P A V L E N

M I L J U K O V ,

Š A R L

S E N J O B O S ,

L U J

E Z E N M A

I S T O R I J A R U S I J E

P O N OV L J E N O I Z DA N J E

ZAG REB 2 00 9. I S T O R I J A R U S I J E N A PAV Z I Š . E TA » I S T O R I J A R U S I J E « , N A R O D N A K U L T U R A , B E O G R A D 1 9 3 9 . Saradnici pri originalnom izdanju: Kamena Dalmeda, profesor univerziteta u Bordou; General G. Danilov, ran iji načelnik štaba ruske vojske; P. Gronski, raniji profesor politehničkog instituta u Petrogradu; A. Kizeveter, raniji profesor Moskovskog univerziteta, profesor uni verziteta u Pragu; V. Mjakotin, profesor univerziteta u Sofiji; B. Mirkin-Gecevič, raniji profesor univerziteta u Petrogradu; L. Niderle, honorarni profesor unive rziteta u Pragu. Prvo izdanje je bilo prepuno štamparskih grešaka i nedoslednosti u prevodu, zbog žurbe izdavača pri objavljivanju knjige. Tako se događalo da su iste ličnosti prevedene na različiti način - često na susednim stranicama. Većina štamparskih grešaka je ispravljena u ponovljenom izdanju, prevodi su ujednačeni, a jedina intervencija u tekstu je tran skripcija „Potemkin“ mesto „Paćomkin“, koje je potpuno neubičajena u srpskom jeziku i u ono vreme (pre Drugog svetskog rata). R E DA K T O R P O N OV L J E N O G I Z DA N J A O G N J E N Š E K U L J I C A S A D R Ž A J P L T S I E E E S A L I : M I L J U K OV, R A N I J I P RO F E S O R M O S KOV S KO G U N I V E R TA , N J O B O S , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T E TA , L . E Z E N M A N , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T

Predgovor 12 KNJIGA PRVA Od početaka do smrti Petra Velikog Izvodi za istoriju Rusije i ruska istoriografija 12 I. Geografska slika Evropske Rusije 25 II. Kratak pregled preistorijske arheologije ruske zemlje 39 1. Preslovensko doba 39 2. Slovensko doba 46 3. Starine okolnih neslavenskih naroda 48 III. Ruske zemlje od početka do kraja tatarske najezde 50

1. 2. 3. 4.

Slovenska plemena i stvaranje kijevske kneževine 50 Kijevska kneževina i ruske zemlje u XI i XII veku 54 Pokrajinski život ruskih zemalja u XII i XIII veku 65 Tatarske najezde i njihove posledice 70

IV. Moskva, Rusija i ujedinjenje ruske zemlje 74 1. Severoistočne kneževine u XII i XIII veku i stvaranje moskovske kneževine 74 2. Moskovski kneževi 76 3. Ivan Treći Vasiljević 80 4. Vasilij Treći 86 5. Ivan Četvrti Grozni 87 V. 1. 2. 3. Doba nemira i dolazak Romanova na vlast 95 Politički nemiri i plemićska reakcija 95 Socijalni nemiri narodne rulje 98 Tuđinsko mešanje i narodno buđenje 100

VI. Prvi Romanovi: od Mihajla do Petra Velikog 104 1. Mihail Fjodorovič 105 2. Aleksej Mihailovič 109 3. Sjedinjenje Malorusije sa moskovskom državom 116 4. Unutrašnje uređenje u XVII veku 126 5. Preobraćaj života i običaj pod tuđinskom vlašću u XVII veku 131 6. Crkvena reforma i crkveni rascep 137

2 7. Duhovni život u XVII veku 139 8. Književni i umetnički život u XVII veku 144 9. Neposredni prethodnici Petra Velikog 148 VII. Petar Veliki 154 1. Život i rad Petra Velikog do rata na severu 155 2. Rušenje staroga poretka 166 3. Prva sistematska reforma 183 4. Posle Poltave 192 5. Rezultati reforme: haos 201 VIII. Petar Veliki (nastavak) 205 1. Od Baltičkog Mora do Kaspijskog jezera 205 2. Obnova 208 3. Socijalne posledice Petrove reforme 223 4. Narodna prosveta i reforme crkve 228 5. Nezadovoljstvo zemlje i carevića 237 KNJIGA DRUGA Poslednici Petra Velikog, od autokratije sa podrškom plemstva do birokratske autokratije IX. Od Katarine Prve do Katarine Druge 247 1. Katarina Prva i Petar Drugi 247 2. Ana Ivanovna 252 3. Ivan Šesti 263 4. Jelisaveta Petrovna 268 X. Od Katarine Prve do Katarine Druge (nastavak) 279

1. Petar Treći 279 2. Unutrašnje stanje u Rusiji u prvoj polovini XVIII veka 283 XI. Katarina Druga 301 1. Revolucija 301 2. Prve upravne mere 305 3. Komisija 314 XII. Katarina Druga (nastavak) 325 1. Spoljni rat i Pugačevljeva buna 325 2. Zakonski rad 332 3. Spoljni rat 340 4. Kraj vladavine 346

3 XIII. Pavle Prvi i unutrašnje stanje 351 1. Pavle Prvi 351 2. Ekonomsko i socijalno stanje krajem XVIII veka 359 3. Duhovni život u Rusiji u drugoj polovini XVIII veka 367 XIV. Aleksandar Prvi 375 1. Liberalna reforma 375 2. Reakcija 387 3. Materijalni i duhovni napredak za Aleksandra Prvog 394 4. Spoljna politika 397 XV. Nikola Prvi 412 1. Stupanje na presto 412 2. Početak vladavine 419 3. Konzervativna politika i rad državne uprave (1831—1855) 433 XVI. Nikola Prvi (nastavak) 447 1. Vlada i duhovni život Nikole Prvog 447 2. Spoljna politika 458 KNJIGA TREĆA XVII. Aleksandar Drugi 472 1. Kraj rata na istoku 472 2. Doba velikih reforma 474 XVIII. Aleksandar Drugi (nastavak) 505 1. „Ocevi i deca” 505 2. Počeci revolucionarnog pokreta 510 3. Reakcija i teroristički pokreti 518 4. Evropska politika i ekspanzija u Aziji 536 XIX. Aleksandar Treći 557 1. Pobeda reakcije 557 2. Školska i duhovna reakcija 572 3. Ekonomska politika 578 4. Spoljna politika 581 XX. Nikola Drugi 587 1. Održavanje reakcije 587 2. Ekonomski i finansiski rad 591

3. Porast opozicije i priprema revolucije 597

4 4. Spoljna politika 604 XXI. Nikola Drugi (nastavak) 618 1. Prva revolucija 618 2. Od manifesta do sastanka Dume 631 3. Prva Duma ili Duma narodnog preziranja 643 4. Od prve do druge Dume 650 5. Druga Duma 653 6. Treća Duma ili Duma plemića 657 XXII. Nikola Drugi (nastavak) 665 1. Spoljna politika (1905-1914) 665 2. Spoljna politika (1914-1917) 678 3. Uloga Rusije u Svetskom ratu 685 XXIII. Nikola Drugi (nastavak) 701 1. Četvrta Duma 701 2. Revolucija iz februara 1917 712 XXIV. Rusija pod sovjetskim režimom 733 1. „Ratni komunizam“ i Lenjin 733 2. Nep i borba o vlast posle Lenjina 747 3. Petogodišnji plan i „Staljinizam“ 760 4. „Kulturna revolucija“ 771 Napomena o ovom izdanju 783

5 P R E D G O V O R I Ova Istorija Rusije ponikla je iz saradnje nekolicine ruskih istoričara koje je ve lika katastrofa izgnala iz njihove otadžbine. Ona je zajedničko delo ljudi vičnih isto riografskom poslu, koji su hteli omogućiti Francuskoj da se koristi njihovim znanj em stečenim u Rusiji. Onaj koji je, zajedno sa g. L. Ezenmanom i sa mnom, zamislio ovo delo i rukovodio njegovim stvaranjem, g. Miljukov, čije su radove o ruskome d ruštvu istoričari već ranije visoko cenili, nosi ime koje je danas postalo slavno širom celoga sveta zbog njegove državničke uloge. On lično napisao je veliki broj odeljaka o voga dela, često najoriginalnijih i najvažnijih, a posebice glave o revolucionarnoj krizi u XX veku kojoj je prisustvovao kao svedok i u kojoj je učestvovao kao sudel ovač. Pisci ovoga dela hteli su da pruže francuskim čitaocima rezultat proučavanja vršenih u Rusiji po arhivskim dokumentima, privatnim dnevnicima, memoarima i prepiskama , proučavanja koja su većinom skorašnjega datuma, malo poznata u Francuskoj, i iz koji h je ruska istorija izišla obnovljena. Nije potrebno naglašavati korisnost ovakvoga dela. Francuz, željan da upozna prošlost ovoga velikog naroda, čija uloga u čovečanstvu raste iz dana u dan, ne može još i danas da nađe delo koje bi potpuno zadovoljilo njegovu opravdanu radoznalost. Jer na franc uskom jeziku postoji veoma mali broj knjiga o istoriji Rusije. Najpoučnija Istorij a Rusije od Ramboa, opravdano cenjena u svoje vreme, pretstavlja danas samo istoriska znanja sa kraja XIX veka; ona čak ponekad pruža izopačenu sliku ruske istorije usled uticaja francusko-ruskog saveza i težnje za preteranim divljenjem carističkom režimu. Mala Istorija Rusije od Platonova, prevedena na francuski, može imati za cilj samo da pruži ukupan pregle d, i ona se zaustavlja na pragu savremenoga doba. Niz monografija Vasiljevskoga o najglavnijim ruskim vladarima i njihovoj okolini sačinjavaju sjajnu zbirku, zani mljivu i prijatnu za čitanje, dramskih i skandaloznih anegdota; ali ona ne može da p retstavlja istoriju ruskoga naroda. Mnogo temeljnija dela nemačkih pisaca, Hermana , Briknera, Šimana, Hečea i Štelina, nisu prevedena na francuski; ona, uostalom, i ne sačinjavaju povezanu celinu. Da bi popunili tu prazninu, pisci i izdavači ovoga dela odlučili su da objave na f rancuskom jeziku jednu celokupnu istoriju ruskoga naroda od njenoga početk a. Oni su želeli da pruže istorisku sliku svih vidova ruskoga života, unutrašnj ega političkog režima i spoljne politike, kretanja stanovništva i organizovanja društva, zemljoradnje, industrije i trgovine, književnosti i umetnosti, nauke i prosvete. Pokušaću da objasnim zašto mi se čini da su oni u tome poslu uspeli, i želeo bih isto tako da rasvetlim razliku u gledištima između ruskih istoričara i onih koje u Rusiji naziv aju »zapadnjacima«.

6 II Opšti plan ovoga dela drži se koliko god je mogućno hronološkoga reda, što je prirodno za svaku istoriju. Kažem koliko god je mogućno, jer ma da je celina podeljena na hronol oške periode, ipak je bilo potrebno da se u svakom od ovih perioda opišu odvojeno i uzastopno grupe raznorodnih pojava: političkih, socijalnih, ekonomskih i duh ovnih. Granice između perioda uzete su iz unutrašnje politike; ona pruža ok vir najmanje proizvoljan, jer se jedino dejstvo državnih vlasti pruža kroz sve oblas ti narodnoga života, a utoliko pre u jednoj zemlji gde je vlada, imajući pred očima sa mo jedan jedini cilj, uvek zavisila od volje jedne jedine ličnosti, i gde su presu

dni događaji bili promene na prestolu. Pravilna srazmera održana je između uzastopnih perioda kao god i među raznorodnom građom . Niko se neće iznenaditi što izlaganje događaja postaje sve obimnije ukoliko se pribl ižuje našem dobu. Opravdano je što se brzo prelazi preko svih početnih vekova zaključno sa krajem XV veka; jer oni ne samo da su malo proučeni zbog nedostatka dokumenata, n ego su skoro bez događaja zbog nedostatka ljudi. Ta zemlja, gde naseljavanje tek b eše otpočelo, imala je tada veoma razređeno stanovništvo u kome se nije još mogao da ispol ji skoro nikakav javni život. Isti slučaj bio je i u svima evropskim kolonijama u pr vim vremenima kolonizacije. Isto je tako opravdano dati mnogo više mesta XIX veku, dobu kada je ruski narod, postavši najmnogobrojniji narod čitave Evrope i mnogo veći od svih ostalih, počeo da živi snažnim životom koji je do sitnica poznat iz ogromne gomi le najverodostojnijih dokumenata. Čitalac se neće požaliti, nadam se, što vidi kako se u većava obim izlaganja kada se dođe do poslednje revolucije iz koje je neposredno pot ekao sadanji režim u Rusiji, utoliko pre što je pisac te povesti, kao svedok i značaja n sudelovač, tada bio na najboljem položaju odakle je mogao da posmatra tu krizu i d a upozna njene najtajnije opruge. Ne treba se isto tako čuditi što će se naići na više pojedinosti iz unutrašnje nego iz spolj ne politike, a naročito kad bude potrebno da se objasni jedna od najoriginalnijih pojava u istoriji Rusije: one neobične inicijative samodršca, one nepredviđene samovol je koje odlučuju o budućnosti jednoga velikog naroda. Krvava opričnina Ivana Grozno g, revolucionarni ukazi Petra Velikog, zakonodavni prohtevi Katarine, mistična maštanja Aleksandra I, liberalni pokušaji Aleksandra II, sva ta dela ruskih samodržaca mogu se objasniti jednome »zapadnjačkom« čitaocu samo pomoću podrobnog proučavanja životnih prilika za vreme svakog poj dinog vladara, dok odnosi sa drugim državama, koji pretstavljaju građu spoljne polit ike, ulaze u zajedničku oblast istorije Evrope koja je našem čitaocu već poznata. U tom području bilo je dovoljno izneti tačno posebna stremljenja i postupke ruske vlade; i u tom pogledu obim izlaganja je veoma proširen, naročito od godine 1876. Najnoviji deo za čitaoca je, razume se, istorija društvenog, ekonomskog i duhovnog ži vota. O kretanju stanovništva, tako važnom u toj zemlji veoma

7 skorašnjeg i veoma brzog naseljavanja, o stvaranju velikih industr iskih preduzeća, o uvećanju proizvodnje i trgovine čitalac će naći veliko izobilje obavešten ja, cifara i karata. Tu će se videti koliko Rusi u statistiku imaju po verenja (koje je na Zapadu veoma poljuljano) i koliko im je u vo lji izračunavanje procenata, u čemu sada boljševici idu do besmislenosti, jer u desetn im razlomcima izračunavaju procenat svoje industriske proizvodnje koja je još u povo ju. Jedno veoma zanimljivo otkriće za Francuze, koji su tako malo obavešteni o unutrašnjem razvitku ruskoga naroda, biće objašnjenje dveju najoriginalnijih crta ruskoga društ va, a to je prelaz u plemstvo vladarevih službenika, i preobražaj seljaka u robove; jer se u tome najjasnije vidi obratni tok društvenoga razvitka u Francusk oj i u Rusiji. Dok su u Francuskoj, zemlji koja je veoma davno počela da se obrađuje , ratnici kao posednici velikih oblasti sami sebe proglasili za plemiće za vreme m eđusobnih ratova, i dok su se seljaci, veoma davno vezani za zemlju kao sebri, postepeno uzdizali iz ropstva do slobodnog posedovanja zemlje preobražajem njihovih odnosa sa velikim posednicima, pri čemu je kraljeva moć mogla da ig ra samo sporednu ulogu, - u Rusiji je, naprotiv, vladar silom svoje svemoći, a iz potrebe za zajedničkom odbranom od susednih naroda, stvorio jednu klasu ratn ika koji su za vreme svoje službe nagrađivani ustupanjem zemlje u veom a siromašnom i još neobrađenom kraju, gde je zemlja, kao jedini izvor bogatstva, d obijala vrednost samo radom seljaka. Da bi izdržavala ratnike, a tako isto d a bi prikupila potreban novac najpre za danak tatarskome hanu a poznije za državne izdatke, državna uprava je postepeno vezivala za zemlju zemljoradnike bez kojih o na ne bi davala ni dug ratniku ni porez caru. Ratnici, postavši najpre nasledni po sednici svoje zemlje, a potom u XVIII veku oslobođeni svake obaveze i ovlašćeni da pos tupaju po svojoj volji sa seljacima vezanim za njihov posed, stekli su veoma vis

ok položaj koji ih je najzad izjednačio sa plemstvom ostalih evropskih zem alja. Seljaci, privezani za određeno zemljište i ostavljeni na milost plemića, s pali su sa položaja slobodnih zemljoradnika na stupanj sebarstva, koje se jedva ma lo razlikovalo od ropstva antičkoga doba. Duhovni život obrađen je u ovoj knjizi onim hronološkim redom što ga je nametnuo politički život, sa naročitim isticanjem različitih vidova koje je taj život dobijao u raznim per iodima, i to više sa gledišta istorije nego sa gledišta umetnosti. Važnost jednoga dela ili jednoga pisca odmerena je prema mestu u razvitku ruskoga duhovnog života više ne go prema njegovoj estetskoj vrednosti. Početna natucanja ruskoga književnog života, ti pokušaji nezgrapni za naše zapadnjačke oči, obrađeni su sa isto toliko obzira, a ponekad i sa više ljubavi kego remek dela XIX veka, čiji su zraci obasjali čitavo čovečanstvo. Naučni život, započet u Rusiji najpre u obliku vežbanja u tehničkim zanatima, dugo vremena bio je samo popularisanje radova evropske nauke; on je morao da sačeka drugu polo vinu XIX veka da bi se uzdigao do visine originalnih istraživanja. On je mogao da zauzme samo skromno mesto u slici ruskoga života.

8 A naprotiv, dato je - i to opravdano - najšire mesto istoriji nastave, koja je prirodna dopuna istorije nauka. III Nije samo istoriska sadržina ovoga dela poučna za čitaoca, već isto tako i gledište sa kog a ruski istoričari posmatraju istoriju svoje otadžbine. Oni dovoljno poznaju Rusiju i Evropu, te zapažaju tesne veze koje ih spajaju; oni dakle nisu dolazili u iskušenj e da osobine svojstvene ruskom narodu pripišu azijatskom poreklu ili temperamentu. Oni su se u dovoljnoj meri oslobodili iluzija sveslovenskog romantizma, te više n e veruju da je ruski narod pozvan da preporodi evropske narode u ime jednoga nov og shvatanja ljudskoga života. Oni znaju da je njihov narod po poreklu evropski na rod, stvoren kao i drugi okolni slovenski narodi ujedinjavanjem nekolikih st alno nastanjenih plemena pod vlašću jednoga ratničkog vođe. Pošto je u istoriski period ušla mnogo docnije nego zapadna Evropa, Rusija je u XII veku dostigla otprilike i sti stupanj razvića evropskih naroda koji je Francuska dostigla u VIII a Nemačka u X veku. Bilo je to doba pre feudalnog režima, kada je zemlja bila podeljena između kn eževa od kojih je svaki imao oko sebe krug ratnika. Dva događaja usled geografskog p oložaja Rusije na granicama Azije prelaz u pravoslavlje krajem X veka i najezda i gospodarenje Tatara od XIII veka, najpre su je odvratili a potom sasvim odvojili od evropske zajednice i bacili u usamljenost koja je zaustavila njen razvitak. Ona je ponovo došla u dodir s Evropom tek posle ponovnog zakašnjenja, te je zaostala za pet ili šest vekova, i nije imala ni viteški stalež, ni gradsku buržoazi ju, ni Renesans, ni Reformaciju, već je bila potčinjena svevlasti jednoga jedinog vl adara, »samodršca ruskih zemalja«, čija je vlast bila tiranska, jer je bila lišena kočnica a ristokratije i oblasnih zlasti koje su u Srednjem veku ponikle u Evropi i ograniča vale čak i vlast apsolutnih monarhija. Dovde su ruski istoričari saglasni s nama, se m što umanjuju važnost tatarskoga gospodarstva. Ali posle narodnoga otpora u početku XVII veka protivu pokušaja Poljske i Švedske, i čim je Rusija ponovo došla u stalan dodir sa evropskim narodima, koji su bili odmakli u prosvećenosti, čitav njen unutrašnji život ukazuje se nama zapadnjacima samo kao kopi ja režima, običaja i shvatanja Zapada. Petar Veliki stvara vojsku i flotu po uzoru n a Evropu, Senat, veća i finansiski sistem po uzoru na Švedsku, a Sinod po ugledu na protestantske crkve; kneževi i kneginje nemačkoga porekla u XVIII veku obrazuju plem stvo, plemićske sabore, zanatska udruženja i buržoaziju po nemačkom uzoru. Aleksandar I ugleda se na Napoleona, a Nikola I upravlja svojom vojskom po pruskom načinu; Alek sandar II zavodi u Rusiji francuske sudove i porote, univerzitete i gimnazije ka o u Nemačkoj, a mesne i pokrajinske sabore kao u Evropi; pa i Duma Nikole II stvor

ena je po nemačkim uzorima. Za ta dva veka nazivi ustanova, činova i položaja su skoro uvek zapadnjački; tu su odbori stvoreni po zapadnjačkoj modi

9 da pripreme sve reforme, i ideal ruske državne uprave ostao je uvek »prosvećeni despot izam« iz evropskog XVIII veka. Isti je slučaj i sa opozicijom. U svima svojim uzastopnim oblicima ona je uvek traži la svoj ideal u političkom i socijalnom režimu pozajmljenom od zapadnjačkih praksa i t eorija. Dekabristi iz 1825 godine tražili su ustavnu monarhiju po ugledu na francu sku, a liberali iz 1860 godine parlamentarnu monarhiju po ugledu na englesku; re volucionari posle 1875 godine radili su za evropski socijalizam, a komunisti za nemački marksizam, i najviši stupanj originalnosti što ga je Rusija postigla sastoji s e danas u tome da ostvaruje jednu teoriju koja je u Evropi ostala u stanju utopi je. Nije samo u politici Evropa služila kao uzor. U svim oblastima života, u zemljoradnj i, industriji, trgovini, književnosti, umetnosti, nauci, nastavci, u načinu o devanja, društvenim običajima i zabavama, Rusija je dobivala potstrek od Zapada, usv ojila njegove prakse i sledovala njegovim modama. Njena književnost je otpočela prev ođenjem i prerađivanjem zapadnjačkih spisa, a njena nauka popularisanjem evropske nauk e. Takav utisak čini istorija Rusije na duh jednoga zapadnjaka. Ali, kada se taj dugačk i niz podražavanja posmatra sa ruskoga gledišta, on dobija sasvim drugi izgled. Pažnju ruskog istoričara ne privlači više strani uzor, nego rad izvršen u Rusiji da bi se taj uzor prilagodio prilikama ruskoga života. I upravo taj rad na prilagođavanju postaje za njega glavni predmet proučavanja; reklo bi se da evropski uzor postoji tek od trenutka kada je nekoji saradnik ruske vlade saznao za njega. Zbog toga ruski is toričar veoma brižljivo proučava pripremne radove za reforme, careve lične utiske ili mašt anja, uticaje koji su vršeni na njegovu volju, suparništva u njegovoj okolini, raspr ave u njegovom kabinetu ili u odborima kojima je stavljeno u dužnost da ispitaju t a pitanja, proučavanja što su ih vršili njegovi saradnici, izmene unete u prvobitni na crt, oblik konačnih odluka i mere preduzete za njegovu primenu. Ruski istoričar se i nteresuje čak i za neusvojene nacrte, jer oni bacaju svetlost na shvatanja male gr upe upravljača i upoznaju nas sa osećanjima, predrasudama i otporom onoga što se u Rusiji smatra za javno mišljenje. Francuski čitalac može uostalom samo da se raduje ovakvoj sklonosti ruskoga duha, je r upravo ta neprekidna težnja da se podražavanja Zapadu pretstave kao ruski pronalas ci pružaju čitaocu izobilje obaveštenja o delima i ličnostima dosada skoro nepoznatim u Francuskoj. Tako će se upoznati sa onima koji su stvarali projekte za Petra Veliko g, Katarinu i oba Aleksandra. Podroban pregled radova čuvene Katarinine zakonodavn e komisije pokazaće mu jasno već oštro izražen pokret protivu sebarstva i pomaman otpor povlašćenih protivu svake reforme u tome pogledu, čime se objašnjava neuspeh toga pokušaja . Proučavanje diskusija i spletaka u komisiji i oko komisije kojoj je Aleksandar I I stavio u dužnost da pripremi oslobođenje sebara objasniće čitaocu kako se vlada mogla odlučiti na tako značajnu reformu i zašto je unela u nju tako važna ograničenja.

10 Sa toga ruskog gledišta može se lako uočiti kako se jedna tućinska ustanova p resađena u Rusiju preobrazila toliko da je postala kao neka domaća tvorevina. Zemstv o, stvoreno po ugledu na pokrajinske zajednice Zapada, postalo je u Rusiji organ političkog života mnogo snažniji nego njegov slabački zapadnjački uzor; ono je mnogo dubl je prodrlo u narodnu masu. Svojim ustanovama za lekarsku pomoć, za osnovn u nastavu, za zemljoradnju i statistiku, zemstvo je intelektualce, lekare , učitelje, statističare i agronome dovelo u ličnu vezu sa seljacima; njegova delatnos t probudila je unutrašnjost zemlje koju je birokratija bila dovela do ob

amrlosti; ono je naviklo ljude različitog društvenog nivoa da saraćuju kao m eđusobno ravni, i ono je učinilo da čak i u sela prodre osećanje jednakosti pred zakonom . Sličnim preobražajem su se ruske političke stranke, iaka ponikle iz zapadnjačkih stranak a od kojih su čak i nazive pozajmile, izmenile usled čisto ruskih prilika koje su na njih uticale. Ni ustavna stranka, ni liberali, ni socijalisti, ni radnička strank a nisu postupali kao njihovi evropski imenjaci. Rascep - čije su posledice bile su dbonosne za zemlju -između parlamentarnih liberala i grupa sa socijalističkim težnjama potekao je iz suprotnosti između dveju uzastopnih generacija, i njega su ovde pot puno rasvetlili ubedljivi navodi uglednih pisaca iz oba tabora. Posle 1875 godin e rusku omladinu odvratilo je od parlamentarne opozicije osećanje nesavladljivog n epoverenja prema njenim starijim drugovima liberalima, osumnjičenim da gaje potajn e aristokratske težnje. Tako se objašnjava oduševljeno stremljenje ka ekstremnim rešenji ma, koje je u ovoj knjizi označeno kao revolucionaran pokret i koje je, služeći se i d alje zapadnjačkim obrascima, naposletku nametnulo Rusiji jedan režim sasvim različit o d režima ostalih evropskih država. Razlika u gledištima ne oslovljava uostalom i različitost u načinu naučnog obrađivanja. Pi sci ovoga dela, dobro upoznati sa primenom istoriske metode koja se upotrebljava u čitavoj Evropi, izvežbali su se u proučavanju izvora i oni znaju za predostrožnosti k oje kritika zahteva. Oni su umeli da očiste teren od lažnih povesti i anegdota koje su nagomilala dva veka ćeretanja na dvoru i po ambasadama, a takođe i od pogrešnih zap ažanja i tumačenja tuđinskih putnika. Tako su oni uspeli da rasture opsenu romantičnih i luzija o staroj Rusiji (naročito o miru i Saboru). Praktična potreba da se ograniče razmere ove istorije i vrsta čitalaca kojim a je ona namenjena nisu dopuštale da se ovo delo otromi mnogim objašnjenjima u oblik u napomena. Ipak će jedan podroban odeljak o kritičnim delima omogućiti čitaocu da s tvori tačnu sliku izvora za istoriju Rusije i upoznaće ga sa važnim monografija ma i iscrpnim delima u kojima su izneti rezultati stečeni proučavanjem dokumenata. Želim da završim izražavanjem svoje zahvalnosti za čast koja mi je ukazana da francuskim čitaocima pretstavim delo od tako velike vrednosti. Š. Senjobos

11 I Z V O R I Z A I S T O R I J U R U S I J E I R U S K A I S T O R I O G R A F I J A Najstariji izvori za istoriju Rusije jesu letopisi (ili hronike) i dela. Letopis i izlažu događaje hronološkim redom, prema spisima pisanim u manastirima i crkvama, a ponekad i na dvorovima. Ostali su nam od njih mnogi prepisi pisani od XIV do XVI I veka. Najvažnije od njih objavila je Petrogradska arheografska komisija u zbirci Polnoe Sobranjije Ljetopisej (Potpuna zbirka ruskih letopisa), u 22 sveske info lio. Od sredine XIX veka ne smatra se više da je prvi letopisac bio monah Nestor iz Pečerskog manastira u Kijevu. Najstariji deo letopisa (od 850 do 1110— 1116) pripisuje se Silvestru, igumanu Vidubickog manastira u Kijevu, ko ji izgleda da je preradio zbirku nekih ranijih letopisa; u jednoj analizi — možda preterano opreznoj — A. Šahmatov raspoznaje u dosada poznatim tekstovima Povesti min ulih vremena (Povjesć vremennih ljet) čitavih pet uzastopnih slojeva, od kojih prvi potiče iz sredine XI veka. Što se tiče obaveštenja koja se odnose na prve početke, letopi si ih crpu iz narodnih legendi i vizantiskih hronika, kojima su dodali najstari je sačuvane dokumente: ugovor sa Grcima iz 911 i 945 godine, i Rusku istinu (Ruska ja Pravda). Kasnije, u XII i XIII veku, rad letopisaca gubi svoje obeležje celok upnosti: pišu se različite hronike u Kijevu, Novgorodu, Perejaslavlju (južnom), u Galiču, u Voliniji, Vladimiru, Rostovu itd. Od XIII veka, letopisi sever nih i južnih pokrajina konačno se odvajaju i pišu se nezavisno. Od kraja XV pa sve do XVII veka, istodobno sa stvaranjem političkog jedinstva Rusije, rezult ati tih različitih radova ponovo se skupljaju u pregledne celine. Poslednje ovakv o celokupno delo, najopširnije ali i najmanje kritičko, napisano je po naređenju patri

jarha Nikona, čije ime i nosi. Ipak, u ovo doba letopisi gube konačno svoje anonim no i strogo pripovedno obeležje; oni postaju izbor događaja namenjenih da dad u tendenciozno objašnjenje prošlosti, saobrazno novim političkim i verskim shvatanjima Moskve; ili se pak preobražuju u memoare savremenika koji opisuju događaje svoga do ba. Političke tendencije preovlađuju isto tako i u prvom udžbeniku ruske istorije sast avljenom po ugledu na istorisku književnost Poljske, Sinopsisu, koji je objavljen u Kijevu godine 1674, a napisao ga na osnovu hronika Teodosije Safonovič. Broj mem oara (ili kazivanja) uvećava se, naročito počev od Doba Nemira (1613); od kraja XVII v eka oni se ređaju bez prekida i sačinjavaju glavni izvor za proučavanje ruskoga živ ota. Njima treba dodati i pričanja tuđinaca o Rusiji, od kojih je najstarije napisao Sigismond fon Herberštajn, Rerum Moscoviticarum Commentarii, 1549 godine. Proučavanju dela pristupili su ruski istoričari znatno kasnije nego proučavanju letopisa; ali su postepeno ti dokumenti o unutrašnjem životu, državnoj uprav i, pravu, ekonomiji, finansijama itd. zauzeli glavno mesto u istoriografiji. Izv esno, za najstarija razdoblja oni su mnogo oskudniji nego oni kojima raspolaže zap adna Evropa: od XII do XV veka oni su veoma malobrojni: dokumenti koji se tiču ist orije Moskovske države pojavljuju se u znatnoj količini

12 tek od druge polovine XVI veka. Najstariji takvi dokumenti čuvani su prvenstveno u manastirima; odatle su ih uzimala privatna lica, muzeji, bibl ioteke, Arheografska komisija sastavljena naročito u tome cilju (1827—1834), i napos letku državni arhivi. Zbirke dokumenata nekadanjih javnih ustanova bile su velikim delom uništene požarima, naročito za Doba Nemira, a isto tako u godini 1626 i 1812. I pak, znatan broj tih dokumenata, onih koji su poticali iz centralnih ustanova a naročito iz oblasnih uprava, sačuvani su, i to uglavnom posle Doba Nemira; ima ih iz obilno počev od vladavine Katarine II. To su najpre dokumenti o diplomatskim od nosima, o vojnoj administraciji i finansijama; potom policiska akta (o javn oj bezbednosti i moralu); i naposletku akta pravosuđa, koje se stapalo sa administ racijom. Diplomatska akta od kraja XV veka bila su proučavana i objavljena na jpre u Zbirci državnih akata i ugovora (Sovranjije gosudarstvenih aktov i do govorov), u 4 sveske, od 1813 do 1822 godine, a potom u Zborniku Društva za rusku istoriju, gde su objavljeni i izveštaji stranih diplomatskih pretstavnika u Rusiji (od kraja XVII veka). Kasnije se prešlo na proučavanje vojnih i finansiskih aka ta, kao i rodoslovnih knjiga (Razrjadnija knjigi, zvanično ustanovljena 1556 i 1686 godine) koje su određivale mesta na koja su imali prava izvesni članovi iz na jviših plemićskih porodica. Među dokumentima o zemljišnim posedima plemstva obavezn og da vrši vojnu ili javnu službu (lena i domeni) i fiskalnih dokumenata, da nav edemo knjige za »upisivanje« (piskovija) i knjige za »oporezivanje« (perepisanjija), koje su s vremena na vreme ustanovljavane da bi se odredio porez: u prve, starije po posta nku, upisivana je zemlja koja treba da plaća porez; u druge, koje potiču iz treće dec enije XVII veka, upisivana su isto tako ognjišta (dvor) poreskih obveznik a. Od svih sudskih dokumenata najbolje su proučeni zakonici: Ruskaja Pravda, Sudeb njih, Zakonik (Uloženije) cara Alekseja Mihailoviča. Potpuni zbornik zakona kasniji h od Zakonika, I serija, od 1649 do 1825 godine, u 46 svezaka, objav ljen je 1830 godine. U arhivima se čuvaju takođe mnogobrojni dokumenti koji se odnos e na pravne nauke. Akta iz privatnog prava manje su sačuvana; među najinteresantniji m spomenućemo ona koja su određivala razne stupnjeve lične potčinjenosti (od sebarstva p a sve do obaveza dužnika prema poveriocima), ugovore o prodaji i kupovini, bračne ug ovore, testamente. Naučno proučavanje ruske istorije započeo je u XVIII veku najpre Rus Tatiščev (1686—1750) i Nemac orijentalist Vajer (1694—1738), potom Rus Lomonosov (1711—1 765) i Nemac Miler (1705—1772), i naposletku Rus Ščerbatov 1733—1790), — kao i njegov takmac Boltin (1735—1792), prvi koji je razmišljao o unutrašnjoj istoriji Ru sije, — Nemac Šlecer. Bajer i Šlecer bavili su se samo najstarijim periodom ruske isto rije; Bajerovi radovi sačuvali su i danas svoju vrednost; naprotiv, Šlecer, slavni o

snivač istoriske kritike, pošao je od pogrešne pretpostavke da su letopisi, zvani Nest orovi, delo jednoga istog pisca, da su sve njihove varijante samo prosta preinačen ja prepisivača, i da se može uspostaviti prvobitni tekst — kao što se uspostavlja tekst klasičnih pisaca —

13 izbacivanjem tih preinačenja. Tatiščev i Ščerbatov nameravali su, iako se nisu za to dovol jno bili pripremili, da na osnovu letopisa sastave povezanu istorisku povest. Ta tiščev je samo grupisao sasvim mehanički, prepričavajući ih jezikom svoga doba, sva obavešte nja koja je našao u raznim rukopisima letopisa; ako je njegovo delo sačuvalo do dana s izvesnu vrednost, to je stoga što se on poslužio nekojim dragocenim rukopisima koji su se kasnije izgubili. Ščerbatov je, naprotiv, umanjio vrednost svoje dokumentacije jednim pokušajem pragmatičkog izlaganja prema književnom ukusu svoga doba; pa ipak, on nad Tatiščevim ima to veliko preimućstvo što je osim Letopisa iskoris tio i diplomatske note, čiju je istorisku važnost već bio naglasio Miler, vredni uprav nik arhive Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi od godine 1765. Miler, koji je pomogao Ščerbatovu da napiše svoju Istoriju, imao je takođe nameru da objavi diplomatsk e dokumente. Njegovu nameru ostvario je tek posle njegove smrti kancelar N. P. R umjancev (Zbirka državnih akata i ugovora, u 4 sveske; početak V sveske sačuvan je u n epovezanim listovima), koji je naredio da se sistematski istražuju najstariji ruko pisi sačuvani po manastirima; ta istraživanja omogućila su sem toga Kalajdoviču i Stroev u da sastave dragocene spiskove starih rukopisa. Čuvena Istorija Ruske države od N. M. Karamazina obično zanemaruje rad istoriografa XV III veka. Karamzin, koji je kao i Lomonosov smatrao istoriju za književno delo, po pularisao je rusku istoriju i pridenuo svojim junacima sentimentalne ideje svoga doba. Glavna je mana njegove Istorije što je sačuvao tendenciozni karakter istoriskih radova XVIII veka slaveći monarhiju i svodeći čitavu rusku evoluciju na ove tri faze: ujedinjenje, raspadanje i ponovno uspostavljanj e državne oblasti (Kijev, apanaže, Moskva pod samodržnim vladarima); zbog toga su mu n ajmlađi njegovi savremenici uskoro zamerali što mu nedostaju kritički smisao i filosof ske ideje. Jedan učenik Šlecerov, profesor Kačenovski, zasnova »skeptičku školu« i pokuša da meni na istoriju Rusije shvatanja zapadnjačkog romantizma. Pod izgovorom da je prv obitna istorija svih naroda zasnovana na prostonarodnim legendama, te je uvek ba snoslovna, on je izjavio da je čitav početak ruske istorije, kako ga opisuju letopis i, »pun bajki«. Njegovi učenici išli su čak dotle da su tvrdili, no bez dovoljno dokaza, k ako je ruska istoriografija verodostojna tek od XIII veka, doba kada izgleda da je sastavljena istorija prethodnih stoleća. Pri tom oni preteruju, poput Šlecera, u isticanju prvobitnog divljaštva ruskih plemena. Njihovi protivnici, Butkov i Pogod in, nisu imali nimalo muke da pobiju njihova tvrđenja, te je skeptička škola uskoro iz gubila svaki uticaj. Proučavanje Šelingove i Hegelove filosofije nagnalo je tadanju mladu generaciju da s e zapita kakva je bila uloga Rusije u svetskoj istoriji. P. J. Čaadaev, koji je pr vi postavio sebi to pitanje, tvrdio je kako ruski narod nije nimalo sklon da igr a istorisku i svetsku ulogu, kako je njegova prošlost prazna i kako on nema budućnos ti, sem ako bi usvojio jedinu ideju koja ima istorisku i svetsku vrednost: ideju hrišćanstva u njegovom zapadnjačkom obliku katolicizma. Međutim organsko shvatanje isto rije, koje su mladi ruski naučnici pozajmili od nemačke

14 filosofije, propovedalo je naprotiv da budućnost proističe iz prošlosti, kao plod iz s etve, te prema tome ako je ruski narod sposoban da igra kakvu ulogu u istoriji čov ečanstva, to dolazi otuda što je klica njegove istoriske misije već postojala u njegov oj prošlosti. Pogodin, postavljen godine 1836 za profesora istorije na Moskovskom univerzitetu i zvanično pozvan da brani »istorisko pravoslavlje« od »kleveta skeptika«, po

polazeći od razvoja plemenskog režima na kome su se zasnovali odnosi između kneževa vladajuće dinastije. S. koja je bitno ruska. slavenofili su uporno dokazivali da su to njegovi najstariji obl ici. i da u njima vidi dokaze natprirodne i čudesne misije Rusije. Kao sekretar Društva za rusku istoriju i starine u Moskvi od 1848 do 1867 godine. M. i on je narod i zemlju. gde je sve jasno koliko i ograničeno. dotada potpuno nei spitanu. te elemente »unutarnje istine«. iako nisu uspeli da potvrd e teorije slavenofila. koja su sa čisto is toriskoga gledišta imala mnogo veći obim. građana. u istočnjačkom pravoslavlj u i zemljoradničkim zajednicama ili miru oni su videli dvostruki vid. nego iz plemena. već da je to naprotiv bio pot reban prelaz u istoriskom razvitku Rusije koji je donosio postupno jačanje njene p olitičke moći. Solovjev (1820—1879) je pokušao da postavi zakon istoriskoga razvitka Rus ije. Konstantin Aksakov primenio je ova shvatanja na istoriju. Vizantije i od Tatara. Istovremeno objavljen je u Aktima arheografske ekspedicije rezultat ist raživanja vršenih od 1829 do 1834 godine po arhivama državnih manastira. iako bojažljivo. Rajca. oni su zapadnjačkoj duši. sušta stveno emocionalnu. Bjelaje v. U toj osobitoj milosti proviđenja on je video glavni dokaz »u zvišene uloge« dodeljene Rusiji u budućnosti. nego da obeleži unutrašnji razvoj istorije i istinsku vezu među događajima. Iako su zemljoradnička zajednica i mir u Rusiji relativno pozni oblici zajedničkog z emljoposedništva. pravnih a kata i ustanova. Nestručni istoričar N. seljaka. što je pružilo prvu osnovicu za proučavanje te istorije. zem ljoradnje i zemljoposedništva. prema novom učenju. Zapadnjaci su uneli isto toliko oduševljenja u svoja istraživanja. i da je tatarska vladavina bila isto tako »neophodna«. i slavenofila. vojske. i uopšte uzev. i oni s u dugo bili dragocen izvor za proučavanje ruskoga života. On dokazuje da podela Rusije na apanaže nije nastupila kao vraćan je unazad posle tobožnje sjajne epohe pod samodržnom vlašću. pravnih istoričara koji su tvrdili da je ruska država ponikla ne iz o pštinske zajednice.duhvatio se prvi da istražuje dokaze za tu misiju. koje je prekinuto stvaranjem države. etnografiji i statistici. sveštenstva. kojoj se posvetio I. Polevoja i Pogodina. »opštežića«. on se okomio da dokaže kako svi događaji. a objavio je takođe i dela o istoriskoj geografiji. da istakne uzastopne periode narodne istorije i njene odnose sa sveopšt im razvitkom. treba u samom narodu tražiti osnovu čitavoga istoriskog razvitka. U težnji da otkrije postojanj e zakona uzročnosti u istoriskom razvitku. Ali i kod njega ta »neophodnost« postaje malo po malo »smisaona«. Po njemu. rusk a istorija otpočinje jednim idealnim dobom života u zajednici. naročito zbog svog podrobnog proučavanja letopisa. od kojega su jedan primer videli u razgranato j lozi ruskih kneževa. te se na kraju krajeva istorija Rusije i dalje svodi na istoriju vrhovne vlasti. finansiskog i monetarnog sistema. razvila se 15 živa prepirka između zapadnjačkih istoričara. usvojio i razvio teorije dvojice profesora univerziteta u Dorpatu. Po njemu. Po njegovom tvrđenju je taj sistem socijalnog uređenja postojao . suprotstavi o državi. te su toga radi počeli proučavati socijalnu istoriju Rusije. pristalica teorije plemena. Polevoj nastavio je n jegov pokušaj sa više veštine. On je prvi raskinuo. So lovjev. suprotstavili istočnjačku dušu. E versa i Rajca. Međutim. tim tuđinskim elementima unesenim iz Skandinav ije (Varezi). kojoj se koreni gube u carstvu mistike i vanzemaljsko g života. on je veoma nevešto i jednostrano ispunio filosofski deo svoga zadatka. racionaln oj i logičnoj. jedne specifično ruske ideje. koja se mogla primeniti na Zapad kaogod i na Rusiju. Pošto je jedan mlad istoričar. Zato on odbija da prizna kako je ideja monarhije bila ostvarena još od početka istorije. imaju izvesnoga smisla. Iako je mnogo zaslužan za rusku i storiografiju. verski i soc ijalni. D. branilaca teorije opštinske organizacije. Rukovođen radovima Eversa. Slavenofili su na svoj način rešili tako postavljeni problem. sa patriotskim i mo narhističkim shvatanjem koje je bilo glavno obeležje ruske istoriografije do Tatiščeva i Karamzina. knezu i njegovim ratnicima. zadatak istoričara nije da u živopisnom obliku iznosi dramske događaje i junačne ličnosti. on je ispunio svojim radovima 27 svezaka časopisa toga društva. čak i oni najsitniji. Oi je upravio svoju pažnju na istoriju plemstva. i ta osnova treba da bude pre je dna ideja nego kakav stvarni događaj.

pojedinac je izvor samovolje i sebičnosti. prema Hegelovom tvrđenju nije bila država. I baš u tome potstreku. kao i izvor privatne svojine. koji je sveopšta osobina čovečanstva. ali je kasnije tvrdio sve upornije da je neophodn o potrebno temeljno i kritično proučavanje izvora. kao i režim zemljoradničke zajednice za njega su samo pojave iz obla sti privatnoga prava. počeo je na severoistoku da smatra s ebe za naslednoga gospodara i počeo je da zasniva svoje odnose na ličnoj svojini. poslednjeg pristalice Karamzina. izdat a u Petrogradu u 2 sveske 1872 i 1885 godine. koji se na jugu osećao pre svega članom plemena. i tek za njegove vladavine ustupio je mesto državno m uređenju. Afanasijev objavljuje svoje Narodnija legendi i skazki (Narodne legende i pripovetke). Sasvim različit bio je u ovom prelaznom dobu rad moskovske škole. njemu je nedostajala naučna priprema koja bi mu omogućila da govor i o najstarijim vremenima. u Kijevu. Drugi jedan pravni istoričar. i Domašnjij bit ruskih caric (Domaći život ruskih carica) 1869 godine. po njegovom mišljenju to načelo ne samo da nije pozajmljeno od zapadne Evrope. Ova teorija nije uspela da zadovolji istoričare ruskoga prava. u međuvremenu su socijalni uslovi koji su proisticali iz plemensko ga uređenja i preovlađivali na jugu. ali bez velike sreće. 16 Po Hegelu. Za pravnika postoji istinski pravna organizacija tek od tre nutka kada porodica prevagne nad plemenom. Knez. Kostomarov (1817—1885) dao posle istraživanja po arhivama i koje je naročito posvetio istoriji Male Rusije ili Ukrajine. ali su naučnici ubrzo napustili te dve filosofije o ruskoj istoriji da bi se više posvetil i stvarnim činjenicama. kao i svaka zajednica u kojoj prvenstvu je privatno pravo. Njegova Ruskaja Istorija.« Prepirka slavenofila i zapadnjaka bila je vrlo živa u godinama 1850 i 1860. zbog toga. gde se bio usredsredio ruski život potisnut nomadskim najezdama. Ipak. Zabjeljin posv ećuje se istoriji spoljnih oblika ruskoga života i daje sliku. potom doba porodične i pr ivatne svojine.u Rusiji sve do Petra Velikog. Čičerin stavlja vladavinu pojedinca na početak istoriskog razvoja Rusije. U iskušenju da se sl oži sa shvatanjima slavenofila. Do toga zapadnjačkog načela o evoluciji pojedinca dolazi Kavelin. ne pojedinac. Između stare i nove istoriografije. već je ono rezultat — potpuno logičan iako veoma zakasneo — sopstvenoga razvoja Rusije. već je. ali. Preterivanje u primeni njegove metod e dovelo je najzad petrogradsku istorisku školu do besplodnosti. odbio je da prizna tu ulogu pojedinca. koji se po njeg ovom tvrđenju završio stvaranjem načela o državi. Kavelin posta vio je sebi cilj da je izmeni polazeći od načela unutarnjega jedinstva i tražeći u njemu zapadnjačke elemente. D. I. zato je on nagomilao sasvim nekritičke pretpostavke o s lovenskom poreklu preistoriskih stanovnika ruske teritorije. Zabjeljin je hteo takođe. sa pozivanjem na neposredne izvore. A pobeda porodice i porodične svojine nad plemenom i nad odgovarajućim sblicima svojine prestavlja stalan potstrek. na osnovu d okumenata iz dvorskih prikaza (centralnih arhiva). Buslaev izučava prv enstveno rusku umetnost i njene odnose sa književnošću. u njegovim Monografijama . država izraz najveće duhovne slobode. naučni rad Bestužev-Rjumina (1829— 1897). nasuprot Kavelinu. već »građanska zajednica. tu dragocenu zbirku ruskoga folklora. K. života i običaja u Moskvi u XVII veku. imali vremena da se izmene na moskovs kom severoistoku. Plemenski režim. I sto se tako u toku toga raspadanja plemenskog uređenja ostvarivala postepeno pobed a i oslobođavanje pojedinca. treba tražiti uzr ok neotklonjivog i prastarog raspadanja plemena. poslužio je kao prelaz. F. pisac važnih studija o istoriji ruskih ustanova i priv rženik Hegelove filosofije. u istoriji. ovaj istoričar pokaza se upočetku raspoložen da uzme za lozinku »nacionalnost«. jeste zbornik događaja. da napiše istoriju naroda a ne države ruske. kojoj je donekle umanjio vrednost popušta jući težnji — koja je tada bila omiljena — da objasni narodne pripovetke obožavanjem sunc a. prema tome Rusija. Mnogo srećniji bili s u radovi koje je M. Čičerin. neprestano zauzet brigom da razdeli razne gradove članovima svoje porodice. u Domašnjij bit ruskih carej (Domaći život ruskih careva) 1862.

Konzervativno zapadnjaštvo naročito je pretstavljao rečiti publicist Katko v i pravni istoričar B. 1868—1889. liberalnih slavenofila i liberalnih zap adnjaka. Poznije je napustio istoriska proučavanja radi 18 teoriskih radova iz oblasti politike. oni su već bili dali — suprotno vladinim očekivanjima — liberalno tumačenje. Konzervativno slavenofilstvo išlo je čak dotle da je tvr dilo. svoja istraživanja upravio je on na s tvaralačku ulogu države. i koje je dugo vremena ostalo glavna istoriska čitanka i narodni udžbenik. istoričar zapadne Rusije i pisac jedne Istorije ruske nacionaln e svesti (Istorija Ruskago samosoznanjija). Da bi se suzbijao taj obrazovani st alež (inteligencija). O nacionalnoj ideji. konzervativnih zapadnjaka. primenio na istoriju Rusi je hegelovsku teoriju o prvenstvenosti države. da »liberalni i ravnopravni napredak« n aposletku dovodi do propasti svaki narod. Konzervativci se nisu regrutova li samo iz redova nekadanjih slavenofila. da stvori — oslan jajući se na prirodne nauke — pojam osobene slovenske duše. zajedno sa Konstantinom Leontijevom. koje su izmenile čistotu te »nacionalne svesti«. kako smo već kazali. Ruski poraz na Krimu — koji je delimično bi o povod teoriji Danilevskoga — i poljski ustanak 1863 godine vratili su mnoge umer ene liberale nacionalizmu. i da se Rusija može spasti Jedin o ako se najreakcionarnijim merama primora da se drži vizantiskih načela. kao i prirodnjak N. koji je bio antidarvinist. Naučnici koje smo spomenuli pojavili su se krajem pedesetih i početkom šezdesetih godi na prošloga veka. posle teške reakcije za vlade Nikole I. kojoj je pripisivao osobenosti društvenog života stare Rusije. sa Kostomarovom i naročito sa njegovim prijateljem Kulišem. koji su pok ušali da dokažu — pomoću »popularne etimologije« osobnih imena — da su Istočni Sloveni bili p tari stanovnici ruske zemlje. sociologije i filosofije. Petrograd. Ali su njihove političke ideje usk oro bile nadmašene. To se dogodilo sa Bestužev-Rjuminom i njegovom petrogra dskom školom. Njegovo je delo i Ruskaja Istorija v biografijah (Istorija Rusije u životopisima ). između o stalog i ona što su ih vršili samouci Zabjeljin. Ovaj je. niti pak liberali samo iz redova zapad njaka. 1872 popularno delo koje opisuje život i rad najznamenitijih ličnosti ruske istor ije. unesene spolja. Čičerin. Ilovajski i Samokvasov. a to he reći pristalica ma jedne sveslovenske federacije sa prevlašću Rusije i Carigradom kao prestonicom. i uporno su poricali normansko poreklo prvih ruski h knezova. 20 svezaka. kao što su prethodne decenije b ile ispunjene rasprama slavenofila i zapadnjaka. suprotstavljene su mu urođene osobine prostoga naroda. To shva tanje delili su u isti mah i branioci prava naroda nastanjenih na granicama Rusi je. Kojalovič. pozajmio je od nemačkog istoričara Rikerta doktrinu o neprome nljivosti i neizmenljivosti »istoriskih tipova civilizacije«. usvojio je odmah krajnja shvatanja nacionalizma o »narodnoj svesti« i potrebi da se iz ruske duše uklone sve kasnije poza jmljene osobine. Danilevski (1822—1885). Prva od ovih stranaka pokušala je. Istoriografija šezdesetih i sedamdesetih godina prošloga veka bila je ispunjena borbom konzervativaca sa liberalima. osob ito u višim i obrazovanijim društvenim redovima. što je bio i san Danilevskoga. Danilevski. očekivali liberalne reforme Aleksandra II. kojima je bio ci . oduše vljenje za ideju posebne ukrajinske narodnosti praćeno je istinski moćnim izražavanjem . i ljudi koje su u Evropi netačno nazivali panslavistima. Pod uticaj em tih nacionalističkih težnji preduzeta su izvesna čisto istoriska istraživanja. sličnih nepromenljivim v rstama iz biljnoga i životinjskog carstva. a to će reći u vremenu kada su intelektualni 17 ruski krugovi. oba tabora su se podelila i stvorila četiri posebne stranke: konzervativnih slavenofila.i Istraživanjima (Monografii i izsledovanija). Jedan mlađi na učnik. koja im je bila zajednička.

u odeljku ove Istorij e gde on govori o Kijevskoj epohi. i on je smatrao da su te prepreke pomogle ruskom narodu da sačuva »samoniklos t svoga prirodnog uma«.lj da suzbijaju radikalne doktrine toga doba. o etnografiji raznih ogranaka ruskoga naroda i socijalnom pokretu nove Rusije niz opširnih studija. među opštim pogledima na koje se nailazi u njegovoj knjizi ima ideja o postupnoj evropeizacij i Rusije. kojima je bil a oduševljena generacija šezdesetih godina prošloga stoleća. zaslužuje istu zamerku. ali. značilo odreći se konačno ponovno g uzdizanja i slavljenja drevnih osnova ruskoga života. i to poglavito »pod uticaje m prirodnih nauka«. koji j e hteo da na proučavanje istorije primeni metod prirodnih nauka. ipak je on ostavio či tav niz veoma interesantnih radova koji objašnjavaju osobenosti ruske istorije p rimitivnim ekonomskim uređenjem zemlje. Već krajem pedesetih godina prošloga veka Kelsijev poče da proučava verske sekte u Rusiji. koje je propovedalo teoriju populizma (narodnjičestvo). I on usvaja pretpostavku da postoji organska veza između te evropeizacij e i raznih faza u unutrašnjem razvitku Rusije. Tu treba na prvom mestu spomenuti S . V. te zbog toga i nije dublje proučio niti dovoljno dokaz ao svoju glavnu misao. misli i osećanja narodne mase. čija čuvena i već spomenuta Istorija ide do godine 1774 i oslanja se na arhivske dokumente koje je on prvi upotrebio i koje je on čes to navodio doslovno. Mordovcev. koja donose mnogo novih činjenica što ih je pisac nagomilao da bi potkrepio svoju tezu o liberal nom zapadnjaštvu i koje ostaju dragocena pomoćna dela. Ščapov utvrđuje »da se razvija jedan nov evropski umni tip«. N. specialisao se u proučavanju »antidržavnih elemenata« u prošlosti. Solovjeva. P. J. pripada u izvesnom smislu toj školi. Nema tesne veze između glavnih ideja i pričanja Solovjeva. Ščapova (1830—1883). A. našlo je svoga prvog pretstavnika u originalnoj ličnosti A. profesor u Dorpatu. pokazali su se oštroumnij . Pipin († 1904). Semevski bavio se posebno sebarstvom. i ona je tvrdila da se ta volja i ta misao. Pošto je prošao kroz idej e slavenofila i zemljoposednički liberalizam. Populistička teorija poklanjala je pažnju samo proučavanju aktivnih manifestacija volj e. za čije su naseljavanje i iskorišćavanje bila po trebna mnoga stoleća. Tek od vremena Petra Velik og. Liberalno slavenofilstvo. Liberalno zapadnjaštvo okupilo je izvestan broj naučnika koji su manje obraćali pažnju n a istoriski razvitak. on se isključivo ograničava na to da poredi spoljne uticaje koji objašnjavaju evr opeizaciju Rusije. usled svojih životnih teškoća. kao što su kasnije koris no činili Melnikov i Prugavin. M. ne vezujući ih za unutrašnju istoriju zemlje. D. Jedan prij atelj Kostomarova. i Aristov je pošao za njegovim primerom. a naročito A. kao u istoriji raskola (crkvenog rascepa) i sekti — u oblasti vere. Gradovski († 1889). da naučno razvije svoje ideje onoliko koliko su one zasluživale. ali je njemu nedostajalo vremena da izbliza prouči taj razvitak. Istoričari ruskoga prava. V. Ovo je. Mjakotin. i kao u istoriji kozaka i seljačkih pobuna za vreme ropstva — u soc ijalnoj oblasti. Iako nije mogao. jedinim koje su postojane«. kako vidimo. fizičkim i a ntropološkim. koji se pre svega brine da ispuni svoju pripovedačku dužnost. o čemu je ostavio dokumentarne radove prvoredne važnosti. naići će čitalac na obaveštenja o tome koliko je naro d učestvovao pri osnivanju države u južnoj Rusiji. A. Brikner. koje sputavaju država i obrazovani slojevi. koji je odlučno nameravao da pobije slavenofilske teorije o pr ošlosti Rusije. koji je bio bliza k prijatelj Semevskoga. »Tada mi je postalo jasno — piše on — da je i najsavršenija apstraktna socijalna i pr avna teorija nepostojana i proizvoljna ako ne počiva na naučnim osnovama. napisao je o slovenskoj književnosti. no koji su naučno ispitivali mnogobrojne 19 dokumente o postupnom evropeiziranju zemlje. Ščapov je godine 1864 počeo da razmišlja o o dnosima između sila i zakona spoljnoga sveta i snage ljudske prirode. U tome pravcu otpočeše dakle populisti svoja istraživanja. o zakonima k oji upravljaju njihovim uzajamnim delovanjem i o ispoljavanju tih zakona u istor iji. ispoljavaju uvek i svuda gde narod sam stu pi na poprište i dela nagonski. Pod uticajem Bukleove knjige on je pokušao kasnije da objasni istoriju Rusije istorijom prepreka koje je »fizički i etnološki« razvitak ruskoga naroda suprotstavio njegovom »umnom usavršavanju« koje bi se vršilo na »naučnim i racionalnim« osno ama.

on se nada da će taj razvoj dov esti u budućnosti do oblasne autonomije. koji s u iz originalnosti ruske istorije izvlačili ubeđenje da se ona ne može porediti ni sa jednom tuđom istorijom. Tvrdeći da su »sličnosti što ih pokazuju te ustanove sa zapadnjačkim ustanovama tako mnogo brojne. on ih otkriva i kasnije. I on je posvetio sav svoj znalački trud da pronađe tragove tih klica. Iznenađen postupnim oslobođavanjem ru h društvenih staleža počev od druge polovine XVIII veka. i baš to načelo aktivnosti sačinjava za njega binost nacionalnog pitanja. on u njemu vidi jednu »živu snagu. U svakom slučaju. ali on dolazi do rezultata koji ga stavljaju u red liberalnih zapadnj aka. kaogod što mu nije otkrilo da su postojali najneophodni ji uslovi za normalan društveni život.i. njega to ne navodi da — poput Čičerina — očajava zbog »naroda« niti da svu svoju nadu položi u »državu«. Jer. Da bi se to postiglo. I tako je pitanje evropeiziranja Rusije potisnuto u drugi red. tako on oduzima od konzervativaca — dajući mu demokratski opseg — pojam »nacionalizma« koji su oni bili monopolisali. Kada ih je autokratska vlada primorala da napuste svoje katedre i da se nastane u tuđini. posvećujući se u isti mah i univerzitetskoj nastavi. Zasluga za popularisanje novih shvatanja i metoda pripada pre profesorima opšte istorije nego profesorima ruske istorije. narod ostao miran posmatrač. Ona konačno uništava i predrasudu da je svaka sličnost iz među ruske istorije i istorije zapadnih zemalja posledica neposrednog po zajmljivanja. Kovalevski. kaogod i u ostalim evropskim zemljama. uistini prvi zaveo u Rusiji uporedno proučavanje i storije. V. učenik Engleza Enria Samner Mena. Zbog t oga je korisno pozabaviti se univerzitetima koji su unapređivali naučno istraživanje i stvorili različite škole. posvetio je naročite studije Zemskim Soborima i za konodavnim odborima XVIII veka. zanemarujući pri tom tehničke i spoljne pozajmice koje je Rusija uzela o d zapadne Evrope. i ona objašnjava sličnosti ne pozajmljivanjem. Najglavnija od njih bila je neosporno moskovska škola. trebalo je pribeći sociološkim metodama. Sergejevič je zašao u uporednu istoriju. Gradovski polazi od gledišta koje izgleda da treba da ga uvrsti među liberalne sl avenofile. M. u XVI i XVII veku. ona poništava tvrđenja slavenofila. klice poli tičkih sloboda postojale su u Rusiji. iako se on nije naročito odao ruskoj istoriji. On vidi njihov p otpuni razvoj u odnosima između vječa (narodnoga skupa) i kneza u staroj Rusiji. Sergejevič. Jedan učenik Sergejeviča. a naročito pro učavanje ruske provincije. daleko od toga da narod s matra za tromu i trpeljivu masu. jednu moralnu ličn ost«. skupštinama koje su l ičile na savremene pretstavničke 20 ustanove na Zapadu. ne beše stvorio svoju škol u. nije mu pružilo nijednoga primera u prošlosti da je narod i grao ulogu aktivnog činioca. i t o privremeno. sav zauzet pisanjem svoje Istorije. I. Sada je bilo glav no ustanoviti stepene sličnosti ili razlike između Rusije i Zapada u toku istoriskog a razvitka. Ova uporedna metoda duboko izmenjuje shvatanja istoričara. da ih nikako ne treba pripisivati slučaju i da se mogu objasniti samo dejs tvom istih uzroka«. veruje više u aktivnu ulogu nar oda u prošlosti. U Moskvi su naročito Maksim Kovalevski i Pavle Vinogradov bili prvi propovednici tih shvatanja. koja je poslužila kao uzor dr ugim školama. Latkin. ipak proučavanje ruskih ustanova. drugi jedan istoričar ruskoga prava. On se čak trudi da ih otkrije i u pokušajima koje je vlada činila u XVIII veku da okupi zakonodavne odbore koji su imali da izrade građanski zakonik . gde je Vinograd ov uskoro stekao veliki ugled svojim predavanjima u Oksfordu i svojim radovima o . samo je za vreme moskovskog perioda ruske istorije. ali s u one tu bile ugušene tatarskom vladavinom i vizantiskim svatanjima. iako on polazi od slavenofilskoga shvatanja da je narodni organizam ak tivan činilac i sposoban za napredak. Ipak. Pre svega. u Zemskim Soborima. Po njemu. Sve do 1905 godine ova generacija naučnika radila je mirno i pod normal nim uslovima naučnog života. umesto da upravlja događajima. nego uporednošću bitnih razvoja istoriskoga života. ali je M. Solovjev. Rus ki istoričari od 1880 do 1900 godine prihvatili su u većoj ili manjoj meri ovo novo shvatanje.

Hruševski. Bahaljev. otišao je do krajnjih granica toga odricanja od svakog izvođenja zaključaka i svakog istoriskog konstruisanja. Jedan od njegovih učenika Zamislovski. još p ostoji i njega pretstavljaju Filevič i Čečuljin. M. da dokažu pravo oblasno g stanovništva i teritorija na kojima ono stanuje ka samoupravu ili čak i na nezavis nost. Miljukov i A. pored ostalih. Doba marksističkog upliva obeležava. Družinjin. kada je 1894 godine postao profesor univerziteta u Lavovu. Dovnar-Zapoljski. pisca jedne važne studije. o istoriografiji i bibliografiji ruske istorije. Hruševski. posebice središnih ustanova. potrudiše se da dovedu u sklad tu tradiciju svoje šk ole sa življim metodama Ključevskoga i moskovskih istoričara. profeso ra Kijevskog univerziteta. iako donekle bezoblične i glom azne. on ipak nije uneo mnogo novina u istorisko proučavanje događaja. Gradovskoga i Sergejeviča. Nj egovi učenici. pretposlednju fazu r uske istoriografije. Iako je. Ilovajskoga. naročito S. nacionalni pravac. A. svo jim darom istoriskog oživljavanja i svojom jasnovidnošću. Ljubavskoga. moskovski istoričari posvetiše s e više proučavanju ruskih ustanova i socijalnim pitanjima. kao i svojom oštroumnom analizom izvora. istoričar velike kneževine Litvanije. V. Peretjat koviča. Antonovič. Uticaj pravnih istoričara i stoga univerziteta. Đakonov. čitav niz dragocenih r asprava o istoriji prava i raznih ustanova. od kojih imamo. objavili su korisne rasprave. teoriski. odali su se prvenstveno proučavanju i storije južnih ruskih kneževina u doba prevlasti Kijeva. koji takođe potiče od Bestuževa. na Vladimirski-Budan ova i Romanovič-Slavatinskoga — u Kijevu. proučavala se naročito oblasna istorija ukrajinskoga juga. Borzakovskoga i M. počev od 1890 godine. čiji Pregled ruske istorije — objavljen pri kraju njegova života ili posle njegove smrti — ni izbl iza ne odrazuje čar njegove žive reči. prema učenju Kostomarova. gde je 1897 godine odlični naučnik Ključevski zamenio ostarelog Slovjeva. Tvorac te kijevske škole je V. Svo jom veštinom da ocrta istoriske ličnosti. Ali u Kijevu ta proučavanja dobiše veoma jasno političko obeležje. a da se uzdrži od pisanja ruske istorije ili pojedinačnih spisa na osnovu arhivskih dokumenata. Na Kijevskom univerzitetu. Petrovskoga i Filipova — u Moskvi. Pod uticajem Vinogradova i njega. na primer na Droček -Drozdovskoga. a to će reći unutrašn joj istoriji. Proučavanje oblasne istorije započeo j e u Moskvi svojim radovima Bjelajev. N. marksizam pripomogao da se unište izvesne istoriske predrasude koje su se bile raširile oko 1870 godine u doba populističkog u ticaja. Platonov. Ljaskoron ski i Evarnicki. Ivanov. Kizeveter. 21 Na Petrogradskom univerzitetu uticaj Bestužev-Rjumina još dugo je gospodario. čije istoriske tradicije potiču od Kostomarova. sličnu ulogu na Harkov skom univerzitetu. F. na koje je on izvršio jak uticaj. i Ditjaćina — u Harkovu. bio je veoma jak. Golubovski. za kojima su došli radovi Korsakova. On je smatrao da čitava savremena generacija treba da se posveti isključivo prethodnoj kri tici izvora. Šmurloa. oni su ostavili dosta svojih učenika u Moskvi. Prjesnjakov i Pavlov-Silvanski usvojili su potpuno pravac moskov ske škole. Molčanov ski. Andrijašev.istoriji engleskoga prava u srednjem veku. Pod njegovi m uticajem napisana je najpre knjiga Tugan- 22 . jer postaviše sebi za cilj. Ovoj školi pripadaju i P. Petrogradska istoriska škola izvršila je svoj uticaj i na radove Ikonjikova. nasuprot tome Lapo-Danilevski. Ipak. osim nekoliko opštih pregleda. P. naročito onih iz najstarijeg istoriskog doba. koji su nap isali nekoliko odeljaka ove knjige. uze na sebe ulogu branioc a novih ukrajinskih težnji. Bahaljev je igrao. izvršio je veliki uticaj na javnost i na svoje učenike. ali najmlađi od ovih i storičara. na Zagoskina — u Kazanju. Ključevski. iako se još nailazi na uti caj Bestuževa i Zamislovskoga u radovima E. Lohvickoga. koji se naročito bavio istorijo m zapadne Rusije i Litvanije. u manjoj meri.

kako je oni shvataju. oni su naj pre pokušali da se vrate slavenofilskom pokretu. potom u The Cambridge Mode rn History (sv. a to je »kontinent istočne Evrope i zapadne Azije«. Russia. Potom. koja im se ukazuje kao početak azijatskoga carstva o kome oni s anjaju. Politik (1814—1831). koji je zameni o Šimena na katedri istorije istočne Evrope na Berlinskom univerzitetu. Pe . Najskorašnjiju studi ju u kojoj su iskorišćena nova ruska istraživanja napisao je Karl Štelin. n aročito ekonomskoj i socijalnoj istoriji. nemački. kao Bologovski. XI—XII). francuski i engleski.Mirski. Strani istoričari. od Štrala i Hermana. i njegova History of Russia. što ga je objavio univerzitet u Yale-y 1929 godine. L' Histoire de la Russie od Alfreda Ramboa. Na engleskom. 1902. K. dali su korisnih priloga za rusku istoriju. učenici Ključevskoga. studija Teod ora Šimana u Onkenovoj zbirci. Briknera. a pod upravom jedne »ideokratske« vlade koja bi pret stavljala jednu »demotičnu« upravljačku klasu. 1886. 1891. sjajan pregled od Teodora fon Barhardija. kao i Danilevski posle poraza na Krimu. njegova lična istraživanja po savre menim memoarima i arhivskim dokumentima omogućila su mu da pokatkad stvori interes antne istoriske slike. izdanje). Savicki. 1904— 1913. Gesshishte Rus slands u. Makenzija Valasa. N. Suvčinski. izdavana više puta . sličnih monografijama Vališevskog. pod naslovom Geschichte Russlands seit den Anfängen bis zur Gegenwart. G. Bahr ušin.Baranovskoga o ruskoj fabrici. koju je objavio E. kako im se »slovenstvo« uopšte učinilo odveć prožeto evropskom kulturom. već su se i dalje posvećivali proučavanju unutrašnje istorije. od kojih je prva izišla 1928. Vernadski i drugi. Reastion and Revolution in Russia (1861—1909) od Cep. 1912. Odlična knjiga Ana tola Lerua-Boljea. Svjatopolk. Ruska carevina. ogromna teritorija koja nije ni Evropa ni Azija. A history of Russia. S. 7 svezaka. Njujork. Karsavin i P. ima skromnije težnje. Zaozerski. i prilično interesantna Ruskaja Istorija u 4 sveske. 1863—1877. Nedavno je jednu novu istorisku doktrinu stvorila jedna grupa ruskih izbeglica i z mlađe generacije. Berlin. a potom značajno delo N. a druga 1931 godine. Jakovljev. Oni su se pomirili sa idejom jedne sovjetske Rusije. Najglavniji među njima su knez N. osim celokupnog dela Ser D. 3 sveske. a da je nalazila političkog izraza u monarhiji. P. u zbirci Story o f the Nations. mogu se navesti: dobar udžbenik Morfila. Kamburg i Gota. Vališevski posvetio je niz knjiga. L' Empire des Tsars (3 sveske). L. Nekoliko evrazista. bila je nekadanja carevina Džingis-Hana. Njujork. niz monograf ija. od Nisbeta Beina. Berlin. Takva su dela: Gesc hichte des russischen Staates. Pod uplivom proti vtuđinskog posleratnog pokreta. od M. nisu pošli za tim novim pravcem. Oman (7. Vernadski. bilo sažimajući istraživanja ruskih istoričara u skupne preglede ili pojedinačne rasprave. i njegova Geschichte Russlands unter Kaiser Nikolaus I. 23 U Francuskoj se nije mnogo pisalo o celokupnoj istoriji Rusije. radije su ga zamenili »azijatst om«. koja se geografski nalazila između granica Evrazije. ali koja obrazuje jednu ekonomsku i geografsku celinu i dovoljna je sama sebi. B. i oni su se nazvali evrazisti. Većina mlađih istoričara. X. treba da iz iđe u tri sveske. Suvčinski. Lajpcig. razdoblju koje počinje od Ivana Groznog pa do Aleksandra I. još uvek je korisna i sadrži bibliografiju dosta potpunu za svoje doba . i najzad već spomenuti radovi A. Pokrovskoga. bilo uzimajući iz arhiva ministarstva spoljnih poslova raznih zemalja građu za originalna dela o međunarodnim odnosima Rusije. nejednake vrednosti. kasnije su se odv ojili od ostalih i obrazovali levičarsku grupu. 1832 —1866. kako njegova originalnost dolazi od pravoslavlja. njegovu pažnju privlači skoro isključivo anegdotičn a istorija i intimni život pojedinih ličnosti. P. trudeći se da dokažu kako je ruski du h originalan. pokušao je — bez velikog uspeha — da napiše jednu evrazi sku istoriju Rusije. P. Gautier. der Europ. ipak daje veoma tačan i dubok o pšti pregled. Karsavin. Strubeckoj. njegov novi udžbenik. Russia. ta studija. 4 sveske. Russland. ipak. sposobnog da započne eru preobražaja »materije« i oduhovljavanja života. u Obrisu ruske istor ije (Načertanije ruskoj istorii). Rožkova o seoskoj ekonomiji u XVI veku. Polen und Livland bis im XVII Jahrhunder t.

ne spominjući još mnoge druge.000 km. G E O G R A F S K A S L I K A E V R O P S K E R U S I J E Istočna polovina Evrope. vodenim slivovima. od ovoga pisca. a obale slabo razgranate. koja obuhvata celokupnu Evropsku Rusiju. koja sadrži bibliograf ski spisak. klimi. zaslužuje takođe da se spomene. Moskva je na 650 km. čiji su odrazi na istoriski razvitak Rusije očigl edni i mnogobrojni. Skrajnova knjižic a The expansion of Russia. Ova mora s u ili potpuno zatvorena. pa i te obale su obale mora međusobno veoma udalje nih. A History of Russia. Dok ostali deo Evrope pokazuje tektonske nerav . pridružuju se i razlike koje nam je otkrilo geološko i topografsko proučavanje te zemlje. od najbližega mora. 1915 (Kembridž. istoriska serija). i to j e Severno Ledeno More. Ovim već odavno poznatim razlikama. 24 I . a Perm na više od 1. jedino otvoreno more nalazi se s one strane polarnoga kruga. u poređenju sa zap adnom polovinom pokazuje višestruke suprotnosti: suprotnosti u spoljnim konturam a. ili su sužena pri izlasku. Oblici su joj mas ivni. kao Baltičko i Crno More.jrsa. pretstavlja izvod iz njegovih predava nja na Londonskom univerzitetu i daje bibliografiju. Za XIX vek. kao Kaspisko More.

Na ogromnoj prostoriji koju je ona pokrila. nadmašuje u prirodnom i stvorenom bogatstvu zemljište čisto glečersko u Srednjoj i Severnoj Rusiji. Ako bi se prokrstarilo prostorijama ponekad veo ma velikim. zbog ovako malo burne istorije. slojevi kristalne soli i uglja. šumovito ili pogodno za obrađivanje. koja je istina neposredna tvorevina glečera. Ne samo da crnica na jugu. Kon ačno izdignuta iz mora krajem sekundarnoga doba skoro čitavom površinom. Rusija kasnij e nije imala morskih poplava osim na krajnjem jugu. Izloženi posle toga stalnom skresavanju usled atmosferskih sila. Skandinavski glečeri su darovali tu »rusku zemlju“ koju će ujediniti moskovski kneževi. litice od krede. kada j e jednom izgubilo vezu sa Kaspiskim Morem nije spojilo sa Sredozemnim Morem kroz Bosforski Moreuz. čije je stvaranje završeno pri kraju primarnog doba. ti reljefi imaju da nas samo skromne visine i najčešće ublažene oblike sasvim istrošenih planinskih lanaca. i do Nižnjeg-Novgoroda na Volgi. koliko . komađe stena i šljunak obrazuju sko ro sami korisno zemljište. one preko kojih Dnjepar prelazi tako teško na svojim dobro poznatim brzacima ili porogima. kao na južnoj obali Krima. Druge arhajske stene. U ovako ograničenu prostoriju.nine. u početku najnovijega geološk og doba. blokovi granita — »divlje kamenje« kako ih zovu seljaci — obeležavaju ge ologu put kojim ih je led na sebi doneo iz Finske i Karelije. One su se javljale naizmenično sa periodima izdizanja zemlje iznad vodene površine. gde je materijal. one su ipak dovoljne da dobro objasne posebnosti reljefa. ili su prelomi ograničenog obima snizili i uzdigli po koji delić zemljišta. Ma k oliko da su te stene istrošene u toku vremena. mnogobrojne i iz veoma različitih vremena. kao na zavijutku Žiguli gde vijuga srednja Volga. sačinjavaju na jugozapadu drugu otpornu masu. pogodne za svakovrsnu upotrebu. 25 Bilo bi pogrešno ako bi se. i tu naslage škriljca. Sve do malo nizvodno od Kijeva na Dnjepru. od Pavlovska na D onu. vidljivo tle sastoji se skoro potpuno o d nagomilanih raspadnutih materija. Finska i Karelija otkrivaju posmatraču možda najstarije stene na zemljinoj kugli. Samo su u tri ma ha dejstvovale bregotvorne snage: prviput u Finskoj. odlučni događaj u stvaranju ruskoga zemljišta bila je. naročito na severozapadu. po dnu različite dubine. sačinja vaju osnovu te ogromne teritorije: raznovrsni graniti. malo poznije na jugozapadu. treća vrsta stena sačinjava istočnu padinu Urala. nego i u tome zemljištu. sve dok se Crno More. na kome se pojavilo prorašće posle povlačenja leda i na kome čovek živi i radi. u Evropskoj Rusiji takvi pot resi dogodili su se samo na njenom obimu. uostalom. Ipak. razastrla su uzastopna geološka mora svoje naslage. i najzad na Uralu. il i pak izneli na videlo lokalizovane eruptivne mase. mora ko ja su se čas širila u pravcu uporednika ili se pružala smerom podnevaka. onda se na najstarije formacije nailazi na periferij i. peska. zapazilo bi se da najrazličitije formacije. škriljci ponekad uljeviti. Najz ad. Zemljište i reljef. Taj dar je. gipsevi puni pećina. veoma nejednake vrednosti. pomešan sa ostacima iskrunjene podloge. čije i najmanje neravnine izazivaju u klimi i pr orašću posledice koje su znane seljaku. i kao posledicu toga često veoma is presecan reljef čije uobličavanje kao da još nije završeno. oni su se rano završili. poverovalo u nedostata k raznolikosti zemljišta u Rusiji. rude gvožđa i dragocenih i retkih metala. trošne krečne g line. Dugački i uzani zali vi koji tako čudno reckaju severnu obalu jezera Onjega još i danas pokazuju pravac k ojim se kretao led. krečne gline i ilovače u komađu. i čiji je o pstanak bio pokatkad prekidan dugim periodima izdizanja dna. nailazi se pod biljnim pokrivačem na te iste n aslage raspadnutih materija. Ovde onde. najezda jedne džinovske ledene kore koja je dolazila sa severozapada. i ako bi se otkrile nepomične stene pod nanosom koji ih često pokrivaju. čvrsti krečnjaci pogodni za zidanje. — Ako se uzme u obzir relativna starost terena koji su uzeli učešća u sačinjavanju ruskoga zemljišta. dosta dobro izražava taj ne mnogo nemiran život i je dnolikost reljefa koji otuda proističu. te izraz »ruska z aravan« koji se često upotrebljava. dovučen izdaleka. Je dva da su kasnije nekoliki oniži nabori pogdegde poremetili horizontalnost slojeva i primorali reke da se suze između njih.

takav je i pesak u Rjazanjskoj g uberniji. koja je trošila. koja se često javlja u ruskim nazivima mesta. U ovima dremaju jezera. prebirala i prenosila te delove na razne daljine prema nj ihovoj veličini. Na drugome mestu brežuljci il i dugački slojevi peska raspoznaju se 26 po zagasitom zelenilu borova. koje odudara od jasnog zelenila livada. pa se uputimo ka jugu. njihovim pogodnostima za saobraćaj i zemljištem zgodnim za obrađivanje. Reč bor. Taj pesak. manje vlažan nego škriljac. kao što su Peski. utoliko je otkrivena naslaga blata. te nema dovoljnu čvrstinu koju zahtevaju velike brzine vozova. pa naposletku pesak. sačinjava nekorisno i pusto zemljište gde još ima mnogo šuma. Tako je razasut. dok na drugome mestu železnička pruga. na obalama ili n a izlasku svakoga od njih nailazimo na najstarija središta naseljavanja Rusije : Pskov. Još i d anas se vidi velika suprotnost u pogledu naseljenosti između glečerskih uzvišica sa mn ogim selima i skoro pustih vlažnih udolina gde blatni ritovi i baruštine često otimaju zemlju od kržljavih šuma. Tome glečeru iz prošlosti imaju Srednja i Severozapadna Rusija da zahvale z a onu živopisnost koja može da postoji u zemlji malih. Svakom stupnju povlačenja glečera odgovara obično pojas pesk a. uzvišenja. leži na škriljcu koji se troši. A još opštije uzev. Pesočnjaja. potom sitn iji. naseljeništvo. preko Smolenska i Minska. koji se ponekad pružaju veoma daleko i koji svojom relativnom topog rafskom važnošću nisu bili bez uticaja na život i istoriju Rusije. po lazeći od jugozapada. bilo usamljeni. tri takva povijarca ograničavaju kao neke kotline u kojima se nalazi po jedno veliko i mnogo malih jezera: dvostruko Pskovsko i Pejpusko j ezero. Pesčanka. Sve to stv ara prizore kojima ne nedostaje ni lepota ni raznolikost. tražilo je os rednje uzvišice. Tim stupnjevima povlačenja odgovaraju nizovi glečersk ih povijaraca. jezero Ilmelj. razdvajaju udoline ili kotline. Međutim. bilo u grupama. gde se kleše ugaono kamenje za kuće. Kada napustimo lepe i hladovite šume po kojima su rastureni letnjikovci kijevskih građana. pruža se put. dok nedaleko odatle jedva može da se nađe »dovoljno šljunka da se odagna pas«. danas u Poljskoj. za koje bi se pomislilo da su veštački nasipi. Duguljasti brežuljci. Još starija pa usled toga i najoštećenij a jeste jedna široka glečerska kosa. Bjeloe Ozero (Belo Jezero). počevši od čela glečera. ubrzo ćemo zapaziti kako se drveće . najpre krupan šljunak. Korito gornje Volge je posej ano stenjem što ga je glečer ostavio. Ukoliko se čelo glečera koji je iščezavao povlačilo ka severozapadu. Veliki Novgorod. nekadanje prestonice država koje su izbegle tatarskoj na jezdi i dugo bile nezavisne i od same Moskve. seosko stanovništvo. bolje odvodnjene. od kojih su jedna bistra i puna ribe. Povlačenje glečera išlo je postupno. označava u isti mah i taj pesak i borove šume koje na njemu rastu. Među najskorašnjijima. a malo dalje između Litvanije i Bele Rusije. Još i danas. duž čijeg se čela nerazdvojno pružaju put i železnička p a od Moskve do Bžešća na Bugu. i koja je bila međa između Tversk e i Moskovske kneževine. naseljavanje koje su vršili Krivići. dok su se veliki politički centri sklanjali u udoline. Tako je napredovalo. zemljoradničko slovensko plem e koje je polako pretopilo u sebe skoro čitavo finsko stanovništvo toga kraja. škriljca i stenja bila izložena vodi od otopljeno g leda. ima mnogo naziva r eka i sela rasturenih po toj oblasti kuda su tekle glečerske reke. U ređim slučajevima povrh niskih kosa.različitih izgleda uprkos zajedničkog porekla! Ima predela gde komađe stena izobiluje . sa njihovim bujnim šumama punim divljači. kao u Severnoj Voliniji. onim »samcima« koje lađari tako dobro znaju. u nedostatku šljunka. no koji kada se slepi može da zadrži vo du na svojoj površini u obliku jezera ili bare. a to će reći najbolje očuvanim. U čitavoj toj talasastoj zemlji koju je glečer svojim iščezavanjem otkrivao. u krugu tvrđave K remlj u Moskvi. a druga postepeno pretvor ena u ritove usled prorašća koje se sve više širi. crkva zvana Spas na boru (Spasitelj na boru) potseća na davno doba kada je borova šuma bila na vrhu toga brežuljka. takav je pesak u Poljesju.

500 m . uzdiže se do 405 m. i tome zemljištu sa retkim nera vninama prilagodio se život ruskoga seljaka. zeml ji koja postaje lepljiva i porozna kada je natopi snežnica ili kiša. Najudaljeniji krajevi zemlje. ako se izuzme krajnji sever gde drveće prestaje da raste. potom južni deo Krima gde se nailazi na donekle sredozemn o podneblje. Visina tu doseže 322 m na severu kod Kamenika. koju je Bog stvorio na korist ljudi. te tako ta zemlja. od čuven ih baruština kod Pinska. od Arhangelska do Astrahanja. nije ništa manje jednolika od njenoga visinskog oblika. pošto su se spustile ili uzdigle d už linije preloma. Zimi se može u saonicama preći čitava Rusija od severa do juga. čiji zidovi čuvaju u seb i svetilišta i prihvataju stanovnike u slučaju opasnosti. izuzev vododerina zvanih ovrag i balka što ih stvaraju plahovite kiše. razlikuju se manje njihovim krajnjim temperaturama nego njihovim traj anjem: leto traje duže a zima je kraća na jugu nego na severu. glavni oblik ruske topografije. na šumskim proplancima isto kao u obrađen oj stepi. a do 345 m. i ta ravnica niža je za 40 m. koja izbliza nadvišuje desnu obalu reke od Nižn jeg-Novgoroda do Caricina i pruža se ka zapadu do Tambova. Visija Srednje Rusije pretstavlja jednostavnu i neprekidnu visoravan. diže do najveće visine od 1. gde Pripjat leno vuče vodu koju donosi Dnjepru. može se ustanoviti d a klima Rusije. od Valdajske Visoravni na severu do povijaraca prema D onecu na jugu. pretstavlja — kao i neplodni pesak bora — posredni dar glečera u toku iščezavanja. dakle. a 375 na povijarcima kod Doneca. koji je već bio istrošen tekućim vodama. u pogledu god išnjih doba.. koji će zbog toga morati da odgovara pred Bogom. Tek u današnje vreme je utvrđeno da postoj e dve velike i široke visoravni: visija u Srednjoj Rusiji i visija u oblasti Volge . a prašinasta za v reme suše. Uzvišice su samo skloništa: kaluđeri su na njima podigli svoje manastire a varoši svoje tvrđave (kremlje). Porazni pohod iz 1812 godine osveštao je čuvenu oštrinu ruske zime.710 m. dostižu visinu od 1. treba otići na periferiju. kod Žigulija. ravnije. i da su žega kao i h ladnoća otprilike podjednako raspoređene i usred leta kao i usred zime. gde — na krajnjem jugu — krečnjačke visoravni Krima. Visija u oblasti Volge.200 km . a u julu temperaturu Madere. raznosili nadaleko najsit nije deliće glečerskog taloga.544 m. gde se jedna sijenitska visija na polu ostrvu Koli uzdiže oko 1. — Ako se zanemare ove čisto mesne posebnosti.. a dinja sazreva u gradinama Pe rma kao i u stepama na jugu. krećući se od . Na golemoj prostoriji po kojoj su rasturene ove formacije. Pesak je ustupio mesto crnici (černozjom). naročito u najsuprotnijim godišnjim 28 dobima. Nigde u Evropi uticaj geografske širine na klimu nije tako mali: Krim ima u januaru temperaturu Stokhol ma. i krajnji jugoistok gde već počinje aziska pustinja.400 km. koja je nekada imala izgled stepe a danas postala žitorodna. Između tih dveju prostranih visoravni nalazi se jedna ugnuta ravnica po kojoj teče Oka od Rjazanja do svoga sastavka sa Volgom. razlike u reljefu mog u se uočiti tek posle marljivoga proučavanja. koja se prostire u dužinu 1. dok su sve grube neravnine zemljišta delo nečastivoga. na Roman Kohu. I ta zemlja je jamačno u obliku prašine nag omilana kada su — usled jakih barometarskih pritisaka što su vladali na površini sve m anjega glečera — istočni i severoistočni vetrovi. Njegov ideal je ravnica »ravna kao javorov list«. Da bi se na išlo na veće visine. tako lak za prelaz na m nogim mestima. suvi i jaki. i što se više ide ka U ralu. gde se dugačak venac Urala. Nigde u Evropskoj Rusij i nema visija na kojima bi počivao večiti sneg. na ju gu. Ravnica je. Leti seljak radi u košulji na obalama Neve isto kao i na Krimu. te je tada vetar nosi nadaleko. na Jaman-tau i često prelazi 1. Zar uostalom nije svakome poznato da je na vrhu makar i najmanje visije hladnoća oštrija a vetar silovitiji. a zemljište postaje ujednačenije. i da se prorašće koje uspeva u njenom podnožju ne bi moglo na njoj zakoreniti? Klima. sve više opada srednja temperatura u januaru.27 proređuje.200 m. pa se tako prostire od severa ka jugu skoro 1.

do 37°5 u Moskvi. Takav slučaj dogodio se dvaput u Moskvi u toku XIX veka. isto se događa u A zovskom Moru. na jugu. na geografskoj širini Londona. Pregrejana atmosfera često stvara oluje s pljus kovima. Ali leto ne donosi samo blagodeti. pretstavlja za reke — kada se one oslobode leda — dragocen izvor za snabdevanje vodom. loza uspeva i grožđe sazreva ne samo na osmanlucima južne obale Krima. sneg pokriva zemlju za vreme od dv a do šest meseci. toj maloj povlašćenoj oblasti. prelazio je 25°. a kasni je na zapadu i severu. I sami gradovi osećaju nezgode i ružnoću toga doba. na 57° severne širine Rostov se specialisao u gajenju povrća. oni isti vetrovi koji u jesen sprečavaju oticanje Neve i izazivaju tada. kao 1924 godine. na širini Pariza. sa temperaturom od — 41°2 u Kursku. krastavaca i suncokreta dopire do velike geografske širine u oblastima između Volge i Urala. morske obale su opko ljene ledom u Belom Moru. od —45°u Permu. na drugom mestu se železnička pruga ugiba pod kratkotrajnom poplavom. To je »peto godišnje doba« u 29 seljačkom kalendaru. a to će reći doba kada nema prohodnih puteva. u Moskvi kao u Nantu. reke se prelaze preko leda. kao z a trgovinu i prevoz. Ranije ili kasnije. i pored veće geografske širine. uzvodno od Nižnjeg Novgoroda. »jabuka se gaji kao loza duž Rajne«. do 36°1 u Petrogradu. to je posledica blizine Finskog Zaliva. ona je tamo. Pošto topljenje snega oduzima mnogo toplote. proleće u Rusiji je hladno i sumorno. prema oblasti. otkuda često duvaju zapadni vetrovi. javlja sa žegama kakve se na Zapadu javljaju s amo na znatno manjim geografskim širinama. Mnogo raznovrsnih voćn ih pića pravi seljak leti. Ponekad se termometar penjao do 43° u Astrahanju. temperature od —20° nisu retke. i da bi skoro cela Rusija. gde postoji oblast slobodnih voda. Ču vene su trešnje iz okoline Vladimira i Muroma. Toplota je — istina samo za vrlo kratko vreme — strahovita po livadama u dolinama krajnjega severa. Na srednjem toku Volge. finskom Zalivu i na Baltičkom Primorju. Nekoliko najposećenijih vašara u Rusiji održavani su u zimu. a na južnoj obali Krima. ipak olakšava saobraćaj. iako zim a duže traje u Petrogradu nego u Moskvi. Ali zima. a ponekad i u Odesi. Godišnje se mogu nabrojati po dvadesetak oluja s pljuskovima u oblasti c rnice i preduralskoj oblasti. u Orenbu rgu kao u Tangeru. Za vreme naročito oštrih zima bilo je sluča a da se živa smrzne. gde seljak koji radi teške poslove dok ga ujedaju komarci. kad ne bi bilo snega. n akvašeno zemljište pretvara se u blatište. u toj umereno vlažnoj zemlji. dinja. do 39°1 u Samari. te omogućava upotrebu saonica svuda gde se u drugim godišnjim dobima prevoz kolima ima da bori sa blatom i prašinom. a ponekad čak i 30° s on e strane polarnoga kruga. tih istoriskih gradova Srednje Rusi je. naziva istom rečju i patnju i kosidbu. blaža. relativno prerano na istoku i jugu. prema oblastima. nego i duž donjega toka Dona i donje Volge. gajenje lubenica. U Srednjoj Rusiji svake godine temperatura pada i na —30°. Izuzev murmansku obalu n a Severnom Ledenom Moru. što je posledica velikih geografskih širina. raspućica. bila u nemogućnosti da g aji ozima žita. i carica Jelisaveta Petrovna dobijala je za svoj dvor r azne proizvode iz vrtova Južne i Jugoistočne Rusije. i njegovo postepeno o tapanje usporava opadanje reka u leto. iako je neprijatna čoveku zbog svoje užasne studi i snežnih mećava. S . od —40°8 u Lugansku.—8° 4 u Smolensku do —13'*8 u Kazanu i —16° u Permu. čak i u Novo j Rusiji. Razume se da se svake zime zamrznu reke u celoj Rusiji. Uostalom. Strahoviti pljuskovi obaraju se na nepostojano zemljište i održavaju promenljivu i razgranatu mrežu jaruga sa ivicama ko je se rone. poplavu u nižim delovima prestonice. U julu je srednja temperatura Petrograd a ista kao u Brislu. u Kazanju kao u Tuluzi. koje joj je »voćna pošta« donosila iz A strahanja i sa Dona preko Voronježa i Moskve. Zahvaljujući toj velikoj toploti u leto. leto se — zbog dugog zadržavanja sunca iznad horizonta. Najzad sneg. Dodajmo da snežni pokrivač sprečava rashlađivanje zemlje. od —6° u Kijevu do — 10°8 u Saratovu. tako je zima uklanjala prepreke i za vojne snage međusobno za raćenih kneževina. oskudne ili gladne godine su često puta one kojima je prethodila zim a kada nije bilo izobilno snega ili se on nije dugo zadržavao na njivama. termometar se spušta na —8°.

on tamo zasejava njivu ili povrće. pokrov od vresa potsetiće nas na iščezlu borovu šumu. u čijem su se društ u zakorenili. zakržljale vrbe i breze koje ne p remašuju visinu kolena. Iznad tog a sloja merzlote nalazi se zemljište bez drveća koje Laponci nazivaju tundrom. koja su mu neop hodno potrebna za građenje zgrada. obratno. kao što su om orika i sibirski bor. ne usled lagane promene u klimi. koga je bilo u izobilju južno od jezera Ladoge i u oblasti Novgoroda u prei storisko vreme. šuma je kržljava. Naročito u predelima nedovoljno isušenim. gde se produžuje letovanje. i nejednako trajanje godišnjih doba daje raznolik izgled biljnom svetu Rusije. Granicu do koje raste drveće Rus je dosegao dosta davno. na rekama. tajge pune divljači. č ja je površina skoro četiri puta veća od površine Francuske. I spod nje vlada merzlota. ima vrsta koje se sve više rasprostiru.druge strane. zemlja se odmržnjava samo do izvesne male dubine. gde je sred nja godišnja temperatura niža od 0°. i to mnogo kasnije i veoma malo. Skoro nedirnute šume postoje još samo u veoma mal o naseljenim oblastima Severne i Severoistočne Rusije. Prorašće i nastanjenost. te ga moraju neprestano seliti s mesta na mesto. bor. plovidba postaje sv e teža: to je doba kada brodovi zakašnjuju i nasukuju se na sprudove. ta nemoćna šuma. o čemu svedoči naseljavanje Novgorođana na poluostrvu Koli već u XIII veku. Stal an život mogućan je samo u dolinama. ali je on tu granicu retko kad prelazio. jer irvas. jasika. brzo popase lišaj na velikom prost oru. sve dok ih prve sante ne oteraju u zimovnike zaklonjene od opasnosti prolećne bujice . koja s e sada sastoji samo od mladih drveta. — Isto koliko razlike u zemljištu. hrast. lovci pro vodili zimu tražeći životinje sa krznom. kao danas u Sibiru. podzol. pa čak i kada čovek nije svedok tih promena. kroz koji voda ne prodire i koji je odveć blizu površine da bi drveće moglo da razvije svoje korenove. od Karelije do Kame i Pečore. prema prirodi i vlažnoći zemljišta. Razumljivo je da u tundri mogu da stanuju samo nomadi . i kada studen izvrši svoje prve juriše. to je mšara. kao št o su breza. postao je tamo prava retkost. tamo seče drva. i kroz njih se Rus uvukao među urođeničke nomade. Godišnja doba utiču takođe na se ljenje -ovih čopora. karakteristična životinja tih oblasti. g de retka drveta nadvišuju šiblje. za alat i ogrev. Šumarci sa sitnim drvećem i pošumljeni brežuljci nagoveštavaju veliku šumsku oblast Rusije. sa zadocnjenjem sa mo na Krimu. Na tome pogodnom zemljištu raznovrsnost drveća je u suprotnost i sa jednolikošću njihove podloge. na primer. sa veoma visokim i starim stablima. gde mahovina nagriza . šuma pušta nekoliko izdanaka u pustome p redelu. nego zbog suparništva koje iskorišćuje najrazličitije okolnosti. preovlađivanje bilo drveće koje voli senku. čiji se nivo snižava usled isparavanja. Posle jeseni koja obično kratko traje. one mu se posrednim putem otkrivaju: tako. zima. On tamo kosi seno za svoju kravu. Između njih širi se. Neka požar uništi neki šumski kraj ili neka čovek zanemari raskrčeno zemljište. koj a njoj jedino i godi. kao što je jela. Na drugim mestima je stalna eksploatacija proredila pošumljenu površinu. a to će reći sloj večito zamrznut. gde se nivo merzlote spušta. Ponekad je šuma ustupila mesto ljadi. a leskovi šibljaci nadživljuju hrastove. jer vodi nejednaku borbu sa tresetn im močvarama. po kojima su. 30 Samo u dolinama. koja već vlada na severu i istoku. Na krajnjem severu. U odnosu na svetlost. drhtavo tresetno zemljište. naposletku se gnezdi svuda. Sastav šume menja se neprestano. bilo ono koje je željno svetlosti. Tundr a je »polarna stepa« koja se od obala Severnoga Ledenog Mora pruža u nejednakoj širini s ve do ivice šuma. Šuma je ostavila traga da zem ljište. jer je pretvorila škriljac glečerskog nanosa u sivu i trošnu zemlju. obično će nekadanju š zameniti šuma sasvim različita od nje. koji se leti približuju moru da bi izbegli ubode komaraca. Ruska šuma retko kad da je sačuvala obeležja nekadanje guste prašume. prljavožuti zastor lišaja il »irvasova mahovina«. kao i drveće u tundru. toga neophodnog pomoćnika u nj egovoj ekonomiji. koji se šire na račun svojih evropskih jednovrsnika.

uz velike troškove gradovi u Južnoj Rusiji održavaju drveće u svojim parkovima. šume i stepe. drvoseča koji prispodobljava drvo svakovrsnoj upotrebi. porozna oranica. da ustupi mesto pustinjskom prorašću što raste u usamljenim gr upama. poniklo veko vno suparništvo između Severa i Juga. i ta je opasnost utoliko veća što se usled klime moraju ložiti peći za vreme mnogo meseci. treba otići do planina na Krimu. stepa je izgubila svoju div lju lepotu da bi pretrpela. građenje drvenih crkava. I sa me varoši zajedno sa svojim ogradnim zidovima za odbranu bile su sagrađene od drveta . zgrade od kamena mogle su se na prste izbrojati. pružali na jug dalje nego danas. kada je otpočelo naseljavanje i kada ju je zemljoradnja preobrazila. leptiraste i krinaste biljke stvaraju biljni zastirač koji prestaje tek u blizini Kaspiskog Mora. I zaista. karakterišu stepu. Da bi se ponovo naišlo na šumu. Beskrajna je raznolikost trava. U XIII veku cveta u Novgorodu i u Pskovu religiozno rusko neimarstvo. Kao oblast sitnih glodara i velikih travojeda. služi mu za pravljenje kola i sanki. kao što postoje ostrovca stepe. koja svojim debelim l išćem za vreme jakih žega stvara dragocenu hladovinu oko domova. a od njega on pravi sirotinjsku obuću lapti. gde se iznad hrasta i graba ponovo javlja bukva. izgleda da su se u prošlosti drveta. iste spoljne promene kao i prerija Severne Amerike. biljaka čije veoma dugačko korenje ponire u dubinu da tamo traži vla gu. Tolika uporedna razlika između stepe i šume nije mogla ostati bez uticaja na život i s udbinu stanovnika Rusije. To je ulaz u sredozemnu ob last. po selima policija zaštićuje belu vrbu. za ogrev. koje Rusi nazivaju polje. i kuda čov ek retko zalazi. između Rusa i Tatarina. On je rođeni drvo delja. jednogodišn jih ili dugovečnih. sa svojim posebnim biljkama. zbog njihovog posebnog življenja. kupinovom žbunju. i »pokretnih biljaka« koje vetar nosi kada se sasuše. kao 32 nameštaj. drvo služi takođe kao građa za sijaset predmeta koje sa nasleđenom veštinom izrađuje kustar za vreme prinudne zimske dokolice . I tako je iz suprotn osti tih dveju oblasti. a poznije između Moskovske države i slobodnih Kozaka. i sam lovac na krzna. klanika i zlatica. i stari putopisi često navode n . i već usred te povlašćene prirode. tvrdolisnim travama pribijenim uz zemlju i bodljikavim biljkama . Ima šumskih ostrvaca u stepi. Tek tada. slez. Ali ta granica nije strogo određena.31 oronula stabla. s a svojim krpljama. Posle toga. prostrane šume ustupaju mesto razređenim žbunovima. daje mu koru za štavljenje koža. stepa je imala sve do kraja XVIII veka jednu podvrsgu divljega konja. veoma originalnih. Šuma prestaje onde gde počinje duboko zemljište. Drvo mu daje građu za građevine. usnatice. kormonika . a to će reći ste pa. crnica. sasvim kao u frigani Grčke ili Anadolije. okružena šumom poput prirodnih proplan aka. lavor. tamo se manje selio nego stepski pastir. jedan u zimu a drugi u leto. g de se vidi večno zeleno drveće. razume se u drugim srazmerama. Čak i ruski drvoseča je bez takmaca kad treba složiti maksimum drva na gomilu određene vel ičine. kada s e siđe na južnu obalu. Ali drvo se tamo javlja samo izuzetno: tek počinje da se ukorenjuje na stranama jaruga koje se učvršćuju prelazeći iz stanja ovraga u stanje balke. Osim toga. gde se noga zaglibljuje u biljne materije u raspadanju. a n aročito hrast i bor. koja se ne viđa više počev od Podolije. Šuma je oblast stalnoga boravka. čovek se za nekoliko trenutaka obrete u sasvim novom predelu. Ali skoro isključiva upotreba drveta za građevine izlaže ih opasnosti od požara. Rus je takoreći ponikao iz šume. Naročito od apri la do juna zapaža se onaj bujni život i raznolikost boja koje je slavio Gogolj u jed nom odeljku svoga romana Taras Buljba. krstašice. alatke i neverovatno raznolike igračke. Dva zastoja u prorašću.

od kojih je onaj iz 1754 stao života 177 osoba. tako i požari nisu dovoljni da o dagnaju stanovništvo sa prebivališta koja se njima čine zgodna. Ipak. naročito hrastovih. koja se tu javlja sa svojim stepskim prorašćem i koja zemljoradnji pruža naj lepše izglede na uspeh. na obali jezera Nera u Finskoj. dočepao Kijeva. Samo u toku XVIII veka Nižnji Novgorod bio je opustošen vatrom 1711. ali kako su u zabranjenim mesecima mogli da nastupe pon ekad i hladni dani. Osećanju opasnosti pridruživalo se i osećanje što su ga stvarali novi utisci u zemlji toliko r . 1715. pripremila vojničku odmazdu Rusije. 1742. divlje plodove. i gde u suprotnom pravcu Don i njegova pri toka Voronjež teku ka jugu. U suprotnom pravcu. Ali vojska čiju glavnu snagu sačin java konjica ne može dugo držati osvojena mesta u šumovitom kraju. i da za neko vreme potčine Moskvu. vašarski kvart goreo je 1816. osnovali Novgorođani još u davno doba m esto Rostov. Samo ako se kakvo jezero ili reka sa ribom nalazila na takvoj čisti ni. 1722 i 1784 g odine. Murom na Oki bio je. koje je ostalo mitropolitsko sedište sve do vladavine Katarine II. nazvan Zaljeskij. knez Suzdaljski. teku ovde između niskih obala koje su ipak većinom suve i mogu se lako pregaziti na plićacima. te su Rusi još izrana počeli da se bave pčelarstvom i da mešaju med u praznična pića. 1857 i 1859 godine. Izgleda da takav dodir izaziva borbu stopu po stopu između suparničk og stanovništva. To spajanje je pre jedno međusobno prodiranje. 1754. Vladimir. Godine 1622 Kaluga je skoro sasvim izgorela. koji su pre Moskve bili politički ce tri Velike Rusije. ta bezbednost bila je relativna. zabranjeno je u XVI veku da se u varošima loži vatra u kućama od maja do septembra. pčele kupe med p o cvetnom proplanku. Njihov suparnik. Tver na Volgi. u čijoj se okolini još nalaze ostaci jednoga šumskog pojasa. knez Dmitrij je 1380 godine odneo nad Tatarim a pobedu koja je bila puna nade za konačno oslobođenje Rusa. jer ima čistina koje se pružaju i preko ivice šume. ruska kolonija na f inskom zemljištu. a preko 600 u 1858. u tome početku stepe. Ipak. A baš ta bezbednost nedostajala je Kijevu. Na svakom polju su Rusi nalazili još i relativnu bezbednost od napada stepskih nomada. Isto se može reći i za Moskvu. posle Suzdalja. pored prirode zemljišta. od tvrđave do tvrđave. gde Oka. i naposletku Moskva. i ostac i njihovih šljaha ili vojničkih puteva sačuvani su u tome kraju. jeste oblast gde se sastaje gusta šuma sa otvorenom ste pom. na Kulikovom polju. čija je prestonica. 1760. Na jednom polju na desn oj obali Dona. Nije redak slučaj da se tamo uvukla kao jezik crnica. Reke. jer i pored zaštite što ju je pružala šuma. užljebljene u udolinama visoravni. kao i Rostov. Niska oblast koja razdvaja visiju Srednje Rusije i visiju Volge. već je u šumskoj usamljenosti bilo mogućnosti za stvaranje naseljeničkog središta. bila g rad Vladimir.237 kuća 1918 godine. što zn ači »iza šume«. ide ka Volgi. pa čak i Tver.jihov broj. naposletku je dopušteno nekoliko izuzetaka za vreme maglovitih dana i izvesnih praznika. dip lomatija je. R usi su napredovali od polja do polja. što dovoljno opravdava zabranu da se u njemu puši. U Orelu je požar uništio 1. pošto pr imi u sebe reku Moskvu. ipak su Tatari uspeli da opustoše Suzdalj. Takva prebivališta bile su čistine u šumskoj oblasti. Lako je za misliti da je namerni požar Moskve bilo lako izazvati. pečurke. Razumljivo je da su požari u njima često pustošili i da nema varoši u Srednj oj Rusiji koja nije imala da zabeleži u svojim analima strahovite katastrofe. mnogo manja visina i mnogo blaži reljef olakšavaju kretanje. Ali kaogod ni zemljotresi ili vulkanske erupcije. a ima i čitavih šuma. Zat o je nekoliko istoriskih varoši u Rusiji poniklo na šumkim proplancima. Na drugom jednom polju osnovan je godine 1152 Perejaslavlj. Tako su na j ednom polju. bio je isto tako grad podignu t na polju. Rusi su se lagano i oprezno spuštali preko zaštitne oblasti velikih šuma. Na trećem se razviše Vladimir i Suzdalj. sagrađen takođe na jednom proplanku. Kada se u XII veku Andrej Bogoljubski. sudbina Rusije bila je 33 vezana za sudbinu te centralne kneževine. obližnja šuma daje drvo. M oralo se kuvati napolju. Osim toga. Da bi se sprečile te nevolje. 1761 i 1785 godine dogodili s u se veoma opasni požari. Stoga je udolina Dona i Oke bila otvoren prolaz najezdi Tatara na putu ka severu.

dugačka 1.808 km. i Oka. Za mnogobrojne dane posta. dugačak 2. te granične varoši po znaju se po planu koji je isto toliko pravilan kao i plan francuskih bastida. — Dzike polie. dugačak 1. koja je išla od Tula do Šacka preko Epifanja i Rjažska. u godišnjim dobima kada nisu ni zaleđene ni suviše opale. Jer je bilo dovolj no prostora za razvijanje dugačkih tokova i dovoljno vode za njihovo održavanje. Sjevsk. Sela koja se zovu Storoževoe potsećaju na storože ili osmatračke stražarnice.486 km. ov de je plan kružni. i to osećanje našlo je donekle odjeka na karti Ukrajine od J. Ne samo da su ti nazivi nadživeli opadanje utvrđenja ili njihov nestanak. 34 Posle stvaranja Tulske linije.azličitoj od Srednje Rusije. Volga je mogla da se izduži čitavih 3. onaj koji vodi »od Varega do Grka«. ne spuštajući se na tome ogromnom rastojanju više od 256 metara. i Dnjepar. kao što su Kama. postepenog uvlačenja i rata. bilo na otvorenoj vodi. pritoci Dona. Još poz nije. I Crnome Moru je iščezavanje glečera darovalo velike reke: Don. sa približno istim umerenim nagibom. Ima sela koja su zadržala naziv Karaul (stražara).. Ova mreža dugačkih reka nije samo od koristi trgovini i ljudskom saobraćaju. i ta linija utvrđenja propraćena je ovom zabeleškom: Saisec (umesto zasjeka) con stans nemoribus desectis et vallis. veza s e održava nekolikim rekama koje su među najdužima u Evropi. To je bila posledica nepoverenja koj e je šumski Rus osećao na otkrivenom zemljištu. Zbog toga su Rusi najpre načinili jednu čertu ili utvrđenu liniju. Da bi osvojili stepu. na velikoj daljini od mora. U svakom godišnjem dobu. Bj lev. sire campi deserti inhabitati. Reke i jezera. kojoj su goleme jesetre i ukusne kečige raznosile slavu nadaleko. nec planta reperiunda est. — Između oblasti koje se razlikuju površinskim tlom i prorašćem. zvana predgrađa strjeleca (strelaca). Voronježa i Tambova.. pa su je potom ojačali drvenim palisadom. sa pritokama srazmernim njenoj veličini. za ko je je pretpostavljao da je puno opasnosti. koji su se brojali odvojeno prilikom popisa stanov ništva. — Loca deserrta.128 km. na divljem polju (djikoe polje). Brjansk. Ova zasjeka obeležena je grubim potezom na prvoj karti Rusije iz 1614 go dine. ta reka je bila doista re ka hraniteljka. Još i danas. stvorili su se veoma razgranati slivovi. vojnička granica pomerena je unapred do linije koja je išla od Putivlja do Simbirska na Volgi. ona je zahvatila Ahtirku i gornju dolinu Doneca. B. oduvek pružale saobraćaju najdragocenije usluge. riba je prets .. spajao je Veliki Novgorod sa Crnim Morem. broj »strjeleca i kozaka« i broj »tobdžija« u varošima kao što su Kursk. Pre nego što je preterano iskorišćavanje i zagađivanje vode usled prevoženja petrol euma i industriskih otpadaka smanjilo prinos ribolova. bez drugih prekida osim prenošenja barki sa jedne reke na drugu. m ogao da sagradi i sakupi flotu koju je odveo da zauzme Azov. Homana iz Nirnberga. samo ako posle požara nije izmenjen njihov plan. na kojoj se mogu pročitati i ovakve napomene: Deserta sine aqua. — Campi deserti ubi nulla hominum habitatio. preko Kurska. To je takozvana Tulska zasjeka. Jedan od najstarijih puteva u Rusiji. što su prenosači baraka lako vrši li. Tako popis iz 1710 godine navodi broj »dragona i vojnika«. Svakom takvom pomeranju p rethodilo je doba utvrđivanja i naseljavanja. čovek je dolazio da lovi ribu .882 km. dugačka 1. sa putevima koji se zrakasto pružaju u raznim pravcima. bez velikih teškoća da se pređe iz jednoga u drugi. Stepa je za njega doista bila »strahotn a krajina«. šumskim ljudima trebalo je četiri veka oklevanja. 357 km. bilo kroz led. a Tsar Feodor Ivanovitz aggestum contra irru ptiones Tartarorum Crimensium. Kada je veliki glečer iščezao i Kaspisko More se svelo na svoj današnji obim. a međutim se na velikoj daljini od njih ne nalazi nijedno drvo. Razumljiv o je da su ove reke. Zato je Petar Veliki na Voronježu. Pored donjeg toka V olge sela su sagrađena od drveta. Orel. a k ako topografija nije istavljala visoke prepreke. Sve varoši imale su predgrađa. nego se isto to dogodilo i sa garnizonima. i nije samo sentimentalan onaj naziv »matuška« što su ga obalski stanovnici dali reci Volgi. kojih je puno u pravoslavnom kalendaru. Ispred te utvrđene linije stražarilo se i danju i noću.

nagomilava se u sloj koji po ne koliko meseca leži na zemlji: 80 dana u Kijevu i Poltavi. Usled top ljenja leda. jednoga znamenitoga dan a ruske istorije. Isto su tako ribari iz Jaroslavlja snabdevali dvor Katarine II. oslobađa se za petnaestak dana ogromna količina vode ko ju sadrži snežni pokrivač nagomilan za vreme cele zime. Zimski vodeni talog. zvane vojsko. a druga je uzdignuta u obliku jara ili brežuljka. orenburški. pada u oči položaj Nižnjeg Novgoroda . Volgine pritoke sa Mologom i Šeksnom liče tada na ogromna jezera. i to utoliko lakše što veoma često. prema predanju. počinje topljenje. Tako je godine 1672 jedan ukaz Alekseja Mihajloviča primo ravao ribare iz Ribinska da šalju dvoru 1. širine. sveti Vladimir krstio svoje podanike u r . Moskvi. kod Kalača. druga osta je relativno suva. skoro u isto vreme svake godine. obrazovale duž reka: zaporoški koz aci. Kod Sizranja. uzvišenoj obali Volge.200 velikih jesetri. dok sa dolaskom leta ne počne voda da opada. ova pojava može se često zapaziti. donski. koja se pojava ponekad javlja u uzbudljivim razmerama. Međutim. koja takođe zavisi od klime. poplava se šir i lagano zbog malog nagiba rečnoga toka. pod umereno vlažnom klimom. 140 dana u Novgorodu. mogle bi sasuti tolike vodene mase u dolin e. kakve su nepoznate u našim podnebljima. kada je rašćenje reka bilo umereno. Pravo na ribolov smatralo se za najdragoceniju povlasticu koju je vladar mogao podariti. 120 dana u Voronježu i Sar atovu. koji doduše nije preob ilan. Druga razlika. a bliže našem dobru. čovek se privikao toj prirodnoj okolnosti. od jedne obale do druge. Zbog toga u tim niskim ravnicama koje poplava pokriva svakog a proleća postoje kuće za stanovanje samo na najuzvišenijim mestima. Pa i Don. dok je jedna obala nadaleko poplavljena. ka S rednjoj Aziji i Kavkazu. te tako ona dostiže visine nepoznate našim re kama u Zapadnoj Evropi. Na svo me ušću u Volgu Vetluga dostiže 12 km.tavljala dragoceno jelo. koje je Ivan Grozni pripremio zauzimanjem Kazanja i Ast rahanja na Volgi. pa i one su uzdig nute na kolju. Najglavnija od svih razlika koje postoje između ruskih reka i reka u Zapadnoj Evro pi jeste dužina zaleđenosti. godine 1879. Može se zapaziti privlačnost koju su pr ema rekama osećale čitave 35 grupe stanovništva. Kod Muroma reka Oka penje se obično na 8 m. Tako su se k ozačke vojnički organizovane zajednice. Kijev se isto tako na lazi na uzvišicama desne obale Dnjepra. činilo se da je prino s od ribolova mnogo pouzdaniji nego obrađivanje zemlje. Jedino bujne i neprekidne kiše. čim malo otopli u proleće. u 1880 godini. jeste znatn a visina i periodičnost poplava. Samari i Orenburgu. ispod kojih je. imalo je svoje najbolje zatočnike u tim vojničkim naseobinama što su se bile podigle duž stepskih reka. iza poslednje granice poplava. Otuda obalski stanovnici razlikuju »livadsku obalu« i »bregovitu obalu«. i zapaženo je da na rekama koje teku u 36 pravcu podnevaka obično je zapadna obala viša od one druge. Simbirska i Saratova na desnoj. 180 u Arhangelsku. dok se Kazanj nalazi dale ko od reke. i kao i one. Pošto je poplava redovna godišnja pojava. a to će reći oni koji stanuju iza poroga ili brzaka da Dnjepru — u prošlosti. Tambovu. Rusko širenje u Sibiru. ali se javlja skoro jedino u obliku snega. odakle prestaju da joj dolaze pritoke. 160 dana u Kos tromi i Ufi. i zbog toga se reke u Rusiji. uralski i astrahanjski kozaci. toliko je ribolov bio korisno zanimanje. a kako se ono prilično brzo vrši. na levoj obali. Vol ga se popela na 13 m. jer je ona prva niska. Prilikom tih strahovitih poplava reke se šire na ogromne daljine. Kostroma u svome donjem toku meri 30 k m. Ovom stanovništvu. a ima zaselaka koja održavaju vezu među sobom samo pomoću čamaca. Ma kako se objašnjavala ta visinska razlika. ko je je rat mogao svakoga trenutka da udalji od domaćega ognjišta. izlivaju i plave popu t velikih tropskih reka. a skoro na 10 m. koji prol azi kroz oblasti gde se sneg manje zadržava. penje se skoro na 7 m.

saobraćaj se vrši većinom vodenim putevima. tarući višu obalu za nekoliko metara u visinu. Nov hidrografski tip pojavljuje se odjednom kada se priđe stepenovitim visijama Krima. Ali čim se prispe n a južnu padinu. Iako među ovim jezerima ima i takvih čija je voda bistra i providna na peskovitom dnu. Dnjepar u svome donjem toku prima vrlo malo pritoka. jezera i baruštine su tamo retke i ograničavaju se najčešće na plavne delov . pustinja oko Kaspiskog Mora. 9. nastavlja se saobraćaj. u Kijevu se takva odronjavanja događaju skoro svake godine. najveće u Srednjoj Rusiji. Iako smetaju saobraćaj u. Ukoliko se više ide ka nekadanjoj krajnjoj granici glečera na jugu. Jezero Ladoga. Otuda ona vrsta oskudnih potoka koje u oblasti Poltave na zivaju sljeporod (sleporođen) ili mertvorod (mrtva voda). pa i vašar u Nižnjem Novgorodu održava se na jednom takvom privremenom me stu gde vri od života za vreme od nekoliko nedelja i odakle iduća poplava odnosi otp atke i uklanja nečistoću. podižu ljudi ustave koje stvaraju bare. čij a su obeležja većinom međusobno suprotna. Tek kada reka prestane da raste. i na tome me stu podiže se zaselak. jer održavaju vodost aj reka i usporavaju trenutak niskog vodostaja kada nastupe letnje žege. Severni deo je odveć vlažan. To je otkup za zadovoljstvo što ga varošanin oseća kada posmatra sa visokih šetališta veličanst venu i mirnu površinu reke što se širi pred njegovim očima. Reka. i varoš u neku ruku silazi na nju. a biljni život traje više od šest meseci.583. utoliko se smanj uje broj. 37 Ponegde. zahvata 18. a Vol ga ne prima ni jedne od Jeruslana na levoj obali i Sarapta na desnoj.eci. Severni deo je oblast naslaga. te isušivan je tih takoreći sunđera.150 km2. Pored ovraga ili jaruga koje brazdaju stepsko tle i skoro s u uvek bezvodne. gde ih u Vitebskoj guberniji ima 2. te baruštine ipak su od koristi kada se završi otapanje snega. Onde gde je glečer naposletku iščezao i gde je isparavanje najmanje. izaziva ponekad odronja vanja. odakle silazi tromo ka n ekom nižem udubljenju. potoci teku samo početkom proleća. ipak su mnoga od njih dobila izgle d ritova u kojima se vidi tek po koja slobodna površina vode. postoje mnogobrojna jezera. tako se i geološka prošlost Rusije ogleda u raspodeli njenih tek ućih i stajaćih voda. uopšte uzev. sa provalijama. one su ipak izložene drugim nev oljama. — Iz ovog pregleda geografskih posebnosti Ev ropske Rusije proističe jedna osnovna razlika. gde je zemlja manje porozna i gde vrućine duže traju. sa reljefom glečerskih nano sa i topografijom predela načičkanih neravnina. jezero Seliger. Tek ako se ponegde vidi kako se voda skuplja u plitkim udolinama. najprostranija u Evropi. Takvih odronjavanja bilo je u više mahova blizu Saratova i na nekoliko mest a na donjoj Volgi. onda se vidi da se Rusija može podeliti na dve velike oblasti: Severnu i Južnu Rusiju. Još dalje ka jugu trošna i retko pošumljena zemlja stepe upija vodu. ne bi bilo korisno.500. sa udubljenim reljefom koji se odlikuje mnogobro jnim jarugama. biljni život tamo ne traje ni pola godine. na većim otstojanjima.836. i krajnji jugoistok. iz koga ističe Neva. prostranstvo i najčešće dubina jezera. ipak ih ima izobilno u Kareliji i u čitavoj severnozapadnoj Rusiji. i ona tamo pokrivaju jednu četvrtinu njene površine . Iako ih je manje nego u Fi nskoj. 3. te dodaju još jed nu crtu sličnosti između te male oblasti i sredozemnih zemalja. To je hidrografija krečnjačkih oblasti. Suprotnost između Severne i Južne Rusije. jezero Pejpus. Ako se izuzme krajnja severna oblas t. U južnom delu je vlažnos t nedovoljna. U nerav noj oblasti Volginih izvora. Kaogod i klima. negostoljubiva tundra. veće je od j ezera Mađora. J užna Rusija je zaravnjena oblast. saobraćaj se vrši uglavno m suvozemnim putevima. Iako sa visokih obala varoši mogu da prkose poplavi. jezera i reka ima tamo u izobilju. te reke odjednom postaju sve ređe. ove skromne dolinice skoro bez padina jesu jedini useci koje je u međuprostoru velikih reka voda izdubila u prostranoj i bezreljefnoj ravnici Južne Rusije. što je ravno površini triju običnih francuskih departmana. a potom se svode na nekoliko tankih mlazeva vode. jezero Onjega. podzemn im pećinama i ponovnim pojavljivanjem retkih ali obilnih izvora. Privremeno stanovništvo pokriva obalu svojim dućanima sve do prestanka perio da plovidbe.

Petrograd. 38 I I . kuće na jugu su od hrastovine. njih ćemo kasnije spomenuti. Uvarov. Pariz. 1889—1907. PRESLOVENSKO DOBA Paleolitsko doba. jer su oni suvi. više nego u drugim zemljama. Tolstoj. 1926. samoupravnim povlasticama Ma koliko čovek bio malo sklon da pridaje preveliku važnost uticaju geografske sredi ne na sudbinu naroda. I. južni deo je oblast stepa. sv. Arhe ologična minuvšina Kiivščini (Arheološka prošlost Kijevske oblasti). K R A T A K P R E G L E D P R E I S T O R I S K E A R H E O L O G I J E R U S K E Z E M L J E Tek je sto godina otkako se ruski naučnici bave arheologijom svoje otadžbine.e dolina. Kuće na severu grade se od borovih stabala sa krov om od dasaka. od grofice P. Gorodcov. Uvarov. 1910. a od borova na nanesenom pesku. Stokholm. A. Uvarova. M. čije je prve tri sveske preveo na francuski S. a naročito Arheološkog društva u Odesi. V. Severna Rusija živel a je pod samodržnom organizacijom Moskve. P. Kijev. A. Pariz. Xavojka. Renak u Starinama Južne Rusije. I. u vreme kada je veliki severni glečer pokrivao ogromnu ravnicu koja se p . te oblasti bile su od 1854 do 1858 godine predmet značajnih radova A. I—VI. uzeli u tome velikog i značajnog ud ela. T. a hrast u dolinama. i Arheologija. Pervobitnaja a rheologija (Prvobitna arheologija). oni uskoro obratiše pažnju na unutrašnjost svoje ze mlje. a čas pružila izuzetne mogućnosti aktivnosti naroda i njegovih vođa. 1. S. i Vvedenije v arheologiju (Uvod u arheologiju). Petrograd. Bon. Pošto su se najpre interesovali za istoriske ostatke Grka na severnoj obali Crnoga Mora. 1921. 1892. Moskovskog arhe ološkog društva. Moskva. i okolnih naroda Skita i Sarmata. Moskva. sa slamnim krovom. Drevnosći Pridnjeprovja (Starine u slivu Dnjepra). a na jugu žene. B. I. Danilević. Moglo bi se navesti još mnogo primera ovakvih suprotnosti. Bitovaja arheologija (Materija lna arheologija). V. Na severu su muškarci mnogobrojniji. Moskovskog ist oriskog muzeja. Ruskaja drevnosći v pamjatnjikah iskustva (Ruske st arine u umetničkim predmetima). bar pr ividnim. Moskva. Severni deo je šumska oblast. od profesora S. — Ne zna se da li je čovek živeo u istočnoj Evropi u prvoj polovini kv aternera. Žebeljeva. koje su donekle uticale na razvitak Belorusa i Velikorusa s jedne strane. Na severu bor ras te radije na vrhovima vododelnica.. Poslednjih godina su strani na učnici. 1904. Arheologija Rossii (Arheologija Rusije). Da spomenemo još Pregled razvitka arheoloških nauka u Rusiji. I—VI. Kondakov i J. i Malorusa s druge strane. I. Ebert. 19 25. prvenstveno iz Helzingforsa i Stokholma. Sdrussland in Altertum. sv. Kijev. ipak se mora u toku istorije ruskoga naroda utvrditi da je priroda u Rusiji. Ö teuropas och Nordbalkans förhistoria. čas stavila neprelazne brane. u Zbirci memoara francuskog arheološkog društva. 1908. koje je prvo počelo da saziva ruske arheološke kongrese. Arne. Moskva. 1913. Južna Rusija imala je demokratske ustanove Kijeva. 1892. 1923. 1925. Hanenko. sve do jezera Ladoge i gornjega sliva Volge. 1881 . N. napr otiv. i koje su posle ujedinje nja pod carevima dovele do stvaranja Ukrajinske države sa izvesnim. Kijev. sv. 1889—1899. V. Drevnjije obitatelji srednago Pridnjeprovja (Drevni stanovnici srednjeg sliva Dnjepra). Najglavnija dela posvećena celini ili velikom delu ruske preistoriske arheologije jesu: A. na jutu su šume mnogo ređe i sastoje se od hrastova u višim delovima. Iako su se u drugoj polovini XIX veka arheološka istraživanja umnožila. Što se tiče specijalnijih radova. ona su međutim počela jako da napreduju tek u početk u XX veka zahvaljujući radu Petrogradske carske arheološke komisije.

mezolitski. medvede. Svuda gde su neko vreme živele ostavile su tragove svoga prolaska. pa i stara kultura sa koštanim oruđima. manje bogate u tome pogledu . razume se. do neolitskog stepena? Mi to ne znamo. o tselile nekuda na severoistok i u Sibir. najskorašnjija. a koja se odlikuju okruglom grnčarijom sa ukrasima u o bliku češljevih zuba. kod Balahna blizu Nižnjeg Novg oroda. te načinile mesta nekoj novoj najezdi? Il i su ostale rasturene po ravnicama i šumama Rusije. kod Volosova blizu Muroma na Oki. tražeći neprestano nova staništa.ruža do linije Lavov-Kijev-Tula-Saratov. Južna Rusija se očigledno razlikuje u tome pogledu od Sred nje i Severne. Taj stupanj je poznat pod imenom fatjanovska kultura. nosoroge. lavove i irvase . u Voliniji i oblasti Kijeva. i živeli teškim i napornim životom. Kijevska. Isti ovi tipovi. potom u K ijevu. jer ona t ada još nije postojala. naročito tamo gde je zemljište bilo plodno i pogodno za stanovanje. To je dokaz da je već na tri hiljade godina pre Hrist a postojala veza između Volge i Baltičkog mora. čitavog ili slomljenog. pored kojih se nalaze kosti divljih životinja iz toga vremena. ostatke ognjišta. Neolitska obitavališta u Južnoj Rusiji (Volinija. u Kirilovskoj ulici u predgrađu Podol. ona razlika u kultu ri između stepske oblasti i oblasti šuma u Srednjoj i Severnoj Rusiji postoji već u ne olitskom dobu. ili pak grobnica sa neolitskim predmetima. koje je započelo pre više od dve hiljade godina pre Hrista. Dvostruki karakter Rusije u istoriskome dobu. Rusija ima čitav niz ovakvih obitavališta. To više nije jedan jedini narod i svuda ista prosvećenost. Sve što se zna to je da tadanje stanovništvo Rusije nije bilo zaostalo iza ostalih s tanovnika Evrope i da se ono neverovatno uvećalo. vide se rastureni od Karelije i Finske do srednje Volge i ka Jugu do granice crnice. sa svojim bakarnim predmetima i jakim 40 uticajem nordiske i kavkaske kulture. na primer u slivovima Volhova i gornjeg i srednjeg toka Volge. nova obitavališta. pokušaji primitivne umetnosti. ili temelja koliba. a potom još više. Ono što nas najviše iznenađuje kod nameštaja nađenog u to me seocetu blizu stanice Utkinskaja na železničkoj pruzi između Jaroslavlja i Vologde jeste uticaj Zapada. koji se javljaju u obliku prostranih slojeva ostataka. kod Čuhloma na Veksji. Najstarija pripadaju aurignaciskom i solu trenskom dobu i pronađena su kod Kostenki na Donu i kod Karačarova na Oki. ali znamo pouzdano da se pojavio čim su se glečerske mase počele da povlače. a kasnije i uralske. Na 39 ravnicama oslobođenim od leda male porodice živele su nomadskim životom. kod Goncija blizu Poltave i kod Mizina na reci Desni. iz magdalenskog doba. Neolitsko doba. rasprostranjena u Estoniji i slivu Volge. Danske. Poltavska i Harkovska guberni ja) i retke grobnice sa skeletima pokazuju drukčiji tip kamenog oruđa (naročito m ikrolite) i drukčiju grnčariju nego istodobna obitavališta pronađena kod Bologoa blizu V elikog Novgoroda. On je po svoj prilici došao sa Zapada i pripadao je is toj onoj mlađoj i krupnijoj rasi koja je na Zapadu zamenila prvobitnu i nižu r asu homo primigenius Europae. tako isto je različita. nailazi se na mnoštvo tragova obitavališta. Očevidno je da je svuda ovde živeo isti narod. idući za mamutima i irvasima. unapređujući svoj umni razvitak tako da se uzdignu na viši step en. i njemu pripada poslednji stupanj one kulture koju na lazimo na kraju neolitskoga doba. Polt ave i Harkova. Ne treba verovati ni u jednu najezdu . U Južnoj Rusiji. U ovom poslednjem obitaval ištu pronađeni su vajani i ukrašeni predmeti čije šare odaju veoma razvijen umetnički smisao kod tih prostih ljudi koji su lovili mamute. primerci kamenog ili koštanog oruđa . ali ne i grnčarija. pa ipak se i tamo nailazi na često veoma značajne ostatke obitavališta. Srednja i Severna Rusija su. — Da li su se možda kvaternerske rase. razume se sa mesnim razlikama.

i naročito nas iznenađuje bičaj da se kosti skeleta pokriju jednim slojem crvene boje. naprotiv. još mnogo zagonetaka. Na severu. iako se ono održalo sve do dolaska Skita. dakle. ni u najezdu sa Juga. takve su da se ne mogu uvrstiti u jednu etničku celinu. dolazi među domoroce jedan narod koji je ostavio svuda na svome prolazu grobove sa kosturima u čučećem stavu u kamenim sanducima. uopšte uzev. Sasvim je prerano prenositi u ta vremena razne faze razvitka indoevropskog narod a. Samokvasov hteo da izjednači sa Cimerijcima. Razlike u kulturi na koje se tamo nailazi čak i u jednoj užoj oblasti. na primer u Kijevskoj guberniji. koja se po njega rđavo završila. Grobovi za spaljivanje. koj i je Dm. stara fatjanovska kultura. Litvanci i Sloveni. Oni se razlikuju od drugih tumulima (kurgan) koji pokrivaju kosture u čučećem stavu.sa Zapada. Njegova civilizacija blistala je nekoliko vekova. Treći jedan narod sasvim originalne civilizacije obrazovao se takođe na jugu: to je bio zemljoradnički narod koji je stanovao u oblasti između Galicije i kijevskog Dnje pra. ukoliko se tiče njenog porekla i njene suštine. To je Tripoljska civiliza cija. divno izrađene. ne vidimo jedan jedini narod. Njegovi etnički odnosi sa njegovim domorodskim susedima iz neolitskog doba i narodom sa sandučastim grobovima nisu poznati. zapažaju se već jas no različiti narodi. Za neolitsko doba u pravom smi slu ova činjenica nije očevidna. ustupa mesto mlađim kulturama koje se odlikuju obilnošću metala. Štern). čak i o stanovništvu koje je ost avilo kurgane (tumule). Fatjanovska prosvećenost imala je svoje središte u trouglu Vologda-Vladimir-Novgorod na Volgi. Ali ne treba zaboraviti ne manje čudnu po dudarnost te civilizacije sa drevnom Mesopotamijom (Akropolj u Suzi) i drevnim T urkestanom (Anau blizu Ašabada). — Početkom druge hiljade godina pre Hrista. sa obala Odre. Posle toga. Ostaje. Grobni nameštaj je veoma karakterističan. Mi ništa ne znamo o svima prastarim narodima Južne Rusije. u trenutku kada prvi bakarni predmeti prodiru u staru n eolitsku zbirku pripremajući na taj način prosvećenost metalnoga doba. jer ima premalo proverenog materijala. nje nog rasprostiranja i iščezavanja. Velika srodnost njene grnčarije sa predmetima iz star og doba pronađenim na Balkanu i na Maloaziskom Ostrvlju izazvala je stvaranje nek olikih teorija: najpre onu o širenju egejskih uticaja ka severu a kasnij e teoriju o obratnom uticaju ili čak o spuštanju tripoljskog stanovništva i njegove ci vilizacije ka jugu. sa istoka (ili juga) došao je prvi talas nomada nepoznata porekla. Ali št o se tiče kraja toga doba. svojim idolima od gline i svojim zagonetnim kosturnicama (Pl oščadka) 41 sa grobovima za spaljivanje. i Tripoljska c ivilizacija ostaće još dugo vremena. na jug Evrope. U sva kom slučaju. Jedino je verova tno finsko poreklo stanovništva Srednje i Severne Rusije. ili čak služiti se pojmovima Germani. veoma rasprostranjena. Sa Zapada. postoje nejasnosti. počev od neolitskoga doba. Najveći broj tumula pri padaju sledećem bronzanom dobu i obogaćenoj civilizaciji. Grobovi tih naroda rasejani su po čitavoj stepskoj oblasti između Galicije i don je Volge i Kavkaza. Tamo nije bilo velikih promena. koji se mešaju među ove. bilo da se povukla u druge zemlje. postavljaju takođe jedan etnički problem. u Tripolju na Dnjepru. i koje je čuveno bogatstvom svoje šarane i bojene grnča rije. od kraja treće hiljade godina pr e Hrista. U Južnoj Rusiji. istoriskim prethodnicima Ski ta. privlačan ali i težak problem ruske arheologije. tako nazvana prema jednom od njenih prvih nalazišta koje je otkriveno blizu Kijeva. nadmašujući sve susedne civilizacije svojim umetničkim smislom. oruđa od bronze zamenjuju k amena i bakarna oruđa. sve do Grčke (E. sa grnčarijom nordiskoga tipa i onom koja u arheologiji centralne Evrope nosi obično naziv vrvčas te grnčarije. Ali izgleda da je on sa n omadskim stanovništvom stepe vodio neprekidno borbu. veoma je teško pokušavati da se razreše ta etnička pitanja za tako davne periode vremena. bilo da je izumrla usled napada osvajačkih nom ada. ali se ona rasprostirala odatle sve do Velikog Novgoroda i do varoši Brjanska i Sergača. Bronzano doba. posle s vršetka kamenoga doba ona naglo iščezava. naročito predmetima . ali.

Ostaci Cimerijaca i domorodaca potpadoše pod vlast Skita. Bronzana kultur a u Južnoj Rusiji stvorena je industrijom koja je unošena čas iz Mađarske. nastanili se između Dona i Dn jestra. To je jedna nova civilizacija bronzanog doba i ona se održala za vreme narednog perio da. pri pojavi bronzanog doba. Gorodcova. Skitsko-sarmatsko doba (Gvozdeno doba). Prvi je bio najezda iranskih Skita. te od prostoga groba postaje grob ojačan građom. u čitavoj stepskoj oblasti stanovali su i njom gospoda rili stari zavojevači sahranjeni pod kurganima sa obojenim skeletima. E. Jedan deo Skita bio je uništen. a fazu dragocenih predmeta nađenih kod Galiča u X—VIII. Kada su u VIII ili najkasnije u VII veku došli u tu oblast. Talgrena. Ta najezda naišla je u dva talasa. ote rali su iz stepa Cimerijce. u svakom slučaju. U isto vrem e kada i Skiti. Gorodcov stavlja f azu Sejma u XIV—XIII vek. U početku III veka pre Hrista drugi talas najezde doveo je uzastopno plemena srod na Skitima. Jevarnickoga u Harkovskoj i Jekaterinoslavskoj gubern iji. može se reći sa A. kao što dokazuju iskopine nađene kod Sejma blizu Nižnjeg Novgoroda. te stepe padoše pod vlast Sarma ta za nekoliko vekova. kao što se vidi iz sadržine grobova i mase bronzanih predmeta nađenih na razni m mestima gde su vršena otkopavanja. kada su u Južnoj Rusiji vladale nove kulture višega stupnja. Ali hronologija ostaje i dalje neizvesna. čas sa Istoka i Urala. Ananjin je jedan deo te teritorij e i njenih kultura. a potom se prelazi na kavkas ki tip katakombe. i tu osnovali novu državu sa nekoliko dinastija. a naročito zahvaljujući 42 odličnom iscrpnom delu A. Danilevič greši što to pripisuje samo prvoj grupi. Osim toga. Da li je tamo bilo još i drugih etničkih ostataka? To se tačno ne može znati. Nomadi su takođe imali udela u toj industriskoj proizvo dnji. ni Tripoljska civilizacija. zajedno sa sličnim grobovima. neznani narod trakiskog ili kavkaskog pore kla (narod koji je ostavio ranije pomenute kurgane). pa čak i u njihovim grobnicama. Jaksamate. Trifiljeva i Dm. koji su pošli iz Srednje Azije. Me lnika. Talgren stavlja. što dokazuju iskopine nađene u oblasti njihovih kurgana. naročito veza sa Sibirom i Srednjom Azijom. E. u Mađarskoj i Bugarskoj. sa kojom ti grobovi očevidno imaju dodirnih tačaka. Sibir je tada igrao važnu ulogu u razvitku Istočne Evrope. Njeni jedini stano vnici su ostaci domorodaca koji se održavaju kroz sva doba i kroz sve promene nase ljavanja. Jamačno je bilo velikih kulturnih — ako ne i etničkih — promena u dobu kome odgovaraju ti grobovi. Taj procvat stavlja se između VII i II veka pre Hrista. pojaviše se Grci na severnoj obali Crnoga Mora. bliz u Kišenjeva u Besarabiji. u XIV—XI vek pre Hrista. da ona pretstavlja vrhunac bronzane kulture na Vo lgi. V. od kojih se jedan deo nastani još dalje. kao i u graničnoj oblasti. dok ih A. Grobovi iz t oga doba danas su vrlo dobro poznati zahvaljujući istraživanjima V. koja su isto tako govorila jedno iransko narečje i dolazila takođe iz Srednje Azije. a verovatn o ni stanovništvo koje ju je stvorilo ne postoje više. koji je toj poslednjoj fa zi dao ime Ananjinske kulture. sve do dolaska Gota u III veku posle Hrista. ili kod T urovskoga (Galič). Ali mnoštvo kalupa i topionica pokazuje da je postojala i lokalna industrija. Konstrukcija grobova menja se prema fazama raz vitka. grnčarija tu dostiže retku izobilnost i veliku originalnost ureza nih ukrasa.sibirskog porekla. Ali ova najezda nije bila jedina velika etnička promena u Južnoj Rusiji. — Za vreme prvih hiljadu godina pre Hrista jedna nova najezda nomada preplavila je čitavu stepsku oblast. prožete uticajem klas ične grčke umetnosti. Alane i druge. domoroci i osva jači sa kurganima. i plod je raznih utic aja. Talgrenom. a to će reći od polovine druge hiljade godina do poče tka skitsko-sarmatske kulture. Osim njih. U Južnoj Rusiji. Rokso lane. U razvitku bronzanog doba u Rusiji učestvovale su obe etničke grupe. a naročito iz iskopina nađenih kod Borodina. Utica j sliva reke Jeniseja i oblasti Urala na staru kulturu Fatjanova i Volosova nast avio se. čiju veliku ekonoms . Ta plemena nazivaju se Jednim opštim imenom Sarmati. V. iako o na obuhvataju čitav niz plemena među kojima istorija zna za Jazige.

Pastjerskog. ali za varvare. Unutrašnjost Rusije ostaje za vreme skitskoga doba u mraku. To nas navo di na pretpostavku da su to drugi narodi. skitskim ili sarmatskim. Čertomlik. Karagodeuaš. Pantikapeja na Bosforskom Kanalu (danas moreuz Kerč između Azovskog i Crnog Mora). Hohlač. koji se o dlikuje životinjskim ukrasima donesenim iz Srednje Azije. nailazi se. iz prv ih vremena. koji se verovatno kriju iza imena koje se nalazi kod Herodota (IV. Bjelskog). iza koje su se nalazile ogrom ne žitnice spremne da snabdevaju čitavu Grčku i Jegejsko Ostrvlje. Soloha. Oblast ovakvih groblja. nisu svi predmeti skitskoga ili sarmatskoga porekla. pored proste grnčarije i predmeta donesenih iz Azije ili i zrađenih na licu mesta. Osim već navedenih grčkih naseobina. iako je prisust vo Slovena na zapadu i Finaca na istoku te oblasti već vrlo verovatno. pored Sevastopolja. Sarmatsko doba označava preokret u uticajima . raznobojan. koja imaju ponekad i tumule. nalaze i pred meti dovoljno različiti da bi se mogli pripisati nekom drugom narodu. a kasnije naročito u Pantikapeji. U čitavom razdoblju od VIII ili VII veka pre Hrista do III veka posle Hrista. pored pravih skitskih i grčkih predmeta. arheologija nailazi samo na ta tri etnička elementa: Skite.ku važnost oni odmah uvideše. U kurganima. utvrđeni logori u njihovoj blizini pokazuju da su tu bila relativno sta lna obitavališta (logori kod Nemirova. 521) — „zemljoradnički Skiti”. Muzej Ermitaž u Petrogradu čuva jednu takvu čuvenu zbirku koja potiče iz kurgana zvanih KulOba. Černjigovskoj i Poltavskoj gubernij i na velika groblja gde se. Sarmate i Grke . gleđ) koji priprema zemljište za umetnost gotskoga doba. Za skitskoga doba preovlađuje grčka umetnost i ona uobličuje varvarski stil. Na toj obali. naročito onima što pripadaju varvarskim poglavicama. Ali karakter kulture u unutrašnjosti nije nam . i vrsta pred meta u grobovima pokazuje da je stanovništvo bilo pre zemljoradničko nego nomadsko. sa novim dekorativnim tehnikama (umetci. Lugovaja. Semibratov. u arheološkim iskopinama Južne Rusije. a koji spaja okolinu Balkaškog jezera sa planinskim lancem Tjan-Čanom na Donu. gde su se mešale sa fatjanovskom kulturom koja je bil a na izmaku. ali je Hersonez duže sačuvao svoju moć. u Kijevskoj. Ali u tome dobu. i Hersonez na Krimu. a 43 treća dorska. koju su osnovali stanovnici Herakleje. već je pošumljena. i unosi u radionice Krima i poluostrva Tamanja je dan nov životinjski stil sa persijskim i indijskim uticajima. čitav niz divnih predmeta klasične izrade što su ih načinili grčki m ajstori u Olbiji. Prve dve naseobine bile su po poreklu jonske (osnovali ih stanovnici grada Milet a sa Maloaziske obale). Već od I veka posle Hrista. i mnogih drugih. od kojih su najbogatije i najveće bile Olbija sa ostrvom Berezanjom na ušću Buga. grnčarija je delimično različita i običaj spaljivanja meša se sa običajem sahranjivanja. oni pohitaše da osnuj u čitav niz trgovačkih zastupništava i naseobina. 17. Motrenina. no koji su pretrpeli j ak uticaj Mesopotamije. Ne može se međutim danas kazati koji su to narodi. Najpre se vidi kako se skitska i grčka civilizacija stapaju da sačine jednu celinu u kojoj grčka umetnost i tehnika potiskuju nomadska obeležja. sa njihovim mo tivima i po njihovom ukusu. Sarmatska dekorativna ume tnost širi se i drugim putevima. civilizacija i čitav sarmatski život počinju da gospodare grčkom i romanskom kulturom i da ih prožimaju varvarstvom. Olbija je u početku bila najnaprednija. nailazi se severno od stepske oblasti. Kulture sa juga prodir ale su do Voronježa i Romnija. jamačno domoro cima koje su pokorili nomadi. Sve te novine dolaze velikim putem kojim su se kretale trgovina i najezde.

Ovi su krajem II i početkom III veka napustili u velikim masama donju Vislu i prešli najpre preko zemlje zapadnih Slovena. Ova nova umetnost prodrla je u Rusiju dosta daleko na sever. a drugi istočnije. kao što je tvrdio A. U jednoj grupi groblja. koja potiču iz VI i VII veka. raširili ga po celoj Evropi. Odatle Goti raširiše svoju vlast nad Fincima. Ako je tako. Naprotiv. pripisao istoj grupi. Talgren . a tako isto i nad obalama. a uporedo s nj ima i gleđosani predmeti takozvanog moščinskog stila. sačuva ni su predmeti koji bi mogli poticati od Gota. ali ona ne može tvrditi da su oni tu bil i i ranije. To je bila posledica najpre zauzimanja obale Crno ga Mora od Rimljana za vlade Nerona (63—66). a utvrđeni logori tipa Đakovo gorodišče blizu Moskve. uostalom. To su kult ure zvane pjanoborska i borkiska. što dokazuju velike količine nađenoga rimskog novca sa obe s trane Dnjepra. Ja međuti m ne smatram da ti tragovi potiču sa obala Crnoga Mora. Arheologija utvrđuje njihovo prisustvo n a tome mestu na osnovu groblja za sahranjivanje kod Gurzufa. a takođe i trgovini sa Persijom. kao što su oni kod Zarubinaca. Najveći deo Gota povuče se ka zapadu. a ne „gotski”. Hvojka. stvorili jedan nov stil. Jedan put prolazio je duž Dnjepra (Pastjerskoe). To su samo novi strupnjevi nekadanje ananjinske kulture. To je stil koji je baron Beji nazvao „gotska umetnost”. nema više nimalo sumnje o njihovom udelu u kasnijem razvitku umetničke rad inosti u Srednjoj Evropi. Za arheologiju pitanje Gota u Rusiji ostaje dakle ne rešen problem. kojih nije bilo na jugu Rusije u I veku i čiji su srodnici Bastarni stanovali u drugoj oblasti. Litvancima i susednim Slovenima. Got ga samo usvojili i rasprostranili. prodrli do sredine Rusije. Pošto su dali nove oblike kopčama i minđušama. posle 375 godine po ostaloj Evropi. Ranije se pretpostavljalo da su oni za vreme svoga b avljenja na Crnome Moru. iz I veka. koji je poslužio kao osnovica merovinškoj umetnosti u V—VII veku i koji se odlikuje sjajnim raznobojnim umetcima od granata ili stakl a. koja prodre d osta daleko u unutrašnjost.44 dobro poznat. . Ali pored tih grobova ima i drugi h još starijih. a potom osvajanja Dakije koje je izvrši o car Trajan 106 godine. nego neposredno iz okoline Turkestana. Poznato je. koju pretstavljaju groblja kod Černjahova i Ro maškija blizu Kijeva (grobovi za spaljivanje i sahranjivanje iz IV i V veka). da je u to vreme cvetala na srednjoj Volgi i na Oki i Kami bronzana kultura Ananjina. To je dakle je dan grčko-istočnjački stil. velika i moćna u IV veku. onda cela ta grupa ne može prip adati Gotima. gde se u grobovima iz VI i VII veka nalaze često izopačene gotske kopče. Ove pobede otvoriše vrata rimskoj trgovini. klinastim urezima i ubodima. Ovim putevima su gotski predmeti. jer s e nalaze u obitavalištima i grobovima litvanskim. poznate po nizu finskih grobalja na Kami i Oki . slovenskim i finskim. Od god ine 250 najglavnije grčke naseobine padoše postupno pod njihovu vlast. te će istorija i arheologija naći u VII veku na o balama mora njihove neznatne ostatke. Gotsko-rimsko doba. nego neposredno grčke 45 radionice. Uistini taj no vi stil nisu stvorili Goti. razume se pomoću vizantiske trgovine. Ta gotska država. a drugi posede oblast srednjega Dnjepra i tu obrazova novu d ržavu čije je središte bilo na Dnjepru (Kijev?). i novim stilom životinjskih ukrasa. daju pre utisak završetka neolitskoga doba nego poodmakle metalne kulture . i pred sam dolazak Germana on je bio već sasvim uobliče n zahvaljujući potstrecima što su ih doneli Sarmati. sa svojim koštanim izr ađevinama. V. pomoću mesnih radionica. propade takođe godine 375 pod navalom Huna. a kada su ih odatle oterali Huni. Souk-Sua i Mang upa na Krimu. sa mnogo tragova skitske radinosti. Ali razvoj rimskog uticaja bio je zaustavljen dolaskom Gota. koje je jedan od dobrih ru skih arheologa. — Već od II veka posle Hrista rimska kultura počela je d a prodire u unutrašnjost Rusije. ako ti grobovi kod Zarubinaca pretstavljaju početak iste civilizacije. Jedan njihov deo naiđe 214 godine na rimsku vojsku u Dakiji. U III i IV veku tako ukrašeni predmeti nisu retki u grčkim grobovima.

đemovi. na primer na Dnjepru — u zavičaju plemena Poljana. Ali. Razume se da se u vek nailazi na grobove i obitavališta za koje se ne može 46 pouzdano tvrditi kome su pripadali. dok s u nomadi imali luk i sablju. na drugom mestu ima kovčega ili sarkofaga. koje Tacit i Ptolomej pronalaze već kao veliki narod. ali ponekad i više ka središtu. Grnča rija je svuda ista: jedan stari tip (raniji od X veka) ćupova bez ukrasa. te ne izgleda čudno što su im arheoloz i pripisali nekoliko preistoriskih kultura među onima koje smo nabrojali na jugois toku Rusije. ili neolitske domorodačk e kulture za slovensko-ukrajniske (v. i jedino zemljoradnička kultura ne severu skitskoga carstva i černjakovska kultura posle Hrista imaju pra vo — iako se i tu mogu izraziti sumnje i staviti primedbe — da se pripišu Slovenima. sahranjivanje je zavedeno u toku XI veka. Predmeta u grobovima ima obično v eoma malo. ako se još i kolebamo pred izvesnom gr obnicom. to je samo pretpostavka. B. Celina slovenske kulture već je dosta pouzd ana i poučna. Zavitnjiviča. U IX i X veku ono je dopunjeno mačem. gen erala N. u okolini Smolenska — kod plemena Krivića.2. izgubilo se tek postepeno. osim u nekojim oblastima gde se javljaju ponekad i nomadski predmeti istočnjačkog obeležja. Uopšte uzev. načinjenih . Danilevič). najbogatiji grobovi nalaze se samo duž velikih trgovačkih puteva. na Oki — kod plemena Vjatića. koji od X veka pređoše u upotrebu i kod Slovena. oko trg ovačkih ili kneževskih središta. nemaju čvrstog osnova. Biće dovoljno da se ovde obeleže glavne njene linije. a šta nije. a za epohe pre prve hiljade godina pr e Hrista svako takvo utvrđivanje istovetnosti neminovno mora biti nepouzdano. Izvesno je da su Sloveni obrazovali veliki narod pod vlašću Gota i da su se u VI i V II veku raširili do Doneca. Slovenske grobnice nalaze se pod mogilama (tumulima) prilično visokim — otuda i dolazi naziv „doba kurgana” — koje pokrivaju tela bilo spaljena ili sahranjena . Brandenburga i nekih drugih još se ne može tačno reći šta je u IX i X veku slov ensko. ponekad gro bovi leže prosto na površini zemlje ili u prostim jamama. da su Vjatići u VIII ve ku osnovali na Oki važan trgovački i politički centar oko varoši Rjazanja (nekadanja Arz a). Prvobitno oružje Slovena bilo je veoma jednostavno: luk sa strelama. udaljena od pokrštenih središta. Tek od IX i X veka može ruska arheologija da nam pruži pozitivnu i pouzdanu sliku po stojbine Slovena. uzengije. na trećem mestu postoje krovovi od drveta. ili kod Severjana bli zu Černjigova. koje su Sloveni odavno vršili. sa nogama ka istoku a glavom ka zapadu. u kome je vremenu veliki d eo Srednje i Južne Rusije bio već posednut Slovenima. gornjega Dnjepra i Volhova. bradvom i velikim štitom. mora se reći da se ne zna ozbiljno kakva je bila kultu ra Istočnih Slovena čak ni u razdoblju od V do VIII veka. kopl je i ponekad mali štiti. da bi opis starina tadanje slovenske civilizacije izgledao danas preran. Telo obično leži na leđima. kao što su bili i domaći predmet i. Ne z na se gde su se nalazili Prasloveni u toku III i II hiljade godina pre Hrista. V. i svi pokušaji da se kulture Tripolja proglase za slovenske. mamuze. Oke. Šiljati šlemovi i pancir-košulje bili su takođe u čestoj upotrebi. prilikom primanja hrišćanstva. njihovoga rasprostiranja i njihove kulture.Varega i o kolnih nomada. samo na j ugu raširilo se ono ranije. Unutrašnja konstrukcija kurgana je veoma različita. Ali. Uvarova. SLOVENSKO DOBA Vrlo je verovatno da su Sloveni stanovali u svojoj evropskoj postojbini između Vis le i Dnjepra već na nekoliko vekova pre Hrista. Ali naše poznavanje obitavališta i grobova iz toga vremena je tako nepotpuno. Kasnije se naoružanje razvilo pod uticajem Rusa. :ne kolebamo se pred celinom. naročito na granici slovenske teritorije. I pored svih napora grofa A. Spaljivanje. ali nam Kijevski letopis kazuje da su neka slovenska p lemena. A ko se hoće iskreno da prizna. vršila spaljivanje oko 1100 godine. Tek u toku I hiljade godina pre Hrista može se utvrditi da su u Rusiji boravili Sl oveni. srpovi i ognjila svuda su isti.

takođe je dobro poznata. ali u mnogo manjoj meri. Ostaci slovenskih kuća iz ovoga doba i beskrajni niz raznih utvrđenja. Naprotiv. Harkovskoj (Verhnje S altovo). Ovakva utvrđenja — koja se u Rusiji broj e na hiljade — veoma retko su bila predmet naučnih istraživanja. Letonci i Finci imali su manji uticaj nego drugi. gde su nam grob lja na Oki. koji su doprineli da se stvori slovenska kultura toga doba. ukrašen tananom srmom. al i od XI veka vizantiska izrada ha potiskuje i naposletku zamenjuje sve ostale. Ovi logori služili su za skloništa ili za odbranu. najpre u Kijevu a potom u Velikom Novgorodu. načinjeni na kolovratu i dobro pečeni. utvrđeni logori ograđeni bedemom i ponekad palisadom. jer njihov glomazni nakit nije odgovarao slovenskom ukusu. Podbolotnaja. Pečenjega. Mak simovka) otkrila čitav jedan svet bogate finsko-istočnjačke kulture. Kultura sa kraja preistoriskoga doba relativno je dobro proučena. koje delom pripadaju slovenskim oblastima a delom su van njih. Istočnjački srebrni nakit. ali drugi obel ežavaju razna slovenska plemena. U onima koji su bili nastanjeni zemljište je unutra puno ruševina i ostataka svakidanjeg života. okačeni o traku ili možda dijademu. To je grnčarija koja je došla u Rusiju iz oblasti Zapadnih Slovena i sre dnjeg sliva Dunava. . suparništvo između skandin avskog. nisu još proučena kako treba. pretstavljaju takođe interesantne dokaze. kojima bi se mogli rasvetliti odnosi između starih bratstava ili plemena. To su ćupovi povrnutih ivica i obično ukrašeni položenim ili talasas tim urezanim linijama. kružići više ili manje ukrašeni koji su visili sa o be strane glave na slepoočnicama. Ali još nemamo iscrpno delo o njima. oni se mogu naći svuda gde su Sloveni obitavali i o ni su najvažniji dokazi slovenske arheologije. a takođe i za održavanje zakonotvornih ili verskih skupština. Voronješkoj i drugim gubernijama. i jedan pozniji tip. Od svih onovremenih slovenskih nakita najinteresantniji su sa arheološkog i etnografekog gledišta viseći prstenovi. U nakitu se na jbolje može da zapazi dejstvo različitih uticaja. Njihove starine. poznat pod naziv om grnčarija gorodišta. koliko na zapadu Rusije na obalama Finskoga Zaliva toliko i u slivu Oke i Volge. istočnjačkog i vizan tiskog. skandinavskog. STARINE OKOLNIH NESLAVENSKIH NARODA Na svim obalama slovensko stanovništvo Rusije imalo je za susede na ruskoj teritor iji narode više ili manje stare.rukom. vizantiskog i istočnjačkog uticaja na slovensku kulturu bilo je veoma živo. preovlađuje u početku. Ostali ukrasi menjaju se takođe prema raznim oblastima. Vladimiru. koji su bili s usedi Slovena na granicama stepa. Mnoštvo nomadskih grobova otkriveno je u Kijevskoj. Jekaterinoslavskoj. izuzev kopči koje su u IX i X veku u Rusiji već iščezavale i ustupale mesto pređicama i pucadi. Njihov i susedi Litvanci. naročito onih što se zovu gorodišča. blizu Tombova i Penza (Tomnjikov. počeše i same da podražavaju vizantiskim uzorima: nov niz divnih iskopina svedoči o njihovoj delatnosti. privlače takođe pažnju ruskih arheologa. naročito grnčarije koja se ne razlikuje od one u grobovima. Isto tako i njihove m eđusobne srodnosti i njihovo ustrojstvo. Kultura nomada iz toga doba (Hozara. o čemu su dokaz nekolika 47 groblja u središtu slovenske zemlje i čitav niz iskopina iz X i XI veka (Gnjezdovo k od Smolenska). Poznata je složena konstr ukcija jednog velikog gorodišča otkako su vršena otkopavanja kod Bjelgorodka blizu Kij eva. Murom. R uske radionice. Jedni su stalno obeležje Slovena. Rostovu i Suzdalju. Tavridskoj. nekadanjeg Bjelgoroda što ga je sagradio veliki knez Vladimir godine 992. na Ljadi. 3. koji se nalazi u Rusiji od X veka. Na dnu se obično nalazi znak grnčara. Najbogatiji deo nađenih predmeta sačinjavaju svakovrsni nakiti. Polovaca i drugih). Oni su po o bliku čas prosti a čas složeni. Kubanskoj.

Vilije i Polo te. sakrivene po neprohodnim šumama. iza gornjega Njemena. srazmerno s u malo poznate. naročito ukoliko se tiče hronologije. Letonci i Litvanci. . Dvinine pritoke. Ruska arheologija ima dakle pred sobom goleme zadatke i težak posao. Njihove starine.48 Zapadni susedi Slovena. Odatle su se oni povukli oko VI i VII veka pred naje zdom Slovena i otišli da se nastane na zapadu. Ali napredak što ga je ona načinila u poslednje vreme daj e nade da će ona i to savladati. naseljavali su nekada veliki deo ob lasti koja je kasnije postala slovenska. raču najući tu i oblast Smolenska. koji bi lako ispunili čitavo jedno stoleće. do Pripjata i gornjega Dnjepra.

a koga ima izobilno? Domoroci se ili sami udaljuju od svojih novih suseda kada im se ovi ne sviđaju. Severjani. gde se još od najdavnijih vremena nalaze ras turena finska plemena. U v remenu kada se Sloveni pojavljuju na Dnjepru i njegovim pritokama. Prema kazivanju staroga Kijevskog letopisca. pošto je finska kultura približno ravna njihovoj ili čak i niža od nje. a jedan njihov ogranak. SLOVENSKA PLEMENA I STVARANJE KIJEVSKE KNEŽEVINE Dolazak Slovena u Istočnu E vropu. Hrvati su ostali najbliže Karpatima. u svakom slučaju istoriske starine i slovenske i fi nske legende nisu o njoj sačuvale nikakva traga. najpoznatije su Itilj na don joj Volgi. pomerajući se postepeno ka severu i istoku. ili tačnije Finskoga Zaliva. a treće dalje na severoistok. Ta usamljena plemena koja ne spaja nikakva zajednička organ izacija. umeo je da stvori izvesnu svoju kulturu i obrazuje jednu političku organ izaciju. Došljaci idu duž reka i nastanju ju se na njihovim obalama. na mestu gde se ova r . U oblasti Pripjata i u gornjem toku Dnjepra. Drevljani i Dregovići duž Pripjata. I doista. ovaj ogranak turskoga stabla. prestonica Hozara. Slovenska plemena iz kojih je on ponikao spustila su se tamo. Isti je slučaj i u Severoistočnoj Rusiji.49 I I I . nastanili su se: dva prva plemena na levim pritokama. grupisani u plemena. I zgleda kao da tu i nema borbe. njihova trgovin a cveta zahvaljujući trgovačkim putevima koji prelaze preko njihovog zemljišta i vode iz Evrope u Aziju. koji zauzima severni deo Kavkaza i jedan deo kaspiskih i azovsk ih stepa. oko srednjega toka Dnjepra i na njegovoj desnoj obal i. — U ravnici Istočne Evrope obrazovao se ruski narod. verovatno p o redu dolaska. Tako slovenska plemena zauzim aju u ravnici Istočne Evrope jednu izduženu i srazmerno uzanu oblast koja se pruža od juga ka severu. kulturu i jezik Slovena i stapaju se s njima. i najzad Krivići se zaustavljaju u gornjem toku Dnjepra. Poljaci se nastanjuju dalje ka istoku. Volinjani zauzimaju oblast zapadnoga Buga. verovat no u VII veku posle Hrista. oni što ostaju primaju malo po malo običaje. To zemljište je u to vreme skoro potpuno pod šumom i kroz njega teku u svim pravcima velike i manje reke koje su njegovi glavni putevi. i kada mirolju bivo izabiraju zemljište koje je ostalo slobodno. R U S K E Z E M L J E O D P O Č E T K A D O K R A J A T A T A R S K I H N A J E Z D A 1. nesposobna su da se odupru osvajačima. Zašto bi uostalom i bilo kakve borb e kada se Sloveni pojavljuju pre kao naseljenici nego kao osvajači. Oni tako dolaze u dodir sa drugim narodima koji su se već nastanil i na istom zemljištu ili blizu njega. Dnjeprove pritoke. pod pritiskom osvajača oni se d elimično povlače sa istoka ka zapadu i nastanjuju se u slivu zapadne Dvine i Njemena . Sloveni. Volge i zapadne Dvine. ili pak — što izg leda da je bio mnogo češći slučaj — ostaju i stapaju se postepeno sa tuđincima koji time ništ ne dobivaju. razjedinjeni. 50 Sasvim su drukčiji odnosi između Slovena i njihovih južnih suseda Hozara. vinogradarstvom i ribolovom. Oni se bave zemljoradnjom. sa severnih padina Karpata. Duž ovih puteva osnivaju se mnoge varoši u kojima se susreću trgovc i iz raznih zemalja. a naročito mnogi Arabljani. nastanjuju se blizu jezera Ilmenja i reke Volkova. koja žive skoro primitivnim životom. prema najverovatnijoj pretpostavci. od stepa koje se pružaju duž Crnoga Mora pa sve do obale Baltičkoga Mo ra. Radimići i Vjatići. ti narodi n e mogu da dadu Slovenima ozbiljan otpor. Desn oj i Soži. Volge i zapadne Dvine naišli su na li tvanska plemena koja tu odavno stanuju. duž reke Oke. pošto su prešli Dnjepar. i tvrđava Sarkel na Donu. zaostali na nižem stu pnju kulture i bez ikakve političke organizacije. Slabi. koji piše u XI veku i navodi nam imena tih plemena i mesta gde su se nastanila.

Bugari sa Volge. Porodice se gr upišu u zajednice sastavljene od srodnika i nesrodnika. Običaji i vera slovenskih plemena. između Azije i Srednje Evrope. zemljoradnja j e odveć nepogodna da bi mogla služiti kao jedino sredstvo za život. Sva ki trgovac je u isti mah i ratnik koji za vreme putovanja brani sa oružjem u ruci svoju robu od razbojnika. Pre nego što su se nastanili u svojoj novoj otadžbini. isprva skromne i čisto lokalne. Događa se i da se Normani delimično nasele među Slovenima. te trupe uvlače Slovene malo po malo u svoje trgovačke pohode. U svakom slučaju. većina stanovništva je muslimanska. uistini je upola razbojnički posao. i služe kao stovarišta robe. to su i ostali. a ponekad i na njenu štetu. a d anak koji su tražili bio je srazmerno mali. koji su prokrčili put od Skandinavije do Vizantije i koje Sloveni nazivaju V arezima. U VIII veku Hozari pokoravaju Istočne Slovene koji su im susedi. Sloveni su pre raseljavanja živeli plemenskim životom. ti gradovi s e brzo pretvaraju u velike trgovačke centre nastanjene trgovačkim staležom. koji donose istočnjačku robu i kupuju naročito krzna što potiču iz finskih oblasti Kame i gor njeg toka Volge. Veće upravlja čitavom opštinom utoliko lakše. U naknadu za to. koji su se zvali konung. pretresa i re guliše sve poslove zajednice i bira upravljača. Trgovina. što ne samo građani nego i stanovnici svih okolnih sela (volost) mogu da učestvuju u njemu. ali ima s voga hana koji je starešina mnogih oblasnih knezova. ali u tim krajevima. Raselj avanje je moralo da rastroji takvo društveno uređenje. U VIII i IX veku naoružane trupe Normana kreću se ovim putem koliko radi tr govanja sa Vizantijom. Njihov jaram izgleda da nije bio težak. dočepal i bi se vlasti i zahtevali danak umesto ugovorene plate. koje naročito — a ponekad i isključivo — služe 51 kao skloništa u slučaju nepredviđenog napada. sastavljeno od starešina porodice. U sva koj zajednici jedan savet ili veće. U ovu vrstu trgovaca spada i priličan broj tuđinaca. oni ipak nisu nomadi. oni su već bili zemljoradni ci. N jihov starešina. pokoreni Sloveni upušta ju se u trgovinu sa Istokom koja je veoma aktivna na čitavoj teritoriji Hozarske d ržave. plemena su ustupila mesto porodicama. koja se kreće velikim rekama njihove zemlje i čuvenim „putem od Varega do Grka”. u drugim gradovima se N ormani usput zaustavljaju i smeštaju kao gospodari. skoro potpuno pošumljenim. Sa sve većim priraštaje m stanovništva i sve većim bogatstvom usled napretka trgovine. toliko i da bi stupile u službu vizantiskoga cara. i Rostov kod Vjatića čin e na svoje stanovnike utisak gradova koji su „oduvek” postojali. nastanjeni blizu ušća Kame u Volgu. o d kojih je najglavnija Bulgar na Volgi. te da se i on obogat i na račun stanovništva. Potom. Bugari imaju nekoliko varoši. Kako po svemu izgleda.eka približuje Volgi. Oni se ubrzo razvijaju i postaju središta trgovine. Usput pl jačkaju Slovene. Porodični običaji nisu isti u svih plemena. i one se kod Južnih Slovena zovu zadruge. gotov da i sam postane razbojnik. pa se te zajednice ujedinjuju u volost. i upravljačka klasa koja ga okružuje pripadaju judejskoj veri. ovi gradovi igraju u isti mah i ulogu središta za okolne oblasti i obrazuju gradske opštine koje postepen o zamenjuje staru podelu na plemena. Gradovi koje Istočni Sloveni osnivaju uskoro pokraj zemljoradničkih naselja isprva s u samo tvrđavice. kada Sloveni počinj u da učestvuju u trgovini između Istoka i Zapada. Smolensk i Polock kod Slovena na jezeru Ilmenju. a stanovništvo. ali ima isto tako i mnogobožaca i hrišćana. koja doprinosi uvećavanju gradova. U nekojim gradovima starešine tih trupa. počev od IX veka. ali sva ona dopuštaju mnogoženstvo. kad ne može da ih . — Istočni Sloveni žive poglavito od lova i zemljoradn je. Černjigov kod Seve rjana. oni se njima bave isto koliko i zemljora dnjom. za koje su oni bili napast kao što su bili i za Zapadnu Evropu. I tu dolaze arabljanski trgovci. potčinjeno je Hozarima. a slovenski trgovci navikavaju se da ponekad uzmu u najamničku službu normanske trupe da brane njihove gradove i trgovačke karavane. pošto im šume p ružaju obilje mogućnosti za lov i pčelarstvo. U XI veku Kijev i Perejaslavlj kod Poljana. a kod Zapadnih verv. Severjane i Poljane. zvani „kagan” ili „hakan”. Prilagođavajući se prirodnim uslo vima svojega novog zemljišta. Drugo jedno tursko pleme. stoga. Nas uprot tome. Radimiće. pa Vjatiće. Hozari nemaju zajedničku veru i pokazuju se trpeljivi. naročito Nor mana. ma da oni lako napuštaju iscrpeno zemljište da bi zauzeli neko novo.

zau zeo njihove glavne gradove Itilj i Sarkel. kako su govorili Finci a sa njima i Sloveni. Veles ili Hors. Njegova udova Olga uspeva da pokori Drevljane i da sačuva Kijevsku kneževinu onakvu kakva je bila pred smrt O legovu. smerno podnosi njihov jaram. a kako su oni skoro na istom nivou kulture na kome i Sloveni. Iako je legenda donekle preuveličala njegove podvige. re ka. pa napao i na same Hozare. Za to vreme Svjato slav se trudio da proširi svoju državu ka jugu. Taj ruski knez. oni lako usvajaju. ostavljajući maloletnog sina Svjatoslava. Drugostepena božanstva su oličenja prirode. Veles se smatra kao zaštitnik stada 52 i bog bogatstva. izvora. Jedna legenda. Zagospodarivši „putem od Varega do Grka” ili bar onim delom toga puta što prolazi kroz zemlju Istočnih Slovena. obožavaju u isti mah prirodne sile i pojave. vodi takođe dva pohoda protivu Vizantije. . u vodama po njihovom verovanju. Ali poraz Hozara nij e imao samo srećnih posledica za pobednike. Pošto ga je Vizantija. Hozarska država bila je glavna prepreka napredovanju horda Pečenjega. Svjatoslav. koju prepričava j edan stari letopisac. Oleg silazi ka jugu niz Dnjepar. koji ponekad izlaze iz groba da bi se vratili na zemlju. nastavio je politiku osvajanja. Obožavanje predaka uzdiže na stepen božanstva rodonačelnika i smatra ga za zaštitnika čita voga njegovog potomstva. u šumama žive šumski duhovi (lješi). ni mitološkog sistema. ove horde navalile su na stepe Južne Rusije i počele napadati Istočne Slovene. bog vatre Svarožić. i opustošio njihovu državu. kojima se upućuju molitve i prinose žrtve . — Razvitak trgovine potstakao je krajem IX i početkom X veka Istočne Slovene da ujedine svoje teritorije u jednu prostranu državu. kao i Zapadni. kad je postao punoletan. šuma. Hors oličava sunce. pa čak i veru. i nastanjuje se u toj varoši koju su pre nj egovog dolaska Vareg-Rusi oslobodili gospodarstva Hozara. ali Sloveni nemaju ni hramova. a potom osvojio teritoriju Slovena oko Ilmen ja. čijim je putevima ka Crnom Moru zapretila opasnost da budu presečeni. stanuju mnogi vodeni duho vi (vodjani). koji je nastavio ujedinjavanje slovenskih zemalja. Njihova glavna božanstva su: bog grmljavine i groma Peru n. Postavši gospodari. Posle njenog uništenj a. Drevljane i Radimiće. manje srećan. Njegov naslednik Igor. d omovoja. njihova shvatanja. Bjeloozeru i Izborsku. u Novgorodu. Obožava se i bog neba Svarog. kod Dregovića — u Tu rnovu. najpre je zagospodario Novgorodom.istera. ali gine prilikom jedne pob une Drevljana. Stvaranje jedne političke organizacije Vareg-Rusa i prvi kijevski kneževi. potči nio je Vjatiće koji su dotada plaćali danak Hozarima. i bog sunca koga zovu Daždbog. on na čelu jedne velike vojske preduzima pohod protivu Vizantije. jer se glavna slovenska božanstva ne razlikuju u suštini od vareških bog ova. idolima kojima se prinose na žrtvu životinje i ljudi. u toku vremena svaka porodica ima svoje domaće božanstvo. nomadskog naroda divljeg i ratobornog koji je dolazi o sa Istoka i težio da zauzme stepe oko Azovskog i Crnog Mora. Ovi bogovi pretstavljeni su kipovima. Ova osvajanja Varega ne menjaju život sloven skih gradova. Tako se oko sredine IX veka na zemljištu Istočn ih Slovena obrazuje nekoliko vareških kneževina. nekadanji najamnici i dalje organizuju i štite trg ovinu. dobrog duha zaštitnika kuće i domaćeg ognjišta. To je jedina njihova uloga. bog vetra Stribog. običaje. Daždbog je verovatno darovatelj sv ih zemaljskih dobara. posebice kod Slovena na Ilmenj u. kod Krivića — u Polucku. i pokorava ih. Iz Kijeva napada na Se verjane. i najzad kod Poljana — u Kijevu. Veruje se u zagrobni život duša umr lih. kaže da je prvi pokretač toga ujedinjenja bio jedan vareški ili ruski knez. ne unoseći ništa novo. zauzima Smolensk i Kijev. Istočni Sloveni. koja je primorana da potpiše jedan ekonomski ugovor koristan po Ruse. Oleg je ipak prava istoriska ličnost. ni posebnog sv ešteničkog staleža. a tako isto i duše svojih predaka. Rjurik. i njegov pohod iz Kijeva na Vizantiju je dokazan. a potom vodio isto tako pobednički rat protivu Bugara na Volgi. Posle njegove smrti vlast je preuzeo staralac njegovoga sina Igora. njegov r ođak Oleg.

Pečenjezi su ga iznenada napali na Dnjeprovim brzacima. Danak im se plaća najčešće u robi. Zamoljen da pomogne vizantiskoj vladi da uguši ustanak vojnog starešine Varde Fokasa . Posle toga pomogao je grčkom s veštenstvu da zavede hrišćanstvo u ostalim gradovima. ali ponekad. spuštaju se slične flotil e. sakupio je Svjatoslav vojsku i pod jarmio dunavsku Bugarsku. kao u Novgorodu. No kako je Vizantija posle pobede porekla svoje obećanje. zasnovao je u stepi južno od Kijeva čitav niz utvrđenih naselja. tu se barke istovare. Svakoga proleća šalje se on rečnim putevima. a to će reći da štiti potčinjene gradove i njihove trgovačke puteve. pa ih ljud i prenose na leđima do narednog plovnog dela reke. i uništi idole. delom knez i njegova garda. n ego i organizatora takvih ekspedicija. pozvala u pomoć. Otuda dolazi prvobitni karakter t e vlasti. za kojom idu barke privatnih trgovaca. Ta flotila. Hrišćanstvo koje se tada konačno utvrdilo. iako su njen sin i unuk ostali mnogobošci. doprineće takođe da se kod Istočnih Slovena stvori novo državno uređenje i novi običaji. tim dankom knez izdržava gardu koja mu omogućuje da vrši svoju glavnu ulogu. ali ju je morao ubrzo napustiti da bi oslobodio Kijev koji su Pečenjezi bili opseli. Vladimir obeća pomoć i obaveza se da će preći u hrišćanstvo pod uslovom da dobije ruku grčk princeze Ane. kojima je Kijev ostao središte. KIJEVSKA KNEŽEVINA I RUSKE ZEMLJE U XI I XII VEKU Prvobitni zadaci kijevskih kneževa. Pošto se ponovo natovare. Za njegove vladavine odnosi s Vizantijom menjaju se iz osnova. barke idu niz Dnjepar sve do Crnoga Mora. — kne inja Olga bila je već hrišćanka. a naročito među Vareg-Rusima. To je opasan posao. hrišćanstvo se postepeno širilo među Slovenima. Don i Volgu. On se oženi Anom. zadržao j e sve nasleđene oblasti. Vremenom se sastav garde menja. U oba slučaja osvojena pokrajina mora da mu plaća danak. voskom i medom. — Prvi vareški ili ruski kneževi javljaju se prvenstveno kao pretstavnici i zaštitnici trgovačkih interesa gradova. jer stepski razbojnici Pečenjezi vrebaju tu obično karavane i napadaju ih iznenada. i da bi zadržao navalu ovih poslednjih. U Kijevu se borovi i danak tovare na velike barke koje nose. Kijevski knez ostavlja pokorenoj pokrajini njenoga mesnog vladara. potom duž morsk e obale odlaze u Carigrad. vodio je ogorče nu borbu protivu Bugara na Kami i Pečenjega. ili joj pak najčešće daje jednoga svog namesnika. koga obično bira među svojim bliskim rođacima. 54 Kneževi i njihovi ratnici utoliko su više zainteresovani da štite trgovačke puteve što i o ni sami učestvuju u trgovanju. posadnika. Pošto je oslobodio Kijev. zajedno sa robovima što ih je kneževa garda z arobila u toku svojih ratnih pohoda. i primora G rke da održe reč. glavne grčke naseobine na Krimu. 2. osim tovara. ali postepeno . Taj danak sakupljaj u delom posadnici. gde se sada vizantiski car Jovan Cimisk ija odupro njegovom pohodu. dočepa se Hersoneza. pokrsti se i prevede u Hrišćanstvo svoju vojsku i sve stanovništvo Kijeva godine 988 ili 989. nametnuto silom. Usled trgovanja s a Grcima. „majke ruskih varoši” — kako bi ga nazvao Oleg. posle borbi u kojima su poginula dva njegova brata. silazi niz Dnjepar najpre do brzaka. on joj objavi rat. On je osvojio sve gradove I stočnih Slovena. i uvek kneževi i njihova garda igraju ulogu ne samo zaštitnika trgovačkih puteva. Kada je posle dugoga ratovanja bio primoran da napus ti Bugarsku. Najpre su u njoj samo Vareg-Rusi. još i 40 do 50 osoba i koje su grupisane u flotilu. Trgovački su interesi i doveli do ujedinjenja Istočnih Slovena u jednu državu pod vlašću K ijeva. Njegov sin Vladimir. I niz ostale reke. gde je hrišćanstvo najčešće imano dobrovoljno. potukli i ubi li.53 napadnuta od dunavskih Bugara. ostavio je svoga sina u zem lji Istočnih Slovena i vratio se na Dunav. ako ovaj prizna vrhovnu vlast Kijeva. pa čak i one koji su dotada bili nezavisni od Kijeva. krznom.

porodice. zadruge. neslagan je supružnika. i ta shvatanja. te su usled toga izgubi li svako pravo na njihovu zaštitu. koji potom usvajaju sve pokrajine Istočnih Slovena okupljene oko Kijeva. utoliko veze crkvene hijerahije postaju sve čvršće i rusko stanovništvo postaje svesno svoga duhovnog jedinstva. njen unuk Vladimir brine se o tome još više. bilo domorodaca ili potpuno poslovenjenih Var ega. te njima u građanskim i krivičnim sporovima ne sudi knez nego duhovne vlasti.u nju ulaze i domoroci i ona se stapa sa slovenskim stanovništvom. . Kijevska oblast. nego i sve osoblje crkava i ustanova koje od njih zavise. ona uvodi na taj način u Rusiju propise vizantiskoga prava. Po kazi vanju letopisca. svi napadaji na veru i moral. nego i začetke (u obliku letopisa) jedne originalne književnosti. gde je taj stalež najjači i najuticajniji. kao i porodični sporovi. ipak su izvršila izvestan uticaj. i njih najpre ima pet. Tako. vizantiski uticaj ispoljava se i u umetnosti. prema kazivanju Letopisa. koga je rukopol ožio carigradski patrijarh. svoja prava i pravosuđe. Zahvaljujući crkvi. osiroteli trgovci. a ta či njenica utoliko je značajnija što crkveno sudstvo u izvesnoj meri utiče i na laičke i kn eževske sudove. Osim toga. bratstva. ipak je još dugo vremena preovlađivala u arhitekturi i crkvenom slikarstvu. Za građenje hrišćanski h bogomolja kijevski kneževi dovode. jer sveštenstvo koje je došlo iz Grčke propoveda vizantiska shvatanja o kneževskoj vlasti. Ovi nap ori ubrzo su urodili plodom: u XI veku Rusija ima ne samo dovoljan broj sveštenika .. svi ovi crkveni pripadnici potčinjeni su crkvi i potpadaju pod n jeno pravosuđe. kao št o su skloništa i bolnice sa svim licima koja su u njih primljena. Knez. zato su posle dolaska hrišćanstva kneževi i sveštenstvo ul agali sav svoj trud da stvaraju škole i da prikupljaju i prepisuju knjige. ono stvara ovu vezu između zemalja Istočnih Slovena ustanovljavajući zajednicu vere i crkvene hij erarhije. gradove i župe (volost). iako nisu bila mnog o prikladna stvarnim prilikama ruskoga života. — Hrišćanstvo je imalo još važnijih posledica. njoj pripadaju i svi oni koji su se odvojili od svoje posebne zajednice. Saobrazno pravima što su ih Vladimir i njegovi poslednic i podarili crkvi. oslobođeni robovi. Obredne i svete knjige što ih je crkva unosila iz Vizantije bile su napisane oni m slovenskim jezikom koji su upotrebljavali sveti Ćirilo i Metodije i koji su Istočni Sloveni razumevali. Vladimir u državnim poslovima pita za savet ne samo ratnike. Ta c rkvena zajednica obuhvata ne samo redovno sveštenstvo. v izantiska umetnost. Starešina te hijerarhije je kijevski mitropolit. Osim toga. hrišćanska crkva vrši znatnu sudsku vlast. Hrišćanskoj crkvi ima Rusija da zahvali i za skoro čitavu svoju prvu književnu kulturu. a kasnije petnaest. Hrišćanska crkva doprinosi razvitku tih novih kneževskih funkcija. članove svetovnih sveštenika i njihove porodice. plemena. kneginja Olga brine se već mnogo o oblasnoj upravi Kijevske kneževi ne. crkvene i laičke. No kako se ona pri suđenju oslanja manje na mesne običaje a više na kanonske propise i z akone Vizantije. Ukoliko se u eparhijama uvećava broj crkava i manastira i grčko 55 sveštenstvo zamenjuje ruskim. potpadaju pod nadležnost crkve. Njemu su potčinjeni episkopi postavljeni u ostal im gradovima. koja se smatra da je božanskog porekla i da ima zadat ak da stvori i održava izvesno društveno uređenje. sukobi između dece i roditelja itd. iako je omogućila razvitak nacionalne ruske umetnosti. bar u prvo vreme. s toje blisko knezu i učestvuju u njegovim poslovima i njegovim brigama. pola trgovci a pola ratnici. stvara se jedan društveni stalež čiji članovi kao i članovi garde. koji je najpre bio samo branilac gradova i zaštitnik trgovine. Pre svega. postaje sada upravljač i sudija. ona obrazu je i sama jednu zajednicu koja ima svoje pripadnike. Uporedo s tim i ukoliko veći broj domorodaca uzima učešća u trgovini. za Vladimirove vlad avine njih je manje nego Slovena. Taj upravljački stalež. Uloga hrišćanske crkve. sast jen od kneževih ratnika i „najuglednijih ljudi” gradova. pozajmljuje od starih Varega njihovo ime „Rusi”. U isto vreme se i kneževska vlast preobražuje. već i „starije građane” i „najuglednije ljude” Kijeva. iako za Igorov e vladavine izgleda da u njoj ima Varega u velikoj većini. prva uzima naziv „ruska zemlja” ili Rus. na primer: nepismeni sveštenički sinovi. grčke neimare i ikonopisce. U jednome društvu podeljenom na za jednice.

podeliše državu svoga oca. ali po smrti svoje starije braće. Drugim rečima. u kojima grad igra ulogu posrednika između I stoka i Zapada. one su im dodeljene prema važnosti i plodnosti. Jaroslavom. Najstarijem sinu ostavio je Kijev i Novgorod. tri njegova sina oženili se kćerima germanskih kneževa. četvrti jednom rođa kom vizantiskoga cara. Pre svoj e smrti on je između pet sinova razdelio svoje oblasti tako da najstariji budu pov lašćeni. između ostalih i sabornu crkvu Svetu Sofiju. kojima se dodeljuju po starešinstvu upražnje ni kneževski posedi. njemu se daje druga. a drugi na levoj. Jaroslav i Mstislav. Jaroslav uspeva da P ečenjezima zada strahovit udar i da ih zadugo potisne sa svojih granica. Kneževska porodica. Ali 56 Mstislav uskoro umre. koji je ostao veliki knez kijevski. a inostrani trgovci dolaze u Kijev . Ne nasleđuje sin oca. „unucima jednoga istog dede”. treb a da bude porodični starešina svih ostalih. Kijevske kneževine.koju je stvorilo sveštenstvo. Kijev se znatno uvećav a i obogaćuje. najstariji knez. a poslednjem Vladimir-Volinskij. izbio je sukob u kome je većina njih poginula. itd. koga letopisci nazivaju Mudri. Ova podela još ne z nači potpuno uništenje političke organizacije niti pretvaranje pokrajina u nasledna kn eževska dobra. pri znaje se pravo na prihode sa zemlje koja im je dodeljena. čije ime potseća na čuvenu carigradsku baziliku posvećenu istoj svetiteljki. dve najprostranije i najbogat ije oblasti u Rusiji. i među njegovim naslednicima. četvrtome Smolensk. zasnovano na plemenskom uređenju. Poslednji po rođenju dobiva naj manje bogatu pokrajinu. pa prema tome i vlast u izvesnoj pokrajini. Posle njegove smrti. u kneževske odnose unosi se načelo koje vlada i u pr ivatnom životu. prvi je vladao na de snoj obali Dnjepra. da vlada celom „rusk om zemljom” i da pazi na održavanje dobrih odnosa između svih kneževa. prouzrokovalo je raspre . Takvo je načelo. drugom sinu Černjigov i oblasti Muroma i Rjazanja. i Jaroslav to iskorišćuje da ulepša ruske varoši. koje su Jarosla vljevi sinovi više ili manje verno poštovali. vezuju ga za mnoge evropske zemlje i olakšavaju ženidbene veze njego vih kneževa sa vladarskim dinastijama Zapada. bol ja oblast. te se sve ruske zemlje još jednom ujediniše pod jednim vladare m. ali je njegova primena sasvim drugačija. Ruski trgovci odlaze u inozemstvo. nego brat nasleđuje brata. a na osnovu ranga što ga oni zauzimaju u kneževskom rodoslovu. Ukoliko Ki jev više napreduje. čime su osl obođeni trgovački putevi na Jugu. naprotiv. dv ojica preživelih. i svim kneževima. Neimari pozvani iz Vizantije grade za njega nekoliko manastira i crkava. kao što je ranije učinio njegov otac Svjatoslav. a tri njegove ćerke se udale za kraljeve Francuske. tako se sam Jaroslav oženio jednom šveds kom princezom. na dva kraja velikoga trgovačkog puta. on mora da brani zajedničke interese. koji vlada njima iz Kijeva sve do svoje smrti 1054 godine. Norveške i Ugarske. Za vlade Jaroslava. Najstariji brat je starešina porodice. čitava kneževina dobija sve veću snagu i važnost. kao gospodar najprostranije obla sti. Ali te pokrajine ne pripadaju njima lično i nisu im ustuplje ne zauvek. Svekolika ruska zemlja smatra se k ao porodično dobro kneževske porodice. političko jedinstvo ruske zemlje je ponovo uzdrmano. Razvitak trgovine stavlja velike sume na raspoloženje knezu. kao i ranije među naslednicima Svjatoslavovim. trećem Perejaslavlj i udaljenu pokrajinu Suzdalja sa B jeloozerom. Sve življi trgovački odnosi. deobe i borbe među njenim članovima Do sredine XI veka vlast pripada — izuzev nekojih kraćih prekida — samo jednom knezu. najstariji nećak najmlađeg strica. naročito Kijev. To uređenje. Vladimir je pre svoje smrti (1015) razdelio svoje oblasti svojim sinovima.

Događalo se takođe da jedan knez. Ki jevsko veće meša se u tu prepirku i odbija da primi sina drugoga Jaroslavljevog sina kao naslednika njegovoga najstarijeg sina. trgovački putevi od Kijeva ka Vizantiji bili su više ili manje slobodni. drugoga Jaroslavljevog sina. ono nudi kijevski presto Vladimiru. Raspra koja se javila za vlade J aroslavljevih sinova. naprotiv. naročit o kada se tiče kijevskog prestola. ozbiljniji i dublji nego što su sukobi među kneževima doprinose njegovo m opadanju menjajući njegov trgovački položaj. napadne svog bratanca i pusti da se gra d opljačka. prelaz i iz ruke u ruku. a u svakom slučaju prestaje da bude sedište najmoćnijega među ruskim kneževima . što je bio dotada neviđen događaj u analima „majke svih ruskih varoši”. Taj izbor je srećan. nego čovek tv rđavi”. i to je sada nov povod nemira u p roračunima i odnosima kneževa. ali njihova pobeda ne okončava te borbe. Njegovi sino vi sačuvali su naklonost stanovnika Kijeva. prema načelu što ga je u XII veku jedan od tih smelih ratnika ovako izrekao: „Ne prilazi tvrđava čoveku. sa mačem u ruci oni osvajaju gradove i pokrajine. ne obazirući se na prvenstvo i kneževske rodoslovne običaje. Unuci Jaroslavljevi traže tada da se konačno učvrste u obla stima koje su pripadale njihovim ocevima. Naposletku Monomakovi potomci savlađuju Svjatoslavove. dok on sam ostaje u Suzda lju. P otomci Svjatoslava. druge su. dostiže vrhunac u sledećem pokolenju: osporavaju jedan drugome ne samo pravo na razne pokrajine. nazvanom Monomaku. retki su oni koji uspevaju da ga zadrže za izvesno duže vrem e. Svakoga časa izbijaju svađe praćene ratom između kneževa. ponekad su suparnici prizivali u pomoć svoju susetku Poljsku. i kada — se dokopao titule velikoga kneza i same prestonice — on ovu preda najpre svome ml ađem bratu. da i sam pojam prava starijega gubi svaku jasnost i određenost. . gledaju kako se gaze njihova pr ava. postale bogate i ugledne. Ali u drugoj polovini XI veka. Ponekad se narod umeša u raspre kneževa i odluči u veću da podržava jednoga od suparn ka. nego čak i pravo na Kijevsku veliku kneževinu. ili pak prosto otera kneza koji mu se ne sviđa da bi pozvao drugoga koji mu je miliji. Nova središta podižu se pored njega i bacaju ga polagano u zasenak. ali ono ne uspeva da konačno pobed i. Ukoliko se rodoslovni račun više zapliće. zatraži izvesnu oblast ne pozivajući se na drugo pravo osim sile. ubrzo posle Jaroslavljeve smrti. Tako u drugoj polovini XII veka Kijev gubi veliki deo svoje privlačne sn age. sinu V sevoloda. Opadan je Kijeva raste kada 58 knez Andrej. Vladimir ume da nametne poslušnost ostalim kneževima. kao što se dogodilo u Jaroslavljevoj porodici između njegovi h mlađih sinova i njihovih najstarijih bratanaca. trećega Jaroslavljevog sina. vođen svojim ličnim i nteresima. S druge strane su se p rilike u pojedinim oblastima izmenile: jedne su izgubile svoju prvobitnu važnost. postavši poprište krvavih borbi. Ovi krv avi i razorni ratovi iscrpljuju malo po malo grad Kijev i njegovu oblast. n ačelo posedovanja zemlje prema plemenskom uređenju i dalje se široko primenjuje. posle poraza što su ga Pečenjezi pretrpeli. Iako su se ogranci kneževske porodice uistini ukorenili u izvesnim oblastima. oni su podnosili tu otmicu njihovih prava očekujući zgodnu priliku z a delanje. za vladavine Jaroslavljevih unuka. koje se nastavljaju između unuka i praunuka Monomakovih.57 koje su se pretvarale u oružane sukobe. ali kako nisu dovoljno jaki da se bore sa Monomakovim sinovima sve dok su o vi ostali složni. Pre svega. sin mlađega Monomakovog sina. Svjatoslavovi potomci mešaju se u borbu. a potom svojim bratancima kneževima Smolenska. koji mu za sve vreme njegove vlada vine (1113—1125) pomažu da brani rusku zemlju od spoljnih neprijatelja. Drugi razlozi. Opadanje Kijevske kneževine u XII veku. te za nekoliko desetina godina Kijev. Za vlade Jaroslava Mudrog. Kneževi okupljeni na jednom svome saboru krajem XI veka odlučuju da se primeni to uređenje. to zlo se p ogoršalo. utoliko se kneževi manje na njega obaziru. — Po smrti najstarijih Monomakovih sinova izbijaju raspre. umnožavanje kneževske porodice toliko zamršuje rodoslovni red. te jedan za drugim zauzimaju presto. Krajem XI veka.

Doklegod postoji izvesna sloga između kneževa i dok kijevski veliki kneževi. Volinije. Ruske trupe. sve češći upadi primoravaj u stanovništvo na srednjem toku Dnjepra da beži iz svoga zavičaja i da traži p ouzdanije sklonište. i lišeni tako posredničke uloge koja im je obezbeđivala napredak i izobilje. jedino su Rjurikovi potomci zadržali to zvanje. ka oblasti Suzdalja. otpor prema osvajačima slabi. nailazi jedan Polovac. uo stalom. kao na pr imer Vladimir Monomak ili njegov stariji sin. a čas ka severoistoku. ne računajući i bezbrojne manje prepade u tom e međuvremenu: „U proleće — kaže godine 1103 Vladimir Monomak — ruski seljak je izišao da poo e svoju njivu. obrazuju jedan neobičan savez autonomnih despota međusobno slabo povezanih. a tako isto i sa Vizan tijom i obalama Crnoga Mora. nego i da preduzmu pobedničke pohode u stepe. i sprečavaju trgovačke veze sa Istokom. Ali. uzima njegovoga konja. naseljavaju se i u njima niču gradovi i sela. imaju izvesnog upliva na ostale kn eževe. Dok se oblasti Kijeva. Polovci ne štede ni karavane koji idu ka jugu. te stvaraju sada nov tip političkoga i socijalnog života. oblasti Galiča. Tako se u drugoj polovini XII veka jedan kijevski k nez gorko žali što vidi da su Polovci poseli sve puteve. umesto da budu članovi jedne iste države i potčinjeni jednom jedinom sta rešini. Ali prilike u kojima se oni stvaraju razlikuju se od onih koje su nekada doprinele ujedinjenju ruskih zemalja i veličini Kijeva . Zato se ona zaboravlja ukoliko srodničke veze slabe između sve brojnij ih kneževa i ukoliko lični ugled velikoga kneza opada.njima zapreti jedna nova opasnost. uspevaju ne samo da odbiju napade. Administrativno ustrojstvo ruskih zemalja. ali je to srazmerno redak slučaj. ali je ta obaveza pre moralna nego politička. pali mu žitnicu. krstaški rato vi prokrčuju nove trgovačke puteve između Zapadne Evrope i Istoka. kijevski knez vlada svim ruskim pokrajinama. kijevski veliki knez ostaje i dalje po nazivu starešina kneževske porodice. ukoliko se umnožavaju građanske borbe i opada ugle d kijevskoga velikog kneza. ovi kneževi često menjaju mesto stalnog boravl . Divlje horde Polovaca koje su došle iz Azije osvajaju stepe pored Azovskog i Crnog Mora. u blizini južnih ruskih oblasti. Umnožavanje kneževske porodice i deljenje zemlje između raznih kneževa menjaju potpuno to stanje. pri kraju XII veka čak i sama titula velikoga kneza prestaje da pripada isključivo kijevskome knezu: nekoliko pokrajina u kojima vladaju razne grane kneževske porodice nazivaju se takođe velikim kneževima. i očekuju dolazak onih što se vraćaju ka severu. borba sa Polovcima nije neplodna. S druge strane. Događa se da ti namesnici odbi ju da se pokoravaju svome ocu i počnu da teže ka samostalnosti. ozbiljnija od najezde Pečenjeza. ki jevskoga velikog kneza. Istina. zato su kijevski kneževi primorani d a šalju svake godine u stepe naoružane trupe koje prate trgovce što putuju ka jugu. opada ju naglo. Suzdalja. pa se u svakoj od njih ponavlja ista pojava delenja kneževske vlasti. Ovi opasni i uvek nemirni susedi pljačkaju i pustoše ruska sela i odvode zarobljenike. zbog toga Kijev i okolne oblasti gube još više svoj zn ačaj. iz ličnih ili porodičnih razloga. koji ostavljaju po strani zemlje Istočnih Slovena. ma da ih ne mogu uvek uspešno da zaštite. od 1061 do 1210 godine oni vrše 50 velikih upada na rusko zemljište. nekadanji plemenski kneževi sasvim su iščezl i. a pretapaju u sebe drugi deo i učvršćuju se na njihovom z emljištu. I tako se događa da mnogi ruski kneževi iz XII veka. — U XI i XII veku knez upravlja politički m životom. upada u selo. ubija ga strelom. te je uglavnom vlast usredsređena u rukama jednoga jedinog vladara. odnosi njegovo dobro i odvodi mu ženu i decu”. Černjigova i Pereja slavlja ispražnjuju. koje pretstavljaju ujedinjen e snage nekolikih kneževina. i na severu Novgorod a. 59 Opadanje trgovine i pustošenja Polovaca izazivaju grupno iseljavanje stanovništva s a srednjega toka Dnjepra čas ka zapadu. ka oblastima Galič i Volniji. u kojima ponekad postavlja svoje sinove za namesnike. Posle vremena svetoga Vladimira. i nju nalažu porodični a ne d ržavni razlozi. Sve dok su ovi malobrojni i dok pripadaju samo jednoj porodici. te ostali kneževi treba da ga poštuju i da mu se p okoravaju. Kneževi raznih pokrajina postaj u sve nezavisniji. isteru ju odatle jedan deo Pečenjega. Tako se stvaraju novi politički i d ruštveni napredni centri.

starije ili bojare. Glavna kneževa briga je da ubira porez. po ugledu na kneževe. a pokatkad ih i prelazi da i sam preduzme pohod protivu neprijatelja. prikuplja porez. i on je čvrsto ukorenjen u ruskom životu. njenom pomoću upravlja on kneževinom i ubira poreze. ali taj običaj po stoji u svim pokrajinama i proističe iz odnosa između kneza i njegove garde. ali se njihovo učešće ne smatra za obavezno. Ona se deli na dva tela. naročito sa bojarima. Veća. Tako se pored njega obrazuje duma sastavljena od bojara kojim daje udela u držav nom poslovanju. On smatra s ve njih kao svoje lične službenike. odgovaraju jednom prilikom knezu Dorogobužu n jegovi bojari. osnažila su se u XI i XII veku usled . on upravlja svojom oblašću. izdržava ih o svom trošku. jer mogu slobodno da ga napuste po isteku ugovora i da stupe u službu drugoga kneza. Prvi obrazuju kneževu neposrednu okolinu u ratu i miru. on za zločine određuje novčane kazne. Na čelu svoje garde o n vrši vojne pohode. a najverovatnije sveštenici. on naplaćuje trošar inu na trgovačku robu. episkop i igumani najvažnijih manastira. osim p oreza. U svim poslovima kneza prate kao neophodni pomoćnici ratnici iz njegove g arde. Oni mu služe samo dok se to njima svidi. On vrši i građanske funkcije. a za građanske parnice takse. smislio taj plan. da im da udela u prihodima i da se s njima savetuje o svakom više manje važnom poslu. a ponekad on sam. koja se od XI veka obrazuje prvenstveno od domorodaca. Kada sudi neposredno ili posredno. očigledno privatna lica. Postojanje dume zasniva se samo na jednom običaju. koja su se održala za vlade prvih kneževa Varega. deli s nji ma ratni plen i ostavlja im na ime nagrade za izvesnu službu jedan deo prihoda što s e uzima od naroda. štiti granice. knez b dije nad bezbednošću zemlje. koje se plaćaju njegovoj blagajni. održava red u njoj. kneže. koje je on hteo da povede u vojnu protivu kijevskoga kneza. koje kneževi naseljavaju ratnim zarobljenicima. sastavljaju pod naslovom Ru skaja Pravda prvu zbirku odluka — od kojih najstarije potiču iz vremena Jaros lava — što ih je izreklo kneževsko pravosuđe i koje imaju zakonsku snagu. iz njenih re dova bira on posadnike i sudije. knez mora da veća sa bojarima o svima državnim poslovima . Bojari uostalom smatraju da oni imaju pravo da budu pitani za savet. daje im platu. Najzad. Knez bira svoje namesnike među prv ima. Da bi zadobio njihovu pokornost. Ali su r atnici slobodni ljudi i vezani su za njega samo jednim ličnim ugovorom. još i hranu ili korm koja mu je potrebna za njegovu 60 ishranu. Ponekad u radu dume učestvuju osim bojara i članovi višega sveštenstva. Za vreme takvoga svog putovanja on prima od stanovništva. mi o to me ništa ne znamo i nećemo da te pratimo”. kneževi teže sve više da se učvrste u izves noj oblasti i da usredsrede svoju pažnju na prihode i dobiti od zemljoradnje. Ali kneževu vlast ne ograničava samo garda. u XII ili u početku XIII veka. Njegova moć meri se prema broju ratnika njegove garde. Rat je glavni posao kneževa. i mlađe. Kasnije. veće. Otuda potreba da se on što više zbliži sa svojim ratni cima. Ukoliko opada trgovina K ijeva i smanjuju se njegovi trgovački prihodi. događa se da mu oni odreknu poslušnost: „Ti si sâm. a ponekad i mesne milicije. čiju glavninu sačinjava nepo sredni porez što ga plaća stanovništvo i koji pribiraju ponekad njegovi pretstavnici. te kada knez preduzme kakav pohod ili posao ne pitajući ih za mišlj enje. ponekad poverava mlađima drugostepene upravne ili sudske zadatke. koje raspravlja i svršava poslove grada i čitave okolne oblasti. bojari se okr eću zemljoradnji i zadobivaju poljska imanja koja naseljavaju robovima i čije slobod no seljačko stanovništvo podjarmljuju. sudi stanovništvu i kao sudija izdaje zakone. Svim ovim prihodima uskoro se pridružuju i prihodi sa kneževski h dobara. Drugo telo sastavljen o je od njegovih ličnih gardista i običnih vojnika. Neposredno ili preko sv ojih pouzdanih ljudi. Isprva svi ratnici žive samo od svoje plate i pr ihoda koje im je knez odobrio.jenja. Na čelu svoje garde. U svakom glavnom ruskom gradu postoji od pamtiveka jedna skupština sastavljena od porodičnih starešina.

iako može da ograniči kneževu vlast i da joj više ili manje jasno odredi pravac. Svojim zauzimanjem ono može da izmeni — i često zaista menja — red nasleđa kneževske vlasti u svojoj oblasti bilo pozivajući na vlast nekoga kneza be z obzira na rodoslovna pravila koja ono na taj način sasvim zamršuje. a sa druge strane. u njegovom radu učestvuju stanovnici glavnoga grada. bilo terajući sa vlasti svoga kneza ne osvrćući se na njegova prava. kaogod što ne bi mogao da vlada bez dume ili svoje garde . obrazuju se no vi društveni redovi. Veće sazivaju knez ili gradski činovni ci. Nikakav propis ne određuje red većanja ni glasanja. Ponekad nastane tuča između protivničkih stranaka. političku ulogu veća umanjuje činjenica što se ono sastaje samo u slučaju potrebe i št o rešava samo o pitanjima koja podnosi knez ili ih nameće javno mišljenje u izvesnom t renutku. veće joj u većini slučajeva ne nameće nikakvu zakonsku formu. Čak i kada pozove ili primi ugovorom nekoga kneza. knez i veće . gradsko veće je važan politički organ. Prema tome. smatra se kao da je doneto jednoglasno. Viši društveni stalež sastoji se od ratnika kneževe garde. smatraju ponekad za potrebno da pretho dno sklope s njim ugovor po kome mu stanovnici grada i čitave oblasti polažu zakletv u vernosti ljubeći krst. Pa ipak su njegove odluke obavezne za sve: grad odlučuje o čitavoj oblasti i vuče je za sobom. S jedne strane se ustaljuju i pojačavaju podele koje već post oje u društvu. a na drugom mestu od mlađih. odluka se smatra punovažnom ka da pristalice jednoga predloga uspeju kakvim bilo načinom da ućutkaju svoje protivni ke. Većina bojara nastanjuje se stalno na svome zemljištu. koji bi im po potrebi mogao biti saveznik protivu njihovih suparnika. Obično se okuplja u dvorištu kneže voga dvora ili na kojem gradskom trgu. koje je njihova lična svojina i koje nasleđuju njihovi . Kako se ono sastaje obično u glavnome gradu oblasti i kako se ne saziva u određeno vreme nego samo u slučaju po trebe. Ustvari .61 kneževskih raspri. — U toku XI i XII veka društveno uređenje ruskih teritorij a postaje sve složenije. pre svega od starijih. nema pitanja iz unutrašnje ili spoljne politike o kome veće ne bi moglo da rešava i o kome se uistini ne rešava. ali. U radu veća m ogu učestvovati svi slobodni stanovnici oblasti. niti utoliko p re protivu njegove volje. veće se ne odriče svoga prava da se meša u državne poslove. a to će reći da ga progna iz grada. ako su starešine porodice i ne služe u kneževoj gardi. pod uticajem ekonomskog razvitka. a čas ga naprotiv primorava da se izmiri sa svojim p rotivnicima. njegova uloga i odnosi sa knezom u toku XI i XII 62 veka u svakoj oblasti su drukčiji i zavise od okolnosti. Ali ako kasnije knez pogazi odredbe ugovora. veće je mnogo manjeg obima. Jedino uvek postoje zajed nički te dve vlasti. jedno naročito zvono poziva njegove člano ve. bojara i kneževih ljudi. dok oni iz sporednih g radova ili „predgrađa” i sela najčešće izostaju. ali kada se jedno rešenje naposle tku usvoji. traži od kneza da smeni nekog neželjenog upravnika ili sudiju. Kada knez preduzima neki pohod koji zahteva saradnju narodn e vojske. Knez ne bi mogao da upravlja zajednicom bez saradnje veća. Svi oni uživaju povlastice: Ruskaja Pr avda određuje za ubistvo kneževog čoveka novčanu kaznu dvaput veću od one kojom se k ažnjava ubistvo makojeg slobodnog čoveka. Zbog toga kneževi. Ono čas traži da knez p reduzme izvestan vojni pohod.čiji se odnosi određuju obostranim ugovorom . Ali ustvari. veće ima prava da mu „pokaže put”. čak i oni koji i maju sva prava na nasleđe u jednoj oblasti. Ipak. ali se može sazvati i na zahtev stanovnika. i ono ne propušta da se koristi svojim pravima . jer se u njemu mogu pokrenuti sva pitanja koja interesuju oblast. jer su kneževi bili primorani da traže naklonost naroda. Ono učestvuje u unutrašnjim poslovima kneževine. Društveni život ruskih zemalja. donosi ponekad zakonodav ne odluke. veće rešava i odlučuje da odobri ili odbije tu saradnju. I pored ovakvog svog primiti vnog ustrojstva. pa čak u sag lasnosti sa knezom rešava o pitanjima kao što je stvaranje izvesne eparhije.

Robovi. njegovo imanje vraća se knezu. kada jedan smerd um re ne ostavivši za sobom sina. a ovaj ima prava da ih za kaznu pretvori u robove. slobodan čovek može ne kažnjeno da ubije roba koji je podigao ruku na njega. poklanjajući svu pažnju ekonomskim odnosima. Stara mnogobožačka božanstva ne iščezavaju potpuno. Ruskaja Pravda govori uglavnom o gradski m interesima i trgovačkom kapitalu. zvanih najmiti (na jmljeni) ili zakupi (zaduženi). dok Ru skaja Pravda njima ne priznaje nikakvo pravo na očinsko nasleđe. Oni se n ikad ne smatraju kao članovi društva. Oni mogu da svedoče pred sudom samo u beznačajnim sporovi ma i kad nema svedoka iz potpuno slobodnih staleža. ponekad čak i veoma važne i po verljive poslove. Postoji dakle bitna razlika između zemlje bojara i z emlje seljaka: u prvom slučaju zemlja pripada po pravu lične i neograničene sopstvenos ti. Za vlade Jaroslava. pre svega od ratnih zarobljenika. Mnogob ožački običaji i predanja postoje i dalje. Kad jedan radnik 63 pokuša da pobegne a nije vratio dug svome gospodaru. Ako učine kakav prestup. odgurnuta u red „nečistih sila”. U XII veku njihovi zem ljišni posedi uvećavaju se znatno u mnogim ruskim pokrajinama. Ubica tuđega roba ne plaća istu novčanu kaznu kao ubica slobodnog čoveka. a ono bar veoma važan zbog uloge koju u to vreme ima trgovina. ali. neg o zauzimaju drugostepeno mesto. zatim zločinci. a u drugom slučaju je ustupljena samo na privremeno uživanje. Kultura ruskih zemalja. Većina njih su slobodni seljaci ili smerdi. koje kneževi. — Seljaštvo u Rusiji je hrišćansko više po nazivu nego stvarno. i oni nisu sopstvenici zemlje na kojoj stanuju. ovi se ljaci uzimlju od njega na zajam još i seme. obredima i formama nove vere. služe obično kao sluge. na primer za krađu. on samo plaća otštetu sopstveniku i novčanu kaznu knezu zbog uništenja tuđe svojine. Oni nis u ni robovi ni slobodni ljudi. a u izvesnim slučaje vima i poljoprivredni radnici. Ostatak slobodnog stanovništva. Prvi su većinom trgovci ili zanatlije i pretstavljaju element ako ne mnogobr ojan. oslobađaju se ropstva posle očeve smrti. Pored slobodnih seljaka stara se red seljaka sebara. protivu ost . a u nedostatku muških naslednika. N jihovi gospodari mogu ne samo da ih slobodno kažnjavaju kako god hoće. Oni nisu lično odgovorni za izve sne prestupe. nego i da ih ubiju. njihovi gospodari mogu da ih osude na telesnu kaznu. vrše industriske radove i najzad obrađuju zemlju. smerdi su članovi mesne zajednice i potpadaju pod pravosuđe kneza ili njegovih pre tstavnika. za koje pada odgovornost na (njihovoga gospodara. koji samo jedan njegov deo ostavlja njegovim kćerima. ono je zadržalo mnoga stara mnogobožačka shvatanja koja prilagođava idej ama. on takođe može biti pretvoren u r oba. trgovci koji su propali sopstvenom krivicom.sinovi. oni malo poznije us pevaju da dobiju jedan mali deo nasleđa. Robovi sačinjavaju poslednji i veoma mnogobrojan stalež stanovništva. Što se tiče seljaka. Oni postaju. vrše razne domaće poslove. isto kao i njihova mati. oni mu plaćaju porez. ali Jaroslavljevi sinovi zab ranjuju takvo ubistvo i dopuštaju samo pravo da se rob krivac kazni telesno ili da se od njegovoga gospodara traži zadovoljenje. poljoprivredni alat i stoku. Grad je središt e ekonomske moći i političkog života oblasti. kao i u prethodnom dobu. i u slučaju potrebe služe u mesnoj narodnoj vojsci. Ia ko je pokršteno. Vremenom i pod uticajem hrišćanske crkve ovo stanje malo se poboljšava. Sopstvenik j e odgovoran prema trećim licima za sva dela što ih učini rob. ovaj red seljaka sebara ili poljoprivrednih radnika naglo se uvećava. zatim čovek koji bez ugovora stupi u ličnu službu drugog a. deca rođena od gospodara i ro binje. nazvanog opštim imenom narod. Kao slobodni ljudi . đavola i demona. Odnosi između gospodara i roba isto tako se menjaju: po odredbama Ruske Pravde. a česti ratovi upropašćuju mnoge zemljoradnike ne ostavljajući im mogućnost da se ponovo uzdignu svojim sopstvenim sredstvima. Pošto od nekoga vlasnika dobiju komad zemlje. njihove kćeri. ali se ropstvo razvija i na druge različite načine: robom postaje slobodan čovek koji se oženi ropkinjom ili slo bodna žena koja se uda za roba. nego kao stvari koje podležu pravu svojine. u naknadu za to obavezuju se da će raditi za njega. oni ne obrazuju jednu homogenu celinu. deli se na građane i sel jake. i sveštenstvo iz toga vremena gorko se tuži što i ma tako malo uspeha u borbi protivu „dvostruke vere” seoskog stanovništva. Ukoliko se bojari nastanjuju na svom ze mljištu i ulažu svoj novac u poljoprivredu. bojari i trgovci imaju u veli kom broju.

u oblastima Galiča i Volinije. I pored svih nesuglas ica među pokrajinama i nedostatka zajedničke državne organizacije. koji ih skoro potpuno otsecaju od Crnog Mora i sprečavaju ih da nastave svoju trgovinu. U toku XI i XII veka ruski gradovi osnivaju ne samo veliki broj crkav a i manastira. U vreme ovoga opadanja koje je nastupilo. U takvim prilik ama nema političke stabilnosti. — Jedno od tih središta obrazuje se na jugozapadu. naprotiv. Za vlade kneza Romana i njegova sina Danila. kuda se sklanja jedan deo stanovništva sa obala Dnjepra pred nad iranjem skitačkih naroda. Posebice oblast Galič. ranije n ego drugde. Roman. U ovakvim okolnostima crkva revnosno radi i uspeva da raspr ostre svoje ideje u društvu i da podigne nivo kulture. postaje utoliko opasniji št o se bojari ne ustežu da pozovu u pomoć svoje susede Mađare i Poljake. Taj sukob. kneževina Galič-Volini ja postaje bogata i moćna država koja se uspešno bori sa svojim susedima. Oslanjajući s e na taj svoj uticaj. svi stanovnici s e navikavaju da sebe smatraju članovima jedne jedine i nedeljive države. Međutim unutrašnje prilike teže da sputaju njenu moć. U ovim plodnim krajevima. bojari se učvršćuju na svojim posedima. dobijaju veću važnost u drugoj polov ini XII veka. čiji razvoj donekle ide u raznim pravcima i dobiva različite v idove. čak i onako moćni kneževi kao što su bili Roman i Danilo moraju uporno da suzbijaju njihove neobuzdane pr ohteve. te dve oblasti dostižu još veći stepen napretka. Kada početkom XII I veka knez Volinije. nezavisna kneževina od kraja XI veka. koji su obrazovaniji i pristupačniji spoljnim uplivima. Trgov ačke veze između raznih oblasti. stiče znatn u političku moć. te se zahvaljujući njima ruske varoši brzo razvijaju. Zbog toga se spoljne i unutrašnje borbe nerazmrsivo prepleću: neprijatelji mogu da s e mešaju u poslove zemlje i da stvaraju saveznike među stanovnicima. Crkva ima mnogo više uspeha kod građana. uspe da prisajedini Galič. nego i škola i biblioteka. Sve dok te veze traju. ona ima nekoliko važnih središta. pa ipak se unutrašnji nemiri ne stišavaju i pretstavljaju stalnu pretnju za 65 . posle političkog odvaja nja raznih oblasti. o kojima se podjednako staraju crkvene v lasti i pobožni kneževi. kultura je već probudila nacionalni duh. Poljaka i Mađara. Trgovačke veze između inostranstva i velikog dela varoškog stanovništva mnogo doprinose napretku. širi. Za vreme Romana i Danila kneževina Galič-Volinija se s ve više naseljava. Pri kraju XI i početkom XII veka Kijev zadivljuje strance svojim prostranstvom. kao i zajednička borba protivu stepskih hordi i jedin stvena crkvena organizacija ukorenjuju to uverenje u svesti Rusa ili bar u s vesti viših društvenih redova. koje u vreme Jaroslavljeve smrti zauzimaju među ruskim pokrajinama srazmerno beznačajno mesto. Ove oblasti. koji podriva snagu kneževine.ataka mnogobožačke starine. njen knez postaje jedan od najmoćnijih ruskih kneževa. koje ih se boji. 64 bogatstvom i lepotom. kako smo videli. oni teže da nadjačaju i kneževsku vlast. obogaćuje i pobednički odbija napade Polovaca. 3. one daju zemlji nova duhovna i materijalna blag a. Tek krajem XII veka opada on kao i ostale varoši na Dnjepru zbog najezde Polovaca. Kneževina Galič-Volinija. Svi kaluđeri letopisci iz XII veka i anonimni pisa c Povesti o puku Igorovu govore o „ruskoj zemlji” kao o jednoj i istoj otadžbini koja obuhvata sve ruske pokrajine ujedinjene zajedničkim interesima. POKRAJINSKI ŽIVOT RUSKIH ZEMALJA U XII I XIII VEKU Krajem XII veka ruska zemlja nema stvarnoga državnog jedinstva. obrazuju stalež veleposednika zemlje i podvrgavaju svome nadzoru veliki deo stanovništva.

Tuđinski trgov ci imaju u njemu svoje kancelarije i slagališta robe. Kada je delio svoje oblasti svojim sinovima. Ovi krajevi imaju posebno administrativno uređenje i p ružaju se na sever sve do Beloga Mora. Ova ekonomska uloga Novgoroda uticala je na njegovo društveno ustrojstvo. iako uspevaju da uguše pobunu bojara i da ih svirepo kazne. Zat im dolazi red srednjih posednika zemlje i kapitalista. ona obuh vata i pet pokrajina ili pjatina (petina). Jaroslav Mudri dao je Novgorod. tih velikih posednika zemlje i velikih kapitalista koji. i budnije pazi da se poštuje ugovor zaključen između stanovništva i iz abranoga kneza. igra u Novgorodu značajnu ulogu. Veće koje se stvarno — zbog toga što ostatak stanovništva učestvuje u njemu samo ponekad — s astoji poglavito od građana prestonice. a koji se obično potvrđuje obostranom zakletv . tog a glavnog poprišta kneževskih borbi. jer imaju ista politička prava. oni tu odlično trguju. Nijedna od tih protivničkih snaga ne može da savlad a svoga suparnika: bojari ne uspevaju da nametnu svoju volju kneževima. koj e nastupa krajem XII veka i priprema propast Kijeva. i trgovaca koji rade svoj im sopstvenim sredstvima ili delimično pozajmljenim kapitalom. — Usled opadanja Kijeva. a potom udaljenost od oblasti Dnjepra. oblast Novgoroda postaje drugo veliko s redište Rusije. a pose bice Nemačke. radnika i ratara. sa ostrvom Gotlandom. jer on već igra ulogu posrednika između Rusa i zapadnih zemalja. i ako ne vode trgovinu lično. a kasnije i sa Libekom. Novgorod se manje od svih drugih oblasti obazire na rodoslovne zahteve i pr ava kneževa. Opadanje trgovine sa Vizantijom. zanatlija. Upravo su kneževi Novg oroda okupili zemlje Istočnih Slovena i stvorili od njih Kijevsku veliku kneževinu. Novgorod. kada su se jednom učvrstili u Kijevu.. a naročito krzna. Skandinavijom. koji se smatraju za predgrađa Novgoroda. jer kup uju od domorodaca sirovine. prva ruska varoš na velikom putu od severa ka jugu. Izborsk. Pre sve ga bogatstvo i moć grada. Osim glavne varoši koja leži na obema obalama Volhova i deli se na pet samostalnih opština (kanjec). pozajmljuju novac trgovcima. nema jakog odjeka na sudbin u Novgoroda. i u svakoj od ovih pokrajin a ima gradova kao Pskov. pošto svi stanovnici Novgoroda . Baltiskim Slovenima. Staraja Rusa. i ti kneževi. stekao je izrana izuzetnu trgovačku važnost. njegovih „predgrađa” i oblasnih sela imaju isto pravo da učestvuju na sastancima novgo rodskoga veća. Ladoga itd. te takoreći igraju ulogu ba nkara i drže veliki deo gradskog i seoskog stanovništva u ekonomskoj zavisnosti. On stupa u vezu sa istočnjačkim zemljama. Poznije se veza izm eđu Kijeva i Novgoroda prekida. ope t. koja je osnovica njihovih političkih stremljenja.blagostanje i bezbednost zemlje. Iza ovih pokrajina su zemlje (volost) koje su osvojili i nas elili stanovnici Novgoroda. ipak su nemoćni da un ište njihovu socijalnu moć. svome najstarijem sinu. Razn e okolnosti doprinose da se stvori njegov originalni izgled. Oko sredine XII veka njegovo veće smatra da je van spora njegovo pravo da poziva na upravu kneževe koje ono izabere i da zaključuje s njima sporazum koji reguliše njihovu upravnu nadležnost. Ovakva n estabilna ravnoteža u unutrašnjoj politici kneževine Galič.Volinije u početku XIII ve ka olakšaće u mnogome rad njenih neprijatelja i izazvaće teške međunarodne posledic e. i Novgorod. Oblast Novgoroda. sa Grčkom. Ipak. a ovi. Oblast Novgoroda odavno zahvata ogromnu površinu. postaje prestonica jedne nezavisne oblasti kojom upravljaju njeni sopstveni kneževi. Niži stalež ili „crni narod” sastoji se od ostatka slobodnog 66 stanovništva. teže da zadrže Novgorod u neposredno j zavisnosti. doprinose njegovom razvitku. u isto vreme kad i Kijev. a na istok do venca Urala. Viši stalež sastoji se od bojara. Novgorod postaje ubrzo veli ko trgovačko središte. ovi staleži razlikuju se samo svoji m ekonomskim stanjem. poput drugih velikih gradova. Neplodno zemljište i neizdašna priroda novgorodske oblasti primoravaju njene stanovn ike da potraže sredstava za život u trgovini i zanatima. Ono se tim e koristi da obezbedi sebi veću slobodu pri izboru kneževa i veću nezavisnost prema nj ima. iz Ska ndinavije ka Grčkoj.

onda ni on ni ratnici iz njegove garde nemaju prava da kupuju zemlju u oblasti Novgoroda. i tisjackoga (tisućnika). Taj savet . knezu i njegovoj administraciji. između ostalih i oblast Novgoroda. Novgorodu nije knez potreban samo radi obezbeđenja trgovačkih koristi. tisjackih i sotskih. koga je papa naimenovao za episkopa Livonije. i tom pobedom — zbog koje je dobio nadimak Nevski — udaljio je zadugo Šveđane od oblasti Novgoroda. Godine 1242 on mora da suzbija Mačonosce. po d vidom jedne gradske demokratske republike u kojoj je knez samo izabrani pretst avnik pod kontrolom naroda.om. Ako je do kraja XII veka imao za susede samo 67 finska i litvanska plemena. jer se iz tih staleža i uzimaju državni službenici. te se ono čak i pri izboru kneza opredeljuje p rema koristi koju on može da pruži oblasnoj trgovini olakšavajući joj pristup na nova tržišt a. Isto tako veće bira i episkopa. Pred ovim dvostru kim nadiranjem. oblast Novgoroda je stvarno pod upravom jedne bogate aristokratije zemljoposednika i velikih trgovaca. a naročito u svojim odnosima sa ostalim ru . koga potvrđuje u dostojanstvu kijevski mitropolit. on ih nije uništio. u Novgorodu spadaju u nadležnost jedne posebne ustano ve sa ograničenim osobljem. Šveđani koji su se dokopali Fi nske. te zajednice otstupaju na istok. Ako mu se obezbedi izvestan prihod. nego i radi z emaljske odbrane. koji zasedava kod posadnika i tisjackoga i koji broji nekoliko desetina članova. čitava Livonija je uskoro u rukama Nemaca. Godine 1240 Aleksandar poražuje švedskog vođu Birgera na Nevi. kneza Suzdalja i sina velikoga kneza Vladimira. I tako. I pored očajničko ora. pa da širi i učvršćuje hrišćanstvo. Zbog velikog obima ovih nadležnosti. kao svuda. Drugi jedan nemački viteški red. ali je njegova vlast u svakom pogledu ograničena. približili se Novgorodu i presekli put stranim trgovcima. Iako je Novgorod uspeo da potuče svoje neprijatelje. I tako veće bira sve svetovne i crkvene velikodostojnike. slaba i rasturena. On m ože da upravlja i deli pravdu samo u saradnji i pod nadzorom posadnika. Veće rešava o ratu i miru. koja sačinjava kao neki upravni savet. Liv ima ili Letoncima. veću. koji se okreću ka susednim ruskim ze mljama. koje zaus tavljaju i pljačkaju pri prolazu. na ušću Njemena i Visle. kome je bila dužnost da pokori domoroce. ka Polockoj kneževini i oblasti Novgoroda. ali nisu mogli da slome upora n otpor domorodaca. napadn ute. on rasteruje odrede koji su krstarili oko Novgoroda. U isto doba veće prisvaja pravo da bira glavne kneževe pomoćnike. sa namerom da zavede hrišćanstvo među domorodnim mnogobošcima. Ovi u velikoj meri daju prava c vrhovnoj zemaljskoj ustanovi. Ako knez odbije da radi sa izabranim činovnicim a ili pogazi ugovorene uslove. i Nemci koji nadiru ka istoku. Potom je oterao Litvance koji su takođe bili prodrli u njegovu oblast. koja je zadugo zaustavila pokušaje nemačke najezde. koji je prvi sudija i upravljač posle kneza. učvrstio se na ruskom zemljištu. te sad one zauzimaju granične ruske oblasti. Odlučni sukobi između ovih novih neprijatelja padaju za vladavine Aleksandra. i ono nameće knezu saradnike. veće cepa ugovor i „pokazuje knezu put” koji vodi iz gr ada. i o zakonodavnim pita njima. uprava tekućih poslova i prethodno proučavanje p itanja koja treba da se podnesu veću umesto da pripada. Knez je vrhovni st arešina koji upravlja i sudi. koji su se za njegova otsustva dokopali gradova Izbo rska i Pskova. posadnika. Na čelu svoje garde i narodne vojske Novgoroda. Posle toga moraće on da vodi računa u svojoj politici. Odavno su nemački trgovci i misionari pokušava li da se učvrste na južnoj obali Baltičkoga Mora. koji k ao starešina mesne milicije komanduje njom uz pripomoć izabranih sotskih (stotinara) . dakle od ljudi iz reda bojara i trgovaca. oslobađa Pskov i Izborsk i započinje sa glavinom Mačonosaca na zaleđenom Pejpuskom Jezeru bitku nazvanu „pokolj n a ledu”. tako da se opasnosti koja preti Novgorodu od Šveđa na i Nemaca pridružuje još i opasnost od Litvanaca. razjedinjena litvanska plemena obrazuju ratničke zajednice. obično se sastavlja od ranijih posadnika. Godine 1200 jedna nemačka krstaška vojska došla im je u pomoć i dopr la do ušća zapadne Dvine. osnovao je tamo grad Rigu i stvorio u svojim oblastima viteški red Mačonosaca. Albert. Te vtonski red. njemu su u početku XIII veka zagroz ili opasniji narodi: Danci koji su osvojili Estoniju.

iako je u njoj podiza o nove varoši. Prilike mu idu na ruku. jednoga od mlađih sinova Vladimira Monomaka. a on ostaje u Vladimiru odakle nadgleda kijevske kneževe. Posle Georgijeve smrti 1157 godine. Mnoštvo naseljeni ka pridolazi sa Dnjepra ukoliko se borbe između kneževa rasplamćuju i ukoliko se uvećava opasnost od najezde Polovaca. Mali broj trgovačkih središta. potom druge svoje rođake. Suzdalj i Murom tamo već postoje u vremenu kada se obrazuje Kijevska velika kneževina. Uistini. Iako stari gradovi Rostov i Suzdalj imaju svaki svoje veće isto kao i druge ruske varoši. Oblast Suzdalja. ali je pitomije od zemljišta Novgoroda. Takvo je i shvatanje i kneza Andreja. njegova smrt ne menja niukoliko režim što ga je on zaveo. prezirući veze koje u drugim kneževinama vezuju kneza sa starijim članovima nje gove garde. hoće da ga zad rži pored sebe. Ruski gradovi Rostov. naročito Litvanci. oliča va nov tip kneza. ne gledaju u njemu službenika trgovačkoga grada i zaštitnik a puteva. Doduše. koji on brižljivo uvećava i ulepšav a. ali ne želi da u njoj b oravi. koji su baš tada stvarali brzo svoju moćnu državu. koje su saveznice bojara i koje poz ivaju za kneza Andrejeve nećake. naprotiv. te tako on ujedinjuje pod svoju vlast čitavu oblast. apsolutizam. kome su neznane političke tradicij e Juga. Kada Georgij. a to će reći u ravnicama i šumama na rekama Kljazmi i Moskvi . a Jaroslav 68 Mudri podiže Jaroslavlj. svoj omiljeni grad koji mu je otac poklo nio. On ispoljava svoje preziranje starih varoši i njihovih veća. njega ubijaju 1175 godi ne njegovi službenici. Sa domorocima sastavljenim od finskih plemena Merja i Muroma izmešali su se još odavno Istočni Sloveni. U to doba ova oblast je još uvek samo drugostepeno leno. Njegov sin Andrej Bogoljubski. kome je on pomogao da osvoji kijevski presto. ali. Vjatići. Uz pripomoć svojih po danika. a u korist Georgija Dolgorukoga. pr ilikom podele svojih pokrajina. sve je to doprinelo da se između kneza i stanovništva stvore drukčiji odnosi nego u oblastima Dnjepra. gradovi Rostov i Suzdalj proglašavaju ga za kneza. nego gospodara i vladara zemlje u kojoj su se oni nastanili. o tome da se u blizini njegovih granica nalaze opasni neprijatel ji. a potom i knez Kijeva. — Oko sredine XII veka drugo jedno političko središte stvara se u gra nicama oblasti Suzdalja. on takođe osvaja Kijevsku veliku kneževinu.skim oblastima. a poznije sveti Vladimir tamo osniva grad Vladimir. nastanjeni kao zemljoradnici na selu ili kao z anatlije u gradovima. Postavši vladar čitave oblasti Suzdalja. Andrej zavodi u svojoj državi novo političko uređenje. brojna nadmoćnost zemljoradnika i kasnije naseljavanje zemlje. on tamo postavlja kao svog zamenika najpre svoga mlađeg brata. nove varoši što su ih kneževi osnovali ne znaju za veće i njegove tr adicije i nemaju moćnog trgovačkog staleža koji teži da ograniči kneževsku vlast. i novih gradova. on potajno beži u Vladimir. Naposletku. kao žrtvu njegove despotske naravi. gde je naposletku i umro kao veliki knez. građanski rat izbija između starih varoši Rostova i Suzdalja. stanovnici. on je neprestano mislio da je napusti radi prelaska u Kijev. koji su većinom došli zajedno s knezom ili čak posle njegovog stupanja na vlast. Ali već krajem XI veka ona je uzdignuta na ste pen zasebne kneževine. sa kojima po stupa kao sa potčinjenima i od kojih zahteva slepu poslušnost. iako je naseljavao svoju kneževinu. između Oke i Volge. rođenog i vaspitanog na Severu. U to vreme menja se unutrašnje stanje. nego stare varoši. Georgij Dolgorukov postaje tako jedan od najmoćniji h kneževa svoga doba. njemu je miliji grad Vladimir. on izbegava da se savetuje sa starim bojarima i grubo tera od sebe n ekolicinu. Jaroslav Mudri daje tu oblast svome trećem sinu ka o dodatak oblasti Perejaslavlja. koji pozivaju 69 . čije je zemljište istina manje plodno nego ono na jugu. Zgodnije saobraćajne veze uspostavljaju se sa oblastima srednjega Dnjepra. Krivići i Slove ni iz oblasti Novgoroda.

Galiča i drugih južnih oblasti. počev od XIII veka. Vsevo loda III. ali se ne usuđuju da napadnu tako brojnog neprijatelja i sklanjaju se u svoje u tvrđene varoši. sakupljaju veliku vojsku i polaze u susret Tatarima. a on ubijen u bitci. koji se ne odupire dugo. napušta svoju prestonicu. te se vraća na jug. život ruskih pokrajina. rasturene po čita voj zemlji. Džingis-han odvodi svoje horde u Severnu Ki nu koju pokorava. u stepe Polovaca. Iz Rjazanjske oblasti Batij prodire u oblast Suzdalja i zauzim a jedno za drugim Moskvu. Ovi su nemoćni d a mu se odupru: jedni su istrebljeni. veliki knez oblasti Vladimi ra. ali taj rat kratko traje i završava se pobedom novih gradova i triumf om novoga režima. najezde Tatara. u zavojevački pohod na zapad. bojeći se da će i oni biti napadnuti ako Polovci budu pobeđeni. dok njegove trupe. Georgij Vsevolodovič. a ruski knežev i koji su ostali živi i zarobljeni podvrgnuti su nečovečnim mučenjima. U zimu 1237 one prelaze zaleđenu reku i približuju se oblasti Rjazanja od koje traže da se pokori i da im plaća danak. okreću se nazad i iščezavaju u stepama. Potom Batij polazi ka Novgorodu. ne is korišćujući svoju pobedu. I tako. vide u ovome događaju samo jednu kratku i pr olaznu buru. Godine 1227 Džingis-han umire. da po rečima Pov esti o puku Igorovu ona može „veslima svojih brodara da isprazni Volgu i šlemovima svo jih ratnika da isuši Don”. Vladimir i Suzdalj. sa opadanjem Kijevske velike kneževine i stvaranjem novih političkih centara . koji se učvršćuju u stepam a oko Crnoga. Odatle Batij preduzima osvajanje Južne Ru sije. preko Kavkaza. Kijev. a kad je ona to odbila. Najstariji knez Suzdalja zadržava titulu velikoga kneza. zauzimaju i pustoše ostale gradove. njena moć je tolika. Međutim. Kaspiskog i Azovskog Mora. Oblast Suzdalja prelazi u vlast jednoga Andrejevog brata. Černjihova. Knežev i Kijeva. ali se na sto vrsta od grada zaustavlja zbog na došlih reka — to je bilo u proleće —. Vsevolodova vladavina (1176—1212) obeležava vrhunac moći suzdaljsk e oblasti: ona nameće kneževe Novgorodu koji joj je u susedstvu. Po smrti Vsevoloda. Ali jedinstvo oblasti Suzdalja ne traje dugo. TATARSKE NAJEZDE I NJIHOVE POSLEDICE Tatarske najezde. Nje gova prethodnica prelazi sa južnih obala Kaspiskog Mora. te se nje gove države cepkaju na nekoliko kneževina. — Početkom XIII veka mnoga tatarska plemena koja lutaju po Mongoli ji ujedinjuju se pod vlašću hana Temučina. ili Batija. u stepe ok o Crnoga Mora i napada na Polovce. on toliko pustoši t . Rjazanjski kneževi dolaze žurno. koja se u svojim pok rajinama ponašaju kao samostalni gospodari. a li oni pretrpljuju poraz na reci Kalki (sada Kalmiusu) godine 1223. Ali Tatari. Ove suprotnost i još se pojačavaju posle jedne nove nesreće. Rusi. one je opkoljavaju i pu stoše. pa čak i udalj eni Galič sa Volinijom. moraju da računaju s njom. njegova vojska je uništena. koji je kasnije uzeo titulu velikoga kana i li Džingis-hana. skuplja vojsku i susreće Tatare na reci Sitju u martu 1238 godine. pa se potom okreće ka zemljama na zapadnoj strani Mongolije. koji čak nisu mogli n da uvide kakvi su njihovi pobedioci. koje Tatari pomoću sprava za razbijanje zidova 70 zauzimaju na juriš. ali gubi svaku vlast nad mlađom braćom. drugi beže ka Dunavu i sklanjaju se kod Mađara i na Balkansko Poluostrvo. i uskoro potom njegov naslednik Ugedej šalje svog nećak a Batua. Godine 1239 šalje on u oblasti Dnjepra jednu jaku vojsku koja zauzima Pereja slavlj i Černjigov i uništava njihove branioce. njegovo mnogob rojno potomstvo — zbog koga su ga nazvali „Mnogorodni Vsevolod” — zavadilo se. vrše pokolj stanovništva ili ga odvode u ropstvo. Godine 1240 on polazi lično u rat sa g lavninom svoje vojske i opseda Kijev. 4. koji zadržava Vladimir kao prestonicu i uzima naziv velikoga kn eza varoši Vladimira. Godine 1236 Batijeve horde pojavljuju se na levoj obali Volge i podjarmljuju Bugare sa Volge .njegovu braću. koji pozivaju u pomoć susedne ruske kneževe. postaje međusobno različit. Po izvršenom ujedinjenju. ali se tatarska opasnost ponovo javlja posle nekoliko godina. a ostatak se stapa sa Tatarima.

U inostranstvu se nailazi na ista shvatanja kod protivruskih istoričara: Vizant ija.. još i Vladimir-Volinski i Galič. te traži saveznike na Zapadu i p očinje da podiže utvrđenja. pored ostalih gradova. ali Tatari naslućuju njegove namere i zahtevaju da poruši utvrđenja. razvoj despotske vlasti. čak i silom. tome se tre ba radovati. ulogor uje na obalama Dona i Volge. prestonica hana. Tatari. Kada je prošlo doba prve klonulosti. da se ona pretvara u seoce. On ostavlja stepe pored Azovskog i Crnog M ora jednome svom rođaku. u Moskvi je ugaslo. Moskva ulazi u eru konačnog opadanja. koje gubi strpljenje zbog globljenja i nasilja što ga vrše skupljači poreza. Preostali kneževi pokoravaju se takođe. a ne žaliti zbog toga. Tatarski činovnici prebrojavaju stanovništvo da bi mu nametnuli porez. i po njihovim rečima baš ta mongolska prošlost o ogućiće Rusiji da izbegne evropsku dekadenciju i da u svetu izvrši svoju buduću civiliza torsku ulogu. književno st. a u Moskvi su šikaniranje i spletka zauze li njeno mesto”. rusko stanovništvo povija se p od tatarskim jarmom. Rjazanja . Ruska pravda pobegla je na nebo. te on mora da se odrekne svojih planova. Jedino su sveštena lica oslobođena poreza. jer šest godina kasnije kaluđer Plano Karpini. može da izbroji jedva 200 nastanjenih domova. ponekad oni čak obuzdavaj u pokušaje pobune stanovništva. grubost primitiv nih običaja i kaznenog zakona. međunarodne veze. ako je moskovski despotizam uništio klice demokratske vladavine. U Moskvi. Oni suprotstavljaju — kao što su činili slavenofili i u skorije vreme Osvald Špengler — mongolsku „kulturu” evropskoj „civilizaciji”. zato ruski knežev i moraju da odlaze u Hordu i traže od hana jarlik (povelju) koji im daje kneževsku v last. Od Kijeva Batij produžava na zapad i osvaja. umetnost. kada drugi slovenski narodi počinju d a se preporađaju. pripisival i su tatarskom uticaju despotizam. sa manjim odredima vojnika koji imaju dužnost da nadgledaju stanovništvo preostalo posle najezde. Politička centralizacija. pomišlja da zbaci tatarski jaram. prosveta. Nasuprot tome. Tatari upadaju u Poljsku i p ustoše ponovo oblast Galič-Voliniju toliko. Tako Aleksandar Nevski. radikali. Os im skupljanja danka. za vladavine njegovoga sina Lava. krajem XIII veka. jedan radikal i z godina 1860—1870. utv rdio se čitav jedan moskovski svet. a on se sa glavnom tatarskom hordom. Litvanaca i Šveđana. stanovništvo pobunjeno protivu Tatara. D anilo. njihovih shvatanja i njihovih ustanova. Pskova. gde nailazi na otpor koji ga primorava da s e zaustavi i da pođe natrag ka stepama. i pod zaštitom njihovog antinacionalnog sistema uspela je da prisajedini obl asti Novgoroda. sve je to po tvrđenju radikala pozajmljeno od Tatara. — Od vladavine Katarine II. Pismenost. ali. održava u miru. grad Saraj. Opljačkano i desetkovano tom svirepom najezdom.u varoš. Na reci Ahtubi osniva se kao neka prestonica Zlatne Horde. pruža nam lep primer njihovih tvrđenja: „Moskva se bratimila sa Tata rima. koju oni žele da otkriju u premongolskom dobu. zastarela shvatanja i zloupotrebe koje su že leli da uklone. oni se ne mešaju u poslove osvojenih oblasti. a potom prelazi u Poljsku i Ugarsku. U XV veku. Posle Danilove smrti. Isto su tako ruski evrazis ti skloni da preuveličavaju tatarski uticaj. to bi bili uzastopni uticaji kojima bi se mogla obja sniti usamljenost Rusije i trajanje njenoga „varvarstva”.. ali zadržavaju pravo da ih potvrđuju u tome zvanju. Prižov. knez Galiča. koji je ranije odbranio Novgorod od N emaca. njihovi politički protivnici. zasnovan e na suverenosti naroda. odvojen od Južne Rusije. koje ostavljaju ruskim kneževima. bas kake. ruski nacionalisti uobičajili su da nazivaju „tatarskim” sve što im se nije svidelo u prošlosti Rusije i u r uskom karakteru. Posledice tatarskoga gospodarstva. „Zlatnom Hordom”. Tatari udaraju namet na osvojene ruske zemlje i postavljaju tamo upravljače. Zanimljivo je da se i kritičari i obožavaoci Istoka slažu u tvrđenju da je moskovski duh . nasuprot radikalima. učinio je to uz pripomoć Tatara. Tata ri ostavljaju pravoslavnoj ruskoj crkvi sve njene povlastice i ne progone je. Tvera. pr i prolasku kroz nju. postavši veliki knez oblasti Vladimira. i: uopšte uzev. Za njih je „tatarski” značilo isto što i „moskovski”. sve što je cvetalo u Kijevu u XII veku. da 71 se ta pokrajina još zadugo nije mogla da oporavi od toga udara niti da povrati nek adanje blagostanje. Moskva.

izvesne vojne i političke ustanove iz XVI veka stvorene su po ugledu na Turs ku. od kojih je glavna pomoć koju su tatarski vl adari pružali moskovskim kneževima. Uistinu. da bi se objasnilo uzdizanje kneževine Su zdalja i Vladimira. Isto tako. poznatije od pre izvesnog vremena po njihovom drugom naz ivu Ukrajinaca i Beloruse. koji se dalje dele prema njihovim narečjima na Severne. Osvajanje južnih stepa preseklo je konačno saobraćajne veze između Rusije i Vizantije. Da bi se objasni lo opadanje Kijeva nije potrebno pozivati se na mongolsku najezdu. Tatarska najezda imala je i posrednijih i dalekosežnijih rezultata . Ona su ubrzala. te nisu sposobne da pruže pomoć udaljenim pokrajinama. dovoljno je — umesto pribegavanja tatarskom uticaju — setiti se novoga političkog režima što ga je 72 zaveo knez u toj oblasti koja se tek naseljavala. Ovakva unapred stvorena mišljenja su u suprotnosti sa istorijom. muslimanskih kalifa i padišaha. koja je rase lila stepsko stanovništvo.isto što i onaj istočnjački duh koji ne može da primi evropsku kulturu. suprotstavljaju tome tvrđenju ideju jedne samonikle i pravilne istoriske evolucije. kao i državi moskovskoga cara. . napredak Kijeva nije mogao nadživeti sasvim spolj ne uzroke koji su ga stvorili. Poljaka i Litvanaca. Imena nekada njih slovenskih plemena iščezavaju. Strahovita pustoše nja što su ih vršili osvajači i ropstvo koje je posle toga nastupilo oslabilo je ruske oblasti i dovršilo razjedinjavanje koje ih je odavno podrivalo. koja je nadživela sjajno doba Kijeva. ima izvesne veze sa tatarskim načinom prikupljanja porez a. Što se tiče onih na severu one su uspele da odbiju svoje za padne neprijatelje i potpuno se predale brizi o svome sopstvenom životu i svojoj n ezavisnosti. I tako se istori ja Severne Rusije i istorija Južne i Zapadne Rusije kreću u različitim pravcima. Maloruse. Ono je imalo neposrednih posledica. Središne i Južn e Velikoruse. za koju tvrde da joj tatarsko gospodarstvo nije moglo duboko izmeniti pravac. U ist i mah se pokrajinska obeležja ruskoga stanovništva u ravnici Istočne Evrope konačno učvršćuju te se tako završava razvitak započet početkom XIII veka. dovršavajući tako ono što su Pečenjezi i Polovci započeli. pa i taj istočnjački uticaj bio je sla biji nego uticaj vizantiske kulture. Kneževine na zapadu i jugu gube skoro potpuno svoju otpornu snagu i padaju jedna za drugom pod vlast svojih zapadnih suseda Mađa ra. Tatarska najezda. ipak ne bi trebalo misliti da tatarsko gospodarstvo nije ostavilo nikakvih tragova u Rusiji . Jer je na spoljnoj trgovini počiva la pozajmljena kultura Kijeva. Ono je izvršilo izvestan uticaj i na spo ljne oblike ruskoga života. koja ih je uostalom i sama delimično pozajmila od Vizantije. samo je jedna epizoda vekovne borbe započete u preistoris kom vremenu između nomada sa juga i poljoprivrednika iz velike ruske šume. jer je ono bi lo nastupilo još pre nje. Tako se završava staro doba ruske istorije. Važno je da se dobro razlikuje kad je i šta pozajmljeno od istočnjačkih ustanova. Iako poreski sistem. i ako nisu izazvala. Istoričari. geografska raspodela stanovništva i stvaranje pokrajinskih narečja dovode do podele Istočnih Slovena na tri velike gran e: Velikoruse. Nasuprot tome. Iako treba odbaciti preterivanja nacionalista. propadanje kneževina na jugu i zapadu i širenje onih iz središne ra vnice između Oke i Volge. a naročito pretstavnici moskovske škole. kao što će se videti. a to će reći doba osnivanja normanskih država i proširiva nje arapskih kalifata koje se završilo u XI veku. Ona isto tako odlaže za nekoliko vekova silaženje stanovništva iz Središne Rusije ka stepskoj crnici. a ta trgovina uništena je arapskim opadanjem i isto dobnim slabljenjem Vizantije. Shvatanj e da je vladar sopstvenik čitave državne teritorije i da svi treba da služe državi zajed ničko je i carevini vizantskih vasileisa. ali uticaj pravih tatarskih elemenata bio je mnogo man jeg obima i trajanja nego uticaj Istoka uopšte. te se u daljem izlaganju nećemo na njih obazirati. radikala i evrazista.

ali ta obaveza ih ne vezuje isključivo. pa prema tome uvećava političku važnost kneževine. kao sopstvenici tih imanja. SEVEROISTOČNE KNEŽEVINE U XII I XIII VEKU I STVARANJE MOSKOVSKE KNEŽEVINE Moskovska država stvorena je postepenim sjedinjavanjem mnogih manjih i većih kneževina koje su najpre sačinjavale Severo-istočnu Rusiju. Var ošica Moskva niče na jednom visokom bregu sa borovom šumom. Tu nema. Tako se ocrtav a jedno čisto feudalno uređenje. jer njihov dolazak ubrzava ekonomski razvitak zemlje. Knez koji uređuje svoju oblast želi da privuče na svoju zemlju moćne bojare koji raspolažu velikim brojem ljudi. imaju ne samo ekonomsku vlast koja proističe iz vlasništva zemlje. Jedino povlašćeni posedi bojara i manastira. cepkaju se. ako žele. preuzimaju prirodno upravu nad preobražavanjem i ekonomskim prilagođavanjem te oblasti. i podnosi joj samo one poslove koje mu se svidi da ona pretresa. Ove feudalizovane kneževine na severoistoku žive primitivnijim životom nego one na jugu. Isto rasparčavanje vrši se u drugim velikim kneževinama. Poznije se skoro sve ove kneževine cepkaju i dalje: na primer.73 I V . Isprva je to samo jedna strategiska vojna stanica i odmorište z a kneževe koji idu iz Severoistočne Rusije u sliv donjega Dnjepra. Zbog toga kneževi. sebara ili polusebara. On čak rado daruje bojarima i manastirima povelje koje sopstvenicima povlašćenih imanja daju veoma obimna prava nad stanovništvo m. Knez upravlja savetujući se sa bojarima. Ti naseljenici žive najpre od ribolova i lova. na samom utoku rečice Neglin aje u reku Moskvu. ne izlažući se kazni. od Rostovske kneževine odvajaju se kn eževine Jaroslavska i Uglička. knez poziva samo one bojare koje on želi da pita za savet. bojari i „slobodni službenici” obavezni su da vojnički služe svome knezu sizerenu. nego i izvesne političke nadležnosti nad stanovništvom svojih poseda. od kneževine Perejaslavske odvajaju se Tverska i Dmitro v-Galička. oni mogu. M O S K V A . bojar i i manastiri kojima pripada zemlja i koji imaju pod sobom veliki broj radnika. — One se stvaraju između Oke i gornje Volge. — Moskovska kneževina obrazuje se srazmerno dockan. u tome svojstvu p . na Dnjepru. Kostromska i Moskovska. a ona idu čak do vršenja izvesnih upravnih funkcija. Severoistočne kneževine u XII i XIII veku. pravosuđa i policije. ne potpadaju pod upravnu nadležnost namesnika i vo lostelja (župana). Svaka kneževina je tada skup od više povlašćenih imanja koj a uživaju neprikosnovenost. koga izdržava neposredno samo stanovništvo — to j e sistem kormlenija (ishrane) — a ne kneževska blagajna. bojari i manastiri. To raskrčavanje zahteva zajednički rad mnogih ruku. Rjazanjskoj. kao u južnim oblastima. Politički režim je tamo isto toliko uprošćen koliko i socijalni. R U S I J A I U J E D I N J E N E R U S K E Z E M L J E 1. a s druge strane postaju vazali svojih kneževa. ukoliko slovenski naseljenici prodiru duž reka u ogromne prašume koje pokrivaju tu z emlju. Tako se krajem XII veka odvajaju od kneževine oblasti Vladimira četiri manjih k neževina: Rostovska. U naknadu za to. koji su na čelu najvažnijih s lužbi njegovoga ličnog poseda. Ali ovakva duma nema ni stalnoga sastava ni jasno odr eđenu nadležnost. Nižnji-No vgorodskoj i Smolenskoj. Velike kneževine. sa zabra nom kneževim službenicima da prodru na teritoriju tih povlašćenih imanja. one su zemljoradničke i čisto seljačke. jer veće ne dobiva tu nik akvu političku moć. usled deljenja između više naslednika. Jurijevska i Starodubska. a potom počinju da raskrčuju šume. kojima se u drugoj 74 polovini XIII veka pridružuju Suzdaljska. Mesna uprava i pravosuđe p overeni su namjestnjiku (namesniku). Perejaslavska. ni traga kakvoga zana tstva ili značajnije trgovine. Stvaranje Moskovske kneževine. da priđu drugome knezu. kao što smo videli.

— U Moskvi brat Georgijev Ivan. Novgorodu i Rjazanju stanovništvo odbilo da plati danak tatarskim či novnicima. Ovi nisu dirali u političku organ izaciju Rusije. te ta činjenica mnogo olakšava moskovskim kneževima njihovu ulogu „ujedinitelja”. kada postane prostrana Mosk oveka država. Njegov sin Georgij Danilovič. tverski knez. političkom uje dinjenju cele Rusije pod Moskovskom vlašću. zahvaljujući svome geografskom položaju i izvesnim ekonomskim pos ebnostima. moskovski kneževi — zahvaljujući raskošnim da rovima koje oni šalju Hordi — dobivaju skoro uvek povlastice velikoga kneza. PRVI MOSKOVSKI KNEŽEVI od Danila do Ivana III Danil († 1303) i Georgij († 1326). već su jednim jarlikom podarili jednome od ruskih kneževa titulu vel ikoga kneza obavezujući ga da prikuplja i predaje Hordi danak svih ostalih kneževa. i Danilovi poslednici energično nastavljaju tu poli tiku uvećavanja. on ostav lja svome bratu Aleksandru Mihailoviču jarlik velikoga kneza. Moskovs ki knez postaje u neku ruku prvi zastupnik hana Zlatne Horde u upravljanju rusko m teritorijom. odlaze u Zla tnu Hordu da se otimaju o jarlik koji bi im dao titulu velikoga kneza. privlači veliki broj stanovnika. i ta okolnost doprinosi mnogo. koji je najpre pobeg ao u Pskov a potom u Litvaniju. izradi da se Aleks andar pogubi. Aleksandar. Mihail Jaroslavič gospodari njo m neko vreme. rečni putevi koji olakšavaju živu trgovinu ukrštaju se tu i privlače naseljenike. njegov sin Dmitrij ubija Georgija. i Mihail. Veoma šumovita. Moskovska kneževina. Ovaj pri liv novih stanovnika. 75 2. i Ivan se primi da je predvodi . knez tverski. Kao nagradu on dobija jarlik velikoga kneza. učvršćuje u njoj i osniva dinastiju moskovskih kneževa oko 1260 godine. vrati se posle nekoliko godina u svoj grad i usp e da stekne naklonost hana. u trenutku kada se rasparčava nekadanja Rostovska kneževina izmeću potomaka Vsevoloda III „Mnogorodnog”. kojim a godi mogućnost da zaradi od trgovine dodaju još i dobit od poljoprivrede. i dobi potvrdu svoga položaja. Danil Aleksandrovič. Mihaila ubijaju mučki u Hordi. u drugoj polo vini XIII veka. poput ujedinjav anja srednjevekovne Francuske pod Kapetima. n asledio ga je i odlučio najpre da Tveru oduzme titulu velikoga kneza. iako posrednim putem.ojavljuje se ime te varoši prvi put u letopisima godine 1147. zaštićena od spoljnih napada s usednim kneževinama. Ta kneževina je tada još veoma ma la. Posle jednog perioda borbi sa suparnicima. i otima Kolomnu od kneževine Rjazanj. koji oni sebi obezbeđuju st avljajući se u službu Tatara Zlatne Horde. moskovski knez. koji ga je nasledio. Ali već pod Danilom ona počinje da uv ećava malo po malo svoju oblast. Posle toga Moskovska kneževina zahvata skoro ceo sliv reke Moskve. Oni započinju „ujedinjavanje ruske zemlje pod Moskvom”. i ne bi se moglo naslutiti da će ona jednoga dana. Politička važnost Moskve raste istovremeno i zbog toga što je ona postala verska prest . koji otada ostaje u rukama moskovskih kneževa. potom se sin Aleksandra Nevskoga. Georgij. zahvatiti skoro čitavu Istočnu Evropu. osvaja Možajsk posle jednog srećnog prepada na susednu kneževinu Smolensk. pa ipak. pojačava ist ovremeno i njihovu političku ulogu i priprema im uspeh. ali i sam gine posle toga. ona pruža protivu mogućnih najezdi Tatara i Litvanaca mnogo bol je uslove bezbednosti nego što ih imaju ostali delovi Severoistočne Rusije. Georgij p odmićuje tatarske činovnike bogatim poklonima i pobeđuje. Ivan Kalita (1328—1341). Moskovska kneževina počinje da se obrazuje. zvani Kalita (vreća novca). Potom. han pošalje na pobunjenike jednu vojsku. Osim tog a. — Danil Aleksandrovič uvećava svoje posede dodajući im Pe rejaslavlj. koji mu ostavlja u nasleđe njegov nećak. knez Ivan Dmitrijevič. uvećavajući materijalno bogatstvo moskovskih kneževa. Za vladavine Georgija započinje između moskovskih i tverskih kneževa borba o Vladimirs ku veliku kneževinu. Kada je u Tveru. ali Ivan Kalita odmah dođe u Hordu.

Oko 1300 godine mitropolit Maksim napustio je Kijev. On se proglašava za velikoga kneza cele Rusije. post aje glavni savetnik moskovskih kneževa i vodi ih političkim putem koji treba da ih o dvede do prevlasti. te sklapa savez sa lit vanskim knezom Olgerdom. — Ivan II ne uvećava svoju oblast. malo rani je je stari drveni zid koji je okružavao Kremlj . neotuđeno i nedeljivo dobro moskovskih kneževa. Ali naročito u vre menu kada mladi Dmitrij Ivanovič počinje da vlada i kada uspesi što su ih moskovski kn eževi postigli izgledaju uistini ugroženi. Vladimirskoj. Šta više. da bi postigao to uvećavanje. Srećom. čiji ih mitrop oliti podržavaju čitavim svojim verskim uticajem. ali njegov naslednik Pet ar potpomagao je odlučno moskovske kneževe protiv Tvera. otada se u zvanični m aktima moskovske vlade učvršćuju načelo da su titula velikoga kneza i vlast nad gradom Vladimirom nasledno. i preneo svoje sedište u Vladimir na Kljazmi. Dmitriju ostavlja u nasleđe deo svoga preminulog brata Simeona. igra značajnu ulogu. da ishodi za sebe jarlik velikoga kneza. Za Teo gnosta. On je dugo živeo u Moskvi i s agradio u tamošnjem Kremlju glavnu sabornu crkvu te varoši. On kupuj e veliki broj bogatih sela u Novgorodskoj. Ivana Ivanoviča. Ivan Ivanović (1353—1359). zadobija tri varoši. zvani Gordi. nasleđene ili stečene. U ovom pogledu on mnogo potseća na opata Sižea. On stiče ogroman ugled i uvaženje svojim svetačkim životom i državničkim sposobnostima. Jurjevu. on više voli da se posluži novcem nego oružjem. Tverski knez M ihail Aleksandrovič hoće da mu preotme titulu velikoga kneza. koji su Tatar i opustošili. Kostromi i Dmitrov u. Za čitave svoje vladavine Ivan neprestano vreba prilike da proširi svoju oblast. Rostovskoj i drugim kneže vinama. Dmitrij Ivanovič — koji će kasnije. koju je učvrstio brak između Dmitrija Ivanoviča i ćerke njeg ovoga ranijeg suparnika. Ali mitropolit Aleksej i moskovski bojari grozničavo se zalažu da uspostave političku nadmoćnost Moskve. Dmitrij Donskoj (1362—1389). — Simeon. čvrsta potpora bojara i sveštenstva pokazuje svu svoju vrednost. posle svoje pobede na Donu biti prozvan Donskoj — ima tek devet god ina. jedna nova opasnost zagrozila je Moskvu. Suzdaljski knez Dmitrij Konstantinovič koristi se njegovom maloletnošću. On uvećava stanovništvo svoje kneževine primajući rado iselj enike koji pritiču sa svih strana. a ostale svoje posede razdeljuje svojoj ženi i sinov ima. a Ivanu d eo koji je on sam nasledio od svoga oca. Za vreme ovih prvih napora da se Moskovska kneževina uzdigne iznad ostalih kneževin a Severoistočne Rusije. Veštom politikom oni ponovo zadobivaju hanovu naklonost prema moskovskom knezu. Dmitrija i Ivana. Umire bez dece i ostavlja svojoj ženi sve zemljišne posede. Za Ivana II i Dmitrija. hram Bogorodičinog Uspeća. ali određuje „najveći deo prvorođenom sinu” Simeonu. Posle pobede nad Suzdaljom. koji ga nasleđuje na prestolu. ide stopama svoga oca. te ovaj mora da prizna da je pobeđen. u kojoj je sahranjen pošto je pretskazao Moskvi slavnu političku budućnost. koji će po redu uživati prihode od grada. Pre svoje smrti on zaveštava Mos kvu kao nedeljiv posed svojoj trojici sinova. — Kada je došao na vlast. Galič. koji prodire do Moskve i opsađuje Kremlj. Moskva konačno postaje mitropolitsko sedište.onica Rusije. koji ih potpomažu kneževskom dumom. Vladimiru. Naziv velikoga kneza i prava nad gradom Vladimirom vraćaju se moskovskom knezu. al i su ti posedi uskoro sakupljeni pod vlašću njegovoga brata i naslednika u Moskovsko j kneževini. poput mitropolita Petra za vladavine Ivana Kalite. Dmitrij Ivanović odupi re se svome suparniku. Ali upravu nad Moskovskom kneževinom i na ziv velikoga kneza cele Rusije nasleđuje posle njegove smrti njegov stariji sin Dm itrij. Simeonu. Ivanu i Andreju. moskovskim kneževinama pružaju veliku pomoć dve društvene s ile: moskovski bojari. ali . kao i ra scepom koji je istavio kao suparnike dva hana u Zlatnoj Hordi. mitropolit Aleksej. i troši mnogo na proširivanje svojih poseda. i sveštenstvo. Bjeloozero i Uglič. dok posedi njegovoga drugog brata Andre ja prelaze na Andrejevog sina Vladimira. 76 Simeon (1341—1353). On ima dva sina. On kup uje mnoga zemljišta i sela u Perejaslavlju. koji ga je zamenio.

mo skovska vojska ide na Tver. napao je Moskvu iznenada 1382 godine. opljačkao i popalio. Meščere. Ole g. Ali njegova pobeda nad Tatarima daje najviše sjaja njegovoj vladavini. Dmitrij odlazi u manast ir i prima blagoslov od Sergija za junački podvig koji priprema. i sa rjazanjskim knezom Olegom. blizu Moskve. posle dve godine Tatari su se osvetili. Kada No vgorod hoće da se pokaže nezavisnim od njega. Da bi sprečio to spajanje. Sve to da je tome pohodu sveto obeležje jednoga verskog i nacionalnog rata. no ipak Vasiliju daje najveći deo. koje su dotada čekale prikr ivene. Kal uge i Dmitrova. uspostavio je ravnotežu. Najezde mongolskih pljačkaških rulja na rusku teritor iju počinju da nailaze sve češće na junačan otpor.77 zamenjen jakim kamenim zidom. Njihov novi han Tohtamih. opustošio je Nižnji Novgorod i Rjazanj. koje svet više ne smatra za nepobedive. ostatak svojih poseda razdeljuje svojim sinovima i svojoj ženi. Dok je starešini Rusa pribavila naziv Donski. stupaju sa odobrenjem svoga starešine u njegovu vojsku. u ravnici Kulikova započinje ogorčena i krvava bitka. i na gornjem Donu. Najzad. kod utoka Neprjadve u Don. te je veliki broj Rusa i neko liko kneževa poginulo. Rusi odgov oriše na to pustošenjem sela Mordva i Tatara duž reke Sure. Ist ina. on ne samo da je uvećao moskovsku oblast pomoću kneževina Vereje. On potčinjava r ostovskoga kneza i proteruje iz njihovih kneževina kneževe Galiča i Staroduba. on šalje na njega jednu vojsku. Pre nego što je pošao na Mamaja. ta pobeda je neobično uvećala važnost koju je Moskva stekla kao ruski politički centar. koji joj nanese težak poraz (1377). Borba se nastavlja protivu rjazanjskoga kneza Olega. Ukoliko Mos kva. knez Pronska. Ali pridolazak svežih ruskih snaga. Dmitrij polazi brzo u susret 78 Mamaju. Njim upravlja njegov osnivač iguman Sergej. Zlatna Horda naprotiv slabi usled unutrašnjih bo rbi između raznih pretendenata na hanski presto. pošto je potukao Ruse na obalama reke Pjane (pritoke Sure). U to doba manastir Trojica-Sergijevo. Jaroslavlja. Iznenađeni Tatari popuštaju i daju se u bekstvo (1380) . uživa već veliku slavu. koju predaje u celini svome najstarijem sinu Vasiliju. zauzeo je na prep ad. On stupi u pregovore sa litvanskim knezom Jagajlom. Dmitrij je bio primoran da ponovo plaća danak Zlatno . Da bi potro utisak što ga je učinio taj poraz. Ali. koji se ogleda u čitavom nizu pesničkih i istoriskih dela stare ruske knjiže vnosti. Bj eloozera i drugi dovedoše svoje trupe. postali su malo po malo vođi jedne Rusije koja je sve više ujedinjena u svojoj borbi za narodnu nezavisnost. a okrnjila slavu tatarskih osvajača. Godine 1377 tatarski knez Arapša. Peresvjet i Oslabja. jer mu kneževi Rostova. nego se i usprotivio rasparčavanju kneževine Vladimir a. Dmitrijeva snaga oseća se svuda. koji mu obeća vojnu p omoć. No povrh t oga. dva kaluđera iz toga manastira. koji će poginuti u bitci kod Kulikova. Dmit rij sa svoje strane sakupi ogromnu vojsku. nekada pokorni H ordi. koji je z bacio s prestola Mamaja. koji beži ispred moskovske vojske. Mamaj želi da se spoji sa Jagajlom. koji pristade da pomaže Mamaja i Jagajla. blizu reke Bože ta vojska se sudari sa Dmitrijem Ivanovičem. čiji knez mora da se odrekne svojih zahteva. koja delom ima da zahvali za svoju nadmoćnost svojoj pokornosti prema Zlatnoj Hordi. i oseća se sve jasnije približavanje odluč a sudara. i on je spasao grad. Posle Olgerdovog povlačenja. Isprva Tatari su nadmoćniji. postaje svesna svoje sve veće moći i ukoliko se Severoistočna Rusija pokazuje sve čvršća ujedinjena pod prevlašću Moskve. koga je zamenio Vladimir. primorav a ga da se pokori i da plaća veliki porez. koga svi smatraju za svetitelja. Moskovski kneževi. Tada novi han Mamaj posla na Ruse jednu vojsku koja prodre u oblast Rjazanja. ona je podigla hrabrost naroda. Ova pobeda probudila je nadu na buduće oslobođenje i proizvela u celoj Rusiji dubo k utisak. te napreduje ka zapadnom delu Rjazanjske kneževine. Mamaj spremi napad velikih razmera na Rusiju. vraća se na presto rjazanjske kneževine t ek pošto se pokorio Dmitriju Ivanoviču.

— Za vladavine Vasilija I. Sukob je izbio zbog toga što su obe zemlje polagale pravo na ruske oblasti u gornjem toku Dnjepra i zapadne Dv ine. on izgoni Vasilija II iz Moskve i primorava ga da se povuče u Kolomnu. na čelu jedne velike vojske koja se ulogoruje na obalama Oke. Kraj nezavisnosti ove poslednje kneže vine obeležen je jednim značajnim događajem. . i primoran je da vrati Moskvu Vasiliju II. zbog čega je ovaj prozvan Slepim. Ov a beskonačna borba. murza Edigej opsede Moskvu i opustoši zemlju. Uz pripomoć rjazanjskoga kneza i kneževa Možajska. pa pođe ponov o na svoga nećaka i potuče njegovu vojsku. njegovi bojari mu saopštiše svoju odlu ku da on prizna vlast Vasilija I i odbiše da mu pruže makakvu pomoć. kneževska porodica započinje građanski rat kakav Moskva nikada nije doživela. Vasilij II (1425—1462). ali Novgorod ubrzo savlađuje pobunjenike i uspostavlja svoja suverena pr ava u toj oblasti. — Na svome samrtnom odru Vasilij I zaveštao je u celini svoju kneževinu svome sinu Vasiliju. galički knez u oblasti Kostrome. Ali. ali i on umire otrovan. Ali se on uskoro zavađa sa svojim rođenim sinovima. jer je Vasilij I bio oženje n Sofijom. kome je tada bilo tek deset godina. No on se odmah pokaja što je to učinio. Godine 1395 Tamerlan upada u zemlju. Kao što će se videti. i Vasilij polazi u susret tome opasnom neprijatelj u. Za vladavine Vasijila I. te završi svoj život kao veliki knez. Taruzom. pritoku Oke. ta nekadanja mala kneževina utonula u šumam a. približuje se etničkim granicama Rusije i izlaže se napadima svojih suseda. koji traje dvadeset godina i upropašćuje sve tekovine moskovske politike. jer borba između ta dva protivnika nastaviće se u beskraj. Stric Vas ilija II. Zaista. Goro dcem. ili sa zapada — Litvanci. sina Dmitrija Donskog. ćerkom litvanskoga velikog kneza Vitovta. tatarski vođ pošao je natrag i ne stigavši do 79 Oke. kada je st igao u Elec. Vasilijem Razrokim i Dmitrijem Šemjakom. ovo nije jedini primer težnje bojara raznih kneževina da traže pokroviteljstvo moskovskih kneževa za vreme ujedinj enja Rusije pod okriljem Moskve. Prisajedinjujući jednu za drugom granične kneževine i šireći se postepeno po čitavoj teritor iji na kojoj stanuju Velikorusi. Tamerlanova ratna slava uliva veliku bojazan Rusima i predočava im bezbroj nevolja. koju ona vrši ne ko vreme. Georgij. Posle n jegove smrti. U isto doba njen veći uticaj oseća se u izvesnim krajevima potčinjenim Velikom Nov gorodu. sve ogorčenija. Kada je novgorodski knez hteo da se odupr e moskovskoj vojsci koja se približavala gradu.j Hordi. Vasilij I (1389—1425). bojari iz oblasti Dvine priznali su vlast Moskve. Vasilij se osmelio u svojim odnosima sa Tatarima i prestao čak da im plaća dana k. Ali taj sporazum je bio samo jedno primirje a ne konačno rešenje. Rusija odbija dve nove tatarske najezde. Ovaj događaj nagoveštava neizbežni sukob koji će kasnije izbiti između Novgorodske republike i Moskve. Vasilij i Vitovt se složiše i priznadoše za zajedničku granicu reku Ugru. Za vladavine Va silija II. Međutim odnosi sa Litvanijom postaju sve zategnutiji i pored rodbinskih veza koje spajaju moskovske kneževe sa litvanskim velikim kneževima. Moskva. nova tatarska najezda obara se n a Moskvu. a protivn o izričitoj želji hana. i to joj daje naročito obeležje. Zbog toga je odbrana zemlje njen glavni zadatak. A da bi nesreća bila potpuna. Moskva je u većala svoju teritoriju prisajedinjujući Murom sa njegovim oblastima Suzdaljom. kasnije Dmitrij Šemj aka podvrgava istom onakažavanju Vasilija II. Vasilij je primo ran da sklopi mir i da nastavi plaćanje danka. Ali je pobeda kod Kulikova ipak ostala u očima ruskoga naroda predzn ak potpunog oslobođenja. Moskovs ka država postaje kao neki utvrđeni logor koji neprekidno opsedaju neprijatelji što do laze sa istoka i juga — Tatari. Borovskim i Nižnjim Novgorodom. Ali godine 1408. Posle nekoliko sudara. polaže pravo na moskovski presto i hoće da zbaci svog nećaka. i on se morao pov inovati svojoj sudbini. Potom ulazi u Moskvu i proglašava se za velikoga kneza. Prisajedinjenje Nižnjeg Novgoroda omogućilo je Moskvi da zakorači u oblast srednje Vol ge. njegovi sinovi i dalje se otimaju o Moskovsku veliku kneževinu. obeležena je divljački svirepim postup cima: Vasilij II uhvatio je Vasilija Razrokog i iskopao mu oči.

Njena će se moć neobično uvećati za vlada vine Ivana III. Već nekoliko godina ranije tverski bojari počeli su u grupama da prelaze u službu mosk ovskoga velikog kneza i izjavljivali su javno da je ovaj moćniji pa prema tome i s posobniji da ih štiti. Nešto ranije. zaboravivši svoju zaklet vu. — Ivan III radi svim silama na ujedinjenju Rusije. Ivan III 80 ga ipak potčinjava svojoj vlasti.. po naredbi Moskovljanina. nogvorodski bojari sa Boreckima na čelu zaključili su u ime Novgoroda sa Kazimir om. Ali kada je — u nadi da strese jaram — stupio u vezu sa litvanskim ve likim knezom i zatražio od njega pomoć. Nasuprot tome. Ivan III ga napada i pobeđuje. i to je činjenica od velike istoriske važnosti. sina i naslednika Vasilija II. Neza visni rjazanjski knez zaveštava mu testamentom najveći deo svoje kneževine. novgorodski bojari naginjali su zbliženju sa Litvanijom i Po ljskom u nadi da će tamo naći podrške u slučaju sukoba sa Moskvom. Ov aj se boji da ne naljuti Ivana III. Vasilij II opustošio je grad i primorao ga da položi zakletvu vernosti moskovskim kneževima i da se sem toga obaveže da neće primati kneževe neprijateljski raspoložene prema Moskvi. Novgorodski bojari. Godine 1485 on prisajedinjuje Tversku kneževinu. sve sami veleposednici i kapitalisti obogaćeni trgov anjem sa Hanzom. tisjackog itd. koji je bio kralj Poljske i veliki knez Litvanije. Ivan III ih je do noge potukao na obalama Šelonja. Nezadovoljn i. zato lični sukobi između kneževa ne mogu da ga zaustave. šalje ovome svoju vojsku u pomoć pri njegovim voj ničkim pohodima. koji ipak nisu umanjili niti prekinuli ujedi niteljsku ulogu Moskve. te se isprava pokazuje toliko poslušan da u više mahova. koje je podrivalo snagu Novgoroda. postepeno su potčinili ostale staleže i držali ih u ekonomskoj zavisnosti. u isti mah oni su prisvojili upravu političkih poslova. Ivan III zahteva od tverskoga kneza Mihaila da mu se potpuno pokori. uz pripomoć svojih bojara i visokoga sveštenstva. 3. savezom nemačkih trgovačkih gradova kome je pripadao i njihov grad. niži narodni slojevi postepeno su izgubili volju za političkom nezavisnošću Novgoroda i najzad počeli da smatraju da bi ih prisajedinjenje Moskvi spaslo bojarske oliga rhije. a godine 1474 rostovski kneževi prodadoše mu onaj deo svoje kneževine koji je još bio u njihovim rukama. Godine 1471. Ivan III učinio je jedan još važniji korak ka političkom ujedinjenju Rusije prisvajajući prostrane oblasti republike Velikog Novgoroda. on je ipak nametnuo republici teške uslo ve koji su u osnovi nagoveštavali njen kraj: pogubljenje Boreckih. Dva. Iako tada nije potpuno uništio nezavisnost Novgoroda. obavezu da njeni episkopi primaju . Godine 1463 kneževi Jaroslavlja ustupaju mu sve svoje oblasti. Uje diniteljski pokret kojim upravlja Moskva zavisi od čitavog niza istoriskih činilaca. IVAN III VASILJEVIĆ (1462—1505) Teritorijalno ujedinjenje. koje su prisvojile nekolike moćne porodice bojara. Već odavno su moskovski kneževi pažljivo motrili na predznake raspadanja te republike. iako njen ostatak pripada još uvek jednom maloletnom knezu. poništenje ugovor a sa Kazimirom. na primer posadni ka. uzroka podrivala su postepeno novgorodsku moć: pre svega razvoj separatističkih težnji raznih oblasti koje su joj bile potčinjene — videli smo da se za vreme Vasilija I oblast Dvine odvo jila od Novgoroda i prešla za neko vreme pod vlast Moskve —. Mihailovo bekst vo u Litvaniju obeležava kraj nezavisnosti Tverske kneževine. tako da je kraj političke nezavisnosti čitave Rjazan jske oblasti samo pitanje vremena. išlo je na ruku moskovskoj vladi.Vasilij II. Ovo društveno trvenje. — jer je veće postalo poslušno or uđe u rukama gospode ili bojarskog saveta. a zatim. Ohrabren ovim napuštanjem koje smatra za znak slabljenja ovog a kneza. izlazi naposletku kao pobedilac iz ovih građanskih ratova. Još kada se Dmi trij Šemjaka pobeđen sklonio u Novgorod. — kao i izborne položaje. jačanje socijaln ih borbi. jedan odbranbeni ugovor u peren protiv Moskve. Moskovska kneževina ostaje i p osle unutrašnjih nemira neokrnjena i moćna.

te je uhvatio za reč izaslanike Novgoroda koji su ga bili nazvali „gospodarem” i zatražio potpuno potčinja vanje republike. te po starom tatarskom običaju upade u Rusiju. stalan uzrok sukoba. Moskva naslednica Vizantije. Godine 1492. — Ugovor zaključen između Vasilija I i Vitovta nije održao mir između Moskve i Litvanije. ali je i ona primorana oružjem godine 1489 da to učini. Ivan III iskori stio je to da zatraži svoje pravo sa oružjem u ruci.81 rukopoloženje od Moskve. — Ovu državu oslobodio je Ivan III i od gospodarstva Tatara. on se ne smede odlučiti na započne borbu. — Dok se razvija uporna borba protivu Tatara i Litvan ije. Moskovska država počinje da igra prilično važnu ulogu u međunarodnom životu. postao je stvarno jedini vladalac cele Severoistočne Rusije i prestavnik velikoruskog naroda stopljenog u jedno jedino istorodno političko tel o. pošto jedinstvo s Poljskom nije obnovljeno i Litvanija izabrala sopstvenoga kneza. Moskovsku državu. Ona stupa u vezu sa Danskom. i naziv „samodržac” znači da je Ivan III potpuno nezavisan od svakoga tuđinskog vla dara. štićenika Zlatne Horde. Narednih god ina uticaj Moskve na unutrašnje poslove Novgoroda neprekidno je rastao. Novosilskih i dr ugih. a na Krimu Girejski. Ponovan rat izbija godine 1500. krimskome hanu. Ali sukobi izbijaju ponovo. Han Ahmet odluči s e tada da ga kazni. Tatarskome jarmu došao je kraj. odbija da prizna njenu vlast. On godine 1480 naiđe na vojsku Ivana III na obalama Ugre. nego i čitavu oblast jezera i dugačku severnu obalu. Posle toga ujedinjenje Rusije je skoro sasvim završeno. Bjeljskih. Moskovski knez. Mezeckih. Na Volgi je osnovan Kazanjski hanat. št o jako ozlojeđuje Litvaniju. on opsedne varoš i izdiktira svoje uslove: ukidanje veća i svih oblasnih nadleštava. i rat se završava 1503 godine obnavljanjem prethodnog ugovora. i primenjivanje moskovskih zakona na čitavu oblast Novgoroda. Ovo pomirenje zapečaćeno je brakom između Aleksandra i Jelene. naslednik Ivana III imaće samo da pokori još nekoliko kneževina k oje su ostale nezavisne. i prestaje da joj plaća danak. oslabljenu unutrašnjim razmiricama. Osim toga. posle Kazimirove smrti. jer je neprekidno prelaženje u službu Moskve kneževa pograničnih kn eževina. čija se vlast proširuje nad svim golemim oblastima oko Dnjepra i Desne. Vjatka. Posle uspešnog vojnog pohoda on n ametnu litvanskom velikom knezu Aleksandru ugovor kojim se Moskvi priznaje pravo svojine nad svim oblastima onih kneževa koji su prišli njemu. ćerke 82 Ivana III. čiji veliki čelnik Platenborg opsađuje Pskov. Ugarskom. Vorotinskih. Turskom. koja rat . Odoevskih. Kraj tatarskoga jarma. i pored prekora koji su mu upućivali iz Moskve. I Ivan III se isto tako kolebao. a Ivanu III naziv „samo dršca cele Rusije”. i da grad plaća Ivanu III veliki porez (1470). Ivan III imenovao je han ove koji su mu bili potpuno odani i koje je on potpomagao u borbi protivu njihov ih suparnika. Kneževi graničnih oblasti i dalje prelaze u s lužbu Moskve. Tako Moskva ujedinjuje pod svoju vlast ne samo skoro čitavu Središnu Rusiju između Oke i gornjeg toka Volge. Ovoga puta Moskva podiže proti vu Litvanije krimskoga hana. koji je dotada bio samo jedan od mnogih feudalnih gospodara. dok Litvanija suprotstavlja Moskvi Livonski red. Borba sa Litvanijom. U Kazanju mosko vska stranka i stranka Zlatne Horde bore se neprekidno. to mu je poslužilo kao izgovor da izvrši pet vojni h pohoda na Kazanj. Godine 147 8 Ivan III ocenio je da je došlo vreme da se svemu tome učini kraj. Vjazamskih. ćerka Ivana III Jelena žali se svome ocu da je njen muž zlostavlja. Zlatna Horda bila se podelila na nekoliko nezavisnih kneževina koje su međusobno rat ovale. Uskoro potom on se više ne obazire na Zlatnu Hordu. on je našao jednog saveznika protiv Zlatne Horde u Mengli-Gireju. U bitci kod Vidroša Litvanci pretrpljuju težak poraz. Osim toga. Razočaran uzdržavanjem Litvanije na čiju je p omoć računao. Samo jed na naseobina na istoku. Kada je ona to odbila. Otada moskovski knez neće više plaćati danak. Ahmet okonča ovo stanje povlačeći se sa svojom vojskom. nemačkim carem i dalekom Venecijom.

isključujući svaku ličnu slobodu. Protivno ranijem uređenju. Ali njoj nisu potrebni saveti Venecije da bi stvorila obimne i sjajne planove.. državni grb. — U isti mah kada se menja uređenje dvora. tako da bude („službenik” knežev. on ne smatra da oni mog u kasnije da ga napuste. primoravaju državnu upravu da pre ustroji Moskovsku državu po uzoru na vojnički logor. kada bojar Danil Holmski hoće da se vrati u Litvaniju. potvrdi lo je u očima savremenika shvatanje da je moskovski veliki knez doista naslednik v izantiskih careva. Način života i uređenja njegovoga dvora menjaju se iz osnova. i kneza s druge. i to je kazna koju mu je Bog poslao zbog mnogih jeresi što se u njemu behu u korenile. mo skovska vlada je zvanično usvojila. Posle toga moskovski vladar usvaja nove znake vladarske vlast i. koju je Bog uspostavio. nećakinjom poslednjeg a vizantiskog cara. Za vladavine Ivana III udareni su temelji jednoga novog poretka koji će se kasnije zvati „režim potčinjavanja vladarev oj službi”. igrao veliku ulogu. sav ukrašen istoriskim i bibliskim živopisom. Tako Ivan III ne pristaje više da prizna bojarima i slobodnim službenicima pravo da napuste službu svoga kneza pa da pređu u službu drugo ga. Pod pritiskom te potrebe. Veliki knez drži se na odstojanju od svojih podanika.”. ovaj no vi poredak počiva na načelu potčinjavanja svakog pojedinca. a čet vrtoga neće ni biti . gde je načelo slobodnoga ugovora između bojara ili slobodnoga službenika s jedne strane. kao što j e Carigrad bio „drugi Rim” kada je ranije postao političko središte čitavoga sv eta. on ga hvata. jer protiviti se toj vlasti znači protiviti se samome Bogu. Nova teorija o samodržnoj vlasti i novi zadaci što ih don osi političko ujedinjenje Severoistočne Rusije ne dopuštaju više da se ostane pri političkim običajima i metodama nekadanje Rusije. koji potsećaju n a vizantiske znake i označavaju božansko poreklo i neprikosnovenost njegove vlast i. Još u XIV veku su borbe bugarskih kneževa bile povod da u bugarskoj književnosti ponikne ideja kako bugarska prestonica Trno vo treba da nasledi Carigrad kao središte pravoslavlja i da postane „treći Rim”. a kasnije i od Poljske i Pruske. Kao i vizantiski car.uje s Turskom i šalje joj vešto sastavljene poruke da bi je privolela da stane na čelo hrišćanskih krstaša protivu islama. Arhangelsku i Blagoveštensku. t ako i samodržac Moskve treba da se smatra za Božjeg pretstavnika na zemlji. koji je sastavljen 1492 godine: „Dva Rima su pala. Moskovski naučnici pozajmili su to učenje od bugarskih pisaca i usvojili ga pos le pada Carigrada u turske ruke 1453 godine. To čine kaluđer Filotej u svojim Poslanicima i mitropolit Zosim u novom Uskršnjem kanonu. Ovo shvatanje. i ovo venčanje. otsada će uloga vrhovnoga središta pravoslavlja pripadati gradu u kome ist inska pravoslavna vera blista u punoj čistoti. vrednost i obimnost vlasti vizantiskoga cara. skiptar i šar. no koje je toliko išlo u prilog vladarevoj moći. baca u tamnicu i pušta ga tek kada je potpisao obavezu i zakleo se da n ikad neće napustiti njegovu službu da bi otišao drugde. Ivan III. toliko udaljeno od uobičajenoga mišljenja koje je u knezu videlo star ešinu jedne ustupljene mu oblasti. k oje zamenjuju stare drvene crkve u Kremlju. kao neko više biće kome se obični smrtni ne mogu slo bodno približiti. nove kamene lavre: Uspensku. i italijanski majstori koji su došli sa Sofijom Paleolog. treći Rim biće Moskva. Dvor i tvrđavu Kremlj obnovili su iz osnova umetnici. pr eobražava se i državno uređenje. Iz ovoga učenja mosk ovska književnost toga doba zaključuje da vlast moskovskoga velikog kneza treba da i ma obeležje. treba da bude samodržna i potpuna. među kojima i čuveni „dvorac sa pljosnima”. kao i nove dvorce. gde sve mora biti podređe no gvozdenoj disciplini. da bi ga primenili na Moskvu. među kojima je bio i čuveni arhitekt Aristotel Fjoravanti. tverska kne ginja. oni su podigli nove zidove Kremlja sa kulama u stilu Renesans a. Novo političko i administrativno uređenje. Potreba za odbranom zemlje od Tata ra i Litvanije. presto i odelo velikoga kneza. Iako on prima u službu kneževe koji su došli iz Litvanije. Bojari i slobodni službenici pos . pošto mu je umrla prva žena. o na počinje da ruši nekadanju praksu. Carigrad je pao pod udarcima „bezbožnih Agarjana”. uzdignuto na stepen političkog znamenja. Umesto starinskog način a života 83 velikog zemljoposednika dolazi ceremonijal vizantiskog dvora. a to će reći Moskvi. ili da podleže nekoj porezi ili obaveznoj službi. a njegov a vlast. oženio se vizantiskom princezom Zoe (Sofijom) Paleolog. „Turaka”..

Sa stav ove Dume ili Saveta. on brani crkvene zajednice i pravo manastira da imaju ze mlju. jeste učenje jedne grupe stareca (Božjih ljudi). U oblasti vere on tvrdi da spasenje duše zavisi od tačnog ispunjavanja crkvenih obreda i doslovnog priznavanja . igumana Voločkog manastira. Stareci više cene iskrenu veru nego mehaničko vršenje obreda. Drugo učenje. prikazi. ove reforme izazivaju negodovanje i otpor. Jedno od ovih učenja. radi upravljanja bilo raznim granama ad ministracije. Oni ne od obravaju da crkva može služiti državnoj politici. a to će reći državnu zemlju. koje predvodi tako isto jedan iguman. no koji takođe dodiruje i razne slučajeve iz društvenog i upravnog područja. kaluđera iz manastira severno od Volge. kasnije će se ova borba rasplamteti k dobiti strahovite oblike. ili pak njegov sin iz drugog braka Vasil ij? Oni koji odobravaju nove običaje potpomažu Sofiju i njenog sina Vasilija. po njegovoj smrti. on odobrava da crkvena vlast ugušuj e svako ispoljavanje slobodoumnosti u oblasti vere. počinju takođe da ustupaju mesto drugim a. iako je nezadovoljan pokušajem Ivana III za podržavljavanjem manastirskih dobara i tim povodom da o važne izjave ograđinja u tome pitanju. no. pod vrhovnim rukovodstvom vladaočeve Dume. Nil Sorski. kao i pogubljavanje jeretika koje se vršilo u Moskvi. Oni propovedaju isposništvo i odricanje zemaljskih uživanja. Da bi stvorio državna dobra koja su mu potrebna. više slobodno razm išljanje o verskim istinama nego spoljnu disciplinu koju nameće crkva. Ivan III proglasio je Dm itrija za svoga naslednika. koji su privrženi tradicijama i koji pripisuju Sofiji glavnu odgovornost za mrske im novine. dok bo jari. bilo raznim oblastima. Ko će biti naslednik Ivana III? Njegov unuk Dmitrij. Uživalac takvoga imanja ne može ni da ga otuđi ni da ga preda u nasleđe drugome. što izaziva kod javnih radnika onoga vremena živo raspravljanje o pravu manastira na sopstvenost i deli čak i same kaluđere na pristalice i protivnike te sopstvenosti. Ivan III vrši prvi pokušaj oduzimanja manastirskih imanja. nazvano „josifizam” po imenu njegovoga tvorca Jos ifa. posle jedne svađe sa Sofijom. Iako delimične i početne. Oni se izjašnjavaju protiv manastirski h zajednica i suprotstavljaju im pustinjački . Ta imanj a. sasvim suprotno. Težnja za temeljnim 84 preuređenjem državne uprave dovodi do prvog pokušaja da se sastavi zbornik zakona. Stvaraju se stalne ustanove. koji su mnogo pots ećali na oblike upravljanja privatnih preduzeća. bez ikakve rasprave. kada je Sofija ponovo zadobila uticaj. nasuprot baštinama ili votčinama. Njihovo nezadovoljstvo ispoljava se najpre u pitanju nasleđa prestola koje duboko deli dvorane od bojara . Najbolji dokaz da je moskovska Rusija na putu preobražavanja jeste pojava jedne borbene književnosti u kojoj se suprotstavljaju dva oprečna društvena učenja. do obnarodovanja prvog Sudebnjika (Sudskog trebnika). nisu sopstvenost vojnog obveznika. Na nekol iko godina pred svoju smrt. čiji je otac umro 1490 godine i koji je rođen u prvom braku Ivana III. srazmerno učinjenim uslugama. Nov odnos između vladara i njegovih podanika. svake reči Svetoga pisma. u koji ulaze bojari i okolniči. on mu odu zima to zvanje i proglašava Vasilija za savladara i svoga naslednika. više duh nego s lovo Evanđelja. izražavaju svoj gn ev i počinju možda da pripremaju dvorsku revoluciju. Prvobitni i jednostavni oblici državne uprave iz prošlih vremena. Tada bojari koji mrze Sofiju i ne dopuštaju da se dira u običaje iz doba apanaža. postaje sve određeniji i stalniji. podržavaju svima silama Dmitrija i njegovu majku Jelenu. viši činovnici. Josif brani društveni poredak zasnovan na str ogom redu koji odriče pojedincu pravo da raspolaže sobom. tvrdi u oblasti državne politike da načelo samodržnosti počiva na ideji o božanskom poreklu vladarske vlasti. Za vreme ovih nemira Ivan III šal je u progonstvo i čak pogubljuje nekoliko buntovnih bojara. oni za to primaju kao nagradu i manja ili pomjestje. To je prvi neprijatelj ski postupak moskovske vlade protivu bojara iz opozicije. posvećenog naročito sudskom postu pku. kao i promena položaja bojara i slobodnih službenika ja ko ozlojeđuju one koji brane neprikosnovenost starih običaja.taju vojni obveznici i moraju da služe celog života. državna uprava ga oduzima da ga ustupi ponovo. nego su mu s amo ustupljena za vreme njegovog službovanja.

Prisajedinjenje Rjazanja. Prelaz u službu Moskve kneza Mihaila Glinskog . Pskov se odrekao svoga prava da zbacuje namesnike koje naimenuje veliki knez. Krimski hanovi žele da preotmu moskovskome velikom knezu poverenje koje on uživa u Kazanju i kojim se služi da bi svojim štićenicima podario dostojanstvo hana. Kada je rjaza njski knez. ukinuo i samo veće i nametnuo Pskovu m oskovsko državno uređenje. Vasilij III okončao je već ranije znatno umanjenu nezavisnost Pskova. U oblasti državne politike oni su bliži pretstavnicima opozicije i ne odobravaju nove običaje. ali je cela njegova kneževina prisajedinjena Moskvi. Pregovori za mir otpočinju posredstvom nemačkog poslanika Herberštajna. — Vasilij III dovršio je prisajedinjen je i poslednjih kneževina na Severo-istoku koje su još bile nezavisne. 4. Od godine 139 9 kneževi Pskova nazivali su se namesnicima moskovskoga velikog kneza. Iako je svojim testamentom razdelio svoje posede petorici svojih sinova. Vasilij u. Zlatna Horda je konačno rasparčan a. VASILIJ III (1505-1533) Isto onako odlučno kao što je dovršio ujedinjenje Severo-istočne Rusije. Godine 1514 ruska vojska potučen a je kod Orše. odbio da se pokori mosko vskome velikom knezu. Odbrana granica. dao mnogo veći deo nego što su ukupno iznosili delovi svih ostalih. ali pitanje Smolenska sprečava da se oni privedu kraju. a tako isto i nove najezde krimskih gireja u Rusiju. čije se granice pružaju od obala Ledenoga Okeana do obala Oke iza koje počinju divlje ste pe još nenaseljene. Tako je postepeno iščezla skoro potpuno njegova politička nezav isnost. Pskova i Sjeverska. Mir je naposletku zaključen . ponovo raspiruje sukob. gde još postoji tatarska kraljevina o ko grada Kazanja. uhvaćen je i bačen u tamnicu. oni izjavljuju da manastiri ne treba da imaju zemlju. nego da ih određuje veliki knez. koji je još uvek držao jedan deo svoje kneževine. i do srednjeg toka Volge. on uspe da pobegne i skloni se u Litvaniju.85 život sav posvećen razmišljanju. jer tatarske rulje prodiru do Moskve i odvode mnoštvo rusk ih zarobljenika. za vladavine Ivana III. Tako se završava zauv ek ujedinjenje čitave tadanje Rusije u jednu jedinu Moskovsku državu. Najezda Mengli-gireja je n aročito porazna. O va varoš. Posle triju ratnih poho da (1513 i 1514) Rusi najzad zauzimaju Smolensk. d ok su „josifisti” u bliskoj vezi sa zvaničnim krugovima moskovske vlade. i Va silij II zahtevao je da ih ne bira narod. litvanskog velikog vlastelina. Najzad. neophodna potreba za Moskvu. Ubeđeni da kaluđeri treba da budu materijalno nezainteres ovani. Rat sa Litvanijom takođe se nastavlja. — Odbrana granica od čestih nasrtaja Tatara još uvek je. a osim toga o duzeo mlađim sinovima sva politička prava u njihovim oblastima. Tako je načelo jedinst vene vlasti konačno i bezuslovno učvršćeno. pri znala je vlast Moskve i primala kneževe koje joj je ona potvrđivala. koja se 1348 godine odvojila od Velikog Novgoroda kome je pripadala. Ovo suparništvo izaziva čitav niz vojnih pohoda 86 Moskve na Kazanj da bi se potpomogla moskovska struja protivu pristalica Krima. Ivan III je u g ranicama Moskovske države ograničio prava namesnih kneževa. Godine 1510. kao i ra nije. Godine 1510 Vasilij III iskoristio je jedan sukob između stanovnika i njih ovoga namesnika te je — pod izgovorom da vrši svoja prava vrhovnoga sudije — oduzeo to j varoši zvono za sazivanje veća. Naposletku je prisajedinio sve zemljišne posede kneževa i z oblasti Sjeverska koji su se odvojili od Litvanije (1523). ipak je najstarijem sinu. Kao branioci slobod e oni ustaju protivu pogubljavanja jeretika i traže versku trpeljivost.

Ivana — budućega Ivana Groznog. i govori se da su je bojari otrovali. Braća V asilija III. Moskovska vlada budno je pazila na raspoloženje knjažata (malih kneževa). njegova uzbudljiva narav navešće ga da svuda vidi lične neprijatelje i goniće ga na osvetu. Od nje je imao dva sina. pljačkaju krunsku kasu i ugnjetavaju narod. i ža rko žudi da se osveti onima koji su ga vređali i „da se brani”. ukidajući i dalje neumorno povlastice iz vremena apanaža.godine 1522. Iako se pred svetom ponašaju prema njemu kao pokorni dvorani. hoće da iskoriste te okolnosti da bi izišli iz zavisnog položaja u koji su sta vljeni za vladavine Ivana III mlađi članovi kneževske porodice. koji su postali bojari moskovskoga velikog kneza. njegove varvarske zabave. Nekoliko zapisa nezadovoljnih bojara koji su sačuvani d o danas opisuju ga kao još plahovitijeg i samovoljnijeg vladara nego što je bio nj egov otac Ivan III: „Pokojni vladar — pišu oni — dopuštao je da mu se stavljaju prime dbe. namesništvo je prešlo u ruke njegove majke Je lene. Razvitak samodržne vlasti. vređaju ga svojom nabusitošću i uskraćuju mu mnogo štošta. koji su se odmah dočepali državnih poslova. Pošto je novi veliki knez bio maloletan.” 5. Celog života Ivan neće moći da zaboravi ta ponižavanja u svome detinjstvu i biće uvek pun mržnje prema „kneževićima” i bojarima. težili su da zadobiju povlašćeni položaj kod velikog kneza i želeli da s njim dele vlast. Ivanu je bi lo tek trinaest godina. jer predaje An drija Šujskog svojim lovcima. Georgij i Andrej. Kada je on umro 1533 godine. Ova borba. primorao ju je da se zakaluđeri. Ona naređuje da se uhapse oba kneza. koja u više mahova prelazi sa jedne porodice na drugu. Njega će uvek mučiti misao d a drugi upravljaju njegovom voljom i da je on nesposoban da raskine okove koji . završava se pobedom Šujskih. i nastaje čitav niz nereda. — Vasilij III nastavio je isto i unutrašnju politiku svoga oca. Državna uprava prelazi u ruke bojara. a on se oženio Jelenom. Oni bodre rđave nagone Ivan ove. rođaci njegove majke. litvanskoga kneza) pomamno se o timaju o vlast. IVAN IV GROZNI Početak vladavine. i Georgija. te se padanje u nemilost i pogubljenja umnoža vaju za njegove vladavine. i Moskva je zadržala Smolensk. U svojoj trinaestoj godini on odjednom okončava gospodarstvo Šujskih. a da uvek ponov o pada — kad god bi se oslobodio nekoga odveć nezgodnog savetnika — pod uticaj drugoga . Njihovi i najmanji prohtevi za političkim povlasticama bili su prema tome nemilosrdno ugušivani. dok je on bio čvrsto rešen da ih stavi u isti red sa ostalim bojarima i da načini od njih svo je službenike. 87 Na isti način oslobađa se ona svoga strica Mihaila Glinskog. a kako su zadržali svoje kneževske titule. i o ni završavaju život u tamnici. Verovatno da su ga na to delo navel i Glinski. povlađuju njegovom uživanju da gleda mučenje ljudi i živo tinja. koja je vladala uz pripomoć svoga ljubimca Kneza Telepnev-Obolenskoga. Vasilij III nije se ustezao da kažnjava nekadanje kneževe osumnjičene za buntovničko spletkarenje. pokazuje se veoma odlučna. Godine 1538 ona umire i znenada. — Vasilij III ženio se dvaput. kada su nasam o nemaju nikakvih obzira prema njemu. koji ga ubijaju. Njegova strasna želja za samovlašćem i nesposobnost da se istinski oslobodi uticaja svoje okoline ispunjavaju njegovu dušu gorčinom. uz pripom oć svoga ljubimca. Ivanu je bilo suđeno da celoga svog života žudi za samovlašću. Kako mu njegova prva žena Solomonija Saburov nije rodila nijedno dete. Ovi „kneževići” obrazov ali su još ranije viši sloj plemstva. Ovi vladaj u despotski. u kojoj se protivnici utrkuju u podmuklosti i svireposti i čija grozota užasava nerv oznog i osetljivog dečka kakav je bio Ivan IV. nekadanjih nezavisnih gospodara k neževskih apanaža. ali ovaj ne trpi ni jednu. Kneževi Šujski (potomc i Rjurikovi) i kneževi Bjeljski (potomci Gedimina. Ali Jelena. on uživa da sebe smatra za mučenika. koji borave u svojim dodeljenim oblastima Možajska i Ugliča. nećakom litvanskoga izbeglice Glinskog.

Nekoliko meseca posle njegovoga krunisanja i ženidbe. i jedan čovek iz nižega plemstva. na Crvenom trgu u Kremlju. pristalica „josifističkih” shvatanja koji se u to doba približi o njemu. na stavio je da živi životom koji je bio ispunjen divljačkim zabavama i izopačenim razonoda ma. Ali toga smirenja on ne nalazi. stanovnici moraju da biraju sudije ili staroste i sudijine pomoćnike zvane kletv enici ili cjelovalnici. On odlučuje da se odrekne svoga razuzdanog života i da se ozbiljno p osveti državnim poslovima. — Ivan je otpočeo ovaj rad na reformama jednom svečanom ceremonijom. Zbog toga se isprva ostavlja opštinama (mir) sloboda bilo da zadrže svoje ranije namesnike i volostelje. i za vreme te nesreće narod se pobunjuje protivu Glinskih. više je volela da vidi kako se vojni obveznici posvećuju odbrani zemlje pre nego namesničkim i volosteljskim zvanjima. Uskoro posle 1550 godine. U isto vr eme je jedan naročiti sabor izradio i objavio Stoglav. on zamišlja oko sebe sve same zavere. naročito knezom Andrejem Kurbskim. priveo ga je ozbiljnijim zanimanjima. koju vrše namesnici i vlastela (volostelji) što ih je car naimenovao. Sa još nekolicinom drugih ličnosti. zato što moraju da poljube krst i da se zakunu da će praviln . Aleksej Adašev. koje će ponekad prestati pod blagotvornim uticajima. on je održao govor u kome je pozvao svakoga da zaboravi nekadanje nepravde i da sarađuje na zajedničkom delu n arodnog uzdizanja. zbirku od sto glava o razni m reformama koje treba izvesti u životu crkve i sveštenstva. oni obrazuju carev privatan savet. koje postaje prav ilo njegove vladavine. U okruzima gde stanuju seljaci i malograđani ili posadski . Ova dva događaja čine na Ivana veom a dubok utisak. on ne propušta da spomene uvrede što ih je pretrpeo u svojo j mladosti od bojara i njihovo despotsko ponašanje prema narodu. i koji poziva da u sudovima za sedavaju. ipak. U skoro potom on se kruniše i uzima naziv cara (1547). još i izabrani pretstavnici mesnoga stanovništva. Pred velikim skupom naroda. pored činovnika.Jurjevom. čija ga grabežl jiva uprava ozlojeđuje isto koliko i uprava Šujskih. Ali narod. u težnji da uveća ojnu snagu države. Još u ranome detinjstvu pokazivao je znake toga duševno g rastrojstva. Mitropolit Makarije. koji se bav i naročito reformom sudske organizacije i postupka. sumnjiči sv akoga. Izbranaja rada (Savet izabranih) koji sarađuje sa vladaocem na ostvarenju čitavog niza reformi. protojerej Bogojavljenske lavre. on ne prestaje da muči samoga sebe. predaje se svome gnevu i dovodi do vrhunca zastrašivanje. Pošto se oslobodio Šujskih i predao vlast Glinskima. Novi savetnici imaju pristupa k njemu: najglavniji od n jih je Silvestar.ga sputavaju. bilo da ih zamene izabranim meštanima koji bi imali upravnu i sudsku vlast. ženi Anastasijom Romanovnom . ali će se uve k ponovo javljati još silnije. Sa svoje strane središna vlast. nego čoveka kome je neprestano potrebno da samom sebi dok azuje kako je moćan. mučeći druge. iscrpen nametima. a moskovskoga knez a kao naslednika vizantiskih careva (cezara). objavljen 1550 godine. strahovit požar uništava skoro c elu Moskvu.Zaharjinom . ali koje sam narod izd ržava. koji je navršavao šesnaestu godinu. i to razdoblje obeleženo je važnim unutrašnjim preuređenjima kao i ozbiljnim događajima u spoljnoj politici. Najpre je sastavljen nov Zbornik (Sudebnjik). nezadovoljan sobom. na obećava da će ubud uće on lično bditi nad dobrom svojih podanika. zasipao je središnu upravu molbama da se ukine n agrađivanje činovnika putem „ishrane”. Unutrašnje reforme. on će se nemilosrdno svetiti svojoj oko lini. samoupravne opštine (mirovi) obavezno su zamenile svuda namesnike i volostelje. opštine koje žele da uživaju samoupravu biće obavezne da plaćaju državi naročiti porez u zamenu za one namete što su ih uzimali namesnici i volostelji. Po njegovom se savetu Ivan. Saradnja Silvestra i Adaševa sa Iva nom traje otprilike šest godina (1547—1553). To je psihološki uzrok njegove tiranije. Zbog toga on traži smirenje u užasnim mukama kojima podvrgava svo je istinske ili zamišljene neprijatelje. Tako je i 88 zvanično potvrđena teza koja je pretstavljala Moskvu kao treći Rim. Posle toga preduzeta je reforma mesne upravne i sudske vlasti. koja ne pretstavlja tiraniju jednog a samopouzdanog despota.

o vršiti svoju službu. svi stanovn ici učestvuju u biranju. ako nekoji starosta proneveri državni novac i ne može da ga vrati. vraćaju ih njihovim domovim a. Oni uživaju izvesne povl ice. Pošto je konačno vezala plemiće posednike za vojnu službu i d odelila im zemljišni posed. sa izvesnim određenim brojem sebara (po jedan sebar na 100 pol udesjatina ili hektara obrađene zemlje). Svakoga proleća vrši se mob ilizacija. Nije daleko trenutak kada će vlada 90 iskoristiti tu ekonomsku zavisnost da bi za posednike vezala sve seljake koji st anuju na njihovom zemljištu. izvršena je konačna organizac ija vojnih obveznika. Vojni obveznici koji imaju imanja moraju da odlaze na određena mesta. onih koji odavno borave na istom zemljištu. Birači potpisuj u zapisnik o izboru i odgovorni su pred središnim vlastima za časnost izabranih. Vojni obveznici koji pripadaju visokome plemstvu. vojni obveznici dobivaju. Zemljišni po sed treba da im pruži materijalnu mogućnost da vrše svoju vojnu obavezu. ali samo 89 plemići mogu biti izabrani. kao što je već rečeno. kao što su intendantska uprava i finansiska administracija. čiji su članovi podeljeni u tri klase: bojari. imaju još i svoja zvanja u Mosk vi. „izabrani plemići”. Što se tiče seljaka. Ali ustvari i oni gube n epovratno tu slobodu zbog ogromnih dugova koje su stvorili radi obrađivanja z emlje. Vojni obveznici su neopozivo vezani za svoju dužnost do kraj a života. kao i čitavo udruženje (mir) kome oni pripadaju. i svaka od njih plaća državnoj blagajni takse za svoju trgovinu ili zanate i daje činovn ike raznim granama državne uprave. moraju ga naknaditi sami birači. On . gde ob razuju jednu višu kategoriju trgovaca i zanatlija — nazivaju ih gostima. „sinovi dvorskih bojara” i „sinovi grads ih bojara”. odgovaraju svojim imanjem za pravilno vršenje službe. „starih seljaka”. izgubili su od XVI veka pravo da prelaze od jednoga posednika drugome i postaju konačno vezani za sopstvenika imanja ili vlastelinstva na kome stanuju . Da bi se stvorila čvrsta osnova vojničkoj odbrani zemlje. Isto tako varoški trgovci i radnici (posadski) moraju obavezno pripadati svojim ud ruženjima. jedan deo njih. i tako je sudbina jednoga čoveka određena još o d rođenja. i to pod njihovom ličnom novčanom odgovornošću. Prema iznosu njihove poreze oni su podeljeni na nekoliko kategorija. Oni zasedavaju u carevoj Dumi. te da im omogući da ispune svoje obaveze prema državi. velikodostojnici druge klase (okolniči) i plemići Dume. Oni koji su se obogatili pozivaju se u Moskvu. Zemlja je podeljena na okruge i u svakom od njih ustanovljena su udruženja zemljišnih posednika obaveznih na vojnu službu državi. Prema svome društvenom položaju oni se dele na tri kategorije ili čina. imanja srazmerna njihovom zvanju. Kad prestanu neprijateljstva. n a konju i sa oružjem. Tako se stvara jedna Rusija podjarmljena od gore do dole. Drugi su prema zakonu zakupci. „ljudima iz gostinskog udruženja” ili „ljudima iz udruženja čohara”. i ti izabranici zovu se gubnoj starosta. koji upravlj aju raznim prikazima. Njihov položaj postaje nasledan. Iznad te potčinjene mase uzdiže se car. i oni mogu slobodno po isteku zakupa da napuste vlasnika zemlje pošto ispune sve odredbe ugovora. kojima su zvanja dodeljena prema njihovoj važnosti. sem što komanduju pukovima sa stavljenim od vojnih obveznika iz unutrašnjosti. gde članovi svih staleža m oraju da vrše određene službe. U okruzima gde stanuju vojni obveznici ili plemići. Ovi činovnici. ali i h ona često primorava da za duže vreme napuste svoje imanje. Oni obrazuju pukove koji se šalju da brane granice od neprijatelja. ali u naknadu za to moraju da vrše najdelikatnije finansiske dužnosti. U o kruzima u kojima su nastanjeni. ona primorava seljake koji stanuju na njihovoj zemlji da rade za njihovu korist. samodržni vladar.

gru pa Silvestra i Adaševa nastavlja uspešno odlučnu spoljnu politiku. izvanredno sposoban vojskovođa. Što se tiče male Livonije. ne sputavajući niukoliko njegov u volju. Kad oni navaljuju da se posle osvojenja Kazanja i Astrahanja uništi jednom od lučnom ofanzivom poslednji bedem tatarske moći na Krimu. koji je sazvan po care vom naređenju 1566 godine. i čitava bregovita obala Volge u oblasti Kazanja „prisajed injena” je Svijažsku. zauzima Veljikije Luki i opsađuje Pskov. u koji ul aze svi članovi Dume. Litvanc i traže mir i pristaju da ustupe Polock. koji su stalno u zategnutim odnosima sa Anastasijom. Odma h zatim osvojena je Baškirija. Kraj postelje bolesnoga cara bojari se ljuto zavađaju. Ceo sliv Vo lge sve do Kaspijskog Mora pripojen je Moskovskoj državi. više sveštenstvo. nije vodio računa o nemogućnosti da se rat lokalizuje. Spoljna politika: širenje ka istoku i zapadu. a godine 1556 i Astrahanska kraljevina. God ine 1576 on povraća Polock. njemu i njegovim novim savet nicima čini se da će njeno osvajanje omogućiti da se lako dopre do Baltičkog Mora i da s e tamo čvrsto zakorači. Ivan IV staje na 91 gledište suprotno njihovome predlogu i rešava se da ostane u defanzivi prema Tatarim a. i godine 1551 Kazanjska hanska država prestaje da postoji. Zbog toga je Ivan primoran da ratuje sa Švedsk om i Litvanijom kako bi sačuvao osvojene oblasti u Livoniji. Dve godine uzastopce ruska vojska pustoši skoro po čitavoj Livoniji. iz azvaće Švedsku i Poljsku da se u njega umešaju. te njena teritorija post aje ogromna. To stanje naglo se menja — u vremenu kad a je usled pogubljenja bojara ruska vojska lišena mnogih iskusnih i hrabrih vođa — kad a je na presto Litvanije stupio Stevan Batori. Već od početka X VI veka pritisak što ga je Moskva vršila na Kazanjsku tatarsku kraljevinu bio je sve jači. pa i on sam traži od bojara da polože zakletvu njegovom sinu. Ivan IV odgovara vojnim pohodom kojim se Kazanj osvaja na juriš. činovnici svih moskovskih prikaza. Protivn o svakom očekivanju. bo je se upravo da bi se za Dmitrijeve vladavine Zaharjini dokopali vlasti.upravlja zemljom uz pripomoć Dume. On ostaje ogorčen na bojare. izjašnjava se za nastavljanje rata. i moskovski „ gosti” ili veliki kapitalisti. Ivan IV ozdravio je. Sreća mu se isprva osmehuje. no ne može da ga osvoji. koji će trajati četvrt stoleća. te zato više vole da presto dopadne rođaku Ivana IV. otvoreno se izjašnjavaju za Dmitrija. a da preduzme ofanzivu protivu Livonskoga reda. koji nagoveštava politiku Petra Velikog. čija protivmoskovska stranka traži pomoć od krimskoga hana. godine 1563 on zauzima Polock i osvaja Litvaniju sve do Vilne. među kojima Silvestar i Adašev. Za vladavine Ivana IV cilja se jasno na zauzimanje sliva Volge. Silvestar i Adašev. koje je postalo vazal Poljske. čiji je centar Tula i koje čuvaju vojni odredi. oni mogu samo da mu dadu svoje mišljenje o pitanjima koja im on postavi. odbijaju da polože zakle tvu Dimitriju. Ovaj smeli plan. pod izgovorom da bi za vladavine jednoga maloletnog cara moglo doći do teških razdora. Ovaj neuspeh primorava ga da započne — posredstvom apostolskog nuncija Anton . on objavi rat Litvaniji i Poljskoj. Međutim. Godine 1550 sagrađena je tvrđava Svijažsk. Nekoji od njih. To je uvod u osvajanje Kazanja. kojeg mu je nedavno rodila njegova žena Anastasija. On je počeo godine 1558. malome Dmitriju. koji izgleda da ga drže u duhovnoj zavisnosti. Ali u tre nutku kada izgleda da je konačni uspeh blizu. U hitnim slučajevima — kao godine 1566 radi pretres anja pitanja o vođenju rata — on saziva i Zemskij Sobor (Narodnu skupštinu). čiji je ostatak — Kurlandija — pretvoren u svetovno vojvods tvo. međutim. taj rat. — Uporedo sa unutrašnjim reformama. Ali Ivanu IV ne godi uticaj Silvestra i Adaševa. vojni obvezni ci koji zauzimaju visoke vojne položaje. Litvanija i Danska podeliše izm eđu sebe najveći deo Livonije. Koristeći se jednim raz dorom između Švedske i Danske. a naročito na Silvestra i Adaševa. i ta vojna trajaće još šest godina i biti uglavnom povoljna po Ruse. Prema Tatarima on naređuje da se podigne niz utvrđenja. Švedska. ka ko bi se zaštitili ruski seljaci iz sliva Oke od tatarskih najezda i sprečio svaki t atarski upad sa juga Rusije. Godine 1553 on se tako teško razboleo. rođaci Anastasijini. jer su se ogl ušili o njegov zahtev. Zaharjani. knezu Vladimi ru Starickom. Ali ni Duma ni Zemskij Sobor ne ograničavaju vladarevu vlast. ali Zemskij Sobor. da svi očekuju njegovu smrt. Otada on prezire njihove sav ete.

nazvan Maljuta. Tada on (1565) stva ra jednu novu ustanovu koju naziva opričnina. on na to odmah pristaje. Adaševa i Anastasije. usred orgija. sklanja se u Litvaniju i šalje mu jedno prekorno pismo u kome ga optužu je da teži ka svirepom despotizmu i da više ne sluša dobre savete iskusnih bojara. i njegova dužnost da vla da u saglasnosti s tim savetom. kao Basmanov i Vasilij Graznoj. i novi Ivanovi ljubimci optužuju Silvestra i Adaševa da su oni vinovnici njene smrti. u manastir na ostrvlju Solovki. Oni se izdržavaju prihodima od nekoliko moskovskih kvartova i v . potukao Tatare i prisajedinio Moskvi Kučumove oblasti (1582). Koporje i Korelu. Ivan odjednom napušta Moskvu i povlači se u m esto Aleksandrovskaja Sloboda (blizu manastira Trojica-Sergijevo). Opričnici su telesni gardisti kojima j e dužnost da čuvaju cara i da uništavaju „izdajstvo” u zemlji. Stvarno. U trenutku kada je godine 1565 Ivan započeo svoju politiku pogubljavanja. odgovara mu i potseća na teške uvrede koje su m u u mladosti naneli „kneževići” i bojari. i njih predvodi Maljuta Sk uratov-Bjeljski. smišlja on plan da uništ i plemićsku grupu „kneževića”. na drugom kraju Rusija postizava istovremeno jedan neočekivani uspe h. koje im Rusija ustupa godine 1583 zajedno sa Estonijom. Stroganovi.ija Posevina — pregovore za mir. optužujući u isti mah bojare za izdajstvo i na pominjući da on ne okrivljuje narod za to izdajstvo. Uskoro p otom ženidba Ivanova sa Čerkeskinjom Marijom Temrjukovnom doprinela je da se razviju njegove izopačene sklonosti. Razv ratni i grabljivi. Tako Ivan Peresvjetov originalnim stilom propoveda ideal apsolutizma. prebogati posednici iz sliva Kame. Dugotrajni rat za osvojenje Livonije završava s e dakle potpunim neuspehom. Nove ličnosti koje se grupišu oko cara jesu 92 — sa retkim izuzecima — ljudi skromnoga porekla. kao Skuratov-Bjeljski — koji nije iz kneževske porodice Bjeljskih —. u jednom dugačkom i žučnom pismu. pošto su dugo vremena trpeli nap ade Tatara iz Sibira. U takvoj sredini. Ataman je napao posede tatarskoga velmože Kučuma koji su se nalazili u slivu Oba i Irtiša. Pri samom svršetku godine 1564. No nasuprot tome. u jednoj raspravi pod naslovom Besjeda Valaamskih čudotvorcev negoduje se protivu svirepog i tiranskog režima. poslali su na njih jedan odred Kozaka pod zapovedništvom ata mana Ermaka. naglašuje se potreba da car ima pored sebe jedan stalan savet sa stavljen od izabranih pretstavnika svih narodnih slojeva. Iako nije imao dokaza. pošto ga je jedna delegaci ja iz Moskve zamolila da povuče svoju odluku. to je početak jednoga žestokog sukoba između dveju ideologija. Ivan konačno kida sa Silvestrom koji se povlači na krajnji Sever. unutrašnj a politika Ivanova duboko se menja. koji se ne mo gu objasniti samo ličnim pobudama i umnom neuravnoteženošću carevom. i rusko prodiranje u tu zemlju neće se više zaustaviti . Oni obrazuju zaseban „dvor” oko cara. pod uslo vom da se svi povinuju novom režimu koji će on zavesti. oni potpiruju rđave sklonosti kojima se on bio predao u svojoj mladosti i koje su se utišale pod uticajem Silvestra. i godine 1582 Ivan IV pristaje da se odrekne svoj ih zahteva u pogledu Livonije i svih osvojenih oblasti u Litvaniji. Ivan IV. Ali. Nasuprot tome. Godine 1564 knez Andrej Kurbski. pojavili su se mnogi politički pamfleti u kojima sa raspravljalo o istim predmetima kao u prepisci između Kurbskoga i cara. prijatelj Silvestra i Adašev a. koji pomoću krvavog t erora uništava povlastice plemstva i oslanja se na službeno plemstvo koje se slepo pokorava svim naređenjima apsolutnoga vladara. a druga je još prožeta uspomenom na slobode koje su bojari uživali u vremenu apanaža. od kojih se jedna napaja m oskovskim apsolutizmom u toku stvaranja. Ova čuvena prepiska rasvetljuje tajne političke uzroke terorizma Ivana IV. pa razvija „josifističku” teoriju o božanskoj prir svoje neograničene vlasti i svoje odgovornosti jedino pred Bogom. koji će poginuti u ratu sa Livonijom. Godine 1560 umire carica Anastasija. Odatle šalje on u Moskvu akt kojim se odriče prestola. Borba protivu plemićske i nasilničke vladavine. — Dok se odigrava spoljni rat. U isto vreme Šveđani osvajaju ruske varoši Jam. i sa Adaševom. To je prvo zakoračavanje u Sibir.

u zamenu za to. Ivan lično povede svoju vojsku na Veliki Novgorod. Naredne godine još više mu pogoršavaju zdravlje. sve to brzo je porušilo zdravlje Ivana IV. D O B A N E M I R A I D O L A Z A K R O M A N O V A N A V L A S T . a tako isto i pogubljenja. Na godinu dana pred s mrt. posle službe Božj e. osumnjičena da na ginje izdajstvu. pa je u reku Volhov bačeno toliko leševa da se ona izlila. na jednu dostavu koju se nije potrudio ni da proveri. pa oblače raskošna odela i otpočinju pirovanje. bilo mu je tek 36 godina. i ne može da se uteši zbog toga. g de je mitropolita nekoliko godina kasnije udavio u ćeliji sam Maljuta Skuratov. oni zbacuju svoje kaluđerske mantije. najpre krv bojara i „kneževića”. No ovi su ga uhvatili u crkvi i zatvorili u jedan manastir u Tveru. rođenog u njegovom braku sa Anastasijom. ali je on tada već izgle dao kao starac. nekoliko nedelja pljačkane su trgovine i kuće po gradu i svakodnevn o vršen pokolj stanovnika. veoma cenjenog zbog svoga svetiteljskog života. Uskoro se nasilništvo proširuje na čitav u zemščinu bez razlike staleža. ali. Jednom skrnavnom parodijom on obrazuje od glavnih opričnika neku vrstu monaškog reda kome je on sam starešina. razvrat. Krv se proliva obilno. u jednom nastupu gneva. Go dine 1570. zato što je ukazao na nasilja opričnika i tražio od cara da ih ukloni. jer ova obuhvata sve što nije dodeljeno opr ičnini. neprekidan strah od opasnosti — u jednom trenutku je pomišljao čak da pobegne u Englesku od svojih uobraženih neprijatelja —. a ponekad i na same opričnike međusobno pocepane usled suk oba. Ta monaška braća vrše revnosno verske obrede . Umro je posle jedne duge i teške bolesti početkom 1584 godine.elikih imanja rasturenih po čitavoj zemlji. Ivan IV nije se ustezao da svrgne mitropolita Filipa. a Ivan se usrdno moli Bogu i metaniše toliko da raskrvavi čelo. više kneževskih porodica potpuno je istrebljeno. Kada je organizovao opričinu. ubio je kundakom svoga starijeg sina Ivana. Ivan iz vodi na taj način pravu agrarnu reformu na račun velikih poseda „kneževića” i zadaje strahov it udar moći poslednjih apanažista. a koja su najčešće pripadala „kneževićim ovi pak. On opustoši nekoliko ruskih varoši i pretvori Novg orod u pustinju. dobivaju manja imanja u udaljenijim oblastima. Svakoj od njih daje on zasebnu upravu. 93 Jedan njegov savremenik slikovito kaže da je on podelio „kao sekirom” čitavu moskovsku t eritoriju na dva dela: opričninu i zemščinu. Čitava zemščina smatra se da je u nemilosti. ali ipak stavlja takoreći zemščinu pod po licisku kontrolu opričnine. duševni potres i što ih je osetio za vreme krvavoga terora. 94 V . te opričnici imaju pravo da njene članove podvrgnu svakojakim nasil jima. Za orgijama dolaze mučenja kojima podvrgavaju sve podozrive ljude. Strasti koje mu sažižu dušu.

obdaren i slav oljubiv mlad čovek Svojom darovitošću on se već bio istakao među moskovskim bojarima za vl ade Ivana IV. Godunov. Potom se interesuje 95 za odnose između posednika i seljaka. odgovarajući željama zemljišnih posednika. sve to jako je otežalo život stanovništva. „Kneževići” i bojari iz najboljih porodica. a Šujski su prognani u daleke pokrajine ili čak i pogubljeni. U njegovo ime vlada stvarno njegov šurak Boris Godunov. Jam. Pošto car Fjodor nije imao dece. oni su naročito delo narodnih rulja. potpisao je godine 159 7 jedan ukaz kojim je određeno da u roku od pet godina begunac može biti silom vraćen svome gospodaru. traže da se njegov položaj ustupi pretstavnicima naslednoga plemstva. I zaista. potom. da se moglo poverovati u njenu skoru propast. kn eževi Šujski u dogovoru sa mitropolitom Dionisijem smeraju da prisile cara da otera Irenu Godunovu pod izgovorom da je njihov brak neplodan. sa pravom da prima st rane poslanike i daje pravac diplomatskim odnosima. Fjodor i namesništvo Borisa Godunova (1584—1598). Ovi. Međutim. nemogućnost u kojoj su skoro svi podan ici. ponovo bi pobegli. najzad je tuđinsko mešanje obnovilo narodno jedinstvo. vladavina poslednjega cara iz Rjurikove dinastije. i n asilja pri kraju vladavine Ivana IV. Unutra u zemlji. Još za Fjodorove vladavine otpočinje među raznim bojarskim strankama bo rba o vlast koja priprema nemire. U Ugliču je stanovao sa svojom majkom Marijom Nagajom. Posle toga je Boris potpun gospodar. on se trudi da obezbedi sebi pouzdanu potporu protivu svojih političkih suparnika. POLITIČKI NEMIRI I PLEMIĆSKA REAKCIJA Obavezna vojna služba. u maju 1591 godine. — Neinteligentan i slaba karaktera. koji ga smatraju za skorojevića. tako on uspeva da preot me od Švedske gradove Ivangorod. kn ez Dmitrij. Dmitrij. veoma mudro i sa mnogo takta vršio je poziv dvoranina. jer su seljaci prelazili od jednoga p osednika drugome. Ali je Boris načuo za tu spletku: Dionisije je svrgnut. ipak se oženio ćerkom starešine o pričnika. da raspolažu svojom sudbinom. bilo je teško proc eniti poverilačka prava raznih njegovih gospodara. njegov brat po ocu. car Fjodor je nesposoban da vlada sam. može se smatrati kao uvod u Doba Nemira. taj mlad i knez. Gonjenje begunaca stvaralo je mnoge teškoće. naročito u trenutku kada će se sukobiti polit ičke strasti.1. posle toga on može da računa na moćnu potporu crkvenoga poglavara. Godine 1589 on uspeva veoma vešto da vaseljenski patrijarh pristane na stvaranje patrijarši je u Rusiji i uzdiže na to dostojanstvo svoga kandidata Jova. sina Ivana IV. Njegov stvarni položaj je zvanično priznat kada je dobio naziv „veliki štitonoša i namesnik”. Maljute Skutarova. Ovi nemiri toliko su duboko poljuljali moskovsku državu. padaju u isto doba kad i plemićska reakcija. Orješek i Korelu. Pozniji ukazi zabranjuju veleposednicima da domamljuju sebi sel jake malih posednika. Skoro deset godina vlada on Rusijom mudro i vešto. Fjodora Ivanoviča. bio je njegov jedini prirodni naslednik. i malo po malo zadobivao sve veće poverenje i naklonost cara. iako u očima na roda nije izgubio ugled učestvovanjem u užasima opričnine. koje mu može b iti od koristi u slučaju sukoba sa uvek neprijateljski raspoloženim visokim plemstvo m. teret nameta i poreza. Zemljoposednici su se mnogo žalili na bežanje se ljaka koji su imali dugova prema svojim gospodarima i nisu mogli da ih isplate. Sve ove mere dokazuju staranje Borisa Godunova da zašti ti interese maloga i srednjeg plemstva obaveznog na vojnu službu. pa pošto bi primili nove pozajmice za nastanjiva nje. izbilo je odmah po smrti Iv ana Groznog i izazvalo političke i društvene nemire po čitavoj zemlji. „Doba Nemira” naziv a se period vremena koji traje od iščezavanja Rjurikove dinastije do dolaska na vlas t dinastije Romanova. nađen je zaklan u dvorištu gde ga je njegova d ojkinja ostavila da se igra sam. isprva politički. Njegova mati i njegovi ujaci optužiše za to ubistvo . poslednjom ženom Ivana IV. koje je neprekidno raslo. Bilo je dakle nužno stvoriti prop ise o tome. kada bi se uhvatio jedan takav begunac. vezani za neko zvanje ili dužnost za ceo život. lečeći rane što su ih ostavili užasi opričnine i popravljajući kolikog d je mogućno greške iz poslednjih godina vladavine Ivana IV. kada su postali socijalni. kome je tek bilo osam godina. Da bi ga zbacili. Jedva prikriveno nezadovoljstvo.

koji je želeo da uklanjanjem Dmitr ija otvori sebi put ka prestolu. te Borisa i dalje sumnjiče za ubistvo. Kada je postao car. ipak se odlučuju d a mu pomognu da svrgne Godunova. njega počinje da obuzima nemi r i nepoverenje. Dmitrijeva smrt imaće velikog odjeka na sudbinu Borisa i same Rusije. primoran je da se zakaluđeri i prognan daleko na Sever. Moskvu preplavljuju njegovi špijuni. m ože se samo reći da on nije bio običan varalica. veoma popularan u Moskvi i nećak Anastasije. te i pored svekolike svoje inteligencije i dobronamernosti. Izbor Borisa Godunova. bez ikakvog objašnjenja. ista sudbina nametnuta je i njegovoj žen i. ta ko su sada Romanovi izgubili svaku moć. Prvi samozvanac protivu Borisa. Vlast prelazi na njegovu udovu Irenu. knez Dmit rij. da se Boris izabere za cara Rusije. — Januara 1598 godine Fjodor umire. Budno je pazio da održi mir sa susednim zemlja ma. ali je naposle tku pristao. umesto koga su u Ugliču ubice ubile neko drugo dete. koji je pobegao u Poljsku. zaveo je red u sudstvu i interesovao se za s irotinju. Georgij Mnjišek obećava da će mu dati za ženu svoju kćer Marinu. u slučaju uspeha. te je kruna ponuđena Borisu. a može da računa i na službeno plemstvo. pojavljuje se jedan koji tvrdi da je sin Ivana IV. koji je nekoliko puta odbio da je primi. u dvorcu kneza Adama Višnjevjeckog na jugozapadu Rusije. Svet šapuće kako j e Bitjagovski to učinio po tajnom naređenju Borisa. koji je bio poslan iz Moskve u Uglič. on se povodi za primerom Ivana IV. a služio kod Romanovih pre nego što je stupio u manastir. Borisov suparnik pri i zboru cara. Iz dvorca Višnjevjeckog on prelazi u Poljsku. njega podržava patrijarh Jov. u Sambor. jer on stv arno upravlja zemljom već više od deset godina.đaka (sekretara) Bitjagovskog. naredio je da se g ladnima besplatno deli žito iz državnih žitnica i preduzima 96 velike javne radove da bi pomogao oskudnima. Kao Šujski za vreme Fjodorove vladavine. i mnoge činjenice ukazuju na to da upravo moskovski bojari. Lažni m dostavama sleduju nemilosrdne kazne. Iako poljski plemići sumnjaju u njegovo kneževsko poreklo. u Antonijevski manastir u Sijsku. Ove mere ustvari samo raspiruju mržnju bojara na Borisa. tobožnjem Dmitriju koji je bio uzrok Borisove propasti. i bojari nisu mogli da im se usprotive. a kada je jedanput nastupila nerodna godina i glad. prve žene Ivana IV. nego da je i sam bio ubeđen da je on kn ez Dmitrij. Sveštenstvo i službeno pl emstvo preovlađivalo je na toj skupštini. na jednu besmislenu dostavu oni su okrivlj eni za pokušaj trovanja cara i prognani u daleke pokrajine. i pretstavljen je kralju Sigmundu III. Ali.” Ne zna se ko je upravo taj lažni Dm itrij. Ali nema nikakvih pouzdanih dokaza da je ovo tvrđenje tačno. znajući da se plemstv o nikada neće pomiriti sa njegovim dolaskom na presto. te prema tome rođak pokojnoga cara. pripremaju p ut prvome samozvancu. — Godine 1603. Borisa je to jako u zbudilo i on je izjavio bojarima: „To je vaše delo. taj Dmitrij pošao je na Moskvu na čelu jedne vojske koju je sak upio. pod rukovođenjem Romanova. Potučen kod sela Dobriniči. Kad je vest o pojavi Dmitrija (Demetrijusa) stigla u Moskvu. nedaleko od Novgoroda-Sjeverskog. Potr ebno je dakle izabrati novoga cara. Sveta Stolica mu takođe daje svoju podršku. Boris ima najviše izgleda na uspeh. Patrijarh Jov saziva Zemskij Sobor i predlaže. Istraga koja je započela pod upravom kneza Vasili ja Šujskog zaključila je da je knežević sam sebi presekao grlo u nastupu padavice. koji mu duguje zahvalnost. moskovska vlada trudi se svim silama da raširi tvrđenje kako je on jedan pros t đak manastira Čudnova. ali je u isti mah posvetio veliku pažnju prosveti i pokušao da šalje mlade Ruse na nauke u inostranstvo. a kada je naposletku pristao da pređe u katoličku ve ru. jer je bio vaspitan u tome uverenju. on pobeže u Putivl . Fjodor Nikitič Romanov. ali se ona uskoro odriče prestola i povlači u manastir. Ali j avno mišljenje ne veruje sudijama. Najopasniji Borisov suparnik je bojar Fj odor Nikitič Romanov. Georgiju Mnjišeku. Boris je nastavio da upravlja zemljom mudro i sa iskrenom želj om da bude koristan svojoj otadžbini. Ali se visoko plemstvo izj ašnjava protivu njega i ističe druga imena. U jesen godine 1604.

Najzad. Kozaci iz granične oblasti Putivlja i svakojake skitnice obrazovali su jednu narodnu vojsku da potpomognu njegov pothvat i zauze li grad Kromi. Kada je knez Šahovski (vojvoda Putiv lja) proturio glas kako je Dmitrij pobegao iz Moskve i kako se priprema da ponov o osvoji presto. i pridobili pokrajinsko plemstvo. i u aprilu 1605 godine car Boris umire iznenada. bojari hoće da onemoguće povratak teror a od kojega su patili za vladavine Ivana IV i Borisa Godunova. koji su se poslužili Dmitrijem samo da bi svrgnuli Godunove. ali se spremaju da ga obore još: odmah po njegovom dolasku 97 u Moskvu juna 1605 godine. Ovaj svojom nemarnošću sam ide na ruku rovarenju svojih protivnika. Avantura prvoga samozvanca uskomešala je seljake i sebre u Jugozapadnoj Rusiji. uvek bezbrižan. Dmitrij.j. organizovali su ustanak protivu Šujskoga i njegove bojarske 98 vlade. ali vojska koja opseda Kromi prilazi samozvancu. Dmitrij ga izdaje Zemskom Soboru koji ga osuđuje na smrt. kada je njegova verenica Marina Mnjišek stigla u Moskvu i u očekivanju venčanja otsela u jednom manastiru gde on priređuje go zbe u njenu počast. možda otrovan. napustivši ostatke svoje vojske. Izbor Vasilija Šujskog. ne poklanja nimalo pažnje pričanjima koja mu dolaze do ušiju i ne preduzima nikakve mere predostr ožnosti. te o zlojeđuju stanovništvo svojom nabusitošću. I zabrali su sebi za vođu nekog Bolotnjikova. Njegov mladi sin Fjodor stupa na presto. on ne posti. on dostiže vrhunac kada je Marina. Dok je njihova vojska išla ka Moskvi. mnogi Poljaci koji su došli s njim ponašaju se kao gospodari u Moskvi. slugu Poljske i opasnog jeretika. Ali uskoro potom plemićska vojska Ljapunovih odbija da ide sa Bolotnjikovom. Saznavši da Vasilij Šujski podbunjuje gradsko stanovništvo protivu njega. zemljoposednici iz oblasti Rja zanja. Kada se Vasilij Šujski vratio iz izgnanstva i počeo ponovo da snuje zaveru. i te dve vojske sastale su se pred Moskvom. kada jedan glasnik donosi pomilovanje od cara. 2. braća Ljapunov. Os im toga. Oni isprva žele da rade sporazumno sa Bol otnjikovom. jer ovaj u svojim proglasima . osudu ili kaznu progonstva pre nego što ispita svaku krivicu zajedno s a bojarima. skandal se pojačava. te tako potvrđuje sumnje onih koji ga smatraju za varalicu. No ipak je on morao da se pismeno obaveže prema bojarima da neće izreći nijednu smrtnu presudu. Ali opsadna vojska nema oduševljenja i uskoro počinje da se koleba. Bojari. To je prv i pokušaj da se ograniči careva apsolutna vlast. — Stupanje na presto Šujskoga obeležava kraj političkih borbi među bojarima stupanje na pozornicu drugih društvenih staleža. on se ipak ne odriče svoje namere da Dmitrija svrgne s prestola . i da neće uzapćivati imanja pogubljenih ili prognanih. opsada se razvlači. i za vreme jedne po bune u Moskvi Fjodor je ubijen. priznaju ga z a cara. koji je imao mnogo avantura u svome životu. sebra kneza Teljatevskog. posle venčan ja. SOCIJALNI NEMIRI NARODNE RULJE Bolotnjikovljeva buna. a Marina i njen otac bačeni su u tamnicu. sa mozvanac je ubijen. oni su žudno dočekali tu vest i počeli se spremati da pođu na Moskvu. bio zarobljenik u Turskoj. koji je Boris opseo. on se obraća verskom i nacionalnom osećanju naroda da bi ga pobudio da svrgne samozvanca. Osuđenik je već na gubilištu. — U noći između 16/26 i 17/27 maja 1606 godine pobuna izbija. boravio u Poljskoj i It aliji. ustanovila u samome dvoru jednu katoličku kapelu u kojoj su služila dva katolička sveštenika. k od kojih se ispoljava sve jača prevratnička težnja. On izaziva čuđenje kod Moskovljana svojom ravnodušnošću prema drevnim običajima. iako izgnan u jedn u udaljenu oblast. i koji je zbog svojih osobina bio pogodan za vođu ustaničkih četa. zanemaruje d vorski ceremonijal. video je da je moskovsko stanovništvo naklonjeno njegovim plano vima. 19/29 maja Vasilij Šujski okuplja na Crvenom Trgu narod koji ga proglašava za cara.

gde ga trupe Šujskoga pri moravaju da se preda bez ikakvih uslova. samozvanac je pobegao iz Tušina u Kalu gu. odveo je svoju kćer u Tušino pa ju je i pored svog njenog opiranja prodao sam ozvancu. bio je to pravi avanturista. Tome Tušinskom Razbojniku. postala su nei zdrživa za mirno stanovništvo. kralj Poljske Sigmund opseo je Smolensk godine 1609 u jesen. sa Filaretom i bojarom Saltikovom na čelu ostavljaju ga i nude krunu Rusije Sigmundovom sinu knezu Ladislavu. Jedna od njihovih rulja. koji su pustošili i ubijali po okolini. Veoma živ trgovački promet doprineo je ekonomskom uzdizanju Severne Rusije. i ona mu je postala naložnica. ako pristane na uslove ko je mu sastavlja Saltikov: obaveza da ne dira u prava pravoslavne crkve i da vlad a Rusijom u punoj saglasnosti sa bojarskom Dumom i Zemskim Soborom. Gradske i seoske opštine (mirovi) odmah su se dale na posao. a Rusi. To je znak za rasturanje logora Tušinskog Razbojnika: jedan deo Poljaka napušta ga i prilazi S igmundovoj vojsci. Marina je pošla za njim na konju. p očeli su da prilaze — bez obzira kome su društvenom staležu pripadali — svi oni koji su bi li nezadovoljni vladavinom Šujskoga. naišli su na odlučan otpor i odbijeni su pre nego što su mog li da dođu do svoga cilja. Naposletku je Šujski poslao Mihaila Skopin-Šujskoga da u Novgorodu pregovara sa Švedskom od koje je tražio pomoć. U saglasnosti sa Dijetom. Ali Šujski dobiva neočekivanu pomoć s druge strane. Njegov logor je veoma šarolik. Bio je neznana porekla i nimalo nije ličio na prvoga samozvanca. a naročito gradova Vologde. Georgij Mnjišek. stvorile na rodnu vojsku i ponudile Šujskome da mu pomognu da uspostavi red. kome je Šujski u zamenu za ruske zarobljenike povratio sl obodu. — Mešanje Švedske u Rusiju potstaklo je njenu suparnicu Poljsku da joj podražava. koji misli da je okončao nerede. koju su predvodili Lisovski i Sapjeha. opsađivala je punih šesnaest meseci manastir Trojicu. kao i Litvanaca i Poljaka. gde je počeo da prikuplja nove pristalice. to je bio dokaz da je on doista vladao u Moskvi i da je on ranije bio pozdravljen kao pravi Dmitrij. Za vladavine Ivana IV Englezi su ispitali Belo More sve do utoke severne Dvine. 3. prikupile novac što su ga dobrovoljno prilagale opštinske zajednice. Holmogorija itd. Tušinski Razbojnik iskorišćuje i to što je Marina pala u njegove ruke. Moskva je oslobođena opsade. Njihov napad uzbunio je čitavu Severnu Rusiju. — Uskoro se u Starodubu Sjeverskom pojavljuje jedan novi samozvanac koji takođe tvrdi za sebe da je on knez Dmitrij. Ustjuga. Nasilja tušinskih razbojnika. mnoge odrede kozaka. on je verovatn o umoren po naređenju Šujskoga. do k su njegove čete pljačkale okolinu. kako su ga prozvali. Bolotnjikov otstupa do Tule. do bili znatne povlastice od cara i počeli da posećuju rusku obalu. Marina je potvrdila samoz vančevo tvrđenje. načinile međusobni savez . Priznavši da je Tušinski Razbojnik zaista njen muž. Buna drugoga samozvanca ili Tušinskog Razbojnika. Sigmund pristaje. Prognan nekuda na Sever. mnoge u stanike iz najnižih društvenih slojeva. u njemu se nalaz i i Filaret (Fjodor Romanov) koga je oslobodio prvi samozvanac i koji je bio nai menovan za mitropolita Rostova i Rjazanja. TUĐINSKO MEŠANJE I NARODNO BUĐENJE Gospodarenje Poljaka i pad Vasilija Šujskog. Pod svoje zastave okupio je ostatke Bolotnjikove vojske. Kada su tušinski odredi prodrli u ovu oblas t i pokušali da zaplene robu ruskih trgovaca koji su se 99 spuštali niz severnu Dvinu. Jam. Hetman Žolkijevski ide na Moskvu s . ali je zadržala pravo da u naknadu za tu uslugu ponovo zauzme gradove Ivangorod . Zahvaljujući nj ihovoj saradnji.poziva seljake i sebre na socijalnu revoluciju i istrebljenje bojara i plemića. Koporje. ali ju je na putu zaustavio ataman Zarucki. Švedska je pristala da pošalje jedan vojni odred pod zapovedništvom De la Gardij e. Lj apunovi tada prilaze Šujskom. U leto 1608 godine. podigao tu utvrđen logor i zaposeo sve puteve oko Moskve koju je počeo da opkoljava. no on se — zahvaljujući svojim bedemima — hrabro odupirao i nije se predao. on je došao do sela Tušina blizu Moskve. Orješek i Korelu. a sada je u Tušinu uzdignut na dostojan stvo patrijarha. dok su ruski trgovc i nagomilavali na rečnim utokama robu dovezenu iz svih krajeva Moskovije. pre obučena kao husar.Sergijevo. Ostaje još da se svrgne s prestola Vasilij Šujski.

kad nije uspeo da primora izaslanike da izmene ugovor. Svekoliko stanovništvo pati zbog građanskog rata. stavljeno je u dužnost jednome Zemskom Soboru da upra vlja narodnom vojskom i poverena izvršna vlast jednom triumviratu u kome su bili L japunov. pridružuje se odlu ci Rusa iz Tušina. napreduje takođe ka Moskvi. To je čovek u kome je sjedinjeno političko oduševljenje sa izva nredno praktičnim duhom. Za to vreme Moskvom i dalje upravl ja starešina poljskog garnizona i nekolicina nekadanjih pristalica Tušinskoga Razboj nika. koji je služio u Tušinu. potiskuje od Moskve Tušinskog Razbojnika. Na njegovo zauzimanje stanovnici Nižnjeg Novgoroda odlučuju d a stvore potrebna novčana sredstva za obrazovanje narodne vojske i nude zapovedništv o nad njim knezu Požarskom koji se na svome imanju. Tada zemskij starosta (iza brani pretsednik) Nižnjeg Novgoroda. i kozačkog a tamana Zaruckog. nema nijednoga kandidata koga bi mogao da predloži za presto. Žolkijevski pristaje u ime k ralja Sigmunda na sve uslove. prešlo je zapovedništvo u ruke brata Vasilija Šujs kog. sel jaka i sebara pod komandom kneza Trubeckog. Ali. oni dakle nude presto Rusije knezu Ladislavu. Trubeckoj i Zarucki. baš tada se javlja ponovno buđenje nacionalne svesti. koga malo kasnije ubija jedan Tatarin. gde je i podlegao mučenjima. jedno izasla nstvo pod voćstvom Filareta i 10 0 kneza Golicina da potpiše ugovor zaključen sa Žolkijevskim. Dok se De la Gardija povlači ka Novg orodu i poseda čitavu njegovu oblast. koji je svrgnut s prestola u maju 1610 godine i primoran da se zakaluđeri. koji odlično ume da priprema državne udare. Ali rovarenja Si gmundova. Ubistvo što su ga kozaci izvršili nad Ljapunovom dokončava propas t toga pokušaja izazivajući odlazak plemića. Ljapunov. pod uslovom da pr eđe u pravoslavnu veru i da primi obaveze koje mu je predložio Saltikov. Manastir Trojica-Sergijevo upućuje na sve strane pozive narodu da se ujedini radi spasenja otadžbine. Pol jaci su gospodari Moskve. nedaleko od Gžatska. — Pred poljskom opasnošću. Kozma Minin-Suhoruk. Englezi pripremaju plan da prisvoje celu obalu Leden oga Okeana. Izgleda da je Moskovska država propala. bojar Saltikov i trgovac Andronov koje je poslao Sigmund. Da bi se među saveznicima izbegao rascep kao što je bio onaj koji je nekada razdvoj io Bolotnjikova i Ljapunova. Obrazuje se narodna vojska sas tavljena od plemića kojima se na čelo stavlja ponovo Prokop Ljapunov. na nesreću. No i pored svega toga. uhapsi ih i posla u Poljsku kao zarobljenike. zbog iznenadne smrti na jednoj gozbi Mihaila Skopin-Šujs koga — svet je poverovao da je on otrovan — toga darovitog čoveka koji je tr ebalo da njom komanduje. jače nego ikad. Poljaci su ga bacili u tamnicu. Čitave pok rajine počinju da se odvajaju od narodne teritorije: Šveđani posedaju oblast Novgoroda . Žolkijevski je ostao potpuni pobedilac. koji teži da naprosto osvoji Moskvu. U tome trenutku Ljapunov organiz uje bunu protivu Vasilija Šujskog. Ujedinjenje protivu tuđinaca i oslobođenje Moskve. koji nema ni pojma o ratnoj veštini. opsednuti u Kremlju. prekinula su sporazum zaključen sa La dislavom. otpočinje da sakuplja jedn u novu narodnu vojsku. Posle toga se misao o oslobođenju Moskve širi sve više. ali Sigmund. koji je želeo d a njega imenuju za cara. nedaleko od njihovoga grada. Tušinski Razbojnik. Blizu sela Klušina. o . Moskovljani šalju Sigmundu. nap ustivši Kalugu. od kozaka.poljskom vojskom. Šujski mu suprotstavlja svoju vojsku uvećanu pomoćnim švedskim odredom De la Gardije. koji je pred bedemima Smolenska. on se približava Moskvi. sve stranke i sve suparničke grupe ujediniće se da oslobode Moskvu i rusku teritoriju od osvajača. a koje su moskovski bojari donekle izmenili. U proleće godine 1611 ta narodna vojska opkolila je Moskvu. potpiruju tu raspru šireći među Rusima lažna pisma. plemići i kozaci zazi ru jedni od drugih. Sigmund zauzima Smolensk. i u saglasnosti sa Soborom koji je žurno sazvan u Moskvi. Dmitrija. a Poljaci. ali će to ujedinjavanje ići teško i veoma sporo. Varoši većaju i stupaju u međusobnu vezu. uvodi poljsku posadu u tvrđavu Kremlj i šalje Šujskoga u Poljsku. Početkom 1610 godine patrijarh Hermogen šalje poslanice u kojima poziva Ruse da pomo gnu svojoj otadžbini. Bojarska Duma stupa u pregovore sa Žolkij evskim.

On najpre odbacuje sve tuđince (Ladislava. mor a da se odrekne namere da pomogne Poljacima opsednutim u Kremlju. Odmah zatim opsađeni o tvaraju vrata Kremlja i predaju se. Ali on veoma mudro rešava najpre da se utvrde prethodni uslovi kojima oni moraju da odgovaraju. Izbor Mihaila Romanova. ali je sabor o dlučno odbio tu ponudu. Dolazi i Hotkijevič. potrebno je bilo naći kandidat a koga bi mogao da primi i Sobor i kozaci. obraća i m se jednim vatrenim govorom. njegova kandi datura godila je plemićima i kozacima: plemići su cenili njegovo srodstvo sa Rjuriko vom dinastijom (Ivan IV oženio se Anastasijom Romanov). Jedan deo tih kozaka. Drugi. ne na Moskvu. napušt a moskovski logor i odlazi u Astrahanj. verni knezu Trubeckom. te je ovaj izbor zakonitim putem okončao Doba Nemira. te je i na taj način udaljio nekoliko kandidata. U zajamno nepoverenje sprečava plemiće i kozake da rade dogovorno. Odredi kozaka koji su još logorovali pred Moskvom predlažu kao kandidata sina Zaruc koga i Marine — što bi povuklo za sobom diktaturu Zaruckoga i kozaka —. neg o na Jaroslavlj. Mihail Fjodorovič Romanov izabran je za ca ra. oni dočekuju Požarskoga nepov erljivo i neprijateljski. pa će posle toga oslobođenje Moskve ići lako . oni čak odašilju ubice u Jaroslavlj da ga ubiju. Požarski smatra 10 1 da treba najpre uspostaviti red u zemlji.poravlja od rana zadobijenih kod Moskve kada se borio u vojsci Ljapunova. opsada je organizovana s ložno. — Odmah zatim Požarski i Trubeckoj sazivaju Zemski Sobor rad i biranja novoga cara. Ta potreba je i obezbedila kandidatur u mladoga Mihaila Fjodoroviča Romanova. ostaju pre d Moskvom. Jedan Zemski Sobor okuplja u Jaroslavlju izaslanike većeg broja gradova i brižljiv o radi na unutrašnjoj organizaciji države. potisnut. te on odlučuje da pohita prestonici. usled nedos tatka hrane ljudi umiru od gladi. približuje Moskvi. ekonom manastira Trojice-Sergijevo. tada oni jure u borbu. 10 2 Na dan 21 februara/3 marta 1613 godine. pod vođstvom Zaruckoga. Da bi se izbegli novi nemiri. a kozaci su u njemu videli naročito sina Tušinskoga patrijarha. Kako k ozaci neće da se umešaju. te se Požarski i Trubeckoj sastaju svakoga dana da se posavetuju i izdadu zapovesti za sutradan. U proleće 1612 godine velika Požarskova vojska kreće se. Posle toga u speha odnosi između plemića i kozaka postaju srdačniji. jer se sećaju svojih sukoba sa Ljapunovom. Onovremeni dokumenti tvr de da je on pismeno pristao na uslove slične onima koji su bili postavljeni caru B orisu Šujskom. Sobor. ali zato što je bio sin Fjodora Nikitiča Romanova. okupljen u Moskvi januara 1613 godine. pod zapovedništvom hetmana Hotkijeviča. gde se zadržava dosta dugo. imao je pred sobom mnoge kandidate. Poljaci opsednuti u Kremlju pate strahovito. švedskog kneza Filipa i tatarske kneževe). Avram Paljicin. U avgustu 1612 godine Požarski se pojavljuje pred gradom i ulogoruje se podalje od kozaka. Uopšte uzev. kasnijeg Filareta. no u tom doznaje da se jedna nova poljska vojska. Potom utvrđuje da treba izabrati čoveka koji je uvek bio izvan stranačkih borbi. . njihov otpor bliži se kraju. jer hoće da car bude Rus. Za vre me zime 1611—1612 godine narodna vojska se povećava odredima plemića koji su došli iz mnogih voj nih okruga.Gorod (utvrđeni kvart blizu Kremlja). te je ispunjavao uslov što ga je postavio Zemskij Sobor. ali taj postupak u svakom slučaju nije dokazan. Zbog svoje mladosti on nije mogao da učestvu je u dotadanjim nemirima. U oktobru kozaci za uzimaju na juriš Kitaj. Započinje borba između Poljaka i odreda što ga je Požarski poslao njima u susret. Požarski pomišlja da izvrši izbor novoga cara u Jaroslavlju. što će omogućiti da se smanji njihov broj. Kada se njegova vojska približila. Hotkijevič. izbijaju raspre među kozacima koji su bili ostali pred Moskvom posle rasturanja prve vojske.

P R V I R O M A N O V I : O D M I H A I L A D O P E T R A V E L I K O G .10 3 V I .

a nije mogao da traje i kasnije jer je 10 4 usled sve većeg napretka zemlje prestao da bude neophodan za održavanje drža ve. XVII vek i reforme Petra Velikog. doba Petra Vel ikog ili doba Petrograda. dok bi naredno doba. nego da se ona naprotiv počinje tada tek da stvara. podlogu za reforme Petra Velikog. Stvarna odlika XVII veka jeste naglo jačanje zapadnjačkih uticaja. i to posle borbe koja je otpočela — kako smo videli — u XVI veku. običaji. koja objašnjava isto tako preobražaje materijalnoga života kao i brz duhovni razvitak Rusije. naprotiv. moglo bi se doista pomisliti da je slepo podražavanje Evrope zamenilo narodnu kul turu. i pre XVII veka kao i posle nj ega. imalo je za posledicu — kao i u poslednjem periodu Rimskoga carstva — da si lom priveže čitavo stanovništvo za određene poslove. političko i društveno ur eđenje. i pobedom opozicije nad narodnom t radicijom uspeo i da je uništi. i on i dalje ide ispred razvoj a narodne ekonomije. pr ethodno stoleće bilo je samo njegova priprema. Slepo podražavanje Zapadu samo je jedan prelaz ka novom p rocvatu. Ovi preobr ažaji. kaogod št o je i priprema za budućnost. da je Rusija živela potpuno odvojena od prosvećenijih naroda. Tačno je da XVII vek pruža jedan određeni tip kulture i da je taj tip posled ica pobede ruskoga nacionalizma nad opozicionim i kritičkim elementima. poznije. On se nije mogao pojaviti ranije. U duhovnom pogledu bila je to borba između narodnih tradicija i tuđinskih pozajmica. Iako se XVII vek ističe izvesnom uravnoteženošću koja nastaje posle te borbe. Dva takva obeležja su naročito karakteristična. Umnožavanje državnih potreba. Zbog toga u materijalnom kao i u duhovnom životu nastupa već u XVII veku rascep između . dostupnijim tuđinskom uticaju. koji ga je verno čuvao. čvrsto i trajno. jer država još nije bila dovoljno snažna da m ože da priveže ceo narod za poslove koje bi ona nadgledala. istina. kao i izvesna životna snaga koju ispoljava narodna kultur a. vrše se naročito u višim društvenim redovima.Opšta obeležja XVII veka. tuđinski uticaj posta je i suviše jak da bi mu se začeci prave narodne kulture. doba koje priprema. Samo u tome smislu može se govoriti o narodnom stilu što ga je XVII v ek mogao da stvori. te da se primora na tačno vršenje dužnos i prema državi. ipak bi bilo sasvim pogrešno zamišljati rusk i tip iz XVII veka kao nešto ustaljeno. Ako bi se u čitavoj ruskoj istoriji posmatrala samo dva uzastopna momenta. XVII vek ne može da se odvoji ni od prethodnoga ni od potonjega doba. oni su skloni da u r eformama Petra Velikog vide nekakvo izdajstvo u odnosu na taj tip i kao neki ras kid sa ruskim narodom. Ovaj interesantan državni socijalizam je posebna odlika sredine XVII veka. Istoriski razvoj koji ju je i stvorio ne samo d a se nije zaustavio. obimnijem i sjajnijem. On je suštastveno prelazno doba. tada još slabi. a tako isto i njena stvaralačka moć koju nadmoćnost evropske kulture nije još imala v remena da uguši. al i odnosi sa inozemstvom pretstavljaju bitnu odliku XVII veka. mogli odupre ti. videće se da narodna kultura ne doseže svoj vrhunac u XVII veku. Po tvrđenju obožavalaca stare Rusije. nešto što je utisnulo u rusku d ušu njeno konačno obeležje i stvorilo nacionalni duh. značilo opadanje nacionalnoga tipa. — XVII već smatra se obično kao razdoblje kada se ruski nacional ni tip potpuno razvio i kada su se uobličili način života. ova borba je oduvek postojala. Ali ako se istoriski razvitak Rusije posmatra u celini. Uistini ta uravnoteženost je samo prividna i nepostojana. ali ta obeležja su posledica i stovremenoga dejstva nekolikih istoriskih struja koje nisu njegova svojstvenost i koje idu od XVI do XVIII veka. Razume se da XVII vek ima i svojih posebnih obeležja. ali je ranije zapadnjački uticaj bio odveć slab i narodna tradicija bez začetaka kulture. koji ipak ne može potpuno da preovlada. Istina. U materijalnom pogledu zapaža se brz razvitak države. za vreme Petra Velikog. i to brzo. već je i dalje napredovao. narodni duh i posebno ruska umetnost. On je nastavak i posledica prošlosti. narodne kulture. nesrazmerno u odnosu na narodne m ogućnosti.

Naprot iv. on naposletku umire. Potom je čitavim nizom vojnih. kaznio i prognao u Sibir Saltikove i naposletku oženio Mihaila Evdokijom Str ešnjevom. a njegove čete se rastur aju. No i posle smrti Zaruckoga ostale su rulje kozaka i Poljaka koje su pustošile zemlju i nisu davale mira 10 5 stanovništvu. MIHAIL FJODOROVIĆ (1613—1645) Okončanje Doba Nemira. Ali kako je ova tradici ja imala u sebi veoma malo klica kulture. jedan od vojnih starešina Tušina. iz toga se izrodio rat.narodnih masa i onoga dela upravljačkoga staleža koji je najbliži političkom središtu. Godine 1617 . Posle toga trebalo je suzbijati poljsku opasnost. pod vođstvom atamana Balovenja. približuju se Mo skvi. mir je potpisan u Stolbovu. čiju su prvu verenicu. usredsredio je stvarno svu vlast u svoje ruke. — Odmah po povratku iz Poljske Filaret je proglašen z a patrijarha i dobio je. finansiskih. on je vratio mladu Hla povu. skoro jedino ograničenoj na carski dvor i one koji su tamo imali pristupa. baš u istoj sredini. Trebalo je osujetiti njegove namere. Poljska najezda je zaustavljena. Dugo vremena su ga careve vojvode progonile bez ikakva uspeha. gde ga j e potukla i odatle dovela zajedno s njegovom porodicom kao zarobljenika u Moskvu . ne može se tvrditi da je rascep potekao zbog toga što je narod hteo da brani narodnu kulturu od podražavalaca Evrope. dok su narodne mase čuvale staru narodnu tradiciju. On i njegov sin pogubljeni su. Ona je silom isterala Šveđane iz oblasti Novgoroda koju su oni bili poseli za vreme nemira. carevoga oca. činio je najveća zla. ćerkom jednog skromnog plemića. ali je Švedska zadržala obalu Finskoga Zaliva. potrebno je suprotstaviti im čitavu jednu vojsku pod zapovedništvom Likov-Obol enskoga koja ih je porazila i zarobila Balovenja. i zaista. naziv „velikog vladara”. No radeći i dalje na unutrašnjem smirivanju. ad ministrativnih i verskih reformi nastavio da razvija unutrašnju organizaciju. Saltikovi sv ojim spletkama bili proglasili za neizlečivo bolesnu i prognali u Tobolsk. Zaru cki pokušava da dobije pomoć od persiskog šaha sa namerom da na donjoj Volgi zasnuje s voju državu koja ne bi zavisila od Moskve. blizu manastira Trojica . ona je ostala potpuno strana i novim t ežnjama kao i pojavama narodne kulture i narodnoga duha. Filaretova vladavina. ona nije tražila ni da joj se vrati Smolensk. — Zemski Sobor izabrao je Mihaila Fjodoroviča donekle i zbog to ga što usled njegove mladosti i dobre naravi njegova lična delatnost nije mogla da b ude mnogo opasna za one koji su tada bili na vlasti. na čelu jaki h odreda krstario je zemljom i pljačkao gradove i sela. nego je odlučno pošao putem koji će odvesti Rus . godine 1614 mnoge rulje pobunjenih kozaka. isto kao i car. što se tiče narodne mase. državna uprava se starala i o spoljnoj od brani. a Marina završava u tamnici svoj burni život. Odredbe ovoga primirja dokazuju da je moskovska vlada pre svega želela da oslobodi Filareta. posredovanjem pretstavnika Holandije i Engleske (Džona Merika). jer se Ladisla v nije odrekao svojih pretenzija na presto Rusije. Najpre je uložen sav napor da se uspostavi red i mir u zemlji. Ne s amo da nije izbegao ugledanje na tuđinu. te 1618 godine stiže s vojskom pod bedeme Moskve. Narve i Korele. odlučan i odvažan. Lisovski. I mnogi drugi pustolovi iskorišćuju to neredovno stanje. sadanji Ural. koji je bio zasužnjen u Poljsk oj. Taj čovek jake volje . Novgorod je vraćen Moskvi. On se najpre stara da oženi cara. Zato su šest prvih godina nje gove vladavine protekle pod njihovim uticajem. Iz Astrahanja gde se bio učvrstio. i švedski kralj opseo je Pskov. Pr irodno je što su u takvim okolnostima viši društveni redovi bili nosioci zapadnjačkog ut icaja. Je dna vojska primorava ga da beži iz Astrahanja na reku Jaik. i u Deulinu. razvile su se suprotne klice i narodne kulture i zapadnjačke obra zovanosti. Mariju Hlapov.Sergijevo potpisano je primirje između Rusije i Poljske koje će trajati čet rnaest i po godina (1618). Pre svega bilo je potrebno suzbij ati unutrašnje i spoljne opasnosti koje su nadživele Doba Nemira. 1. ni da se Ladislav form alno odrekne ruskoga prestola. Pošto se najpre obraćao uzastopce i uzaludno danskom i švedskom dvoru.

000 rubalja na poklon i saziva Zemski Sobor da vidi da li bi Rusija — ako bi prihvatila tu ponudu — bila sposobna da brani Azov. On je lično. Iz svih ovih razloga car naređuje kozacima da napuste Azov. Kraj vladavine i pitanje Azova. sinu Hristijana IV.iju ka reformama Petra Velikog. prilikom bolesti i smrti kr alja Sigmunda III (1632). primoravaju neprijatelja da digne opsadu. sve dok nije naselila stepu koja razdvaja more od nas tanjenih pokrajina Srednje Rusije. Turci su ostavili Azov punih pet godina kozacima. Ovaj slučaj dokazuje da Rusija tada još nije bila sposobna da osvoji obale Crnoga Mora. oni se pokor avaju. plemići i trgovci prebacuju jedni na druge dužnost odbrane Azova. U naknadu za to.000 ljudi da preotme tu tvrđavu. Ali godine 1641 sultan Ibrahim I posla vojsku od 240. Već godine 1630 oni su razorili Koniju. posle opsade od četiri meseca (1634). ali nisu pristali da priznadu Mihailu naziv samodršca „svih ruski h zemalja”. došao je u pomoć o psađenima. odobrio je vladi potrebna sredstva za vođenje rata. zatvoreni u Azovu. ko je je i Zemski Sobor bio odobrio. No baš tada arta 1642) jedan turski izaslanik donosi u Moskvu ulimatum. Te iste 1642 godine Mihail šalje jedno izaslanstvo da ponudi ruku njegove kćeri Ire ne danskom princu Valdemaru. jer je još uvek jedan veliki deo Rusije potpadao pod Poljsku. napali Sinop i opustošili čitavu obalu Anatolije. Godine 1621. Usput su ubili turskog izaslanika. Ovoga puta car šalje kozacima 5. ako Rusi zadrže Azov. Svi se jedino složno žale n a zajedničkog neprijatelja. zauzeli tvrđavu jurišem i poklali sve musliman sko stanovništvo. uprav ljao spoljnom politikom Rusije. No kako se ova vojska zadržala punih osam meseci zbog 10 6 opsade Smolenska. Car je morao da se konačno odrekne svakoga prava na Livoniju. Onesposobljeni usled rata sa Persijom i smrti Murata IV. sukobi između kozaka i Tur aka (1637 i 1642) potstiču Ruse da obrate pažnju na Crno More. na birokratiju i „nepravedne sudije” koji ih „upropašćuju svojom nepravičnošću i sporošću svojih procedura više nego turski i krimski nevernici”. i ona je još dugo ostala ne moćna za taj podvig. odbijaju preko dvadeset turskih napada. on je hteo da iskoristi tu priliku te da dobije ispravku nep ovoljnih odredaba ugovara o primirju zaključenog u Deulinu. nisu još bile ni završene. Zemski Sob or je potvrdio ovaj mir. Ponovn a zgodna prilika javila se tek deset godina kasnije. sazvan ponovo. Poljaci su se odrekli carske titule koju je Ladi slav dotada nosio. Posle dugoga 10 7 . koji je tek bio izabran za kralja. — Posle Filaterove smrti. Upadi kozaka u Tursku bili su česti. sve do svoje smrti 1633 godine. ali je car pohitao da pošalje sultanu jedno pismo u kome se izvinjava i odbija od sebe svaku odgovornost za nezakonite postupke skitničkih „razbojnika”. Zemski Sobor.000 ljudi i 158 topova povrate gradove koje je Poljska bila zauzela. Ladislav IV. nanose mu teške gubitke i nude Azov caru.000 rubalja. te su vojvode Šein i Ismailov dobili zadatak da sa vojsko m od 32. s druge strane molda vski gospodar Vasilije Lupul potseća cara na uobičajenu nestalnost kozaka i obaveštava ga da mu sultan preti najezdom i sprema se da izvrši pokolj čitavog hrišćanskog stanovn ištva u Turskoj. i da plati otštetu od 20 0. O tome svom podvigu obavestili su Moskvu. da bi trebalo ogromno mnogo novaca da se on a oprave. te je sultan morao da potpiše sraman mir. Razni društveni staleži iznose odvojeno svoje mišljenje i ne uspevaju da se slože. Estoniju i Kurlandiju.000 kozaka. jedna anketa na licu mesta pokazuj e da su utvrđenja Azova toliko porušena. Osim toga. 10. kada su na Poljsku napali u isti ma h i Turska i Švedska. On je opkolio Šeina u njegovom logoru i primorao ga da se preda zajedno s oružjem i topovima. ali ostavljaju za sobom samo gomilu ruševina. a horde sultana Osmana zaustavio je Hotkijevič kod Hotina. Godine 1637 donski kozaci pripremili su uz pripomoć dnjeparskih kozaka ratni pohod na tursku tvrđavu Azov koja im je sprečavala pristup ka Crnom Mor u. ali vojne pripreme.

godine 1632. . da se vrati u svoju zemlju. Ova saradnja je za vladu najbolji način da ojača centralnu vlast u očima stanovništva i da poveća ugle d svim merama koje je primorana da preduzme kako bi se popunila državna blagajna i spražnjena za Doba Nemira. iako su socijalne razm irice — kao što smo videli prilikom Zemskoga Sobora godine 1642 — bile prilično žive. Posle godine 1621 sazivan je svega tri puta. Najzad. ali se od njega traži da ponovnim krštenjem pređe u pravoslavnu veru. ali za prvih devet godina vladavine okupljao se redovno. Na samrtničkoj postelji on određuje sebi za naslednika. na ta dva oslonca zemaljske ekonomske i vojne snage. Z emski Sobor. oni pristaju i na novčane žrtve da bi se uvećala finansiska sredstva države. od posadskih. Nekadanja kneževska aristokr atija i bojari gube skoro svu svoju moć. Važno je napomenuti i to da je vlada uvek pozivala pretstavnike zemlj e okupljene u Zemskom Soboru da učestvuju u donošenju svih važnijih političkih odluka. Ivana IV i Godunova su ih desetkovale i rastrojile. Varošan riželjkuju monopol trgovine i zanatstva i poništenje povlastica koje su raniji vlada ri dali tuđinskim trgovcima. Za najvažnije poslove njegovi ukazi se objavljuju u isti mah kada i carevi. Oni se trude da uspo stave red i mir u zemlji. Zemski Sobor postao je pretstavnik naročito srednjih staleža. kome je tada bilo šesnaest godina. kao prilikom skupštine za i zbor cara godine 1613. Tuga koju je caru pričinio ovaj neuspeh. ali. 1637 i 1642. podriva njegovo zdravlje. on umire u julu 1645 godine. Dok je ranije bio samo savetodavni or gan. Ne samo da on daje svoje mišljenje caru. on sada odlučuje o ratu i miru. Nasilničke vladavine Vasilija III. Pošto je izabrao cara. i poverava starateljstvo nad mladim car em bojaru Borisu Ivanoviču Morozovu preporučujući mu da čuva kneževića kao zenicu u oku. Uloga Zemskog Sobora za Mihailove vladavine. koji u to vreme počinju da igraju veoma važnu ulogu u društvenom i političkom životu. pred patrijarhom i članovima svoje porodice. u metežima za Doba Nemira oni su iz gubili skoro i poslednju svoju važnost koja je prešla na službeno plemstvo i na gradsk i trgovački stalež. njegovog ustezanja da primi presto i jednodušnih uveravanja o usrdnoj saradnji koja su mu tada davana. neg o sa istim pravom kao i on diktuje svoju volju celoj zemlji. traže da se zadovolje najpreče potrebe njihovoga staleža. jer ga otac poziva natrag. tek posle Mihailove smrti može Valdemar. i on je za vreme prvih Romanova delao kao izabrana pretst avnička skupština. no pod uslovom da se princu dopusti da ostane u svojoj veri. oni u isti mah. kao i smrt njegove dvojice starijih sinov a. koji je postao izborno telo za Doba Nemira. a takođe i pokušaji verenikovi da pobegn e. t e su mu se suze nagomilale u unutrašnjim organima i suviše rashladile krv. a ponekad čak i od seljaka. sastavljen je od članova bojarske Dume i Saveta crkvenih velikodostojnika.oklevanja Hristijan pristade da pošalje svoga sina u Moskvu. on odobrava nov e finansiske mere i povećavanje poreza. Setimo se samo okolnosti u kojima je car preuzeo vlast. svoga sina Aleks eja. Iz to ga nastaju mnoge verske rasprave. — Najkarakterističnija crta Mihailove v ladavine jeste otsustvo svake lične opozicije protivu cara. 10 8 Oduzimanje zemlje u korist države što ga je vršio Ivan IV uništilo je njihove velike pos ede i njihovu moć lišilo ekonomske osnove. zasedavao skoro neprekidno i mnogo uvećao svoju ulogu. verovatno od vodene bolesti. Valdemar dolazi u Moskvu 164 4 godine. Pri važnim misijama koje se odnose na državne poslove. Ta dva stal eža igraju glavnu ulogu u Zemskim Soborima u početku XVII veka. ko ga su u Moskvi držali u pravom sužanjstvu. i to u velikim razma cima. njegov pretstavnik prati carevog činovnika. Njegovi lekari smatraju da je on premnogo plakao. da je stvarno delio vl ast sa carem. od izabranih pretstavnika službe noga plemstva. Politika nove dinastije staraće se da zadovolji sve te zahteve. Plemići traže učvršćivanje sebarstva i potpunu zabranu premeštanja seljaka. sada je u preduzimanju upravnih mera uzeo tolikoga učešća. Pa ipak.

a potom. A li kada je careva pratnja počela da je vređa i šiba nagajkama. njegova vlada vina obeležena je narodnim bunama. Njihova uprava najzad je sasvim ogorčila narod. U početku njegove vladavine zemljom upravlja sebični i grabljivi Morozov i prenosi s voje mane i na svoje potčinjene. zahvalio mu što je otkrio zloupotrebe. Šest najlepših izvedene su pred cara. Njegov uticaj se povećava posle njegovog orođivanja s carem. što dokazuje da je moć nove dinastije bila već čvrsto zasnovana. koja iskorišćuje svoju neograničenu moć da gazi ne prava stanovnika — jer ta prava i ne postoje —. Pskovu i Novgorodu. nije se mogla više soliti jevtina riba kojo m se hranilo stanovništvo oko Volge. odakle se on uostalom vratio posle dva meseca. iskasapila đake Čistoga i Pleščejeva. sakupljeno je po starom običaju dvesta najl epših devojaka iz Rusije. gde je svetina isprebijala poreznika. a Morozov prognan u manastir Svetoga Ćirila na B elom Jezeru. osećaju se još mnogo jače za vre e Aleksejeve vladavine. Tr ahaniotov je pogubljen. Car je zatim izabrao Mariju. sest rom mlade carice. Pa ipak je Aleksejev staralac. što je učinjeno na predlog Nazarija Čistoga . koji je hteo da izvez e tovar žita kupljenog od državne uprave na osnovu jednog ugovora. te su hiljade puda ribe trunuli. Morozov. i on ih je nagovorio da se rasture. u Ustjugu. a to će reći državnoga sekretara (1646). pohvatala strance na gradskim kapijama. njegov bliski rođak. U maju 1648 godine ogromna gomila naroda zausta vila je konja caru. opljačkala ih i mučila pod izgovorom da hoće da otkrije nekakvu . ogorčena svetina jurnula je na napadače. U P skovu su stanovnici napali švedskog trgovačkog agenta Numersa. pa je svetina prodrla u sam Kremlj. obećao d a će smeniti podmitljivce i zamolio da se pomiluje Morozov. a s ada se pojačala i otvoreno ispoljavala. — Iako predanje kaže da je Mihailova vlast bila ograničena jednom izričnom obavezom prema bojarima (ili verova tnije prema „pretstavnicima cele zemlje”). već njihove životne interese. 10 9 ranijega trgovca iz Jaroslavlja koga je Morozov uzdigao na dostojanstvo dumnoga đa ka. bojara Nikitu Romanova koji je bio omiljen u narodu. Posle toga Miloslavski postaju ljubimci i dovode na mesta dota danjih činovnika svoje rođake ili štićenike. bio jedan od uzroka tih pobuna. i Morozov se odmah oženio Anom. koji se vraćao sa pokloništva iz manastira Trojica-Sergijevo.2. u Solvičegods ku. kćer Ilije Miloslavskog. početkom avgusta. a zatim je car po izlasku i z crkve održao govor narodu. na veliki g nev naroda koga je još ogorčilo i ustanovljavanje drugoga jednog državnog mon opola. Moskovski meteži imali su neposrednog odjeka u ostalim varošima: u julu. zahtevala da joj se izda đak Trahaniotov i opljačkala domove Morozova i drugih bojara visokog a roda. jer je duvan u Rusiji smatran za biljku koju su i Bog i vera zabranili (jednim ukazom iz 1634 godine zaprećeno je smrtnom kaznom o nima koji bi ga upotrebljavali). i zatražila da se svrgnu njegovi rđavi savetnici. Tri dana su čašćeni vot kom i medovinom strjelci koji su učestvovali u pobuni. Car je t ada poslao svoga rođaka. Kad je Aleksej hteo da se oženi. Ona se prema caru ponašala sa poštova njem i skoro se umirila kad joj je on obećao da će zadovoljiti njene zahteve. smatrao za potre bno da Sobor potvrdi izbor njegovoga štićenika. ali su one naročito posledica težine novoga režima i društvenih trvenja koja su već bila osetna pri kraju prethodne vladavine. koji je bio blag i neodlučan. gde su je zaustavili naoružani odredi sastavljeni od tuđinaca. Sutradan se pobuna proširila na sve delove Moskve. Jamačno da je sama narav careva. nesposoban da se bori sa dvorskim spletkarenjem i samovoljom svoje o koline. pritisak novih nameta i samovolja birokrat ije. i on se odlučio za ćerku F jodora Vsevoložskog. No i pored te potvrde. ali se ona onesvestila od radosti kada je čula tu vest. koji su bili isto toliko podmitljivi i nesa vesni koliko i oni koje su oni zamenili. da p regovara sa pobunjenicima. monopola prodaje duvana. gde su opljačkana državna slagališta i gde je pobuna ugušena veoma svirepo. pa su j e prognali u Sibir zato što su njeno onesvešćenje protumačili kao napad padavice. može se pouzdano tvrditi da Aleksej nije ni kada primio na sebe takvu obavezu. kamenovala ih i rasterala. Usled učetvorostručavanja poreza na so. ALEKSEJ MIHAILOVIČ (1645—1676) Narodne bune 1648—1649 godine u Moskvi.

i on sadrži. U Novgorodu. a potom se spremala da zavede red u državnoj administraciji i pravosuđu. poslužila kao izg ovor za nove nerede u prestonici. nekoj pos ebnoj obavezi koja ih strogo deli. Iako u njemu još uvek ima praz nina. naročito finansiske. Već za vreme zasedanja Sobora 1648 godine. ili spoljni zapleti.tobožnju zaveru. Zakonik cara Alekseja ostao je da važi kao osnova ruskoga zakonodavstva puna dva s toleća. ruskih i tuđinskih. vlada nema više razloga da se trudi da sazna misao i volju naroda i da od njega t raži pomoć i savet. I zaista. Osim toga. koja se utišala tek krajem aprila posle obećanja da će se dati oproštaj. U Pskovu se pobuna produžava. a potom je opljačkala d omove bogatih trgovaca. intervenc ija mitropolita Nikona. Ali je toj zbirci podeljenoj na 25 poglavlja bio dodat jedan odeljak o vrhovnoj vlasti. svetina je zaustavila danskoga poslanika Graba. koju su prouzrokovale sve veće vojne potrebe. građane i naročito na stalež koji će postati upravni st alež. O svakom pit anju je vlada naredila da raspravlja ne cela skupština. pošto je društvo podeljeno na staleže i svaki stalež ima poseban odnos potčinjenosti državi. i optužila ga da je poneo sobom državno blago. na „vojne obveznike” ili plemstvo. još i socijalno zakonoda vstvo koje se odnosi na seljake. razume se. otvorila vrata na tamnicama i stavila sebi na čelo oslobođene osuđenike. „iz straha od naroda” sazvala je za septembar 1648 godine Zemski Sobor k ome je podnela predlog Zakonika što ga je sastavila naročita komisija pod pr etsedništvom kneza Odoevskog i đaka Gribojedova. pohvatane i pogubljene. Tada car. ne izuzimajući v ođe pobunjenika. — Pod utiskom toga niza pobuna vlada je najpre ukinula mon opol na so i duvan. Kasnije su kolovođe. On je prožet jednom idejom koja ga tesno veže za njegovo doba. — Ovakvo društveno uređenje nije moglo da umanji uzroke nar odnog nezadovoljstva. osim sudskoga postupka i osnovnih odredaba. suprotstavljajući posebne interese — kao što će se videti — svih društvenih redova. dopunili i premapotpisali. Buna 1663 godine u Moskvi. car je naredio da se iskuje bakarni novac sa istim . uz zvonjenje svih zvona zauzela je tvrđa vu. po savetu Nikona. kada je marta 1649 godine stigla vest o do gađajima u Pskovu. denjga i poluška. Ovaj prvi pokušaj prikupljanj a ruskih zakona je stvarno zbirka propisa koji su već važili u raznim prilikam a ili državnim nadleštvima. koji je anatemisao pobunjenike. pravično i pravedno”. Kasnije su ovakva savetovanja sa s tručnjacima ili zainteresovanim grupama učinila izlišnim sazivanje izabranika čitavoga n aroda. idejom da su svi društveni redovi potčinjeni. Godine 1649 tekst toga Zakonika. zadaje osetan udar samom načelu Zemskoga So bora. na zahtev članova skupšt ine. budućeg patrijarha. sve do objavljivanja Zakonika od 1833 godine. nego samo zainteresovana socijalna grupa. dodato je više odredaba u korist građanskog stanovništva i plemstva. Ova podela. Po savetu bojara Fjodora Rtiščeva. u julu pokušavaju uzalud da osvoje njegov logor. Tako je finansiska ref orma iz godine 1656. pošt o su ga članovi Sobora pretresli. a konačnu odluku donosio je u svima slučajevima ca r sa bojarskom Dumom. 11 0 Zakonik iz 1649 godine. dotada nepoznat ruskome zakonodavstvu. koji se vraćao u svoju zemlju. u korist države. koje se i dalje ispoljava u nemirima i pobunama kadgod izb iju unutrašnje teškoće. ispitivanje mišljenja raznih društvenih redova vršeno je odvojeno. sastavlj en uz pripomoć Litvanskoga Statuta iz 1588 godine. U to doba u Rusiji su bili u opticaju srebrni nov ci zvani kopejka. obećava opšte pomilovanje. a to je narodnom kreditu. država je odlučila da pribegne jednom načinu kojim će se poznije služiti sve vl ade. i sveštenstvo uspeva da nagovori stanovnike da poljube krst u znak svoje vernosti caru. samo j e pooštrila bunu. Da bi se naknadili izvanredni troškovi nastali u sled rata. on je ipak mnogo potpuniji nego raniji zakonici careva Ivana III i Ivana I V. U maju i junu stanovnici uspešno odolevaju trupama kn eza Hovanskog koji je bio poslan da ih savlada. poslan je državnim nadl eštvima i gradovima da bi „taj zakonik bio čvrst i postojan” i da bi „sve parnice bile isl eđivane saglasno njegovim odredbama.

— Narodno nezadovoljstvo. ugušeno u prestonici . pa čak i vojnika i oficira. ona t raži da pravi krivci. Ovaj odbor odgovara da je ta stvar „prvoredne važnosti i da se tiče cele z emlje”. Ustanak kozaka Razina 1668—1671 godine. Svetina počinje tada da se komeša i u julu 1663 godine dolazi pred carev dvorac u selu Kolomenskom. prenosi se na nedavno naseljene granične oblasti i na zemljište slobodnih kozaka. među žrtvama bilo je kmetova i slobodnih seljaka. nego početkom 1668 godine o svaja na prevaru tvrđavu Jaik. a godine 1663 vredeo samo jednu petnaestinu od vrednosti sreb ra. da je on godine 1660 izgubio polovin u svoje vrednosti. Ali bogati trgovci nisu propustili da se koriste tom operacijom. Cena robi povećala se u istoj razmeri. Uhapšeni ljudi mučeni su posle toga. gde on troši nemilice i prodaje jevtino skupocenu svilu ukradenu u Persiji. U toj v aroši. no t . budu predati sudu i primora va cara da obeća da će on lično izvideti tu stvar. Ukaz od 1663 godine uspostavio je prosto opticaj srebrnog novca i ut vrdio otkupnu cenu bakarnog novca na 5 ili čak i 1% od njegove nominalne vrednosti . i u proleće pljačka persisku obalu Kaspis kog Mora između Derbenta i Bakua. Ali vlada i dalje nije htela da sazove Sobor. i mnoge legende kruže po narodu o „baćuški Stepanu Timofejeviču”. Ali kada je iz Moskve stigao drugi talas nezadovoljnika koji su pretili da će silom oteti izdajnike ako im se odmah n e izdadu. iako se ono dotada smatralo neosvojivim.000 pogubljen o je. U septembru godine 1 69 vlada ga poziva da na Donu pretstane zakonitom atamanu kozačke teritorije. iako pravih kolovođa pobune nije bilo više od 200. a ne glavn i lupeži. Njihovo pljačkanje tr aje od 1658 do 1665 godine. pa ga posle oni puštaju u opticaj . 15. više od 7. nastupila je takva infl acija i toliko visoka ažija na bakarni novac. n jegova hrabrost i izdašnost izazivaju divljenje upola istočnjačkog i nomadskog stanovn ištva. oni prelaze na Volgu blizu Caricina i odat le silaze na Kaspisko More da pljačkaju persiske pokrajine. tada mesne vojvode uništavaju njihovo sklonište na gornj em Donu. ali su stradali samo sitni ljudi. On se ne zadovoljava samo pljačkanjem žitnih karavana na Volgi.11 1 natpisom i pustio ga u opticaj sa istom vrednošću koju je imao i srebrni. kozak S tepan Razin stvara novo sklonište na jednoj pritoci Dona. dok je plata vojnih lica ostala ista. podrazumevajući tu i Miloslavskog.000 lica kažnjeno je oduzimanj em imanja i progonstvom. mnogi su udavljeni u reci Moskvi. svih gradova i svih staleža u Zemski Sobor. To je otvoren protest protivu zamenjivanja Sobora st ručnjačkim odborima. da tamo smešta plen. a mnogi drugi prognani u Sibir . J edna istraga otkrila je tu prevaru. Verovatno da se i sama vlada nije ustezala da iskuje preterano mnogo novaca. Isprva je taj novi novac imao uspeha i primao se sa istom vrednošću kao i srebrni. Oni pljačkaju i trgovačke karavane na čitavom toku donje Volge između Saratova i Caricina. car poziva strjelce koji jurišaju na goloruku svetinu. šalju svoj bakar u državnu kovnicu novc a da se od njega iskuje novac zajedno sa državnim. razbija vojsku vojvode Bezobrazova koji 11 2 je bio poslan protivu njega iz Astrahanja. u okolini Moskve. oni podmićuju činovnike koji s u potčinjeni carevom tastu Ivanu Miloslavskom. te je tako naglas ila da moskovski autokrati nemaju nameru da više služe tim oblikom narodne s aradnje. U leto 1669 godine potukao je i potopio persisko brodovlje u Kaspiskom Moru. Ali posle 1667 godine. Već smo videli njihovu ulogu na Crnom moru i napore Moskve da zaustave njihove upade na Krim i u Tursku. građana i sveštenih lica. a u av gustu se vraća u Astrahanj gde pod povoljnim uslovima dobiva carev oproštaj. Vlada tada saziva pretstavnike moskovskih trgovaca da ih pit a za savet. ili su im čak otsecane ruke i noge. A kada su stanovnici varoši Rešta odbili njegov napa d. Otkako se Moskva odrekla Azova te im je prist up ka Crnom Moru zatvoren prema Donu. on se osvetio vršeći pokolj nad stanovnicima bogate varoši Farabata. i da je neophodno potrebno sazvati pretstavnike „cele zemlje. K ako je usled toga tržište bilo preplavljeno bakarnim novcem.

U aprilu 1671 godin e. stigli u Moskvu i čak do manastir a Solovski u Belom Moru. idući ka jugu. Pobunj enici su pojurili u susret „baćuški Stepanu Timofejeviču” koji je radi uvećanja svoje slave izjavljivao kako vodi sobom carevića Alekseja (nedavno preminulog) i patrijarha Ni kona (izgnanog nedavno na Belo Jezero). Kagalniku. Pojačan skitničkim seljacima koji jure k njemu sa svih strana privučeni slobodom i izgledom na plen. Domorodačko stanovništvo sa Volge. u novembru i decembru 1670 g odine. Tek posle godinu dana vlada će se smatrati dovoljno jaka da otpočn e istragu i pogubi podbunjivače koji su se bili pridružili Šeluđaku. starešine raznih kozačkih četa odvajaju se od Razina i otpočinju da vrše razbojništva za svoj račun. atamana su iznenadili u njegovom poslednjem skloništu. oni ga dočekuju raširenih ruku. u tvrđavi Kagalniku koju je on podigao. Mordvi. izjašnjavaju se protiv njega čim su saznali da je patrijarh Josif s večano anatemisao „Stjenjku” u Uspenskoj lavri u Moskvi. njegovi sta ovnici odbijaju u avgustu juriš vojvode Miloslavskog i otvaraju gradska vrata care vim trupama tek u decembru. a u junu je raščerečen. gde je vrgnut na najstrašnije muke. Prebegli strjelci nagovaraju ga da pođe na Astrahanj. zvanično sedište atamana. on te iste 1670 godine zauzima na prevaru Caricin i u dva maha poražava careve trupe.000 konjanika. Barjatinski se probija ka donjoj Volgi. a potom ostavlja zapovedništvo nad A strahanjom Vaski Usu i polazi uz Volgu sa 200 lađa za kojima idu 2. i njegovi smeli podvizi slavlj . ubija carevog izaslanika Evdokimova i pridružuje se drugom jednom razbojniku. ranjen. i zaista. sa starešinama koji su iz abrani na opštoj skupštini („kružok”) ljudi iz višeg staleža su poklani. oni uspevaju da se održe u njenoj tvrđavi čitav mesec dana. on umnožava broj pogubljenja i podiže svuda vešala. Prozorovski. No on se ipak ne osuđuje da odmah napadne varoš. Vatreni Razinovi proglasi narodu doprli su do Tambova i Penza. U isti mah. Oke i Dona seljaci su poubijali posednik e zemlje još pre njegovog dolaska. čije stanovništvo i vojnička posada izgleda da hoće da pređu na njegovu str anu. Neredi počinju u Ca ricinu. pošto su prethodno dobili obećanje da će se dati opšte i pot puno pomilovanje. otvara tamnička vrata zločincima i prima u svoju rulju seljake skitnice. Ta pobuna nije se ograničila samo na Jugoistočnu Rusiju. Astrahanj se još uvek brani pod upravom Feđke Šeluđaka. zatvorio se sa n ajuglednijim građanima u sabornu crkvu. Upućen je u Moskvu. on upada u varoš. isteruje razbojnike sakrivene po šumama i šumarcima. imućni kozaci. odatle odlazi u Čerkasi . Svuda su narodne mase burno pozdravile Razinova obećanja da će uništiti bojare. on mu odgovara preteći. koje on podnosi veoma hrabro . Imućni donski kozaci. On osvaja Saratov i Samaru i zavodi u njima kozačku upravu. glavni buntovnici koji mogu da se spasu beže. knez B arjatinski i Ivan Miloslavski napadaju ga blizu Simbirska. čija je rulja već opljačkala i poklala plemstvo Tu le i Voronježa. bili su prišli njemu Ovu raznorodnu svetinu držala je na okupu samo slav a neustrašivoga atamana. Dolgoruki. Vasku Usu („Brki”). Njegov poraz blizu Simbirska i svirepo ugušivanje pobune u Nižnjem Novgorodu koje je izvršio knez Georgij Dolgoruki naneli su težak uda r njegovom ugledu. ubija vojvodu koji je odbio da proda rakiju kozacima. On se na jpre utvrđuje na Donu. a njihove žene azdeljene među kozacima. koji su većinom neprijateljski r aspoloženi prema Razinovim „lupežima”. i spaljuje pobunjenička sela. Narod je verno sačuvao uspomenu na Stjenjku Razina. Po varošima stanovnici su poklali vojvode. K ada mu je astrahanjski vojvoda Prozorovski naredio da prestane sa svojim postupc ima.o je značilo pružiti mu dobar povod da proširi polje svojih podviga. Istočnjačka ro ba nađena na trgu uzapćena je i zajednički podeljena. koja proizvode dubok utisak. i ma da on drži tu varoš. Careve vojvode. U svim oblastima između Volge. gde su ih kozaci sve poklali. Novi „Vladar” opija se bez prestanka pune tri nedelje. plemstvo i činovnike. stotine i desetine. Varoš dobiva kozačko uređenje: stanovnici su podeljeni na hiljade. da će sve staleže i društvene redove (čin) izjed ačiti pred zakonom i da će svuda zavesti kozačku 11 3 republiku. Uskoro se nedisciplinovana svetina koj a sačinjava ogromnu većinu Razinovih pristalica rastura. Vlada to iskorišćuje da s akupi jednu vojsku koja na obalama reke Svijega uništava Razinove trupe u d vema krvavim borbama (u oktobru) i primorava Razina da beži na donju Volgu. Čer emisi i Čuvaši.

prava pr venstva. kada su na vlas ti. Bojari pokušavaju da spreče njihovu samovolju i prebrzo napredovanje u upravnoj hijerarhiji pomoću jedne naročite ustanove. ili OrdinNaščokin. — Nacionalistički istoričari imaju običaj da ulepšavaju vladavinu Alekseja Mihailoviča. koju vladar mora da ima. Svaka porodica budno pazi da već uspostavljen a ravnoteža ne bude poremećena novim naimenovanjima. nema nimalo njegove lične zasluge. Ideal kozačke jednakosti i bratstva i dalje je bio suprotstavljen nepravičnosti plemstva i činovništva. koje su samo proizvod i karakteristični znak toga doba. Tako se objašnja vaju razvrat i samovolja „silnih”. Nasuprot tome. Od staroga plemstva. Njegova dobroćudna ličnost ne utiče na opšti karakter vlada vine. Ova ustanova nema ničega zajedničkog sa zapadnjačkim carstvom. naročito za vreme ratnih pohoda. i u pozorišnim pretstavama. Ta da se vidi kako se oko dvora stvara originalna umetnost ruskih primitivaca. bojar Fjodor Rtiščev. u tome veku svireposti on je sposoban da se raznežen o zaplače. On 11 4 se ponekad žali kako ga čak i u njegovoj najbližoj okolini niko ne sluša. I baš ti novi ljudi. Ovaj bunto vnički duh živeće sve do doba Pugačeva. Jedinstvo nacionalnog razvitka za vreme prve dvojice Romanova. propagator narodnog prosvećivanja. — Suprotnost i zmeđu vladavina prve dvojice Romanova. ona je zasnova na ne na jednakosti bojarskih porodica. U tom pogledu može se reći da u XVII ve ku nijedan stalež nije igrao povlašćenu ulogu upravnoga staleža. „preblagoga” Alekseja Mi ailoviča. od kojih jedna pretstavlja doba Zemskog Sob ora a druga doba narodnih buna. Iako pobožan na starinski način. jer je sv aka porodica jedino želela da sačuva svoj položaj u odnosu na druge porodice bliske dv oru. No kako u tadanjem ruskom životu ima m alo čega što bi se moglo ulepšavati. On je zaista bio dobronameran. prirodno obdaren i imao je jak ume tnički smisao koji se ispoljavao u njegovoj ljubavi prema prirodi i lovu. koje je zavedeno u crkvama. kako su preke državne potrebe. pa i sama njegova blagonaklonost ne zadržava ga da u nastupima gneva pokaže sv irepost i grubost svojstvene dobu u kome je živeo. pokazu ju odnosnu važnost pojedinih porodica. ne nanoseći ipak štete monarhističkoj ideji i ličnom ugledu v ladara —. koje je Ivan Grozni desetkovao. ostal o je samo nekoliko porodica. Naimenovanja na položaje u državnoj službi. kaogod i kozačka slo boda opštem robovanju i teškim teretima koje je nametnula moskovska država. Ali u svima tim pojavama. ili bojar Matvjejev. njemu nedostaje jaka volja. Petar Veliki. nego na njihovoj nejednakosti. Njih su potisnuli rođaci novoga vladara i raznih carica poreklom iz srednjega plemstva. slavi nje gove vladavine doprineli su oni njegovi državnici koji su došli u dodir sa zapadnjačko m kulturom i koji nam zbog toga izgledaju kao preteče njegovoga slavnog sina: na primer. prevazilazile znatno njegove mogućnosti i sredstva. ne treba da nas navede da zaboravimo jedinstvo n acionalnog razvitka. On ume da otkrije izvor radosti u horskom pojanju. Više činovništvo i dvorsko p emstvo mogli su da drže taj položaj — i zbog toga se narodno nezadovoljstvo razbesnelo protivu njih. Njegova osetljiv ost ide ponekad do bolećivosti. a naročito vojne. vlada nije mogla da se liši neprekidne saradnje celoga naroda. ona bi se smatrala uniženom ako b i jedan od njenih članova postao niži po položaju od člana neke druge porodice . trebalo je baš radi njegovoga interesa podvrg nuti sve društvene staleže veoma teškim obavezama. on ipak nije ravnodušan prema zapadnjačkim no vinama.eni su u mnogim narodnim pesmama i legendama. oni uzdižu samu ličnost carevu. Ali. dopuštaju sebi najveće zloupotrebe. pa će ga čak i nadživeti. prvi istinski ruski diplomat. Prava Aleksejeva uloga. jer je položaj onih koji su pozvani na v last veoma nepouzdan. pri to me radu na preustrojstvu. Za Mihailove vladavine obrađena je pažnja obnovi zemlje. koga smatraju za najtipičnijeg pretstavnika one stare Rusije k oju je uništio njegov rođeni sin. Mnogo više nego on sam. koje su nedavno donete iz Evrope. njego vom ukusu za lep nameštaj i lepom ophođenju prema njegovoj okolini. ali oni ne sačinjavaju uistini jedan stalež. od kojih je narod toliko patio za vreme njegove v ladavine.

prelazili u pravoslavnu veru. upoređuju se unuci ili praunuci dveju porod ica. te je znatnom snagom privlačila i druge ruske oblasti. njihove društvene. da mu plaćaju danak i pomažu mu pri njegovim vojnim pohodima. Uskoro posle toga Galič je zauzeo poljski kralj Kazimir Veliki i prisajedinio ga Poljskoj. i postavio tamo svoje nećake kao vasale. koji je dotada bio bez takmaca u Litvaniji. Litvansko-poljsko političko ujedinjenje i poljsko gospodarstvo u Južnoj Rusiji. Litvanski kneževi. bile pre jedna ruska država nego litvanska. Sin i naslednik Gediminov. oslobodili s u ih tatarskoga jarma i poštovali njihovu veru i običaje. Tako je k rajem XIV veka skoro cela Zapadna i Južna Rusija. Jer ovi. Većino m rasparčane krajem XIII veka u beznačajne kneževine i oslabljene tatarskom katastrofo m. taj sistem biće sasvim u kinut krajem toga stoleća.11 5 koja je prema rodoslovnom rasporedu ranije bila ravna njoj. Minsku. Olgerd. nego i politikom litvanskih kneževa. Pošto su se u početku XIII veka probudila za politički život i obrazovala velike vojničke zajednice pod udarom nemačke najezde. ruski uticaj rastao je u Litvanskoj državi. SJEDINJENJE MALORUSIJE SA MOSKOVSKOM DRŽAVOM Zapadna i južna Rusija pod litv anskom vlašću u XIV veku. ako ne i sasvim. kralja Poljske i Ugarske. što su litvanski kneževi. ženili se ruskim kneginjama. ruski jezik postao je zvaničan jezik Litvanije koja je sv e više postajala ruska i obuhvatala velike ruske teritorije. Jasno je da ovakav sistem isključuje izbor najsposobnijih i koči tok poslova. ruski uticaj. koji je tek bio prešao u pravoslavlje. lako usvojili njihovu kulturu. pod uslovom da ovi priznadu vrhovnu vlast litvanskoga veliko g kneza. njegova kći Hedviga ostala je jedina naslednica njegovih prava na Poljsku. njihov opštinski i oblasni sistem. zagrozio je u to doba sused noj Poljskoj i izazvao u njenim upravljačima želju za tešnjim savezom sa Litvanijom. Vitebsku. litvanska plemena pokazala su se veoma ratob orna prema svojim susedima Rusima. 3. oni su postepeno usvojili sudske običaje i hrišćanstvo ruske 11 6 pravoslavne crkve. Ova upoređenja ustanov ljuju se polazeći od predaka. Turovsku. Oblast Galič-Volinija bila je već priznala za svoga vladara njegovoga sina Ljubarta. sve više su težili da konačno potčine susedne ruske oblasti svojim posedima. ponekad su im čak dopuštali da zadrže svoje nekadan je mesne kneževe. kao Polocku. pri kraju XIV veka. U obliku književnog beloruskog i maloruskog narečja. Uporedo sa uvećav anjem stanovništva. bila pripojena Litvaniji. N aimenovanje tuđinskih starešina u vojsci nanosi mu prvi udar. Litvanci su prirodno podlegli uticaju ruske kulture. Lakoća sa kojom su vršena ova osvajanja ne može se objasniti samo slabošću ruskih kneževina. Zbog toga je mnoge takve o blasti. i tako je Litvanija. P o smrti Ljudevita. koji su ih često napadali i pl jačkali. ove oblasti nisu bile sposobne da se dugo odupiru. s udske i administrativne tradicije. Nemački napad. na primer. koja je bila naprednija. — U vremenu kada se Moskovska država počela obrazovati na severoistoku Rusije. družeći se s Rusima. bio je već osvojio zemlje nekadanjih kn eževina Perejaslavlja i Podolije. Oni su zadržali unutrašnje uređe nje prisajedinjenih oblasti. koje je u to doba već bilo obrazovano. zapadni i južni deo ruske zemlje postepeno je prevukla sebi druga jedna država. koji je ranije izazvao stvaranje Litvanske države i njeno zbliženje sa Rusijom. veliki knez Litvanije. U takvi m okolnostima promena gospodara utoliko je manje izgledala važna stanovništvu. Pinsku i Kijevsku. te su poljski velikaši ugrabili tu priliku d a brakom sjedine te dve države: Jagajlo (Jagelon). naseljena Belorusima i Malorusim a. iako su pokorili Ruse. n aišao je tamo na jednog ozbiljnog protivnika. Litv anija. ali je Volinija ostala pod Litv anijom. prešao je u katoličku veru i oženio se Hedvigom. Mnogobošci i poludivlj i. koju su . pošto su dve trećine njene teritor ije sačinjavale ruske oblasti. — Ali. brzo i lako osvojio veliki knez Gedimin (1315—1340). navikli se da govore ruski i postali zajedno sa svojom okolinom upola Rusi.

te je naposletku (1392) Jagajlo bio primoran da p rizna za velikoga kneza Litvanije svoga rođaka Vitovta. u obliku dinastičkog jedin stva. Istina. Tri godine kasnije. čiji je položaj postajao sve teži. Niže i srednje plemstvo. skupština (Dij eta) u Lubinu. vremenom su i pravoslavnim plemićima dodeljena ista prava ko ja su imali i katolici. godine 1410. i zajedničkim Senatom. koji su dotada zavisili od litvanskog ve likog kneza. da je ugovor sklopljen u Gorodlu proširio prava i povlastice polj skoga plemstva i na litvanske plemiće koji su postali katolici. koji su postajali sve opasniji ukoliko je rasla snaga Mos kve. Ono je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod litvans kog plemstva. ipak zauzela povlašćen položaj. kojom vlada jedan i isti izborni vladar. Oblasni kneževi potčinjeni velikom knezu zamenje ni su vojvodama i njihovim kastelanima. Litvanija je već bila konačno usvojila poljsko društveno uređenje. počela je od XV veka da polaže pravo na sve ruske oblasti koje su bi le potčinjene Litvaniji i koje su moskovski vladari smatrali za svoju naslednu „baštin u”. na saboru pretstavnika Poljske i Litvanije koji je održa n u Gorodlu. kome su oni ponekad pri lazili zajedno sa svojom oblašću. i usvojili katoličanstvo. ali se pred odlučnim otporom Litvanac a morala zadovoljiti zapadnom Podolijom. u bi tci kod Tanenberga (Grinvalda). istina.Rusije o dnele su sjajnu pobedu nad Tevtonskim redom i onemogućili mu da dalje polaže pravo n a poljske i litvanske teritorije. poljsko plemstvo počelo je više nego ikad žudeti za plodnim i slabo naseljenim oblastima južne R usije. nego i stvarno ujedinjenje tih dveju država. diplomatija Moskovske države. usvojila je sistem uprave i d ruštveno uređenje Poljske. za vlade poslednjega Jagajlovog potomka Sigmunda II Uzvišenog uspos tavila je novo i još tešnje litvansko-poljsko jedinstvo. sa zajedničkom Dijetom (skupštinom). Savez između Litvanije i Poljske. i kako više nisu imala veze sa okolnom oblašću. koja su se upravljala prema magdeburškom pravu. Kao što su ranije upravni krugovi litvanski bili prožeti ruskom kulturom. Osim toga. te je u tome i uspelo za izvesno vreme pos le Vitovtove smrti 1430 godine —. proglašeno je ne samo dinastičko. a naročito ruskog. Ovo sjedinjavan je jako je želelo i poljsko više plemstvo. koja se bil a znatno uvećala.primorali da raskine svoju raniju veridbu sa vojvodom od Austrije (1386). A tako se u to isto vreme u Litvaniji pojačala želja za savezom. Pred ovim zahtevima. Katolički i poljski uticaj načinio je posle toga toliki napre dak u Litvaniji. Ovaj b rak je donekle obezbedio sjedinjavanje tih dveju država i prokrčio put poljskom i ka toličkom uticaju u Litvaniji. već posle Vitovtove smrti Poljska je pokušala da prisvoji jedan deo tih oblasti. plemići su u velikom broju napustili pravoslavlje. Litvanija. koja je uživala zaštitu države i išla u ko rak s njom. pretvorili su se u zasebna i čisto buržoaska društva. ali je katolička crkva. Poljaci i Litvanci st ekli su uzajamno pravo da kupuju zemljišta i da zauzimaju upravne položaje i u jedno . sastavljenom od pretstavnika plemstva. Ipak. iako je sačuvala svoju nezavisnost. 1413. Seljaci su lišeni svoje slobode i ve zani za zemlju na kojoj su stanovali. Litvanci su počeli pomišljati da se što tešnje sjedine sa Poljskom. to jedinstvo nije se isprva pokazalo onako tes no kako su želeli poljski plemići. ipak je bio ostvaren i njegov rezultat se ubrzo pokazao. ali nije moglo sprečiti napredak poljskoga uticaja . da priznadu vlast moskovskog velikog kneza. i dalje smatralo Poljake za tuđince. Gradovi su izgubili svoja veća. Kada je oko sredine XVI veka iskorišćavanje velikih zemljišnih poseda u Poljskoj uzelo velikoga maha u cilju izvoza. Pošto su prihvatili poljsku kulturu. jer je htelo ne samo da uveća svoju državu. koji se bio pokazao prilično nezavisan prema njemu. Litvansko društvo je . n ego i da oduzme od Litvanije južne ruske oblasti. primalo ih protiv svoje volje i tru dilo se da sačuva svoga sopstvenog kneza u nameri da održi svoju nezavisnost — u čemu su mu energično pomagale i ruske oblasti. sjedinjene vojske Poljske i Litvanije . Ovo smanjivanje ruskog elementa u toj rusko-litvanskoj državi nagnalo je u XV i u početku XVI veka nekolicinu ruskih kneževa. Ovo jedinstvo sklopljeno u Lubinu (1569) proglasilo je stapanje Poljske kraljevine i Litvanske velike knežev ine u jednu državu. iako je pomagalo više m 11 7 plemstvu da porobi seljake. ipak je žudelo za poljskim uređenjem gde je sve državna vl ast bila u rukama plemića. tako su sad brzo prigrlili poljsku kulturu.

j i u drugoj zemlji. veoma snažan u Poljskoj. Međutim. da se većina pravoslavnih episkopa u južnoj i zapadnoj Rusiji. o snovali varoši. Nekoji pravoslavni velikaši. Političko ujedinjenje bilo je kobno po pr avoslavnu crkvu. da bi ih opljačkale. N o kada bi se otuda vratili. Od sredine XVI veka. kao kneževi Ostrožski. ali pošto su o ni tamo stavljali na kocku svoj život ili svoju slobodu pri susretu sa Tatarima. na crkvenom saboru u Brest-Litovsku godine 1596 oni su proglasili ujedinjenje dveju crkava (uniju). oni su podržavali pravoslavne teologe koji su vodili borbu sa katolici ma i štitili crkvena. 11 8 Litvansko-poljsko versko ujedinjenje i katolička prevlast u južnoj Rusiji. bratstva koja su osnivali građani za odbranu pravoslav lja. usvajajući njegove običaje i način živo ta. Ali je verski polet pravoslavnoga plemstva ubrzo oslabio. sela i zamkove. baš u to doba su ruski građani n ašli branioce pravoslavlja u kozacima južne Rusije. najveći deo ruskog stanovništva odlučno se odupirao unijatskoj propagandi. Plemstvo južne Rusije sledovalo je prime ru poljskoga plemstva i ubrzo se s njim stopilo. Ali je poljska vlada uvažila odluku većine episkopa . Zbog toga je krajem XVI veka pravoslavna vera u Litvansko-pol jskoj državi bila postala „vera mužika”. nastavili istu politiku u svojim područjima gde j e imalo pravo pokroviteljstva nad manastirima i crkvama. a protivnike unije smatrala za nepokorne i buntovne prema zakonitoj hijerarhiji i podržavala unijatske episkope. Južna Rusija bila je tada ograničena sa istoka i juga divljim i pustim stepama. svaka zemlja zadržala je svoje posebne zakone. L itvanija je ustupila Poljskoj: istočnu Podoliju. započeo je protivu nje. koju su ispovedali skoro jedino ruski građani i seljaci. Postanak i razvitak kozačke organizacije. odlučila za sjedinjenje sa Rimom. oni se nisu .. kojima je predala pravoslavne c rkve i manastire zajedno sa njihovim imanjima. i ona je krajem XVI veka došla u veoma težak položaj. No i pored sveg progonj enja. p riznali vrhovnu vlast pape i zapretili anatemom svima koji bi se tome usprotivil i. plemstvo pohitalo je da se tim koristi: ono je od poljskih kraljeva bilo primilo ogromna zemljišta i na njima zavelo kmetstvo . Na tim granicama bilo je junaka ko ji se nisu ustezali da zađu u stepu da love životinje i divljač. Podlahiju i Kijevsku ob last. Ipak. Ali su oni u isti mah još teže pritisli ruske seljake jarmom kmetstva. Voliniju. pot pala je sasvim pod Poljsku. Isprva je jedan deo ruskoga plemstva uzeo učešća u borbi protivu unije i katoličanstva. a vraćali se da provedu zimu u naseljenim oblastima. svoju po sebnu administraciju — iako istu kao u drugoj — i svoju narodnu vojsku. koji je isto tako bacio anatemu na pristalice uni je i svrgnuo unijatske episkope. južna Rusija. S druge strane je katoličko plemstv o. lovca ljudi koliko i životinja. Katolički otpor. — Kozaci su obrazovali jedan društveni stalež na jugu Rusije već od kraja XV veka. u nadi da učvrsti svoj položaj. Na imanja koja im je kralj razdelio vlasnici su privukli nove naseljenike. Ovi lovci su obično zalazili u stepe za v reme trajanja proleća i leta. — Dr uštvenoj potčinjenosti pridružila se i verska. u saglasnosti sa poljskim vlastima. kao i nekoji sitni plemići. te su proširili ka jugu i istoku granicu obdelanih o blasti. Poljsko. koje je već bilo ustanovljeno u Poljskoj. o dlazili su u te krajeve samo u naoružanim grupama i stvorili postepeno tip stepsko g ratnika. osnovali su na svojim područjima štam parije za umnožavanje pravoslavnih crkvenih knjiga i škole za obrazovanje budućih knjiže vnika. tako ogorčenu borbu. koja je dotada bila sastavni deo Litvanije. Osim toga. koje su jezuiti fanatizovali. koje su se trudile da prodru do graničnih oblasti Moskovske i Li tvansko-poljske države. Većina pravoslavnog sveštenstva je istina odbila da prizna uniju i u dogovoru sa nekolicinom episkopa koji su ostali verni pravoslavlju priredila istovremeno i u istoj varoši drugi jedan sabor. Stapajući se sa po ljskim plemstvom. ruska aristokratija se najčešće odricala i svoje narodnosti i s voje vere. po kojima su s vremena na vreme lutale samo grupe krimskih Tatara.

poljskim režimom povrveli su tamo. Ubrzo su njihove starešine postale branioci crkve i nj enih prava koja su gazili i država i zemljoposednici. nisu mogli ostati ravnodušni prema verskom proganjanju. čas su se spuštali niz Dnjepar do Crnoga Mora u sv ojim lakim čamcima i napadali obalske gradove sultana ili krimskoga hana. čija je verska politika raspirivala još više mržnju pobunje nika. Mesne vlasti. iako i dalje lovci i slobodni stepski naseljenici. obrazova li su jedno posebno središte. malu utvrđenu varoš na jednom ostrvcet u Dnjepra. ostavljale su im punu slobodu. otimali stotine i hiljade zarobljenih hrišćana od Turaka i Tatara. ili kao „kozaci” — kako su oni sami sebe n zivali jednom rečju pozajmljenom od Tatara. dobiti vla sništvo nad svojim imanjima. oni su živeli kao slobodni ljudi. a tako isto i radi zemljoposednika koji su želeli da pretvore kozake u se ljake. izbile su protivu Poljske. po svršetku svakoga pohoda ona je naređivala da se iz spi ska izbrišu svi prekobrojni. te da postanu ponovo seljaci. van domašaja države i daleko od zemljišnih poseda plemstva. Ova j dvostruki zahtev naišao je na uporan otpor. čuvenu zaporošku Sječu. I pored nepreki dnih sukoba spisak se naglo uvećavao: u prvoj četvrtini XVII veka u njemu su bile za pisane ne stotine. Istina. Taj spisak trebalo je da obuhvati nekoliko stotina ljudi. — Iako su ovi pohodi sprečavali tatarske najezde u južnu Rusiju. a ponekad i desetine hiljada kozaka. Čas su kozaci vršili pohode na zemljouz Perekop. nego hiljade.11 9 vraćali u društvene redove iz kojih su izišli. Pored ovih upisanih kozaka živeli su i dalje slobodni kozaci. Što se tiče neupisanih ljudi. nizvodno od brzaka. Zbo g čestih ratova poljskoj vladi bile su potrebne vojne snage. kao „nepokornici” — kako ih je nazivala državna vlast. zvani „nizvodni kozaci” jer su stanovali duž donjega toka Dnjepra. pobunjene mase jurišale su sa istom pomamom na poljske činovnike kao i na plemiće i katoličke sveštenike. Sječ je smatrala za svoj glavni zadatak borbu protiv muslimana. jer su želele da imaju njihovu pomoć u slučaju borbe sa Tatarima. postali us led svoje snage i broja pravi društveni stalež veoma uticajan u južnoj Rusiji. Oni su tako isto postali sve smeliji prema Tatarima i nisu se više zadovoljavali da odbij aju one koji su lutali po ruskim stepama. gde je bilo više slobode. oni su ipak izazvali neprekidne tužbe i pretnje odmazdom koje su krimski han i turski sultan upućivali. litvansko-poljska vlada počela je uporno da zahteva od kozaka da prestanu s a pohodima koje su oni olako preduzimali i da se smanji broj upisanih ljudi. skoro svi pravoslavni Malorusi. nezadovoljni litvansko. Poneka d su čak odlazili do Carigrada i napadali turske ratne brodove. U praksi ova poslednja odredba nije poštovana. Svi lj udi. trebalo je da oni budu lišeni prava da ostanu kozaci . Bojeći se rata s 12 0 Turskom. i od kraja XVI veka pobune. Sredinom XVI veka o vi kozaci. nego su sad oni upadali u tatarske ste pe i prodirali u njih sve dublje. i u tim borbama Tu rci nisu uvek bili pobednici. naredila je da se ustanovi „spisak” kozaka. pukovnike i sudi je. ali tu naredbu nije bilo lako izvršiti. Kao slobodna zajednica kojom su upravljale izabra ne starešine. Oko sredin e XVI veka oni su. u želji da nadzirava njihov život i njih ovu vojnu aktivnost. Poslednjih desetina XVI veka poljska vlada. i zato je ona za vreme ratnih pohoda dopuštala starešinama da regrutuju mnogo više kozaka nego što je dopuštao spisak. ostati neprekidno u svojoj službi i imati pravo da bira ju svoje starešine: glavnog zapovednika. koje su skoro uvek poticale iz zaporoške Sječe i širile se potom na upisane kozake . pljačkali i pustošili. Ti odvažni pustolovi našli su priliku da utroše svoju ratobornost u neprekidnim borbama Sječe. koji će primati platu od vlade. te su tako uvećavali redove kozaka. Kozaci. Kozaci . Borba kozaka sa Poljskom. koje su uostalom bile ne sposobne da ih savladaju. Iz godine u godinu rastao je broj ljudi koji su bežali od poljskoga gospodarstva i robovanja i gomilali se u graničnim oblastima. koji su stanovali u stepi. kasnije nazvanog hetman.

te je često morala da čini neophodne ustupke. Izgledalo je da su ove mere umirile zemlju. U drugoj četvrtini XVII veka Poljska je ušla u period relativnoga mira. a potom i sa Turskom. i ovaj mu posla 12 1 vojsku od 4. jedna posada sastavljena od upisanih kozaka smestiće se u Sječi da pazi na ponašanje Zaporožaca i da ih sprečava da primaju begunce iz pokrajina potčinjenih Poljskoj. obavezuje se da će upravne položaje u okruzima Kijeva. Sp ahije. Černjigova i Braclava p overavati samo pravoslavnima. potuče poljsku prethodnicu na reci Želtija Vodi (Žute Vode). Sopstvenici zemlje i njihovi zakupci. koju su podržavali i vlada i katoličko plemstvo. Krimski han sa svojom hordo m dolazi u pomoć Hmjelnickom. da će ukinuti uniju crkava. pošto se bila uplela u rat sa Moskvom. to smirenje bilo je samo prividno. uzvodno od zaporoške Sječe. i njihove sta rešine naimenovaće vlada. ponovo planu. no oni pobiše svoje starešine i pređoše pod njegovu zastavu. Ustanak Bogdana Hmjelnickog. pobegao je u zaporošku Sječu i tamo digao bunu.000 upisanih kozaka. većinom Jevreji. a prema planovima francuskog inžinjera Boplana. osećala je veliku potrebu za vojnicima. neće da ponište crkvenu uniju i da dopuste mitropolitu da zasedava u Senatu. Ali ni jedna ni druga strana neće da izvrši taj ugovor. Ovi gromki uspes i probuđuju Ukrajinu. U dvodnevnoj bitci kod Zborova. te ona cela polazi za njim. koga je uvredio jedan njegov sused. Osim toga. koja je tinjala. opet. kojima su oni svojim ustancima pružali p otporu u nacionalnom. te joj kozaci nisu više bili potrebni. gde obrazuju zasebne odrede pod zapovedništvom izabranih at amana. Hmjelnicki pođe u boj pozivajući proglasima sve stanovnike Ukrajine da mu se p ridruže. on je stupio u vezu sa krimskim hanom. Jo van Kazimir koji je tek bio izabran za kralja Poljske. Godine 1648 jedan od velikih kozačkih starešina. povisuje broj upisanih kozaka na 40. naposletku odnosi on ispod Pilava sjajnu po bedu nad poljskim plemićima koji su se žurno okupili protivu njega. Bogdan Hmjelnicki. Radi veće bezbedn osti Poljaci su sagradili na Dnjepru. u koju su smestili jaku posad u. te da zbace jaram poljskih spahija. unijatsko sveštenstvo. smatrala je da je konačno savladala pravoslavlje. tvrđavu Kodak. On zauze tvrđavu Kodak . i ona je ponovo pokušala da ih pritegne. beže iz Ukr ajine gde smrt sustiže sve one koji nisu imali vremena da pobegnu. socijalnom i verskom pogledu. ubuduće će biti samo 6. sotnik (stotinar) iz Čigirina.000 ljudi. ostali kozaci prevešće se u red seljaka. P oljaci pretrpljuju strahovit poraz. jer nekolicina ruskih plemića iz južne Rusije koji su ostali verni veri svojih otaca nisu mogli da ga štite od ganjanja niti da spreče njegovo opadanje. Tako su kozaci uspeli da zn atno uvećaju svoju vojsku i da donekle poboljšaju položaj pravoslavne crkve. a jednoj velikoj vojsci stavili su u dužnost da obezbedi opšti mir u Maloj Rusiji . Posle n ovih žestokih pobuna koje su svirepo ugušene. a potom i samu poljsku vojsku kod Korsunja. te pobu na. Pobeđeni kozaci bili su mirni i poslušni . Poljaci poslaše protivu njega upisane k ozake. A Poljaci. Ali krajem XVI veka.000. činili su što su hteli sa kme tovima i davili ih nametima. kozaci su bili primorani godine 1638 d a prime čitav niz ograničenja. hetmane Potocko g i Kalinovskog. — Uistini. zamkove i tvrđave utamanjujući njihove stanovnike. Poljska je na te pobune odgovorila najoštrijim merama. koje posla na Krim. katolički sveštenici i Jevreji. Godine 1649. prestravljeni.su se istakli kao zaštitnici Malorusa. gde uhvati dvojicu neprijateljskih starešina. polazi lično na Hmjelnickog na čelu celokupne poljske plemićske vojske. Ugovorom kralj zvanično priznaje Hmjelnickog z a kozačkog hetmana. Unijatska crkva. i koji nije mo gao da dobije pravdu od vlade. Oni pobunjeni seljaci koji n isu upisani u novi spisak kozaka ne žele nikako da se vrate svojim gospodarima i o dbijaju da se u tome pogledu pokore i samom Hmjelnickom. Na čelu Tatara i zaporoških kozaka koji su ga izabrali za het mana. u istočnoj Galiciji. i postavlja pravoslavnog a kijevskog mitropolita za člana Senata sa istim pravima koja imaju i katolički nadb iskupi. a naročito da pod svojim okriljem uspostave episkopsku hijerarhiju uništenu posle sjedinjenja crkava. koji pljačkaju i ruše vile. Sa svih strana seljaci i građani p ristižu njegovoj vojsci. niti mogu da . poljski spahija.

Prisajedinjenje Male Rusije Moskovskoj državi. Porez što ga plaćaju seljaci i građani predaje se državnoj blagajni Moskve. On pregovara sa poljskom vladom o prisajedinjenju Male Ru sije Poljskoj. nemiri izbijaju. posl e nekoliko pobeda u 1654—1656 godini zauzela je celu Malu Rusiju i veliki deo Litv anije. jer bi im ono dopustilo da u Ukrajini steknu položaj kakav je ima lo poljsko plemstvo. On je već bio pozvao u pomoć Moskvu. jer je borba sa Poljskom oko Male Rusije još uvek traja la. Ali je ovakva poli tika ozlojedila proste kozake. Ovoga puta prilike su manje povoljne za kozake. namamljen izgledom da dobije pol jski presto. Zbog toga rat uskoro opet počinje. Borba Moskve sa Poljskom i Turskom. Kozaci zadržavaju kao svoju sopstvenost zemlju na kojoj žive i sva svoja prava i povlastice. I pored ugovor a od 1654 godine. Ali ni ovaj ugovor se ne izvršuje: broj kozaka premašuje nametnutu cifru. uz pripomoć bojara Šeremetjeva. za kojom je išao jedan odred maloruskih kozaka. — Isprva je borba sa Poljskom bila povoljna po Moskvu. i uz pripomoć Tatara pobeđuje moskovsku vojsku. Hmjelnicki je prinuđen da prim i nov ugovor. Isto tako vojvoda i vojna posada ostadoše samo u Kijev u. ali se ne mešaju u kozačke poslove. čijem su primeru sledovali ostali članovi kozačke uprave. Ona traje dve i po godine sa raz ličitim obrtima. Moskva se istina potužila zbog toga Hmjelnickom. najbliži saradnik Hmjelnickoga. U isto vreme Hmjelnicki. nijednom rečju ne spominje uniju i svodi broj upisanih kozaka na 20. izuzev Poljsku i Tursk u. zauzeo je oblast Helma i istočne Galicije. na predlog Hmjelnickoga.trpe broj od 40. Kozačkom vojs kom zapoveda jedan hetman koga bira rada i koji je dužan jedino da o svom izboru o bavesti cara i da mu položi zakletvu vernosti. u Perejaslavlj u. a porez prikupljen od maloruskih seljaka i građana išao je u kasu hetmana umesto da se predaje carevoj blagajni. sporazumno sa hetma novim izaslanicima. odlučuje 12 2 da se preda moskovskom caru i da mu položi zakletvu. U Moskvi. Ona j e našla saveznika u samoj Maloj Rusiji. Kao vrhovni vla dar ujedinjene države. Ali uskoro izbijaju raspr e između Švedske i Rusije. — Januara 1654 godine.000. Jedan od ovih nezadovoljnika je sekretar kozačke vojske Ivan Vigovski. rada (savet) kozačke vojske. potom je pristao da stavi Malu Rusiju pod vlast carevu. Vigovski je prinuđen da se odreče s voga zvanja. Njena glavna vojska. krimski han izdaje svo je saveznike na bojnom polju i napušta poražene kozake. p ošto je odbio Poljake i njihove nove saveznike Tatare koji su bili prodrli u Podol iju. ali ga pri kupljaju izabrane mesne vlasti pod kontrolom moskovskih činovnika. Moskovske vojvo de stanuju po velikim gradovima. a li nije mnogo navaljivala. a naročito pravo da biraju svoje starešine i sudije. i prvi koji se koristio tim pravom bio je sam : Hmjelnicki. U odlučnoj bitci kod Berestečka. Ovoga puta sazvan je Zemski Sobor da ispita Hmjelnickove predlo ge. sastavljeni su uslovi prisajedinjenja. Ostali društveni redovi u Maloj Rusiji zadržavaju isto tako svoja nekadanja prava . Položaj Poljske izgleda očajan. no ona se nije htela odazv ati sve dok nije videla nikakve stvarne koristi i dok se nije potpuno uverila u slabost Poljaka. izaslanika Moskve. a sel jaci odbijaju da priznadu vlast spahija koje su oni prognali.000 kozaka. uvidevši da ne može savladati Poljsku samo svojim sopstvenim snagama. a po njegovoj smrti godine 1657 i njegov naslednik kao hetman. koji je izabran za hetma . zaključi sa Poljskom primirje koje mu je ostavilo najveći deo maloruski h i beloruskih teritorija. Ovo zatišje omogućilo je Poljskoj da se oporavi i prikupi snagu za novu borbu. Hetman zadržava ograničeno pravo da održava diplomatske odnose sa drugim zemljama. Georgij. a na ročito kada se Švedska pridružila njenim neprijateljima. Broj kozaka utvrđen je na 60. 000. gde su mnoge kozačke starešine žalile za poljski m gospodarstvom. moskovski car ima prava da u njihovom kraju dodeljuje pojed incima imanja i naseljeno zemljište. i Mos kva se tome nije protivila. te sin Bogdana Hmjelnickog. kozačka vojska je i dalje znatno premašivala ugovoreni broj. Skoro odmah zatim borba se nastavlja svom žestinom. Naposletku Hmjelnicki. te car Aleksej Mihailovič. odlučuje da se odvoji od nje i da prisajedini Malu Rus iju Moskovskoj državi.

P ustošenja za vreme ovoga rata. koje je još pojačala u nutrašnja politika Bruhoveckog. vojvode i Moskovske vojne posade su pobijene. posle pustošenja za vreme unutrašnjih nereda. Leva obala izabira za hetm ana Bruhoveckog. Hetma n Dorošenko pokušava da sačuva svoju nezavisnost prema Poljskoj. pukovnika Mnogogrješnog. koji godine 1676 kapitulira i ostavlja mu grad. Na desnoj obali Dnjepra kozačke starešine s u za Poljsku. odbija njihov prvi napad. ona će i ostati u takvom stanju. a na njegovo mesto izabran je jedan kozački starešina. a čas Poljskoj. oni ponovo priznaju vlast Moskve. kome pomaže moskovska vojska sa Šeremetjevom na čelu. Doroše nko. Ova dugotrajna borba iscrpla je snagu Rusije. no ta optužba bila je besmislena i trebala je samo da posluži kao opravdanje za Golicinov poraz. te je Moskva godine 1667 zaključila sa Poljskom primirje u Andrusovu. ugovarači su se obaveza li da je ne posedaju ponovo i da ne naseljavaju iznova oblast između Buga i Dnjepr a. podiže bunu protiv u Rusije. te se proglašuje za turskog podanika. prestonicu Dorošenka. „Večiti mir” zaključen sa Poljskom godine 1681 dao joj je zauvek levu obalu Dnjepra. Već nekoliko godina Mala Rusija je rastrzana n emirima. u želji da spase svoj položaj. Tursko-tatarska vojska osvaja Podoliju i oblast Galiča. Kozačke starešine. Malorusi.na. gunđaju. Jer je on popustio navaljivanju Moskve i do pustio da moskovske vojvode uđu u varoši Male Rusije i predao im upravu nad gradskim i seoskim stanovništvom sa pravom da prikupljaju sve poreze kojima je ono podložno. ona je ipak povrat ila ranije osvojene oblasti. Zbog rusko-turskog ugovor a u Bakče Saraju godine 1681. Venecije i Rusije. Pošto Moskva sad smatra da Andrus ovski ugovor više ne važi. ali ne i da potčini desnu obalu. jer se nekoliko kandidata za hetmanski položaj otimlju o vlast i odvlače zemlju čas Moskvi. prostog kozaka. Austrije. biraju n ovog hetmana. ko je je godine 1686 i 1687 preduzela moskovska vojska sa maloruskim kozacima pod z apovedništvom kneza Vasilija Golicina. Hetman desne obale. uskoro je obrazovan savez protivu Turaka 12 4 sastavljen od Poljske. Ali sad Turci opsedaju Čigirin. i sada Georgij Uskoro zatim Poljska uspeva da p 12 3 Hmjelnicki prelazi na drugu stranu. a na levoj obali za Moskvu. Samojlovič. Dva vojna pohoda na Krim. sa jednim malim pojasom zemlje na desnoj obali. a na desnoj obali Kijev i njegovu oko linu. Potpisujući taj „večiti mir”. Samojlovič napada godine 1675 i 1676 Čigirin. i kralj Mihail Višnjovjecki primoran je da po ugovoru sklopljenom u Bugaču 16 72 ustupi Ukrajinu na desnoj obali Turcima. ali godine 1678 nov turski pohod primorava Ruse da se povuku. optužile su ga za izdajstvo. Iva . nenaviknuti na moskovske metode. Poljska je računala da uvuče Rusiju u jedan savez protivu Tu rske. ponovo polaže zakletvu Moskvi. Iako Moskva nije uspela da ponovo osvoji desnu obalu Dnjepra. nezado voljne hetmanom Samojlovičem. Ali čim se on vratio na desnu obalu. ali tada sam Bruhovecki. I doista. čije starešine prilaze njemu i ubijaju Bruhovecko g. obedi Rusiju. jer nije dovoljno jak da odoleva Poljacima i onim kozacima koji su njihovi saveznici. Moskva se sprema da učini izves ne ustupke. nedav no veoma bogata. po k ome joj je Poljska ostavila od Male Rusije samo levu obalu Dnjepra i grad Kijev. ostali su bez uspeha. Sam ojlovič je prognan u Sibir. te se njeno stanovništvo raselilo. Ovo primirje izazvalo je u Maloj Rusiji jako nezadovoljstvo. kojih su se Poljaci potpuno odrekli. pojavljuje se na levoj obali. koji uspeva da uz pripomoć moskovske vojske odbij e Poljake. ona je postala skoro prava pustinja. upropast ila su Ukrajinu na desnoj obali. koga će posle nekoliko godina optužiti za izdaj stvo prema moskovskom caru i zameniti Samojlovičem Za vreme ovoga hetmana Moskva ponovo pokušava da zauzme desnu obalu Dnjepra.

Moskva je ostavila hetmanu unutrašnj u upravu zemlje i finansije. može izuzetno da naimenuje nekoliko članova. građani i seljaci mogli su slobodno da ulaze u njihove redove. ali uistini oni drže u svojim rukama znatnu snagu i bogatstvo. oni im pomažu da se okuće. magistrati i opštinski o dbori nadležni su samo za poslove svojih staleža. Varoši i sela koje imaju upravu prema Magdeburškom pravu imaju izabrane ma gistrate. Svaki puk ima j edno glavno mesto. Posledica je toga da hetmani postaju u XVII veku zaštitnici staleških interesa kozačkih „starešinstava”. kupuju zemljišta i naseljavaju ih koz acima i seljacima koji su osiromašili u ratu. u čemu ih uostalom pomaže entralna vlada koja takođe želi da oslabi i smanji vlast hetmana. Pred zakonom članovi prvoga staleža se ničim ne razlikuju od pros tih kozaka. Vremenom se broj zemljoposednika brzo uvećava. koji su neka vrsta ministara i koji obrazuju „opšte starešin stvo”. ali se u prak si. i to ona koja su pripadala sitnim plemićima koji su se bili opredelili za Kozake prilikom njihovog ustanka. svakim selom po jedan kozački ataman i jedan seljački vojt (za stupnik). Zemljom upravlja hetman. Pukovi se dele na stotine. upravno središte. opšta uprava pripada kozačkim činovnicim a i raznim starešinstvima. kao zapovednik kozačke vojske. Zbog toga moskovska vlada ima u poslednjoj trećini XVII veka priliku da izbliže proučava režim što su ga hetmani zaveli i da natenan e priprema svoje buduće mešanje u unutrašnje poslove Male Rusije. koje obuhvataju iz vestan broj tržišta i sela i imaju svoje zasebno središte. jedan ruski a dru gi poljski. posle neuspešnog pokušaja Bruhoveckog. Unutrašnje uređenje ruske Ukrajine u XVII veka. oni biraju međusobno. Njega i član ove opštega starešinstva treba da bira opšta rada (skupština) cele vojske. Kozačka „starešinstva” nameću uskoro svoj uticaj i samome hetmanu. a drugi da daju sve poreze i dugovanja u naturi. koja se go rko žali zbog toga centralnim vlastima. seljaci sa leve obale Dnjepra postali su slobodni i prisvo jili zemlju na kojoj su stanovali. Isprva kozaci nisu sačinjavali zatvoren stalež. dok se u isti mah uvećava stalež zavis ih seljaka. pala je ponov o pod vlast Poljske koja je pregla da je ponovo naseli i da je preuredi. i to na posredno zauzimanje Golicina. Njena teritorija podeljena je na deset vojnih okruga ili pukova. Svakim pukom upravlja jedan pukovnik i jedno „pukovsko starešinstvo. Opšte starešinstvo meša se mnogo i u pukovsk e i stotinarske izbore. a ostali izabrane opštinske odbore. iako obavezni da daju izvesnu naknadu vlasniku imanja.n Mazepa. Ali pri kraju XVII veka hetman i vlasti usprotivili su se primanju seljaka među kozake. Ovo protivljenje nalagali su više staleški interesi nego opšti. što im om ogućuje da imaju veliku moć. Od njih s u ostala tek poneka. Jedina razlika među njima bila je u tome što su prvi bili obavezni da vrše vojnu službu. ali hetman. Sva starešinstva se biraju i njih mogu da svrgnu njihovi birači. Jer hetmani i carevi razdeljuju kozačkim starešinama naseljena zemljišta. . čiji su iznos prikupljale vlasti i on se trošio u unutrašnjosti Ma le Rusije. a svakom s totinom po jedan sotnik (stotinar) i „stotinarsko starešinstvo”. stalež vezan zajedničkim interesima. I tako krajem XVII veka Mala Rusija je i dalje podeljena na dva dela. krajem XVII veka. Tako se stvara ubrzo jedan nov stalež zemljoposednika. a osim toga obogaćene starešine. Ovi i nteresi dolaze sve više u suprotnost sa interesima kozačke i seljačke mase. sastavljen poglavito od kozačkih „starešinstava”. Čak i na ovakvim imanjima su seljaci. a pomažu mu nekoliko ađutanata. i prilično veliki broj 12 5 imanja pravoslavnih manastira. — Tek krajem XVII veka jasno se ocrtavaju glavne linije unutrašnjeg uređenja ruske Ukrajine. koja pretstavljaju istovremeno vojnu. ali im u nakn adu za to nameću terete. građansku i sudsku vlast. U to isto vreme Ukrajina na desnoj obali. Plemićska imanja su skoro sasvim iščezla. Seljački vojti. koju su Turci napustili. ali pri tom učestvuju još uvek istinski i prosti kozaci. kor isteći se svojom vlašću i materijalnim sredstvima. Posle pobune Bogdana Hmjelnickog. ostali lično slobodni i sopstvenici svog a dela zemlje.

Zato je vlada pohitala da dovede nove naseljenike na granicu. U XVII veku stepa ne samo da nije naseljena. U susret ovom velikoruskom naseljavanju. na evropski način.4. u utvrđenim zonama. Sredinom toga veka već ljudi ne znaju kuda da beže da bi izbegli vlastima. između 1630 i 1645 godine. oni se više nego ikada iseljavaju iz Poljske. već je od njih stvarao čitave pukove. otpočelo se sa redovnim vežbanj em. ipak je država dovoljno jaka da nametne svoju vl ast beguncima i da od njih načini branioce južnih granica stavljajući ih pod svoju kon trolu. Od 1680 godine vlada je prinuđena da podigne i treću utvrđen u liniju duž Doneca. U isti mah. Bjelgorod. čim je popravljena pustoš koju je ostavilo Doba Nemira. iako bežanje se ljaka ka granicama i dalje traje. Kontrola koju vlada vrši nad slobodnim naseljenicima olakšana je time što je iseljavan je iz središta Velike Rusije doprlo do svojih prirodnih granica. i spoljna politika Moskve postaje sve složenija i zahteva skupe vojne reforme. koje dolazi sa zapada. vlada je bila primora na da preduzme prinudne mere za zadržavanje stanovništva. i u Novgorodu — protivu Švedske. jer od Crnoga Mora dolaze neprestano tatarske najezde od kojih treba b raniti stalne naseljenike. zato. Ovo naseljavanje privremeno se prekida usled ustanka hetmana Hmjelnickog protiv Poljske. odonud Dnjepra. Ustanovljavaju se štabov i na granicama. Između 1636 i 1656 godine stvara se ispred Tulske odbranbene linije nova linija. Za tridesetak godina oni su potpun o naselili južni deo Kurske gubernije. prethodnički puk. isto kao i naseljavanje. Ove dve struj e obeležile su granice stalnoga stanovništva sve do ivica stepe. ali čim su Malorusi izgubili veru u uspeh toga ustanka . te oni postaju njena oružana straža. gde je naseljavanje prodrlo tek u XVIII veku. — Uporedo sa proširenjem teritorije. Kako se rat udaljavao zajedno sa širenjem granica. te je stanovništvo stvarno ustaljeno. u Bjelgorodu — protivu Krima. — U XVII veku. A kako je o vaj pokušaj krunisan uspehom prilikom zauzeća Smolenska. za Mihailove vladavine Filaret je pri mao u vojsku tuđince. ruska teritorija uvećava se naročit o naseljavanjem nenastanjenih oblasti stepa na jugu i na granicama Sibira. ukrajinsko ili m alorusko naseljavanje. Vojne reforme. što je bilo obustavljeno. Menzel insk). Moskva nije više mogla da služi k ao glavni stan vojske niti da razdeljuje pukove. i nije se on zadovoljava o da im samo poverava zapovedništvo. a novac im je davala tek svake treće ili četvrte godine. Sada je bilo potrebn o održavati pravu vojsku po evropskom uzoru. Simbirska (od Tambova do Simbirska) i Kamska (Sengilej. UNUTRAŠNJE UREĐENJE U XVII VEKU Unutrašnje naseljavanje. Za 12 6 vreme drugoga rata sa Poljskom (1634) nedostatak graničnih utvrđenja kobno se oseća. pošt o je ovo bežanje bilo kobno po zemljoradnju središnih oblasti. koja se deli na tri dela ili „zone”: Bjelgorodska (Ahtirka. Voronjež i Kozlov). stražarski. poljska vlada trudi se da naseli Poltavsku oblast Malorusima. U XVI veku je naseljavanje stepe bilo posledica bežanja slobodnih seljaka i kmetova. celu Harkovsku guberniju i zapadni deo Voronješke gubernije. do kozačkih naseobi na na gornjem Donu. ruske pešadije i konjice. vlada ponovo preduzima odbranu granice. Za Aleksejeve vladavine ustano vljena su tri štaba mesne odbrane: u Sjevsku — protivu Poljske. i obrazuju se novi pukovi od građana i stanovnika vojnih okruga koji leže duž tih granica. za vreme nemira. kao i u XVI. U svakom štabu nalaze se zapovednici tuđinci ko ji uvežbavaju svoje potčinjene i uvode ih u novu taktiku konjice (dragoni i nemački ko . desnokrilni i levokrilni puk. koje dolazi sa se vera. kreće se u prvoj polovini XVII veka druga jedna struja. Ovakvo vojno ustrojstvo stajalo je srazmerno malo vladu koja je plaćala „ratnicima” samo davanjem z emlje. Prošlo je ono vreme kada je za odbranu zemlje prema „ravnici” bilo dovoljno poslati sv akoga leta na Oku i preko nje odrede „ratnika” koji su obrazovali nekoliko pukova: v eliki puk. nego je i opasna. U XVII veku. naročito Engleze protestante i Nemce.

u XVII veku vlada konačno usvaja jedno novo gledište: vojnoj obavezi podložni s u ne samo pritežaoci imanja dobivenih od države (pomjesća). Vlada im dodeljuje zemlju kao nagradu za njihovu vojnu službu. To su u pravom smislu reči vojni obveznici. a novi porez na strjelce prelazi od četvorostrukog na sedmostruki u toku XVII veka. trošak je utrostručen: 750.” Sopstvenost takvih državnih imanja bila je tačno određena u XVI veku. na obaveze ratnika. ali ona budno p azi da ta zemlja „ne iziđe iz ratničkih ruku. 12 8 nego i sopstvenici slobodnih baština (votčina . što uostalom ima za posledicu vanje obrađene površine. Međutim. kao što smo videli. Iznos ovih poreza je mnogo veći nego ranije: porez na otplavna (nanosna) zemljišta (jamskoj) je 85 puta veći neg o ranije. koji iznose obično dvadeseti.000 na kraju XIX veka. porez se teško pribira. a to će reći a one koji nisu potčinjeni privatnim zemljoposednicima. Ovaj sistem staje vladu mnogo više nego pređašnji.očevina) koji su dotada bili oslobođeni . Plemstvo. Ratnici. Osim toga. izvršen je nov popis poreskih obvez nika koji su se raselili za vreme nemira.500. seljaka i građana. Izvesna određena grupa poreskih obveznika op orezuje se izvesnom sumom koja se potom deli. pri svakom novom vojnom pohodu pribegava se izvanrednim porezima. nego uopšte na sve pojedinačne obaveze prema državi. razume se.000 rubalja. Osim toga. izišli su iz Doba Nemira mnogo pouzdaniji u sebe. a to je polovina državnog budžeta.000 rubalja. deseti ili čak i peti deo vrednosti imanja. Vlada ne traži više da po smrti jednoga vojnog obveznika nje gova zemlja bude predata onome koji može odmah da preuzme njegovu vojnu obavezu.500. Golicin je up otrebio te oblasne pukove sastavljene od starih i novih elemenata. ali u XVII veku već se otst upa od utvrđenih pravila.000 rubalja. o kojima će kasnije biti reči. svi porezi postaju grupni. godine 1680. — Ovo načelo zajedničke odgovornosti primenjuje se ne samo na pribiranje poreza. za vlade Ivana Groznog. v lada sad pristaje da to imanje ne upisuje u „carev spisak” sve dok pokojnikov sin ne odraste. pa ipak. država je prinuđena da ih grupiše i da im nametne zajedničku odgovornost za plaćanje por eza. Da bi se obezbedilo prikupljanje novih poreza. i sav teret pada na ročito na seljake iz „crnih (oporezovanih) okruga” na severu. da ne bi palo u ruke tuđim licima. oni su još daleko od toga da imaju onaj povlašćeni položaj koji će steći u XVIII veku. najpre od 1646 do 1648. na černosošnjije. ili 10. Posle nemira državna blagajna je ostala prazna. — Da bi se popunili ti novi izdaci. Po završetku vojne obuke vraćaju vojne obveznike njihovim domovim a. osiromašilo za vreme nemira. ali na prvi poziv oni moraju da se okupe u jednoj određenoj varoši njihove zone i da tu obrazuju pukove. povećani su. nego „ognjište” (dvor). Za vreme ratnih pohoda na Krim. poreska osnovica neće više biti „ralo” (soha). Godine 1680 Rusija je konačno podeljena na oblasne vojne o kruge. Početkom XVII veka izdržavanje vojske zahteva oko 250. Pošto su imanja ostala napuštena.njanici) i pešadije. U toku toga veka „ognjišta” podložna porezu popisuju se u dva maha. nesposobna da stupi u neposredan dodir sa poreskim obveznicima . moralo je biti sasvim oslobođeno poreza. „raspoređuje i određuje”. dok su najpotrebniji predmeti srazmerno poskupeli. Finansiske reforme. vrednost novca je znatno opala: rublja je izgubila četiri petine svoje vredno sti. što bi krajem XIX veka pretstavljalo sumu od 3. a potom od 1678 do 1680 godine. pore zi. ona pristaje takođe da ga ostavi drugom mužu udove ili vereniku pokojnikov e ćerke. između njih prem a njihovoj finansiskoj moći. Potčinjavanje društvenih staleža. 12 7 Krajem toga veka. Ovaj način je neizbežna posledica primitivne administrati vne organizacije. te mo gu čak i da nameću svoju volju vladi. povrh sv ega.

otuda . carevi ratnici postaju prinudno ratnici države. Ali već ova i ovakva preporuka. zato je ona vezala za „ratničk u zemlju” sve seljake koji su bili upisani prilikom popisa stanovništva od 1646 do 1 648 godine. pa ih čak i prodaje. To je uglavnom isto ono načelo koje vezuje i poreske obveznike i nameće im zajedničku odgovorno st. Zakonski rok za istraživanje i prinudno vraćanje odbeglih seljaka. u posadima. pretstavlja upravno i vojno središte. razdeljuj e 12 9 seljake. okrivljeni se čak stavljaju na muke. ne ranjava niti mori glađu čoveka koji mu je potčinjen. itd. to je načelo koje je vlada primenila na seljake. menja ih. što je obavezalo izvesnu grupu stanovnika. konačno je z abranjeno svakom posedniku zemlje da menja svoj društveni položaj. Trgovci i zanatlije nastanjuju se na periferiji. a ovaj jamči za G. jer je tjaglo. da zaključuje ugovore sa državnom blagajnom. jer čak i kada ubije svog otroka. Pošto su ratnici obavezni na vojnu službu. ili obaveza plaćanja poreza. a seljaci na plaćanje poreza. jer je obavezan n a vojnu službu. pa čak i sa svojim gospodarem. a 1607 na petnaest godina. Za Mihailove vlada vine vrši se revizija svih plemićskih imanja da bi se položaj i zvanje svakog posednik a doveli u bolju srazmeru sa veličinom njegovog imanja. vlada zavodi jednu zaštitnu mer u koja pretstavlja „lanac”: posednik zemlje A jamči za posednika B. i veliki deo njihovog stanovništ va sastavljen je od „rabotnika”. koji može da bude prodat. No i pored toga zakonodavstvo je i dalje veoma nejasno. kakve su obav eze građana? Varoši se još uvek malo razlikuju od sela. Istina. Vezati ličnost za zemlju da „zemlja ne bi izb egla poresku obavezu”. U XVII veku on slobodno pretvara svoje seljake u sluge. sredinom XVII veka. odobrena je ili bolje reći nametnuta je neka vrsta samouprave plemićima koji imaju zemljišne po sede. bilo vezano za zemlju a ne za ličnost. naročito na on e koji žive na zemljištima čiji su vlasnici obavezni na vojnu službu. „prava varoš”. pa su plemići podeljeni na k ategorije prema njihovom bogatstvu. Državni interesi poklapali su se sa intere sima posednika. Država sad zahteva vojnu službu i od ovih „posednika” i dodeljuje imanja samo onima koji nemaju baštine ili onima čija je baština m ala. Tek u XVIII veku biće ukinute ovakve protivrečnosti.svake vojne obaveze. jedino centar varoši. produžen je na deset. Državni i dvorski seljaci vezani su za zemlju i opštinu još u XVI veku. pokazuje dokle idu gospodareva prava. Zbog toga se vlada trudi da poresku obavezu pretvori u ličn u. gospodar ne podleže nikakvoj zakonskoj odgovornosti. Isto tako jedan fiskalni razlog objašnjava postupno potčinjavanje i vezivanje seljak a za zavičajnu opštinu. i to na račun seljačkih prava. sam o ako nađe sebi zamenika. ili da ode na rad drugde. Zakonik cara Alekseja iz 1649 godine preporučuje izrično vlastelinu da ne ubija. Otada sopstvenik postepeno stiče vlast nad ličnošću seljakovom. te je porez na zemlju koji se određivao prema „ralima” zamenila porezom na „ognjište”. Odavno su ratnici pokušavali da izdejstvuju zakon koji bi konačno vezao seljake za njihove gospodare i oduzeo im pravo da menjaju gospodara. ima pravo da i sam kupuje otroke. Tada je isto tako ukinuto pravo „starinaca” — a to će reći onih koji odavno žive na is tom zemljištu i pod istim gospodarem — da mogu napustiti vlasnika zemlje na kojoj st anuju. Ali seljak koji je radio na zemljištu nekoga privatnog posednika ili na crn oj zemlji” mogao je napustiti mesto za koje je bio vezan kao poreski obveznik. Da bi obezbedila pravilnost te službe. Da bi ovo uzajamno jamčenje bilo uspešno. Godine 1607 jednim ukazom koji nije bio primenjen vezani su seljaci za posednike zemlje kod kojih su se zatekl i prilikom popisa 1592—1593 godine. i to pravo vidno je istaknuto time što pored nekojih spahiskih dvoraca postoji i tamnica sa okovima za ruke i vrat. d ok G opet jamči za D i tako dalje. oni biraju između sebe jednoga plemića koji ima dužnost i pravo da određuje uslove pod kojima će svaki od njih ispunjavati svoju vojnu obavezu. koje je država rado htela da zadovolji. On čak prisvaja pravo da im sudi. on odeljuje porodice. Usled ovoga gubi se pojam „slobodnog ratnika” koji može da menja gospodara p o svojoj volji. bez ikakvih pri nudnih mera za njeno izvršenje. Jedan seljak. Uskoro potom. seljak kome sudi njegov gazda može da bude tužilac u nekoj parnici. koji je godine 1597 bio utvrđen na pet godina.

Često se u nekojim okruzima ponovo postavljaju zaklete staroste umesto vojvoda ili uporedo sa njima. Upravne reforme. Bio je to pokušaj da se upravna vlast usredsredi u ruke jednog jedinog velikodostojnika. u kojoj su usredsređena sva glavna priman ja. vlada ga 13 0 poziva u Moskvu i uzima u službu kao gosta ili zakletog trgovca.naziv posadskije ljuđi kako nazivaju varošane. posle ukidanja vojv odskog zvanja. Ove preteče krupne buržo azije. htelo se da se u iste ruke usredsrede sve prikupljene sume. nego zanatstvo i zanatska zarada. nego neposredno postavljenog od centralne vlasti. Čim se koji trgovac iz u rašnjosti obogati. uostalom veoma malobrojni. U toku celoga tog veka organizacija prikaza pokazuje dve različite težnje. ovim gostima dodeljuje se celokupna uprava po varošima. pred građa ili kako su ih tada zvali sloboda. Potom se građani podložni plaćanju poreze razlikuj u u isti mah i od ratnika nastanjenih po gradovima. čije je stanovništvo oslobođeno opštinskih poreza . načelo biranja nije konačno napušteno. Napor koji je učinjen da bi se poboljšale finansije izazvao je izvesne iz mene u poreskoj administraciji. koji ne plaćaju porez. koja se može završiti uzapćivanjem gostovog imanja. Za Doba Nemira ovo zvanje se još više rasprostrlo. i od seljaka nastanjenih po predgrađima. i nameće im posebne dužnosti. vrši se d ecentralizacija u finansiskoj administraciji i pribiranju poreza: tu dužnost sad v rše mesni vojni štabovi. — Ove reforme odnose se naročito na mesnu i finansisku upravu. Isto tako u varošima se pokuša va da se oporezuje ne bogatstvo. Na varoši padaju u XVII veku s vi vanredni nameti. Oko posada stvara se treći pojas. što pretst avlja jednu izvesnu pretpostavljenu površinu zemlje. pod pritiskom izuzetnih potreba što će ih rat izazvati: mesto Velike Blagajne z auzeće Ratuša. Krajem toga veka. Za Mih ailove vladavine ono se uopštilo. „Velikom Blagajnom”. i porez se ne razrezuje više na zemljište. Trgovački lokali u varošima plaćaju jedan zaseban porez. a ne prema površini zemljišta koje poseduju. više upravne starešine koje je postavljala centralna vlast. Usled toga zabranjen o je ratnicima da se bave trgovinom i zanatima na štetu varošana. a drugi u svoje posade. „carinu” i „krčmarinu”. za čiji iznos oni jamče svojim imanjem. lišena svake oblasne upravne podele. sposobniji da plaćaju više nego sel jaci. ipak su i pored toga postavl jane i vojvode koje je Moskva slala da budu na čelu izvesnih okruga naročito izloženih neprijateljskim napadima. koju mu je os . gde je usredsređena celokupna vojna odbrana. desetak. petnaestak i dvadesetak. sredinom XVII veka svi „varošani” su oporezovani lično. vlada odabira n ajbogatije varošane. nego na onoga u či jem je vlasništvu. Ova dvostruka evolucija završiće se tek za vladavine Petra Veli kog. Odavno se njima razrezuje porez ne prema „ralima”. Kada su za vladavine Ivana IV nekad anji namesnici ili volostelji zamenjeni starostama. Početkom XVII veka u izvesnim okruzima bile su vojvode. Kada je potrebno da se izvrši opšte i konačno potčinjavanje stanovništva. na jugu Rusije. ali čije kuće nisu oporezovane. Pošto novac pritiče iz severnog dela zemlje. Varoša ni čak nemaju više pravo da se sele iz jedne varoši u drugu. nego prema „ognjištima”. i krajem toga stoleća zamenjuju se jednim pravim m inistarstvom finansija. vrši se stroga istraga. Zanatlije i trgovci su. a raniji vojni okruzi poslužiće kao osnovica za podelu zemlje na „gubernije”. imaju dužnost da prikupljaju glavne posredne por eze. ne izbornog. koji je veoma unosan za državu. I najzad. gradsku elitu. a seljaci i građani koji su se sklonili u predgrađa vraćeni su jedni u sela. i vlada mu pribegav a dosta često zbog zloupotreba što ih čine vojvode i zbog teškoće da se nad njima vrši uspeša nadzor. Usk oro su i stanovnici predgrađa podvrgnuti plaćanju istoga poreza koji plaćaju varošani. Naprotiv. Tako će XVII vek samo ocrtati u glavnim potezima jedno upravno uređenje sa više smisl a nego što je bila zamršena uprava. Ipak. ukidaju se nekadanje sasvim proi zvoljne podele zemlje na „četvrtine”. kada je suma koju je trgovac prikupio niža od onih iz prethodnih godina. Strogo je zabranjeno prodavati dućane i varoške kuće ljudima nekoga drugog staleža. razume se. prva briga je da se varoši odvoje od sela. stanovništvo je tamo pohrlilo čim su i gradovi bili podvrgnuti jednom naročitom porezu.

jes te borba između nacionalne kulture. uzimali rusku poslugu. ostavljaju za sobom neizdržljiv zadah i neverovatnu nečistoću. inače može čovek da bude uhapšen i d se kaže: „Ti ćeš i sam postati Frank (Evropljanin). jer se smatra da je svaki tuđinac 13 2 „nečist”. bar kada se tiče k je. čizmama drečavih boja i haljinama sa ruka vima dugačkim po dvanaest aršina. na ušću Jauza. tuđinci su se sprijat eljili s Rusima. lome nameštaj. ponikao je čitav jedan tuđ nski kvart koji je dobio ime Njemeckaja Sloboda (nemačko predgrađe). da se poruše njihove crkve i da se oni nastane u njihovom nekadanjem predgrađu. oblače se kao Evropljani i čije ponašanje n e vređa njihove sabesednike. ovaj kvart je napušten. — Isprva je neprijateljsko držanje stanovništva otežavalo sva ki odnos sa tuđincima. u Tverskaja.” To ne sprečava odnose sa tuđincima. jer veruju da će tako održat i svoj ugled i dostojanstvo. jer su tuđinci više voleli da se nastane u samoj Mosk vi. i sve jačeg tuđinskog uticaja. te su sad oni izgledali mnogo opasniji pego kada su bili izdvojeni u z asebnom predgrađu. u Arbatu i Sivcevom Vražeku. Po rečima jednoga istočnjačkog kaluđera. Pavla iz Alepa koji je pos etio Moskvu posle 1660 godine. na traženje sveštenstva. Nekolicina obrazovanih Rusa sa kraja toga stoleća. on se može videti samo na trgu ili u dućanima. — Druga karakteristična crta XVII veka. Najjači uticaj izvršili su tuđinci nastanjeni u Rusiji. oni ne samo da neće da poštuju običaje te zemlje. u samoj Moskvi. nego stoga što su Rusi smatrali za greh i skrnavljenje svako mešanje sa drugim narodom. u Čisćije Prudi (čiste bare). koja teži da sačuva svoje tradicionalno obeležje. tuđince koji poznaju jezik dotične zemlje. Za Aleksejeve vladavine vlada je. Prodiranje tuđinskih knjiga. na reci Jauzi (kasnije je to bila Nemačka ulica u Lefortovu). ne iz straha da će biti izloženi tuđinski m uticajima. šubarama. Tek krajem XVII veka počinju Moskovljani da uviđaju kakav utisak ostavljaju svojom g rubošću i smešnom gordošću. ali sad Moskva odlazi da u Njemeckoj S lobodi potraži zabave i vaspitanja. Spaljen za Doba Nemira. Istina je da je 13 1 Rusima strogo zabranjeno da odlaze u Evropu. kako su verovali Evropljani. nego rado postupa ju sasvim suprotno i izazivaju neprestano teškoće i raspre. Tako je u Moskvi.tavio u nasleđe XVI vek. najzad je počelo da pri vlači pažnju. Ruski poslanici oštećuju stanove. PREOBRAĆAJ ŽIVOTA I OBIČAJI POD TUĐINSKIM UPLIVOM U XVII VEKU — RUSIJA TRAŽI SVOJ PUT Ruski nacionalni ponos. nakinđuren i svojim dugačkim i šarenim kaftanima. svetina se smeje i posmatra ih radoznalo . a ponekad nosili čak i rusko odelo. ali su oni samo jedan izuzetak. kao na primer Ordin . Ali je posledica toga bila suprotna onome što se očekival o: iako su neposredni odnosi prekinuti. trgovaca i kućevlasnika. naredila da se prodaju kuće tuđinaca. i pokazati nadmoćnost svoje kulture. postavljen pored cara umivaonik i peškir. Kada se oni pojave na ulici. Njihovo prisustvo. niko ne može da uđe u dom nekoga evropskog trgov ca. Dve nove protestantske (luteranske) crkve podignute su osim jedne koja je već post ojala.Naščokin. koje je u početku ostalo nezapaženo. Moskovska grubos t prelazi u poslovicu. evropska kultura je tamo duže ostala nedirnuta. u Pokrovki. tuđinci nisu više u Moskvi. a sagrađena je i jedna reformistička (kalvinistička) crkva. Tuđinci u Moskvi. i car je žurno brisao desnu ruku posle rukovanja sa poslanicima. Rusija nije više ona nepoznata zemlja koju j e Herberštajn otkrio krajem XV veka. Matvjejev i njihovi sinovi. 5. vaspitani su baš u takvoj sred ini koja je održavala veze sa inostranstvom. — Već u XVI veku. naučili jezik. ali . kao što smo rekli. Kad ruski diplomati moraju da se poja ve u inostranstvu. Oni počinju sve češće da šalju u inostranstvo. kao divljake. za vreme prijema stranih poslanika.

ni zahtevaju opreznost. Jedan ukaz iz 1672 godine dokazuje da su tuđinske knjige v eć prodrle u izvesne oblasti Rusije; on „zabranjuje strogo ljudima svih staleža, stanovnicima varoši, posada, predgrađa, okruga, sela i zaselaka da čuvaju javno ili tajno knjige štampane na latinskom ili poljskom jeziku”, i naređuje da se takve knjige predadu vojvodi. Te iste godine pokušava se da se u Moskvi otvori jedna prodavnica tuđinskih knjiga, ali godine 1675 jednom naredbom vlade prekida se odjednom taj pokušaj, sa izgovorom „da je nepotrebno slati u Moskvu tuđinske knjige, jer Moskva ima svoju sopstvenu štamp ariju i izobiluje knjigama”. Ovo su bile crkvene knjige, tada najrasprostranjenije ; no ipak su istoričari zabeležili u toku sto pedeset godina, počev od sredine XVI vek a, na stotinu rukopisa, prevedenih sa stranih jezika, čija sadržina dokazuje da j e radoznalost izvesnog broja obrazovanih čitalaca išla dalje od verskih štiva. V eć tada bogati ljudi počinju da stvaraju svoje biblioteke i da uzimaju učitelje strani h jezika. Usvajanje tuđinskih običaja. — Posledice ovakvih lektira koje su upoznale Ruse sa novim idejama, pokazaće se mnogo docnije. Uglavnom usvojeni su n ajpre običaji, način života, odelo, nakit i ponašanje tuđinaca. Carev dvor je dao primer, a dvorani i bogati trgovci poveli su se za njim. Već za vladavine cara Mi haila, njegova deca nose „nemačko” odelo koje je za njih poručio njihov domaći učit elj Morozov. Godine 1675 jednim dvorskim naređenjem zabranjeno je dvoranima da nos e nemačko ili ma kakvo drugo odelo, da potsecaju kosu, da nose haljine, kaftane il i šešire po tuđinskom uzoru i da tako oblače svoju poslugu; ali sve to nije sprečavalo da u Moskvi krojačke radnje, koje su sve držali Poljaci i Nemci, dobro pazare. I unutrašnjost kuća menja se. Nekadanja ruska izba preobražuje se u evropski dvorac, s a stočićima umetnički izvajanim na poljski način, sa foteljama prevučenim originalnim ve zovima; pozlaćene „nemačke stolice” zamenjuje nekadanje hrastove ili lipove klupe koje su se stavljale duž zida. Kupuju se časovnici pa čak i ogledala; istina, isprva ih prekrivaju svilom da bi se na taj način pokazalo kako oni služe za potrebu a ne za ukras. Umesto nekadanjih slika rađenih na samom zidu stavljaju se pokretne slik e, a krajem toga stoleća čak i portreti rađeni po prirodi; skromniji kupci biraj u štampane slike različite sadržine: verske, moralne, istoriske, satirične, itd.; tak vih slika nalaze koliko hoće na Vrtarskom trgu i na Kapiji Spasa, i to po ceni koj a se kreće od pola kopejke do dve kopejke komad. I zabave se preobražuju. Naročito u časovima dokolice ublažuje se strogost neka danjeg načina života. Već odavno, i pored svešteničkih zabrana, sačuvala se muzika, narodne popevke i običaji nekadanjeg mnogoboštva. Sad se na dvoru pojavljuju akrobati i mađion ičari, igrači i svirači. Pobožni car Aleksej,. nezadovoljan tim novinama, ukida te nove zabave i umesto pesama i profanih

13 3 pripovedaka zavodi crkvene pesme koje prosjaci lutalice pevaju u njegovim odajam a; orgulje su zamenjene crkvenim pojanjem: „dvorana za zabavu” napuštena je radi lova na konjima i lova pomoću sokola. Ali ova reakcija ne traje dugo. Posle ponovnog ve nčanja cara sa Natalijom Nariškin — majkom Petra Velikog — koju je u savremenom duhu vas pitao bojar Matvjejev, carski dvor zavodi, od 1672 do 1675 godine, najsloženiju za bavu — pozorišne pretstave. Reditelj tih pretstava je jedan nemački pastor iz predgrađa, a dekorater je jedan slikar tuđinac. Repertoar je pozajmljen od nemačkih putujućih gl umaca; neka „bibliska radnja” prekida se svakog časa grubim šalama, nepristojnim ljubavnim izjavama, lakrdijašenjem holandskog Pikelheringa ili čulnostima iz kakve „engleske komedije”. Ove predstave održavaju se tri godine, skoro do smrti Aleksejeve. Rusija traži svoj put: Križanićeve ideje. — Tako se krajem XVII veka stvara atmosfera po godna za uvođenje novina. Pa ipak, one izazivaju otpor i negodovanje. Jedan deo st anovništva koje se drži starih običaja udružuje se sa patrijarhom i sveštenstvom na čelu. Ru sija se očevidno koleba između starinskih i novih običaja. Ovo doba opisao je veoma ja snovidno i snažno — što jedan Rus tada još ne bi mogao učiniti — jedan slovenski savremenik, Hrvat Križanić. Veoma obrazovan, Križanić, koji je došao u Moskvu (1646—1657) da propoveda

uniju dveju crkava, vaspitan je u seminaru u Beču, potom u Rimu, gde se pripremao za misionarski poziv; ali on ubrzo pokazuje duboku veru u kulturnu misiju Moskve . To je jedan veliki slovenski rodoljub koji se više svega boji odnarođavanja Sloven a. On zazire od tuđinskog uticaja, pa ma kako on slab bio; on želi da Ruse zaštiti od njegovih posledica, a preko Rusa i naročito preko cara, i sve ostale Slovene. Pa ipak je Križanić, iako je idealizovao slovenstvo, veliki realist koji vidi stvari onakve kakve jesu. Njegovo je načelo da traži put „razuma” između dva sasvim suprotna uti caja, podjednako opasna i između kojih se ruski duh koleba, između grčkog i nemačkog uti caja. Rusija treba samo da izabere; ali, da ne bi ona izabrala nasumce, treba jo j osvetliti put. Grci, to znači jaka reakcija; Nemci, nepromišljeni napredak. Prvi p ut vodi unazad, u mrak; drugi vodi ka primamljivoj budućnosti. Ali, između ta dva pu ta postoji razumni napredak, koji ne kida sa prošlošću c ne nosi u sebi opasnost odrođavanja. Ako su Nemci pristalice svake novine, a Grci protivnici svega što je n ovo, „razum” pokazuje da ništa ne može da bude dobro ili rđavo jedino stoga što je novo, jer ono što je danas staro bilo je nekada novo; dakle, ne odbacujmo ono što je dobro u novome, nego se naučimo da ga zapazimo. U pitanjima vere ne sme biti nagađanja. Za K rižanića, koji je katolik, Nemci su „đavoli” i „zmajevi” koje treba izbegavati i mrzeti; u ov m sporu on je gotov da stane na stranu pravoslavnih. On je manje nepopustljiv ka da se tiče odnosa između nauke i vere i slobode mišljenja, koju dopušta u pitanjima vere . Višim staležima dopušteno je da proučavaju filosofiju, kao što su je proučavali crkveni oc i. Ne treba odricati svako učenjaštvo i propagirati neznanje, kao što čine Grc i; ne treba se protiviti slobodi

13 4 propovedanja koju zastupaju Nemci, ali je treba ostaviti episkopima, je r oni jedini dobro poznaju načela hrišćanskog morala. Ne treba prezirati isposništvo, k ao što čine Nemci, da bi se predalo telesnim uživanjima, ali treba u isti mah izbegava ti licemerstvo i sujeverje Grka. Iako ih ne treba slušati kada u politici preporučuj u da se u svemu podražava Turskoj, ipak je nepravedno smatrati da je nečovečno i varva rsko sve što je tursko. Iako ne treba potcenjivati snagu ruske države, ipak je ne tr eba raspirivati i verovati u bajke i smešna pripovedanja grčkih obožavalaca koji naziv aju Moskvu „trećim Rimom”; moć ruske države ne razlikuje se niukoliko od moći ostalih zemalj a. Križanić smatra da su najopasniji neprijatelji Nemci, zbog nadmoćnosti njihove kulture , njihove obdarenosti, zbog svih pozitivnih i primamljivih strana njihovog karak tera, koji i on sam ceni. On rado priznaje da su Sloveni na sredini između divljak a i prosvećenih naroda, i povlači između Nemaca i Slovena ovo poređenje: „Naša spoljašnost ni e privlačna, a tuđinci su lepi, i zbog toga se oni gorde i ponose; mi smo zatvoreni u sebe, a oni su rečiti; mi smo spora duha i prostodušni, dok su oni prepredeni. Mi smo neumereni i rasipni, ne vodimo računa o svojim troškovima i prihodima, i mi samo rasipljemo i traćimo svoju imovinu; a oni su štedljivi i grabljivi, i u svemu traže s amo dobiti. Mi smo leni, mi ne volimo ni učenje ni rad; a oni su vredni i iskorišćuju svaki trenutak. Mi se zadovoljavamo svojim grubim odelom i skučenim životom; a oni s u rođeni u bogatim i raskošnim zemljama. Naše reči i naše misli su jednostavne kao što su i naša dela; mi se svađamo, pa se potom mirimo; a oni su podmukli, licemerni, osvetlji vi, pogled im je neiskren, oni nikada ne zaboravljaju uvredu i do smrti traže pril iku da se osvete.” Razume se da je sasvim prirodno što Sloveni teže da podražavaju tuđincima koji ih zasenj uju: „Pošto nam je jezik nesavršen a duh siromašan, oboje skoro bez ikakve lepote, mi s e divimo rečitosti, duhovitosti, umu, veštini da se zabavljaju i veštom laskanju drugi h; oni nas love u svoje mreže kao što lovci hvataju ptice; oni nas zauzdavaju, stežu n as za vrat i teraju nas da jurimo kolikogod oni hoće.” Da li se treba predati bez bo rbe? Kako se treba boriti? Iako Križanić nije ubeđen da se Sloveni mogu izjednačiti sa E vropljanima, on zna da i pored svih njihovih prirodnih nedostataka, koji im toliko škode, oni imaju i svojih dobrih osobina. Najglavnija je njihova mlado st, jer se pred njima otvara čitava jedna budućnost. „Kao i pojedinac, i narodi se spo

ro prosvećuju. Potrebno je mnogo vremena da oni upoznadu istinu i napuste rđava shva tanja i zakone.” Na Slovene se može veoma lepo da primeni teorija o „dobima starosti” ri mskog istoričara Florusa: „Neka se niko dakle ne usudi da kaže kako su nauke nedostupn e nama Slovenima usled izvesne kobne sudbine, i da učenjem nećemo i ne možemo postići us peha u tome. Nisu za godinu dana ni za jedan čas drugi narodi stekli svoje znanje, nego su se učili postepeno, ugledajući se na, jedne i na druge.” Križanić tvrdi da je Rus ija na pragu prosvećivanja, jer nauke počinju da

13 5 cvetaju onda kada država dostigne vrhunac svoje moći; a taj trenutak se p ribližuje. Na ovome proročanstvu zasniva on svoju duboku veru u posebnu misiju Rusije prema S lovenima. Ostali Sloveni nemaju svoje otadžbine, te jedino će Rusi moći da okupe rastu reno stado. Ali da bi izvršila svoj zadatak, Rusija treba da se i sama brani od od narođavanja. U ovom pitanju Križanić gubi svoju uobičajenu umerenost i oštro napada svako pozajmljivanje od tuđinaca. Rusi moraju po svaku cenu sačuvati jednostavnost svojih običaja. Istina je da su njihovi domovi sa niskim prozorima malo ugodni, i kada s e u njima založi vatra, dim usled nedostatka dimnjaka ostaje u sobama, ne do pušta da se vidi i šteti vid. Ali domovi tuđinaca navode čoveka na lenost; mermer ni pod u njima blista se poput oltara i „ne može čovek ni da pljune na pod a da odmah ne dođe služavka da ga obriše”; i ne treba se ugledati na Nemce koji „da bi samo održali čist , ne plaše se nikakvog umora”. Istina je da rusko odelo ima izvesnih nezgoda: ono je neukusno, teško i staje mnogo novaca; ono primorava čoveka da sakriva svoju džepnu ma ramicu u šubaru, da novac drži u ustima, noževe i hartije u sarama čizama, što izaziva odv ratnost i potsmeh tuđinaca, dok je evropsko odelo prilagođeno potrebama i veoma ugod no; ali se u inozemstvu moda menja svake godine; zato Križanić preporučuje Rusima da s tvore novu nošnju ugledajući se u isti mah i na istočnjačka i na zapadnjačka odela. On pre poručuje takođe da sačuvaju svoj način života: „Rus, pošto se naspavao kako tako na nekoj klu i ili na svojoj peći, u potpunom odelu pod pokrivačem ili na slamnjači umes to dušeka, juri od ranoga jutra svome poslu ili u službu caru. Međutim, Zapadnjak se i zležava do podne u svome toplom i mekanom krevetu; čim ustane, on seda za doručak i pr edaje se dokolici” — Križanić ovde pobija ono što je maločas tvrdio — „i u svojim trenucima dokolice zabavlja se igrama, pesmom i muzikom. Viši društveni re dovi plivaju u izobilju, dok radnici grcaju u bedi; ali u Rusiji, hvala Bogu! sv i, i najbogatiji kao i najubogiji, jedu raženi hleb, ribu, meso i zadovoljavaju se kvasom, kada nema piva, te je tako sudbina seljaka i radnika bolja u Rusiji neg o u mnogim drugim zemljama.” On odobrava onu vrstu socijalizma koju pretstavljaju zajedničke obaveze stanovništva prema državi; u Rusiji svi služe državi i rade za državu: „Seljaci oru zemlju i stvaraju hleb, vojnici podnose glad i stud, prolivaju svoju krv i daju svoj život za otadžbin u. Plemići ratuju, sudovi sude, saveti većaju i pomažu caru i narodu svojim mišljenjem i radom. Sveštenici i monasi mole se Bogu za grehove svojih bližnjih.” Jedino trgovci i intelektualci ne služe ničemu. Trgovci, kao i besposleni deo plemića, jesu neradnici; intelektualci, izuzev jednog malog dela potrebnog za državnu službu, samo su „parazit i”. Pa ipak, iako se izjašnjava za samodržnu vladavinu, Križanić ne želi da car zloupotreblj uje svoju vlast. On mu savetuje da vrši samo umerenu vlast, ograničenu „slobodama” ili p ovlasticama koje su dobili razni društveni staleži, i u tome duhu on sastavlja za Al ekseja jedan govor namenjen narodu na trgu Lobnoe, čiji program potseća u mnogome na program Petra Velikog. Križanić je jamačno nameravao da zauzme položaj

13 6 jednoga od dvojice „filosofa” koje car treba da ima pored sebe „da mu kazuju istinu”; zn

a se da je on ovu neobičnu ulogu imao da vrši ne u Moskvi, nego u Tobolsku kuda ga j e vlada, malo naviknuta na političke rasprave u kojima je uvek podozrevala, iako n ejasno, neku skrivenu opasnost, radije poslala. U očima Moskovljana ovaj Sloven, koji je branio narodnu kulturu, rasuđivao je i sam kao kakav tuđinac, jer su oni većinom bili nesposobni da shvate širinu njegovih zamisl i i oduvek su smatrali za podozrivo ono što im je bilo nerazumljivo. Ono što je kod Križanića dragoceno za savremenog istoričara, bilo je opasno za tadanju Moskvu. Jer, k ao obrazovan i dovoljno nepristrasan posmatrač, Križanić se nije ustezao da ocrta živu i istinitu sliku mračnih strana ruskoga života, onih strana koje će upravo iščeznuti. Ruska kultura je spremna da izvrši ono što joj on savetuje, a to će reći da primi i usvoji um erenu količinu tuđinskih pozajmica, te da se zaštiti od nepromišljenih pozajmica. Ali je to usvajanje preteško i prekasno; u okvir stare tradicije može se uneti samo malo s tvari. Složen i znalački program što ga je Križanić preporučivao ne može se više ostvariti, t Rusija, umesto da pođe preteškim „srednjim” putem, otići u krajnosti; pa ipak, ni jednoga trenutka neće ruski narod, kao što bi se moglo dogoditi malim slovenskim narod ima, doći u opasnost da izgubi svoje nacionalno obeležje. 6. CRKVENA REFORMA I CRKVENI RASCEP (ŠIZMA U XVII VEKU) Jedan od pokušaja da se nađe „srednji” put, koji bi doprineo razvitku originalne narodne kulture, učinjen je u oblasti koja je bliska narodnoj psihologiji, a to je vera. Taj pokušaj pokazuje veoma jasno zašto Križanićev savet nije mogao da bude primenjen na Rusiju njegovoga doba. Sredinom XVII veka „smešne bajke” XVI veka liče na anahronizam; ali je opasno dirati u n jih, jer u oblasti vere i religije vlada krajnji konzervatizam. Zato, kada pobožni car Aleksej stavi sebi u dužnost da obnovi narodnu crkvu, on mora da pođe jednim no vim putem. Pošto on voli estetsku stranu verskih obreda i želi veličanstvenost i lepot u, nada se da će tim putem oživeti jednu formalističku crkvu i obrednu veru. Oko njega se okuplja čitava grupa mladih sveštenika koji idu za istim ciljem: njegov lični ispo vednik, Stepan Vonifatjev, jedan prijatelj ovoga, Ivan Neronov iz Nižnjeg - Novgor oda, nekoliko zemljaka Neronova, protopop Avakum, obdaren znatnim književnim sposo bnostima i mnogi drugi. Ova grupa trudi se da oživi veru približujući se vernima jedni m načinom sasvim neobičnim za ono doba, besedom koja se govori u samoj crkvi, koja j e prema Križanićevu tvrđenju jako omiljena kod Nemaca, ali koju Grci osuđuju. Ova nov ina jako se sviđa pastvi; svetina koju besede Neronova privlače u Kazanjsku sabornu crkvu toliko je velika, da crkva ne može da je primi; narod se tiska u porti, penj e se na prozore; slušaoci plaču razneženo, a i sam propovednik ne može da zadrži jecaje . Ranija ruska crkvena služba je potpuno nerazumljiva

13 7 vernima. Sveštenik i njegovi pomoćnici gledali su u njoj samo jednu formalnost koju je trebalo izvršiti, te su se žurili da što pre završe liturgiju: oni su pevali i čitali m olitve u nekoliko glasova jednovremeno; prisutni nisu ništa razumevali, te nisu ni slušali. Grupa reformatora želela je da na veoma blag način oživi taj obred, da ga učini razumljivijim i prisnijim vernicima. Ali i pored sve njihove umerenosti, izazval i su živo negodovanje stare svešteničke generacije: „Vi ste licemeri, — zamera im jedan mo skovski sveštenik, — vi širite jednu novu jeres, zavodite pevanje u jedan glas i poučava te ljude u samoj crkvi. Mi nikada nismo besedili u samoj crkvi, nego izvan nje. Licemeri, nečastivi je u vama!” Ova grupa bila je izabrala „srednji put” i nasula u star e mešine novo vino. Videćemo zašto ovaj put nije odveo ničemu. Patrijarh Nikon pripadao je ovoj grupi i slagao se sa njenim shvatanjima o narod noj religiji, i carev ispovednik Vonifatjev preporučio ga je Alekseju za patrijarh a. Kada je postao patrijarh, došao je brzo u sukob sa svojom grupom na davnašnjem i uvek živom pitanju štampanja crkvenih knjiga. Ove knjige, proizišle iz jedine državne štamparije koja se zvala Pečatnij dvor, bile su rđavo otštampane; njihov tekst bi o je pun varijanata. U XVI veku, da bi se ispravio taj tekst, doveden je u Moskv u Maksim Grk; ali su njegove ispravke pobudile živo negodovanje; u očima Moskovljana

, dirati u neko slovo Evanđelja, značilo je vršiti skrnavljenje. Početkom XVII veka učinjen je nov pokušaj popravljanja teksta. Ovoga puta dovedeni su Rusi, učenici Kijevske duhovne akademije koji, pošto su imali nešto pojmova o jednoj tada malo rasprostranjenoj nauci, gramatici, htedoše da razjasne smisao teksta. Proučav ajući tradicionalni tekst oni su otkrili ne samo pogreške prepisivača, nego i umetke k o zna kakvoga porekla koji su se razlikovali od originalnih grčkih tekstova , ali saglasni sa jednim jamačno veoma starim običajem ruske crkve. Osuditi te u metke kao pogreške, to je za jednoga Kijevljanina, kao i za jednoga Grka, značilo bi ti u Rusiji optužen za jeres. Jer za Moskovljane neobičnosti ruskog bogosluženja bili su najbolji dokaz da je ruska crkva, nasuprot grčkoj, ostala na pravom putu. Kada je ona postala narodna sredinom XVI veka i kada je dobila zadatak da čuva pravosla vlje čitavoga sveta, ona je baš tada izjavila da jedino njene posebnosti ispravno tumače verske dogme, te je zato ona odbila od sebe grčku crkvu. Zbog toga s u Kijevljani, hoteći da povrate ugled Grcima izjavom da oni ne samo da nisu bili j eretici, nego da je u njih bila prava vera, i da moskovski patrijarh treba da st upi u vezu sa četvoricom drugih istočnih patrijaraha, izazvali žestoku prepirku. I upr avo za vreme te prepirke izabran je Nikon za patrijarha. Posle iscrpnog proučavanj a toga pitanja, on je raskinuo sa svojim nekadanjim prijateljima, nacionalistima , i povučen svojom odlučnom i bujnom naravi, opredelio se bezuslovno za Grke. On je ča k prekoračio granice potrebnoga: „Nikon je — napominje jedan istoričar šizme, Kapterev , — zaveo kod nas grčke amvone, grčko episkopsko žezlo, grčke kamilavke i mantije, g rčke melodije crkvenog pojanja. On prima grčke slikare i zlatare, počinje da zida mana stire po grčkom uzoru; on ima prijatelje Grke i sluša njihove savete.” Na crkvenom sab oru godine

13 8 1656 Nikon ide čak dotle da izjavljuje kako „ma da je Rus i sin Rusije, on ima veru i shvatanja jednoga Grka.” Razume se da mu pristalice narodne religije živo zameraju zbog ovakvog držanja: „Ti odobravaš zakone tuđinaca i prihvataš njihova učenja, — kaže mu Ne ov, — a ranije si nam ti sam ponavljao da su Grci i Malorusi izgubili veru i snagu , i da su njihovi običaji rđavi. A sada su oni za tebe sveci i učitelji vere.” Ono što lep o karakteriše Ruse toga doba, to je da su oni nesposobni da, usled nedostatka nepr istrasnosti, nađu rešenje te čudne prepirke. Kada su godine 1645 car i Nikon zatražili s avet od grčkoga patrijarha Pajsija, ovaj im je prosto odgovorio da su crkveni obre di posledica istoriskoga razvitka pojedinih crkava i da nemaju nikakve veze sa v erskim dogmama. On „hvali shvatanje” Moskovljana koji se plaše i najmanje greške, ali „ispravlja njihovu name ru”, jer hoće da dokaže kako „šizmatici nisu jeretici”. No u Moskvi nijedna od dveju grupa n e može da prihvati to gledište; obe grupe veruju da verski obredi imaju skoro mađi jsku snagu da obezbede spas duše i da udaljavanje od njih znači izgubiti dušu. Nikon potom uspeva da dovede u Moskvu istočne patrijarhe i privoleva ih da bace an atemu na pristalice narodne crkve. Dvojica od njih, antiohiski i aleksandriski, prisustvuju crkvenim saborima 1666 i 1667 godine; oni shvataju i čine ono što se od njih očekuje. Vlada j e konačno odbacila učenje o „srednjem putu” i pošla jednim od „krajnjih” puteva podražavanja, im putem. Tako je izvršen onaj važni događaj u ruskoj istoriji, rascep između nacionalne crkve, koja je postala narodna, i zvanične crkve, koja je teoriski u pravu, ali n ema više u svojoj pastvi iskrenih vernika. Posledice ovoga videće se za vladavine Pe tra Velikog. Patrijarh Nikon pobedio je protivnike crkvene reforme, i car Aleksej, i pored sv oje naklonosti prema nekolicini članova Neronovljeve grupe, stao je na njegovu str anu. Nikon ima manje sreće kad je prišao rešavanju pitanja o odnosu između crkve i države i pokušao da obnovi papsko učenje iz srednjeg veka, te da dokaže kako je svešteničko dosto janstvo iznad kraljevskoga. Aleksej ne može da trpi takvo učenje, te je Nikon, čije je neutoljivo slavoljublje izvelo iz strpljenja „preblagoga” cara, postao žrtva svoga pokušaja da stavi crkvu iznad države. Petar Veliki s

etiće se toga kada se bude odlučivao da od crkve načini jednu državnu ustanovu. 7. DUHOVNI ŽIVOT U XVII VEKU Prosveta. — U prosveti, kao i u veri, tragovi nekadanje nacionalne kulture počinju d a se gube pod nadiranjem jedne više kulture, čije neizbežno usvajanje zahtevaju i savr emene potrebe i zahtevi tehnike. „Neznanje ruskoga naroda — kaže Margeret — jeste izvor njegove pobožnosti. On ne zna ni za škole, ni za univerzitete. Jedino sveštenici uče omladinu čitanju i pisanju; no malo nj ih se tim bave.” Ova slika je tamna, ali tačna. Tek sredinom toga stoleća, da bi mogla suzbijati versku propagandu,

13 9 vlada pomišlja da osnuje u Moskvi jednu školu, makar ona bila i osnovna. Videli smo da je vlada, usled nedostatka učenih Moskovljana, dovela iz Kijeva učene ljude sumnj ive vere. Da bi se ona suprotstavila latinskom učenju Kijevske duhovne akademije, otvoren je godine 1645 u Moskvi tečaj grčkog jezika. Posle toga, godine 1648, Fjodor Mihailovič Rtiščev otvara u Svetoandrejskom manastiru, koji je on sam osnovao, jednu školu u kojoj ukrajinski kaluđeri predaju, osim slovenske i grčke gramatike, još i retoriku i filozofiju. Ali ova škola nije dugo radila. Od 16 50 do 1665 školski razvoj se zaustavlja. Pojava verskoga rascepa (šizme) daje mu nov polet. Crkveni sabor iz 1666—1667 godine naređuje svima sveštenicima da nauče čitanju i p isanju bar svoju rođenu decu: „Neka oni prestanu da trguju sa svešteničkim položajima — kaže n — i da stvaraju sveštenike od seljaka neznalica, od kojih nekoji ne umeju čak ni sto ku da čuvaju. Kako bi oni mogli da budu pastiri ljudi? Otuda i potiču rascepi i nemi ri u crkvi Gospodnjoj.” Pa ipak, prosečni Rus je ubeđen da je prava opasnost imati mno go znanja: „Ne trudite se da vešto umujete, braćo, — može se pročitati u jednom savremenom z apisu — nego ostanite smerni. Ako te neko zapita da li znaš filozofiju, ti mu odgovo ri: Duh jelinski meni je nepoznat, ja nisam čitao retore i astronome, i nikada n isam zborio sa visokoučenim filozofima. Ja proučavam svete knjige zakona o milosrđu da bih oslobodio greha svoju grešnu dušu.” Još i krajem XVII veka raspravlja se ozbiljn o o tome da li treba naučiti bar osnove gramatike, retorike, filosofije i teol ogije da bi se razumelo Evanđelje, ili pak služiti Bogu u punoj „prostodušnosti” i či tati Sveto pismo ne razumevajući mu smisao. Od godine 1660 počinje se najzad priznavati korisnost škole. Ali, kakva ona treba da bude? Pristalice staroga pravoslavlja zahtevaju isključivo izučavanje grčkoga jezika , dok zastupnici zapadnjačkih ideja traže da se osnuje jedna „Akademija” po uzoru na Kijevsku, i da se u njoj predaje latinski. Posle dugoga kole banja vlada se odlučuje za jedno srednje rešenje: ona usvaja jedan obiman program, a li određuje da nastavnici budu Grci. Godine 1685 stižu braća Lihudi, dva Grka za koje je patriarh dao pristanak i koji su izučavali više škole u Veneciji i Padovi. Godine 1 687 učenici obeju škola povereni su njima, i tako je osnovana Akademija „sloveno - lat insko - grčka”. Isprva vlada nju iskorišćuje za ciljeve cenzure i policije. Pretvorena u neku vrstu istražnog suda, ona vrši nadzor nad svim privatnim nastavnicima stranih jezika. Jedino oni koji su učili u njoj imaju pravo da imaju poljske, latins ke i nemačke knjige i druge luteranske i kalvinističke spise, da raspravljaju o religiji i da priređuju javne rasprave o veri. Strani naučnici pretstavnici „slobod nih nauka podvrgnuti su strogom nadzoru. Oni koji čuvaju knjige o „mađiji, vradžbinama i čarolijama” i druge knjige koje je crkva osudila izlažu se opasnosti da budu spaljeni . Čak ni braća Lihudi nisu mogli da ispune ono što se od njih zahtevalo. Videćemo kakva je bila njihova sudbina i sudbina Akademije za vladavine Petra Velikog. Oni nika da nisu ni predavali teologiju, jer već 1694 godine otpušteni su zato što su „uneli u pr oste duše latinske nepravde”. To je dokaz da čak ni ona škola na koju su pristali

14 0 izvesni tradicionalisti ne može da se trpi u Moskvi i da je ona u nemogućnosti da pr uži Rusiji ma i najmanji delić nauke. Na tome polju Petar Veliki imaće da počne ispočetka; on će morati da jednim mahom zavede evropsku nauku. Naučna znanja. — S obzirom na potpun nedostatak viših i srednjih škola i na premalen bro j osnovnih škola, ne može se očekivati da su naučna znanja u Rusiji XVII veka bila na ve likoj visini. Aritmetika je jedna od najmanje rasprostranjenih nauka, čak i među stručnjacima. Zna s e sabiranje i oduzimanje, ali množenje i deljenje ostaju sasvim nerazumljivi. Teško se shvataju razlomci: školovan Rus ume da podeli jedan broj samo sa dva ili tr i; posle toga on deli delove na isti način („polovina od polovine”, „polovina polovine jedne polovine”, itd.); da bi sabrao i oduzeo razlomke, on ih zamenjuje c elim brojevima, uzimajući za osnovnu jedinicu najmanji razlomak. Izlažući prosto pravi lo o deljenju sa tri, poslednji triumf nauke, pisac jedne računice oduševlja va se mađijskom snagom „zlatnog preseka”: ako se na dva određena mesta stave dat e količine, traženi rezultat se dobiva na neki način, ali ni sam pisac ne može da kaže zašto i kako. Tek u XVIII veku pojaviće se savršeniji udžbenici. Tek godine 1647 arapski br ojevi zamenjuju u jednom ruskom udžbeniku stara slovenska slova za oznaku brojeva i tako omogućuju desetični račun; ali još i godine 1676, pod izgovorom da jedna zbirka l ekarskih recepata bojara Matvjejeva sadrži „cifre”, njegovi neprijatelji pretresaju mu celu kuću da pronađu tu knjigu „opasnu i protivnu zakonu Božjem”. Euklidova geometrija ostala je nepoznata sve do vladavine Petra Velikog. Tadanji udžbenici za geometriju, koji su ustvari samo knjige o geodeziji i zemljomerstvu, sasvim su nesposobni da objasne kako se premerava ma koja površina; površina ma kog a trougla izračunava se množenjem njegovih strana sa polovinom treće strane; da bi se izračunala površina kruga, izračuna se površina kvadrata koji ima isti obim. Uostalom, r ukopisi tih udžbenika za geometriju pre Petra Velikog toliko su izmenjeni prepisiv anjem da i ovi prosti propisi postaju nerazumljivi. O astronomiji, razume se, ne zna se ništa. Pomoću nekoliko praktičnih načina, „mesečevog kruž nja” i „sunčevog kruženja”, određuju se datumi pokretnih praznika; osim ovo nekoliko pojmova tačnih za svoje doba, svi drugi, kako u astronomiji tako i u kosmografiji, pozajm ljeni su od Vizantije, gde su bili mnogo oskudniji nego kod starih Grka. Tako na primer, egipćanski kaluđer Kozma ustao je u VI veku protivu onih koji se „usuđuju da ob jašnjavaju položaj i oblik sveta skolastičkim silogizmima, da dokazuje sferno i kružno k retanje neba, i koji hoće da geometriskim proračunavanjima zasnovanim na sunčevim i me sečevim pomračenjima odrede oblik i položaj zemlje”. Ovim znanjima iz kojih se rađa „oholost” on je suprotstavljao svoja shvatanja; on je „iz Svetoga Pisma” saznao da je zemlja, poput Mojsijevog prestola, ravna četvorougaona površina, dvaput duža od svoje širine; na ivicama zemlje uzdiže se jedan zid koji se pri vrhu zaobljava i tako stvara nebes ki svod gde obitavaju Bog i njegovi sveci;

14 1 anđeli šalju na zemlju kišu koju najpre prikupe u svojim trubama; oni pokreću i zvezde. U XVI veku prodire u Moskvu pojam o devetoro nebesa za koje su prikačene zvezde, n ebesko plavetnilo i gornji nebeski svod; kretanje zvezda potčinjeno je zakonima i vezano za sudbinu ljudi. Tadanje moskovsko stanovništvo, sa Maksimom Grkom na čelu, protestuje u ime slobodne volje protivu toga astrološkog fatalizma; ako s e sve u svetu zbiva prema neizbežnom kretanju zvezda, onda nema ni greha ni vrline . U XVII veku jedan kijevski naučnik, Simeon Polocki, pokušava da izmiri slobodnu vo lju sa neminovnošću, ne odričući se ipak glavne astrološke ideje: uticaja zvezda na čovekovu sudbinu. Imena Kopernika, Keplera, Galileja i Njutna još su nepoznata u Rusiji: Petar Veliki prvi će izgovoriti Njutnovo ime. Osnovni pojmovi iz prirodnih nauka, koji stižu u Moskvu tek u XVII veku, pozajml jeni su od srednjevekovnih enciklopedista XIII i XIV veka. Dotada su se Moskov ljani zadovoljavali vizantiskim teorijama koje potiču iz prvih vekova hrišćanst va. Vizantisko delo Fiziolog, koje je prodrlo u Rusiju zajedno sa prevodom Kozmo ve teorije, crkva je zvanično priznala. Ali, dok je u zapadnoj Evropi ovo delo

bilo veoma rasprostranjeno i postalo opšte dobro srednjevekovne misli i umet nosti, kao i neiscrpna riznica za propovednike, koji su u njemu tražili simbole, i za umetnike, koji su ih ovaploćavali, — u Rusiji je ono ostalo zatrpano u manastirs kim knjižnicama i nije se upotrebljavalo sve do XVII veka, kada je otpočeo kijevski uticaj. Ovo je tada zamenjeno jednim novim delom, srednjevekovnim Bestiariumom ( Knjiga o životinjama), iz koga su simboličnost i tajanstvenost isključene, ali koje još ne sadrži nijedne pozitivne opaske evropske nauke. Medicina i farmacija imaju, silom prilika, praktičnije obeležje. Od XVI veka tuđinski lekari sve su češći na carskom dvoru. U XVII veku pojavljuju se vojni lekari. A li tek godine 1672 odobrava se slobodno izdavanje lekova iz druge moskovske apot eke. Tada takođe tuđinski lekari počinju da imaju ruske učenike. No u tom pogledu Rusija je još uvek privržena starinskim shvatanjima. Ni Vezalova Anatomija, ni Harvejeva F iziologija nisu poznate u Rusiji. Godine 1661 lekari farmaceutskog prikaza odobr avaju rukopis jednoga Vrta svežine ili Cvetnoga vrta, koji je preveden sa jednoga latinskog izdanja iz XVI veka, a čije se nemačko i zdanje pojavilo 1672 godine; u tome delu se i dalje govori o mađijskoj snazi i oso binama dragoga kamenja, o načinu kako da se razlikuju dobri dani od rđavih, kako da se nađe sreća među ljudima i da se sazna pol deteta koje će se tek roditi, itd. Najraspr ostranjeniji udžbenik za farmaciju je takođe prevod, čiji je original izdat godine 153 4. Istina je da se ruska farmakopeja neprestano dopunjuje narodnim receptima, ko ji su često zasnovani na dragocenim oprobanim zapažanjima i koji iskorišćuju lekovitost biljaka. Dodajmo da su sva ova znanja, više manje sumnjiva i sakupljena u zastarelim izdanj ima, dostupna samo veoma ograničenom broju čitalaca iz viših društvenih redova. U narodu se naučna znanja javljaju u obliku bajki, poslovica i

14 2 narodnih pesama, i u tim narodnim umotvorinama književni izvori mešaju se sa mnogobožačk im predanjem i hrišćanskim povestima. Književna znanja. — U oblasti istorije, Rusija poznaje, sve do kraja XVI veka, samo letopise pisane po ugledu na grčke hronike. Godine 1512 jedan udžbenik opšte istorij e, zajedno sa istorijom Slovena, sastavljen u južnoslovenskim zemljama, prer ađen je za ruske čitaoce i dodat mu je kratak pregled ruske istorije sastavljen u ro doljubivom nacionalnom duhu: to je Hronograf. Sto godina docnije, godine 1617, k ada su zapadnjački i latinski uticaji potisnuli južnoslovenske i grčke uticaje, Hronog raf je prerađen prema poljskim i latinskim podacima; dodati su i novi pojmovi iz k osmografije i obaveštenja o istoriji zapadne Evrope, sve do Reformacije i otkrića Am erike, kao i o ruskoj istoriji pre Dmitrija Samozvanca. U toku XVII veka ovo izd anje Hronografa neprestano se uvećava, naročito ukoliko se tiče geografij e (Geografija od Merkatora prevedena je 1630 godine. Godine 1674 izlazi prvi udžbenik za rusku istoriju, Sinopsis, sa čisto autokratskim i pravoslavnim obeležjem. Ova nauka izgleda da se više obrađuje i uživa veću potporu nego druge, ali osnova istoriskog izlaganja ostaje i dalje puna legendi i bajki. U književnosti, gramatika, čija je važnost zvanično priznata početkom XVII veka, zauzima prvo mesto. Godine 1634 pojavljuje se prvi moskovski bukvar od Vasilija Burceva, ali je to samo preštampavanje jednoga bukvara izdatog u Vilni 16 21 godine. Bukvari su jedina svetovna izdanja moskovske državne štamparije koji se r asturaju u priličnom broju. Od 1648 do 1651, a to će reći za četiri godine, izišla su tri njegova izdanja, 9.600 primeraka; od 1678 do 1689 godine, a to će reći za dvanaest godina, izdato je čak 25.000 primeraka. I drugi udžbenici prodaju se isto tako dobro: Časlovac u 36.000 i Psaltir u 18.000 primeraka . No i pored svega toga, kada se saberu sve ove osnovne knjige, dolazi po jedna knjiga na 2.400 stanovnika. Iako se uči čitanje, gramatika se malo proučava. Gramatika iz 1648 godine nije ponovo izdata, i treba sačekati 1721 godinu pa da se ona pros to preštampa. To je gramatika Meletija Smotrickog, objavljena prviput u Vilni godi

ne 1619, i ona je postavljala pravila crkvenoslovenskog jezika dopuštajući upotrebu i izvesnih reči iz jezika koji se govorio u Južnoj Rusiji. Ovaj slovenski jezi k je stara veštačka tvorevina, zajednička svim Slovenima, i njega su veoma davno z aveli slovenski apostoli Ćirilo i Metodije; on se dugo očuvao usled upotrebe u crkvi . Ruski učeni ljudi koristili su se ovim gotovim jezikom pomoću koga su se u XIV i X V veku raširila u Rusiji mnoga dela što su preveli Srbi i Bugari .No iako je ovaj je zik bio Rusima prisan i razumljiv, on je za Ruse kao i za ostale Slovene ostao s amo jedan uobičajen i veštački stvoren dijalekt; to je jezik sveštenstva, crkve i povlašćeni h staleža. Uporedo s njim razvija se u XVII veku bogat narodni jezik, ne samo govo rni, nego i u pisanim spomenicima, u aktima i čak u književnim delima (memoarima, po litičkim pamfletima, itd.). Književnici stare škole protive se razvitku ovoga jezika k oji počinje da biva književni: „Ja mislim — piše u XVI

14 3 veku na starom crkvenoslovenskom jeziku Zinovij Otenski — da su protivnici Hristov i ili prostaci izmislili da uvedu u knjige prostonarodni jezik. Meni se čini da je pristojnije da se narodni govor popravlja pomoću naučnog jezika, nego da se ovaj un ižava unošenjem prostonarodnih reči.” Ovakvo držanje ruskoga sveštenstva bilo je jedan od gl avnih uzroka koji su usporili razvoj ruske nacionalne književnosti i oduzeli r uskoj kulturi jedno od njenih najopasnijih oruđa u borbi protivu tuđinskih utic aja. Stil pisara poklisarskog prikaza, Kotošihina, stil seljaka Posoškova i protopop a Avakuma dovoljni su da dokažu bogatstvo, snagu i gipkost ovoga moskovskog jezika XVII veka, koji se usavršio u kancelarijama Moskve. Ali, kao i drugi elementi rus ke kulture koji su se kasno razvili, i on neće moći da se odupre tuđinskim uticajima. Sa reformama Petra Velikog čitav ruski život biće preplavljen tolikim novim ut iscima i novim idejama, tolikim novim materijalom za zapažanje i proučavanje, toli kim novim potrebama da se izrazi lično duševno stanje, da će ruski jezik, ponesen tom bujicom, biti preplavljen tuđinskim izrazima i rečima. Upadljiv primer nagl e promene koja je nastupila u jeziku daće nam dela onih Rusa koji su za vreme Petr a Velikog odlazili u Evropu, a naročito Memoari kneza Kurakina, o kojima ćemo imati prilike da još govorimo. Ukratko rečeno, pre Petra Velikog naučna znanja su veoma malo rasprostranjena. Čitalac zavisi potpuno od kulturnijih naroda koji mu pružaju prevode, najpre od južnosloven skih zemalja, od Srbije i Bugarske, a potom od ruskih pokrajina potčinjenih Poljsk oj. Ali, ovo su prevodi samo zastarelih dela; prva grupa ovakvih dela, ranijih o d XIV veka, prevode delimično originale koji potiču iz prvih vekova hrišćanstva i koji s u došli u Rusiju preko Vizantije; druga grupa obuhvata zapadnjačke tekstove, ali one po kojima je Evropa živela u srednjem veku i koje je ona već odavno zamenila rezult atima novih odnosno prvih iskustava i otkrića istinski naučnih. Sa vizantiskom i slo venskom književnošću Rusija je zaostala za pet stotina godina; a sa poljskim i kijevsk im delima za dvesta do trista godina. Nije dakle nikakvo čudo što je evropska nauka krajem XVII i početkom XVIII veka, koja se raširila u Rusiji za vladavine Petra Veli kog, potpuno istisnula svoje prethodnice, vizantisku i kijevsku. 8. KNJIŽEVNI I UMETNIČKI ŽIVOT U XVII VEKU U književnosti i umetnosti XVII veka naći ćemo, samo još jače istaknuta, ista obeležja kao u prosveti. Književnost. — Istorija ruske književnosti, sve do kraja doba Petra Velikog, može se podeliti na četiri perioda: period starih epskih legendi, čiji su se tragovi s ačuvali samo u narodnoj poeziji i narodnim umotvorinama; — period prerađivanja hrišćanske srednjevekovne poezije (legende, priče i povesti ili takozvane „lutajuće” sadržine); — perio d novih zapadnjačkih uticaja, za kojim je nastalo buđenje osećanja, lirizma i prvih po kušaja ličnog stvaranja; — period ropskog podražavanja Zapadu. Nas ovde interesuje treći p eriod, onaj koji pada u

14 4 XVII vek i koji će biti prekinut reformom Petra Velikog. Periodi stare epske po ezije koja je cvetala na dvorovima feudalnih kneževa i poezije hrišćanskih legendi već s u minuli: prvi je već odavno zaboravljen, a drugi, veoma zakasnio i koji uostalom nije u Rusiji imao isti razmah kao na Zapadu, pripada XVI veku. Sa njim je iščezao u ticaj hrišćanskih legendi iz prvih vekova hrišćanstva koje su došle preko Vizantije; iščezli u i svetovni romani čija je sadržina uzimana iz starih indiskih priča, iz Budine poves ti, iz Trojanskog rata, iz ratova Aleksandra Velikog, iz podviga vizantiskoga ju naka Digenisa, koji su došli u Rusiju u južnoslovenskim prevodima iz vremena od XI-H V veka, često u obliku zagonetaka iza kojih se nalazio njihov ključ ili u obliku pri povedaka koje se odvijaju kao klupče. Razume se da ima tragova svega toga u XVII p a čak i u početku XVIII veka, a to će reći u trenutku kada ta književnost silazi iz viših dr uštvenih redova u narodne slojeve; ali glavna obeležja ruske književnosti XVII veka na laze se drugde. Dijalozi i povesti u stilu priča iz Hiljadu i jedne noći ustupaju mesto dugačkim prip ovetkama sa zamršenim zapletom; sadržina „spasonosna za dušu” i „moralistička” zamenjen e „dirljivim” i „smešnim”, a to će reći da lirizam i ironija počinju da se uvlače u rusku knj t. Pojavljuju se „prijatne” ili „ljupke” povesti u kojima se govori o „slavnim” kraljevima, o hrabrim vitezovima, o lepim princezama, o princu Bovi, o Mageloni, o Petru „sa z latnim ključevima”. Ovi romani, u glavnom prevedeni, otkrivaju ruskom čitaocu da osećan je može da bude predmet književne analize. Pojava originalnih ruskih pripovedaka pr e Petra Velikog i u početku njegove vladavine dokazuje da je ova tuđinska književnost potstakla interesovanje publike. Mornar Vasilije i Neustrašivi konjanik Aleksandar , poput njihovih tuđinskih uzora, zaljubljuju se, sastavljaju čak i ljubavne stihove , preživljuju čitav niz avantura i naposletku se sjedinjuju sa draganama za kojima v atreno žude. Ali, treba napomenuti da su u svim ovakvim originalnim pripovetkama j unaci naučili veštinu ljubavi za vreme nekog putovanja po inozemstvu; jer pisac se još ne usuđuje da traži tako tanana osećanja u Rusiji svoga vremena. Za vlada vine poslednika Petra Velikog, ove skromne i naivne pokušaje, koji su dirljivi zbo g iskrenosti i svežine osećanja, potisnuće prevodna književnost. Plastične umetnosti. — Među umetnostima, arhitektura ima sasvim izuzetnu važnost. Tesno vezana za klimu, za materijal koji se upotrebljava pri zidanju i za životne okolno sti sredine, ova umetnost u svima zemljama ponajpre može da postane nacionalna i n ezavisna. U Rusiji se prvi predznaci njene nezavisnosti mogu nazreti u crkvama s agrađenim za vreme kijevskog perioda po vizantiskim uzorima. Pravi ruski arhitekto nski stil razvija se konačno i izrazito ne u građevinama od kamena, nego u građevinama od drveta, i on usvaja sredinom XVI veka oblike koji su svojstveni toj vrsti gr ađevina. Ali, u XVII veku, crkva kritikuje taj nacionalni stil čiji je najsav ršeniji primer crkva Vasilija Blaženog u Moskvi; on joj se ne čini saglasan sa tradicionalnim vizantiskim

14 5 uzorima, i u ime toga istog grčkog pravoslavlja koje je ugušilo prve začetke jedne čisto narodne vere, ona svodi rusku crkvenu arhitekturu na srednje forme: primerci ti h crkava iz XVII veka sačuvani su u Rostovu i u Jaroslavlju. Razume se, ove forme ne pretstavljaju više onaj strogi vizantiski tip, ali one nisu ni lična tvorevina ar hitekata iz XVII veka, jer je odlučeno „da se ništa ne stvara prema ličnoj zamisli”, da se više ne grade „crkve u obliku šatora”, „nego da se gradi prema pravilima svetih apostola i svetih otaca, te da crkva ima pet kupola i da ne bude u obliku šatora”. Ovaj zasto j u slobodnom ispoljavanju nacionalnog stvaralačkog duha imao je i ovde istih posl edica kao i u drugim granama umetnosti; posle reforme Petra Velikog, na opustošeno m i obesplođenom polju, nije više bilo ničega što bi smetalo da se ropski podražava tuđinski m uzorima. Osim u arhitekturi, ruski nacionalni stil stvara originalne uzorke još jedino u or namentici. I ovde glavni motivi, koji se dobivaju kombinovanjem pravih linija, u zeti su iz arhitekture drvenih zgrada. Ove šare prelaze u ruski vez, koji podražava

bojene šare iz rukopisa i ukrase sa građevina; oni će tu sačuvati neobično jak zamah, sve do trenutka kada nov procvat ruskog staralačkog duha bude nastupio u drugoj polovi ni XIX veka. Pravoslavna crkva je protivnik skulpture. Kada su u XVII veku počeli njom da ukrašuj u građevine, ona se usprotivila: „Ne pristoji se pravoslavnim hrišćanima da iznad vrata svojih domova stavljaju likove fantastičnih životinja, zmajeva ili bezbožnih junaka. N eka pravoslavni hrišćani ukrašuju vrata svojih domova svetim ikonama ili časnim krstovim a.” Jedino se u crkvenoj umetnosti slikarstvo razvija slobodno, pa i ono u ograničenom obimu. Rusija je pozajmila od Vizantije njenu umetnost X i XI veka, a kasnije X III i XIV, koja je tek bila izišla iz asketske i tradicionalne nepomičnosti; ako je i bilo izvesnoga novog života u toj umetnosti, kao što smatraju moderni istoričari, ne kadanja Rusija u svakom slučaju sačuvala je od njega samo jedan delić. Tek oko XIV i X V veka stvara se u Rusiji nacionalni i originalni stil, različit od grčkoga, u slika nju ikona (vizantiske škole Novgoroda i Suzdalja), i pojavljuje se prvi stvaralački genije, živopisac („zoograf”) Andrej Rublev (umro 1430 godine). U Moskvi, u XVI i XVII veku, ovo slikarstvo se razvija na carskom dvoru. U XVI veku slikareva mašta može d a se razvija više ili manje slobodno. On se isprva koristi tim da kopira slikare i z italijanskog Renesansa, sa kojima je on u neospornoj vezi, naročito sa onima iz prve epohe: zato se u Blagoveštenskoj lavri, koju su godine 1547 ukrasili živopisom umetnici iz Pskova, nalaze kopije Čimabua i Perućina. Ali se javlja negodovanje prot ivu slikara koji rade ikone „prema svojem ličnom nadahnuću a ne prema Svetom Pismu”; crkveni sabor u svojim odlukam a sastavljenim od sto članova (Stoglav) žestoko se protivi „inicijativi” novih slikara; njima se naređuje da slikaju prema starim uzorima, i u to me cilju stvaraju se udruženja slikara koji su dužni da rade pod nadzorom i vlašću svešten ih lica. Pa ipak, čak i kroz utvrđeni uzor probija lični ukus slikara koji ga vuče da sl ika prema živom modelu. Uzalud protopop Avakum optužuje Nikona da je hteo da zavede slikanje „po prirodi”, na „franački” način a to će reći

14 6 tuđinski; čak i u carističkoj slikarskoj školi razlikuju se dva načina slikanja: slikanje ikona i slikanje živoga modela, i primenjuje se jedan ili drugi način, prema želji por učioca. Slikari sa kraja XVII veka odlučno brane svoje pravo da idealizuju ikone, a u isti mah i pravo da unesu realizam u svoje slikarstvo. U to vreme, koje je nep osredno prethodilo reformama Petra Velikog, u Rusiji vlada duhovno raspoloženje ko je potseća na italijanski Kvatročento. Slikari se trude da oživotvore ikone ne samo st oga što to zahteva njihova umetnost, nego i stoga što su oni prožeti dubokim verskim o sećanjem. Zahvaljujući tome osećanju, oni dodaju nove predmete starim utvrđenim obrascim a i menjaju način njihove obrade. Krajem toga veka suprotstavlja se čak podliniku, s tarom udžbeniku za ikonografiju koji sadrži utvrđene i odobrene uzore, jedan nov „kritički” tekst koji oslobađa slikara od starog utvrđenog načina rada i traži da se usvoje novi po kušaji. Ova struja u slikarstvu približava se novoj struji u književnosti; i ovde se priprema pokret za nacionalni preporod. Ali i ovde ta obnova dolazi pr ekasno. Pošto se nacionalna religija, usled rascepa (šizme) odvratila od sl ikarske umetnosti i osudila je kao odveć nezavisnu prema tradiciji, ona je izgubil a svaku osnovicu i potporu. Na drugoj strani, ona je bila u odveć tesnoj vezi sa t om istom tradicijom. Prvi preporod ruske umetnosti nije uspeo iz istog razloga k oji je sprečio i reformu ruske crkve: krajem XVII veka bilo je prekasno otpočeti ono što se u Evropi nagoveštavalo već u XIV veku, razvilo u XV, cvetalo u XVI, ali opalo već u XVII veku i spremalo se da ustupi mesto novim načelima. Muzika. — Skoro je isti slučaj i sa muzikom; jedina razlika je u tome što se muzička teh nika može teže da prilagodi i što nije lako izjednačiti se sa evropskim kompozitorima. U Evropi su već odavno brižljivo proučavani postupci višetonske muzike i javila se čežnja za vraćanjem melodiji; u isti mah, iz stapanja elemenata narodne pesm e i horske crkvene pesme ponikla je jedna nova muzika. U Rusiji, u muzici ka

o i u književnosti, narodni elemenat — koji će ostati izdvojen sve do XIX vek a — ne unapređuje ni škola ni crkva, niti on obogaćuje crkvenu muziku. Crkva ne dopušta up otrebu nikakvog duvačkog niti gudačkog instrumenta, niti pak orgulja. Jedino se peva ju monotone pesme, u jedan glas, prema tradicionalnim grčkim melodijama. Veliki je napredak bilo već i samo dopuštenje koje je u XVI i XVII veku dato pevačima da po svo me nahođenju unose u pevanje kadence i ukrase. Kasnije su beleženi predtonovi najbol jih pevača; sačuvane su čak i pesme u više glasova, zapisane novim znacima koji još nisu s avremene note. Kao i za slikarstvo, tako je carska škola pevanja u Moskvi imala važn u ulogu, iako manje značajnu od uloge novgorodske škole pevanja, u kojoj su se školova li najstariji ruski harmonisti — pomoću prostoga tritona. Tek u drugoj trećini XVII ve ka zavodi Kijev savremene note koje se pišu na pet linija, a takođe i nove melodije i novu harmoniju. Ali je već prekasno da se stvara ruski originalni višetonski sti l; od vremena Petra Velikog, ruska muzika usvaja potpuno italijansku školu, i svetovna muzika potiskuje sasvim u pozadinu crkvenu muziku. Vladavina opere o tpočinje, razume se tuđinske opere.

14 7 Iz svega što je rečeno izdvajaju se dve činjenice: najpre prekid razvoja nacionalne ku lture, čiji su začeci postojali, neizbežan prekid koji je nastupio iz dva podjednako v ažna uzroka, zbog neospornog zadocnjenja Rusije za svojim vekom i stvarne nemogućnos ti da živi usamljena u Evropi; a zatim, usled toga naglog prekida i usled toga što s u viši i obrazovani slojevi ruskoga društva pali pod uticaj evropske kulture, nastup io je neminovni duhovni rascep između tih viših slojeva, podrazumevajući tu i red intelektualaca koji se tek stvarao, i između narodne mase. Ovaj prekid i ovaj rascep obično se smatraju kao posledice reforama Petra Velikog i pripisuju se ličnom uticaju preporoditelja Rusije. Međutim, istorija ruskih ustan ova i ruske kulture u XVII veku dokazuje netačnost ovakvoga gledišta. Uistini, Peta r Veliki samo je priveo kraju jedan razvitak koji je otpočeo pre njega i koji se n ikako ne može objasniti ćudima ili ličnom voljom jednog jedinog čoveka. 9. NEPOSREDNI PRETHODNICI PETRA VELIKOG

Vladavina Fjodora Aleksejeviča (1676—1682). — Fjodor, stariji sin i naslednik Aleksej ev, dobio je, za razliku od svoga oca i dede, evropsko vaspitanje. Naj slavniji naučnik od onih što su došli iz Kijeva i preko kojih je Akademija pretrpela u ticaj poljske kulture, Simeon Polocki, učio ga je poljskom jeziku i dao mu osnovna znanja iz latinskog jezika. Ali je Fjodor bolešljiv; vezan je za postelju i ne do pušta mu se učešće ni u kakvim poslovima. Njegova slabost je već jasno vidljiva prilikom s mrti njegovoga oca. Zbog toga bojar Artamon Matvjejev pokušava tada, kako izgleda, da predloži kao kandidata za presto svog štićenika četvorogodišnjeg Petra, snažnog i živahno sina Alekseja i njegove druge žene, Natalije Kirilovne Nariškin; ali je on zbog tog a pokušaja prognan i uzapćeno mu imanje. Patrijarh je potvrdio da je sam Aleksej, na samrtničkoj postelji, označio svog starijeg sina za svoga naslednika, a i Miloslavski, Aleksejevi rođaci po njegovoj prvoj ženi, izjasnili su se takođe za Fjod ora. Ali oni od toga nemaju velike koristi. Jer car, slabe volje, okružio se mladi m ljubimcima Jazikovom i Lihačovom, koji su kao i on dobili vaspitanje zasnovano n a novim načelima. Već od izvesnog vremena poljska moda pojavila se u Moskvi i ispolj avala se u nameštaju, poljskim i latinskim knjigama i njihovim prevodima. Pri kraj u Aleksejeve vladavine pravoslavno sveštenstvo pokušalo je da spreči širenje te „latinsk e” kulture koju ono izjednačuje sa katolicizmom; ali za Fjodorove vladavine, latinske ideje što su ih širili naučnici koji su došli iz Kijeva nadvlađuju „grčki” uticaj. hov glavni branilac, Silvestar Medvjedev, uspeo je da se u Moskvi ponovo otvori šk ola Polockoga (koji je umro 1680 godine), čiji je on učenik, i zauzima se za stvaran je jedne Akademije koja će — kao što smo videli — biti otvorena tek posle Fjodorov e smrti, i u kojoj će preovlađivati „grčka” stranka. Preovlađivanje latinskih težnji vidi se jasno iz toga što Medvjedev sasvim slobodno propoveda katoličko učenje o pretvaranju nafore i vina u telo i krv Hristov

Reformatorska 14 8 stremljenja Fjodorove okoline ispoljavaju se i na drugim poljima. Vlada je bila toliko popustljiva da ih je ovlastila. u koje porodice upisuju sva naimenovanja i proizvodstva. slab i duh om i telom. Na dan 15/25 maja 1682 godine. Ovi pukovi. prisvojivši samovlasno prava Zemskoga Sobora. a kojima bi nova geografska podela zemlje odredila granice. Ona je po naravi bila prava suprotnost svome bratu. Glavni potstrekač ove trodnevne pobune bila je Ivanova sestra Sofija. i sanjala je da u Rusiji XVII veka odigra ulogu vizantiske carice Pul herije. — Posle Fjodorove smrti. te je Petar proglašen za cara pod namesništvom svoje majke. „Knjige o rangu”. pošto on nije imao dece. što će kasnije biti proglašeno za jeres. Tako je još ukinut propis o plemićskom prvenstvu. Međuti m. Ipak. bio je petnaestogodišnji mladić. zbog toga se Fjodorovi prijatelji ponovo okreću Petru i približuju se Na riškinima. Veoma književno obrazovana. a da su carevića Ivana baš tada udavili bojari. rođena 1657 go dine. koja služe kao oslonac u sporovima oko prvenstva. oni sebe smatraju za snagu koju svako treba da uvažava. sačinjavaju neku vrstu garde il i „janičara”. ali o vaj pokušaj. ona je imala smelosti da se odrekne staroga moskovskog običaja koji je primoravao žene da ostanu zatvorene u svome teremu i da se ne pojavljuju među svetom. Protivu koalicije Fjodorovih ljubimaca i pristalica Narišk inovih. čijim izvođenjem upravlja Vasilij Vasiljevič Gol icin. ko ji je trebalo da nasledi presto. Miloslavski iskorišćuju tu nepokornost da otpočnu među njima oštru propagandu uveravajući i h kako je car Fjodor bio otrovan. jednim od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. koji su u tome trenutku jedina oružana snaga Moskve. ona je miroljubiva. Tako je ponikl a zamisao o obimnom vojnom preuređenju. kako ih nazivaju oni njihovi savremenici koji poznaju turske običaje.u. pokušava se da stvori više plemstvo. ne priznaje njihov povlašćeni položaj i zloupotrebljava njihove usluge i sume namen jene za njihovu platu. Još za Fjodorova života ona se sprijateljila sa Vasilijem Golicinom. Sofijino namesništvo (1682—1689). tako podbunjeni strjelci odjurili su u tvrđavu Kremlj i za tražili da se oba brata pojave na Crvenom Trgu. da traže od svojih starešina naknadu štete i interes. Osim toga. koji je već odavno bio izgubio važnost. Odmah po Fjodorovoj smrti. smešteni po raznim krajevima prestonice. pod uticajem shvatanja poljskoga plemstva. ovaj skup. kao što su Nariškini i želeli. Njegov brat Ivan. da bi se zadovoljilo plemstvo. oni istržu iz Petrovih ruku bojara Matvjejeva koji se vratio iz progonstva i ubijaju i njega i još nekoliko rođaka carice Natalije. pita nje nasleđa prestola izazvalo je ozbiljne nemire u Moskvi. Ali Miloslavski. načelnik strjelečkog prikaz a. Posle Fjodorove smrti oni se potpuno rasturaju i ne pokoravaju se više svojim starešinama. oni su našli potporu u pukovima strjelaca. posle toga oni se rasturaju po ulicama Moskve i počinju da pljačkaju i ubijaju. protivan ruskim običajima. sa posebnim titulama koje bi odgovarale nazivima pojedinih oblasti Rusije. On ih uverava da njemu ne preti nikakva opasnost. oni hoće da se uvere svojim očima da j e Ivan živ. Kao i svi ovakvi vojnici. rešeno je da se ustanove nove zvanične rodo slovne knjige u kojima će se nalaziti imena svih bojara koji pripadaju povlašćenom sta ležu. Na Fjodorovom pogrebu . koji je već stekao veliki uticaj na državne poslove. Mir zaključen u Bakče-Saraju okončao je godine 1681 rat sa Turcima koji je trajao već dvadeset godina. Što se tiče Fjodorove spoljne politike. rođaci Ivanovi. ne i spitavši dovoljno taj slučaj. Pa ipak 14 9 pobunjenici prodiru u dvor. viče ime najmlađega carevog sina. nije uspeo. odlučna i strasna. svečano su spaljene u predvorju carskog dvo ra. jer je bila živa. odbijaju da priznadu zakonitost toga izbora. patrijarh Joakim pita narod okupljen pred dv orom koga želi za cara. oni su jako nezadovoljni što njihov neposredni starešina.

koje potpomaže i Hovanski. dodeljuje im se počasna titula „dvorske pešadije” i podiže se čak na jednom gradskom trgu spomenik za uspomenu na događaje od 15/25 maja. smatran za jeretika.ona je privukla opštu pažnju tužeći se glasno kako su cara otrovali. Glas da se priprema nova pobuna toliko se uporno održava. kao i sam narod. pobunjuju i zauzimlju Kremlj. „ratnike” iz svih gradova. Ostao je još Hovanski sa svojim slavoljubivim težnjama i svojim planovima za vojničku diktaturu. 5/15 jula 1682 godine. koji se ne usuđuju da ne poslušaju. gde dovode i Strjemjani puk n a čiju se odanost namesnica može osloniti. Posle toga Sofija može spokojno da vrši namesničku vlast punih sedam godina (1682—1689). Uskoro potom neko je potkazao i optužio Hov anskog da priprema ubistvo carske porodice i velikog broja bojara. Potkupljivanjem se uspelo da se strjelci odreku st are vere. ot ac i stariji sin su pogubljeni. jednom od Sofijinih prijatelja. parodija nekadanjega Sobora. koje oni brkaju sa verskim dogmama. a to će reći trupe sastavljene od plemića. koje ona hoće da upotrebi „da bi ugušila pobunu vojske i kaznila buntovnog poda nika”. njoj preti jedna opasnost koju je sama stvor ila. kao i Nikon. načelnika prikaza strjeleca. u Granovitoj Palati. jer je pravda „carovala” i „narodno bogatstvo se . nekolicina njih je pogubljeno. izaslanici strjeleca d olaze u dvor i izjavljuju — jamačno po Sofijinom nagovoru — da oni žele dva cara. sa Sofijom ili bez nje. Ona je imala i svoje slavopojce: knez Kurakin tvrdi u svojim Uspomenama „da nikad a u ruskoj državi nije bilo tako mudre vladavine” i da je „u to doba narodno blagostanje cvetalo”. Uživajući Sofijinu naklonost. zapovedništvo nad strjelcima povereno je đaku Šaklovitiju. priča se čak da taj slavoljubivi i površni čovek. Nikita Pustosvjat. ponovo je prekinuta sa beznačajnim izgovorom. on postaje branilac „stare vere” koju su potiskivali car Aleksej i patrijarh. 14/24 septemb ra Sofija. i preklinjala je da ih „puste da zdravi i čitavi otidu u tuđinu”. nije još završena. gde je Sofi ja stigla. ostali su izgubili povlastice koje su bili d obili posle 15/25 maja. Jedan Sobor. Sofija je postigla svoji cilj. oba br ata. „zbog maloletstva dvojice vladara”. održana je na učna rasprava u njegovom prisustvu između patrijarha i staroveraca. razdeljuj e im se nagrada od 10 rubalja svakome. Nikita je pogubljen. Ali. koji služi kao p osrednik između nje i strjeleca. a 29 maja/8 juna. Ali se u manastiru Trojica-Sergijevo. Sofija je primorana da popusti njihovom navaljivanju. a carska porodica odlazi u selo Kolomenskoe. zlos tavlja jednog arhiepiskopa nikonca. i strjelci. što nisu izabrali Iva na za cara. gaji nadu da se popne na carsk i presto. usled novih uvreda što su ih izgovorili staroverci. Ovima se ispunjavaju svi zahtevi. saznavši to. A 23 maja/2 juna. koja je pošla u manastir Trojica-Sergijevo sakupila je u selu Vozdvižensk aja. već okuplja plemićska vojska. odlaze na svoja poljska im anja. gde se strjelci. unapred su naklonjeni starom bogosluženju. to je neposlušnost strjeleca. posle osam dana 15 0 uspostavljen je red. Rasprava o tome pitanju. bojeći se strjeleca. te nove „dvorske garde”. Ivana i Petra. Posle pobune ona postavlja svog ljubimca Gol icina za načelnika prikaza spoljnih poslova. 26 maja/5 juna. ona imenuje kneza Ivana Hovanskog. da mnogi bojari. Strjelcima ne ostaje ništa drugo do da se pok ore. Ivan je proglašen za „pr voga cara”. sazvan na brzu ruku. Stari vernici nadaju se još u vek da će dokazati ispravnost svoga shvatanja. mlađi sin beži u Moskvu. do koje je došlo po sle mnogih teškoća. Verska raspra između „staroveraca” i „nikonaca”. Ona se skoro odm ah pretvara u tuču. spomenik pobune uništen je (2/12 novembra). koja traje već dvadeset godina. a na mesto ubijenog Dolgorukija . namesništvo je poveren o njihovoj sestri Sofiji. Sofija prihvata pravoslavlje svoga oca koji je. i jedan propovednik starog bogosluženja. kome prost svet daje duhovit nadimak tararuj (bumbar). Ona poziva i Hovanskog i njegove sinove. povinuje se poslušno tome zahtevu. Hovanski gaji u sebi visoke želje. Da bi zadobio poverenje strjeleca i od njih nači nio svoje oruđe. u kome se zaustavila.

000 a zarobljeno . Samojlovič mu objašnjava da pl an o oslobođenju slovenskih hrišćana interesuje više Poljake i Austrijance nego Ruse. „da se u to d oba uglađenost ponovo uspostavila među plemićima i dvoranima. Savez je potukao Turke u Mađarskoj. ako je verovati Nevilu. Ali ništa nije vredelo. Osim toga. a Sofija javno veliča izvanredne pobede ruske vojske. srpski patrijarh i gospodar Vlaške šalju ista pretskazanja.000 ljudi da osvoji Krim. I ovde postoji očita suprotnost između zamisli i njih ovog ostvarenja. Sofijin ljubi mac Golicin smišlja reformu umerenih težnji i saobraznih narodnom duhu. ali još uvek o dveć korenitih za to doba. hrana za vojsku ponestaje i stoka lip sava u masi. on odlučuje da ga preduzme u pro leće. pošto je uništio travu. U februaru godine 1689 on polazi ponovo ka Krimu. Golicin je neosporno obrazovaniji od Petra. Sofija. ali on i dalje smatra da je potrebna aktivna spoljna politika da bi se pažnja ja vnosti odvratila od unutrašnjih sukoba. misli naprotiv na tehničku stranu i r ukuje veoma dobro sredstvima za izvođenje svoje reforme. itd. iako je sa Poljskom potpisao (1686) ugovor o „večnome miru” po kome je Kijev konačno pripao Rusiji. dok Petar. na odašiljanje đaka u inostranstvo. Gordon mu ukazuje na mogućnost novih unutrašnjih teškoća u slučaju neuspeha. Svud oko njega prostiru se bezvodne stepe. posle mira sa Poljskom. carigradski patrijarh ga odvraća od toga pohoda. Vojska. Umesto da se bori. Potpisujući „večni mir”. na naseljavanje Rusije. ali on nema čvrstu i bujnu volju kao Petar. Pripreme su trajale odveć dugo. pošto mu je poginulo 20. za k oji su neopravdano optuživali Samojloviča. kada stepe izobiluju vodom i travom. iako on to nije zaslužio. konji su počeli da lips avaju usled nedostatka hrane. sastavljena od plemića i njihovih kmetova. na stalne odnose sa inos transtvom. oni su prožeti teoriskim i knjiškim shvatanjima. Na 200 vrsta od Perekopa. Iako je Golicin uspeo godine 1689 da zaključi u 15 1 Nerčinsku ugovor sa Kinom kojim se priznaje napredovanje što ga je za sto godina iz vršilo rusko naseljavanje i utvrđuje granica dveju država na reci Amuru. te on tek sredinom maja nailazi na neprijatelja na Perekopu. ost ajući uvek u uzanom krugu strogo praktičnih ideja. na oslobođenje seljaka koji su dobili zemlju. on odlično ume da drži svečane go vore na latinskom i da daje intervjue koji imaju velikog odjeka. Samojlovič. i o gledala se u njihovim zapregama. Jedan od uzroka koji su sprečili Sosriju i Golicina da pređu od reči na dela jeste neu speh njihove spoljne politike. a t rupe su napredovale odveć sporo. on je naprotiv pretrpeo neuspeh na Krimu. u načinu života. Gordon ga najzad potseća da od Rusije do Krima ima nekoliko dana hoda kroz bez vodne stepe koje Rusi još nisu naselili. Ovi planovi su odveć o bimni da bi mogli biti ostvareni. Snežne vejavice i nedostatak hra ne usporavaju hod. na zamenjivanje domaće ekonomije trgovinskom. jer se boji da se sultan ne osveti na pravoslavnom stanovništvu T urske. Petar Veliki postupaće sasvim drukčije. Golicin je primoran da pripremi drugi pohod. Njega tamo dočekuju kao pobednika. Jer on pomišlja na stvaranje redovne vojske. te im je trebalo sedam nedelja da pređu 300 vrsta. on stupa u pregovore sa krimskim hanom i vraća se natrag. Uz alud mu general Patrik Gordon i hetman Male Rusije. na unapređivanje trgovine. Ova pohvala je preterana i samo dokazuje da su Sofijine pristalice smatr ale svoje želje za stvarnost. on se obaveza o da stupi u „Sveti Savez” sklopljen 1684 godine protivu Turske i da zauzme Krim. pomoću delimičnih mera. I iz Evrope stižu vesti o pobedama. Golicin se zaustavlja i vraća u Moskvu. no one su tačne. kome je on izložio svoje planove godine 1689. Prvi Golicinov pohod pretrpeo je potpun poraz. i to na poljski način. naziva sebe „samodršcem” i u jesen go dine 1687 šalje Golicina sa vojskom od 100. Poučen iskustvom. objavljuje sa pouzd anjem svetu da „slava Rusije odjekuje celim svetom”. i da je nemogućno ostvariti taj plan na Krimu dok se saveznici budu borili na Duna vu. u ukrasima i obedima”. Dalmaciji i Moreji. po ruskom običaju vuče za sobom ogr omnu komoru koja ometa kretanje trupa. Kao vrhunac nesreće naišao je požar stepe. na potpunu slobodu mišljenja i vere. Isti Kurakin potvrđuje. Njemu je potrebna pobeda da bi izbegao svoj pad koji mu preti od Petra koji raste.uvećavalo”. sa više istinitosti. Osim toga grčki patrijarh naglašava sada potrebu da Rusi izvrše nov pohod i pretskazuje opšti ustanak na Balkanu. predočavaju opasnost i toga rata. koji piše s mukom i pravi mnogo pravopisnih grešaka.

15 2 Ali ih očekuje sasvim drukčiji rasplet. jer Petar otvoreno započinje borbu.15. očekuje nestr pljivo trenutak kada će „zagrliti svoga dragog Vasilija”.000 ljudi. koja se za vršava Sofijinim padom. koja mu je pisala radosna pisma o njegovom „povratku iz Egipta”. Šaklovitijevim pogubljenjem i Golicinovim progonstvom. .000 od 100. Sofija. Ona sanja o tome da se uda z a Golicina i da uvenča u isti mah i njega i sebe carskom krunom.

Onda se jasnije zapažaju odnosi između vladareve lične aktivnosti i sam ih reforama. koje su u suprotnosti sa opšti m obeležjem njegovoga dela. U tome smislu mogao je Petar Veliki da bude nazvan „prvim ruskim revol ucionarom”. Videćemo u čemu se tačno sastojala careva lična uloga. prožimajući se narodnim duhom. i jedni i drugi dolaze d o istoga zaključka. izgledaju više da su posledica neke ćudi i prekidaju organ ski razvoj. P E T A R V E L I K I ( 1 6 8 2 — 1 7 2 5 ) Glavne podele vladavine Petra Velikog. više upućenu izves nome cilju. rusku kulturu. Uglavnom. njegovi prvi reformatorski pokušaji nose više razorno obeležje. Odavno se raspravlja o ličnom udelu Petrovom u ovom novom razvoju ruskoga duha. razaznaju se pobude. oslobađati sve više i naposletku stvoriti. kulturne Rusije. Od toga doba počinje povest savremene Rusije. naproti v. Skorašnja istoriska proučavanja dokazala su da su između doba Petra Velikog i pret hodnog doba postojale tešnje veze nego što se mislilo. a to je: da je glavni činilac u reformatorskom radu Petra Veliko g bila njegova volja ili njegova ćud. teže da umanje ličnu ulogu cara reforma tora. korisnije je posmatrati ga p o razdobljima. Da bi se bolje shvatilo njegovo poreklo i razvitak. odbijaju da mu priznadu ma kakvu zaslugu i smatraju da je on samo uputio Rusi ju jednim neprirodnim pravcem služeći se različitim dokazima. čije smo pripremanje vid eli pre Petra Velikog. Ako je usled toga razvitka r uski narod stekao pretežno evropsko obeležje. ova proučavanja. iako je on kao neka s pona između ta dva dela sveta. to dokazuje da ga sve osnovice njegovo g istoriskog razvitka stavljaju pre u Evropu nego u Aziju. prve Petrove reforme. i voljniju. Ali. Sa . — Vladavina Petra Velikog označava početak novo ga doba u istoriji Rusije. ta proučavanja su uspela da por eknu postojanje prekida koji su nekoji hteli da vide u tome trenutku ruske istor ije. njegovi protivnici. može se tvrditi da njegov o doba označava prelaz Rusije iz jedne nesvesne evolucije u svesnu. dok se u samoj zemlji obrazuje jedan nov dr uštveni stalež koji odmah dobiva obeležje povlašćenoga plemstva.15 3 V I I . to je da je Rusija konačno dobila rang evropske sile i post ala važan činilac u međunarodnoj politici. Ipak. a koja pretstavlja jedno prelazno doba. nasuprot ranijima. I zaista. raspoznaje se u njegovom radu ono što je dalo tr ajnih rezultata od onoga što je bilo samo privremeno. te k kasnije započinje on rad na preporodu. Za njegove pristalice njegova uloga bila je veoma važna. i da vladavinu Petra Velikog i njegovih prethodnika smatraju kao uzastopne etape jednog istog i povezanog istoriskog razvitka. Sa vladavinom Petrovom poči nje postepeno obrazovanje pokolenja koja će se pošto su dugo i dosta tesno bila podl ožna tuđinskim uticajima. Ovaj prelaz od nesvesnog i nagonskog ka s vesnom i sistematskom jeste glavna crta velike reforme koju je Petar Veliki pred uzeo. iako utvrđuju organski karakter istoriskog razvo ja Rusije. Ono što naročito karakteriše taj novi istoriski period.

uspeva da pridruži mladome vladaru još jednoga cara. Usled smr ti svoga starijeg brata Fjodora godine 1682. Sofiji. evropska kultura već nije više nikakva novost u Moskvi. kao na primer za bavljenje čarolijama. 3. A naprotiv. punih sedam godina. od manastira Trojica-Sergijevo i od rostovskog mitropolita. kći Marije Milo slavski. njegovi h dečačkih i mladićskih igara. Ovaj period može s e razdeliti na tri dela. U svojoj desetoj godini Petar je prinuđen da prekine svoje oskudno učenje. Njegova majka je druga žena cara Alekseja. Tu. u okolini Moskve. Dve odlučne faze reforme nalaze se na prelazu sv akog od ovih delova ka narednom delu i svaka od njih obuhvata period od četiri god ine: od 1708 do 1712. — Petar Veliki rodio se 30 maja/9 juna 1672 godine. od 1700 do 1725 godine. isto kao i njen prijatelj Vasilij Vasiljevič Golicin. a potom u Mezen.15 4 toga gledišta može se život Petra Velikog podeliti na dva skoro podjednaka perioda. Borba između Nataliline porodice i porodice prve careve žene. Mladi Petar.od 1709 do 1718. 2. Kada je Aleksej umro godine 1676. izgledalo je da je zgodno vreme za reforme koje je Golicin namerava o da ostvari uz pripomoć Sofijinu. Drugi period. živi sa svojom majkom u Preobražensku ili Semjonovskom. koja je imala dva sina. ispunila je čitav ovaj period. isto tako je uda ljen iz Moskve zajedno sa svojom majkom.od 1718 do 1727. budućnost Nariškina izgleda tamna. druga. uz pripomoć strjeleca. Sofija sa njima postupa veom a rđavo: po rečima jednoga onovremenog hroničara. prva sistematska reforma. ali „izdašnost” Sofijina je toliko skučena da je Natalija primorana da prima potajno potporu od sveštenstva. Fjodora i Ivana. čije smo planove i težnje upoznali. ali ga ne uči pisan ju. i sedam kćeri. on je sam o značio svoje trostruko učenje matematičkim obrascem 3x7=21. od kojih je svaki trajao otprilike po dvadeset i sedam godina. i sama je oduševljena obožavateljka inostranstva. jednom od prvih moskovskih „Evrop ljana”. Miloslavski imaju utoliko više razloga da budu nezadovoljni što se Aleksej privoleo svojoj drugoj porodici i staraocu Natalijinom. od patrij arha. n ered. Sam o poslednjih pet godina toga perioda posvećene su reformama. obnova. zadržavajući za sebe namesnička prava. Kada je Petar slavio mir zaključen u Nistatu. Petar dobiva prve osnove vaspita nja po propisima stare 15 5 tradicije. On i dalje. drugim državnim udarom Sofija. Matv jejev. bilo suđeno da odigra istorisku ulogu. njega jednim državnim udarom uzdižu na presto u maju. kome je tada bilo tek četiri godine. Međutim. u junu. svoga brata Ivana. koje postepeno dobivaju obeležje ozbiljnih zanimanja. Od prvoga državnog udara Petar je dobio sam o načelnu vlast. u svojoj petoj godini. Marije Milosla vski. Ali bi bilo tačnije razlikov ati tri dela od po devet godina: 1. jeste doba vaspitavanja Petrova. u koju su dolazili strani diplomati. u Pustozersk. car p rviput susreo svoju drugu ženu. drugom jednom selu blizu Moskve. ŽIVOT I RAD PETRA VELIKOG DO RATA NA SEVERU (1672-1699) Detinjstvo i mladost Pe tra Velikog. koji nisu imali razloga da budu zadovoljni novim običajima što su i . i tek tada će učiti sabiranje i oduzimanje od Holanđanina Timermana. priča se da je baš u kući Matvjejeva. u sedamnaestoj godini Petar još uvek neće umeti da piše pravilno. od 1718 do 1722. koji se otimlju o njegovu naklonost. optužen za mnoge zločine. 1. od 1672 do 1699 godine. O vo je. smenjen je sa dužnosti načelnika ambasadorskog prik aza i prikaza farmacije i prognan na krajnji severoistok Rusije. kao što se događalo u XVII veku kada su se carevi često ženili devojkom iz sirotn ijih plemićskih porodica. uništavanje ranijih oblika državne uprave. „carica Natalija živi od onoga što joj dodeli ruka kneginje Sofije”. naročito borba o uticaj između novih i starih vladarevih sro dnika. Artamonu Sergejeviču Matvjejevu. kneza Kurakina. od kojih je najstari joj. Natalija Kirilovna Nariškin. Tako su se pri stalice prošlosti. ispunjen je ratovanjem na severu i reformom koju je on izazvao i koja se po inerciji produžuje još dve godine posle Petrove smrti. jer izgleda da je pripremao jednu farmakopeju. sina Marije Milosla vski. njegov učitelj Nikita Zotov uči ga psaltiru i časlovcu. Sofija. Oboje će živeti u krunskome selu Preobražensk u.od 1700 do 1709. Prvi period.

okupili oko Natalije. u vojne studije koje postaju sve ozbiljnije. te da umanji njihovu slavu. Aleksandar Menšikov. usred svojih zabava. U poljskim dvorcima život nije bio potčinjen staroj moskovskoj etikeciji koju Petar prezire i čij u stegu on teško podnosi. Kada ga je u Njemecku Slobodu odveo knez Boris Golic in (rođak Sofijinog ljubimca). bio je odmah očaran slo bodom običaja koji su tamo vladali. dobro disciplinovanih i obučen ih u nemačku uniformu. čovek „najgorega porekla”. kao što misli Kurak in. ili je pak — kao što kaže isti pisac — on prirodno težio a ponizi ugledne porodice. itd.. starešina strjeleca. Ove „bojazni” naterale su Sofiju da preduzme mere predostr ožnosti i da potraži pomoć protivu novih Petrovih pukova. Kasnije će Petar narediti da se podigne veoma ugodan dvorac za nje govoga prijatelja u Njemeckoj Slobodi. izjavio je kasnije pred sudijama „da je u to vreme (1687) car Petar Aleksejevič počeo da okuplja oko sebe konjušare potješne i d a je to bio povod bojazni”. ili pak zanatlije koji su se trudili da vuku koristi iz raznih zanata. Petar je ponajpre tražio među njima stručnjake za razne tehničke probleme iz vojne veštine. Njegov samovoljni karakter već tada se ispoljava. itd. ljupkog ig rača i veselog druga. zatim Potješnaja Izba za skupove. da bi naučio „propise vojnih 15 6 vežbi”. Njegova poznanstva. Svoje prijatelje odlazio je da bira među stanovnicima Njemecke Slobode. odličnog konjanika. da im oduzme moć i da posta ne na taj način on lično svemoćan vladar? Možda on još nije smislio ni taktiku ni određene p . morale su izgledati veoma čudne i malo pristojne ist o toliko starim moskovskim bojarima koliko i evropskoj i obrazovanoj okolini Sof ijinoj. on je otpočeo da stvara prave pukove uzimajući u svoju vojsku dvorske tobdžije i konjušare. pravu vojnu upravu. jedan „pijanica” kako kaže Kurakin. Ubrzo je on tamo pronašao jednog savetodavca. bira sam svoje prijatelje i sam udešava svoje zabave. — među ovima poslednjim nalazio se i njegov budući ljubimac. Međutim. — Ove vojničke igre naposletku su privukle pažnju namesnice . gde ona ponovo otpočinje propagandu koja joj je ranije omogućila da se približi prestolu. barut. da je on prosto želeo da se pomoću svoja dva puka. doboše. umesto da se zadovolji pratnjom od mladih plemića koje su obično p ridavali carevićima. prvi pomislio na sukob koji je morao neizbežno da izbije između njegove sestre i njega.h zaveli Sofija i knez Golicin. kojima je dato ime prema selima gde su obrazovani. jednom rečju. te nisu mogli biti najdosto jniji pretstavnici evropske kulture. njen saučesnik Šaklovi ti. osnovna pravila „fortifikacije” primenjena na potješne tvrđave. Preobraženskog i Semjonovskog. Činjenica da je mladi Petar živeo daleko od Kremlja imala je neobično važnih posledica. i uživanjima kojima se tamo svet odavao. Sukob između Sofije i Petra. čiji su vojnici regrutovani „iz najbeznačajnijih i najsirotnijih ple mićskih porodica. olovo. Isprva je on za svoje igre uzimao iz oružar nice Kremlja puške. kome je uskoro morao dodati i Potješnji Dvor. Ipak nije izvesno da je Petar. On živi u jednom svetu što ga je on sam stvorio. on se morao obratiti tuđincima. i pored njegove džinovske snage. koji su bili upućeniji u ratnu veštinu. i navići će se na razvrat i vino. on živi slo bodno. prema rečima kneza Kurakina. Petar veoma malo obraća pažnju na okolinu svoje majke.” naveli — kako kaže Kurakin — da zauzme još u ranoj mladosti neprijateljsk i stav „prema uglednim porodicama”. a koja je bila toliko neobična u staroj tradicio nalističkoj Moskvi. pištolje. obezbedi od namesnice. „jednog francus kog razvratnika”. mladog Švajcarca Fransoa Lefora. Pošto je obrazovao odred potješnjih (zab avljača). osnovna znanja iz ar tilerije i matematike. Ali su mu te rezerve ubrzo po stale nedovoljne. odvesti pre vremena u grob. ma da Natalija to ne zapaža. u svetu detinjskih igara koje se postepeno preobražuju. k ao i njegove uobičajene zabave. Da li su ga ovi pukovi. prema kratkoj definiciji Kurakina. štale itd. Bi li su to pustolovi koji su došli da okušaju sreću u dalekoj Moskvi. koja voli vlast i ne mari nimalo da je ustupi mladome caru. Verovatnije je. Tu pomoć našla je ona u staroj vojsci strjeleca. čega se više nikad n eće odreći i što će ga. tamo će se on odavati obilnim pijankama koj e će ponekad trajati puna tri dana. Sofija može da smatra svoju suparnicu za saveznicu reakcije. jer za vreme zvaničnih prijema mora da izgovara uobičajene p ozdrave naučene napamet.

Ne stigavši ni da se obuče. Teško je odrediti. nesposobna da vlada”. Po rečima kne za Kurakina. a on već hita da se vrati zanimanjim a koja su mu draga i koja zahtevaju da se stalno udaljuje od svoga doma. o n umire 1696 godine. umoren je. to je išlo na štetu evropeizacije Rusije i državne uprave uopšte. Rano ujutru on odlazi u manastir Trojica-Sergijevo prijate ljima svoje majke. ona je to učin ila da bi se obavestila kako bi se oni držali onoga dana kada ona bude pokušala „da st avi na glavu carsku krunu”. uistini. posle Golicinovog nesrećnog pohoda na Krim. a strogi ceremonijal moskovskog porodičnog života nije mu nimalo po volji. Petrova porodica nije pokušala ništa slično. kojemu j e tada bilo sedamnaest godina. najpre u Jare nsk. ko je prvi izazvao pravi sukob. — Ako je nešto i izmenjeno u početku Petrove vladavin e. Tek što je protekao njegov medeni mesec. Šakloviti. a potom u Pinjegu. počinje lična v ladavina Petra Velikog. Posle Gordona u manastir dolazi Vasilij Golicin. jer se on navikao da se druži sa lepim devojkama iz Nj emecke Slobode. Sofiji je zabranjen pristup u manastir. u Moskvi. Preobražaj Petrovih vojnih igara. kao što će se kasnij e utvrditi istragom vršenom pomoću užasne moskovske inkvizicije. Godine 1689. Šakloviti priprema nekoliko atentata na carev život. posle dvomesečne krize. saziva strjelce i nekoliko pukova redovne vojske koji se. 7/17 avgusta Petra su probudili u Preobražensku vešću da se u Moskvi pripremaju da dođu i da ga ubiju. obeshrabren. On i dalje provodi vreme u svojim uobičajenim zabavama i zadovoljava se tim što proširuje obim svojih vojnih vežbi. i posle Pe trova dolaska na vlast „bilo je mnogo administrativnih nepravdi što su ih činile sudij e. on je uzjahao konja i otišao da se sakrije u jednoj obližnjoj šumi. povinuju volji onoga koji j e car.”.lanove za budućnost. Da bi kaznio Sofiju „što je htela da se meša u državne poslove i da prisvaja razna zvanja bez našega d opuštenja”. te odavno stečene navike dobiće političku važnost. Tako 12/22 septembra. te igra samo pasivnu ulogu savladara. čas odmazde prema Miloslavskima. ubrzan je rasplet. Šta više. Ali godine 1692 Petar napušta za neko vreme svoju suvozemnu voj sku. Petar joj naređuje da se povuče u manastir Novodjevičij. Natalija je žena „oskudne inteligencije. kucnuće za Petra. G odine 1690 i 1691 pravilnici Semjonovskog i Preobraženskog puka su konačno utvrđeni. on tada misli na mornaricu i gradi svoju prvu flotilu na . a njen prijatelj Vasilij Golicin. mnogo zloupotreba i rasipanja narodnoga novca. odbio je da nagradi Golicina i njegove vojskovođe za njihov porazni pohod. 7/17 avgusta 1689 godine Sofija je sa kupila strjelce pod 15 7 izgovorom da je prate na jednom pokloništvu. Ivan je bolešljiv. Ali je izvesno da ga je njegov raskid sa Kremljom i to što se o kružio prostim ljudima navelo da prekine odnose sa moskovskim plemstvom i usadilo mu demokratske navike. čija narav i duh ne mogu da mu se svide. Kada bojarska kasta bude prešla u tabor neprijatelja reform e. i poziva sv oga brata Ivana „da ne dopušta da neko treći učestvuje nezakonito u državnim poslovima i d a deli sa nama naša zvanja”. jer je težila da zadovolji narod i da Rusiju povede putem napretka. Dolaskom u početku septembr a stranih oficira pod vođstvom škotskoga generala Patrika Gordona. pozvan takođe u manastir. ali je on odmah prognan u severnu Rusiju. Njegove ratoborne igre uzimaju postepeno sve veći obim i postaju sve ozbiljnije. zbog zategnutih odnosa među tim dvema porodicama i sve većeg nepoverenja koje su uza jamno ispoljavale. Nata lija pokušava da ga umiri primoravajući ga da se oženi Evdoksijom Lopuhin. koji je ubr zo postao najbliži Petrov savetnik. odlazi na svoje imanje u okolini Moskve. A Petar ne pomišlja da napusti s voje „igre” da bi se posvetio opštem dobru. ona je ipak dala dokaza o istinskoj dobroj volji. U svakom slučaju Petar se odlučno usprotivio da Sofija učestvuje u verskim litijama. pos le kratkog kolebanja i suprotno Sofijinim naređenjima. Ako je So fija odveć dobro organizovanom „reklamom” i preterivala u svome namesničkom radu.

ministar Aleksejev. Sada se lakše može razumeti zašto on. na kopnu kao i na moru. i da bi tamo osvojio pristaništa. Ipak. te će mu vojne operacije omogućiti da oceni njihovu vrednost. Ovaj preobražaj u ozbiljniju zabavu.15 8 Perejaslavskom jezeru. Pet ar je u suštini pregalac i tehničar: njegovi porazi ne samo da ga ne obeshrabruju. Holandski je prvi jezik koji on uči u pra ktičnom cilju. Poljske i Turske. potpuno svesno. On nije mo gao ranije da misli na „uspostavljanje pravilnog poretka”. Austriski diplomat Korb beleži u svojim Memoar ima: „Lefor je pokazao caru put slave. koji je pre svega bio ideolog. borbu protivu tri najbliža suseda Rusije: Švedske. manje pripreml . pomišljao je da stvori koaliciju protivu Švedske.” Kasnije. „poljski kralj” ( koga pretstavlja Romodanovski) napada „požunskog kralja” (Buturlin). U tom pogledu on je sušta suprotnost knezu Vas iliju Golicinu. Potstičući ga na vojne podvige. jer je bio jedino zauzet „d a uveća slavu Rusije. i on uve postiže naposletku cilj koji je sebi postavio. Jedn a vojska od 30. K olikogod se malo brine za upravu svoje zemlje. na koje more i proti vu koga neprijatelja da upravi svoje brodove. v eć ga potstiču da traži nova usavršavanja. on nije navikao da apstraktno posma tra državne probleme koji mu se nameću. komandovati tom flotom. Pohodi na Azov po nikli su iz potrebe da za stvarni cilj upotrebi vojne snage koje je nagomilao. Petar će se poslužiti rečima samoga Lefora i kazaće da se založio da „uveća slavu Rusije. kada bude definisao težnje prvoga dela svoj e vladavine {do godine 1715). ali je ta igra preteča jedne v ažnije vojne operacije. Godine 1693 on odlazi u Arhangelsk da vidi pravo more i v elike brodove svojih prijatelja Holanđana. Jer on se doista tek tada. koji nikad a nije bio mornar. kada je polazio u svoj prvi pohod na Azov (1695) . pohoda na Azov.” Pohodi na Azov (1695—1696). razume se. kuda ga njegovi prijatelji iz Arhangelska i Moskve nagovaraju da ode. na stručne izraze što ih upotre bljavaju njegovi prijatelji. jer granice Rusije nisu još konačno utvrđene. da će biti ukrašen zlatom i da će imati posadu od i zabranih holandskih mornara. komore i bitaka. nije obratio nimalo pažnje diplomatskoj pa čak ni vojničkoj svrsi toga preduzeća. da će admiralski brod nositi ime Slon ( to je bio znak na Leforovom grbu). ali se njegov rečnik ograničava. Ali on već zna da će Lefor. Ali svaki pokušaj proširavanja na račun jedne ili druge mož lako da izazove koaliciju triju graničnih sila. nesposoban za praktičnu akciju.000 ljudi učestvuje u njima. jeste slava. potom u pravo vojno delo. Petar još nije znao kako da upotrebi svoju ratnu flotu. za koje će on kasnije priznati da i ti pohod i nisu imali sasvim ozbiljan karakter. kaogod što mu je on savetovao da preduzme svoje prvo putovanje u inostranstvo. u svrhu operacija Petar naređuje da se ustanovi jedna knjiga sa planovima logora. on se godine 1694 v raća svojim čisto vojničkim zanimanjima i organizuje prave manevre u selu Kožuhovu. on mu neumorn o ponavlja da svrha kojoj treba da teže sve njegove vojne igre.” Drugi deo svoje vladavine on će drukčije okarakteris ati i nazvaće ga „epohom uspostavljanja pravilnog poretka”. građenje brodova itd. Na godinu dana pre pohoda na 15 9 Azov. bio je izabrao teži put. vežbanja u gađanju . i oni traju tri nedelje. naprotiv.. Ovaj prvi dodir sa mornarima i z Arhangelska pobuđuje u njemu želju da ode u Holandiju u Amsterdam. toliko isto malo misli o ciljevim a rata. Pret hodna vladavina ostavila je u nasleđe XVIII veku trostruk spoljni zadatak. holandske zanatlije. bez obzira na žrtve što ih nameće zemlji. Ide ologija tih operacija njega mnogo ne zanima. Fransoa Lefor predlaže mu jedan cilj na koji on dotada nije pomišljao. on je pothranji vao njegove snove o slavi. što je obeležje svake P etrove akcije. okrenuo se ka Baltičkom Moru. Sa kojim od te trojice treba otpočeti? Ordin-Naščokin. zalaže za svoju drugu i poslednju sistematsku reformu. jer će se u njemu oprobati njego va flota i vojska. Vasilij Golicin. On ipak priznaje da su ovi manevri samo jedna igra. On sam imaće samo rang kapetana i zadržaće celoga svog živo ta tu naviku da ustupa drugima prvo mesto. — Nema nimalo sumnje da je Lefor ukazao Petru put osvaja nja. Za njega je rat već sam po sebi jedan cilj. neobično se jasno vidi u njegovim prvim pokušajima. Mudra politika zahtevala je da se taj trostruki zadatak razdeli i da se ta tri protivnika pobeđuju jedan za drugim.

te je pisa o povodom toga: „Ovde vidimo da se pojavljuje veliki čovek. a Lefor ga pra ti na jednom drugom brodu —. koji zna pravu „tajnu svih državnih poslova”. Opsadna taktika i d alje je detinjasta. nego i latinsko-poljska kultura koju je zaveo Vasilij Golicin njemu se čine kao đavolske čin i i izdajstvo prema veri predaka. Gordon i Lefor. ka Crnom Moru. Lafor gaji nadu da odvede Petra u inostranstvo. koju je pred vodio jedan brod sa ponosnim geslom Principium — na njemu je Petar. koji iz Moskve rasprostire svoju vlast po čita voj oblasti Volge. na koje on potseća svojim neukrotivim poletom. Strani inžinjeri stižu sa zakašnjenjem. Unutrašnja uprava.jen. ne samo Petrova delatnost. potrebno je izvršiti nekoliko vojnih podviga l ostvariti san o slavi. koji je vodio u Tursku. Posle toga može se ostvariti Leforov plan i pojaviti se u Evropi. Osim tog a. i svaki put će on pokazivati istu „neobičnu aktivnost”. Ova flota. Tvrđava Azov odbija dva uzastopna juriša. on se i dalje. i on deluje isto onako neobuzdano kao što deluju slepe prirodne sile. „Požunskog i poljskog kralja” zamenila su tri gen erala: Golovin. i propao je na Krimu. „svirep i zloban” kako kaže Kurakin. to j e najpre bojar stare loze. Pa ipak je to jedna po beda. jer se on tim putem snabdeva. te da se pred svojim prijatel jima u Švajcarskoj i Holandiji pohvali carevim prijateljstvom. u njemu leži neiscrpna snaga. Ta igra dovodi do poraza. Petar se reši da sagradi novu flotu na reci Voronježu. to je zatim novi bogataš i skorojević Lav Kirilovič Nariškin. tako reći usled inercije. nije međutim ništa bolja od one prve. „čovek be z prošlosti”. Boris Golicin. koji žurno iskorišćuje svoj položaj da se obogati. kod Narve. traće se metci i dim bez velikih rezultata. u slivu Dona . „Kapetan Petar Aleksejev” ponovo se vratio svojoj vo jnoj igri i komandovao je jednom četom tobdžija. ipak Petar nije uputio svoje prve ratne pohode ka Baltičkom Moru. i potrebno je izvući flotu iz neprijateljske vatre. to je naposletku dumnij đak — državni sekretar toga vremena — Tihon Strešnjev. drži pravca koji je nametnut ugovo rom o „večnome miru” iz 1686 godine. I pored ovoga iskustva. ovaj neuspeh nije u životu Petrovu 16 0 značio tako odlučan datum kao što kaže Solovjev. U poljskoj se rugaju ruskom poslaniku. pripisujući kapitulaciju Azova jednom „ugovoru” a ne vojnim operacijama. koji je uspeo da ocrta p ravi lik Petra Velikog. Nova brodogradilišta daju se vredno na posao u jesen 1695 godine. Ali pre nego bi se pojavili u Evropi. Nove Petr ove trupe pokazale su se sasvim nesposobne da učestvuju u jednoj ozbiljnoj borbi. nije mogao da se oslobodi preteranog veličanja. On želi da oproba svoje potješnje i svoju r atnu flotu. nedostatkom razlikov anja i računa. Ali onaj koji diktuje svoju volju vladi. — U toku ovih prvih godina Rusijom se upravlja na stari način. Pa ipak se Azov naposletku predao. Zato stara moskovska stranka pobeđuje „latiniste” pa . Istoričar Solovjev. on polazi drugim. svemoćni satrap Kazanjskoga dvorca. jer će ga vojni neuspesi još dugo pratiti. kraćim putem i ide na Azov. Ali kako osrednji brojevi sa Perejaslavskog jezera nisu bil i dobri ni za šta. i već 1/11 maja 1696 spušteno je u vodu 23 galija i 4 paljevica. i zaista. On je tada rešio da pođe opasnim putem što ga je izabrao Golicin. koji primorava Rusiju da pomaže Poljskoj protivu Turske. na Prutu. dvorski spletk aroš. prepreden i lukav. jer on piše Apraksinu da će taj pohod biti samo nastavak manevara pred „požunskom tvrđavom”. to je patrijarh Joakim. na Azov je pošao da se još jednom pozabavi svojim vojnim „igrama”. On jedino menja taktiku: pred teškoćom da prodre preko Perekopa. Da bi se Azov primorao na predaju. Tr i ličnosti drže vlast i one skupa čine stari moskovski oblik vladavine. I tačno u tom smislu vođen je taj pohod. treba ga opkoliti s mora. već je izgledalo da je Petar uzvišen tom pobedom i pokazao je neobičnu aktiv nost kako bi popravio poraz i obezbedio uspeh drugom pohodu. On je oduševljeni branilac reakcije. „tome pr ozoru otvorenom prema Evropi”. Tako je pohod na Azov trebalo da donese Petru njegove prve lavorike i da posluži kao prolog njegovom putovanju u inostranstvo. ali brat caričin. Neuspeh kod Azova obeležava početak vladavine Petra Velikog. Ne samo da nije izgubio hrabrost. stari aristokrat len i drevna pijanica .” Uistini.

bili odlučili da ga ubiju. ti pomirljivi Grci. 16 1 Razume se da pristalice stare Moskve iskorišćuju Petrovo otsustvo i njegovu nameru d a putuje po inostranstvu da bi pokušali da se oslobode toga vladara i da okončaju njegovu delatnost koja im smeta. ponižava se pred tuđincima i beščasti se. zbog „protivhrišćanskog ponašanja” carevog i zbog njegove namere da odnese ruski državni novac u inostranstvo po nagovoru Leforovu. Isprva bojažljiv pred ovim damama. što se smatralo za sasvim dovoljno. optuženi — i pored svih njihovih napora da „dovedu u saglasnost Aristotela sa pravoslavljem i religijom” — da se radije bave fizikom i filosofijom. a zaverenici pogubljeni nad iskopanim lešom Sofijinog ujaka. Stavljen i su na muke. dok zloupotrebe rastu i dok car „okruživši se pros ima. pokazuje im svoje ru ke otvrdle od rada i hvali se sa . car se okrenuo uživanjima. ekonom manastira Trojica-Sergijevo. on se brzo pribira. Cilj njegovoga putovanja iskazan je u geslu ispisanom u sredini vo jnih oznaka i stolarskog alata izrezanog na pečatu što ga je on upotrebljavao u Hola ndiji: „Nalazim se među šegrtima i tražim nastavnike. koji je pomagao Nataliji protiv u Sofije. izjavio je da su zaverenici. dostavlja Petru početkom 1697 godine izveštaj o razgovorima koji su vođeni u jednom krugu nižih činovnika i seljaka — među kojima se nalazi i budući Petrov slavopojac Ivan Posoškov —: „Narod stenje i jadikuje zbog onoga od koga je sve očekivao. ne stanuje u Kremlju.čak i Grke iz slovensko-grčko-latinske Akademije. Ivana Miloslavskog. 29 juna/9 jula. Prvo putovanje na Zapad (1697—1698). brandeburškim izbornim knezom i budućim prvim pruskim kraljem. pa naposletku traži smrtnu kaz nu za svaki pokušaj da se u Rusiji zavede neka nova vera ili novi običaji. „jer on neće da sasluša nikoga.” Petnaest dana po odlasku Petrovu u inostranstvo otkrivena je jedna prava zavera koja je grozila životu carevu. Strjelci su odmah na svima stražarskim mestima zamenjeni vojnicima i poslani u Moskvu. Ona je već izazvala negodovanje u narodu. i na svome samrtnom odru preporučuje da se sprečava svaki prijateljski odnos između pravoslavnih i bezbožnika. da na presto dovedu njegovog sinčića Alekseja i da vrate Sofiji namesništvo. Ta zavera j e sprečena. U Kenigzbergu se sastaje sa Fridrihom III. on se umalo nije potukao sa kneževim izaslanicima što se n isu dovoljno divili vatrometu što ga je Petar Mihailov svojeručno načinio. sam stavlja na muke i pogubljuje nezadovoljnike u mučionici Preobraženskoga pri kaza. U Hanoveran skoj. dok se „broj činovnika umnožava”. odlaz i u Njemecku Slobodu. Petar je odložio da ih k onačno kazni po svom povratku iz inostranstva. Petar se u njemu nalazio pod imenom „P etar Mihailov”. a Golicinu vlast. i Akademija posle toga tavori dugo i bezživotno. Ka luđer Avramij. Tu zaveru bili su sklopili Cikler. zbog čega nema više blago stanja”. poziva verne da razore tuđinske bogomolje i d a oteraju tuđince sa svih položaja na kojima se nalaze. napustio pravi put i prouzrokovao samo tugu i nevolju. pošto je najpre priznao da ga je godine 1682 Sofija nagovarala da ubije Petra. upoznao se sa hanoveranskim i brandeburškim kneginjama. komandant strjel eckog puka i član plemićske Dume. koja mora da se ograniči da propoveda „pobožne nake”. Mitave i Libave. otkrili su da s e naročito negoduje protiv „igara u selu Semjonovsku i manevara u Kožuhovu” kao i protiv careve upornosti. da će napustiti delo svoje mladosti i poboljšati opšte stanje. Sokovnjin i Puškin.” Okrivljeni. i dva plemića stare loze. verovalo se da kada vladar bude postao punole tan i ponovo se oženi.” On odlazi u Kenigzberg preko Rige. — 10/20 marta 1697 godine napustilo je Moskvu j edno mnogobrojno izaslanstvo od 200 ljudi. stavljeni na muke. Al i kada je postao čovek i oženio se. krajem 1694 godine oni dobivaju otkaz. u Kopebrugu. Čak su i Dihudi. na svo j rođendan. umesto da se zadovolje predavanjem gram atike. Joakim umire u martu 1690 godine. i Cikler.

založiće se za tu stvar oduševljeno. pojaviće se na političkoj pozornici Rajnhold Patkul. već na Baltičko. Razume se.” Barnet ipak priznaje kasn ije da su „pozniji događaji otkrili kod Petra više genijalnosti nego što se moglo predvi deti u ono doba.. On prolazi k roz Krakov.” Jer se Petar u Evropi pokazao onakvim kako su ga za deset ili pe tnaest godina ulaženja u život vaspitali moskovski krugovi i Njemecka Sloboda. on žudno prikuplja sva znanja koja ga interesuju i hoće ne samo d a sve upozna. Pošto mu se. jer su Rusiji upravo potrebne galije. provodi četiri meseca u Vulviču i Detfordu ne da bi radio u radionicama. bilo sa carem Leopoldom. 16/26 juna on svečano ulazi u Beč gde se sastaje sa carem Leopoldom. lepo va spitanog i skromnog čoveka. Ipak. Zbog svoga di plomatskog neuspeha u Beču on menja svoje vojne planove i načela svoje spol jne politike. sad više ne cilja na Crno More. laboratorije. on se n e ograničava samo na proučavanje pomorskog problema. Stigao je 11/21 januara 1698 godine u London. u ovu koaliciju stupiće i Danska i Brandeburg. koje je poverilo tako plahovitom čoveku be zgraničnu vlast što se prostire nad tako velikim delom sveta. Drezde i Praga. S vima se čini da je on „sasvim drukčiji nego što su ga opisivali prilikom njegovih poseta drugim dvorovima”. Biće lakše pridobiti za savez ove dve države nego zaključiti ugovor bilo s a Lujem XIV. I tako. upoznavajući se sa more plovstvom. Tu zaključuje s poljskim kraljem Avgustom sporazum o napadu na Švedsku . učinilo da Holanđani ne poznaju teoriju brodogradnje i da oni rade nesist ematski. gde se sastaje sa poljskim kraljem (31 jula i 1 avgusta/10 i 11 avgusta). u ok tobru. ali prizor ograničavanja kral jevske vlasti ne može da mu godi. on ne uspeva da ubedi cara u potrebu da nastavi rat sa Turskom. i R ajnhold Patkul. kada dođe u dvorac Kensington. Pošto sam se često s njim družio i razgovarao. os tao sam zbunjen pred namerama proviđenja.16 2 svojih petnaest zanata što ih je naučio u Njemeckoj Slobodi. On je samouk. Malo kasnije. on i dalje ima u vidu borbu sa Turcima na Crnom Moru i odbranu potlačen ih hrišćana. Kakav je utisak ostavio Petar za vreme svoga putovanja po inostranstvu i šta je on doneo sa toga putovanja. pošao je u Englesku da tamo potraži ono što želi. posećuje na brzu ruku rudnike u Vjeličkoj. On posećuje muzeje. govori o njemu takođe bez oduševljenja: „Priroda kao da ga je stvorila da bu de pre brodarski radnik nego vladar. Iz Beča on namerava da otide u Veneciju.. a posle tri nedelje polazi u Beč preko Kleva. koji čak nije hteo ni da primi Petra u Parizu iz straha da se ne zame ri Porti. Lajpciga. pozorišta. prisustvuje čak i jednoj sednici Parlamenta. 27 aprila/7 maja vraća se u Holandiju. gde ga je primio kralj Viljem. Bog jedini zna kolik o će godina on biti napast za taj narod i njegove susede. čija je flota sastavljena o d galija čuvena u svetu. prvoga putovanja koje se usudio da preduzme 16 3 jedan ruski car? One dve nemačke izborne kneginje kažu za njega da je „veoma obdaren d ivljak”. Osim Rusije i Poljske. novi saveznici se sprijateljuju i izmenjuju svoje grbove i odelo. Ali ga 19/29 juna vest o pobuni strjelaca poziva iznenada natrag u Moskvu. livonski plemić kome je Švedska oduzela imanje i čiji je on ogorčeni nep rijatelj. Tu ostaje četiri i po meseca i proučava brodogradnju u radionicama Društva h olandske Indije „ne iz neophodne potrebe. — piše on patrijarhu Adrijenu — nego da bi se upoznao sa pomorstvom te da bi po našem povratku mogao pobediti neprijatelje Isusa Hrista i postati njegovom milošću oslobodilac hrišćanstva”. Avgust se pokazuje veseo drug. ni sam ne znajući jasno čemu sve to. diplomat koji će pripremit i koaliciju protiv Švedske. Engleski episkop Barnet. zaustavlja se u Ravi. nego i da sve može sam da stvori. Svuda se njegovi domaćini osećaju srećni što su se otarasili toga čudnog i nevaspitan og posetioca. 7/17 avgusta stiže on u A msterdam. nego da prikupi obaveštenj a o brodogradnji. koji nije pristao da učestvuje u koaliciji. on tu ostavlja — po tvrđenju papskog nuncija — utisak učtivog. Bilfelda. Hala. Viljem zapaža da on ostaje ravnodušan prema svemu što ne sp ada u njegovu struku. kome je bilo povereno da ga upozna sa verskim pr oblemima. njega manje zanimaju slike čuve nih umetnika nego jedna sprava kojom se osmatra pravac vetra. S .

ne iz redova Velikorusa. Zato Petar i može da se ponaša prem a bojarima kako se njegovi prethodnici nikad ne bi usudili. Pa ipa k. Želeći da isko riste nestanak toga ljubimca. koje će u XVIII ve ku i najvećim delom XIX veka biti upravni stalež. Fokerot (1737): „Po mišljenju mnogih dobro obaveštenih ljudi. dogodio se rascep između zvaničnoga sveštenstva i naroda koji je prišao šizmi. Sa svoga pu tovanja on donosi. „tuđincima se objašnjavalo koliku naklonos t oseća Petar prema svojoj gardi tim što u njoj nije bilo nijednoga vojnika kome car ne bi bez ustezanja poverio svoj život. a to je opadanje sveštenstva. naročito čuda prirode. Što se tiče plemstva. zahvaljujući svojim posetama Njemeckoj Slobodi. Po rečima Bergholca. U tome prelaznom dobu birokratija preovlađuje. Ali najvažnije od svega jeste to što se Petar. te čak i u susednim zemljama pitaju careve diplomatske pretstavnike da li s u Moskovljani hrišćani i da li će se uskoro pokrstiti. koji su uostalom uvek poštovali stare moskovske običaje. ono još nije stupilo na pozornicu. zamenili „laskavci”. da takoreći namesti prenosne kaiševe. bojari su pokušali da zauzmu prva mesta u povorci i da stanu ispred stranaca. Jedna je socijalna. on se sav predao čisto tehničkim pitanjima. Rusija još ne postoji za E vropu. po rečima Šaklovit ija.” Zašt o rusko sveštenstvo toga doba nije uživalo to uvaženje? Zašto ono nije imalo u svojim re dovima „umnijih sveštenika”? Zato što su najbolje pastire. on tako isto šalje u Moskvu mnogo zanimljivih predmeta za svoj muzej.” Drugi razlog koji je omogućio Petru da raskine sa starim običajima tačno je označio jeda n tuđinski posmatrač. konačno oslobađa stare moskovske rutine i usavršava se nezavisno. nego kijevskih učenj aka. Kao što je i trebalo očekivati. Ovakvo stanje omogućuje samodržnom vladaru da učvrsti svoju moć. Što se tiče ši re evropske javnosti. to je za njih jedinstvena prilika da uvećaju svoje znanje o jednoj nepoznatoj zemlji. Korb opisuje jedan zanimljiv prizor koji se odigrao za vreme Leforovog pogreba. Opadanje bojara i sveštenstva. Petar ih je zaustavio i rekao: „Zašto se rasturate? Zar vam je ta smrt toliko dobrodošla? Zar vam vaša radost ne dopušta da način ite tužna lica?” Na koje se snage oslanja Petar? Na svoje potješnje koji obrazuju njegovu gardu. Evropski vladari najpre su začuđe ni. i jedino su ravnodušni ljudi ostali u zvaničnoj crkvi. u nauci on samo vidi primenu. i koje bi uživalo uvaženje i naklonost naroda. a t o je opadanje bojara. Petar ne bi mogao toliko daleko otići u svom reformatorskom radu da je naišao na otpor jed noga sveštenstva koje bi bilo umnije. njega takođe zanimaju. Dve okolnosti. koji je ranije bio čuven zbog svojih večernjih zabava. potstrek je došao ne od same želje za refor mom. spremno je u njegovim rukama. pa da p okrene mašinu. ona je sad. razume se. druga je verska. — Vladavina Petra Velikog pada u doba kada je jedan u ticajni stalež počeo da se raspada. učenika Kijevske akademije koja je za pola veka prethodila Moskovskoj akademi ji. Petar se tada razvikao: „To nisu bojari. pružile su mu slobodu delanja koja je nedostajala njegovim prethodnicima. nego od ratničkih snova Petrovih. sa svim zloupotrebama i samovoljom k oju ona nosi u 16 4 sebi. interesuju se za Petra isto kao što bi se interesovali za abisinskog kralja ili kineskog cara. svojstvene njegovoj vladavin i. Bojarski stalež je u punom opadanju. a potom razočarani. nego psi. Pre Petrova stupanja na presto. posmatrano u glavnim linijama.asvim ravnodušan prema državnim poslovima kojima se dotada nije nikada bavio. one koji su napustili crkvu i prišli starovercima.” A kada su posle svršenog obreda bojari požurili da se udalje iz Leforovog dvorca. kao na primer Lajbnic. Eto zašto Petar može bez bojazni da ruši stare ograde i da otvoreno obesvećuje crkvene tradi . „samo jedno trulo stablo koje leži na zemlji”. sve interesantne pojave. Ostaje još samo da on sebi postavi neki jasno određen cilj. a međutim onaj koji će ga zameniti nije još imao vreme na da se obrazuje. jer ga ne sputav aju nekadanji „feudalci” niti novi staleži. Oruđe reforme . ona i ne zapaža Petrov prolazak. Naučnici. samo ono što je hteo ili mogao da vidi: on odašilje u Rusiju 279 stručnjaka i mornara koje je uzeo za svoju mornaricu. Iz njihovih redova uzima on svoje poverljive ljude kad god posumnja u vernost osta lih članova svoje okoline.

pošli su im u susret. i nji hova artilerija ih je lako rasterala blizu manastira Voskresenskog ( 18/28 juna 1698 godine). gde su nekoji od njih imali svoju trgovinu. rešeni da ne dopuste da se car vr ati u Moskvu. One su isprva predmet igara koje se.cije. jer ih je tada car pridodao onoj vojsci koja je treba lo da bude potučena. posle Arhangelska i Voronježa (1693 i 1695) preobražuju u ozbiljniji „posao”. Kako po svemu izgleda. kojima je komandovao Gordon. Petar se ne interesuje nimalo da sazna kako se došlo do tih sred stava. To su glavn e linije ove vladavine toliko obilne događajima. 2. kako smo već kazali. te prema tome ne sme da ostane neaktivan. o kojoj se on brine tako malo da njenu upravu pover ava drugima. da postave Sofi ju ili Vasilija Golicina za namesnika mladom careviću i da pokolju bojare i tuđince. Ali to Petru nije nik ako bilo dovoljno. od prvoredne važnosti. Odlazak Petrov u inostranstvo je povoljna prilika za novu pobunu. Naviknuti na miran život u Moskvi. Oni su se osetili u vređeni još za vreme manevara. Odašiljanje na granicu sasvim ih je ogorčilo. Petar. otpočinje prava njegova reforma. on se okreće toj oblasti koja mu je d otada ostala tuđa. Pobuna strjeleca izbila je utoliko žešće što je proturana vest „kako je car umro u inostra nstvu i da bojari imaju nameru da udave carevića”. Ali. prema obaveštenjima što ih Lefor šalje svojoj p orodici. svojim poverenicima. strjelci su udaljeni iz Moskve i za kaznu poslani da brane tursku i poljsku granicu. a to će reći u trenutku kada je njegova vojna aktivno st srušila staro moskovsko uređenje. razume se. po njegovom shvatanju. za svaki slučaj. Za njega su mornarica i vojska. usled čega su oni „izginuli u velikom broj u”. kada su bili poslani na zapad (u Veljikije Luki) umesto da su vraćeni u Moskvu kao što su se oni nadali. pa ipak. služba Rusiji. rat je za njega samo jedno sredstvo. Dužnost ovih „upravnika careve baštine” je da daju voj sci i mornarici dovoljnu količinu ljudi i novca. t aj pojam službe ima u sebi nečega stvarnog: to je služba koju mora da vrši jedan vojskov ođa koji prima od države platu. utoliko pre što su joj se svi nadali. izabrane iz plemićskih porodica. uticalo je na njegovo duševno raspoloženje još u početk u njegove vladavine. i razmaženi pažnjom koju su im ukazivali Pe trovi prethodnici. U pitanju je. on je poveo i „dobrovoljce”. ima poverenja u svoje nove trupe. Tuđinci je se naročito boje. — Posle Ciklerove pobune (1697). Iako je skinuo svoje moskovsko odelo da bi obukao evrops ku uniformu. Doklegod je država sposobna da daje i jedno i drugo. koji su logo rovali na južnoj granici. jer po Korbovom pričanju kružio je glas da strjelci nameravaju da p okolju i spale Nemecku Slobodu. koje se meša sa poj mom „službe”. on ipak nije ništa žrtvovao od svoje slobode. omrznuti „Franko Lefor” postavio ih je „na najopasnija mesta i minirao njihov položaj”. 56 zarobljenika obešeno je. RUŠENJE STAROGA PORETKA (1700—1709) Pobuna strjeleca (1698). i ona ih je obodrila da pođu na Moskvu. koja je bila sklonjena u manastir Novodjevičij. kao što smo videli. Time se objašnjavaju i one nihilističke crte koje nalazimo i u njegovoj ličnosti kao i u njegovom radu. On može sebi sve da dopusti. ali. Oni pođoše u borbu. Ovo shvatanje. već da ga ubiju „što je poklonio svoje poverenje Nemcima”. Petrovi pukovi. Njegovu ćud ograničava samo n jegova urođena dobrodušnost i nekakvo čudno osećanje dužnosti. U avgustu on je optužio za kukavičluk „kneza Kesara” Romodanovsk . Za vreme pohode na Azov. Ciklerov saučesnik Puškin rekao je da se oni nemaju više čemu nadati i da neće umaći smrt . oni su stu pili u pregovore sa Sofijom. Isto tako je za njega 16 5 samo prosto sredstvo i država. Tek kada oseti nestašicu novca i ljudi. otadžbini. Četiri puka strjeleca. Tek tada. kojima on služi. oni su teško podnosili službu na granici i jedva su čekali da se vr ate u Moskvu gde su ih očekivale njihove žene i deca. ali su to — bar po pretpostavci stranca Krula — bili uistini taoci koji su jamčili za „vernost svojih roditelja”. poslali su svoje izaslanike u prest onicu da od bojara zatraže dopuštenje da se vrate. Otuda ona neusiljenost u njegovom opštenju sa ljudima.

p ozivajući članove svoje porodice da dođu u Rusiju. Ali ono što se događalo po njegovu povratku još je gore. 16 7 No on se ne ograničava samo na to delo. između ostalih i glavn om komandantu Šeinu i „knezu Kesaru” Romodanovskom. provodi jedan deo noći u pijankama u Leforovom domu. seče brade ne sam car. Ne treba zaboraviti verski značaj što ga je moskovska Rusija pridavala bradi. koje je Petar čak pozivao da se pridruže dželatima. on je proklinjao one koji su ponovo počeli da „unakažuju lik što ga je Bog po dario čoveku”. a dr ugi deo sa tardiskim pukovima u Preobraženskom. ona ne bi na narod proizvel a tako dubok i trajan utisak da za njom nije došao čitav niz drugih događaja koji su d uboko uzbudili narodnu maštu.og. I posle tri dana Petar je konačno savladao taj sveti običaj: svi bojari dolaze na jednu večernju zabavu u Leforov dom obrija na lica. kako tvrde Gvarient i Korb. ipak. toj glavnoj ozn aci „Božjega lika”. gornji kaftan dovoljno dugačak da dosegne do podveze. soba za mučenje i inkviziciju. on stiže 26 avgusta/5 septembra u Moskvu i naredi. žileci i svi činovi Moskve i drugih gradova moraju da nose mađarsko odelo. u Šeinovom domu. još između 1689 i 1691 godine. . svojoj naložnici. nego njegova dvorska budala. i odlučio je da se na svoj način oslobodi „semena Ivana Mihailoviča” (Miloslavs ki). za vreme svečanog prijema. on ju je primorao da se zakaluđeri. ni mošti moskovskih svetaca. naknadnu istragu koja je vođena pomoću svih uzgrednih sreds tava tadanjega moskovskog pravosuđa: dželata. U februaru 1699 godine počeo je najpre da skraćuje predugačke rukave ruske nošnje. dokaze za Sofij ino saučesništvo. Sutradan. Nemici Ani Mons. — Kazna kojom su kažnjeni strjelci ne samo da nije utišala negodovanje naroda. Patrijarh Joakim osuđivao je „običaj razvratnih Grka koji su brijali bra du. Lefor im je pisao: „Ovde ćete naći jednog širokogrudog vladara koji štiti tuđince i koji nosi odelo po francuskoj modi. Petar nije uspeo da pronađe. ili sa obrijanim jeretic ima?” Tako on preti večnim mukama onima koji odobravaju „tu jeretičku izopačenost koja čovek a prispodobljuje mački ili psu”. običaj koji je ranije bio zabranjen i koji je car Aleksej potpuno i skorenio”. okolniči. Iako je on već odavno ležao u grobu. ne pozdravlja nikako ni ikonu Tverske Bogorodice. Njima je oduzet naziv carevih čuvara i postali su prost i građani. što je prim enjivano sa najveštijom svirepošću. već ga je još i pojačala. koji je upravo strogo os udio jednog moskovskog diplomatskog pretstavnika što je obrijao bradu. Prekinuvši svoje putovanje. njegov naslednik Adrijan još je nepomi rljiviji protivnik obrijanih lica: „Gde ćete stati na dan strašnoga suda?” pita on prist alice te mode. Car se ne zadržava u Kremlju. nego u Njeme cku Slobodu. đaci. pod imenom Suzana. koja je ranije bila to isto Leforu. Mnogo što šta nije se svidelo narodu i pre Petrovog puto vanja u inostranstvo. I on sam. a to će reći otkako je počeo da posećuje Njemecku Slobodu. Strjel ci su u gradovima u unutrašnjosti zemlje sa zabranom da se kreću bez putnih isprava i da stupaju u vojnu službu. tadanje „Čeke”. i da živi okružena jednom gardom koja je neće ostaviti sve do njene smrti 1704 godine. stravičnog starešinu 16 6 Preobraženskog prikaza. dumni i bližnjije ljuđi. što je bio njegov glavni cilj. Narod z apaža da po svom povratku u Moskvu car ne odlazi više u dvor svojoj ženi. Korb nam je ostavio jednu sliku pogubljenja koje j e izvršeno pred očima stranaca. uobičajio je da nosi tuđinsko odelo. moskovski plemići. 4/15 januara 17 00 godine jednim ukazom propisano jeda „bojari. kome je bila dužnost da bdije nad javnim poretkom. Posle pet dana. odmah u početku septembra. „Sa svetiteljima čija su lica ukrašena bradom. Preobražaj odela i običaja (1699—1700). on uzima makaze i počinje da seče bradu velikodostojnicima. stoln ici. Ipak. a donji kraći.” Po povra tku iz inostranstva Petar nameće tuđinsku modu ličnostima iz svoje okoline.

i da godina počinje u januaru umesto u septembru. Petar dakle povlači društvenu među između onih koji moraju da nose novu nošnju. 30 za posadske. i baš tih godina. izuzev sv eštenstva. jer su vojnici. Videćemo i mnogo važnije izmene. kočijaša i zemljoradnika. 20/30 decembra 1699 godine Petar naređuje da se g odine računaju. te je prema tome značio i rušenje same vere. 1/12 januara 17 00 godine on naređuje da svi „moraju ukrasiti svoja vrata jelovim.” Ustvari. 60 za činovnike prikaza i trgovce obeju katego rija. u kulturno zaostalim znamenjima. nego od rođen ja Isusa Hrista. a 1 rublja od konjanika. Sve promene od 1699—1700 odnose se na spoljni život. pola kopejke trošarine za seljake pri ulasku i izlasku iz varoši. samo sa jednim ograničenjem: „Ra di ugleda i lepote u državi i vojnom području. a ponekad i sa izrekom: „Brada je n epotreban teret. ako bi se nekom Turčinu nasilno skinuo fes. no koje su međutim danas skoro zaboravljene. izobiluju primerima.istoga kroja”. moraće da nose mađarsko ili nemačko odelo. 100 rubalja godišnje za gostje trgovce i Gostinaju Sotnju. ljudi svih društvenih redova. „Car sk ida drugima brade i druguje sa Nemcima. koji je terorisao čitavu Rusiju za vreme nj egovoga strašnoga starešine Romodanovskog. ko je su nametnule ogromne žrtve stanovništvu i iz osnova promenile i samo državno uređenje . oni koje je Petar prezrivo nazivao „bradonjama”. na drugoj strani je sveštenstvo i prost narod podložan plaćanju poreze. pošto je on prestavljao rušenje starih običaja koje je i sama vera osveštala. samo će porez kojim je on oporezovao „bradonje” do stići veoma visoku cifru posle popisa iz 1705 godine. kada govorimo o Petrovom radu koji je podelio istoriju Rusije na dva dela. i tamo se naplaćuje od onih koji se ne pokorava ju tome ukazu novčana kazna od 40 kopejaka od pešaka. Tek kada se setimo sličnih reformi izvršenih u današnje vreme. narodno ogorčenje na Petra izbilo je najsilni je. Moglo se unapred reći da ukaz koji bi se odnosio i na žene neće biti izvrše n. potješnje. plemstvo. Oni koji su odeveni po nemački smatraju za ukusno da imaju lulu u zubima . ili Turkinji njezin veo. U Rusiji je taj preobražaj bio neobično b olan. Prvo izbijanje narodnoga gneva i verski otpor. izuzev neposrednu okolinu carevu. Da bi odgovorio na nadimak „bradonja” koji su mu prikačili. — Dokumenti Preobraženskoga prikaza. te da i one budu odevene na isti način kao i ljudi. Druga jedna mera koja je duboko vređala narodno verovanje i postala glavna oznaka reforme jeste promena kalendara. deljenje staroveraca i postanak s ekta. naša mašta izaziva uspomenu najpre na s poljni preobražaj stanovništva. po ugledu na sve hrišćanske narode. uvredila bi se n ajdublja verska osećanja i mogla se time izazvati narodna pobuna. Kao potvrde o naplati izdaju se bronzane medalje sa n atpisom: „Porez je naplaćen”. Jer. bojarskije ljuđi i kočijaše. da isto tako svi moraju da izmenjaju čestitke prilikom nove godine i završetka stoleća. 20/31 avgusta 1700 godine taj ukaz je ponovljen. za razlik u od strjeleca. To je bila nova uvreda za starinske običaje. crkvenjaka. zato što su bili protivni njegovoj reformi. 1699—1700. i onih koji su oslobođeni te obaveze: na jednoj strani su razni stupnjevi plemstva koje je u care voj službi. narod je pro zvao pretstavnike upravnoga staleža „duvandžije”. ne od stvorenja sveta. još nedavno. njihove žene i kćeri moraće isto tako da nose mađarsko ili nemačko odelo počev od 1 januara 1701 godine. uto liko preobražaj teže pada narodu i izaziva opasnost da se on pobuni. On čin i isto to u pogledu nošenja brade. a kasnije i vojsku. sa slikom jedne brade. utoliko pre što s e taj preobražaj vrši pod uticajem tuđinštine. pretstavljali su čitavu Rusiju. tako je Petar zaveo u Rusiji i nem ačku božićnu jelku. „čoveka koji je ličio na čudovište” — kako ga nazi ez Kurakin. koji su zabranjivali upotrebu „proklete trave”. borovim i smrekov im grančicama prema uzorima 16 8 izloženim na velikom trgu i kod donje Apoteke”. bili obrijani i nosili evropsku uniformu. i to stoga što je baš taj spoljni preobražaj učinio najdublj i utisak na savremenike. Ukoliko kasnije u životu jednoga naroda nastupi pokret za ukidanjem tradicija vezanih za veru.” Uzorci ovakvoga od ela izloženi su na gradskim vratima. i vera je postala nemačka” — kaže se u jednom do . narodnoga ogorčenja i navode razloge za to.

Boreći se protiv uticaja Grka. Narodne mase. Jedna jaka kriza savesti razjedinila je branioce stare vere. da se nosi nemačko odelo i uši duvan. ili pak. posle prvih Petrovih reformi. Stanovište što ga je car zauzeo. „Car živi po ugledu na strance. običaja znači u očima narod a isto što i izdajstvo prema veri. Ovi su istraživali predznake toga doba koji su prema Svetom pismu trebalo da objave smak sveta. te da saznamo zašto su odbačene stare knjige i kakve se to jeresi u njima sadrže . primati Nikonove popove. naprotiv. nije više bilo nikakvih sumnji. postati bitno naci onalistička. „umni ljudi” toga doba pronaći je toga sukoba. došao je u Moskvu da ga postidi zbog toga” — kaže posadski Andrej Ivanov koji je došao naročito iz Nižnjeg Novgoroda da urazumi cara. Bilo je samo dva rešenja za tu krizu: ići do kraja u to m kompromisnom rešenju i tražiti nove episkope koji će pristati da prigrle staru veru. Ali je i ovo po kolenje sveštenstva izumiralo. Ovo nekoliko primera dokazuju da otstupanje od starinskih. I on. Naredio je svima da nose nemačku nošnju. pa bilo da se ono tumači prema starinskom ili novom shvatanju. da bi vladao sam i da ne bi imao suparnika. i koji su jedini smatrani za nadležne da vrše svete tajne. duvan. 1 januara 1700 godine on je naredio da se proslavlja nova godina. a to će reći do drugog ristovog dolaska i do Strašnoga suda? Isprva su staroverci pribegli jednom komprom isnom rešenju koje je poticalo iz vremena protopopa Avakuma: primali su sveštenike k oje je rukopoložio Nikon. obrija ne brade. videli smo da je tuđinskom kvartu u Moskvi bila zapretila opasnost da d oživi pravu Vartolomejsku noć. i lozinka te opozicije razumljiva je svima. zauzeti nepop ustljivo držanje. Kada su crkveni sabori 1666 i 1667 godine bacili anatemu na šizmatike. Ta opozicija je utoliko jača što je verski život veoma bujan. Pet ar je počeo da „ruši hrišćansku veru. Iako se verski rascep (šizma). one tekstove čijom pomoću su moskovski čudotvorci spasli svoje duše. a to će reći prema starom bogosluženju. Nikonovi protivnici pokazali su već izvestan nacionalni duh. Pobunjenici. Snaga opozicije raste usled same činjenice što ona brani veru od profanisanja. te je tako pogazio zavet svetih otaca. koji su iskvarili stare tekstove. a hoćemo samo da ispitamo is tinu. Ovakvo raspoloženje postojalo je još i za vreme pobune strj eleca od 1682 do 1689 godine. Ubuduće će narodna opozicija. Ukinuo je patr ijarhat. jer ona osuđuje ono što svi mogu da procene. Utvrdili su da će se ona završiti 1669 godine. a to je nova nošnja. pa prema tome i veo ma popularna. koju je Nikonova „no va vera” izazvala između upravnoga staleža i naroda. . jede meso sredom i petkom. nije poštovao post svetoga Filipa. objavili dolazak „Antih ristove vladavine”. pa dopustiti da se svete tajne ugase i čekati smak sveta. 16 9 mogle su mirno da očekuju dan kada će „čitači” svetih knjiga. naređuje da se brije brada. U trenutku verskoga rascepa oni su propusti li da u svoje redove prime dovoljno episkopa te da tako obezbede neprekidno ruko polaganje sveštenika. Međutim. ali koji su kršteni pre njega. koje nisu neposredn o učestvovale u toj prepirci sveštenstva. nala zi se „van oblasti vere”. dogodio mnogo pre stupanja na pre sto Petra Velikog. Ta dva protivnička tabora borila su se na istom polju i služila se istim oružjem. sveštenici koji su bili rukopoloženi pre Nikona. gajili su i dalje nadu da će još istoga dana ili sutradan postići odmazdu. izumirali su postepeno. „Radikali” su usvojili drugo rešenje i izazvali pokret za bezpopovščinu ili „bezsvešteničko stanje”.” Ali. pošto je prema Knjizi otkrovenja ona trebalo da traje dve i po godine. Za vreme Sofijinog namesništva bilo ih je ostalo još svega nekolicina. okrećući se protivu jednoga društvenog staleža nakinđurenog tuđinskom odelom. a ako takvih ne bude.kumentu. Ivanov. Ako se ne vrše svete tajne. taj rascep ipak nije bio potpun i nije izgledalo da će biti kon ačan. Oni koji su sinoć bili pobeđeni u nekoj verskoj raspravi. Leta gospodnja su uništena. mogli su da odgovore: „To je patrijarhova dužnost. Umerenije pristalice izabrale su prvo rešenje i stvorili stranku popovščine ili „popovsku”. nije se više moglo objavljivati „da će pre sunce prestati da kruži nego Božja crkva da živi”. a satanina su proglašena” — kaže drugi dokument. koje su bodrili da treba da brane „star u veru”. kako bi onda stara crkva mogla ispuniti sv oj zadatak da „sačuva pobožnost u svoj njenoj čistoti za sve vekove”. staroverci tumačeći proroštva iz Knjige o veri o opasnostima koje su pretile crkvi u 1666 godini.

Jasno je. dubili stabla da od njih načine pogrebne kovčege i legali u njih da sačekaju trubu Arhanđelovu. pričešćivali se u masi prema starinskom bogosluženju. od kojih su nekoje prihvatile kompromis. kada je Petar uzeo titulu imperatora.5 08. koji su verovali da Antihrist uistini postoji od krvi i mesa. od stvaranja sveta. već provodi dan na gozbi kod Šeina. dakle. umesto 5. Smak sveta treba. po povratku iz inostranstva. očekivali su dolazak . brojevi su se označavali sl ovima slovenske azbuke — dobija se 666. Na novu godinu o n ne prisustvuje svečanoj službi u Kremlju i ne čestita narodu. Ovaj radikalizam nagoni ih da istražuju nove puteve vere slične zapadnjačkoj Reformaci ji. a što se tiče grobova predaka. — Da zvuk trube čekam. I oni sami stvorili su nekoliko sekti. „on je ukrao Bogu osam punih godina” — jer su staroverci računali 5. i zato se on dobro čuvao da im ne priđe. kako nema više svetih tajni niti crkve. treba pribeći molitvama i duhovnom usavršavanju. godine 1690. u Antiohiji i Carigradu. Kasnije. Ali je ta strašna godina protekla bez događaja. Usled toga su oko 1669 godine u nekojim oblastima Rusij e seljaci prestali da rade zemlju i da seju.17 0 pretskazali su da će odmah za njim nastupiti smak sveta. Kako je jednim Sofijinim ukazom. Međutim. mislili su oni. dok njegove dvorske budale seku bradu poslednjim upornim „bradonjama”. koliko je Hristos proživeo na zemlji. oni bi zacelo izobličili samozvanca. jer je za njih to bio način d a izbegnu „ognjenu reku” koja je prema predanju trebalo da poplavi zemlju na dan Str ašnoga suda i da poštedi samo verne koji se budu dragovoljno bacili u pl amen. te da bi se očuvala zajednica s Bogom. počinju da tragaju za „staro-pravoslavnim sveštenstvom” koje — po jednom starom predanju postoji još uvek u „kralj evini Oponiji”. dok su ga druge i dalje odbijale.” I ponovo kobna godina protiče katastrofa. Priča se kako je kraljica Stekolnija (Stokholma) zatvorila cara u jedno bure pa g a bacila u more.500 godina. koja je po st arom kalendaru počinjala u mesecu septembru. — njega ću leći. staroverc i videli su u tome novu potvrdu da je došao Antihrist. a to je kobni broj što pretstavlja životinju i z Knjige otkrovenja. zaprećeno starovercima da će b iti spaljeni na lomači. Tumači pretskazanja zaključili su iz toga da su se prevarili u računanju: trebalo j e. I ponovo fanatici ležu u svoje pogrebne kovčege pevajući: — „Drveni kovčeg — Sagradih ja. da će se sunce ugasiti. Prve verske sekte osnovane su u Rusiji na nekoliko godina pre Petrovog stupanja na presto. dolazak Antihristov nastupiće prema tome kasnije za trideset i tri godin e. rešeni da „pate radi vere”. da će zvezde popadati s neba i da će zemlju sagoreti plamen. ne očekujući mnogo smak sveta. i pomeren je u godinu 1699. da je pravi car umro u inostranstvu. Petar zanemaruje da poseti svoju porodicu. Oni najfanatičniji . posluša li su Avakumov savet i bežali od života spaljujući se živi. verni. Dok pristalice popovščine . iako nevidljiv. a ne od njegovog vaskres enja. Oni kažu da je on prikrio svo je pravo ime zahvaljujući slovu M. n a pet dana pre nove godine. — jer dok Petar nije zaveo arapske cifre. da se pom oli Bogu na grobovima svojih predaka i odlazi u posetu tuđincima. sam Bog mu ni je dopustio da uđe u svete crkve Kremlja. da nastupi godine 1702. pristalice bezpopovščine i dalje tvrde kako A ntihrist vlada u svetu. ako se izuzme ovo slovo i doda brojna vrednost ostalih slova. Bezpopovnici su doprineli njihovom razvijanju i potpomagali 17 1 im da se ojačaju i rasprostiru. a da je sadanji vladar sin Lefora i jedne Nemice. isto tako izmenio je kalendar da bi prikrio pravi dan dolaska Antihrista. da su umesto nje ga podmetnuli drugoga i da ovaj što je sad došao u Moskvu može da bude samo Antihrist. dok će truba Strašnoga s uda okupiti sve ljude. računati godine od Hristovog rođenja. promenivši računanje godina. dakle.

pokretač jedne grupe koja je osnovana godin e 1690 oko Slaveno. Dvojica između njihovih starešina..” No to tvrđenje je uostalom prer ano. oni su ukinuli porodicu i zamenil i je slobodnom zajednicom. stupaju u vezu sa raznim oblastima Rusije i obogaćuju se naglo. Kako nisu imali mogućnosti da se venčavaju. pa objavljuje: „Moj duh vam javlja. i tada mu dolazi „otkrovenje”. i da se ono veže za ime mon aha Kapitona. Evo zanimljive slike seljaka Simeona. on ostaje opružen. potiče iz . Krajem 1680 i početkom 1690 godina ova zaraza dobrovoljnoga spaljivanja bila je neobično jaka: ponekad je broj spaljenih na istoj lomači dostizao 2. Ivan Maksimov. Iz njihove sredine i zišli su pokretači „dragovoljnog spaljivanja”. ponikla u obrazovanom staležu koji je imao osnovna znanja iz teologije i koji se upoznao sa razvojem protestantstva. umesto da se traži mučeništvo. Mistička i narodna struja stupila je otvoreno u opoziciju i poklapa se sa ekstremi stičkom delatnošću staroveraca. Dve struje su se stvorile među njima: jedna. kao što je činilo pre njih domorodačko stanovništvo rastureno po šumama i d už reka. već da je dovoljno. proizišla iz narodnih masa. u zanosu. odaju se trgovini žitom. hvala Bogu. ali su se oni razlikovali od bezpo povnika. Usled toga p rimorani su da žive u slozi sa državnim vlastima i nepobožnim svetom. povući se u isposnice. a Toma Ivanov. spaljen je na Crvenom Trgu zato št o je isekao sabljom jednu ikonu. Bezpopovnici menjaju taktiku. koju oni smatraju za manji greh nego brak bez venčanja. zasnivaju veliku zaj ednicu na obalama reke Viga. Ovo izmirenje sa neprijateljima vere ogorčuje nepopustljive članove sekte. svako sme u Moskvi slobodno da ispoveda veru koju je izabrao. njego v sledbenik berberin Toma Ivanov i jedan učenik Akademije. Državne vlasti su ih povremeno rasturale. Pod vođstvom crkve noga pojca Teodosija iz Novgoroda oni napuštaju svoje jednovernike koji su se obes vetili i osnivaju zasebnu zajednicu pod imenom Teodosijevci (1706).. Oni se sele na sever. ali nisu uspevali ništa drugo sem da ih preteraju iz ja roslavskih šuma u kostromske. i iz kostromskih u vladimirske. Ona prva struja ne meša se sa opozicijom protiv Petra. Početkom XVII veka oni propovedaju svoje učenje po kneževskim i 17 2 bojarskim domovima. prvi trenuci straha bili su već prošli i progonjenja su se umanjila. Izvesni znaci. sektaške sredine živele su u očekivanju Strašnoga suda. naklonjena j e misticizmu i prestavlja neku vrstu ruskog kvekerstva.grčko-latinske akademije radi proučavanja verskih pitanja. Petar nije smeo dopustiti da se ide tako daleko . koji je učestvovao na jednom nji hovom verskom skupu 1680 godina i čiji su sledbenici tvrdili da je on „prorok i da n jim vlada Sveti Duh”: „Kad u njega „uđe” Sveti Duh i obori ga na zemlju. započinju otvoreno protestantsku propagandu protivu obožavanja moštiju. Kada je Petar stupio na presto. njeni pokretači smatraju da je njihova idej a vezana sa carevom.. svaku svetu tajnu i svaku staru veru”. postojale su i sekte sa mno go određenijim težnjama ka otpadništvu. teži ka raciona lizmu i evangeličkom hrišćanstvu. Potom mu se svest vraća i on ustaje sa zemlje. već su kopali sebi „jazbine” u zemlji da tamo žive usamljeničkim životom. Oni tu stvaraju veliku naseobinu. Oni propovedaju da se ne treba živ spaljivati. omogućuju da se odredi vrem e njenoga početnog delanja u godinama 1639. 1650 i 1665.vojnika koji će dati znak za ognjeno očišćenje. Osim bespopovnika koji su se delom povukli iz pravoslavlja i obrazovali jednu sr ednju grupu između sektaša i pripadnika redovne crkve. Otada bezpop ovnici ostaju podeljeni na dve sekte. na obale Ledenoga okeana.500 lica. druga struja. kasnije će obrazovati i treću. ikona i svetih tajni. Lekar Tveritinov. Tveritinov ponavlja sa ubeđenjem: „Danas. Naprotiv. jer su slobodni mislioci bili primorani da se u Uspenskoj lavri odreknu svo jega učenja. iz 1687 godine. sektu Filipovac a. koji je bio uporniji. itd. gde žive bez sveštenika i zadovoljavaju se kapelicama. braća Andrej i Simon Denisov. „ zbegavali svaki svešteni obred.” Drugo jedno svedočanstvo. Oko njega su se okupili stareci koji nisu odlazili u crkvu. iako nejasni. Pod uticajem ozbiljne krize verske save sti koju smo videli.

000 lica i hteo da ide na Moskvu uz pripomoć „nebeskih sila”. Ali ona odbija da se p reda. pa se rešio da upotrebi svoju vojsku ne više protivu Turske. Ali. ubrzo se uviđa da Petrova artilerija ne vredi ništa. Pre svega pokušao je da produži sporazum sa jedinim članom koalicije koji nije bio pot učen. primorani da prvi započnu borbu protivu Karla XII koji je smatran za najvećeg vojskovođu svoga vremena.oblasti Dona. tu se opisuje nekakav Kuzma Ćora vi. koji je već lako potukao danskoga kra lja. Tada se prviput ide ologija mase razlikuje od ideologije „evropeiziranog” upravnog staleža. Ali se ubrzo pr ibira. a to je poljski kralj. i zaista. ili treba odmah pokušati juriš na Narvu? Dok se oni tako pitaju. Tek što je stigao. morao je sačekati da se završe pregovori koje je đak Ukrajincev vodio sa Portom. Avgust Poljsk i i Fridrih Danski. on je stvorio konačan plan. on će ovako izložiti ukratko te mučne tr enutke: „Potreba je odagnala lenost i nametnula naporan rad i danju i noću. Petar polazi u rat kao što se polazi u šetnju. da bi objavio rat Švedskoj.” On će bez o kolišenja priznati „da je čitav taj posao bio samo jedna detinjarija”. Kao i obično. U Dnevniku koji će svojeručno ispravljati. Petar je naglo izmenio svoje planove o spoljnoj politici. Dva mese ca njegova vojska očekuje da se tvrđava smiluje i da se preda. a to će reći iz 1 680—1690 godina. U tome je i uspeo prilikom sastanka u Biržiju (26 febru ara/9 marta 1701 godine). Petrova „slava” pomračena je u očima čitave Evrope. gde su se stareci bili povukli pošto su uzalud pokušavali da povrate staru veru za vreme pobune strjeleca godine 1682. Odmah posle poraza on pada u očajanje i plače. dao prvu grupu ljudi evropske kulture. Tu „veštinu” ni e on postigao odjednom. Dok narod ostaje protivan refo rmi. i spreman je da zaključi mir po svaku cenu. potiču „Božji ljudi” i Hristovi ljudi ili hlisti. i da potom treba pribeći pravoj veštini u svim stvarima. pretrpeše poraz. iz toga vremena. Njegovu versku zajednicu opkolili su koz aci i predali „proroka” redovnim trupama. Da bi objavio rat Švedskoj. Da li treba sačekati da stigne artilerija. te nije imao vremena da se upozna sa trupama kojima je s ve nedostajalo. Kao i kod Azova. Petra je to toliko zbunilo i uzrujalo. tvrdi da ima „jednu povelju napisanu Božjim prstom pre stvorenja sveta” i „da je Bog sve nas stvorio kao braću”. k ojima će se kasnije dati naziv ruska inteligencija. Za pola časa bitk a je dobivena. 17 3 Od Narve do Poltave. Ovi pregovori su se odužili. ovaj stalež od XVIII veka drži u svojim rukama političku i društvenu vlast. — Za vreme svoga bavljenja u inostranstvu. Tek 8/19 avgusta 17 00 godine jedan glasnik donese vest da je između Rusije i Turske potpisan mir. Takva je društvena sredina u kojoj se razvija Petrova reforma. taj događaj okončan je vodom i vat rom. že nama i devojkama kojima su poverene svešteničke dužnosti”. Ist oga dana ruska vojska dobi naređenje da pođe u rat.000 Rusa. ne usteže se da sa svojih 8. nego protiv Švedske Prilikom svoga sastanka sa poljskim kraljem u Ravi. On propoveda da treba „umreti bez pričešća” bez venčanja”. zamenjuju ih „besednicima. devet prvih godina Severnoga rata (1700—1709). I upravo taj stalež je. da napušta sv oj logor i ostavlja protivrečna naređenja svome tuđinskom vojskovođi De Kroi ju koji je tek prispeo. On najpre opseda tvrđavu Narvu. osim gardiskih pukova. da se odreče svega.430 Šveđana napadne 40. Od toga pa do prvih „duhovnih ruskih hrišćana” samo je jedan korak. da „tamo izvrši božansko delo”. i u političkim i u vojnim”. i tada su se oni omirski častili i veselili nekoliko dan a. Odjednom se saznaje d a dolazi Karlo XII i da će za dvadeset i četiri časa biti već pred Narvom (17/28 i 18/29 novembra 1700 godine). odm ah je iskoristio jednu buru da baci svoje trupe na Petrov logor. koji je očekujući dolazak Antihrista sakupio na obali reke Medvjedice gomilu od 2. — u društvenom pog ledu granicu između njih pretstavlja „nemačka” nošnja. svi Petrovi vojnici dali su se u bekstvo. ali sledbenici Kuzmini i dalje „izbegavaju sveštenike”. a priređene su i viteške igre na kojima se Petar takmičio sa svojim poljskim prijat . Petar ima jedan izgovor: zar nisu Šveđani uvredili drvodelju Petra Mihailova u trenutku kada je izaslanstvo koje je on pratio prolazilo kroz Rigu? Verujući da je Karlo XII zauzet borbom protivu njegovih saveznika. Karlo. Petrovom zaslugom.

Najpre je hteo da bude na desnoj obali. Na veliku Petrovu radost. u poslednjem trenutku odustao je da dođe. t e je Petar ostao sam pred svojim strahovitim neprijateljem. Ako hoće da sačuva svoj „raj”. Razume se da će Petrograd zadugo ostati kao neka kolonij a u tuđoj zemlji. to mesto je zgodno izabrano. Pošto je bez smetnji prešao reku Berezinu.eljem. višu i zaštićeniju od poplava. Šveđanin s e beše uputio ka jugu. ali su njegovi zahtevi preterani: on hoće da zadrži ušće Neve i okolnu obalu. i njegov protivnik upada u tu klopku preko svakog očekivanja. „grad dvoraca usred pustinje”. pa je potom spustio na zemlju. Močvarno zemljište toliko je nepodobno za zidanje da jedna finska legenda pripoveda kako je on. Pa ipak. želeo je da ima svoju Njemecku Slobodu. On sam stvarao je još više teškoća svome preduzeću menjajući nekoliko puta mesto gde je trebalo da se podigne njegov „raj”. zamor i bol esti desetkovale. mogao je da odahne. I zais ta. Dok Karlo XII progoni Avgusta po njegovoj kraljevini. vraća se na najniži položaj. Ona može sve tešnje da opkoli Karla. koji će biti jezgro jedn e nove varoši od koje će on načiniti sebi prestonicu godine 1715. kako je on nazivao svoj novi „Mon Pl ezir”. i da bi podražavao Amsterdamu. I on pokušava da posre dstvom vojvode od Malboroa. jer ga je hetman Mazepa mamio u bogatu ukrajinsku oblast. koji s u 17 5 samo pretstavljali nov teret za ishranu u toj već izgladneloj vojsci. naposle tku opet menja mišljenje. Ovo je želeo stoga što je u toj krajini. A Mazepa. taj ključ Finskog Zaliva. ta stražara u osvojenoj zemlji.000 ljudi pod komandom gener ala Levenhaupta. Kako nije bilo dovoljno radne snage. Petar mora da nastavi rat. koji um . no potom ga je prebacio na levu obalu. dok Petar pustoši Livoniju i Ingriju zato što se nada da će se sukobiti sa Karlom XII u severnim oblastima. Godine 1708 on rešava da se povuče u središte Rusije. taj novi grad postaće znamenje jedne nove faze u Istoriji Rusije. koga je potkupio. Posle toga. na obalama Finskoga Zaliva koje tek beše osvojio. da povuče za sobom neprijatelja uništavajući sve iza sebe. k ao što je bio obećao. Međutim zatišje koje m u je ostavio Karlo XII bliži se kraju: Avgust 17 4 Poljski zaključio je sraman mir sa Švedskom u Altranstatu (5 oktobra 1706 godine). glad i pijančenje pustošili njegovu vojsku. Nikakva prepreka nije ga mogla omesti da je sagradi. Kako nije voleo Moskvu i sve češće se iz nje udaljavao. koje su klima. gde su stanovali siromašni finski seljaci. pošto je obilno obodrio Avgusta. Ta utoka velike rečne mreže kojom saobraća ogr omna Rusija. koji se neprestano kolebao i igrao dvoličnu igru sa Petrom i Karlom. da se pridruži Karlu na ukrajinskoj granici. te je on odveo u Karlov logor samo 6. naposletku sagradio čitavu varoš u vazduhu. da leko od strjeleca i bojara.700 ljudi. Za to vreme ruska vojska je obnovljena. pošto je nekoliko puta uzalud pokušao da sagradi odvojene kuće u tome rit u. Rusi su potukli Le venhaupta 9/20 oktobra 1708 godine kod Ljesnaje. osim toga. Napoleona. Petar obnavlja svoju vojsku i sa nov im trupama uspeva da osvoji obalu Finskoga Zaliva i Livenije. na Zapadno Ostrvo. Karlo XII morao se zadržati mesec dana u Mohilevu da sačeka Levenhaupta. on instinktivno pribegava metodi koja će sto godina kasnije omogućiti Rusiji da po bedi drugog jednog velikog osvajača. gde još postoje njegova kućica i njegov a crkva. m orao je usput da ostavi svoju artileriju. kako će reći Didro Katarini II . Da bi još neko vreme bio na miru . 16/27 maja 1703 godine zasnovao je Petrograd na močvarnim obalama Neve. najzad — prema tradicionalnom nazivu — taj „prozor prema Evropi”. Primor avao je svakoga svog dvoranina da tamo podigne sebi kuću. sklopio poseban mir sa Karlom XII. i naredio je da mu iz Livonije dođe pojačanje od 16. a za to vreme su bolesti. Pe tar bio izabrao mesto za građenje jednog pristaništa i tvrđave. poslao je tamo desetine hiljada radnika.

000 u 1709 godin i. i protivu Karl a X Švedskog. Petar je podelio svoje trupe na tri korpusa od po 10. Ako se saberu cifre regrutovanih vojnika za tih devet godina. Ova vojska.000 ljudi. Petar je postigao cilj iz prvih devet godina Severnoga rata. Peta r je vuče za sobom dugo godina s jednoga kraja Rusije na drugi.696.000 ljudi. od 1659 do 1667 godine). Potom naređuje da se brojno stanje ima sao braziti „ciframa iz ranijih godina”. kojima su komandovali generali Golovin. njegov štab i 2.000 u 1708. koja traje dugo. 27 juna/8 jula. sa stal nim komandnim osobljem u središtima vojnih okruga. žrtve rata.000 ljudi. stvorena 1 700 godine i kojom su komandovali stari generali tuđinskog porekla koji su stupili u rusku službu u 1660 i 1680 godini.270. a 30. organizovani na isti način kao i ostale ruske trupe. kao što smo videli. a da bi nesreća bila još veća. oni se penju od 2. Uzalud ga njegovi generali savetuju da se okane svoje namere. ka turskoj granici.000 ljudi.000 ljudi) on otpočinje opsadu Poltave. nije više privremena kao nekadašnja vojska. dobiva obeležje stalne vojske. ili ukupno 32. — Ratni troškovi tih godina uvećav aju se sve više. Kako je ekonomski život Rusije u to vreme još uvek primitivan. brzina toga povećavanja i p . ranjen je u nogu.000 vojnika koji su pretstavljali jezgro onih četiri puka.000 odraslih lica jedi no za vojnu službu. Petar je promenio nazive ovih pukova. znači da onih drugih 100. ne računajući ostale službe o kojima će kasnije biti govor a. svaki po 1. Uskoro mu ponestaje municija. primoravali su državu da čini velike napore. Karlo beži ka jugu. U slučaju rata to osoblje je poveća vano i pukovi pretvarani u divizije (6 ili više pukova. i nazvao ih Leforov puk i Butirsk i puk. U kritičnim časovima ratova u XVII veku (rat za Smolensk godine 1632. Naposletku.000 regruta broju od 4. Preobraženski i Semjonovski. bolesti i vojnog a uređenja toga doba. Sa potješnima to je iznosilo ukupno četiri puka. Karlo vrši napad. Iz kojih izvora popunjava Petar ove iz datke koji znatno prevazilaze izdatke njegovih prethodnika? Rasvetliti ovo pitan je znači prodreti u sam smisao njegove velike reforme. od 1700 do 1707 17 6 uključno. Od g odine 1640 bila su još dva „odabrana” puka u Moskvi. morao da dočeka zimski rat (od januara do mart a 1709 godine).248 rubalja u godini 1701 na 2. vidi se da je od radnoga naroda oduzeto 200. jer i ma oko 100. Kako je stalno brojno stanje vojske tih godina iznosilo 100.643 rubalja u 1710 godini. koji su pri pojača nom brojnom stanju imali po 8. Povećavanje vojske. računao je samo na svoja dva omiljena puka. on je tako regrutovao 35. sistem mobilizacije i izdržavanja vojske. kakva je vojska kojom se Petar poslužio? Ia ko se ona brojno ne razlikuje mnogo od vojske iz druge polovine XVII veka. Pošto su „besmrtnici” morali uvek biti spremni da zam ene one koji su pali. Ratovi u XVII veku. ali njihove posledice — povećanje poreza.000 vojnika zarobljeni s u. Vejde i Rjepnjin. Po svom običaju Petar ne vodi nimalo računa o onome što je učinjeno pre njegovog dolaska na presto. jer se uzda u dva saveznika: vreme i prostor. Vojni troškovi i traženje finansiskih izvora (1701—1710). Kada je pripremao rat protivu Šv edske. Petar je izvršio 11 regrutovanja. Koje su metode omogućile ovu pobedu i žrtve koje je ona zahtevala? Tu je ključ Petrove reforme.000 ljudi. i tako ona bez ika kvog zakonskog ili ukaznog osnova. što znači da je tr ebalo dodati 28. — Pre svega.esto letnjeg rata na koji je računao. koji su se dotada zvali po i menima svojih komandanata. Sa smanjenom vojskom (manje od 20. Posle dva sata Rusi pobeđu ju. od 1700 do 1709. kao što smo videli. Šepeljeva i Kravkova. Ogromni gubici u ljudima pretrpljeni za tih godina nadoknađeni su novim regrutovanjima koja su uskoro postala godišnja. Petar se i dalje ne žuri. i na 3.158. taj ključ može se doista naći samo u oblasti vojnih i finansiskih pitanja koja su isp red svih ostalih. njen sastav i troškovi za njeno izdržavanje su se naprotiv zna tno izmenili. iz osnova je izmenjen.405 u 17 06.000 ljudi).000 pretstavljaju gubitke.

uzeo pozajmice od manastira Trojica Sergijevo i od bogatog trgovca Filatećejeva. svi ost ali je odbijaju pod izgovorom „da ne mogu plaćati dvostruko zbog evoga bednog stanja”. svome savezniku polj skom kralju Avgustu po 100. Od 1. 19% izvanrednim taksama za vojne troškove. Sutradan pošto je predao Poljacima 100. u jedno pravo ministarstvo finansija.000 rubalja. ukupno 1. imamo veoma tačnu sliku budžeta od 1701 do 1710 godine.200. ili „zato što ne znaju koga da izaberu ni kako da otpočnu takav posao. Uostalom. tako da se uvek zna stanje njihovog poslovanja. nego samo čer nosošnjiji. on naređuje jednim ukazom (14/25 marta 1701 godine) svim prikazima da redovno podnose računske izveštaje užoj kancelar iji Dume. iznosio je 1. ipak je istina da ustanovljavan je Ratuše. uračunavajući i sve promene izvršene u XVII veku. koje su se naplaćivale uz ne posredni porez. Po svome povratk u Petar samo daje tuđinske nazive ranijim moskovskim ustanovama: zemske staroste. ova ref orma upravo i nije Petrovo delo. Preobraženski prikaz. ustanovljen godine 1701 kao štab trupa nove konjice. ali je jasno da neće moći da i dalje to čini. tamoženi (carinici) i kabacki golovi (skupljači poreza na krčme) postaju burgmestri. ustanovljen ukazom od 23 jula/3 avgu sta 1700 godine sa zadatkom da podmiruje potrebe cele vojske. koji je blagoi zvoleo „osloboditi” svoje podanike od vojvoda. u zamenu za „dobrote” vladareve. Već 1701 godine Petru nedostaje n ovac za njegove izdatke. ova opštinska povlastica dodeljena je samo severnim oblastima koje u XVII veku imaju n ajveći broj poreskih obveznika i gde nema seljaka zavisnih od spahija. Zahvaljujući ovoj meri k ojoj je po prviput ustanovljen redovan budžet. Iako ove tuđinske reči — jer Ratuša potiče od nemačke reči Rathaus. 700. vojvode i činovnike prikaza. koje ovaj namet mnogo ozlojeđuje. odgovara više fiskalnim interesi ma nego želji da se opštinama dadu nove povlastice. ma gde on bio i ma čemu bio namenjen.100. a Bur mestr je holandskog porekla — dokazuju da tu nije u pitanju samo usredsređivanje fin ansija. ali je nastavio svoj raniji rad na izradi or . On dolazi do svoga cilja. V lada se. Ovaj pregled dokazuje prvenstveno da je iznos posrednih poreza. s obzirom na Petrove finansiske potrebe. za vreme od tri godine. dograbio je sav raspoloživ novac. Po po vratku u Moskvu.000 rubalja rashoda. Pošto je usredsredila u sebe prihode od carina i krčmi. Ali. zamenju je izabranim opštinskim odborima. koje je zameni lo nekadanju Veliku Blagajnu pod imenom Ratuša (opštinska zgrada) il i Burgmestrov Dvor. konjički prikaz ili Zolotaja palata (Zlatni dvorac). Pokupio je sav novac iz finansiskih prikaza. koji je pokrivao polovinu državnih izdataka. Ratuša oduzima čitavom nizu prikaza njihove glavne prihode. samo se 11 gradova od 70 pokazuju naklonjeni toj reformi.000 odlazilo je na vojsku. — takvo bedno mišljenje ima vlada o svoji m činovnicima — istim ukazom zahteva se „dvostruko plaćanje”.« Osim toga. Pre njega (1680) budžet opštih rashoda. 224. trudi da svojoj finansijskoj reformi da obeležje povlastice dodel jene gradskom stanovništvu. Ona je spremljena 11/21 marta 1698 godine — a Pet ar je tada bio u inostranstvu — i ona samo ponavlja ranije ukaze. artileriski prikaz. Da nabrojimo najpre nove prikaze koje je Petar stvarao prema povećavanju potreba i troškova koje je morao da plaća: ratni prikaz. Ugovorom sklopljenim u Burži (26 februara/9 marta 1701 godine) on se obavezao da plaća. ali potrebno je naći još i nove izvore.reobražaj ustanova — ne mogu se ni uporediti sa onim što se događa za Petrove vladavine. Više od polovine tih rashoda — 53% — pokrivano je posre dnim porezima na uvezenu robu (carine) i na rakiju („porez na krčme”). da bi prikupio ovu sumu koju razume se ne može da nađe u okviru sta roga budžeta. prikaz arsenala.000 a sve ostale izdatke. išao je čak dotle da je uzajmio 420 zlat nika od „pokrajinskog namesnika Menšikova”.200. koj i je nedavno bio pretvoren u muzej. jer već odavno veliki deo posredno g poreza plaćaju veliki trgovci. istina.000 rubalja. jer državne službenike.000 rubalja.000 na dvor. a 300. izuzet od kontrole prikaza i usredsređen u 17 7 jednu novu ustanovu. samo 25% pokriv eno je neposrednom porezom (porez za strjelce) i prihodom od iznajmljivanja krun skih dobara. Zbog toga gradovi nisu mnogo oduševljeni pažnjom koja im je ukazana.000 rubalja za izdržavanje jednog pomoćnog korpusa. nego jedna prava reforma opštinske uprave.

ne računajući novčanu pomoć poljskome kralju. troškovi za njihovo izd ržavanje penju se od 447.000 1710 1. Usled ovakvog ra da računovodstvo Ratuše. čije je izdržavanje stajalo 442.000 Ovaj pregled sadrži samo rashode koji su predviđeni i stalno unošeni u budžet. a to će reći da „obogati državnu blagajnu ne globeći narod”.000 ljudi. Ako se izdacima za suvozemnu vojsku dodadu troškovi za flotu. neki Kurbatov.495. dok se njihovo izdržavanje penje na 420. a Zolotaja palata prikuplja nov jedan neposredni porez zvani „porez za dragone” (ukupno 230. Svaki od ovih prikaza ima prava da prikupl ja posebne prireze za pokriće razvih svojih izdataka. a na 38 u 1710 godini.000 Diplomatija 121. Ako se to dod a ranijim prihodima Ratuše (1. trošak za njihovo izdržavanje penje se od 99.000 rubalja na 144. mornarički i vojni prikaz. Za Petrove vladavine. — tako s u se nazivali oni koji su obećavali da za državnu blagajnu pronađu nove prihode.000.000 r ubalja u 1701 godini) iz preobraćanja novca. koji se u budžet unose u poslednjem trenutku . Broj konjičkih pukova povećava se od 11 u 1701—1703 na 28 u 1706.000 u 1706 godini. izgleda da su najprešniji i zbog toga se najpre i pokrivaju.350. razume se.875. a to će reći ministarstva finansija.000 Ukupno: 2.000 rubalja umesto ranijih 280.000 Artilerija 80. Ali za v reme rata troškovi se nikada ne poklapaju sa budžetom.100. i na 1.000 24. 38.000 rubalja). dobiva se ovaj pregled (u rubljama): vojska Suvozemna 1701 982. Da bi se postiglo. Godine 1703. naknadni izdaci naglo se uvećavaju.248). ovi vanredni rashodi.000 81. Takav jedan pribilščik.00 rubalja u 1706.000 rubalja u 1705 godini. Pošto su isprva imale po 50. Ova dva velika izvora i nekoliko manje važnih daju 1. Porezi n isu više dovoljni. koji se starao o zadov oljavanju potreba mornarice. Zato je bilo neophodno potrebno zavesti novu jednu taksu „podjednaku za sve” od 10 denjga na akta 1.107.užja.270. na primer.000 Flota 444.000 rubalja u 1701 godini na 574. neobično se zamršuje.000 ljudi.000 1706 1.000 52. garnizonske trupe br ojale su uskoro po 58. te se godine 1705 dodaje Ratuši jedan pribilščik (finansijer). vidi se da su se prihodi udvostručil i (2.000 u 1710 godini. 17 8 U toku rata brojno stanje i troškovi vojske i dalje rastu. a na 570. Iako je broj gardiskih pukova ostao i da lje utvrđen na 2.250. artileriju i spoljne odnose.000) i da su bili dovoljni za vojne izdatke u godini 1701 (2. da odgovori nadama koje su u njega polagane.475. kada je trebalo sve preustrojiti.206. i to od 781. Tako.000 u 1703 i na 797. 48 pešadiskih pukova zamenjuju 27 pukova iz 1701 godine.000 .000 20.213.000 rub alja u 1702 na 1. uzima se novac gde se stigne. nije mogao.000 2. admiralski prikaz. Međutim.455.000 u 1703. Ali tada otpočinju teškoće.000 75.000 rubalja). pa čak i iz budžeta redovnih rashoda. a u 17 06.810. 1.000 u 1704.000 204.000.000 rubalja novih prihoda. ratni prik az koji već raspolaže sumama što mu ih predaje Ratuša vuče velike prihode (više od 700.

Tako je stvoren jedan vanbudžetski fond. te da tako raspolaže ukupnom sumom od 2. itd. 397. Godine 1700 iskovan je novac od 5 kopejki. 1.000 u 1704. ukupno 1. banje popisane. ipak on omogućuje Petru da prebrodi najteže ratne go dine: da plati svu novčanu pomoć Poljskoj. sve nove novčane j edinice. Ribolov se proglašuje za državni monopol. Tada državna uprava pribegava pretopljavanju novca. ugovore i kupovine. 312.000 rubalja za van redne vojne izdatke.000 u 1 705.000 rubalja. ovo pretopljavanje novca daje rezultate slične inflaciji: izmenjenom novcu smanjuje se odmah vrednost. oslobođe n svake kontrole i stavljen na raspoloženje Petru za njegove vanredne rashode. dok cene srazmerno tome rastu. Ova operacija donela je ogromne dobitke. Osim toga. te Avgust zaključi mir sa Švedskom —. smanjujući mu težinu. Zbog toga je odlučio da pretopi sav novac koji je pos tojao.215. 228. Prihodi Ižorske kancelarije odgovaraju donekle Petrovim nadama. od 50 kopejki. kao što pokazuje ovaj pregled: Godine Prihod a u rubljama Prihodi od ranijih zakupa Prihodi od novih zakupa Ukupn o Od toga država uzela u rubljama .000 u 1706. gu bernatoru Ingermanlanda. te se u tu svrhu osniva godine 1703 jedna nova ustanova. 732.. iako Petar ima dobitaka pri menjanju novca kada šalje svoju pomoć Poljskoj — sve do dana k ada plaćanje te pomoći bude prestalo usled presušivanja monetarnih dobitaka. Traže se novi izvori prihoda u izdavanju pod zakup državnih dobara. ali sa neznatnom dobiti u poređenju sa onim što je postignuto ovom novom operacijom . Ižorska kancelarija. od čega skoro dve trećine pre tstavljaju nov prihod. godine 1701.297.0 00 rubalja u 1701. koj i utoliko više ostaju nedovoljni što se njihov iznos nikad ne prikuplja ni potpuno n i blagovremeno. Na suprot tome. a godine 1704 rublje i altini (3 kopejke). poverena Menšikovu. Ne samo da ona oduzima nekadanjim prikazima njihove dotadanje izvore prihoda. nego zadržava i no ve koji su im po zakonu pripadali. Petar zavodi jedan postupak kome će pribegavati kasnije kad god bude p reduzeo kakav važniji vojni pohod: 17 9 emitovanju kreditnoga novca. 161.000 u 1703.000 rubalja. Već 1698 godine polukopejke težine 9 dolja pretopljene su u 6 dolja ½.000 u 1707. državna blagajna pretrpljuje velike gubitke usled velikih k upovina u inostranstvu. i to na rakiju (od vedra). Ova mera znači slabljenje nedavno zavedenog budžetskog sistema i ustanova koje su mu od govarale. Iako se ovaj izvor prihoda iscrpljuje čim je sav opticajni novac pretopljen.721.000 rubalja. kao i jedan nov „porez na krčme”. Ižorska kancelarij a zauzima dosta neobično mesto među finansiskim ustanovama toga doba. da po veća prihode Ratuše za 779. raniji državni ugovori o zakupu povećani. da upotrebi 727. k rčme i mlinovi oporezovani. vanbudžets ki prihodi što ih je ona ostvarila premašaju pola miliona. U XVII veku ona je već bila pretvorila strani novac u moskovske kopejke i polukopejke. ali privremene: 792.000 u 1702.

000. mogla su se ona pribaviti iskorišćavajući viškove prihoda iz ranijih go dina. Godine 1705 državna blagajna prisvojila je trgovinu solju.” Tako se stvara spoljna državna trgovina.000.000 574.000 18 0 …. godine 1705 na 2. ni dobitak od pretopljavanja novca. ali Petar troši dvaput veću sumu. rastura ne samo prihod. a potom iščezava u Poljskoj za čitavu godinu dana. oni ipak ne mogu da zamene dobitke od pretopl javanja novca koji se neprestano smanjuje. kolomaz. Dotada. niti čak prihod od državnih dobara izdatih pod zakup ne mogu da zadovolje nje gove potrebe. koji su godine 1702 dostizali sumu od 3. Jer ne samo da se ne zadovoljava najboljom robom svoje zemlje. a spustiće se na 1.000 169.000 449.610.000 rubalja.000 529.. čija je prodajna cena dvaput veća od kupovne. nego i kapital.000 rubalja dobiti.000 rubalja godišn je. skoro 300. i na 970. kada bi pone stalo sredstava. „ovo je veoma hitno”. …. čak je naimenovan i jedan trgovački k omesar kome je povereno da kupuje prekomorsku robu u velikim količinama i da izvoz i rusku robu u inostranstvo.000 rubalja. već teži da prigrabi i spoljnu t rgovinu. tako da u aprilu 1706 godine britanski os matrač Uajtvort može da napiše: „Ovaj dvor je postao pravo izvozničko preduzeće. a godine 1709 i na svinjske čekinje. kredu.280. ni prihodi Ratuše. Kada se u decembru 1707 godine vratio u Moskvu.000 godine 1708. koji je za deset godina ostv ario 344.000 593.000 214.370.700. 1074……… 1705……… 1706……… 115.000 205. „da ne ispusti Rzecz Pospolita. pregled bilansa rashoda i prihoda otkrio mu je tako op .000 u 1709 god ini. i ne isplaćuje nabavljačima koji su mu dobavili so.000 360.. Godine 1707 mon opol je proširen i na druge preke životne potrebe: katran. gde s u ga zvali hitni poslovi. te je godine 1704 pala na 3. koja je ostala bez starešine”.000 369. a to će reći 143..000.…. U novembru 1706 godine Petar naređuje da mu se odmah pošalje izveštaj koliko će ost ati u kasi Moskovskog prikaza posle izdavanja plate vojsci. Ali Petrovi zahtevi sve više rastu. ona iz t oga izvlači za pet godina (1705—1710) 715..000 1707……… 192. ali se i ta rezer va brzo iscrpljuje.000 rubalja.000 379. godine 1707 na 1. Ma koliko bili veliki ovi prihodi.000 394.. Stanje postaje neobično teško 1706 i 1707 godine. …. riblje ul je. neki Dmitrij Solovjev..000 394. piše on.910.000 394.. godine 1706 na 1.390.000 334. Zbog toga se trgovina najpreči m životnim potrebama pretvara u monopol u korist države.000 rubalja..

37. posredne posledice toga rada. a u južnim oblastima naseljavanja manjak nije znatniji — od 12 do 14 od s to —. ljudi koji uživaju njego vo poverenje. i mi smo već dovoljno raspravljali o tome da li više ruku više vred e nego jedna.” Petar mu odgovara: „Gospodine Kurbatove. i jasno je da je ovo opadanje stanovništva posledica Petrovog rada. to je regrutovanje v ojnika i radnika. čemu je bio uzrok desetogodišnji Severni rat.asno stanje. koje je on naimenovao za gubernatore. iseljavanje i prelaz u drugi društveni stalež. U nekojim oblastima s manjenje je još veće: na severu (u Jaroslavskoj. videće se malo dalje da je veliki broj lica uspeo da izbegne popis i da su se mnogi iselili u druge oblasti . na njihovo mesto došli su novi naseljenici. on je usredsredio prihode u Ratušu. kao što smo videli. „Neposredne posledice rada državne uprave”. varoš Moskva i okolne gubernije pokazuju smanjenje od 25 od sto. Teritorijalne ustanove koje imaju zadatak da raspoređuju prikupljene sume dobivaju naziv „gubernija. 8. „posredni uzroci”. koji je nabrojao samo 637. Ali. no koji se nije održao. to smanjenje dostiže 40 od sto. 20. utvrđeno je da se znatno umanjio broj poreskih obveznika. Kurbatov.6 od sto. Razume se da je pri ovakvom si stemu stanovništvo globljeno više nego ikad. Kunem vam se da jedna jedinstvena 18 1 administracija vredi uvek mnogo više. opustošili Rusiju.018 „ognjišta”.. a u nekojim okruzima čak i preko 50 od sto. Istina. Uzalud starešina Ratuše. Iz sličnih razloga. Oni pokazuju da su zloupotrebljavanje n arodnih snaga i finansisko iscrpljivanje zemlje.64 čoveka i 3. 4 od sto. da ćete imati malo koristi od ovih raz nih administracija. 29 od sto.” Te „ruke” kojima on dopušta da ispražnjuju Ratušu jesu njegovi generali. neposredne posledice rada državne uprave. gospodaru. a to će reći na cifre iz 1680. gde se broj stanovnika uvećava za 289 od sto. i našli smo da nema ničega goreg od sadanjeg ustrojstva. primil i smo tvoje pismo.000 „ognjišta”. čak i sa svim ovim ograničenjima.5 od sto). Pre svega. posle kratkih kolebanja. čiji su stanovnici manje davali regrute za vojsku a više plaćali ratn e poreze. Popis iz godi ne 1710. ali se i oni u toku narednih sedam godina iseljavaju. povećane redovnim priraštajem stanovništva koji je utvrđen jednim popisom iz 1704 godine u Moskovskom okrugu. 3. što odgovara smanjiv anju broja stanovnika za jednu petinu (19. slika ostaje ipak veoma mračna. prelaz u prosjaštvo i razbojništvo. 0. Osim toga. Umesto uvećanja stanovništva kao što se pretpostavl jalo. U oblasti severnog Urala (d o Solvičegodska).005 „ognjišta” i da računa porez na 812. te će tako uspeti da pronađe nove poreske obveznike. razn i uzroci.2 od sto. Sada pak r ashode usredsređuje u vojni prikaz. te svi koji su zapisani kao otsutni nisu mrtvi.” Rezultati popisa iz 1710 godine su očajni. skoro celokupno starosedelačko stanovništvo iselilo se u Sib ir. negoduje u svoj im pismima caru: „Kunem vam se. . Potom za vodi novu organizaciju rashoda i određuje sve državne prihode za potrebe vojske. kao i raniji popisi. prema kojima je bilo 791. U 13 od sto slučajeva popisne liste naznačuju uzroke smanjenja poreskih obveznika: p rirodna smrt. te poreske vlasti ne znaju tačno koliko se poreskih obveznika krije u jednom „ognjištu” od kojih svako ima prosečno po 3. čije izdržavanje pretstavlja 76 do 96 od sto svih državnih rashoda.9 od sto. naređuje da se izvrši popis stanovništva. nego samo onaj njegov deo koji je sposoban da plaća porez.34 žene. bekstvo.. Pred ovakvim rezultatima državna uprava. ne broji pojedince nego „ognjišta”. da se on rešio da preduzme korenite mere. jer pretpostavlja da se ono uvećalo od poslednjeg popisa. taj popis ne u zima u obzir čitavo stanovništvo. Iako se broj „ognjišta” u oblasti donje Volge (oblast slobodnog naseljavanja) uvećao za 17 do sto.8 od sto. Kostromskoj i južnom delu Volog dske gubernije). usvojila je jedn o veoma prosto rešenje: odlučila je da ne uzima u obzir taj popis iz 1710 godine.

— bilo je prirodno da onaj koji je upravljao tim dvema granama državne uprave upravl ja i svim ostalim poslovima i da. Posebne vojne oblasti bile su još ranije obrazovane u južnoj i jugozapadnoj Rusiji. staro državno uređenje brzo je ustupilo mesto novim vojnim upravama i ličnim misij ama koje je car poveravao ljudima. trebalo je ranijim porezima. koji su uživali njegovo poverenje. i neposredne i posredne. ide istim takvim putevima i usredsređu je — ukoliko se za to ukazuje potreba — i vojnu i poresku administraciju u ruke izve snoga svoga generala. a naročito izvući kor isti iz državnih operacija: kovanja novca. On će iskoristiti to zatišje da sist ematiše i saobrazi posebne mere koje je bio preduzeo u cilju da kako tako zadovolj i najpreče trenutne potrebe. Petrove reforme odnosile su se isključivo na spoljni izgled i način odevanja. 3. koji su isprva bili usredsređeni u Ratuši a potom „razdeljeni” gubernatorima. Istina. Osim toga. Ova pobeda primo rala je Evropu da računa sa Rusijom kao sa vojnim činiocem prvoredne važnosti.” Pobeda kod Poltave dopustiće Petru da se pribere. svojim gener alima. dodati nove. P ošto se Petar nije hteo da obazire na dotadanje ustanove i na redovne državne prihod e. Razume se da je i sam Karlo svojim pogreška ma potpomogao svome protivniku da iskoristi te „skitske” činioce. dak le. Od Narve do Poltave. M. zahtevala je od ruskoga stanovništva žrtve toliko velike i dugotrajne kakve ono dotada nije poznavalo. povećanja zakupa za državna dobra i stvaran ja novih monopola. o n se završio. Za tih devet godina.18 2 Načinimo pregled ovih devet prvih godina XVIII veka. Malo po malo potrošene su uštede iz p ređašnjih godina. zahvaljujući Petrovoj upornoj volji. svojim ljubimcima. Rusija j e preživela devet teških ratnih godina. ona takti ka povlačenja i čekanja koja je zamenila ratnu veštinu. K ako se državna uprava interesovala pre svega za rat i 18 3 finansije — ona se samo mimogred interesovala za administraciju i pravosuđe. a posebice sniženje vrednosti novca koje je o dgovaralo današnjoj papirnoj inflaciji. prirodan razvoj državnih ustanova već joj je bio utro put. Ali su ti izvori prihoda vrlo brzo presušili. Petar upotrebljava tada prviput izraz tup myn herr gubernor. — Prva velika Petrova reforma. Njihova pojava upućuje nas da se još jednom osvrnemo na vojne napore i finansiske nezgode prvih devet godina njegove vladavine. Apraksin. što j e bila posledica neprekidnog regrutovanja vojnika i bekstva seljaka. Uistini. Gubernije su. Kada je godine 1694 prispeo u Arhangelsk u svome još novom mor narskom odelu i sa nekoliko naučnih holandskih reči. posle prvoga sramnog poraza. Onaj koga je tako nazvao jeste njegov prijatelj F. stvorene pre nego što je otpočeta prva sistematska reforma. Iako je taj rat započet prilično lakomisleno. koga je on naimenovao za vojvodu Arhangelska. iako je ovome bilo t ada dvadeset i osam godina. pomogla su Petru da prebrodi najteže trenutk e. Kako su se državni rashodi skoro udvostručili u tome razdo blju. ne povodeći se ni za kakvim sistemom. a tako isto je brodogradilišne radnike nazivao ship ti . I baš zbog toga su one nosile obeležje profanisanja i sukobile su s e sa ogorčenim otporom narodnih masa i svih branilaca „stare vere. nego je još pokazao veliku bedu naroda i opadanje stanovništva. Pokušaj da se poveća broj poreskih obveznika novim popisom ne samo da je bio bezuspešan. PRVA SISTEMATSKA REFORMA (1708—1712) Postanak gubernija. ona koja je toliko oneraspoložila Kurbatova. pobedom nad jednim od najvećih evropskih vojskovođa. Ne može se reći da je taj rat bio rat bez ikakva cilja ili da je premašao njenu snagu. Petar. uopšte uzev. Krajem XVII veka ovi mesni štabovi počeli su da vojnoj administraciji pridružuju i poresku. ona iz godina 1708—171 2. Tako je naposletku podelio Rusiju na osam velikih oblasti nazvanih „gubernijama” prema nazivu njihovih upravljača — gubernatora. bude starešina dotične oblasti. Sva ova sredstva. jeste stvaranje jedne opšte redovne administracije koja je Rusiji nedo stajala. za tu pobedu ima Rusija da zahvali manje svojoj ratnoj veštini a više dvema prirodnim silama: prostoru i vremenu.

plan ustrojstva gubernija. finansije i administraciju. nosio je od 1704 godine titulu „gubernator”. Na mesto admiralteik-a Apraksina poslan je početkom 1703 godine U. i pored još neodređenih ob lika. koji ne liči nimalo na nekadašnje vojne okruge. koji će se kasnije proširiti i primeniti za vreme d ruge sistematske reforme. Balt ičkom. nailazimo na guberniju koja ima gubernatora. koji je sudija. ali se upravo na jugu stvara za njega ono što će se kasnije zvati „gubernija”. Ratuša. A. on se ne zove bjelgorodski. te će on biti i gubernator Azova. Umesto da ide na Pskov. M. Od vojnog okruga postao je o blast u isti mah fiskalna i vojna. kako se žali Kurbatov.mmerman. On zamenjuje svoju titulu nazivom admiralteik. posle toga dobiva on titulu gubernator generalis Ingermanlandiae et Careliae. koju je nasledio od svoja dva prethodnika koji su r anije bili na čelu vojne komande. Tol stoj u ovaj novi vojni okrug Voronježa i Azova. Tako je postala Kijevska gubernija. potrebno je d a se utvrdi zapadna granica. koji prikuplja poreze. i preobrazio se u ono što će kasnije biti Kazanjs ka gubernija. naposletku je postao g ubernator Estonije i knez Ižarske oblasti (1707. Petrogradska (In germanlandska) gubernija pokazuje po prviput godine 1707. I tako se. Menšikov p ostaje najpre komandant Šliselburga i Šlotburga (posle zauzeća Orješka). Ovom gubernijom upravljaju isprva četiri državna činovnika s a tuđinskim titulama: oberkomissar. Petar odmah šalje tamo P. Kirilu Nariškinu. Naredne godine pripremanje pohoda na Azov svraća njegovu pažnju sa severa k a jugu. U jesen 1705 godine javlja se buna u oblasti Astrahana. koji Petar tek beše osnovao godine 1703. na tim tek osvojenim oblastima. i on otpočinje brzo građenje jedne flotile u Voronježu. Ovaj poslednji ima u svojim rukama. koji komanduje trupama. oberproviant koji priku plja žito. Menšikov. konačno je „opljačkana”. buduća Smolenska gubernija. jezero budućeg Azovskog okruga. i landrikhter. sačinjavaju: bjelgor odski puk i razrjad (vojni okrug). Ali Petar mari za sudbinu centralnih moskovskih upravnih ustanova. Ukoliko napreduju ruska osvajanja u baltičkoj oblasti. kao i „niži gradovi” na simbirskoj utvrđenoj liniji. a blizu Crnoga Mora jednu guberniju bez gubernatora. da usredsredi sva državna sredstva na tri unutrašnje ob lasti. „Guverner” sa svojim ship . a to je jedan od Petrovih lju bimaca. oberkomendat. Buna je ugušena u proleće 1706 godine. dakle. Karlo se odlučuje u februaru 1708 godine da pođe na Ukrajinu . Na trećem moru. Iako su tri mora isprva redom privlačila Petrovu pažnju. a to je čitava jedna oblast gradova „određe ih za poslove flote”. nego kijevski gubernator. „koja se stara o svim potrebama”. Ovu oblast. Ali se ovom prilikom Kazanjski okrug potpuno odvojio od Moskve. i to u S molensku i Kijevu. Knez Dmitrij Golicin. koji je „upravljao bjelgorodskim razrjadom”. svu građansku upravu. Ali „u čast grada Kijeva”. Već početkom leta 1708 godine Petar dolazi lično u Kijev i rukovodi njegovim utvrđivan jem. stvara nov tip gubernije. gde su još od XVII veka smeštena dva đeneralštaba. Petar počinje da organizuje granicu stvarajući jednu utvrđenu linij u koja se pruža od Smolenska do Pskova. sad mora da menja taktiku i da se povlači ispred Karla XII.timmerman-ima premešta se žurno iz Arhangelska na D on. iako nosi titulu sudije. a potom k omandant Petrograda. brata admiralteik-ova. Videli smo.) Interesantno je videti kako se upravo tu. javlja potreba za uprošćavanjem. a zatim pristanište u Ta ganrogu. još pri prvim pokušajima ugledanja na tuđinske uzore. Tome cilju namenjuje on direktno prihode S molenske oblasti i potčinjava smolenskog vojvodu Saltikova jednome svom poverljivo m čoveku. Pošto je praktikovao ofanzivu od 1702—1705 godine. i stavlja mu na raspoloženje sve prihode Kasa cionog prikaza. Ub rzo posle toga ova četiri zvanja svode se na dva: 18 4 oberkomendat i landrikhter. kad on cele godi ne juri po putevima svoje carevine i jedva stiže — i to ne svake godine — da o Božiću svra . U očekivanju neprijateljevog napada. ipak on mora usled potreba koje je nametao Severni rat. na obalama Beloga Mora jednog gubernatora bez „gubernije”. Tako je konačno stvorena jedna vojno-fiskalna oblast. Apraksina.

ova prva Petrova reforma može se nazvati sistematskom samo u najobičnijem sm islu reči. posle jednogodišnjeg otsustv ovanja iz Moskve. Za vreme rada ove skuštine reforma je približno sasvim utvrđena . Da bi im se olakšao prethodni rad. Istina. oko Božića 1709 godine. 6/17 januara 1708 godine on ustanovljava pri svojoj ličnoj kancelariji Bo jarski savet koji će ga zastupati za vreme njegovog osustvovanja i naređuje „ministrim a” da se sastaju triput nedeljno i da vode zapisnike svojih sednica (u kojima „će se i spoljiti glupost svakoga od njih”). Tek posle p obede kod Poltave. pomoću nekoliko hitno ispi sanih redaka — koje će ministri imati da razrade i preobraze u zakone — postavljeni su temelji dveju važnih ustanova moderne Rusije. koji je bio zaveden u osvojenim oblastima. U decembru 1707 god ine naređuje on da se „pripoje gradovi — izuzev onih koji se nalaze na 100 vrsta od Mo skve — prema oblasti u kojoj se nalaze. te se tako događalo da je metodični plan postajao samo komad bezvredne harti je koji nimalo ne odgovara stvarnosti. bilo o nedostatak saobražavanja. tek posle mnogih i neprekidnih spoticanja bilo o nedovoljnost obaveštenost i kod svojih saradnika. To je klica budućega Senata.ti u Moskvu na nekoliko dana? Jer se obično o Božiću nagomilaju svi poslovi koji zahte vaju njegovu ličnu odluku. te gubernatori mogu po prviput da otidu svaki u svoju guberniju. njegov protivnik ga ne ostavlja na miru. Ovoga 18 5 puta. već napada iznenada na varoš Gajdar. drug u skupštinu gubernatora. Petrogradu. Jer Petar je ostvario ovu reformu. a drugi su pratili Petra pri njegovim ratn im pohodima. A kako je on lično neprekidno zauzet brigam a koje u njegovim očima ostaju važnije nego preduzeti posao. I tako. on počinje „da se bavi gr ađanskim poslovima”. i da budu spremni da stupe na dužnost i da prikupljaju poreze već od poče tka 1710 godine. prema njegovom ličnom tvrđenju (u Istoriji Švedskog rata). kaogod i mere koje je pre toga predu zimao. da je on u decembru 1707 godine. On mora da čeka Božić između 1710—1711 godine da bi sazvao u svojoj novoj severnoj prestonici. o životne neophodnosti koje su ga primoravale da poništava sve ono što je bio ust anovio. on svoje reforme može da izvodi tek delimično. no on se ograničavao na bitne od redbe reforme: na raspodelu gradova i pukova na gubernije i na novu razdeobu pri hoda. umesto u Moskvi. t e je Petar primoran da provede božićne praznike u Sumi. kao što smo videli. Ali već 5/16 januara 1708 godine on opet odlazi iz Moskve da cele te godine mo tri na kretanje Karla XII.” To je klica buduće podele Rusije na gubernije. U januaru 1709 godine car im naređuje „da prouče pobliže razne poslove svoj ih gubernija”. Bojarski savet pripremio je jedan prethodni nacrt zakona. pridodati su im pomoćnici pod na zivom landrikhter-i. usred decembarskih mrazeva. između mera koje je preduzeo 1707 godine i njegove odluke. ali nekoj i od njih još ne behu napustili Moskvu. — Gubernatori su već bili postavljeni. Ali i ovoga puta on ne može ništa da odluči. Kazanju. Skupštine gubernatora i poreske mere. Zna se. Arhangels ku. Treba zapamtiti ova dva datuma: božićne praznike 1707 i 1708 godine. . on i ovoga puta samo sistematiše svoje ranije odluke. ili pak o nove činjen ice. naredio da se istražuju sredstva „kako bi se sastavio kraj s kraje m i našao novac za redovne potrebe. Tek januara 1710 godine Petar se vraća u Moskvu i saziva prvu skupštinu gubernatora. To su datumi pr ve Petrove ozbiljne reforme. da se „bavi građanskim poslovima”. koju je objavio prilikom svog povratka u Moskvu godine 1709. pošto je potreba za novcem neobično hitna” (Whitwort h). ma da on jedva stigne da se na brzu ruku upozna s njima . Istina. Za vreme zime 1708—1709 godine. i to Kijevu. vraća se on najzad u Moskvu posle otsustvov anja koje je trajalo skoro dve godine. Proteklo je dosta vremena. Smolensku. jer su prikupljeni podaci nedovoljni. na primer. U međuvremenu (1708).

413 za pešadiju. umesto da otvori period mira. Prihodi. i 815. mornarice. 764. Usled toga gubernije su podeljen e na posebne „otseke” (146 i po otseka. kao što smo videli. a to će reći da se ustanovi jedan nov porez koji bi moga o da popuni deficit i da se „naplaćuje u svim oblastima. druge zemlje izlaze joj u susret. Tada se prviput javlja deficit od pola miliona. kojim se predviđa 2. a da gubimo iz vida ra t sa Švedskom. Očekujući drugo zasedanje Saveta gubernatora. pa potom se ostatak prihoda predavao centralnim ustanovama (Ratuši) koje su imale dužnost da ih razdele raznim p rikazima. Petar usvaja jedno sasvim prosto rešenje. Livoniji i Kareliji predaju s e jedna za drugom. iste te 1711 godine Petar je pretrpeo jedan poraz na reci Prutu . Petar naređuje da se na osnovu ist ih cifara raspodele troškovi na izdržavanje pukova.033 za garnizone). a pojavljuju se i saveznici koji bi že leli oslabljenje Švedske. Nasuprot tome. ambasadorske kancelarije i a rtilerije”.792 rublje za ostale prikaze (433. upotrebljava ju već odavno sve svoje prihode na izdržavanje pukova. te se tada prviput posle mnogo godina može pomišljati na mir .996 za ad .” U smislu ove Petrove odluke Skupština gubernatora ustanovljava nov budžetski predlog od deset članova.536 „ognjišta”). Go dina 1711. I tako će se reforma roditi u prilično nezgodnim okolnostima godine 1712. Što se tiče ostalih izdataka. Vlasti. izuzev rashode dvora i četiri glavnih prikaza. njih treba „platiti iz viškova. međunarodni položaj Rusi je je učvršćen.330. Međutim situacija — kao što će se ustanoviti posle nekoliko godina na osnovu tačnih računa — ila je mnogo manje ozbiljna nego što se mislilo. Na skupštini gubernatora 1710 godine Petar može. Posle pobede kod Poltave i kapitulacije vojske Karla XII pred Perevoločnajom. artileriju i diplomatij u. Ne ostaje ništa drugo sem da se pribegne jednom načinu koji je primenj ivan pre Petrove vladavine.000 rubalja. i pored nedovoljnih podataka. da se novac upotrebljava z a druge troškove pre nego što se obezbede oni prvi”. treba se bar pobrinuti za one koje su najpreče i razdeliti prihode između če tiri ustanove: prikaz rata. Ali taj neuspeh ga goni da se još više nada miru. jer su se odlučile da prikupljaju porez na osnovu nekadašnjih već zastarelih ci fara.207 za gardu. Dotada su se najpre zadovoljavale lokalne potrebe. To je i odlučio Bojarski savet 28 februara 11 marta 1710 godine. da uvidi krajnju ozbiljnost situacije. naprotiv. pošto se prethodno provere.159.18 6 Pitanje izdržavanja vojske je sada jedna od prvih Petrovih briga. Razume se da ovaj sistem. Uskoro postaje jasno da tri gubernije u kojima je skoncentrisan na jveći deo vojske. „Ministri” donose tada odluku da „povere tu dužnost gubernatorima”. Godine 1711. svaki sa po 5. a gubernijama se ostavlja samo preostatak tih pri hoda. 840.666 za konjicu. i da ti prihodi n isu dovoljni. napušta prestonicu i ostavlja Bojarskom savetu brigu da pronađe način kako da se zad ovolje ostali rashodi. 156. a to su Petrogradska. ako se pouzdamo u Boga?”. Prihodi stvarno prikupljeni u raznim gubernijama godine 1710 premašaju znatno 18 7 budžetska predviđanja i daju višak od 900. pod pretnjom najsvirepije kazne. Pošto je ovako odlučno rešio to pitanje . a pukovi se raspoređu ju srazmerno broju „otseka” svake gubernije.000 rubalja. u isto vreme porazni rezultati popisa stanovništva iz 1710 godine pokazuju znatno smanjenje broja por eskih obveznika. Treba plaćati troškove „prvenstveno pukova a ktivne vojske. mornaricu. zatim garnizonskih trupa.000 rubalja.192. Ukupni rashodi penju se na 3.000 za đeneralštab. samo za tu godinu. čiji se kraj već nazire. on ga ne otklanja. od čega 3. pronašle su i ovde jedno sasvim prosto rešenje. oduzimaju najpre od prihoda gubernija sume potreb ne za ona četiri glavna prikaza. 340. Najvažnije tvrđave u Estoniji. od kojih se očekivao maksimum — na osnovu prosečne cifre dohodaka iz 1705—17 07 godine — dali su samo 3. Otsada se. jer on krajem aprila piše Apraksin u: „Zar nije očajno što se moramo tući sa ovakvim neprijateljima. Pošto je nemogućno zadovoljiti sve potrebe. ovaj višak poznat je vlastima. po pola rublje od ognjišta”. Istina.000 za vojsku. Kijevska i Azovska gubernija. prikaz artilerije. i on „zabranjuje. prikaz admiralstva i prikaz ambas ada. iako stavlja na teret gubernijama deficit. ovaj rat potrajaće još jedanaest godina i primoraće Rusiju da podnese nove i teške žrtve. i on im omogućava da slobodno deluju i da odmah zadovolje sve rashode.834. označava početak novoga doba zategnutosti i napora. Uistini.319 rubalja za vojsku (91.

148. 008. razrjadi Sjevska i Bjelgoroda. već naprotiv izvestan mali višak. izostavljeni su iz budžeta svi ostali rashodi. za koga sada tu nema više posla. Prilikom stvaranja gubernija. Gradovski. poslovanje Ratuše ograničilo se na prikupljanje prihoda Mosko vske gubernije. — kaže on — onda je potrebno da se meću njima razdele prihodi Ratuše”. prvo. koji se ranije protivio decentralizaciji. koji su otsada grupisani prema geografskim obzirima: prema blizini ili lakoći rečnog saobraćaja. Dmitrijev. uostalom veoma mudar. Moskovsku i Arhangelsku. Drugo. da bude dosledan sebi: „Ako su gubernije konačno ustanov ljene. Nema više deficit a. Istina.031 za prikaz ambasada. tačno je da su na severu i u centru Rusije nekadašnji teritorijalni sistemi (apanaže koje je Moskva prisajedinila) odavno prestali da postoje i da su gradovi. no koji se moraju pokriti ma na koji način. Oblasni prikazi. ušli su u sastav Azov ske i Kijevske gubernije. Drugi istoričari. I sam Kurbatov. a zatim prikazi koji se bave kovanjem novca. Kako su njeni prihodi poticali većinom iz severnih pokrajina. To je i učinjen . Docnije ćemo videti njeg ove rezultate. tu posledicu. Andrejevski. Ali će sada i ona biti pot isnuta. i neki drugi. Oba ova mišljenja izgleda da su pogrešna. koji su neka da bili raspodeljeni u ove finansiske grupacije ulaze u teritorijalni sistem. Ovaj novi budžetski sistem primenjen je počev od godine 1712. izneli su pretpostavku da gubernije koje je stvorio Petar nisu ništa drugo do nekadašnje administrativne oblasti Rusije XVII veka. ostaju samo kao lokalni organi.111 rubalja rashoda prema 3.131 rubalja prihoda. Šta će biti sa ovim ostacima tako uništene central ne moskovske administracije? . polazeći od jedne tačn e misli. Središna Rusija. kao na primer Kaz anjski i Sibirski. Ova. pa čak i još s tarije. kao Lohvicki. Jer j e istina. da u Rusiji nisu postojale oblasne i pokrajinske jedinice pre Petra Vel ikog. One prestaju da budu državna upravna tela. usled same prirode poslova kojima se bave . dao je Petru s avet. što je stvorila teritorijalnu vezu izmeću ovih gradova. dakle. da su već krajem XVII veka postojale oblasne grupacije (vojni i fi nansiski okruzi). narušavajući ist oriski red i ne vodeći računa o prošlosti. smatraju da je on stvorio gubernije i okruge po svojoj volji. Ipak. raspo delu pukova i Senat. 111. kao što smo videli. — Nekoliko pravnih istoričara. Isti preobražaj vrši se u čitavom nizu centralnih ustan ova Moskve. koji su bili grupisani prema fiskalnim potr ebama i koji su sačuvali svoju organizaciju sve do stupanja Petrova na presto. pretstavljaju ustanove od opšteg a ne lokalnog interesa: to su najpre „četiri ustano ve” kojima gubernije moraju da šalju direktno svoje prihode.026. Petrova reforma imala je. Ali izvesni prikazi. nego ih je Moskva dodeljivala raznim oblas tima po svojoj volji. 99. naimenovan je sasvim prirod no za gubernatora Arhangelska. što izaziva promenu njene centralističke organizacije. ona postaje prost oblasni glavni grad. zamenjujući tako nekadašnje prikaze. Ovi okruzi. a to će reći administrativnim ustanovama istoimenih gubernija. prestoni ca Rusije. podeljena je prosto na dve velike oblasti. koji iznose oko pola miliona. jer da bi s e on postigao. 22. Posle ove raspodele. nis u sačinjavali oblasne upravne jedinice. te su one primorane da predadu svoje poslove pokrajinskim ustanovama . ta ko da je svaka grupa gradova raspodeljena na četiri 18 8 ili pet gubernija. Lešk ov. ukinuti su. Nevolin. 651 za prikaz farmacije. a one koje ne iščezavaju potp uno. Kurbatov. pošto su najpre predali svoje poslove organima stvo renim na licu mesta. koja nije služila za poprište vojnih operacija.568 za prikaz artilerije. Dotada je ona bila središte.546 za dvorske troškove. Organizacija gubernija. Moskva doživljuje u to vreme znatan preobražaj. ovaj višak je samo prividan. tek u vremenu o kome govorimo.miralitet. gradovi. što iznosi ukupno 3. tako ona gubi svoje obeležje ministarstva finansija i postaje obična lokalna ustanova. već od početka Severnoga rata beše usredsredila u svojim kancelarijama upravu vojnih i finansiskih poslova. Zasada treba da rasmotrimo tri elementa reforme: gubernije. Mroček Drozdovski.

gubernije vrše isti posao kao i prikaz rata. i skupština koja je pozvan a da tu zasedava dobila je obeležje vladarevog privatnog saveta. a to je veza sa njihovim odgovarajućim gubernijama. naimenovanih . — Istoričari su ponekad videli. Gordona. i Moskovska gubernija plaća njegove troškove. dodeljen svakom puku od strane odgovarajuće gubernije (1711 ). dok je veliki broj pu kova bio skoncentrisan u izvesnim gubernijama. jer je ona bila samo jedna zastarela ustanova nesposobna da udovolji savreme nim zahtevima”. čije ćemo posledice videti. iščezavanje Dume vrši se postepeno i neosetno. S d ruge strane. od činovni ka. Komesari koje su otposlale pojedine gubernije primorani su da prate p ukove pri svima njihovim marševima. Riksdagu ili Senatu Štokholma. a zatim ime mlado ga Šeremetjeva. Kao što je dokazao Ključevski. za čitavo v reme njegovog otsustva. isto toliko česta koliko i dugotrajna. Ideju o „besmrtnim” vojnicima pozajmio je on od svoga protivnika Karla XII. a prilikom stvaranja gubernija i uki danja prikaza. u to vreme imao prilično nejasan pojam. Ali sama činjenica da je nekadašnja Bojarska duma. poverio vođenje poslova. Kada se mehanizam prikaza poremetio. u koju spada i Astrahan. jer. od „ministara” — kako ih on naziva. i ova omaška izazvaće kasnije veliku zabunu. raniji sistem kontrole menja se takođe. i taj savet nije mnogobrojan. čak ni jedan državni činovnik ka kav je bio Kurbatov. pobija ovo shvatanje. jer njegovo izdržavanje pada na teret Kazanjske gube rnije. Stvaranje Senata. Ali. doklegod bude trajao rat. „Petar je osudio Dumu da iščez ne. I zmeđu gubernija i cara ne postoji više nikakav posrednik. n iko više nije znao ko upravlja državom. ne dop uštaju mu da lično nadgleda rad svoga Saveta. kome je dužnost da pa zi na izdržavanje trupa. te tako njihovo zvanje gubi svoj pravi smisao. u sličnoj situaciji. puk koji je najpre nosio ime svoga komandanta Al. da bi mogao njima slobodno raspolagati. koje ne podležu ničijo j kontroli. tada bi se prosto vratilo teritorijalnom sistemu sa kraja XVII vek a. Otuda nov izvor komplikacija. — Ideja vodilja reforme ne može se pomiriti sa postojanjem central nih vojnih prikaza. Ovo se nije o dmah uvidelo. I zaista. da je on tome dodao izvesne posebne poreze (prihode ižorske kancelarij e. c areva lična kancelarija postala je državni kontrolni organ. u ukidanju Bojarske dume i ustanovljavanju Senata dokaz careve političke mudrosti. puk Gaspara Gulica (koji je kasnije nazvan Šambers ov puk) postao je Rostovski puk. Već od početka Severnoga rata. kao što smo vi deli. Ukazom od 22 feb ruara/5 marta 1711 godine proširuje ga on dalje i „ustanovljava Upravni senat zbog s vojih uobičajenih otsustvovanja izazvanih ratom. d a je mir zaključen u predviđenom roku i da su pukovi bili otposlati u svoje odgovara juće gubernije. o kome je Peta r. I pored svog naziva Savet koji se okuplja u carevoj ličnoj kancelariji sastavljen je sa mo od šefova raznih administracija koji spadaju u najbližu Petrovu okolinu. piše na primer Petrovski. koja bi se možda izbegla. on je propisao da pukovi nose imena onih gradova koji će morati da se staraju o njihovom izdržavanju: tako na prim er. neprekidno premešta nje trupa onemogućiti raspodelu vojnika po gubernijama. u drugima nije bilo ni jednog jed inog puka.Raspodela pukova. 18 9 prekršten je u Astrahanski puk. Ovaj sistem ima izvesne sličnosti sa švedskim vojnim sistemom. u vremenu ustanovljavanja Senata (godine 1711) već odavno bila iščezla. Ako pukove treba da izdržavaju gubernije onda je logično staviti ih u direktnu vezu sa ovima. njegova otsustvovanja.” Devetorica senatora. Od godine 1707 on naređuje S avetu da se okuplja redovno i da vodi zapisnike svojih sednica. I Andrejevski ističe da je ova reforma svesn o delo. Videli smo takođe da izvan kontrolisanog budžeta Petar raspolaže i vanbudžetskim sumama. godine 1710 položaj ovoga Saveta menja se iz korena. istina. uoči svog polaska u ratni pohod na Prut (odmah posle druge skupštine gubernatora). Očevidno da je i Petar težio tome cilju. Međutim. niti kojoj su vlasti potčinjeni gubernatori. Zbog toga je po jedan komesar. Petar se seća ili saznaje za primer Karla XII koji je deset godina ranije. već u samom početku reforme uvidelo se jasno da će. monopol poreza i druge monopole). I tada. Ali u ovome sistemu.

Zbog toga on većinom daje ove poverljive zadatke oficirima svoj e garde. Ova tri elementa čine jedinu razliku između Senata i nekadašnjega S aveta pri carevoj ličnoj kancelariji. i ta špijunska o rganizacija ubrzo diskredituje ovu ustanovu. da bi ove njegove naredbe mogle biti izvršene. — administrativne a ne zakonodavne. on je dakle u početku samo jedna privremena ustanova. administracija se odjednom našla u po . bez obzi ra na njegovo poreklo čija bi dužnost bila da potajno nadzirava svaku lično st. da se p odnose tužbe protivu njih dok se car ne vrati. careva lična kancelarija. Na četvrtom mestu njima je naređeno (ukazom o d 5/16 marta 1711 godine) da naimenuju za ober-fiskala jednog „pametnog i dobrog čoveka. koji m ogu biti kažnjeni zbog nedostataka i pogrešaka u službi i koji su samo upravnici. k ao takva. na čelu koje se nalazi ne šef careve lične 19 1 kancelarije Nikita Zotov. od februara 1712 godine. pod imenom fiskali. Zabranjeno je čak. ako se nekoja guber nija pokaže neuredna u svojim plaćanjima. oni mogu. Pošto je predala svoje arhive Senatu. Na trećem mestu njima se pridaju — radi održavanja vez e između njih i gubernija — komesari koje odašilju same gubernije. primorana je na besposličinje. Ali čak i ovako. on je primoran da doda Senatu jedan izvršni organ i jednu urednu kancelariju. Ovaj cilj. njegov nekadanji profesor. jedan „nov čovek”. koje se odnose na posebne i konkretne slučajeve. a „računovodstvo” ili ukupni pregled budžetskih tabela koje je ustanovila svaka gubernija. jer novac je živac rata”. Na drugom mestu. jedan pribilščik.19 0 za članove te nove skupštine. Petar je preneo na njih dužnost da se brinu o svim poslovima koje je trebalo svršava ti posle stvaranja gubernija. Ovo su samo stručnjaci. koji — kao na primer Menjšikov i Apraksin. Ova novina stvorila je veliku zabunu pri izradi budžetskih izveštaja. ne izuzimajući ni ličnosti na najvišim položajima. Sve ove mere imaju za cilj da popune praznine koje je ostavilo za sobom rasturan je centralne administracije. pod pretnjom smrtne kazne. koji bi bili vezani za njega ličn im vezama. nije bio dostign ut. kao što ćemo uskoro videti. ona prima od cara hitne i kratke naredbe. Na prvom mestu poverio im je kontrolu nad vanbudže tskim prihodima (monopoli i „dobiti”). Što se tiče samoga Senata. davnašnji prijatelji i vojni i diplo matski saradnici Petrovi — jesu iznad Senata i imaju pravo da pri opštenju sa njim u potrebljavaju formulu: „Po naređenju Njegovog Veličanstva”. dovitljiv čovek koji je postao stručnjak za monopole i oji je ranije bio pretsednik Ižorske kancelarije. a imaju većinom fiskalno obeležje. posl ovođe. što treba imati u vidu — nisu istaknute ličnosti koje bi igrale neku važnu ulogu u politici. već ober-sekretar Ščukin. Nasuprot tome. podvrći ove kome sare telesnim kaznama dvaput nedeljno. Ali stvarajući ove fiskale. Petar je težio da se okruži prijateljima i vernim slugama. careva lična kance larija predala im je kontrolu nad guberniskim budžetima (komisija Vadb olski. oni pr etstavljaju vladarevu ličnost. Njegove dužnosti odgovaraju potpun o posebnim uputstvima koja su data Senatu: „prikupiti što je moguće više novca. Ali. kao u staro doba. koje on dopunjuje postepeno novim naređenjima za vreme svojih putešestvija. koncentrisano je u jednom posebnom i tajnom otseku n jegovih kancelarija. posle toga treba da obeleži delokrug rada ovih ustanova i da stvari zakonsku vezu između S enata i gubernija. koja sad ne prima više izveštaje o tekućim poslovima. čiji su metodi t ek bili utvrđeni.” Pod upravom ovoga ober-fiskala stv ara se u unutrašnjosti zemlje čitava mreža agenata. Treba imati u vidu da Petar neće da dopusti Senatu da pozajmi od n jegove lične kancelarije gotovu organizaciju i zakonske forme kontrole kojima ona raspolaže. Oni su potčinjeni „šefovima”. Ali. u odnosu na pojedince i ustanove koje su im potčinjene. organizacija Senata ostaje i dalje nesavršena. ka ko gubernije ne upućuju nikakav izveštaj Senatu. On mu daje jednu posebnu kancelariju. Petar se ne brine mnogo da upo zna posledice takvih svojih naloga.

Krajem septembra 1709 godine. ali . Što se tiče uzroka suprotnosti između cil ja reforme i nedovoljnosti njenih rezultata. kao što smo videli. on prvi baca tri bomb e pri opsadi Rige. U aprilu 1711 godine. a ovoj je stavljeno u dužnost da ponovo pregleda novi budžet. jer se gubernije uzdržavaju. koji mu o bezbeđuje pismenim sporazumom pomoć jednog kontingenta poljske vojske protivu Turske . On odbija mir koji mu sult an nudi „da ne bi ohrabrio neprijatelja”. Tu mu još francuski ambasador Baliz predlaže posredovanje Fran cuske između Turske. — Petrova putovanja u inostranstvo. ne bez zadnje misli. slika opšteg r astrojstva države posle stvaranja gubernija. Posle zauzeća Rige i Revala (u leto 1710). pokazuju koliko su diplomatski odnosi Rusije postali složeni. koji on naziva „uzglavljem Pretrograda”. Nered u računovodstvu nije posledica slučaja. svečano otvara u Petrogradu crkvu svetoga Samsona i pušta u more ratni bro d Poltavu. a tu ulogu on neće da poveri nikome. to je potreba z a Petra. Usled tog a nastaje isto toliko duga koliko i besplodna prepiska. prus kim prestolonaslednikom. Malo kasnije susreće se sa p ruskim kraljem Fridrihom I u Marijenverderu. Tu u Jaroslavlju on razgovara sa diplomatskim pretstavnikom volfenbitelskog dvora i ugovara ženidbu svoga sina. ne samo da krstari Rusijom od Baltičkog do Belog Mora i od Belog do Crnog Mora. Švedske i Rusije. On je. carevića Alekseja. Petar odlazi u Poljsku i u Torunu ima sa kraljem A vgustom sastanak kome prisustvuje i ambasador Danske. a potom kroz Drezdu odlazi na lečenje u Karlove Vari. i u Anklam. ima krat ak sastanak sa Lajbnicom. o n prelazi Poljsku i Prusku. ali bez uspeha. Računovodstvo je toliko dezorganizovano ovim promenama. u Jaroslavlju u Galiciji. Odatle odlazi u Volgast. Pri povratku. da predadu svoje izveštaje i druga potrebna dokumenta. Ali je u oktobru već u Torgau. sa Sofijom-Šarlotom. u raspodel i pukova i administrativnim metodama Senata. gde Menjšikov ops ađuje Štetin. i stiže u Jaš da se sastane sa gospodarem Moldavije. umesto očekivanoga mira. gde vrši smotru nad danskom flotom. na čelu svoje voj ske. neuspeh danskih o peracija u Pomorju dovodi ga juna 1712 godine na pomorsku obalu. a zatim se u Krosenu susreće sa Fridrihom-Viljemom. Posle kratkog bavljenja u Petrogradu. odlazi ponovo na lečenje u Karlove Vari i u Teplic. on slavi veridbu svoje bratanice Ane (ćerke njegovoga brata Ivana) sa vojvodom od Kurlandije. Klice ovoga rastrojstva nalaze se. i zato se ovo doba može nazvati „period h aosa”. da je ono godine 1714 ponovo premešteno u carevu ličnu kancelariju. zatim. U okt obru šalje Turskoj ultimatum koji prouzrokuje zategnutost rusko-turskih odnosa. a to će reći od stvaranja gubernija onakvih kakve su ih utvrdile „budžetske tabel e” iz 1710 godine. U ovakvim okolnostima car je u nemog ućnosti da i dalje igra ulogu zakonodavca. odmah posle pobed e kod Poltave. knegi njom od Volfenbitela. Posle svog poraza na Prutu. U novembru prolaz i kroz Drezdu i Berlin i pridružuje se svojoj vojsci. oni se jasno ukazuju: to je pre sve ga nastavljanje jednoga mučnog rata.ložaju savršenog nepoznavanja državnih rashoda. O Božiću 1709—1710 godine saziva on prvu skupštinu gubernatora u Mos kvi. sve do trenutka kada sta ri Zotov umire i kada njegova ustanova iščezava zajedno sa njim (u jesen 1717 godine ). a da bi očuvao uspomenu na pobedu kod 19 2 Poltave. već i da ode na Zapad da učvrsti svoje saveze i da uskladi plan svojih vojnih operacija sa operacijama svojih saveznika. Ali zabuna ipak i dalje postoji. Posle toga on odlazi na Prut. gde prisustvuje carevićevom venčanju. i to od početka . na nov razgovor sa poljskim k raljem. POSLE POLTAVE Diplomatija i rat (1709—1717). zaključuje ugovor sa gospodarom Mold avije Kantemirom. 4. u svakom pojedinom ele mentu reforme iz 1708—1712 godine. a narednog meseca sastaje se tu sa kraljem Avgustom. Iznuren neprijatnostima le tnjega rata. sav iznuren. a to će reći u administraciji gubernija. u malom. Godine 1710 prisustvuje opsadi Viborga.

Jermene. Energičan. 4. Poljske.„pokazujući više revnosti nego pameti”. jer će mu tada sva vrata biti otvorena. gde se sastaje sa izb ornim knezom. već istinski — sfera 19 3 posebnih interesa Rusije i niz spoljnopolitičkih problema. njihova . i on je raspoložen da joj prepusti Livoniju. razume se. drugostepene sile. Iako nas oni dočekuju ljubaznim rečima. i pored svih pomoći i trupa što ih obilno obećavaju Petrovi diplomatski pretstavnici u inostranstvu. ko ji tek što beše nasledio presto svoga oca Fridriha I. Ovo nabrajanje dovoljno je da pokaže teškoće borbe protivu Švedske. Danci i Saksonci. Švedske i Turske. Srbe. Turska. sve velike sile — a naročito pomorske sile — pokazale neprijateljski raspoložene prema ovom razvoju Rus ije. — kako on kaže. Petar je grabio sve prilike k oje su se ukazivale. pošto su se oni sami nametali Rusiji. Ali udaljenost njihove eventualne zaštitnice izaziva kod. 17/28 januara 1713 godine on se sastaje sa danskim kraljem u Redensburgu. pretrpeli su poraz od Šveđana kod Gadebuša. nailaze na hladan pa čak i na ironičan prijem u raznim evropskim prestonicama. pa čak ponekad i podlu po litiku. Već 1700 godine. koju isto tako podržava Francuska. koja je povukla Petra u pohod na Prut dajući mu lažnu nadu da će hrišćani dići ustanak u pozadini turske vojske. Matvjejev piše iz Holandije: „Sadašnji rat protivu Švedske je veoma neprijatan Ujedinjenim Oblastima i veoma štetan po celu Holandiju. Razume se da je tada bilo još prerano p ostavljati najveći deo ovih problema. Od njegova tri eventua lna neprijatelja. — govore ljudi — mi ćemo biti primorani da ga se bo jimo isto koliko i Francuza. i ta dva vladara odg ovaraju time što su potukli Šveđane kod Švabšteta i oterali ih 30 januara/10 februara iz F ridrihsštata u Holštajnu. koji preklinju Rusiju da ih oslobodi. Držanje velikih sila pred sve većim uticajem Rusije menja se iz osnova posle pobede kod Poltave. te je neizbežno rasparčavao svoju snagu. O ovome se raspravlja na svima sastancima. na čijem će ostvarenju radi ti docnije nekoliko generacija. Slabljenje Švedske i pojava Rusije na evropskoj pozornic i poremetili su nekadašnju političku ravnotežu. Tada se isto tako p ojavljuje — ne u apokrifnom „testamentu” Petrovom. a to će reći protivu jed ne države koja je pre ratnih avantura Karla XII uživala veliki ugled u Evropi. ali druga dva neprijatelja dovoljni su da neobično otežaju njegov zadatak. radi obuke. U početku Petrove vladavine Rusija je „beznačajna činjenica”. koji ga nisu očekiv li. koja izaziva — naročito kod pomorskih sila — zavist u p ogledu ruskih namera. Eng lesku.” Kada je Petar zatražio od Holanđana da prime u službu. Sistem interesa koji su stvorili uspesi Rusije pojavljuje se jasno. Mat vjejev ga obaveštava „da oni nimalo ne žele da uče pomorskoj veštini naše ljude. ima protivu sebe sve potlačene hrišćanske narode: Rumune. Niko nema volju da stane na s tranu Rusije. Ova ravnodušnost počinje da iščezava posle pojave ruske mor narice u Baltičkom i Crnom Moru. Švedska može da se osloni na tri pomorske sile. jer vi imate nameru da oduzmete od Šveđana pristanište Narvu ili Nienskanc na Baltičkom Moru. Poljska je postala njegov saveznik. Bugare. Pri povratku zadržava se on u Hanovru. koja je proširila svoje oblasti do severoistočne obale Baltičkog Mora i koja je u prvom red u evropskih velikih sila. Iako su se. te im nalaže da vode dvosmislenu. kada su „Englezi i ovdašnji ljudi rešeni da nam ne dopuste da ma šta imamo na tome moru? Oni neće ni da čuju za tako blisko susedstvo. ali je isto tako bilo teško izbeći ih.000 mornara iz Arhangelska. Ako on uspe da pose dne jedno pristanište u toj oblasti.” Raspoloženj ngleske je isto takvo: „Zar mogu Engleska i Ujedinjene Oblasti — napominje opet Matv jejev — imati simpatija prema nama i otvoriti nam vrata ka Baltičkom Moru”. grčevito su se uhvatile za ovu novu vojničku silu koja raspolaže prostranom teritorijom i neiscrpnim mnoštvom „besmrtnih vojnika”. i Švedska ima za protivnika samo Dance i nekoliko ma lih nemačkih dvorova — jer Turska tada tek počinje da stiče važnost — koji upravo i postaju prvi zapadni saveznici Rusije i neprekidno razgnevljuju Petra svojom dvoličnošću i spl etkama. gde se susreće sa Fridrihom-Viljemom. Ruski ambasador i. hrišćana na istoku strah od turske osvete u slučaju da Rusija zadocni ili se čak i odrek ne namere da im pomogne. koji se tada prviput najavljuju u diplomatskom telu. i u Šenhauzenu blizu Berlina. naprotiv. Holandsku i Francusku. Grke. ali neiskusan. kao što je bila na primer politika hrišćanskih vođa u dunavskim pokrajinama Vlaške i jednog dela Moldavije.

Iz svih njihov ih reči. jedna istraga. Pet ar je bio spreman da se obaveže Engleskoj da neće imati pomoćnu flotu u Baltičkom Moru. car će sagraditi toliko lađa. i svetoandrejski orden. ma da je on preporučivao svome poslaniku Golovinu „da ne otkrije pre vremena broj br odova”. Zbog toga su uzaludni svi pokušaji koje Rusija čini preko Golic ina i Patkula u Beču 1701—1702 godine da bi dobila posredovanje i savez: „Nas smatraju za varvare”. uviđa se ubrzo da ovaj diplomata želi manje da pomogne Petru a više da ga zavadi sa svim onim njegovim saveznicima koji su se pokazali neprijateljski rasp oloženi prema Francuskoj. Godine 1701 kne z Golicin je poslan u Tursku sa naročitim zadatkom da izdejstvuje za ruske brodove dopuštenje da plove po Crnom Moru.” Ponude za sklapanje saveza što ih je Matvjejev uči nio u Londonu godine 1706 samo su naljutile 19 4 Engleze Uzalud on pokušava da ih ubedi u korist koju će imati ako budu primali rusku robu ne više preko pristaništa Arhangelsk. Pošto su Holanđani kazali Matvjejevu da je de Baliz špijun k oji obaveštava ne samo Francusku. On ide čak dotle da nudi vojvodi od Marlboroa čitavu jednu rusku „kneževinu” po slob odnom izboru. piše Golicin Golovinu govoreći o knjizi Georga Korba o Rusiji. U Varšavi . Matvjejev ukazuje na to „da Šv eđani uživaju ovde veliko uvaženje”. ne obzirući se na svoju stvarnu sit uaciju. više vole da održe nekadašnju političku ravnotežu. već da ga isprate učtivim frazama. otežavati joj obučavanje njene vojske i pomagati Švedskoj protivu nje. onda neće više moći da se spreči širenje njene moći nad tavom Evropom. doneti ma kakve koristi. u Birži. ako ona bude 19 5 učestvovala u evropskim poslovima. Ako ona bude primlje na u veliki savez. Međutim. i da ima malo izgleda „da će prijateljstvo koje nam se ovde izražava ljubaznim ali praznim rečima.” Holanđani i Englezi trude se u Beču da spreče svako zbliženje sa Moskvom. proističe za nas samo gubljenje v remena. gde svaka lađa može godišnje da izvrši samo jedn o putovanje. pomoću ruskih brodova. hoće da stanu u red velikih sila i mešaju se u sve evropske poslove. Švedski diplomati deluju u istom smisl u služeći se korupcijom. koje su isto toliko učtive koliko i prazne. Ali Matvjejev piše iz Londona: „Engleski minis tar je veštiji i okretniji u svojim spletkama nego i sami Francuzi. Zato. kao Hanover i Pruska. ustanovljava da „francuski dvor pokazu je srdačnost prema Šveđanima”. i razume se. U jednom izveštaju iz Londona. Iz Pariza. da će sva trgovina na Baltičkom Moru us koro biti u rukama njegovih podanika i podanika francuskog kralja. Treba je dakle udaljiti od evropskih poslova i od saveza.” Pokušaji Rusa da se učvrste na Crnom Moru još više su uznemirili Tursku. nego preko baltičkih pristaništa. plemić „koji nema rang ambasadora”. januara 1702 godine. ostali narodi biće time potisnuti u stranu. kažu oni. koju je vodio nek i Postnikov.srca nisu iskrena prema nama. kuda je bio poslan. ali mu je veliki vezir izjavio: „Sultan bi radij e otvorio unutrašnjost svoje kuće. Matvjejev obaveštava svoju vladu da se dvorovi Pruske i Hanovera trude da rašire misao kako s vi evropski vladari treba da zaziru od uvećavanja Rusije. upravo toga se Evropa najviše i boji. Petar razgovara sa francuskim poslanikom i izražava mu svoju žel ju da smanji oholost Ujedinjenih Oblasti koje. ka da je krajem 1702 godine Francuska poslala u Moskvu ambasadora de Baliza. ako ona nauči vojnu veštinu i porazi Šveđane koji jedin i služe Evropi kao bedem protivu nje. ruski diplomatski pretstavnik izjašnjava se još otvorenije pr ed istim poslanikom: ako Luj XIV hoće da pomogne caru da se dokopa jednog pristaništ a na Baltičkom Moru. Pre bitke kod Poltave. Izgleda da su Engleska . već i Švedsku. nego što bi pokazao moskovskim lađama put ka Crnom Mo .” Godine 1701. Oni ukazuju na opasnosti koje bi usled uvećavanja Rusije zapretile Evropi i uveravaju cara u iskrenu odanost Karla XII Austriji. Nemačko carstvo i Holandija poslušale ovaj savet i rešile „da ne prime cara u njihov s avez. čak i prijateljske i savezničke zemlje.

Odlučivši se da raskine sa Turskom. i Tolstoj piše: „Oni se sada pokazuju veoma oprezni u pogledu Crnoga Mora. koji piše: „Grci ne smeju više ni da se približe kući u kojo j ja stanujem. gospodar Vlaške. koji je postao odveć samouveren. Jednim tajnim sporazumom. Već 1704 godine dolazi u Moskvu jedan sultanov izaslanik sa zahtevom da Rusija o dmah prestane sa građenjem tvrđava na turskoj granici. da veliki broj Turaka napuštaju obalu Crnoga Mora. jer im tvoj pomorski karavan uliva ogroman strah”. iako se uzajamni odnosi i interesi velikih sila ne men jaju. a većina njegovih trupa će se razbeći ili pobuniti. sa Grcima. koja se već pribojava „carskog plana da vaspostavi Istočno carstvo i njegove namere da baci Poljsku u rasu lo i propast.” Dok Petar gradi svoje brodove u Voronježu i Azovu i utvrđuje ušće Dona. itd. pa je čak obećao Livoniju poljskom kralju Avgustu. on je odlučno odbio više puta ponovljene mu predloge o deobi Poljske koje mu je činio pruski kralj.” On pak tvrdi „da mu ni jedna ni druga misao nikad nije pala na um. Ova prva praktična manifestacija čuve nog ruskog „sveslovenstva” primorava ga da uspokoji Poljsku. bio se već obavezao da će. te je flota iz Mramornog Mora pozvana da odmah dođe u Carigrad.” I z aista. a reis efendija mu je rekao: „Sultan smatra Crno More kao unutrašnjost svoje kuće. dok ugled Švedske osetno opada. Turci napominju da „nema primera da je jedan moskovski poslanik bio pri P orti”.” Kada je novembra 1701 godine novi ruski poslanik P. Francuzi i Poljaci iz Leščinskovoga tabora tru de se da u Carigradu izazovu metež protivu Rusa. Porta započinje potajne pregovo re sa kozacima i krimskim hanom. Srbe. Za rusku vojsku bilo je najvažnije da dopre do Dunava i prodre u Vlašku pre dolaska turskih trupa. Brankovan. u Turskoj. Pet ar pak zaključuje aprila 1711 godine ugovor sa Kantemirom. mnogi Turci pobegoše iz Carigrada i skloniše se u Aziji. da k ada se pročulo u julu 1709 godine (pre Poltave) da je car stigao u Azov da zarati na Tursku i „da se tamo žurno pripremaju lađe i hrana —. Evropa je prin uđena da računa sa Rusijom. Bugare. a Grcima zabranjuju da razg ovaraju sa ruskim poslanikom.ru”. Šveđani. vičući po ulicama i trgovima da je moskovska flota u „Trakijskom ušću” (frakijskoe girlo). Tolstoj stigao u Jedrene. a drugi će dići bunu u unutrašnjosti zemlje. U n aknadu za to Petar se obavezao da proglasi nezavisnost Vlaške pod protektoratom Ru sije. Da Petar nije morao da rasparčava svoje napore. A. Ali se baš tada ispoljava s jedne s trane nestrpljenje i neiskustvo Petra. u koju nijedan tuđinac nema pristu pa. Posle pobede kod Poltave. Petar piše Šeremetjevu: „Gospodari nam javljaju da čim naša vojska uđe u njih ove oblasti. taj strah je toliki. gospoda rem Moldavije. u slučaju da car pođe na Tursku. oni će se odmah pridružiti nama i podići svoje mnogobrojne narode na Turke. već se trudi da u njoj raspiri mržnju na Rusiju. Bugari i drugi hrišćani podići takođe na Turke: jedn i će se pridružiti nama. međunarodni položaj Rusije učvrstio bi se zacelo jednim mahom. I zaista. Sa svoje strane Moskva je već stupi la u potajne veze sa hrišćanima turskim podanicima. osim toga on je bio obećao da snabdeva hranom rusku vojsku. i neće da napusti tu zemlju. Karlo XII sklonio se u Bender.. Tu rci zahtevaju od Tolstoja da se uništi i flota i utvrđenja. Turci naslućuju ove vez e i spremaju se da izvrše pretres u Tolstojevom stanu. Usled toga će se Srbi. a jednim posebnim proglasom poziva Crnogo rce na borbu protivu Turaka. Ali . podići na ustanak Srbe i Bugare i stvoriti od njih vojsku od pri bližno 30. car u jednoj javnoj izjavi spominje „jaram” ko jim „varvari” muče Grke. nego što bi dopustio vašim lađama da plove po to me moru. Posle svoga bekstva sa bojnog polja kod Poltave. Sultan bi radije zaratio sa vama. U takvim okolnostima vezir neće smeti da pređe Dunav. a naročito sa slovenskim narodi ma dobivaju otsada obeležje jedne praktične i direktne politike. koji je potpisan uskoro pos le Poltavske bitke. 19 6 Na Balkanu Petrovi odnosi sa hrišćanskim stanovništvom. a s druge strane vidi se kako se mali narodi prikačinju za Rusiju. ugled Rusije povećava se odmah.000 ljudi. ostavljajući svoje domove i dolazi u Carigrad sa svojim ženama i decom” (Tolstojevi i zveštaji).

da ruska roba nije odlazila ni u Francusku ni u Španiju. posle svoga sastanka sa ovim kraljem. Pruska i Danska. Razume se da je ova 19 7 avantura poljuljala njegov ugled u Evropi.000 Srba koji su bili spremni da idu u pomoć Rusima. mi moramo imati na raspoloženju izvesnu teritoriju koju bismo mogli ustup iti u slučaju mira. i da vidi kako se ravnoteža uništava u kor ist Rusije. te hrišćani neće više smeti da pođu za nama”. već sada Šveđani mole za mir. ipak ona više voli da protivteža švedskom uticaju bude Pruska pre nego Rusija. potvrđuje Kurakinu tradicionalno pravilo britanske diplomatije: „Engleska ne želi uništenje i slabljenje švedske krune. Danci. sprečavaju ruske trupe da uđu u varoš Vismar koja se tek beše predala. Jedan deo Petrovih generala smatra da ne treba preći čak ni Dnjesta r. Austrija se drži hladno. engleski ambasador u Holandiji. pokušali su da sami izvojuju po bedu. osim toga. turska vojs a prešla je Dunav. vršiti trgovinu svojim sopstvenim brodovima i trgovaće sa svim zemljam a na svetu. na čelu 30 do 40. i nov jedan brak se sklapa u aprilu 1716 godine. Sada nije više car taj koji traži posredovanje.ako mi oklevamo. obaveza da se neće mešati u pitanja Poljske i da neće „uznemiravati koza ke”. Jedino zahvaljujući podmićivanju i ne dostatku poverenja Turaka u sopstvenu vojsku.” Sa svoje strane. ali su bili tučeni. čak i da napusti varoš P skov. i da će Rusi „ako se car dokopa svih morsk ih pristaništa. neprijatelj se zadovoljio. već i da bi pobedio ravnodušnost i neodlučnost cele Evrope.” Engleski trgovci izlažu kraljici Ani da je trgovi na celokupnom ruskom robom bila nekada u rukama Engleza i Holanđana. Iako je ruski poraz na Prutu štetan po nju . a ova pokrajina je kolevka Švedske. Katarine Ivanovne i vojvode od Meklemburga. pod uslovom da sačuva Ingriju i Petrograd. i traži. Lord Straford. jer će imati da sa strepnjom gleda kako Turska postaje sve jača. čija je zabrinutost na vrhuncu. bez pomoći Rusije. čitava južna obala Finske pala je za kratko vreme u rusk e ruke. Oni su želeli napredovanje ruske vojske. da se Petar odrekne svoga plana da izvrši prepad s mora iz Nemačke na južnu obalu Šveds ke u Skaniji. Petar. Držanj e sila prema Rusiji se menja. dok se Šeremetjev još nalazio blizu Jaša. U Pomorju. kao što smo videli. gde je prispeo januara 1716 godine. gde ruski vojnici žare i pale. z . b rak između druge bratanice Petrove. Borgu i Abo. jer se ona trudi da održi nekadašnju ravnotežu među svim severnim silama. on nije uspeo da privoli kralja „ni na kakvu akciju”. Pregovori. Saveznici Rusije uznemireni su. G ospodar Vlaške uzdržava se da pođe za njim i ne pušta da kroz njegovu zemlju prođe 19. radi „časti ruskoga oružja” i zato što jedino jedna smela ofanziva može da posti ne željeni cilj. a u isti mah su ga se pribojavali. te je istočno pitanje odloženo do stupanj a na presto Katarine. Petar primećuje da u Berli nu ima još mnogo pasa koji mirišu na Švedsku” i da pored svih „ljubaznih reči” koje su mu rečene. Turci će preći Dunav i primorati gospodare da im se pridruže. Godine 1713 preduzi ma on pohod u Finsku i ovako objašnjava njegov cilj: „Iako nama Finska nije nimalo p otrebna. da nametne Rusima ove uslove: vraćanje Azova i rušenje tvrđava. Velike sile su još opreznije. U Berlinu je ruski plan o zauzeću Štralsund a i Štetina primljen sa velikim strahom. Kolebanje Pruske produžuje se i za vlade novoga kralja Fridriha-Vil jema (1713). Petar p rihvata radosno ove uslove. Austrij a zahteva evakuaciju Meklemburga. on je bio spreman da vrati sve. Petar se ponaša kao gospodar: kralj A vgust pored njega liči na vazala. i pruski kralj piše: „Mi smo tako reći ostavljeni na milost i nemilost caru”. Ali. odlučeno je da se pođe napred. Pod ovakvim okolnostima Petar je primoran da nastavi rat ne samo da bi savladao Šv edsku. Tamo se godine 1712 žale na Menjšikova da je zauzeo diktatorski stav. Čuvena pobeda kod Hangeuda nad švedskom flotom 27 jula/7 avgusta 1714 godine proizvela je u Rusiji kao i u inostranstvu utisak druge bitke kod Poltave. obećanje da će pustiti Karla XII da se slobodno vrati u svoju kraljevinu. ugovoro m sklopljenim na Prutu (1711 godine).000 ljudi opkolj en je na Prutu od jedne tursko-tatarske vojske koja je pet puta jača od njegove.” Pošto su Šveđani napustili bez borb e Helsingfors. Međutim. Pruska se u isti mah pribojavala da pođe otvoreno protivu Švedske. Saveznici.

ali je važno to.” Primoran je. a to je nepovoljno doba za vo jne operacije: „Oni dobro znaju da ako mi olako izvršimo taj pokušaj po takvom vremenu . ili ćemo iz toga izići toliko oslabljeni. S jedne strane on ozbilj no pomišlja na odvojen mir i započinje u toj nameri direktne pregovore o Alandskim O strvima.apočeti u Pirmontu — banji u kojoj je Petar bio na lečenju. — 19 8 nastavljeni su u Hagu. kao št o se Petar mogao i lično uveriti za vreme jednog izviđanja u okolini Lanskrona. praćen jednom flotom galija i 5. da ga vrate u Rusiju. jer on još uvek misli na obalski napad koji b i izvršio u Švedskoj. Posle iskustva što ga je stekao na Prutu. Ali on nailazi na očigledno zlu volju Danaca i Engleza. pre nego što bi završio rat. U avgustu. a da njega treba primorati da se vrati u Rusiju. čitav niz brošura navode žalbe stanovništva ogorčenog ponašanjem carevih vojnika u Pomorju. ima dosta istine u ovim žalbama . A kako se ovaj napad može izvršiti samo uz pripomoć Dans ke. U to vreme su odnosi između Petra i Danaca dobili p rilično čudan vid: dok se na dvoru priređuju sjajne svečanosti. Čas sa tvrdi kako Petar traži dansko Pomorje. Šafirov piše Menjšikovu da „takva počast nije ukazana nijednom vladaru otkako svet postoji”.000 ko njanika. Govori s e da su Englezi odlučili da cara liše slobode. da ga primoraju da odvede svoje brodove i trupe. Početkom oktobra ruska vojska je p revezena iz Danske u Meklemburg.” Pošto nije mogao da radi sa saveznicima. Meklemburgu i Holštajnu. Nasu prot tome. te da tako učine kraj ruskom širenju na Baltičkom Moru. ali ona druga dva ne misle ni na šta. saveznici ga obasipaju spoljnim izrazima uvažavanja. on s razlogom smatra da treba. od kojih jedne engleske. on napušta Pirmont i odlazi u Kopenhagen. Iskovana je i naročita medalja da bi se svečano obeležio ovaj događaj. jedan ratni s avet na kome su bili okupljeni car. Želi se samo jedno: videti kako Rusi što pre napuštaju Evropu. da ćemo morati da igramo kako nam oni sviraju. s obzirom na tadanje običaje i shvatanja. odlučuje da se odloži iskrcavanje trupa. te se taj pohod pretva ra u zabavno putovanje. S druge strane. U septembru 1716 godine. S vakako da. Ovo međusobno raspravljanje omog ućava Švedskoj da utvrdi sve tačke na svojoj obali gde bi iskrcavanje bilo mogućno. koje sad o ptužuje da izdaju Rusiju odugovlačeći rat sve do jeseni. da ćemo pri tom ili propasti. da zada Šveđanima poslednji udarac jedino svojim sopstvenim snagama. čas kako hoće da presajedin i Meklemburg. Ali se ova eskadra ne može da meri sa neprijateljem koji se sklonio u Karlskronu. optužuju da je spor i da se potajno sporazumeva sa Šveđanima. a za to vreme se ređaju svečanosti i izjave prijate ljstva. opet. on je radio sam. Petar okleva. Prigodnim spisi ma pokušava se da se javno mišljenje okrene protivu Rusije. i Petar hoće da zavešta potomstvu brod kojim je on plovio kao vrhovni zapovednik. čas opet kako ima nameru da zauzme Hamburg i Libek. što one osvetljavaju pojavu na međunarodnoj pozornici jednoga novog . da odloži izvršenje svoga plana do narednoga leta. Ali ovi planovi propadaju usled sve veće uznemirenosti koju u Evropi izaz iva sve brže jačanje njegove moći. oni pak sumnjiče njega da hoće da zaključi zaseban mir. Poverenje više ne vlada nimalo među saveznicima: Petar ih optužuje da odugovlače pripreme za taj pohod i da izbegavaju svaku odlučnu akciju. Zato imam nameru da uskoro dođe m k vama. sa svoga broda Ingermanlandija Petar piše Ka tarini: „Mi lutamo bez cilja kao kakva mlada konjska zaprega: onaj srednji hoće rado da vuče. I pak se ova stvar izvodi na uglađen način. te se shodno t ome i priprema. dakle. on zna šta znači „raditi la komisleno i oslanjati se na saveznike. Daju mu čak priliku da se stavi na čelo četiri eskadre. Engleski kralj Đorđe I poziva zvaničnim putem 19 9 cara Karla VI da kao vladar Germanskoga carstva razmisli o načinima kako da spase Severnu Nemačku od Petrove moći. Kopenhagen se utvrđuje s o bzirom na mogućan Petrov napad koji bi on izvršio protivu svojih saveznika. njegovi ministri i njegovi generali. A Danci ga.

to je vladar Moskovske države. a možda i zbog toga što Engleska i dalje traži da r uske trupe napuste Meklemburg. U ovom razdoblju on prestaje da radi na „uvećavanju sla ve” da bi se pobrinuo da „ustanovi red”. dobiva nalog da razvlači pregovore. Petar odlazi u Francusku preko Brisla. REZULTATI REFORME: HAOS. Drugo Petrovo putovanje na Zapad pretstavlja prirodan prelaz između drugog i trećeg razdoblja njegove vladavine. odložen je. k oji je zavladao u državnim poslovima posle ukidanja nekadašnjeg uređenja. još uvek obavijen velom taja nstvenosti za druge narode. Carevi ministri i ne prikrivaju svoju mržnju prema kralju Đorđu. Prva Petrova sistematska reforma pokuša la je istina da zasnuje takav sistem. ali je moskovsko varvarstvo ostavilo na njemu svoj žig utoliko vidljiviji. koji je bio određen da vodi pre govore sa Rusijom. Holandijom i Engleskom. kakvog su ga Ujedinjene Oblasti nekada dočekale. car polazi da još jednom poseti Hol andiju i Francusku. Briža i Ostende.glumca — moćne Rusije. On najzad pokazuje nezasitnu radoznalost prema praktičn im ostvarenjima zapadnjačke obrazovanosti. pošto je ona izvođena žurno da bi zadovolji la hitne trenutne potrebe. U decembru stiže u Amsterd am i provodi nekoliko meseci u Holandiji. posećujući redom najraz ličitije ustanove. No ipak. — i da joj ništa ne obećava. a to je: da otrgn e Francusku od saveza sa Švedskom. i ume da ne vređa preterano propise učtivosti. i on je baš po savetu kralja Fridriha-Viljema predložio Regentu (Filipu Orleanskom) da mu garantuje poštovanje dvaju ugovora. On polazi iz Kopenhagena u jesen 1716 godine i susreće usput. Taj haos. Krajem marta 1717 godine. To sada nije više onaj bezimeni „dr vodelja” što je pošao da traži „učitelje”. već ga je i ubrzal a. no koji je dao već prvi dokaz svoje moći. Razume se. on više nije onaj divljak od pre nekoliko godina. pa da joj ponudi u zame nu za to sporazum sa Rusijom. već je to vođ evropske koalicij e uperene protivu Švedske. u zamenu za garantovanje njegovih osvajanja i za obećanje da neće pom agati Šveđanima. ali da ipak ne odbaci njene ponude — iz straha da se ona ne obrati austriskom caru. 5. i više je voleo d a opšti sa nižim ljudima. Drugo putovanje u zapadnu Evropu (1716—1717). Utrehtsko g i Badenskog. toliko različit im od onih prilikom njegovoga prvog putovanja. Osim toga. on je naučio da vlada sobom. Drugo razdoblje označeno je kao „haos”. 20 0 Poznate su mnoge anegdote. Ovo prvo diplomatsko iskustvo zacelo da nije ulilo Petru i njegovim saradnicima mnogo divljenja za ciljeve i metode zapadnjačkih diplomata. neprijatelju Francuske. donosi izvesnu sasvim ličnu veselost. Uje dinjene Oblasti nisu mnogo oduševljene da dočekaju takvog posetioca. uostalom veoma zanimljive. Kud god se on pojavi. Izvesno. pruskoga kralja i učvršćuje rusko-pruski savez. koji je trebalo da bude između Utrehta i Lejde. Ali on ima i jednu diplomatsku nameru. a to je . te se ne stara mnogo da bude blag prema ličnostima koje ga ok ružuju. ali. Zbog toga maršal de Tese. niti da poštuje običaje zemlje u kojoj se nalazi. ona ne samo da nije sprečila taj haos. On želi da najpre poseti Pariz i da se pouči. možda zbog careve bolesti. trajaće sve do stvaranja jednoga sistema novih ustanova. čije trajanje još nij e isteklo. što je on sa da svestan svoje moći. jer neizbežni uslov reforme. k ad je to potrebno. u isti mah samoniklu i samovoljnu. Susret između Petra i engleskoga kralja. Pometnja u računovodstvu unela je nered u finansije. Upravo je Pruska i potstakla P etra da ide u Francusku. u Havelbergu. nego da bude primoran da se vlada prema složenoj etikeci ji otmenoga društva. a cilj ustanovljavanja gub ernija i organizovanja pukova nije postignut. — U ovakvim okolnostima. Ali je Francuska vezana za Švedsku tajnim ugovorom. Poljskom i Pruskom. pruski kralj prećutao je da kaže Petru kako postoji jedan tajn i francusko-pruski ugovor. koje se odnose na Petrovo bavljenje u Parizu. To je ostvarenje jednoga davnašnjeg sna. i u tom pogledu zadovoljava on potpuno svoju radoznalost.

Zbog toga se ubrzo vraća na nekadašnju centralizaciju. te ponovo otpočinje prepiska.000 rubalja „dobiti”. Saltikov. — na šest meseci posle iscrpljenja novca ili čak i kasnije. Kakvi su pre svega rezultati glavne reforme iz 1708—1712 godine. Inače. a drugo . za kupovinu konja i lekova. mlad upravljač. a to će reći odnosa u spostavljenih između gubernija i pukova koje one imaju da izdržavaju? Pošto su komesar i određeni od pojedinih gubernija morali da prate pukove pri njihovom premeštanju. Oskudica u novc u i nedostatak životnih namirnica. Nju je ne mogućno ostvaritc prvo stoga što ona nailazi na nesavladljive teškoće u primeni. ova ravnoteža postoji samo na hartiji. itd. Ali kada je on otišao u rat. Ista takva evolucija priprema se u ostalim granama državne uprave. može — zahvaljujući ovoj sumi „i bez ikakve pomoći” — da regrutuje i izdržava dva p va eskadrona dragona. M. zbog izvesnih osobenosti moskovskih upravljača. Uzalud gubernije traže da se vodi računa o unapred izdatim sumama. žalbe puka zbog neurednih isplata stižu u prikaz rata — kome su trupe 20 1 neposredno potčinjene. S druge strane. gubernije su izgubile svaku vezu sa centralnom vlašću i ostavljene su same s ebi. Begunci su se sklonili kod Baškiraca. godine 1713. P. njegov poslednik P. da se tačno postupi po „budžeti ma” koje baš one prve nisu poštovale. na primer. koji ne povlači granice nadležnosti između prikaza rata. Nekolicina njih ipak — da bi zadobili Petrovu nak lonost — odlučuju se na opasnu igru da prijave viškove. a ako ne uspeju u svojim napori ma. traže uputstva od svojih starešina. a šalju na mesto opredeljenja s amo jedan deo prihoda. Ka da su se sve prinudne mere iscrpele. da povrh toga plaća sve troško ve pohoda na Kubanj i da stavi ostatak od 120. Tobdžije „umiru od gladi”. koja obično šalje predmet u Moskvu. one zabranjuju da se vodi računa o unapred izdatim sumama. Niz ukaza objavljenih od 1712 do 1717 god ine vraćaju prikazu rata njegovu ulogu centralne administracije. naposletku. gubernija i pukova. koje gubernije ne moraju da izdržavaju. dva puka i jedan bataljon pešaka. prete da će kazniti — pa ponekad to i čine — guvernere novčanim kaznama. uvek se naposletku pronađe način da se iskobelja iz neke teškoće: p rigrabe se prvi raspoloživi prihodi da bi se pokrili izdaci kojima oni nikako n isu bili namenjeni. Najčešće gubernatori.bilo okončanje rata i povratak trupa u mirnodopsko stanje. što ometa rad ruske diplomatije.000 rubalja lično caru na raspoloženje . sprečava eskadr u da isplovi iz Neve i odlaže za godinu dana pohod koji je Petar nameravao da izvrši. koje se isporučuju sa zakašnjenjem. „Da ne bi povećao broj opustelih domova”. otkriva ubrzo rezultate ove pohvalne revnosti: usled novih poreza koje je Apraksin nametnuo neslovenskom stanovništvu opustelo je 33. Kakvi su bili rezu ltati ovog preobražaja? Na prvi pogled izgleda da su svi državni rashodi pokriveni porezima pravilno raspo deljenim među gubernijama. Kad treba v ratiti dugovanu sumu. d ogodilo se da se komesar Arhangelske ili Simbirske gubernije nađe u izvesnom t renutku u Ukrajini ili Pomorju. on prest aje da prima svako izdržavanje od svoje gubernije i postaje sasvim nekoristan za v ojsku. U Sibiru je položaj još očajniji: gubernator Gagarin . Saltikov mora za izvesno vreme da oslobodi poreza nastanjena „ognjišta”. Ovakav sistem. S. zadržavaju namerno raspoložive sume. ili se pak pozajmljuje od raznih ustanova. Da bi se dobile nove svote. Sen at je nesposoban da sam zameni centralistički sistem administracije koji je Petar ukinuo. za „izradu uniformi”. hapse gubernijske činovnike. Uistini. Apraksin. koje potstiču na bunu. te o tpočinje beskrajna prepiska sa dotičnom gubernijom. U praksi. i zahteva da se vodi računa o sumama koje su unapred isplaćene. vlasti zahtevaju. diplomati.000 „ognjišta” i time je o pterećena budućnost još većim deficitom. nije bio ostvaren. jedan deo pukovskih troškova je na teretu centralne vojne administracije: na primer. kasa je prazna. nisu primili platu za čitavu godinu dana (1713—1714). za nabavku oružja i municije. mora da se šalje u guberniju jedan oficir kome je naročito poveren taj zadatak. veoma je nezgodan. iz predostrožnosti. Kada utroši sume koje su mu poverene. a država nije mogla vršiti nad njima ma i najmanju kontrolu. svome komesaru pri Senatu. onda se na lice mesta odašilju oficiri koji t akođe izdašno dosuđuju novčane i telesne kazne i hapšenja. pošt o je za tri godine (1710— 1713) prikupio u kazanjskoj guberniji 400. kažnjavaju telesnim kaznama gubernijske komesare pri Senatu.

umesto 36 0. čak i posle ustanovljavanja „tabela” (budžeta) od 1710 godine. na 740. izričito zabranjuje to gubernatorima. te Senat. Godine 1714 Senat se konačno pres eljava u Petrograd i neprestano mora da se brine o vanrednim rashodima. municija i konji za pukove generala Golicina? Treba li brz o nabaviti novac potreban „za careve redovne troškove”? Sve to mora da plaća Petrogradsk a gubernija. da se ne smeju upotrebiti protivu neprijatelja. Nije li isplaćena plata brigadnom genera lu Černičevu? Pošto gubernije nisu ispunile dužnost da snabdeju Rigu namirnicama. godine 1712. G olicin. na primer u novoj prestonici Petrogradu. do kojih ne mogu da dopru veliki brodovi. Nemogućno je snaći se u ovome haosu. gubernator Kijeva. G odine 1713 razrezano je po pola rublje na svako „ognjište” radi rata sa Turskom i u zamenu za porezu u konjima. deli primljeno mito sa svojim činovnicima ili prosto naprosto k rade. Da bi se popravila prva od ovih nezgoda. i neuspešnost nekadašnjeg poreskog sistema. Tako se u isti mah pokazuje i nedovoljnost novih ustanova. Ali on može tako da radi zato što je u jednoj pograničnoj oblasti. treba li da se one što hitnije nakupuju? Treba li. knez M. ili u Arhangelskoj guberniji. U godinama 1715 i 1716 priprema se iskrcavanje u Švedsku kroz Alandski Moreuz.namerno prikriva ili krnji prihode. tako da posle sudske istrage završava na vešalima.000 rubalja u 1711 na 464. čiji glavni prihodi dolaze od toga jedinog morskog pristaništa Rusije. potrebno j e da se stvori ma kakav sistem centralne administracije. čini velike usluge prilikom osva janja Finske. Ali je ovaj stari način oporezivanja već preživ eo. pruža veoma redak primer za to doba . Ali razna dovijanja postaju nedovoljna da pokriju nove redovne izdatk e koji neprestano rastu. pa čak plaća i za druge gubernije. Iako se rashodi suvozemne vojske smanjuju. u cilju „jedne brze vojničke akcije” da se pribave prinadležnosti. al i je jasno da se ne može staviti u dužnost jednom upravnom organu da stvara nove poreze. Živi se od danas do sutra. a ostale gubernije i ne haju da naknade novac koji su bile dužne da p ošalju. Situacija u staroj moskovs koj centralnoj oblasti je mnogo teža. Petar je potpuno zanema . Nasuprot tome. na čije ćemo ime još naići. U oba ova slučaja.000 u 1714. treba zadovoljavati i vanredne potrebe — koje nisu predviđene u budžetima („tabelama”) — centralnih administracija. za dopunsko snabdevanje vojske. na 651. D. povećavaju.jer su računi — kao što smo videli — konačno zamršeni i nikakav bilans nije načinjen od 1710 do 1715 godine.000 u 1713. za građenje Petrograda — svi porezi ustanovljeni 20 3 za taj cilj donose oko 200. ali laka flotila sastavljena od galija koje plove među ostrvima finskoga Zaliva (S kärgard). sada mora u novoj prestonici da se obraća kancelariji Petrogradske gubernije kad god se pojavi kakav nepredviđen izdatak od opšteg interesa. Usled toga se budžet mo rnarice penje od 434. po star inskom običaju? Gubernatori dosta obilno pribegavaju ovom odveć lakom načinu.500). nasuprot tome se rashodi mornarice. on ne daje više čak ni jednu trećinu predviđenog prihoda (117.000 rubalja godišnje.000 u 1712.000 rubalja. Godine 1712 i 1713 građanje baltičke flote vrši se živo: vel iki brodovi su tako rđavo izrađeni.000 u 1715—1716 godini. p osle zauzeća Azova. Iste takve teškoće postoje i na drugim mestima. primer činovnika koji vrši redovno isplate. Šta da se radi? Da li da se svakom novom rashodu pridoda neki nov namet. Da li da se zavedu novi neposredni porezi na „ognjišta”? Još od 1710 godine se često primenjivao taj način: „za nabavku jahaćeg ibora” godine 1710. osim mesnih rashoda. na 484. ne isplaćuje sume koje treba da plaća 20 2 njegova gubernija. Dok je u Moskvi raspolagao izuzetnim prihodima od kovnice novca i raspoloživih (ili neraspoloživih) viškova posle ukidanja prikaza.

Petru je potreba n mir. OD BALTIČKOG MORA DO KASPISKOG JEZERA (1617—1724). pošto je nekadašnji poreski s istem postao neprimenljiv. — Da bi se suzbio unutrašnji haos i da bi se ostvarile reforme koje su se nametale. koju je trebalo izvršiti ako se želi da se prihodi povećaju. Priznanje ruskih osvajanja na Baltičkom Moru: Ništatski mir (1721). S je dne strane potrebno je da se tačno odredi njegov položaj u odnosu na gubernatore i d a se odrede granice njihove nadležnosti. Tek pred 1714—1715 godinom počinje on da oseća tu potrebu. Ali Senat ne može sam da zameni čitav jedan sistem mećusobno povezanih ustanova.rio da se za to pobrine i nije čak ni naslutio tu potrebu za sve vreme njegovih pu tovanja po Rusiji i po inostranstvu. Zato on odlučuje da potraži način za okončanje rata sa Švedskom. kada je preseljen Senat. Posle reforme iz 1708— 1712 godine. nametala se korenita promena. S druge strane. Moskva je prestala da igra ulogu pre stonice. Druga i poslednja sistematska Petrova reforma teži la je da reši ta dva problema. i od 1715 godine. 20 4 V I I I . P E T A R V E L I K I ( 1 6 8 2 — 1 7 2 5 ) (Nastavak) 1. . ta uloga pripada Petrogradu.

ona sklapa mir sa Švedskom i dobiva Štetin. koje su njene „tvrđave”. načini „apsolutističkim” vladaocem. kojim vraća sve osvojene oblasti u Pomorju. U aprilu šalje u Baltičko Mo re — „da bi zaštitila švedsku teritoriju i pomogla zaključenje mira koji će biti koristan po obe strane” — eskadru admirala Norisa. Pregovori traju celoga leta i ce le jeseni. gde on namerava da brani Ustav od planova za stvaranje nasledne kralje vske vlasti. Kada su ruski punomoćnici Brus i Osterman tamo sti gli u proleće 1721 godine. I jedna i druga strana odugovlači: Šveđani računaju na mogućnost jedne pobune u Rusiji. ni francuski kraljevsk i namesnik. rešavaju se. koga ovlašćuje da ponudi njeno posredovanje. Sa svoje strane Danska zakl jučuje sa Švedskom krajem 1719 godine primirje. koji je ubijen 1718 godine pri opsadi norveške tv rđave Fredrikshama. ali traži da joj se vrate Finsk a i Livonija. U avgustu 1717 godine Petar prihvata ponudu da se započnu dir ektni pregovori. jer (njegov) inte res to sada ne dopušta”. Ništat. Avgust II je potpisao „preliminare” mira sa Švedskom i potsetio cara na njegov o obećanje da će mu ustupiti Livoniju. pa pobeda „liberalne” stranke i pogubljenje Gerca menjaju po tpuno situaciju. izazivajući čitav niz saveza. a Rusi su ubeđeni da Karlo XII neće moći duže da izdržava svoju vojsku u svojoj i scrpenoj zemlji. baron Gerc. koji se trudi da svoju d inastiju učini naslednom i da svoga sina. ni nemački car ne mogu uspešno pomoći protivu Rusije. koji su naposletku uvideli da im ni engleski kralj. Konferencija u Alandu otvar a se u maju. popustila je pod pritiskom Engleske. On im daje uputstva da „ne raskidaju odmah. Švedska kraljic a pristaje tada da ustupi Reval. ali zadržava Šlezvig. stupanje na presto Ulrike -Eleonore u martu 1719. trudi se upravo da ubedi svog ratobornog gospoda ra da on ne može ratovati sa celim svetom i da treba da zaključi mir sa Rusijom. Austrije i Francusk e. ni napo ri engleske i austriske diplomatije da zavade Portu sa Rusijom ne mogu da natera ju Petra da promeni svoje namere. Šveđani. Ni predlog da Francuska bude posrednik. Početkom 1718 godine njegovi diplomatski pretstavnici. ali nagoveštava svojim protivnicima da je još uvek spreman da z apočne novu ofanzivu. borbe oko krune. pošto se najpre činila kao da hoće da ostan e verna ruskome savezu. Jula 1719 godine Petar odgovara jednom demonstracijom ratne flote: čak i samu okolinu Štokholma pustoše. u Finskoj. U početku 1720 godine Engleska je uspela da usami Rusiju. Petar joj odgovara jednim ultimatumom. ali. no sa ograničenjem da ne bude uperen protivu Rusije. Pošto Petar — koji još uvek drži svoje trupe Poljskoj. avgusta 1 720 godine. iz abran je za sedište konferencije. ako želi da pobedi Nemačku. ali pred očima britanskih admirala — koji nisu smeli t . a stotine sela pale kozaci i ruski mornari. da usami Rusiju. a protestantski i pravoslavni „disidenti” od katolicizma — potstiče pol jske velikaše da vode opoziciju prema svome 20 5 kralju. Rus ki admiral Apraksin odgovara protivpredlogom da se pribegne — kao što je bilo i ugov oreno — direktnim pregovorima između zaraćenih strana. u avgustu 1719 godine ona je zaključila savez sa Engleskom. Švedska nije više voljna da čini ustupke na Baltičkom Moru. i u septembru se prekidaju pregovori u Alandu. Engleska se trudila. zatim hapšenje Gerca. da predlože caru nastavljanje direktnih pregovora. On i dalje uporno hoće da zadrži sve osv ojene oblasti. nego u Nemačk oj. Pruska. Austrija je zakl jučila odbranbeni savez sa poljskim kraljem Avgustom II. Posle rasturanja Alandske konferencije februara 1720 godine.Ministar Karla XII. Narvu i Estoniju. Engleska eskadra ponovo se pojavljuje u Baltičkom Moru. iako želi da zadrži osvojene oblasti na Baltičkom Moru i da bra ni interese Pruske i Poljske. koji je oženjen jednom austrisko m princezom. Već na prvoj sednici prestavnici Švedske izjavljuju da ona ne može da se odrekne Estonije i Livonije. a u julu 1720 — pod uticajem Engleske — i ugovor o miru. zatekli su pretstavnike Švedske. Smrt Karla XII. Osterman — čij i će rad na pregovorima istaći njegov diplomatski talent — i Brus polaze iz Petrograda za Alandska Ostrza. on je ipak gotov da „ustupi” Finsku uzimajući kao granic u reku Kimen i da ne pomaže zahteve Engleske i Danske.. Švedska se konačno odlučila. Ona više voli da pregovara sa Engleskom . u to isto vreme odred gene rala Mengdena pustoši švedske obale. i u novembru 1720 godine on uspeva da pretvori Jedrenski ugovo r iz 1630 godine u „večiti mir” sa turskom carevinom.

ona želi da zadrži Viborg „ključ Finske”. o ni koji imaju zemlju zadržaće svoje posede pod uslovom da postanu ruski podanici.000 Tatara i 5. a Senat mu dodeljuje nazive „Otac otadžbine. Baku i pokrajine Gilan. ugovorom od juna 1724 godine priznaje to osvajanje. Ova ruska demokracija pokazuje se kao veoma uspešna. 30. Godine 1722. Petar je takođe pokušao. te mesni samodršci prihvataju rusku zašt itu. kao i slobodu veroispovesti. kao i opštu situaciju tih pokrajina. ipak. On je naredio jednom naročitom odredu da nastavi vojnu i da zauzme Rešt i Gilan. koristeći se nemirima koje je u Persiji izazvala promena vladara i na jezda Avganistanaca. Njegova nova politička maksima je: da se ne bi moglo trpeti da se Porta učvrsti na obalama Kaspijskog Jezera. ali hrana počinje da ponestaje. dao je on Artemiju Volinskom.000 konjanika.”1 U ist o vreme stupio je on u vezu sa Vahtangom. Rešt je osvojen u novembru 1722 godine. car uspeva da zadrži novo osvojene oblasti na obali Kaspijskog Jezera. Đurđijanska. Ništatski mir potpisan je 30 avgusta/10 sept embra 1721 godine. Baku se predaje u julu 1723 godine. ali biva potučen. đurđijanskim knezom. — Petar nije čekao da obezbedi svoja osvajanja na Baltičkom Moru da bi okrenuo svoju pažnju ka Kavkazu i Kaspiskom Jezeru. vojvode od Holštajna. 20. Petar nudi svoju pomoć i zaštitu. spušta se od Nižnjeg-Novgoroda do Astrahanja i započinje letnju vojnu idući kopno m i vodom ka Derbentu sa 22. jedino se Uteniški sultan laća oružja. i Porta ih uzima pod svoj protektorat. dokle se može ploviti uz te reke i da li posto ji neka reka koja polazi iz Indije a uliva se u to jezero. Švedska pristaje da ustupi Livoniju. Mazanderan i Astrabad. Ali u Persiji odbi jaju da potvrde ovaj ugovor. Ipak. i tu otpočinje borba oko uticaja između Rusije i Porte koja je nedavno saznala za novu rusku ekspanziju. koje su tvrđave i utvrđenja. koji je stao toliko napora i žrtava. koji spaljuje tri va roši i 506 sela. Rusija dobiva „za uvek” Livoniju. da bi se videlo koje se vel ike reke ulivaju u Kaspisko Jezero. i tražio da sazna gde živ e Jermeni. da zauzme istočnu obalu Kaspijskog Jezera. jedan deo K arelije sa Viborgom i ostrva Ezel i Dago. „prolazeći kroz persiske oblasti kopnom i morem. stanovnici oblasti koje su ustupljene Rusij i sačuvaće prava koja su uživali za švedske vladavine.000 morn ara. pošto su ove granice između Evrope i Azije još uvek veoma malo poznate. izgleda da je po stignut. Car se vraća u Astrahanj i zasniva usput tvrđavu Svjatoj Krest (Sveti Krst). U septem bru Petar zaključuje sa pretstavnikom Persije u Petrogradu ugovor kojim se on obavezuje da pruža vojničku pomoć novom šahu Tahmasibu. Još godine 1715. pod uslovom da dobije „u stalnu s vojinu” Derbent. sve varoši.” 20 6 Rusija na obali Kaspiskog Jezera. s aznati naročito što se tiče oblasti Gilan koje planine i teško prohodna mesta razdvajaju ovu pokrajinu od ostalih pokrajina na persiskoj obali Kaspijskog Jezera. Od maja do jula on odlazi na Volgu. pristan išta i druga mesta. i traži od Rusije da ne podržava pretendovanje na presto bratanca Karla XII. koju okružuju ova plemena.o da sprečavaju — švedske obale ponovo pustoši ruski general Lasci.000 kozaka i isto toliko Kalmuka. Nemogućno je odupreti se takvim snagama. ova uputstva: proučiti. Ingriju. Car i Veliki. Derbent otvara svoja vrata bez borbe. koga je poslao kao ambasadora persiskome šahu. granica prolazi na 22 časa hoda zapadno od Derbenta i obrazuje pravu liniju od Šemaha do sastava reka Ara kse i Kura. Početkom l eta ovaj stiže u Petrovgrad. 9. Tada novi švedski kralj Fridrih uzrujan. Pune dve nedelje svetkuje on mir u svojoj novoj prestonici. Estoniju. i Porta.000 pešaka. Početkom 1716 godine on je stavio u dužnost knezu . primorana je godine 1723 da nominalno prizna tursko pokroviteljstv o. no bez uspeha. on zna da su ova dva naroda hrišćanske vere i već pomišlja na protektorat n ad njima. Muslimanska plemena na Kavkazu mole za tursku pomoć. Poljska i Engleska potpisale su ugovor kao ugovaračke stranke. odlučuje se da ispuni sve Petrove zahteve. kakvi su u pristaništim a ratni ili trgovački brodovi koje šah drži na tome jezeru. Petar likuje: glavn i zadatak njegove vladavine. ona pak vraća Švedskoj ostatak Finske i od riče se mešanja u njene unutrašnje stvari.

kao što dokazuju znaci koje je stavljao na savete. Bekovič-Čerkaski. Problem i koji se nameću reformatoru istovetni su. on je nagovorio Bekovič-Čerkaskog da podeli svoju trupu na pet delov a. Petar je 1720 godine bacio poslanika Hive u tamnicu . Dužnost vladareva je da štiti na rod od svake nepravde i da iskorenjuje najodlučnijim sredstvima nepoštenje i korup ciju birokratije. on će upraviti svoje težnje da prekine eksploat isanje naroda koje vrše potkupljivi činovnici i sudije. Da bi se osvetio. on više nije onaj isti čovek iz 1698 godine. Pošto ga je susreo na šest dana hoda od Hive. 000 ljudi raznih narodnosti. koji je uvek mislio samo o „ko risti po državu”. i reforma tor je znatno proširio svoj vidik usled složenosti odnosa koje je Severni rat stvori o između Rusije i evropskih sila. DRUGA SISTEMATSKA REFORMA (1718—1722) Iz haosa u svesnu reformu. 20 7 Aleksandru Bekovič-Čerkaskom. na „izveštaje”. bio je pogubljen i njegova glava izložena na gradski m vratima. on ih je našao proučavajući projekte za svoju drugu reformu. utiču na njegove zamisli . koji je već ranije opisao jedan deo te obale. u oktobru 1717 godine. jednu na nekadašnjem ušću reke Amu-Darije.” Otkuda njemu ovakve neočekivane misli? Kako to da on. OBNOVA. projekte i izdvojene predloge koji su ostali među njegovim ličnim hartijama. godine 1719. do kojih je došao za vreme svoga putovanja po inostranstvu. Među praktična znanja ko ja privlače njegovu radoznalost spadaju otada i državnička. a drugu na mestu gde se sada. završiće se tek posle jednog i po st oleća. Nekoliko novih shvatanja. koji je zabeležio francuski diplomat La Vi: „Pošto je uspostavio spoljnu bezbednost. te da se narodu olakša. Osvajanje koje on beše započeo. n alazi Krasnovodsk. Tako je on pre svog odlaska u Olonec. za svesnu reformu. On sada raspol aže čitavom falangom „savetnika”. 2. koji je jedva brojao 3. kada je Senat hteo da polaska njegovoj davnašnjoj ambiciji i slavio ga „što je izvukao Rusiju iz mr aka i uzdigao je na pozornicu svetske slave”. gde je ovaj umro. ali „treba da se po svetimo onome što je korisno i što ide u opštu korist —.” Isto tako prilikom zaključenja Ništatskog mira. . Pa i sam način 20 8 kako je on pripremao ovu reformu veoma je interesantan. Mesta izabrana za građenje onih dveju tvrđava pokazala su se kao n epodobna za stanovanje.Čerkaskoga. da sagradi dve tvrđave. a zatim da otide hanu oblasti Hive da bi ga privoleo da primi rusko pokroviteljstvo i da traži od njega dopuštenje da „pošalje rekom Amu-Darijom u Indiju jednog trgovca koji bi se obavestio o putevima k oji tamo vode” i da sazna da li bi buharski kan takođe pristao da primi rusko prij ateljstvo. pošto je uša o u Hivu kao prost izaslanik. jer njegove metode se mn ogo razlikuju od onih koje su primenjivane prilikom prve reforme. — Ova druga reforma bitno se razlikuje od prve. Petar je proveo godine 1716 i 1717 izvan Rusije. zvaničnih ili dobrovoljnih čija mišljenja čita on vrlo p vo. on u svome odgovoru čini jedno čudno ogr aničenje: „Nema sumnje da ne treba da oslabimo u vojničkim poslovima”. održao jedan dosta neuobičajen govor. koje su posle toga hivski ratnici razoružali i zarobili.1 Rečenice štampane kurzivom dopisao je Petar svojom rukom. neprijatelj je pribegao lukavstvu: pod izgovorom da će lakše obezbedit i sebi ishranu. može sada da govori o „opštoj koristi” i potrebi da se olakša narodu u kome je on dotada video samo poreskog obveznika? Zacelo da je on pozajmio od drugih ovakve ideje. S druge strane. stepska plemena behu se pridružila plemeni ma iz oblasti Hiva da prepreče put odredu Bekovič. ali reforma postaje svesnija.

pa ide čak dotle da prepisuje i greške koje su se potkrale u teks tu. koji caru stavljaju na raspoloženje svoje zapadnjačko iskustvo. što se videlo prilikom popisa iz 1710 godine. On pre svega savetuje da se poveća prihod od kovanja novca smanjujući za 10 od sto težinu novca. onda uspeh nove reforme zahteva „da se narod ne upropašćuje”. krstovima. te oko 1714 godine desetine solana ostaju bez posla. i koji nosi ovaj karakterističan naziv: Članci o tome kako da se napuni državna blagajna za potrebe sadašnjega rata (rat na P rutu). Posmatrani sa ovoga gledišta. A kako je novac 20 9 neophodno potreban. To čini. a to će reći za posredne p reze. u 1716 i 1717 godini. a to će reći brigom o fiskalnim interesima. i skoro sve su one upotrebljene u pojedinim n jegovim zakonodavnim odlukama. „savetnici” carevi još su nadahnuti star inskim metodama i sistemom „dobiti”. okruženim krstovima. putem jedne skladne i svesne reforme. tada se ocrtavaju opšta načela reformi koje se nameću. mera koje se odnose na pos ebne slučajeve i skupnih članova. jedan od izveštaja sa početka 1711 godine. onda je sva ko novo oporezivanje nemogućno. na primer. čiji je pisac verov atno bio plemeniti ilirac Sava Raguzinski. Ipak. vidi se iz toga što se njihov predmet me nja ukoliko se potrebe jasnije ocrtavaju i sve jače osećaju. „Savetnici” iz 1711—1713 godine posvećuju uistini svu svoju brigu samo jednom pitanju. on će nastaviti praktično izvođenje refor ama između 1717—1718 i 1722 godine. što omogućuje da se prati l inija kretanja raznih potreba kaogod i zakonodavčeve namere. Njegova uloga postaje uloga potstrekača koji se trudi da privede kraju zap očeto delo. „savetnici” se izjašnjavaju za najlakši način. Raguzinski savetuje da se povećaju prihodi od soli pomoću jednog sasvim prostog postupka: zadržavajući 4½ kopejke na svaki pud prilikom isplata liferantima soli. kr užićima. Senat pokušava da primeni ovu zamisao i naređuje da se zadržavaju 2½ kopejke od puda. Da je tako.000 rubalja ovaj bakarni novac dodaje — od 1712 do 1717 godine — nov prihod od p ribližno 130. U ovoj poslednjoj f azi treba istaći važnu ulogu „savetnika” tuđinaca. Raguzinski polazi od načela da „ako su seljaci odveć mnogo oporezovani. ali.000 rubalja godišnje. koji 1713 godine prep lavljuje tržište i potiskuje srebrni novac: ranijem prihodu od približno 156. da bi pošao drugim putem. I zaista. Istina. za vreme Petro vog bavljenja u inostranstvu. Ako je smanjenje broja stanovnika posledica preteških nameta natureni h narodu. kuje se bakarni novac. i upravo oslanjajući se na to iskustvo. jer on doslovno usvaja predloge koj i su mu podneseni. k oje je uvek na dnevnom redu i koje zahteva hitno rešenje: kako da se pribavi novac ? Oni su veoma uznemireni zbog „praznina” u pogledu naseljenosti i zbog smanjenja br oja stanovnika. u godin ama 1714 i 1715 njihova shvatanja se menjaju i svedoče o socijalnim brigama. zamišljene prema jednom određenom načelu. a šta je „učinjeno bez mišljanja”. Raguzinski preporučuje da se d ržava odrekne ostalih monopola od kojih je bio ustanovljen veliki broj. ali glavni liferant Stroganov i njego vi drugovi odbijaju da isporučuju so pod ovim uslovima. Petar ih brzo usvaja. ali ne čineći dovoljne razlike i zmeđu njih. i koji se baš zbog toga često izvo de mimo njegovu volju. Toga radi pribegava on jednom starom ob ičaju i predlaže načine koji su već hiljadu puta primenjivani. pošto ova izmena u kovanju srebr noga novca ne daje dovoljno dobiti. oni izrađuju nameravane reforme.Misli koje su naročito privukle njegovu pažnju obeležene su karakterističnim znacima. primenljivih ili neprimenljivih predloga. Peta r izdaje naređenja u tome smislu. predlozi zakona podneseni Petru mogu se raspodeliti u tri uzastopne faze: od 1711 do 1713 godine. proučene sistematski i praktično izvodljive. već ostavlja da iskustvo pokaže šta ima životnu vrednost. putem opšte reforme. i da se do . Ta uloga je uistini veoma skromna. koje bi se pri menjivale na konkretne činjenice i posebne slučajeve. Može se pratiti razvoj njegovih misli kroz ove tri uzastopne faze: vidimo kako se on odriče sistema delimičnih reformi. zemlja će opusteti”. da bi se „u ovom ratnom vremenu liferant odrekao dobiti”. jednom rečju. ovi predlozi nisu mu slučajno podneseni i oni skoro uvek odgovaraju ne koj trenutnoj hitnoj potrebi. Na drugom mestu. a da je neophodno potrebno da se „napuni državna blagajna” ne uzimajući „ni jedn e jedine kopejke od onih koji su oskudni”. U tim projektima ima saveta od opšteg inte resa. U 1711—1712 godini.

U čitav oj Azovskoj guberniji. Državna uprava dolazi do ubeđenja da ovaj popis ne može da služi kao oenovica nijednom produktivnom sistemu oporezivanja . Vasilij Lodigi n. pa u slučaju da ne bude nikakvih smetnji. ili se uvećava lagano. dok broj stanovnika počinje da prevazilazi broj iz popisa v ršenih pre Petra Velikog. Ali to su izuzeci. koji su veoma brojni. za k oje se predlaže da se vrate i nastane u utvrđenoj zoni (od Caricina do Panšina) i da s e podvrgnu porezu u žitu. neka je hvala Gospodu! oni su zacelo većinom napustili svoje nekadašnje gospodare i otišli da se nastane na zemlji drugih posednika”. jer porezi kojima se ono objašnjava n isu bili smanjivani. A kada je drugi jedan predlog privukao njego vu pažnju na oblasti donje Volge i Dona gde su se skrivali begunci. a to će reći upravo na oblasti kolonizacije. Raguzinski je naimenovan za „dvorskog sa vetnika”. posledica zlonamernosti popisivača. U Kazanjskoj guberniji prirodni priraštaj stanovništva nije dovoljan da naknadi gubitke. državna uprava m anje je neposredno odgovorna za to opadanje. ipak. opadanje stanovništva uzelo je ozbiljne razmere. jer je ono posledica njene akcije s amo za 10 od sto. i li pak nisu možda posledica dezertiranja i skitnje pre nego posledica gubitaka koj e je narod pretrpeo za vreme prvih deset godina rata. U februaru 1715. Oni pokušavaju da ispitaju uzroke koji su izaz vali paniku 1711—1713 godine i primorali državu da pribegne posrednim porezima kao j edinom rešenju krize.9 od sto u 1717 godini). otuda se javlja jedna neobična pojava: broj „ognjišta” se ne .pusti slobodna prodaje robe podvrgavajući je taksama. Već godine 1713 jedan „anonimni spis” o način u kako da se olakša poreskim obveznicima na selu pominje bežanje seljaka koji odlaze da se nastane u Ukrajini na imanjima bogate vlastele „koja su razdeljena posle Ma zepine smrti”. podrobno naznačuje oblasti i grupe stanovništva koje treba kontrolisati i ponovo popisati. „praznine u naseljenosti” proširuju se sada i na jugoistočne oblasti. Šta više. gde je popis iz 1710 godine utvr dio najveće opadanje stanovništva. — ne spominjući svoju ličnu akciju koja je bila ubistvenija nego epidemija. a broj muškaraca za 9 od sto. oni se pitaju da li su te praznine doista stvarne.5 od sto ovoga smanjenja je posledica direktne akcije državne uprave. broj „ognjišta” smanjio se za 29 od sto. Pošto je popis stanovništva iz 1710 godine pokazao da postoje „pra znine u naseljenosti zemlje”. drugi jedan izveštač. Godine 1714—1715 „savetnici” pomišljaju na mere koje — budući korenitije nego što je povećanje prihoda od kovanja novca. a to stoga što je posle 1710 god ine ona zahtevala manje žrtve u ljudstvu. Što se tiče dezertiranja. se dopusti svim staležima da trguju”. usled Apraskinovih metoda. od 1710—1717. U drugim oblastima opadanje stanovništva se pojačalo: u Arhangelskoj guberniji.2 od sto u 1710. čiji je iznos ostao nedovoljan i počeo se iscrp ljivati — ipak „ne bi upropastile narod”. gde se očekivalo da se pronađu begunci. Ovaj popis. on usvaja tu meru i još je 21 0 proširuje ( u maju 1714 godine): „Pošto svi begunci nisu otišli na Don i u Sibir. broj „ognjišta” j e opao za 7 od sto. U izvesnim oblastima stanovništvo kao da se počelo oporavlj ati posle poraza i počelo se gomilati — jamačno da bi smanjilo broj poreskih zajednica — na nekadašnjim „ognjištima”. 6. — i on izv odi zaključak da će biti dovoljno izvršiti nov popis i pohvatati zabušante. zvani landratski2. a broj stanovnika za 31 od sto. među neslovenskim stanovništvom. dok je 1710 godine iznosilo 20 od sto. Proučavanje uzroka opadanja sta novništva pokazuje da su oni ostali isti kao i u 1710 godini. a to će reći „re grutovanja vojnika i radnika”. da. izjavljuje on . a 29 od sto bežanja. izvršen je za vreme od dve godine koje je Petar pro veo u inostranstvu (1716—1717). a 37. i pošto nije bilo epidemije. Petar naređuje „da se prouči ovaj predlog. On odmah nar eđuje da se najpre pokuša u Arhangelskoj guberniji. ono je isto (37. Njegovi rezultati su skoro isto onoliko nepovoljni koliko i u 1710 godini. te Petar odmah naređuje da se izvrši popis begunaca koji su se sklonili u ta sela i da se vrate u zavičaj. ili najzad nije to možda sam o varka. U znak nagrade za njegove savete.

po kome nepokretna dobr a prelaze na najstarijeg sina. ume sto da su diletanti. a pokretna dobra i kapital na mlađu braću. ugledajući se na tuđinske obrasce. Podneseni projekti. najvažnije u njegovoj vladavini. 21 2 Reforma iz 1718—1722 godine odnosila se na tri glavne tačke: trgovačka i industriska p . evropski specijalisti koji više ne izlažu opšte ideje. Idući za svojim „savetnicima”. Kod njega je on našao ideju za onaj neuspeli zakon o neo tuđljivosti nekretnina. „savetnici” dolaze postepeno — kao što smo videli — do toga da osuđu u izvore prihoda koji su postali neproduktivni (dobici od soli i kovanja novca) do predlaganja da se napuste neuspešni načini (popis iz 1717 godine). šal je on godine 1714 — uostalom bez uspeha — ekspediciju u te krajeve. Slaba strana njihovih predloga je što su ponekad odveć malo prilagođeni ruskom životu. a ne republikama i parlamentima”. Fjodor Saltikov. ali se on isto tako bavi zavođen jem „opšteg narodnog prosvećivanja i predavanja svih liberalnih nauka”. Prilikom ove reforme. jedan 2 Jer su ga vršili landrati (Landrat) guberniski činovnici. o korporati vnoj organizaciji — da stručna ili zanatska obuka traje sedam godina i da svaki mora biti upisan u svoje stručno udruženje. a da se ne upropašćuje narod”. Što se tiče nep osrednih potreba države. kao i do potre be jedne obimne i sistematske reforme po uzoru na inostrane obrasce. uostalom. 21 1 izveštaj koji pokazuje kod njega širinu pogleda dosta retku u to doba među Petrovim „savetnicima”. o osvajanju Azije preko Sibira. Ako su ponekad predlozi Saltikova rizični i malo praktični.i da treba izmeniti samo načelo neposredne poreze zasnovane na „ognjištima”. Petar. drugiput oni naprotiv po kazuju znatnu dalekovidost. Ali su glavne linije te reforme već ocrtane dovoljno jasno. sada su stručnjaci. ili na primer savet da se šalju mladi ljudi u inostranstvo da bi se uputili u diplomatiju i da bi naučili moreplovstvo (odluke primenjene 1714 i 1715 godine). Zbog toga. oni odgovaraju na pitanja namerno postavljena. Kaspijskog i Aralskog Jezera. Petar počinje da se interesuje ne samo za napredak brodarstva i vojne v eštine. od 18/29 marta 1714 godine. — što propisuje ukaz od 20/31 marta 1722 godine. ona je često puta prevremena i neprirodna. za najnovije modele pušaka i poslednja usavršavanja u brodogradnji. kad reforma prestane da bude slučajna i posta ne svesna. već i za soc ijalno zakonodavstvo i za pravilnu organizaciju više nastave u Rusiji. Pe tar je išarao zabeleškama njegov rukopis i koristio se njim u nekoliko svojih odlu ka. Isto tako pod uticajem njegovih saveta o organizaciji s poljne trgovine. već u svome zapadnjačkom iskustvu traže praktično rešenje posebnih problema. nimalo slučajni. a njihovi sastavljači. plemić kome je bilo povereno da primi isporuku brodovlja u Engleskoj i koji se „u slobodnim časovima” — kako on kaže — „trudio da prikupi iz zakonskih odredaba engleske države i drugih evropskih država „samo ono što bi godilo samodržnoj državi. On prihvata i dr uge predloge Saltikova. On sebi postavlja isti zadatak kao i ostali „savetnici”: „istraživati velike prihode. Petar se ponekad — kao u 1711—1713 godini — slepo povodi za savetima koje mu drugi daju. ne obraća dovol jno pažnje ovom nedostatku. koja je kao i ova prethodna potekla iz Engleske. a njegove političke zamisli izgleda da svedoče o dub okom poznavanju zapadnjačkih primera. napisao je godin e 1712. kao na primer predlog da se u svakoj guberniji stvore pri manastirima učilišta gde bi se mladići do 23 godine pripremali za građansku i vojnu službu (ukazi od 20/31 januara i 28 februara/ 11 marta 1714 godine). Od njega j e pozajmio i ideju. koji ima običaj da radi brzo i da nameće svoju volju opštim sredstvima.

poreklom iz Šlezije. razume se.” Godine 1715 Luberas je između ostalog. Čak i za vreme svoga putovanja po inostranstvu (1716— 1717) daje on prve povelje kojima dopušta otvaranje privatnih fabrika. da bude onako priprost kao samouk Posoškov. veruje u mogućnost njenog razvoja. šumski proizv odi davaće potašu. Bilbau. — izj avljuje on — iako je „potrebno poslužiti se prisiljavanjem. smolu. On proučava dva glavna činio ca od kojih „zavisi ekonomski napredak i jačanje jedne zemlje” ili „naprotiv. Trgovačka i industriska politika. lova. u Beču. katran. kao što i naši ljudi ništa ne znaju o njihovoj. nabavkom mašina i svim drugim sredstv ima. on pravi teoriski pregled raznih privrednih grana iz kojih potiču ta bogat stva: žito će služiti za izradu rakije. on ukazuje na potrebu da se. da bi se pobrinule o socijal nom i nacionalnom interesu. kosti. Što se pak tiče industrije. Amsterdamu. a to će reći izgnanstvo tuđinaca i njihovih konzula. a uvod koji prethodi ovim poveljama postaje ubrzo tekst konačne „uredbe” industriskog kolegijuma (Manufaktur-Kollegija). Luberas j e daleko od toga. Ali glavno obeležje Petrove politike je u tome što državna trgovina i ind ustrija prestaju da teže jedino usko fiskalnom cilju. kao što se vidi.. u istini. — U oblasti trgovine i industrije Petar nije stvor io ništa novo. Petar i nema nameru da naplaćuje. jer Rusija raspolaže velikim prirodnim bogatstvima. poslao mu je jedan spis u kome podrobno izlaže teoriju merkantilizma. on ustaje protivu monopolis anja celokupne trgovine od strane države i tvrdi da. Njegove savete pohitao je Petar da usvoji. stočarstvo će davati vunu. 21 3 Već 1715 godine postavlja on trgovačke agente u Parizu i Anversu. naprotiv. rudarstva itd. kožu. no „pod uslovom da plaća državne takse”. Od 6/17 aprila 1719 godine slobodna unutrašnja trgovina p obeđuje državne monopole. Kadisu. jer toga dana Petar jednim ukazom — „da bi dokazao velikodušnost prema trgovcima ruske države” — odlučuje da samo dve vrste robe. što je tada bilo u modi. spoljna trgovina ne može da donosi koristi. lepak. svaki ko bude osnovao neku fabriku biće oslobođen svih državnih ili opšt inskih nameta. Naimenovaće i druge. preporučivao stvaranje „trgovačkih savetnika” u glavnim pr istaništima i trgovačkim gradovima. tu on. ipak je isto tako neophodn o potrebno ohrabriti industrijalce savetima. a to će reći trgovačku poštu „da i ne mogu ništa znati o našoj robi. u Liježu i Bordou godine 1723. kao i izvoz i uvoz. da se stvori je dan centralni organ (idustriski kolegijum). finansiska organizacija i administrativno uređenje. u Kadisu i u Kini godine 1719. a to su: plovidba i industrija.olitika. L ibeku. Prilikom njegovoga putovanja u inostranstvo 1716—1717 godine. i da se u inostranstvu osnuju trg ovačka pretstavništva i da se naimenuju trgovinski konzuli u Dancigu. Kopenhagenu. On je pre sklon da „silom” osniva fabrike i da im daje povlastice. Iak o se „u industriskim poslovima ne treba zadovoljiti samo tim da se čine predlozi”. i o interesu države. kome bi bila dužnost da vodi nadzor na d radionicama i fabrikama. dobivaće pomoć i pozajmice bez interesa. bez transakcija i privatne inicijative. govoreći da treba „dobro začepiti otvor”. njeno iscr pljenje i potčinjenost”. Lisabonu. državni kapitalizam još je cvetao u Rusiji u XVII veku. potaša i smola — i to jedi no da bi se sačuvale šume — ostanu monopol države. a u isto vreme. Pošto Rusija ne može da izvlači v eliku korist od plovidbe zbog tuđinske konkurencije on se ograničava na to da prepor uči zauzimanje još jedino slobodne geografske tačke — ribolovišta na Špicbergu i predlaže da e tamo potajno otpočne građenje trgovačke flote za eksploatisanje lova na kitove. Bordou. pomoglo c aru da napusti dotadašnje shvatanje.” Prema tome. a prodaja njegove robe . dobiju kredite iz inostranstva. Pošto je za tim nabrojao proizvode živinarstva. Londonu. godine 1716. Još za vreme cara Alekseja je Englez Koliks rekao da je u Rusiji car prvi trgovac u svojoj zemlji” i „prvi proizvođač”. Berlinu. Upravo je primenjivanje zaštitnih mera i merkantilizma. a da će svaki moći da prodaje ostalu robu koja je dotada bila monopolisana. čisto utilitarno. Kako nije poznavao ekonomsku geografiju zemlje. nekakav baron Luberas. koji propoveda pasivnu borbu protiv tuđinske konkurencije. ako bi one bile prepreka za razvijanje m erkantilizma. Ove takse. U isto vreme kada j e ukazivao Petru na nezgodne strane izvoženja sirovina i opasnost da se uvozi više f abričkih proizvoda nego što se proizvodi u zemlji. radi oživljavanja industrije. lan i konoplja za jedra i hartiju.

To čini da je u godini 1718 trgovina Arhangelska pala od 3. 18/29 januara 1721 godine fabrikanti i sopstvenici mehaničkih radionica. jer ruska industrij a „ne može uspeti da isporučuje zlatotkanu svilu u dovoljnoj količini za celu zemlju. fabrike čoje. Finansiska reforma. u ovom slučaju fr ancuske. od 1722 do 1724. izvesne industrije koje su posto jale pre njega (oružnice. pošto tkačnica tepiha koj u je sagradio za čuvenog Leblona — „čudotvornog veštaka” koga je sa još četvoricom zanat a doveo u Rusiju.000.000 rubalja na 300. 000. No kasnije su se prilike izmenile: iako je popis stanovništva iz 1717 godine pokazao da ne treba oče kivati povećanje broja poreskih obveznika.” Sve ove Petrove tvorevine ne postižu željeni uspeh: na primer.000. već i opšteg ekonomskog stanja zemlje. prema 53 u 1710 godini. nasuprot tome. i trgovci počinju da se žale zbog toga učestvovanja plemstv a u poslovima. koji je pisac jamačno pod neo prvih meseca 1717 godine i kome je kao objašnjenje dodao jedan Izveštaj o prihod ima francuske države. Petar se ne usteže da upotrebi strogost i silu. pošto se u Parizu divio čuvenoj radionici tepiha Goblen. koji traže da se smanje carinske takse na inostranu svilenu robu. posle njegove smrti moraće da se izbrišu sa spi ska „fabrikanata” mnoge ličnosti koje su uzele taj naziv samo da bi se koristile povla sticama koje su za njega vezane. — p ošto nije mogla da nađe pogodnu vunu. on obično preti prestupnicima da će biti kažnjeni teškom robijom ili konfiskacijom imanja. predlaže da se svi neposredni porezi zamene „jednim porezom od 50 kopejaka od glave koji bi se ubirao od celokupnog nižeg staleža”. Jedan nov projekat za stvar anje jednog fonda namenjenog za uvećavanje državnih prihoda. i naređuje da se te takse naplaćuju čak pre nego što su ruske fabrike i počele da proizvode. . je — kao što i treba očekivati — mnogo bolje prilagođen ruskom životu nego prethodne m ere. uvećavanje „ognjišta” koje j e zapaženo među stanovništvom ulivalo je izvesno poverenje zakonodavcu. na primer. 21 4 radnici su morali besposličiti. ne misleći da propisni razboji za tkanje neće moći da uđ u uzane izbe seljaka i da će jedan deo seoskih tkača biti upropašćen. posede i robove za pot rebe svojih preduzeća. Isto tako u ovom razdoblju pojavljuju se u Rusiji i veštački vodeni putevi. samo je jedan završen za njegova života. ovako on postupa kad reguliše prera du koža. Međutim. dok se trgovina Petrograda od ničega popela na 4.000. Nasuprot tome. kad određuje širinu platna. problem koji treba rešiti mnogo je složeniji nego u 1710 godini. rudnici) ostvarile su za njegove vladavine t rajne napretke. Jasno je da Rusija još nije zrela za pravilnu industrisku proizvodnju. u godini 1725. Premeštanje spoljne trgovine iz Arhangelska u Petrovu omiljenu varoš Petrograd takođe je rezultat prinudnih mera. jer to njima nanosi štetu. samo 12 stranih brodova. I ovoga puta j e jedan dobrovoljni „savetnik”. Ova politika smeta mnogo baš samim ruskim proizvođačima. Kad on propiše nove metode fabrikacije. ovlašćeni su da kupuju zemljište. On nameće fabrikant ima zatvoreničku radnu snagu: godine 1719 šalje on. — Drugi deo reforme iz 1718—1722 godine. Isto tako mnoge od 150 fabrika osnovanih za njegov e vladavine postoje samo na hartiji. godine 1712 on uopštava ovu odluku i stavlja krivce na raspoloženje industriskom kolegijumu. dao Petru ideju vodilju za njegovu reformu. iako su njihovi proizvodi bili osrednji i skuplji od inostranih. Onda je bilo dovoljno podeliti ukupnu cifru vojnih rashoda sa brojem poreskih obveznika da bi se dobila cifra ličnog poreza za svakog pojedinca. broj stranih brodova popeo od 116 na 240. ali od šes t kanala koje je Petar nameravao da načini. a to će reći finansiske ref orme. dok se u Petrogradu. koji dobro poznaje strane finansije. u fabriku platna nekoga Turčanjihova „žene i devojke koje su državne vlasti kaznile u M oskvi ili u drugim gubernijama zbog njihovih prestupa”. „da tkaju lan”. U isto vreme štiti on svaku novu industriju pomoću veoma teških zaštitnih carina na sličn u inostranu robu. „Visoke ličnosti” iz careve okoline pozvane su čak da osnivaju trgo vačka i industriska preduzeća. boravilo je u luci Arhangelska.biće rasterećena svake takse. na koje s u proširene plemićske povlastice. na veliko nezadovoljstvo trgovaca. Petrov neuspeh nije jedino posledica njegovog neiskustv a.

popisivanje jedino onog stanovništva koje podleže oporezivanju. on je najpre ostavio mogućnost da se pr ibegne starim metodama da bi se odredio njegov iznos. iako su one već odavno postale nepouzdane. jedan naročiti „desetak”. kada se zna da posle izvesnog vremena rezul tati popisa neće više odgovarati stvarnom stanju.000. kao što se obično kaže.000. on predlaže takođe da se zavedu pasoši i da se pojača policiski nadzor nad opštinama. bilo stalnu kontrolu broja radnika. postaje grupni: svaka opština je oporezovana prema broju poreskih o bveznika upisanih prilikom poslednjeg popisa i njen deo poreze razrezuju zatim s ami stanovnici na stvarne poreske obveznike. I upr avo godine 1717 Petar po prviput spominje ovaj porez od glave u dva svoja pisma.” On savetuje „da se ne popis „ognjišta”. u Rusiji nema ničega sličnog ni z a vreme Petrove vladavine. ostavljajući godinu dana roka. „prema mitu koje su primili. jedno pisano iz Kalea. bežanje iz zavičaja.000 rubalja. kako bi se sprečila 21 6 . Kada je Petar konačno usvojio lični porez od „duše”. o pasno širenje razbojništava i krađa. iako još uvek zadržava nadu da oporezuje samo gradsko stanovništvo i da će „naći novac ne opterećujući narod previše”. Iste godine zavedeni su i pasoši ili „propusna pisma”. Neki Ivan Filipov tv rdi u svom projektu da „propadanje naroda. koji se u svakoj porodici menja iz godine u godinu. ipak se više približuje stvarnosti nego ona k oja računa 50 kopejaka od glave. On osim toga smatra da treba ubirati od sveštenstva. pa čak i manje. Drugi jedan „bezimeni savetnik” pita se zašt o da se ne ubrojavaju deca i starci. Ni u 1719 ni u 1720 ovaj opšti popis ne može da se završi. što će se konačno regulisati „ om” od 1724 godine. plemstva.. i to da na svakog vojnika dođe po toliko i toliko „ognjišta” ili „duša”. i svi će biti jedna ki pred zakonom”. koja bi mog la da zameni sve dotadašnje. Naprotiv. ume sto da je lični. čas 10. — „te da sv aki plaća prema svome zvanju i prihodu. Drugi 21 5 „savetnici” bave se naročito popisom poreskih obveznika. Njegova procena. u novem bru 1717 godine. Među teškoćama na koje on nailazi.000 stanovnika — što je približno tačno.duše”. Od ovo nekoliko kratkih redova Sena t stvara ukaz od 22 januara/2 februara 1719 godine o popisivanju „duša”. od zanatlije do kneza vladalačkog roda”. tamo je običaj da se za vreme čitavih desetina godina ostane pri ciframa poslednjega popisa . Godine 1720 naređuje on da se popisanim seljacima d odadu i sluge. ma koliko da je približna. 26 novembra/7 decembra 1718. On smatra da je bolje da se popiše c elokupno stanovništvo i utvrđuje 75 kopejki od glave za novu ličnu porezu. On je logičniji od Filipova. Da je oporezivanje po „ognjištu” zamenjen o oporezivanjem od glave ili . mogao se stvoriti uži odnos izm eđu poreza i poreskog obveznika. Na ovaj način „niko neće više biti kinjen i ugnjetavan. — on proračunava da će predloženi porez dati 6. da dadu izjavu. u praksi. a to će reći odraslih lica. jedna od najvećih dolazi otuda što Petar neprestano uvećava katego rije poreskih obveznika. nego seljani oba pola koji obrazuju jedno „ognjište”. I zaista. pret postavlja bilo postojanje katastra. prema tome šta de zgodnije. te da bi se znalo kol iko ima u svakome selu „duša” muškog pola”. itd. Da bi se suzbilo iseljavanje. a drugo iz Pariza. odlučuje se on da dopuni ovaj propis: „Tražiti od svih. Otuda izlazi da neposredni porez. i „duša” postaje ubrzo poreska jedinica isto toliko formalna koliko i „ognjište”. dolaze „od nepravilnog popisivanja”. da raspodeli izdatke suvozemne vojske i mornaričkih regruta „na sel jake. koja daje rublju i po od svakog odra slog radnika. a da se ne uračunavaju mal deca i starci”.” Tek posle godinu dana. jer naređuje Senatu. a to će reći po rez na prihod — što odgovara desetku ustanovljenom u Francuskoj 1710 godine. ako se saberu oba p ola. Međutim. kao i napuštanje sela. ni posle njegove smrti. i on optužuje popi sivače da ubeležavaju u spiskove čas 20 osoba po „ognjištu”. Ali.Ceneći da u Rusiji ima 12.

da bi se zaštitila trgovina i industrija (kolegijumi za trgovinu i industriju). imaju kao protivtežu prihode od kovanja novca i prodaje soli.000 rubalja za đeneralštab i 73 puka dragona i pešadije. onda u osnovi nije toliko važno da se jedna nesavršena organizacija zameni boljom. Prilikom njegovoga drugog putovanja u inostranstvo poziva on i Luberasa da sarađuje na reformi. koji su do nedavno iznosili 6.000. u Hesenu i Saks . ali zaboravlja da spomene i jedan sedmi. ma koliko njena načela izgled ala savršena.000 rubalja.500. nego je samo zauzeo prazninu koju je z a sobom ostavilo ukidanje ove skupštine.175.000. Ova kontrola. njemu je predložen kolegijalni sistem. on se obraća Henriku Fiku decem bra 1715 godine. ali ga ozbiljno ispituje tek u jednom svojeručnom spisu od 23 februara/3 marta 1715 godine. Senat nije zamenio Bojarsku dumu. Za najglavnije od ovih.000. nisu mogle popuniti. i na 1. fi nansija — kamer-kollegija — i trgovine). nije bila primenljiva na Rusiju.000 rubalja: budžetska ravnoteža je uspo stavljena. kao bar on Luberas. i Henrik Fik. prikazi sudova i Sinoda. gubern atori i vojvode dobili su nalog da na licu mesta provere podatke. osim toga. zatim prihode onih ustanova koje nisu potpale pod centralizaciju. zbog toga se taj i naredni popisi nazivaju „revizijama”. Ona je neobično složena. daje povrh toga 2. 570. Isti je 21 7 slučaj i sa kolegijumima. diplomatiju. i n a 1. spoljnih poslova. dvor.000 rubalja. baš zbog svoga tuđinskog obeležja ova reforma. dakle sa zaokrugljenim brojem poreskih obveznika. dobiva se iznos lične pore ze u 1724 godini od 80 kopejaka na svaku „dušu”. U 1725 godini delitelj se povećava na 5 . kao i od posebnih taksa i carina.000.000 u 1725 godini. koja je završena te k u decembru 1723 godine.500.0 00 . Porez od „duše”. a to će reći usred h aosa što ga je izazvalo ustanovljavanje gubernija. Tako se celokupni državni izdaci penju na približno 7. Francis Li mu je prepo ručio da stvori kolegijume u Rusiji. I tako celokupni državni prihodi. daje značajne rezultate: ona otkriva da je preko 2.„zatajivanja koja su zapažena ranije u ognjištima”.000 za garnizonske pukove. Da bi se na njih razrezali izdaci na vojsku. admiraliteta.400. zaokrugljene su cifre budžeta iz febr uara 1720 godine na 3.000 rubalja podele sa 5.000.000. Ali tek 1712 godine. Ukidanje pr ikaza ostavilo je prazninu koju ni Senat ni centralne službe. što čini ukupno 2.duša” bilo zatajeno. a naročito posredni porezi. do stižu dakle pri kraju Petrove vladavine 8. Petrove nade nisu bile prevarene: zvaničan ukupni broj poreskih obveznika dostiže 5. carine i porez na krčme. Drugi prihodi pokrivaju o stale rashode. Kad stranci predlažu da se kolegijalnim sistemom zameni nače lo lične uprave. koji su se još j ednom udvostručili od 1721 godine. koji nosi naslov Rasmatranja o kolegijumima. Ovaj zaborav nam otkriva izvor iz koga je crpeo svoje podatke. koliko da se kako tako sastavi jedan centralni organizam koji ned ostaje. poreklom iz Holštajna. a to su rashodi mornarice. Iako jedan poslednji ukaz iz marta 1 721 godine kaže da će zatajivači moći da poprave svoju pogrešku do 1/12 septembra. čime se opravdava nepoverenje koje su ulivali raniji popisi. penjući se od 600. ovaj odabira u Hambrugu. te je tako porez konačno utvrđen na 74 kopejaka. sume što ih je davala Petrogradska gubernija i novo osvojene p okrajine. jer se ista omaška nalazi u naslovu jednoga projekta koji mu je bi o podnesen u to vreme. koji su u ovom slučaju pravi stručnjaci.400. drža vni kolegijum (Stats-kollegija). Uostalom.000. Rusiji je nedostajao sistem usklađenih centralnih i lokalnih ustanova. On tu nabraja šest švedskih kolegijuma (pravosuđa. Berlinu. koga smo već pomenuli. delimično uspostavljen e.000 „duša” muškoga pola. za vreme njegovoga prvog putovanja u Englesku. koji su stvoreni posle iščezavanja prikaza. pošto su stranci. Petru je odavno poznat ovaj naz iv „kolegium”.500. — Razume se da se ovi finansiski rezultati ne mogu odvoji ti od administrativne reforme.200.000 u 1724 . određeni su svi dopunski prihodi koji potiču od gube rnija. posle napretka merkantil ističke doktrine. ako se ovih 4. koji ot sada zamenjuje sve druge neposredne poreze. rata. Da bi ostvario taj projekt.000 rubalja na 1.000 rubalja. Administrativna reforma. I njene ideje vodilje došapnul i su Petru „savetnici”. Svi ostali rashodi.000 .000 rubalja. kao što su prikaz Male Rusije. Sa ovim sistemom Petar vrši prv i opit 1713 godine. a na prvom mestu za građevine.

on i prevodi sa švedskog jezika pravilnike za svaki kole gijum. on dolazi ubrzo do ubeđenja da u Rusiji ne postoji nikakvo oblasno jezgro koje bi se moglo pretvoriti u srez. poveravaju svakojaki zadaci. zavođenje kol egijalnog sistema pretpostavlja reorganizaciju gubernija. pobožnije i čestitije o što su švedski seljaci”. a land jedinici višega reda — zemlji (oblasti). Sve što je on mogao učiniti pre kolegijalne reforme. te je Petar odavno tražio — no bezuspešno — način da vojvodi doda jedno izbrano telo sastavljeno od plemića. ne bi mogao da bude opterećen većim brojem p odručnih lica. landsrat-ima. i dodaje: „Slobodan seljak je toliko ponosan na svoju čast.onskoj 148 budućih činovnika . samo pod ovi m uslovom mogu kolegijumi učiniti Rusiji iste usluge kao u Švedskoj. ovaj. Pre svega. Međutim. mnogo je veća od švedskoga okruga. U Švedskoj svakim srezom. Senat. „U Švedskoj” — primećuje Fink — „landfogde nema pod svojom upravom više od 800 do 1000 seljačkih „ognjišta”. što će mnogo komplikovati njegov rad. U Rusiji. upravlja jedan činovnik koji se zove fogde ili länsman. to je da podeli gubernij e na „otseke” sa nešto više od 5. Fik utvrđuje da „radi prim oravanja ruskih poreskih obveznika da se odazovu svojoj dužnosti. potpadaju neposredno pod kraljevsku vlast. te će landfogde . Fik najpre počinje da istražuje n eku simetriju između ovih švedskih oblasnih jedinica i istovrsnih ruskih organizacij a. već njihova nadležnost pripada gubernatorima i njih ovim pomoćnicima. relativno maloga prostranstva. već u početku njihovoga postojanja stavlja im na čelo senatore. U tom obliku one prelaze u Rusiju: socken ili kirchspiel sa baltičkih obala odgovara volost-i (srezu). no čija je poslednja forma datirala od apsolutističkog državnog uda ra Karla XI. ka o oligarhiska ustanova. koji u isti mah ima dužnost da prikuplja obaveštenja koja o selja cima traže više sudske vlasti. pored jednoga sudsko g činovnika (häradshöfding). nema landfogde-a u gubernijama. Upoređujući ih. i svi činovnici poznaju dob ro svoj posao. Zatim.” I tako su ov i „glasnici” vlasti jedina veza između niže klase. a docnije će na ta mesta postaviti manje važne ličnosti. svaki srez ima svoj iza brani sud. Ovi seljaci. ili će pak poveriti prikupljanje poreza „zem ljoposednicima i njihovim upravnicima”. vernije. pastor sarađuje pri utvrđivanju cifre poreza za svakog po reskog obveznika. kao što Fik mora da prizna. U Rusiji se ne može naći ništa slično ni tome sistemu koji se stvara o postepeno kroz vekove. U Švedskoj. Pre vladavine Karla XII. pretvoreni u čisto birokratske us tanove. Ujezd isto tako ne odgovara tačno härad-u ili okrugu.” U Rusiji je sasvim drukčije: ili će landfogde-e morati lično da ubira po reze. u härad-u postoji veoma dobro organizovan poreski aparat. Oblasna organizacija u Švedskoj sadržavala je tri administrativne podele. k ojim upravlja landfogde sa svojim pomoćnicima. seljaka. ukinut je. Od kraja XVII veka. pošto već ima dovoljno posla sa svojih 800 do 1000 „ognjišta” i odgovarajućim poreskim knjigama. lakše je stvoriti jedan okrug nego jedan srez . Pet ar ne samo da nije ukinuo Senat. a da ga on odmah ne tuži za uvredu”. niti ovim moralnim običajima. härad ili nekadašnja centurie odgovara ujezd-u (ok rugu). švedski kolegijumi brojali su među svojim članovima najugledn ije plemiće kraljevine. koji su isto tako bili članovi Senata i obrazovali jednu pos ebnu kastu kojom je bila ograničena vladareva vlast. a kolegijumi. Ali čak i ova upravna jedinica. kojima se. predaju svoj porez neposredno landfogde-u. taj kamen temeljac švedske adminis trativne zgrade. „tako da u čitavome 21 8 hrišćanstvu” — piše Fik — „nije lako naći poštenije. da ča k i jedan plemić ne bi smeo da ga nazove lopovom ili bitangom. Jasno je da ovaj sistem ne može da bude presađen u Rusiju bez ikakvih izmena.000 „ognjišta” i da na čelo svakog otseka postavi po jednog dsrat-a. stvarajući kolegijume. poput slobodnih ljudi. u kome je grupisano seosko stanovništvo. koje su po ticale iz davnine. iako u Švedskoj administracija radi uredno. gde oni pre tstavljaju jedan savršeno usklađen organizam u kome je izvršena stroga podela nadležnost i i prava. rasnije. osim toga. i države3. landratima su pr idodati glasnici.

a zatim i u ostalim gubernijama. Petar je odmah težio da ga uprosti. koja je finansiski iscrpena. koji ima samo bl agajničku dužnost i potpada pod državni kolegijum. no ipak pod uslovom da mu se dodele pet do šest „nižih komesara”. daju se s druge strane gubernijskim „otsecima”. sadrži 4 do 7 okruga. ovi niži činovnici imaju dužnost da paze na promene u imovnom stanju svakog poreskog obveznika. ona su doslovno prevedena sa švedskog. Ničega sličnog u Rusiji: „ne samo” — kao što naglašava Fik — „da je ruski gubernator na čelu admini ije. ne može više da izdrži tolike troškove. potčinjena jednom landshöfding-u. čija nadležnost. one ne mogu da odgovaraju trećoj švedskoj upravnoj jedinic i. koju su opustošile ruske trupe. bilo da je zaboravio da one postoje. lagman koji posebno bdije nad pravo suđem. sam guverner oblasti. područja pet do šest i po puta veća nego što su š i okruzi.„moći da ima na svome području 3 do 4. otsada postoje tri stepenasto poređane oblasne jedinice u Rusiji. ali je u njima izostavl jeno baš ono što je najglavnije. Jedino rešenje je da se podele na oblasti pr ostrane gubernije koje je Petar stvorio. već pri prvim pokušajima jedne ozbiljne reforme oblasne upr ave. Zbog toga. ali u Rusiji nedostaje osnova švedskoga sistema. postaje ovde prvi. samo jedna prelazna ustanova. najpre samo kao pokušaj u Petrogradskoj guberniji. U Švedskoj. drugi stepen sistema. koji ima „najteže i najvažnije dužnosti”. bilo da ih se nije mogao lišiti. land-u ili oblasti. da zamene organe volost-i ili srezova koji ne postoje u Ru siji. dok se na jednoj strani prosto naprosto žrtvuje srez. Da bi se to uvidelo. Utoliko pre ne može da ih izdrži usija. ipak ostaje dovoljno obimna i složena. landsrentmästre. a to je srez ili volost. a svaka od njih na 5 o kruga. 21 9 prinadležnosti činovnika u nekadašnjim švedskim srezovima”. Što se tiče ruskih gubernija. nekadašnjoj guberniji. naposletku. ona ima veliki broj činovnika sa strogo određeni m nadležnostima: landsekretärare. Ovakva švedska oblast. kao što su kolegijumi bili Senatu. landsbokförare. senat mora da vodi računa o prevelikim troškovima ko je za sobom povlači ovo administrativno cepkanje: administracija svih ruskih gubernija stajala je samo 173. Ono što se dogodilo sa centralnim ustanovama ponavlja se i ovde: nove oblasti potči njene su gubernijama. koja je podeljena na 14 oblasti. Švedski sistem nije uostalom ni bio usvojen u potpunosti.000 „ognjišta” umesto 800 do 1000. Pošto je Senat jasno izjavio „da u okruzima nema inteligentnih seljaka” sposobni h da vrše ove dužnosti. Suprotno onome što bi se moglo misliti. sve do kraja staroga režima. sa v iše od 5. pored njega postoje u okruzima još samo landsrat-i. oblast. To Senat i čini. dok je administracija samo Livonije . jer ona ne da je „dovoljne prihode za pokriće godišnjih izdataka na 3 Organizacija vlasti i ostaće. Istina. već u njegovu nadležnost spada i pravosuđe i kažnjavanje prestupa” — a do 1712 godine o n je čak imao pravo da utvrđuje cifre poreza. Fik predlaže da se ovi komesari izaberu između „plemića skromnog pol ožaja i bogatstva”. oni svake godine sastavl jaju i proveravaju „mesni registar” (grundboken) ili katastar i paze na plaćanje svih taksa.000. Fik priznaje da čak i ova Livonska gubern ija. zakonodavac je prenebregao da ukine stare. Primera radi treba uporediti „mesne komesare” okruga i njihove dužnosti u Švedskoj i u Rusiji. Ma koliko da je mala. jer on vrši nadzor nad svim o nim što u toj oblasti spada u nadležnost kolegijuma. ali su mu i oni potčinjeni. S druge strane. Zavodeći nove ustanove. oni su samo prosti . Zato se.000 rubalja. i zavodi se sva hijerarhija švedskih činovni ka. iako jasno o međena nezavisnim radom ostalih činovnika. u vreme „švedskoga poretka” stajala Šveđane preko 200. organ fin ansiskog kolegijuma. kao i u Švedskoj. dovoljno je rasmotriti zvanična uputstva koja su da ta novim činovnicima. podela zemlje na oblasti i okruge ne ukla nja raniju podelu na „otseke” i na osam ogromnih gubernija. Švedski sistem ne odgovara dakle ekonomskom ni vou zemlje. nerešiv problem. kao u Švedskoj. dok je poslednji stepen. potčinjena četvrtoj upravnoj jedinici. umesto da su ga zamenili. vidi kako upravna vlast pada u ruke jedne nove vladajuće klase koja još nije ko načno obrazovana.000 seljaka”. šef guvernerove kancelarije. U Rusiji. okrug. što lišav a započetu zgradu njenih temelja.

” u januaru 1727 godine on ide i dalje. kako bi pod bliskim rukovodstvom i na dzorom poslovali sa više opreznosti”. Vojvoda sad nema više dužnost da pazi na poreske obveznike. Vojvoda sad zamenjuj e kamerir-a i rentmeister-a.u ostaje dakle samo dužnost da pr ikuplja prihode od carina. S druge strane. a to će reći posredne i opštedržavne. Kako se naplaćivanje poreza vrši posredstvom plemića. da se nadležnost finansiskog kolegijuma ne poštuje. imaće otsada posla samo sa jednom jedinom kancelarijom. ponekad čak i po nekoliko puta naplaćuju isti porez i ne polažući račune. „mesni komesar'” p ostaje činovnik koga bira mesno plemstvo: i tako je. sada ih ima deset”. gubernatorima i vojvodama — koje će mere u mnogom olakšati siromašnima. umesto katastra. da se ukinu kancelarije i nadleštva mesnih k omesara i drugih činovnika iste vrste. hijerarhiska potčinjenost oblasti gubernijama i zvanično je utvrđena. i da se pravosuđe i kažnjavanje povere. već pod kolegijum rata. jer „onde gde je ranije bio samo jedan starešina na čelu seljaka. Posle naređenja „da se vojvode potčinjavaju gubernatorima.” Tako se celokupna administrativna hijerarhija svodi na jedno 22 1 jedino zvanje. ne postoji direk tan odnos između administracije i slobodnog poreskog obveznika. pa naređuje da se „stave u p enziju svi nepotrebni administratori. već da . Pošto se naposletku dolazi do istih rezultata kao i pre reforme. mesni komesar.22 0 naplaćivači poreza. kao i u prošlosti. Sve ove posebne odluke konačno su dovedene u saglasnost naređenjem koje je upućeno gubernatorima i vojvodama u septembru 1728 godine. tako da se jedva jedna trećina naplaćenih suma predaje državnoj blaga jni. U junu i julu 1726 godine uzima on u rasmatranje stvarno uprošćavanje što su ga pretrpele oblasne administracije i odlučuje da smanji „nekorisne plate” i „da penzioniše rentmeister-e i njihove potčinjene. Carev vrhovni savet prinuđen je. zašto onda da se povećava b roj činovnika i da se plaćaju naknadne prinadležnosti? Zbog toga se izvesna reakcija. koji je opet potčin jen gubernatoru. umesto da su lično odgovorni za svoje poreze. koji zamenjuje nekadašnjeg okružnog vojvo du iz vremena pre Petra Velikog. da u unutrašnjosti zemlje neizvežbani činovnici prikupljaju poreze neuredno. potpada ne pod finansiski ko legijum. kao i u prošlosti. od 1726 godine. ispoljiće se p onovo i završiće se uspostavljanjem starih metoda. Nekadašnje niže zvanje gradsko g vojvode uspostavljeno je i potčinjeno zvanju oblasnog vojvode. i okružna administ racija žrtvovana. obveznici su odgovorni zajednički. Slično uprošćavanje nižih stupnjeva objašnjava nam zašto su strogost i podrobno st više švedske administracije postajale nemogućne i bile bi uostalom beskorisne. da vodi računa o ovim kritikama. krčmi i centralne. da svaki od ovih ras polaže svojom kancelarijom i velikim brojem pisara. umesto da se trudi da pobol jša švedske metode. da od ostalih kolegijuma svaki prikuplja svoj prihod. posle sreza. na zvanje oblasnog vojvode. Stevan Kohijus . On opravdano napominje da je reforma „bila izvršena olako i bez potrebnih p riprema”. Novi činovnici nisu zauzeli svoja mesta u raznim gubernijama ni 1719 ni 1720 godine. on se vraća starim moskovskim navikama. namenjen za pokriće vojnih rashoda. a uputstva koja su sastavljana za njih popravljena su i prilagođena sistemu koji je važio pre Petra Velikog. pojavljuje ubrzo protiv nove oblasn e administracije: težnja za uprošćavanjem. kao i u prošlosti. da je broj tih činovnika mnogo veći nego ranije. O primeni novoga finansiskog sistema ostao nam je jedan veoma interesantan izvešta j što ga je 1723. jer um esto da odlaze u razne kancelarije i raznim službenicima. koja će postati naročito živa posle Petrove smrti. postoje samo „revizioni spiskovi”. te se nov lični porez od „duše” pretva ra u skupni. usled toga što on prikuplja glavni neposredni porez. u jednom skupn om sistemu koji će trajati do stupanja na presto Katarine II. Ali. Oblasnom kamerir. godine napisao jedan član finansiskog kolegijuma. koju je već i sam Petar pokazao. već se seljački porez uplaćuje posredstvom njihovoga gazde.

bez obzira na položaj njegovih članova u carevoj službi. nisu ni same bile dovoljno dovedene u saglasnost. te je u tom pogledu demokratska.” Prilikom stvaranja kolegijuma. mornarice i spoljnih poslova zadržavaju svoje prvenstvo u odnosu na ostale k olegijume. koji bi sa povećanim brojem članova obrazovao dva otseka ili „vrhovnih direktorijuma” za sudsko policiske poslove i finansije. ekonomski m i administrativnim reformama samo ukoliko se one dotiču glavnoga problema. jedna „nadkancelarija carstva”. vladareve funkcije. Uprošćavanje oblasne administracije moralo je logično imati za posledicu i uprošćavanje ce ntralnih ustanova. zahvaljujući svome autoritetu. razne otseke. zvane povitje (otsek) i stol (k ancelarija). i novoga ljubimca Jagužinskog. promene koje on izvodi toliko su duboke. k ao što smo videli. rusko društvo će postepeno dobiti aristokratsko obeležje: pre svega. itd. Ipak. S druge strane. odluke koje on lično donosi popunjavaju nedostatak jedne vrhovne političke centralne ustanove. Ove centralne ustanove. pomilovanja. neka vrsta tajnog saveta za vojne i d iplomatske poslove. prema starinskom običaju. kojima su bile potčinjene mesne službe. Kurbatov. te da se obrazuje jedan uređen sistem više državne uprave i da se između ova četiri organa razdele.goni lopove i razbojnike i da upravlja karantinskom službom i merama protivu požara . koji će kasnije poslužiti da se označi skup vrhovnih administrativnih ustanova. predzn . ovih „visokoblagorođija” kako se one nazivaju. i ona će i biti stvorena odmah posle njegove smrti. gde će povremeno zasedavati Njegovo Veličanstvo car. Petrova re forma se ne zaustavlja ni pred kakvom preprekom. Sve kancelarije i nadleštva usredsređena su u jednoj jedinoj kancelariji koja ima. kao i naspram Senata. imati da upravlja državom. on se bavi finansiskim. On daje direktorijumu finansija naziv „Vrhovni lični savet”. vojske . Ma da ova poslednja evolucija samo počin je za Petrove vladavine i završava se tek za vladavine njegovih poslednika. utišava ili ublažava raspre „visokoblagorođija”. koji je postavl jen za državnog pravobranioca u Senatu 1722 godine. usled poremećaja koje je ona izazvala. radi otpravljanja redovni h poslova. Kada je Petar započeo novu reformu. koji je zavođenjem redovne vojne službe modernizovan i obnovlje n uvođenjem elemenata uzetih izvan njegovih redova. kolegijumi vo jske. ona izjednačuje sve društvene jedin ke. Sa svoje strane Fik preporučuje da se izmeni organizacija Senata. Obrazovanje povlašćenog plemićskog staleža. Svaka briga za socijalnom reformom njemu je tuđa. potvrđivanje i izmena zakona utvrđivanje novih poreza . da one moraju im ati odjeka na društveno uređenje. Senat nije iznad svih kolegijuma. postaje zatvoren stalež. kao i raspre između njegovoga nekadašnjeg ljubimca 22 2 Menšikova. nekadašnji branilac administrativne centr alizacije. SOCIJALNE POSLEDICE PETROVE REFORME Petar se jedino interesu za rat i diplomatiju. Međutim. ovaj pa k postaje dalje jezgro budućega plemstva koje će. Što ovaj Vrhovni lični savet nije stvoren za Petrova života. nekadašnji društveni stalež „vojnih obveznika”. najglavniji izvor pometnji. — Pošto je bila korenita i despotska. mornarice i spoljnih poslova. Pored Senata. uzrok je careva moćna ličnost. 3. savetuje da se stvori jedna „vrhovna uprava”. načelnika vojnog kolegijuma. postoji sem toga i jedna ustanova sa nedovoljno određenom nadležnošću: jedno veće sastavljeno od „v isokih ličnosti” iz neposredne careve okoline. problema vojske. Međutim. On predlaže da se ovim direktorijumima priključe dva druga organa: jed an „Sinod” i jedan „Tajni savet za spoljne poslove”. I upravo je rad ovih visokih ličnosti” koje ne obrazuju neko red ovno telo. potreba za ovakvom ustanovom već se oseća. Načelnici triju glavnih grana državne uprave. On. oduvek su bili iznad Senata i obraćaju se njemu „prema ukazu Njegovog Veličanstva. i iznad njega.

a kada treba ići u rat. svoga konja i slugu. po k ome niko ko nije ispunio tu obavezu ne može biti proizveden za oficira. Petar potv rđuje ovu povlasticu stvarajući godine 1719 Leib regiment dragona. koji umesto sebe šalje u rat jednog siromašnog p lemića. dok on „krstari poljem u zaprezi o d šest konja i upropašćuje svoje susede. a neprek idni ratovi. — ako je verovati Posoškovu — biraju kakvo p ovlašćeno mesto ili još bolje kakav položaj koji im donosi koristi. radi proizvođenja z a oficira. pravilnik iz 1716 godine utvrđuje (više nego što naređuje) da. misleći jedino da se vrate svojim kućama. Sasvim je prirodno da se u takvoj sredini ubrzo razvi la „staleška svest”. u kome s u sami plemići. on i dalje zadržava pov lašćen položaj u redovima vladajuće klase. samo menjaju metode : umesto da se kriju po svojim domovima. Ali činjenica da ove pretnje moraju neprestano da se ponavljaju i pooštra vaju dokazuje njihovu bezuspešnost. prve Petrove reformne mere ne dopuštaju da se predvide takvi rezultati. Kampredon tvrdi „da su najveći bro j gardiskih pukova sačinjavali sinovi kneževa i bojara. On primorava plemiće da uče matematiku. te da „tako poniža va otmene porodice”. pošto je stavljen izvan zakona.” I pored svih ovih zabušavanja. pretstavnici ruskog šljahtestva ili plemstva — to je jedan od prvih prim era upotrebe ove reči — nemaju drugog načina „sem da služe u gardi”. Zar nije on slao upotješnjuj-ske pukove konjušare iz svojih štala da tamo budu rame uz ra me sa njegovim drugovima u kocki. svaki ima pravo da i opljačka. čak i kad je prinuđen da živi u kasarnama i da ra i grube poslove. oni. među kojima i kneževi (Golicini. drugim rečima. On im takođe nameće obavezu da služe kao prosti vojnici i potčinjava ih ukazu od 26 februara/9 marta 1714 godine. ali služi u gardi. — docnije ćemo vi deti kakva je bila sudbina ovog programa nastave. pošto otsluži svoj rok. oni se sklanja ju u pozadinu. on ga zamenjuje velikim smotrama plemića i vrši strog popis dečaka i mladića. Vojnik u gardi. zar nije on glasno tvrdio da ruski vojnički stalež treba da „služi državi? U to vreme je b io odveć rasprostranjen običaj da se izbegava vojna služba. 22 3 Godine 1712 mladići iz Moskve odvedeni su u masi u Petrograd na smotru. kao što smo videli). Godine 1704 (jedne od najtežih godina. Ipak. načelo obavezne javne službe je uspostavljeno. Međutim. kako kaže Kurakin? S druge strane. od kojih dve stotine pravih kneževa. postaje odmah oficir u vojsci i za država na taj način svoj društveni položaj i svoje hijerarhisko dostojanstvo. Petar pokušava da zavede pripremnu obuku između desete i petn aeste godine. plemić koji ne dođe na smotru izlaže se mogućnosti da bude „obeščašćen” i da doživi „građansku smrt”. Posoškov navodi jednu svakid ašnju rečenicu zemljoposednika: „Neka bi nam Bog dopustio da služimo velikom vladaru ne izvlačeći mač iz korica!” A za vreme ratnih pohoda „čitave desetine ovih ratnika skrivale su se po šumama i jarugama. Već 1712 godine Fjodor Saltikov. preteći im svirepim kaznama. koji preobražuju slučajno sastavljanje trupe u redovnu vojsku. on vrši smotru nad više od 8. čine da ov a služba postaje stalna. na svome imanju. Ovo j e isti onaj Saltikov koji je. Prema jednom ukazu iz 1722 godine. ili se pak — opet po r ečima Posoškova — ugledaju na Zolotareva.aci koji nju nagoveštavaju prilično su značajni u poslednjim godinama njegove vladavin e. kome daje svoje ime. kao što znamo.” Petar ih „silom izvlači” iz njihovih domova. Plemići se i dalje izvlače. koji su po poreklu bili plemići. radi svojih vojnih planova. Godine 171 4 svi plemići od dvadeset do trideset godina pozvani su da se upišu u Senat. pod pre tnjom konfiskovanja njihovih imanja. Ima u ovome izvesan kom promis: plemić služi kao vojnik. pod uticajem „pravilnika engleske države i drugih evropskih država” predložio je da se načini spisak svih plemića prema broju „ognjišta” koje poseduju i da im se dodele odgovarajuće titule. dao Petru ideju za čuveni ukaz od 18/29 . Čerkaski i drugi) upuć ni su — kako kaže Kurakin — kao vojnici u gardiske pukove. koji su Petru bili zaloga ve rnosti njihovih roditelja”. Ovaj život u kasarni stvara pak izvestan duh zajednice koji se ja vlja vrlo rano u gardiskim pukovima i omogućuje im da steknu svest o svojoj političk oj snazi.000 mladića r egrutovanih iz svih pokrajina: 500 do 600 između „najplemenitijih”. Pošto je mesni nadzor nad vojnom sl užbom zemljoposednika bio ukinut u isto vreme kad i teritorijalno regrutovanje. pod pretnjom da im neće odobriti ženidbu (ukaz od 20/31 januara i 28 februara/11 marta 1714 godine).

Razume se da se naglašava „najbolje plemstvo”. ruskog i tuđinsko g porekla. jer ona proglašava da samo ime nije dovoljno da obezbedi pol ožaj u državi onome koji to ime nosi. i isti o vaj pisac saopštava jednu značajnu činjenicu: 29 juna/10 jula 1721 godine Petar prosla vlja svoj imendan. kaže on. iz osam prvih rangova (do čina majora i koleškog sudijskog pomoćnika). S druge strane ta tabela potvrđuje odredbe ukaza iz 1721 godine koji je proglašav ao da jedan vojnik niskoga porekla može da dobije naslednu plemićsku titulu pošto dobi je čin višeg oficira (ober-oficir). on je ophrvan brigama.” Istina. Petar zabranjuje da se izjednaču ju. i njihove velike i slavne po rodice ostaće nepokolebljive. razume se. on jasno otkriva nameru z akonodavaca. čak i ako su „skromnoga porekla”. Ali. posle toga odjednom se zaustavio. koja priznaje tri uporedne kategorije hijerarhija: vojnu. U isto to vreme sastavljena je Tabela rang ova (Tabel o rangah). vraća se p . on je spreman da prizna ono što je učinjeno. i Petar. taj zakon je doživeo neuspeh. koju potvrđuju i druge Petrove odluke. ali on mora da se uputi ka postrojenoj gardi i da o dgovori na njen pozdrav. Po rečima Bergholc a „ništa ga nije moglo zadržati” kada je trebalo učiniti neku prijatnost gardi.” a to će reći da sprečava plemiće da izbegavaju vojnu službu prihvatajući se položaja u građanskoj službi. građanski položaji sa odgovarajućim vojnim činovima iz Tabele rangova. već i da učvrsti položaj plemstva . i njegova zlovolja ispoljava se nervoz nim trzanjem ramena i glave. pošto se deoba iman ja vrši kao i ranije. koji će moći da se koriste „svim počastima i preimućstvima koje uživa to plemstvo”. on prilazi. ali. I pored toga što je mnogo cenio naučnu spremu i posebna znanja koja su se tražila od činovnika — on je čak naredio heroldmeister-u da ustanovi jedan staž za obuku u administrativnim i ekonomskim poslovima —. uzdigao na vlast ljude niskoga porekla. pre izvesnog broja godina provedenih u službi. Ustanovljavanje ove tabele smatra se većinom kao je dna demokratska mera. a vojna služba uživa najveće uvaženje. jer. ima više činovnika nižeg porekla — nekadašnji podjač ego plemića. građansku i dvorsku službu. gradi. „bilo bi uvredljivo za vojna lica ko ja su dobila svoj čin po cenu naporne službe da vide kako druga lica dolaze nezaslužen o do istih počasti ili čak i do višega čina. 22 5 Držanje Petrovo prema višoj klasi koja se obrazovala za njegove vladavine vidi se i u obzirima koje je ukazivao eliti prestoničkoga plemstva. čiji tekst ponavlja reči ovoga „savetnika” sa aristokratskim težnjama: „na 22 4 taj način porodice neće biti imovno upropašćene. on treba da prisustvuje trim a pozdravima. koja u to vreme počinje da dobiva izvesnu važnost. a ne „skromno poreklo”. ali odlučuje da s e ne ide dalje tim putem.marta 1714 godine o neotuđljivosti nepokretnih imanja. Ako se pomisli da je Tabela rangova ustanovljena tek 1722 godine i da je ona tako reći kruna čitave reforme. koji im a da se stara isključivo o plemstvu. Menjšikov ga stiže trčeći: car ne može da se povuče tako. prisustvuje prvom pozdravu i udaljuje se od mah. koji zacelo nije naviknut da sluša takve primedbe.” On naređuje heroldmeister-u da „pazi da ne bude više od jedne trećine članova svake porodice zaposleno u građanskoj službi. U građanskoj službi. kako se ne bi smanjivao broj vojnih lica na kopnu i na moru. Ona pred nas iznosi jedan bilans: Petar je izazvao mešanje raznih društvenih sloje va. i dalje samo jedan izuzetak. da plemići dobivaju rang tek pošto ga zasluže i da i m se izvesno „dostojanstvo” dodeljuje kao nagrada za njihove vojne zasluge. osim svoga finansiskog cilja. ponizio plemićske porodice. heroldmeistera-a (načelnika odeljenja za plemićske grbove). Petar uopstalom ne prestaje da ponavlja ple mstvu kako se ono upravo svojom vojnom službom razlikuje od prostog naroda i obraz uje pravu aristokratiju. onda će se lakše razumeti da ona nije samo imala za cilj da zavede demokratska načela. Tabela izjednačuje „sa najboljim i starim plemstvom” potomke građanskih službenika i oficira. Godine 1722 ustanovljeno je je dno novo zvanje. oficir poreklom iz nižeg staleža ostaje.

oficiri su ovlašćeni da vrgnu u oko ve „gubernatore. Iako on isprva ograničava ovu zavisnost sebara dopuštaj m da stupaju u vojsku bez pristanka njihovih gospodara. kao i za obične gr ađane. stavljajući im lance na vrat i noge. prisustvuje svečanosti i ispunjava tako svoju društvenu obavezu prema plemstv u. ovaj zakon ne pravi nikakv u razliku između raznih tipova nepokretnih dobara. U slučaju da se ona ne može . Kada je — da bi uprostio švedski sistem — poverio prikupljanje novoga poreza na zemlju veleposednicima. kao slučajno što se često događa u Petr ovim zakonodavnim spisima — taj zakon brka državna dobra (pomjestje). Dok se elita plemstva koja služi u gardi koristi carevom naklonošću. S druge strane. primanje mita. Stapajući potpuno razna zakonska prava so pstvenosti.” U Vjatki. Gardiski oficiri prisustvuju sednicama Senata i motre na držanje senatora: francuski diplomat La Vi iznenađen je što vidi „kako senatori ustaju sa svoga sedišta p red nekim poručnikom i kako se prema njemu ophode sa puno poštovanja”. ima još mnogo drugih. Porobljavanje seljaka. jer ovi ljubimci iz poslednjeg doba njegove vladavine razgolićuju zločine i kažnjavaju ih strogo. oporezujući ih najpre prema „ognjištima”. U unutrašnjosti z emlje. a zatim prema „dušama”. k oja ne postoji ni u jednoj zemlji i koja izaziva vapaje. on se prvi uplaši. izaslanik finansiskog kolegijuma. oni vrše sem toga i službu koja spada u nadležnost ministarstva unutrašnjih poslova. — Razume se da Petar nikada nije imao nameru da zavede rops tvo. hapsi i okiva u lance „najbolje građane” te va oši. pronevere. kad više nema iluzija o svojoj okolini. ovi su otada počeli da vrše službu poreznika nad svojim sopstvenim seljacima i postali tako reći činovnici ministarstva finansija . koje može da ga protumači kao dodeljivanje prava apsolutne sopstvenosti nad polj skim dobrima koja ono ima u državini na osnovu vojne službe koju vrši za račun države. vojnik Netesev ulazi pijan u kancelariju jednoga kamerira. ipak docnije ukida ovaj oblik zakonski dopuštenog bežanja sa zemlje za koju su vezani. opustošio kancel arije i savladao starešine nadleštava stavljajući im lance ne samo na noge. već i u zako nskom pogledu. vicegubernatore i njihove potčinjene. dotle se celo ple mstvo koristi zakonom iz 1714 godine o neotuđljivoj nekretnini. Na taj način vrše oni besplatne službe — jedine koje u to doba postoje — pomoćnika u mesnim administracijama. kuda se šalju sa naročitim zadacima. a nad kojima oni sa d stiču pravo potpune svojine. 22 6 Ovaj zakon još doprinosi učvršćivanju povlašćenog položaja plemstva. ta dva tipa imanja koji su se istina znatno približila u XVII veku ne samo stvarno. i Petar zahteva tu službu od svih plemića. koje još i ne postoji. čije je uživ anje uslovljeno godinama vojne službe.” U Moskvi. bez obzira na to poreklo. zakon o „nedeljivom nasledstvu” unosi „jedno divno dobročinstvo” plemst vu. a to će reći visokog činovnika. i nezavisna nasledna dobra. pod zavisnost vlastele. Petar i zakonski potvrđuj e ovo približavanje. položaj slobodnih seljaka i položaj sebara približili su se. „podoficir Pustoškin. Pri kraju svoje vladavine. On bez uspeha pokušava da ukloni barem vidne znake evolucije ka porobljavanju koje se tada vršilo: tako 1721 godine naređuje Senatu „da prekine pojedinačnu prodaju ličnosti.oslušno. Kada su postavljeni za pomoćnike mesnoga komesara koga oni sami i biraju. vojna služba je obavezna za plemiće. šiba stražare batinom. kako priča diplomat Matvjejev. i ne propušta da i on primi mito. zavodeći sistem pasoša: b ez posebne „otpusnice” koju izdaje sopstvenik zemlje. ili tačnije rečeno — kak o primećuje Ključevski — o nedeljivom nasledstvu. jer postupno upisuje i jedne i druge u poreske obvezni ke. Poznati su mnogi dokazi poverenja koje je on ukazivao oficirima garde. nego i na vrat. i njegovo poverenje nije iznevereno. p odrazumevajući tu i njegove ljubimce. I ovde su razlike koje su postojale između raznih kat egorija seljaka iščezle još pre Petrovog stupanja na presto. jer su oni prvi prestali da budu robovi. seljak ili sluga ne može da se u dalji da bi išao ma kud. I zaista. pa ma kakvo bilo poreklo dobara koja oni poseduju. Kad ponekiput uvidi posledice svoga zakonodavnog rada. poverava on gardi brigu da izviđa administrati vne krivice. na primer. primenio je najsvirepije mere. u pogledu svoje ličnosti. a ovi dru gi pali. menjajući iz osnova odno između zemljoposednika i seljaka koji žive na njihovim posedima.

Takvo stanje postojalo je otp rilike i pre njega. Porobljavanje seljaka. Što se tiče „neredovnih” građa na. ugled građani i burgmestri. a njihovi pretsednici mogu čak da dobiju plemićsku titulu za usluge učinjene drža vi. male trgovce. kao što smo videli. Podela gradskog stanovništva na dve „gilde” nema u sebi ničega demokratskog. knezu Trubeckom. na osnovu pravilnika Rige i Revala”. U novoj organizaciji gradova nema ni jednoga elementa samoup rave (self-government): istina. ratušu i burgmestre (pretsednike opština). druga. Kada je Petar bio pr imoran da obnovi sve centralne ustanove morao je isto tako da centralizuje i opšti nsku administraciju. Za ovu reformu on pribegava istim izvorima i služi se i stim metodama kao i za reformu centralnih ustanova. Prva gilda obuhvata: bankare. da osnivaju škole. sa svim njegovim pravnim nedostacima i svom moral nom gnusobom. NARODNA PROSVETA I REFORMA CRKVE . „ugledne” trgovce. već one samo posredno proističu iz tih r eforama. Članove magistrata biraju. Petrova reforma imala je dakle za posledicu da ozakoni u gradovima. otpočelo je. ali ne kao „ugledni” ili „redovni” građani. I ovde on ima da zahva li Henriku Fiku za zakonski projekat o stvaranju gradskih magistrata. Prestajući da posreduje u odnosima između spahija i seljaka. Tako je stvarno ustanovljeno ropstvo. Stvaranje povlašćenog gradskog staleža. i to u obliku dotada nepoznatom. kao što su trgovački i industriski kolegijumi. U 1718 godini stavlja on pribelešku na ovaj projekat: „usvojiti za sve gradove . 4. koja se takođe zasnivala na klasnim razlikama. da potpo mažu razvitak zanata. kojoj je cilj da nabaci na 22 7 trgovce. — Nekoliko socijalnih promena koje u gradovima i zazivaju Petrove reforme nisu takođe namerne. Izvan gilda ostaje „prost narod”. P osle promene finansiskog sistema. kao što je učini la za celu Rusiju. itd. oni imaju pravo da podnose svoje žalbe preko svojih starosta i svojih desjatsk ih (desetara). istaknute zanatlije. uzalud je on izneo svoju glavnu mi sao da „spahije nisu svetovni gospodari seljaka”. nagnalo ga da sa gradovima postupa sa više ob zira. premoć jednog višeg društvenog staleža. godine 1722 on preti teškom robijom oberprezidentu glavnoga magistrata. Uzalud je seljak Posoškov — koji je bio veoma napredan za doba u kome je živeo — žel eo da se jednim zakonom utvrde novčane obaveze i kuluk i da se odvoji seljakova ze mlja od zemlje njegovoga gospodara. koji imaju savetodavni glas i koje biraju gilde.potpuno ukinuti” — dodaje on — „neka se bar vrši prodaja čitavih porodica. ali. Njihova je dužnost da vrše građansko i krivično pravosuđe. oni mogu biti nagrađeni za svoj rad dodeljivanjem izvesnoga ranga. a ne pojedinih s ebara”. Za važne poslove pridaju se magistratima staroste. prema uputstvu za magistrate oni se priznaju za gradske stanovnike. ipak je potrebno dve i po god ine da bi se to uspešno okončalo. na staroste i na cjelovalnjik-e odgovornost za glavni posredni porez. Ali pod tom lepom f irmom i tim zvučnim nazivima tuđinskoga porekla krije se samo jedna finansiska mera. Ovoga puta je usvajanje merkantilističke politike i stvaranje posebnih ekonomskih organa. bila je da stvori auto nomnu opštinsku upravu. članove magistrata biraju gilde. koje će trajati jedn o i po stoleće.pro tivu smrtne kazne koju oni izreknu može se uputiti apel na glavni magistrat. naređujući mu da završi taj posao u roku od pola godine. godine 1720 i 1721 rad na sastavljanju novih statuta još nije dovršen. država je ostavila seljake na milost i nemilost njihovih gospodara. između građana prve gilde. čineći spahije odgovornim za postupke njihovih se ljaka. ali su oni neuklo nljive starešine grada. već kao pomoćne organe e konomskog razvitka zemlje. ovaj začetak opštinske autonomije iščeza va zajedno sa rasparčavanjem prihoda Ratuše na razne gubernije. obične zanatlije učlanjene u esnafe. apotekare. a to će reći plaćeni radnici i nadničari. da ih smatra ne kao oruđa njegovog finansiskog sistema. Jedna od prvih Petrovih briga. lekare. oni u pravljaju gradskom policijom i dužnost im je da potstiču stvaranje fabrika.

Pošto tada cilj učenja nije bio da se razvijaju sposobno sti mladih ljudi. ni jedan jedini nije postao brodar. Kada su stigli u Veneciju. pa ipak ne bih postigao uspeh. Razume se. On se ne plaši. kao njegovi prethodnici. On je isto tako i osnivač intelektualne klase u Rusiji. Ali ako nem aju mnogo sklonosti za „tešku” nauku i ne uspevaju da nauče strane jezike. Isto tako i za Pet rove vladavine moreplovac uči svoj posao na svome brodu. a apotekar u laboratoriji. Bog čak i slepcima pokazuje put. drugi jedan. Takvo je stanje duha mnogih mladića. a retko su i odašiljan i mladi ljudi u inostranstvo. obuzeti žudnjom za domovinom. ne hajući da se vra ti svojim poslovima i svojoj porodici”. da mladi ljudi koji su slati u inostranstvo. hitali su da se vrate svome domu zadržavaj ući u sećanju samo uspomenu na dobra vina i na lepe žene. slao buduće specijaliste da stiču praktična znanja u inostranstvu. U vreme cara Alekseja. sticanje ozbiljnih znanja bez ikakve prethodne spreme pravo je čudo. po imenu Nepljujev. građevinsku i lekarsku!” Petar tada i ne sluti kakvo je stanje u toj Akademiji. svak uči svoj zanat na praksi. ali . kada je uskoro potom uvideo koliko je njegov razgovor sa patri . činovnik u svome nadleštvu (p rikazu). Pedagoški problem je savršeno nepoznata s tvar za ova dva razdoblja. Po po vratku sa svoga prvog putovanja pripoveda on naivno patrijarhu Adrijanu o svojoj nameri da pretvori u univerzitet Akademiju slovensko-grčko-latinsku: „Božjom milošću”. već da se oni pripreme za izvesnu praktičnu karijeru. U početku je Petar. jer postoji bojazan da će. a mlad trgovac za tezgom. koje Petar šalje u Evropu u strogo praktičnom cilju. Ustvari. ali su ovakvi slučajevi bili retki. umesto da stvara škole.Stvaranje škola. ali. razlika između ruske i evropske civilizacij e bila je toliko velika. Uistini. Ml adi Rusi mogu samo da najpovršnije upoznadu praktične metode rada i moraju se zadovo ljiti da kako tako proučavaju nauke u njihovim svakodnevnim primenama. treći opet piše Petru povodom jednoga svog druga: „Ti si me izvol eo zapitati kako je Stevan (Boženinov) uspeo da nauči geografiju kad nije znao ni az buku. na l icu mesta. — Petar se nije ograničio samo na to da evropeizira spoljn i izgled svojih podanika. Od pedesetorice koji su godine 1697 pošli u isto vreme kada i mladi car u Veneciju. Daj Bože da ljudi u njoj vrše pametna proučavanja da bi mogli da vrše razne službe: crkvenu. „imamo i mi jednu školu. Pre Petrovog stupanja na prest o sveštenik je učio svoj posao u crkvi. što će Rusi dolaziti u dodir sa tuđi ncima. mogao bih posvetiti s ve dane svoga života učenju. vojnu. niti kakva su Adrijanova shvatanja o školsk om programu. a ponekad su sklapali na brzu ruku i poneko prijateljstvo. Englesku i Holandiju „da izučavaju arhitekt uru i brodarstvo”. samo nepovo ljne uspomene na svoj boravak. smatra svoj zadatak „kao najveću nesreću” i žali se na to u pismima koja upućuje svojoj porodici: „Evo gde mi je pao u deo najžalosniji život. bilo je izlišno stvarati škole. kad upozna veru i običa je drugih ljudi. kao i dipl omati i mali broj imućnih turista koji su tamo zalazili nisu mogli da shvate ni sa mu osnovu evropskog života niti da im ona omili. kaže n. u državama koje posećuju. 22 9 Zbog toga se Petru nameće potreba da u svojoj državi organizuje pripremne škole. oni se rad o odaju raskalašnosti i ostavljaju za sobom. Kotošihin je govorio: „Ne šalje se niko u druge zemlje d a proučava i upoznaje tuđinske običaje. građansku. bilo je nekoliko Rusa koji su ost ali u tuđini i odrodili se. odabranih isto tako među plemićima kao i među onima običnoga porekla. tako se i ovde ne bi mogla povući tačna g ranica između kraja XVII i početka XVIII veka. jer nimalo ne razumem ni jezik ni samu nauku”. Oni su se zadovoljavali da uživaju u svojoj slobodi. 22 8 Kao i za ostale manifestacije ruskog života. jedan od njih ne sme da iziđe iz svoje sobe jer se boji da će pasti u latinsku zablu du i iz mržnje prema tuđinstvu. Ja o tome nemam pojma. jer mi je nametnuta najteža nauka. odreći se svoje sopstvene vere i preći u njihovu. lekar u bolnici.

koje on smatra kao pripremu za vojnu službu. i sva k može tu da uči „predmete po svom izboru”. a za prekršaj discipline izlažu se batinanju. i da u nepismenoj Rusiji treba najpre naučiti učenike da čitaju. Njegov nastavnik švedskog jezika predaje u 23 0 isti mah i istoriju. Glikov pokušaj je preran. Jedan poseban ukaz poziva tada „Plemenite ličnosti” da u nju „dovedu svoju decu bez ikakvog ustezanja i da im tu pruže vaspitanje o svom t rošku. One postaju još potrebnije kada je Petar nametnuo plemićima obavezno školovanje. i Petar ga uzima pod svoju ličnu zaštitu.” Ništa nije pomoglo. Kurakin kaže da je to „škola viteških znanja. da bi se videli sa svojim majkama i se strama. u njegovoj školi predaje se samo latinski. viteškom jahanju i višoj dresuri konja”. grčkom. u Akademiju za brodarstvo i A kademiju slaveno-grčko-latinsku. U svojim prospektima. potrebno je stvoriti osnovne i srednje škole. I pored svega toga ta ustanova ne napreduje: jedan deo zemljoposedničke dece beže iz nje. o vi plodne šibljike. Ovo je prva ustanova koja je u suprotnosti sa Petrovim duhom koji teži samo onome što je praktično i korisno. jer upravo u kući toga pastora stanuje livonska seljanka koja će kasnije postati rus ka carica Katarina I. te da se mora stvoriti škola koja neće biti posebno posvećena „pomorskim znanjima”. jahanja i mačevanja”. jer pre takvih g imnazija. sirijskom i haldejskom”. Uistini. italij anski i švedski jezik. l atinskom. otposlani su u svaku rusku guberniju „da poučavaju decu iz svih društveni h redova”. Ustvari. Ustanovljen je i internat za decu čiji roditelji stanuju daleko. Glikova „gimnazija”. kao i „veštini igranja. dobiva državnu pomoć od 3. Glik ima amb iciju da ne bude samo profesor. nemačkom. ako se učenici pokažu nemarljivi. strategiji. Kao god što je nekadašnja stručna škola za teologiju imala dužnost da popravlja svete kn jige i održava veru. Glik je očekivao da će učenici pohrliti sami od svoje volje. a može da primi 300.jarhom bio neumesan. jezicima: francuskom. Usled toga se i samo učenje smatra kao izvesna služba za koju se prima plata. Pos le raznih pokušaja on naposletku uspeva da tačno izloži taj problem: pre nego što se stv ori neka viša stručna škola. on se ne ogra ničava. koji otvara godine 1705 Školu matematičkih i pomorskih nauka i drži svoja predavanja u Suharevskoj kuli i sto toliko za „one koji tu dolaze svojevoljno” koliko i za „one koji dolaze pod moranj e”. Glik pada u ruke Rusa. On poziva u Moskvu Engleza Farvors ona. a naredna generacija daće tome programu naziv „ple mićskih nauka”.000 tadašnjih rubalja. sa njima se postupa kao sa odraslima i kažnjavaju se kao za prestup protivu zakona: za neopravdani izostanak kažnjavaju se novčano. „gimnazija prima samo siromašne blagodejance. isto tako ova nova brodarska škola ima i praktičan cilj da preobr azi vojsku i flotu. nego i vaspitač. Po zauzeću ove varoši. baca se on lično na posao. politici. no kojima su potrebne pritke i kočevi”. latinskoj retorici sa vežbanjima u govorništvu. ali godine 17 06 njegova gimnazija ima svega 40 učenika. umesto kneževske dece. a to je privatna škola pastora Glika u Marienburgu. profesora matematike i moreplovstva. Ovo je prvi pokušaj u Rusiji da se u jednoj „privatnoj školi” da je opšta nastava mladićima koji su većinom iz viših društvenih redova. samo na preseljavanje Pomorske akademije u Petrograd. nemački. Dekartovoj filosofiji. koji su naučili geografiju i geometriju. Po dva učenika. on upoređuje omladinu „sa mekanom glinom koja zadržava sve utiske”. To je prvi ozbiljan pokušaj da se u Rusiji stvore srednje škole. jevrejskom. a učitelj igranja Ramberg daje lekcije „iz lepog ponašanja i komp limenata na francuski i nemački način”. osnovana 1705 godine. drugi je napuštaju da bi prešli u posebne škole. i on obećava da će ih učiti „geografiji. Ne ispitujući o vde sve zlosrećne Petrove pokušaje u pogledu škola. zaustavićemo se samo na jednom prime ru. Da bi ostvario svoj program. decu majora. francuski. sastavljenim pompeznim stilom. on pozdravlja mladiće dobre volje jednom ruskom rečenicom koja je dosta nevešto sročena: „Zdravo. već mu ona služi kao učite ljska škola iz koje će izići budući nastavnici. Godine 171 . potrebe toga doba traže otvaranje osnovnih škola. kapetana i plemića koji nem aju zemlje. pravilima francuske i nemačke učtivosti. Ubrzo Petar mora da uvidi da se ne može postati moreplovac jednim mahom.

Istoričar Pomorske akademije piše da „pošto su učenici prostoga porekla naučili da čitaju. Posle Petrove smrti. ostalo ih je samo 28. zanimljivim dokumentima o radu ovih ruskih srednji h škola. zatim Putjirim iz Novgoroda. Tu njegovi pokušaji ne daju nikakav rezultat: o onom njegovom pokušaju što ga je učinio prilikom popisa stanovništva iz 1710 godine ovako se izražava arhiepiskop Jov i z Novgoroda: „Popisivači prisiljavaju sveštenike da grade škole u svakoj parohiji i da u njima predaju razne predmete. Ovo dokazuje da osnovnoj nastavi nedostaje sve. kojima se pridružuju još 30 u 1720—1722 godini. što se tiče plem ićskih i bojarskih sinova. Mi raspolažemo. Ovaj ogromni napredak ne izvršuje se bez velikih teškoća.500 dece koja su prošla kroz ove škole. da bi ostala u njihovim dućanima i učila njihov zanat. istina. kozaka i artiljeraca). Drugi. samo 4. ne dodavajući tome teologiju. Osim pismenosti. oni zahtevaju da se njihova deca oslobode obaveznog ško lovanja. ni kakvi treba da budu nastavn ici.” Zbog toga se m atematička škola održala sve do 1744 godine. puštaju da ško le začame i da se naposletku zatvore. Ali ovo skromno brojno stanje nije se dugo održalo. iz kojih jedna petina učenika beži ili bivaju vraćeni roditeljima. Ali oni ne umeju da objasne odakle treba uzeti sr edstva koja su potrebna za građenje ovih škola. Od 1. ni koje predmete treba u njima predavati. jer. I tako sad postoji po jedna svetovna i jedna crkvena škola u svakoj oblasti. Oni samo kažu: „Biće izdat jedan ukaz o tome”. Pošto je crkv eni pravilnik iz 1721 godine pozvao episkope da osnivaju eparhiske škole na svome području. Srednje škole su se same od sebe diferencirale. i da osnovna škola skoro nije ni posto jala za Petrove vladavine. u njima se izučava gramatika. naprotiv. kolegijum admiralitet a pokušava da se otarasi ovih škola potčinjavajući ih Sinodu i spajajući ih sa eparhiskim šk olama. i udžbenici. — i ovaj broj neće se menjati pre nego što ove škole budu pretvorene u seminare 1737 godine. U oblasti osnovne nastave Petrovo delo je daleko od toga da bude isto toliko obi mno. kao što su bili Jov iz Novgoroda — koji je prihvatio br aću Lehudi. i učitel ji. I sam program nastave zavisi jedino od raspoloživih sredstava i revnosti upravnika škole. Posadski prvi protestvuju. p i računaju” — u razredu ruskog jezika i matematike — a to će reći pošto su završili dve prve dine učenja — samim tim su završili svoje školovanje i osposobljeni da mogu vršiti razne d . 14 od njih moraju da budu zatvorena.000 učenika — od kojih. Skoro pol ovina njih (45 od sto) jesu sveštenička deca. i svaka oblast mora da ima jednu takvu školu. kaže on. spojivši se delimično sa „garnizonskom vojnom školom” ustanovljenom 1732 godine. ni učenik da uči. retorika.5 od sto su deca posadskih (gradskih stanovnika).6 osnovano je 12 škola. a druga p etina sastavljena je od „nepismene. niti gde da se nađu potrebne namirnice i materijal. Akade a slaveno-grčko-latinska pozvana je isto tako da stvara nastavnike. samo 302 (19. N e primorava se ni nastavnik da predaje. ili se pak upućuje „na nek o drugo opredeljenje”.9 od sto) završavaju u njima svoje školovanje. Eparhiske škole pokazuju mnogo više života. Ve oma aktivne crkvene starešine. glupe ili maloumne dece”. 23 1 Sinod opet traži da se sveštenička deca upisuju u eparhiske škole koje spremaju svoje učen ike za sveštenički poziv. u 1727 godini mogu se nabrojati 46 eparhiskih škola sa 3. prema društvenim kategorijama učenika. otvoreno je za pet narednih godina 46 takvih škola. i zgrade.2 od sto su čino vnička deca.5 od sto. 12. One su nazvane „brojovne škole” ili „matematičke škole”. njih je samo 2. i školski materijal.000 učenika odabrano je. pr ivlače stotine učenika i znatno proširuju program nastave.6 od sto su skromnoga porekla. za godinu 1727. Pa ipak. Odlazak ovih dveju kategorija učenika smanjuje brojno stanje matematičkih škola na 572 deteta. filozofija i teologija. Tu sve zavisi od starešine dotične eparhije. polovina pripada eparhijama Male Rusije. Dmitrij iz Rostova i Gabrijel Bužinjski. a to će reći deca vojnika (dragona. 19. „nije red da crkvene škole obučavaju učen ike jedino u geometriji i aritmetici. milom ili silom. među kojima treba na vesti i suparništvo između crkvenih i svetovnih škola koje se otimaju o učenike. Oko 2. za matematičke škole. Ali Sinod odmah protestuje.

hirurgiji. građanskoj arhitekturi. posle koje nastaje prava stručna obuka. već zato što su prevodi rđ vi. Za tim su sa stranih jezika prevedeni mnogi udžbenici posvećeni artileriji. već za učenje i obrazovanje čitaoca”. a oni koji poznaju nauku ne znaju jezik. morala je ova najza d da uzima učenike iz naroda. „ispunjavaju često svoje knjige nekorisnim pripovedanjima jedino u cilju da one budu što deblje. U Artileriskoj školi početni razredi sastavlje ni su od dece artileraca. Čitaju se životopisi svetaca. zacelo. Tako školska nastava ne daje opšte obrazovanje. ali da plemići nastavljaju učenje u višim razredima. Usled stalnog uzdržavanja plemića. već samo najosnovniju spremu za niže kla se. Pa ipak. apotekarskih pomoćnik a. Matem atičke škole. U Petrovo vreme ne samo da prevodioci ne raspolažu naučnim rečnikom. namenjena samo višem staležu. pobožna i poučna dela u stilu Velikog ogledala. treba prevoditi samo ono što se direktno odnosi na pre dmet. Akademija slaveno-grčko-latinska vrši. potrebno je najpre izraditi je dan rečnik. koje je Petar osnovao 1712 godine. napominje on. već je njima nepoznat i predmet koji imaju da prevode: jedan savremenik piše da „oni koj i znaju jezik ne poznaju nauku. Od svih Petrovih izdanja jedno jedino delo uživa uspeh. Inžinjerskoj i Artileriskoj školi. ratu. posle njenoga preseljenja u Petrograd (1719 ). anatomiji.” Ne treba se mnogo čuditi što se godine 1703 holandski trgovac žali kako se knjige ne prodaju i kako je njegova trgovina u deficitu. ona uzima naj veći deo svojih učenika iz reda plemića. koja je namenjena raznim društvenim kate gorijama. kasnije. i godine 1716 Petar im izrično zabranjuje da stupaju u njih: plemići ne smeju da borave u unutrašnjo sti. već ona pokazuje da radoznalost čitalaca nije uprav ljena na knjige koje Petar želi da nametne. građevinarskih pomoćnika. ona je isključivo namenjena plemićima.” Ove knjige.” Petar budno motri da u ovim prevodima budu samo tačne činjenice. koje su provinciske ustanove. kojima je i bila namenjena. Isti preobražaj vrši se i u dvema drugim specijalnim školama. nisu namenjene plemićima. Svetovne ruske knjige štampaju se u Amsterdamu. i zaslužuje stoga da se na njemu zadržimo. one su potpuno nerazumljive za ruskog čitaoca. kojima je zabranj en boravak u unutrašnjosti zemlje i koje one pripremaju za vojničku karijeru. on ih ne štampa „samo radi tašte lepote. kako bi se pripremili za 23 2 službu u ratnoj mornarici.. kao i „matematici. Razume se. sa kratkim uvodom ispred svakog odeljka. nemaju u sebi ničega što bi moglo da uznemiri Akademiju slavenogrčko-latinsku. Godine 1717 pojavljuje se prevod . Štampanje knjiga i književnost. kao što zn amo. mehanici. inžinjeriji i vojnom građevinarstvu. ali su viši razredi namenjeni plemićima. i dalje rade u Moskvi. — Ono što škola nije mogla da pruži. Šta više. ogroman za on o vreme. objavljena prema rukopisu u koji je Petar lično uneo pažljivo mnoga objašnjenja. botanici. Kada je Akademija preseljena u Petrograd. ne zato što govore o suviše teškim predmetima. pa se čak i pobožni spisi izdati u Kijevu nemilosrdno p roganjaju. trebalo je da nadoknadi knjiga. a ne „brbljanja”. i vojnička priprema. gde se Petar prilikom svoga prvog putovanja sprijateljio sa porodicom štampara Tesinga i gde je osnovao jednu rusku štampariju. i iz njih izilaze nastavnici ma tematičkih škola. „ ci”.užnosti: pisara. činovnika u admiralitetu. a to će reći „građanska slova”. „dirljive” ili „šaljive” pripovetke prevedene sa poljskog ili izvorne. Godine 1708 usvajaju se „nova amsterdamska slova”. i to bogatih plemića. itd. One nisu opasne za pravoslavlje. prva knjiga štampana ovim novim slovima je jedna geometrij a. itd. namenjeni učeni cima iz narodnih slojeva. Niži razredi. Pre nego što bi se prevodile naučne knjige. da stupe u inžinjersku školu. ova rđava prođa knjige ne dokazuje da sklonost ka čitanju još ne postoji. U oblasti knjige vidi se kako društvo i država dobivaju svetovno obeležje još n aglije nego u oblasti školske nastave. inkvizitorsku cenzuru. fortifi kaciji. utvrditi prigodnu 23 3 terminologiju.

Eto zašto on unosi u svoje 23 4 odnose sa Crkvom sve protivrečnosti i svu zbrku koje karakterišu prelazno doba ruske istorije i koje su nerazdvojne od njegove ličnosti. ali. Setimo se samo programa Glikove gimnazije: pastor nije bio mnogo istrčao ispred svoga doba.dela Ogledalo učtivosti za mladež ili pouke o lepom ponašanju. da se kreće. a takođe da bi mogao razlikovati jedan „čovek plemićskog porekla od glupaka”. da ume da se služi nožem. već i zato „da sluge i sluškinje ne razumeju ništa od onoga što se kaže”. Ma da on poznaje temeljno crkvene obrede. njegova osećanja prema crkvi dat iraju još iz njegovoga detinjstva i slična su onima koja on ispoljava prema bojarima . da pozdravlja. zajedno sa promenom nošnje. voli ih i rado se pridružuje crkvenim ho rovima. i da nosi na glavi jednu mitru ukrašenu nepristojnim likom Bahusa. on pokušava. Svakoga Božića praćen gomilom od 70 do 200 ličnosti. On dobro poznaje shvatanja crkvenih velikodostojnika koji okružuju nj egovu majku i koji su protivni svemu što potseća na moderna shvatanja. kao što se može već zapaziti da se to jasno is poljava u poslednjim godinama Petrove vladavine. okruženog dvanaestoricom „kardinala” n aročito izabranih zbog njihovog opštepoznatog pijančenja i proždrljivosti. koja je bila isto toliko grubo pros tačka koliko i skrnavna. džepno m maramicom. Za jednu društvenu klasu koja treba da preuzme upravljanje zemljom i koju sam car silom privlači na dvor. da se ne čiste zubi vrhom noža. a kojoj je on želeo dati obeležje jednog političkog čina. da sedi. pisca onoga poznatog testamenta protivu stranaca. i čitav im „konklavom” episkopa. da se ne češe po glavi za stolom. da se ne ližu prsti. ustima. igri. odlikovati se u jahanju. Istina. kojoj na čelo stavlja „kneza-papu” ili „veom a komičnog patrijarha Moskve. Uostalom. viljuškom. mačevanju. I on lično učestvuje u toj litiji. Po smrti patr ijarha Joakima. on je od evropskoga duha pozajmio samo površna obeležja jednoga slobodnog mislioca. ne braniti uporno svoje mišl jenje. naviknut da se ne pokorava nijednoj di sciplini. od u crkvenoj vlasti vidi jednu neprijateljsku snagu koju treba slomit i po svaku cenu. U ovim neverovatnim lakrdijama i orgijama koje ih zbunjuju. — Petrovo držanje prema Crkvi je dosta neobično i u njemu se ispoljav aju isto toliko njegove prirodne sklonosti koliko i posledice njegovoga vaspitan ja. prilagoditi se gledištima svoga sagovornika. koje treba govoriti ne samo radi vežba nja. Ono takođe uči „da ne treba pljuvat i pred drugima.” Ogledalo daje pouke o svemu tome.” Ono potom daje složenija pravila o idealn o uglađenom čoveku: ne otkrivati drugima cilj kome se teži. car prola zi ulicama „da slavi Hrista”. pošto ga prava kultura nije dirnula. šeširom. Crkvena reforma. On čak sastavlja i podro bna pravila za ovu komedijašku ustanovu. To dolazi otuda što ova knjig a uči mladog plemića „da ne liči na prostaka” i da se približi što je moguće više idealu „dvo eka”. a 1767 godine štampano je peto izdanje. jeda n ruski plemić iz XVIII veka treba najpre da nauči kako „da se pristojno ponaša za stolo m. da se ne pr evlači šakama po stolu. a pokazao se kao njihov protivnik . ova knjiga je od neocenjive vrednosti. tražeći hranu i novac od domaćina koji bi mu otvorili vrata. da ne smeta svojim susedima svo jim nosom. itd. Ova „pl emićska znanja” uskoro će se prilagoditi u Rusiji i pomoći će. on ima dosta razloga da smatra sveštenstvo za svoga protivnika. Za dve godine prodato je 189 primeraka. a naročito u znanju stranih jezika. no . On je bio vaspitan prema davnašnjim običajima. ipak on organizuje odmah po svome prvom povratku iz inostranstva onu čuven u litiju u kojoj je primorao svoga starog učitelja Zotova da igra ulogu „veoma komično g i veoma pijanog patrijarha”. želju da se oslabi ugled Crkve izlažući je potsmehu. da ne treba čačkati nos prstom. strjelec-ima. kao protođakon. stranci pokušavaju da otkriju neku potajnu nameru. arhimandrita i drugih crkvenih ličnosti. Ali ne treba Petru pripisivati takve namere. da govori. Kukuja i cele Jauze”. d a se viša klasa izdvoji od ostalog društva. Razume se. među kojima je i sâm Petar . nogama. tanjirom. i ovu n epristojnu igru nastaviće on za vreme čitave svoje vladavine. rukama. da se ne žvaće poput svinja. da se ne brišu usta rukom.

bez uspeha. „Od ovoga tre nutka Stevan Javorski postavljen je za „egzarha. čuvar patrijarhiskog prestola. kod kojih organizacija Crkve pretstavlja gla vni problem. veoma učenog episkopa Marcela. da se njegovi n eprijatelji „hvališu kako oni ne kaljaju svoje ruke. i Petar ne zaboravlja da se protivu njega vojuje „u ime samoga Boga”. Prema tome. koje je kao i stvaranje kolegijuma posledica uticaja Henrika Fika. svi će sa osećati pre sa duhovnim p oglavarom nego sa svetovnim starešinom i usuđuju se da ustanu u odbranu prvoga. autonomna. Ako se usvoji ovo gledište. — „niti sistema” — kako kaže Samarin. onda se ona može cepkati u besk raj. jer narod ne ume da razlikuje duhovnu vlast od samodržne vlasti. narodna crkvena organizacija (autokefalna.) ne zavisi od dogmi. italijanski i francuski”. čuvara i starešinu presvetoga patrija ršiskog prestola.” Jamačno da se Teofan seća teorije patrijarha Nikona.4 Ne samo da ovakvo shvatanje uklanja kanonski problem. koji je bio skoro isto toliko nazadan kao i Joakim. Episkop rjazanjski Stevan upravljaće ubuduće poslovima koji se tiču šizme i jeresi. lask ajući sebi da vojuju za samoga Boga. jer je njoj tuđa i sama pomisao na „razvijanje dogmi”. već ono rešava delimično i polit ički problem koji je Petra nagnao da tako radi i koji je jasno postavljen. zasenut ug ledom i poštovanjem koje uživa vrhovni pastir. januara 1721 godin e. Iako priznaj u da je pitanje o tome ko je nadležan da razvija dogme isto toliko važno za katolike kao i za protestante. itd. da postavi svoga kandidata. Petar h oće da jednom za svagda svrši sa političkom moći Crkve. iskorišćuje tu priliku da indirektno ukori Petra odgova rajući teolozima sa Sorbone: „Čak i kada bismo mi hteli da otklonimo to zlo (odvajanje Crkava). Ali. već je to samo jedno pitanje pr aktičnosti i korisnosti. crkveni pravilnik što ga je sastav io Teofan Prokopovič proklamuje to na jasan način: „Otadžbina” — izjavljuje on u izlaganju p obuda za stvaranje Svetoga Sinoda — „nema da se boji od jednoga korporativno g skupa onih nemira i pobuna koje izaziva uprava jednoga jedinog duhovnog st arešine. To su granice koje nas u ovome poslu sprečavaju da radimo ili da govorimo. Stevan 23 5 Javorski. naročito u ovako v ažnom poslu. Pošto ova Crkva „nema razvitka” — kako kaže mitropolit Serafim u sv ome odgovoru biskupu Palmeru. svetovni ruski teolozi iz XIX veka. koji je u svojoj borbi sa carem Aleksejem tvrdio da je „duhovno iznad svetovnog”. — Episkopi koji rešavaju bez patrijarha liče na udove koji bi hteli d a se kreću bez glave.” O dnosno same osnove ovoga pitanja. Kada izbije kakav razdor između tih dveju vlasti. O n jegovoj reformi mišljenja su podeljena u ruskoj Crkvi. Prostosrdačni ljudi su toliko zavedeni o vim mišljenjem. nego ih posvećuju. i da je njegovo duhovno podr učje druga jedna država. odaje takv e težnje.. Pet ar je već dovoljno moćan da nametne svoju volju: „Prikazi i razrjadi (nadleštva) patrija ršiski” — odlučuje on 16/27 decembra 1700 godine — „prestaju da postoje. Petar ustanovljava jedan „crkveni ko legijum” ili Sveti Sinod. čak i kada . čija će pravila napisati Teofan Prokopovič. on smatra da je takav starešina drugi v ladar. — njena unutrašnja ad inistracša ne može da pretstavlja kanonski problem. pa čak možda i veći od njega. Kada je godine 1717 Sorbona iskoristila carevo bavljenje u Parizu da mu podnese jedan projekt o spajanju Cr kava. mi bismo u tome bili sprečeni apostolskim kanonom koji zabranj uje episkopu da preduzima ma šta bez odobrenja svoga starešine. staju naprotiv na stranu Prokopoviča. bolja od one prve. ipak oni tvrde da se ovo pitanje ne postavlja za pravoslavnu Crkvu. ili na zvezde koje bi išle svojom putanjom ne primivši početni pot strek. da oni dižu svoje poglede manje ka samodržcu nego ka vrhovnom pastiru. jednak u moći samodržcu. prema narodnostima. cilj pravoslavne Crkve nije da umnožava. već d a čuva nagomilano blago. Nije onda čudno što jedno tako tašto mišljenje potstr ekava na akciju i samog pastira. koji se u ovom pitanju ne slaže sa Teofanom Prokopovičem i naginje ka kato ličkom tumačenju toga problema. sl avenofili Homjakov i Samarin. menjajući crkvenu administraciju.. Izvesno je da je on naklonjen protestantskim težnjama i da stvaranje Svetoga Sinod a. Po smrti patrijarha Ad rijana (u oktobru 1700). on ne uviđa da se on meša u jednu oblas t koja ne spada u njegovu nadležnost i da samim tim on povređuje crkvene kanone. Dogme su dovoljno proširi vali vaseljenski sabori.” Prilikom stvaranja kolegijuma. koji je „mnog o putovao i koji govori latinski.

ali. Bojarev sin kaže: „Zar je to car? On nas primorava da vršimo vojnu službu. — Kaluđer kaže: „Vladar je povešao strjelece kao što se veša slanina. kuće.4 Primeru koji je Rusija dala o ovoj nezavisnosti još u XVI veku sledovaće kasnije G rčka. jer skida zvona sa crkava. Do njegove smr ti oni se drže povučeno. koje je dobilo vid cezaropapi zma. ipak će naposletku izgubiti glavu. Pod nazivom „generalnog prokuratora Svetoga Sinoda” on se postepeno preobražava u pravog šef a crkvene administracije. — Žen e vojnika kažu: „Zar je to vladar? On je upropastio seljake i domove. nema više srećnih dana. i to 23 7 po pustim putevima. On lično odlazi redovno na svoju dužnost: a niko da ga ubije. on besni i mahnita. koji ima odvažnosti” ima dužnost da strogo motri da se Crkva ne meša u državne poslove. on je proždrao narod. oduzeo na m muževe. 5. košnice. Zato se nezadovoljstvo usredsređuje naročito u nižim društvenim re . Kad bi ga neko ubio. nego obuzima čitavo rusko društvo. Srbija.” — Seljak kaže: „Otkako nam ga je Bog poslao. car postavlja pri Svetom S inodu jednoga svog agenta. Otsada pitanje ponovnog uspostavljanja patrijarhata neće više biti pitanje uspostavljanja premoći Crkve nad d ržavom. Zar je to vladar? To je neprijatelj. Kad je dobro raspoložen. Za Petrove vladavine ono dobiva sve veći obim i uzima na sebe nacionalno i socialno obeležje. — Već pri svojim prvim pokušajima da preobrazi narodnu nošnju Petar nailazi na žestoko protivljenje narodnih masa. a sad će ih i us — Drugi jedan kaluđer odgovara: „Ta slanina moraće da se plati kad-tad. ali svaka nova žrtva koju on nameće stanovništvu. NEZADOVOLJSTVO ZEMLJE I CAREVIĆA Opšte nezadovoljstvo. oteraće nas na onaj svet. Svi su prop ali na splavovima (pri građenju pristaništa). Poslednji strje lec-i podneće svoj račun”.” Ako su se svi društveni slojevi osećali podjarmljeni. Nekoliko navoda iz njegovog spisa pok azaće kako su razne društvene sredine odgovorile na Petrovu reformu. Njemu niko ne može umaći. i narodu bi lakn ulo. noću. već pitanje oslobođenja Crkve državnog tutorstva. na koje se oslanjao razočarani narod. To nezadovoljstvo ne postoji više samo u jedn oj društvenoj klasi. i primorava nas da plačemo do kraja života. to su neshv tljivi nameti. što se nikad nije videlo u vreme naših oceva i naših predaka. koji je neka vrsta ministarstva policije. Život je težak. učinio našu decu siročićima. za njih je pril ika da ispolje svoje nezadovoljstvo. Sad se okomio i na samoga Boga. Pomoću arhiva Preobraženskog prika za. go i se samo o rubljama. to bi bio kraj kuluku. koji treba da je „dobar oficir. istoričar Solovjev uspeo je da stvor i jednu upečatljivu sliku opšteg neraspoloženja. On putuje u svako doba. sam. Jedino stroga kazna izrečena nad strjelec-ima. 23 6 idu do prolivanja krvi. — Sebar kaže: „Ako poživi dugo. počinju da se oporezuju banje. kao što je učinio i u Senatu i drugim ustanovama. a sada se okomio i na sveštenike. Niko nema više mira”. polurubljama i davanju komore. napast. kao što s mo videli. a ovamo uzima naše sluge i naše seljake za vojnike.” — Svešten „Bog zna šta se sve događa u našoj zemlji! Naša Ukrajina upropašćena je porezima. To protivljenje ima korena čak u Niko novoj reformi.” Čak se i prosjak pridružuje ovome horu nezadovoljnika: „Nemci su g a opčinili. Ovaj ag ent. ipak je jedan od njih. bio povlašćen.” — I svi u horu ponavljaju : „To je proždrljivi džin. Zar nema smrti za toga ludaka! On samo ubija valjane ljude. omoguća va caru da savlada svoje protivnike. u ministra za duhovne poslove. onda sve ide dobro. Rumunija i Bugarska.” Da bi konačno potčinio Crkvu državi. Nemamo više vladar a”. te se dakle javlja u verskom obliku. Ništa mu ne vredi što galopira kroz Moskvu. Čudim se e dosad nije našao niko da ga ukloni. u drugim trenucima. ali on ne uspeva da ih uništi.

da se vrate svak i u svoje zavičajno mesto i da se poruše varošice zvane „uzvodne” koje su ponikle u toj ob lasti. ali opet bezuspešno. duvana —. Caricin se uzdržao. Nemir i se šire i izvan prave Donske oblasti. zatim kod strjeleca. Mržnja stare bojarske aristokratije ima sasvim dru go obeležje. okružena sa svih strana inorod nim plemenima. lišili su nas nezak onito naših pomoći u žitu . Pošto je Petar naredio da se oni popišu. ili još: „Ako vi počnete s jednog kraja. Posle mnogih hapšenja izvršene su krvave kazne na licu mesta i u Moskvi. Jedan strjelec iz Moskve izjavio je kozacima: „Mi ćemo pobuniti ljude u Astrahanju.133 m) na podrume. i ustanici izjavljuju „da tako veliki posao nije započet olako”. Drugi atamani p okušavaju da nastave njegovo delo. i skupština pretstavnika velikog broja ovih varoši sastala se u cilju da započne ovu pobunu. i zato što nam se zabranjuje da ulazimo u crkve odeveni u star inska ruska odela. a oni koji su ostali žele isto što i mi i veoma se raduju što ste došli. i da se oni oblače prema svojim davnašnjim običajima”. i smišljeno je da se car uhapsi na Donu i da se pre da sultanu u isto vreme kad i tvrđava Azov. Bulavin. niko neće moći da nam se suprotstavi. i mi smo im oduzeli njihove mnogobožačke bogove. Kozaci su smatrali ovo odašiljanje ruskih trupa kao nasrtaj na njihove stare slobode. po gradovima nema garnizona. od deset kopejaka po sežnju (2. iz Novgoroda po imenu Nosov učest vovao je tu. Kozaci kažu strjelecima: „U vreme Stenjke Razina vi ste nas sprečavali u našem radu. dok Petar „voli bojare”. U svojim proklamacijama on poziva dobrovoljce ne samo d a „brane veru”. mi ćemo se pobrinuti za ona j drugi. jedan trgovac.000 ljudi. Još 1701 godine. Car se tuče sa Šveđanima. Veliki broj begunaca iz Rusije okupio s e bio u gornjem toku Dona. pokušano je da se istakne jedan lažni pretendent. pukovnik knez Dolgorukov poslan je godine 1707 na Don. koji je zauzeo Čerkask. jedan lažni Ivan (b rat Petrov). koja je jamačno izabrana namerno baš zbog svo je udaljenosti. Donski kozaci su se takođe uzdržali. stara vera moći će da se uspostavi”. staroverac. To su pre svega povodi koji su veoma uticajni u prvim godinama XVIII v eka: „Mi dižemo ustanak u Astrahanu u ime vere hrišćanske. Ataman Bulavin napada odred Dolgorukova i uništava ga. Pobune. Oni koji upravljaju nama klanjaju se pred idolima.” Ali ima i skorašnjijih i stvarnijih pobuda: „Razrezali su nam namet od jedne ru blje na banje. ceni svoje trupe na 100.. Jedan deo stanovnika Astrah anja su se pokajali i molili za oproštaj. Anciferova. zato se između ovih dve ju grupa uspostavljaju neposredne veze. Jedna naročita organizacija pretstavljala je razne r uske varoši. Uskoro potom i Donska oblast diže ustanak.. i zbog posečenih brada. sad nema više nikoga da nam smeta”. To je bio znak za opšti ustanak. zbog ne mačkog odela. pobunjenici šalju poruke kubanjskim kozacima i sultanu. mi smo ubili izvesne starešine ( vojvodu Rževskog).dovima. oni su potučeni u krvavoj borb . Ugliča i Simbirska. Što se tiče ostalih pobunjenika. Središte ove pobune je varoš Astrahanj. da dobro piju i dobro jed u. izbija pobuna na najudaljenijoj granici na jugoistoku. i što nas progone . njih su top ovi Šeremetjeva brzo urazumili. a 23 8 druge smo uhapsili.” Nasilja pobunjenika izazivaju naposletku negodovnje stanovništva. i što nam seku kaftane. a posle njihovog uništenja kod kozaka i inorodaca. za koga se misli da je još živ i koji „voli narod”. pored jednog moskovskog trgovca. U julu 1708 godine on se ubija usred pobeđenih kozaka. u ob lasti reke Dona. i posadskih iz Nižn jeg Novgoroda. Ustanak je bio brižljivo pripremljen. Jedan deo trupa koje su bile poslane protiv Bulavina prešle su na stranu neprijatelja. Jedino su se gradov i Krasni Jar i Černji Jar pridružili Astrahanju.” Ova proklamacija nije imala mnogo odjeka. već i da „žive slobodnim i burnim životom u stepi. (Usled ovih zloupotreba). Sredinom godine 1705. ne računajući ruske izbeglice. pre svega kod poreskih obveznika.” Misao o ustaničkom pokretu odavno im se vrti po glavi. Proglas što ga pobunjenici iz Astrahanja upućuju kozacima navodi uzrok e pobune. i Bulavin doživl juje poraz.. — Raspoloženje kod kozaka je slično kao i kod strjeleca. stanovništvo sa Dona i Jaika pridružiće nam se.. pod izgovorom „da oni nisu dobili ukaz koji se odnosi na brade i o delo.

oni posmatraju plebejsku okolinu carevu i neuredan život tih skorojevića sa prezira njem i gađenjem. kome oni moraju da se klanjaju i da ga pr opuštaju 23 9 ispred sebe. već naprotiv voli da čita pobožne kn jige i da razgovara o verskim stvarima. Kažnjavanje pobunjenika je svire po: kozaci su vešani na splavovima. a da Menjšikov. a njihovim atamanima otsečena glava na Crvenom Trgu u Moskvi. koji su pušteni niz Don. koji će se kasnije žaliti da je t aj ljubimac carev namerno usadio u njega sklonost ka besposličenju i pijanstvu. računaju se m eđu najobrazovanije ljude svoga doba.000 ljudi je posečeno. čas u Beč ili Pariz.” I ne pitajući svoga sina. Po smrti cara Ivana i zatočavanja carice Evdoksije. potisnuti u pozadinu od Petrovih štićenika. uzvodna oblast. jeste vođ jedne grupe reakcionarnih svešt enika. kao knezovi Dmitrij Golicin i Kurakin. odgovara Francuzima „da je ta pesma nedostojna naravi ne samo jednoga vlada ra. kao što je Menjšikov. nezadovoljna aris tokratija polaže sve svoje nade u naslednika.. i on često put a pokušava da suzbija naklonosti svoga sina hoteći da mu nametne sebe za primer. Z bog toga se njegova okolina nada da će se posle njegovoga stupanja na presto utišati politička uzrujanost i da će nastati jedno mirnije doba. koja je bila uzrok sukoba odvojena je od Donske oblasti i otvorena za useljavanje Velikorus a. sa svoje strane. Način živ ta carevića pokazuje koliko se njegove sklonosti razlikuju od sklonosti cara refor matora: on ne voli da putuje. Petar to zna. Ovo nezadovoljstvo uzima većinom oblik jedne ozbiljne kritike Petr ove politike. princezom Šarlotom od Volfenbitela. Njih vređa carev privatni život. Nekoji od njih. Nikakva opasnost ne preti više Petru od kozaka. Godine 1705 Matvjejev piše iz Pariza da se tamo peva jedna pesma o Ivanu Groznom u koju se upliće i Petrovo ime: u toj pesmi se pripoveda kako je car naredio Menjšikovu da ubije carevića zato što je razgn evio svog oca. 7 do 8. već i jednoga čoveka iz naroda. i pored toga što je izjavio da je izvršio naređenje. i kada mu je Aleksej jednoga dana priznao da je poželeo smrt svome ocu. carevića Alekseja. one stare moskovske a ristokratije koju su bacili u zasenak novi Petrovi ljubimci. on ga je 3701— 1702 godine okružio strancima (Nojgebauer. oktobra 1711 godine. Bar on Hijsen priča da je godine 1704 car pred njim zapretio Alekseju: „Ako vetar raznese moje savete i ako se ti protiviš da me slušaš” — kaže mu on — „ja ću te se odre iću se Bogu da te kazni i u ovom i u budućem životu”. prezire more i rat. Sve je ovo sasvim netačno: Menjšikov tuče i zlostavlja carevića. i protivu njegove volje. Verenic a je rekla za svoga budućeg supruga „da on izgleda ravnodušan prema svim ženama”. spas ava život careviću. koji su svi b ili protivnici reforme. Ali njegovo neprestano o tsustvovanje sprečavalo ga je da lično nadgleda vaspitavanje svoga sina. Aleksej je pisao svome ispovedniku: „Pokoravam se volji svoga oca . oni odbijaju da priznadu njegov drug i brak sa livonskom zarobljenicom Katarinom i ne skrivaju svoje gnušanje na neotes ane careve ljubimce. da bi se zastrašilo stano vništvo. ali. „Od svoga detinjstva'' — izjaviće on prilikom saslušavanja po nj egovoj krivici — „ja sam živeo u društvu svoje majke i njenih službenica. sko rojevići i tuđinci. Petar je želeo da svome sinu pruži zapadnjačko vaspitanje. što ga približuje nezadovoljnom sveštenstvu. koji je promenio mišljenje. jer je narod potlačen”. Jakov Ignjatjev. Kozaci su izgubili igru. baron Hijsen) i pomišljao nekoliko puta d a ga pošalje u inostranstvo. — Osim narodnog nezadovoljstva postojalo je još jedno. Nezadovoljstvo plemstva i carevića. na veliku radost njegovoga oca. Svi nezadovoljnici nisu uporne pristalice starih predrasuda i veko vnih zabluda.” Ali ubrzo se odnosi među mladim supružnicima kvare: Aleksej voli da pije sa svojim prijateljima. a to je nezadovoljstvo i otpor višeg staleža. čijim posredovanj em on održava vezu sa svojom zatočenom majkom.i kod Panšina (27 avgusta/7 septembra 1708 godine). mi slim da ona ima u sebi dobrote i da ovde ne bih našao bolju ženu. a njeg . čas u Drezdu. te se mladi carević nadahnjuje idejama svojih rođaka po majci i Petrovih sestara. docnije sam se d ružio sa sveštenicima i kaluđerima”.. koji i ne sluti da će se proročanstvo iz pesme ostvariti posle trinaest g odina. Njegov ispovednik. Ign jatjev se ne usteže da odgovori: „Mi mu svi želimo isto to.. Petar ga je oženio. a Matvjejev.

” Sv ojim prijateljima i Eufrozini on često puta kaže: „Petrograd neće dugo ostati u našim ruka ma. jer 24 1 jedina zemlja koja bi mogla da pokuša napad s mora jeste Švedska. Nekadašnja osvajanja bila su istinska dobit iz ko je su država i njeni službenici izvlačili razne koristi. Nedostatak mišica svirepo se oseća po selima. Kada ga obaveštavaju da će takve reči neko da ponovi i da njegovi prijatelji naposletku neće smeti više da se druže s njim. On se više ne bi starao o floti i njenom održavanju i zadržao bi samo trupe po trebne za odbranu.” Otkuda njemu ovakve ideje? Ako bi se verovalo Vokerod u. Petrograd bi bio samo jedna ob ična varoš. on bi stanovao u Moskvi. njen je muž već sklopio vezu sa jednom mladom seba rkom svoga domaćeg učitelja. pošto je rodila sina Petra. pošto se celokupna ruska trgovina obavlja posredstvom tuđinskih brodova. Za odbranbene ciljeve sasvim je dovoljna naša nekadašnja vojna organizacija.ova žena odbija da razgovara sa pijanim čovekom. ali one za n as znače najsmišljeniju kritiku koju su savremenici dali o Petrovom državničkom radu. već šta više Livonci „igraju na našim glavama” i uživaju veće povlastice nego mi. Još je besmislenije od Rusije da pokušava da igra ulogu nekakve pomorske sile. Kada je u oktobru 1715 godine Šarlota umrla. uskoro umreti: „On će živeti još najviše dve godine”. Aleksej više ne krije da „ne samo vojni i drugi poslovi njegovoga oca. ako bi se tako što dogodilo. naprotiv. koje je bilo nezadovoljno reformama. jer bi se ostale p omorske sile odmah umešale da je brane. već i sama 24 0 njegova ličnost njemu su odvratni. takve ideje su često izražavane u „prijateljskim i poverljivim razgovorima” što su ih vodili obrazova ni prestavnici ruskoga plemstva. a ona će uvek radije vršiti napad s kopna. Uostalom. Nama ostaje samo čast d a prolivamo svoju krv za odbranu jednoga tuđinskog naroda. Nikakva mornarica nije nam potrebna za odbranu obala. Ali i najsvirepiji protivnik koji b i opustošio našu zemlju ne bi učinio ni polovinu onoga zla što nam ga prouzr okuje izdržavanje jedne stalne vojske. da je nepotrebno proširivati je. Naša zemlja je toliko vel ika. kaže on. prava narodna politika sastojal a bi se u tome da se ne mešamo u tuđe poslove i da ne napadamo nikoga. Ovi razgov ori možda nisu imali onu veoma logičnu formu koju im pripisuje Vokerod. I raniji vladaoci o svajali su zemlje. on odgovara: „Šta me se tiče. koji ima padavicu. Što se tiče Danske. Ne samo da plemstvo iz njih ne vuče nikakvu korist. i prijatelji moga oca biće nabijeni na koplja”. Ni ko nas ne napada. On ne bi nikome objavljivao rat i zadovoljio bi se nekadašnj om državnom teritorijom. Eufrozina je otkrila njegov politički plan: „Kad bi postao car. Za vreme istrage koja je vođena protivu njega. geografski položaj Rusije je takav. čije je svedočenje objavljeno na dvanaest godina posle Petrove smrti. Pre svega nezadovoljnici kritikuju spoljnu politiku. kao što je činio u Doba Nemira. Isto tako je nekorisno izdržavati mo rnaricu u cilju napadačkog rata. bez ikakve koristi po Rusiju. Bolje bi bilo da su ostavljeni kraj svojih plugova oni milioni ljudi što su žrtvovani ratu sa Švedskom i g rađenju Petrograda. Ev o te kritike u glavnim crtama. Prema tome. samo neka narod bude uz mene. Bilo bi dakle bolje ostaviti sume upotrebljene na izdržava . a prusku brane dune. oni su prisajedinjavali samo oblasti potrebne državi ili o pasne zbog razbojničkih najezda. Međutim. Razume se. Trgovačka mornarica takođe ne pruža n i najmanje koristi.” On je uostalom ubeđen da će nje gov otac. u ra spre i sukobe sa stranim državama. ne povećavaju n imalo našu bezbednost i mogu samo da nas uvuku. i da je zbog toga on uvek želeo da otide nekud. Petrova osvajanja. da ona nema da se boji nimalo neke najezde. Eufrozinom. jer švedsku obalu brane stene. Jedan iskrcani odred doživeo bi neminovno da mu saobraćajne vez e budu presečene čim bi se zaledilo pribrežno more. Ali. dok su Petrova osvajanja samo izvor briga i troškova. narod bi učinio sv e da se odbrani. Bilo bi dovoljno da se ona samo gušće naseli. bilo bi isto tako besciljno napasti je.

Za v lade njegovih direktnih poslednika. a seno i zob za njegove konje obilato daje plemiću njegova zemlja koja se nalazi nedaleko od va roši. već upotrebljava sve to u svome domaćinstvu. pošto su cene u Petrogradu upravo skočile posle dolaska dvora. S druge strane. što nas udaljuje od naših domova i naših porodica. Moskva je bliža P oljskoj i Turskoj. Petrove veze sa malim nemačkim dvorovima bile su mnogo prisnije nego što su to nalagali interesi Rusije. Podizanje te nove prestonice usred finskih baruština i inorodnog stanovništva mogl . njegovih ministara. zatim mnogobrojna posluga i konji. Namirnice za sopstvenika i njegovu poslugu. veoma je tačan. U pogledu spoljne politike. te je plemić prinuđen da dovozi iz velike daljine potr ebne namirnice i stočnu hranu. one su otprilike na istom ostojanju i od Moskve i od Petrogra da. neskladnoj i često nesmišljenoj delatnosti koju je Petar razvio u svojoj spoljnoj polici i svom radu na vojnim poslovima. kao što je bilo nekada. finansije i čitava državna administracija. On ne prodaje ništa. na koje treba paziti mnogo budnije nego na Švedsku. Ali je okolin a Petrograda neplodna. koji su plen kor upcionaša i lopova. Njegovi konji padaju od umora na putu. a seljaci ih ostavljaju i beže. jer je primoravao zemljopos ednika da otsustvuje dugo godina i unosio je nered u njegove poslove. Treba priznati da su ove kritike Petrovih savremenika mnogo ubedljivije nego sve ono što su protivu reforme mogli kasnije reći branioci drevnih ruskih običaja. a nas primoravaju da lično vršimo vojnu službu. savremena Rusija izgubila oblasti na Baltičkom Moru koje je Petar osvojio. međutim. prevozni troškovi teško pritiskuju trgovinu. izuzev Petrograda. na primer . što mu s tvara velike nezgode. i što je još gore. i to ne za vreme rat a. Većina o d njih su razumne i tačne. Isto tako pada u oči i korisnost od centralnog položaja Moskve . On je svima i svakome nudio ruske vojnike. Kada je. tako da dvor lišava trgov inu one dobiti koju bi joj mogao pružiti geografski položaj nove prestonice. mi nikad ne uspevamo da uspostavimo red u našim poslovima. „Jedan ruski plemić” — piše Voker od — „ne teži da stekne skupoceno ruho i nameštaj. Mi smo primorani da ostavimo svoja imanja u ruke nepoštenih nadzornika. i tek će se po dolasku Katarine II na presto pojaviti prava ruska nacionalna politika. Nas toliko pljačkaju. Nasuprot tome. koji je odveć blizu granice . njihov ton posta je plahovitiji: „Zbog lične ambicije cara.” Iz ist ih ovih razloga i zemljoposednici duboko mrze Petrograd. Opis domaćeg gazdinstva ruskih zemljoposednika. Sve to može on nabaviti u Moskvi skoro besplatn o ili po skromnu cenu. tovarna kola ne mogu dalje. jer i najmanja taktička pogrešk a može predati prestonicu u ruke Šveđanima.nje mornarice u džepovima poreskih obveznika. Njemu je potrebno u izobilju hrane i pića ruskoga porekla. kada nezadovoljnici govore o svojim staleškim interesima. da čak i kada dobijemo penziju usled bolesti ili st arosti. lako je uvideti sve što je bilo veštačko i nekorisno u ćutljivoj. i kada je Moskva ponovo postala prestonica. rezultati ovih nepotrebnih postupaka osetili su se mnogo jače. pošto u ruskoj ekonomiji gotov novac igra manje važnu ulogu ne go dohotci u naturi. Ili je 24 2 pak on prinuđen da sve kupuje za gotov novac. a ova dva grada su podjednako udaljena od Rige. Što se tiče ost alih stranih sila. Najzad. seljak u se isisava krv. Trgovina nema nikakve koristi od toga što je carski dvor u Pet rogradu. Premeštanje vladareve rezidencije u severnu prestonicu smatra se da je više od štete n ego od koristi. Sudstvo. ovaj način gazdovanja bio je veoma nepodesan za preskup način života u prestonici i po vojničkim logorima. mogli bi se lakše nadgledati u tako velikom centru kao što je Mosk va. niti da se časti ukusnim ručkov ima i tuđinskim vinima. jer potrošnja dvora pretstavlja sasvim malu cifru godišnjeg trgovačkog bilans a. ipak to susedstvo nije bez velike opasnosti. Isto tako. međutim. kao i nezgode i opasnosti što ih pruža položaj Petrograda. ono što je u Petrovom radu bilo veštačko i neprirodno ukazalo se jasnije n ego dotada. glomazne sirovine koje su glavni predmet izvoza zahtevaju da prevozni troškovi budu što manji. i to po veoma visokim cenama. koja služi kao pristanište za sv e što ulazi u Rusiju. već za čitav niz godina. iako je tačno da je Švedska bliža Petrogradu nego Mosk vi.

Ali će o vaj otpor biti samo privremen i neće moći da spreči Rusiju da se drži istoriske brazde k oju je Petar umeo tako duboko i tako snažno da zaore u još neobrađenom tlu svoje otadžbi ne. koje u ovom trenutku ne uživaju velike povlastice” — piše mu on. da bi ga privoleo da se vrati u Rusiju: on mu nagoveštava da će moći da se oženi Eufrozinom koju voli i da će moći posle toga da živi časnim i mirnim životom „na sel Izaslanici stranih država prikazuju u svojim izveštajima koliko je za Petra opasno da ostavi svog naslednika u životu i u slobodi. Ali Petar ne pridaje veru njegovom odricanju: „Na tebe će uplivisati du gačke brade. pa prema tome moram umreti. čija smo rasmatranja naveli. pošto je opisao zavere i atentate koji su skovani protivu cara. ali nepredviđen. njegovi odnosi sa sinom mo rali su neizbežno da se završe tragično. koji ne može mnogo da uspokoji cara: „Tražim da se zakaluđerim”. da će pričekati još neko vreme. Njegovi savremenici. bila je prerana i premašala je mogućnosti i sredstva. sad i am brata”. On zna da njegov životni zadatak ugrožavaju i njegov rođeni sin i nezadovoljnic i okupljeni oko ovoga. Ja ću pričekati još pola godine. Zbog njegove plahovite naravi. dopušta mu da se sakrije u zamku Sant. služi se Eufrozinom. Videćemo i druge posledice. očima samo svoje neposredne potrebe. živa spoljna trgovina i narodna mornarica bile neophodan uslov ruske narodne nezavisnosti. On namerava da sačeka Petrovu smrt. odgovara jući mu — takođe pismeno — da se izričito odriče prestola. razume se. Milioni duša priz ivaju u pomoć nebesku silu protivu cara. Aleksej se tada odlučuje da beži i sklanja se kod austriskog cara Karla VI . k oji nadvišuje Napulj. koji je dobio ime Petar. napominje: „U ovo j carevini sve će se jednoga dana završiti jednom užasnom katastrofom. i ne samo korio nego i tukao. kome njegovo pri sustvo nije moglo da bude prijatno.” On mu obećava. Onaj kome ću ostaviti u nasleđe ono što sam ja zasadio jeste jedan lenji rob koji je zakopao svoj talenat.o je izgledati kao ćudljivi prohtev jednoga despota koji se bio odlučio da prkosi za konima istorije i prirode. da mu ostavio vremena da se iskreno pokaje. Na sam dan Šarlotinog pogreba. čiji su špijuni pronašli begunca. i zato je od strane čove ka kakav je bio knez D.” Uvek zabrinut. Inače. jer je ono obznanjivalo jednu dalek u budućnost. Poznate su nam posledice ovih kritika: uprošćavanje odveć složenog i preskupo g upravnog sistema što ga je Petar bio ustanovio. sve je bilo uzalud . on odlazi u inostrans tvo. — „ili ćeš izme svoju narav. ništa nije pomoglo. predočavam ti da ću te isključiti iz nasleđa. postupaću s tobom kao sa zločincem!” Aleksej pita za savet svoje prijatelje. Savr emenici nisu mogli da shvate njegovo delo. kao što se otseca araženi deo tela. koj i ga potsećaju „da se kamilavka ne može prikovati za glavu”. poziva svog sina da dođe k njemu. on šalje Alekseju jedan pisani ultimatum: „Ja sam čovek. — Petru su. Od tog tre nutka car se nosi mišlju da izmeni zakon o nasleđivanju prestola.Elmo. „Inače. Golicin negodovanje bilo isto toliko prirodno koliko i neizbežno. nego da postaneš kaluđer. Koliko sam te puta k orio. i on daje svome ocu jedan o dgovor savršeno logičan. jer bez toga moj duh ne bi mogao da se uspokoji. izaslanik Hanover a. Petar. M. Pre nego što je otputovao u inostranstvo. s kojim je u srodstvu preko svoje žene. dodaje on. u kojoj bi živa spoljna politika. pa verujući čvrsto da je sigurnije ako ga ima kraj sebe. nemoj hitati. Austriski car. Aleksej. a to će reći ciljeve koje je Rusija njihovoga doba bila sposobna da sebi postavi i da ih dostigne. Sve kritike koje smo naveli svode se na jednu: reforma koju je izvršio Petar. Međutim.” Sutradan je Katarina rodila sina. Bolje je da ono padne u deo jednom dostojnom tuđinu nego rđavom rođaku. dodaje: „Hvala Bogu.. ili ćeš postati kaluđer. Petar je naslutio put na koji je sudbina uputila Rusiju. bolje je da pođeš pravim putem. i koliko već ima godina kako s tobom ne govori m! Ali ti ništa nije koristilo. Veber. poznati uzroci nezadovol jstva.. pa da se vrati u Rusiju kao namesnik svome mlađem bratu. koja j e pošla s njim. jedne tako siromašne i zaostale zemlje kakva je bila Rusij a. Petar se sastao sa svojim sin om i obasuo ga savetima: „Razmisli. iak o je on u mnogo čemu bio preteča svoga stoleća. imali su pred. Sveopšta mržnja koja tinja očekuje samo da duhn . 24 3 Kažnjavanje Alekseja i smrt Petrova. događaji koji su se odigrali za dva naredna stoleća opravdeli su ono što je u njoj bilo bitno. zbog toga njihove kritike sadrže mnogo istine.

ali razgovori među prijateljima. U dane 19/30 juna. Događaj sa Monsom pokazuje Petru koliko je on usamljen. da su oni spremni da v rate Petrograd i osvojene pokrajine i da zanemare onu mornaricu koja ga je stala toliko napora. carević je ispu stio dušu”. Oko sebe vidi on jedan režim koji je on sâm stvorio. sa ciljem da opustoši državu. On odlučuje da ga preda sudu sastavljenom od velikodostojnika i sveštenika i da ga zatoči u Petropavlovskoj tvrđavi. pokušaće oni da se izmire. i sam Aleksej priznaje svome ocu: „Da su me pobunjenici pozvali. Episkop Dositej izjavljuje u toku istrage: „Ja sam jedini dopustio da b udem uhvaćen u ovoj parnici. Ali ja neću imenovati nikoga. ali kao što piše Veber: „Sveštenstvo. i Petar lažno prestavlja strancima da je njegova smrt bila posledica nekak ve užasne bolesti. sa svojom željom da sve ra di on lično i da održi svoju nezavisnost prema utvrđenom poretku. ča k i za tvoga života. isto kao i 1698 godine. upravnikom njegove lične kancelarije i bratom njegove nekadašnje drag ane. i tek 14/25 januara 1725 godine. Aleksej. njegova džinov . na nekoliko dana pred Petrovu smrt. i svakome je poznato da testament ca rev neće biti izvršen posle njegove smrti.” Eufrozina otkriva carevićeve namere ko je smo već naveli. Pošaljite uhode u narod da slušaju šta se priča. sa svojim duboko ukorenjenim navikama koje potiču iz drugog jednog stoleća. krvi i novca. i dalje je bio nespokojan. ali je sad odveć kasno. i 24 juna/5 jula sud ga osuđuje na smrt zato što je hteo „da se dočepa prestola pomoću pobunjenika. on ipak oseća da je uhvaćen u jedan krug koji on više ne može da raskine kažn javajući ljude iz svoje okoline kojima je poklonio svoje poverenje. car — čiji je sinčić Petar umro takođe (1719 ). Osim toga. Odmah po svo m povratku u Moskvu. ne obeduju za istim stolom. Supruzi više ne opšte uzajamno. I sami običaji su se iz menili.” Zaključci koje Petar izvlači jasni su: treba ukloniti carevića. „u podne. čiju pohvalu Teofan Prokopovič objavljuje u delu koje nosi naslov: Osnovanost vladareve volje.” Istrazi je sledovao čitav niz pogubljenja. Sva lica za koja se pretpostavljalo da su n jegovi saučesnici podvrgnuta su ispitivanju. Kada je pošao na put 1719 godine. prizna o je Menjšikovu i Apraksinu da on savršeno dobro zna koliko se njih obojica ne slažu s a merama koje je on preduzeo i. očekuje se samo da se javi neki vođ. Petar je postao kao neki anahronizam. ja bih se odazvao njihovom pozivu. Iako mu više ne preti neka p rava zavera. i njih nema ko da 24 5 zameni. cara (austriskog) i tuđinskih trup a. o kojima smo govo rili. on vidi samo prazninu. priz naje sve što se od njega traži da prizna. proglašeno je da je Aleksej lišen svojih prava na p resto u korist njegovoga mlađeg brata.e vetar pa da se rasplamti. vraća iz inostranstva kao neumoljiv osvetnik. ali. Ispitajte šta svi nose u srcu. I pored toga što je Aleksej uklonjen sa sveta. vrgnut na muke. Istoga dana. i to za života svoga oca. on sebi pripisuje pravo da po svojoj volji odredi sebi nasledni ka. ako se dogodi da on umre.” Zbog toga se Petar. Ukazom od 5/16 februara 1722. Ali šest mese ci kasnije njemu dolazi do ušiju šaputanje kako carica održava nedopuštene odnose sa lepim Monsom. a zatim i mučenju. Ne može se večito rušiti da bi se sve ponovo podizalo. izvan ovoga režima i ovih činovnika. često se otkrivaju i ukazuju na nade koje nezadovoljnici gaje da će Petar usko ro umreti. 31 24 4 januara/11 februara 1718 godine. 22 i 24 juna/3 i 5 jula. plemstvo i narod obožavaju carevića. stanuju odvojen o. 7/18 maja 1724 godine on priređuje krunisanje svoje žene Katarine. On već zna kolik o oni vrede. koja je u svome početku ličila na oduzetost. Nije se moglo dokaza ti da postoji zavera.” 26 juna/7 jula on je ponovo stavljen na muke u prisustvu cara i Menjšikova. koji je potom optužen za nekakvu beznačajnu krivicu i pogubljen 28 novembra/9 d ecembra. činovnike koje je on lično postavio.

Nastupa novo doba. nije se do poslednjeg trenutka mogao odlučiti da se koristi svojom „vladarskom voljom” da odredi sebi naslednika. O D K A T A R I N E I D O K A T A R I N E I I Nova uloga plemstva. koja tek što beše ponikla.ska snaga poljuljana je usled njegove grozničave delatnosti. Umro je kao što je i živeo. koje teži da potčini državi socijalne grupe namećući im javne službe i . dosledan sam om sebi. Iako su izvesni položaji u državnoj upravi razdeljeni među socijalne grupe na jedan nov način.reforma Petra Velikog imala je odjeka na socijalnu organ izaciju. i same osnove sastava tih grupa bile izmenjene. i svi su računali da će on uskoro umreti . dao je znak da mu se donese harti ja i uspeo da napiše samo ove dve reči koje su se mogle razaznati: „Dajte sve”. pošto je već izgubio moć govora. osnovno načelo pod ele na staleže. a naročito usled burnih pirovanja kojima se odavao još od svoje mladosti. (Kraj prve knjige) 24 6 I X . up otrebljena je prviput pred kovčegom preminuloga cara. Njegova smrt nastupila je posle jednog žestokog nazeba što ga je dobio kada je spa savao jedan čamac koji je bio potonuo u reku. 27 januara/7 fe bruara 1725 godine. doba svemoći garde. — Sa drugom četvrti XVIII veka otvara se nov period socijalne i storije Rusije. pokušao da joj diktira. koje je ostalo otvoreno i koje će biti rešeno silom . Sudbina Petrove reforme veza na je za pitanje nasleđa prestola. Anu Petrovnu. Ova društvena sila. ali nije mogao da izgovori ni jednu reč. Dovršavajući preobražaj nekadašnje patrijarhalne monarhije Rjurika u adm inistrativnu monarhiju. Godine 1722 njegovo zdravlje bilo je konačno porušeno. Zatim je pozvao svoju kćer. Izdahnuo je 28 januara/8 februara. Pošto se ispovedio i pričestio.

čiji su pretstavnic i kneževi Dolgoruki i Golicin. velika vlastela. postavili su Menjšikov i najbliži saradnici cara-reforma tora. ostalo je netaknuto i postalo je čak neumitnije nego ikad. KATARINA I (1725—1727) I PETAR II (1727—1730) Stupanje na presto Katarine I. od vremena Petra Velikog od položaja u drž vnoj upravi ili čina u vojsci. po zadi svakoga kandidata. 1. U političkom pogledu Rusija je i dalj e apsolutistička monarhija. pošto je on bio glavni izvršilac vo lje Petra Velikog prilikom osuđivanja carevića Alekseja na smrt. koji treba da učestvuju u visokoj upravi države. druge supruge Reformatorove. utoliko jaram ropstva postaje teži. kandidaturu carevog unuka. — Petar Veliki. Gardiski oficiri ispunjavaju d voranu gde se držala skupština i propraćuju Tolstojev govor tako ratobornim uzvicima i gestovima. sina carevića Alekseja. Ti znaci ispoljavaju se u obliku borbe između suparničkih grupa u samom plemstvu. čije plemićske titule zavise. Tu je najzad „službeno” plemstvo. kandidaturu Katari ne. u socijalnom pogledu. Ako je ova treća grupa i ostala privremeno u zasenku. Ko je nadležan da izabere jednoga od ova dva kandidata? Petar nije označi o svog naslednika. gardiski pukovi pod oružjem opkoljavaju dvor. po načinu života. Ove dve kandidature maskiraju suparništvo ovih dveju plemićskih grupa koje. no ona se. Ali. vernoj životno j drugarici Petrovoj. Porobljavanje seljaka od strane zemljoposednika pojačava se sve više. ljudi bez imena i imanja. oslanja sve više na pov lašćeno plemstvo. zemlje i robove. ne obazirući se na z akonske podrobnosti. Ove plemićske grupe se veoma razlikuju međusobno po svome poreklu. one prve dve stu pile su u međusobnu borbu odmah po smrti Petra Velikog. koja se tada prv . u noći između 27 i 28 februara/10 i 11 mart a 1725 godine da bira novog cara. I tako je Katarina proglašena za caricu Rusije uz dobovanje doboša garde. da pristalice Petra Aleksejeviča ocenjuju da je pametnije ćutati. Ipak. i upinje se da dokaže da njoj. imajući povlastice. po smrti Petra Velikog. ono igra g lavnu ulogu u mesnoj upravi. Ako on tada. Garda. ostavio je sudbinu prestola nerešenu. koje teži da se približi prestolu i da vrši jači uticaj na vladu. Kada su pretstavnici stare aristokratije predl ožili mladog Petra Aleksejeviča. koje je on uzdigao na stepen velike vlastele. radi sporazumno sa najbližim saradnicima Petra Velikog. Dok je on držao svoj govor. Tolstoj je uzeo reč. po naredbi Menjši kova stiže svečano da podupre Katarininu kandidaturu. pripada sasvim opravdano nasleđe prestola. iako član jedne veoma stare porodice. druge žene Petra Velikog. koji je sebi pripisao pravo da po svojoj volji odredi sebi naslednika. mladoga Petra Aleksejeviča. okuplja se u dvoru. Prvi znaci ove evolucije. On otpočinje pohvalu Katarine. kontrolišući čitav narodni rad. Tu je zatim plemstvo sa „dodeljenom titulom”. Či m je stanje cara na samrti postalo beznadežno. zahvaljujući njihovim ličnim v ezama sa vladarima. nisu njegov a rasmatranja izazvala donošenje odluke. javljaju se odmah po smrti Petra Velikog. plemstvo počinje da se oslobađa postepeno obavezn e vojne službe koja mu je nametnuta. Tu je pre svega staro plemstvo sastavljeno o d potomaka starih plemićskih porodica. postavila je aristokratska partija davnašnjega porekla. sastavljeno iz najrazliči tijih društvenih slojeva i čiji je izvestan broj pretstavnika proizišao iz najnižih društv enih redova da bi se popeo do vrha društvenih lestvica. teže da se dočepaju vlasti. da bi nagradio njihovu darovitost i njihove sposobnosti. po glavnim svojim interesima i težnjama. koja će se završiti i dobiti zakonsku potvrd u za vladavine Katarine II. on to čini stoga što se lično boji da mladi Petar bude izabran. od oficirske diplome ili zvanja osme klase u Tabeli rangova. drugu. takvi su saradnici Petra Velikog. jer ukoliko plemići stiču sve nove i nove p ovlastice. sa titulama ili bez njih.novčane obaveze prema državi. no koji nije imao vremena da ga izabere. a nijedan organ nije zakonski vlastan da bira novog vladara. Porodične tradicije nagone ih da sebe smatraju za prirodne saradnike careve. koja je bila obasuta novcem. Dve kandidature su postavljene: 24 7 prvu.

trudila se da onemogući vojvodin uticaj. — Svakome je jasno da je Katarina nesposobna da drži državnu k rmu. taj vešti dvoranin. carski ambasad or Rabutin preduzima da zbliži Menjšikova sa starom aristrokratijom. — Stvaranje Vrhovnog Sa veta ne prekida borbu partija. ma da je bila savršena drugarica Petrova. Stvaranje ovoga saveta. za koju je Tolstoj mislio da ju je utišao. bili su preteča i kao neka zamena o ve ustanove. njegovi ukazi imaju istu važnos t kao i caričini. U isto vreme Austrija. Ugovoreno je da Menjšikov privoli Katarinu da prizna za naslednika prestola kand idata ove grupe. obdarena prirodno živim duhom i pouzdanim taktom. Zbliženje između Menjšikova i stare aristokratije. Stara aristokratija nije se pomirila sa 24 8 svojim porezom. Ovaj daroviti skorojević b io je poslušan pomagač u rukama jednoga gospodara kakav je bio Petar Veliki. Dok je ovaj bio u Kurlandiji. Beskrajno gr amziv. ono ipak ima znatna prava: sve poslove. koji se u Petrogradu oženio ćerkom Petra Vel ikog. i uspeva u tome . Menjšikov smatra za potrebno d a obezbedi sebi saveznike. Menšikovljeva diktatura je nepodnošljiva za vojvodu od Holštajna. Ono potiskuje u drugi red Senat. Anom Petrovnom. S druge strane. D a bi otklonio tu blisku krizu. zahvaljujući s vojoj skromnoj naravi. U početku. čiji su poljupci jedino mogli da utišaju njegove užasne nastupe ludačkoga besa i njegove histerične trzaje. ona se bila zadovoljila m estom koje joj je bilo dodeljeno i podnosila je bez roptanja nezgodne ćudi svoga s upruga. Apraksina. ali je bila savršena neznalica u državnim poslovima. On udešava čitav niz sastanaka između Menjšikova. i koji sanja o tome da stavi sebi na glavu carsku krunu. koja tek što je bila zaključila ug ovor o savezu sa Rusijom i koja se pribojava da bi savezništvo između Holštajnskog voj vodstva i Rusije moglo da odvuče ovu u međunarodne kombinacije štetne po austriske int erese. Devet dana posle njegovog ustanovljavanja. Ona je bila i ostala prosta livonska seljanka. za vladavine Petra Velikog. To veće bilo je sastavljeno isprva od šest članova: Menjšikova. Golovina. Stvaranje Vrhovnog Tajnog Saveta. Katarina je bila nesposobna da bude njegov poslednik. i ona je postala za cara veoma pogodna supruga za vreme njegovih ratnih pohoda. mora ono da ispita pre nego što se podnesu carici. Tolstoja. vojvoda od Holštaj na naimenovan je za člana toga Saveta. Postavši stvarni vladar. njena vladavina je ustvari diktatura Menjšikova. Kao samodržna carica. — Na dan 8/19 februara 1726 godine ustanovljen j e Vrhovni Tajni Savet.iput umešala u politiku. čija je dužnost da rukovodi glavnim tekućim poslovima. izuzev tajnih . već joj s amo daje nov pravac. on pušta na volju najgorim sklonostima svoje prirode.. ona je neminovno morala da postane slepo oruđe u tuđim rukama. da ovaj bude verenik Menšikovljeve kćeri. svojoj izdržljivosti i veselosti. Ali. Menjšikovljeva diktatura. i izgleda da se govori o ograničavanju samodržne vlasti u korist visokoga plemstva. U domovima Golicina i Dolgorukova. koji od „Upravnog” postaje „Visoki” Senat. Petar je bio iskreno privržen toj ženi. Petra Aleksejeviča. vojvoda znatno p ojačava svoj uticaj i uspeva da dobije komandu garde. Ono je za sebe zadržalo pravo da raspravlja o gl avnim pitanjima iz unutrašnje i spoljne politike. pr etresaju se planovi o državnom udaru. koji je bio neka vrsta veća sastavljenog od šefova najvažnijih grana državne uprave i za kojim se odavno osećala potreba. On odmah pokušava da u njemu igra prvu ulogu i da potisne Menjšikova u pozadinu. on se bezobzirno obogaćuje na štetu državne blagajne. pored toga što je zadovoljavalo jednu pot rebu. on otuđuje od sebe simpatije svoje okoline. kne za Dmitrija Golicina i Ostermana. Uskoro stanje postaje sasvim zategnu to. koji se završavaju stvaranjem jedne nove državne ustano ve. Da bi ovoga usamio. Pun oholosti i nadmenosti . Tolstoj. kao i na tajnim skupovima. Iako to veće ne ogra ničava caričinu samodržnu vlast. i da će d . Nekadašnji povremeni skupov i velike vlastele. imalo je za cilj takođe da oslabi ličnu diktaturu Menjšikova. članova stare aristok ratije i vojvode od Holštajna. Nju je Pet ar uzeo najpre za svoju draganu iz Menjšikovljevog saraja. prima na sebe da stvor i jedan kompromis.

Buturlinom. Poljske i drugih evrop skih država. Kneževi Dolgoruki pripremaju njegov pad. Alek sej Grigorjevič raspolaže carem kao kakvim porodičnim dobrom. veoma je nepouzdan. prijatelja i druga u uživanjima i razvratu. o n se zadubio u proučavanje političkog ustrojstva Švedske. — Rad Saveta. ali jednu prevagu za koju ono neće imati da zahvaljuje samo svojim lični m vezama sa carem. On želi da ostane diktator i raču na da potčini sebi Vrhovni Tajni Savet. Petar II proglašen je za cara. Reforme Vrhovnog Tajnog Saveta za vlade Katarše I i Petra II. Kada je trebalo naći zamenika Petru II. gde će i umreti. Ovaj starac je neobičan tip aristokrate. Katarinu Dolgoruku. bio je upravljen naročito na dve tačke : s jedne strane na smanjivanje državnih izdataka i rasterećenje poreskih obveznika . Vojvoda i Tolst oj. knez Dmitrij Mihilovič Golicin. Sa Devijerom. uspeva lako da pots takne njegovo samoljublje protivu Menjšikova. To je triumf za Dolgoruke. Ali Menjšikov otkriva na vreme njihovu zaveru i preduzima potrebne me re. u Berezov. Međutim njihov položaj za koji imaju da zahvale samo nji hovim ličnim vezama sa mladim carem. ne uviđajući opa snost. 6/17 maja 1727 godine Katarina 24 9 umire. Namah se veličina Dolgorukih ruši po put kuće od karata. jer njegova vernost sta rim običajima i ruskim shvatanjima spojena je sa njegovim najživljim interesovanjem za zapadnjačke političke ideje. A ovaj. kako ga nazivaju njegovi ne prijatelji. koji sadrži odluke koje je Menjšikov utvrdio za jedno sa starom aristokratijom. Stupanje na presto Petra II i diktatura Dolgorukih. Nariškinom i drugima. kneževi Dolgoruki idu za primerom Menjšikova i ponavljaju njegove pogreške: oni zloupotrebljavaju prema drugima svoju moć. a sutradan je njen testament. on je ostao po strani. koji će ogr aničiti apsolutnu 25 0 carevu moć. koji nij e bio prekidan raznim događajima političke borbe. on je iskoristio tu priliku da o bjavi svoje političke planove. a potom u Sibir.o njegovoga punoletstva namesničku vlast vršiti Vrhovni Tajni Savet. Ivan. Smatrajući već da je presto njihova nasle dna baština. Taj „veoma oholi Golijat”. koja ga mrzi. pada takođe u nemilost. Sin Alekseja Grigor jevića Dolgorukog. Petar II oduzima mu odjednom sve titule i sva zvanja. svoju kćer Katarinu. zadržao je prvo mesto kraj carskog prestola. Vasilij Lukič Dolgoruki i on postaju članovi Vrhovnog Tajnog Saveta. najpre na njegovo imanje na kraju Rusije. vređaju ceo svet svojom nabusitošću i be zočno pljačkaju državnu blagajnu. a vojvoda od Holštajna mora da se povuče u svoje vo jvodstvo. Uveren u čvrstinu svoga položaja. postavši blizak prijatelj mladoga cara. careva verenica prema kojoj car ne gaji nikakve osećaje. usamljen u svome kabinetu za rad. on se oslobađa za verenika: Tolst oj je prognan i zatvoren u kazamatima manastira na ostrvima Solovki. i šalje ga u progonstvo. Njegova kći. — Menjšikov. Tada stupa na pozornicu starešina druge jedne aristokratske porodice. uz pripomoć Nemca Fika. U svojoj pometenosti oni vrše jedan očajnički pokušaj: sastavljaju lažan testament kojim Petar II proglašuje za caricu svoju verenicu. kao budući tast novog a cara. i dalje se ponaša prema caru kao prema nerazumnom detetu i opovrgava njegov a naređenja. ne obazire se na to što na prestolu sedi kandidat stare aristokratije. Ne samo da mu on nameće sv oga sina Ivana za ljubimca. Doklegod su Dolgoruki uživali vladarevu naklonost. gde će i završiti svoj burni život. On sanja o tome da visokome plemstvu dadne prevagu u rukovođenju državnim poslovima. oni snuju zaveru da onemoguće te planove. Pre svega. Posle jedne žestoke prepirke. Menjšikov se prema svima ponaša nadmeno desp otski kao kakav zamenik cara. U noći između 18 i 19/29 i 30 januara 1730 godine Petar II umire od boginja. veoma su uzrujani zbog ovih pl anova. koji se pribojava Petrovog dolaska na presto. u Belom Mor u. i koja će biti zajemčena jednim aristokratskim Ustavom. već mu daje za verenicu umesto kneginjice Menjšikov. pročitan svečano.

kćer cara Ivana V i neća kinju Petra I. koji je tobože zaveštao presto svojoj vere nici. Savet ukida zakon Petra Velikog kojim se oslobađaju ropstva seljaci i sluge vezane za zemlju koji dobrovo ljno stupe u vojsku. plemiću zemljoposedniku — proučava se temeljno. bez čijeg pristanka ona neće moći da objavi rat. a to je pravo da potvrđuju beležnička akta koja se odnose na ustupanje zemlj išnih poseda. jer je smestio u varoške kasarne pukove k oje je Petar Veliki bio razmestio po gubernijama i nametnuo njihovo izdržavanje st anovnicima okruga. Posle kratkog ustezanja Savet prih vata ovaj predlog. ukinut je. izvesne službe koje su u vezi sa prikupljanjem poreza. predlaže za vladarku Anu Ivanovnu. uistini. reguli san je i menični sistem. Čitav niz odluka ima za cilj da poveća slobodu trgovine i indu strije: trgovina solju i duvanom. a sa druge strane na iznalaženje mogućnosti da se olakša uprava nad imanjima onim plemićima koji su usled obavezne vojne službe morali da žive daleko od njih. U oblasti finansija. U oblasnoj administraciji ukinut je sistem mnogostrukih ustanov a što ga je zaveo Petar Veliki. pod pretnjom da bude svrgnuta s prestola. da zavodi nove poreze. jer ukoliko seljak bude manje plaćao državi. ali su izvozne carine tamo niže nego u pristaništu Arhangelska. koje je Petar I dodelio umirovljenim vojnicima. neće ponovo udati i neće naimenovati svoga naslednika — što znači d a monarhija postaje izborna. Vrhovni Taj ni Savet okupio se u dvoru na noćnu sednicu da raspravlja o nasleđu prestola. koja je dotada bila monopol države. U njima se zahteva da se Ana. zato što su one rođene pre venčanja Katarine sa carem. Mihail Vladimirovič Dolgoruki i maršal Mihail Golicin. 25 1 2. kao udova vojvode od Kurlandije. Ipak. na veliki uštrb zemljop osednika. tome Savetu prepustiće ona upravu nad vojnim snagama. monopol izvoza. putem naizmeničnog smenjivanja na dužno sti. pred krajnjom složenošću toga probl ema nije odlučena nikakva reforma. otsustvo od godinu dana da otidu na svoja imanja i srede svoje lične poslove.. Savet je smanjio broj i osoblje državn ih kolegijuma.seljaka. trgovci gube svaku autonomiju. Vasilij L ukič Dolgoruki i Dmitrij Golicin. Savet je odobrio između ostalog jednu stvar nu olakšicu zemljoposednicima i seljacima. da dodeljuje činove iznad pukovničkog. da razdeljuje državnu zemlju i da naređuje isplate iz državne blagajne. — Čim je Petar II umro. Aleksej Grigorjevič. ANA IVANOVNA (1730—1740) Anino stupanje na presto i Članovi iz 1730 godine. Nasuprot tome. a njihovim činovnicima odobrio. On u ist i mah izjavljuje da njoj treba postaviti tačno određene uslove. Ane i Jelisavete. Aleksej Dolgor uki okolišno ukazuje na testament Petra II. Njega tada sačinjavaju samo pet članova: Golovin. pošto je otvoreno izjavio da je taj dokument lažan i odbi o mogućnu kandidaciju dveju kćeri Petra I. Ove reforme interesuju isto toliko plemiće koliko i trgovce . ni da zaključi mir. imanja i čast i bez prethodnog suđenja. i ta komisija daje pravo ovim plemićim a da trguju poljoprivrednim proizvodima kako u unutrašnjosti zemlje tako i u pogle du izvoza. Na direktnu korist seoskoga plemstva. pored kojih su pozvani još i maršal Vasilij Vladimi rovič Dolgoruki. od sedam članova Specijalne trgovačke komisije ustanovljene u to doba. a administrativna organizacija uprošćena što je mog uće više usredsređivanjem upravne i sudske vlasti u ruke jednog istog činovnika. Što su ovi „članovi” bili . mesne administracije dobile su u širokim razmerama jedno pravo koje je dotada pripadalo isključivo kolegijumu za plemićska dobra. ali. kako bi se ograničila njena vlast u korist Vrhovnog Tajnog Saveta. utoliko će više moći da daje svome gospoda ru. dok su ostali plemići. da lišava plemiće života. izabrani opštinski magis trati potčinjeni su vojvodama. smanjivanje seljačkog poreza — što je interesovalo takođe i plemstv o. p onovo su nametnute varoškim trgovcima i zanatlijama. i još na toj istoj sednici utvrđuje uslove ili „članove” koje će Ana mora ti da potpiše. je dan jedini je trgovac. Osterman. a „glavni” magistrat je ukinut. što ga je Petar Veliki dodelio Petrogradskoj luc i. oglašuj e se za slobodnu. U isto vreme. stanuje u Mitavi. U oblasti centralne državne uprave. koja. guberna tora u gubernijama. da će uvek zadržati kraj sebe jedan Vrhovni Savet od os am članova. vojvode u oblastima i okruzima. Ali Dmitrij Golicin.

ali u korist celokupnoga plemstva. smatra za korisno da načini jedan ustupak: svaki će moći slobodno da sastavi svoje predloge i da ih podnese Vrhovnom Tajnom Savetu. ma da je Moskva opkoljena gardom i ma da nikome nije dopušteno da u nju uđe ili iz n je iziđe. da bud e podvrgnuto javnom ispitivanju čitavoga plemstva okupljenog u Moskvi. i najzad. Oni su bili pošli da p risustvuju venčanju Petra II. Moskva je u tome trenutku prepuna plemića iz unutrašnjosti. uzrujavaju s e. Ledena tišina zavladala je priliko m toga čitanja. službeno plemstvo. Od tog trenutka kriza ula zi u svoju odlučnu fazu. Uzalud članovi Saveta pokušavaju da prekinu to o kupljanje plemića. da s e radi upravljanja tekućim poslovima ustanovi jedna skupština od sto članova. uzrujanost se sve više širi. Kada je stigao odgovor od Ane. odlazi potajno u Mitavu da ponudi krunu Ani i da joj predloži uslove. Uistini. Ujutru 19/30 januara oni stavljaju do znanja skupšt ini sastavljenoj od višeg sveštenstva i visokih državnih činovnika izbor Ane Ivanovne . osećajući neprijateljsko raspoloženje skupštine. a da nar od u tome nema nikakvoga udela. čiji su mnogi prestavnici sasvim skromnoga porekla. vođa sveštenstva arhiepiskop Teofan i državni tužilac Jagužinski šalju izaslanike da obaveste Anu Ivanovnu da su „članovi” potekli od članova Saveta. Drugi propovedaju. Po čitavoj varoši obrazuju se skupovi na kojima se živo raspravlja. Zatim jedan od prisutnih izražava želju da se načela toga no voga režima podvrgnu opštoj diskusiji. Sa njima stupa na 25 2 pozornicu treći element plemstva. već određivani po slobodnom nahođenju. organa aristokratske oligarhije. — sastaje se zajednička skupština Saveta. Plemići odmah počinju da sastavljaju predloge za reformu. a to će reći n strojstvo državne uprave kakvo je uvedeno u Švedskoj 1719 i 1720 godine i na kraljevsku zakletvu Fridriha I. Niko nije zadovoljan planovima Saveta. a drugi za ograničavanje apsolutne vlasti. vladareva vlast biće jas no ograničena u korist Saveta osam članova.. koja prima krunu i potpisuje „članove” — iako je unapred rešena da ih se otarasi čim bude mogla. Ob javljivanje planova Saveta ih je najzad strahovito uzrujalo. ovi „članovi” stvoreni su direktno po ugledu na švedske „Akte”. Ostale predlozi izjašnjavaju se. tajna je ipak nekako otkrivena. ne bi bili birani. ali se nezadovoljnici cepaju u dve stranke: jedni su za održavanje autokratskog režima. pa da se na čelo državne uprave stavi Senat. a za to vreme jedno izaslanstvo. koji bi se zamenio Senatom od trideset članova koje bi bi rala opšta skupština plemstva. — pokazuju razna polit ička shvatanja tadanjega plemstva. Ovi plemići. to pitanje izlazi iz uskoga kruga Saveta osmorice. za jedan više reprezentativan sistem. poput kakve dvors ke spletke snovane u prisenku. da se broj senatora povisi na dvadeset i jedan. koje nazivaju poljskim nazivom šljahta. Članovi Saveta odlučuju da se ova reforma izvede u šta većoj tajnosti. da se uporedo poveri i vladaocu i Senatu vrhovna vlast donošenja zakona. a ne samo u korist stare aristokratije. Ovi predlozi. Senata i građanskih i vojnih velikodostojnika 2/13 februara. kao i senatori. Golicin je tu pročitao Anin pristanak i „članove” koje je ona potpisala.brzo sastavljeni ima se zahvaliti proučavanju ustava stranih država koje je vršio Goli cin. naprotiv. I zaista. i da ta skupština ima pored ostalog i pravo da pretresa projekte za . oni to čine pod uslovom da senatore i savetnik e takođe bira skupština sastavljena od prestavnika celokupnoga plemstv a. tako se ovde jasno ispoljava želja da oligarhiju stare aristokratije zameni samovlada viših činovnika. ali su stigli na njegov pogreb. komešaju. Razume se. i pored garde koja čuva stražu na izlazima iz varoši. od kojih nam je ostalo sačuvano dvanaest — mogućno je da ih je bilo i više. Istoga dana. počinju da se savetuju o situaciji. koje predvodi Vasilij Dolgoruki. jedan zajednički sistem: iako predlažu da se zadrže i dalje Senat i Vrhovni Tajni Savet povećavajući broj njihovih članova. Sinoda. sa neznatnim razlikama . od kojih bi naizmenično zasedavala jedna trećina i koji. ne spominjući ni jednom rečuju one čuvene „članove”. Predlog visokih činovnika koji ne pripa daju staroj aristokratiji predlaže da se ukine Vrhovni Tajni Savet. Golicin. Jedan jedini predlog traži ukidanje Vrhovnog Tajnog Saveta.

njegovi ustupci su odv eć zakasnili. Ta prop aganda tvrdi takođe da u većini predloga što su ih izradili plemići nije jasno i određeno iznesena ustavna teorija izražena u „članovima” i. Bile su to proročke reči. jer ono što je očekivalo siju. on nema nameru da se odrekne sistema naimenovanja članova po slobodnom nahođenju koji uprav o i daje njegovom predlogu oligarhijsko obeležje. slažu u težnjama plemstva. da svi zahtevaju da se utvrdi t rajanje obavezne službe. cenio je njenu inteligenciju. Zato je ta propaganda postigla sjajan u speh. Najzad i naročito. Ja znam da ću biti žrtva toga. i Ana. on ipak pronalazi način da joj saopšti poslednje vesti: ujut ru. Odmah pristalice apsolutne vladarske vlasti udružuju sve svoje napore da bi — iskorišćavajući raspre između raznih plemićskih grupa — post gli poništenje „članova”. kada su gardiski oficiri zazveckali sabljama i zahtevali da se odmah uspostavi apsolutna vlast. pravo da oni ne služe u vojsci kao prosti vojnici i odobrenje da u nju stupaju neposredno kao oficiri. plakaće jače nego ja”. Na dan 10/ 21 februara Ana stiže u Moskvu. Ja sam već pri kraju života. kada joj se donese novorođenče njenoga ljubimca Birona.kona i najvažnija državna pitanja. Ona je obdarena duho m koji je od prirode brz i dovitljiv. Golicin istina pokušava da vodi računa o težnjama plemstva i da poveća broj članova Saveta predviđen prvobitnim „članovima”. ako ta vlast obeća da će svojevoljno dati te povlastice. po svojoj volji i svom nahođenju. koje nimalo nisu usavršavane. Ma da na Anu budno motre čl anovi Saveta. Visoka. cepajući pred celom skupštinom „članove” koji su ograničavali njenu moć izjavljuje da će vladati kao autokrata. taj vešti dvoranin koji ume odlično da vodi dvorske spletke . i njen stric. jer on neće da popusti u glavnom pitanju 25 3 koje ozlovoljava novo plemstvo. autokratska partija ga pretiče jednom pomamnom propagandom. ali oni zbog kojih ja moram da plačem. ma kakvo bil o njihovo shvatanje države. da se ukine ukaz Petra I koji propisuje da sva zemlja jed ne porodice prelazi na jednog jedinog naslednika. Bironovščina. Neka bud e volja Božja. ipak ta nejasna formula ne može značiti ograničavanje apsolu tne vlasti. Osterman. da ona odluči o političkom režimu. prima na sebe da radi na uspostavljanju autokratije. teška. ma da ti predlozi pretpostavljaju stvaranje pretstavničkih saveta koje bi ra plemstvo da „pomažu” carici. Uveče je Moskva svečano osvetljena. krupna. ona pada u oči muškim crtama svoga lica. ona nađe jedno pisamce u d etinjim pelenama. — Ani je bilo trideset i sedam godina kada je stupila na presto . oni im se pridružuju. s . Njegovi mnogobrojni agenti uvlače se u skupove plemstva i trude se da ubede plemiće da treb a da traže od carice da poništi uslove koje je potpisala. Izaslanici plemića traže i sprva da se sazove pretstavnička skupština plemstva. zatim stvaranje jedne škole name njene plemićima. bilo je „doba Birona”. Na dan 25 februara/8 marta plemići u gomili dolaze u Vrhovni Tajni Savet i zahteva ju da njegovi članovi pođu sa njima u dvor. Ali ovi pokušaji za izmirenjem ne mogu da imaju uspeha. U jednom krugu prija telja knez Dmitrij Golicin ovako izlaže ukratko događaje: „Gozba je bila spremljena . ali se zvanice nisu pokazale dostojne nje. iako pristaje da poveća broj članova Saveta. Ali ona iskorišćuje svoje sposobnosti. Ostermanova propaganda iskorišćuje pre svega činjenicu da su se mnog i plemići pokazali još u početku tih događaja ubeđene pristalice apsolutne vlasti. 25 4 Carica i ljubimac. Uostalom. Petar Veliki. On otuda opravdano izvlači zaključak da bi se ve lika većina plemića rado odrekla ograničenja apsolutne vlasti. Osterman dobro zna da se svi predlozi. gde je sve unapred pripremljeno i gde su na sve strane postavljeni vojnici iz garde. Patiću za svoju otadžbinu. ali.

jer ju njena majka nije volela. svoju vezu sa Bironom. Njeni dvorovi p retvoreni su u prave menažerije. Možda su ove cifre i preterane. Iz svih krajeva Rusije dovode se medvedi. Po svim odajama dvora ima napunjenih 25 5 pušaka. ona je imala jednu utehu. Ona je vazda strasno voljela da gađa iz puške. Pariza i drugih gradova. koji je kao poručen da ogr ubi srce i dušu. Dok se u Petrogradu vodila borba ambicija. iz političkih razloga. nesposobna za kakvo plemenito i samoniklo osećanje. Menjšikovu. Po smrti Petra Velikog doživela je ona i ponižavanja. I Petrograda nisu joj ništa slali. Dok na jednoj strani uživa da ubija životinje. Ovo ismevanje čovečanstva dovodi ona do vrhunca prilikom one čuvene svadbe dvorskih budala koja je svetkovana u jed noj kući načinjenoj od leda na Nevi: ogromne sume novca utrošene su za podizanje čudni h građevina i za organizovanje povorki poludivljih plemena sa neplodnih ravnica severne Rusije i Sibira. Ono što nju najbolje karakt eriše jeste činjenica da ona zadaje patnje drugima ne samo iz srdžbe ili straha. ova vojvotkinja bez vojvod ine obrela kao carica svih Rusa. među tuđincima. dok dve dvorske budale knežev skoga porekla kakoću kao kokoške. moraju da zabavljaju caricu i njene dvorane izigravajući mladence i prov odeći noć na postelji od leda. momak i devojka. ali tvrdim da ruski dvor. Praznina njene duše tišti je. Kada se iznenadno. njenoga najgoreg neprijatelja. ostala je skoro devetnaest godina da čami u Mitavi . dong. čija je krivi ca bila jedino u tome što je obrisao maramicom ivicu svoga pehara koji je ona prin ela svojim ustima? Zar je onda čudo što su knuta i vešala igrali tako veliku ulogu za vreme njene vladavi ne? Prema tvrđenju stranih diplomata na njenome dvoru hiljade ljudi osuđeno je na sm rt. ali je va n svake sumnje da je vladavina Anina bila pravi teror. ponekad sklona osveti i svireposti. dong! Evo ide car Ivan Grozni!” Ako je ona još u svome detinjstvu pustila na volju s vojim ćudima i svirepim prohtevima. Ostermanu. u trideset sedmoj godini. U tome sumornom i tužnom životu.amo za to da se ruga i da vređa neprestano one koji joj se približe. De Lirija. ali postavši ubrzo udovica. titulom vojvotkinje. Njen tužni i mučni život bio je ispunjen gorčinom. Mladost joj je bila nes rećna. ona je već moralno skrenula s pravoga puta. Može joj se dogoditi da ponekad ispolji i kakvo lepo osećanje: tako je. španski ambasador. da bi ona mogla u svakom trenutku da puca na ptice u vrtu. no b ez uspeha. bila veoma dobra prema ćerki Menjšikova. svojim luksuzom i sjajem pr evazilazi i najblistavije strane dvorove. na primer. Bilo bi nep ravedno pripisivati Bironu sve svireposti te vladavine. čučeći na korpi sa jajima. i ona pokušava da je ispuni za bavama koje nemaju u sebi ničega ženskog. ona ne ume da se šali a da ne vređa ili p onižava ljude svojom zajedljivom ironijom. godine 1740 otposlano je iz Moskve u njen dvor u Petrogradu šest sto tina živih zečeva. već i i z potrebe da se razonodi. sada kad je izišla iz svih svojih iskušenja i pošto je stavila na glavu carsku krunu. Iz London a. za Fridriha Viljema. vojvodu od Kurlan dije. Raskoš dvorskih zabava je nečuven. ona će dati maha svojim sklonostima. dva bedna kepeca. odrasla je kao napušteno dete. U sedamnaestoj godini udali su je. kao radi pots meha. d ivlji veprovi i jeleni u njene poljske letnjikovce radi lovačkih zabava. ruski diplomatski pretstavnici šalju hrtove i lovačke ps e na stotine. Ali nije bez razloga d vorska budala na dvoru njene majke obično vikao kada se ona približavala: „Din. Ona je srca kam enoga. ona je i dalje životarila u d nu Kurlandije kao siromašna rođaka koju izdržavaju iz milosti. usamljena i napuštena.” Sve strane diplomate žale se zbog ogromni . piše: „Ja sam video mnoge dvorove. bila je primorana da m oli za pomoć velikaše. dok su se stvarale i rušile karijere. a zakićena. Posle ovih zabavnih prizora. Zar je nije jedino posre dovanje njenoga ljubimca zadržalo da ne kazni bičevanjem kneza Kurakina. a desetine hiljada prognano u Sibir. o čemu svedoče smerne molbe za materijalnu pomoć koje je upućivala Ka tarina I svojoj rođaki Jelisaveti. i ona je srećna samo kad ti lu daci i nakaze zapodenu međusobno krvavu bitku. da joj skupština Kurlandije dodeli udovički deo zemalja iz vojvodine zaos tavštine. Kepeci i dvorske budale oba pola i svak ojaki bogalji susreću se u dvoru na svakom koraku. vuci. i ograničavali su se samo na to da zahtevaju. sposo bna samo za ironiju i nepoverenje.

Tek početkom apr ila 1730 godine zadat je prvi udarac: Aleksej Dolgoruki. Prema jednom nedavno pronađeno m dokumentu. Usred najblista vijih svečanosti ona se nikad ne oseća zadovoljna i njoj je dosadno ako pored nje ne ma nikoga ko bi joj pričao razne doživljaje i priče. Ali. no to se čini uvek u cilju da se spreči stva ranje zavera. Ova polit ika ide za dvema težnjama. govori m nogo. on će točkovima svojih kočija preći preko njihovih telesa. Istina da je kao student bio dvaput osuđivan zbog krađe i da je učtiv i pr ijatan samo dok se ne dirne u njegove lične interese ili u njegovu ugodnost. dok se obilno služi policiskim pritiskom. Radi nje se šalju izaslanici po cel oj zemlji da traže žene koje „umeju da govore mnogo”. dok teror zastrašuje ostale društvene redove i dovodi ih do očajanj a. „Nigde” — kaže Ron o — „nisam video toliko zlata i srebra posutog po odelu. toliko zlatotkane i srebrot kane svile. Nema ničega melodramatičnog u njegovoj ličnosti. naposletku pada u zaborav. Ove obavezne zabave. a caricu ne zabavljaju potpuno. i taj lepo vaspitani čovek zapretio je senatorima: ako taj most ne bude opravljen u 25 6 određenom roku. Zato. Jedan nj egov savremenik kaže o njemu: „On govori o konjima kao da su ljudi. Biron je stvarni poglavar države i on daje pravac caričinoj politici. koja je uzela učešća 1730 godine u borbi za apsolutnu monarhiju. To je naprosto jedan Nemac lepa stasa i malo obdaren. ona naređuje da joj se pošlje jedan čvorak „koji. Saltikovu. — Predanje je nazvalo Aninu vladavinu „bironovštinom” (Bironovo doba). oni su odmah posle Aninog stupanja na presto počeli proučavati plan da sazovu jednu veliku skupštinu sastavljenu od pretstavnika sveštenstva. On j e čak sposoban i za nežna osećanja. a čas kao divljeg i grubog neznalicu. Uistini. Teško onome ko se usudi da se pokaže kao njegov politički protivnik! On se ne usteže da pošalje svoje sup arnike na vešala. opisuju često čas kao jednog užanosnog i mračn og zločinca iz melodrame. Naviknut da ljude smatra samo kao oruđa koja će mu poslužiti da izgradi svoje blagostanje. a zatim da se ispune obećan ja data nižem plemstvu. senatora i pl emstva da ona raspravlja s jedne strane o krivičnoj odgovornosti članova Vrhovnoga T ajnog Saveta. već p rimorava i ruske plemiće da troše u vreme tih zabava veliki svojih prihoda na haljin e i odela za večernje zabave. Golicine još nisu počeli da uznemiravaju. a Vasilij Dolgoruki svrgn ut sa svih svojih zvanja i podvrgnut veoma strogom nadzoru. Njenog ljubimca Birona. koga ona obožava. već prema konjima. ona sve više krnji date povlastice. Ismajilovskim i Viteške garde. glavno je da nečiji glas bruji bl izu njinih ušiju.” Svejedno je koga ona sluša. istina ne prema ljudima.h izdataka koje moraju da čine da bi se saobrazili dvorskom načinu života. pojačana je sa d va puka. njegov sin Ivan i njego v brat Sergej prognani su vrlo daleko.” Ova raskoš ne pada teško samo stranim diplomatama.” Bironovština. pristupačan u ophođenju i učio je neko vreme na univerzitetu u K enigzbergu. toliko dijamanata. a o ljudima kao da su konji. a otarasiće ih se čim počnu da mu smetaju. Tako je jednoga dana stigao u Senat naljućen. naglo uobičajene na obalama Neve. Ali ovaj plan. u njihova sela. jer su ga kola mnogo istruckala dok su pr elazila jedan most na Nevi. što dokazuje primer Volinskoga. U martu 1731 godine ponovo je uspostavljen . on im se osm ehuje ljubazno dok su mu oni potrebni. a s druge strane o reformi državne uprave. koje obe potiču iz straha da se ne ozlovolji plemstvo. Garda. dotle zakonske mere u korist plemstva izazivaju samo prolazno zadovoljstvo i ostavljaju izvesno osećanje razočarenja. da bi odagnao tišinu od koje se njena duša ledi i koja je ispunjava užasom i očajanjem. Ta politika služi se policiskim teretom i čini plemićima izvesne ustupke koje su oni zah tevali još pre Aninog stupanja na presto. a namera da se sazovu pretstav nici plemstva i da se odmah kazne Golicin i Dolgoruki napuštena je. I zai sta. U samom početku su pobednici iz 1730 godine toliko malo pouzdani u svoj uspeh. čoveka ili životinju. da se ne usuđuju kažnjavati vođe aristokratskog pokreta. U jednom pismu glavnom upravniku M oskve. u kome se vidi težnja da se najpre ukroti buntovna aristrokratija. kako pričaju. to je bio ljubimac čovek. izazivaju negodovanje javnosti.

organ aristokratske oligarhije. sačinjavaju ga samo tri ličnosti: Golovsk in. da bi se mogao starati o svome imanju. jednim Aninim ukazom dodeljuje se ministarskim ukazima ista za konska snaga koju imaju i caričini ukazi.a. Godine 1731 stvo rena je jedna naročita komisija. Politička špijunaža pruža svuda svoje og ranke. iščezavaju kao da ih j e zemlja progutala i ne ostavljajući traga. 18/29 oktobra 1731 godine. Postepeno Kabinet usredsređuje u svoje ruke sve važnije državne poslove. nego organ visoke birokratije. I zaista. a posle toga roka imaće pravo da podnesu 25 8 ostavku. Pošto je. kao što smo videli. plemići su prinuđeni da s e zadovolje onim što se Anini ministri smiluju da im dodele. oni žarko žele da se ta služba ukine ili bar ograniči. Na nedelju dana posle vaspostavljanja autokratije ukinut je Vrhovni Tajni Savet. već je još stavljen ispod jedne nove ustanov e koja mu snižava ugled. ako je otac umro. broj plemića koji su otslužili dvadeset i pet godi na i koji traže da se povuku iz službe toliko je veliki. i koj i se sada ponovo baca na posao sa pomanom revnošću. i njen rad završio se carskim proglasom 1736 godine: po zakonu. Senat ponovo uzima s voj naziv „upravni”. ili. podržava svoga go spodara. Nemci su na svima istaknutim položajima: caričin ljubimac Biron vlada zemljom. Objavljivanje ovoga proglasa izazvalo je snažan utisak. Prvi koraci ka nezavisnosti plemstva. drže najviše položaje na dvoru i u državno j upravi. koje je branilo apsolutnu mon arhiju. pod nazivom Kancelarija za tajna istraživanja. te Senat ponovo spada na onu beznačajnu ulogu koju je imao u vreme Vrhovnog Tajnog Saveta. koji postaje njegova duša. Kabin et ministara. ne samo da Senat nije postao izborno telo. to je neka vrsta caričine lične kancelarije. a Minih vojnim poslovima. Na socijalnom području. koji je viši od Senata. napuštena namera da se sazove skupština pretstavnika plemstva. koja puzi pred njim. a 9/20 juna 1735 godine . knez Čerkaski. Jedno prezrivo „vi. pod pretsedništvom Miniha. i čitava nemačka klika. a da će ostali obavezno stupati u državnu službu kad navrše dvadesetu godinu i služiće za vreme o d dvadeset i pet godina. stvoren je drugi jedan organ. plemići dobivaju delimično zadovoljenje. po završetku rata sa Turskom. i baron Osterma n. dogovorom između braće — biti sasvim oslobođen službe. U početku njegova uloga izgleda veoma ograničena . nekadašnja glavna uprava političke p olicije. a broj njegovih članova utvrđen je na dvadeset i jedan. Ali posle tri go dine. Rusi” bio je omiljen izraz Bironov. Preobraženski prikaz Petra I. Ali uskoro potom. koje vređa nacionalno osećanje. Kabinet ministara nije. pridružuje se drugim razlozima nezadovoljstva socijalnog karaktera. na osnovu neproverenih dostava. naprotiv. Korfi i mnogi drugi pretstavnici čisto nemačkih porodica. Ljudi uhapšeni gde bilo. — Niže plemstvo. u svak oj porodici će jedan od sinova — koga otac izabere. i ponašaju se prema Rusima nadmeno i grubo. Ovakvo držanje. koji su sa Anom došli iz Kurlandije na obale Neve. čiji je najtipičn iji pretstanik Osterman. da vlada smatra za potrebno . ima prava da očekuje ispunjavanje carskih obećanja i dodeljivanje povlastica koje je ono tražilo svojim predlozima iz 1730 godine. I tako. Policisk i teror caruje. 25 7 Malo po malo gnev javnosti pretvara se u mržnju na strance koji imaju vlast u ruka ma. koji je ukinut za vladavine Petra II. čak i ako su još sposobni za službu. koja je imala da p rouči pitanje ograničavanja roka službe. Kasnije će se jednim zakonom potvrditi ovo stanje i od Kab ineta ministara pretvoriti u organ vrhovne državne uprave. nasuprot zahtevima plemstva. Osterman upravlja spoljnom politikom. čovek mlak i bezbojan. koji će se primenjivati tek po završetku rata sa Turskom. Pošto im doživo tna služba u vojsci ili državnoj administraciji nije dopuštala da se bave svojim posed ima i seljacima. kao što je to bio Vrhovni Tajni Sav et. jer je značilo prvi korak ka nezavisnosti plemstva. koji nikad ne otvara usta. ali se zna šta znače ova iščezavanja. razni L evenvoldi.

aritmetiku i geometriju. osim toga. posle čega su roditelji obavez ni da im stvore mogućnost da nauče čitati i pisati. Iako one ostvaruju predloge plemstva iz 1730 godine. one ipak vladavinu Aninu ne čine popularnom među plemstvom. a oruža na snaga odašiljana je u sela samo u slučaju neplaćanja. da učestvuju u javnim nadmetanjima (licitacijama) i da izdaju menice . ustanovljen je u Petrogradu 1731 godine plemićski pešadiski kadetski kor pus. kojima je tada dvadeset godina. nijednome građanskom služb eniku neće se moći dopustiti povlačenje iz službe pre navršene pedeset pete godine — čime se enja proglas iz 1736 godine.da čitavim nizom propisa znatno ograniči te ustupke: povlačenje iz službe nije nikakvo pravo. izvršeno je već krajem te godine. a to će reći do čet rdeset i pet ili pedeset i pet godina života pre nego što se mogu koristiti svojim p . To dolazi otuda što plemstvo smatra svoje zahteve iz 1730 godi ne samo kao prvi korak ka svome potpunom oslobođenju od obavezne službe. poslednji put polažu ispit iz geografije. povereno je spahijama. jer se trajanje obaveznog služenja povišava na trideset i pet godina. brzo su izgubili jedan deo koristi od zakona iz 1736 godine o trajanju obaveznog službovanja. Drugi ukazi povećavali su vlast spahije u njegovom selu. i to za svaki pojedini slučaj. svi se pozivaju u Petrogra d ili Moskvu pred jednu treću komisiju i polažu ponovo ispit. Da bi se sprečilo bekstvo seljaka. Carica i nj eni ministri i dalje zaziru od pobune plemića. da prikupi neplaćene sume iz ra nijih godina. koji ne namerava da prekorači. Posle no vog roka od četiri godine. Najzad. pred kojom polažu ispit. Plemići. jer su bili prinuđeni da zaveštaju celokupno svo je nepokretno imanje jednom jedinom nasledniku. koje znače početak jedne nove vladine socijalne politike. državnog pravozastupnika u Senatu. g de moraju ostati najmanje dvadeset i pet do trideset i pet godina. po završetku učenja stupaju oni u vojsku kao ofici ri. još od kolevke. označavaju i p očetak preobražaja plemstva u jednu povlašćenu kastu sopstvenika poljskih do bara i mužika. ili u administrativnu službu sa odgovarajućim položajem. U njih se primaju samo deca plemića. traženo u predlozima iz 1730 godine. istorije i fortifikacije i stupaju u državnu službu. Oni koji ne polože taj i spit šalju se u mornaricu kao prosti mornari i gube pravo na unapređivanje. Ukaz iz 1714 godine o nedeljivosti nasleđa nepokretnih dobara jako je sputavao tes tamentarnu slobodu zemljoposednika. ostali se upisuju u državne škole . prikupljanje ličnog poreza (glava rine) koje su dotada vršili vojni odredi ili vojvode. a ovi sve više mrze 25 9 „bironovštinu”. U dvanaestoj godini ponovo izlaze pred drugu jednu regrutnu komisiju. Posle četiri godine. Uporedo sa proširavanjem prava plemića-spahija vrši se sužavanje prava sel jaka vezanih za zemlju (mužika): godine 1737 njima je zabranjeno da kupuju tkačnice. Ukidanje toga ukaza. već pre teži da ga sman ji. koja ih upisuje u posebne spiskove. a vreme koje u njemu provedu računa im se kao vojna služba u trupi. i ono će odobravati tek uz saglasnost. a nasuprot tome ograničaval i pravo seljaka vezanih za zemlju. godine 1737. jednim ukazom iz 1736 godine dato je spahijama pravo da oni sami određuju kazne seljacima beguncima . dok ih vlad a smatra kao maksimum ustupaka. Ove mere. a naročito je bio nezgodan za one male posednike koji nisu imali nikakvih drugih sredstava kojima bi obeštetili osta le članove svoje porodice. svi plemićski sinovi moraju se javiti jednoj regr utnoj komisiji. kao što podrobno određuje ukaz iz 17 37 godine. a to će reći kad navrše šesnaest godina. koji su 1730 godine tražili posebne škole za svoju decu. da bi se odgovorilo želji plemića. U toku te iste godine zabranjeno je seljacima da idu na radove izvan svoga sel a bez dopuštenja njihovoga gospodara. mladi plemići. ostaje i dalje regulisan samo u cilju toga službovanja. kao što smo videli. U sedmoj godini života. Godine 1731. a ovaj će davati svoju saglasnost samo za one plemiće koji su savesno ispunili svoju dužnost i kojima stvarno bude potrebno da stanuju na sv ome imanju radi poboljšanja njegovog iskorišćavanja. usled čega je trpela čitava poljoprivredna ekonomija plemstva. Potom se puštaju kućama s amo oni čiji roditelji imaju najmanje 100 mužika i koji se moraju obavezati da će njih ova deca izučiti veronauku. Ceo njihov život.

vlada zabranjuje da se žitarice upotrebljavaju za pravljenje alkohola. ona ga optužuje da izbegava službu pod izgovorom da je bolestan. Godine 1733 plemiću je zabranjeno da premešta mužike sa jednog imanja na drugo bez naročitog od obrenja vlade. njegova kći. da je izjavljivao kako je gotov da pita za savet i sa moga đavola. slobodu da raspolaže svojim imanjem i svojim mužicima. nastavljajući svoju poresku politiku. do koga je mnogo stalo plemićima-spahij ama. nekadašnji Ljubimac Petra II. vlada odlučuje da ukine pravo pečenja rakije. Ovi odredi. Godine 1731. Oko sredine 1730 godine. koju vlad a počinje da traži veoma strogo. da n ijedna vlada nije smela da pristupi tome pre ukidanja ropstva 1861 godine. ipak mu je celokupno iman je konfiskovano. doprinose. Sa svoj e strane spahije teže da zadrže za sebe najveći deo mužikovih prihoda. Godine 1736. maršal Vasilij Vladimirovič Dolgoruki. koji su zbog uloge što su je igrali u 1730 godini bili prvi na redu d a postanu žrtve. Pojava ove ideje lepo karakteriše r aspoloženje koje vlada u tadanjim vladinim krugovima. Teror. zato što je pomagao Goli cinu pri proučavanju tuđinskih zakonodavstava. pridružuju se i drug e. Ana se oslobađa Dmitrija Golicina. oni pooštravaju mere preduzete protivu Dol gorukih: Aleksej je prognan u Berezov. napoličare i sluge za vreme neplodnih godina i da im daje se me za setvu. sa očiglednom namerom da sled stveno tome povisi njihov porez u korist države. T ako je državni pravozastupnik u senatu. Ovoj obavezi da služi državu. vlada mu nameće odgovo rnost za ekonomski napredak njegovoga poseda i za redovno plaćanje poreza koju dug uju njegovi seljaci. U to vre me.ravom na penziju. da primoraju seljake i spahije da plate zaostalu porezu. Jedan ukaz iz 1734 godine primorava ga. Anina osveta proširuje se čak i na potomke kolovođa onoga pok reta iz 1730 godine: knez Jusupov. bio se složio sa Goli cinovim planovima. Pre svega. u nekojim oblastima gde je obavezno davati — akonto poreza — namirnice za vojsk u. ali je u naknadu za to odgovo ran za manjak toga poreza. Dajući mu. — Ana i Biron uviđaju da su nepopularni. Da bi sprečili pobunu nezadovoljnih pl emića. optužena da se bavi vradžbinama i da obasipa pogrdama Birona. Pošto nije s mela priznati da joj je samo stalo do osvete. kćer Petra Velikog. Godine 1738. I van Grigorijevič u Pustozersk. oni pribegavaju teroru. da ne bi ovo premeštanje ometalo kontrolu nad urednim prikupljanjem poreza. Zbog toga ogromni izdaci carskoga dvora i rashošan život stranaca koji isko rišćuju svoje prijateljstvo sa caričinim ljubimcem vređaju sve društvene 26 0 slojeve i izazivaju žagor gnušanja. gde je ranije živeo u progonstvu Menjšikov. to je stoga što je taj porez glavni izvor državnih prihoda. pod nejasnom o ptužbom uvrede veličanstva. Što država traži tako strogo od seljaka lični porez i zaostale s ume toga poreza. vrgnut je na točak i pogubljen u Novg . koje su protivteža povlasticama koje je on dobio na štetu mužika. Golicinima i Gagarinima da su umešani u jednu izmišljenu zaveru i optužuje ih da h oće da ubiju Birona i da uzdignu na presto Jelisavetu. No iako mu je smrtna kazna zamenjena zatočenjem u tvrđavi Šliselburgu. predložio da se zakonskim putem regulišu materijalne obaveze seljaka prema spahijama. oni se svete nad kneževima Dolgorukim i na d Golicinom. Pod ovakvim uslovima. zatočen je u tvrđavi Šliselburgu. ona podmeće Dolgoruki ma. čime se ograničava njegova nezavisnost. a Vasilij Lukič na ostrva Solovki. Godine 1739 Ana je odlučila da raskrsti sa Dolgorukima. Fik. Uvažavajući izvesne dostave sibir skih službenika koji su javljali da izgnanici kritikuju vladu. Vojni odredi šalju se u sela koja nisu ispunila svoju p oresku dužnost. u izvesn oj meri. pod pretnjom kazne. osuđena je na šibanje knutom i prognana u Sibir. Moskov. koji je vazda bio visoko cenjen zbog svojih vojnički h vrlina i svog plemenitog karaktera. već se pomišlja na takvo ograničavanje spahiskih prava. i ova fantastična optužba dovoljna je da bude osuđen na smrt. koji preplavljuju spahiluke. zajedno sa policiskim terorom Tajne kancelarije. takođe je prognan u Sibir. koji je u međuvremenu umro. umesto da ih ustu pe državi. Ivan Alek sejevič Dolgoruki. u vladinim krugovima. da hrani svoje mužike. da „bironovština” izgleda plemićima ka o nepodnošljiva tiranija. razume se da plemić sebe smatra za roba i žu di da živi srećnim i nezavisnim životom feudalnoga gospodara na svojoj zemlji. On je istina ovlašćen da prikuplja lični porez.

spo minje se slučaj jednog sveštenika koji je bio nabijen na kolac. to je jedan strastven čovek. Tako se i godine 1738 pojavljuje u okolini Kijeva nekakav čo vek koji se izdaje za carevića Alekseja Petrovića. Za vreme od deve t godina. Plemići. samo je pesničko ulepšavanje. Volinski. sveštenici. Ivan i Sergej Grigorjevič pogubljeni su takođe. Dok on pokušava da zameni čas Osterm ana. on ima sve mane svoje sredine i svoga stoleća. Uistini. on ponovo spletkari protivu Birona. namerava da obori najpre Ostermana. ali njegov karakter nije besprekoran: kao darovit i veoma preduzimljiv čo vek. 26 1 Ono što je u početku bilo samo kažnjavanje glavnih protivnika iz godine 1730. dotle Ostermanova snag a proističe iz njegovog savršenog poznavanja državnih poslova. Biron. i pri čemu je i on lično zadobio izves nih uspeha. Nemogućno je oboriti ga pr e nego što mu se nađe zamenik dostojan njega. niže plemstvo bilo je neprijateljski raspoloženo prema pretstavnicima viso ke aristokratije. bezgranična ambici ja Volinskoga nema u sebi ničega herojskog. protivu ogromnih izdataka koje za sobom povlači nečuvena raskošnost dvorskih svečanosti. Daleko od toga da se — kao što bi se moglo pomisliti — ruski i nemački v elikodostojnici grupišu u to doba u dva protivnička i neprijateljska tabora. on je sebi stvorio suparnika. Kabin etom ministara. Kao gubernator Astrahanj a i Kazanja. dok Biron ova snaga leži u strasnoj ljubavi koju Ana oseća prema njemu. i čitaju se molitve po crkvama za njegovo zdravlje. saobrazno Os termanovom programu. pa da postane šef . koji smera da od njega načini svoje slepo oruđe. čas Birona. o kojima je dopro g las čak do prestonice. i oni su isto tako spremni da obore jedan drugoga. Već vekovima se u Rusiji narodno nezadovoljstvo ispoljava pojavom lažnih pre tendenata na presto. dotle u visokom društvu Artemij V olinski razmišlja o mogućnostima jednog državnog udara i o promeni režima. a zatim i Birona. kao što je želeo. Ali. nikada se ne slažu m eđusobno. kao i protivu mešanja strana ca u državne poslove. Posle rata sa Turskom. on se opravdava uz pripomoć B irona. ali su ove zavere posledica opšteg očajanja koje on pothranjuj e i o kome dokumenti Tajne kancelarije pružaju uzbudljivu sliku. Osterman i Minih. Izriču se kazne na najsvirepija mučenja i na smrt. puštajući na volju svojoj ambiciji. on se pročuo svojim iznuđivanjima i nasiljima. Zato Biron. ali opšte gnušanje koje je izazvao „Bironov teror”. U početku njene vladavine Minih uzalud pokušava da ometa Ostermanovu spoljnu politiku. Pošto mu je pretila stroga kazna. posle smrti starog Jagužinsk og sa kojim je verovao da će se moći složiti uvodi Volinskog u Kabinet ministara. Minih započinje pregovore sa francuskim poslanikom Manjanom sa ciljem da se skl opi francusko ruski savez. Ali se taj događaj završava žalosno: učesnici su raščerečeni i živi nabijeni na kolac. Njega odmah priznaju i s veštenstvo i stanovnici gradova. Ali. a ne vodi se računa ni o polu.orodu. Slika koju je o njemu ostavio pisac Lažečnjikov opisujući ga u svome istoriskom romanu Kuća od leda k ao borca za narodnu ideju. Dok se u narodnim masama komešaju lažni pretendenti. Biron upravo i traži nekog čovek a koji bi mu omogućio da spreči Ostermana da diriguje. Prek o 20. trgovci i seljaci podvrgnuti su nasilnom ispitivanju i mučenju zato što su držali bunt ovne govore protivu preterano visokih poreza. iz njegovog 26 2 administrativnog iskustva i njegovog diplomatskog dara. u kome je Rusija. ta tri Nemca koji daju pravac Aninoj vladi. umesto saveznika. bila saveznica Austrije. Vasilij Lukič. Teror postaje još teži p osle izvesnih zavera.000 lica prognano je za vreme Anine vladavine. zatim padanja u ne milost i smrtne kazne počele su pretvarati sužnje i pogubljene u mučenike za dobro ru skog naroda. dok je ovaj nepokolebljiv pristalica tesnog prijateljstva sa Austrijo m. postalo je uskoro jedan politički sistem koji je zagrozio celoj zemlji. ni o društvenom položaju optuženoga.

vrgnut na muke. Ana. Zasle pljen svojom srećom. naposletku potpisuje rešenje koje se traži od nje. Sa neverovatnom bezbrižnošću d vodio je on u očajanje ceo svet.vlade i jedini caričin saveznik. Minih ima hrabrosti da kaže carici da treba naimenovati Bi rona za namesnika. izdahnula je. Ovu raspravu. Plemstvo se tada bilo odreklo da traži politička prava. Iako smanjuje za 17 kopejak a lični porez. Minihu. 3. Osećajući da su joj dani izbrojani. bojeći se možda za sudbinu svoga l jubavnika. 8/19 novemb ra 1740 godine. već sa kn ezom Antonom postupa kao sa detetom i upućuje mu prekore usred Senata. ne daje nikakvo unapređenje. mi Ne mci smo propali.” Najzad. napominjući da se on. jer se nadalo d a će mu autokratija dati socijalne povlastice. jer je caričin kraj sasvim blizu. žene Antona-Ulriha od Brunsvika. Ne samo da se nije trudio da se izmiri sa roditel jima mladoga cara. oni se ništa ne brinu. Ali je svakome jasno da Biron priželjkuje taj položaj i da očekuje da se predloži njegova 26 3 kandidacija. Osterman. bacaju malo svetlosti n a njegove ideje. Volinski je bio stvorio čitav jedan krug pristalica. Pošto nije dobilo od Anine vladavine sve što je očekivalo. Postavši namesnik. o političkim pravima kakva su uživali švedski i poljski plemići. a takav plan mogao je da upropasti i čoveka manje omrznutog nego on. te Bironovi prijatel ji sa strepnjom govore među sobom: „Ako Biron ne bude naimenovan za namesnika. Protivu njega se podiže optužba i izvodi se pred sud i on i njegovih pet poverenika. Nažalost. Zato se i ne treba čuditi što njegovo namesništvo traje samo tri nedelje. da je ovaj uzima o u obzir potpuno preuređenje države? Mi o tome ništa ne znamo. pošto mu je najpre otsečena jedna ruka. kao vojvoda Kurlandije. u sudskim akti ma nalaze se samo njeni delovi. može biti da je težio da vaskrsne plemićske zahte ve iz 1730 godine. . ono je ponovo počelo da misli. brine v iše — prilikom rešavanja pitanja odnosa sa Poljskom — o svojim ličnim interesima nego o in teresima Rusije. no samo forme radi. IVAN VI (1740—1741) Bironovo namesništvo. po svome običaju. Biron ide za Menjšikovljevim primerom. U jednom i zveštaju koji podnosi carici on ocrnjuje sve velikodostojnike i navodi pr otivu njih najteže optužbe. a već i sama pomisao na tak o štogod izazivala je gnušanje kod plemića koji služe u gardi. smatrali su njegovi obožavaoci za „bolju od Telemaka”. i izgled a prirodno da se ono poveri carevim roditeljima. on s druge strane smišlja plan da povredi statut garde otvarajući pristup u ovu trupu i ljudima prostoga porekla kao i plemićima. Ani Leopoldovnoj i Antonu-Ulrih u. jer Biron nema nameru da ustup i svoje mesto. Od tog trenutka on je izgubljen. pa pošto je kazala Biron u: „Ne boj se”. Izgleda da je on kazao. na primer: Poljskim senatorima je dobro . treba predvideti namesništvo. posvećenu političkim ustanovama. Da li je tačno. 27 juna/8 jula 174 0 godine on je pogubljen. on izgleda kao da prkosi sudbini. priznao da je izgovorio. ali nekoliko rečenica ko je je Velinski. položaju društvenih staleža i ekonomskom stanju Rusije. jer je on već unapred osuđen. koji se plašimo svega i svačega. te se zabrinuti Nemci. novorođenog sina svoje nećakinje Ane Leopoldovne. ona nije sačuvana. kralj ne može ništa da učini. Međutim. koji žive od režima. nije to kao k od nas. On ne čini ništa da umanji mržnj u koju svet oseća prema njemu i neće da deli ni sa kim dobiti od svoga uspeha. pri kraju vladavine. zbijaju sve više oko ca ričinog ljubimca. kojima je čitao svoju raspravu Opšta rasmatranja o vođenju unutrašnjih poslova. On ide svome cilju bez opreznosti. Na jednoj sednici Kabineta on pušta jednu otrovnu st relu i protivu samog Birona. koji mu ne mogu da oproste što im je ugrabio namesništvo. Posle izvesnog oklevanja. na osnovu obaveštenja koja mu je dao jedan činovnik Volinskoga. Pošto je budući car još u kolevci. Ana određuje za naslednika prestol a Ivana Antonoviča. — Kada se Ana teško razbolela 1740 godine. Minih dobiva saglasnost Ane Leopoldovne da ga svrgne sa vlasti. vreme ne čeka. kog a muči ambicija i kome on ima da zahvali za svoj položaj. kao što piše ambasador Francuske Lašetar di. ćuti i ne pušta da se nasluti njegova misao. jedan poljski plemić. opšta mržnja na Birona do stigla je vrhunac.

Pošto su je podigli i obukli. no oni ga baca ju na zemlju. Njegova žena hoće da pođe s njim i istrčava u košulji za spavanje. Ali je godine 1730 toj mladoj knjeginjici malo stalo do pol itike.On provodi celo veče u Bironovom domu. sa nadom da ga neće pustiti da ode i da će moći d a se cenka. ali u svima važnim pita njima Minih odlučuje kao apsolutni gospodar. ukid ajući sva ograničenja nametnuta njihovom. Ostermana. Tu on govori mnogo. koje je pozvala da i m izloži svoje optužbe protivu Birona. Kasnije. Ostermanu je povereno vođenje spoljne politike i on je zadržao i komandu mornarice. jedan Jelisavetin prijatelj. engleski ambasador Finč lepo izražava mišlje nje koje vlada na dvoru. ne osvrćući se na njega. Krajem januara 1741 godine. Sa 80 njih Minih dolazi iznenada u Bironov dvorac. P osle devet meseca jedna nova dvorska revolucija okončava taj triumf i zamenjuje Iv ana VI Jelisavetom. da mu sam Minih nije dao jednog moćnog saveznika. da bi ga na imenovao za velikog admirala. vezuju ga jednim oficirskim opasačem i odvode u dvor u Minihovim kolima. iako se ona drži po strani od svakog političkog spletkarenja. Spoljna politika i revolucija 1741 godine. kćerju Petra Velikog. i njegov jezik oštar je isto koliko i Minihov mač. Minih. knez se ne bi mogao braniti. On je pao u potpunu nemilost: od pretsednika vlade postao je običan ministar. Ali je njegova ostavka uvažena odmah. pod izgovorom da nema vremena. 26 4 Anton-Ulrih naimenovan je za vrhovnog zapovednika vojske. odveli su i nju u dvor. njena ličnost smeta onima čija karijera zavisi od učvršćivanja vlas ti Ane Ivanovne. razgovara s njim kao da se ništa ne priprema. Samo u jednom pravcu vodi on drukčiju politiku. unutrašnji poslovi povereni su knezu Čerkaskom i Golovkinu. ali on koga su n oge bile izdale te je dotada vrlo retko izlazio iz svoje kuće. Ona je baš tada izgubila svog verenika. On ne može da se pomiri sa ovakvim stanjem. u mladalačkim zanosima i u ljubavi. On uostalom i ne može da ih zadovolji. ponavljajući reči koje je Ce . u lovu. Njegov ađutant Manstejn upada odma h u spavaću sobu namesnikovu. pravu da se povuku iz državne službe posle dva deset i pet godina. sada naređuje da ga s koro svakodnevno nose u nosiljci u dvor. kuda ga prizivaju Ana i njen suprug. Upravo u to vreme počinju da joj ukazuju više poverenja. i stražari u dvorcu odmah pristupaju njihovoj trupi. Njegovi izveštaji ne primaju se više pov oljno i namesnica često puta odbija da ga primi. Minih se trudi da ugodi plemićima. i to je značilo kraj njegove karij ere. Osterman je „car svih Rusija”. — Ostermanov triumf je kratkoga veka. francuski lekar Lestok. Ana Leopoldovna proglašena je za name snika. premlaćuju ga. Oni svi izjavljuju da su spremni da se osvete mrskome namesniku. on izvršuje svoju osvetu. Iako se ona odrekla svojih prava na carsku krunu. odlučno joj je savetovao da se stavi na čelo garde i da se dočepa državne vlast i pomoću državnog udara. Još prilikom smrti Petra II. gde ona ostaje onesvešćena neko vreme. hteo da demokratizuje gardu. Osterman vešto prikriva svoju mržnju. te 3/14 marta 1741 godine daje ostavku. ona stalno ima osećanje da nju smatraju za podozrivu. jedan vojnik je ščepa i gurne na gomilu snega. Ova atmosfera nepoverenja mogla ju je prirodno navesti da se za pita da li ne bi bilo bolje za nju da okuša sreću. Jednim namesničkim ukazom podeljen je Kabinet ministara na otseke. Biron je prognan u sibirsku selendru Pelim. sa obavezom da podnosi izveštaje o svakom svom postupku knezu Antonu. a u 2 sata ujutru Ana Leopoldovna drži govor vojnicima garde. On ga napušta u 11 sati noću. evangeličkog kneza. Dok je Biron. Mi nih je zadržao samo upravu nad suvozemnom vojskom. — Pobedilac Birona. prk oseći plemstvu. iako je već sve gotovo za državni udar. tek pri kraju vladavine Ane Ivanovne izgleda da joj je životno iskustvo nametnulo ovakvo pitanje.biskupa grada Lib eka. Od toga trenutka. Ipak. a Minih za prvog ministra. kada posle smrti Ane Ivanovne. Ograničena i troma duha. i traži zaborava svome bolu u raznim razonodama. otpočinje da čini iste greške koje je činio i Biron. Biron pokušava da se odupre vojnicima. jer oni teže da dobiju i druge povlastice i neće više da se zadovolje prostim uspostavljanjem zakonskih mera iz prvih godina vladavine Ane Ivanovne. po rečima Lašetardija. kome on neoprezno oduzima položaj potkancelara. čak i večera s njim. Namesništvo Ane Leopoldovne.

uz pripomoć Miniha i uprkos Ostermanovog p rotivljenja. grofa Linara. No i pored čitavog ni za uspeha koje je postigao Minih. jedan korpus od 20. ipak pokušava svim silama da je privoli na brak sa bratom kneza Antona-Ulriha. Jelisaveta. ovaj rat je dug i zahteva velike žrtve. Uskoro potom i Rusija je primorana da zaključi mir. Osterman stalno zasniva svoju spoljnu politiku na uskom austrisko-ruskom zbliženju. Njemu je stavljeno u dužnost da vidi na licu mesta da li se u Rusiji ne priprema kakav pokret koji bi se mogao iskoristiti da se obori austrof ilski režim Ane Ivanovne. Ona rado krštava decu vojnika i p rima u svoj dom roditelje svojih kumčića. i tada otpočinje nov rat sa Tur skom 1735 godine. godine 1739. i pošto je Rusija sklopila mir sa Persijom vraćajući joj ka spiske oblasti koje je osvojio Petar Veliki. Jelisavetino ime postaje simbol narodnoga otpora nemačkome mešanju u državne poslove. Kampredonov poslednik Manjan radi na sklapanju francusko-ruskog sav eza. potrebna je austriska pomoć. razmišl ja i pušta da vreme protiče. Tada iznenadno upada u au . ostaje tuđinka u Rusiji. Francuska podbada Turke protivu Austrije i Rusije. ali se zna i to da ona ima jednog ljubimca. ali se obavezuje da poruši sva utvrđenja i odriče se p rava da na Crnom Moru drži ne samo ratne. Rusiji. čiji poljupci prekidaju beskrajno ćućorenje sa Julijom Mengden. Ali svi njegovi napori lome se na pitanju nasleđa poljskog prestola. Da bi se potstakla na delovanje biće potrebna intervencij a stranih diplomata. usled svoga va spitanja i okoline u kojoj živi. ne može više da izdrži i traži posredovanje Francu ske. Godine 1731 i 1732. nego i trgovačke brodove. ona dobiva Azov. a naročito u kasarnama garde .000 ljudi. Prema Beogradskom ugovoru . Leščinskov pokušaj je propao. i beži što igda može. te se javlja bojazan da posle „bironovštine” ne nastupi „linarovština”. ona ima čudnu na rav: provodi po čitav dan neobučena. umesto da ostane namesnica. Austrija . gde se zatvorio Stanisla v Leščinski. Ono se sa nadom izgovara sve češće u svim društvima. Ana Leopoldovna. Ruska vojska upada u Poljsku i Minih opseda Gdansko. Zato ni navaljivanje francuskog ambasadora Kampredona. jer postoji mogućnost da navuče na sebe rat sa Turskom. koga bi htela da načini 26 5 vojvodom od Kurlandije na mesto Birona. Vojska je uz nju. Povrh toga. Po smrti Petra Velikog. Rusija š lje protivu nje. gde se ćerka Petra Velikog pojavljuje veoma često. ne podaje se tome uticaju. kao divljak. dok Rusija i Austrija sporazumno podržavaju kandidaciju saksonskoga izbornoga knez a. U dva maha pokušava Francuska uzalud da zavadi Rusiju sa Austrijom. Posle caričine smrti. sedeći na svome krevetu u društvu svoje ljubimice J ulije Mengden. Prviput pokušava ona to posle stupanja na presto Katarine I. Posle stupan ja na presto Ane Ivanovne. Pošto je Francuska objavila rat Austriji.zar izgovorio o Brutu. Rusija stupa u njega zajedno sa Austrijom. kojoj je Turska nanela teške gubitke. osećajući da okolnosti postaju z a nju sve povoljnije. Zna se d a ona ima živu želju da postane carica. Porodica Brunsvik „da bi je se otarasila”. 26 6 Tada se u Petrogradu pojavljuje ponovo jedan francuski ambasador. dolazak na vlast porodice Brunsvih i triumf Ostermana — toga ubeđenog austrofila — nad Bironom i Minihom izgleda da oduzim aju Francuskoj svaku nadu da će izmeniti rusku politiku. Francuska predlaže kandidaciju Stanislava Leščinskog na presto Poljske. Za Ruse. koje početak pregovora o miru sprečava da se bore. Francuska ponovo pokušava da raskine austro-ruski savez. Ali se ona koleba. na Rajnu. To je markiz L ašetardi. kad opazi neko strano lice. koja je tada bila u ratu sa Persijom. ni pojava engleske flote u Baltičkom Moru ne mogu s prečiti Ostermana da zaključi ugovor o savezu sa Austrijom 1726 godine. piše da se Jelisaveta suviše ugojila da bi mogla sklapati zavere.

gnuša se i zaklinje da je savršeno nevina. ona je primorana da otpočne svoju akciju pre odlaska pukova. Grenadiri je mole da pohita. u pratnji Lestoka i Švarca. Naklonost koju garda gaji prema Jelisaveti veoma je povoljna okolnost koju treba iskorist iti. Ana Leopoldovna izlaže otvoreno sve svoje sumnje Jelisaveti. usred opšteg veselja. Ona pristaje dakle da Šve dska. Odvoze je saonicim a zajedno sa carem Ivanom VI u Jelisavetin dvorac. čini sve što može da je privoli na akciju. ona se još nije bila odlučila da učini odlučni korak. vreme je da ustanete”. Ovaj dokaz je imao uspeha. JELISAVETA PETROVNA (1741—1762) Vladavina Jelisavetina ubrzava stvaranje nezavisnosti plemićskog staleža. Mengdena i Ostermana. računala je da će joj kneginja. Kako je sutradan. Praćena grenadirima. 4. Lestok. svoga starog nastavnika muzike. Međutim. koja jednim proglasom obznanjuje da taj rat ima za cilj jedino da oslobodi ruski narod nemačkoga jarma i da uzdigne Jelisavetu na presto Rusije. Šuvalovi. Lašetardija i švedskog ambasadora Nolkena privukoše pažnju namesnice. Kako je bio darovit crtač. uostalom. iako garda nju obožava. 24 novembra/5 decembra 1741 godine izdato naređenje gardi da pođe u rat protivu 26 7 Švedske. gde su je očekiva li. i gde je te noći napisan proglas kojim se obznanjuje stupanje na presto nov e carice. Ana shvata šta se događa i moli za milost. p okazuje joj on dva crteža. Trgnuta naglo iza sna. jer se kneginjica najviše plaši manastira. jer ona nikad i nije žudela za krunom. Taj događaj ustalasao je celu Evropu. iako su se oko nje već odavno okupili njeni odani prijatelji. koji prima novčanu pomoć od Francuske i pruža potporu francuskom i šved skom ambasadoru. ona nema nameru da održi ova obećanja. i pošto se pred jednom ikonom za klela da — ako državni udar uspe — neće nikoga kazniti smrću u noći između 24 i 25 novembra/5 i 6 decembra. kada postan e carica. č . pošto — po rečima jednog diplomate — nema u sebi ni kapi kaluđerske krvi. ona ulazi u sobu Ane Leopoldovne i kaže joj glasno: „Sestrice. Jelisaveta se još usteže. Ostalo je izvedeno sasvim prosto. ali posle ovoga razgovora Jelisaveti je jasno da više ne može da okle va. Grenadiri je dočekuju oduševljeno i svi se zaklinju da će dati život za kćer Petra Vel ikog. iako je Minih dokazao da je jedan noćni napad garde na dvor do voljan pa da uspe državni udar. pozniji događaji oslobodili i u pravnom i u moralnom pogledu. kojih su je. Razume se. Tada. Voroncovi. ako ne želi da o stane ostavljena samoj sebi. Jelisaveta ulazi u Zimski Dvorac. pa je naposletk u uzimaju na ruke i nose. Za Francusku je sada važnije nego ikad da odvrati Rusiju od Austrije. od kojih jedan prestavlja nju kako se penje na presto u z poklike okupljenog naroda. o na odlazi saonicama u kasarnu gardiske čete Preobraženskog puka. Međutim. ne gubeći vreme. zato se Francuska i njena saveznica Švedska pridružuju naporima koje čini garda da privoli Jelisavetu da se izvrši državni udar. Sa svojom uobiča jenom prostodušnošću. da odobri Šveđanima trgovačke povlastice u Rusiji. Na kraju Nevskog Prospekta Jelisave ta izlazi iz saonica i polazi pešice. sporazumno sa Francuskom. Dve suparnice grle se uz nekoliko suza. a u 3 časa po podne. Plemstvo o seća da je njegov čas došao i ono zbog toga oseća samo još veću naklonost prema Jelisaveti. iako su poslanici Francuske i Švedske spremni da joj pomognu. objavi rat Rusiji. Taj proglas objavljen je 25 novembra/ 6 decembra u 8 časova ujutru. godine 1741. ustupiti izvesne ruske pokrajine. Ona odvodi četu pravo u dvor. da raskine ranije ugovore sa Austrijom i Engleskom.striski deo Šleske novi pruski kralj Fridrih II. a za to vreme naročiti odredi pohapsili su u nji hovim domovima Miniha. i da ubuduće zaključuje savez samo sa Švedskom i Francuskom. koja se čini iznenađena. Pri svem tom. gde su dovedeni i Minih i Ost erman. Razumovski. Svaki oseća da će uskoro nastupiti važne promene u međunarodnoj situacij i. pa joj kaže: „Birajte”. a drugi kako prima kaluđerički veo u jednom manastiru. kada rovarenja Lesto ka. ona odbija svako ustupanje te ritorije. ali se obavezuje da naknadi Švedskoj ratne troškove plaćajući joj novčanu potpor u za vreme čitave svoje vladavine. Švedska.

. trom: u najkritičnijim trenucima međunarodnih zapleta. Ovom nehajanju za ugodnost pridružuje se kod nje i nekakva želja da živi životom prostog a naroda. Pri organizovanju svoga dvora ona revnosno kopira Versalj. čak i iz jedne varoši u drugu. i svuda boravi samo privremeno. kada. ona na to i ne misli. Kad putuje iz jednog dvorca u drugi. najprostija seljačka jela i pušta na volju svome apetitu. Strani diplomati se zamar aju tražeći pogodan trenutak za ozbiljan razgovor s njom. da bi i na samome dvoru Luja XV blistala. naredila je drskoj l epotici da klekne pred njom na kolena usred bala. niz vlažne zidove sliva se voda. otsekla makazama ružu zajedno sa pramenom kose i prilepila joj dva zvonka šamara. Ali ta velelepnost. Jelisave tin duh je. ona je velika neznalica. prostom maloruskom kozaku (Racumovskom). te dvor ske ceremonije. već i dvo rske dame: kada se lepa gospođa Lopuhin usudila da se na jednom dvorskom balu poja vi sa istom frizurom kao ona i sa istom ružom u kosi kao ona. ona obasipa teškim šamarima ne samo svoje služavke. najzad. ona se povinuje zahtevima svoga stoleća. Živi neprekidno lutaličkim život om. Ali pod ovom spoljnom sličnošću između ćerke i oca kriju se duboke razlike. njena vatrenost do biva druge oblike: strasti kod nje ostaju i dalje iste žestine. posteljne stvari. Nje na duša otvara se istinski i njena narodska. Isto tako. Pored raskošnih salona za 26 8 primanje. ona i sama igra menuet ta ko savršeno. Nije to slučajno da je ova carica. uživati nezasitno u ljubavi. jer ona nikada nema vremen a. Neprekidna Petrova pokretljivost samo je odraz njegovog uzavrelog duha. ona ost avlja — i to samo zbog svoje odvratnosti prema pisanju. nosi sa sobom nameštaj. Pop ut njega i ona udara snažno. naprotiv. časti ih lešnicima i igra kolo sa njima pevajući narodne popevke.000 konja za put od Petrograda do Moskve. Ona je lišena svake duhovne radoznalosti. kad priredi kakvu svečanu gozbu. — Jelisaveta ima izvesne spoljne crte svoga oca. njena prirodna inteligencija nije bila obrazovana. da ne bi zaostala iza „prosvećene Evrope”. igrati u zanosu p o čitave časove. Tako Katarina opisuje jedan Jelisavetin dvorac u Moskvi. Katarina II pokazuje živopisno u svojim Uspomenama koliko se Jelisaveta malo brine o unutrašnjem uređenju svojih dvorova. seljačka priroda — zar nije ona ćerka jedne livonske seljanke? — oseća se ugodno samo u nekom selu blizu Moskve ili u njenom le tnjikovcu na morskoj obali blizu Petrograda. nije onda ništa čudno što je njoj potrebno n ajmanje 20. ali posle četrdesete godine ona se odaje uživanju u jelu i produžuje svoje gozbe po čitave noći. Ona voli logorski život. Snažna. Od svoga oca nasledila je ona. ima u njenom dvoru odaja u kojima se stanuje za koje bi se reklo da ih je neko maločas opustošio: vrata se ne zatvaraju. sve to za nju je samo dužnost. ona je nesposobna da se uzdigne iznad najnaivnijeg praznoverja. sve dok ne klone. svuda promaja. pošto je saslušala reda radi jeda n hor talijanskih pevača. i to sve raspoređuje se žurno po sobama. ogled ala. na kaminima zjape velike pukotine. Ne oseća nimalo potrebu da stvori svoj dom i da ga ugodno namesti. Veo ma pobožna. razdražljivu ćud i plahovitost. ona okuplja na jednoj livadi dvorske sobarice i mlade se ljanke. A što se tiče udobnosti stana. eto u kakvim se v idovima ispoljava snaga u njenoj mladosti. iako je njen sto postavljen po svim pra vilima francuske etikecije. Carica Jelisaveta. balovi i primanja na francuski način. Sa godinama. Njen n ačin shvatanja hrišćanstva je potpuno isti kao i u seljanaka sa kojima ona igra kolo. naposletku pokl onila svoje srce jednom pevaču. ona se Uvek žuri na neki bal ili u lov. ona primora va dvorane da podražavaju francuske markizice i markize. ona ipak naređuje da se pred nju iznose — na veliko čuđenje stranih diplomata. blistave lepote. da se diplomatska akta vuk u nedeljama po njenom pisaćem stolu pre nego što ih potpiše. iako nema njeg ovu pravu prirodu. Ona potseća na svoga oca svojom izuzetnom pokretljivošću. Loviti sa konjima i psima.ja se popularnost objašnjava i izvesnim njenim ličnim osobinama. pri čemu se izlaže opasnosti da pogine. ona potseća na Petra pre svega svojom žustrom fizičkom snagom. pošto je bila verenica svakojakih kneževa. sedamnaestoro slugu u j ednoj sobi.

dželat j oj je išarao telo udarcima knute. obnažena je do pojasa pred okupljenom svetinom. Zavere i spoljna politika. koja odbija da potvrdi jedan projekt kaznenog zakona zato što je odveć izd ašan u svirepim kaznama. ona naređuje da se uhapse i stave na muke ove dve žene. ali je nežna Jelisaveta odgovorila: „N e treba imati sažaljenja prema onima koji nasrću na caričin život. U plemićskim redovima Je lisavetina popularnost raste sve više ukoliko. na koje se primenjuje dvostruka kazna: šibanje knutom i stavljanje na žar. savremenici smatraju njenu vladavinu kao prijatno zatišje posle tmurnih godina koje su joj prethodile. naredio je da se bolnička perionica premesti u napuštenu pivaru u Kremlju. koja je toliko puta samo lako kažnjavala političke zločine. objavljuje čitav niz ukaza koji doprinose da se 27 0 u isti mah kod plemića ojača shvatanje o tome da je ono zaseban stalež i ubeđenje da vla st razume i služi interesima zemljoposedničkog plemstva. austriski ambasador. ali sistematski teror policije prestaje. Kad sazna da se Bota. koja se zaklela i održala zakletvu da neće nikoga kazniti smrću posle svoga državn og udara. to je jedino iz nemarnosti i nedostatka vaspitanja. Ako je Petar ponekad svirep i plahovit. pa čak i u njegovoj sobi za spavanje. mogu se videti nekoliko slučajeva nag injanja ka despotizmu. gospođa Tardije. ne dajući svečane i teoriske izjave. pod njenim okriljem. Upravljanje državom vrši se sa više blagosti. nije pokazala novosti namenjene drugim ženama. to je stoga što je drža vni interes privlačio svu njegovu pažnju. usud io da govori s nepoštovanjem o njoj u raznim kućama koje je posećivao. posle svoje smrti ostaviće ona preko 15. Svirepa osveta izvršena nad gospođom Lo puhin pada u prvo vreme njene vladavine i može se smatrati kao ostatak običaja koji su vladali u vreme Ane Ivanovne. a to je dovoljno da pretstavnici plemića — spahija. Godine 1758. to je stoga što on smatra da je grubost po trebna za dobro države. Nekoliko drugih lica upleteno je u tu aferu. slave i veličaju dobru i veselu caricu koja im je donela smirenje. pošto je bila bremenita. između ostalih u domu gospođe Lopuhin — koja ima tu nesreću da u lepoti ne ustupa carici — i kod gospođe Be stužev. pok azuje se nemilosrdna samo kada je njena sopstvena ličnost u pitanju.Ako se Petar malo brinuo za svoju ličnu ugodnost. ali on a ne sprečava socijalnu evoluciju povoljnu po interese plemstva. U svemu ovome nema Jelisave tine zasluge. Njezina vlada. a imala je samo jednu bolnicu koja je morala da odbija bolesnik a. direktni potomci tvoraca predloga iz 1730 godine. Moskva je bila prepuna ranjen ika i bolesnika. ali je gospođa Lopuhin podvrgnuta najsvirepijem mučenju: kada je dovedena na mučilište. Ona ulaže svu svoju moć za odbranu svojih ženskih interesa: pošto joj jedna modiskinja. Nasuprot tome. — Usled toga što za Jelisavetine vladavine socijalna evo . No i pored svega ovoga. a još manje se treba br inuti o njihovom potomstvu”. sudije su predložile da se istraga odloži posle porođaja. koja ima trenutaka prirodne dob rote. jer ona nema običaj da se iscrpljuje proučavajući državne probleme. Nepopustljiva je u svemu što može da ug rozi njenome zdravlju. jer ona u isto vreme st rasno voli raskoš. a zatim joj iščupao jezik i pokazao ga narodu. evoluiše socijal no zakonodavstvo. i javnost može slobodno da diše. da je naredila da se perionica premesti iz Kremlja u k uću Šahovskoga i da se smesti po svim sobama. te da se na taj nači n dobije mesta za bolesnike koji se vuku po ulicama. za vreme rata. A ako Jelisaveta vodi logorski 26 9 život. Za dr ugu jednu ženu.000 haljina i dva kovčega p una svilenih čarapa. a naročito kada se dirne u njenu slavu lepe žene. Svi okrivljeni osuđeni su na kaznu bičevanja i progonstvo na robiju. koji je bio određen da vrši smeštanje ranjenika. i pokušava se na sve načine da ona priznaju kako su spremala zaveru u korist Ivana VI. toliko se razgnevila. Jelisaveta. Istina. Knez Šahovski. Kada je Jelisaveta to sazna la. naredila je da se ona baci u tamnicu. koja je bila okrivljena u toj aferi.

Lašetardi je primoran da napusti R usiju. Nislot i po krajinu Kimenegard. nekoliko vojnih lica i — što daje ovoj aferi jedno izuzetno obeležje — aust riski ambasador Bota. Rusija odreći Ostermanove spoljne 27 1 politike i da će raskinuti s Austrijom. jedan korpus od 30. preko Moravsk e i Češke. koji se ne oslanjaju ni na koju uticajnu grupu. Kaogod ni u ovim zaverama. za v reme sedmogodišnjeg rata. koja je započela rat protivu Rusije pod izgovorom da brani Jelisavetina prava na presto. a protivničke stranke sukobljavaju se mnogo više na pitanjima spoljne politike nego unutrašnje. Ima istina nekoliko pokušaja zavere. političke zavere prestaju da budu važna čin jenica u državnom životu. ili pak pri kraju. Vilmanstrand. Francuska i Austrija — što je ranije izgledalo neverovatno — udružuju se protivu Engleske i Prusk . tako isto ne treba videti neku ozbiljnu opoziciju Jel isaveti u suparništvima dvorskih stranaka. koji je tada tam novao u Holmogori. jedan ruski trgovac. Ugovorom u Ab ou Švedska ustupa Rusiji jedan deo Finske: Frederiksham. koji zbog svojih poslova mora s vremena na vreme da odlazi u Prusku. Otsada Bestužev upravlja spoljnom politikom Rusije.000 vojnika. jer ov aj Ostermanov neprijatelj ostaje isto tako austrofil kao i on. dok Jelisaveta smatra da je najbolji način za Šveđane da joj dokažu svoje dobre namere prosto u tome da ne rat uju više protivu nje. Između 1750 i 1760 godine. Zaverenici. Uistini. To je težak udar za Francusku. 1756 godine. Rusija godine 1748 šalje na Rajnu. koj i ga je suprotstavio Ostermanu pošto je uzalud pokušavao da u tu svrhu upotrebi Voli nskog. Da bi ispunila obaveze prema svojim saveznicima. Gospođa Lopuhin. i njih potajno priprema Pruska. poručnik Baturin uhapšen je što je nepromišljeno iz javio da hoće da zbaci Jelisavetu i da umesto nje dovede njenog nećaka Petra Fjodoro viča. Tek posle deset godina. Švedska. ali su oni malobrojni. Ta zavera izmišljena je nevešto samo zato da se obori kancelar Bestužev. U maju 1746 on obnavlja ugovor o savezu iz 1726 godine sa Aus trijom. Ta grupa imala je nameru da je ubije i da povrati presto Ivanu VI koji čami u tamnici. evropska diplomatska igra menja se iz osnova. al i se on održava na položaju nasuprot njima i ne udaljuje se od političke linije koju j e unapred povukao. Ona proističu samo iz različitih shvatanja spoljne politike. Francusko švedska stranka nadala se da će se odmah po Jelisavetino m stupanju na presto. bilo je to samo razgovaranje i spletkarenje. ali Ahenski mir okončava rat za nasleđe Austr ije pre nego što je ovaj korpus stupio u borbu sa Francuzima.sa ciljem da se oslobodi Ivan VI. Istraga po ovome traje pola godine. progn ani su svi u Sibir. naslednika prestola. Jelisaveta ga vraća iz progonstva i postavlja ga za svog kancelara. Nema u ovoj aferi ničega političkog: to je jedan rasipnik i kockar prosto naprosto hteo da zavuče ruku u kesu velikoga kneza. Ali dok umenta istrage koja su sačuvana dokazuju da je ta optužba bila bez osnova. i oni su samo odjeci ranijih događaja. Švedska traži teritorijalne ustupke za svoje usluge. te je taj pokušaj propao. da se kompromituje Bota i da se Rusija navede da raskine sa Austrijom. ali se prevario u računu. Osam meseci posle Jelisavetinog stupanja na presto otkrivena je jedna mala gr upa oficira. Godine 1743 otpočinje jedno važnije suđenje. Njegovi protivnic i pokušavaju da mu nahude progoneći gospođu Lopuhin i kompromitujući ambasadora Botu. njen lični sobar. bio je prognan na robiju posle pada svoga zaštitnika. Rat se nastavlja do 1743 godine i završava se pobedom Rusije.lucija ide svojim prirodnim tokom. optuženi su da pripremaju vraćanje na presto Ivana VI. Ovaj nekadašnji štićenik Birona. Kasnije zavere. a narednog meseca potpisuje jedan sporazum sa Engleskom. Zatvoren je u tvrđavu Šliselberg. Tako po ličnom naređenju Fridriha II. a događaju se bilo u počet ku njene vladavine. Ali ju je ta nada ubrzo izneverila. Staroverci odbijaju da se mešaju u tako opasnu pustolovinu. nastavlja taj rat i pošto je Jelisaveta stekla krunu svojim sopstvenim sre dstvima. zatim žena kancelara Bestuže va. otkrivene u početku Sedmogodišnjeg rata. direktno su posledica prusk oga rovarenja. dobiva nalog da organ izuje zaveru među starovercima . koju predvodi Turčaninov. Pošto Francuska podržava Švedsku.

. na taj način jedan plemić kome je tek dvadeset ili trid eset godina dobiva oficirski čin ne izlazeći iz kruga svoje porodice. a nepri jatelj Pruske i Engleske. protivno svakom očekivanju. uspeva pr ilikom svojih razgovora sa Jelisavetom — 27 2 iskorišćujući sve svoje glumačke sposobnosti — da utiša caričinu sumnju. U oblasti socijalnog zakonodavstva. — takođe pokušali da se približe Katarini. a ova su nerazdvojna od narodne ekonomije i opšte državne uprave . Sad mora do bira. Njihove godine službe i pravo na unapređivanje počinju da teku od dana toga upisa. i ona je stavljena iznad Senata. Kasnije. Britanski ambasador Viljams sarađu je na zbliženju izmeću Bestuževa i Katarine. koji je odavno plaćenik Engleske. upisu ju u spiskove pojedinih pukova. Ovo sve veće proširivanje njenih nadležnosti. Rusija. Službovanje plemića i uređenje zemljoposedničkih odnosa. Saznaje se da se on dopisuje sa Bestuževom i Katarinom. postaje samim tim saveznica Francuske. razbija Pruse.e. zaustavilo se tek stupanjem na presto Petra III. pod izgovoro m da je to drugo izdanje Vrhovnog Tajnog Saveta. Jelisaveta je ozdravila. koje bi od nje jamačno načinilo drugi Kabin et ministara. Tada Šuvalovi. uhapšen je i prognan na svoje imanje. koja je kasnije postala velika kneginja Katarina. Bestužev. Ona sve više olakšava obaveze službovanja pl emića. Kaogod što je Ana Ivanovna otpočela svoj rad time što je ukinula Vrhovni Tajni Savet i povratila Senatu prava koja mu je dao Petar I. isto tako je i Jelisaveta započela svoju vladavinu ukidanjem kabineta ministara. Uistini. Godine 1754 konfiskovana su sva zemljišta koja su pripadala licima iz drugih staleža. Isto tako je za Jelisavetine vladavine pravo posedovanja naseljenih zeml jišta postalo isključiva povlastica naslednoga plemstva. ali umesto da iskoristi svoju pobedu. Namenjena u početku da o kuplja na savetovanje više činovnike kojima je povereno vođenje diplomatskih i vojnih poslova u Sedmogodišnjem ratu koji je tek otpočeo. što je započeto posle Petrove smrti. O ptužuju ga glasno da je izdajnik. a koja prima novčanu potporu od Engleske i podržava Prusku i Englesku. Konferencija proširuje brzo. vlada se samo izdaleka pridržava načela Petra Ve likog. Uistini. pod koma ndom Apraksina. Vidimo dakle da se na Jelisavetinom dvoru grupisavanja i pregrupisavanja stranaka vrše prvenstveno s obzirom na spoljnu politiku. njen upravni rad često puta je u suprotnosti sa ovim načelima. i dok Jelisaveta leži teško bolesna. ostajući verna Austriji. Apraksin od jednom počinje da otstupa. samo pod drugim naziv om. ne može više da služi — kao što je to dotada lako činio — i Englesku i Aus ju. još od detinjstva. Ona vraća Senatu njegovu nekadašnju nadležnost i propisuje mu da bdije nad tačnim iz vršivanjem statuta i pravilnika Petra Velikog i da se na njih oslanja u svim svoji m postupcima. stvorena je jedna nova ustanova pod imenom Konferencija. on pokušava da se približi svojoj neprijateljici. Zakonska snaga data je već starom običaju da se plemićska deca. Vojna pitanja su u tesnoj vezi sa fin ansiskim pitanjima. — U trenutku preuzimanja vlasti J elisaveta je izjavila da će se i dalje držati načela Petra Velikog. To je stoga što u socijaln om pogledu nema više ničega što bi moglo davati pravac njihovom opredeljivanju. Kancelar Bestužev. a isto vreme proširuje njihove socijalne i ekonomske povlastice. Ali. koji su — za vreme bolesti carice kojoj su ka ko oni tvrde odani. tu Aninu tvorevinu. krug svoje delatnosti. Šuvalovi. osumnjičena da je sa njim i Apraksinom učestvovala u kažnjivim radnjama. Katarina. Ova promena ima odjeka na stranke u Petrogradu. i tim licima je zabranjen o da ih ubuduće kupuju. On se odlučuje za Englesku. Ali njeni neprijatel i. Sedmogodišnji rat tek je otpočeo. 14/25 marta 1756 godine. ostaju gospodari situacije do kraja Jelisavetine vladavine. Godine 1757 ruska vojska. poput Kabineta ministara. ona preduzima mere da upotpuni oslobođenje plemstva od obaveza pre ma državi. pošto je ugrabio vreme da uništi sve hartije koje bi ga mogle kompromitovati. počinju da potkopavaju ugled Bestuževa. prestonoslednikovici Sofiji Anh alt. Zato je neizbežno da se nadležnost Konferencije proširi postepeno na sva ova područja.

ovaj može da traži sudskim putem da mu se vr ati sloboda. da nađu sebi gospodara u određenom roku. nekoliko Jelisavetinih ukaza primoravaju seljake podložne oporezivanju. koji mora da sluša svoga gospodara jedino stoga št o je ovome državna vlast stavila u dužnost da vrši izvesne administrativne poslove. i takvi osuđenici oduzimaju se od broja regruta ko je on mora da daje državi. a više k ao član jednog organizovanog društva. ako neće da ih vlasti razdele spahijama. oni u masama beže od svojih gospodara i traže da stupe u vojsku. On prikuplja lični porez u ime poreski h vlasti. to liko su skloni shvatanju da već sama činjenica što je neko zapisan u spisak mužika prets tavlja osnov podozrenja da su upisana lica na to pristala. Odmah po Jelisavetinom stupanju na presto proneo se glas da će taj ukaz biti vraćen na snagu. ali je taj postupak toliko složen. a drugo. a sudije. Šta više. tri niza upravnih mera teže da učine što povoljnijim uslove pod kojima plemstvo vrši svoj zemljoposednički monopol. on može da pošalje u progonstvo samo mužike ispod četrdes et i pet godina i sposobne za rad. Stvarno. on bdije nad moralom seljaka i kažnjava ih u slučaju bekstva. da lako prisvoji seljake koji mu ne pripadaju. Ukolik o se proširuju njegova prava nad stanovništvom vezanim za njegovu zemlju. pravo svojine plemića nad n jihovim seljacima. Da bi „učinila po volji plemstvu”. Zbog toga je ovaj novi popis zaista „po volji” plemstvu. Znači da je ovo pravo slanja u progonstvo dato spahijama u cilju naseljavanja.27 3 S druge strane. uporedo sa drugom „revizijom”. Ipak. koje na svakom imanju popunjava sam sopstvenik. da mu je skoro nemogućn o postići ispravku. kako je kazano u njenom ukazu. već su takođe jedan zakonski akt: činjenica da je seljak zapisan u spisak ne kog imanja vezuje ga za gospodara toga imanja. a drugi odbegli od svojih gospo dara i iščezli. prvo. ističe socijalno i političko obeležje seljačkog ropstva. Vrhovni Tajni Savet bio je stavio van snage ukaz Petra Velikog kojim se dopuštalo mužicima da stupaju u vojsku. vlada primećuje da je proteklo dvadeset godina otkako je Petar Veliki n aredio da se izvrši prva „revizija” ili popis stanovništva radi ustanovljavanja ličnog por eza. Ukazom od 1760 godine spahije su dobile pravo da pošalju u progonstvo u Sibir svoj e mužike uhvaćene na delu prestupa. Pr ema tome. pa da se prema tome i oslobode ropstva. Osim toga. Kako ovo pravo. spahija po staje u neku ruku pretstavnik državne vlasti. mora u izvesnom određenom roku da izabere sebi gospodara. koji su i sami plemići. Jer „Popi liste”. jer to proganjanje služi da se nasele obradive a nenastanjene prostorije u Sibiru. sve o . a koji nisu nigde upisani. pošto je seljačko ropstvo jedna ustanova javnoga prava. Ovo omogućuje posedniku zemlje. on isto tako mora da ih hrani i da im daje 27 4 seme za vreme neplodnih godina. Dovoljno je dakle da gospodar une se nekog seljaka u spisak koji on sam popunjava. ipak zemljoposednici i dalje plaćaju za njih porez finansiskim vlastim a. koja je nametnuta s pahijama od 1758 godine. Drugi niz mera povećava moć spahija nad njihovim mužicima. pa da taj seljak izgubi svoju s lobodu i postane njegov mužik. tako i dužnost da paze na ponašanje svojih mužika. Prvi niz ovih mera ima za cilj da održi. nisu samo jedan statistički podatak. to svaki mužik koji iz bilo koga razloga nema više gospodara. pa čak i da pojača. Iako je veliki broj popisanih seljaka umro. vlada naređuje da s e izvrši novo popisivanje stanovništva. Iako je Jelisavetina vlada izjavila da će se u svemu pri državati Reformatorovih načela ona je pohitala da ne samo potvrdi ukidanje Petrovog ustava. Razume se. da ne pl aća više za iščezle „duše”. Mužici su dočekali taj glas oduševljeno. inače mu državna vlast može po službenoj dužnosti nametnuti novoga gospodara. već i da strogo kazni seljake koji su podneli molbe za stupanje u vojsku. Mužik se manje smatra kao privatna svojina.

Što može da izvrši ova smanjenja. „dok spahije ne budu dovoljno uvećale broj svojih pecara. A prema Šuvalovljevoj proceni. mada država povećava lični porez mužika. — Petar Šuvalov poduhvatio se da reši jedno pitanje koje je mnogo interesova lo vlasnike zemljišta. a više da stavi nekoga iz svoje sredine na čel . Ona im je odobravala zajmove na podlozi njihovih naseljenih zemljišta. On sastavlja i uspeva da se u svoji jedno dugačko uputstvo za taj posao. što bi bio veliki teret za poreske obveznike. vaspostavio godine 1751. Naposletku. učinjen je odlučan korak ka rešenju drugog jednog problema do koga je s pahijama mnogo stalo. onom iz 1719 godine. zamenjene su. u jednačena je svuda na 30 kopejki za jedan pud. ona se trudi da smanji iznos ličnog poreza. direktor Jelisavetine ekonomske i finansiske politike. Srednje plemstvo pom išlja mnogo manje da „obori aristokratiju”. cena soli. Zastarele odredbe Zakonika iz 1649 godine. koji nikada nije ukidan otkako su ga ustanovili moskovski veliki kneževi. bilo bi potrebno podići iznos lične poreze za 13½ kopejki od glave. zabranjuje da se no si zlatan i srebrn nakit i čipke šire od tri prsta.” Ukoliko se skraćuje rok njihovog obaveznog službovanja.spahija. ima da se zahvali viškovima prihoda što ih daje monopol na so. godine 1754. ona ne dopušta spahiji da povećava materijalne obaveze koje mužici imaju prema njemu. spahije mogu da se pozivaju samo na akta o prvom popisu. kao što smo videli. Granice pojedinih imanja bile su tako nedovoljno određene.ve mere. U ovom pitanju Jelisavetina vlada postupa suprotno Aninoj vladi. I ne pomišljajući da ograničava mat erijalne obaveze mužika prema spahiji. koja ima monopol na nju. treći niz mera teži da zaštiti ekonomske interese plemića. koje bi bile nemogućne da je seljačko ropstvo smatrano kao ustanova privatn oga prava. Cena rakije povišena je z a 50 kopejaka od vedra. jer. zakonske odredbe o zemljišnim sporovima toliko nejasne. poljoprivrednim i mesnim problemima. vojnih lica i činovnika. umesto da poveća lični porez. da bi se iz lične poreze izvuklo povećanje prihoda koje se dobilo ovom operacijom. veoma znatna. Da bi se pokrili troškovi rata sa Švedsk om. o traženju i vraćanju odbeglih mužika. Šuva lov predlaže da se izvrši opšte omeđivanje seoskih imanja. Da bi povećao državne prihode. smanjuje kredite namenjene zvaničnim svečanostima. da se na tome i ostalo. Šuvalov je više vo leo da poveća prodajnu cenu soli i rakije nego ličnu porezu. im anja toliko nezgodno uvučena jedno u drugo. što daje ukupnu olakšic u u iznosu od preko jednog miliona rubalja. koji je još bio u važnosti. Finansiski interesi države su u suprotnosti. Nasuprot tome. Najzad te iste godine data im je druga jedna povlastica. Često pu ta odigravaju se prave borbe na međama pojedinih imanja ili na spornom zemljištu. On je otpočet u Moskovskoj guberniji i pr oširen na neke okruge u Novgorodskoj guberniji. ali su teškoće oko njegovoga izvođenja t oliko velike. U 1743 i 1744 godini ona ga smanjuje za 10 kopejaka od glave. koji je Petar Šuvalov. a da bi ogra ničila štetan luksuz na koji je Ana bila primorala dvor i plemiće. te položaj mužika postaje sve teži. da je seoski život usled toga veoma nespokojan i rastrojen. jednom odre dbom koja se mogla mnogo lakše primeniti: rešeno je da za polaganje prava vlasništva n ad pronađenim mužikom. ona zadržava jedan deo plate sveštenstva. a u isti mah briše znatne sume neplaćene poreze iz budžetskih godina 1724—1747. utoliko se plemići rad ije nastanjuju na svojim imanjima i posvećuju više. Godine 1752 vlada snižava — i to konačno a ne više privremeno — lični porez sa 3  kopejke od lave. Godine 1754 takođe. a pokazuju jaku želju da se dokopaju mesne vlasti. koja se u ranije vreme menjala prema mestu. Zato oni postepeno prestaju da žude za učestvovanjem u centraln oj upravi. pomoću kapitala dobivenih od monopola soli stvorena je jedna kre ditna ustanova koja je imala da olakša plemićima iskorišćavanje njihovih poseda. trgovci će moći da je isp oručuju još samo neko vreme. potčinjavaju sve više život seljaka samovolji njegovoga gospodara. Neumoran pregalac — jer je po rečima jednoga njegovog savremenika njegov dom bio pun pisara koji su neprestano prepisivali njegove zakonske 27 5 projekte. sa ličnim interesima spahija. i monopol na rakiju. a to je isključivo p ravo da oni isporučuju rakiju državi. uz podršku vlade.

Da bi se došlo do potpunog oslobođenja plemstva. život koji će mu pružiti materijalnu nezavisnost i blag ostanje. lova na tulanje u Kaspiskom Mor u. Potom dolaze: stvaranje. uzimaju uostalom i sami aktivno učešće u trgovačkim poslovima i industriskim preduzećima. oni pomažu svim svojim silama državni udar koji ju je popeo na presto. A kada je. pripadaju jednoj porodici siro mašnijeg plemstva. i da se tome prilagode razni mehani zmi političkog organizma. plemić teži da zameni trgovca u industriskim preduzećima. On ume isto tako — priklanjajući se vešto pred Razumovskim. Dva brata Šuvalovi. godine 1758. što je državnoj blagajni naknađeno odgovarajućim povećavanjem carin a na artikle spoljne trgovine. Petar Šuvalov je tvorac mera preduzetih za Jelisavetine vladavine da bi se oživela t rgovina i industrija. i široko učešće u eksploataciji monopola na rakiju. Plemići spahije. I ovde Jelisavetina vlada izlazi u susret plemstvu: zak on od 1761 godine određuje da se u svakom okrugu načelnik ili vojvoda ima birati među spahijama čiji se posedi nalaze u blizini glavnoga grada i da će ta birati svi plemići — spahije iz dotičnog okruga. da bi sebi obezbedilo prevagu u poslovima koji neposredno zadiru u nje gove ekonomske interese. Jelisaveta ostavlja tu brigu svome po sledniku. lova na tulanje i ribolova u Belom Moru. Pri kraju njene vladavine. Aleksandar i Petar. ono se toliko raširilo. — Pažnja koju Jelisavetina vlada poklanja interes ima plemstva ne sprečava je da teži razvijanju trgovine i industrije. pored toga. a i srednje plemstvo počinje takođe da se interesuje sve više za industriju. „Bankarskih f ilijala za meničnu trgovinu”. naređe na ukazom 1753 godine. Od godine 1726. vaspostavljanje glavnoga magistrata i magistrata po grado vima u unutrašnjosti u obliku koji im je dao Petar Veliki. No u isti mah brine se on i o svojim ličnim interesima. osnivanje. potrebna je još samo jedna mera: potp uno ukidanje obaveznog službovanja plemstva. U tom pogledu je delatnost Petra Šuvalova veoma značaj na. Glavna od tih mera je ukidanje unutrašnjih carinarnica.o okruga. kaogod i njihovi seljaci. Od vremena Petra Velikog. plemići spahije imaju pravo da trguju poljoprivrednim proizvodima. Aleksandar o svojio i Jelisavetino srce. koji j e postao svemoćan ljubimac. uspostavljanje trgovinske Komisije za izradu trgovačkih propisa. Iako je njegova trgovačka i industriska delatno st veoma velika. koji mu donose ogromne prihode: monopol trgovine mašću u Arhangelsku i na poluostrv u Koli. — da baca prašinu u oči pomoću bezbrojnih zakonskih p rojekata koji mu se neprestano vrzmaju po pameti. što se tiče s itnog seljačkog trgovanja. gde se niko ne usuđuje da mu protivreči i gde on svaki čas donosi složene i smele planove za administrativnu reformu. On iskorišćuje obilno svoj zvanični položaj da dobije za sebe monopole. . on je ipak daleko od toga da bude izuzetak među tadašnjim titul arnim plemstvom. uzimanje u zakup metalurgiskih fabrika u Goroblagodatskoj na Uralu. Ubrzo postaje on najveći autorit et u Senatu. te su tako odjednom bili istureni u prvi red. koji će ga načiniti gospodarem podjarmljenog narodnog rada i koji će dati zad ovoljenje njegovom staleškom duhu. Kao plemići-komornici na dvoru velike kneginje Jelisavete. Ostaje još samo da se pronađe tačna 27 6 pravna formula koja bi potvrdila tu činjenicu. Trgovinska i industriska politika. Nije bez razloga što će u trenutku sazivanja skupštinskog odbora za vlade K atarine II trgovački esnaf uložiti odlučne proteste protivu preplavljivanja trgovine i industrije od strane plemića. godine 1754. da je postalo za trgovački esnaf u zrok veoma ozbiljne zabrinutosti. Ali je ona učinila ono što je glavno da bi obezbedila plemstvu. Petar je umeo vrlo dobro da iskoristi naklonost koju uživa njegov brat. čim bude kon ačno ukinuto obavezno službovanje. jedne Trgovačke banke za izvoznike koji rade u pe trogradskom pristaništu. Plemići počinju tako isto da se interesuj u za razne grane industrije. stvaranje monarhije oslonjene na plemićski stalež već je gotova činjenica.

27 8 X . čovek sa velikim obrazovanjem i velikim: vezama. — Pokušaji činjeni za vlade Petra Velikog.27 7 Pripremanje novog Zakonika. ulazi u nju Roman Voroncov. jedna nova komisija dala se na posao. Uticaj francuske filosofije. već su gotova dva odeljka novog Zakonika. i izabrani poslanici počinju tek da pristižu. da se zameni zastareli Zakonik iz 1649 godine ostali su neplodni. Godine 1763 njih će raspustiti Katarina II. ali Jelisaveta odbija da ih potvrdi zbo g njihovih odveć svirepih odredaba. s amo im dati više bleska. Posle toga delatnost Komisije se usporava. Ako se taj uticaj ispoljava više u način u života nego u idejama. sve do dana kada. u septembru 1760 godine. U duhovnoj oblasti takođe. koji će biti tako veliki. književnosti. Pet ra II i Ane. O D K A T A R I N E I D O K A T A R I N E I I 1. odeljak koji se tiče sud skog postupka i krivica iz javnog prava. Proširivanje socijalnih i ekonom skih povlastica plemstva. PETAR III (1762) . izvršen jedan veliki rad. Kata rina II samo će razviti do kraja ove mere. slobodni zid ar. bez ikakvi h potresa i sudara. Komisija izlaže Senatu da je potrebno pridodati joj izabrane prestavnike plemstva i trgovačkog esnafa. mode i običaja. upravna decentralizacija okruga u korist mesnoga plems tva. koji je pripremio vladavinu Katarine II. razgraničavanje imanja. Ukaz iz septembra 1761 godine p ropisuje tada da se izabere po jedan plemić i. jedan trgovac na svaku pokrajinu. koji gaji u sebi političke ambi cije. Skoro sve najznačajnije zakonske mere te veli ke carice već su ocrtane za Jelisavetine vladavine. kad Jelisavet a umire. sve je to započeto za Jelisavetine vladavine. G odine 1757. i naposletku sam pokušaj sa narodnim pretstavništvom izab ranim za izradu novog Zakonika. Jelisavetina vladavina nagoveštava vladavinu Katarine II. Nagoveštaj vladavine Katarine II. vidi se da je za vreme od dvadeset godina. delo jednog Lomonosova dovoljno je međutim da pokaže kakav sr ećan upliv ona već vrši na rusku misao. počinje upravo da se oseća za vreme Jelisavete. — Ako se izbliza prouči delo što ga je ostvarila Jeli savetina vlada. na zauzimanje Petra Šuvalova. Katarine I. zahvaljujući usavršenim ustanovama koje su bolje pr ilagođene svome cilju. bez hvalisanja i svečanih izjava. koja je već smislila projekt za jedno šire izborno telo. B iranje se izvodi strogo. Na njegovu inicijativu. samo proširiti njihovu primenu. Poče tkom 1755 godine.

ali. ćudljivu i pijanicu. sestrić je Jelisavete. Čak i posle svoga venčanja sa Katarinom. Između Katarine. tražili da plemići ne budu izloženi konfiskovanju njihovih naslednih dobara i d a budu izuzeti od izvesnih ponižavajućih kazni. Šuvalova i nekojih ličnosti koje su se. progurali iz drugog 27 9 reda u prvi. 17/28 januara 1762 godine. a ponekad otkriva i važne državne tajne. One su delo onih koji zauzimaju prvo mesto pored carskoga prestola. oni nisu svi bili voljni da idu daleko tim putem. za njegove tako kratkotrajne vladavine dones ene su u unutrašnjoj politici važne odluke. — Petar III. proglasila ga za naslednika prestol a i oženila Sofijom od Anhalt-Cerbsta. nema on nikakvoga u dela. i takvoga muža. računajući na budućnost. — Pa ipak. Jednoga dana zat ekao je jednog pacova kako glođe na njegovom pisaćem stolu jednu tvrđavu od kartona. Kada je Jelisaveta uzvikivala sa strepnjom: „Moj sestrić je jedno čudovište. Razume se da on nema nikakav politički program. u kojima. pa ga zatim predaje jednom vojnom sudu i naređuje da mu po svim propisima sude velikodostojnici koje on imenuje u tom cilju i koji mo raju ozbiljno da se podvrgnu toj glupoj lakrdiji. I zaista. Petar uzima ljubaznicu. bojeći se da ne naškode interesima države. a to će reći političara iz pređašnje vladavine. budućom Katarinom II. koja ga je. uz Petrovu odv ratnu spoljašnost išlo je uporedo i potpuno siromaštvo duha i izvesna sklonost za deti njarije i budalaštine. Iako su svi Jelisavetini visoki činovnici bili složni u tome da treba p roširiti plemićske povlastice. On ima samo jednu ličnu misao. posle svog stupanja na presto. Pokretači unutrašnje politike. v eoma inteligentne i veoma obdarene. — Na nekoliko dana posle svog stupanja na presto . „On nije nimalo ličio na cara”. Petar III odlazi u Senat da potpiše ukaze kojima se v raćaju iz Sibira Minih. naprotiv. sin Ane Petrovne i vojvode od Holštajna. Šuval ovi su. čija je inteligencija ta ko živa. ali. on je ht eo da plemić. odlučno izjašnjava za potpuno ukidanje. Pošto je bio manje moćan nego Šuv alov.Detinjasti car. k ao Volkov i Gljebov. Postavši car. nije mogao da nametne svoje ideje. ja ne znam šta s njim da činim”. da bi ih posle toga sustigao u t rku i da bi video kako za njim lete skutovi njegovog crnog ogrtača. To je jedina njegova lična inicijativa. i izražava želju da se uk . odriče se odmah s vih teritorija koje je Jelisaveta osvojila u Pruskoj i zaključuje mir sa F ridrihom II. ona je govorila suštu istinu. Kada je postao car. Voroncov se. može da ima mužike i zemlju a da u kaknadu za to nema nikakvih obaveza prema državi. Na Jelisavetinom pogrebu. On pravi detinjaste i neumesne gestove u najozbiljnijim prilikama. koji se odmah daju na posao da ostvare svoj program oslobođenja plemića od obav eznog službovanja. postavši u punoj meri povlašćen zemljoposednik. nesloga je neizbežna. nekadašnjeg Menšik ovljevog protivnika za vlade Katarine I.. I on se odaje piću. strašilo . oni su pristali samo da ograniče. Volkov i Glje bov. a ne da sasvim ukinu svoj rok obavezno g službovanja. a kada se probudi. ženu ograničenu. Voroncova. kao što dokazuje projekt o „osnovnim zakonima” šta ga je Jelisaveti predao Ivan Šu valov. on trabunja i blebeće svojim piskavim glasom. Stupanje na presto Petra III dalo je prevagu triumviratu Voroncov. za vreme intimnih gozbi koj e on priređuje u jednoj odaji zagađenoj duvanskim dimom. razume se. da se prouče izmene koje treba uneti u statut manastirskih mužika. on ne može da zaspi pre nego što se poigra lutkama u svojoj postelji. čvrst o ukotvljenu u njegovom slabačkom mozgu: to je divljenje prema pruskom kral ju Fridrihu II. on nek oliko puta namerno zaostane iza pogrebnih kola. kome se divi kao kakvom božanstvu. igra se olovnim vojnicima. Mendeni i gospođa Lopuhin. Zato i pre staju ubrzo svi odnosi između supružnika. Na svečanim prij emima u dvoru on zasmejava prisutne podražavajući duboko klanjanje dvorskih dama. Jelisavetu Voronco v.. koje je prognala Jelisaveta. o n naređuje da se pacov uhvati. Oslobođenje plemstva obavezne službe. uzdigao je detinjaste zabave na stepen državnih poslova i iskorišćavao svoju autokratsku moć da natera sede d ržavne velikodostojnike da učestvuju u njegovim detinjastim igrama. poto m naređuje da se ispita zakonski projekt o ukidanju monopola soli. reći će kasnije jedna stara dvorska dama.. trudio se da ih ulije nasledniku prestola. pozvala iz Holštajna.

Proglas od 18 februara/1 marta 1762 godine nije samo oslobodio plemstvo obavezne službe. 28 0 Mužici dočekuju manifest sasvim drukčije. prestaje da bude državni službenik da bi postao povlašćeni vlasnik zemlje i seljaka. potčinjavanje s eljaka spahiji prestaje da bude ustanova iz državnoga prava. Ovaj proglas što su ga sastavili Volkov i Gljebov daje plemićima pravo da se sasvim uzdrže od službovanja državi ili da napuste službu po svojoj volji.ine obavezna služba plemstva. proglas izr ažava nadu da plemići. među njima se širi glas da on postoji. koje je bilo razlog i opravdanje te podjarmljenosti. Ali u dnu duše seljaci i dalje tumače događaje na svoj način. jedan progl as što ga je sastavio Volkov. i baš ta jaka suprotnost između radosti plemića i gneva seljaka ističe veoma jasno socijalni značaj te reforme od trenutka kada plemić. Potrebno je poslužiti se vojskom da bi se on i ugušili. ostavljajući mu prava koje je ono iz te obaveze izvlačilo. U jednom dodatku. oslobođen obaveznog služenja u vojsci ili državnoj administraciji. i posledice toga videće se deset godina kasnije. A kako se takav proglas ne pojavljuje. Čitavo socijalno i p olitičko zakonodavstvo Katarine II proizilazi iz toga proglasa. on istim udarcem obnavlja i sa me osnove državnog uređenja i ozakonjuje preobražaj administrativne monarhije zasnovan e na seljačkom ropstvu u monarhiju koja se oslanja na plemstvo. Pesnici opevaju cara u ushićenim slavopojkama. U svakom slučaju. U mnogim predlozima govori se kako bi Petru III trebalo podići zlatan kip o trošku pl emstva. pa čak i da stupaju u službu stra nih vladara. koja im se nisu mogla dati d ok su oni bili samo državni službenici. neće pohitati da se odmah koriste p ravom koje im se daje i da neće izbegavati službu. pošto je ocrtao jednu mračnu sliku špijunskih zločina i tero ra koje je vršila Tajna kancelarija. no ipak pod uslovom da se vrate u Rusiju na prvi poziv vlade. Ukaz od 29 janua ra/9 februara 1762 godine. Ako ova nova povlastica uništava. počela su da im se dodeljuju i izvesna lična obezbeđenja. Dopušta im se da ispovedaju svoju veru i da vrše svoj . oni su se pokazali veoma zahvalni. Po tvrđenju savremenika. On im između o stalog odobrava da slobodno odlaze u inostranstvo. brinući se o opštim interesima. a neće više biti upućivane naroč m ustanovama. oni ipak moraju da se staraju o obrazovanju i školovanju svoje dece. — Pošto su plemići oslobođeni obaveza prema državi. Zato seljačke mase čvrsto veruju da ukidanje njihove podjarmljenosti treba da sleduje ukidanju obaveznog službovanja plemića. za vladavine Katarine II. Tada ogr omni ustanci počinju da se dižu u Rusiji. 18 februara/1 marta. odobrava onima koji su se sklonili u Poljsku i druge zemlje da se vrate u Rusiju i obećava da će im se dati zemlja u Sibiru i u drugim po krajinama prikladno izabranim. kao što stablo proiz ilazi iz zrna. on menja takođe iz o snova ulogu plemstva u političkom organizmu Rusije. pojavljuje se „Proglas o povlasticama plemstva”. ide se čak dotle da se zabranjuje o nima koji bi se uzdržavali od služenja da se pojavljuju na dvoru i takvi se izvrgava ju javnom preziru. pa se čak i u privatnim pismi ma nalaze odjeci te radosti. onda zašto su je odobrili? Kako vlada može da izlaže javnom preziru one koji budu primili tu povlasticu. koji je ostao značajan događaj u istoriji ruskog ple mstva. u kome se vidi kako se sasvim bojažljivo pojavljuje ide ja o verskoj trpeljivosti. pod p retnjom da izgube svoja imanja. ali ga plemići podlo kriju od naroda. 21 februara/4 marta 1762 godine. a zapamtili samo to da su oslobođeni obaveza. u kome bilo trenutku . objavljuje svečano da je taj sistem političke špiju naže i inkvizitorske procedure ukinut „za svagda” i da se sada zamenjuje novim propisi ma: otsada će političke dostave ići običnim zakonskim putem. Iako su oslobođeni obavezne službe. Isto tako i prema starovercima zauzima vlada širokogrudije držanje. kada ju je ona i ustanovila? Pisac proglasa nije zapazio tu protivrečnost. p lemići se čine kao da su zaboravili opomenu iz toga dodatka. Reforme u korist plemića i staroveraca. te očekuju p roglas koji bi obznanio ukidanje ropstva. izuzev u vreme rata ili na tri meseca pre početka neprijateljstava. Posle mesec dana.

ne primor avanjem i nasiljem. odmah je poverio upravu nad crkvenim imanjima jednoj novoj ustanovi. prikazu manastira.” Posle nekoliko dana. Petar Veliki ponovo je uspostav io prikaz manastira. ali se ubrzo odustalo od toga usled odlučnih protesta patrijarha i crkvenih vlasti. a osim toga stavljeno mu je u dužnost da u ist i mah prikuplja državne poreze što ih duguju manastirska imanja. Za vlade cara Alekseja Mihailoviča pokušavalo se da se uprava nad crkvenim imanjima poveri jednom državnom na dleštvu. ona naređuje da se ponište istrage započete protiv u njih i da se oslobode oni koji su uhapšeni. oni to čine zbog kinjenja kojima su izloženi. ipak. — U godini 1762 pitanje podržavljenja (oduzimanja) crkve nih dobara nije novo. „jer treba odvratiti ljude od praznoverja. a to će reći od postanka Moskov ske države. a ovlašćuje spahije da premeštaju svoje mužike iz jednog okruga. koji j e bio sastavljen od svetovnih činovnika. kolegijum ekonomije pada pod zavisnost Sinoda. Vlada povećava vlast — već i inače tako veliku od doba Jelisavetine vladavine — spahija na d njihovim mužicima. Često se tvrdi kako je ovo vraćanje 28 2 na ideju o podržavljenju crkvenih dobara bilo izazvano nezadovoljstvom i pobunama . ona ukida kolegijum ekon omije i vraća potpuno upravu nad crkvenim imanjima Sinodu. Posle njegove smrti. Otada nastaju između svetovnih i crkvenih v lasti beskrajne prepirke da bi se utvrdilo da li kolegijum ekonomije treba da bu de potčinjen Sinodu. Go dine 1724 Petar Veliki naređuje da većina manastira utvrdi brojno stanje svoga osobl ja. sa isključenjem crkvenih vlasti. Ali je značajno da su je posle trinaest godina državni razlozi primorali da se vrati na onaj put što su ga ob eležili Petar I i Ana. niži oficiri određeni su naročito da štite staroverce od gonjenja mesnih crkvenih vlasti. a ne da bi se oslobodili manastirski seljaci. i ako treba onda u kojoj meri. kolegijumu ekonomije. i da upravlja tim i manjima. man astiri imaju najveći deo naseljenih zemljišta. čija se vlada. već ubeđivanjem. ona ostavlja spahijama punu vlast da prikupljaju porez od svojih mužika i da predaju primljene sume mesnoj državnoj blagajni. Oduzimanje crkvenih dobara. bez otpusnica ili potvrda o oslobođenju sa potpisom njihovoga gospodara. kao što smo videli. Iz ovog razloga. Najzad. Sve ove mere odnose se na sitnija pitanja. a zatim. svetovnom. one su značajne po tome što pokazuj u o čemu su se brinuli tadašnji upravljači države. preduzima državna vlast godine 1738 dve važne mere: kolegijum ekonomije potpuno je odvojen od Sinoda i potčinjen Senatu. A upravo manastirska imanja duguju veoma velike sume zaostale državne p oreze. određuje im maksimum prihoda i naređuje da viškove imaju predavati državnoj blagajni . a naročito svako odašiljanje oficira ili drugih državnih službenik a na privatna imanja. ali otkako je ono postavljeno. u drugi ne tražeći odobrenje od centralne državne uprave. Zbog toga se oduzimanje crkvenih dobara ne bi moglo — kao što čine nekoji pisci — tumačiti kao jedna liberalna mera u korist seljaka. kada je Sinod zamenio patrijašiju. ako — staroverci sve češće sami sebi zadaju smrt penjući se dragovoljno na lomaču. koji su mislili samo na interese plem stva. Ali se sve t o menja stupanjem na presto Ane. Pošto vlada pretpostavlja d a.e obrede bez ikakvih smetnji. površina njihovih imanja je ogromna. je dnim naročitim ukazom. Ona između ostalog stavlja v an snage ranije zakone o premeštanju mužika. vlada zabranjuje mesnim vlastima svako mešanje u prikupljanje ličnog poreza seljaka. Ona naročito potseća da se oni ne 28 1 mogu upisivati u trgovački esnaf bez odobrenja svojih gospodara. svetovna vlast je težila da prisvoji prostrana crkvena imanja da bi uvećal a državne prihode i proširila površinu državnog zemljišnog poseda. Pobožna Jelisaveta stavlja van snage najpre sve ove mere. zalaže tako revnos no da prisili poreske obveznike na plaćanje poreze i da traži plaćanje zaostale porez e. Od svih crkvenih ustanova.

istoku i jugu. Kakvo je unutrašnje stanje u Rusiji između ova dv a datuma? Plemići-spahije i mužici. ali ostaje veoma visoka na zapadu. Razume s e da visoko sveštenstvo upotrebljava. a s druge strane 7 od sto plemića i 3 od sto gradskog stanovništva. nije mogla da izbegne. Godine 1730. nekadašnji veliki kneževski i vlastelinski zemljišni posedi ne posto je više. UNUTRAŠNJE STANJE U RUSIJI U PRVOJ POLOVINI XVIII VEKA Videli smo kako se. zatim se jednim dopunskim proglasom od 21 marta/1 aprila 1762 godine ponovo uspostavlja kolegijum ekonomije i pover ava mu se uprava — preko penzionisanih oficira — nad crkvenim i manastirskim imanji ma. i da se prihod od tih zakupa šalje kolegijumu ekonomije. bitno zemljoradnička i poljoprivredna. kada je bilo potrebno da se bez odlaganja povećaju državni prihodi. dodeljuje seljacima. sav svoj uticaj da spreči ili odloži primenu tih mera. 668. koja je toliko bila odana Crkvi. pored lične poreze. jer odluke Pet ra III samo pojačavaju i proširuju mere koje ni sama Jelisaveta. Cela zemlja je.054 seljaka svih kategorija. Tačno je da su ove pobune za vreme Jelisavetine vladavine uzele velikoga maha i verov atno je da su one uticale na sudbinu manastirskih imanja.235 su u službi carskih dvoraca i admiralitet a. zemlju koju su ranije uživali. Odmah su postavljeni i stupili na dužnost oficiri koji će upravljati crkvenim i manastirsk im imanjima. u razdoblju od 1725 do 1762 godine obrazuje nova ruska monar hija. 494. Ova optužba je bez osnova. — Prema podacima kojima raspolažemo. Pred tom potrebom ona je popustila i pored sve manje želje da ugodi svešte nstvu. nekadašnjem delu poljsko-litvanske države. veoma velika u središnom delu Evropske Rusije. samo po jedna rub lja od seljaka. da se manastirima dodeli izvestan od ređeni deo prihoda sa tih imanja a da se višak prihoda upotrebljava prema posebnim caričinim ukazima. Ali se. kada je godine 1757 naredila da se uprava nad crkvenim i manastirskim ima njima preda penzionisanim oficirima. Ali baš ta manjina gospodari. 28 3 Skoro čitavo stanovništvo nalazi se na selu. konfiskacije zemljišta što ih je vršio Ivan IV i so .073. propisuje da se naplaćuje. Odluke iz 1757 godine odlučno su potvrđene. stanovništvo Rusije u prvoj polovini XVIII veka ima skoro 90 od sto selj aka. Krajem XVII veka. takozvani državni seljaci i seljaci koji plaćaju sam o porez zvani jasak (koji sibirski domoroci plaćaju u krznima). 796. Ali je njihova raspodela na oblasti veoma ne jednaka: njihova gustina. promena u Jelisavetinom držanju u ovom pitanju događa pri kraju njene vladavine. U Sibiru se i ne zna za seljačko ropstvo. koja se oslanja na plemstvo. 3. Od ovih prihoda kolegijum će davati manastirima i arhiepiskopijama sume predviđene z a njihovo izdržavanje spiskovima iz 1724 godine. umesto nekadašnjih mnogostrukih nameta.364 crkvama i manastirima. koji žive na tim imanjima.623 su slobodni seljaci. da se izdaju u zakup svakom ponuđaču zemlje i zgrade manastirskih imanja koje već n isu dodeljene seljacima.067. 34. i ona sem t oga vlada nad mužicima. Tako se ona jednim mahom vraća na praksu iz 1738 godine. Mužici sačinjavaju pravi temelj socijalne zgrade u Rusiji. preostatak će pripasti državi. ona pada sasvim nisko. a čija je vrednost sasvim r elativna. dovedenih do očajanja usled zloupotreba crkvenih vlasti. Razgnevljeno sveštenstvo počelo je da optužuje vladu da je ona neprijatel jski raspoložena prema pravoslavnoj crkvi. na krajnj em severu i jugu i na donjoj Volgi. od 5.583 pripadaju plemićima. koji odgovara nekadašnjem središtu Moskovske države smanjuje se postepeno što se id e više ka severu. 2. čija je organizacija tu ostavila svoje tragove. i da se te sume predaju direktno koležu ekonomij e.249 fabrikama.manastirskih seljaka. Mužici dakle čine u to doba dve trećine seljačkog stanovništva. gde plemići spahije pretstavljaju neznatn u manjinu u odnosu na seljačko stanovništvo. s druge strane . prema tome. i to ne bez uspeha. Ekonomske krize u XVI veku. Posle stupanja na presto Petra III prestaje svako okolišenje u rešavanjima ovog pita nja. u početku Sedmogodišnjeg rata.

ili pak Rumjanceva. samo će još više porasti. čija će imanja kofiskovati Ana Ivanovna. Aleksej Razumovski. Glavni državni tužilac Jagužinski. pored velikih nasleđenih imanja primao od cara takve poklone — već sama pobeda kod Pol tave donela mu je odjednom ceo Juhotski okrug — da je on ostavio 60. druga. Menjšikov je imao. Koporje. Šafirova. obasut je imanjima zato što je otkrio mesto gde se krio carević Aleksej posle svoga bekstva iz Rusije. ne učestvu ju u tome. ovo naglo stvaranje ogromnih bogatstava postaće još češće. Katarina II obasipati poklonima. knez Čerkaski ima 70. caričin ljubimac. pošto je uspeo da pomoću industris kih špekulacija i primanja mita uveća znatno svoje bogatstvo. V ećina velikih imanja iz doba pre Petra Velikog bila su raskomadana i rasparčana. u drugoj polovini XVII veka nekoliko pro stranih zemljišnih poseda. zahvaljujući obilnim poklonima. a Minih i Biron dobivaju ogromne posede za vrem e Jelisavete. uspeva da postane gospodar 50. ali. od 100 do 500 pa da se smatra osrednje imućan. to je siromašan plemić. liči na nekakvu političku lutri ju. bila isto toliko kratkotrajna koliko i velika. po rođenju 28 4 kneginja Čerkaskaja.000. sem ako kakav slučaj ne približi nekog od njihovih pretstavnika nekom dvo . kao i nekoliko varoši. koji za vreme celoga XVIII veka ne prestaje da pok lanja naseljena zemljišta. koji će dobiti još veći zamah za vladavine Katarine II. velikodostojnici počinju da nagomilavaju imanja ko ja se cene na više desetina hiljada „duša”. del om zbog odeljivanja porodica. pa da bude uvršćen među velike posednike. Na osnovu čitavog niza zabeležaka iz toga vremena. Malorusi skromnoga stanja. čiji se svi rođaci. preko 100. Počep. može se tvrditi da je u prvoj polovini XVIII stoleća trebalo imati više od 1. 000 mužika. da bi ih razdala drugima. Većina ovih bogatstava imaju da zahvale za svo j postanak dareživosti vladara.000 mužika. Jamburg. donela u miraz između ostalog još 80. knezu Alekseju Dolgorukom.000 „duša” i veoma bogata imanja u Maloj Rusiji. pola veka kasnije njih je već pet puta više. Neverovatna bogatstva stvaraju se tako odjednom. njegova imanja konfisk ovana su 1723 godine zbog pronevera. no isto tako odjednom druga se ruše. Tek u XVIII veku ponovo se stvara jedna brojna klasa velikih posednika u pogledu zemlje i mužika. Petar II d odeljuje jednim mahom 44. P ored ovih ostataka javljaju se. Bogatstvo Šuvalovih i Voroncovih p ribližuje se bogatstvu Razumovskog. Kakva suprotnost između ovih skromnih cifara i onih koje dostižu ogromni zemljišni posedi što se tek stvaraju! Dok običan plemić smatra sebe za bogata ako ima hiljadu mužika. sve zavisi od ćudi sudbi ne. lome u hiljadu komada. Ali nekoja od njih izlaze netaknuta iz političkih kriza i održaće se u drugoj polo vini XVIII veka i u XIX veku. Od Petra Velikog potiče bogatstvo maršala Borisa Šeremetjeva koji je.000 mužika. Ali imanja od 100 do 500 „ognjišta” ostaju još uvek najrasprostranjeniji tip poljskog im anja. kao na primer Šeremetjeva. uzd ižu takođe. postao je z a vreme Reformatora jedan od najbogatijih zemljoposednika.000 mužika. Jedan siromašan plemić iz Kostrome. ispod 25. Menjšikova. Ovaj razvoj zemljišnih poseda državnih velikodostojnik a. koji su postali od poklona u zemlji i u mužicima što su ih carevi darovali svojim vernim službenicima. čijim izvlačenjem upravljaju vile. istina. Za Anine vladavi ne. Potkancelar Šafirov dobio je 1 5. Baturin. a delom zbog parcelisanja što su ih vršili osiromašeli s opstvenici. ču venog maršala. Srednje i sitno plemstvo.cijalni metež u Doba Nemira ostavili su od njih samo nekoliko preostalih delova. To su najčešće pridošlice u redovima visokog zemljoposedničkog plemstva. čiji je otac bio siromašan orguljaš u jednoj luteranskoj crkvi.000 mužika pa da neko bude smatr an za veoma bogatog.000 mužika svome sinu Petru. razume se. u red velikih zemljoposednika. njegov brat Kiril ima ih oko 120. Posle Petra Velikog. a 25 do 100 pa da pripada sitnom plemstvu. čijeg će sina. u trenutku svoga pada za v reme Katarine I. Rumjancev. Ranenburg. od 500 do 1000. A ko su bogatstva Jagužinskog. Stupanjem n a presto Petra III otpočinje niz novih poklona. kao udarom čarobne palice. kojima se koriste ljubimci novoga cara.000 mužika ocu svoje verenice. Iako se 1640 godine moglo nabrojati sa mo 12 imanja svako sa više od 1000 „ognjišta”. kome je njegova supruga.

nad mužicima sve više rasla. u kojoj su srednji posednici sa 100 do 1000 mužika. Međutim. Sopstvenik fabrike u koju je neki radnik svojevol jno stupio. Plemić koji prihvata neko napušteno d ete postaje njegov gospodar. prva sadrži samo nekolicinu vrlo velikih zemljopo sednika koji imaju znatan deo mužičnog stanovništva. već se javljaju jake povr ede ovog pravila. u koju spadaju ma li posednici sa manje od 100 mužika. drugi deo razdeljen je seljacima. najveći broj spahija s pada u drugu kategoriju. u kome je jedan od njih. vlada priznala. i radovi seljaka na gospodarevim njiva ma zovu se barščina (kuluk). zakonsku vrednost tim spiskovima. koji ga iskorišćuju za sv oj račun. spahije iskorišćuju pored ostalog i pravo da traže natrag svoje ne kadašnje mužike koji su. Seljak Posoškov. čija je vlast. Na većin i imanja gde se primenjuje sistem kuluka. kada će se vlastelinski posed pretvoriti postepeno u preduzeće koje radi za tržište. ona to čine sasvim drukčijim načinima. I drugi načini omogućavaju spahijama da zakonskim putem obezbede sebi vlasništvo nad izvesnim čovekom i bez njegovog pristanka. d a bi ubrzala izradu tih spiskova. uzimali su stvarnijeg ud ela u upravljanju svojim imanjem. omogućava nam da stvorimo tačnu pretstavu o tadašnjoj domaćoj ekono miji. kao što smo videli. koristeći se zakonom koji propisuje da izvesne kategorije ličn osti moraju obavezno postati mužici. Gospodar se nimalo ne trudi da proširi svoj deo obradive zemlje. pa da ga na taj način za uvek veže za fabriku. dao godine 1742 opis gazdovanja na njegovom imanju. i najzad slobodni ljud i nesposobni da dokažu svoje poreklo i koji nisu nigde 28 5 upisani. i bez prethodnog prover avanja. inače ih vlada može dati kao mužike prvom spahiji koji hoće da ih primi. Sva ova lica moraju sama da izaberu sebi gospodara. čije prostranstvo određuju isključivo potrebe spahijinog dvorca. kao što smo videli. Ove spahije. Najrasprostranjeniji način za spahiju je da prijavi nov e mužike. pošto su bili uzeti u vojsku. ne trudeći se da nadmaši tu potrošnju. na svoje ime. Od tri kategorije plemića spahija. Zbog tog a je zakupnina koju seljaci plaćaju spahiji daleko od toga da bude onako velika ka o što će biti u narednom razdoblju. Ekonomski trebnik. jer je obradiva zemlja obično podeljena na ravne delove između spahije i njegovih seljaka. i da redovno prodaje na tržištu svoje prirodne proizvode ili izrađevine. relativno je malobrojna. Tatiščev primenjuje na svome imanju sistem kuluka: jedan deo zemljišta obrađuju seljaci za račun gospodara. pa da od njega načini svog mužik a. pravilo je da seljak radi tri dana u n edelji za račun spahije. mužici koje su njihovi gospodari oslobodili. deca trgovaca . bili kasnije oslobođeni vojne služb e. Kako je od 1747 godine. Oni se takođe koriste pravom da pri svakom novom zvaničnom popisu stanovništva sast avljaju spisak ili poreski registar svojih mužika. bilo je dovoljno. stavljeni na ra spoloženje posle obnarodovanja spiskova crkvenog osoblja iz 1724 godine. kada bi se posle izlaska iz državne službe nastanili na svome imanju. a tri dana za sebe. koji piše početkom XVIII veka. u određenom roku.rskom ljubimcu. zanatlija i vojnika neupisanih u spiskove lične poreze. Počev od godine 1767. istoričar i publicista Tatiščev. obrazovan čovek. može bez obzira na njegovu volju da ga u vojnoj službi zameni jednim od svojih mužika. Ali nedovoljnost i primitivnost poljoprivredne tehn ike primoravaju da se donekle poveća teret seljačkih obaveza prema gospodaru. da jedan spahija upiše u njih ime nekog slobodnog čoveka. a to su: niži crkveni službenici. priča kako izvesne spa hije nameću kuluk svojim mužicima . Ako i ove vrste plemstva uvećavaju sve više broj svojih mužika. treća kategorija. Svako imanje proizvodi samo ono što je potrebno gospodaru i njegovim seljaci ma. zatim dec a sveštenika i crkvenih službenika koja su rođena pre rukopoloženja njihovih oceva ili a ko ne postanu sveštenici.

zakon obavezuje spahiju da ga hrani u slučaj u oskudice. gde ih čeka gorko razočaren je. Sve veći broj bežanja sa imanja i seljačkih pobuna pokazuje jasno da je položaj mužika veoma težak. ali može dostići i 5 rubalja. koje se oslobađa obaveznog službovanja državi. kao u vreme Petra I. pojedinačna bekstva događaju se svakog dana. Os im ovih izuzetnih slučajeva. Ponegde je i ovo davanje u naturi zamenjeno plaćanjem u gotovom novcu. čiji je iznos najčešće 1 ili 2 r ublje od mužika godišnje. ne treba verovati da ova primitivna ekonomija obezbeđuje seljaku lak i patr ijarhalan život. Broj manastirskih mužika je naročito veliki. S druge strane. I pored veoma strogih kazni predviđenih zakonom. oni ponekad idu i do pobune. bliz u Moskve. te su na primer u godinama 173 4. Najmanja vest. mužici beže sa imanja u masama. sa 21. Za vreme Ane i Jelisavete. Uistini. Za Jelisavetine vladavine o vi ustanci dobivaju već obeležje pravih bitaka između pobunjenih seljaka i trupa koje su poslane da ih savladaju. istina. kao što smo videli. Iako seljačka podjarmljenost još nije onako tegobna kao što će biti kasni je. seljaci daju polj oprivredne proizvode i izrađevine za izdržavanje vlastelinskog dvorca.500 mužika. ipak spahijska vlast. zatim dolaze Uspenski manastir u oblasti Vjatke. usled sve većeg nezadovoljstva pod jarmljenih seljaka. Sibiru. čak lišena svakog osnova. — Seljaci potčinjeni raznim crkvenim i manastirskim ustanovama su. dovoljna je da proizvede u seljačkim masama komešanje i previra nje duhova. 1749 i 1750 mnogi seljaci. Opomene. sve to ništa ne pomaže. Razume se. godine 1752. pre tnje.000 mužika na svojim imanjima. Plemstvo. mužici iz središne Rusije beže u ma sama ka Uralu. Kavkazu. država izgleda kao da leži na vulkanu.28 6 cele nedelje. a dopuštaju im da rade za sebe samo nedeljom. Tako su. naoružanih puškama i topovima. sa oko 24. 3. dvorski krunski seljaci. Ma da mužici najčešće odgovaraju na tego st svoga položaja bežanjem. koje povremeno ližu plamenovi građanskog rata . Kuluk se ponekad zamen juje plaćanjem u naturi: umesto da obrađuju njive svoga gospodara. baltičkim pokrajinama i Poljskoj. svakog trenutka duboki po dzemni potresi ljuljaju njene temelje. razbili i naterali u bekstvo čitav jedan puk dragona i zarobili njegovoga komand anta. Podjarmljenost seljaka je socijalna osnova aristokratske monarhije koja je u tok u stvaranja. na primer. teško pritiskuje mužika. obnarodovanje proglasa kojim se plemići oslo bađaju obaveznog služenja u vojsci izazvalo je. ima oko 1740 godine 106. Crkveni i manastirski. i manastir svetoga Kirila u Bjelozersku. osim toga. Sistem plaćanja zakupa izgleda da se ra dije primenjuje nego sistem kuluka.000. Međutim.000 Demidovljevih seljaka. primorani da prosjače. Može se oceniti veličina te neprijatne pojav e i briga koje ona prouzrokuje spahijama i vladi po pažnji koju joj tadašnje zakonod avstvo ukazuje. sv . obavezno služenje u vojsci ili državnoj administr aciji ne dopušta im da se lično staraju o svome imanju. nove pobune seljak a na mnogim spahijskim imanjima. vidi u njemu jem stvo čvrstog i stabilnog državnog poretka. u okrugu Ka luga. Godine 1762. Godine 1758 oni u gomilama napuštaju svoje gospodare i odlaze ka fabrikam a svile na donjoj Volgi. seljak nije siguran da će od svoga gospodara dobiti materijalnu p otporu u neplodnim godinama. ali se taj zakon ne poštuje dovoljno. seljaci pribavljaju potrebni nov ac odlazeći da rade razne zanate izvan sela. 28 7 za vlade Petra III. i odmah mužici počinju da pristižu u gomilama u regrutne kancelarije. koja dobiva sve više samopouzdanja. potrebno je poslati šest pukova sa artilerijom.000 mužika. na severu. koje je njihov gospodar ostavio njihovoj sudbini. Godine 1754 obnarodovan je čitav jedan zakonik kojim se podrobno r eguliše pitanje traženja i vraćanja odbeglih mužika. Spahije su zadovoljne ako im seljački danak ob ezbedi sve što je potrebno za njihov život. gde se priča kako je njima odobreno da stupaju na rad. i da bi se oni ugušili. Čuveni manastir Trojica-Sergijevo. oni još ne pomišljaju da pretvore svoja iman ja u privredna preduzeća. Nemiri se zatim proširuju i na druge okruge. fabrički. koja su rasturena u petnaest gubernija Velike Rusije. stroge kazne. posle spahijskih seljaka. Godine 1742 širi se lažna vest da je seljacima ponovo dopušteno da stupaju u vojsku i da se na taj način oslobode ropstva. Manastir Aleksandra Nevskog u Petrogradu im a 25. najveća mužička grupa .

Tim imanjima i maju oni pravo da slobodno raspolažu. njihov kuluk je manje naporan n ego kuluk spahijskih seljaka. Da li je život ovih mužika teži nego život mužika na spahijskim imanjima? Na ovo pitanje. ne pripadaju industrijalcu. zvani černosošnjije (crnoplugci) potpadaju neposredno pod držav u. itd. zatim. „Černosošnji” seljaci sačinjavaju glavni deo ove kategorije. Slobodni ili državni seljaci. kojima je Moskovska država bila stavila u dužnost da brane južne granične oblasti i koje je državna blagajna. O i su nastanjeni na imanjima čija je površina međusobno veoma nejednaka. Što se tiče prave up rave nad tim imanjima i njihovim seljacima. a više od zloupotreba upravnika. koja se ispoljava u krvavim p obudama. Baškiri. njihov vlasnik nema prava da ih pojedinačno prodaje. pod uslovom . jer imaju da obrađuju mnogo manje zemlje u korist sv ojih gospodara. čije surovo post upanje ide čak do stavljanja na muke. ima m nogo seljaka koji uživaju ličnu slobodu. k su druge dve trećine mužici. kao na pri mer sečenje i prevoz drva. Njihovo očaj anje dolazi manje od težine obaveza. Ona sačinjava otprilike trećinu ruskog seljačkog stanovništva. konjan ika itd.. To su pre svega potomci seljaka od avno nastanjenih na „crnim” zemljištima. granice koje je zakon postavio samovolji vlasnika ne poštuju se. ribolov. Seljaci zvani „posedni”. Ali. Čeremisi it d. te fabrički selja ci imaju da podnose sav teret robovanja. Pokušaji podržavljenja crkvenih i manastirs kih dobara koje su činile vlade u prvoj polovini XVIII veka imale su prvenstveno z a cilj da se državi predaje najveći deo prihoda sa crkvenih imanja. ali su i kuluk i zakupnina tu manje teške obaveze koje pritiskuju spahijske seljake. koji je postavljen tek za Jelisavetine vladavine. ali evo zaključaka koji se mogu nepristrasno iz njih izvući. — Pored seljaka vezanih za zemlju i gospodara. koje se često postav lja. da ih čak i otuđuju po svojoj volji. Zakon od ređuje maksimum seljaka koje može da drži izvesna kategorija 28 8 fabrika. inorodni seljaci. nisu potčinjeni nikakvoj privatnoj vlasti i većinom su skoncentrisani na severu E vropske Rusije i u Sibiru. Od vremena kada je Petar I. godine 1724. rad u mlinovima i pecarama rakije. Između crkveno-manastirskih i plemićskih seljaka jedina je razlika u tome. koji su nastanjeni na državnom zemljištu koje se nalazi većinom u slivu Volge i is točno od ove reke. muči manastirske seljake za vreme čitave Jelisavetine vladavine. Iako su njihove sporedne obaveze. potomci nekadašnjih tobdžija. što oni prv i ne zavise od pojedinaca već od ustanova. uprav u nad mužicima imaju niži oficiri i upravnici manastira i crkava. Oni moraju da rade kulukom na državnim imanjima i da plaćaju zakupninu upravi carskih dvoraca. ali nije redak slučaj videti ih kako nagomila vaju zemlje i mužike. Tatari.. dragona. napasanje stada.u stvarnosti . isto onako kao što spahijski sel jaci zavise od svojih gospodara. Prema tome. nego samoj fabrici. Nije bez uzroka što izvesna opasna uzrujanost. kuvanje piv a i kvasa. a to će reći na zemljištima koja imaju obeležje drža h poseda: ovi seljaci. pod izvesnim uslovima. da ih ne prodaju ličnostima os . nagrađivala ustupa njem delova zemljišta. potčinjeni fabrikama. svi su oni spadali u kategoriju „državnih” ili „državnoblagajničkih” seljaka. Seljaci crkvenih usta nova imaju najčešće velike komade zemlje.i manastiri nemaju prostrana imanja. ona je oduzeta od crkvenih vlasti i predata svetovnim činovnicima Kolegijuma ekonomije samo za vreme od četiri godine. o d 1740 do 1745 godine. I iznos njihove zakupnine je niži. strelaca. mnogobrojnije. On isto tako određuje broj onih koje industrijalac mora da dodeli na rad u fabrici i koji se više ne mogu upotrebljavati za druge poslove.. ustanovio glavarin u (lični porez). Čuvaši. naposletku. Za sve ostalo vreme. Najzad. odgovori su različiti. Pa ipak je njihovo stanje veoma teško. krunski seljaci su oni srazmerno malobrojni seljaci koji pripadaju priva tnim posedima članova carske porodice. Dvorski seljaci zavise od uprave carskih dvoraca. prema tome da li ih daju svetovni ili crkveni istoričari . od 1725 do proglasa Petra III. i to ih često puta nagoni da pribegnu otvorenoj p obuni. Svi napori koje oni čine da bi odbranili svoja prava osuđeni su na neuspeh.

„Državni seljaci”. te ova obaveza potseća takođe na položaj mužika podvr tih kuluku. bilo redovne. te varoš zadržava veoma mnogo izgled sela. gl asnika. već sam socijalni i ekonomski sastav društva. osim ovog poreza. mostarina i upravne policije. onda je trgovački elemen t najmalobrojniji — zanatlije. Država dakle uzima od slobodnih seljaka zakupninu kao sopstvenik zemlje na kojoj su oni nastanjeni. Većina ovih poreza su skupni p orezi. Svaki poklon u zemlji i seljacima koje n eki vladari daju svojim ljubimcima — a videli smo koliko ovi pokloni mogu da budu veliki — povlači automatski podjarmljivanje velikog broja slobodnih seljaka. oni nisu članovi gradske zajednice. grupisan je zasebno. svi su seljaci stvar no više ili manje robovi. kao i razne dužnosti u službi carina. mnoge od njih povlače i novčanu odgovornost onoga koji ih vrši. industrijalaca. čiji se uživaoci nalaze u tome pogledu. sastavljeno od trgovaca. sveštenici i stranci. U jednoj zemlji gde preovlađuje sistem domaćeg gazdinstva. a to će reći radnici. u drugoj su mali trgovci i zanatlije. kao i mnoge takse. na kraju krajeva. izraženom više puta u raznim ukazi ma — biti prispodobljena zakupnini koju plaćaju mužici spahijama i dvorski se ljaci upravi carskih dvoraca. da se u izvesnim varošima za njihovo vršenje mora da uposli 70 od s to. umesto da plaćaju ovaj novi danak. po svojoj volji. iako zadržavajući svoju ličnu slobodu i pravo da otuđe svoj deo zemlje. Drugi su podeljeni na dve — a u brzo potom na tri — korporacije ili „gilde”: u jednoj se nalaze kapitalisti i najveći tr govci. 3 od sto. tvrdilo se sa zvanične strane da je to učinjeno upravo stoga što su i spahije povisile nedavno zakupnine svojim mužicima. Ako se posmatra ne ova zakonska p odela na klase. soli i drugih monopolskih artikala. blagajnika i čuvara u ustanovama gde država prodaje vino i so. a većina njih liče na velika sela. Lična sloboda državnih seljaka je uostalom veoma nepouzdana. od koj ih su nekoje veoma teške kao što je na primer održavanje puteva po gustim šumama i barušti nama u severnoj Rusiji. Vlada unapred rasporedi taj porez. Ima veoma malo varoši. — Gradsko stanovništvo. I tako. pa čak obrađuje i njive.lobođenim lične poreze. uslovi nis u povoljni za varoški život. putarina. radnici i baštovani sačinjavaju 58 od sto gradskog st anovništva. umetnici. God ine 1721 Petar I podelio je stanovnike varoši na „neredovne” i „redovne” građane. kontrolora robe i pomoćnika u državnim pr odavnicama rakije. „Državni se ljak” ostaje dakle napragu ropstva. prost narod. Vlada sebi pripisuje po tpuno pravo da ih svede na stepen mužika. noćnih čuvara itd. razumeće se koliko one staju građane. U Sibiru. Ove službe zahtevaju tolik o mnogo osoblja. Najzad. Povrh toga. od godine 1723 oni su podvrgnuti jednoj novoj novča noj obavezi koja će ubrzo — prema mišljenju same vlade. lekari i apotekari. imaju prema državnoj blagajni razne obaveze. ne učestvuju ni u plaćanju opštinskih poreza ni u mesnoj upravi. „državni seljaci” plać ono što se naziva „zemljišni desetak”. Oni su obavezni da naizm enično vrše dužnosti blagajnika. Ako dodamo da se ove službe vrše često puta u m ima udaljenim od varoši. Gradovi. zanatlija i radnika. a ponekad čak i više. bilo vanredne. Kada je za vreme Jelisavete ta zakupnina 28 9 povišena. Veliki broj građana bavi se p ovrtarstvom. — a sitna trgovina znatno preovlađuje. Oni takođe moraju na smenu da vrše dužnosti procenjivača. Varošani moraju da plaćaju osim toga lični porez. procenjivača. u ko je spadaju plemići. Prvi. solidarno o dgovorni. Ona time potvrđuje svoje nasledno pravo nad tom zemljom. u položaju koji j e sličan položaju mužika. zanatlije i prost narod obrazuju jednu zajednicu čiji članovi. kao i dužnosti nižih policiskih organa. koje padaju na opštinu. . koji su stalno primoran i da napuštaju svoje poslove. i obavezu — veoma tešku zbog ogromnih razdaljina između na seljenih mesta — da putnicima daju odmorne konje do najbliže stanice. pretstavlja samo jedan beznačajan delić stanovništva podložnog poreskoj obave zi. „redovnih” građana. imaju prema državi mnoge i teške dužnosti. prodavaca. Trgovci.

Za vreme Ane. je isključivo u rukama nekolicine bogatih trgo vaca. te se višak izvoza j oš povećava. otpravljanje poslova. i to godine 1728. Posledica toga je da je opštinsko uređenje gradova čisto oligarhijsko. koji preovlađuje u celoj zemlji. i Reformator je računao da revnost opštinskih odbora izabr anih da ostvare njegove namere. gvožđe i drvo. Ruski trgovci trg uju s Evropom samo posredstvom stranaca. „ratmane”). koji će prvi put biti zaključeni za vlade Katarine II. jedna šaka bogataša drži sve ostale građane u potpunoj zavisnosti. osudio je varoš na životarenje .29 0 na razne poreske obveznike. i još stoga što su građani obavezni da vrše mnoge javne službe. S jedne strane izvoz je manji od uvoza. drugo Persija i Aziska Turska. koji je 29 1 svrstao Englesku među političke protivnike Rusije. 1737. u sled slabosti njene kupovne moći i skromnosti njenih potreba. ali ostaje solidarno odgovorna za njegovu isplatu. Ruske žitarice još nisu postale važna činjenica na evropskim tržištima. Trgo vinu sa Persijom drže u svojim rukama Englezi i Jermeni. Zbor bira starostu opštine.000 rubalja. Unutrašnji poslovi opštine rešavaju se n a zboru svih građana. Rusija jeste primora na da pribegne stranim fabričkim proizvodima. koji pretstavljaju glavninu njenog u voza. Trgovanje se vrši pomoću karavana koje rusk a država šalje u unutrašnjost Kine: od smrti Petra I pa do stupanja na presto Katarine II otišlo je pet takvih karavana. vunena roba i razni predmeti za svakidašnju upotrebu. koji obrazuju opštinska veća ili magistrate. koje je ustanovio Petar I da upravljaju „redovnim” građanima. jer si stem domaće ekonomije. u ruska pristaništa koja su u to vreme bila na severu. a treće Centralna Azija. P ravilnik što ga je Petar I obnarodovao 1721 godine bio je ocrtao plan obimne reorg anizacije gradova. Za čitavo ovo razdoblje izvoz nadmašuje uvoz. to nije stoga što ne p ostoje državni dugovi — Jelisaveta nije uspela da zaključi spoljne zajmove. a to koči njihovu delatnos t i nanosi velike štete njihovom materijalnom blagostanju. št o izaziva znatno povećanje izvoza u odnosu na uvoz. odveć je tešk odveć skupo prevoziti ih iz plodne oblasti na jugu Rusije. s druge. jer se zborovi i magistrati ograničavaju sk oro isključivo na raspoređivanje službi. — već usled opšteg ekonomskog stanja zemlje.000. i životne namirnice. U ovoj trgovini prvo mesto zauzima Kina. svilene i pamučn e tkanine. 1741. Nemogućno je u to vreme da ruska varoš postane središte ekonomskog i duhovnog napretka. Ustvari. voće. lan. Godine 1724 Petar I obnaroduje prvu rusku tarifu. ali inostrane fabrike imaju beskrajno veću potrebu za njenim sirovinama. Trgovina sa Kinom je monopol držav ne blagajne. zatim kmetove i odbornike ( savetnike. Spoljna trgovina Rusije sa Azijom pruža nam obratnu sliku. Rusija zaključuje trgovinski ugovor sa Engleskom i daje joj klauzulu najvećeg povlašćenja. koji su novčano odgovorni državnoj blagajni za redovno plaćanje poreza. Saobrazno ugovoru iz 1727 godine. sa čisto zaštitnim obeležjem. rusko-kineska trgovina sme da se vodi samo preko varoši Kjahte i Curuhajtu. Rusija izvozi uglavnom izrađevine. Ovi poslovi su uostalom veoma malobrojni. i na zborovima kao i u magistratima. u čije ruke prelazi skoro polovina prometa što ga vrši petrogradsko pristanište. Ovaj višak izvoza menja se zajedno sa izmenama carinskih ta rifa. — Vrednost spoljne trgovine koju Rusija vodi samo sa Evropom povećava se o d 1717 do 1760 godine za više od 13. naročito Engleza. To je stoga što Rusija služi kao spona između Azije i zapadne Evrope. Godine 1731 jedna nova tari fa označava odlučan korak ka najstrožijoj zaštiti domaće radinosti. a uvozi naročito sirovi ne za svoje fabrike. dužnosti i poreza koje gubernija traži od varoši. Čak za vreme Se dmogodišnjeg rata. engleska trgovina sačuvala je svoju prevagu. Englesko-ruskim ugovorom iz . Što trgovački bilans ostaje stalno povoljan za Rusiju. Trgovina. stoku i čaj. koj e pretstavljaju masu njenog izvoza. ali je sve bilo uzalud. 1746 i 1755. Uvozni artikli su naročito razne čoje. i što je rusko aziska trgovina u to vreme v elikim delom tranzitna trgovina. Glavni izvozni artikli su konoplja. I mućniji stanovnici odgovaraju dakle za sirotnije ili oskudne stanovnike.

Unutrašnja trgovina. one su se znatno razvile već za vlade Petr a I. za vladavine Katarine II. rafinerije. Pošto je između 1709 i 1714 godine bio dao državi monopol trgovanja izvesnim artiklima. već su se pojavile i nove. Od 3. platna. kristala i porculana. osnova zatim još jednu fabriku. pripadaju većinom trgovcima. i vašar u Irbitu. ali tek u XVIII veku stvara s e oko Moskve i Vladimira jedna prostrana tkačka oblast. nije živa. koji je došao do vrhunca svoga razvoja za Jelisavetine vladavine. gde seljak Sokov. zatim metalurgiske fabrike. počinje prvi put izradu kristala. a pred smrt Ka tarine II 3. Cicevi i vezogl ave koje je izrađivao Sokov bile su na glasu u XVIII veku. koji je naučio kod jednoga stranca u Šliselburgu tajn u sastavljanja boja i izrade cica. prva fabrika porculana — ima ih u to vreme samo četiri u Evropi — godine 1758 ustanovljene su u Petrogradu carska fabr ika porculana i fabrika trgovca Volkova. Među onim prvim da navedemo fabrikaciju čoj e. sve dok nisu bile ukinute za Jelisavetine vla davine. i tek 1757 Malcev. Oko 1755 godine obrazovano je jedno rusko trgovačko društvo za trgovanje sa Persijom. da u velikoj meri ustupa mesto plemiću. preostalo je jedva dvadesetak. U to vreme se brzo razvijaju vašari u Makarjevu. Prve fabrike stakla potiču iz XVIII veka. godine 1762 bilo ih je 984. Tr govina se većinom obavlja na vašarima. Gračev i Garelini. — Tek u XVIII veku stvorena je uistinu ruska industrija. ostale iščezavaju u toku prve polovine XVIII veka. i te dve varoši bile su centar ruske trgovine. Za vlade Petr a I bilo je u Rusiji samo 98 fabrika. Ali tek 1752 godine osniva Lomonosov jednu fabriku za izradu bojenog stakla koje je on izumeo. skoro sve su podi gnute posle vladavine Petra I. Nepostojanost industriskih preduz eća što su ih osnovali trgovci za vlade Petra I dolazi otuda. Prvi pokušaji industriske i zrade pamučnih tkanina datiraju tek od 1740 godine. počev od godine 1730. duvana i s takla. u svojoj fabrici u Vladimiru. blizu Nižnjeg-Novgoroda. Unutrašnje carinarnice. gde seljaci tkaju kod svoj e kuće i na ručnim razbojima konac uvezen iz inostranstva. one se održavaju zahvaljujući naročito svakovrsni m potporama koje im daje država. To je stoga što za vreme Petra I industriska preduzeća. pribegava se ponovo si stemu monopola. Oko 1 750 godine podignuta je. biće nekadašnji monopo li postepeno ukinuti. iako je njena vrednost skoro dvaput veća od vrednosti spoljne trgovine. na 85 vrsta od Moskve. Odveć visoka interesna stopa dokazuje da su kapitali bi li retki i da se imalo malo poverenja u trgovačka i industriska preduzeća. U 1745 godini. kao na primer Petar Šuvalov. Ulozi ortaka su najčešće skromni. od kojih nekoje. uspevaju da ostvare veoma ve like dobiti. što se one nikad nisu os lanjale na velike privatne kapitale. da s lobodno provozi kroz Rusiju evropsku robu upućenu u Persiju. išli su njegovim tragom. Ove dru ge jesu: industrija pamuka. Industrija. ali ono nije dugo trajalo i stopilo se postepeno sa jednim jermensk im društvom. nedovoljni. selu u Vladimirsko j guberniji. jer od 98 fabrika koje su radile za vreme Petra I .161 fabrike koje postoje pri kraju vladavine Katarine II. čuveni i ndustrijalci.161. i mnogobrojni državni monopoli kočili su unutrašnju trgovinu. i persisku robu upućenu u Evropu. ne samo da su se dotadašnje indu strije razvile. Za vladavine poslednika Petra I.1754 godine vraćeno je Engleskoj pravo. Ukrajina je puna mesnih vašara. služeći se običnom masom od koje se pravi staklo. prvu fabriku pamučnih tkanina osnovao je Ižinjski u Ivanovu. Ali. za vladavine Petrovih pos lednika. zato svak o smanjenje državne potpore povlači brzo slom preduzeća. koje su podignute ili su se znatno umnožile za vlade Petra Velikog. Veliki industriski problem to . čitava trgovina sa Sibirom obavlja se na vašarima. fabrike koža. izuzev razume se državnih fabr ika. neka od ovih društava imaju na čelu veoma visoke ličnosti. svile. Tek posle 1762 godine. a trgovac je primoran. 29 2 Pre Petra I u Rusiji se prede i tka pamuk po kućama. koje je ona izgubila krajem XVI veka. Petar I se odj ednom vratio slobodnoj trgovini. kome je vlada dala velike povlastice. Državna blagajna počinje da izdaje pod arendu privatnim društvima mnoge grane trgovine koje su dotada bile monopol države.

— Zajedno sa primenjenom naukom koja je pr venstveno interesovala Petra Velikog. koji će biti izdat 1745 godine. Fišera i jednog ruskog naučnika. kako bi omogućile industrijalcima da sačuvaj u izvesne povlastice. On je napisao veliki broj teoloških dela — koja pokazuju težnju ka protestantizmu. uzalud bi se tražila imena nekolicine nekadašnjih ve likih industrijalaca trgovačkog porekla. Uskoro se duhovna delatnost ne ograničava samo na Akademiju. nekoliko pisaca ističu se u književnos ti. zato. oko 1750 godine. sadrži samo imena trgovaca. i Sammlung russischer Geschichte (od 1732). Nasuprot tome. U isto to vreme Miler posećuje mnoge varoši u Sibiru i prikuplja u mesnim arhivama o gromnu količinu istoriskih dokumenata. Ščegolini. uz saradnju Gmelina. Krašeninnikova. pored svojih članova stranog porekla. objavljenom oko 1760 godine. Teofan Prokopovič priznaje da je pora stao broj onih koji se više ne daju ubediti samo navodima iz Svetog Pisma. doprinosi još više opadanju f abrika koje pripadaju trgovcima. iako industrijalac spada u klasu trgov aca. stvarno zatvorene i postoje samo na hartiji. Miklj ajevi. Ona priprema čitav niz naučnih izdanja. s druge strane. koj i će se ubrzo istaći svojim radovima. Akademija priprema isto tako prvi ruski naučn i atlas. Jedna anketa vršena za Anine vladavine o ko 1730 godine otkriva da su mnoge fabrike. sa nekoliko retkih izuzetaka. ruska prestonica postaje kolonija zapadnjačke nauke. usled podjarmljenosti seljaka. Jer. Polasa. mogla je da u njih uvrsti. opravda i propoveda ost ale careve reforme. Najglavniji od njih je isti ovaj Teofan Prokopovič. Vidi se čak kako se pojavljuju preduzeća koja su osnovali seljaci-kulučari koji zavise od bogatih spahija. nalaze se naročito braća Bernuji. naučne ili estetičke id eje tadašnje evropske književnosti. Iako u početku sastavlje na isključivo od stranih naučnika. Stevan Javorski. pod upravom akademika Milera. koja je duboko prožeta evropskim duhom. U raspravi Osnovanost vladareve volje koju je na pisao godine 1721. pored skučenosti tržišta za fabričke proizvode. naginje ka katoli cizmu. Duhovni život pre Jelisavetine vladavine. Krašeninnikova. spisak isključenih . jer zakonodavstvo i državna politika teže sve više da priznadu plemićima isključivo pravo — koje oni ogorčeno brane — na mužičku radnu gu. školskih drama i političkih rasprava po naredbi Petra I. veoma je teško naći slobodnu radnu snagu. Zatrapezni. takav je slučaj seljaka Sokova. itd. posvećenih proučavanju geografije i i storije Rusije. Godine 1744 jedan ukaz naređuje da se izbrišu iz spiska i ndustrijalaca oni čije su fabrike u punom materijalnom rasulu. U zvaničnom registr u. Rumovskog. — stihova. da se dokazivanje osloni na zapadnjačku nauku. čista nauka prodrla je takođe u Rusiju. kao što su Publications géographiques mensuelles (1728). i ru ske naučnike.ga doba je pitanje radne snage. po naređenju Petra Velikog. i ovo. pored ostalih Lepehina. ako se želi da se oni ubede. gde je evropsk a nauka sjajno zastupljena. političke. čovek vel ike naučne spreme i veoma darovit. zatim čuveni zbornik kanonskih propisa Crkveni pravilnik. Uskoro posle smrti Petra Velikog. njenog zemljišta i njene prošlosti. Od osnivanja Akademije nauka u Petrogradu godine 1725. jednoga od osnivača pamučn e industrije u Vladimirskoj oblasti. Gildensteda. U raznim sre dinama ruskog društva poznate su već glavne filosofske. kada je ona oko 1760 godine organizovala čitav niz naučnih ekspedicija u razne pokrajine Rusije. ona obrazuje ruske naučnike. broj fabrika koje su osnovali plemići osetno 29 3 raste. Učenik Kijevske duhovne akademije i Jezuitskog kolegijuma u Rimu. i da je sad potrebno. Akademija je ubrzo počela obilno da pomaže procvat ru ske nauke. čiji reformatorski planovi ne zadiru samo u . čija je plodna književna delatnost počela još za života Petra Velikog. Između 1730 i 1740 ona organizuje dve ekspedi cije na Kamčatku. dok njegov književni suparnik. ipak mu nije lako da iskoristi mužike.5 Ali njen najveći n aučni ponos je delo genijalnog naučnika Lomonosova. Falka i Georgija. među članovima Akademije. U isti mah kada tako udara temelje naučnom proučavanju Rusije. kao što su Mamesi. zvanično registrovane. ovaj kaluđer bio je glavni Petrov saradnik u crkv enoj reformi i upotrebio je svoj književni dar da objasni.

Njegovo o brazovanje i visoke duhovne težnje otvorili su mu pristup u parisku naučnu i književnu elitu. u kome on izlaže svoje ideje. Prijateljstvo koje ih veže potiče vrlo verovatno iz zajednice njihovih opštiš pogleda. podrobni opisi koje su oni objavili i danas su izvor za korisnu dokumentaciju. On sastavlja ode. Boaloa. Antioh Kantemir je sin jednog moldavskog gospodara. a njego . gde proučava kovanje novca i metalurgiju. Posle careve smrti njegov gostoljubivi dom postao je zborište prestavnika zapadnjačke nauke i kulture. i pr ikuplja švedske dokumente o istoriji Rusije. već i u oblast opšte politike. Kantemirova poetika proističe iz poetike Boaloa. On prevo di na ruski delo Razgovori o mnoštvu svetova od Fošnela. u bitkama kod Narve i Poltave. U izboru sadržine i njihove obrade on ide za primerom Horacija. Kantemir i Tatiščev pretst avljaju jednu istu duhovnu struju. Njemu je tek tri godine kada se njegov otac. kad mu je bilo osamnaest godina. Godine 1704. vrši dužnost ruskog ambasadora u Parizu. on ostaje veran slogovnim stihovima Simeona Polockog (XVII vek). geografije i prirodn ih nauka i odlučuje da upotrebi dokumente koje je prikupio te da napiše istoriju Rus ije. Moral od Epikteta. jedan od najvažnijih potekao je iz njegovoga pera. i prilikom stupanja na presto carice Ane. gde su mu bili učitelji slavni Bernuji. on u njima uzima živog učešća. Njegove satire pokazuju veoma jasno uticaj zapadne kulture na obrazovanu elitu tadašnje Rusije. stupa u vojsku i učestvuje u Sev ernom ratu. U svojim političkim raspravama Prokopovič pozajmljuje dokaze od Lokea. takođe je važan izvor za proučavanje njegove doktrine. kada je postao pretsednik Kolegijuma za rude i fabrike. Godine 1732 on je naimenovan za ruskog diplomatskog prestavnika u Londonu. iselio u Rusiju 1711 godine. donela mu je oduševljenu pohvalu Teofana Prokopovčiča . čovek veoma obrazovan. napisana 1730 godine. Njegov Testament. Juvenala. započinje jedan spev. U dva maha (1 713—1714 i 1718 godine). Hobe sa.5 Svi ovi akademici proučavali su mnogostruko razne ruske oblasti. i ne unosi nika kvu plodnu novinu. Tatiščev. bavio se adminis trativnim uređenjem na jugoistoku Rusije. Grociusa. Pufendorfa. kada je umro. Događaji iz 1730 godine zatiču ga u Moskv i. Petr idu. ali za svoju pravu književnu slavu ima da zahvali svojim Satirama. pripada jednoj staroj bojarskoj porodici. Strani akademi ci druže se tu sa ruskim piscima. među kojima su u prvom redu pesnik Kantemir i isto ričar Vatiščev. on stvara u svome domu veoma veliku biblioteku sa delima iz istorije. koje tada izr ađuje plemstvo. U pogledu stihova. Demetriusa. prevodi psalme. jer sva trojica su pod jakim uplivom zapadnjački h ideja. kao i u pohodu na Prut. Njegova glavna de la su: Istorija Rosijskaja (Istorija Rusije) u pet svezaka. rođen 1686 godine. Dugo godina je upravljao metalurgiskim fabrikama u Sibiru. Pa i same njegove propovedi. i u sporazumu sa visokim službenim plemstvom suz bija pokušaje članova Vrhovnog Tajnog Saveta. 29 4 oblast crkve. Od 1724 do 1726 živi u Švedskoj. on piše još osam drugih satira. on igra važnu ulogu kao odlučan pristalica autokratije i protivnik članova Vrhovnog Tajnog Sa veta. On se školovao u Artilerisko-inžinjerskoj školi. Ško lovao se u Akademiji. Među političkim projektima. On stu pa u vojsku u Preobraženski puk. Kasnije. Labrijera. Prokopovič. pune su čisto političkih ideja i daju mnogo mesta veličanju i o bjašnjavanju Petrovih reformi. čija je teol oška vrednost neosporna. i njegovi Razgovori o korisnosti 29 5 nauka i škola. svoja ubeđenja i načela s voga života. koju je osnovao Petar Veliki i kojom je upravljao Br us. a od 1737 do 1744. Persiska pisma od Monteskje a. on odlazi u Nemačku i trudi se da tamo usavrši svoje obrazova nje. Bajer i Gros. Mopertuejem i opatom Venutijem. u oblastima Orenburga i Astrahanja. sprijateljio se sa Monteskjeom. I pored razlike u njihovoj književnoj delatnosti. Ohrabren uspehom. Prva od ov ih satira.

i pridaje veliku važnost Dekartovim ide jama. Oni smatraju da je neograničena vlast vladara veoma plodan činilac napretka. a zatim polazi u Pariz. određujući ponovo način organizovanja vlasti kada ta vlas t bude iščezla. pa da ipak ne bude protivan božanskom zakonu. Ali u isti mah. Posle 1730 godine. i ma da se ne slaže sa Makijavelijem i Lokeom. k oje su sastavili ljudi slični onima koji stvaraju građanske zakone. Njegovi savremenici videli su samo njego ve nevešte stihove i ismevali ih. o narodnoj volji kao izvoru svake vlasti. odlazi u Moskvu. i oni su oko 1730 godine najsjajniji pretstavnici ruske duhovne elite. a to je narodni stih i njegov tonski ritam. jer se crkveni propisi. on poznaje dobro njihova del a. Sva trojica su ratni drugovi koji brane ista načela. Razume se da se oni svi ne upuštaju isto toliko energično u kritikova nje toga pravoslavlja. ne mogu nikako i dentifikovati sa božanskim zakonom. Odaje se pesništvu i piše ode. napuštajući filosofska. Ali sva trojica brane snažno slobodu kritičkog proučavanja. u oblasti politike naslanja se on na Kristijana Volfa. i u njegovom prevodu Telemaka ima lepih stihova. na Pufendorfa i Gro ciusa. Ali je njegova velika z asluga što je bio teoretičar stihotvorstva. razvijaju praktičnu filosofiju o „razumnoj sebičnosti” i ističu racio nalističko tumačenje pojma o opštem interesu. Jednoga dana obreo se on. To je Tredjakovski. Sva trojica su isto tako odlučne pristalice održavanja auto kratije u Rusiji. Kantemir u svojim Satirama i Tatiščev u svojim Raz govorima o korisnosti nauka i škola zasnivaju svoje teorije na bitnim obeležjima čovek ove prirode. Posle dve godine učenja u Akademiji slaveno-grčko-latinskoj. zasnivaju oni svoje političko shvatanje na teoriji društve nog ugovora. direktni sledbenici Reform e Petra 29 6 Velikog. prešao je taj put pešice. i Tatiščev tvrdi da ovaj prirodni zakon može da se razlikuje od crkven og zakona. i smatraju da politička vlast treba da proističe iz opšteg pristanka. komplikuje tradicionalnu teori ju o božanskoj i patrijarhalnoj monarhiji. ruski poslanik. Nezadovoljan nastavom katoličkih kaluđera u Astrah anju. dao u točište. On međutim nije toliko lišen pesničkog rada kao što se t vrdilo. ističe najupornije podudarnost i slaganje načela prirodnoga zakona sa načelima božanskog zakona. Razume se. . njihovo shvatanje. ko zna na koji način. a 1745 godine naimenovan je za profesora latinskog i ruskog govorništva. što dokazuje reformatorsko delo Petra Velikog. Ova veoma važna književna reforma postala je ka men temeljac pravog ruskog stihovanja. sin jednog pravoslavnog sveštenika iz Astrahanja. sasvim novo u Rusiji. drugi jedan pisac. vrednost laičke nauke i potrebu verske trpeljivosti. G odine 1730 vraća se u Rusiju. doklegod bu de postojala vlast koju je taj ugovor ustanovio. Oni su prema tome slobodni da izrade jedan sis tem. On oseća još iz rane ml adosti neodoljivu žudnju za naukom. posvećuje se sasvim književnosti i lingvistici. on je dokazao da je slogovno stihovanje protivno duhu ruskog jezika i pokazao je pesnicima pravi put. izvan prepreka zvanične crkve. U Parizu nalazi nove zaštitni ke u kneževima Kurakinima i strasno se predaje izučavanju matematike i filosofije. kada se vladajuća dinastija bude ugasila. On tu dopunjuje svoje znanje francuskog jezika. gde mu je grof Golovkin. zbog svoga visokog položaja u crkvi. pošto je bio bez ikakvih sredstava. Najsmeliji je Tatiščev. rođen 1703 godine. na primer. Prokopovič. Sva trojica su pristalice doktrine o p rirodnom pravu. Tatiščev proučava (Belov) Istorisk i rečnik i Valhovu Filosofsku enciklopediju. koji mora da rukovodi normalnim funkcion isanjem socijalnog života. oni sl ožno veruju da će tada sopstveni interesi nagnati ruski narod da se izjasni za apsolutnu monarhiju. politička i socijalna pi tanja. Oni oduševljeno tvrde da laičk o obrazovanje i kultura nisu ništa manje vredni od tradicionalnog crkvenog pravoslavlja. Oni propovedaju da će društveni ugovor i dalje sjedinjavati buduća pokolenja. tragedije i pesme. on oseća jaku želju da dopuni svoje obrazovanje na Zapadu. u Holandiji. Složene i teške filosofske i polit ičke probleme postavljaju dakle sebi ovi pisci. poput nj ihovih zapadnjačkih učitelja.va socijalna shvatanja od ideja Lokea i Monteskjea. on tu ubrzo dobiva mesto prevodioca u Akademiji nauk a. ali da će narod biti slobodan da iskazuje i nameće svoju volju. No i pored svega ovoga.

Tu se razvijaju isti propisi mo rala zasnovanog na „razumnoj sebičnosti” i na načelima „prirodnoga prava”. Akademska erudicija je sasvim prognata iz njih. ovim apstraktnim moralnim rasmatranj ima pridružuje se kritika izvesnih društvenih zala. Jednoj od ovih pretstava prisustvuje i jedan mlad trgovac iz Jaro slavlja. U svom rodnom gradu obrazuje on trupu od mladih ljudi. Razume se. srebroljublje činovnika. i odjeci uspeha Jaroslavskog pozorišta ubrzo dopiru do prestonice. Ali je izvesno da su oni začeli jedan duhovni pokret koji se neće više zaust aviti i da su ga prisilili da iziđe iz kruga akademika ili Prokopovičeve književne gru pe. koje osnivaju pisci proizišli iz ove sredine. nju zamenjuju l irske pesme i članci o opštoj filosofiji ili moralu. samo je prolazna str ana jednog duhovnog uticaja mnogo dubljeg i ozbiljnijeg. koje su propoveda li pisci iz 1730 godine. dobiti veći zamah.” Glavno obeležje ovoga društva je njegova težnja da podražava francuskim uzorima. u njima se štampaju prilozi opšt e sadržine ili čisto književni. ovaj duhovni pokret počeo je da zahvata ono što se već može nazvat i „rusko društvo. Oni više nisu isključivo na učni. Prvi od ovih časopisa je opet akademskog porekla. Sam Volkov posta je veliki tragičar. Jelisaveta poziva tu trupu u Petrograd. Pod na slovom Ježemjesjačnija Sočinenjija (Mesečni Spisi) izlazi on od 1755 do 1764 pod uredništvom akademika Milera. i satirični čla ci po časopisima počinju da ismevaju mlade kicoše koji hoće da liče na francuske „gizdavce”. čiji mladi pisci i prevodioci pripadaju ka detskom korpusu. Ali prvo mesto pripada Dmitrevskom. li ovo površno i besmisleno podražavanje. koje brižljivo kopira ko stime i manire. onome sinu jednoga sveštenik a iz Jaroslavlja koji će biti vođa ruskog pozorišta u drugoj polovini 29 7 XVIII veka. Književnost i pozorište žive . igrajući komade Sumarokova. Od 1730 do 1740 godine. — Jelisavetina vladavina označava novo razdoblje u duhovnom razvitku. Osnivanje Moskovskog univerziteta godine 1755. Godine 1756. Od 1740 do 1750. nemajući publike ni čit alaca. daje primer p restoničkom plemstvu. ali objavljuje i o pitašima morala mnoštvo članak a. ali će dvadesetak godina kasnije on mnogo doprineti širenju kulture i ra zvitku društvenog života očekujući da u toku XIX veka zauzme počasno mesto. One se ponovo javljaju u obliku pretstava na dvoru. koji u njega gomila naučne studije i građu o istoriji i geografiji Rusije. koj e su priređivali učenici kadetskog korpusa. tapkaju u mestu. Želja za podražavanjem odvodi često u smešne krajnosti. ovaj univerzitet nije prekonoć postao prava viša škola u današnjem sm islu te reči. To su veoma plašljivi p očeci društvene satire koja će kasnije. Godine 1757 osnovano je u Moskvi jedno narodno pozorište pod upravom p isca Heraskova. za šta ima da se zahvali naporima g rofa I. glupo kicošenje mladih gizdavaca. u čijoj trupi Volkov i njegovi drugovi iz Jaroslavlja sačinjavaju jezgro. Razume se da ne treba preuveličavati rezultate svih ovih pokušaja u oblast i pozorišne umetnosti. pojavljuju se uspešna sredstva za širenje književnosti i nauka: javna pozorišta. naučni i književni rad ostao je ograničen u uskom i potpuno zatvorenom krugu Akademije nauka i u grupi ci koju je oko Prokopoviča obrazovalo nekoliko književnika koji. Carski dvor. novinarstvo i prvi univerzitet. naprotiv. Od fran cuske ono pozajmljuje svoja shvatanja. Između 1750 i 1760 godine pojavljuje se i nekoliko časopisa. jednim ukazom stvara se u Petrogradu jedno stalno državno pozorište. Ali. Posle prvih pokušaja priređivanja pozorišnih pretstava na dvoru cara Alekseja. gde ova priređuje sa uspehom dve pretstave na dvoru. književnosti. Šuvalova i aktivnoj saradnji Lomonosova. I. kao što su obest ili neznalaštvo ple mića. malo po malo. novog ruskog d ramskog pisca. kao što su povremene publikacije Akademije nauka. životni okvir i propise društvene pristojnosti. Očaran pozorištem. čija je publika još veoma ma lobrojna. Ma kako mali bio.Duhovni život za vreme Jelisavete. označava veliki korak na putu na pretka. često puta preterano. za Katarine II. i neusp elog pokušaja Petra I da stvori narodno pozorište. tome duhovnom rasadniku koji je već stvorio rusko pozorište. svoje duhovne težnje. Fjodor Volkov. koji brižljivo kopira dvor Luja XV. novinarstva i nastave. koji je bio došao u Petrograd poslom. on od lučuje da mu se posveti. svoje estetske naklon osti i lepe manire. Uskoro se pojavljuju u Moskvi i Petrogradu i drugi časopisi. bilo originalnih bilo najčešće prevedenih. pozorišne pretstave bile su skoro s asvim prestale u Rusiji.

. On ume da nađe sretne obrte i upečatljive slike. ili kad dodiruje velike naučne probleme. On je pre svega veliki prirod njak. njega je jedna urođena i žestoka žudnja za naukom nagnala da napusti s voje rodno mesto. čistota i dubina njegove inteligencije ogledaju se i u njegovim raspravama o opštim problemima prirodnih nauka i u njegovim studijama o raznim političkim pitanjima. čas sa karavanima koji idu u istom pravcu. Lomonosov temeljno poznaje ruski jezik. U trenutku kada počinje da se uči od Francuske. Rođen 1711 godine na obalama Severnog Ledenog Mora. kao Ho rev i Lažni Dmitrij. On još proučava metalurgiju u Frajber gu. Lomonosova. Zahvaljujući svojoj gvozdenoj volji. Bez znanja svoga oca. On tu zapanjuje svoje nastavnike neobičn om snagom svoje inteligencije. pored ostalih. Ali on nije lišen stvarnog pesničkog osećan ja. Njegov klasiciz am je toliko revnostan. gde se predaje naučnim s tudijama pod rukovodstvom slavnoga Hansa Kristijana Volfa. plaćenog državnog činovnika. Rusija daje jednog genijalnog naučnika . Ali se on posvećuje takođe književnim radovima. Dmitrevsk i odlazi u Pariz. dubokom analizom tih pitanja. Režija Dmitrevskoga je isto tako prožeta tradicijama klasične francuske režije. širinom svojih pogleda. zato on nije hladan i površan podražavalac. a u isto vreme i primeri građanske hrabrosti. čija dela obogaćuju kulturu celoga sveta. trudi 29 8 se da podražava prvoj dvojici u svojim tragedijama. Godine 1742 postaje član Akademije nauka. Dugačka studija O uvećavanju i održavanju ruskog naroda koju je on predao 1761 godine grofu Šuvalovu. smelošću kojom pokreće mučna politička pitanja. da se on gnuša kada „plačevna komedija” počinje da zadobiva naklon ost francuske publike. svome zaštitniku. Čas pešice. On nije rođeni pesnik. te se u njegovim oda ma oseća izvesna izveštačena i nadmena retorika. Rasina. i žali se na to Volteru. naročito kad počne da slavi lepote sev erne prirode. Lomonosov je ponikao iz naro da. već originalan prilagođivač. u porodici jednoga ribara iz Arhangelska. i ot ada njegov život teče u plodnom naučnom i književnom radu. Sumarokov. Dugo vremena je osporavan njegov p esnički dar. Tadanji najplodniji pisac. Iako on piše tragedije iz ruske istorije. Molijera. ulazi u Akademiju. a Lafontenu u svojim basnama. U nekolikim svojim filološkim raspravama on je nazreo načela istorije jezi ka i uporedne filologije. koje na mahove izbije u njegovim delima usred visokoparnih i hladnih tirada. Njegova Rasprava o poreklu s vetlosti i njegova Rasprava o korisnosti hemije. Nastanjuje se u Marburgu. koji mnogo ceni prirodne sposobnosti svoga učenika. on stiže do svetoga cilja svoga putovanja. jer one 29 9 snažno brane slobodu naučnih istraživanja. ali danas kritika teži da mu dodeli važno mesto u književnom razvoju. pa se 1741 godine vraća u Rusiju. upoznaje se tamo sa najboljim tadanjim glumcima i trudi s e da se na licu mesta usavrši u veštini francuske scenske dikcije. On mora da sastavlja svečane ode prili kom raznih državnih ili dvorskih događaja. i pošto je učio u moskovskim školama.i hrane se uzorima francuskog klasicizma. Širina njegovog intelektualnog vidika. Stručnjaci koji danas proučavaju njegove naučne radove pronalaze u njima duboke ideje koje su omogućavale da se predvidi čitav niz velikih otkrića u oblasti prirodnih nauka. drage njegovome srcu. Njegova gramatička istraživanja visoko cene stručnjaci. svo jim energičnim i izrazitim stilom. i 1736 godine poslan je u Nemačku da tamo usavrši s voje školsko obrazovanje. on u njih ne unosi nimalo nacionalnog obeležja. koji su u to vreme bili obavez ni za jednog naučnika. jesu obrasci naučn e sinteze. on polazi 1730 godine ka dalekoj Moskvi. On ima veliki lični dar. koji izazivaju kod njega iskreno oduševljenje. Oduševljeno se prevode na ruski jezik de la Voltera. on savlađuje sve prepreke. Njegovi planovi za gramatičku reformu su zaista značajni za sv oje doba. jeste jedno od najsnažnijih dela ruske književnosti XVIII stoleća. Molijeru u svojim komedijama.

— Katarina II imala je čudesnu sudbinu. K A T A R I N A I I ( 1 7 6 2 — 1 7 9 6 ) 1.Pred neumornom i raznolikom delatnošću ovoga genijalnog čoveka. Ne bi se moglo bolje označiti važno mesto koje on zauzima u istoriji ruske kulture. mogao je Puškin r eći da je sam Lomonosov bio „prvi ruski univerzitet”. REVOLUCIJA 1762 I POČETAK VLADAVINE Karakter Katarine II. Njoj je tek petnaest g . 30 0 X I .

Ustvari. ona na prepreke ne udara nikad direktno i više voli da vešto ukroti svoje neprijatelje nego da ih uništi . Zacelo bi bilo nepravično videti u njoj samo čulnost. kao glumica koja je vešta da postiže uspehe na životnoj pozornici. da požanje ono što su posejali njeni pret hodnici. a potvrđuje ih u njihovoj ulozi. drukčije rečeno. Ona vlada trideset i četiri godine Rusijom. koji ne štede svoje slavopojke „Severnoj Semiramidi”. strasna ambicija Katarinina pribegava neslavnim sredstvima. pošto se brzo otarasila svoga supruga. ne treba misliti da ona održava svoje književno koketiranje sa evropskim filosofima samo rad . ona zna takođe da se jedno često ponavljano mišljenje nameće. idolom 30 1 njenih poslednjih godina. i ako je majka morala da se spakuje i vrati pokunjeno svome domu. kao i javno mišljenje svoga carstva. Od 1776 do 1789 godine. jer se zna da je ponekad i osećajno mnogo patila. proglašena je za caricu . njeni ljubimci se smenjuju sko ro iz godine u godinu. razumnim iskorišćavanjem. i da se ništa ne ukorenjuje čvršće u mozak gomile nego jedna obična istina. ne prelaze granice kojima ne pristaju da se za dovolje težnje genijalnih priroda. njena majka. Da bi nesreća bila potpuna. kao što bi se činilo sa zvanični m pesnikom. a ružnog i inteligentnog Paćomkina lepim i glup im Zubovom. o na ipak stalno ponavlja da je krunu primila samo zato da bi odgovorila navaljiva nju svojih podanika. Bilo joj je dvadeset i tri i dvadeset i sedam godina k ada je izabrala svoje prve ljubavnike. i u ljubavi i u politici. jedino se krajnjom čulnošću može objasniti neverovatan broj njenih ljubavnika i bezo bzirnost sa kojom ih je često puta birala. dok na drugoj stra ni ume vešto da pridobije pohvale najvećih filozofa svoga doba. Platona Zubova. da izvuče korist iz tuđega rada. Ona ne p restaje da daje publicitetu prvorednu ulogu u svome „vladarskom zanatu”. ruskoj „Minervi”. Iako se dokopal a prestola uz pripomoć nekolicine zaverenika i zahvaljujući potpori garde. pošto je izgubio caričino srce. koja ju je pratila na putu. nego svetini opčinjenoj smelim i iznenadni m delima. Pa ip ak. a bilo joj je p reko šezdeset kada je izabrala poslednjeg. njena kći ostaje u Rusiji. Ona ume jasnovidno da izabere sredstva i načine da ostvari svoje strasne želje. Od svoje mladosti pa do pos lednjeg dana svoga dugog života ona daje dokaza o svome neverovatnom temperamentu. Prema sasvim tačnom proračunu njoj se pripisuje dvadeset i jedan ljubimac za četrdeset i četiri godine. ona se uvek trudi da se prilagodi prilikama. Ona ne p rkosi sudbini. a kasnije. ona više voli da se prilagodi prilikama i da dođe do cilja okolišnim putem. sam Paćomkin. Isprva je Jelisaveta gledala na nju sa nepoverenje m. a njen verenik Petar Fjodorovič izjavljuje joj grubo da ne oseća prema njoj nikak vu naklonost. Saltikova i Ponjatovskog. U tom pogledu ona je neuporedivo vešta. a to su strast i vladanje sobom. U politici. Ona zna da se publicitet ne obraća umnim ljudima. Kako da se objasn i ovaj neverovatni uspeh? Najglavniji razlog njenog uspeha je u savršenom prilagođavanju radnice postavljenom zadatku. sa Volterom ia čelu . n a blistavi petrogradski dvor. njene str asti. ostaje punih trinaest godina kao neki upravitelj njenoga muškog harema. Ona zamenjuje nežnog i otmenog Ponjatovsk og džinovskim i neobrazovanim Orlovom. Malo ona mari što je ovo tvrđenje suprotno stvarnosti. Katarina je imala da učvrsti i ojača monarhiju oslonjenu na plemstvo. njena strast nije ni uzvišena ni plemenita. postaje poznato. Površan posmatrač mogao bi se prevariti i smatr ati njenu neukrotivu energiju kao dokaz genijalnosti. ona se ne us teže da iskoristi potkupljivo pero i najpodlija škrabala. U ljubavi.odina kada je iz jednog zabačenog kutka Pomorja prenose usred vilinskog carstva. A upravo njena narav nije ni kao u sejača ni kao u orača već kao u žeteoca koji ume. udaje se za prestolonasledn ika. koje je tada bilo konačno formirano. ali ih je savlađivala zahvaljujući svojoj sreći koja joj je skoro r edovno pomagala. koji. Ona ume da zadobije Jelisavetino poverenje. Ali. Njen karakter se odlikuje dvema crtama koje se retko kad nalaze kod jedne iste osobe. Istina. Da bi pridobi la javno mišljenje zapadne Evrope. Ona je nailazila na mno gobrojne prepreke. zapodeva glupe spletke koje su mogle da za uvek upropaste sreću njene kćeri. a nije prestala sve do svoje sm rti da nemilostivo kasapi ruski jezik svojim nemačkim naglaskom.

gde su braća Orlovi veoma popularni. 29 juna/1 0 jula Katarinu. ona piše Volteru nekoliko re daka punih namerne veselosti. a ponekad polet i duhovitos t — kao i njenim komedijama iz ruskog života. Na dan 23 aprila/4 maja ona do nosi na. ponekad sumnjiv ukus — kao u njenim imitacijama Šekspirovih istoriskih drama. Taj sveopšti diletantizam je osobina jednog živ og i radoznalog duha. dovoljno vešto izvedena da ne bi pala ispod duhovno g nivoa obrazovanih ljudi toga doba. Sve što dolazi od nje izgleda joj lepo. da oko nje može da bude samo blagostanje i napredak. Sam Petar ubrzava rasplet. Svečano blagodarenje otsluženo je u čuvenoj sabornoj crkvi Kazanjske Bogorodice. jer je na taj način sigurna da će sva književna Evropa z nati da je ona vesela i zadovoljna te neće verovati da njoj uistini preti opasnost . Njena ljubavna veza sa Grigorijem Orlovom. Kada je njen muž stupio na presto. koji ume veoma vešto da prima utiske. Oni moraju sačekat i da ona bude sposobna da se stavi na čelo pokreta. koja se nalazila u Peterhofu. T aj oprezni i hladni račundžija pretvara se kao da ga se ništa ne tiče. već dele novac i prikupljaju pristalice. polaže odmah zakletvu. kneginja Daškov. gde joj garda. Ali se ona ne uzdiže iznad prosečnosti . za vreme jedne svečane večere u dvoru. z abrinut zbog stanja svoga Holštajnskog vojvodstva. jer ona to posmatra kroz svoje ružičaste naočar e. 27 juna/8 jula iznenadno hapšenje. Ona prepušta svoga muža Jelisaveti Voroncov. itd. ona radije veruje da je o no već ostvareno i da je svet kojim ona vlada najbolji od svih mogućih svet ova. Revolucija 1762 godine. Orlovi ne gube vr eme. Njena zakonodavna slava nije joj dovoljna. Umesto da neumorno radi za opšte blagostanje. kada se trudila da prikrije svoje brige i svoje neuspehe. i najzad njeni članci u časopisu Vsjakaja Vsjačina (Svaštarije). — Još pre Jelisavetine smrti Katarina je odvojila svoj život o d života Petra III. namerava da kruniše svog učenika. Nikita Ivanovič Panin. sjajnim ađutantom P etra Šuvalova. svet jednog Orlovljevog sina. Ovaj sebični optimizam njoj je urođen i on sačinjava samu osnovu njene ličnosti. i Katarina potpisuje proglas narodu koji je na brzu ruku sastavio Petrov. ona hoće da se pokaže i kao plodan dramski pisac. Paseka. Njena dela. domaći učitelj Katarininog sina Pavla. nerazdvojna je uostalom od njenoga ubeđenja da sve što ona čini može da bude samo savršeno. ženi isto toliko ružnoj k oliko i ništavnoj. a kojim se obznan . a da Katarini ostavi samo namesništvo. Tada se zaverenici odlučuju da se pripreme za rad. njen položaj postaje neizdržljiv. i povlači se za izvesno vreme u samoću. koja čeka trenutak da stupi u dejstvo.i svoga hvalisanja. on prostački vređa Katarinu pred svim zvanicama i preti joj neoprezno da će je prognati u manastir. Njoj su nepoznate one krize razočarenja od kojih često pate pravi stvaraoci. i kao komentator starih hronika. ona se iskreno divi Volterovom geniju i proučava predano dela Monteskjea i enciklopedista. oni pripremaju državni udar koji će Kata rini doneti vlast. gde se predaje čitanju dela f rancuskih filosofa. i kao pisac jednoga uporednog rečnika sv ih jezika. nisu bez izvesnog talenta. ona je samo jedna imitacija. ali ne može da ih preobr azi. i kao no vinar.. donosi joj odmah potporu garde. Tako ona ismeva „markiza” Pugačeva i sultana istoga onog dana kada joj oni prouzroku ju najveću strepnju. Početkom juna. zbog Katarinine bremenitosti. i koji nema nijedne sopstvene stvaralačke ideje koju bi suprotstavio stvarnos ti. Nepokolebljivo uverenje da će u svemu imati uspeha nagoni je da se pača u najraznovr snije poslove. Bobrinskog. kak o ona rado naziva u šali svoje carstvo. dok njegova savez nica. Ova težnja da prikrije rupe i pukotine u „svojoj kućici”. I Or lovi odlažu ostvarenje svoga plana. pokazuje grozničavu delatnost. i pored nedostatka istinskog poznavanja stvari. koja je uvek van Rusije i koju car. pomišlja da uputi na Dansku. Tako ona piše mirne opise blagostanja ruskih seljaka usred najv eće gladi i neplodne godine. Kada su oblaci zamračili sjaj njene vladavine. u kojima se ponekad vidi 30 2 neznanje — kao na primer u njenim filološkim studijama. Sa svoje strane. ali zaverenici još uvek ok levaju. On odlaže državni udar do dana kad a će Petar doći u Moskvu pre nego što pođe vojsci. Ali njeni odnosi sa njenim slavnim dopisnicima nisu bez izvesnog i političkog računa. jednoga od njih. pozivaju braća Orlovi u Petrograd. izaziva početak pokreta.

pokušava da sa oružjem u ruci izvede Ivana Antonoviča iz tvrđave. Mnogobrojni su oni koji primaju znatne poklone u novcu i prostranim posedim a naseljenim seljacima. na čelu garde. francuski ambasador. koje ona hoće da nagradi. i pored sjajnog u speha državnog udara. jedan oficir. sva ova darežljivost nije dovoljna da joj pridobije dovoljno pristalica. S druge strane. Panin nije jedi ni koji želi da se Pavle proglasi za cara i da se ustanovi namesništvo do punoletstv a mladoga cara. On se vraća u Oranienbaum u sumrak da tamo sazna kako je Katarina. Uvek na oprezi. Posle nedelju dana. Oni šalju odmah admirala Talicina u Kronštat sa zadatkom da privoli posadu tvrđave da položi zakletvu vernosti novoj vladarki. koji su sačuvani. on okleva i gubi vreme. — Tako počinje Katarinina vladavina. Petar. pa bile one zaslužene ili ne. obučena u muško odelo. i Katarina je primorana da ga se odrekne. U početku. car je potpuno izgubio glavu. već izišla iz Petrograda. pod nadzorom Alekseja O rlova. uoči Katarininog k runisanja. ubijaju svrgnutoga cara. Pa ipak. već nastavlja svoj pohod. politička atmosfera ostaje prilično mutna. Uskoro počinju da se snuju zavere. Pre svega. zasužnjenog u tvrđavi Šliselberg. Iste noći 30 3 Katarina. već je bilo dockan. ispred garde. Kada je čuo vest o revoluciji. za vreme jedne svađe. Tada Petar. Umesto d a se povuče odmah u Kronštat. ona velikodušno razdeljuje povl astice i nagrade. ne sluša Miniha koji navaljuje na njega da što pre ode na obalu Pomorja da se tamo pridruži svojoj vojsci.500 holštajnskih vojnika. kao što mu savetuje Minih. polazi na konju. pripremani su dugo i pažlj ivo. koji su vešti. Učvršćivanje vladavine. Izveštaji koje su strani poslanici slali iz Petrograda spomi nju često zabrinutost koja se ogleda na Katarininom licu: „Strah da ne izgubi ono što se usudila da uzme ispoljava se neprestano u caričinom držanju”. Ostaje još samo da se ukloni Petar. Ona ne odgovara. Plan o Katarininom venčanju sa Grigorijem Orlovom izaziva najoštrije nezadovoljstvo među visokim plemstvom. Jedan caričin proglas objavljuje da je on umro od krize hemoroida. u Moskvi. Ona ide napred kao pravi po bednik. pripremaju prevrat u korist Ivana Antonoviča. oni prvi traže da im se plati za usluge koje su učinili. kao što im je bilo propisano jednim tajnim uputstvom. koja se u ratnom stanju nalazi u P omorju. potpisuje akt o abdikaciji. Katarina se trudi da učvrsti svoju vlast. potpuno o beshrabren. sa Gurjevom i Hruščovom na čelu. on može da otide i svojoj vojsci. i tvrđava preti da će pucati na brod ako se odmah ne udalji. Njega su smestili u Ropšu. jer je Talicin u njemu. A kad a se naposletku njegov brod približio Kronštatu. ne opirući se dal je. koga je on vratio i z progonstva. otkriva se da nekoliko oficira. ali za vreme toga pokušaja čuvari. Mirovič je pog ubljen. a pored njega je i Minih. rade brzo i oštroumno . a godine 1763 da g rupa okupljena oko Hitrova smišlja ubistvo Orlova. da se podjednako ophodi i sa Grigorij em Orlovom i sa Paninom koji se nikako ne slažu. i priželjk uju razne povlastice. Oko pet časova ujutru. ali on nema nimalo uviđavnosti. koji se nalazi u Oranienbaumu i koji ima sredstva da se brani sa više ili manje uspeha: on raspol aže sa oko 1. U jesen 1762 godine. Prijatelji postaju isto toliko opasni kao i neprijatelji. U junu iste godine jedan progla s preti da će biti kažnjeni oni koji ne budu prestali da iskazuju opasne misli i pre vratničke kritike o politici. ka Petrovoj letnjoj rezidenciji. U julu 1764.juje njeno stupanje na presto. piše Bretej. i čija nesloga otežava već i: inače teško s tanje. Katarina je izložena preteranim zahtevima onih koji su rad ili za nju i koji traže nagrade. Mirovič. Zato je njena glavna briga da nar . Jednim potezom pera carica pretvara mnoštvo slobodnih državn ih seljaka u mužike velikodostojnika i vernih 30 4 pristalica nove vlade. a Orlovi. Dok ovi smišljaju nove državne udare. Petar joj šalje jednu poruku u kojoj joj predlaže da po dele vlast. Spiskovi daroprimaca. Orlov ga je zadavio. ona j e primorana da obazrivo postupa sa svakim.

u „caricu plemića”. da bi učvrstila svoju vlast.” Sledstveno tome. izmenila potpuno svoj politički program i preobrazila se. On izjavljuje da se ove nesreće ne mogu izbeći ako se „razumno vršenje zakonodavne vlasti ne poveri malom broju ličnosti izabranih u tu sv rhu. Narednih godina ona radi na sastavljanju jednog nakaza. sve proglase i druga akta vladarske vlasti da premapotpisuje j edan od državnih sekretara. Zatim odjednom poništava svoj potpis.od zaboravi kako je ona došla na vlast. već bi ih rešavale dobr o organizovane ustanove. koju on naziva „Carev Savet” i koji bi bio sastavljen od šest li ca. on ocrtava mučnu sliku nesreća koje prete državi kad god se politička vlast usredsredi „jedino u vladarevoj lično sti” i kada se on. da oni izlažu i pretresaju potrebe. on predlaže da se osnuje „jedna vrhovna 30 5 zakonodavna ustanova”. kažu. v eć je naprotiv težila da sasvim porobi seljake i da prigrabi za sebe glavnu ulogu u mesnoj upravi. i potsećala je na pokušaj učinjen u cilju da se ograniči autokratija pre stupanja na p . pošto je raspustila komisiju koju je Jelisaveta bila obrazovala za izradu novog Zakonika. Katarina određuje buduće savetn ike. govori i izjave poslanika trgle iz njenih filozosofskih snova i pokazali joj da najvažnija društvena klasa. Ali su j e. Da li je ovo zaista tačno? Da li je Katarina morala da menja sve sv oje namere da bi ugodila plemstvu? Ne može se odgovoriti na ovo pitanje pre nego što se prouče zakonodavne mere koje je carica preduzela pre saziva Poslaničke komisije. Panin pretpostavlja da na taj način državni poslovi ne bi zavisili od ćudi izvesnih ličnosti. jedan događaj nam otkriva. plemstvo. koji su njegovi članovi. Nikita Panin. ona potpisuje proglas kojim se us tanovljava Savet. ne samo da nije usvajala njene ideje. samo povin uje samovolji neodgovornih ljubimaca. prilikom izlaganja mošti nekadašnjeg arhiepiskopa toga grada. pravu Katarininu političku misao. umesto da se upravlja prema nekoj zakonskoj odredbi. Pojedinosti ovoga obrta ostale su nerazjašnjene. kapitulirala pred zah tevima plemstva. Tada je ona. Paninovi projekti. kažu. svetoga Dimitrija. proširujući ga i da jući mu više odjeka i sjaja. čije sednice otvara ona u Moskvi 1767 godine veoma svečano. Zatim. pošto će konačne odluke po svim državnim poslovim a donositi monarh. Tvrdilo se da je ona stupila na presto sa namerom da u Rusiji poseje klicu političkih sloboda. — Već u prvim mesecima njene vladavine. Zna se samo da su Paninovi projek ti bili saopšteni nekolikim ličnostima. da se ne bi ispustile dizgine autokratske vlasti . koji smišlja v elike planove. a to će reći up utstva namenjenog toj skupštini. ona Volgom odlazi u Kazanj i boravi dugo u Jaroslavlju. iako je oprezan i malo sklon ličnoj akciji. U predgovoru svome projektu za jednu novu državnu ustanovu. i da potvrdi svoj državni udar opštim narodnim priznanjem. da ukine seljačko ropstvo i da saobraz i zakone i običaje prosvećenim načelima koja je crpla iz dela enciklopedista. a sva naređenja. ma da je napomenula da je neopho dno potrebno biti uvek oprezan. Njeni prvi pokušaji da se približi narodu i da osvoji njegovu naklonost jes u njena putovanja do najzabačenijih delova carstva: posle putovanja u Moskvu na kr unisanje. ona isto tako posećuje Rostov. Ona još odmah odlučuje da okupi poslanike izabrane po svim oblastima i od svih društvenih slojeva. Sve zakonodavne mere morale bi se podnositi na pregled ovome Savet u. želje i težn je naroda. čiji su veoma interesantni zaključci sačuvani do d anas. i pre nego što se ispita sadržina njenog Nakaza. Ona uviđa da toga radi treba da stvori i održava vezu između sebe i narod ne mase. ona se vraća na plan svoje prethodnice. PRVE UPRAVNE MERE (1862—1766) Postoji veoma rasprostranjeno mišljenje kako je ova „Poslanička komisija” poremetila sv e Katarinine ideje. Jedna od tih ličnosti odobravala je Paninu. poput probnog kamena. 2. i Paninovi predlozi su nap ušteni. otkriva nam svoju igru. a 28 decembra 1762/8 januara 1763 godine. Njegov je predlog isprva prihvaćen. U isti mah on snažno ističe da ova projektovana reforma neće nimalo ograničiti samodržnu vlast vladara.

„ta samovolja izvesnih ličnosti” od koje je Panin upravo i želeo da zaštiti državu. samo u slučaju neslaganja iznosi se predmet rešavanja pred opštu sednicu Senata. Senat. general Vilboa. u svakom otseku odluke su konačne. koju bi članovi „Carevog Saveta”. mogao da post ane oruđe protivu vladara? Zaista. kako bi poboljšala njihov položaj i umanjila njihovu potkupljivost . podređuj e mu mesne ustanove. ako su donesene jednoglasno. — Iako odbija da izmeni političko uređenje carevine. a u isti mah ga čini potpuno nezavisnim od vladinih kolegijuma. Katarina ip ak ostvaruje nekoliko čisto administrativnih reformi. u želji da uveća svoju popularnost. pod vidom učvršćivanja monarhije. koje je naimenovao car. U svakom slučaju. Proglas od 15/26 decembra 1763 godine podelio je — prema Paninovom predlogu — najvišu ustanovu carstva. U jednom tajnom uputstvu ona pravi providne aluzije na Paninov projekt: ona govori o drskim ljudima koji sanjaju o tome da u Rusiju presade tuđinske običaje. uistini težio d a ograniči autokratiju u Rusiji. tako su jasno određeni. i jako nepoverljiv. Druga ličnost. koji se zanose slavoljubivim planovima i veruju da su pos tali majstori u politici jedino stoga što su živeli dugo u inostranstvu — to je slučaj s a Paninom. iskazao je bez okolišenja svoje u beđenje da pisac toga projekta. ka o što mi nalaže moja dužnost. kao što potvrđuj e Fonvizin. i da bi taj Savet. U početku svoje vladavine.resto Ane Ivanovne. koje su interesantne po tome što nagoveštavaju velike reforme iz 1775 godine. teži da zavede aris tokratsku vladu. Gubernator iz 1764 godine je — to se jasno vidi — skica b udućeg „carskog pretstavnika” ili „general-gubernatora” koje će stvoriti zakon od 1775 godine. počev od 1763 godine. da bi ga stavila pod direk tnu vlast Senata i carice. proglašava ga za „gospodara i zaštitnika” svoje gubernije. rusko carstvo će postojati. a viškovi prihoda koji su otuda proistekli potpuno su upotrebljeni za pov ećanje prinadležnosti. 5/16 jula 1762 godine. Potpuno prožeto načelom administrativne decentralizacije. . koji Savetu dodeljuje strogo savetodavnu ulogu. — i ona dodaje: „Ali doklegod ja budem živa. Međutim. stvorenog jednim državnim zakonom. približujući suviše vladara njegovim podanicima. Ali. Kako bi jedan skup od šest državnih sekretara. Na dan 21 aprila/2 maja 1764 godine objavljeno je jedno „Naređenje gubernatorima”. Katarina je gajila to nepoveren je zajedno sa drugima. u k ome se nalaze ideje koje će jedanaest godina kasnije davati pravac opštoj reformi ob lasne administracije. Katarina smatra za potrebno da poveća prin adležnosti činovnika. za či je će vladavine cvetati favoritizam. da bi za njega bio štetan sva ki drugi režim osim autokratije”. 30 6 Njeni politički pogledi. Ova reforma . ona je smanjila za 10 kopejaka po pudu porez na so. Usavršavajući administrativnu organizaciju. — i koji možda puštaju da ih zavedu „raniji primeri” — ovde se misli na pokušaj iz 1730 godine. moga o u ovima da pobudi želju da dele vlast s njim. kojima su dodeljene razne kategorije državn ih poslova. pa da u Paninovom proje ktu otkrije zaveru protivu autokratije. trebalo je da neko bude jako protivan svakom po kušaju ograničavanja carske ćudi. Tako i sam obazrivi pokušaj Paninov da obezbedi poštov anje zakona prilikom rešavanja državnih poslova uliva naposletku strah Katarini. čak i pre sazivanja Poslaničke komisije iz 1767 godine. nikakvi znaci takve namere ne poj avljuju se u njegovom projektu. Mogućno je da je Panin. ovo naređenje daje gubernatoru neograničenu vlast nad svim granama lokalnog života. Radi toga mora da poveća poreze. što navodi na misao da su kritike koje su joj bile podnete proizvele na nju jak utisak. jer je ono toliko prostrano. mogli vremenom da uzdignu na step en savladara. da je ona spremna da Paninov skromni predlog smatra kao nameran nasrtaj na njenu samodržnu vlast. čisto tehničke prirode. Prve upravne reforme. ima za cilj da ubrza rad birokratske mašine. mnogi dotadašnji porezi su povećani i mnogi novi ustan ovljeni. na šest otseka. U isto vreme z natno su uprošćene i centralne ustanove ukidanjem čitavog niza nadleštava za koje se utv rdilo da su suvišna. poznati dramski pisac koji je bio njegov lični sekretar.

već od o voga doba. prilikom nereda koji su nastali na m nogim plemićkim imanjima. razume se. Između njenog programa i izjava poslanika po jednom istom pitanju neće biti. kada je na jednoj hartijici zapisala da. da se plemićska titula neće više automatski dodeljiv ati državnim činovnicima kada budu unapređeni na izvesne položaje. zatim. carica ne čeka ovaj saziv da bi znatno proširila plemićska prava. da će moći potpuno slobodno da raspolaže svoj im posedima. U početku svoje vladavine ona u dva maha postavlja pitanje mužika. ali samo u izvesnim pitanjima i iz vesnim granicama. Ovi predlozi — koje se Livonska Dijeta. 9/20 avgusta 1765 godine ona dodeljuje monopol pečenja rakije plemićskom staležu. kao što im i dužnost nalaže. to je verovatno usled pretstojećeg sazivanja poslanika. administrativna decentraliz acija. da se zakonskim putem prizna da plemić ne može biti kažnjen bez suđenja. osim toga. 17/28 januara 1765 godine daje ona plemićima pravo da samovlasno šalju svoje mužike na robiju. Ona još nije bila stupila na presto. požurila da baci u arhivu — zacelo su veoma . Zar ona dakle nije imala nikakvu nameru da posreduje u odnos ima između mužika i vlastele? Zacelo da je imala. kontrola nad kaznama k oje vlasnici izriču nad mužicima. Ne bi trebal o zanemariti da se uradi nešto u tome pravcu. ako bi se davala sloboda mužicima svakog imanja koje prelazi u ruke novih vlasnika. ukratko. Ipak. čak i ako vremenski nisu stekli pravo da ga dobiju. zabrana rasturanja pojedinih porodica prilikom pro daje mužika. i da će plemićima biti do pušteno da odlaze iz Rusije i da prelaze u strano podanstvo. knezu Vjazemskom: „Plemići su ve oma nezadovoljni što ne vide da se potvrđuju njihove povlastice. Za mesec dana ona sastavlja jedan projekat zakona. to su ideje kojima su prožete mere što ih je Katarina preduzela još pre sazivan ja Poslaničke komisije i kojima će ona ostati verna i pošto bude stupila u dodir sa nj ima. Taj projekt predlaže da se pre svega potvrde sve povl astice dodeljene plemstvu proglasom Petra III. ona uzima u obzir potrebu da računa na pomoć vlastele. sv i bi seljaci bili oslobođeni posle sto godina. — Isto tako ne izgleda — ako se oslonimo na činjenično stanje — da je K atarina isprva imala socijalne ideje kojih će se kasnije morati odreći da ne bi izgu bila naklonost plemstva. da u slučaju progonstva ili smrtne kazne njegovo imanje neće biti konfis kovano. Godine 1764 predl aže ona Dijeti livonskoga plemstva da ispita sledeća sredstva kojima bi se obu zdala „tiranska samovolja zemljoposednika”: odobrenje seljacima da mogu imat i pokretna dobra. već 13/24 jula 1762 odlučuje da će oficirski čin biti dodeljen svim plemićima u trenutku penzionisanja. osim toga. uprošćavanje upravnog aparata. nego će preći na njegove naslednike. da se na njega ne mogu primeniti tel esne kazne. Što se ovo nar eđenje nije odmah ostvarilo. 3/14 jula 1762 godine. Početkom 1763 godine ona piše vrhovnom državnom tužiocu. velike razlike. sve one povlastice koje će kasnije biti obuhvaćene Poveljom pl emstva iz 1785 godine. ona jednim naročitim ukazom izražava svoju volju „da odlučno štiti plemiće-spahije u pogledu njegovih poseda i imovine”. koji se s pr avom može smatrati kao prva skica „Povelje plemstva” koju je Katarina obnarodovala dva deset i dve godine kasnije. Katarina je usvojila ovaj izveštaj i naredila da se prema njemu sastavi zakon. ali da bi neposredno ukidanje seljačk oga ropstva imalo za posledicu da plemstvo ohladni prema njoj. I tako. regulisanje zakonskim putem mužičkih dažbina.” Sledstveno tome stvorena je 11/22 februara 1763 godine jedna komisija sa 30 7 zadatkom da pregleda proglas Petra III o povlasticama plemstva i da pripremi nje govo proširivanje. Ova Katarinina izjava nije u saglasnosti sa namerom koja joj se pripisuje da želi osloboditi seljake. Socijalna pitanja. ka o što ćemo videti.Potpunost samodržne vlasti. a seljacima naređuje da se poko ravaju svojim gospodarima.

koji je studirao na univerzi tetima u Strasburgu i Getingenu. Ona uklanja pometnju u odnosima između p . on ne odobrava da spahije budu primorane da ove ref orme izvršuju protiv svoje volje. Sve ove činjenice dokazuju da. da se zabrani rasturanje porodica prilikom prodaje mužika. sastavljanje jednog podrobnog pravilnika za opšte ra zgraničenje zemljišnih poseda u celoj Rusiji. Ova odluka olakšava razgraničavanje. Ali kakvo je lično mišljenje one ko ja je postavila to pitanje Nezavisnom društvu za ekonomska proučavanja? Ona ga je is kazala u zabeleškama kojima je propratila prepisku između dva kneza Golicina povodom seljačkog problema. Za vreme Jelisavete razgraničenju je trebalo da prethodi proveravanje prava sopstv enosti svih zemljoposednika. slika veoma živim bojama duhovnu bedu seljaka koj i su pod spahiskim jarmom. a koja joj je dostavljena baš u to vreme. d a se seljacima dodeli pravo svojine nad žitom i stokom. a to je upravo i otežalo izvođenje toga posla. njegovi su članovi. No pri svem tom. svako omeđivanje imanja izvršeno sporazumno među susedima biće priznato i potvrđeno bez ikakve kontrole. On se ogran ičava na to da predloži da im se na spahiskom imanju dodele parcele dovoljne za njih ove lične potrebe i koje bi prelazile na njihove naslednike. Ali ta ideja nije strana ni izvesnim pretsta vnicima plemstva. Ona izgled a više raspoložena da reguliše mužičke dažbine. Za vreme potonjih vlad avina on će se postepeno vršiti u ostalim delovima Rusije. Vladine odluke donesene na osnovu ovog so cijalnog programa nemaju ničega originalnog. ostajući anonimna. razgraničenje imanja koje je predlagao Petar Šuvalov bilo je započeto. veoma ugledni plemići. u jesen iste godine. Ovoga pu ta. među kojima i braća Orlovi. među kojima su 9 od nemačkih pisaca. ali se sa tim poslom odugovlačilo i od njeg a se naposletku odustalo. Nagrada je dodeljena Beardeu-de-Labeu. prema jednom postupku podrobno iznesenom u pr avilniku. Ona dočekuje sa ironijo m i nepoverenjem predlog da se seljacima odobri pravo zemljovlasništva. čiji je zakonski predlog dostavljen carici 1766 godine. — Za vreme Jelisavete. Pri kraju vladavine Katarine II taj p osao je završen u osamnaest gubernija. Godine 1765 jedno „Nezavisno društvo za ekonomska proučavanja” osniva se u Petrog radu sa ciljem da ispituje ekonomske probleme. a s amo jedan od ruskog pisca. najzad. istoga je mišljenja. doktoru prava iz Ahena. one samo — i važno je da se to istakn e — ponavljaju u većem obimu pokušaje Jelisavetine vlade. 5 od francuskih. da njeni projekti za poboljšanje njihovoga položaja iskazuju shvatanja ličnosti iz njene okoline koje poznaju to pita nje. Petar Panin ga prvi iznosi u zakonskom projektu koji podnosi carici 1763 godine i u kome predlaže da se gubernatorima da pravo da kontrolišu zloupotrebu spahijske vlasti. da je ona šta više čvrsto rešena da ne preduzima ništa što bi u tom pogledu mog lo da izazove nezadovoljstvo plemstva. kao što smo videli. ali o ni ne spominje njihovo oslobođavanje.30 8 ozbiljni. i da se tačno utvrdi veličina mužičkih dažbina. samo u slučaju osporavanja zvaničnim putem vlada će prove ravati prava obeju parničnih strana. Onaj ruski pisac. i da se utvrdi iznos dažbina na dve rublje od glave i kuluk od četiri dana nedeljno. a započet u šest drugih. Važnost ovoga posla za posednike je očevidna. naprotiv. U maju 1765 godine ona ustanovljava pod pretsedništvom Nikite Panina jednu komisiju koja dovršava. mladi pravnik Poljenov. da se završi 1843 godine. ali su daleko od toga da se u njima može videti namera da se mužici oslobo de. Katarina ga ponovo otpočinje u velikim razmerama. 19/30 septembra 1765 godine jedan prog las objavljuje taj džinovski posao koji zadire u tolike životne interese posednika. Katarina. Jel agin. iako je položaj mužika isprva zabrinjavao Katarinu. Poljenov. ponavlja tu ideju. on smatra da vlada treba da ih na to privoli daj ući primer u selima koja zavise od dvorske uprave. predlaže tome društvu da ob javi konkurs sa nagradom za temu: „Da li je korisnije po društvo da mužik bude sopstve nik zemlje ili samo pokretnog imanja i dokle treba da se prostire njegovo pravo nad jednom ili drugom vrstom imovine?” Od 162 podnesena spisa samo je 15 primljeno za učestvovanje u konkursu. 30 9 Opšte razgraničenje zemljišnih poseda. da se ne prodaju bez zemlje cele seljačke porodice ili odvojeno članovi jedne iste porodice. on a i ne pomišlja da ih oslobodi ropstva.

opisani su snažno u tome delu. pribegava se sistemu koncesija. 104 naselja sa 23. Tuđinska naselja u Rusiji. Godine 1764—1765 31 0 zaključeni su ugovori sa tri koncesiona društva kojima su upravljali Prekur. pustol ovi koji sa veoma malo savesnosti odgovaraju svojim obavezama. Otuda proizilaze nemiri i neredi u naseljima. koje su se često preobraćale u smr tnu mržnju. diplomatska lukavstva. — Jelisaveta je nameravala da naseli puste oblasti duž gran ica nastanjivanjem stranih naseljenika. o kojoj nam jedan posednik iz središne Rusije. Uzbuđenje koje je obuzelo sve vlastelinčiće. razgraničavanje je iz azvalo među mesnim plemstvom izvanrednu uzrujanost. jer smatraju da je privatn o zemljoposedništvo monopol plemstva. pokupljeni iz raznih krajeva Nemačke. On i prvi su se izjasnili za oduzimanje crkvenih dobara. nasuprot tome. Razume se. On im obećava svakojake povlastice. izazvalo je žestok gnev sveštenstva. do godine 1768. Podržavljavanje crkvenih dobara. naseljenici. daje živopisnu sliku u svojim Uspomenama. svi Francuzi. Državna blagajna uvučena je u ogromne beskorisne troškove . gde su seljaci ropski vezani za zemlju . — Podržavljavanje crkvenih dobara. Oko prestola s u svetovni i crkveni velikodostojnici zapodeli žestoku borbu zbog ovog pitanja.ojedinih imanja i uzroke stalnih svađa među susedima. Želeći da sebi obezbedi na klonost uticajnih društvenih redova. Veštinom i umešn ošću uspevali su čak nekoji da povećaju svoja imanja na račun suseda ili neobrađenog zemljišt koje je pripadalo državi. kao i parc ele zemljišta snabdevene svim potrebnim poljoprivrednim alatom. Katarina se požurila da zadobije naklonost svešte nstva opozivajući svečano ukaze Petra III kojima su se štetila zemljoposednička prava pr avoslavne Crkve. niti da se bogatimo na račun Gospodnjega dela. Godine 1763 ona osniva „Kancelariju za pokroviteljstvo nad strancima” kojom uprav lja Grigorije Orlov. Ona je bila osnovala na jugoistoku srpsk a naselja. Bolotov. „Novu Srbiju” i „Slaveno-Srbiju”. te su na kraju krajeva mnogi posednici mogli biti zadov oljni zbog znatnog povećanja njihovog imanja. i zato što vlada brani interese zemljoposedničkog plemstva. Sječenov. Ukupno. petrogradski mitropolit. otkupljujući po skup novac ta naselja i zavodeći nad njima državnu upravu.” Ali ona nije iskre na. Odnosi između njih i koncesionara kvare s e još u početku.109 stanovnika oba pola organizovano je na donjoj Volgi . sve ljudi sa sumnjivom prošlošću. Pite i Derua. Katarina se trudi da ostvari ovaj plan u velikim razmeram a. koncesionari se žale na svakovrsna kinjenja od strane naseljenika i t vrde da su oni uvučeni u klopku kada su navedeni da potpišu ugovore čiji domašaj oni nis u shvatili. oduzimanje crkvenih imanja je već rešeno na najvišem mestu. u nedostatku tačnih međa. ono je vraćalo drugi ma imanja koja su. potpore i novčanu pomoć. Jer istoga trenutka kada ona objavljuje o vaj ukaz. vešt i okreta n. Pri kraju svoje vladavine ona je bila izrad ila jedan podroban plan po kome je trebalo pozvati izvestan broj Nemaca i naseli ti ih na donjoj Volgi. kada ruski zemljoradnici. i ovaj njen ukaz je samo jedan taktički potez da se ocrni što je moguće više vladavi na Petra III i da pridobije sveštenstvo. koji traju sve do ono ga dana kada je godine 1779 vlada poništila ugovore zaključene između državne blagajne i koncesionara. Posle nekoli ko bezuspešnih pokušaja. zamršeni marifetluci kojima se oni s luže da bi prikrili bespravna prisvajanja pomoću kojih su uvećali svoja imanja i o koj ima većina njih jedino misli. zgomilani na glinastoj i nedovoljno plodnoj zemlji u središnom delu evropske Rusije jedva ček aju da se bace na pusta zemljišta duž granica? To je stoga što su spahije zainteresova ne u pitanju naseljenosti središne oblasti. Zašto se na ovako mučan i skup način dovode tuđinci. ne pokazuju se mnogo sposobni . predložio je jedno poravnanje: objaviti privremeno povraćaj crkvenih dobara svešten . omeđivanje imanja oduzimalo je nekim posednicima pravo uživanja parcela na koje oni nisu imali nikakvo pravo. i baron Kano de Boregar. Jedan svečan proglas poziva u Rusiju sve strance koji žele da o snuju naselja. Zbog svega ovog. njen ukaz od 12/23 avgusta 1762 godine završava se ovako: „Mi nemamo ni želju ni nameru da prisvoji mo crkvena dobra. tuđa lica mogla da prisvoje. koje je za vlade P etra III postalo svršen čin. bez reda i sistema. oni su smešteni žurno. blizu Saratova i Caricina.

što je učinjeno tri meseca kasnije. što povišava broj pobunjenika na 100. ubeđeni pristalica 31 2 crkvene autonomije. Oni moraju da plaćaju državnoj blagajni ličn i porez. i služilo je interesima plemića-spahija. Ko legijum ekonomije ponovo je uspostavljen u ranijemm svom obliku. Izvesni pretstavnici plemstva predlažu da se plemićima izdadu u najam ili čak da im se prodad u imanja oduzeta od Crkve. koji je neka vrsta glavne probe za blisku Pugačevljevu bunu. koji nikad nisu tvrdili da su učenici Voltera i enciklopedista. već ga samo ubrzava. ona je samo dovršila delo Ane. 60. kome pretsedava knez Kurakin. rashladio je.761 muškaraca. prihodi Kolegij uma ekonomije upotrebljavani su za razne svrhe. oduševljenje koje je izazv ao među sveštenstvom ukaz od 12/23 avgusta i bacio je u zaborav nekadašnje optužbe pro tivu Petra III. odgovara lo je u isti mah i potrebama države. i Katarina će umeti da se koristi tim preimućstvom. ona ga pretstavlja kao početak ostvarivanja načela sav remene filosofije. i ubrzo su oni počeli da se smatra ju kao jedno sredstvo za prikrivanje budžetskih manjkova. rostovski episkop Arsenije Macejevič.000. koje je već odlučeno. da bi se zamenili mnogi kuluci i razne dažbine u naturi i u žit u koje su davali manastirima. 252 manastira zatvoreno je. Jelisavete i Petra III. U svojoj prepisci sa filosofima i književnicima zapadne Evrope. pod uslovom da se izdržavaju milostinjom . Sva dobra i svi selja ci.666. U praksi. S druge strane. a njih u stvari 991. Ostatak manastira i arhiepiskopija podeljen je na tri kategorije. Iako crk vena imanja nisu ustupljena plemstvu. i svakoj od njih dodeljuje državna blagajna godišnju pomoć u naknadu za izgubljena imanj a. pa je u seljačkom odelu i pod imenom Andrej V . U istom trenutku izbijaju na crkvenim imanjima strahovite pobune seljaka . među kojima je i Sječenov. ne izaziva podržavlje nje crkvenih dobara. — zatim naimenovati jedan odbor za pro učavanje toga problema. sastavljen je od pet svetovnih članova i samo tr i člana iz svešteničkih redova. a zanemaruje svoju dužnost prosvećivanja naroda i milosrđe. Ovaj ustanak . n jena reforma. U maju 1763 godine. Seljaci potčinjeni Kolegijumu ekonomije zadržali su ziratnu zemlju i drugu imovin u koju su pridržavali na crkvenim imanjima. navukao je na sebe jednu nemilosrdnu kaznu zato što je žestoko p rotestovao protiv proglasa iz 1764 godine. Umesto da posluša ove zainteresovane savete. kada je objavljen. k oji je napisao Teplov. Pravilnik o radu toga odbora. a to će reći kao or gan svetovne državne vlasti. Seljaci dobivaju naziv „seljaci ekonom ije”. kao i opšte razgraničenje imanja i stvaranje tuđinskih naselja. imali su da plaćaju po rublju i po od glave. Ustvari. Jedan pretstavnik visokoga sveštenstva. ipak njihovo prisajedinjenje državnom zemljišn om posedu omogućilo je vrhovnoj upravi da izdašnije razdeljuje druge svoje posede ka o poklon za učinjene usluge. podržavljavanje c rkvenih dobara je tu pretstavljeno kao blagotvorna mera da se uzdigne ugled same crkve. koji su se uzrujali usled opozivanja odluka Petra III o podržavljenju crkvenih d obara. U isto vreme bune se i seljaci vezani za fabrike.stvu — što je i učinjeno ukazom od 12/23 avgusta. Ovaj odbor za crkvena iman ja. Pošto je čameo četiri godine u jednom zabačen om manastiru na severu. proglas procenjuje njihov broj na 910. 26 februara/8 marta 1764 godine. manastirima i arhiepiskopijama potpada ju ubuduće pod nadležnost Kolegijuma ekonomije.000 pobunjenika ustalo je protivu crkvene vlasti. raščinjen je. Bio je to akt stroge optužbe protivu 31 1 sveštenstva koje upotrebljava prihode sa crkvenih dobara da bi zadovoljilo svetovn e potrebe. a 161 sačuvano. Proglasom su dodeljeni prih odi sa tih imanja za narodno prosvećivanje i dobročinstva. Katarina se ponosi oduzimanjem crkvenih dobara. bez izuzetka. a sem toga. Oduzimanje crkvenih dobara izaziva pored ostalog i jedan mučan događaj koji se ne sl aže mnogo sa prosvećenim načelima filosofije. koji pripadaju crkvama. Kata rina je sva ta imanja pridodala državnoj blagajni. jedan progla s objavljuje potpuno i konačno podržavljenje crkvenih dobara.

očevidno. Uputstvo ističe jasno potrebu socijalnih povlastica plemstva. one nisu nimalo u suprotnosti sa tadašnjim političkim i socijalnim shvatanjima. suprot no Monteskjeu.ral6 zasužnjen u jednom kazamatu revalske tvrđave. Iako se tu nalaze mnoge pozajmice iz dela italijanskog kri minaliste Bekarija i izvesnih nemačkih pravnika XVIII veka. i umro 1772 godine. Ona dakle isključuje načelo nezavisnosti svake vlasti. svoje doktrine i svojih ličnih težnji. Uputstvo namenjeno Komisiji poslanika — čije je sazivanj e već rešeno — koje je ona napisala u vremenu od 1764 do 1766 godine. koje ima da se pokorava apsolutnom vladaru. samo pokrala i deje iz Duha 3akona. Svakako. kao što i sama priznaje u svojim šaljivim pismima. — Prve Katarinine upravne mere samo prošir uju i dovršavaju reforme koje su preduzeli njeni prethodnici. koji su se zbo g toga jako uzrujali i zatražili izvesne izmene i izostavljanja. ova načela mogu da budu ozbiljna kočnica apsolutističkoj samovolji. one odgovaraj u položaju plemstva. sa slobodom štampe pod izvesni m uslovima (§ 484). I ovde Katarina ostavlja Monteskjea na pola puta. sa verskom trpeljivošću (§ 493). a to će reći sa podelom vlasti (§ 149) . Ali. Otuda potiče ono opšte uverenje da je Ka tarina u Uputstvu. ipak izvodi iz Monteskjea preovlađuju. Ako se izbliza ispita. sa jednoobraznom primenom zakona (§ 101). Katarinine ideje na osnovu njenog „Uputstva”. pokušava ona da dokaže kako u ogr omnoj Rusiji jedini mogućan oblik vladavine jeste apsolutna monarhija. menja potpuno njegov smisao. tako ona. već niz apstraktnih rasmatranja koja n am otkrivaju kakva su njena politička shvatanja. sa zabranom da se samovoljno tumače zakoni (§ 151). menjajući prosto dve ili tri reči u nekom izlaganju. ali Katarina ne ukazuje kako bi autokratija mogla da zajemči poštovanje tih načela. izlažući tu izvesne humanitarne ideje sav remenih filosofa. sa kažnjavanjem dela a ne namere (§ 477). a to je Nakaz. Ono što tu odmah pada u oči. na primer Bilfelda i d rugih. Sa očevidnim zad ovoljstvom pozajmljuje ona od njega ideju o odnosu između oblika vladavine i vreme nskih i mesnih uslova. ona piše: „pomoću granica koje je ona sama sebi odredila”. gde je propatio najstrašnije muke od gladi i hladnoće. Dok Monteskje dopušta samo umerenu monarhiju. Prema tome. Da li ispravno sudstvo i dobro organizovana prosveta mogu u autokratskom režimu da zameni političke garantije koje ona odriče slobodi? Ona u to veruje. pod podelom vlasti podrazumeva ona samo raspodelu nadležnosti između raznih ustanova. sa tačnim o dređivanjem slučajeva kada je dopušteno uhapsiti jednoga građanina. Zato ona posveću je dugačke odeljke u Uputstvu pravosuđu i školi. Katarina uzima u obzir plemićske povlasti ce samo u autokratskom režimu. 31 3 ona preinačuje ono što je pozajmila od Monteskjea? U njenom § 512. umesto da ponovi ono što Monteskje kaže. Katarina se trudi da načini razliku između autokra tije i despotizma. Ona hoće da dokaže kako autokratija. d a vlast mora „da deluje pomoću svojih granica”. Monteskje je pristalica političkih povlastica plemstva u umerenoj monarhiji. Zna se da je Katarina pokazala koncept Uputstva nekolicini plemića. sa poštovanjem zakona od strane svih građana bez izuzetka (§ 34). ovo mišljenje je netačno. To nije program mera koje ona namerava da preduzme. nasuprot despotizmu. Godine 1772. Hoćete li drugi jedan primer načina kako 6 Vral znači: lažljiv i brbljiv. i oslanjajući se na tu ideju. prepisujući jedan ode ljak glave XXV iz XII knjige Duha Zakona. jer on u njima vid i čvrstu zaštitu za mogućne samovolje vladara. on je zazidan jednim kamenim zidom u svojoj ćeliji. što iz os nova menja smisao doktrine. Iako se čini kao da slepo podražava svome uzoru. Ono sadrži čitav niz maksima koje će kasnije ponoviti Povelja plemstva. Ostaje još da se vidi da li se tu Katarina nije iz bilo kog razloga udaljila od svojih shvatan ja. a za autokratiju kaže da je to despotska vladavina. Otuda je ponikla . Katarina ustvari postupa suprotno. Jedan dokument nam pruža pouzdan odgovor na to pitanje. ona tvrdi u čitavoj svojoj raspravi kako apsolutna monarhija nije d espotska vladavina. Prema tome. Sem toga. ona smatra da su one u saglasnosti sa socij alnim uslovima koji su se učvrstili u Rusiji XVIII veka. može savrše no da se slaže sa načelima zakonitosti. to su n avodi iz Duha Zakona. Što se tiče socijalnoga pitanja.

Ali us koro potom. imaju pravo glasa. Centralne ustanove imaju svaka samo po jednog pretstavnika.legenda da su u tome konceptu izvesni članovi zakona proglašavali potrebu osl obođenja mužika. Nekoliko izveštaja iz toga vremena pripisuju jedan deo tih uzdržavanja čas potpunoj ravnodušnosti birača. i biti besprekornog vladanja. mora imati najmanje dvad eset i pet godina. 31 4 građana. i utvrditi maksimum seljačkih dažbina i kuluka. Birači moraju predati svome poslaniku jednu svesku u kojoj će biti izložen e njihove potrebe i njihove želje. ali ne i nad zemljom. imati zemlju ili kuću. al i one imaju dužnost da paze na izborne radnje državnih seljaka i inorodaca. Njeno Uputstvo nema u sebi ničega revolucionarnog. pri čemu svi plemićispahije iz toga okruga. državnih seljaka. Poslanici dobivaju plate od državne blagajne i doživotno su izuze ti od mogućnosti smrtne kazne. Ne samo da u njima ne govori o ukidanju seljačkog ropstva. Sinoda — Na dan 14/25 decembra 1766 godine. da treba priznati mužicima pravo svojine nad pokretnom imovinom. tada su prviput u istoriji svi građani obuhvaćeni u jednu jedinu zajed nicu pred zakonom. javio je saziv jedne roglasu je bio dodat Pozvani su u sastav reći Senata. i eto zašto ona u s vome konačnom tekstu čini na to samo nekoliko neodređenih i neubedljivih aluzija . da bi naglo i jednovremeno oslobođavanje velikoga broja ljudi bilo opasno. Želja za korenitim izmenama koju ona ispoljava pre saziva poslanika nije dakle t ako velika kao što tvrdi legenda. Dok se poslanici plemića i varošana biraju direktnim glasanjem. ali mnogo više među plemićima i seljacima nego među građanima. Da bi neko bio izabran za poslanika plemstva ili građana. To je samo pokušaj da se ukrasi cvećem moderne ideologije jedan režim koji se oslanja na stvarne uslove ruskoga života. a to će i kolegijuma. ko ga imenuje svaka biračka skupština. i sveštenstvo. krunski i fabrički seljaci. m a koliki bio njihov posed. Svaka kozačka jedinica bira onaj broj poslanika koji je propisan od njihove vrhovne komande. KOMISIJA IZ 1767 GODINE Sazivanje komisije. No otkako su objavl jeni odeljci koji su bili izostavljeni iz prvobitnoga teksta. jedan poseban ukaz daje pravo glasa seljacima ekonomije i fabričkim se ljacima. naprotiv. Bilo je mnogobrojnih uzdržavanja od glasanja među biračima svih staleža. već Kat arine tu tvrdi. Poslanici državnih seljaka birani su po jedan na svaku pokrajinu. Sta lno nastanjeni inorodci biraju pojednog poslanika za svaku narodnost u svakoj po krajini. ali da ih je Katarina na zahtev plemića izbacila. Plemstvo bi ra po jednog poslanika na svaki okrug. bez obzira na stalež. a da bi ne ko bio izabran za seljačkog poslanika. Svaka varoš ima po jednog izabr anog poslanika. Mesne vlasti ne mešaju se u izborne radnje plemstva i gradova. stalno nastanjenih inorodaca i kozačkih jedinica. Kod koza ka se izbori vrše „prema starim običajima”. imaju biračko pravo. mora imati najmanje trideset godina. mučenja. P i pravilnik o sastavu te komisije i načinu biranja poslanika. ta legenda mora se konačno napustiti. a koju će sastaviti jedan: odbor od pet članova. telesnih kazni i konfiskacije njihovog i manja. seljaci ekonomije. Za rukovođenje izbori ma. svi stanovnici koji imaju zgradu. te komisije: pretstavnici centralnih državnih ustanova. Ona tu izjavljuje samo da treba izbegavati ztoupotrebljavanje spahiske vlasti. biti ože njen i imati decu. — Za vreme celoga proleća 1767 godine vršili su se izbori poslanika i sastavljanje svezaka. čas njihovom otvorenom . Izbori i sveske. dotada su samo trgovci i zanatlije bili članovi opštinske z ajednice. 3. jedan proglas ob komisije koja je imala da sastavi projekt novog Zakonika. poslanici državnih seljaka biraju se u tri stepena. a varoša ni jednog „starešinu” ili kmeta. zatim izaslanici plemstva. plemići svakog okruga najpre imenuju jednoga između sebe za „maršala plemstva”. U ovim tačkama njeno mišljenje ne zadovoljava veliku vlastelu. Iz nje su isključeni mužici.

Ali se tako štogod nije dogodilo: jedino je dvanaest gradova izabralo plemiće. No mnogi i od ovih poslednjih mogu uostalom takođe biti otsutni iz svoga mes ta stanovanja. objašnjava svoje uzdržavan je od glasanja svojim ubeđenjem da će rezultat tih izbora biti samo prazna larma i n ekorisne spletke. u svim sveskama izbegava se da se kritikuju osnovice tadašnjega r ežima. koji je toliko spreman da odobri sva ku inicijativu koja se odnosi na mesne interese. koji one primaju kao neospornu 31 6 . I drugi uzroci objašnjavaju uzdržavanje od glasanja. Tako su poslanici iz trgovačkih redova zauzeli u Komi siji prvo mesto. one skoro ne sadrže apstraktna i teoriska r asmatranja. i zato ima više uzdržavanja kod plemićskih birača nego kod va roških. od kojih su 10 sastavile c entralne ustanove. N eizbežno je da seljački poslanici budu malobrojni. 208 o d gradova. kojima se izbori ukazuju kao nova dužnost ko je oni žele da se otarase. 210 građani i 1. koju oni odbijaju da prime. Ovi rezultati s u. 155 plemstvo. još je teže. Nekoji vide u pozivu z a učestvovanje u izborima jednu novu obavezu. pozivajući se na proglas Petra III koji ih je oslobodio obavezne službe. 79 od slobodnih seljaka i 88 od kozaka i inorodaca. a plemići tek drugo. U izvesnim tačkama one se slažu.441 svesku. taj obrazovani spahija i pisac koji se interesuje za socijalna pitanja. ostaje ravnodušan prema sastavljanju novog Zakonika? To je otuda što se plemstvo. otkako su mu te povlastice date . U svojim Uspomenama. to je stoga što u to vreme postoji više gradova nego okruga. Bolotov. da odu u svoj okrug. odreklo svojih nekadašnjih političkih ambicija i interesuje se sada samo za 31 5 mesni život. Pojedinci kojim a je iz bilo kog razloga osporeno pravo glasa traže ga revnosno. u proleće. očevidno dele mišljenje Bolotova. Plemići iz izvesnih okruga. zbog ogromne razdal jine. jer nam one otkrivaju stanje ruskoga života i socijalna stremljenja toga doba. Izabrani poslanici doneli su u Komisiju 1. mnogi drugi stanovnici interesuju se živo za izbore i pokazuju čvrstu želju da iskoriste svoje izborno pravo. Na isto držanje naila zi se ponekad u varošima. izbori izazivaju ovde onde prilično žive borbe oko suprotstavljenih kandidacija. a kojih ima priličan broj. Kako to da jedan Bolotov. te da mogu odaslati svoga pretstavnika u Komisiju. one se interesuju za čisto praktična pitanja . pošto se od njih bira samo po jedan na svaku pokrajinu. Putovanje od vlastelinskog doma do glavnog okružnog me sta tada je veoma teško. Naposletku je poslano da zasedavaju u Komisiji 28 pretstavnika najglavnijih državn ih ustanova i 536 poslanika izabranih od naroda. posledica izbornog sistema koji je propisala carica. Daleko od toga da se vrše usred uopšte ravnodušno ti. za one koji stanuju u prestonici. Na dr ugom mestu. Što su gr adski poslanici brojniji od poslanika plemstva. među trgovcima. te bi tako ovi imali većinu u Komisiji. Nekoliko velikih industriskih i trgovačkih palanki bore se uporno i ponekad uspevaju da dobiju povlasticu da budu uvršćene u sp isak gradova. Verovatno se pretpostavljalo da će mnogi gradovi izabrati za poslanike plemiće. kada se dešavaju poplave i kada su putevi neprohodni. u velikoj meri. Izbori su bili zakazani u najnezgodnije doba godine. one posvećuju svu svoju pažnju stvarnim potrebama svakidašnjeg života. a to je izborna oblast prostranija od svih ostalih. za razliku od Katarininih Uputstava. koje je p re trideset godina onako žarko želelo da uzme učešća u centralnoj zemaljskoj upravi da bi pokušalo da izvojuje za sebe socijalne povlastice. Nasuprot tome. Skupa uzev. ove sves ke imaju veliku dokumentarnu vrednost. Neredi izbijaju m eđu mužicima lišenim svoga prestavništva. Pre svega.neodobravanju vladine inicijative. koji u svojim sveskama izjavljuju da nemaju da izraze nikakvu ličnu želju. a ponekad i nemogućno za mnoge spahije.066 seljaci. svi ostali gradovi izabral i su skoro isključivo trgovce. od kojih 161 od plemstva. pošto su oni obavezni da vrše izvesne službe po udaljenim mestima. poljoprivredne i druge.

Ali. kad treba to izvesti. razume se. konfis kacije imanja. za kojim u to vreme žude svi slobodni staleži. da njeni s tanovnici ne mogu da svrše nikakav građanski posao a da ne idu u prestonicu ili u gl avni grad pokrajine. Ali. samo u granicama koje im nameće taj režim traže one da se zadovolje njihove najpreče potrebe. S jedne stran e. već traže da se vlast približi narodu i da se na licu mesta pobrine o bitnim potrebama zajednic e decentrališući registrovanje svih civilnih radnji i poslova. Zato on i zahtevaju da iznos novčane kazne za uvredu nanesenu plemiću bude povećan. pa čak prema pojedinim sveskama i hapšenja. mučenja. mineralnih bl aga. Ali glavna povlastica. jer i oni p riželjkuju to pravo. to je isključivo pravo posedovanja zemlje i mužika. oni teže da pojačaju svoju vlast nad mužicima. oni polažu pravo da uživaju i povlastice drugih s taleža. Najzad. a jednog vrhovni državni pravobranilac. i traže da nad njima mogu naročito da izriču svakojake kazne.činjenicu. sve one traže uporno administrativnu decent ralizaciju. One traže pored ostalog i potpunu slobodu raspolaganja svim zgradama na njihovom posedu. iako država daje malo stanovništvu. u isti mah kada traže za sebe izvesne isključive povlastice. One ubedljivo pokazuju da je unutrašnjost zemlje potpuno žrtvovana prest onici i da je lišena svih blagodeti kulture. najupornije. S druge strane. što je uostalom u skladu sa njihovim interesima. One se ne bave političkom metafizikom kao Katarina. trgovci traže pravo da mogu trgovati i imati fabrike i industriska preduzeća kao povlasticu njihovoga staleža. u trenutku kada treba da se sast ane Komisija. — Na dan 30 jula/10 avgusta 1767 godine. traže takođe ukidanje ili smanjenje mnogih posrednih poreza i dažbina. Početak rada Komisije. i koj u sve sveske zahtevaju. bankarski kredit. ona koja treba da stvara razliku između plemstva i drugih staleža. Pošto je on z . koja pokazuju da su. Na četvrtom mestu. da je bez škola. Potrebno je pre svega naimenovati j ednog pretsednika ili „maršala”. od kojih dvojicu predlaže Komisija. sve sveske se slažu u pitanju opšteg u ređenja države: one ostaju čvrsto pristalice jedne države zasnovane na tačnom određivanju pr ava i dužnosti svakog staleža. S jedne strane. k ao i opozivanje zakona koji ograničavaju eksploataciju šuma. Bibikov. Carica ima da ga izabere između tri kandidata. S druge strane. pošto ukoliko seljak bude m anje plaćao poreskim vlastima. vršenje lekarske p rakse. tražeći da se to 31 7 pravo uskrati plemstvu. nad kojima oni žele da budu jedini gospodari. a to je jedan spahija iz oblasti Kostrome. Ova razilaženja u gledištima. iako oslobođeni neposrednih poreza. utoliko će moći više da plaća spahiji. Prema mužicima oni igraju dvostruku ulogu. oni opisuju b edu seljaka u najživljim bojama i revnosno ih uzimaju u zaštitu od zahteva poreskih vlasti. Ona je izabrala ovoga trećeg. ali i plemići. telesnih kazni. Najzad. da bi „plemićski red bio odvojen na osn ovu svojih prava i povlastica od ostalih ljudi drugoga ranga i porekla”. da bude stvorena jedna no va škola za plemiće. Plemići uporno traže proširenje svojih povlastica. naročito pravo da se bave trgovinom i da imaju fabrike i industriska pr eduzeća. školu. ona ga teško pritiskuje poreskim nametima. bez lekara. jer i on i sami žele da se odadu trgovačkim poslovima. seljaci i građani čine to. ispoljiće se jasno u tok u poslaničkih diskusija. ribolova. da plemići budu izuzeti od primenjivanja smrtne kazne. Na trećem mestu. one se više ne slažu. itd. S druge strane. one konstatuju da. itd. socijalne pregrade spremne da popucaju. Državni seljaci suprotstavljaju se u isti mah i trgovcima i plemićima. oni se izjašnjavaju protiv zahteva trgovaca koji traže monopol trgovine. Sve bez izuzetka traže smanjivanje poreza i dažbina. Oni takođe uporno traže da se mesna upravna vlast preda u r uke činovnicima koje bi biralo plemstvo. podrazumevajući tu i robi ju sa progonstvom. jer su n jihovi interesi ponekad potpuno suprotni. gde se deca plemića ne bi mešala sa decom iz nižih staleža. oni ustaju protiv nepo pustljivosti plemića koji hoće da zadrže za sebe pravo da imaju mužike. oni u isti mah žele da sa plemstvom dele pravo da imaju muži ke. sednice Ko misije svečano su otvorene u prisustvu carice.

dopuštenje da uz mu u zakup prazna zemljišta koja pripadaju državi i da smeju trgovati po vašarima i gr adskim tržištima. či m se prešlo na ozbiljan rad. osim onima koje bi car . starešina glavnog magistrata i o sam poslanika plemića. Uprkos činje nicama. pret sednik. u toku koje se vidi da su i sami plemići međusobno podeljen i. a to će reći na izbor jedne „nadzorne komisije”. Ispitivanje seljačkih svezaka. Diskusija prati korak po korak te sveske koje su b ile sastavljene bez sistematskog plana. povećavanje njihovih zemljišnih parcela. Očekujući da one budu u mogućnosti da pod nesu svoje radove. Posle toga izabrano je nekoliko specijaliih komisija za redigovanj e projekata raznih delova Zakonika. Jedino je priznata potreba da se uprosti sudski postupak. Mudra. — Pretsednik. Trgovci poslanici su na taj način potisnuti u pozadinu . koja je imal a da nadgleda tok poslaničkog rada. U toku debate koju su pokrenuli ovi zahtevi. pročitano je caričino uputstvo. smanjivanje nameta i poreza koji 31 8 pritiskuju slobodne seljake. zato poslanici moraju bez reda prelaziti s jednog pitanja na drugo. On propoveda da plemstvo treba da bude nasledna oligarhija. koji po svojoj volji određuje dnevni red. mešajući službu caru sa plemićskim položajem. U njima se traži uprošćenje sudskog postupka.auzeo svoje mesto. 69 govornika uzelo je reč. Komisija diskutuje o zakonima koji se tiču plemstva. Posle toga dve sednice posveće ne su traženju titule koju Komisija hoće da dodeli Katarini u znak zahvalnosti što je sazvala poslanike. prema tome izabrana su još pet kandidata. a naročito najrečitiji među njima. Iz ove pobede trgovci uostalom nisu izvukli nikakvu korist. nedostupna ljudima niskoga porekla. on traži opozivanje zakona Petra I. od kojih carica treba da izabere petoricu. Suprotno ovome. Ali. knez Ščerbatov. Kada se počelo sa određivanjem kandidata. svojim oratorskim efektima. od kojih su četvorica trg ovci. Od 20/31 avgusta do 11/22 septembra 1767 godine. ko zna zbog čega. brane pravo seljaka da trguju poljop rivrednim proizvodima. Plemići i trgovci se slažu i u tome da treba odbaciti zahtev da s e povećaju seljačke parcele. U ovoj diskusiji uzeli su učešća samo poslanici plemići. Izabrana je titula „Katarina Velika. No oni ne smatraju da su pobeđeni i traže da se izaberu još pet kandidata. i da s e sticanje plemićske titule pomoću službovanja treba sasvim da ukine. dok se trgovci tome oštro protive. Knez Ščerbatov se ističe svojim vatrenim govorništvom. što bi se one delimično renele na trgovce. — Od 11/22 septembra do 2/13 oktobra. Staro plemstvo je vazda kritikovalo Tablicu rangova Petra Velikog koja. on pokušava da dokaže kako je Petar I smatrao Tablicu rangova samo kao jednu . To je velika govor nička utakmica. Mati Otadžbine”. Staro i novo plemst vo dolaze u žestok sukob u toku debate. Plemići i trgovci složno su se izjasnili da su žalbe koje se odnose na namete i porez preterane. stavlja najpre na diskusiju nekoliko svezaka državnih seljaka iz severnih oblasti i sveske inorodaca sa Volge. u toku jedanaest sednica. plemstvo i trgovci počinju da se sudaraju. a li pristaje da primi treći. Usred najžešće diskusije. Katarina se odriče onih dvaju prvih epiteta. posebnom i izuzetnom milošću. dvanaest svezaka slobodnih seljaka pročitano je i pretreseno. Svi ostali zahtevi izazvali su žive kritike. Nji hov predlog stavljen je na glasanje i usvojen sa većinom od 26 glasova (225 protiv u 199). poslanici plem ići. hteo da nagradi za njihove značajne usluge. plemići se boje da će se smanjivanje poreza slob odnih seljaka moći izvesti samo ako se povećaju porezi njihovih mužika. a nekoliko poslanika plemića izražavaju želju da se pusta držav na zemljišta radije prodadu ili čak poklone plemstvu. prekida odjednom ispitivanje seljačkih svezaka da bi prešao na ispitivanje zakonskog položaja plemića. sastavljena od sl avnih porodica. prva desetorica izabranih su petrogradski mitropolit. a tr