Visoka medicinska škola strukovnih studija „Milutin Milanković“ Beograd

Asepsa, antisepsa i sterilizacija
Seminarski rad

Predmet: Zdravstvena nega

Profesor: Prof. dr sc. med. Ljiljana Kulić

Student: Katarina Nikolić br. indeksa с68

...............................................................................................................................................................................10 Literatura.....................................................................................................................4 2...........3 1..........Beograd............................... Sadržaj Uvod................................................ Antisepsa.7 Zaključak...................11 2 ..........................................................................................................................1 Antiseptici...................... Asepsa.............................................................4 1............................................................... 2012.........................................

kateteri). adsorpcije. Nikako ne možemo reći da se koža steriliše. igle. a da ne izazivaju oštećenja. prekrivači-komprese. Asepsa predstavlja odsustvo patogenih mikroorganizama ili infekcije u živom tkivu. Za ostvarenje istog koriste se antiseptici. Antisepsa je postupak uništavanja prouzrukovača infekcije u tkivima organizama ili sa instrumenata i aparata koji su zagađeni mikroorganizmima. taloženja belančevina i promeni pH. Sterilizacija podrazumeva uništavanje svih mikroorganizama uključujući vegetativne oblike i spore. Sterilizacija se sprovodi na predmetima koji dolaze u kontakt sa tkivom ili ulaze u krvne sudove (instrumenti. Antiseptici su najčešće razređeni dezinficijensi koji se mogu koristiti na živom tkivu. U svrhu poboljšanja operativnih tehnika i sprečavanja nastanka hirurških infekcija treba poštovati principe asepse i antisepse. U postupku antisepse se koriste razne supstancije hemijskog ili biološkog porekla. što neposredno utiče na život mikroorganizama te ih ubija ili umanjuje njihovu virulence. Delovanje antiseptika je fizičko i hemijsko. Antiseptici su sredstva koja koristimo za uništavanje mikroorganizama na koži pacijenata za vreme pripreme pacijenta za operaciju. a sprovodi se fizikalnim i hemijskim metodama. dehidracije.Uvod S razvojem tehnike i drugih biomedicinskih nauka omogućen je i razvoj novih hirurških metoda. 3 . a zasniva se na principima osmoze.

b) bakteriostatsko-samo sprečavaju njihov rast. anti-protiv. Antisepsa Antisepsa (gr. promene pH. Antiseptici mogu ubrzati pojavu demarkacione upale. a neka mogu da se rastvore u tkivu. apsorpcije. bez da ih nužno ubije. Kako će oni delovati zavisi od njihove koncetracije. Sva hemijska sredstva deluju delimično nepovoljno tako što pojačavaju sekreciju. demarkaciju rane granulacijom. a rane tretiramo antisepticima. pripremanje operativnog polja. Primenjuju se hipertonične otopine. 1. U smislu antisepse se sprovodi isecanje kontaminirane rane. sepsis-truljenje) označava prevenciju sepse antiseptičkim sredstvima.1. Materijal pripremljen anti-odnosno aseptički je dezinficiran. Aseptic je bez infekcije i sterilan…“ Njihovo dejstvo može da bude: a) baktericidno-potpuno odstranjuju patogene mikroorganizme. Asepsa se postiže fizikalnim metodama. sušenje rane.razvoj i razmnožavanje. taloženja belančevina. ali i temperature koja pojačava i ubrzava njihovo dejstvo. Dorland's kaže: „Antiseptik inhibira rast i razvoj mikroorganizama. rana. pa deluju toksično. pa povećavaju prijemljivost okolnog tkiva za infekcije. aparata i instrumenata.1 Antiseptici U hirurgiji su najviše u upotrebi: 4 . dehidracije. Neka antiseptična sredstva mogu da deluju nadražajno na tkivo. Antiseptici deluju na principu osmoze. materijala za šivenje. antisepsa je postupak suzbijanja i uništavanja patogenih bakterija u rani ili predmetima koji dolaze u dodir s ranom. Hemijski antiseptici su ona sredstva koja se u hirurgiji koriste za hirurško pranje ruku. posebno ukoliko nemamo mogućnost korišćenja antibiotika. Odnosno. Za njeno postizanje se koristimo hemijskim sredstvima. Za dezinfekciju hirurškog materijala danas koristimo asepsu.

ne usporava zaraštanje rana. pa se koristi pre operacije i pri previjanju rane. ali što dalje od rane. Međutim. U kontaktu sa sadržajem iz rane. pošto služi za ispiranje kao destilovana voda. On u kontaktu sa ranom. čija se pena ispira 0. opekotina. ne izaziva alergiju i nema kontraindikacija za njihovu upotrebu.9% NaCl-om (fiziološki rastvor). Povidon jodid je 1% vodeni rastvor organski vezanog joda. opreme i uređaja za njegu i lečenje bolesnika. Povidon pena-Izosept) P – 7. telesnih šupljina. Meša se u svakoj razmeri sa vodom. razlaže se na vodu i kiseonik. izvrstan je za uništavanje anaerobnih (koji se razvijaju bez kiseonika) mikroorganizama u rani. U kontaktu sa bakterijama taloži proteine.Hidrogen (H2O2)3%)-bistar. Iz toga razloga ne sme se koristiti za dezinfekciju rana u blizini krvnih sudova(mogućnost nastanka vazdušne embolije). zagnojenih i inficiranih rana. rana. 5 za previjanje pacijenata. kože pre punkcije i operacije. zadužena dezinfekciji okoline i same rane. gangrena. fiziološka otopina nije dezinfekciono sredstvo. sadrži pomoćne supstance anjonske nejonske deterdžente koji stvaraju obilnu penu pri čišćenju kože. bezbojan. peni i na taj način mehanički izbacuje mikroorganizme preko rubova rane i na taj način deluje baktericidno. Brzo deluje. glicerinom i etrom.5 %. npr. bez mirisa. vagine i rektuma. tetanus. Benzin se koristi za skidanje nečistoća na koži. ali se obavezno nalazi na kolicima za previjanje. Za okolinu rane koristi sledeće antiseptike : • • • benzin alkohol povidon jodid rastvor Svaki od njih sipa na sterilan tupfer i u jednom pravcu „čisti“okolinu rane i tako 3 puta. Za samu ranu najčešće se koriste: • • 3% hidrogen. u tečnom stanju. Koristi se za dezinfekciju ruku. Alkohol (spiritus concentratus) je lako isparljiva bezbojna tečnost. nije toksičan. primenjuje pri i . ne oštećujeciju kožu i sluzokožu. karakterističnog mirisa. Na kolicima za previjanje obavezno se nalaze ova antiseptična sredstva koja medicinska sestra-tehničar.

5-2h. kuhinje. Rublje i posteljina se potapaju u rastvor u kome ostaju do 60min. ruku (hibisept rastvor 5%) sluzokože. Slabo je toksičan. Sapuni se koriste za dezinfekciju ruku i operativnog polja.. Hibisept je antiseptično sredstvo koje uništava bakterije. Rastvor je žute boje. mokraćne bešike. mokraćne bešike i vagine (hibisept tinktura). uha. bez boje i mirisa. nije toksičan. ne nadražuje tkiva. tj.a izlučuje se urinom. Služi za ispiranje rana. Zatim se isperu pod mlazom tekuće vode i osuše. deterdženti. U skorije vreme u svakodnevnoj praksi na hirurgiji se koriste različita antiseptična sredstva... Razmekšavaju sloj kože i pomažu odstranjenje površinskog sloja epitela sa prljavštinom i mikroorganizmima. rana. Sanitarne prostorije se prskaju sprejom izosana.5% rastvoru koristi se za ispiranje očiju. prostorije intenzivne njege. Izosan je rastvor koji se napravi tako što se 2gr ovoga praha sipa u 5l vode. nosa. Resorbuje se u tkivima. U 0. ne nadražuje kožu i sluzokožu. Biološki antiseptici se primjenjuju: • • za sprečavanje razvoja infekcije u rani kao metod lečenja 6 . dezinfikuju bolesničke sobe. U primjeni su i razni sapuni. viruse i spore.• povidon jodid-rastvor Na kolicima za previjanje rana još se nalaze: • • Rivanol kao rastvor od 1gr praha na 1l destilovane vode. kupatila sa wc-om. instrumenata i rublja.operacioni blok. a deluje i na gram pozitivne i gram negativne bakterije. vagine. Omnisan 5% koriste pomoćne radnice na klinikama kada peru. Ovde se potapa kuhinjsko posuđe i pribor za jelo 1. Koristi se za dezifekciju kože. Desol 1% koristi se za dezinfekciju površinskih rana. ruku. opekotina. a zatim se peru u mašini za pranje rublja. i to tako što se u 1l vode sipa se 20ml omnisana. • • Asepsol-bistar. rektuma.

1-2gr Cefazolin-po nalogu hirurga. Kod pacijenata koji nisu vakcinisani. Hirurg na temperaturnoj listi ordinira vakcinu i serum . antibiotik u prašku.• za povećavanje imunobioloških snaga organizma U ovu vrstu spadaju: a) Antibiotici U velikoj meri su suzbijene infekcije. 1ml anatoksina. antigene (živi mikroorganizmi sa oslabljenom virulencijom) koje se unose organizam da bi se stvorila specifična antitela koja će da štite organizam od određenih zaraznih bolesti. U organizam se unose gotova antitela koja neutrališu toksine i izlučuju se za dve do tri nedelje. Daju se preoperativno (2h pre operacije) npr. Mogu se primenjivati (intramuskularno)-im. U hirurgiji danas.u svakodnevnoj praksi. Ovo je aktivni vid imunizacije-organizam se sam „bori“da stvori antitela na unete antigene. peroralno i parenteralno (intravenski) iv i 2. rastvori se u 500ml 0. Asepsa 7 . b)Vakcine To su imunobiološke supstance.od velike važnosti je njihova primena. proširene su indikacije za operativni rad i omogućeno primarno zarastanje rane. infekcije.U postoperativnom toku se nastavlja primjena antibiotika.9% NaCl i to se priključuje pacijentu iv. U hirurgiji se primenjuje antitetanusna zaštita kod svih politrauma. a smanjene su mogućnosti postoperativnih komplikacija. po pismenom nalogu u svrhu prevencije postoperativnih komplikacija. c) Serumi Ovo je pasivni vid imunizacije ljudi za određene bolesti. kao infuzija. daje se seroprofilaksa-250-500 IJ humanog antitetanusnog imunoglobulina.Zaštita se daje intramuskularno u roku 2448h od nastanka povrede.

Ovaj metod se koristi najviše u mikrobiološkim laboratorijama. a zatim se hladi na vazduhu.5 min. Osnovni metod asepse kojim se ovo postiže je sterilizacija.tubusi ili od plastike. kao i svega ostalog što dolazi u dodir sa pacijentom i operativnim poljem. Hemijska sterilizacija Postoje 2 vida ove sterilizacije.Predstavlja skup mera kojima se postiže potpuno uništavanje mikroorganizama sa predmeta. stakla. zajedno sa formalinskim tabletama. fini gumeni i plastični instrumenti koji bi se oštetili drugim vidovima sterilizacije b) Suva hemijska sterilizacija (formalinskim tabletama) U posebnim plastičnim ili metalnim kasetama se stavljaju predmeti koji se žele sterilisati (obično od gume)-sonde. osuše. 1-2 sata Ova sterilizacija može da se izvede i žarenjem. potapaju u dezinfekciono sredstvo. instrumenata i materijala.Suva sterilizacija sredstvo sterilizacije:vreo vazduh mesto sterilizacije:sterilizator Postoje dva tipa sterilizatora. Drugi sterilizator ima pokretnu traku na kojoj prolaze predmeti ispod grejača sa infracrvenim zrakama. Jedan je čiji se zid zagreva i pomoću termostata se održava temperatura. Stavlja se 6-8 tableta koje 8 . Sterilizacija može da se primenjuje na više načina: 1. 160o Vreme sterilizacije:7-10 minuta. Sterilizacija se odvija na temperaturi od 160-180o 60 minuta. Predmeti se predhodno peru pod mlazom tekuće vode. ponovo peru. To su: a) Vlažna hemijska sterilizacija Ovim načinom se potapaju predmeti i materijali kao što su optički instrumenti. Temperatura u sterilizatoru: 180o. Materijal koji se steriliše može biti od metala. porcelana. Predmet se zagreva nad plamenom dok se ne užari. 170o.aspiracioni kateteri. Sterilizator radi na 180o u trajanju 7.

Sterilizacija ultraljubičastim zracima Ostvaruje se pomoću tzv. Sterilizacija traje 12-18 časova. 9 . mikrohirurški instrumenti.bolničkim prostorijama. zamenjuju se novim. kvarcnih lampi koje emitujuultraljubičaste zrake koje su baktericidne. bolesničkim sobama i dr. Sterilizacija filtriranjem Ovaj vid sterilizacije se prvenstveno koristi u farmaceutskoj industriji kojim se sterilišu različiti infuzioni rastvori koji se ne mogu izlagati visokim temperaturama. previjalištima.5 bara 30-60 minuta.isparavaju. 5. tj. kancerogen. Pre upotrebe ovi predmeti se uvek isperu fiziološkim rastvorom. a mikroorganizmi ostaju na filteru. Pore na filteru su manje od većine mikroorganizama i na taj način tečnost prolazi kroz njih. Ovi zraci oštećuju ćelijske nukleinske kiseline. a pri tom ga ne oštećuje. Na ovaj način se sterilišu laboratorijski aparati. rađaonama. Ako dođe do raspada tableta. pa se nastoji izbaciti iz upotrebe i zameniti drugim metodama. Za vreme ove sterilizacije ne sme se boraviti u prostoriji zbog štetnog dejstva ultraljubičastih zraka na vid. Sterilizacija traje 72 sata.Gas prodire u sve pore materijala koji se steriliše. Plinska sterilizacija Etilen-oksidom (hemijska materija u gasovitom stanju) na 55o. podova i zidova u operacionim salama. Sprovodi se u aseptičnim uslovima na sterilnim filterima. a manje je toksičan od etilenoksida. Proces se odvija u sterilizatoru na temperaturi od 60o-70o tokom 1-3 sata. Formaldehid je plin koji nije eksplozivan i manje je toksičan čije pare vrše sterilizaciju.Ovom metodom se uspešno uništavaju svi oblici mikroba i pri tom ne izazivaju koroziju i menja strukturu materijala koji se steriliše. Formalinski prah je toksičan. Ova metoda se koristi za sterilizaciju vazduha.

sprečava rast i razmnožavanje. tako da se ove dve metode dopunjuju. time se ona razlikuje od antisepse. i tom smislu pripremamo zavojni materijal i instrumente tako da budu sterilni (aseptični). u kom slučaju ga valja. U savremenoj medicini (hirurgiji) rad se odvija pretežno pod uslovima asepse. Antisepsa je postupak kod kojeg se hemijskim sredstvima uništavaju svi oblici mikroorganizama. Aseptičan rad u medicini je onaj pri kome se upotrebljava samo material koji je prethodno potpuno očišćen od klica. da zagade ranu. Tako je pojam aseptičan (sterilan) apsolutan pojam: ne sme postojati nikakva klica na sterilnom predmetu. ni patogene ni apatogene klice. ako je potrebno. koja služi hemijskim metodama. Cilj asepse je potpuno uništenje klica i u tome smislu se služimo fizičkim metodama (toplota).Zaključak Asepsa je postupak kojim se služimo u profilaktičkom uništavanju klica i kojim sprečavamo njihov prodor u organizam. Materijal pripremljen metodama antisepse je dezinfikovan i ostaje i posle eventualnog prodora klica u njega jer antiseptička sredstva kojim je pripremljen deluju i dalje ukoliko ima uslova za to. Predmet koji je podvrgnut pravilnoj sterilizaciji postaje sterilan i ne sme da sadrži nikakve klice. ponovo sterilisati. Tako pripremljen materijal ostaje sterilan sve dok ne dođe do ponovnog zagađenja. relativan: klice ne postoje ili ako postoji. međutim. Postupak kojim se služimo u asepsi zove se sterilizacija (priprema materijala fizičkim metodama-toplotom. a tekovine antisepse se primenjuju kad je potrebno. Asepsa je metoda profilakse (prevencije). a ne isključuju jedna drugu kao ranije. kad je jedna od ovih dveju metoda dominirala. Primenom aseptičkih metoda sprečavamo da klice prodru u organizam. smanjuje njihov broj. a antisepsa je metoda profilakse i terapije. odnosno sterilan ili aseptičan tj. materijal koji ne sadrži nikakve. Ovaj materijal postaje takav pošto smo uništili sve klice u njemu. zračenjem ili gasom). Pojam dezinfikovana je. mikroorganizme. 10 . one su tako oslabljene da ne mogu izazvati infekciju.

net/studentski_radovi/Kirurgija-cijela.scribd.hlede. http://sh. http://skriptice9.com/doc/4385506/Naela-rada-i-pravila-ponaanja-uoperacijskoj-sali 3.org/wiki/Op%C5%A1ta_hirurgija 11 .ba 4.wikipedia. http://www.Literatura 1.pdf 2.blogger. http://www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful