Visoka medicinska škola strukovnih studija „Milutin Milanković“ Beograd

Asepsa, antisepsa i sterilizacija
Seminarski rad

Predmet: Zdravstvena nega

Profesor: Prof. dr sc. med. Ljiljana Kulić

Student: Katarina Nikolić br. indeksa с68

................ Asepsa.................................. Sadržaj Uvod............................................. Antisepsa......................................................................................................................4 1...............10 Literatura....................................3 1.............................1 Antiseptici..........................................................Beograd........................................................................................................................ 2012...............................................7 Zaključak..................................................11 2 ...................................................................................4 2......................................................................

igle. adsorpcije. Asepsa predstavlja odsustvo patogenih mikroorganizama ili infekcije u živom tkivu. Sterilizacija se sprovodi na predmetima koji dolaze u kontakt sa tkivom ili ulaze u krvne sudove (instrumenti. U svrhu poboljšanja operativnih tehnika i sprečavanja nastanka hirurških infekcija treba poštovati principe asepse i antisepse. 3 . Antiseptici su najčešće razređeni dezinficijensi koji se mogu koristiti na živom tkivu. a sprovodi se fizikalnim i hemijskim metodama. Nikako ne možemo reći da se koža steriliše. U postupku antisepse se koriste razne supstancije hemijskog ili biološkog porekla. a zasniva se na principima osmoze. Za ostvarenje istog koriste se antiseptici. a da ne izazivaju oštećenja. Antiseptici su sredstva koja koristimo za uništavanje mikroorganizama na koži pacijenata za vreme pripreme pacijenta za operaciju. Sterilizacija podrazumeva uništavanje svih mikroorganizama uključujući vegetativne oblike i spore. dehidracije. Antisepsa je postupak uništavanja prouzrukovača infekcije u tkivima organizama ili sa instrumenata i aparata koji su zagađeni mikroorganizmima. prekrivači-komprese. Delovanje antiseptika je fizičko i hemijsko. kateteri). taloženja belančevina i promeni pH.Uvod S razvojem tehnike i drugih biomedicinskih nauka omogućen je i razvoj novih hirurških metoda. što neposredno utiče na život mikroorganizama te ih ubija ili umanjuje njihovu virulence.

dehidracije. Aseptic je bez infekcije i sterilan…“ Njihovo dejstvo može da bude: a) baktericidno-potpuno odstranjuju patogene mikroorganizme. Za dezinfekciju hirurškog materijala danas koristimo asepsu. a neka mogu da se rastvore u tkivu. pa povećavaju prijemljivost okolnog tkiva za infekcije. Sva hemijska sredstva deluju delimično nepovoljno tako što pojačavaju sekreciju. taloženja belančevina.1. sepsis-truljenje) označava prevenciju sepse antiseptičkim sredstvima. Antisepsa Antisepsa (gr. Za njeno postizanje se koristimo hemijskim sredstvima. anti-protiv. 1. Odnosno. Dorland's kaže: „Antiseptik inhibira rast i razvoj mikroorganizama. pripremanje operativnog polja. apsorpcije. sušenje rane. Hemijski antiseptici su ona sredstva koja se u hirurgiji koriste za hirurško pranje ruku.1 Antiseptici U hirurgiji su najviše u upotrebi: 4 . b) bakteriostatsko-samo sprečavaju njihov rast. Kako će oni delovati zavisi od njihove koncetracije. Antiseptici deluju na principu osmoze. ali i temperature koja pojačava i ubrzava njihovo dejstvo. a rane tretiramo antisepticima. materijala za šivenje. rana. posebno ukoliko nemamo mogućnost korišćenja antibiotika. Primenjuju se hipertonične otopine. Materijal pripremljen anti-odnosno aseptički je dezinficiran. bez da ih nužno ubije. U smislu antisepse se sprovodi isecanje kontaminirane rane. Neka antiseptična sredstva mogu da deluju nadražajno na tkivo. aparata i instrumenata.razvoj i razmnožavanje. Antiseptici mogu ubrzati pojavu demarkacione upale. pa deluju toksično. promene pH. demarkaciju rane granulacijom. Asepsa se postiže fizikalnim metodama. antisepsa je postupak suzbijanja i uništavanja patogenih bakterija u rani ili predmetima koji dolaze u dodir s ranom.

Alkohol (spiritus concentratus) je lako isparljiva bezbojna tečnost. ali što dalje od rane. ne usporava zaraštanje rana. tetanus. U kontaktu sa bakterijama taloži proteine. rana. Koristi se za dezinfekciju ruku.Hidrogen (H2O2)3%)-bistar. opreme i uređaja za njegu i lečenje bolesnika. U kontaktu sa sadržajem iz rane. Benzin se koristi za skidanje nečistoća na koži. peni i na taj način mehanički izbacuje mikroorganizme preko rubova rane i na taj način deluje baktericidno. ne izaziva alergiju i nema kontraindikacija za njihovu upotrebu. sadrži pomoćne supstance anjonske nejonske deterdžente koji stvaraju obilnu penu pri čišćenju kože. pa se koristi pre operacije i pri previjanju rane. bez mirisa. ali se obavezno nalazi na kolicima za previjanje. čija se pena ispira 0.9% NaCl-om (fiziološki rastvor). Povidon jodid je 1% vodeni rastvor organski vezanog joda. ne oštećujeciju kožu i sluzokožu. izvrstan je za uništavanje anaerobnih (koji se razvijaju bez kiseonika) mikroorganizama u rani. zagnojenih i inficiranih rana. 5 za previjanje pacijenata. kože pre punkcije i operacije. nije toksičan. zadužena dezinfekciji okoline i same rane. fiziološka otopina nije dezinfekciono sredstvo. pošto služi za ispiranje kao destilovana voda. karakterističnog mirisa. razlaže se na vodu i kiseonik. Brzo deluje. Za okolinu rane koristi sledeće antiseptike : • • • benzin alkohol povidon jodid rastvor Svaki od njih sipa na sterilan tupfer i u jednom pravcu „čisti“okolinu rane i tako 3 puta.5 %. telesnih šupljina. u tečnom stanju. glicerinom i etrom. gangrena. On u kontaktu sa ranom. Međutim. primenjuje pri i . vagine i rektuma. Za samu ranu najčešće se koriste: • • 3% hidrogen. Meša se u svakoj razmeri sa vodom. npr. bezbojan. Povidon pena-Izosept) P – 7. opekotina. Na kolicima za previjanje obavezno se nalaze ova antiseptična sredstva koja medicinska sestra-tehničar. Iz toga razloga ne sme se koristiti za dezinfekciju rana u blizini krvnih sudova(mogućnost nastanka vazdušne embolije).

Slabo je toksičan. bez boje i mirisa.5% rastvoru koristi se za ispiranje očiju. Rastvor je žute boje. Resorbuje se u tkivima. instrumenata i rublja. Izosan je rastvor koji se napravi tako što se 2gr ovoga praha sipa u 5l vode. kupatila sa wc-om. prostorije intenzivne njege. Biološki antiseptici se primjenjuju: • • za sprečavanje razvoja infekcije u rani kao metod lečenja 6 . i to tako što se u 1l vode sipa se 20ml omnisana. U skorije vreme u svakodnevnoj praksi na hirurgiji se koriste različita antiseptična sredstva. nije toksičan. mokraćne bešike i vagine (hibisept tinktura). ruku. tj.. a deluje i na gram pozitivne i gram negativne bakterije. Razmekšavaju sloj kože i pomažu odstranjenje površinskog sloja epitela sa prljavštinom i mikroorganizmima. • • Asepsol-bistar. ne nadražuje tkiva. uha. mokraćne bešike.. U 0. vagine. Sapuni se koriste za dezinfekciju ruku i operativnog polja. Rublje i posteljina se potapaju u rastvor u kome ostaju do 60min. rektuma. ne nadražuje kožu i sluzokožu. nosa. U primjeni su i razni sapuni. Omnisan 5% koriste pomoćne radnice na klinikama kada peru. Zatim se isperu pod mlazom tekuće vode i osuše. viruse i spore.a izlučuje se urinom. dezinfikuju bolesničke sobe. Sanitarne prostorije se prskaju sprejom izosana. deterdženti. a zatim se peru u mašini za pranje rublja. Služi za ispiranje rana.• povidon jodid-rastvor Na kolicima za previjanje rana još se nalaze: • • Rivanol kao rastvor od 1gr praha na 1l destilovane vode.. rana. Ovde se potapa kuhinjsko posuđe i pribor za jelo 1.operacioni blok. Koristi se za dezifekciju kože. kuhinje. opekotina.5-2h. Desol 1% koristi se za dezinfekciju površinskih rana. Hibisept je antiseptično sredstvo koje uništava bakterije. ruku (hibisept rastvor 5%) sluzokože.

• za povećavanje imunobioloških snaga organizma U ovu vrstu spadaju: a) Antibiotici U velikoj meri su suzbijene infekcije.od velike važnosti je njihova primena. b)Vakcine To su imunobiološke supstance. Daju se preoperativno (2h pre operacije) npr. Kod pacijenata koji nisu vakcinisani.9% NaCl i to se priključuje pacijentu iv. Mogu se primenjivati (intramuskularno)-im. antibiotik u prašku.U postoperativnom toku se nastavlja primjena antibiotika. rastvori se u 500ml 0. daje se seroprofilaksa-250-500 IJ humanog antitetanusnog imunoglobulina. Asepsa 7 . kao infuzija. U hirurgiji danas. po pismenom nalogu u svrhu prevencije postoperativnih komplikacija.u svakodnevnoj praksi.1-2gr Cefazolin-po nalogu hirurga. c) Serumi Ovo je pasivni vid imunizacije ljudi za određene bolesti. U hirurgiji se primenjuje antitetanusna zaštita kod svih politrauma. proširene su indikacije za operativni rad i omogućeno primarno zarastanje rane. U organizam se unose gotova antitela koja neutrališu toksine i izlučuju se za dve do tri nedelje. Hirurg na temperaturnoj listi ordinira vakcinu i serum .Zaštita se daje intramuskularno u roku 2448h od nastanka povrede. antigene (živi mikroorganizmi sa oslabljenom virulencijom) koje se unose organizam da bi se stvorila specifična antitela koja će da štite organizam od određenih zaraznih bolesti. infekcije. a smanjene su mogućnosti postoperativnih komplikacija. 1ml anatoksina. Ovo je aktivni vid imunizacije-organizam se sam „bori“da stvori antitela na unete antigene. peroralno i parenteralno (intravenski) iv i 2.

kao i svega ostalog što dolazi u dodir sa pacijentom i operativnim poljem.Predstavlja skup mera kojima se postiže potpuno uništavanje mikroorganizama sa predmeta.5 min. fini gumeni i plastični instrumenti koji bi se oštetili drugim vidovima sterilizacije b) Suva hemijska sterilizacija (formalinskim tabletama) U posebnim plastičnim ili metalnim kasetama se stavljaju predmeti koji se žele sterilisati (obično od gume)-sonde. Jedan je čiji se zid zagreva i pomoću termostata se održava temperatura. zajedno sa formalinskim tabletama. Sterilizator radi na 180o u trajanju 7. Sterilizacija se odvija na temperaturi od 160-180o 60 minuta. osuše. Drugi sterilizator ima pokretnu traku na kojoj prolaze predmeti ispod grejača sa infracrvenim zrakama. instrumenata i materijala.Suva sterilizacija sredstvo sterilizacije:vreo vazduh mesto sterilizacije:sterilizator Postoje dva tipa sterilizatora. a zatim se hladi na vazduhu. 1-2 sata Ova sterilizacija može da se izvede i žarenjem. 170o. potapaju u dezinfekciono sredstvo. Hemijska sterilizacija Postoje 2 vida ove sterilizacije. ponovo peru. To su: a) Vlažna hemijska sterilizacija Ovim načinom se potapaju predmeti i materijali kao što su optički instrumenti.tubusi ili od plastike. 160o Vreme sterilizacije:7-10 minuta.aspiracioni kateteri. Sterilizacija može da se primenjuje na više načina: 1. Ovaj metod se koristi najviše u mikrobiološkim laboratorijama. Materijal koji se steriliše može biti od metala. Predmeti se predhodno peru pod mlazom tekuće vode. Osnovni metod asepse kojim se ovo postiže je sterilizacija. Predmet se zagreva nad plamenom dok se ne užari. Stavlja se 6-8 tableta koje 8 . Temperatura u sterilizatoru: 180o. stakla. porcelana.

Ovi zraci oštećuju ćelijske nukleinske kiseline. Sprovodi se u aseptičnim uslovima na sterilnim filterima. tj. Pore na filteru su manje od većine mikroorganizama i na taj način tečnost prolazi kroz njih. a pri tom ga ne oštećuje.Ovom metodom se uspešno uništavaju svi oblici mikroba i pri tom ne izazivaju koroziju i menja strukturu materijala koji se steriliše. 5. Pre upotrebe ovi predmeti se uvek isperu fiziološkim rastvorom. Ako dođe do raspada tableta. Proces se odvija u sterilizatoru na temperaturi od 60o-70o tokom 1-3 sata. Sterilizacija ultraljubičastim zracima Ostvaruje se pomoću tzv. a mikroorganizmi ostaju na filteru. Sterilizacija filtriranjem Ovaj vid sterilizacije se prvenstveno koristi u farmaceutskoj industriji kojim se sterilišu različiti infuzioni rastvori koji se ne mogu izlagati visokim temperaturama. previjalištima. 9 .Gas prodire u sve pore materijala koji se steriliše. kancerogen. Ova metoda se koristi za sterilizaciju vazduha.5 bara 30-60 minuta. mikrohirurški instrumenti. Na ovaj način se sterilišu laboratorijski aparati. podova i zidova u operacionim salama. zamenjuju se novim. rađaonama. Sterilizacija traje 72 sata. Za vreme ove sterilizacije ne sme se boraviti u prostoriji zbog štetnog dejstva ultraljubičastih zraka na vid. pa se nastoji izbaciti iz upotrebe i zameniti drugim metodama. Formalinski prah je toksičan. Sterilizacija traje 12-18 časova.bolničkim prostorijama. a manje je toksičan od etilenoksida. Plinska sterilizacija Etilen-oksidom (hemijska materija u gasovitom stanju) na 55o. bolesničkim sobama i dr. Formaldehid je plin koji nije eksplozivan i manje je toksičan čije pare vrše sterilizaciju.isparavaju. kvarcnih lampi koje emitujuultraljubičaste zrake koje su baktericidne.

mikroorganizme. U savremenoj medicini (hirurgiji) rad se odvija pretežno pod uslovima asepse. tako da se ove dve metode dopunjuju. ni patogene ni apatogene klice. Tako je pojam aseptičan (sterilan) apsolutan pojam: ne sme postojati nikakva klica na sterilnom predmetu. u kom slučaju ga valja. ako je potrebno. Predmet koji je podvrgnut pravilnoj sterilizaciji postaje sterilan i ne sme da sadrži nikakve klice. time se ona razlikuje od antisepse. one su tako oslabljene da ne mogu izazvati infekciju. a ne isključuju jedna drugu kao ranije. Postupak kojim se služimo u asepsi zove se sterilizacija (priprema materijala fizičkim metodama-toplotom. a antisepsa je metoda profilakse i terapije. relativan: klice ne postoje ili ako postoji. Ovaj materijal postaje takav pošto smo uništili sve klice u njemu. Antisepsa je postupak kod kojeg se hemijskim sredstvima uništavaju svi oblici mikroorganizama. Tako pripremljen materijal ostaje sterilan sve dok ne dođe do ponovnog zagađenja. zračenjem ili gasom).Zaključak Asepsa je postupak kojim se služimo u profilaktičkom uništavanju klica i kojim sprečavamo njihov prodor u organizam. ponovo sterilisati. međutim. kad je jedna od ovih dveju metoda dominirala. odnosno sterilan ili aseptičan tj. Materijal pripremljen metodama antisepse je dezinfikovan i ostaje i posle eventualnog prodora klica u njega jer antiseptička sredstva kojim je pripremljen deluju i dalje ukoliko ima uslova za to. i tom smislu pripremamo zavojni materijal i instrumente tako da budu sterilni (aseptični). Pojam dezinfikovana je. Primenom aseptičkih metoda sprečavamo da klice prodru u organizam. Asepsa je metoda profilakse (prevencije). Aseptičan rad u medicini je onaj pri kome se upotrebljava samo material koji je prethodno potpuno očišćen od klica. a tekovine antisepse se primenjuju kad je potrebno. materijal koji ne sadrži nikakve. Cilj asepse je potpuno uništenje klica i u tome smislu se služimo fizičkim metodama (toplota). sprečava rast i razmnožavanje. koja služi hemijskim metodama. smanjuje njihov broj. da zagade ranu. 10 .

org/wiki/Op%C5%A1ta_hirurgija 11 . http://www. http://sh.ba 4.Literatura 1.hlede.scribd.com/doc/4385506/Naela-rada-i-pravila-ponaanja-uoperacijskoj-sali 3.net/studentski_radovi/Kirurgija-cijela. http://www. http://skriptice9.blogger.wikipedia.pdf 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful