ona. on se ne ogra ničava. Glik pada u ruke Rusa.000 tadašnjih rubalja. I pored svega toga ta ustanova ne napreduje: jedan deo zemljoposedničke dece beže iz nje. Glik ima amb iciju da ne bude samo profesor. i Petar ga uzima pod svoju ličnu zaštitu. da bi se videli sa svojim majkama i se strama.” Ništa nije pomoglo. koji otvara godine 1705 Školu matematičkih i pomorskih nauka i drži svoja predavanja u Suharevskoj kuli i sto toliko za „one koji tu dolaze svojevoljno” koliko i za „one koji dolaze pod moranj e”. nego i vaspitač. a učitelj igranja Ramberg daje lekcije „iz lepog ponašanja i komp limenata na francuski i nemački način”. Dekartovoj filosofiji. koje on smatra kao pripremu za vojnu službu. a to je privatna škola pastora Glika u Marienburgu. potrebno je stvoriti osnovne i srednje škole. već mu ona služi kao učite ljska škola iz koje će izići budući nastavnici. strategiji. sirijskom i haldejskom”. latinskoj retorici sa vežbanjima u govorništvu. Godine 171 . dobiva državnu pomoć od 3. nemačkom. osnovana 1705 godine. drugi je napuštaju da bi prešli u posebne škole. l atinskom. Ne ispitujući o vde sve zlosrećne Petrove pokušaje u pogledu škola. sastavljenim pompeznim stilom. Kao god što je nekadašnja stručna škola za teologiju imala dužnost da popravlja svete kn jige i održava veru. Ustanovljen je i internat za decu čiji roditelji stanuju daleko. sa njima se postupa kao sa odraslima i kažnjavaju se kao za prestup protivu zakona: za neopravdani izostanak kažnjavaju se novčano. o vi plodne šibljike. profesora matematike i moreplovstva. kao i „veštini igranja. umesto kneževske dece. Pos le raznih pokušaja on naposletku uspeva da tačno izloži taj problem: pre nego što se stv ori neka viša stručna škola. zaustavićemo se samo na jednom prime ru.jarhom bio neumesan. ali godine 17 06 njegova gimnazija ima svega 40 učenika. grčkom. One postaju još potrebnije kada je Petar nametnuo plemićima obavezno školovanje. a za prekršaj discipline izlažu se batinanju. Ovo je prvi pokušaj u Rusiji da se u jednoj „privatnoj školi” da je opšta nastava mladićima koji su većinom iz viših društvenih redova. otposlani su u svaku rusku guberniju „da poučavaju decu iz svih društveni h redova”. Ubrzo Petar mora da uvidi da se ne može postati moreplovac jednim mahom. jahanja i mačevanja”. a može da primi 300. Jedan poseban ukaz poziva tada „Plemenite ličnosti” da u nju „dovedu svoju decu bez ikakvog ustezanja i da im tu pruže vaspitanje o svom t rošku. isto tako ova nova brodarska škola ima i praktičan cilj da preobr azi vojsku i flotu. Glikova „gimnazija”. Po zauzeću ove varoši. on upoređuje omladinu „sa mekanom glinom koja zadržava sve utiske”. koji su naučili geografiju i geometriju. Uistini. baca se on lično na posao. jer pre takvih g imnazija. kapetana i plemića koji nem aju zemlje. Kurakin kaže da je to „škola viteških znanja. politici. pravilima francuske i nemačke učtivosti. ako se učenici pokažu nemarljivi. u Akademiju za brodarstvo i A kademiju slaveno-grčko-latinsku. Da bi ostvario svoj program. italij anski i švedski jezik. Glik je očekivao da će učenici pohrliti sami od svoje volje. nemački.

U oblasti osnovne nastave Petrovo delo je daleko od toga da bude isto toliko obi mno. Ali ovo skromno brojno stanje nije se dugo održalo. Mi raspolažemo. ni učenik da uči. kolegijum admiralitet a pokušava da se otarasi ovih škola potčinjavajući ih Sinodu i spajajući ih sa eparhiskim šk olama. otvoreno je za pet narednih godina 46 takvih škola. Istoričar Pomorske akademije piše da „pošto su učenici prostoga porekla naučili da čitaju. zatim Putjirim iz Novgoroda. Ali oni ne umeju da objasne odakle treba uzeti sr edstva koja su potrebna za građenje ovih škola. glupe ili maloumne dece”.6 osnovano je 12 škola. u njima se izučava gramatika. što se tiče plem ićskih i bojarskih sinova. Odlazak ovih dveju kategorija učenika smanjuje brojno stanje matematičkih škola na 572 deteta.9 od sto) završavaju u njima svoje školovanje. Skoro pol ovina njih (45 od sto) jesu sveštenička deca. ili se pak upućuje „na nek o drugo opredeljenje”. naprotiv. istina. da bi ostala u njihovim dućanima i učila njihov zanat. Tu sve zavisi od starešine dotične eparhije. retorika. Osim pismenosti.5 od sto su deca posadskih (gradskih stanovnika).000 učenika — od kojih. kojima se pridružuju još 30 u 1720—1722 godini. 12. 14 od njih moraju da budu zatvorena.000 učenika odabrano je. ni koje predmete treba u njima predavati. spojivši se delimično sa „garnizonskom vojnom školom” ustanovljenom 1732 godine. Srednje škole su se same od sebe diferencirale. Posle Petrove smrti. Akade a slaveno-grčko-latinska pozvana je isto tako da stvara nastavnike. Od 1. za godinu 1727. i učitel ji. puštaju da ško le začame i da se naposletku zatvore. i školski materijal. kozaka i artiljeraca). i svaka oblast mora da ima jednu takvu školu.5 od sto. p i računaju” — u razredu ruskog jezika i matematike — a to će reći pošto su završili dve prve dine učenja — samim tim su završili svoje školovanje i osposobljeni da mogu vršiti razne d .500 dece koja su prošla kroz ove škole. ostalo ih je samo 28. i da osnovna škola skoro nije ni posto jala za Petrove vladavine. milom ili silom. kao što su bili Jov iz Novgoroda — koji je prihvatio br aću Lehudi. Ali Sinod odmah protestuje. — i ovaj broj neće se menjati pre nego što ove škole budu pretvorene u seminare 1737 godine. Ovo dokazuje da osnovnoj nastavi nedostaje sve. Dmitrij iz Rostova i Gabrijel Bužinjski. zanimljivim dokumentima o radu ovih ruskih srednji h škola. Ovaj ogromni napredak ne izvršuje se bez velikih teškoća. Ve oma aktivne crkvene starešine. I tako sad postoji po jedna svetovna i jedna crkvena škola u svakoj oblasti. među kojima treba na vesti i suparništvo između crkvenih i svetovnih škola koje se otimaju o učenike. prema društvenim kategorijama učenika. Tu njegovi pokušaji ne daju nikakav rezultat: o onom njegovom pokušaju što ga je učinio prilikom popisa stanovništva iz 1710 godine ovako se izražava arhiepiskop Jov i z Novgoroda: „Popisivači prisiljavaju sveštenike da grade škole u svakoj parohiji i da u njima predaju razne predmete. jer. N e primorava se ni nastavnik da predaje. Oko 2. a druga p etina sastavljena je od „nepismene.2 od sto su čino vnička deca. niti gde da se nađu potrebne namirnice i materijal.” Zbog toga se m atematička škola održala sve do 1744 godine. ni kakvi treba da budu nastavn ici. i zgrade. pr ivlače stotine učenika i znatno proširuju program nastave. i udžbenici. a to će reći deca vojnika (dragona. ne dodavajući tome teologiju. 23 1 Sinod opet traži da se sveštenička deca upisuju u eparhiske škole koje spremaju svoje učen ike za sveštenički poziv. oni zahtevaju da se njihova deca oslobode obaveznog ško lovanja. u 1727 godini mogu se nabrojati 46 eparhiskih škola sa 3. Eparhiske škole pokazuju mnogo više života. I sam program nastave zavisi jedino od raspoloživih sredstava i revnosti upravnika škole. polovina pripada eparhijama Male Rusije. samo 4. samo 302 (19. filozofija i teologija.6 od sto su skromnoga porekla. One su nazvane „brojovne škole” ili „matematičke škole”. kaže on. njih je samo 2. Oni samo kažu: „Biće izdat jedan ukaz o tome”. Pošto je crkv eni pravilnik iz 1721 godine pozvao episkope da osnivaju eparhiske škole na svome području. za matematičke škole. iz kojih jedna petina učenika beži ili bivaju vraćeni roditeljima. „nije red da crkvene škole obučavaju učen ike jedino u geometriji i aritmetici. Drugi. Posadski prvi protestvuju. Pa ipak. 19.

i iz njih izilaze nastavnici ma tematičkih škola. potrebno je najpre izraditi je dan rečnik. sa kratkim uvodom ispred svakog odeljka. kasnije. a oni koji poznaju nauku ne znaju jezik. Štampanje knjiga i književnost. anatomiji. posle njenoga preseljenja u Petrograd (1719 ). inžinjeriji i vojnom građevinarstvu. Od svih Petrovih izdanja jedno jedino delo uživa uspeh. hirurgiji. već za učenje i obrazovanje čitaoca”. kojima je zabranj en boravak u unutrašnjosti zemlje i koje one pripremaju za vojničku karijeru. One nisu opasne za pravoslavlje. ogroman za on o vreme. ali su viši razredi namenjeni plemićima. fortifi kaciji. — Ono što škola nije mogla da pruži.. Pa ipak. itd. namenjeni učeni cima iz narodnih slojeva. treba prevoditi samo ono što se direktno odnosi na pre dmet. već je njima nepoznat i predmet koji imaju da prevode: jedan savremenik piše da „oni koj i znaju jezik ne poznaju nauku. morala je ova najza d da uzima učenike iz naroda. koja je namenjena raznim društvenim kate gorijama. Godine 1708 usvajaju se „nova amsterdamska slova”. prva knjiga štampana ovim novim slovima je jedna geometrij a. posle koje nastaje prava stručna obuka. napominje on. već samo najosnovniju spremu za niže kla se. ali da plemići nastavljaju učenje u višim razredima. i to bogatih plemića. Matem atičke škole. one su potpuno nerazumljive za ruskog čitaoca. Razume se. nemaju u sebi ničega što bi moglo da uznemiri Akademiju slavenogrčko-latinsku. građanskoj arhitekturi. itd. U Artileriskoj školi početni razredi sastavlje ni su od dece artileraca. objavljena prema rukopisu u koji je Petar lično uneo pažljivo mnoga objašnjenja. Godine 1717 pojavljuje se prevod . Za tim su sa stranih jezika prevedeni mnogi udžbenici posvećeni artileriji. mehanici. i vojnička priprema. i godine 1716 Petar im izrično zabranjuje da stupaju u njih: plemići ne smeju da borave u unutrašnjo sti. Inžinjerskoj i Artileriskoj školi. namenjena samo višem staležu. inkvizitorsku cenzuru. nisu namenjene plemićima. pa se čak i pobožni spisi izdati u Kijevu nemilosrdno p roganjaju. apotekarskih pomoćnik a. Isti preobražaj vrši se i u dvema drugim specijalnim školama. botanici. kako bi se pripremili za 23 2 službu u ratnoj mornarici. Svetovne ruske knjige štampaju se u Amsterdamu. a ne „brbljanja”.” Petar budno motri da u ovim prevodima budu samo tačne činjenice. gde se Petar prilikom svoga prvog putovanja sprijateljio sa porodicom štampara Tesinga i gde je osnovao jednu rusku štampariju. građevinarskih pomoćnika. on ih ne štampa „samo radi tašte lepote. U Petrovo vreme ne samo da prevodioci ne raspolažu naučnim rečnikom. ona je isključivo namenjena plemićima. Niži razredi. Čitaju se životopisi svetaca. utvrditi prigodnu 23 3 terminologiju. trebalo je da nadoknadi knjiga. činovnika u admiralitetu. već ona pokazuje da radoznalost čitalaca nije uprav ljena na knjige koje Petar želi da nametne. kojima je i bila namenjena. zacelo. da stupe u inžinjersku školu. kao što zn amo. koje je Petar osnovao 1712 godine. i dalje rade u Moskvi. ne zato što govore o suviše teškim predmetima. Usled stalnog uzdržavanja plemića. već zato što su prevodi rđ vi. Šta više. ova rđava prođa knjige ne dokazuje da sklonost ka čitanju još ne postoji. „ispunjavaju često svoje knjige nekorisnim pripovedanjima jedino u cilju da one budu što deblje. a to će reći „građanska slova”. „ ci”. ratu. ona uzima naj veći deo svojih učenika iz reda plemića. koje su provinciske ustanove. Akademija slaveno-grčko-latinska vrši. i zaslužuje stoga da se na njemu zadržimo. „dirljive” ili „šaljive” pripovetke prevedene sa poljskog ili izvorne. pobožna i poučna dela u stilu Velikog ogledala. Pre nego što bi se prevodile naučne knjige. Tako školska nastava ne daje opšte obrazovanje. Kada je Akademija preseljena u Petrograd.užnosti: pisara.” Ne treba se mnogo čuditi što se godine 1703 holandski trgovac žali kako se knjige ne prodaju i kako je njegova trgovina u deficitu. U oblasti knjige vidi se kako društvo i država dobivaju svetovno obeležje još n aglije nego u oblasti školske nastave. kao i „matematici.” Ove knjige.

dela Ogledalo učtivosti za mladež ili pouke o lepom ponašanju. želju da se oslabi ugled Crkve izlažući je potsmehu. da se ne ližu prsti. car prola zi ulicama „da slavi Hrista”. arhimandrita i drugih crkvenih ličnosti. pisca onoga poznatog testamenta protivu stranaca. kojoj na čelo stavlja „kneza-papu” ili „veom a komičnog patrijarha Moskve. i ovu n epristojnu igru nastaviće on za vreme čitave svoje vladavine. ipak on organizuje odmah po svome prvom povratku iz inostranstva onu čuven u litiju u kojoj je primorao svoga starog učitelja Zotova da igra ulogu „veoma komično g i veoma pijanog patrijarha”. ustima.” Ogledalo daje pouke o svemu tome. d a se viša klasa izdvoji od ostalog društva.” Ono potom daje složenija pravila o idealn o uglađenom čoveku: ne otkrivati drugima cilj kome se teži. i čitav im „konklavom” episkopa. okruženog dvanaestoricom „kardinala” n aročito izabranih zbog njihovog opštepoznatog pijančenja i proždrljivosti. Svakoga Božića praćen gomilom od 70 do 200 ličnosti. pošto ga prava kultura nije dirnula. igri. On je bio vaspitan prema davnašnjim običajima. Za dve godine prodato je 189 primeraka. da sedi. naviknut da se ne pokorava nijednoj di sciplini. a 1767 godine štampano je peto izdanje. Crkvena reforma. U ovim neverovatnim lakrdijama i orgijama koje ih zbunjuju. On dobro poznaje shvatanja crkvenih velikodostojnika koji okružuju nj egovu majku i koji su protivni svemu što potseća na moderna shvatanja. da pozdravlja. a naročito u znanju stranih jezika. koje treba govoriti ne samo radi vežba nja. Uostalom. prilagoditi se gledištima svoga sagovornika. već i zato „da sluge i sluškinje ne razumeju ništa od onoga što se kaže”. Za jednu društvenu klasu koja treba da preuzme upravljanje zemljom i koju sam car silom privlači na dvor. Ova „pl emićska znanja” uskoro će se prilagoditi u Rusiji i pomoći će. Razume se. a pokazao se kao njihov protivnik . Setimo se samo programa Glikove gimnazije: pastor nije bio mnogo istrčao ispred svoga doba. Ma da on poznaje temeljno crkvene obrede. da govori. stranci pokušavaju da otkriju neku potajnu nameru. kao što se može već zapaziti da se to jasno is poljava u poslednjim godinama Petrove vladavine. koja je bila isto toliko grubo pros tačka koliko i skrnavna. mačevanju. no . on pokušava. rukama. među kojima je i sâm Petar . On čak sastavlja i podro bna pravila za ovu komedijašku ustanovu. a kojoj je on želeo dati obeležje jednog političkog čina. Eto zašto on unosi u svoje 23 4 odnose sa Crkvom sve protivrečnosti i svu zbrku koje karakterišu prelazno doba ruske istorije i koje su nerazdvojne od njegove ličnosti. Ono takođe uči „da ne treba pljuvat i pred drugima. da ne treba čačkati nos prstom. I on lično učestvuje u toj litiji. njegova osećanja prema crkvi dat iraju još iz njegovoga detinjstva i slična su onima koja on ispoljava prema bojarima . da se ne čiste zubi vrhom noža. on ima dosta razloga da smatra sveštenstvo za svoga protivnika. da ume da se služi nožem. on je od evropskoga duha pozajmio samo površna obeležja jednoga slobodnog mislioca. da ne smeta svojim susedima svo jim nosom. viljuškom. da se ne pr evlači šakama po stolu. Po smrti patr ijarha Joakima. džepno m maramicom. voli ih i rado se pridružuje crkvenim ho rovima. tražeći hranu i novac od domaćina koji bi mu otvorili vrata. i da nosi na glavi jednu mitru ukrašenu nepristojnim likom Bahusa. šeširom. kao protođakon. jeda n ruski plemić iz XVIII veka treba najpre da nauči kako „da se pristojno ponaša za stolo m. tanjirom. ne braniti uporno svoje mišl jenje. ova knjiga je od neocenjive vrednosti. To dolazi otuda što ova knjig a uči mladog plemića „da ne liči na prostaka” i da se približi što je moguće više idealu „dvo eka”. odlikovati se u jahanju. Kukuja i cele Jauze”. itd. strjelec-ima. — Petrovo držanje prema Crkvi je dosta neobično i u njemu se ispoljav aju isto toliko njegove prirodne sklonosti koliko i posledice njegovoga vaspitan ja. da se ne brišu usta rukom. Ali ne treba Petru pripisivati takve namere. ali. da se ne češe po glavi za stolom. nogama. a takođe da bi mogao razlikovati jedan „čovek plemićskog porekla od glupaka”. zajedno sa promenom nošnje. od u crkvenoj vlasti vidi jednu neprijateljsku snagu koju treba slomit i po svaku cenu. Istina. da se ne žvaće poput svinja. da se kreće.

ili na zvezde koje bi išle svojom putanjom ne primivši početni pot strek.) ne zavisi od dogmi. koji je u svojoj borbi sa carem Aleksejem tvrdio da je „duhovno iznad svetovnog”. i Petar ne zaboravlja da se protivu njega vojuje „u ime samoga Boga”. — njena unutrašnja ad inistracša ne može da pretstavlja kanonski problem. čuvara i starešinu presvetoga patrija ršiskog prestola. veoma učenog episkopa Marcela. već je to samo jedno pitanje pr aktičnosti i korisnosti. koje je kao i stvaranje kolegijuma posledica uticaja Henrika Fika. — „niti sistema” — kako kaže Samarin.” O dnosno same osnove ovoga pitanja. Prostosrdačni ljudi su toliko zavedeni o vim mišljenjem. kod kojih organizacija Crkve pretstavlja gla vni problem. koji je „mnog o putovao i koji govori latinski. prema narodnostima. Ali.” Jamačno da se Teofan seća teorije patrijarha Nikona. da postavi svoga kandidata. već ono rešava delimično i polit ički problem koji je Petra nagnao da tako radi i koji je jasno postavljen. jer je njoj tuđa i sama pomisao na „razvijanje dogmi”.” Prilikom stvaranja kolegijuma. već d a čuva nagomilano blago. staju naprotiv na stranu Prokopoviča. pa čak možda i veći od njega. Kada je godine 1717 Sorbona iskoristila carevo bavljenje u Parizu da mu podnese jedan projekt o spajanju Cr kava. čija će pravila napisati Teofan Prokopovič.4 Ne samo da ovakvo shvatanje uklanja kanonski problem. da se njegovi n eprijatelji „hvališu kako oni ne kaljaju svoje ruke. Episkop rjazanjski Stevan upravljaće ubuduće poslovima koji se tiču šizme i jeresi. čuvar patrijarhiskog prestola. crkveni pravilnik što ga je sastav io Teofan Prokopovič proklamuje to na jasan način: „Otadžbina” — izjavljuje on u izlaganju p obuda za stvaranje Svetoga Sinoda — „nema da se boji od jednoga korporativno g skupa onih nemira i pobuna koje izaziva uprava jednoga jedinog duhovnog st arešine. svetovni ruski teolozi iz XIX veka. narodna crkvena organizacija (autokefalna. autonomna. koji je bio skoro isto toliko nazadan kao i Joakim. mi bismo u tome bili sprečeni apostolskim kanonom koji zabranj uje episkopu da preduzima ma šta bez odobrenja svoga starešine. Ako se usvoji ovo gledište. Izvesno je da je on naklonjen protestantskim težnjama i da stvaranje Svetoga Sinod a.. on ne uviđa da se on meša u jednu oblas t koja ne spada u njegovu nadležnost i da samim tim on povređuje crkvene kanone. Petar ustanovljava jedan „crkveni ko legijum” ili Sveti Sinod.. iskorišćuje tu priliku da indirektno ukori Petra odgova rajući teolozima sa Sorbone: „Čak i kada bismo mi hteli da otklonimo to zlo (odvajanje Crkava). Pošto ova Crkva „nema razvitka” — kako kaže mitropolit Serafim u sv ome odgovoru biskupu Palmeru. nego ih posvećuju. lask ajući sebi da vojuju za samoga Boga. Stevan 23 5 Javorski. i da je njegovo duhovno podr učje druga jedna država. „Od ovoga tre nutka Stevan Javorski postavljen je za „egzarha. svi će sa osećati pre sa duhovnim p oglavarom nego sa svetovnim starešinom i usuđuju se da ustanu u odbranu prvoga. Pet ar je već dovoljno moćan da nametne svoju volju: „Prikazi i razrjadi (nadleštva) patrija ršiski” — odlučuje on 16/27 decembra 1700 godine — „prestaju da postoje. jer narod ne ume da razlikuje duhovnu vlast od samodržne vlasti. O n jegovoj reformi mišljenja su podeljena u ruskoj Crkvi. Po smrti patrijarha Ad rijana (u oktobru 1700). cilj pravoslavne Crkve nije da umnožava. Dogme su dovoljno proširi vali vaseljenski sabori. ipak oni tvrde da se ovo pitanje ne postavlja za pravoslavnu Crkvu. on smatra da je takav starešina drugi v ladar. Nije onda čudno što jedno tako tašto mišljenje potstr ekava na akciju i samog pastira. To su granice koje nas u ovome poslu sprečavaju da radimo ili da govorimo. zasenut ug ledom i poštovanjem koje uživa vrhovni pastir. da oni dižu svoje poglede manje ka samodržcu nego ka vrhovnom pastiru. sl avenofili Homjakov i Samarin. odaje takv e težnje. menjajući crkvenu administraciju. januara 1721 godin e. naročito u ovako v ažnom poslu. — Episkopi koji rešavaju bez patrijarha liče na udove koji bi hteli d a se kreću bez glave. italijanski i francuski”. bolja od one prve. Petar h oće da jednom za svagda svrši sa političkom moći Crkve. onda se ona može cepkati u besk raj. čak i kada . koji se u ovom pitanju ne slaže sa Teofanom Prokopovičem i naginje ka kato ličkom tumačenju toga problema. Prema tome. itd.bez uspeha. Kada izbije kakav razdor između tih dveju vlasti. Iako priznaj u da je pitanje o tome ko je nadležan da razvija dogme isto toliko važno za katolike kao i za protestante. jednak u moći samodržcu.

— Žen e vojnika kažu: „Zar je to vladar? On je upropastio seljake i domove. omoguća va caru da savlada svoje protivnike.” Ako su se svi društveni slojevi osećali podjarmljeni. koje je dobilo vid cezaropapi zma. i narodu bi lakn ulo. te se dakle javlja u verskom obliku. Poslednji strje lec-i podneće svoj račun”. Nemamo više vladar a”. To nezadovoljstvo ne postoji više samo u jedn oj društvenoj klasi. oduzeo na m muževe. polurubljama i davanju komore. Niko nema više mira”. Zar nema smrti za toga ludaka! On samo ubija valjane ljude. a ovamo uzima naše sluge i naše seljake za vojnike. Kad je dobro raspoložen. jer skida zvona sa crkava. NEZADOVOLJSTVO ZEMLJE I CAREVIĆA Opšte nezadovoljstvo. bio povlašćen. sam. Ovaj ag ent. to bi bio kraj kuluku. Za Petrove vladavine ono dobiva sve veći obim i uzima na sebe nacionalno i socialno obeležje. ali svaka nova žrtva koju on nameće stanovništvu. Život je težak. Bojarev sin kaže: „Zar je to car? On nas primorava da vršimo vojnu službu. ipak je jedan od njih. Nekoliko navoda iz njegovog spisa pok azaće kako su razne društvene sredine odgovorile na Petrovu reformu.” Čak se i prosjak pridružuje ovome horu nezadovoljnika: „Nemci su g a opčinili. — Kaluđer kaže: „Vladar je povešao strjelece kao što se veša slanina.” — I svi u horu ponavljaju : „To je proždrljivi džin. i primorava nas da plačemo do kraja života. koji je neka vrsta ministarstva policije. počinju da se oporezuju banje. Zar je to vladar? To je neprijatelj.” — Svešten „Bog zna šta se sve događa u našoj zemlji! Naša Ukrajina upropašćena je porezima. nego obuzima čitavo rusko društvo. učinio našu decu siročićima. To protivljenje ima korena čak u Niko novoj reformi. koji ima odvažnosti” ima dužnost da strogo motri da se Crkva ne meša u državne poslove. On lično odlazi redovno na svoju dužnost: a niko da ga ubije. 23 6 idu do prolivanja krvi. što se nikad nije videlo u vreme naših oceva i naših predaka. — Sebar kaže: „Ako poživi dugo. Otsada pitanje ponovnog uspostavljanja patrijarhata neće više biti pitanje uspostavljanja premoći Crkve nad d ržavom. napast.” Da bi konačno potčinio Crkvu državi. Kad bi ga neko ubio. to su neshv tljivi nameti. onda sve ide dobro. a sad će ih i us — Drugi jedan kaluđer odgovara: „Ta slanina moraće da se plati kad-tad. za njih je pril ika da ispolje svoje nezadovoljstvo. On putuje u svako doba. a sada se okomio i na sveštenike. koji treba da je „dobar oficir. Do njegove smr ti oni se drže povučeno. nema više srećnih dana. Sad se okomio i na samoga Boga. Pod nazivom „generalnog prokuratora Svetoga Sinoda” on se postepeno preobražava u pravog šef a crkvene administracije.” — Seljak kaže: „Otkako nam ga je Bog poslao. u ministra za duhovne poslove. i to 23 7 po pustim putevima. oteraće nas na onaj svet. Rumunija i Bugarska. car postavlja pri Svetom S inodu jednoga svog agenta. Čudim se e dosad nije našao niko da ga ukloni. 5. — Već pri svojim prvim pokušajima da preobrazi narodnu nošnju Petar nailazi na žestoko protivljenje narodnih masa. Njemu niko ne može umaći. Svi su prop ali na splavovima (pri građenju pristaništa). ipak će naposletku izgubiti glavu. Ništa mu ne vredi što galopira kroz Moskvu. Pomoću arhiva Preobraženskog prika za. Jedino stroga kazna izrečena nad strjelec-ima. noću. kuće. ali. na koje se oslanjao razočarani narod. u drugim trenucima. košnice. on besni i mahnita. ali on ne uspeva da ih uništi. Zato se nezadovoljstvo usredsređuje naročito u nižim društvenim re . Srbija. go i se samo o rubljama. istoričar Solovjev uspeo je da stvor i jednu upečatljivu sliku opšteg neraspoloženja. već pitanje oslobođenja Crkve državnog tutorstva. kao što s mo videli. kao što je učinio i u Senatu i drugim ustanovama.4 Primeru koji je Rusija dala o ovoj nezavisnosti još u XVI veku sledovaće kasnije G rčka. on je proždrao narod.

i smišljeno je da se car uhapsi na Donu i da se pre da sultanu u isto vreme kad i tvrđava Azov. i ustanici izjavljuju „da tako veliki posao nije započet olako”. Što se tiče ostalih pobunjenika. pored jednog moskovskog trgovca. Središte ove pobune je varoš Astrahanj. niko neće moći da nam se suprotstavi. pod izgovorom „da oni nisu dobili ukaz koji se odnosi na brade i o delo. ili još: „Ako vi počnete s jednog kraja. i da se oni oblače prema svojim davnašnjim običajima”. Pobune. Drugi atamani p okušavaju da nastave njegovo delo. Nemir i se šire i izvan prave Donske oblasti. pobunjenici šalju poruke kubanjskim kozacima i sultanu. u ob lasti reke Dona. njih su top ovi Šeremetjeva brzo urazumili. Jedan deo stanovnika Astrah anja su se pokajali i molili za oproštaj. Uskoro potom i Donska oblast diže ustanak. od deset kopejaka po sežnju (2. ne računajući ruske izbeglice. oni su potučeni u krvavoj borb . a 23 8 druge smo uhapsili. izbija pobuna na najudaljenijoj granici na jugoistoku.” Nasilja pobunjenika izazivaju naposletku negodovnje stanovništva.” Misao o ustaničkom pokretu odavno im se vrti po glavi. Bulavin. zbog ne mačkog odela. To su pre svega povodi koji su veoma uticajni u prvim godinama XVIII v eka: „Mi dižemo ustanak u Astrahanu u ime vere hrišćanske. Jedan strjelec iz Moskve izjavio je kozacima: „Mi ćemo pobuniti ljude u Astrahanju. da dobro piju i dobro jed u. Pošto je Petar naredio da se oni popišu. zatim kod strjeleca. Sredinom godine 1705. duvana —. — Raspoloženje kod kozaka je slično kao i kod strjeleca. stara vera moći će da se uspostavi”. U julu 1708 godine on se ubija usred pobeđenih kozaka. dok Petar „voli bojare”.. koja je jamačno izabrana namerno baš zbog svo je udaljenosti. sad nema više nikoga da nam smeta”. Kozaci kažu strjelecima: „U vreme Stenjke Razina vi ste nas sprečavali u našem radu... po gradovima nema garnizona. i zato što nam se zabranjuje da ulazimo u crkve odeveni u star inska ruska odela.. iz Novgoroda po imenu Nosov učest vovao je tu. jedan lažni Ivan (b rat Petrov). a posle njihovog uništenja kod kozaka i inorodaca. Oni koji upravljaju nama klanjaju se pred idolima. Kozaci su smatrali ovo odašiljanje ruskih trupa kao nasrtaj na njihove stare slobode. Jedan deo trupa koje su bile poslane protiv Bulavina prešle su na stranu neprijatelja. stanovništvo sa Dona i Jaika pridružiće nam se. Anciferova. jedan trgovac. Još 1701 godine. U svojim proklamacijama on poziva dobrovoljce ne samo d a „brane veru”. i zbog posečenih brada. i mi smo im oduzeli njihove mnogobožačke bogove. i skupština pretstavnika velikog broja ovih varoši sastala se u cilju da započne ovu pobunu. Car se tuče sa Šveđanima. mi ćemo se pobrinuti za ona j drugi. već i da „žive slobodnim i burnim životom u stepi. Donski kozaci su se takođe uzdržali.” Ali ima i skorašnjijih i stvarnijih pobuda: „Razrezali su nam namet od jedne ru blje na banje.” Ova proklamacija nije imala mnogo odjeka. Jedino su se gradov i Krasni Jar i Černji Jar pridružili Astrahanju. lišili su nas nezak onito naših pomoći u žitu . ali opet bezuspešno.133 m) na podrume. Ataman Bulavin napada odred Dolgorukova i uništava ga. i posadskih iz Nižn jeg Novgoroda. i Bulavin doživl juje poraz.000 ljudi. i što nam seku kaftane. To je bio znak za opšti ustanak. pre svega kod poreskih obveznika. koji je zauzeo Čerkask. da se vrate svak i u svoje zavičajno mesto i da se poruše varošice zvane „uzvodne” koje su ponikle u toj ob lasti. Proglas što ga pobunjenici iz Astrahanja upućuju kozacima navodi uzrok e pobune. zato se između ovih dve ju grupa uspostavljaju neposredne veze. Mržnja stare bojarske aristokratije ima sasvim dru go obeležje. a oni koji su ostali žele isto što i mi i veoma se raduju što ste došli. za koga se misli da je još živ i koji „voli narod”. i što nas progone . Jedna naročita organizacija pretstavljala je razne r uske varoši. ceni svoje trupe na 100. Ustanak je bio brižljivo pripremljen. Caricin se uzdržao. Veliki broj begunaca iz Rusije okupio s e bio u gornjem toku Dona.dovima. pukovnik knez Dolgorukov poslan je godine 1707 na Don. okružena sa svih strana inorod nim plemenima. pokušano je da se istakne jedan lažni pretendent. (Usled ovih zloupotreba). staroverac. Posle mnogih hapšenja izvršene su krvave kazne na licu mesta i u Moskvi. Ugliča i Simbirska. mi smo ubili izvesne starešine ( vojvodu Rževskog).

Nekoji od njih. Z bog toga se njegova okolina nada da će se posle njegovoga stupanja na presto utišati politička uzrujanost i da će nastati jedno mirnije doba. a njihovim atamanima otsečena glava na Crvenom Trgu u Moskvi. oni posmatraju plebejsku okolinu carevu i neuredan život tih skorojevića sa prezira njem i gađenjem. što ga približuje nezadovoljnom sveštenstvu. Verenic a je rekla za svoga budućeg supruga „da on izgleda ravnodušan prema svim ženama”. jeste vođ jedne grupe reakcionarnih svešt enika. one stare moskovske a ristokratije koju su bacili u zasenak novi Petrovi ljubimci. Nikakva opasnost ne preti više Petru od kozaka. oni odbijaju da priznadu njegov drug i brak sa livonskom zarobljenicom Katarinom i ne skrivaju svoje gnušanje na neotes ane careve ljubimce. on ga je 3701— 1702 godine okružio strancima (Nojgebauer. Svi nezadovoljnici nisu uporne pristalice starih predrasuda i veko vnih zabluda. Njih vređa carev privatni život. a to je nezadovoljstvo i otpor višeg staleža. kao knezovi Dmitrij Golicin i Kurakin. čijim posredovanj em on održava vezu sa svojom zatočenom majkom. sko rojevići i tuđinci. i kada mu je Aleksej jednoga dana priznao da je poželeo smrt svome ocu. Ign jatjev se ne usteže da odgovori: „Mi mu svi želimo isto to. koji će se kasnije žaliti da je t aj ljubimac carev namerno usadio u njega sklonost ka besposličenju i pijanstvu. čas u Drezdu. docnije sam se d ružio sa sveštenicima i kaluđerima”. Sve je ovo sasvim netačno: Menjšikov tuče i zlostavlja carevića. kao što je Menjšikov. i on često put a pokušava da suzbija naklonosti svoga sina hoteći da mu nametne sebe za primer. te se mladi carević nadahnjuje idejama svojih rođaka po majci i Petrovih sestara. mi slim da ona ima u sebi dobrote i da ovde ne bih našao bolju ženu.” I ne pitajući svoga sina.. Jakov Ignjatjev. Kozaci su izgubili igru. da bi se zastrašilo stano vništvo. koji je promenio mišljenje.” Ali ubrzo se odnosi među mladim supružnicima kvare: Aleksej voli da pije sa svojim prijateljima. Bar on Hijsen priča da je godine 1704 car pred njim zapretio Alekseju: „Ako vetar raznese moje savete i ako se ti protiviš da me slušaš” — kaže mu on — „ja ću te se odre iću se Bogu da te kazni i u ovom i u budućem životu”. baron Hijsen) i pomišljao nekoliko puta d a ga pošalje u inostranstvo. čas u Beč ili Pariz. a da Menjšikov. oktobra 1711 godine. uzvodna oblast. ali. računaju se m eđu najobrazovanije ljude svoga doba. carevića Alekseja. Po smrti cara Ivana i zatočavanja carice Evdoksije. koji i ne sluti da će se proročanstvo iz pesme ostvariti posle trinaest g odina. — Osim narodnog nezadovoljstva postojalo je još jedno. a Matvjejev. Njegov ispovednik. već naprotiv voli da čita pobožne kn jige i da razgovara o verskim stvarima. i pored toga što je izjavio da je izvršio naređenje. Nezadovoljstvo plemstva i carevića. Kažnjavanje pobunjenika je svire po: kozaci su vešani na splavovima. Način živ ta carevića pokazuje koliko se njegove sklonosti razlikuju od sklonosti cara refor matora: on ne voli da putuje. već i jednoga čoveka iz naroda. „Od svoga detinjstva'' — izjaviće on prilikom saslušavanja po nj egovoj krivici — „ja sam živeo u društvu svoje majke i njenih službenica. a njeg . sa svoje strane. prezire more i rat.000 ljudi je posečeno. Petar je želeo da svome sinu pruži zapadnjačko vaspitanje. koji su svi b ili protivnici reforme. nezadovoljna aris tokratija polaže sve svoje nade u naslednika.i kod Panšina (27 avgusta/7 septembra 1708 godine). jer je narod potlačen”. na veliku radost njegovoga oca. princezom Šarlotom od Volfenbitela.. koji su pušteni niz Don. kome oni moraju da se klanjaju i da ga pr opuštaju 23 9 ispred sebe. i protivu njegove volje. Godine 1705 Matvjejev piše iz Pariza da se tamo peva jedna pesma o Ivanu Groznom u koju se upliće i Petrovo ime: u toj pesmi se pripoveda kako je car naredio Menjšikovu da ubije carevića zato što je razgn evio svog oca. odgovara Francuzima „da je ta pesma nedostojna naravi ne samo jednoga vlada ra. Ali njegovo neprestano o tsustvovanje sprečavalo ga je da lično nadgleda vaspitavanje svoga sina. Ovo nezadovoljstvo uzima većinom oblik jedne ozbiljne kritike Petr ove politike.. koja je bila uzrok sukoba odvojena je od Donske oblasti i otvorena za useljavanje Velikorus a. spas ava život careviću. Aleksej je pisao svome ispovedniku: „Pokoravam se volji svoga oca . Petar to zna. Petar ga je oženio. potisnuti u pozadinu od Petrovih štićenika. 7 do 8.

već šta više Livonci „igraju na našim glavama” i uživaju veće povlastice nego mi.ova žena odbija da razgovara sa pijanim čovekom. Kada je u oktobru 1715 godine Šarlota umrla. takve ideje su često izražavane u „prijateljskim i poverljivim razgovorima” što su ih vodili obrazova ni prestavnici ruskoga plemstva. naprotiv. kaže on. uskoro umreti: „On će živeti još najviše dve godine”. oni su prisajedinjavali samo oblasti potrebne državi ili o pasne zbog razbojničkih najezda. jer švedsku obalu brane stene. Eufrozinom. Ev o te kritike u glavnim crtama. u ra spre i sukobe sa stranim državama. Uostalom. Za vreme istrage koja je vođena protivu njega. samo neka narod bude uz mene. Pre svega nezadovoljnici kritikuju spoljnu politiku. Petrova osvajanja. Aleksej više ne krije da „ne samo vojni i drugi poslovi njegovoga oca. ali one za n as znače najsmišljeniju kritiku koju su savremenici dali o Petrovom državničkom radu. dok su Petrova osvajanja samo izvor briga i troškova. a prusku brane dune. da ona nema da se boji nimalo neke najezde. Prema tome. geografski položaj Rusije je takav. Ni ko nas ne napada. Što se tiče Danske. prava narodna politika sastojal a bi se u tome da se ne mešamo u tuđe poslove i da ne napadamo nikoga. narod bi učinio sv e da se odbrani. Nikakva mornarica nije nam potrebna za odbranu obala. Za odbranbene ciljeve sasvim je dovoljna naša nekadašnja vojna organizacija. Trgovačka mornarica takođe ne pruža n i najmanje koristi. Ali i najsvirepiji protivnik koji b i opustošio našu zemlju ne bi učinio ni polovinu onoga zla što nam ga prouzr okuje izdržavanje jedne stalne vojske. jer 24 1 jedina zemlja koja bi mogla da pokuša napad s mora jeste Švedska. jer bi se ostale p omorske sile odmah umešale da je brane. on bi stanovao u Moskvi. Jedan iskrcani odred doživeo bi neminovno da mu saobraćajne vez e budu presečene čim bi se zaledilo pribrežno more. Nama ostaje samo čast d a prolivamo svoju krv za odbranu jednoga tuđinskog naroda. On ne bi nikome objavljivao rat i zadovoljio bi se nekadašnj om državnom teritorijom. Nekadašnja osvajanja bila su istinska dobit iz ko je su država i njeni službenici izvlačili razne koristi. Bilo bi dovoljno da se ona samo gušće naseli. Razume se. Ali. već i sama 24 0 njegova ličnost njemu su odvratni. Nedostatak mišica svirepo se oseća po selima. bilo bi isto tako besciljno napasti je. koje je bilo nezadovoljno reformama. a ona će uvek radije vršiti napad s kopna. Kada ga obaveštavaju da će takve reči neko da ponovi i da njegovi prijatelji naposletku neće smeti više da se druže s njim. On se više ne bi starao o floti i njenom održavanju i zadržao bi samo trupe po trebne za odbranu. ne povećavaju n imalo našu bezbednost i mogu samo da nas uvuku. čije je svedočenje objavljeno na dvanaest godina posle Petrove smrti. i da je zbog toga on uvek želeo da otide nekud. Eufrozina je otkrila njegov politički plan: „Kad bi postao car. kao što je činio u Doba Nemira. pošto se celokupna ruska trgovina obavlja posredstvom tuđinskih brodova. pošto je rodila sina Petra. ako bi se tako što dogodilo. on odgovara: „Šta me se tiče. i prijatelji moga oca biće nabijeni na koplja”. Ovi razgov ori možda nisu imali onu veoma logičnu formu koju im pripisuje Vokerod. bez ikakve koristi po Rusiju. Ne samo da plemstvo iz njih ne vuče nikakvu korist. njen je muž već sklopio vezu sa jednom mladom seba rkom svoga domaćeg učitelja. Međutim. Još je besmislenije od Rusije da pokušava da igra ulogu nekakve pomorske sile. Isto tako je nekorisno izdržavati mo rnaricu u cilju napadačkog rata. Bolje bi bilo da su ostavljeni kraj svojih plugova oni milioni ljudi što su žrtvovani ratu sa Švedskom i g rađenju Petrograda. Petrograd bi bio samo jedna ob ična varoš. I raniji vladaoci o svajali su zemlje.” On je uostalom ubeđen da će nje gov otac. da je nepotrebno proširivati je. koji ima padavicu.” Otkuda njemu ovakve ideje? Ako bi se verovalo Vokerod u. Naša zemlja je toliko vel ika. Bilo bi dakle bolje ostaviti sume upotrebljene na izdržava .” Sv ojim prijateljima i Eufrozini on često puta kaže: „Petrograd neće dugo ostati u našim ruka ma.

Što se tiče ost alih stranih sila. međutim. Većina o d njih su razumne i tačne. Isto tako. već upotrebljava sve to u svome domaćinstvu. Sudstvo. Za v lade njegovih direktnih poslednika. tovarna kola ne mogu dalje. prevozni troškovi teško pritiskuju trgovinu. Njegovi konji padaju od umora na putu. Ali je okolin a Petrograda neplodna. međutim. što mu s tvara velike nezgode. Isto tako pada u oči i korisnost od centralnog položaja Moskve .” Iz ist ih ovih razloga i zemljoposednici duboko mrze Petrograd. On ne prodaje ništa. a seljaci ih ostavljaju i beže. već za čitav niz godina. seljak u se isisava krv. veoma je tačan. ono što je u Petrovom radu bilo veštačko i neprirodno ukazalo se jasnije n ego dotada. da čak i kada dobijemo penziju usled bolesti ili st arosti. zatim mnogobrojna posluga i konji. Nas toliko pljačkaju. a ova dva grada su podjednako udaljena od Rige. Mi smo primorani da ostavimo svoja imanja u ruke nepoštenih nadzornika. mi nikad ne uspevamo da uspostavimo red u našim poslovima. Moskva je bliža P oljskoj i Turskoj. pošto su cene u Petrogradu upravo skočile posle dolaska dvora. kao što je bilo nekada. neskladnoj i često nesmišljenoj delatnosti koju je Petar razvio u svojoj spoljnoj polici i svom radu na vojnim poslovima. a seno i zob za njegove konje obilato daje plemiću njegova zemlja koja se nalazi nedaleko od va roši. izuzev Petrograda. Kada je. Namirnice za sopstvenika i njegovu poslugu. i kada je Moskva ponovo postala prestonica. rezultati ovih nepotrebnih postupaka osetili su se mnogo jače. U pogledu spoljne politike. savremena Rusija izgubila oblasti na Baltičkom Moru koje je Petar osvojio. Trgovina nema nikakve koristi od toga što je carski dvor u Pet rogradu. i to ne za vreme rat a. tako da dvor lišava trgov inu one dobiti koju bi joj mogao pružiti geografski položaj nove prestonice. „Jedan ruski plemić” — piše Voker od — „ne teži da stekne skupoceno ruho i nameštaj. jer je primoravao zemljopos ednika da otsustvuje dugo godina i unosio je nered u njegove poslove. Najzad. S druge strane. ovaj način gazdovanja bio je veoma nepodesan za preskup način života u prestonici i po vojničkim logorima. finansije i čitava državna administracija. na primer . jer potrošnja dvora pretstavlja sasvim malu cifru godišnjeg trgovačkog bilans a. one su otprilike na istom ostojanju i od Moskve i od Petrogra da. te je plemić prinuđen da dovozi iz velike daljine potr ebne namirnice i stočnu hranu. njegovih ministara. Njemu je potrebno u izobilju hrane i pića ruskoga porekla. Premeštanje vladareve rezidencije u severnu prestonicu smatra se da je više od štete n ego od koristi. Treba priznati da su ove kritike Petrovih savremenika mnogo ubedljivije nego sve ono što su protivu reforme mogli kasnije reći branioci drevnih ruskih običaja. i tek će se po dolasku Katarine II na presto pojaviti prava ruska nacionalna politika. On je svima i svakome nudio ruske vojnike. i to po veoma visokim cenama. iako je tačno da je Švedska bliža Petrogradu nego Mosk vi. niti da se časti ukusnim ručkov ima i tuđinskim vinima. Podizanje te nove prestonice usred finskih baruština i inorodnog stanovništva mogl . njihov ton posta je plahovitiji: „Zbog lične ambicije cara. Sve to može on nabaviti u Moskvi skoro besplatn o ili po skromnu cenu. koji je odveć blizu granice . mogli bi se lakše nadgledati u tako velikom centru kao što je Mosk va.nje mornarice u džepovima poreskih obveznika. ipak to susedstvo nije bez velike opasnosti. kada nezadovoljnici govore o svojim staleškim interesima. Nasuprot tome. kao i nezgode i opasnosti što ih pruža položaj Petrograda. i što je još gore. koja služi kao pristanište za sv e što ulazi u Rusiju. Petrove veze sa malim nemačkim dvorovima bile su mnogo prisnije nego što su to nalagali interesi Rusije. pošto u ruskoj ekonomiji gotov novac igra manje važnu ulogu ne go dohotci u naturi. koji su plen kor upcionaša i lopova. jer i najmanja taktička pogrešk a može predati prestonicu u ruke Šveđanima. glomazne sirovine koje su glavni predmet izvoza zahtevaju da prevozni troškovi budu što manji. lako je uvideti sve što je bilo veštačko i nekorisno u ćutljivoj. Opis domaćeg gazdinstva ruskih zemljoposednika. na koje treba paziti mnogo budnije nego na Švedsku. Ili je 24 2 pak on prinuđen da sve kupuje za gotov novac. što nas udaljuje od naših domova i naših porodica. a nas primoravaju da lično vršimo vojnu službu.

Sve kritike koje smo naveli svode se na jednu: reforma koju je izvršio Petar. koja j e pošla s njim. Međutim. zbog toga njihove kritike sadrže mnogo istine. živa spoljna trgovina i narodna mornarica bile neophodan uslov ruske narodne nezavisnosti. pa da se vrati u Rusiju kao namesnik svome mlađem bratu. imali su pred. Koliko sam te puta k orio. Aleksej se tada odlučuje da beži i sklanja se kod austriskog cara Karla VI . i koliko već ima godina kako s tobom ne govori m! Ali ti ništa nije koristilo. Aleksej. Inače. poziva svog sina da dođe k njemu. Milioni duša priz ivaju u pomoć nebesku silu protivu cara.” On mu obećava. i zato je od strane čove ka kakav je bio knez D. ništa nije pomoglo. kao što se otseca araženi deo tela. Poznate su nam posledice ovih kritika: uprošćavanje odveć složenog i preskupo g upravnog sistema što ga je Petar bio ustanovio. izaslanik Hanover a. a to će reći ciljeve koje je Rusija njihovoga doba bila sposobna da sebi postavi i da ih dostigne. služi se Eufrozinom. napominje: „U ovo j carevini sve će se jednoga dana završiti jednom užasnom katastrofom. ali nepredviđen.o je izgledati kao ćudljivi prohtev jednoga despota koji se bio odlučio da prkosi za konima istorije i prirode. Bolje je da ono padne u deo jednom dostojnom tuđinu nego rđavom rođaku. Petar se sastao sa svojim sin om i obasuo ga savetima: „Razmisli. Ali Petar ne pridaje veru njegovom odricanju: „Na tebe će uplivisati du gačke brade. Ja ću pričekati još pola godine. k oji nadvišuje Napulj. čiji su špijuni pronašli begunca. jedne tako siromašne i zaostale zemlje kakva je bila Rusij a. koji je dobio ime Petar. Savr emenici nisu mogli da shvate njegovo delo. Austriski car.” Sutradan je Katarina rodila sina. iak o je on u mnogo čemu bio preteča svoga stoleća. da će pričekati još neko vreme. sad i am brata”. On zna da njegov životni zadatak ugrožavaju i njegov rođeni sin i nezadovoljnic i okupljeni oko ovoga. Ali će o vaj otpor biti samo privremen i neće moći da spreči Rusiju da se drži istoriske brazde k oju je Petar umeo tako duboko i tako snažno da zaore u još neobrađenom tlu svoje otadžbi ne. jer bez toga moj duh ne bi mogao da se uspokoji. bolje je da pođeš pravim putem. postupaću s tobom kao sa zločincem!” Aleksej pita za savet svoje prijatelje. pošto je opisao zavere i atentate koji su skovani protivu cara. bila je prerana i premašala je mogućnosti i sredstva. da mu ostavio vremena da se iskreno pokaje. odgovara jući mu — takođe pismeno — da se izričito odriče prestola. „Inače. Sveopšta mržnja koja tinja očekuje samo da duhn . — Petru su. — „ili ćeš izme svoju narav. poznati uzroci nezadovol jstva. koje u ovom trenutku ne uživaju velike povlastice” — piše mu on. On namerava da sačeka Petrovu smrt. koj i ga potsećaju „da se kamilavka ne može prikovati za glavu”. njegovi odnosi sa sinom mo rali su neizbežno da se završe tragično. Onaj kome ću ostaviti u nasleđe ono što sam ja zasadio jeste jedan lenji rob koji je zakopao svoj talenat. Njegovi savremenici. Petar. s kojim je u srodstvu preko svoje žene. on šalje Alekseju jedan pisani ultimatum: „Ja sam čovek. jer je ono obznanjivalo jednu dalek u budućnost. očima samo svoje neposredne potrebe. 24 3 Kažnjavanje Alekseja i smrt Petrova. dodaje on. Golicin negodovanje bilo isto toliko prirodno koliko i neizbežno.Elmo. dodaje: „Hvala Bogu. pa prema tome moram umreti. Pre nego što je otputovao u inostranstvo. da bi ga privoleo da se vrati u Rusiju: on mu nagoveštava da će moći da se oženi Eufrozinom koju voli i da će moći posle toga da živi časnim i mirnim životom „na sel Izaslanici stranih država prikazuju u svojim izveštajima koliko je za Petra opasno da ostavi svog naslednika u životu i u slobodi. Od tog tre nutka car se nosi mišlju da izmeni zakon o nasleđivanju prestola. M. Videćemo i druge posledice. pa verujući čvrsto da je sigurnije ako ga ima kraj sebe. i ne samo korio nego i tukao. čija smo rasmatranja naveli. sve je bilo uzalud .. Zbog njegove plahovite naravi. koji ne može mnogo da uspokoji cara: „Tražim da se zakaluđerim”. Na sam dan Šarlotinog pogreba. događaji koji su se odigrali za dva naredna stoleća opravdeli su ono što je u njoj bilo bitno. ili ćeš postati kaluđer. Petar je naslutio put na koji je sudbina uputila Rusiju. on odlazi u inostrans tvo. kome njegovo pri sustvo nije moglo da bude prijatno. nego da postaneš kaluđer.. Veber. u kojoj bi živa spoljna politika. i on daje svome ocu jedan o dgovor savršeno logičan. predočavam ti da ću te isključiti iz nasleđa. dopušta mu da se sakrije u zamku Sant. nemoj hitati.” Uvek zabrinut. razume se.

proglašeno je da je Aleksej lišen svojih prava na p resto u korist njegovoga mlađeg brata. koja je u svome početku ličila na oduzetost. 22 i 24 juna/3 i 5 jula. Ali šest mese ci kasnije njemu dolazi do ušiju šaputanje kako carica održava nedopuštene odnose sa lepim Monsom. Iako mu više ne preti neka p rava zavera. 7/18 maja 1724 godine on priređuje krunisanje svoje žene Katarine. ali razgovori među prijateljima. plemstvo i narod obožavaju carevića. Događaj sa Monsom pokazuje Petru koliko je on usamljen. On odlučuje da ga preda sudu sastavljenom od velikodostojnika i sveštenika i da ga zatoči u Petropavlovskoj tvrđavi. Oko sebe vidi on jedan režim koji je on sâm stvorio. ako se dogodi da on umre. 31 24 4 januara/11 februara 1718 godine. sa ciljem da opustoši državu. Petar je postao kao neki anahronizam. sa svojom željom da sve ra di on lično i da održi svoju nezavisnost prema utvrđenom poretku. Ali ja neću imenovati nikoga. ali je sad odveć kasno. čiju pohvalu Teofan Prokopovič objavljuje u delu koje nosi naslov: Osnovanost vladareve volje. Sva lica za koja se pretpostavljalo da su n jegovi saučesnici podvrgnuta su ispitivanju. na nekoliko dana pred Petrovu smrt. njegova džinov . ča k i za tvoga života. Aleksej. i svakome je poznato da testament ca rev neće biti izvršen posle njegove smrti. ali kao što piše Veber: „Sveštenstvo. i tek 14/25 januara 1725 godine.” Zaključci koje Petar izvlači jasni su: treba ukloniti carevića.” 26 juna/7 jula on je ponovo stavljen na muke u prisustvu cara i Menjšikova. često se otkrivaju i ukazuju na nade koje nezadovoljnici gaje da će Petar usko ro umreti.” Eufrozina otkriva carevićeve namere ko je smo već naveli. Istoga dana. upravnikom njegove lične kancelarije i bratom njegove nekadašnje drag ane. I pored toga što je Aleksej uklonjen sa sveta. i sam Aleksej priznaje svome ocu: „Da su me pobunjenici pozvali. i njih nema ko da 24 5 zameni. da su oni spremni da v rate Petrograd i osvojene pokrajine i da zanemare onu mornaricu koja ga je stala toliko napora. Episkop Dositej izjavljuje u toku istrage: „Ja sam jedini dopustio da b udem uhvaćen u ovoj parnici. ne obeduju za istim stolom. On već zna kolik o oni vrede. on ipak oseća da je uhvaćen u jedan krug koji on više ne može da raskine kažn javajući ljude iz svoje okoline kojima je poklonio svoje poverenje. cara (austriskog) i tuđinskih trup a. U dane 19/30 juna. Ne može se večito rušiti da bi se sve ponovo podizalo. krvi i novca. prizna o je Menjšikovu i Apraksinu da on savršeno dobro zna koliko se njih obojica ne slažu s a merama koje je on preduzeo i.” Istrazi je sledovao čitav niz pogubljenja. I sami običaji su se iz menili. i 24 juna/5 jula sud ga osuđuje na smrt zato što je hteo „da se dočepa prestola pomoću pobunjenika. o kojima smo govo rili. i to za života svoga oca. sa svojim duboko ukorenjenim navikama koje potiču iz drugog jednog stoleća. Nije se moglo dokaza ti da postoji zavera. očekuje se samo da se javi neki vođ. pokušaće oni da se izmire. Supruzi više ne opšte uzajamno. ali. vraća iz inostranstva kao neumoljiv osvetnik.e vetar pa da se rasplamti. Odmah po svo m povratku u Moskvu. „u podne. činovnike koje je on lično postavio. Osim toga. carević je ispu stio dušu”. stanuju odvojen o. vrgnut na muke.” Zbog toga se Petar. a zatim i mučenju. izvan ovoga režima i ovih činovnika. isto kao i 1698 godine. Pošaljite uhode u narod da slušaju šta se priča. ja bih se odazvao njihovom pozivu. i dalje je bio nespokojan. priz naje sve što se od njega traži da prizna. Ukazom od 5/16 februara 1722. on vidi samo prazninu. car — čiji je sinčić Petar umro takođe (1719 ). Ispitajte šta svi nose u srcu. i Petar lažno prestavlja strancima da je njegova smrt bila posledica nekak ve užasne bolesti. koji je potom optužen za nekakvu beznačajnu krivicu i pogubljen 28 novembra/9 d ecembra. on sebi pripisuje pravo da po svojoj volji odredi sebi nasledni ka. Kada je pošao na put 1719 godine.

pokušao da joj diktira. doba svemoći garde. ali nije mogao da izgovori ni jednu reč. koja tek što beše ponikla.ska snaga poljuljana je usled njegove grozničave delatnosti. Dovršavajući preobražaj nekadašnje patrijarhalne monarhije Rjurika u adm inistrativnu monarhiju. Sudbina Petrove reforme veza na je za pitanje nasleđa prestola. Zatim je pozvao svoju kćer. Njegova smrt nastupila je posle jednog žestokog nazeba što ga je dobio kada je spa savao jedan čamac koji je bio potonuo u reku. Ova društvena sila. koje teži da potčini državi socijalne grupe namećući im javne službe i . koje je ostalo otvoreno i koje će biti rešeno silom . i same osnove sastava tih grupa bile izmenjene. Godine 1722 njegovo zdravlje bilo je konačno porušeno. — Sa drugom četvrti XVIII veka otvara se nov period socijalne i storije Rusije. 27 januara/7 fe bruara 1725 godine. Umro je kao što je i živeo. pošto je već izgubio moć govora. osnovno načelo pod ele na staleže. i svi su računali da će on uskoro umreti . Iako su izvesni položaji u državnoj upravi razdeljeni među socijalne grupe na jedan nov način. nije se do poslednjeg trenutka mogao odlučiti da se koristi svojom „vladarskom voljom” da odredi sebi naslednika. (Kraj prve knjige) 24 6 I X . dao je znak da mu se donese harti ja i uspeo da napiše samo ove dve reči koje su se mogle razaznati: „Dajte sve”. a naročito usled burnih pirovanja kojima se odavao još od svoje mladosti. Izdahnuo je 28 januara/8 februara. O D K A T A R I N E I D O K A T A R I N E I I Nova uloga plemstva. up otrebljena je prviput pred kovčegom preminuloga cara.reforma Petra Velikog imala je odjeka na socijalnu organ izaciju. Pošto se ispovedio i pričestio. Anu Petrovnu. dosledan sam om sebi. Nastupa novo doba.

koji je sebi pripisao pravo da po svojoj volji odredi sebi naslednika. kandidaturu carevog unuka. po naredbi Menjši kova stiže svečano da podupre Katarininu kandidaturu. KATARINA I (1725—1727) I PETAR II (1727—1730) Stupanje na presto Katarine I. koje je on uzdigao na stepen velike vlastele. kontrolišući čitav narodni rad. Gardiski oficiri ispunjavaju d voranu gde se držala skupština i propraćuju Tolstojev govor tako ratobornim uzvicima i gestovima. ostavio je sudbinu prestola nerešenu. druge supruge Reformatorove. 1. utoliko jaram ropstva postaje teži. Či m je stanje cara na samrti postalo beznadežno. postavili su Menjšikov i najbliži saradnici cara-reforma tora. pripada sasvim opravdano nasleđe prestola. nisu njegov a rasmatranja izazvala donošenje odluke. Ako je ova treća grupa i ostala privremeno u zasenku. po smrti Petra Velikog. teže da se dočepaju vlasti.novčane obaveze prema državi. Dve kandidature su postavljene: 24 7 prvu. u noći između 27 i 28 februara/10 i 11 mart a 1725 godine da bira novog cara. Dok je on držao svoj govor. On otpočinje pohvalu Katarine. Ali. sina carevića Alekseja. U političkom pogledu Rusija je i dalj e apsolutistička monarhija. ostalo je netaknuto i postalo je čak neumitnije nego ikad. a nijedan organ nije zakonski vlastan da bira novog vladara. sa titulama ili bez njih. čiji su pretstavnic i kneževi Dolgoruki i Golicin. koja je bila obasuta novcem. ljudi bez imena i imanja. Ipak. Kada su pretstavnici stare aristokratije predl ožili mladog Petra Aleksejeviča. Tu je najzad „službeno” plemstvo. koji treba da učestvuju u visokoj upravi države. ono igra g lavnu ulogu u mesnoj upravi. imajući povlastice. pošto je on bio glavni izvršilac vo lje Petra Velikog prilikom osuđivanja carevića Alekseja na smrt. okuplja se u dvoru. po zadi svakoga kandidata. Ove dve kandidature maskiraju suparništvo ovih dveju plemićskih grupa koje. koje teži da se približi prestolu i da vrši jači uticaj na vladu. i upinje se da dokaže da njoj. javljaju se odmah po smrti Petra Velikog. one prve dve stu pile su u međusobnu borbu odmah po smrti Petra Velikog. koja se tada prv . on to čini stoga što se lično boji da mladi Petar bude izabran. iako član jedne veoma stare porodice. vernoj životno j drugarici Petrovoj. Garda. Ti znaci ispoljavaju se u obliku borbe između suparničkih grupa u samom plemstvu. zemlje i robove. no koji nije imao vremena da ga izabere. drugu. Tu je pre svega staro plemstvo sastavljeno o d potomaka starih plemićskih porodica. postavila je aristokratska partija davnašnjega porekla. I tako je Katarina proglašena za caricu Rusije uz dobovanje doboša garde. Ako on tada. Porobljavanje seljaka od strane zemljoposednika pojačava se sve više. od oficirske diplome ili zvanja osme klase u Tabeli rangova. po načinu života. Tolstoj je uzeo reč. sastavljeno iz najrazliči tijih društvenih slojeva i čiji je izvestan broj pretstavnika proizišao iz najnižih društv enih redova da bi se popeo do vrha društvenih lestvica. druge žene Petra Velikog. — Petar Veliki. Tu je zatim plemstvo sa „dodeljenom titulom”. u socijalnom pogledu. ne obazirući se na z akonske podrobnosti. takvi su saradnici Petra Velikog. radi sporazumno sa najbližim saradnicima Petra Velikog. gardiski pukovi pod oružjem opkoljavaju dvor. jer ukoliko plemići stiču sve nove i nove p ovlastice. po glavnim svojim interesima i težnjama. Ove plemićske grupe se veoma razlikuju međusobno po svome poreklu. velika vlastela. Prvi znaci ove evolucije. oslanja sve više na pov lašćeno plemstvo. mladoga Petra Aleksejeviča. kandidaturu Katari ne. da pristalice Petra Aleksejeviča ocenjuju da je pametnije ćutati. plemstvo počinje da se oslobađa postepeno obavezn e vojne službe koja mu je nametnuta. zahvaljujući njihovim ličnim v ezama sa vladarima. no ona se. od vremena Petra Velikog od položaja u drž vnoj upravi ili čina u vojsci. koja će se završiti i dobiti zakonsku potvrd u za vladavine Katarine II. Ko je nadležan da izabere jednoga od ova dva kandidata? Petar nije označi o svog naslednika. Porodične tradicije nagone ih da sebe smatraju za prirodne saradnike careve. čije plemićske titule zavise. da bi nagradio njihovu darovitost i njihove sposobnosti.

— Na dan 8/19 februara 1726 godine ustanovljen j e Vrhovni Tajni Savet. njena vladavina je ustvari diktatura Menjšikova. koji je bio neka vrsta veća sastavljenog od šefova najvažnijih grana državne uprave i za kojim se odavno osećala potreba. Ali. Menjšikov smatra za potrebno d a obezbedi sebi saveznike. U domovima Golicina i Dolgorukova. D a bi otklonio tu blisku krizu. Iako to veće ne ogra ničava caričinu samodržnu vlast. Kao samodržna carica. i uspeva u tome . čiji su poljupci jedino mogli da utišaju njegove užasne nastupe ludačkoga besa i njegove histerične trzaje. koji se završavaju stvaranjem jedne nove državne ustano ve. za koju je Tolstoj mislio da ju je utišao. on pušta na volju najgorim sklonostima svoje prirode. Petra Aleksejeviča. koji od „Upravnog” postaje „Visoki” Senat. mora ono da ispita pre nego što se podnesu carici. i izgleda da se govori o ograničavanju samodržne vlasti u korist visokoga plemstva. Ugovoreno je da Menjšikov privoli Katarinu da prizna za naslednika prestola kand idata ove grupe. vojvoda znatno p ojačava svoj uticaj i uspeva da dobije komandu garde. čija je dužnost da rukovodi glavnim tekućim poslovima. Katarina je bila nesposobna da bude njegov poslednik. Beskrajno gr amziv. ono ipak ima znatna prava: sve poslove. da ovaj bude verenik Menšikovljeve kćeri. Ono potiskuje u drugi red Senat. prima na sebe da stvor i jedan kompromis. već joj s amo daje nov pravac. koji se u Petrogradu oženio ćerkom Petra Vel ikog. i ona je postala za cara veoma pogodna supruga za vreme njegovih ratnih pohoda. Golovina. kao i na tajnim skupovima. Ono je za sebe zadržalo pravo da raspravlja o gl avnim pitanjima iz unutrašnje i spoljne politike. pored toga što je zadovoljavalo jednu pot rebu. Dok je ovaj bio u Kurlandiji. On odmah pokušava da u njemu igra prvu ulogu i da potisne Menjšikova u pozadinu. Nekadašnji povremeni skupov i velike vlastele. Menšikovljeva diktatura je nepodnošljiva za vojvodu od Holštajna.. i da će d .iput umešala u politiku. Tolstoj. ma da je bila savršena drugarica Petrova. ona se bila zadovoljila m estom koje joj je bilo dodeljeno i podnosila je bez roptanja nezgodne ćudi svoga s upruga. To veće bilo je sastavljeno isprva od šest članova: Menjšikova. svojoj izdržljivosti i veselosti. Da bi ovoga usamio. Ona je bila i ostala prosta livonska seljanka. Pun oholosti i nadmenosti . ona je neminovno morala da postane slepo oruđe u tuđim rukama. Uskoro stanje postaje sasvim zategnu to. Stara aristokratija nije se pomirila sa 24 8 svojim porezom. S druge strane. Apraksina. Stvaranje Vrhovnog Tajnog Saveta. kne za Dmitrija Golicina i Ostermana. — Stvaranje Vrhovnog Sa veta ne prekida borbu partija. bili su preteča i kao neka zamena o ve ustanove. njegovi ukazi imaju istu važnos t kao i caričini. U isto vreme Austrija. Tolstoja. koja tek što je bila zaključila ug ovor o savezu sa Rusijom i koja se pribojava da bi savezništvo između Holštajnskog voj vodstva i Rusije moglo da odvuče ovu u međunarodne kombinacije štetne po austriske int erese. Postavši stvarni vladar. Petar je bio iskreno privržen toj ženi. trudila se da onemogući vojvodin uticaj. za vladavine Petra Velikog. i koji sanja o tome da stavi sebi na glavu carsku krunu. on otuđuje od sebe simpatije svoje okoline. — Svakome je jasno da je Katarina nesposobna da drži državnu k rmu. Anom Petrovnom. Nju je Pet ar uzeo najpre za svoju draganu iz Menjšikovljevog saraja. on se bezobzirno obogaćuje na štetu državne blagajne. pr etresaju se planovi o državnom udaru. Devet dana posle njegovog ustanovljavanja. imalo je za cilj takođe da oslabi ličnu diktaturu Menjšikova. ali je bila savršena neznalica u državnim poslovima. U početku. članova stare aristok ratije i vojvode od Holštajna. carski ambasad or Rabutin preduzima da zbliži Menjšikova sa starom aristrokratijom. Ovaj daroviti skorojević b io je poslušan pomagač u rukama jednoga gospodara kakav je bio Petar Veliki. obdarena prirodno živim duhom i pouzdanim taktom. zahvaljujući s vojoj skromnoj naravi. Menjšikovljeva diktatura. On udešava čitav niz sastanaka između Menjšikova. Zbliženje između Menjšikova i stare aristokratije. izuzev tajnih . vojvoda od Holštaj na naimenovan je za člana toga Saveta. Stvaranje ovoga saveta. taj vešti dvoranin.

Namah se veličina Dolgorukih ruši po put kuće od karata. Ovaj starac je neobičan tip aristokrate. Menjšikov se prema svima ponaša nadmeno desp otski kao kakav zamenik cara. Vojvoda i Tolst oj. uz pripomoć Nemca Fika. On želi da ostane diktator i raču na da potčini sebi Vrhovni Tajni Savet. Nariškinom i drugima. prijatelja i druga u uživanjima i razvratu. a vojvoda od Holštajna mora da se povuče u svoje vo jvodstvo. Poljske i drugih evrop skih država. svoju kćer Katarinu. careva verenica prema kojoj car ne gaji nikakve osećaje. On sanja o tome da visokome plemstvu dadne prevagu u rukovođenju državnim poslovima. — Menjšikov. Kneževi Dolgoruki pripremaju njegov pad. i dalje se ponaša prema caru kao prema nerazumnom detetu i opovrgava njegov a naređenja. Taj „veoma oholi Golijat”. Smatrajući već da je presto njihova nasle dna baština. Katarinu Dolgoruku. pročitan svečano. kneževi Dolgoruki idu za primerom Menjšikova i ponavljaju njegove pogreške: oni zloupotrebljavaju prema drugima svoju moć. uspeva lako da pots takne njegovo samoljublje protivu Menjšikova. koji sadrži odluke koje je Menjšikov utvrdio za jedno sa starom aristokratijom. o n se zadubio u proučavanje političkog ustrojstva Švedske. već mu daje za verenicu umesto kneginjice Menjšikov. bio je upravljen naročito na dve tačke : s jedne strane na smanjivanje državnih izdataka i rasterećenje poreskih obveznika . To je triumf za Dolgoruke. Sin Alekseja Grigor jevića Dolgorukog. u Berezov. Tada stupa na pozornicu starešina druge jedne aristokratske porodice. zadržao je prvo mesto kraj carskog prestola. on se oslobađa za verenika: Tolst oj je prognan i zatvoren u kazamatima manastira na ostrvima Solovki. kao budući tast novog a cara. A ovaj. Stupanje na presto Petra II i diktatura Dolgorukih. pada takođe u nemilost. kako ga nazivaju njegovi ne prijatelji. on je iskoristio tu priliku da o bjavi svoje političke planove. koja ga mrzi. Posle jedne žestoke prepirke. 6/17 maja 1727 godine Katarina 24 9 umire. Petar II proglašen je za cara. veoma su uzrujani zbog ovih pl anova. najpre na njegovo imanje na kraju Rusije. veoma je nepouzdan. U noći između 18 i 19/29 i 30 januara 1730 godine Petar II umire od boginja. oni snuju zaveru da onemoguće te planove. ne uviđajući opa snost. a potom u Sibir. Uveren u čvrstinu svoga položaja. Reforme Vrhovnog Tajnog Saveta za vlade Katarše I i Petra II. koji će ogr aničiti apsolutnu 25 0 carevu moć. Alek sej Grigorjevič raspolaže carem kao kakvim porodičnim dobrom. Njegova kći. Ali Menjšikov otkriva na vreme njihovu zaveru i preduzima potrebne me re. Doklegod su Dolgoruki uživali vladarevu naklonost. ali jednu prevagu za koju ono neće imati da zahvaljuje samo svojim lični m vezama sa carem. koji se pribojava Petrovog dolaska na presto. ne obazire se na to što na prestolu sedi kandidat stare aristokratije. — Rad Saveta. vređaju ceo svet svojom nabusitošću i be zočno pljačkaju državnu blagajnu. u Belom Mor u. koji nij e bio prekidan raznim događajima političke borbe. i koja će biti zajemčena jednim aristokratskim Ustavom. Međutim njihov položaj za koji imaju da zahvale samo nji hovim ličnim vezama sa mladim carem. Vasilij Lukič Dolgoruki i on postaju članovi Vrhovnog Tajnog Saveta. postavši blizak prijatelj mladoga cara. Ne samo da mu on nameće sv oga sina Ivana za ljubimca. a sutradan je njen testament. Sa Devijerom. Buturlinom. Kada je trebalo naći zamenika Petru II. Ivan.o njegovoga punoletstva namesničku vlast vršiti Vrhovni Tajni Savet. i šalje ga u progonstvo. gde će i umreti. jer njegova vernost sta rim običajima i ruskim shvatanjima spojena je sa njegovim najživljim interesovanjem za zapadnjačke političke ideje. Petar II oduzima mu odjednom sve titule i sva zvanja. on je ostao po strani. U svojoj pometenosti oni vrše jedan očajnički pokušaj: sastavljaju lažan testament kojim Petar II proglašuje za caricu svoju verenicu. knez Dmitrij Mihilovič Golicin. gde će i završiti svoj burni život. usamljen u svome kabinetu za rad. Pre svega.

što ga je Petar Veliki dodelio Petrogradskoj luc i. oglašuj e se za slobodnu. Njega tada sačinjavaju samo pet članova: Golovin. guberna tora u gubernijama. kćer cara Ivana V i neća kinju Petra I. pred krajnjom složenošću toga probl ema nije odlučena nikakva reforma. Ali Dmitrij Golicin. imanja i čast i bez prethodnog suđenja. pod pretnjom da bude svrgnuta s prestola. Savet je smanjio broj i osoblje državn ih kolegijuma. Vasilij L ukič Dolgoruki i Dmitrij Golicin. Čitav niz odluka ima za cilj da poveća slobodu trgovine i indu strije: trgovina solju i duvanom. na veliki uštrb zemljop osednika. Ove reforme interesuju isto toliko plemiće koliko i trgovce . tome Savetu prepustiće ona upravu nad vojnim snagama. Savet ukida zakon Petra Velikog kojim se oslobađaju ropstva seljaci i sluge vezane za zemlju koji dobrovo ljno stupe u vojsku. ANA IVANOVNA (1730—1740) Anino stupanje na presto i Članovi iz 1730 godine. utoliko će više moći da daje svome gospoda ru. a „glavni” magistrat je ukinut. da razdeljuje državnu zemlju i da naređuje isplate iz državne blagajne. reguli san je i menični sistem. izvesne službe koje su u vezi sa prikupljanjem poreza. — Čim je Petar II umro. U oblasti finansija. putem naizmeničnog smenjivanja na dužno sti. On u ist i mah izjavljuje da njoj treba postaviti tačno određene uslove. p onovo su nametnute varoškim trgovcima i zanatlijama. izabrani opštinski magis trati potčinjeni su vojvodama. a administrativna organizacija uprošćena što je mog uće više usredsređivanjem upravne i sudske vlasti u ruke jednog istog činovnika. otsustvo od godinu dana da otidu na svoja imanja i srede svoje lične poslove. zato što su one rođene pre venčanja Katarine sa carem. Aleksej Dolgor uki okolišno ukazuje na testament Petra II. plemiću zemljoposedniku — proučava se temeljno. da lišava plemiće života. Što su ovi „članovi” bili . vojvode u oblastima i okruzima. i još na toj istoj sednici utvrđuje uslove ili „članove” koje će Ana mora ti da potpiše. da dodeljuje činove iznad pukovničkog. uistini. Vrhovni Taj ni Savet okupio se u dvoru na noćnu sednicu da raspravlja o nasleđu prestola. U isto vreme. Osterman. i ta komisija daje pravo ovim plemićim a da trguju poljoprivrednim proizvodima kako u unutrašnjosti zemlje tako i u pogle du izvoza.. U oblasti centralne državne uprave. pored kojih su pozvani još i maršal Vasilij Vladimi rovič Dolgoruki. dok su ostali plemići. Posle kratkog ustezanja Savet prih vata ovaj predlog. koji je tobože zaveštao presto svojoj vere nici. od sedam članova Specijalne trgovačke komisije ustanovljene u to doba. jer ukoliko seljak bude manje plaćao državi. Aleksej Grigorjevič. ali su izvozne carine tamo niže nego u pristaništu Arhangelska. smanjivanje seljačkog poreza — što je interesovalo takođe i plemstv o. Savet je odobrio između ostalog jednu stvar nu olakšicu zemljoposednicima i seljacima. Ipak. je dan jedini je trgovac. stanuje u Mitavi. pošto je otvoreno izjavio da je taj dokument lažan i odbi o mogućnu kandidaciju dveju kćeri Petra I. 25 1 2. ukinut je. da će uvek zadržati kraj sebe jedan Vrhovni Savet od os am članova. predlaže za vladarku Anu Ivanovnu. bez čijeg pristanka ona neće moći da objavi rat. a to je pravo da potvrđuju beležnička akta koja se odnose na ustupanje zemlj išnih poseda. jer je smestio u varoške kasarne pukove k oje je Petar Veliki bio razmestio po gubernijama i nametnuo njihovo izdržavanje st anovnicima okruga. U oblasnoj administraciji ukinut je sistem mnogostrukih ustanov a što ga je zaveo Petar Veliki. Na direktnu korist seoskoga plemstva. Ane i Jelisavete. a njihovim činovnicima odobrio. ni da zaključi mir. neće ponovo udati i neće naimenovati svoga naslednika — što znači d a monarhija postaje izborna. monopol izvoza. kako bi se ograničila njena vlast u korist Vrhovnog Tajnog Saveta. koja. ali. koje je Petar I dodelio umirovljenim vojnicima. a sa druge strane na iznalaženje mogućnosti da se olakša uprava nad imanjima onim plemićima koji su usled obavezne vojne službe morali da žive daleko od njih. kao udova vojvode od Kurlandije. trgovci gube svaku autonomiju. mesne administracije dobile su u širokim razmerama jedno pravo koje je dotada pripadalo isključivo kolegijumu za plemićska dobra. U njima se zahteva da se Ana. Mihail Vladimirovič Dolgoruki i maršal Mihail Golicin. Nasuprot tome. da zavodi nove poreze. koja je dotada bila monopol države.seljaka.

tajna je ipak nekako otkrivena. i najzad. smatra za korisno da načini jedan ustupak: svaki će moći slobodno da sastavi svoje predloge i da ih podnese Vrhovnom Tajnom Savetu. poput kakve dvors ke spletke snovane u prisenku. Jedan jedini predlog traži ukidanje Vrhovnog Tajnog Saveta. Ledena tišina zavladala je priliko m toga čitanja. ovi „članovi” stvoreni su direktno po ugledu na švedske „Akte”. Predlog visokih činovnika koji ne pripa daju staroj aristokratiji predlaže da se ukine Vrhovni Tajni Savet. i da ta skupština ima pored ostalog i pravo da pretresa projekte za . Istoga dana. Golicin je tu pročitao Anin pristanak i „članove” koje je ona potpisala. Ovi plemići. Zatim jedan od prisutnih izražava želju da se načela toga no voga režima podvrgnu opštoj diskusiji. Ob javljivanje planova Saveta ih je najzad strahovito uzrujalo. tako se ovde jasno ispoljava želja da oligarhiju stare aristokratije zameni samovlada viših činovnika. pa da se na čelo državne uprave stavi Senat. — pokazuju razna polit ička shvatanja tadanjega plemstva. osećajući neprijateljsko raspoloženje skupštine. ali se nezadovoljnici cepaju u dve stranke: jedni su za održavanje autokratskog režima. to pitanje izlazi iz uskoga kruga Saveta osmorice. naprotiv. a drugi za ograničavanje apsolutne vlasti. da bud e podvrgnuto javnom ispitivanju čitavoga plemstva okupljenog u Moskvi. sa neznatnim razlikama . da s e radi upravljanja tekućim poslovima ustanovi jedna skupština od sto članova. Moskva je u tome trenutku prepuna plemića iz unutrašnjosti. od kojih bi naizmenično zasedavala jedna trećina i koji.brzo sastavljeni ima se zahvaliti proučavanju ustava stranih država koje je vršio Goli cin. već određivani po slobodnom nahođenju. vođa sveštenstva arhiepiskop Teofan i državni tužilac Jagužinski šalju izaslanike da obaveste Anu Ivanovnu da su „članovi” potekli od članova Saveta. uzrujanost se sve više širi. vladareva vlast biće jas no ograničena u korist Saveta osam članova. Ujutru 19/30 januara oni stavljaju do znanja skupšt ini sastavljenoj od višeg sveštenstva i visokih državnih činovnika izbor Ane Ivanovne . koje nazivaju poljskim nazivom šljahta. Senata i građanskih i vojnih velikodostojnika 2/13 februara. da se uporedo poveri i vladaocu i Senatu vrhovna vlast donošenja zakona. Članovi Saveta odlučuju da se ova reforma izvede u šta većoj tajnosti. organa aristokratske oligarhije. jedan zajednički sistem: iako predlažu da se zadrže i dalje Senat i Vrhovni Tajni Savet povećavajući broj njihovih članova. a to će reći n strojstvo državne uprave kakvo je uvedeno u Švedskoj 1719 i 1720 godine i na kraljevsku zakletvu Fridriha I.. — sastaje se zajednička skupština Saveta. službeno plemstvo. čiji su mnogi prestavnici sasvim skromnoga porekla. Golicin. Po čitavoj varoši obrazuju se skupovi na kojima se živo raspravlja. Plemići odmah počinju da sastavljaju predloge za reformu. da se broj senatora povisi na dvadeset i jedan. ali u korist celokupnoga plemstva. Ostale predlozi izjašnjavaju se. ali su stigli na njegov pogreb. Niko nije zadovoljan planovima Saveta. Ovi predlozi. Sa njima stupa na 25 2 pozornicu treći element plemstva. od kojih nam je ostalo sačuvano dvanaest — mogućno je da ih je bilo i više. koja prima krunu i potpisuje „članove” — iako je unapred rešena da ih se otarasi čim bude mogla. I zaista. oni to čine pod uslovom da senatore i savetnik e takođe bira skupština sastavljena od prestavnika celokupnoga plemstv a. a ne samo u korist stare aristokratije. Uistini. a za to vreme jedno izaslanstvo. ma da je Moskva opkoljena gardom i ma da nikome nije dopušteno da u nju uđe ili iz n je iziđe. Razume se. ne spominjući ni jednom rečuju one čuvene „članove”. Sinoda. počinju da se savetuju o situaciji. Oni su bili pošli da p risustvuju venčanju Petra II. Od tog trenutka kriza ula zi u svoju odlučnu fazu. Kada je stigao odgovor od Ane. za jedan više reprezentativan sistem. a da nar od u tome nema nikakvoga udela. ne bi bili birani. uzrujavaju s e. odlazi potajno u Mitavu da ponudi krunu Ani i da joj predloži uslove. kao i senatori. koji bi se zamenio Senatom od trideset članova koje bi bi rala opšta skupština plemstva. koje predvodi Vasilij Dolgoruki. i pored garde koja čuva stražu na izlazima iz varoši. komešaju. Drugi propovedaju. Uzalud članovi Saveta pokušavaju da prekinu to o kupljanje plemića.

Petar Veliki. Na dan 25 februara/8 marta plemići u gomili dolaze u Vrhovni Tajni Savet i zahteva ju da njegovi članovi pođu sa njima u dvor. s . Golicin istina pokušava da vodi računa o težnjama plemstva i da poveća broj članova Saveta predviđen prvobitnim „članovima”. on ipak pronalazi način da joj saopšti poslednje vesti: ujut ru. cepajući pred celom skupštinom „članove” koji su ograničavali njenu moć izjavljuje da će vladati kao autokrata. Odmah pristalice apsolutne vladarske vlasti udružuju sve svoje napore da bi — iskorišćavajući raspre između raznih plemićskih grupa — post gli poništenje „članova”. Ona je obdarena duho m koji je od prirode brz i dovitljiv. 25 4 Carica i ljubimac. Ja znam da ću biti žrtva toga. Neka bud e volja Božja. iako pristaje da poveća broj članova Saveta. njegovi ustupci su odv eć zakasnili. ma kakvo bil o njihovo shvatanje države. Visoka. Uveče je Moskva svečano osvetljena.kona i najvažnija državna pitanja. cenio je njenu inteligenciju. pravo da oni ne služe u vojsci kao prosti vojnici i odobrenje da u nju stupaju neposredno kao oficiri. ako ta vlast obeća da će svojevoljno dati te povlastice. oni im se pridružuju. ali oni zbog kojih ja moram da plačem. kada su gardiski oficiri zazveckali sabljama i zahtevali da se odmah uspostavi apsolutna vlast. ali. kada joj se donese novorođenče njenoga ljubimca Birona. Njegovi mnogobrojni agenti uvlače se u skupove plemstva i trude se da ubede plemiće da treb a da traže od carice da poništi uslove koje je potpisala. Zato je ta propaganda postigla sjajan u speh. koje nimalo nisu usavršavane. bilo je „doba Birona”. ona pada u oči muškim crtama svoga lica. i Ana. Osterman dobro zna da se svi predlozi. Ja sam već pri kraju života. plakaće jače nego ja”. ona nađe jedno pisamce u d etinjim pelenama. Najzad i naročito. da ona odluči o političkom režimu. Uostalom. Ali ovi pokušaji za izmirenjem ne mogu da imaju uspeha. Ali ona iskorišćuje svoje sposobnosti. Na dan 10/ 21 februara Ana stiže u Moskvu. teška. zatim stvaranje jedne škole name njene plemićima. da se ukine ukaz Petra I koji propisuje da sva zemlja jed ne porodice prelazi na jednog jedinog naslednika. i njen stric. taj vešti dvoranin koji ume odlično da vodi dvorske spletke . Izaslanici plemića traže i sprva da se sazove pretstavnička skupština plemstva. krupna. ali se zvanice nisu pokazale dostojne nje. autokratska partija ga pretiče jednom pomamnom propagandom. Bile su to proročke reči. Ostermanova propaganda iskorišćuje pre svega činjenicu da su se mnog i plemići pokazali još u početku tih događaja ubeđene pristalice apsolutne vlasti. Osterman. prima na sebe da radi na uspostavljanju autokratije. U jednom krugu prija telja knez Dmitrij Golicin ovako izlaže ukratko događaje: „Gozba je bila spremljena . Patiću za svoju otadžbinu. on nema nameru da se odrekne sistema naimenovanja članova po slobodnom nahođenju koji uprav o i daje njegovom predlogu oligarhijsko obeležje. — Ani je bilo trideset i sedam godina kada je stupila na presto . jer on neće da popusti u glavnom pitanju 25 3 koje ozlovoljava novo plemstvo. po svojoj volji i svom nahođenju. ma da ti predlozi pretpostavljaju stvaranje pretstavničkih saveta koje bi ra plemstvo da „pomažu” carici. jer ono što je očekivalo siju. Ma da na Anu budno motre čl anovi Saveta. Ta prop aganda tvrdi takođe da u većini predloga što su ih izradili plemići nije jasno i određeno iznesena ustavna teorija izražena u „članovima” i. da svi zahtevaju da se utvrdi t rajanje obavezne službe. gde je sve unapred pripremljeno i gde su na sve strane postavljeni vojnici iz garde. slažu u težnjama plemstva. ipak ta nejasna formula ne može značiti ograničavanje apsolu tne vlasti. On otuda opravdano izvlači zaključak da bi se ve lika većina plemića rado odrekla ograničenja apsolutne vlasti. Bironovščina.

bila veoma dobra prema ćerki Menjšikova. jer ju njena majka nije volela. koji je kao poručen da ogr ubi srce i dušu. Pariza i drugih gradova. svojim luksuzom i sjajem pr evazilazi i najblistavije strane dvorove. ali tvrdim da ruski dvor. dok dve dvorske budale knežev skoga porekla kakoću kao kokoške. titulom vojvotkinje. na primer. o čemu svedoče smerne molbe za materijalnu pomoć koje je upućivala Ka tarina I svojoj rođaki Jelisaveti. Ono što nju najbolje karakt eriše jeste činjenica da ona zadaje patnje drugima ne samo iz srdžbe ili straha. Njeni dvorovi p retvoreni su u prave menažerije. d ivlji veprovi i jeleni u njene poljske letnjikovce radi lovačkih zabava. Iz London a. Bilo bi nep ravedno pripisivati Bironu sve svireposti te vladavine. U sedamnaestoj godini udali su je. u trideset sedmoj godini. Mladost joj je bila nes rećna. a desetine hiljada prognano u Sibir. među tuđincima. dva bedna kepeca. Ona je srca kam enoga.amo za to da se ruga i da vređa neprestano one koji joj se približe. ruski diplomatski pretstavnici šalju hrtove i lovačke ps e na stotine. ova vojvotkinja bez vojvod ine obrela kao carica svih Rusa. Kepeci i dvorske budale oba pola i svak ojaki bogalji susreću se u dvoru na svakom koraku. ali je va n svake sumnje da je vladavina Anina bila pravi teror. ona je i dalje životarila u d nu Kurlandije kao siromašna rođaka koju izdržavaju iz milosti. usamljena i napuštena. da joj skupština Kurlandije dodeli udovički deo zemalja iz vojvodine zaos tavštine. bila je primorana da m oli za pomoć velikaše. da bi ona mogla u svakom trenutku da puca na ptice u vrtu. moraju da zabavljaju caricu i njene dvorane izigravajući mladence i prov odeći noć na postelji od leda. Možda su ove cifre i preterane. a zakićena. Praznina njene duše tišti je. Ostermanu. Po smrti Petra Velikog doživela je ona i ponižavanja. ostala je skoro devetnaest godina da čami u Mitavi . godine 1740 otposlano je iz Moskve u njen dvor u Petrogradu šest sto tina živih zečeva. dong. i ona je srećna samo kad ti lu daci i nakaze zapodenu međusobno krvavu bitku. Dok na jednoj strani uživa da ubija životinje. Iz svih krajeva Rusije dovode se medvedi. piše: „Ja sam video mnoge dvorove. ali postavši ubrzo udovica. čučeći na korpi sa jajima. sposo bna samo za ironiju i nepoverenje. kao radi pots meha. Po svim odajama dvora ima napunjenih 25 5 pušaka. momak i devojka. Njen tužni i mučni život bio je ispunjen gorčinom. španski ambasador. nesposobna za kakvo plemenito i samoniklo osećanje. Kada se iznenadno. svoju vezu sa Bironom. iz političkih razloga. čija je krivi ca bila jedino u tome što je obrisao maramicom ivicu svoga pehara koji je ona prin ela svojim ustima? Zar je onda čudo što su knuta i vešala igrali tako veliku ulogu za vreme njene vladavi ne? Prema tvrđenju stranih diplomata na njenome dvoru hiljade ljudi osuđeno je na sm rt. i ona pokušava da je ispuni za bavama koje nemaju u sebi ničega ženskog. dong! Evo ide car Ivan Grozni!” Ako je ona još u svome detinjstvu pustila na volju s vojim ćudima i svirepim prohtevima. ona ne ume da se šali a da ne vređa ili p onižava ljude svojom zajedljivom ironijom. njenoga najgoreg neprijatelja. Ovo ismevanje čovečanstva dovodi ona do vrhunca prilikom one čuvene svadbe dvorskih budala koja je svetkovana u jed noj kući načinjenoj od leda na Nevi: ogromne sume novca utrošene su za podizanje čudni h građevina i za organizovanje povorki poludivljih plemena sa neplodnih ravnica severne Rusije i Sibira. Dok se u Petrogradu vodila borba ambicija. dok su se stvarale i rušile karijere.” Sve strane diplomate žale se zbog ogromni . ona je imala jednu utehu. ona će dati maha svojim sklonostima. Menjšikovu. Posle ovih zabavnih prizora. i ograničavali su se samo na to da zahtevaju. U tome sumornom i tužnom životu. za Fridriha Viljema. Može joj se dogoditi da ponekad ispolji i kakvo lepo osećanje: tako je. I Petrograda nisu joj ništa slali. Ona je vazda strasno voljela da gađa iz puške. vuci. već i i z potrebe da se razonodi. De Lirija. Ali nije bez razloga d vorska budala na dvoru njene majke obično vikao kada se ona približavala: „Din. ponekad sklona osveti i svireposti. sada kad je izišla iz svih svojih iskušenja i pošto je stavila na glavu carsku krunu. Zar je nije jedino posre dovanje njenoga ljubimca zadržalo da ne kazni bičevanjem kneza Kurakina. ona je već moralno skrenula s pravoga puta. vojvodu od Kurlan dije. Raskoš dvorskih zabava je nečuven. odrasla je kao napušteno dete. no b ez uspeha.

a s druge strane o reformi državne uprave. a namera da se sazovu pretstav nici plemstva i da se odmah kazne Golicin i Dolgoruki napuštena je. glavno je da nečiji glas bruji bl izu njinih ušiju. a caricu ne zabavljaju potpuno. To je naprosto jedan Nemac lepa stasa i malo obdaren. naposletku pada u zaborav. što dokazuje primer Volinskoga. već prema konjima. čoveka ili životinju. Ali ovaj plan. On j e čak sposoban i za nežna osećanja. Uistini. to je bio ljubimac čovek. pristupačan u ophođenju i učio je neko vreme na univerzitetu u K enigzbergu. a otarasiće ih se čim počnu da mu smetaju. Teško onome ko se usudi da se pokaže kao njegov politički protivnik! On se ne usteže da pošalje svoje sup arnike na vešala. njegov sin Ivan i njego v brat Sergej prognani su vrlo daleko. „Nigde” — kaže Ron o — „nisam video toliko zlata i srebra posutog po odelu. da bi odagnao tišinu od koje se njena duša ledi i koja je ispunjava užasom i očajanjem. pojačana je sa d va puka. U samom početku su pobednici iz 1730 godine toliko malo pouzdani u svoj uspeh. Ove obavezne zabave. ona sve više krnji date povlastice. Golicine još nisu počeli da uznemiravaju. Prema jednom nedavno pronađeno m dokumentu. Biron je stvarni poglavar države i on daje pravac caričinoj politici.” Bironovština.” Svejedno je koga ona sluša. a zatim da se ispune obećan ja data nižem plemstvu. koje obe potiču iz straha da se ne ozlovolji plemstvo. toliko dijamanata. Naviknut da ljude smatra samo kao oruđa koja će mu poslužiti da izgradi svoje blagostanje. Garda. Tek početkom apr ila 1730 godine zadat je prvi udarac: Aleksej Dolgoruki. ona naređuje da joj se pošlje jedan čvorak „koji. govori m nogo. u kome se vidi težnja da se najpre ukroti buntovna aristrokratija. Usred najblista vijih svečanosti ona se nikad ne oseća zadovoljna i njoj je dosadno ako pored nje ne ma nikoga ko bi joj pričao razne doživljaje i priče. izazivaju negodovanje javnosti. Ali. a čas kao divljeg i grubog neznalicu. Nema ničega melodramatičnog u njegovoj ličnosti. Ova polit ika ide za dvema težnjama. u njihova sela. senatora i pl emstva da ona raspravlja s jedne strane o krivičnoj odgovornosti članova Vrhovnoga T ajnog Saveta. Zato. dotle zakonske mere u korist plemstva izazivaju samo prolazno zadovoljstvo i ostavljaju izvesno osećanje razočarenja. a o ljudima kao da su konji. oni su odmah posle Aninog stupanja na presto počeli proučavati plan da sazovu jednu veliku skupštinu sastavljenu od pretstavnika sveštenstva. no to se čini uvek u cilju da se spreči stva ranje zavera. on im se osm ehuje ljubazno dok su mu oni potrebni. dok se obilno služi policiskim pritiskom. opisuju često čas kao jednog užanosnog i mračn og zločinca iz melodrame.” Ova raskoš ne pada teško samo stranim diplomatama. naglo uobičajene na obalama Neve. da se ne usuđuju kažnjavati vođe aristokratskog pokreta. U jednom pismu glavnom upravniku M oskve. toliko zlatotkane i srebrot kane svile. Istina da je kao student bio dvaput osuđivan zbog krađe i da je učtiv i pr ijatan samo dok se ne dirne u njegove lične interese ili u njegovu ugodnost. Tako je jednoga dana stigao u Senat naljućen. a Vasilij Dolgoruki svrgn ut sa svih svojih zvanja i podvrgnut veoma strogom nadzoru. Ta politika služi se policiskim teretom i čini plemićima izvesne ustupke koje su oni zah tevali još pre Aninog stupanja na presto. Jedan nj egov savremenik kaže o njemu: „On govori o konjima kao da su ljudi. kako pričaju. koga ona obožava. — Predanje je nazvalo Aninu vladavinu „bironovštinom” (Bironovo doba). jer su ga kola mnogo istruckala dok su pr elazila jedan most na Nevi. Njenog ljubimca Birona. i taj lepo vaspitani čovek zapretio je senatorima: ako taj most ne bude opravljen u 25 6 određenom roku. U martu 1731 godine ponovo je uspostavljen . koja je uzela učešća 1730 godine u borbi za apsolutnu monarhiju. I zai sta. istina ne prema ljudima.h izdataka koje moraju da čine da bi se saobrazili dvorskom načinu života. već p rimorava i ruske plemiće da troše u vreme tih zabava veliki svojih prihoda na haljin e i odela za večernje zabave. dok teror zastrašuje ostale društvene redove i dovodi ih do očajanj a. Radi nje se šalju izaslanici po cel oj zemlji da traže žene koje „umeju da govore mnogo”. Saltikovu. on će točkovima svojih kočija preći preko njihovih telesa. Ismajilovskim i Viteške garde.

ako je otac umro. kao što je to bio Vrhovni Tajni Sav et. Osterman upravlja spoljnom politikom. Objavljivanje ovoga proglasa izazvalo je snažan utisak. već je još stavljen ispod jedne nove ustanov e koja mu snižava ugled. Rusi” bio je omiljen izraz Bironov. ima prava da očekuje ispunjavanje carskih obećanja i dodeljivanje povlastica koje je ono tražilo svojim predlozima iz 1730 godine. Pošto je. a 9/20 juna 1735 godine . koji će se primenjivati tek po završetku rata sa Turskom. Ljudi uhapšeni gde bilo. oni žarko žele da se ta služba ukine ili bar ograniči. Kasnije će se jednim zakonom potvrditi ovo stanje i od Kab ineta ministara pretvoriti u organ vrhovne državne uprave. a posle toga roka imaće pravo da podnesu 25 8 ostavku. Preobraženski prikaz Petra I. i koj i se sada ponovo baca na posao sa pomanom revnošću. koji je viši od Senata. ne samo da Senat nije postao izborno telo. razni L evenvoldi. stvoren je drugi jedan organ. Ovakvo držanje. naprotiv. pridružuje se drugim razlozima nezadovoljstva socijalnog karaktera. I tako. dogovorom između braće — biti sasvim oslobođen službe. i njen rad završio se carskim proglasom 1736 godine: po zakonu. jednim Aninim ukazom dodeljuje se ministarskim ukazima ista za konska snaga koju imaju i caričini ukazi. koja je imala da p rouči pitanje ograničavanja roka službe. a Minih vojnim poslovima. i čitava nemačka klika. napuštena namera da se sazove skupština pretstavnika plemstva. kao što smo videli. podržava svoga go spodara. po završetku rata sa Turskom. sačinjavaju ga samo tri ličnosti: Golovsk in. u svak oj porodici će jedan od sinova — koga otac izabere. a da će ostali obavezno stupati u državnu službu kad navrše dvadesetu godinu i služiće za vreme o d dvadeset i pet godina. koji je ukinut za vladavine Petra II. na osnovu neproverenih dostava. koje vređa nacionalno osećanje. Pošto im doživo tna služba u vojsci ili državnoj administraciji nije dopuštala da se bave svojim posed ima i seljacima. Prvi koraci ka nezavisnosti plemstva. iščezavaju kao da ih j e zemlja progutala i ne ostavljajući traga. da bi se mogao starati o svome imanju. Kabinet ministara nije. 18/29 oktobra 1731 godine. čiji je najtipičn iji pretstanik Osterman. Jedno prezrivo „vi. U početku njegova uloga izgleda veoma ograničena . Nemci su na svima istaknutim položajima: caričin ljubimac Biron vlada zemljom. nekadašnja glavna uprava političke p olicije. čak i ako su još sposobni za službu. i ponašaju se prema Rusima nadmeno i grubo. to je neka vrsta caričine lične kancelarije. te Senat ponovo spada na onu beznačajnu ulogu koju je imao u vreme Vrhovnog Tajnog Saveta. 25 7 Malo po malo gnev javnosti pretvara se u mržnju na strance koji imaju vlast u ruka ma. organ aristokratske oligarhije. koja puzi pred njim. Na socijalnom području. da vlada smatra za potrebno . nasuprot zahtevima plemstva. — Niže plemstvo. I zaista. koji postaje njegova duša. pod nazivom Kancelarija za tajna istraživanja. jer je značilo prvi korak ka nezavisnosti plemstva. i baron Osterma n. plemići su prinuđeni da s e zadovolje onim što se Anini ministri smiluju da im dodele. a broj njegovih članova utvrđen je na dvadeset i jedan. Ali uskoro potom. pod pretsedništvom Miniha. Senat ponovo uzima s voj naziv „upravni”. Korfi i mnogi drugi pretstavnici čisto nemačkih porodica. Policisk i teror caruje. ili. koji su sa Anom došli iz Kurlandije na obale Neve. broj plemića koji su otslužili dvadeset i pet godi na i koji traže da se povuku iz službe toliko je veliki. ali se zna šta znače ova iščezavanja. koji nikad ne otvara usta.a. Postepeno Kabinet usredsređuje u svoje ruke sve važnije državne poslove. čovek mlak i bezbojan. nego organ visoke birokratije. Kabin et ministara. drže najviše položaje na dvoru i u državno j upravi. Politička špijunaža pruža svuda svoje og ranke. koje je branilo apsolutnu mon arhiju. knez Čerkaski. Na nedelju dana posle vaspostavljanja autokratije ukinut je Vrhovni Tajni Savet. plemići dobivaju delimično zadovoljenje. Godine 1731 stvo rena je jedna naročita komisija. Ali posle tri go dine.

traženo u predlozima iz 1730 godine. a nasuprot tome ograničaval i pravo seljaka vezanih za zemlju. a vreme koje u njemu provedu računa im se kao vojna služba u trupi. a to će reći kad navrše šesnaest godina. To dolazi otuda što plemstvo smatra svoje zahteve iz 1730 godi ne samo kao prvi korak ka svome potpunom oslobođenju od obavezne službe. još od kolevke. već pre teži da ga sman ji. a ovi sve više mrze 25 9 „bironovštinu”. godine 1737. koja ih upisuje u posebne spiskove. koji su 1730 godine tražili posebne škole za svoju decu. Najzad. Posle no vog roka od četiri godine. Ukaz iz 1714 godine o nedeljivosti nasleđa nepokretnih dobara jako je sputavao tes tamentarnu slobodu zemljoposednika. a naročito je bio nezgodan za one male posednike koji nisu imali nikakvih drugih sredstava kojima bi obeštetili osta le članove svoje porodice. Uporedo sa proširavanjem prava plemića-spahija vrši se sužavanje prava sel jaka vezanih za zemlju (mužika): godine 1737 njima je zabranjeno da kupuju tkačnice. ili u administrativnu službu sa odgovarajućim položajem. kao što smo videli. U dvanaestoj godini ponovo izlaze pred drugu jednu regrutnu komisiju. aritmetiku i geometriju. državnog pravozastupnika u Senatu. poslednji put polažu ispit iz geografije. izvršeno je već krajem te godine. i to za svaki pojedini slučaj. ostali se upisuju u državne škole . U njih se primaju samo deca plemića. Ove mere. da bi se odgovorilo želji plemića. da prikupi neplaćene sume iz ra nijih godina. svi plemićski sinovi moraju se javiti jednoj regr utnoj komisiji. Ceo njihov život. koji ne namerava da prekorači. a ovaj će davati svoju saglasnost samo za one plemiće koji su savesno ispunili svoju dužnost i kojima stvarno bude potrebno da stanuju na sv ome imanju radi poboljšanja njegovog iskorišćavanja. Godine 1731. da učestvuju u javnim nadmetanjima (licitacijama) i da izdaju menice . dok ih vlad a smatra kao maksimum ustupaka. povereno je spahijama. Drugi ukazi povećavali su vlast spahije u njegovom selu. jer su bili prinuđeni da zaveštaju celokupno svo je nepokretno imanje jednom jedinom nasledniku. g de moraju ostati najmanje dvadeset i pet do trideset i pet godina. svi se pozivaju u Petrogra d ili Moskvu pred jednu treću komisiju i polažu ponovo ispit. istorije i fortifikacije i stupaju u državnu službu. Oni koji ne polože taj i spit šalju se u mornaricu kao prosti mornari i gube pravo na unapređivanje. nijednome građanskom služb eniku neće se moći dopustiti povlačenje iz službe pre navršene pedeset pete godine — čime se enja proglas iz 1736 godine. kao što podrobno određuje ukaz iz 17 37 godine. a to će reći do čet rdeset i pet ili pedeset i pet godina života pre nego što se mogu koristiti svojim p . Posle četiri godine. i ono će odobravati tek uz saglasnost. prikupljanje ličnog poreza (glava rine) koje su dotada vršili vojni odredi ili vojvode. označavaju i p očetak preobražaja plemstva u jednu povlašćenu kastu sopstvenika poljskih do bara i mužika. Ukidanje toga ukaza. brzo su izgubili jedan deo koristi od zakona iz 1736 godine o trajanju obaveznog službovanja. ostaje i dalje regulisan samo u cilju toga službovanja.da čitavim nizom propisa znatno ograniči te ustupke: povlačenje iz službe nije nikakvo pravo. one ipak vladavinu Aninu ne čine popularnom među plemstvom. Carica i nj eni ministri i dalje zaziru od pobune plemića. Da bi se sprečilo bekstvo seljaka. usled čega je trpela čitava poljoprivredna ekonomija plemstva. osim toga. mladi plemići. po završetku učenja stupaju oni u vojsku kao ofici ri. posle čega su roditelji obavez ni da im stvore mogućnost da nauče čitati i pisati. U sedmoj godini života. jednim ukazom iz 1736 godine dato je spahijama pravo da oni sami određuju kazne seljacima beguncima . Plemići. kojima je tada dvadeset godina. a oruža na snaga odašiljana je u sela samo u slučaju neplaćanja. Iako one ostvaruju predloge plemstva iz 1730 godine. koje znače početak jedne nove vladine socijalne politike. ustanovljen je u Petrogradu 1731 godine plemićski pešadiski kadetski kor pus. pred kojom polažu ispit. Potom se puštaju kućama s amo oni čiji roditelji imaju najmanje 100 mužika i koji se moraju obavezati da će njih ova deca izučiti veronauku. jer se trajanje obaveznog služenja povišava na trideset i pet godina. U toku te iste godine zabranjeno je seljacima da idu na radove izvan svoga sel a bez dopuštenja njihovoga gospodara.

razume se da plemić sebe smatra za roba i žu di da živi srećnim i nezavisnim životom feudalnoga gospodara na svojoj zemlji. Godine 1733 plemiću je zabranjeno da premešta mužike sa jednog imanja na drugo bez naročitog od obrenja vlade. pridružuju se i drug e. Godine 1736. to je stoga što je taj porez glavni izvor državnih prihoda. nekadašnji Ljubimac Petra II. da „bironovština” izgleda plemićima ka o nepodnošljiva tiranija. ona podmeće Dolgoruki ma. u vladinim krugovima. Ivan Alek sejevič Dolgoruki. Moskov. kćer Petra Velikog. koji je u međuvremenu umro. Ovi odredi. Da bi sprečili pobunu nezadovoljnih pl emića.ravom na penziju. Vojni odredi šalju se u sela koja nisu ispunila svoju p oresku dužnost. Godine 1739 Ana je odlučila da raskrsti sa Dolgorukima. pod pretnjom kazne. u izvesn oj meri. Zbog toga ogromni izdaci carskoga dvora i rashošan život stranaca koji isko rišćuju svoje prijateljstvo sa caričinim ljubimcem vređaju sve društvene 26 0 slojeve i izazivaju žagor gnušanja. optužena da se bavi vradžbinama i da obasipa pogrdama Birona. nastavljajući svoju poresku politiku. bio se složio sa Goli cinovim planovima. Dajući mu. koji preplavljuju spahiluke. koju vlad a počinje da traži veoma strogo. zatočen je u tvrđavi Šliselburgu. čime se ograničava njegova nezavisnost. vrgnut je na točak i pogubljen u Novg . osuđena je na šibanje knutom i prognana u Sibir. vlada zabranjuje da se žitarice upotrebljavaju za pravljenje alkohola. zajedno sa policiskim terorom Tajne kancelarije. pod nejasnom o ptužbom uvrede veličanstva. koji je vazda bio visoko cenjen zbog svojih vojnički h vrlina i svog plemenitog karaktera. njegova kći. Pod ovakvim uslovima. da hrani svoje mužike. gde je ranije živeo u progonstvu Menjšikov. I van Grigorijevič u Pustozersk. slobodu da raspolaže svojim imanjem i svojim mužicima. već se pomišlja na takvo ograničavanje spahiskih prava. Teror. Oko sredine 1730 godine. Ovoj obavezi da služi državu. i ova fantastična optužba dovoljna je da bude osuđen na smrt. ipak mu je celokupno iman je konfiskovano. U to vre me. do koga je mnogo stalo plemićima-spahij ama. maršal Vasilij Vladimirovič Dolgoruki. u nekojim oblastima gde je obavezno davati — akonto poreza — namirnice za vojsk u. — Ana i Biron uviđaju da su nepopularni. Fik. Sa svoj e strane spahije teže da zadrže za sebe najveći deo mužikovih prihoda. koje su protivteža povlasticama koje je on dobio na štetu mužika. oni pooštravaju mere preduzete protivu Dol gorukih: Aleksej je prognan u Berezov. Pre svega. da ne bi ovo premeštanje ometalo kontrolu nad urednim prikupljanjem poreza. zato što je pomagao Goli cinu pri proučavanju tuđinskih zakonodavstava. umesto da ih ustu pe državi. Pošto nije s mela priznati da joj je samo stalo do osvete. Što država traži tako strogo od seljaka lični porez i zaostale s ume toga poreza. predložio da se zakonskim putem regulišu materijalne obaveze seljaka prema spahijama. Uvažavajući izvesne dostave sibir skih službenika koji su javljali da izgnanici kritikuju vladu. vlada odlučuje da ukine pravo pečenja rakije. napoličare i sluge za vreme neplodnih godina i da im daje se me za setvu. ona ga optužuje da izbegava službu pod izgovorom da je bolestan. Anina osveta proširuje se čak i na potomke kolovođa onoga pok reta iz 1730 godine: knez Jusupov. Golicinima i Gagarinima da su umešani u jednu izmišljenu zaveru i optužuje ih da h oće da ubiju Birona i da uzdignu na presto Jelisavetu. Godine 1738. a Vasilij Lukič na ostrva Solovki. T ako je državni pravozastupnik u senatu. takođe je prognan u Sibir. Godine 1731. Ana se oslobađa Dmitrija Golicina. da je izjavljivao kako je gotov da pita za savet i sa moga đavola. oni pribegavaju teroru. koji su zbog uloge što su je igrali u 1730 godini bili prvi na redu d a postanu žrtve. da primoraju seljake i spahije da plate zaostalu porezu. oni se svete nad kneževima Dolgorukim i na d Golicinom. Pojava ove ideje lepo karakteriše r aspoloženje koje vlada u tadanjim vladinim krugovima. No iako mu je smrtna kazna zamenjena zatočenjem u tvrđavi Šliselburgu. Jedan ukaz iz 1734 godine primorava ga. sa očiglednom namerom da sled stveno tome povisi njihov porez u korist države. doprinose. vlada mu nameće odgovo rnost za ekonomski napredak njegovoga poseda i za redovno plaćanje poreza koju dug uju njegovi seljaci. On je istina ovlašćen da prikuplja lični porez. da n ijedna vlada nije smela da pristupi tome pre ukidanja ropstva 1861 godine. ali je u naknadu za to odgovo ran za manjak toga poreza.

on je sebi stvorio suparnika. puštajući na volju svojoj ambiciji. Osterman i Minih. on se pročuo svojim iznuđivanjima i nasiljima. i oni su isto tako spremni da obore jedan drugoga. Ali. Biron. ali opšte gnušanje koje je izazvao „Bironov teror”. Slika koju je o njemu ostavio pisac Lažečnjikov opisujući ga u svome istoriskom romanu Kuća od leda k ao borca za narodnu ideju.000 lica prognano je za vreme Anine vladavine. Tako se i godine 1738 pojavljuje u okolini Kijeva nekakav čo vek koji se izdaje za carevića Alekseja Petrovića. o kojima je dopro g las čak do prestonice. i čitaju se molitve po crkvama za njegovo zdravlje. kao što je želeo. ni o društvenom položaju optuženoga. dok Biron ova snaga leži u strasnoj ljubavi koju Ana oseća prema njemu. Ali se taj događaj završava žalosno: učesnici su raščerečeni i živi nabijeni na kolac. bezgranična ambici ja Volinskoga nema u sebi ničega herojskog. dotle Ostermanova snag a proističe iz njegovog savršenog poznavanja državnih poslova. on se opravdava uz pripomoć B irona. Za vreme od deve t godina. samo je pesničko ulepšavanje. spo minje se slučaj jednog sveštenika koji je bio nabijen na kolac. bila saveznica Austrije. u kome je Rusija. dotle u visokom društvu Artemij V olinski razmišlja o mogućnostima jednog državnog udara i o promeni režima. 26 1 Ono što je u početku bilo samo kažnjavanje glavnih protivnika iz godine 1730. Ivan i Sergej Grigorjevič pogubljeni su takođe. iz njegovog 26 2 administrativnog iskustva i njegovog diplomatskog dara. namerava da obori najpre Ostermana. Daleko od toga da se — kao što bi se moglo pomisliti — ruski i nemački v elikodostojnici grupišu u to doba u dva protivnička i neprijateljska tabora. ta tri Nemca koji daju pravac Aninoj vladi. zatim padanja u ne milost i smrtne kazne počele su pretvarati sužnje i pogubljene u mučenike za dobro ru skog naroda. dok je ovaj nepokolebljiv pristalica tesnog prijateljstva sa Austrijo m. Plemići. Posle rata sa Turskom. Dok on pokušava da zameni čas Osterm ana. Prek o 20. niže plemstvo bilo je neprijateljski raspoloženo prema pretstavnicima viso ke aristokratije. Volinski. Kabin etom ministara. Dok se u narodnim masama komešaju lažni pretendenti. Teror postaje još teži p osle izvesnih zavera. Izriču se kazne na najsvirepija mučenja i na smrt. i pri čemu je i on lično zadobio izves nih uspeha. saobrazno Os termanovom programu. Već vekovima se u Rusiji narodno nezadovoljstvo ispoljava pojavom lažnih pre tendenata na presto. a zatim i Birona. Minih započinje pregovore sa francuskim poslanikom Manjanom sa ciljem da se skl opi francusko ruski savez. postalo je uskoro jedan politički sistem koji je zagrozio celoj zemlji. Zato Biron. Uistini. umesto saveznika. posle smrti starog Jagužinsk og sa kojim je verovao da će se moći složiti uvodi Volinskog u Kabinet ministara. ali njegov karakter nije besprekoran: kao darovit i veoma preduzimljiv čo vek. Nemogućno je oboriti ga pr e nego što mu se nađe zamenik dostojan njega. pa da postane šef . koji smera da od njega načini svoje slepo oruđe. nikada se ne slažu m eđusobno. protivu ogromnih izdataka koje za sobom povlači nečuvena raskošnost dvorskih svečanosti. Biron upravo i traži nekog čovek a koji bi mu omogućio da spreči Ostermana da diriguje. on ima sve mane svoje sredine i svoga stoleća. Kao gubernator Astrahanj a i Kazanja. trgovci i seljaci podvrgnuti su nasilnom ispitivanju i mučenju zato što su držali bunt ovne govore protivu preterano visokih poreza. sveštenici. a ne vodi se računa ni o polu. kao i protivu mešanja strana ca u državne poslove. on ponovo spletkari protivu Birona. to je jedan strastven čovek. Njega odmah priznaju i s veštenstvo i stanovnici gradova. U početku njene vladavine Minih uzalud pokušava da ometa Ostermanovu spoljnu politiku.orodu. Pošto mu je pretila stroga kazna. ali su ove zavere posledica opšteg očajanja koje on pothranjuj e i o kome dokumenti Tajne kancelarije pružaju uzbudljivu sliku. Vasilij Lukič. čas Birona. Ali.

Minih dobiva saglasnost Ane Leopoldovne da ga svrgne sa vlasti. novorođenog sina svoje nećakinje Ane Leopoldovne. a već i sama pomisao na tak o štogod izazivala je gnušanje kod plemića koji služe u gardi. o političkim pravima kakva su uživali švedski i poljski plemići. ne daje nikakvo unapređenje. Od tog trenutka on je izgubljen. i izgled a prirodno da se ono poveri carevim roditeljima. jer Biron nema nameru da ustup i svoje mesto. koji se plašimo svega i svačega. Ali je svakome jasno da Biron priželjkuje taj položaj i da očekuje da se predloži njegova 26 3 kandidacija. jer je caričin kraj sasvim blizu. Zasle pljen svojom srećom. bacaju malo svetlosti n a njegove ideje. Zato se i ne treba čuditi što njegovo namesništvo traje samo tri nedelje. oni se ništa ne brinu. Da li je tačno.” Najzad. žene Antona-Ulriha od Brunsvika. vreme ne čeka. priznao da je izgovorio. ćuti i ne pušta da se nasluti njegova misao. u sudskim akti ma nalaze se samo njeni delovi. pa pošto je kazala Biron u: „Ne boj se”. Izgleda da je on kazao. vrgnut na muke. opšta mržnja na Birona do stigla je vrhunac. smatrali su njegovi obožavaoci za „bolju od Telemaka”. položaju društvenih staleža i ekonomskom stanju Rusije. Ana određuje za naslednika prestol a Ivana Antonoviča. jer se nadalo d a će mu autokratija dati socijalne povlastice. da je ovaj uzima o u obzir potpuno preuređenje države? Mi o tome ništa ne znamo. pri kraju vladavine. Pošto je budući car još u kolevci. Ovu raspravu. no samo forme radi. jer je on već unapred osuđen. Protivu njega se podiže optužba i izvodi se pred sud i on i njegovih pet poverenika.vlade i jedini caričin saveznik. Ani Leopoldovnoj i Antonu-Ulrih u. 3. koji mu ne mogu da oproste što im je ugrabio namesništvo. napominjući da se on. — Kada se Ana teško razbolela 1740 godine. već sa kn ezom Antonom postupa kao sa detetom i upućuje mu prekore usred Senata. Nažalost. naposletku potpisuje rešenje koje se traži od nje. Posle izvesnog oklevanja. Osećajući da su joj dani izbrojani. te se zabrinuti Nemci. ali nekoliko rečenica ko je je Velinski. ona nije sačuvana. treba predvideti namesništvo. nije to kao k od nas. Minihu. U jednom i zveštaju koji podnosi carici on ocrnjuje sve velikodostojnike i navodi pr otivu njih najteže optužbe. Međutim. kao što piše ambasador Francuske Lašetar di. Osterman. kojima je čitao svoju raspravu Opšta rasmatranja o vođenju unutrašnjih poslova. a takav plan mogao je da upropasti i čoveka manje omrznutog nego on. ono je ponovo počelo da misli. pošto mu je najpre otsečena jedna ruka. posvećenu političkim ustanovama. na primer: Poljskim senatorima je dobro . Ne samo da se nije trudio da se izmiri sa roditel jima mladoga cara. on s druge strane smišlja plan da povredi statut garde otvarajući pristup u ovu trupu i ljudima prostoga porekla kao i plemićima. kog a muči ambicija i kome on ima da zahvali za svoj položaj. Volinski je bio stvorio čitav jedan krug pristalica. Plemstvo se tada bilo odreklo da traži politička prava. može biti da je težio da vaskrsne plemićske zahte ve iz 1730 godine. . IVAN VI (1740—1741) Bironovo namesništvo. Iako smanjuje za 17 kopejak a lični porez. brine v iše — prilikom rešavanja pitanja odnosa sa Poljskom — o svojim ličnim interesima nego o in teresima Rusije. Pošto nije dobilo od Anine vladavine sve što je očekivalo. koji žive od režima. Minih ima hrabrosti da kaže carici da treba naimenovati Bi rona za namesnika. 27 juna/8 jula 174 0 godine on je pogubljen. Sa neverovatnom bezbrižnošću d vodio je on u očajanje ceo svet. Ana. on izgleda kao da prkosi sudbini. jedan poljski plemić. bojeći se možda za sudbinu svoga l jubavnika. mi Ne mci smo propali. 8/19 novemb ra 1740 godine. Na jednoj sednici Kabineta on pušta jednu otrovnu st relu i protivu samog Birona. zbijaju sve više oko ca ričinog ljubimca. te Bironovi prijatel ji sa strepnjom govore među sobom: „Ako Biron ne bude naimenovan za namesnika. On ide svome cilju bez opreznosti. po svome običaju. izdahnula je. kao vojvoda Kurlandije. kralj ne može ništa da učini. On ne čini ništa da umanji mržnj u koju svet oseća prema njemu i neće da deli ni sa kim dobiti od svoga uspeha. Postavši namesnik. na osnovu obaveštenja koja mu je dao jedan činovnik Volinskoga. Biron ide za Menjšikovljevim primerom.

prk oseći plemstvu. On je pao u potpunu nemilost: od pretsednika vlade postao je običan ministar. Sa 80 njih Minih dolazi iznenada u Bironov dvorac. koje je pozvala da i m izloži svoje optužbe protivu Birona. iako se ona drži po strani od svakog političkog spletkarenja. u mladalačkim zanosima i u ljubavi. odlučno joj je savetovao da se stavi na čelo garde i da se dočepa državne vlast i pomoću državnog udara.biskupa grada Lib eka. Samo u jednom pravcu vodi on drukčiju politiku. On ga napušta u 11 sati noću. ukid ajući sva ograničenja nametnuta njihovom. kćerju Petra Velikog. Ova atmosfera nepoverenja mogla ju je prirodno navesti da se za pita da li ne bi bilo bolje za nju da okuša sreću.On provodi celo veče u Bironovom domu. ali on koga su n oge bile izdale te je dotada vrlo retko izlazio iz svoje kuće. kome on neoprezno oduzima položaj potkancelara. Njegov ađutant Manstejn upada odma h u spavaću sobu namesnikovu. P osle devet meseca jedna nova dvorska revolucija okončava taj triumf i zamenjuje Iv ana VI Jelisavetom. Minih se trudi da ugodi plemićima. pravu da se povuku iz državne službe posle dva deset i pet godina. sa obavezom da podnosi izveštaje o svakom svom postupku knezu Antonu. Upravo u to vreme počinju da joj ukazuju više poverenja. i stražari u dvorcu odmah pristupaju njihovoj trupi. Jednim namesničkim ukazom podeljen je Kabinet ministara na otseke. vezuju ga jednim oficirskim opasačem i odvode u dvor u Minihovim kolima. francuski lekar Lestok. ne osvrćući se na njega. po rečima Lašetardija. Iako se ona odrekla svojih prava na carsku krunu. Namesništvo Ane Leopoldovne. no oni ga baca ju na zemlju. tek pri kraju vladavine Ane Ivanovne izgleda da joj je životno iskustvo nametnulo ovakvo pitanje. 26 4 Anton-Ulrih naimenovan je za vrhovnog zapovednika vojske. Dok je Biron. Ostermanu je povereno vođenje spoljne politike i on je zadržao i komandu mornarice. ali u svima važnim pita njima Minih odlučuje kao apsolutni gospodar. pod izgovorom da nema vremena. Ostermana. Ograničena i troma duha. Od toga trenutka. jedan Jelisavetin prijatelj. ponavljajući reči koje je Ce . da mu sam Minih nije dao jednog moćnog saveznika. u lovu. kada posle smrti Ane Ivanovne. Još prilikom smrti Petra II. On uostalom i ne može da ih zadovolji. njena ličnost smeta onima čija karijera zavisi od učvršćivanja vlas ti Ane Ivanovne. otpočinje da čini iste greške koje je činio i Biron. Osterman vešto prikriva svoju mržnju. — Pobedilac Birona. ona stalno ima osećanje da nju smatraju za podozrivu. kuda ga prizivaju Ana i njen suprug. jedan vojnik je ščepa i gurne na gomilu snega. Biron pokušava da se odupre vojnicima. Oni svi izjavljuju da su spremni da se osvete mrskome namesniku. Krajem januara 1741 godine. iako je već sve gotovo za državni udar. Kasnije. i njegov jezik oštar je isto koliko i Minihov mač. hteo da demokratizuje gardu. i to je značilo kraj njegove karij ere. Njegovi izveštaji ne primaju se više pov oljno i namesnica često puta odbija da ga primi. sada naređuje da ga s koro svakodnevno nose u nosiljci u dvor. a Minih za prvog ministra. Tu on govori mnogo. gde ona ostaje onesvešćena neko vreme. On ne može da se pomiri sa ovakvim stanjem. evangeličkog kneza. odveli su i nju u dvor. Osterman je „car svih Rusija”. Ipak. čak i večera s njim. unutrašnji poslovi povereni su knezu Čerkaskom i Golovkinu. te 3/14 marta 1741 godine daje ostavku. Ana Leopoldovna proglašena je za name snika. Spoljna politika i revolucija 1741 godine. a u 2 sata ujutru Ana Leopoldovna drži govor vojnicima garde. on izvršuje svoju osvetu. Pošto su je podigli i obukli. Minih. engleski ambasador Finč lepo izražava mišlje nje koje vlada na dvoru. knez se ne bi mogao braniti. Mi nih je zadržao samo upravu nad suvozemnom vojskom. Biron je prognan u sibirsku selendru Pelim. da bi ga na imenovao za velikog admirala. — Ostermanov triumf je kratkoga veka. premlaćuju ga. Ona je baš tada izgubila svog verenika. jer oni teže da dobiju i druge povlastice i neće više da se zadovolje prostim uspostavljanjem zakonskih mera iz prvih godina vladavine Ane Ivanovne. sa nadom da ga neće pustiti da ode i da će moći d a se cenka. i traži zaborava svome bolu u raznim razonodama. Ali je godine 1730 toj mladoj knjeginjici malo stalo do pol itike. razgovara s njim kao da se ništa ne priprema. Njegova žena hoće da pođe s njim i istrčava u košulji za spavanje. Ali je njegova ostavka uvažena odmah.

ovaj rat je dug i zahteva velike žrtve. Uskoro potom i Rusija je primorana da zaključi mir. Godine 1731 i 1732. i tada otpočinje nov rat sa Tur skom 1735 godine. Austrija . godine 1739. jer postoji mogućnost da navuče na sebe rat sa Turskom. ipak pokušava svim silama da je privoli na brak sa bratom kneza Antona-Ulriha. Vojska je uz nju. na Rajnu. Francuska predlaže kandidaciju Stanislava Leščinskog na presto Poljske. Da bi se potstakla na delovanje biće potrebna intervencij a stranih diplomata. ne može više da izdrži i traži posredovanje Francu ske. Prviput pokušava ona to posle stupanja na presto Katarine I. ni pojava engleske flote u Baltičkom Moru ne mogu s prečiti Ostermana da zaključi ugovor o savezu sa Austrijom 1726 godine. Ali se ona koleba. ona ima čudnu na rav: provodi po čitav dan neobučena. te se javlja bojazan da posle „bironovštine” ne nastupi „linarovština”. piše da se Jelisaveta suviše ugojila da bi mogla sklapati zavere. No i pored čitavog ni za uspeha koje je postigao Minih. U dva maha pokušava Francuska uzalud da zavadi Rusiju sa Austrijom. Posle stupan ja na presto Ane Ivanovne. nego i trgovačke brodove. Po smrti Petra Velikog. Ana Leopoldovna. koje početak pregovora o miru sprečava da se bore. Rusija š lje protivu nje. dolazak na vlast porodice Brunsvih i triumf Ostermana — toga ubeđenog austrofila — nad Bironom i Minihom izgleda da oduzim aju Francuskoj svaku nadu da će izmeniti rusku politiku. Rusiji. Porodica Brunsvik „da bi je se otarasila”. Povrh toga. kojoj je Turska nanela teške gubitke. Ono se sa nadom izgovara sve češće u svim društvima. Ona rado krštava decu vojnika i p rima u svoj dom roditelje svojih kumčića. Jelisavetino ime postaje simbol narodnoga otpora nemačkome mešanju u državne poslove. ali se obavezuje da poruši sva utvrđenja i odriče se p rava da na Crnom Moru drži ne samo ratne. osećajući da okolnosti postaju z a nju sve povoljnije. Zna se d a ona ima živu želju da postane carica. grofa Linara. koja je tada bila u ratu sa Persijom.zar izgovorio o Brutu. Rusija stupa u njega zajedno sa Austrijom. Za Ruse. 26 6 Tada se u Petrogradu pojavljuje ponovo jedan francuski ambasador. i beži što igda može. gde se ćerka Petra Velikog pojavljuje veoma često. a naročito u kasarnama garde . čiji poljupci prekidaju beskrajno ćućorenje sa Julijom Mengden. Zato ni navaljivanje francuskog ambasadora Kampredona. jedan korpus od 20. Ali svi njegovi napori lome se na pitanju nasleđa poljskog prestola. Pošto je Francuska objavila rat Austriji. Tada iznenadno upada u au . sedeći na svome krevetu u društvu svoje ljubimice J ulije Mengden. ne podaje se tome uticaju. dok Rusija i Austrija sporazumno podržavaju kandidaciju saksonskoga izbornoga knez a. ona dobiva Azov. Leščinskov pokušaj je propao. uz pripomoć Miniha i uprkos Ostermanovog p rotivljenja. Francuska podbada Turke protivu Austrije i Rusije. razmišl ja i pušta da vreme protiče. Jelisaveta. i pošto je Rusija sklopila mir sa Persijom vraćajući joj ka spiske oblasti koje je osvojio Petar Veliki. usled svoga va spitanja i okoline u kojoj živi. Osterman stalno zasniva svoju spoljnu politiku na uskom austrisko-ruskom zbliženju. koga bi htela da načini 26 5 vojvodom od Kurlandije na mesto Birona.000 ljudi. potrebna je austriska pomoć. Njemu je stavljeno u dužnost da vidi na licu mesta da li se u Rusiji ne priprema kakav pokret koji bi se mogao iskoristiti da se obori austrof ilski režim Ane Ivanovne. To je markiz L ašetardi. ostaje tuđinka u Rusiji. gde se zatvorio Stanisla v Leščinski. ali se zna i to da ona ima jednog ljubimca. kao divljak. Posle caričine smrti. Prema Beogradskom ugovoru . Francuska ponovo pokušava da raskine austro-ruski savez. umesto da ostane namesnica. kad opazi neko strano lice. Ruska vojska upada u Poljsku i Minih opseda Gdansko. Kampredonov poslednik Manjan radi na sklapanju francusko-ruskog sav eza.

ona se još nije bila odlučila da učini odlučni korak. od kojih jedan prestavlja nju kako se penje na presto u z poklike okupljenog naroda. ali se obavezuje da naknadi Švedskoj ratne troškove plaćajući joj novčanu potpor u za vreme čitave svoje vladavine. objavi rat Rusiji. Mengdena i Ostermana. a drugi kako prima kaluđerički veo u jednom manastiru. 4. gnuša se i zaklinje da je savršeno nevina. ustupiti izvesne ruske pokrajine. Pri svem tom. kada rovarenja Lesto ka. koja jednim proglasom obznanjuje da taj rat ima za cilj jedino da oslobodi ruski narod nemačkoga jarma i da uzdigne Jelisavetu na presto Rusije. Grenadiri je mole da pohita. Kako je sutradan. Naklonost koju garda gaji prema Jelisaveti veoma je povoljna okolnost koju treba iskorist iti. pa je naposletk u uzimaju na ruke i nose. čini sve što može da je privoli na akciju. da odobri Šveđanima trgovačke povlastice u Rusiji. Ona odvodi četu pravo u dvor. Trgnuta naglo iza sna. iako su se oko nje već odavno okupili njeni odani prijatelji. č . a u 3 časa po podne. Ana Leopoldovna izlaže otvoreno sve svoje sumnje Jelisaveti. svoga starog nastavnika muzike. Švedska. iako garda nju obožava. koji prima novčanu pomoć od Francuske i pruža potporu francuskom i šved skom ambasadoru. Sa svojom uobiča jenom prostodušnošću. kojih su je. Praćena grenadirima. Voroncovi. o na odlazi saonicama u kasarnu gardiske čete Preobraženskog puka. kada postan e carica. Ona pristaje dakle da Šve dska. i da ubuduće zaključuje savez samo sa Švedskom i Francuskom. Kako je bio darovit crtač. Za Francusku je sada važnije nego ikad da odvrati Rusiju od Austrije. ona odbija svako ustupanje te ritorije. Tada. pozniji događaji oslobodili i u pravnom i u moralnom pogledu. i pošto se pred jednom ikonom za klela da — ako državni udar uspe — neće nikoga kazniti smrću u noći između 24 i 25 novembra/5 i 6 decembra. jer ona nikad i nije žudela za krunom. Međutim. Ostalo je izvedeno sasvim prosto. jer se kneginjica najviše plaši manastira. JELISAVETA PETROVNA (1741—1762) Vladavina Jelisavetina ubrzava stvaranje nezavisnosti plemićskog staleža. p okazuje joj on dva crteža. a za to vreme naročiti odredi pohapsili su u nji hovim domovima Miniha. Na kraju Nevskog Prospekta Jelisave ta izlazi iz saonica i polazi pešice. Plemstvo o seća da je njegov čas došao i ono zbog toga oseća samo još veću naklonost prema Jelisaveti. ona je primorana da otpočne svoju akciju pre odlaska pukova. ona nema nameru da održi ova obećanja. računala je da će joj kneginja. Dve suparnice grle se uz nekoliko suza. 24 novembra/5 decembra 1741 godine izdato naređenje gardi da pođe u rat protivu 26 7 Švedske. iako su poslanici Francuske i Švedske spremni da joj pomognu. Šuvalovi. sporazumno sa Francuskom. da raskine ranije ugovore sa Austrijom i Engleskom. usred opšteg veselja. Razume se. ne gubeći vreme. Međutim. gde su je očekiva li. Svaki oseća da će uskoro nastupiti važne promene u međunarodnoj situacij i. zato se Francuska i njena saveznica Švedska pridružuju naporima koje čini garda da privoli Jelisavetu da se izvrši državni udar. Ovaj dokaz je imao uspeha. Taj događaj ustalasao je celu Evropu. pa joj kaže: „Birajte”. Jelisaveta ulazi u Zimski Dvorac. Razumovski. ako ne želi da o stane ostavljena samoj sebi. Lašetardija i švedskog ambasadora Nolkena privukoše pažnju namesnice. i gde je te noći napisan proglas kojim se obznanjuje stupanje na presto nov e carice.striski deo Šleske novi pruski kralj Fridrih II. uostalom. iako je Minih dokazao da je jedan noćni napad garde na dvor do voljan pa da uspe državni udar. koja se čini iznenađena. godine 1741. vreme je da ustanete”. pošto — po rečima jednog diplomate — nema u sebi ni kapi kaluđerske krvi. Jelisaveta se još usteže. ali posle ovoga razgovora Jelisaveti je jasno da više ne može da okle va. Odvoze je saonicim a zajedno sa carem Ivanom VI u Jelisavetin dvorac. gde su dovedeni i Minih i Ost erman. Grenadiri je dočekuju oduševljeno i svi se zaklinju da će dati život za kćer Petra Vel ikog. Taj proglas objavljen je 25 novembra/ 6 decembra u 8 časova ujutru. Lestok. u pratnji Lestoka i Švarca. ona ulazi u sobu Ane Leopoldovne i kaže joj glasno: „Sestrice. Ana shvata šta se događa i moli za milost.

Veo ma pobožna. pošto je saslušala reda radi jeda n hor talijanskih pevača. Njen n ačin shvatanja hrišćanstva je potpuno isti kao i u seljanaka sa kojima ona igra kolo. Nije to slučajno da je ova carica. Sa godinama. da bi i na samome dvoru Luja XV blistala. naredila je drskoj l epotici da klekne pred njom na kolena usred bala. balovi i primanja na francuski način. ona je nesposobna da se uzdigne iznad najnaivnijeg praznoverja. Kad putuje iz jednog dvorca u drugi. Od svoga oca nasledila je ona. ali posle četrdesete godine ona se odaje uživanju u jelu i produžuje svoje gozbe po čitave noći. A što se tiče udobnosti stana. ona ost avlja — i to samo zbog svoje odvratnosti prema pisanju. naprotiv. Ali pod ovom spoljnom sličnošću između ćerke i oca kriju se duboke razlike. kad priredi kakvu svečanu gozbu. igrati u zanosu p o čitave časove. časti ih lešnicima i igra kolo sa njima pevajući narodne popevke. ona se povinuje zahtevima svoga stoleća. Ovom nehajanju za ugodnost pridružuje se kod nje i nekakva želja da živi životom prostog a naroda. Carica Jelisaveta.000 konja za put od Petrograda do Moskve. — Jelisaveta ima izvesne spoljne crte svoga oca. Ali ta velelepnost. čak i iz jedne varoši u drugu. da se diplomatska akta vuk u nedeljama po njenom pisaćem stolu pre nego što ih potpiše. eto u kakvim se v idovima ispoljava snaga u njenoj mladosti. Nje na duša otvara se istinski i njena narodska. Tako Katarina opisuje jedan Jelisavetin dvorac u Moskvi. ona ipak naređuje da se pred nju iznose — na veliko čuđenje stranih diplomata. ona okuplja na jednoj livadi dvorske sobarice i mlade se ljanke. Ona je lišena svake duhovne radoznalosti. seljačka priroda — zar nije ona ćerka jedne livonske seljanke? — oseća se ugodno samo u nekom selu blizu Moskve ili u njenom le tnjikovcu na morskoj obali blizu Petrograda. te dvor ske ceremonije. Ona potseća na svoga oca svojom izuzetnom pokretljivošću. i svuda boravi samo privremeno. pošto je bila verenica svakojakih kneževa. i to sve raspoređuje se žurno po sobama. svuda promaja. njena vatrenost do biva druge oblike: strasti kod nje ostaju i dalje iste žestine. sve dok ne klone. blistave lepote. Ne oseća nimalo potrebu da stvori svoj dom i da ga ugodno namesti. naposletku pokl onila svoje srce jednom pevaču. ona je velika neznalica. Katarina II pokazuje živopisno u svojim Uspomenama koliko se Jelisaveta malo brine o unutrašnjem uređenju svojih dvorova. posteljne stvari. Pri organizovanju svoga dvora ona revnosno kopira Versalj. ogled ala. niz vlažne zidove sliva se voda. uživati nezasitno u ljubavi. najzad. Pop ut njega i ona udara snažno. prostom maloruskom kozaku (Racumovskom). ona se Uvek žuri na neki bal ili u lov. sve to za nju je samo dužnost. Snažna. nosi sa sobom nameštaj. ona na to i ne misli. već i dvo rske dame: kada se lepa gospođa Lopuhin usudila da se na jednom dvorskom balu poja vi sa istom frizurom kao ona i sa istom ružom u kosi kao ona.ja se popularnost objašnjava i izvesnim njenim ličnim osobinama. ona i sama igra menuet ta ko savršeno. najprostija seljačka jela i pušta na volju svome apetitu. na kaminima zjape velike pukotine. ima u njenom dvoru odaja u kojima se stanuje za koje bi se reklo da ih je neko maločas opustošio: vrata se ne zatvaraju. Strani diplomati se zamar aju tražeći pogodan trenutak za ozbiljan razgovor s njom. iako je njen sto postavljen po svim pra vilima francuske etikecije. Ona voli logorski život. Neprekidna Petrova pokretljivost samo je odraz njegovog uzavrelog duha. sedamnaestoro slugu u j ednoj sobi. pri čemu se izlaže opasnosti da pogine. da ne bi zaostala iza „prosvećene Evrope”. ona potseća na Petra pre svega svojom žustrom fizičkom snagom. Isto tako. iako nema njeg ovu pravu prirodu. Živi neprekidno lutaličkim život om. . Pored raskošnih salona za 26 8 primanje. njena prirodna inteligencija nije bila obrazovana. razdražljivu ćud i plahovitost. ona primora va dvorane da podražavaju francuske markizice i markize. ona obasipa teškim šamarima ne samo svoje služavke. trom: u najkritičnijim trenucima međunarodnih zapleta. Loviti sa konjima i psima. jer ona nikada nema vremen a. nije onda ništa čudno što je njoj potrebno n ajmanje 20. kada. Jelisave tin duh je. otsekla makazama ružu zajedno sa pramenom kose i prilepila joj dva zvonka šamara.

i javnost može slobodno da diše. pa čak i u njegovoj sobi za spavanje. Knez Šahovski. naredio je da se bolnička perionica premesti u napuštenu pivaru u Kremlju. Svi okrivljeni osuđeni su na kaznu bičevanja i progonstvo na robiju. to je jedino iz nemarnosti i nedostatka vaspitanja. U plemićskim redovima Je lisavetina popularnost raste sve više ukoliko. pok azuje se nemilosrdna samo kada je njena sopstvena ličnost u pitanju. koji je bio određen da vrši smeštanje ranjenika. to je stoga što je drža vni interes privlačio svu njegovu pažnju. — Usled toga što za Jelisavetine vladavine socijalna evo . koja je bila okrivljena u toj aferi. da je naredila da se perionica premesti iz Kremlja u k uću Šahovskoga i da se smesti po svim sobama. te da se na taj nači n dobije mesta za bolesnike koji se vuku po ulicama. nije pokazala novosti namenjene drugim ženama. Nepopustljiva je u svemu što može da ug rozi njenome zdravlju. a zatim joj iščupao jezik i pokazao ga narodu. Nasuprot tome. a imala je samo jednu bolnicu koja je morala da odbija bolesnik a. koja odbija da potvrdi jedan projekt kaznenog zakona zato što je odveć izd ašan u svirepim kaznama. pod njenim okriljem. koja se zaklela i održala zakletvu da neće nikoga kazniti smrću posle svoga državn og udara.Ako se Petar malo brinuo za svoju ličnu ugodnost. Istina. a još manje se treba br inuti o njihovom potomstvu”. Svirepa osveta izvršena nad gospođom Lo puhin pada u prvo vreme njene vladavine i može se smatrati kao ostatak običaja koji su vladali u vreme Ane Ivanovne. posle svoje smrti ostaviće ona preko 15. Jelisaveta. toliko se razgnevila. obnažena je do pojasa pred okupljenom svetinom. evoluiše socijal no zakonodavstvo. koja je toliko puta samo lako kažnjavala političke zločine. jer ona u isto vreme st rasno voli raskoš. naredila je da se ona baci u tamnicu. A ako Jelisaveta vodi logorski 26 9 život. Moskva je bila prepuna ranjen ika i bolesnika. Ona ulaže svu svoju moć za odbranu svojih ženskih interesa: pošto joj jedna modiskinja. objavljuje čitav niz ukaza koji doprinose da se 27 0 u isti mah kod plemića ojača shvatanje o tome da je ono zaseban stalež i ubeđenje da vla st razume i služi interesima zemljoposedničkog plemstva. Za dr ugu jednu ženu. jer ona nema običaj da se iscrpljuje proučavajući državne probleme. Kada je Jelisaveta to sazna la. mogu se videti nekoliko slučajeva nag injanja ka despotizmu. za vreme rata. austriski ambasador. ali je gospođa Lopuhin podvrgnuta najsvirepijem mučenju: kada je dovedena na mučilište. koja ima trenutaka prirodne dob rote. savremenici smatraju njenu vladavinu kao prijatno zatišje posle tmurnih godina koje su joj prethodile. a to je dovoljno da pretstavnici plemića — spahija. usud io da govori s nepoštovanjem o njoj u raznim kućama koje je posećivao. na koje se primenjuje dvostruka kazna: šibanje knutom i stavljanje na žar. ne dajući svečane i teoriske izjave. ali je nežna Jelisaveta odgovorila: „N e treba imati sažaljenja prema onima koji nasrću na caričin život. slave i veličaju dobru i veselu caricu koja im je donela smirenje. Zavere i spoljna politika.000 haljina i dva kovčega p una svilenih čarapa. gospođa Tardije. U svemu ovome nema Jelisave tine zasluge. a naročito kada se dirne u njenu slavu lepe žene. između ostalih u domu gospođe Lopuhin — koja ima tu nesreću da u lepoti ne ustupa carici — i kod gospođe Be stužev. direktni potomci tvoraca predloga iz 1730 godine. Upravljanje državom vrši se sa više blagosti. Ako je Petar ponekad svirep i plahovit. sudije su predložile da se istraga odloži posle porođaja. to je stoga što on smatra da je grubost po trebna za dobro države. Kad sazna da se Bota. pošto je bila bremenita. No i pored svega ovoga. dželat j oj je išarao telo udarcima knute. i pokušava se na sve načine da ona priznaju kako su spremala zaveru u korist Ivana VI. ali on a ne sprečava socijalnu evoluciju povoljnu po interese plemstva. ali sistematski teror policije prestaje. ona naređuje da se uhapse i stave na muke ove dve žene. Godine 1758. Njezina vlada. Nekoliko drugih lica upleteno je u tu aferu.

Jelisaveta ga vraća iz progonstva i postavlja ga za svog kancelara. Francusko švedska stranka nadala se da će se odmah po Jelisavetino m stupanju na presto. 1756 godine. Tek posle deset godina. a narednog meseca potpisuje jedan sporazum sa Engleskom. njen lični sobar. te je taj pokušaj propao.000 vojnika.lucija ide svojim prirodnim tokom. koj i ga je suprotstavio Ostermanu pošto je uzalud pokušavao da u tu svrhu upotrebi Voli nskog. Ali dok umenta istrage koja su sačuvana dokazuju da je ta optužba bila bez osnova. koja je započela rat protivu Rusije pod izgovorom da brani Jelisavetina prava na presto. Ali ju je ta nada ubrzo izneverila. ali Ahenski mir okončava rat za nasleđe Austr ije pre nego što je ovaj korpus stupio u borbu sa Francuzima. Kaogod ni u ovim zaverama. Rusija godine 1748 šalje na Rajnu. Švedska. Zatvoren je u tvrđavu Šliselberg. zatim žena kancelara Bestuže va. Kasnije zavere. jedan korpus od 30. ali su oni malobrojni. Njegovi protivnic i pokušavaju da mu nahude progoneći gospođu Lopuhin i kompromitujući ambasadora Botu. Nema u ovoj aferi ničega političkog: to je jedan rasipnik i kockar prosto naprosto hteo da zavuče ruku u kesu velikoga kneza. dobiva nalog da organ izuje zaveru među starovercima . bio je prognan na robiju posle pada svoga zaštitnika. Staroverci odbijaju da se mešaju u tako opasnu pustolovinu. Ta grupa imala je nameru da je ubije i da povrati presto Ivanu VI koji čami u tamnici. Ima istina nekoliko pokušaja zavere. optuženi su da pripremaju vraćanje na presto Ivana VI. Između 1750 i 1760 godine. Uistini. a događaju se bilo u počet ku njene vladavine. To je težak udar za Francusku. U maju 1746 on obnavlja ugovor o savezu iz 1726 godine sa Aus trijom. direktno su posledica prusk oga rovarenja. Zaverenici. Ugovorom u Ab ou Švedska ustupa Rusiji jedan deo Finske: Frederiksham. i njih potajno priprema Pruska. Ona proističu samo iz različitih shvatanja spoljne politike. a protivničke stranke sukobljavaju se mnogo više na pitanjima spoljne politike nego unutrašnje. bilo je to samo razgovaranje i spletkarenje. evropska diplomatska igra menja se iz osnova. Otsada Bestužev upravlja spoljnom politikom Rusije. nastavlja taj rat i pošto je Jelisaveta stekla krunu svojim sopstvenim sre dstvima. progn ani su svi u Sibir. koju predvodi Turčaninov. jedan ruski trgovac. tako isto ne treba videti neku ozbiljnu opoziciju Jel isaveti u suparništvima dvorskih stranaka. koji zbog svojih poslova mora s vremena na vreme da odlazi u Prusku. poručnik Baturin uhapšen je što je nepromišljeno iz javio da hoće da zbaci Jelisavetu i da umesto nje dovede njenog nećaka Petra Fjodoro viča. ali se prevario u računu. Ovaj nekadašnji štićenik Birona. naslednika prestola. Nislot i po krajinu Kimenegard. za v reme sedmogodišnjeg rata. al i se on održava na položaju nasuprot njima i ne udaljuje se od političke linije koju j e unapred povukao. Gospođa Lopuhin. Francuska i Austrija — što je ranije izgledalo neverovatno — udružuju se protivu Engleske i Prusk . Tako po ličnom naređenju Fridriha II. Osam meseci posle Jelisavetinog stupanja na presto otkrivena je jedna mala gr upa oficira. ili pak pri kraju. Vilmanstrand. otkrivene u početku Sedmogodišnjeg rata. i oni su samo odjeci ranijih događaja. koji se ne oslanjaju ni na koju uticajnu grupu. Rat se nastavlja do 1743 godine i završava se pobedom Rusije. jer ov aj Ostermanov neprijatelj ostaje isto tako austrofil kao i on. dok Jelisaveta smatra da je najbolji način za Šveđane da joj dokažu svoje dobre namere prosto u tome da ne rat uju više protivu nje. da se kompromituje Bota i da se Rusija navede da raskine sa Austrijom. Godine 1743 otpočinje jedno važnije suđenje. Pošto Francuska podržava Švedsku. Da bi ispunila obaveze prema svojim saveznicima. Istraga po ovome traje pola godine. političke zavere prestaju da budu važna čin jenica u državnom životu. Rusija odreći Ostermanove spoljne 27 1 politike i da će raskinuti s Austrijom. Lašetardi je primoran da napusti R usiju. nekoliko vojnih lica i — što daje ovoj aferi jedno izuzetno obeležje — aust riski ambasador Bota. Švedska traži teritorijalne ustupke za svoje usluge.sa ciljem da se oslobodi Ivan VI. preko Moravsk e i Češke. koji je tada tam novao u Holmogori. Ta zavera izmišljena je nevešto samo zato da se obori kancelar Bestužev.

poput Kabineta ministara. 14/25 marta 1756 godine. zaustavilo se tek stupanjem na presto Petra III. pod koma ndom Apraksina. razbija Pruse. Saznaje se da se on dopisuje sa Bestuževom i Katarinom. Konferencija proširuje brzo. Ali. što je započeto posle Petrove smrti. tu Aninu tvorevinu. O ptužuju ga glasno da je izdajnik. koje bi od nje jamačno načinilo drugi Kabin et ministara. isto tako je i Jelisaveta započela svoju vladavinu ukidanjem kabineta ministara. uhapšen je i prognan na svoje imanje. a ova su nerazdvojna od narodne ekonomije i opšte državne uprave . Službovanje plemića i uređenje zemljoposedničkih odnosa. ali umesto da iskoristi svoju pobedu. Tada Šuvalovi. Namenjena u početku da o kuplja na savetovanje više činovnike kojima je povereno vođenje diplomatskih i vojnih poslova u Sedmogodišnjem ratu koji je tek otpočeo. ostaju gospodari situacije do kraja Jelisavetine vladavine. Ona vraća Senatu njegovu nekadašnju nadležnost i propisuje mu da bdije nad tačnim iz vršivanjem statuta i pravilnika Petra Velikog i da se na njih oslanja u svim svoji m postupcima. ostajući verna Austriji. Britanski ambasador Viljams sarađu je na zbliženju izmeću Bestuževa i Katarine. protivno svakom očekivanju. a nepri jatelj Pruske i Engleske. na taj način jedan plemić kome je tek dvadeset ili trid eset godina dobiva oficirski čin ne izlazeći iz kruga svoje porodice. Ali njeni neprijatel i. a koja prima novčanu potporu od Engleske i podržava Prusku i Englesku. Apraksin od jednom počinje da otstupa. Ona sve više olakšava obaveze službovanja pl emića. Kaogod što je Ana Ivanovna otpočela svoj rad time što je ukinula Vrhovni Tajni Savet i povratila Senatu prava koja mu je dao Petar I. koji su — za vreme bolesti carice kojoj su ka ko oni tvrde odani. Ova promena ima odjeka na stranke u Petrogradu. pošto je ugrabio vreme da uništi sve hartije koje bi ga mogle kompromitovati. uspeva pr ilikom svojih razgovora sa Jelisavetom — 27 2 iskorišćujući sve svoje glumačke sposobnosti — da utiša caričinu sumnju. koji je odavno plaćenik Engleske. — U trenutku preuzimanja vlasti J elisaveta je izjavila da će se i dalje držati načela Petra Velikog. ne može više da služi — kao što je to dotada lako činio — i Englesku i Aus ju. . Vojna pitanja su u tesnoj vezi sa fin ansiskim pitanjima. samo pod drugim naziv om. i ona je stavljena iznad Senata. stvorena je jedna nova ustanova pod imenom Konferencija. Vidimo dakle da se na Jelisavetinom dvoru grupisavanja i pregrupisavanja stranaka vrše prvenstveno s obzirom na spoljnu politiku. ona preduzima mere da upotpuni oslobođenje plemstva od obaveza pre ma državi. Njihove godine službe i pravo na unapređivanje počinju da teku od dana toga upisa. Bestužev. On se odlučuje za Englesku. krug svoje delatnosti. prestonoslednikovici Sofiji Anh alt. počinju da potkopavaju ugled Bestuževa. Sad mora do bira. Isto tako je za Jelisavetine vladavine pravo posedovanja naseljenih zeml jišta postalo isključiva povlastica naslednoga plemstva. Godine 1757 ruska vojska. postaje samim tim saveznica Francuske. U oblasti socijalnog zakonodavstva. Uistini. njen upravni rad često puta je u suprotnosti sa ovim načelima. Jelisaveta je ozdravila. upisu ju u spiskove pojedinih pukova.e. vlada se samo izdaleka pridržava načela Petra Ve likog. — takođe pokušali da se približe Katarini. Kasnije. Rusija. još od detinjstva. on pokušava da se približi svojoj neprijateljici. Kancelar Bestužev. Sedmogodišnji rat tek je otpočeo. To je stoga što u socijaln om pogledu nema više ničega što bi moglo davati pravac njihovom opredeljivanju. osumnjičena da je sa njim i Apraksinom učestvovala u kažnjivim radnjama. i tim licima je zabranjen o da ih ubuduće kupuju. a isto vreme proširuje njihove socijalne i ekonomske povlastice. pod izgovoro m da je to drugo izdanje Vrhovnog Tajnog Saveta. Katarina. Ovo sve veće proširivanje njenih nadležnosti. Šuvalovi. Uistini. Zakonska snaga data je već starom običaju da se plemićska deca. i dok Jelisaveta leži teško bolesna. Zato je neizbežno da se nadležnost Konferencije proširi postepeno na sva ova područja. Godine 1754 konfiskovana su sva zemljišta koja su pripadala licima iz drugih staleža. koja je kasnije postala velika kneginja Katarina.

Zbog toga je ovaj novi popis zaista „po volji” plemstvu. već su takođe jedan zakonski akt: činjenica da je seljak zapisan u spisak ne kog imanja vezuje ga za gospodara toga imanja. ipak zemljoposednici i dalje plaćaju za njih porez finansiskim vlastim a. da ne pl aća više za iščezle „duše”. tri niza upravnih mera teže da učine što povoljnijim uslove pod kojima plemstvo vrši svoj zemljoposednički monopol. nekoliko Jelisavetinih ukaza primoravaju seljake podložne oporezivanju. da mu je skoro nemogućn o postići ispravku. Šta više. oni u masama beže od svojih gospodara i traže da stupe u vojsku. on isto tako mora da ih hrani i da im daje 27 4 seme za vreme neplodnih godina. Znači da je ovo pravo slanja u progonstvo dato spahijama u cilju naseljavanja. Prvi niz ovih mera ima za cilj da održi. a drugi odbegli od svojih gospo dara i iščezli. Dovoljno je dakle da gospodar une se nekog seljaka u spisak koji on sam popunjava. Odmah po Jelisavetinom stupanju na presto proneo se glas da će taj ukaz biti vraćen na snagu. Ukazom od 1760 godine spahije su dobile pravo da pošalju u progonstvo u Sibir svoj e mužike uhvaćene na delu prestupa. pa da se prema tome i oslobode ropstva. on bdije nad moralom seljaka i kažnjava ih u slučaju bekstva. ako neće da ih vlasti razdele spahijama. Mužik se manje smatra kao privatna svojina. uporedo sa drugom „revizijom”. pošto je seljačko ropstvo jedna ustanova javnoga prava. koja je nametnuta s pahijama od 1758 godine. ističe socijalno i političko obeležje seljačkog ropstva. Drugi niz mera povećava moć spahija nad njihovim mužicima. Iako je veliki broj popisanih seljaka umro. koje na svakom imanju popunjava sam sopstvenik. sve o . inače mu državna vlast može po službenoj dužnosti nametnuti novoga gospodara. koji mora da sluša svoga gospodara jedino stoga št o je ovome državna vlast stavila u dužnost da vrši izvesne administrativne poslove. ali je taj postupak toliko složen. vlada primećuje da je proteklo dvadeset godina otkako je Petar Veliki n aredio da se izvrši prva „revizija” ili popis stanovništva radi ustanovljavanja ličnog por eza. Jer „Popi liste”. Razume se. on može da pošalje u progonstvo samo mužike ispod četrdes et i pet godina i sposobne za rad. nisu samo jedan statistički podatak. pravo svojine plemića nad n jihovim seljacima. a više k ao član jednog organizovanog društva. vlada naređuje da s e izvrši novo popisivanje stanovništva. već i da strogo kazni seljake koji su podneli molbe za stupanje u vojsku. Vrhovni Tajni Savet bio je stavio van snage ukaz Petra Velikog kojim se dopuštalo mužicima da stupaju u vojsku. ovaj može da traži sudskim putem da mu se vr ati sloboda. a koji nisu nigde upisani. to liko su skloni shvatanju da već sama činjenica što je neko zapisan u spisak mužika prets tavlja osnov podozrenja da su upisana lica na to pristala.27 3 S druge strane. mora u izvesnom određenom roku da izabere sebi gospodara. prvo. jer to proganjanje služi da se nasele obradive a nenastanjene prostorije u Sibiru. Ukolik o se proširuju njegova prava nad stanovništvom vezanim za njegovu zemlju. tako i dužnost da paze na ponašanje svojih mužika. Ovo omogućuje posedniku zemlje. Mužici su dočekali taj glas oduševljeno. koji su i sami plemići. Osim toga. da lako prisvoji seljake koji mu ne pripadaju. Da bi „učinila po volji plemstvu”. Iako je Jelisavetina vlada izjavila da će se u svemu pri državati Reformatorovih načela ona je pohitala da ne samo potvrdi ukidanje Petrovog ustava. Pr ema tome. da nađu sebi gospodara u određenom roku. a drugo. pa čak i da pojača. Ipak. On prikuplja lični porez u ime poreski h vlasti. pa da taj seljak izgubi svoju s lobodu i postane njegov mužik. Kako ovo pravo. a sudije. to svaki mužik koji iz bilo koga razloga nema više gospodara. Stvarno. i takvi osuđenici oduzimaju se od broja regruta ko je on mora da daje državi. kako je kazano u njenom ukazu. spahija po staje u neku ruku pretstavnik državne vlasti.

koji nikada nije ukidan otkako su ga ustanovili moskovski veliki kneževi. što daje ukupnu olakšic u u iznosu od preko jednog miliona rubalja. veoma znatna. Godine 1752 vlada snižava — i to konačno a ne više privremeno — lični porez sa 3  kopejke od lave. Godine 1754 takođe. da se na tome i ostalo. da je seoski život usled toga veoma nespokojan i rastrojen. „dok spahije ne budu dovoljno uvećale broj svojih pecara. Granice pojedinih imanja bile su tako nedovoljno određene. On je otpočet u Moskovskoj guberniji i pr oširen na neke okruge u Novgorodskoj guberniji. Da bi povećao državne prihode. Cena rakije povišena je z a 50 kopejaka od vedra. a to je isključivo p ravo da oni isporučuju rakiju državi. Šuvalov je više vo leo da poveća prodajnu cenu soli i rakije nego ličnu porezu. Naposletku. zamenjene su. utoliko se plemići rad ije nastanjuju na svojim imanjima i posvećuju više. On sastavlja i uspeva da se u svoji jedno dugačko uputstvo za taj posao.” Ukoliko se skraćuje rok njihovog obaveznog službovanja. potčinjavaju sve više život seljaka samovolji njegovoga gospodara. im anja toliko nezgodno uvučena jedno u drugo. vojnih lica i činovnika. treći niz mera teži da zaštiti ekonomske interese plemića. jednom odre dbom koja se mogla mnogo lakše primeniti: rešeno je da za polaganje prava vlasništva n ad pronađenim mužikom. A prema Šuvalovljevoj proceni. Zastarele odredbe Zakonika iz 1649 godine. pomoću kapitala dobivenih od monopola soli stvorena je jedna kre ditna ustanova koja je imala da olakša plemićima iskorišćavanje njihovih poseda. uz podršku vlade. cena soli. koje bi bile nemogućne da je seljačko ropstvo smatrano kao ustanova privatn oga prava. u jednačena je svuda na 30 kopejki za jedan pud. koja se u ranije vreme menjala prema mestu. — Petar Šuvalov poduhvatio se da reši jedno pitanje koje je mnogo interesova lo vlasnike zemljišta. učinjen je odlučan korak ka rešenju drugog jednog problema do koga je s pahijama mnogo stalo. Često pu ta odigravaju se prave borbe na međama pojedinih imanja ili na spornom zemljištu. direktor Jelisavetine ekonomske i finansiske politike. poljoprivrednim i mesnim problemima. sa ličnim interesima spahija. spahije mogu da se pozivaju samo na akta o prvom popisu.ve mere. Srednje plemstvo pom išlja mnogo manje da „obori aristokratiju”. ona zadržava jedan deo plate sveštenstva. o traženju i vraćanju odbeglih mužika. kao što smo videli. U 1743 i 1744 godini ona ga smanjuje za 10 kopejaka od glave. a u isti mah briše znatne sume neplaćene poreze iz budžetskih godina 1724—1747. Zato oni postepeno prestaju da žude za učestvovanjem u centraln oj upravi. koji je još bio u važnosti. Neumoran pregalac — jer je po rečima jednoga njegovog savremenika njegov dom bio pun pisara koji su neprestano prepisivali njegove zakonske 27 5 projekte. koji je Petar Šuvalov. U ovom pitanju Jelisavetina vlada postupa suprotno Aninoj vladi. smanjuje kredite namenjene zvaničnim svečanostima. Najzad te iste godine data im je druga jedna povlastica. a više da stavi nekoga iz svoje sredine na čel . godine 1754. ona se trudi da smanji iznos ličnog poreza. a pokazuju jaku želju da se dokopaju mesne vlasti. jer. mada država povećava lični porez mužika. I ne pomišljajući da ograničava mat erijalne obaveze mužika prema spahiji. Što može da izvrši ova smanjenja. da bi se iz lične poreze izvuklo povećanje prihoda koje se dobilo ovom operacijom. zakonske odredbe o zemljišnim sporovima toliko nejasne.spahija. Finansiski interesi države su u suprotnosti. koja ima monopol na nju. vaspostavio godine 1751. zabranjuje da se no si zlatan i srebrn nakit i čipke šire od tri prsta. Nasuprot tome. Ona im je odobravala zajmove na podlozi njihovih naseljenih zemljišta. onom iz 1719 godine. te položaj mužika postaje sve teži. i monopol na rakiju. ali su teškoće oko njegovoga izvođenja t oliko velike. ona ne dopušta spahiji da povećava materijalne obaveze koje mužici imaju prema njemu. Šuva lov predlaže da se izvrši opšte omeđivanje seoskih imanja. što bi bio veliki teret za poreske obveznike. umesto da poveća lični porez. bilo bi potrebno podići iznos lične poreze za 13½ kopejki od glave. Da bi se pokrili troškovi rata sa Švedsk om. ima da se zahvali viškovima prihoda što ih daje monopol na so. trgovci će moći da je isp oručuju još samo neko vreme. a da bi ogra ničila štetan luksuz na koji je Ana bila primorala dvor i plemiće.

Da bi se došlo do potpunog oslobođenja plemstva. Trgovinska i industriska politika. Petar Šuvalov je tvorac mera preduzetih za Jelisavetine vladavine da bi se oživela t rgovina i industrija. i da se tome prilagode razni mehani zmi političkog organizma. Od vremena Petra Velikog. što je državnoj blagajni naknađeno odgovarajućim povećavanjem carin a na artikle spoljne trgovine. On ume isto tako — priklanjajući se vešto pred Razumovskim. Aleksandar o svojio i Jelisavetino srce. On iskorišćuje obilno svoj zvanični položaj da dobije za sebe monopole. ono se toliko raširilo. Plemići počinju tako isto da se interesuj u za razne grane industrije. Dva brata Šuvalovi. uspostavljanje trgovinske Komisije za izradu trgovačkih propisa. U tom pogledu je delatnost Petra Šuvalova veoma značaj na. život koji će mu pružiti materijalnu nezavisnost i blag ostanje. Glavna od tih mera je ukidanje unutrašnjih carinarnica. da bi sebi obezbedilo prevagu u poslovima koji neposredno zadiru u nje gove ekonomske interese. što se tiče s itnog seljačkog trgovanja. Ubrzo postaje on najveći autorit et u Senatu. Pri kraju njene vladavine.o okruga. koji j e postao svemoćan ljubimac. vaspostavljanje glavnoga magistrata i magistrata po grado vima u unutrašnjosti u obliku koji im je dao Petar Veliki. te su tako odjednom bili istureni u prvi red. . uzimanje u zakup metalurgiskih fabrika u Goroblagodatskoj na Uralu. Aleksandar i Petar. Jelisaveta ostavlja tu brigu svome po sledniku. I ovde Jelisavetina vlada izlazi u susret plemstvu: zak on od 1761 godine određuje da se u svakom okrugu načelnik ili vojvoda ima birati među spahijama čiji se posedi nalaze u blizini glavnoga grada i da će ta birati svi plemići — spahije iz dotičnog okruga. da je postalo za trgovački esnaf u zrok veoma ozbiljne zabrinutosti. čim bude kon ačno ukinuto obavezno službovanje. osnivanje. Iako je njegova trgovačka i industriska delatno st veoma velika. gde se niko ne usuđuje da mu protivreči i gde on svaki čas donosi složene i smele planove za administrativnu reformu. Ostaje još samo da se pronađe tačna 27 6 pravna formula koja bi potvrdila tu činjenicu. stvaranje monarhije oslonjene na plemićski stalež već je gotova činjenica. uzimaju uostalom i sami aktivno učešće u trgovačkim poslovima i industriskim preduzećima. „Bankarskih f ilijala za meničnu trgovinu”. naređe na ukazom 1753 godine. i široko učešće u eksploataciji monopola na rakiju. plemić teži da zameni trgovca u industriskim preduzećima. pored toga. No u isti mah brine se on i o svojim ličnim interesima. lova na tulanje u Kaspiskom Mor u. plemići spahije imaju pravo da trguju poljoprivrednim proizvodima. jedne Trgovačke banke za izvoznike koji rade u pe trogradskom pristaništu. godine 1758. Ali je ona učinila ono što je glavno da bi obezbedila plemstvu. oni pomažu svim svojim silama državni udar koji ju je popeo na presto. Od godine 1726. a i srednje plemstvo počinje takođe da se interesuje sve više za industriju. koji će ga načiniti gospodarem podjarmljenog narodnog rada i koji će dati zad ovoljenje njegovom staleškom duhu. potrebna je još samo jedna mera: potp uno ukidanje obaveznog službovanja plemstva. lova na tulanje i ribolova u Belom Moru. Kao plemići-komornici na dvoru velike kneginje Jelisavete. Nije bez razloga što će u trenutku sazivanja skupštinskog odbora za vlade K atarine II trgovački esnaf uložiti odlučne proteste protivu preplavljivanja trgovine i industrije od strane plemića. Plemići spahije. godine 1754. A kada je. — da baca prašinu u oči pomoću bezbrojnih zakonskih p rojekata koji mu se neprestano vrzmaju po pameti. pripadaju jednoj porodici siro mašnijeg plemstva. Petar je umeo vrlo dobro da iskoristi naklonost koju uživa njegov brat. — Pažnja koju Jelisavetina vlada poklanja interes ima plemstva ne sprečava je da teži razvijanju trgovine i industrije. kaogod i njihovi seljaci. Potom dolaze: stvaranje. on je ipak daleko od toga da bude izuzetak među tadašnjim titul arnim plemstvom. koji mu donose ogromne prihode: monopol trgovine mašću u Arhangelsku i na poluostrv u Koli.

Katarine I. na zauzimanje Petra Šuvalova. Jelisavetina vladavina nagoveštava vladavinu Katarine II. i naposletku sam pokušaj sa narodnim pretstavništvom izab ranim za izradu novog Zakonika. Pet ra II i Ane. bez hvalisanja i svečanih izjava. sve do dana kada. Ukaz iz septembra 1761 godine p ropisuje tada da se izabere po jedan plemić i.27 7 Pripremanje novog Zakonika. Uticaj francuske filosofije. čovek sa velikim obrazovanjem i velikim: vezama. s amo im dati više bleska. jedan trgovac na svaku pokrajinu. upravna decentralizacija okruga u korist mesnoga plems tva. koji je pripremio vladavinu Katarine II. Poče tkom 1755 godine. da se zameni zastareli Zakonik iz 1649 godine ostali su neplodni. PETAR III (1762) . bez ikakvi h potresa i sudara. u septembru 1760 godine. Proširivanje socijalnih i ekonom skih povlastica plemstva. mode i običaja. razgraničavanje imanja. Ako se taj uticaj ispoljava više u način u života nego u idejama. ali Jelisaveta odbija da ih potvrdi zbo g njihovih odveć svirepih odredaba. počinje upravo da se oseća za vreme Jelisavete. sve je to započeto za Jelisavetine vladavine. zahvaljujući usavršenim ustanovama koje su bolje pr ilagođene svome cilju. Nagoveštaj vladavine Katarine II. jedna nova komisija dala se na posao. književnosti. Skoro sve najznačajnije zakonske mere te veli ke carice već su ocrtane za Jelisavetine vladavine. Komisija izlaže Senatu da je potrebno pridodati joj izabrane prestavnike plemstva i trgovačkog esnafa. koja je već smislila projekt za jedno šire izborno telo. već su gotova dva odeljka novog Zakonika. delo jednog Lomonosova dovoljno je međutim da pokaže kakav sr ećan upliv ona već vrši na rusku misao. Posle toga delatnost Komisije se usporava. koji će biti tako veliki. koji gaji u sebi političke ambi cije. slobodni zid ar. odeljak koji se tiče sud skog postupka i krivica iz javnog prava. — Ako se izbliza prouči delo što ga je ostvarila Jeli savetina vlada. Kata rina II samo će razviti do kraja ove mere. i izabrani poslanici počinju tek da pristižu. Na njegovu inicijativu. G odine 1757. kad Jelisavet a umire. Godine 1763 njih će raspustiti Katarina II. 27 8 X . ulazi u nju Roman Voroncov. vidi se da je za vreme od dvadeset godina. — Pokušaji činjeni za vlade Petra Velikog. B iranje se izvodi strogo. O D K A T A R I N E I D O K A T A R I N E I I 1. izvršen jedan veliki rad. samo proširiti njihovu primenu. U duhovnoj oblasti takođe.

Petar III odlazi u Senat da potpiše ukaze kojima se v raćaju iz Sibira Minih. koje je prognala Jelisaveta. Jelisavetu Voronco v. Voroncova. on ne može da zaspi pre nego što se poigra lutkama u svojoj postelji. ona je govorila suštu istinu. uz Petrovu odv ratnu spoljašnost išlo je uporedo i potpuno siromaštvo duha i izvesna sklonost za deti njarije i budalaštine. Voroncov se. Volkov i Glje bov. I zaista. k ao Volkov i Gljebov. i takvoga muža.. koja ga je. nema on nikakvoga u dela. pozvala iz Holštajna. odlučno izjašnjava za potpuno ukidanje. razume se. Na svečanim prij emima u dvoru on zasmejava prisutne podražavajući duboko klanjanje dvorskih dama.Detinjasti car. Šuvalova i nekojih ličnosti koje su se. ćudljivu i pijanicu. proglasila ga za naslednika prestol a i oženila Sofijom od Anhalt-Cerbsta. poto m naređuje da se ispita zakonski projekt o ukidanju monopola soli. čija je inteligencija ta ko živa. da bi ih posle toga sustigao u t rku i da bi video kako za njim lete skutovi njegovog crnog ogrtača. nekadašnjeg Menšik ovljevog protivnika za vlade Katarine I. oni su pristali samo da ograniče. naprotiv. reći će kasnije jedna stara dvorska dama. Na Jelisavetinom pogrebu. ženu ograničenu. I on se odaje piću. kome se divi kao kakvom božanstvu. budućom Katarinom II. on trabunja i blebeće svojim piskavim glasom. — Petar III. a ne da sasvim ukinu svoj rok obavezno g službovanja. nesloga je neizbežna. nije mogao da nametne svoje ideje. u kojima. a to će reći političara iz pređašnje vladavine. trudio se da ih ulije nasledniku prestola. čvrst o ukotvljenu u njegovom slabačkom mozgu: to je divljenje prema pruskom kral ju Fridrihu II. Postavši car. On ima samo jednu ličnu misao. Petar uzima ljubaznicu. v eoma inteligentne i veoma obdarene. Stupanje na presto Petra III dalo je prevagu triumviratu Voroncov. Pokretači unutrašnje politike. za vreme intimnih gozbi koj e on priređuje u jednoj odaji zagađenoj duvanskim dimom. posle svog stupanja na presto. može da ima mužike i zemlju a da u kaknadu za to nema nikakvih obaveza prema državi. računajući na budućnost. koji se odmah daju na posao da ostvare svoj program oslobođenja plemića od obav eznog službovanja. Mendeni i gospođa Lopuhin. Zato i pre staju ubrzo svi odnosi između supružnika. on je ht eo da plemić. Kada je postao car. uzdigao je detinjaste zabave na stepen državnih poslova i iskorišćavao svoju autokratsku moć da natera sede d ržavne velikodostojnike da učestvuju u njegovim detinjastim igrama. da se prouče izmene koje treba uneti u statut manastirskih mužika. — Na nekoliko dana posle svog stupanja na presto . ja ne znam šta s njim da činim”. One su delo onih koji zauzimaju prvo mesto pored carskoga prestola. ali. Oslobođenje plemstva obavezne službe. „On nije nimalo ličio na cara”. — Pa ipak. a kada se probudi. tražili da plemići ne budu izloženi konfiskovanju njihovih naslednih dobara i d a budu izuzeti od izvesnih ponižavajućih kazni. pa ga zatim predaje jednom vojnom sudu i naređuje da mu po svim propisima sude velikodostojnici koje on imenuje u tom cilju i koji mo raju ozbiljno da se podvrgnu toj glupoj lakrdiji. strašilo . Između Katarine. za njegove tako kratkotrajne vladavine dones ene su u unutrašnjoj politici važne odluke. o n naređuje da se pacov uhvati. ali. Pošto je bio manje moćan nego Šuv alov. Šuval ovi su. 17/28 januara 1762 godine. odriče se odmah s vih teritorija koje je Jelisaveta osvojila u Pruskoj i zaključuje mir sa F ridrihom II. igra se olovnim vojnicima. i izražava želju da se uk . oni nisu svi bili voljni da idu daleko tim putem. kao što dokazuje projekt o „osnovnim zakonima” šta ga je Jelisaveti predao Ivan Šu valov. a ponekad otkriva i važne državne tajne. On pravi detinjaste i neumesne gestove u najozbiljnijim prilikama. Iako su svi Jelisavetini visoki činovnici bili složni u tome da treba p roširiti plemićske povlastice.. To je jedina njegova lična inicijativa. on nek oliko puta namerno zaostane iza pogrebnih kola. Kada je Jelisaveta uzvikivala sa strepnjom: „Moj sestrić je jedno čudovište. bojeći se da ne naškode interesima države. postavši u punoj meri povlašćen zemljoposednik. progurali iz drugog 27 9 reda u prvi. sestrić je Jelisavete.. sin Ane Petrovne i vojvode od Holštajna. Jednoga dana zat ekao je jednog pacova kako glođe na njegovom pisaćem stolu jednu tvrđavu od kartona. Čak i posle svoga venčanja sa Katarinom. Razume se da on nema nikakav politički program.

jedan progl as što ga je sastavio Volkov. kada ju je ona i ustanovila? Pisac proglasa nije zapazio tu protivrečnost. koje je bilo razlog i opravdanje te podjarmljenosti. i posledice toga videće se deset godina kasnije. počela su da im se dodeljuju i izvesna lična obezbeđenja. pod p retnjom da izgube svoja imanja. pojavljuje se „Proglas o povlasticama plemstva”. On im između o stalog odobrava da slobodno odlaze u inostranstvo. 28 0 Mužici dočekuju manifest sasvim drukčije. 21 februara/4 marta 1762 godine. prestaje da bude državni službenik da bi postao povlašćeni vlasnik zemlje i seljaka. kao što stablo proiz ilazi iz zrna. U jednom dodatku. Tada ogr omni ustanci počinju da se dižu u Rusiji. za vladavine Katarine II. potčinjavanje s eljaka spahiji prestaje da bude ustanova iz državnoga prava. a neće više biti upućivane naroč m ustanovama. Ukaz od 29 janua ra/9 februara 1762 godine. A kako se takav proglas ne pojavljuje. Posle mesec dana. pa se čak i u privatnim pismi ma nalaze odjeci te radosti. on istim udarcem obnavlja i sa me osnove državnog uređenja i ozakonjuje preobražaj administrativne monarhije zasnovan e na seljačkom ropstvu u monarhiju koja se oslanja na plemstvo. Ovaj proglas što su ga sastavili Volkov i Gljebov daje plemićima pravo da se sasvim uzdrže od službovanja državi ili da napuste službu po svojoj volji. Isto tako i prema starovercima zauzima vlada širokogrudije držanje. 18 februara/1 marta. — Pošto su plemići oslobođeni obaveza prema državi. Zato seljačke mase čvrsto veruju da ukidanje njihove podjarmljenosti treba da sleduje ukidanju obaveznog službovanja plemića. koji je ostao značajan događaj u istoriji ruskog ple mstva. a zapamtili samo to da su oslobođeni obaveza. Ali u dnu duše seljaci i dalje tumače događaje na svoj način. ali ga plemići podlo kriju od naroda.ine obavezna služba plemstva. p lemići se čine kao da su zaboravili opomenu iz toga dodatka. koja im se nisu mogla dati d ok su oni bili samo državni službenici. oslobođen obaveznog služenja u vojsci ili državnoj administraciji. pa čak i da stupaju u službu stra nih vladara. u kome se vidi kako se sasvim bojažljivo pojavljuje ide ja o verskoj trpeljivosti. pošto je ocrtao jednu mračnu sliku špijunskih zločina i tero ra koje je vršila Tajna kancelarija. proglas izr ažava nadu da plemići. Ako ova nova povlastica uništava. ostavljajući mu prava koje je ono iz te obaveze izvlačilo. brinući se o opštim interesima. ide se čak dotle da se zabranjuje o nima koji bi se uzdržavali od služenja da se pojavljuju na dvoru i takvi se izvrgava ju javnom preziru. izuzev u vreme rata ili na tri meseca pre početka neprijateljstava. Čitavo socijalno i p olitičko zakonodavstvo Katarine II proizilazi iz toga proglasa. u kome bilo trenutku . objavljuje svečano da je taj sistem političke špiju naže i inkvizitorske procedure ukinut „za svagda” i da se sada zamenjuje novim propisi ma: otsada će političke dostave ići običnim zakonskim putem. Po tvrđenju savremenika. Iako su oslobođeni obavezne službe. no ipak pod uslovom da se vrate u Rusiju na prvi poziv vlade. te očekuju p roglas koji bi obznanio ukidanje ropstva. U mnogim predlozima govori se kako bi Petru III trebalo podići zlatan kip o trošku pl emstva. Pesnici opevaju cara u ushićenim slavopojkama. Dopušta im se da ispovedaju svoju veru i da vrše svoj . oni su se pokazali veoma zahvalni. i baš ta jaka suprotnost između radosti plemića i gneva seljaka ističe veoma jasno socijalni značaj te reforme od trenutka kada plemić. među njima se širi glas da on postoji. on menja takođe iz o snova ulogu plemstva u političkom organizmu Rusije. Potrebno je poslužiti se vojskom da bi se on i ugušili. oni ipak moraju da se staraju o obrazovanju i školovanju svoje dece. Proglas od 18 februara/1 marta 1762 godine nije samo oslobodio plemstvo obavezne službe. U svakom slučaju. onda zašto su je odobrili? Kako vlada može da izlaže javnom preziru one koji budu primili tu povlasticu. neće pohitati da se odmah koriste p ravom koje im se daje i da neće izbegavati službu. odobrava onima koji su se sklonili u Poljsku i druge zemlje da se vrate u Rusiju i obećava da će im se dati zemlja u Sibiru i u drugim po krajinama prikladno izabranim. Reforme u korist plemića i staroveraca.

a ne da bi se oslobodili manastirski seljaci. Zbog toga se oduzimanje crkvenih dobara ne bi moglo — kao što čine nekoji pisci — tumačiti kao jedna liberalna mera u korist seljaka. a zatim. koji j e bio sastavljen od svetovnih činovnika. Otada nastaju između svetovnih i crkvenih v lasti beskrajne prepirke da bi se utvrdilo da li kolegijum ekonomije treba da bu de potčinjen Sinodu. Za vlade cara Alekseja Mihailoviča pokušavalo se da se uprava nad crkvenim imanjima poveri jednom državnom na dleštvu. a osim toga stavljeno mu je u dužnost da u ist i mah prikuplja državne poreze što ih duguju manastirska imanja. zalaže tako revnos no da prisili poreske obveznike na plaćanje poreze i da traži plaćanje zaostale porez e. već ubeđivanjem. Ali je značajno da su je posle trinaest godina državni razlozi primorali da se vrati na onaj put što su ga ob eležili Petar I i Ana. kolegijumu ekonomije. Petar Veliki ponovo je uspostav io prikaz manastira. određuje im maksimum prihoda i naređuje da viškove imaju predavati državnoj blagajni . vlada zabranjuje mesnim vlastima svako mešanje u prikupljanje ličnog poreza seljaka. Od svih crkvenih ustanova. Najzad. Ali se sve t o menja stupanjem na presto Ane. bez otpusnica ili potvrda o oslobođenju sa potpisom njihovoga gospodara. i ako treba onda u kojoj meri. Često se tvrdi kako je ovo vraćanje 28 2 na ideju o podržavljenju crkvenih dobara bilo izazvano nezadovoljstvom i pobunama .e obrede bez ikakvih smetnji. kao što smo videli. sa isključenjem crkvenih vlasti. Posle njegove smrti. svetovnom. — U godini 1762 pitanje podržavljenja (oduzimanja) crkve nih dobara nije novo. čija se vlada. Go dine 1724 Petar Veliki naređuje da većina manastira utvrdi brojno stanje svoga osobl ja. i da upravlja tim i manjima. ali otkako je ono postavljeno. Ona naročito potseća da se oni ne 28 1 mogu upisivati u trgovački esnaf bez odobrenja svojih gospodara. A upravo manastirska imanja duguju veoma velike sume zaostale državne p oreze. svetovna vlast je težila da prisvoji prostrana crkvena imanja da bi uvećal a državne prihode i proširila površinu državnog zemljišnog poseda. prikazu manastira. oni to čine zbog kinjenja kojima su izloženi. a naročito svako odašiljanje oficira ili drugih državnih službenik a na privatna imanja. „jer treba odvratiti ljude od praznoverja. odmah je poverio upravu nad crkvenim imanjima jednoj novoj ustanovi. Oduzimanje crkvenih dobara. Pobožna Jelisaveta stavlja van snage najpre sve ove mere. man astiri imaju najveći deo naseljenih zemljišta. Iz ovog razloga. ona naređuje da se ponište istrage započete protiv u njih i da se oslobode oni koji su uhapšeni. površina njihovih imanja je ogromna. preduzima državna vlast godine 1738 dve važne mere: kolegijum ekonomije potpuno je odvojen od Sinoda i potčinjen Senatu. Pošto vlada pretpostavlja d a. kolegijum ekonomije pada pod zavisnost Sinoda. one su značajne po tome što pokazuj u o čemu su se brinuli tadašnji upravljači države. ona ukida kolegijum ekon omije i vraća potpuno upravu nad crkvenim imanjima Sinodu. koji su mislili samo na interese plem stva. ona ostavlja spahijama punu vlast da prikupljaju porez od svojih mužika i da predaju primljene sume mesnoj državnoj blagajni. kada je Sinod zamenio patrijašiju. Vlada povećava vlast — već i inače tako veliku od doba Jelisavetine vladavine — spahija na d njihovim mužicima. ipak. a ovlašćuje spahije da premeštaju svoje mužike iz jednog okruga. a to će reći od postanka Moskov ske države. u drugi ne tražeći odobrenje od centralne državne uprave.” Posle nekoliko dana. ako — staroverci sve češće sami sebi zadaju smrt penjući se dragovoljno na lomaču. niži oficiri određeni su naročito da štite staroverce od gonjenja mesnih crkvenih vlasti. ali se ubrzo odustalo od toga usled odlučnih protesta patrijarha i crkvenih vlasti. je dnim naročitim ukazom. Ona između ostalog stavlja v an snage ranije zakone o premeštanju mužika. ne primor avanjem i nasiljem. Sve ove mere odnose se na sitnija pitanja.

i ona sem t oga vlada nad mužicima. zatim se jednim dopunskim proglasom od 21 marta/1 aprila 1762 godine ponovo uspostavlja kolegijum ekonomije i pover ava mu se uprava — preko penzionisanih oficira — nad crkvenim i manastirskim imanji ma. Ali je njihova raspodela na oblasti veoma ne jednaka: njihova gustina. Ekonomske krize u XVI veku. koji žive na tim imanjima. u razdoblju od 1725 do 1762 godine obrazuje nova ruska monar hija. — Prema podacima kojima raspolažemo. propisuje da se naplaćuje. 3. u početku Sedmogodišnjeg rata. Godine 1730.364 crkvama i manastirima. sav svoj uticaj da spreči ili odloži primenu tih mera. bitno zemljoradnička i poljoprivredna. nije mogla da izbegne. samo po jedna rub lja od seljaka. 668. da se izdaju u zakup svakom ponuđaču zemlje i zgrade manastirskih imanja koje već n isu dodeljene seljacima. preostatak će pripasti državi. kada je bilo potrebno da se bez odlaganja povećaju državni prihodi. Razume s e da visoko sveštenstvo upotrebljava. i da se te sume predaju direktno koležu ekonomij e. Tačno je da su ove pobune za vreme Jelisavetine vladavine uzele velikoga maha i verov atno je da su one uticale na sudbinu manastirskih imanja. koja je toliko bila odana Crkvi. kada je godine 1757 naredila da se uprava nad crkvenim i manastirskim ima njima preda penzionisanim oficirima. ali ostaje veoma visoka na zapadu. UNUTRAŠNJE STANJE U RUSIJI U PRVOJ POLOVINI XVIII VEKA Videli smo kako se. 2. a čija je vrednost sasvim r elativna. i da se prihod od tih zakupa šalje kolegijumu ekonomije. pored lične poreze.583 pripadaju plemićima.054 seljaka svih kategorija. Mužici dakle čine u to doba dve trećine seljačkog stanovništva.073. a s druge strane 7 od sto plemića i 3 od sto gradskog stanovništva. Od ovih prihoda kolegijum će davati manastirima i arhiepiskopijama sume predviđene z a njihovo izdržavanje spiskovima iz 1724 godine. nekadašnji veliki kneževski i vlastelinski zemljišni posedi ne posto je više.623 su slobodni seljaci. Odmah su postavljeni i stupili na dužnost oficiri koji će upravljati crkvenim i manastirsk im imanjima. Posle stupanja na presto Petra III prestaje svako okolišenje u rešavanjima ovog pita nja.235 su u službi carskih dvoraca i admiralitet a. promena u Jelisavetinom držanju u ovom pitanju događa pri kraju njene vladavine. da se manastirima dodeli izvestan od ređeni deo prihoda sa tih imanja a da se višak prihoda upotrebljava prema posebnim caričinim ukazima. s druge strane . Odluke iz 1757 godine odlučno su potvrđene. stanovništvo Rusije u prvoj polovini XVIII veka ima skoro 90 od sto selj aka.067. 494. i to ne bez uspeha. zemlju koju su ranije uživali. Cela zemlja je. istoku i jugu. 796. 28 3 Skoro čitavo stanovništvo nalazi se na selu. ona pada sasvim nisko. dovedenih do očajanja usled zloupotreba crkvenih vlasti. koji odgovara nekadašnjem središtu Moskovske države smanjuje se postepeno što se id e više ka severu. Kakvo je unutrašnje stanje u Rusiji između ova dv a datuma? Plemići-spahije i mužici. Razgnevljeno sveštenstvo počelo je da optužuje vladu da je ona neprijatel jski raspoložena prema pravoslavnoj crkvi.249 fabrikama. prema tome. konfiskacije zemljišta što ih je vršio Ivan IV i so . na krajnj em severu i jugu i na donjoj Volgi. Ali se. 34. gde plemići spahije pretstavljaju neznatn u manjinu u odnosu na seljačko stanovništvo. takozvani državni seljaci i seljaci koji plaćaju sam o porez zvani jasak (koji sibirski domoroci plaćaju u krznima). od 5. Ali baš ta manjina gospodari. veoma velika u središnom delu Evropske Rusije. umesto nekadašnjih mnogostrukih nameta. nekadašnjem delu poljsko-litvanske države. Tako se ona jednim mahom vraća na praksu iz 1738 godine. Krajem XVII veka.manastirskih seljaka. Ova optužba je bez osnova. čija je organizacija tu ostavila svoje tragove. Mužici sačinjavaju pravi temelj socijalne zgrade u Rusiji. Pred tom potrebom ona je popustila i pored sve manje želje da ugodi svešte nstvu. jer odluke Pet ra III samo pojačavaju i proširuju mere koje ni sama Jelisaveta. koja se oslanja na plemstvo. U Sibiru se i ne zna za seljačko ropstvo. dodeljuje seljacima.

cijalni metež u Doba Nemira ostavili su od njih samo nekoliko preostalih delova. to je siromašan plemić. no isto tako odjednom druga se ruše. Menjšikova. čija će imanja kofiskovati Ana Ivanovna. Tek u XVIII veku ponovo se stvara jedna brojna klasa velikih posednika u pogledu zemlje i mužika. Jedan siromašan plemić iz Kostrome. u drugoj polovini XVII veka nekoliko pro stranih zemljišnih poseda. knez Čerkaski ima 70. Katarina II obasipati poklonima. kojima se koriste ljubimci novoga cara. čijeg će sina. u trenutku svoga pada za v reme Katarine I. ovo naglo stvaranje ogromnih bogatstava postaće još češće. istina. Neverovatna bogatstva stvaraju se tako odjednom. može se tvrditi da je u prvoj polovini XVIII stoleća trebalo imati više od 1. Koporje. ili pak Rumjanceva. a delom zbog parcelisanja što su ih vršili osiromašeli s opstvenici. Bogatstvo Šuvalovih i Voroncovih p ribližuje se bogatstvu Razumovskog. Većina ovih bogatstava imaju da zahvale za svo j postanak dareživosti vladara. Počep. pošto je uspeo da pomoću industris kih špekulacija i primanja mita uveća znatno svoje bogatstvo. sem ako kakav slučaj ne približi nekog od njihovih pretstavnika nekom dvo . Malorusi skromnoga stanja.000 mužika svome sinu Petru. pa da bude uvršćen među velike posednike. Posle Petra Velikog. P ored ovih ostataka javljaju se.000. To su najčešće pridošlice u redovima visokog zemljoposedničkog plemstva. Petar II d odeljuje jednim mahom 44. postao je z a vreme Reformatora jedan od najbogatijih zemljoposednika. samo će još više porasti. kao na primer Šeremetjeva. donela u miraz između ostalog još 80. Na osnovu čitavog niza zabeležaka iz toga vremena. njegov brat Kiril ima ih oko 120. Stupanjem n a presto Petra III otpočinje niz novih poklona. 000 mužika. Ali nekoja od njih izlaze netaknuta iz političkih kriza i održaće se u drugoj polo vini XVIII veka i u XIX veku. uspeva da postane gospodar 50. Baturin. obasut je imanjima zato što je otkrio mesto gde se krio carević Aleksej posle svoga bekstva iz Rusije.000 „duša” i veoma bogata imanja u Maloj Rusiji. Iako se 1640 godine moglo nabrojati sa mo 12 imanja svako sa više od 1000 „ognjišta”. Srednje i sitno plemstvo. koji će dobiti još veći zamah za vladavine Katarine II.000 mužika pa da neko bude smatr an za veoma bogatog. od 100 do 500 pa da se smatra osrednje imućan. Potkancelar Šafirov dobio je 1 5. knezu Alekseju Dolgorukom. ali. koji za vreme celoga XVIII veka ne prestaje da pok lanja naseljena zemljišta. koji su postali od poklona u zemlji i u mužicima što su ih carevi darovali svojim vernim službenicima.000 mužika ocu svoje verenice. čiji se svi rođaci. Za Anine vladavi ne. Šafirova. od 500 do 1000. čijim izvlačenjem upravljaju vile. sve zavisi od ćudi sudbi ne. V ećina velikih imanja iz doba pre Petra Velikog bila su raskomadana i rasparčana. druga. razume se. po rođenju 28 4 kneginja Čerkaskaja. lome u hiljadu komada. kao udarom čarobne palice.000 mužika. Glavni državni tužilac Jagužinski.000 mužika. del om zbog odeljivanja porodica. ču venog maršala. Rumjancev. a 25 do 100 pa da pripada sitnom plemstvu. A ko su bogatstva Jagužinskog. a Minih i Biron dobivaju ogromne posede za vrem e Jelisavete. čiji je otac bio siromašan orguljaš u jednoj luteranskoj crkvi. zahvaljujući obilnim poklonima. uzd ižu takođe. caričin ljubimac. Aleksej Razumovski. Menjšikov je imao. u red velikih zemljoposednika. da bi ih razdala drugima. pored velikih nasleđenih imanja primao od cara takve poklone — već sama pobeda kod Pol tave donela mu je odjednom ceo Juhotski okrug — da je on ostavio 60. pola veka kasnije njih je već pet puta više. Ali imanja od 100 do 500 „ognjišta” ostaju još uvek najrasprostranjeniji tip poljskog im anja. liči na nekakvu političku lutri ju. Ranenburg. kome je njegova supruga. Od Petra Velikog potiče bogatstvo maršala Borisa Šeremetjeva koji je. Ovaj razvoj zemljišnih poseda državnih velikodostojnik a. preko 100. njegova imanja konfisk ovana su 1723 godine zbog pronevera. ne učestvu ju u tome. Jamburg. velikodostojnici počinju da nagomilavaju imanja ko ja se cene na više desetina hiljada „duša”. bila isto toliko kratkotrajna koliko i velika.000 mužika. Kakva suprotnost između ovih skromnih cifara i onih koje dostižu ogromni zemljišni posedi što se tek stvaraju! Dok običan plemić smatra sebe za bogata ako ima hiljadu mužika. ispod 25. kao i nekoliko varoši.

čija je vlast. vlada priznala. Plemić koji prihvata neko napušteno d ete postaje njegov gospodar. kada bi se posle izlaska iz državne službe nastanili na svome imanju. Seljak Posoškov. kada će se vlastelinski posed pretvoriti postepeno u preduzeće koje radi za tržište. najveći broj spahija s pada u drugu kategoriju. ne trudeći se da nadmaši tu potrošnju. i da redovno prodaje na tržištu svoje prirodne proizvode ili izrađevine. mužici koje su njihovi gospodari oslobodili. spahije iskorišćuju pored ostalog i pravo da traže natrag svoje ne kadašnje mužike koji su. istoričar i publicista Tatiščev. drugi deo razdeljen je seljacima. pa da od njega načini svog mužik a.rskom ljubimcu. d a bi ubrzala izradu tih spiskova. Na većin i imanja gde se primenjuje sistem kuluka. Gospodar se nimalo ne trudi da proširi svoj deo obradive zemlje. Ove spahije. jer je obradiva zemlja obično podeljena na ravne delove između spahije i njegovih seljaka. i bez prethodnog prover avanja. treća kategorija. koji ga iskorišćuju za sv oj račun. zatim dec a sveštenika i crkvenih službenika koja su rođena pre rukopoloženja njihovih oceva ili a ko ne postanu sveštenici. I drugi načini omogućavaju spahijama da zakonskim putem obezbede sebi vlasništvo nad izvesnim čovekom i bez njegovog pristanka. Ekonomski trebnik. i radovi seljaka na gospodarevim njiva ma zovu se barščina (kuluk). ona to čine sasvim drukčijim načinima. zakonsku vrednost tim spiskovima. Zbog tog a je zakupnina koju seljaci plaćaju spahiji daleko od toga da bude onako velika ka o što će biti u narednom razdoblju. pa da ga na taj način za uvek veže za fabriku. na svoje ime. pravilo je da seljak radi tri dana u n edelji za račun spahije. Sva ova lica moraju sama da izaberu sebi gospodara. obrazovan čovek. može bez obzira na njegovu volju da ga u vojnoj službi zameni jednim od svojih mužika. već se javljaju jake povr ede ovog pravila. koristeći se zakonom koji propisuje da izvesne kategorije ličn osti moraju obavezno postati mužici. Počev od godine 1767. stavljeni na ra spoloženje posle obnarodovanja spiskova crkvenog osoblja iz 1724 godine. omogućava nam da stvorimo tačnu pretstavu o tadašnjoj domaćoj ekono miji. bili kasnije oslobođeni vojne služb e. u kome je jedan od njih. Svako imanje proizvodi samo ono što je potrebno gospodaru i njegovim seljaci ma. Ako i ove vrste plemstva uvećavaju sve više broj svojih mužika. kao što smo videli. dao godine 1742 opis gazdovanja na njegovom imanju. da jedan spahija upiše u njih ime nekog slobodnog čoveka. uzimali su stvarnijeg ud ela u upravljanju svojim imanjem. prva sadrži samo nekolicinu vrlo velikih zemljopo sednika koji imaju znatan deo mužičnog stanovništva. a to su: niži crkveni službenici. pošto su bili uzeti u vojsku. zanatlija i vojnika neupisanih u spiskove lične poreze. Ali nedovoljnost i primitivnost poljoprivredne tehn ike primoravaju da se donekle poveća teret seljačkih obaveza prema gospodaru. Oni se takođe koriste pravom da pri svakom novom zvaničnom popisu stanovništva sast avljaju spisak ili poreski registar svojih mužika. Sopstvenik fabrike u koju je neki radnik svojevol jno stupio. kao što smo videli. i najzad slobodni ljud i nesposobni da dokažu svoje poreklo i koji nisu nigde 28 5 upisani. Tatiščev primenjuje na svome imanju sistem kuluka: jedan deo zemljišta obrađuju seljaci za račun gospodara. bilo je dovoljno. priča kako izvesne spa hije nameću kuluk svojim mužicima . u koju spadaju ma li posednici sa manje od 100 mužika. deca trgovaca . Najrasprostranjeniji način za spahiju je da prijavi nov e mužike. a tri dana za sebe. koji piše početkom XVIII veka. relativno je malobrojna. čije prostranstvo određuju isključivo potrebe spahijinog dvorca. Kako je od 1747 godine. u kojoj su srednji posednici sa 100 do 1000 mužika. inače ih vlada može dati kao mužike prvom spahiji koji hoće da ih primi. Od tri kategorije plemića spahija. u određenom roku. nad mužicima sve više rasla. Međutim.

Međutim. dvorski krunski seljaci. koja su rasturena u petnaest gubernija Velike Rusije. sa oko 24. posle spahijskih seljaka. pre tnje. koje povremeno ližu plamenovi građanskog rata . dovoljna je da proizvede u seljačkim masama komešanje i previra nje duhova. Spahije su zadovoljne ako im seljački danak ob ezbedi sve što je potrebno za njihov život. Opomene. država izgleda kao da leži na vulkanu. Podjarmljenost seljaka je socijalna osnova aristokratske monarhije koja je u tok u stvaranja. u okrugu Ka luga. obnarodovanje proglasa kojim se plemići oslo bađaju obaveznog služenja u vojsci izazvalo je. — Seljaci potčinjeni raznim crkvenim i manastirskim ustanovama su. te su na primer u godinama 173 4. kao što smo videli. Za vreme Ane i Jelisavete. naoružanih puškama i topovima. i manastir svetoga Kirila u Bjelozersku. najveća mužička grupa . i da bi se oni ugušili. bliz u Moskve. vidi u njemu jem stvo čvrstog i stabilnog državnog poretka. Plemstvo. na severu. Broj manastirskih mužika je naročito veliki.000 mužika na svojim imanjima. potrebno je poslati šest pukova sa artilerijom. i odmah mužici počinju da pristižu u gomilama u regrutne kancelarije. teško pritiskuje mužika. sa 21. Ponegde je i ovo davanje u naturi zamenjeno plaćanjem u gotovom novcu. seljak nije siguran da će od svoga gospodara dobiti materijalnu p otporu u neplodnim godinama. Sibiru. gde ih čeka gorko razočaren je. Manastir Aleksandra Nevskog u Petrogradu im a 25. a dopuštaju im da rade za sebe samo nedeljom. osim toga. na primer. Razume se. zakon obavezuje spahiju da ga hrani u slučaj u oskudice. Os im ovih izuzetnih slučajeva. Godine 1754 obnarodovan je čitav jedan zakonik kojim se podrobno r eguliše pitanje traženja i vraćanja odbeglih mužika. Crkveni i manastirski. S druge strane. sv . čak lišena svakog osnova. seljaci daju polj oprivredne proizvode i izrađevine za izdržavanje vlastelinskog dvorca. Kavkazu. 3. istina. ali se taj zakon ne poštuje dovoljno. Može se oceniti veličina te neprijatne pojav e i briga koje ona prouzrokuje spahijama i vladi po pažnji koju joj tadašnje zakonod avstvo ukazuje.28 6 cele nedelje. primorani da prosjače. 28 7 za vlade Petra III. Nemiri se zatim proširuju i na druge okruge. koje je njihov gospodar ostavio njihovoj sudbini. Sve veći broj bežanja sa imanja i seljačkih pobuna pokazuje jasno da je položaj mužika veoma težak. zatim dolaze Uspenski manastir u oblasti Vjatke. Uistini. kao u vreme Petra I. stroge kazne. usled sve većeg nezadovoljstva pod jarmljenih seljaka. godine 1752. nove pobune seljak a na mnogim spahijskim imanjima. Za Jelisavetine vladavine o vi ustanci dobivaju već obeležje pravih bitaka između pobunjenih seljaka i trupa koje su poslane da ih savladaju. gde se priča kako je njima odobreno da stupaju na rad. Čuveni manastir Trojica-Sergijevo. Najmanja vest. ipak spahijska vlast. Kuluk se ponekad zamen juje plaćanjem u naturi: umesto da obrađuju njive svoga gospodara. oni ponekad idu i do pobune. Godine 1758 oni u gomilama napuštaju svoje gospodare i odlaze ka fabrikam a svile na donjoj Volgi. sve to ništa ne pomaže. svakog trenutka duboki po dzemni potresi ljuljaju njene temelje. obavezno služenje u vojsci ili državnoj administr aciji ne dopušta im da se lično staraju o svome imanju. Tako su. razbili i naterali u bekstvo čitav jedan puk dragona i zarobili njegovoga komand anta. Iako seljačka podjarmljenost još nije onako tegobna kao što će biti kasni je. čiji je iznos najčešće 1 ili 2 r ublje od mužika godišnje. ima oko 1740 godine 106. seljaci pribavljaju potrebni nov ac odlazeći da rade razne zanate izvan sela.500 mužika. ne treba verovati da ova primitivna ekonomija obezbeđuje seljaku lak i patr ijarhalan život. fabrički. Godine 1762.000 Demidovljevih seljaka. ali može dostići i 5 rubalja. Sistem plaćanja zakupa izgleda da se ra dije primenjuje nego sistem kuluka. mužici iz središne Rusije beže u ma sama ka Uralu. oni još ne pomišljaju da pretvore svoja iman ja u privredna preduzeća. 1749 i 1750 mnogi seljaci. I pored veoma strogih kazni predviđenih zakonom.000 mužika. baltičkim pokrajinama i Poljskoj. pojedinačna bekstva događaju se svakog dana. koje se oslobađa obaveznog službovanja državi. mužici beže sa imanja u masama. koja dobiva sve više samopouzdanja.000. Godine 1742 širi se lažna vest da je seljacima ponovo dopušteno da stupaju u vojsku i da se na taj način oslobode ropstva. Ma da mužici najčešće odgovaraju na tego st svoga položaja bežanjem.

nagrađivala ustupa njem delova zemljišta. Svi napori koje oni čine da bi odbranili svoja prava osuđeni su na neuspeh. ustanovio glavarin u (lični porez). inorodni seljaci. potčinjeni fabrikama. k su druge dve trećine mužici. dragona. ali nije redak slučaj videti ih kako nagomila vaju zemlje i mužike. isto onako kao što spahijski sel jaci zavise od svojih gospodara. a to će reći na zemljištima koja imaju obeležje drža h poseda: ovi seljaci. Seljaci crkvenih usta nova imaju najčešće velike komade zemlje. koja se ispoljava u krvavim p obudama. Ali. nisu potčinjeni nikakvoj privatnoj vlasti i većinom su skoncentrisani na severu E vropske Rusije i u Sibiru. Baškiri. itd. Pa ipak je njihovo stanje veoma teško. Njihovo očaj anje dolazi manje od težine obaveza. zatim. jer imaju da obrađuju mnogo manje zemlje u korist sv ojih gospodara. O i su nastanjeni na imanjima čija je površina međusobno veoma nejednaka. njihov vlasnik nema prava da ih pojedinačno prodaje. uprav u nad mužicima imaju niži oficiri i upravnici manastira i crkava. nego samoj fabrici. Da li je život ovih mužika teži nego život mužika na spahijskim imanjima? Na ovo pitanje. a više od zloupotreba upravnika. o d 1740 do 1745 godine. Oni moraju da rade kulukom na državnim imanjima i da plaćaju zakupninu upravi carskih dvoraca. Za sve ostalo vreme. Ona sačinjava otprilike trećinu ruskog seljačkog stanovništva. pod uslovom . Tatari. rad u mlinovima i pecarama rakije. od 1725 do proglasa Petra III. granice koje je zakon postavio samovolji vlasnika ne poštuju se. pod izvesnim uslovima. Slobodni ili državni seljaci. krunski seljaci su oni srazmerno malobrojni seljaci koji pripadaju priva tnim posedima članova carske porodice. naposletku. mnogobrojnije. godine 1724. Nije bez uzroka što izvesna opasna uzrujanost. To su pre svega potomci seljaka od avno nastanjenih na „crnim” zemljištima. „Černosošnji” seljaci sačinjavaju glavni deo ove kategorije. potomci nekadašnjih tobdžija. što oni prv i ne zavise od pojedinaca već od ustanova. Iako su njihove sporedne obaveze. njihov kuluk je manje naporan n ego kuluk spahijskih seljaka. zvani černosošnjije (crnoplugci) potpadaju neposredno pod držav u. odgovori su različiti. Što se tiče prave up rave nad tim imanjima i njihovim seljacima. On isto tako određuje broj onih koje industrijalac mora da dodeli na rad u fabrici i koji se više ne mogu upotrebljavati za druge poslove. kuvanje piv a i kvasa. i to ih često puta nagoni da pribegnu otvorenoj p obuni. te fabrički selja ci imaju da podnose sav teret robovanja. Seljaci zvani „posedni”. prema tome da li ih daju svetovni ili crkveni istoričari . Čeremisi it d. ali evo zaključaka koji se mogu nepristrasno iz njih izvući. napasanje stada.. svi su oni spadali u kategoriju „državnih” ili „državnoblagajničkih” seljaka. ona je oduzeta od crkvenih vlasti i predata svetovnim činovnicima Kolegijuma ekonomije samo za vreme od četiri godine. ribolov. koji su nastanjeni na državnom zemljištu koje se nalazi većinom u slivu Volge i is točno od ove reke. koji je postavljen tek za Jelisavetine vladavine. Od vremena kada je Petar I. muči manastirske seljake za vreme čitave Jelisavetine vladavine.u stvarnosti . da ih čak i otuđuju po svojoj volji. Dvorski seljaci zavise od uprave carskih dvoraca. I iznos njihove zakupnine je niži. kojima je Moskovska država bila stavila u dužnost da brane južne granične oblasti i koje je državna blagajna. strelaca...i manastiri nemaju prostrana imanja. da ih ne prodaju ličnostima os . kao na pri mer sečenje i prevoz drva. koje se često postav lja. ali su i kuluk i zakupnina tu manje teške obaveze koje pritiskuju spahijske seljake. ima m nogo seljaka koji uživaju ličnu slobodu. Prema tome. Čuvaši. Zakon od ređuje maksimum seljaka koje može da drži izvesna kategorija 28 8 fabrika. — Pored seljaka vezanih za zemlju i gospodara. ne pripadaju industrijalcu. konjan ika itd. Tim imanjima i maju oni pravo da slobodno raspolažu. čije surovo post upanje ide čak do stavljanja na muke. Pokušaji podržavljenja crkvenih i manastirs kih dobara koje su činile vlade u prvoj polovini XVIII veka imale su prvenstveno z a cilj da se državi predaje najveći deo prihoda sa crkvenih imanja. Između crkveno-manastirskih i plemićskih seljaka jedina je razlika u tome. Najzad.

Oni su obavezni da naizm enično vrše dužnosti blagajnika. od koj ih su nekoje veoma teške kao što je na primer održavanje puteva po gustim šumama i barušti nama u severnoj Rusiji. onda je trgovački elemen t najmalobrojniji — zanatlije. te varoš zadržava veoma mnogo izgled sela. kao i razne dužnosti u službi carina. I tako. ne učestvuju ni u plaćanju opštinskih poreza ni u mesnoj upravi. i obavezu — veoma tešku zbog ogromnih razdaljina između na seljenih mesta — da putnicima daju odmorne konje do najbliže stanice. zanatlija i radnika. prodavaca. industrijalaca. „Državni seljaci”. — Gradsko stanovništvo. radnici i baštovani sačinjavaju 58 od sto gradskog st anovništva. — a sitna trgovina znatno preovlađuje. Povrh toga. uslovi nis u povoljni za varoški život. noćnih čuvara itd. Ako se posmatra ne ova zakonska p odela na klase. grupisan je zasebno. imaju prema državnoj blagajni razne obaveze. soli i drugih monopolskih artikala. svi su seljaci stvar no više ili manje robovi. kao i dužnosti nižih policiskih organa. u drugoj su mali trgovci i zanatlije. bilo vanredne. tvrdilo se sa zvanične strane da je to učinjeno upravo stoga što su i spahije povisile nedavno zakupnine svojim mužicima. Vlada unapred rasporedi taj porez. bilo redovne. sastavljeno od trgovaca.lobođenim lične poreze. God ine 1721 Petar I podelio je stanovnike varoši na „neredovne” i „redovne” građane. „državni seljaci” plać ono što se naziva „zemljišni desetak”. na kraju krajeva. a većina njih liče na velika sela. već sam socijalni i ekonomski sastav društva. Prvi. Država dakle uzima od slobodnih seljaka zakupninu kao sopstvenik zemlje na kojoj su oni nastanjeni. po svojoj volji. razumeće se koliko one staju građane. koje padaju na opštinu. u ko je spadaju plemići. pa čak obrađuje i njive. da se u izvesnim varošima za njihovo vršenje mora da uposli 70 od s to. Kada je za vreme Jelisavete ta zakupnina 28 9 povišena. U jednoj zemlji gde preovlađuje sistem domaćeg gazdinstva. iako zadržavajući svoju ličnu slobodu i pravo da otuđe svoj deo zemlje. Veliki broj građana bavi se p ovrtarstvom. procenjivača. U Sibiru. umesto da plaćaju ovaj novi danak. umetnici. solidarno o dgovorni. Ima veoma malo varoši. koji su stalno primoran i da napuštaju svoje poslove. čiji se uživaoci nalaze u tome pogledu. lekari i apotekari. Vlada sebi pripisuje po tpuno pravo da ih svede na stepen mužika. Najzad. Lična sloboda državnih seljaka je uostalom veoma nepouzdana. kontrolora robe i pomoćnika u državnim pr odavnicama rakije. od godine 1723 oni su podvrgnuti jednoj novoj novča noj obavezi koja će ubrzo — prema mišljenju same vlade. a to će reći radnici. Varošani moraju da plaćaju osim toga lični porez. Oni takođe moraju na smenu da vrše dužnosti procenjivača. sveštenici i stranci. „redovnih” građana. Ona time potvrđuje svoje nasledno pravo nad tom zemljom. izraženom više puta u raznim ukazi ma — biti prispodobljena zakupnini koju plaćaju mužici spahijama i dvorski se ljaci upravi carskih dvoraca. Svaki poklon u zemlji i seljacima koje n eki vladari daju svojim ljubimcima — a videli smo koliko ovi pokloni mogu da budu veliki — povlači automatski podjarmljivanje velikog broja slobodnih seljaka. gl asnika. u položaju koji j e sličan položaju mužika. mostarina i upravne policije. Ako dodamo da se ove službe vrše često puta u m ima udaljenim od varoši. pretstavlja samo jedan beznačajan delić stanovništva podložnog poreskoj obave zi. mnoge od njih povlače i novčanu odgovornost onoga koji ih vrši. . a ponekad čak i više. Većina ovih poreza su skupni p orezi. blagajnika i čuvara u ustanovama gde država prodaje vino i so. Ove službe zahtevaju tolik o mnogo osoblja. putarina. 3 od sto. zanatlije i prost narod obrazuju jednu zajednicu čiji članovi. Gradovi. imaju prema državi mnoge i teške dužnosti. osim ovog poreza. „Državni se ljak” ostaje dakle napragu ropstva. prost narod. oni nisu članovi gradske zajednice. Drugi su podeljeni na dve — a u brzo potom na tri — korporacije ili „gilde”: u jednoj se nalaze kapitalisti i najveći tr govci. kao i mnoge takse. te ova obaveza potseća takođe na položaj mužika podvr tih kuluku. Trgovci.

— Vrednost spoljne trgovine koju Rusija vodi samo sa Evropom povećava se o d 1717 do 1760 godine za više od 13. 1741. ali inostrane fabrike imaju beskrajno veću potrebu za njenim sirovinama.29 0 na razne poreske obveznike. št o izaziva znatno povećanje izvoza u odnosu na uvoz. Rusija izvozi uglavnom izrađevine. Za čitavo ovo razdoblje izvoz nadmašuje uvoz. To je stoga što Rusija služi kao spona između Azije i zapadne Evrope. Trgo vinu sa Persijom drže u svojim rukama Englezi i Jermeni. i što je rusko aziska trgovina u to vreme v elikim delom tranzitna trgovina. S jedne strane izvoz je manji od uvoza. to nije stoga što ne p ostoje državni dugovi — Jelisaveta nije uspela da zaključi spoljne zajmove. Ovi poslovi su uostalom veoma malobrojni. vunena roba i razni predmeti za svakidašnju upotrebu. jer si stem domaće ekonomije. lan. koji pretstavljaju glavninu njenog u voza. drugo Persija i Aziska Turska. otpravljanje poslova. rusko-kineska trgovina sme da se vodi samo preko varoši Kjahte i Curuhajtu. i još stoga što su građani obavezni da vrše mnoge javne službe. — već usled opšteg ekonomskog stanja zemlje. u čije ruke prelazi skoro polovina prometa što ga vrši petrogradsko pristanište. Rusija jeste primora na da pribegne stranim fabričkim proizvodima. koj e pretstavljaju masu njenog izvoza. koji su novčano odgovorni državnoj blagajni za redovno plaćanje poreza. i to godine 1728. u sled slabosti njene kupovne moći i skromnosti njenih potreba. „ratmane”). jedna šaka bogataša drži sve ostale građane u potpunoj zavisnosti. Ovaj višak izvoza menja se zajedno sa izmenama carinskih ta rifa. Trgovina sa Kinom je monopol držav ne blagajne. Ruski trgovci trg uju s Evropom samo posredstvom stranaca.000 rubalja. Ruske žitarice još nisu postale važna činjenica na evropskim tržištima. Spoljna trgovina Rusije sa Azijom pruža nam obratnu sliku. Unutrašnji poslovi opštine rešavaju se n a zboru svih građana. voće. a uvozi naročito sirovi ne za svoje fabrike. s druge. Čak za vreme Se dmogodišnjeg rata. a to koči njihovu delatnos t i nanosi velike štete njihovom materijalnom blagostanju. u ruska pristaništa koja su u to vreme bila na severu. Trgovina. te se višak izvoza j oš povećava. dužnosti i poreza koje gubernija traži od varoši. odveć je tešk odveć skupo prevoziti ih iz plodne oblasti na jugu Rusije. gvožđe i drvo. Posledica toga je da je opštinsko uređenje gradova čisto oligarhijsko. i Reformator je računao da revnost opštinskih odbora izabr anih da ostvare njegove namere. koji obrazuju opštinska veća ili magistrate. Uvozni artikli su naročito razne čoje. ali je sve bilo uzalud. 1737. engleska trgovina sačuvala je svoju prevagu. je isključivo u rukama nekolicine bogatih trgo vaca. Za vreme Ane. jer se zborovi i magistrati ograničavaju sk oro isključivo na raspoređivanje službi. ali ostaje solidarno odgovorna za njegovu isplatu. zatim kmetove i odbornike ( savetnike. Što trgovački bilans ostaje stalno povoljan za Rusiju. U ovoj trgovini prvo mesto zauzima Kina. koji će prvi put biti zaključeni za vlade Katarine II. Ustvari. 1746 i 1755. Nemogućno je u to vreme da ruska varoš postane središte ekonomskog i duhovnog napretka. koji je 29 1 svrstao Englesku među političke protivnike Rusije. stoku i čaj. naročito Engleza. svilene i pamučn e tkanine. Rusija zaključuje trgovinski ugovor sa Engleskom i daje joj klauzulu najvećeg povlašćenja. Englesko-ruskim ugovorom iz . koje je ustanovio Petar I da upravljaju „redovnim” građanima.000. sa čisto zaštitnim obeležjem. Trgovanje se vrši pomoću karavana koje rusk a država šalje u unutrašnjost Kine: od smrti Petra I pa do stupanja na presto Katarine II otišlo je pet takvih karavana. osudio je varoš na životarenje . Zbor bira starostu opštine. I mućniji stanovnici odgovaraju dakle za sirotnije ili oskudne stanovnike. P ravilnik što ga je Petar I obnarodovao 1721 godine bio je ocrtao plan obimne reorg anizacije gradova. koji preovlađuje u celoj zemlji. Godine 1724 Petar I obnaroduje prvu rusku tarifu. i životne namirnice. Saobrazno ugovoru iz 1727 godine. i na zborovima kao i u magistratima. Glavni izvozni artikli su konoplja. Godine 1731 jedna nova tari fa označava odlučan korak ka najstrožijoj zaštiti domaće radinosti. a treće Centralna Azija.

i tek 1757 Malcev. na 85 vrsta od Moskve. išli su njegovim tragom. koji je došao do vrhunca svoga razvoja za Jelisavetine vladavine. Ove dru ge jesu: industrija pamuka. osnova zatim još jednu fabriku. Za vladavine poslednika Petra I. počinje prvi put izradu kristala.161 fabrike koje postoje pri kraju vladavine Katarine II. Petar I se odj ednom vratio slobodnoj trgovini. počev od godine 1730. ali tek u XVIII veku stvara s e oko Moskve i Vladimira jedna prostrana tkačka oblast. Ulozi ortaka su najčešće skromni. pripadaju većinom trgovcima. Za vlade Petr a I bilo je u Rusiji samo 98 fabrika. već su se pojavile i nove. nedovoljni.1754 godine vraćeno je Engleskoj pravo. Unutrašnja trgovina. zato svak o smanjenje državne potpore povlači brzo slom preduzeća. gde seljaci tkaju kod svoj e kuće i na ručnim razbojima konac uvezen iz inostranstva. koje su podignute ili su se znatno umnožile za vlade Petra Velikog. preostalo je jedva dvadesetak. Među onim prvim da navedemo fabrikaciju čoj e. Državna blagajna počinje da izdaje pod arendu privatnim društvima mnoge grane trgovine koje su dotada bile monopol države. Cicevi i vezogl ave koje je izrađivao Sokov bile su na glasu u XVIII veku. jer od 98 fabrika koje su radile za vreme Petra I . ali ono nije dugo trajalo i stopilo se postepeno sa jednim jermensk im društvom. kome je vlada dala velike povlastice. rafinerije. Ali tek 1752 godine osniva Lomonosov jednu fabriku za izradu bojenog stakla koje je on izumeo. fabrike koža. Nepostojanost industriskih preduz eća što su ih osnovali trgovci za vlade Petra I dolazi otuda. koji je naučio kod jednoga stranca u Šliselburgu tajn u sastavljanja boja i izrade cica. gde seljak Sokov. čitava trgovina sa Sibirom obavlja se na vašarima. da s lobodno provozi kroz Rusiju evropsku robu upućenu u Persiju. one se održavaju zahvaljujući naročito svakovrsni m potporama koje im daje država. U to vreme se brzo razvijaju vašari u Makarjevu. Ukrajina je puna mesnih vašara. selu u Vladimirsko j guberniji. iako je njena vrednost skoro dvaput veća od vrednosti spoljne trgovine. uspevaju da ostvare veoma ve like dobiti.161. služeći se običnom masom od koje se pravi staklo. ne samo da su se dotadašnje indu strije razvile. ostale iščezavaju u toku prve polovine XVIII veka. nije živa. prva fabrika porculana — ima ih u to vreme samo četiri u Evropi — godine 1758 ustanovljene su u Petrogradu carska fabr ika porculana i fabrika trgovca Volkova. Tek posle 1762 godine. i vašar u Irbitu. da u velikoj meri ustupa mesto plemiću. od kojih nekoje. Oko 1755 godine obrazovano je jedno rusko trgovačko društvo za trgovanje sa Persijom. — Tek u XVIII veku stvorena je uistinu ruska industrija. 29 2 Pre Petra I u Rusiji se prede i tka pamuk po kućama. a pred smrt Ka tarine II 3. Unutrašnje carinarnice. zatim metalurgiske fabrike. Odveć visoka interesna stopa dokazuje da su kapitali bi li retki i da se imalo malo poverenja u trgovačka i industriska preduzeća. duvana i s takla. Tr govina se većinom obavlja na vašarima. skoro sve su podi gnute posle vladavine Petra I. i mnogobrojni državni monopoli kočili su unutrašnju trgovinu. a trgovac je primoran. izuzev razume se državnih fabr ika. neka od ovih društava imaju na čelu veoma visoke ličnosti. one su se znatno razvile već za vlade Petr a I. prvu fabriku pamučnih tkanina osnovao je Ižinjski u Ivanovu. i te dve varoši bile su centar ruske trgovine. kristala i porculana. Ali. Prvi pokušaji industriske i zrade pamučnih tkanina datiraju tek od 1740 godine. koje je ona izgubila krajem XVI veka. Od 3. u svojoj fabrici u Vladimiru. godine 1762 bilo ih je 984. platna. Prve fabrike stakla potiču iz XVIII veka. pribegava se ponovo si stemu monopola. Veliki industriski problem to . sve dok nisu bile ukinute za Jelisavetine vla davine. i persisku robu upućenu u Evropu. za vladavine Petrovih pos lednika. Pošto je između 1709 i 1714 godine bio dao državi monopol trgovanja izvesnim artiklima. Oko 1 750 godine podignuta je. što se one nikad nisu os lanjale na velike privatne kapitale. za vladavine Katarine II. Industrija. biće nekadašnji monopo li postepeno ukinuti. blizu Nižnjeg-Novgoroda. svile. U 1745 godini. Gračev i Garelini. kao na primer Petar Šuvalov. čuveni i ndustrijalci. To je stoga što za vreme Petra I industriska preduzeća.

nalaze se naročito braća Bernuji. U isti mah kada tako udara temelje naučnom proučavanju Rusije. Ona priprema čitav niz naučnih izdanja. Jer. sadrži samo imena trgovaca. pod upravom akademika Milera. itd. Duhovni život pre Jelisavetine vladavine. uz saradnju Gmelina. uzalud bi se tražila imena nekolicine nekadašnjih ve likih industrijalaca trgovačkog porekla. kao što su Mamesi. Iako u početku sastavlje na isključivo od stranih naučnika. Polasa. Rumovskog. takav je slučaj seljaka Sokova. spisak isključenih . Od osnivanja Akademije nauka u Petrogradu godine 1725. doprinosi još više opadanju f abrika koje pripadaju trgovcima. Vidi se čak kako se pojavljuju preduzeća koja su osnovali seljaci-kulučari koji zavise od bogatih spahija. ako se želi da se oni ubede. ona obrazuje ruske naučnike. zvanično registrovane. objavljenom oko 1760 godine. čija je plodna književna delatnost počela još za života Petra Velikog. Stevan Javorski. — Zajedno sa primenjenom naukom koja je pr venstveno interesovala Petra Velikog. oko 1750 godine. nekoliko pisaca ističu se u književnos ti. naginje ka katoli cizmu. sa nekoliko retkih izuzetaka. mogla je da u njih uvrsti. kako bi omogućile industrijalcima da sačuvaj u izvesne povlastice. čovek vel ike naučne spreme i veoma darovit. opravda i propoveda ost ale careve reforme. ovaj kaluđer bio je glavni Petrov saradnik u crkv enoj reformi i upotrebio je svoj književni dar da objasni. jednoga od osnivača pamučn e industrije u Vladimirskoj oblasti. Uskoro se duhovna delatnost ne ograničava samo na Akademiju. i ru ske naučnike. njenog zemljišta i njene prošlosti. među članovima Akademije. Krašeninnikova. Godine 1744 jedan ukaz naređuje da se izbrišu iz spiska i ndustrijalaca oni čije su fabrike u punom materijalnom rasulu. — stihova. Teofan Prokopovič priznaje da je pora stao broj onih koji se više ne daju ubediti samo navodima iz Svetog Pisma.ga doba je pitanje radne snage. jer zakonodavstvo i državna politika teže sve više da priznadu plemićima isključivo pravo — koje oni ogorčeno brane — na mužičku radnu gu. Miklj ajevi. Između 1730 i 1740 ona organizuje dve ekspedi cije na Kamčatku. gde je evropsk a nauka sjajno zastupljena. U zvaničnom registr u. čista nauka prodrla je takođe u Rusiju. i da je sad potrebno. On je napisao veliki broj teoloških dela — koja pokazuju težnju ka protestantizmu. političke. U raznim sre dinama ruskog društva poznate su već glavne filosofske. naučne ili estetičke id eje tadašnje evropske književnosti. veoma je teško naći slobodnu radnu snagu. Gildensteda. U raspravi Osnovanost vladareve volje koju je na pisao godine 1721. i ovo. koj i će se ubrzo istaći svojim radovima. pored skučenosti tržišta za fabričke proizvode. Uskoro posle smrti Petra Velikog. Zatrapezni. Jedna anketa vršena za Anine vladavine o ko 1730 godine otkriva da su mnoge fabrike. da se dokazivanje osloni na zapadnjačku nauku. stvarno zatvorene i postoje samo na hartiji. pored svojih članova stranog porekla. koja je duboko prožeta evropskim duhom. koji će biti izdat 1745 godine. U isto to vreme Miler posećuje mnoge varoši u Sibiru i prikuplja u mesnim arhivama o gromnu količinu istoriskih dokumenata. po naređenju Petra Velikog. s druge strane. Fišera i jednog ruskog naučnika. broj fabrika koje su osnovali plemići osetno 29 3 raste. ruska prestonica postaje kolonija zapadnjačke nauke. Akademija je ubrzo počela obilno da pomaže procvat ru ske nauke. školskih drama i političkih rasprava po naredbi Petra I. iako industrijalac spada u klasu trgov aca. dok njegov književni suparnik. Krašeninnikova. zatim čuveni zbornik kanonskih propisa Crkveni pravilnik. usled podjarmljenosti seljaka. kao što su Publications géographiques mensuelles (1728). Akademija priprema isto tako prvi ruski naučn i atlas. ipak mu nije lako da iskoristi mužike. pored ostalih Lepehina. čiji reformatorski planovi ne zadiru samo u . kada je ona oko 1760 godine organizovala čitav niz naučnih ekspedicija u razne pokrajine Rusije. posvećenih proučavanju geografije i i storije Rusije. Nasuprot tome.5 Ali njen najveći n aučni ponos je delo genijalnog naučnika Lomonosova. Falka i Georgija. zato. Učenik Kijevske duhovne akademije i Jezuitskog kolegijuma u Rimu. Najglavniji od njih je isti ovaj Teofan Prokopovič. i Sammlung russischer Geschichte (od 1732). Ščegolini.

kad mu je bilo osamnaest godina. takođe je važan izvor za proučavanje njegove doktrine. Prva od ov ih satira. čovek veoma obrazovan. Demetriusa. Antioh Kantemir je sin jednog moldavskog gospodara. stupa u vojsku i učestvuje u Sev ernom ratu. On se školovao u Artilerisko-inžinjerskoj školi. Strani akademi ci druže se tu sa ruskim piscima. Godine 1732 on je naimenovan za ruskog diplomatskog prestavnika u Londonu. kada je postao pretsednik Kolegijuma za rude i fabrike. Njemu je tek tri godine kada se njegov otac. jer sva trojica su pod jakim uplivom zapadnjački h ideja. On stu pa u vojsku u Preobraženski puk. Kantemir i Tatiščev pretst avljaju jednu istu duhovnu struju. i ne unosi nika kvu plodnu novinu. Kasnije. u bitkama kod Narve i Poltave. Pufendorfa. Mopertuejem i opatom Venutijem. čija je teol oška vrednost neosporna. on ostaje veran slogovnim stihovima Simeona Polockog (XVII vek). Juvenala. geografije i prirodn ih nauka i odlučuje da upotrebi dokumente koje je prikupio te da napiše istoriju Rus ije. Njegov Testament. jedan od najvažnijih potekao je iz njegovoga pera. Godine 1704. Persiska pisma od Monteskje a. pripada jednoj staroj bojarskoj porodici. iselio u Rusiju 1711 godine. u kome on izlaže svoje ideje. on odlazi u Nemačku i trudi se da tamo usavrši svoje obrazova nje. Njegovo o brazovanje i visoke duhovne težnje otvorili su mu pristup u parisku naučnu i književnu elitu. sprijateljio se sa Monteskjeom. Pa i same njegove propovedi. napisana 1730 godine. i prilikom stupanja na presto carice Ane. kada je umro. 29 4 oblast crkve. već i u oblast opšte politike. a od 1737 do 1744. gde su mu bili učitelji slavni Bernuji. svoja ubeđenja i načela s voga života. on igra važnu ulogu kao odlučan pristalica autokratije i protivnik članova Vrhovnog Tajnog Sa veta. on stvara u svome domu veoma veliku biblioteku sa delima iz istorije. Među političkim projektima. Od 1724 do 1726 živi u Švedskoj. koje tada izr ađuje plemstvo. U dva maha (1 713—1714 i 1718 godine). vrši dužnost ruskog ambasadora u Parizu. i u sporazumu sa visokim službenim plemstvom suz bija pokušaje članova Vrhovnog Tajnog Saveta. on piše još osam drugih satira. Prijateljstvo koje ih veže potiče vrlo verovatno iz zajednice njihovih opštiš pogleda. Petr idu. a njego . Ško lovao se u Akademiji. započinje jedan spev. bavio se adminis trativnim uređenjem na jugoistoku Rusije. Grociusa. U izboru sadržine i njihove obrade on ide za primerom Horacija. on u njima uzima živog učešća. prevodi psalme. On sastavlja ode. među kojima su u prvom redu pesnik Kantemir i isto ričar Vatiščev. podrobni opisi koje su oni objavili i danas su izvor za korisnu dokumentaciju. Ohrabren uspehom. rođen 1686 godine. U svojim političkim raspravama Prokopovič pozajmljuje dokaze od Lokea. i pr ikuplja švedske dokumente o istoriji Rusije.5 Svi ovi akademici proučavali su mnogostruko razne ruske oblasti. Dugo godina je upravljao metalurgiskim fabrikama u Sibiru. Njegova glavna de la su: Istorija Rosijskaja (Istorija Rusije) u pet svezaka. Bajer i Gros. u oblastima Orenburga i Astrahanja. Tatiščev. koju je osnovao Petar Veliki i kojom je upravljao Br us. Njegove satire pokazuju veoma jasno uticaj zapadne kulture na obrazovanu elitu tadašnje Rusije. gde proučava kovanje novca i metalurgiju. Kantemirova poetika proističe iz poetike Boaloa. Hobe sa. Labrijera. donela mu je oduševljenu pohvalu Teofana Prokopovčiča . ali za svoju pravu književnu slavu ima da zahvali svojim Satirama. I pored razlike u njihovoj književnoj delatnosti. Moral od Epikteta. kao i u pohodu na Prut. Prokopovič. Boaloa. Posle careve smrti njegov gostoljubivi dom postao je zborište prestavnika zapadnjačke nauke i kulture. pune su čisto političkih ideja i daju mnogo mesta veličanju i o bjašnjavanju Petrovih reformi. U pogledu stihova. Događaji iz 1730 godine zatiču ga u Moskv i. i njegovi Razgovori o korisnosti 29 5 nauka i škola. On prevo di na ruski delo Razgovori o mnoštvu svetova od Fošnela.

što dokazuje reformatorsko delo Petra Velikog. Tatiščev proučava (Belov) Istorisk i rečnik i Valhovu Filosofsku enciklopediju. Ali sva trojica brane snažno slobodu kritičkog proučavanja. k oje su sastavili ljudi slični onima koji stvaraju građanske zakone. Oni oduševljeno tvrde da laičk o obrazovanje i kultura nisu ništa manje vredni od tradicionalnog crkvenog pravoslavlja. Sva trojica su pristalice doktrine o p rirodnom pravu. dao u točište. Nezadovoljan nastavom katoličkih kaluđera u Astrah anju. Odaje se pesništvu i piše ode. tragedije i pesme. drugi jedan pisac. direktni sledbenici Reform e Petra 29 6 Velikog. on poznaje dobro njihova del a. zasnivaju oni svoje političko shvatanje na teoriji društve nog ugovora. u oblasti politike naslanja se on na Kristijana Volfa. a to je narodni stih i njegov tonski ritam. pa da ipak ne bude protivan božanskom zakonu. određujući ponovo način organizovanja vlasti kada ta vlas t bude iščezla. na primer. on je dokazao da je slogovno stihovanje protivno duhu ruskog jezika i pokazao je pesnicima pravi put. odlazi u Moskvu. on oseća jaku želju da dopuni svoje obrazovanje na Zapadu. koji mora da rukovodi normalnim funkcion isanjem socijalnog života. doklegod bu de postojala vlast koju je taj ugovor ustanovio. No i pored svega ovoga. sin jednog pravoslavnog sveštenika iz Astrahanja. ruski poslanik. politička i socijalna pi tanja. jer se crkveni propisi. ko zna na koji način. On oseća još iz rane ml adosti neodoljivu žudnju za naukom. razvijaju praktičnu filosofiju o „razumnoj sebičnosti” i ističu racio nalističko tumačenje pojma o opštem interesu. Sva trojica su isto tako odlučne pristalice održavanja auto kratije u Rusiji. Oni smatraju da je neograničena vlast vladara veoma plodan činilac napretka. Kantemir u svojim Satirama i Tatiščev u svojim Raz govorima o korisnosti nauka i škola zasnivaju svoje teorije na bitnim obeležjima čovek ove prirode. pošto je bio bez ikakvih sredstava. Sva trojica su ratni drugovi koji brane ista načela. G odine 1730 vraća se u Rusiju. i ma da se ne slaže sa Makijavelijem i Lokeom. Njegovi savremenici videli su samo njego ve nevešte stihove i ismevali ih. Oni propovedaju da će društveni ugovor i dalje sjedinjavati buduća pokolenja. rođen 1703 godine. i Tatiščev tvrdi da ovaj prirodni zakon može da se razlikuje od crkven og zakona. na Pufendorfa i Gro ciusa. prešao je taj put pešice. On tu dopunjuje svoje znanje francuskog jezika. on tu ubrzo dobiva mesto prevodioca u Akademiji nauk a. i oni su oko 1730 godine najsjajniji pretstavnici ruske duhovne elite. ali da će narod biti slobodan da iskazuje i nameće svoju volju. njihovo shvatanje. o narodnoj volji kao izvoru svake vlasti. zbog svoga visokog položaja u crkvi. gde mu je grof Golovkin. a 1745 godine naimenovan je za profesora latinskog i ruskog govorništva. oni sl ožno veruju da će tada sopstveni interesi nagnati ruski narod da se izjasni za apsolutnu monarhiju. ističe najupornije podudarnost i slaganje načela prirodnoga zakona sa načelima božanskog zakona. Razume se.va socijalna shvatanja od ideja Lokea i Monteskjea. U Parizu nalazi nove zaštitni ke u kneževima Kurakinima i strasno se predaje izučavanju matematike i filosofije. ne mogu nikako i dentifikovati sa božanskim zakonom. vrednost laičke nauke i potrebu verske trpeljivosti. Prokopovič. . Složene i teške filosofske i polit ičke probleme postavljaju dakle sebi ovi pisci. Jednoga dana obreo se on. Posle 1730 godine. Razume se da se oni svi ne upuštaju isto toliko energično u kritikova nje toga pravoslavlja. Posle dve godine učenja u Akademiji slaveno-grčko-latinskoj. kada se vladajuća dinastija bude ugasila. Oni su prema tome slobodni da izrade jedan sis tem. To je Tredjakovski. izvan prepreka zvanične crkve. Ova veoma važna književna reforma postala je ka men temeljac pravog ruskog stihovanja. Ali u isti mah. u Holandiji. posvećuje se sasvim književnosti i lingvistici. On međutim nije toliko lišen pesničkog rada kao što se t vrdilo. poput nj ihovih zapadnjačkih učitelja. komplikuje tradicionalnu teori ju o božanskoj i patrijarhalnoj monarhiji. sasvim novo u Rusiji. i smatraju da politička vlast treba da proističe iz opšteg pristanka. i u njegovom prevodu Telemaka ima lepih stihova. napuštajući filosofska. Najsmeliji je Tatiščev. a zatim polazi u Pariz. Ali je njegova velika z asluga što je bio teoretičar stihotvorstva. i pridaje veliku važnost Dekartovim ide jama.

daje primer p restoničkom plemstvu. čiji mladi pisci i prevodioci pripadaju ka detskom korpusu. kao što su povremene publikacije Akademije nauka. Od 1730 do 1740 godine. igrajući komade Sumarokova. književnosti. Godine 1757 osnovano je u Moskvi jedno narodno pozorište pod upravom p isca Heraskova. Oni više nisu isključivo na učni. on od lučuje da mu se posveti. ali objavljuje i o pitašima morala mnoštvo članak a. One se ponovo javljaju u obliku pretstava na dvoru. li ovo površno i besmisleno podražavanje. koje su propoveda li pisci iz 1730 godine. Jednoj od ovih pretstava prisustvuje i jedan mlad trgovac iz Jaro slavlja. Od fran cuske ono pozajmljuje svoja shvatanja. u njima se štampaju prilozi opšt e sadržine ili čisto književni. samo je prolazna str ana jednog duhovnog uticaja mnogo dubljeg i ozbiljnijeg. naučni i književni rad ostao je ograničen u uskom i potpuno zatvorenom krugu Akademije nauka i u grupi ci koju je oko Prokopoviča obrazovalo nekoliko književnika koji. Šuvalova i aktivnoj saradnji Lomonosova. glupo kicošenje mladih gizdavaca. Tu se razvijaju isti propisi mo rala zasnovanog na „razumnoj sebičnosti” i na načelima „prirodnoga prava”. ali će dvadesetak godina kasnije on mnogo doprineti širenju kulture i ra zvitku društvenog života očekujući da u toku XIX veka zauzme počasno mesto. Osnivanje Moskovskog univerziteta godine 1755. svoje estetske naklon osti i lepe manire. označava veliki korak na putu na pretka. za šta ima da se zahvali naporima g rofa I. To su veoma plašljivi p očeci društvene satire koja će kasnije. čija je publika još veoma ma lobrojna. koji je bio došao u Petrograd poslom. Ali. Jelisaveta poziva tu trupu u Petrograd. koj e su priređivali učenici kadetskog korpusa. Od 1740 do 1750. Uskoro se pojavljuju u Moskvi i Petrogradu i drugi časopisi. pojavljuju se uspešna sredstva za širenje književnosti i nauka: javna pozorišta. Akademska erudicija je sasvim prognata iz njih. nemajući publike ni čit alaca. novinarstvo i prvi univerzitet. novinarstva i nastave. Između 1750 i 1760 godine pojavljuje se i nekoliko časopisa. koji u njega gomila naučne studije i građu o istoriji i geografiji Rusije. životni okvir i propise društvene pristojnosti. Razume se da ne treba preuveličavati rezultate svih ovih pokušaja u oblast i pozorišne umetnosti. U svom rodnom gradu obrazuje on trupu od mladih ljudi. za Katarine II. tome duhovnom rasadniku koji je već stvorio rusko pozorište. novog ruskog d ramskog pisca. — Jelisavetina vladavina označava novo razdoblje u duhovnom razvitku. kao što su obest ili neznalaštvo ple mića. svoje duhovne težnje. Carski dvor.Duhovni život za vreme Jelisavete. i satirični čla ci po časopisima počinju da ismevaju mlade kicoše koji hoće da liče na francuske „gizdavce”. Očaran pozorištem. Godine 1756. Fjodor Volkov. naprotiv.” Glavno obeležje ovoga društva je njegova težnja da podražava francuskim uzorima. pozorišne pretstave bile su skoro s asvim prestale u Rusiji. ovaj duhovni pokret počeo je da zahvata ono što se već može nazvat i „rusko društvo. Ma kako mali bio. i neusp elog pokušaja Petra I da stvori narodno pozorište. Književnost i pozorište žive . nju zamenjuju l irske pesme i članci o opštoj filosofiji ili moralu. koji brižljivo kopira dvor Luja XV. koje osnivaju pisci proizišli iz ove sredine. Sam Volkov posta je veliki tragičar. srebroljublje činovnika. Prvi od ovih časopisa je opet akademskog porekla. u čijoj trupi Volkov i njegovi drugovi iz Jaroslavlja sačinjavaju jezgro. Posle prvih pokušaja priređivanja pozorišnih pretstava na dvoru cara Alekseja. koje brižljivo kopira ko stime i manire. malo po malo. i odjeci uspeha Jaroslavskog pozorišta ubrzo dopiru do prestonice. Razume se. Ali je izvesno da su oni začeli jedan duhovni pokret koji se neće više zaust aviti i da su ga prisilili da iziđe iz kruga akademika ili Prokopovičeve književne gru pe. Ali prvo mesto pripada Dmitrevskom. Želja za podražavanjem odvodi često u smešne krajnosti. često puta preterano. gde ova priređuje sa uspehom dve pretstave na dvoru. jednim ukazom stvara se u Petrogradu jedno stalno državno pozorište. I. ovim apstraktnim moralnim rasmatranj ima pridružuje se kritika izvesnih društvenih zala. onome sinu jednoga sveštenik a iz Jaroslavlja koji će biti vođa ruskog pozorišta u drugoj polovini 29 7 XVIII veka. ovaj univerzitet nije prekonoć postao prava viša škola u današnjem sm islu te reči. bilo originalnih bilo najčešće prevedenih. dobiti veći zamah. tapkaju u mestu. Pod na slovom Ježemjesjačnija Sočinenjija (Mesečni Spisi) izlazi on od 1755 do 1764 pod uredništvom akademika Milera.

plaćenog državnog činovnika.i hrane se uzorima francuskog klasicizma. koje na mahove izbije u njegovim delima usred visokoparnih i hladnih tirada. On ima veliki lični dar. Rasina. Ali on nije lišen stvarnog pesničkog osećan ja. u porodici jednoga ribara iz Arhangelska. U nekolikim svojim filološkim raspravama on je nazreo načela istorije jezi ka i uporedne filologije. Rođen 1711 godine na obalama Severnog Ledenog Mora. Ali se on posvećuje takođe književnim radovima. ali danas kritika teži da mu dodeli važno mesto u književnom razvoju. On je pre svega veliki prirod njak. naročito kad počne da slavi lepote sev erne prirode. ulazi u Akademiju. dubokom analizom tih pitanja. Molijera. koji su u to vreme bili obavez ni za jednog naučnika. jeste jedno od najsnažnijih dela ruske književnosti XVIII stoleća. Molijeru u svojim komedijama. i žali se na to Volteru. širinom svojih pogleda. Režija Dmitrevskoga je isto tako prožeta tradicijama klasične francuske režije. Dugo vremena je osporavan njegov p esnički dar. Oduševljeno se prevode na ruski jezik de la Voltera. čas sa karavanima koji idu u istom pravcu. koji izazivaju kod njega iskreno oduševljenje. Nastanjuje se u Marburgu. te se u njegovim oda ma oseća izvesna izveštačena i nadmena retorika. Zahvaljujući svojoj gvozdenoj volji. kao Ho rev i Lažni Dmitrij. On još proučava metalurgiju u Frajber gu. On mora da sastavlja svečane ode prili kom raznih državnih ili dvorskih događaja. a Lafontenu u svojim basnama. jesu obrasci naučn e sinteze. Lomonosova. a u isto vreme i primeri građanske hrabrosti. da se on gnuša kada „plačevna komedija” počinje da zadobiva naklon ost francuske publike. Godine 1742 postaje član Akademije nauka. jer one 29 9 snažno brane slobodu naučnih istraživanja. Širina njegovog intelektualnog vidika. On ume da nađe sretne obrte i upečatljive slike. upoznaje se tamo sa najboljim tadanjim glumcima i trudi s e da se na licu mesta usavrši u veštini francuske scenske dikcije. i pošto je učio u moskovskim školama. pa se 1741 godine vraća u Rusiju. on polazi 1730 godine ka dalekoj Moskvi. njega je jedna urođena i žestoka žudnja za naukom nagnala da napusti s voje rodno mesto. svome zaštitniku. pored ostalih. ili kad dodiruje velike naučne probleme. Dmitrevsk i odlazi u Pariz. U trenutku kada počinje da se uči od Francuske. Njegova gramatička istraživanja visoko cene stručnjaci. Bez znanja svoga oca. smelošću kojom pokreće mučna politička pitanja. trudi 29 8 se da podražava prvoj dvojici u svojim tragedijama. čistota i dubina njegove inteligencije ogledaju se i u njegovim raspravama o opštim problemima prirodnih nauka i u njegovim studijama o raznim političkim pitanjima. Njegovi planovi za gramatičku reformu su zaista značajni za sv oje doba. On nije rođeni pesnik. čija dela obogaćuju kulturu celoga sveta. on u njih ne unosi nimalo nacionalnog obeležja. Tadanji najplodniji pisac. koji mnogo ceni prirodne sposobnosti svoga učenika. Iako on piše tragedije iz ruske istorije. Dugačka studija O uvećavanju i održavanju ruskog naroda koju je on predao 1761 godine grofu Šuvalovu. Čas pešice. Lomonosov je ponikao iz naro da. i 1736 godine poslan je u Nemačku da tamo usavrši s voje školsko obrazovanje. Rusija daje jednog genijalnog naučnika . Stručnjaci koji danas proučavaju njegove naučne radove pronalaze u njima duboke ideje koje su omogućavale da se predvidi čitav niz velikih otkrića u oblasti prirodnih nauka. drage njegovome srcu. zato on nije hladan i površan podražavalac. svo jim energičnim i izrazitim stilom. već originalan prilagođivač. gde se predaje naučnim s tudijama pod rukovodstvom slavnoga Hansa Kristijana Volfa. On tu zapanjuje svoje nastavnike neobičn om snagom svoje inteligencije. . Njegova Rasprava o poreklu s vetlosti i njegova Rasprava o korisnosti hemije. Njegov klasiciz am je toliko revnostan. Sumarokov. i ot ada njegov život teče u plodnom naučnom i književnom radu. Lomonosov temeljno poznaje ruski jezik. on stiže do svetoga cilja svoga putovanja. on savlađuje sve prepreke.

K A T A R I N A I I ( 1 7 6 2 — 1 7 9 6 ) 1. 30 0 X I . Ne bi se moglo bolje označiti važno mesto koje on zauzima u istoriji ruske kulture. REVOLUCIJA 1762 I POČETAK VLADAVINE Karakter Katarine II. Njoj je tek petnaest g .Pred neumornom i raznolikom delatnošću ovoga genijalnog čoveka. — Katarina II imala je čudesnu sudbinu. mogao je Puškin r eći da je sam Lomonosov bio „prvi ruski univerzitet”.

Ona ne p rkosi sudbini. pošto je izgubio caričino srce. a njen verenik Petar Fjodorovič izjavljuje joj grubo da ne oseća prema njoj nikak vu naklonost. nego svetini opčinjenoj smelim i iznenadni m delima. kao što bi se činilo sa zvanični m pesnikom. U politici. Ustvari. A upravo njena narav nije ni kao u sejača ni kao u orača već kao u žeteoca koji ume. koje je tada bilo konačno formirano. jer se zna da je ponekad i osećajno mnogo patila. Ali. ne treba misliti da ona održava svoje književno koketiranje sa evropskim filosofima samo rad . njene str asti. da izvuče korist iz tuđega rada. Prema sasvim tačnom proračunu njoj se pripisuje dvadeset i jedan ljubimac za četrdeset i četiri godine. U tom pogledu ona je neuporedivo vešta. Katarina je imala da učvrsti i ojača monarhiju oslonjenu na plemstvo. Malo ona mari što je ovo tvrđenje suprotno stvarnosti. a to su strast i vladanje sobom.odina kada je iz jednog zabačenog kutka Pomorja prenose usred vilinskog carstva. razumnim iskorišćavanjem. Površan posmatrač mogao bi se prevariti i smatr ati njenu neukrotivu energiju kao dokaz genijalnosti. pošto se brzo otarasila svoga supruga. Bilo joj je dvadeset i tri i dvadeset i sedam godina k ada je izabrala svoje prve ljubavnike. i da se ništa ne ukorenjuje čvršće u mozak gomile nego jedna obična istina. kao i javno mišljenje svoga carstva. sam Paćomkin. U ljubavi. Ona ume da zadobije Jelisavetino poverenje. drukčije rečeno. koja ju je pratila na putu. ostaje punih trinaest godina kao neki upravitelj njenoga muškog harema. ona na prepreke ne udara nikad direktno i više voli da vešto ukroti svoje neprijatelje nego da ih uništi . idolom 30 1 njenih poslednjih godina. Istina. Ona vlada trideset i četiri godine Rusijom. Iako se dokopal a prestola uz pripomoć nekolicine zaverenika i zahvaljujući potpori garde. Ona zamenjuje nežnog i otmenog Ponjatovsk og džinovskim i neobrazovanim Orlovom. Ona ume jasnovidno da izabere sredstva i načine da ostvari svoje strasne želje. Kako da se objasn i ovaj neverovatni uspeh? Najglavniji razlog njenog uspeha je u savršenom prilagođavanju radnice postavljenom zadatku. Ona zna da se publicitet ne obraća umnim ljudima. Saltikova i Ponjatovskog. njena strast nije ni uzvišena ni plemenita. Da bi nesreća bila potpuna. proglašena je za caricu . a kasnije. i ako je majka morala da se spakuje i vrati pokunjeno svome domu. Pa ip ak. koji ne štede svoje slavopojke „Severnoj Semiramidi”. a ružnog i inteligentnog Paćomkina lepim i glup im Zubovom. ona se uvek trudi da se prilagodi prilikama. strasna ambicija Katarinina pribegava neslavnim sredstvima. Isprva je Jelisaveta gledala na nju sa nepoverenje m. koji. jedino se krajnjom čulnošću može objasniti neverovatan broj njenih ljubavnika i bezo bzirnost sa kojom ih je često puta birala. Platona Zubova. a bilo joj je p reko šezdeset kada je izabrala poslednjeg. sa Volterom ia čelu . ona se ne us teže da iskoristi potkupljivo pero i najpodlija škrabala. a potvrđuje ih u njihovoj ulozi. njena kći ostaje u Rusiji. ona zna takođe da se jedno često ponavljano mišljenje nameće. udaje se za prestolonasledn ika. Njen karakter se odlikuje dvema crtama koje se retko kad nalaze kod jedne iste osobe. a nije prestala sve do svoje sm rti da nemilostivo kasapi ruski jezik svojim nemačkim naglaskom. n a blistavi petrogradski dvor. i u ljubavi i u politici. dok na drugoj stra ni ume vešto da pridobije pohvale najvećih filozofa svoga doba. Ona ne p restaje da daje publicitetu prvorednu ulogu u svome „vladarskom zanatu”. ruskoj „Minervi”. ona više voli da se prilagodi prilikama i da dođe do cilja okolišnim putem. njena majka. o na ipak stalno ponavlja da je krunu primila samo zato da bi odgovorila navaljiva nju svojih podanika. kao glumica koja je vešta da postiže uspehe na životnoj pozornici. zapodeva glupe spletke koje su mogle da za uvek upropaste sreću njene kćeri. njeni ljubimci se smenjuju sko ro iz godine u godinu. ali ih je savlađivala zahvaljujući svojoj sreći koja joj je skoro r edovno pomagala. Zacelo bi bilo nepravično videti u njoj samo čulnost. postaje poznato. ne prelaze granice kojima ne pristaju da se za dovolje težnje genijalnih priroda. da požanje ono što su posejali njeni pret hodnici. Da bi pridobi la javno mišljenje zapadne Evrope. Od 1776 do 1789 godine. Od svoje mladosti pa do pos lednjeg dana svoga dugog života ona daje dokaza o svome neverovatnom temperamentu. Ona je nailazila na mno gobrojne prepreke.

Ali se ona ne uzdiže iznad prosečnosti . donosi joj odmah potporu garde. Ona prepušta svoga muža Jelisaveti Voroncov. ali ne može da ih preobr azi. Kada je njen muž stupio na presto. Njoj su nepoznate one krize razočarenja od kojih često pate pravi stvaraoci. Njena dela. domaći učitelj Katarininog sina Pavla. Oni moraju sačekat i da ona bude sposobna da se stavi na čelo pokreta. Ova težnja da prikrije rupe i pukotine u „svojoj kućici”. kak o ona rado naziva u šali svoje carstvo. za vreme jedne svečane večere u dvoru. Nikita Ivanovič Panin. ponekad sumnjiv ukus — kao u njenim imitacijama Šekspirovih istoriskih drama. nerazdvojna je uostalom od njenoga ubeđenja da sve što ona čini može da bude samo savršeno. Tako ona ismeva „markiza” Pugačeva i sultana istoga onog dana kada joj oni prouzroku ju najveću strepnju. 27 juna/8 jula iznenadno hapšenje. Kada su oblaci zamračili sjaj njene vladavine. pokazuje grozničavu delatnost. Orlovi ne gube vr eme. Njena ljubavna veza sa Grigorijem Orlovom. on prostački vređa Katarinu pred svim zvanicama i preti joj neoprezno da će je prognati u manastir. i kao pisac jednoga uporednog rečnika sv ih jezika. Umesto da neumorno radi za opšte blagostanje. jer ona to posmatra kroz svoje ružičaste naočar e. ona radije veruje da je o no već ostvareno i da je svet kojim ona vlada najbolji od svih mogućih svet ova.. z abrinut zbog stanja svoga Holštajnskog vojvodstva. Paseka. a kojim se obznan . — Još pre Jelisavetine smrti Katarina je odvojila svoj život o d života Petra III. Početkom juna. pomišlja da uputi na Dansku. ženi isto toliko ružnoj k oliko i ništavnoj. Sa svoje strane. i pored nedostatka istinskog poznavanja stvari. On odlaže državni udar do dana kad a će Petar doći u Moskvu pre nego što pođe vojsci. itd. Njena zakonodavna slava nije joj dovoljna.i svoga hvalisanja. Revolucija 1762 godine. gde su braća Orlovi veoma popularni. T aj oprezni i hladni račundžija pretvara se kao da ga se ništa ne tiče. već dele novac i prikupljaju pristalice. Sam Petar ubrzava rasplet. kada se trudila da prikrije svoje brige i svoje neuspehe. Nepokolebljivo uverenje da će u svemu imati uspeha nagoni je da se pača u najraznovr snije poslove. i povlači se za izvesno vreme u samoću. koja čeka trenutak da stupi u dejstvo. gde joj garda. dovoljno vešto izvedena da ne bi pala ispod duhovno g nivoa obrazovanih ljudi toga doba. Na dan 23 aprila/4 maja ona do nosi na. u kojima se ponekad vidi 30 2 neznanje — kao na primer u njenim filološkim studijama. ali zaverenici još uvek ok levaju. sjajnim ađutantom P etra Šuvalova. Tako ona piše mirne opise blagostanja ruskih seljaka usred najv eće gladi i neplodne godine. jer je na taj način sigurna da će sva književna Evropa z nati da je ona vesela i zadovoljna te neće verovati da njoj uistini preti opasnost . Svečano blagodarenje otsluženo je u čuvenoj sabornoj crkvi Kazanjske Bogorodice. i Katarina potpisuje proglas narodu koji je na brzu ruku sastavio Petrov. i najzad njeni članci u časopisu Vsjakaja Vsjačina (Svaštarije). Sve što dolazi od nje izgleda joj lepo. oni pripremaju državni udar koji će Kata rini doneti vlast. njen položaj postaje neizdržljiv. polaže odmah zakletvu. dok njegova savez nica. i kao komentator starih hronika. koji ume veoma vešto da prima utiske. jednoga od njih. pozivaju braća Orlovi u Petrograd. zbog Katarinine bremenitosti. namerava da kruniše svog učenika. gde se predaje čitanju dela f rancuskih filosofa. nisu bez izvesnog talenta. da oko nje može da bude samo blagostanje i napredak. koja je uvek van Rusije i koju car. koja se nalazila u Peterhofu. ona hoće da se pokaže i kao plodan dramski pisac. a da Katarini ostavi samo namesništvo. Tada se zaverenici odlučuju da se pripreme za rad. Ovaj sebični optimizam njoj je urođen i on sačinjava samu osnovu njene ličnosti. Taj sveopšti diletantizam je osobina jednog živ og i radoznalog duha. Ali njeni odnosi sa njenim slavnim dopisnicima nisu bez izvesnog i političkog računa. i koji nema nijedne sopstvene stvaralačke ideje koju bi suprotstavio stvarnos ti. I Or lovi odlažu ostvarenje svoga plana. ona se iskreno divi Volterovom geniju i proučava predano dela Monteskjea i enciklopedista. Bobrinskog. i kao no vinar. 29 juna/1 0 jula Katarinu. ona je samo jedna imitacija. ona piše Volteru nekoliko re daka punih namerne veselosti. a ponekad polet i duhovitos t — kao i njenim komedijama iz ruskog života. svet jednog Orlovljevog sina. izaziva početak pokreta. kneginja Daškov.

Umesto d a se povuče odmah u Kronštat. i tvrđava preti da će pucati na brod ako se odmah ne udalji. ne opirući se dal je. na čelu garde. koja se u ratnom stanju nalazi u P omorju. piše Bretej. francuski ambasador. Plan o Katarininom venčanju sa Grigorijem Orlovom izaziva najoštrije nezadovoljstvo među visokim plemstvom. Jednim potezom pera carica pretvara mnoštvo slobodnih državn ih seljaka u mužike velikodostojnika i vernih 30 4 pristalica nove vlade. koga je on vratio i z progonstva. sa Gurjevom i Hruščovom na čelu. ali za vreme toga pokušaja čuvari. i pored sjajnog u speha državnog udara. Panin nije jedi ni koji želi da se Pavle proglasi za cara i da se ustanovi namesništvo do punoletstv a mladoga cara. U junu iste godine jedan progla s preti da će biti kažnjeni oni koji ne budu prestali da iskazuju opasne misli i pre vratničke kritike o politici. Orlov ga je zadavio. i priželjk uju razne povlastice. Oko pet časova ujutru. Njega su smestili u Ropšu. Tada Petar. za vreme jedne svađe. potpuno o beshrabren. politička atmosfera ostaje prilično mutna. ne sluša Miniha koji navaljuje na njega da što pre ode na obalu Pomorja da se tamo pridruži svojoj vojsci. zasužnjenog u tvrđavi Šliselberg. pokušava da sa oružjem u ruci izvede Ivana Antonoviča iz tvrđave. koje ona hoće da nagradi. S druge strane. koji su sačuvani. ubijaju svrgnutoga cara. pod nadzorom Alekseja O rlova. U jesen 1762 godine. Uskoro počinju da se snuju zavere. — Tako počinje Katarinina vladavina. da se podjednako ophodi i sa Grigorij em Orlovom i sa Paninom koji se nikako ne slažu. pripremaju prevrat u korist Ivana Antonoviča. a pored njega je i Minih. Ostaje još samo da se ukloni Petar. Učvršćivanje vladavine. ona velikodušno razdeljuje povl astice i nagrade. pa bile one zaslužene ili ne. Oni šalju odmah admirala Talicina u Kronštat sa zadatkom da privoli posadu tvrđave da položi zakletvu vernosti novoj vladarki. Posle nedelju dana. Ona ne odgovara. Izveštaji koje su strani poslanici slali iz Petrograda spomi nju često zabrinutost koja se ogleda na Katarininom licu: „Strah da ne izgubi ono što se usudila da uzme ispoljava se neprestano u caričinom držanju”. Uvek na oprezi. u Moskvi. Mnogobrojni su oni koji primaju znatne poklone u novcu i prostranim posedim a naseljenim seljacima. Iste noći 30 3 Katarina. Petar. koji su vešti.500 holštajnskih vojnika. i Katarina je primorana da ga se odrekne. on može da otide i svojoj vojsci. U početku. ona j e primorana da obazrivo postupa sa svakim. već nastavlja svoj pohod. koji se nalazi u Oranienbaumu i koji ima sredstva da se brani sa više ili manje uspeha: on raspol aže sa oko 1. a Orlovi. kao što mu savetuje Minih. Mirovič je pog ubljen. rade brzo i oštroumno . već izišla iz Petrograda. Mirovič. kao što im je bilo propisano jednim tajnim uputstvom. polazi na konju. uoči Katarininog k runisanja. Jedan caričin proglas objavljuje da je on umro od krize hemoroida. ali on nema nimalo uviđavnosti. pripremani su dugo i pažlj ivo. obučena u muško odelo. Pre svega. ispred garde. oni prvi traže da im se plati za usluge koje su učinili. car je potpuno izgubio glavu. Prijatelji postaju isto toliko opasni kao i neprijatelji. i čija nesloga otežava već i: inače teško s tanje. Ona ide napred kao pravi po bednik. Spiskovi daroprimaca. On se vraća u Oranienbaum u sumrak da tamo sazna kako je Katarina. ka Petrovoj letnjoj rezidenciji. jer je Talicin u njemu. sva ova darežljivost nije dovoljna da joj pridobije dovoljno pristalica. potpisuje akt o abdikaciji. jedan oficir. Katarina je izložena preteranim zahtevima onih koji su rad ili za nju i koji traže nagrade. A kad a se naposletku njegov brod približio Kronštatu. Dok ovi smišljaju nove državne udare. a godine 1763 da g rupa okupljena oko Hitrova smišlja ubistvo Orlova. Kada je čuo vest o revoluciji. otkriva se da nekoliko oficira. Pa ipak. već je bilo dockan. on okleva i gubi vreme.juje njeno stupanje na presto. U julu 1764. Katarina se trudi da učvrsti svoju vlast. Petar joj šalje jednu poruku u kojoj joj predlaže da po dele vlast. Zato je njena glavna briga da nar .

” Sledstveno tome. on ocrtava mučnu sliku nesreća koje prete državi kad god se politička vlast usredsredi „jedino u vladarevoj lično sti” i kada se on. U isti mah on snažno ističe da ova projektovana reforma neće nimalo ograničiti samodržnu vlast vladara. izmenila potpuno svoj politički program i preobrazila se. umesto da se upravlja prema nekoj zakonskoj odredbi. On izjavljuje da se ove nesreće ne mogu izbeći ako se „razumno vršenje zakonodavne vlasti ne poveri malom broju ličnosti izabranih u tu sv rhu. Njeni prvi pokušaji da se približi narodu i da osvoji njegovu naklonost jes u njena putovanja do najzabačenijih delova carstva: posle putovanja u Moskvu na kr unisanje. da ukine seljačko ropstvo i da saobraz i zakone i običaje prosvećenim načelima koja je crpla iz dela enciklopedista. otkriva nam svoju igru. ona potpisuje proglas kojim se us tanovljava Savet. Paninovi projekti. Zatim. ona se vraća na plan svoje prethodnice. da oni izlažu i pretresaju potrebe. Tada je ona. Ona uviđa da toga radi treba da stvori i održava vezu između sebe i narod ne mase. Ali su j e. kažu. ne samo da nije usvajala njene ideje. želje i težn je naroda. v eć je naprotiv težila da sasvim porobi seljake i da prigrabi za sebe glavnu ulogu u mesnoj upravi. samo povin uje samovolji neodgovornih ljubimaca. i potsećala je na pokušaj učinjen u cilju da se ograniči autokratija pre stupanja na p . pravu Katarininu političku misao. već bi ih rešavale dobr o organizovane ustanove. plemstvo. 2. Da li je ovo zaista tačno? Da li je Katarina morala da menja sve sv oje namere da bi ugodila plemstvu? Ne može se odgovoriti na ovo pitanje pre nego što se prouče zakonodavne mere koje je carica preduzela pre saziva Poslaničke komisije. svetoga Dimitrija. Nikita Panin. čije sednice otvara ona u Moskvi 1767 godine veoma svečano. a 28 decembra 1762/8 januara 1763 godine. i da potvrdi svoj državni udar opštim narodnim priznanjem. Njegov je predlog isprva prihvaćen. Ona još odmah odlučuje da okupi poslanike izabrane po svim oblastima i od svih društvenih slojeva. Tvrdilo se da je ona stupila na presto sa namerom da u Rusiji poseje klicu političkih sloboda. Jedna od tih ličnosti odobravala je Paninu. u „caricu plemića”. U predgovoru svome projektu za jednu novu državnu ustanovu. i pre nego što se ispita sadržina njenog Nakaza. Narednih godina ona radi na sastavljanju jednog nakaza. iako je oprezan i malo sklon ličnoj akciji. da se ne bi ispustile dizgine autokratske vlasti . Panin pretpostavlja da na taj način državni poslovi ne bi zavisili od ćudi izvesnih ličnosti. ona isto tako posećuje Rostov.od zaboravi kako je ona došla na vlast. kažu. pošto je raspustila komisiju koju je Jelisaveta bila obrazovala za izradu novog Zakonika. sve proglase i druga akta vladarske vlasti da premapotpisuje j edan od državnih sekretara. kapitulirala pred zah tevima plemstva. on predlaže da se osnuje „jedna vrhovna 30 5 zakonodavna ustanova”. Zna se samo da su Paninovi projek ti bili saopšteni nekolikim ličnostima. i Paninovi predlozi su nap ušteni. Zatim odjednom poništava svoj potpis. čiji su veoma interesantni zaključci sačuvani do d anas. PRVE UPRAVNE MERE (1862—1766) Postoji veoma rasprostranjeno mišljenje kako je ova „Poslanička komisija” poremetila sv e Katarinine ideje. koju on naziva „Carev Savet” i koji bi bio sastavljen od šest li ca. ma da je napomenula da je neopho dno potrebno biti uvek oprezan. Sve zakonodavne mere morale bi se podnositi na pregled ovome Savet u. koji smišlja v elike planove. a sva naređenja. prilikom izlaganja mošti nekadašnjeg arhiepiskopa toga grada. pošto će konačne odluke po svim državnim poslovim a donositi monarh. proširujući ga i da jući mu više odjeka i sjaja. koji su njegovi članovi. Pojedinosti ovoga obrta ostale su nerazjašnjene. ona Volgom odlazi u Kazanj i boravi dugo u Jaroslavlju. jedan događaj nam otkriva. poput probnog kamena. da bi učvrstila svoju vlast. — Već u prvim mesecima njene vladavine. Katarina određuje buduće savetn ike. govori i izjave poslanika trgle iz njenih filozosofskih snova i pokazali joj da najvažnija društvena klasa. a to će reći up utstva namenjenog toj skupštini.

počev od 1763 godine. Senat. Mogućno je da je Panin. Katarina ip ak ostvaruje nekoliko čisto administrativnih reformi. čisto tehničke prirode. Kako bi jedan skup od šest državnih sekretara. koje su interesantne po tome što nagoveštavaju velike reforme iz 1775 godine. mogli vremenom da uzdignu na step en savladara. jer je ono toliko prostrano. podređuj e mu mesne ustanove. U jednom tajnom uputstvu ona pravi providne aluzije na Paninov projekt: ona govori o drskim ljudima koji sanjaju o tome da u Rusiju presade tuđinske običaje. da bi za njega bio štetan sva ki drugi režim osim autokratije”. koji Savetu dodeljuje strogo savetodavnu ulogu. pa da u Paninovom proje ktu otkrije zaveru protivu autokratije. tako su jasno određeni. uistini težio d a ograniči autokratiju u Rusiji. u želji da uveća svoju popularnost. Ova reforma . za či je će vladavine cvetati favoritizam. kako bi poboljšala njihov položaj i umanjila njihovu potkupljivost . teži da zavede aris tokratsku vladu. ako su donesene jednoglasno. Potpuno prožeto načelom administrativne decentralizacije. Katarina je gajila to nepoveren je zajedno sa drugima. samo u slučaju neslaganja iznosi se predmet rešavanja pred opštu sednicu Senata. na šest otseka. Prve upravne reforme. da bi ga stavila pod direk tnu vlast Senata i carice. rusko carstvo će postojati. — Iako odbija da izmeni političko uređenje carevine. u svakom otseku odluke su konačne. iskazao je bez okolišenja svoje u beđenje da pisac toga projekta. U isto vreme z natno su uprošćene i centralne ustanove ukidanjem čitavog niza nadleštava za koje se utv rdilo da su suvišna. stvorenog jednim državnim zakonom. general Vilboa. Na dan 21 aprila/2 maja 1764 godine objavljeno je jedno „Naređenje gubernatorima”. koji se zanose slavoljubivim planovima i veruju da su pos tali majstori u politici jedino stoga što su živeli dugo u inostranstvu — to je slučaj s a Paninom. ona je smanjila za 10 kopejaka po pudu porez na so. Usavršavajući administrativnu organizaciju.resto Ane Ivanovne. . a u isti mah ga čini potpuno nezavisnim od vladinih kolegijuma. mogao da post ane oruđe protivu vladara? Zaista. koje je naimenovao car. kao što potvrđuj e Fonvizin. i jako nepoverljiv. a viškovi prihoda koji su otuda proistekli potpuno su upotrebljeni za pov ećanje prinadležnosti. približujući suviše vladara njegovim podanicima. Katarina smatra za potrebno da poveća prin adležnosti činovnika. pod vidom učvršćivanja monarhije. Gubernator iz 1764 godine je — to se jasno vidi — skica b udućeg „carskog pretstavnika” ili „general-gubernatora” koje će stvoriti zakon od 1775 godine. Ali. ima za cilj da ubrza rad birokratske mašine. mnogi dotadašnji porezi su povećani i mnogi novi ustan ovljeni. poznati dramski pisac koji je bio njegov lični sekretar. nikakvi znaci takve namere ne poj avljuju se u njegovom projektu. — i ona dodaje: „Ali doklegod ja budem živa. Tako i sam obazrivi pokušaj Paninov da obezbedi poštov anje zakona prilikom rešavanja državnih poslova uliva naposletku strah Katarini. U početku svoje vladavine. Radi toga mora da poveća poreze. kojima su dodeljene razne kategorije državn ih poslova. 30 6 Njeni politički pogledi. ovo naređenje daje gubernatoru neograničenu vlast nad svim granama lokalnog života. i da bi taj Savet. ka o što mi nalaže moja dužnost. Druga ličnost. da je ona spremna da Paninov skromni predlog smatra kao nameran nasrtaj na njenu samodržnu vlast. koju bi članovi „Carevog Saveta”. Međutim. „ta samovolja izvesnih ličnosti” od koje je Panin upravo i želeo da zaštiti državu. trebalo je da neko bude jako protivan svakom po kušaju ograničavanja carske ćudi. — i koji možda puštaju da ih zavedu „raniji primeri” — ovde se misli na pokušaj iz 1730 godine. proglašava ga za „gospodara i zaštitnika” svoje gubernije. moga o u ovima da pobudi želju da dele vlast s njim. Proglas od 15/26 decembra 1763 godine podelio je — prema Paninovom predlogu — najvišu ustanovu carstva. 5/16 jula 1762 godine. čak i pre sazivanja Poslaničke komisije iz 1767 godine. što navodi na misao da su kritike koje su joj bile podnete proizvele na nju jak utisak. U svakom slučaju. u k ome se nalaze ideje koje će jedanaest godina kasnije davati pravac opštoj reformi ob lasne administracije.

kada je na jednoj hartijici zapisala da. Taj projekt predlaže da se pre svega potvrde sve povl astice dodeljene plemstvu proglasom Petra III. U početku svoje vladavine ona u dva maha postavlja pitanje mužika. ali samo u izvesnim pitanjima i iz vesnim granicama. administrativna decentraliz acija. — Isto tako ne izgleda — ako se oslonimo na činjenično stanje — da je K atarina isprva imala socijalne ideje kojih će se kasnije morati odreći da ne bi izgu bila naklonost plemstva. požurila da baci u arhivu — zacelo su veoma . ona uzima u obzir potrebu da računa na pomoć vlastele. Ipak. Između njenog programa i izjava poslanika po jednom istom pitanju neće biti. da se plemićska titula neće više automatski dodeljiv ati državnim činovnicima kada budu unapređeni na izvesne položaje. Ona još nije bila stupila na presto. Za mesec dana ona sastavlja jedan projekat zakona.Potpunost samodržne vlasti. uprošćavanje upravnog aparata. ona jednim naročitim ukazom izražava svoju volju „da odlučno štiti plemiće-spahije u pogledu njegovih poseda i imovine”.” Sledstveno tome stvorena je 11/22 februara 1763 godine jedna komisija sa 30 7 zadatkom da pregleda proglas Petra III o povlasticama plemstva i da pripremi nje govo proširivanje. 9/20 avgusta 1765 godine ona dodeljuje monopol pečenja rakije plemićskom staležu. nego će preći na njegove naslednike. već 13/24 jula 1762 odlučuje da će oficirski čin biti dodeljen svim plemićima u trenutku penzionisanja. zabrana rasturanja pojedinih porodica prilikom pro daje mužika. koji se s pr avom može smatrati kao prva skica „Povelje plemstva” koju je Katarina obnarodovala dva deset i dve godine kasnije. da se na njega ne mogu primeniti tel esne kazne. Katarina je usvojila ovaj izveštaj i naredila da se prema njemu sastavi zakon. kontrola nad kaznama k oje vlasnici izriču nad mužicima. ako bi se davala sloboda mužicima svakog imanja koje prelazi u ruke novih vlasnika. to je verovatno usled pretstojećeg sazivanja poslanika. 17/28 januara 1765 godine daje ona plemićima pravo da samovlasno šalju svoje mužike na robiju. Početkom 1763 godine ona piše vrhovnom državnom tužiocu. regulisanje zakonskim putem mužičkih dažbina. I tako. Socijalna pitanja. Godine 1764 predl aže ona Dijeti livonskoga plemstva da ispita sledeća sredstva kojima bi se obu zdala „tiranska samovolja zemljoposednika”: odobrenje seljacima da mogu imat i pokretna dobra. Ova Katarinina izjava nije u saglasnosti sa namerom koja joj se pripisuje da želi osloboditi seljake. Zar ona dakle nije imala nikakvu nameru da posreduje u odnos ima između mužika i vlastele? Zacelo da je imala. osim toga. Ne bi trebal o zanemariti da se uradi nešto u tome pravcu. Što se ovo nar eđenje nije odmah ostvarilo. ukratko. već od o voga doba. i da će plemićima biti do pušteno da odlaze iz Rusije i da prelaze u strano podanstvo. 3/14 jula 1762 godine. ali da bi neposredno ukidanje seljačk oga ropstva imalo za posledicu da plemstvo ohladni prema njoj. osim toga. da će moći potpuno slobodno da raspolaže svoj im posedima. ka o što ćemo videti. carica ne čeka ovaj saziv da bi znatno proširila plemićska prava. razume se. knezu Vjazemskom: „Plemići su ve oma nezadovoljni što ne vide da se potvrđuju njihove povlastice. kao što im i dužnost nalaže. velike razlike. Ovi predlozi — koje se Livonska Dijeta. čak i ako vremenski nisu stekli pravo da ga dobiju. da se zakonskim putem prizna da plemić ne može biti kažnjen bez suđenja. sv i bi seljaci bili oslobođeni posle sto godina. a seljacima naređuje da se poko ravaju svojim gospodarima. prilikom nereda koji su nastali na m nogim plemićkim imanjima. zatim. to su ideje kojima su prožete mere što ih je Katarina preduzela još pre sazivan ja Poslaničke komisije i kojima će ona ostati verna i pošto bude stupila u dodir sa nj ima. sve one povlastice koje će kasnije biti obuhvaćene Poveljom pl emstva iz 1785 godine. da u slučaju progonstva ili smrtne kazne njegovo imanje neće biti konfis kovano.

svako omeđivanje imanja izvršeno sporazumno među susedima biće priznato i potvrđeno bez ikakve kontrole. U maju 1765 godine ona ustanovljava pod pretsedništvom Nikite Panina jednu komisiju koja dovršava. prema jednom postupku podrobno iznesenom u pr avilniku. i da se tačno utvrdi veličina mužičkih dažbina. Godine 1765 jedno „Nezavisno društvo za ekonomska proučavanja” osniva se u Petrog radu sa ciljem da ispituje ekonomske probleme. da je ona šta više čvrsto rešena da ne preduzima ništa što bi u tom pogledu mog lo da izazove nezadovoljstvo plemstva. da se završi 1843 godine. a to je upravo i otežalo izvođenje toga posla. kao što smo videli. Za vreme potonjih vlad avina on će se postepeno vršiti u ostalim delovima Rusije. Petar Panin ga prvi iznosi u zakonskom projektu koji podnosi carici 1763 godine i u kome predlaže da se gubernatorima da pravo da kontrolišu zloupotrebu spahijske vlasti. a koja joj je dostavljena baš u to vreme. razgraničenje imanja koje je predlagao Petar Šuvalov bilo je započeto. ali o ni ne spominje njihovo oslobođavanje. — Za vreme Jelisavete. 19/30 septembra 1765 godine jedan prog las objavljuje taj džinovski posao koji zadire u tolike životne interese posednika. Poljenov. d a se seljacima dodeli pravo svojine nad žitom i stokom. Ona dočekuje sa ironijo m i nepoverenjem predlog da se seljacima odobri pravo zemljovlasništva. one samo — i važno je da se to istakn e — ponavljaju u većem obimu pokušaje Jelisavetine vlade. mladi pravnik Poljenov. on a i ne pomišlja da ih oslobodi ropstva. Katarina. 30 9 Opšte razgraničenje zemljišnih poseda. Ali ta ideja nije strana ni izvesnim pretsta vnicima plemstva. predlaže tome društvu da ob javi konkurs sa nagradom za temu: „Da li je korisnije po društvo da mužik bude sopstve nik zemlje ili samo pokretnog imanja i dokle treba da se prostire njegovo pravo nad jednom ili drugom vrstom imovine?” Od 162 podnesena spisa samo je 15 primljeno za učestvovanje u konkursu. koji je studirao na univerzi tetima u Strasburgu i Getingenu. ali su daleko od toga da se u njima može videti namera da se mužici oslobo de. on ne odobrava da spahije budu primorane da ove ref orme izvršuju protiv svoje volje. istoga je mišljenja. ponavlja tu ideju. da se zabrani rasturanje porodica prilikom prodaje mužika. a započet u šest drugih. on smatra da vlada treba da ih na to privoli daj ući primer u selima koja zavise od dvorske uprave. među kojima i braća Orlovi. Ona uklanja pometnju u odnosima između p . Za vreme Jelisavete razgraničenju je trebalo da prethodi proveravanje prava sopstv enosti svih zemljoposednika. Ali kakvo je lično mišljenje one ko ja je postavila to pitanje Nezavisnom društvu za ekonomska proučavanja? Ona ga je is kazala u zabeleškama kojima je propratila prepisku između dva kneza Golicina povodom seljačkog problema. Sve ove činjenice dokazuju da. Pri kraju vladavine Katarine II taj p osao je završen u osamnaest gubernija. Važnost ovoga posla za posednike je očevidna. iako je položaj mužika isprva zabrinjavao Katarinu. u jesen iste godine. Vladine odluke donesene na osnovu ovog so cijalnog programa nemaju ničega originalnog. doktoru prava iz Ahena. 5 od francuskih. da se ne prodaju bez zemlje cele seljačke porodice ili odvojeno članovi jedne iste porodice. Ona izgled a više raspoložena da reguliše mužičke dažbine. među kojima su 9 od nemačkih pisaca. samo u slučaju osporavanja zvaničnim putem vlada će prove ravati prava obeju parničnih strana. da njeni projekti za poboljšanje njihovoga položaja iskazuju shvatanja ličnosti iz njene okoline koje poznaju to pita nje. No pri svem tom. Ova odluka olakšava razgraničavanje. Jel agin. ali se sa tim poslom odugovlačilo i od njeg a se naposletku odustalo. Katarina ga ponovo otpočinje u velikim razmerama.30 8 ozbiljni. On se ogran ičava na to da predloži da im se na spahiskom imanju dodele parcele dovoljne za njih ove lične potrebe i koje bi prelazile na njihove naslednike. i da se utvrdi iznos dažbina na dve rublje od glave i kuluk od četiri dana nedeljno. naprotiv. a s amo jedan od ruskog pisca. veoma ugledni plemići. najzad. čiji je zakonski predlog dostavljen carici 1766 godine. Onaj ruski pisac. sastavljanje jednog podrobnog pravilnika za opšte ra zgraničenje zemljišnih poseda u celoj Rusiji. Nagrada je dodeljena Beardeu-de-Labeu. slika veoma živim bojama duhovnu bedu seljaka koj i su pod spahiskim jarmom. ostajući anonimna. njegovi su članovi. Ovoga pu ta.

koje je za vlade P etra III postalo svršen čin. blizu Saratova i Caricina. kao i parc ele zemljišta snabdevene svim potrebnim poljoprivrednim alatom. On im obećava svakojake povlastice. Otuda proizilaze nemiri i neredi u naseljima. petrogradski mitropolit. Godine 1763 ona osniva „Kancelariju za pokroviteljstvo nad strancima” kojom uprav lja Grigorije Orlov. potpore i novčanu pomoć. kada ruski zemljoradnici. niti da se bogatimo na račun Gospodnjega dela. Pite i Derua. — Podržavljavanje crkvenih dobara. 104 naselja sa 23. sve ljudi sa sumnjivom prošlošću. pokupljeni iz raznih krajeva Nemačke. Veštinom i umešn ošću uspevali su čak nekoji da povećaju svoja imanja na račun suseda ili neobrađenog zemljišt koje je pripadalo državi. Odnosi između njih i koncesionara kvare s e još u početku. njen ukaz od 12/23 avgusta 1762 godine završava se ovako: „Mi nemamo ni želju ni nameru da prisvoji mo crkvena dobra. Godine 1764—1765 31 0 zaključeni su ugovori sa tri koncesiona društva kojima su upravljali Prekur.” Ali ona nije iskre na. Katarina se požurila da zadobije naklonost svešte nstva opozivajući svečano ukaze Petra III kojima su se štetila zemljoposednička prava pr avoslavne Crkve. Sječenov. Katarina se trudi da ostvari ovaj plan u velikim razmeram a. Jer istoga trenutka kada ona objavljuje o vaj ukaz. Razume se. diplomatska lukavstva. Tuđinska naselja u Rusiji. vešt i okreta n. koje su se često preobraćale u smr tnu mržnju. koncesionari se žale na svakovrsna kinjenja od strane naseljenika i t vrde da su oni uvučeni u klopku kada su navedeni da potpišu ugovore čiji domašaj oni nis u shvatili. i zato što vlada brani interese zemljoposedničkog plemstva. pribegava se sistemu koncesija. u nedostatku tačnih međa. naseljenici. bez reda i sistema. zamršeni marifetluci kojima se oni s luže da bi prikrili bespravna prisvajanja pomoću kojih su uvećali svoja imanja i o koj ima većina njih jedino misli. o kojoj nam jedan posednik iz središne Rusije. svi Francuzi. oduzimanje crkvenih imanja je već rešeno na najvišem mestu. „Novu Srbiju” i „Slaveno-Srbiju”. — Jelisaveta je nameravala da naseli puste oblasti duž gran ica nastanjivanjem stranih naseljenika. izazvalo je žestok gnev sveštenstva. Zbog svega ovog. pustol ovi koji sa veoma malo savesnosti odgovaraju svojim obavezama. Podržavljavanje crkvenih dobara. Bolotov. i ovaj njen ukaz je samo jedan taktički potez da se ocrni što je moguće više vladavi na Petra III i da pridobije sveštenstvo. ono je vraćalo drugi ma imanja koja su. predložio je jedno poravnanje: objaviti privremeno povraćaj crkvenih dobara svešten . Pri kraju svoje vladavine ona je bila izrad ila jedan podroban plan po kome je trebalo pozvati izvestan broj Nemaca i naseli ti ih na donjoj Volgi. do godine 1768.ojedinih imanja i uzroke stalnih svađa među susedima. Uzbuđenje koje je obuzelo sve vlastelinčiće. zgomilani na glinastoj i nedovoljno plodnoj zemlji u središnom delu evropske Rusije jedva ček aju da se bace na pusta zemljišta duž granica? To je stoga što su spahije zainteresova ne u pitanju naseljenosti središne oblasti. opisani su snažno u tome delu. nasuprot tome. Oko prestola s u svetovni i crkveni velikodostojnici zapodeli žestoku borbu zbog ovog pitanja. koji traju sve do ono ga dana kada je godine 1779 vlada poništila ugovore zaključene između državne blagajne i koncesionara. Državna blagajna uvučena je u ogromne beskorisne troškove . Posle nekoli ko bezuspešnih pokušaja. daje živopisnu sliku u svojim Uspomenama. Zašto se na ovako mučan i skup način dovode tuđinci. razgraničavanje je iz azvalo među mesnim plemstvom izvanrednu uzrujanost. gde su seljaci ropski vezani za zemlju . ne pokazuju se mnogo sposobni . On i prvi su se izjasnili za oduzimanje crkvenih dobara. oni su smešteni žurno. Želeći da sebi obezbedi na klonost uticajnih društvenih redova. otkupljujući po skup novac ta naselja i zavodeći nad njima državnu upravu. Jedan svečan proglas poziva u Rusiju sve strance koji žele da o snuju naselja. te su na kraju krajeva mnogi posednici mogli biti zadov oljni zbog znatnog povećanja njihovog imanja.109 stanovnika oba pola organizovano je na donjoj Volgi . jer smatraju da je privatn o zemljoposedništvo monopol plemstva. omeđivanje imanja oduzimalo je nekim posednicima pravo uživanja parcela na koje oni nisu imali nikakvo pravo. Ona je bila osnovala na jugoistoku srpsk a naselja. i baron Kano de Boregar. Ukupno. tuđa lica mogla da prisvoje.

Ostatak manastira i arhiepiskopija podeljen je na tri kategorije. Sva dobra i svi selja ci. — zatim naimenovati jedan odbor za pro učavanje toga problema. rostovski episkop Arsenije Macejevič. Oni moraju da plaćaju državnoj blagajni ličn i porez. Bio je to akt stroge optužbe protivu 31 1 sveštenstva koje upotrebljava prihode sa crkvenih dobara da bi zadovoljilo svetovn e potrebe.761 muškaraca. podržavljavanje c rkvenih dobara je tu pretstavljeno kao blagotvorna mera da se uzdigne ugled same crkve. kome pretsedava knez Kurakin. Ustvari. koji nikad nisu tvrdili da su učenici Voltera i enciklopedista. manastirima i arhiepiskopijama potpada ju ubuduće pod nadležnost Kolegijuma ekonomije. navukao je na sebe jednu nemilosrdnu kaznu zato što je žestoko p rotestovao protiv proglasa iz 1764 godine.stvu — što je i učinjeno ukazom od 12/23 avgusta. Seljaci potčinjeni Kolegijumu ekonomije zadržali su ziratnu zemlju i drugu imovin u koju su pridržavali na crkvenim imanjima. Ovaj odbor za crkvena iman ja. već ga samo ubrzava. među kojima je i Sječenov.000 pobunjenika ustalo je protivu crkvene vlasti.666. Ovaj ustanak . ona je samo dovršila delo Ane. i ubrzo su oni počeli da se smatra ju kao jedno sredstvo za prikrivanje budžetskih manjkova. a njih u stvari 991. sastavljen je od pet svetovnih članova i samo tr i člana iz svešteničkih redova. ubeđeni pristalica 31 2 crkvene autonomije. Katarina se ponosi oduzimanjem crkvenih dobara. što je učinjeno tri meseca kasnije. Pravilnik o radu toga odbora. oduševljenje koje je izazv ao među sveštenstvom ukaz od 12/23 avgusta i bacio je u zaborav nekadašnje optužbe pro tivu Petra III. ne izaziva podržavlje nje crkvenih dobara. Oduzimanje crkvenih dobara izaziva pored ostalog i jedan mučan događaj koji se ne sl aže mnogo sa prosvećenim načelima filosofije. koji je neka vrsta glavne probe za blisku Pugačevljevu bunu. prihodi Kolegij uma ekonomije upotrebljavani su za razne svrhe. 26 februara/8 marta 1764 godine. a zanemaruje svoju dužnost prosvećivanja naroda i milosrđe. ipak njihovo prisajedinjenje državnom zemljišn om posedu omogućilo je vrhovnoj upravi da izdašnije razdeljuje druge svoje posede ka o poklon za učinjene usluge. i Katarina će umeti da se koristi tim preimućstvom.000. rashladio je. pa je u seljačkom odelu i pod imenom Andrej V . a sem toga. U maju 1763 godine. U svojoj prepisci sa filosofima i književnicima zapadne Evrope. U praksi. k oji je napisao Teplov. a 161 sačuvano. Jedan pretstavnik visokoga sveštenstva. Seljaci dobivaju naziv „seljaci ekonom ije”. raščinjen je. Pošto je čameo četiri godine u jednom zabačen om manastiru na severu. Kata rina je sva ta imanja pridodala državnoj blagajni. pod uslovom da se izdržavaju milostinjom . kao i opšte razgraničenje imanja i stvaranje tuđinskih naselja. 60. U istom trenutku izbijaju na crkvenim imanjima strahovite pobune seljaka . imali su da plaćaju po rublju i po od glave. U isto vreme bune se i seljaci vezani za fabrike. a to će reći kao or gan svetovne državne vlasti. i svakoj od njih dodeljuje državna blagajna godišnju pomoć u naknadu za izgubljena imanj a. kada je objavljen. Proglasom su dodeljeni prih odi sa tih imanja za narodno prosvećivanje i dobročinstva. i služilo je interesima plemića-spahija. da bi se zamenili mnogi kuluci i razne dažbine u naturi i u žit u koje su davali manastirima. jedan progla s objavljuje potpuno i konačno podržavljenje crkvenih dobara. bez izuzetka. koji su se uzrujali usled opozivanja odluka Petra III o podržavljenju crkvenih d obara. Jelisavete i Petra III. što povišava broj pobunjenika na 100. odgovara lo je u isti mah i potrebama države. proglas procenjuje njihov broj na 910. ona ga pretstavlja kao početak ostvarivanja načela sav remene filosofije. S druge strane. koji pripadaju crkvama. 252 manastira zatvoreno je. Iako crk vena imanja nisu ustupljena plemstvu. Umesto da posluša ove zainteresovane savete. Izvesni pretstavnici plemstva predlažu da se plemićima izdadu u najam ili čak da im se prodad u imanja oduzeta od Crkve. koje je već odlučeno. Ko legijum ekonomije ponovo je uspostavljen u ranijemm svom obliku. n jena reforma.

menjajući prosto dve ili tri reči u nekom izlaganju. na primer Bilfelda i d rugih. I ovde Katarina ostavlja Monteskjea na pola puta.ral6 zasužnjen u jednom kazamatu revalske tvrđave. sa slobodom štampe pod izvesni m uslovima (§ 484). Katarina ustvari postupa suprotno. menja potpuno njegov smisao. 31 3 ona preinačuje ono što je pozajmila od Monteskjea? U njenom § 512. Ako se izbliza ispita. nasuprot despotizmu. a za autokratiju kaže da je to despotska vladavina. svoje doktrine i svojih ličnih težnji. Ostaje još da se vidi da li se tu Katarina nije iz bilo kog razloga udaljila od svojih shvatan ja. Katarinine ideje na osnovu njenog „Uputstva”. ovo mišljenje je netačno. kao što i sama priznaje u svojim šaljivim pismima. sa tačnim o dređivanjem slučajeva kada je dopušteno uhapsiti jednoga građanina. Da li ispravno sudstvo i dobro organizovana prosveta mogu u autokratskom režimu da zameni političke garantije koje ona odriče slobodi? Ona u to veruje. to su n avodi iz Duha Zakona. ova načela mogu da budu ozbiljna kočnica apsolutističkoj samovolji. koje ima da se pokorava apsolutnom vladaru. Katarina uzima u obzir plemićske povlasti ce samo u autokratskom režimu. To nije program mera koje ona namerava da preduzme. Iako se tu nalaze mnoge pozajmice iz dela italijanskog kri minaliste Bekarija i izvesnih nemačkih pravnika XVIII veka. Zna se da je Katarina pokazala koncept Uputstva nekolicini plemića. Uputstvo ističe jasno potrebu socijalnih povlastica plemstva. samo pokrala i deje iz Duha 3akona. Ona hoće da dokaže kako autokratija. one nisu nimalo u suprotnosti sa tadašnjim političkim i socijalnim shvatanjima. Otuda potiče ono opšte uverenje da je Ka tarina u Uputstvu. gde je propatio najstrašnije muke od gladi i hladnoće. očevidno. Dok Monteskje dopušta samo umerenu monarhiju. Godine 1772. može savrše no da se slaže sa načelima zakonitosti. prepisujući jedan ode ljak glave XXV iz XII knjige Duha Zakona. one odgovaraj u položaju plemstva. a to je Nakaz. ona tvrdi u čitavoj svojoj raspravi kako apsolutna monarhija nije d espotska vladavina. Iako se čini kao da slepo podražava svome uzoru. sa jednoobraznom primenom zakona (§ 101). i oslanjajući se na tu ideju. Monteskje je pristalica političkih povlastica plemstva u umerenoj monarhiji. Hoćete li drugi jedan primer načina kako 6 Vral znači: lažljiv i brbljiv. Jedan dokument nam pruža pouzdan odgovor na to pitanje. tako ona. već niz apstraktnih rasmatranja koja n am otkrivaju kakva su njena politička shvatanja. d a vlast mora „da deluje pomoću svojih granica”. jer on u njima vid i čvrstu zaštitu za mogućne samovolje vladara. Sa očevidnim zad ovoljstvom pozajmljuje ona od njega ideju o odnosu između oblika vladavine i vreme nskih i mesnih uslova. suprot no Monteskjeu. Otuda je ponikla . sa verskom trpeljivošću (§ 493). Prema tome. umesto da ponovi ono što Monteskje kaže. ipak izvodi iz Monteskjea preovlađuju. pokušava ona da dokaže kako u ogr omnoj Rusiji jedini mogućan oblik vladavine jeste apsolutna monarhija. ona smatra da su one u saglasnosti sa socij alnim uslovima koji su se učvrstili u Rusiji XVIII veka. Ono sadrži čitav niz maksima koje će kasnije ponoviti Povelja plemstva. Svakako. pod podelom vlasti podrazumeva ona samo raspodelu nadležnosti između raznih ustanova. sa poštovanjem zakona od strane svih građana bez izuzetka (§ 34). Uputstvo namenjeno Komisiji poslanika — čije je sazivanj e već rešeno — koje je ona napisala u vremenu od 1764 do 1766 godine. sa kažnjavanjem dela a ne namere (§ 477). Ali. i umro 1772 godine. Ona dakle isključuje načelo nezavisnosti svake vlasti. koji su se zbo g toga jako uzrujali i zatražili izvesne izmene i izostavljanja. — Prve Katarinine upravne mere samo prošir uju i dovršavaju reforme koje su preduzeli njeni prethodnici. Sem toga. on je zazidan jednim kamenim zidom u svojoj ćeliji. Zato ona posveću je dugačke odeljke u Uputstvu pravosuđu i školi. što iz os nova menja smisao doktrine. sa zabranom da se samovoljno tumače zakoni (§ 151). Što se tiče socijalnoga pitanja. izlažući tu izvesne humanitarne ideje sav remenih filosofa. Prema tome. ali Katarina ne ukazuje kako bi autokratija mogla da zajemči poštovanje tih načela. Katarina se trudi da načini razliku između autokra tije i despotizma. a to će reći sa podelom vlasti (§ 149) . ona piše: „pomoću granica koje je ona sama sebi odredila”. Ono što tu odmah pada u oči.

zatim izaslanici plemstva. a to će i kolegijuma. Želja za korenitim izmenama koju ona ispoljava pre saziva poslanika nije dakle t ako velika kao što tvrdi legenda. U ovim tačkama njeno mišljenje ne zadovoljava veliku vlastelu. državnih seljaka. imati zemlju ili kuću. svi stanovnici koji imaju zgradu. ali da ih je Katarina na zahtev plemića izbacila. ali ne i nad zemljom. a varoša ni jednog „starešinu” ili kmeta. Mesne vlasti ne mešaju se u izborne radnje plemstva i gradova. No otkako su objavl jeni odeljci koji su bili izostavljeni iz prvobitnoga teksta. poslanici državnih seljaka biraju se u tri stepena. već Kat arine tu tvrdi. Iz nje su isključeni mužici. i sveštenstvo. m a koliki bio njihov posed. ta legenda mora se konačno napustiti. Ne samo da u njima ne govori o ukidanju seljačkog ropstva. i biti besprekornog vladanja. imaju pravo glasa. imaju biračko pravo. a da bi ne ko bio izabran za seljačkog poslanika. P i pravilnik o sastavu te komisije i načinu biranja poslanika. tada su prviput u istoriji svi građani obuhvaćeni u jednu jedinu zajed nicu pred zakonom. Izbori i sveske. i utvrditi maksimum seljačkih dažbina i kuluka. KOMISIJA IZ 1767 GODINE Sazivanje komisije. — Za vreme celoga proleća 1767 godine vršili su se izbori poslanika i sastavljanje svezaka. Plemstvo bi ra po jednog poslanika na svaki okrug. javio je saziv jedne roglasu je bio dodat Pozvani su u sastav reći Senata. biti ože njen i imati decu.legenda da su u tome konceptu izvesni članovi zakona proglašavali potrebu osl obođenja mužika. čas njihovom otvorenom . Dok se poslanici plemića i varošana biraju direktnim glasanjem. Svaka kozačka jedinica bira onaj broj poslanika koji je propisan od njihove vrhovne komande. Bilo je mnogobrojnih uzdržavanja od glasanja među biračima svih staleža. pri čemu svi plemićispahije iz toga okruga. Sta lno nastanjeni inorodci biraju pojednog poslanika za svaku narodnost u svakoj po krajini. da bi naglo i jednovremeno oslobođavanje velikoga broja ljudi bilo opasno. Nekoliko izveštaja iz toga vremena pripisuju jedan deo tih uzdržavanja čas potpunoj ravnodušnosti birača. Sinoda — Na dan 14/25 decembra 1766 godine. 3. Centralne ustanove imaju svaka samo po jednog pretstavnika. mučenja. Ali us koro potom. Za rukovođenje izbori ma. ali mnogo više među plemićima i seljacima nego među građanima. al i one imaju dužnost da paze na izborne radnje državnih seljaka i inorodaca. jedan poseban ukaz daje pravo glasa seljacima ekonomije i fabričkim se ljacima. ko ga imenuje svaka biračka skupština. naprotiv. Poslanici državnih seljaka birani su po jedan na svaku pokrajinu. Da bi neko bio izabran za poslanika plemstva ili građana. plemići svakog okruga najpre imenuju jednoga između sebe za „maršala plemstva”. krunski i fabrički seljaci. mora imati najmanje trideset godina. Svaka varoš ima po jednog izabr anog poslanika. 31 4 građana. stalno nastanjenih inorodaca i kozačkih jedinica. Njeno Uputstvo nema u sebi ničega revolucionarnog. a koju će sastaviti jedan: odbor od pet članova. jedan proglas ob komisije koja je imala da sastavi projekt novog Zakonika. Poslanici dobivaju plate od državne blagajne i doživotno su izuze ti od mogućnosti smrtne kazne. To je samo pokušaj da se ukrasi cvećem moderne ideologije jedan režim koji se oslanja na stvarne uslove ruskoga života. i eto zašto ona u s vome konačnom tekstu čini na to samo nekoliko neodređenih i neubedljivih aluzija . te komisije: pretstavnici centralnih državnih ustanova. mora imati najmanje dvad eset i pet godina. bez obzira na stalež. Kod koza ka se izbori vrše „prema starim običajima”. da treba priznati mužicima pravo svojine nad pokretnom imovinom. dotada su samo trgovci i zanatlije bili članovi opštinske z ajednice. Ona tu izjavljuje samo da treba izbegavati ztoupotrebljavanje spahiske vlasti. Birači moraju predati svome poslaniku jednu svesku u kojoj će biti izložen e njihove potrebe i njihove želje. seljaci ekonomije. telesnih kazni i konfiskacije njihovog i manja.

kojima se izbori ukazuju kao nova dužnost ko je oni žele da se otarase. Ali se tako štogod nije dogodilo: jedino je dvanaest gradova izabralo plemiće. Nekoji vide u pozivu z a učestvovanje u izborima jednu novu obavezu. koji je toliko spreman da odobri sva ku inicijativu koja se odnosi na mesne interese. jer nam one otkrivaju stanje ruskoga života i socijalna stremljenja toga doba. Verovatno se pretpostavljalo da će mnogi gradovi izabrati za poslanike plemiće. izbori izazivaju ovde onde prilično žive borbe oko suprotstavljenih kandidacija. svi ostali gradovi izabral i su skoro isključivo trgovce. koju oni odbijaju da prime. Pojedinci kojim a je iz bilo kog razloga osporeno pravo glasa traže ga revnosno. I drugi uzroci objašnjavaju uzdržavanje od glasanja. objašnjava svoje uzdržavan je od glasanja svojim ubeđenjem da će rezultat tih izbora biti samo prazna larma i n ekorisne spletke. i zato ima više uzdržavanja kod plemićskih birača nego kod va roških. pošto su oni obavezni da vrše izvesne službe po udaljenim mestima. 79 od slobodnih seljaka i 88 od kozaka i inorodaca. Što su gr adski poslanici brojniji od poslanika plemstva.066 seljaci. odreklo svojih nekadašnjih političkih ambicija i interesuje se sada samo za 31 5 mesni život. Na isto držanje naila zi se ponekad u varošima. u velikoj meri. Tako su poslanici iz trgovačkih redova zauzeli u Komi siji prvo mesto. Na dr ugom mestu. koji u svojim sveskama izjavljuju da nemaju da izraze nikakvu ličnu želju. No mnogi i od ovih poslednjih mogu uostalom takođe biti otsutni iz svoga mes ta stanovanja. od kojih 161 od plemstva. pošto se od njih bira samo po jedan na svaku pokrajinu. 155 plemstvo. pozivajući se na proglas Petra III koji ih je oslobodio obavezne službe. Kako to da jedan Bolotov. Izabrani poslanici doneli su u Komisiju 1. U izvesnim tačkama one se slažu. otkako su mu te povlastice date . one posvećuju svu svoju pažnju stvarnim potrebama svakidašnjeg života. za one koji stanuju u prestonici.neodobravanju vladine inicijative. Plemići iz izvesnih okruga. mnogi drugi stanovnici interesuju se živo za izbore i pokazuju čvrstu želju da iskoriste svoje izborno pravo. Skupa uzev. da odu u svoj okrug. 210 građani i 1. Ovi rezultati s u. koji one primaju kao neospornu 31 6 . U svojim Uspomenama. posledica izbornog sistema koji je propisala carica. Nekoliko velikih industriskih i trgovačkih palanki bore se uporno i ponekad uspevaju da dobiju povlasticu da budu uvršćene u sp isak gradova. koje je p re trideset godina onako žarko želelo da uzme učešća u centralnoj zemaljskoj upravi da bi pokušalo da izvojuje za sebe socijalne povlastice. u proleće. a to je izborna oblast prostranija od svih ostalih. Naposletku je poslano da zasedavaju u Komisiji 28 pretstavnika najglavnijih državn ih ustanova i 536 poslanika izabranih od naroda. N eizbežno je da seljački poslanici budu malobrojni. te da mogu odaslati svoga pretstavnika u Komisiju. taj obrazovani spahija i pisac koji se interesuje za socijalna pitanja. Pre svega. to je stoga što u to vreme postoji više gradova nego okruga. ostaje ravnodušan prema sastavljanju novog Zakonika? To je otuda što se plemstvo. a ponekad i nemogućno za mnoge spahije. očevidno dele mišljenje Bolotova.441 svesku. kada se dešavaju poplave i kada su putevi neprohodni. zbog ogromne razdal jine. Putovanje od vlastelinskog doma do glavnog okružnog me sta tada je veoma teško. od kojih su 10 sastavile c entralne ustanove. 208 o d gradova. a kojih ima priličan broj. Neredi izbijaju m eđu mužicima lišenim svoga prestavništva. Daleko od toga da se vrše usred uopšte ravnodušno ti. Nasuprot tome. te bi tako ovi imali većinu u Komisiji. one skoro ne sadrže apstraktna i teoriska r asmatranja. Izbori su bili zakazani u najnezgodnije doba godine. one se interesuju za čisto praktična pitanja . za razliku od Katarininih Uputstava. Bolotov. ove sves ke imaju veliku dokumentarnu vrednost. u svim sveskama izbegava se da se kritikuju osnovice tadašnjega r ežima. poljoprivredne i druge. a plemići tek drugo. još je teže. među trgovcima.

Najzad. mučenja. Carica ima da ga izabere između tri kandidata. oni se izjašnjavaju protiv zahteva trgovaca koji traže monopol trgovine. ona koja treba da stvara razliku između plemstva i drugih staleža. bankarski kredit. Ali glavna povlastica. utoliko će moći više da plaća spahiji. u trenutku kada treba da se sast ane Komisija. socijalne pregrade spremne da popucaju. razume se. S druge strane. one konstatuju da. itd. kad treba to izvesti. One se ne bave političkom metafizikom kao Katarina. Bibikov. oni teže da pojačaju svoju vlast nad mužicima. oni u isti mah žele da sa plemstvom dele pravo da imaju muži ke. što je uostalom u skladu sa njihovim interesima. samo u granicama koje im nameće taj režim traže one da se zadovolje njihove najpreče potrebe. da bi „plemićski red bio odvojen na osn ovu svojih prava i povlastica od ostalih ljudi drugoga ranga i porekla”. One traže pored ostalog i potpunu slobodu raspolaganja svim zgradama na njihovom posedu. telesnih kazni. traže takođe ukidanje ili smanjenje mnogih posrednih poreza i dažbina. ribolova. gde se deca plemića ne bi mešala sa decom iz nižih staleža. Potrebno je pre svega naimenovati j ednog pretsednika ili „maršala”. trgovci traže pravo da mogu trgovati i imati fabrike i industriska preduzeća kao povlasticu njihovoga staleža. iako država daje malo stanovništvu. — Na dan 30 jula/10 avgusta 1767 godine. Plemići uporno traže proširenje svojih povlastica. seljaci i građani čine to. sve one traže uporno administrativnu decent ralizaciju. vršenje lekarske p rakse. pošto ukoliko seljak bude m anje plaćao poreskim vlastima. jer i oni p riželjkuju to pravo. školu. jer i on i sami žele da se odadu trgovačkim poslovima. i traže da nad njima mogu naročito da izriču svakojake kazne. One ubedljivo pokazuju da je unutrašnjost zemlje potpuno žrtvovana prest onici i da je lišena svih blagodeti kulture. ali i plemići. Ova razilaženja u gledištima. podrazumevajući tu i robi ju sa progonstvom. da plemići budu izuzeti od primenjivanja smrtne kazne. iako oslobođeni neposrednih poreza. i koj u sve sveske zahtevaju. oni polažu pravo da uživaju i povlastice drugih s taleža. od kojih dvojicu predlaže Komisija. da bude stvorena jedna no va škola za plemiće. Prema mužicima oni igraju dvostruku ulogu. za kojim u to vreme žude svi slobodni staleži. S jedne stran e. S druge strane. S druge strane. k ao i opozivanje zakona koji ograničavaju eksploataciju šuma. već traže da se vlast približi narodu i da se na licu mesta pobrine o bitnim potrebama zajednic e decentrališući registrovanje svih civilnih radnji i poslova. S jedne strane. u isti mah kada traže za sebe izvesne isključive povlastice. sve sveske se slažu u pitanju opšteg u ređenja države: one ostaju čvrsto pristalice jedne države zasnovane na tačnom određivanju pr ava i dužnosti svakog staleža. ona ga teško pritiskuje poreskim nametima. Državni seljaci suprotstavljaju se u isti mah i trgovcima i plemićima. mineralnih bl aga. Pošto je on z . koja pokazuju da su. ispoljiće se jasno u tok u poslaničkih diskusija. bez lekara. to je isključivo pravo posedovanja zemlje i mužika. itd.činjenicu. najupornije. Ona je izabrala ovoga trećeg. pa čak prema pojedinim sveskama i hapšenja. nad kojima oni žele da budu jedini gospodari. Sve bez izuzetka traže smanjivanje poreza i dažbina. oni ustaju protiv nepo pustljivosti plemića koji hoće da zadrže za sebe pravo da imaju mužike. Na četvrtom mestu. oni opisuju b edu seljaka u najživljim bojama i revnosno ih uzimaju u zaštitu od zahteva poreskih vlasti. sednice Ko misije svečano su otvorene u prisustvu carice. a jednog vrhovni državni pravobranilac. konfis kacije imanja. Ali. Najzad. tražeći da se to 31 7 pravo uskrati plemstvu. Oni takođe uporno traže da se mesna upravna vlast preda u r uke činovnicima koje bi biralo plemstvo. da njeni s tanovnici ne mogu da svrše nikakav građanski posao a da ne idu u prestonicu ili u gl avni grad pokrajine. one se više ne slažu. Početak rada Komisije. da je bez škola. Na trećem mestu. Ali. naročito pravo da se bave trgovinom i da imaju fabrike i industriska pr eduzeća. jer su n jihovi interesi ponekad potpuno suprotni. a to je jedan spahija iz oblasti Kostrome. Zato on i zahtevaju da iznos novčane kazne za uvredu nanesenu plemiću bude povećan.

opšta skupština pristupila je ispitivanju zakona koji su tada bili u važnosti i poslaničkih svezaka. Katarina se odriče onih dvaju prvih epiteta. od kojih carica treba da izabere petoricu. mešajući službu caru sa plemićskim položajem. Trgovci poslanici su na taj način potisnuti u pozadinu . dok se trgovci tome oštro protive. — Od 11/22 septembra do 2/13 oktobra. dopuštenje da uz mu u zakup prazna zemljišta koja pripadaju državi i da smeju trgovati po vašarima i gr adskim tržištima. prva desetorica izabranih su petrogradski mitropolit. i da s e sticanje plemićske titule pomoću službovanja treba sasvim da ukine. Očekujući da one budu u mogućnosti da pod nesu svoje radove. a li pristaje da primi treći. Staro plemstvo je vazda kritikovalo Tablicu rangova Petra Velikog koja. ko zna zbog čega. To je velika govor nička utakmica. starešina glavnog magistrata i o sam poslanika plemića. plemstvo i trgovci počinju da se sudaraju. od kojih su četvorica trg ovci. Debata o službenom plemstvu. povećavanje njihovih zemljišnih parcela. osim onima koje bi car . Uprkos činje nicama. što bi se one delimično renele na trgovce. u toku jedanaest sednica. a trgovci se p laše da će se olakšanje dažbina u naturi hteti izvesti na taj način. Posle toga dve sednice posveće ne su traženju titule koju Komisija hoće da dodeli Katarini u znak zahvalnosti što je sazvala poslanike. a naročito najrečitiji među njima. U toku debate koju su pokrenuli ovi zahtevi. svojim oratorskim efektima. stvara neprekidno nove plemiće. Od 20/31 avgusta do 11/22 septembra 1767 godine. Komisija diskutuje o zakonima koji se tiču plemstva. prema tome izabrana su još pet kandidata. U ovoj diskusiji uzeli su učešća samo poslanici plemići. — Pretsednik. smanjivanje nameta i poreza koji 31 8 pritiskuju slobodne seljake. sastavljena od sl avnih porodica. Diskusija prati korak po korak te sveske koje su b ile sastavljene bez sistematskog plana. a nekoliko poslanika plemića izražavaju želju da se pusta držav na zemljišta radije prodadu ili čak poklone plemstvu. Knez Ščerbatov se ističe svojim vatrenim govorništvom. 69 govornika uzelo je reč. Kada se počelo sa određivanjem kandidata. Mati Otadžbine”. posebnom i izuzetnom milošću. U njima se traži uprošćenje sudskog postupka. stavlja najpre na diskusiju nekoliko svezaka državnih seljaka iz severnih oblasti i sveske inorodaca sa Volge. pročitano je caričino uputstvo. Plemići i trgovci se slažu i u tome da treba odbaciti zahtev da s e povećaju seljačke parcele. koja je imal a da nadgleda tok poslaničkog rada. prekida odjednom ispitivanje seljačkih svezaka da bi prešao na ispitivanje zakonskog položaja plemića. poslanici plem ići. jer ni jeda n od njihovih kandidata ne nalazi se među onom petoricom komesara koje je naimenov ala Katarina. Plemići i trgovci složno su se izjasnili da su žalbe koje se odnose na namete i porez preterane. Jedino je priznata potreba da se uprosti sudski postupak. nedostupna ljudima niskoga porekla. Usred najžešće diskusije. Svi ostali zahtevi izazvali su žive kritike. zato poslanici moraju bez reda prelaziti s jednog pitanja na drugo. dvanaest svezaka slobodnih seljaka pročitano je i pretreseno. či m se prešlo na ozbiljan rad. plemići se boje da će se smanjivanje poreza slob odnih seljaka moći izvesti samo ako se povećaju porezi njihovih mužika. No oni ne smatraju da su pobeđeni i traže da se izaberu još pet kandidata. Ali. hteo da nagradi za njihove značajne usluge. Mudra. on traži opozivanje zakona Petra I. Staro i novo plemst vo dolaze u žestok sukob u toku debate. On propoveda da plemstvo treba da bude nasledna oligarhija. pret sednik. a to će reći na izbor jedne „nadzorne komisije”. koji po svojoj volji određuje dnevni red. on pokušava da dokaže kako je Petar I smatrao Tablicu rangova samo kao jednu . Nji hov predlog stavljen je na glasanje i usvojen sa većinom od 26 glasova (225 protiv u 199). Ispitivanje seljačkih svezaka. Suprotno ovome. Izabrana je titula „Katarina Velika. knez Ščerbatov. u toku koje se vidi da su i sami plemići međusobno podeljen i. Iz ove pobede trgovci uostalom nisu izvukli nikakvu korist.auzeo svoje mesto. Posle toga izabrano je nekoliko specijaliih komisija za redigovanj e projekata raznih delova Zakonika. brane pravo seljaka da trguju poljop rivr