Visoka medicinska škola strukovnih studija „Milutin Milanković“ Beograd

Asepsa, antisepsa i sterilizacija
Seminarski rad

Predmet: Zdravstvena nega

Profesor: Prof. dr sc. med. Ljiljana Kulić

Student: Katarina Nikolić br. indeksa с68

....................................... Sadržaj Uvod....................................................... Asepsa........................................................................................................................................................ 2012.........................................................Beograd...........................................11 2 ...............1 Antiseptici...................................................................................................4 2.................................................4 1...................................................... Antisepsa................................................................10 Literatura........................................3 1..7 Zaključak....................................................

U postupku antisepse se koriste razne supstancije hemijskog ili biološkog porekla. Asepsa predstavlja odsustvo patogenih mikroorganizama ili infekcije u živom tkivu. Antiseptici su najčešće razređeni dezinficijensi koji se mogu koristiti na živom tkivu. a zasniva se na principima osmoze. Delovanje antiseptika je fizičko i hemijsko. adsorpcije. što neposredno utiče na život mikroorganizama te ih ubija ili umanjuje njihovu virulence. prekrivači-komprese. 3 . U svrhu poboljšanja operativnih tehnika i sprečavanja nastanka hirurških infekcija treba poštovati principe asepse i antisepse. taloženja belančevina i promeni pH. igle. dehidracije. Sterilizacija podrazumeva uništavanje svih mikroorganizama uključujući vegetativne oblike i spore. a sprovodi se fizikalnim i hemijskim metodama. Sterilizacija se sprovodi na predmetima koji dolaze u kontakt sa tkivom ili ulaze u krvne sudove (instrumenti.Uvod S razvojem tehnike i drugih biomedicinskih nauka omogućen je i razvoj novih hirurških metoda. Antisepsa je postupak uništavanja prouzrukovača infekcije u tkivima organizama ili sa instrumenata i aparata koji su zagađeni mikroorganizmima. a da ne izazivaju oštećenja. Za ostvarenje istog koriste se antiseptici. kateteri). Antiseptici su sredstva koja koristimo za uništavanje mikroorganizama na koži pacijenata za vreme pripreme pacijenta za operaciju. Nikako ne možemo reći da se koža steriliše.

promene pH. rana. Dorland's kaže: „Antiseptik inhibira rast i razvoj mikroorganizama. pa povećavaju prijemljivost okolnog tkiva za infekcije. 1. ali i temperature koja pojačava i ubrzava njihovo dejstvo. a neka mogu da se rastvore u tkivu. Odnosno.razvoj i razmnožavanje. Materijal pripremljen anti-odnosno aseptički je dezinficiran. sušenje rane. a rane tretiramo antisepticima. b) bakteriostatsko-samo sprečavaju njihov rast. aparata i instrumenata.1 Antiseptici U hirurgiji su najviše u upotrebi: 4 . Neka antiseptična sredstva mogu da deluju nadražajno na tkivo. sepsis-truljenje) označava prevenciju sepse antiseptičkim sredstvima. Sva hemijska sredstva deluju delimično nepovoljno tako što pojačavaju sekreciju. demarkaciju rane granulacijom. Primenjuju se hipertonične otopine. U smislu antisepse se sprovodi isecanje kontaminirane rane. materijala za šivenje. Aseptic je bez infekcije i sterilan…“ Njihovo dejstvo može da bude: a) baktericidno-potpuno odstranjuju patogene mikroorganizme. Za dezinfekciju hirurškog materijala danas koristimo asepsu. posebno ukoliko nemamo mogućnost korišćenja antibiotika. Asepsa se postiže fizikalnim metodama. Hemijski antiseptici su ona sredstva koja se u hirurgiji koriste za hirurško pranje ruku. taloženja belančevina. dehidracije. Kako će oni delovati zavisi od njihove koncetracije. Za njeno postizanje se koristimo hemijskim sredstvima. pripremanje operativnog polja.1. anti-protiv. Antiseptici deluju na principu osmoze. Antiseptici mogu ubrzati pojavu demarkacione upale. bez da ih nužno ubije. pa deluju toksično. antisepsa je postupak suzbijanja i uništavanja patogenih bakterija u rani ili predmetima koji dolaze u dodir s ranom. apsorpcije. Antisepsa Antisepsa (gr.

bez mirisa. ne oštećujeciju kožu i sluzokožu. On u kontaktu sa ranom. Meša se u svakoj razmeri sa vodom. Brzo deluje. fiziološka otopina nije dezinfekciono sredstvo. U kontaktu sa bakterijama taloži proteine. 5 za previjanje pacijenata. nije toksičan. u tečnom stanju. vagine i rektuma. ali što dalje od rane. opreme i uređaja za njegu i lečenje bolesnika. primenjuje pri i . tetanus. Međutim. čija se pena ispira 0. ne izaziva alergiju i nema kontraindikacija za njihovu upotrebu. pa se koristi pre operacije i pri previjanju rane. bezbojan. opekotina. karakterističnog mirisa. Povidon pena-Izosept) P – 7. Benzin se koristi za skidanje nečistoća na koži. zadužena dezinfekciji okoline i same rane.9% NaCl-om (fiziološki rastvor). kože pre punkcije i operacije. razlaže se na vodu i kiseonik.Hidrogen (H2O2)3%)-bistar. Na kolicima za previjanje obavezno se nalaze ova antiseptična sredstva koja medicinska sestra-tehničar. gangrena. Povidon jodid je 1% vodeni rastvor organski vezanog joda. rana.5 %. telesnih šupljina. npr. peni i na taj način mehanički izbacuje mikroorganizme preko rubova rane i na taj način deluje baktericidno. zagnojenih i inficiranih rana. glicerinom i etrom. Za samu ranu najčešće se koriste: • • 3% hidrogen. Koristi se za dezinfekciju ruku. U kontaktu sa sadržajem iz rane. izvrstan je za uništavanje anaerobnih (koji se razvijaju bez kiseonika) mikroorganizama u rani. Iz toga razloga ne sme se koristiti za dezinfekciju rana u blizini krvnih sudova(mogućnost nastanka vazdušne embolije). ali se obavezno nalazi na kolicima za previjanje. Za okolinu rane koristi sledeće antiseptike : • • • benzin alkohol povidon jodid rastvor Svaki od njih sipa na sterilan tupfer i u jednom pravcu „čisti“okolinu rane i tako 3 puta. sadrži pomoćne supstance anjonske nejonske deterdžente koji stvaraju obilnu penu pri čišćenju kože. pošto služi za ispiranje kao destilovana voda. ne usporava zaraštanje rana. Alkohol (spiritus concentratus) je lako isparljiva bezbojna tečnost.

deterdženti. kuhinje.a izlučuje se urinom.• povidon jodid-rastvor Na kolicima za previjanje rana još se nalaze: • • Rivanol kao rastvor od 1gr praha na 1l destilovane vode.. Koristi se za dezifekciju kože. mokraćne bešike. dezinfikuju bolesničke sobe. Rastvor je žute boje.5-2h. Služi za ispiranje rana.5% rastvoru koristi se za ispiranje očiju.operacioni blok. Ovde se potapa kuhinjsko posuđe i pribor za jelo 1. ruku. U skorije vreme u svakodnevnoj praksi na hirurgiji se koriste različita antiseptična sredstva. tj. rektuma. mokraćne bešike i vagine (hibisept tinktura). Razmekšavaju sloj kože i pomažu odstranjenje površinskog sloja epitela sa prljavštinom i mikroorganizmima. Slabo je toksičan. ne nadražuje kožu i sluzokožu. nosa. Sapuni se koriste za dezinfekciju ruku i operativnog polja. i to tako što se u 1l vode sipa se 20ml omnisana. viruse i spore. prostorije intenzivne njege. Rublje i posteljina se potapaju u rastvor u kome ostaju do 60min. Sanitarne prostorije se prskaju sprejom izosana. U 0. ruku (hibisept rastvor 5%) sluzokože. vagine. rana. instrumenata i rublja.. nije toksičan. uha. a zatim se peru u mašini za pranje rublja. Biološki antiseptici se primjenjuju: • • za sprečavanje razvoja infekcije u rani kao metod lečenja 6 . Desol 1% koristi se za dezinfekciju površinskih rana. kupatila sa wc-om. Hibisept je antiseptično sredstvo koje uništava bakterije. U primjeni su i razni sapuni. a deluje i na gram pozitivne i gram negativne bakterije. Omnisan 5% koriste pomoćne radnice na klinikama kada peru.. Resorbuje se u tkivima. Izosan je rastvor koji se napravi tako što se 2gr ovoga praha sipa u 5l vode. bez boje i mirisa. ne nadražuje tkiva. opekotina. Zatim se isperu pod mlazom tekuće vode i osuše. • • Asepsol-bistar.

Hirurg na temperaturnoj listi ordinira vakcinu i serum . U organizam se unose gotova antitela koja neutrališu toksine i izlučuju se za dve do tri nedelje.od velike važnosti je njihova primena. a smanjene su mogućnosti postoperativnih komplikacija.Zaštita se daje intramuskularno u roku 2448h od nastanka povrede. Mogu se primenjivati (intramuskularno)-im. 1ml anatoksina. Ovo je aktivni vid imunizacije-organizam se sam „bori“da stvori antitela na unete antigene. antibiotik u prašku. b)Vakcine To su imunobiološke supstance. daje se seroprofilaksa-250-500 IJ humanog antitetanusnog imunoglobulina.u svakodnevnoj praksi.U postoperativnom toku se nastavlja primjena antibiotika. infekcije. U hirurgiji se primenjuje antitetanusna zaštita kod svih politrauma. Asepsa 7 . rastvori se u 500ml 0. c) Serumi Ovo je pasivni vid imunizacije ljudi za određene bolesti.• za povećavanje imunobioloških snaga organizma U ovu vrstu spadaju: a) Antibiotici U velikoj meri su suzbijene infekcije. U hirurgiji danas. proširene su indikacije za operativni rad i omogućeno primarno zarastanje rane.1-2gr Cefazolin-po nalogu hirurga. Kod pacijenata koji nisu vakcinisani. kao infuzija. peroralno i parenteralno (intravenski) iv i 2. Daju se preoperativno (2h pre operacije) npr.9% NaCl i to se priključuje pacijentu iv. po pismenom nalogu u svrhu prevencije postoperativnih komplikacija. antigene (živi mikroorganizmi sa oslabljenom virulencijom) koje se unose organizam da bi se stvorila specifična antitela koja će da štite organizam od određenih zaraznih bolesti.

Sterilizator radi na 180o u trajanju 7. Sterilizacija se odvija na temperaturi od 160-180o 60 minuta. kao i svega ostalog što dolazi u dodir sa pacijentom i operativnim poljem. potapaju u dezinfekciono sredstvo. Predmet se zagreva nad plamenom dok se ne užari.tubusi ili od plastike. 160o Vreme sterilizacije:7-10 minuta. 170o. To su: a) Vlažna hemijska sterilizacija Ovim načinom se potapaju predmeti i materijali kao što su optički instrumenti. ponovo peru. Drugi sterilizator ima pokretnu traku na kojoj prolaze predmeti ispod grejača sa infracrvenim zrakama. a zatim se hladi na vazduhu.aspiracioni kateteri.Suva sterilizacija sredstvo sterilizacije:vreo vazduh mesto sterilizacije:sterilizator Postoje dva tipa sterilizatora. instrumenata i materijala. porcelana. Materijal koji se steriliše može biti od metala. Predmeti se predhodno peru pod mlazom tekuće vode. Ovaj metod se koristi najviše u mikrobiološkim laboratorijama.Predstavlja skup mera kojima se postiže potpuno uništavanje mikroorganizama sa predmeta. stakla. Osnovni metod asepse kojim se ovo postiže je sterilizacija. zajedno sa formalinskim tabletama. Temperatura u sterilizatoru: 180o. Stavlja se 6-8 tableta koje 8 . fini gumeni i plastični instrumenti koji bi se oštetili drugim vidovima sterilizacije b) Suva hemijska sterilizacija (formalinskim tabletama) U posebnim plastičnim ili metalnim kasetama se stavljaju predmeti koji se žele sterilisati (obično od gume)-sonde. 1-2 sata Ova sterilizacija može da se izvede i žarenjem.5 min. Sterilizacija može da se primenjuje na više načina: 1. Hemijska sterilizacija Postoje 2 vida ove sterilizacije. osuše. Jedan je čiji se zid zagreva i pomoću termostata se održava temperatura.

5 bara 30-60 minuta. Za vreme ove sterilizacije ne sme se boraviti u prostoriji zbog štetnog dejstva ultraljubičastih zraka na vid.isparavaju. Na ovaj način se sterilišu laboratorijski aparati. Pore na filteru su manje od većine mikroorganizama i na taj način tečnost prolazi kroz njih.Gas prodire u sve pore materijala koji se steriliše. previjalištima. Sterilizacija traje 72 sata. kancerogen. Formalinski prah je toksičan. kvarcnih lampi koje emitujuultraljubičaste zrake koje su baktericidne. podova i zidova u operacionim salama. Formaldehid je plin koji nije eksplozivan i manje je toksičan čije pare vrše sterilizaciju. Sterilizacija filtriranjem Ovaj vid sterilizacije se prvenstveno koristi u farmaceutskoj industriji kojim se sterilišu različiti infuzioni rastvori koji se ne mogu izlagati visokim temperaturama. zamenjuju se novim. Ova metoda se koristi za sterilizaciju vazduha. pa se nastoji izbaciti iz upotrebe i zameniti drugim metodama. 5. mikrohirurški instrumenti.bolničkim prostorijama. Pre upotrebe ovi predmeti se uvek isperu fiziološkim rastvorom. a pri tom ga ne oštećuje. tj. bolesničkim sobama i dr. rađaonama. Sterilizacija traje 12-18 časova. Plinska sterilizacija Etilen-oksidom (hemijska materija u gasovitom stanju) na 55o.Ovom metodom se uspešno uništavaju svi oblici mikroba i pri tom ne izazivaju koroziju i menja strukturu materijala koji se steriliše. Ovi zraci oštećuju ćelijske nukleinske kiseline. a mikroorganizmi ostaju na filteru. Sprovodi se u aseptičnim uslovima na sterilnim filterima. Ako dođe do raspada tableta. 9 . a manje je toksičan od etilenoksida. Sterilizacija ultraljubičastim zracima Ostvaruje se pomoću tzv. Proces se odvija u sterilizatoru na temperaturi od 60o-70o tokom 1-3 sata.

ni patogene ni apatogene klice. a antisepsa je metoda profilakse i terapije. a tekovine antisepse se primenjuju kad je potrebno. u kom slučaju ga valja. ako je potrebno. U savremenoj medicini (hirurgiji) rad se odvija pretežno pod uslovima asepse. materijal koji ne sadrži nikakve. Tako pripremljen materijal ostaje sterilan sve dok ne dođe do ponovnog zagađenja. Materijal pripremljen metodama antisepse je dezinfikovan i ostaje i posle eventualnog prodora klica u njega jer antiseptička sredstva kojim je pripremljen deluju i dalje ukoliko ima uslova za to. da zagade ranu. a ne isključuju jedna drugu kao ranije. sprečava rast i razmnožavanje. Antisepsa je postupak kod kojeg se hemijskim sredstvima uništavaju svi oblici mikroorganizama.Zaključak Asepsa je postupak kojim se služimo u profilaktičkom uništavanju klica i kojim sprečavamo njihov prodor u organizam. Ovaj materijal postaje takav pošto smo uništili sve klice u njemu. Predmet koji je podvrgnut pravilnoj sterilizaciji postaje sterilan i ne sme da sadrži nikakve klice. koja služi hemijskim metodama. 10 . Primenom aseptičkih metoda sprečavamo da klice prodru u organizam. one su tako oslabljene da ne mogu izazvati infekciju. Postupak kojim se služimo u asepsi zove se sterilizacija (priprema materijala fizičkim metodama-toplotom. mikroorganizme. Asepsa je metoda profilakse (prevencije). Aseptičan rad u medicini je onaj pri kome se upotrebljava samo material koji je prethodno potpuno očišćen od klica. smanjuje njihov broj. time se ona razlikuje od antisepse. Cilj asepse je potpuno uništenje klica i u tome smislu se služimo fizičkim metodama (toplota). međutim. relativan: klice ne postoje ili ako postoji. Pojam dezinfikovana je. i tom smislu pripremamo zavojni materijal i instrumente tako da budu sterilni (aseptični). Tako je pojam aseptičan (sterilan) apsolutan pojam: ne sme postojati nikakva klica na sterilnom predmetu. kad je jedna od ovih dveju metoda dominirala. tako da se ove dve metode dopunjuju. ponovo sterilisati. odnosno sterilan ili aseptičan tj. zračenjem ili gasom).

blogger.net/studentski_radovi/Kirurgija-cijela. http://skriptice9. http://www.pdf 2.org/wiki/Op%C5%A1ta_hirurgija 11 .wikipedia.scribd.ba 4.com/doc/4385506/Naela-rada-i-pravila-ponaanja-uoperacijskoj-sali 3.hlede.Literatura 1. http://www. http://sh.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful