Visoka medicinska škola strukovnih studija „Milutin Milanković“ Beograd

Asepsa, antisepsa i sterilizacija
Seminarski rad

Predmet: Zdravstvena nega

Profesor: Prof. dr sc. med. Ljiljana Kulić

Student: Katarina Nikolić br. indeksa с68

........... Antisepsa.............4 2...................10 Literatura..............................................................................................................................................1 Antiseptici........................................................................ 2012..........3 1...................................................................7 Zaključak. Asepsa.....................Beograd..............................................................................................................11 2 ........................................................................................................................................................................................ Sadržaj Uvod.........................................4 1..............................

3 . Nikako ne možemo reći da se koža steriliše. Delovanje antiseptika je fizičko i hemijsko.Uvod S razvojem tehnike i drugih biomedicinskih nauka omogućen je i razvoj novih hirurških metoda. Antiseptici su najčešće razređeni dezinficijensi koji se mogu koristiti na živom tkivu. taloženja belančevina i promeni pH. igle. što neposredno utiče na život mikroorganizama te ih ubija ili umanjuje njihovu virulence. a zasniva se na principima osmoze. adsorpcije. prekrivači-komprese. Sterilizacija se sprovodi na predmetima koji dolaze u kontakt sa tkivom ili ulaze u krvne sudove (instrumenti. U postupku antisepse se koriste razne supstancije hemijskog ili biološkog porekla. Antiseptici su sredstva koja koristimo za uništavanje mikroorganizama na koži pacijenata za vreme pripreme pacijenta za operaciju. Za ostvarenje istog koriste se antiseptici. Antisepsa je postupak uništavanja prouzrukovača infekcije u tkivima organizama ili sa instrumenata i aparata koji su zagađeni mikroorganizmima. U svrhu poboljšanja operativnih tehnika i sprečavanja nastanka hirurških infekcija treba poštovati principe asepse i antisepse. Asepsa predstavlja odsustvo patogenih mikroorganizama ili infekcije u živom tkivu. a da ne izazivaju oštećenja. dehidracije. Sterilizacija podrazumeva uništavanje svih mikroorganizama uključujući vegetativne oblike i spore. a sprovodi se fizikalnim i hemijskim metodama. kateteri).

aparata i instrumenata. Za dezinfekciju hirurškog materijala danas koristimo asepsu. b) bakteriostatsko-samo sprečavaju njihov rast. Sva hemijska sredstva deluju delimično nepovoljno tako što pojačavaju sekreciju. demarkaciju rane granulacijom. Neka antiseptična sredstva mogu da deluju nadražajno na tkivo. Aseptic je bez infekcije i sterilan…“ Njihovo dejstvo može da bude: a) baktericidno-potpuno odstranjuju patogene mikroorganizme. Antiseptici deluju na principu osmoze. Antisepsa Antisepsa (gr. materijala za šivenje. rana. anti-protiv. taloženja belančevina. Kako će oni delovati zavisi od njihove koncetracije. Za njeno postizanje se koristimo hemijskim sredstvima. Primenjuju se hipertonične otopine.1. Antiseptici mogu ubrzati pojavu demarkacione upale. sepsis-truljenje) označava prevenciju sepse antiseptičkim sredstvima.razvoj i razmnožavanje. Hemijski antiseptici su ona sredstva koja se u hirurgiji koriste za hirurško pranje ruku. Materijal pripremljen anti-odnosno aseptički je dezinficiran. a neka mogu da se rastvore u tkivu. promene pH. a rane tretiramo antisepticima. pripremanje operativnog polja. bez da ih nužno ubije. Asepsa se postiže fizikalnim metodama. Dorland's kaže: „Antiseptik inhibira rast i razvoj mikroorganizama. antisepsa je postupak suzbijanja i uništavanja patogenih bakterija u rani ili predmetima koji dolaze u dodir s ranom. sušenje rane. ali i temperature koja pojačava i ubrzava njihovo dejstvo. pa deluju toksično. apsorpcije. Odnosno. dehidracije. posebno ukoliko nemamo mogućnost korišćenja antibiotika.1 Antiseptici U hirurgiji su najviše u upotrebi: 4 . U smislu antisepse se sprovodi isecanje kontaminirane rane. 1. pa povećavaju prijemljivost okolnog tkiva za infekcije.

gangrena. Iz toga razloga ne sme se koristiti za dezinfekciju rana u blizini krvnih sudova(mogućnost nastanka vazdušne embolije). zagnojenih i inficiranih rana. fiziološka otopina nije dezinfekciono sredstvo. Povidon pena-Izosept) P – 7. Za okolinu rane koristi sledeće antiseptike : • • • benzin alkohol povidon jodid rastvor Svaki od njih sipa na sterilan tupfer i u jednom pravcu „čisti“okolinu rane i tako 3 puta. opekotina. zadužena dezinfekciji okoline i same rane. kože pre punkcije i operacije.Hidrogen (H2O2)3%)-bistar. On u kontaktu sa ranom.9% NaCl-om (fiziološki rastvor). ne oštećujeciju kožu i sluzokožu. ne izaziva alergiju i nema kontraindikacija za njihovu upotrebu. karakterističnog mirisa. Za samu ranu najčešće se koriste: • • 3% hidrogen. bezbojan. rana. telesnih šupljina.5 %. u tečnom stanju. npr. sadrži pomoćne supstance anjonske nejonske deterdžente koji stvaraju obilnu penu pri čišćenju kože. Benzin se koristi za skidanje nečistoća na koži. ali što dalje od rane. pa se koristi pre operacije i pri previjanju rane. čija se pena ispira 0. primenjuje pri i . izvrstan je za uništavanje anaerobnih (koji se razvijaju bez kiseonika) mikroorganizama u rani. Brzo deluje. 5 za previjanje pacijenata. tetanus. glicerinom i etrom. Na kolicima za previjanje obavezno se nalaze ova antiseptična sredstva koja medicinska sestra-tehničar. Alkohol (spiritus concentratus) je lako isparljiva bezbojna tečnost. Međutim. Povidon jodid je 1% vodeni rastvor organski vezanog joda. razlaže se na vodu i kiseonik. peni i na taj način mehanički izbacuje mikroorganizme preko rubova rane i na taj način deluje baktericidno. bez mirisa. nije toksičan. U kontaktu sa bakterijama taloži proteine. ali se obavezno nalazi na kolicima za previjanje. ne usporava zaraštanje rana. Koristi se za dezinfekciju ruku. U kontaktu sa sadržajem iz rane. opreme i uređaja za njegu i lečenje bolesnika. pošto služi za ispiranje kao destilovana voda. Meša se u svakoj razmeri sa vodom. vagine i rektuma.

Razmekšavaju sloj kože i pomažu odstranjenje površinskog sloja epitela sa prljavštinom i mikroorganizmima. Ovde se potapa kuhinjsko posuđe i pribor za jelo 1. Desol 1% koristi se za dezinfekciju površinskih rana. ruku.a izlučuje se urinom. Koristi se za dezifekciju kože. U primjeni su i razni sapuni. a deluje i na gram pozitivne i gram negativne bakterije. Rublje i posteljina se potapaju u rastvor u kome ostaju do 60min. vagine. ne nadražuje kožu i sluzokožu.. kupatila sa wc-om. U 0.operacioni blok. ne nadražuje tkiva. tj.• povidon jodid-rastvor Na kolicima za previjanje rana još se nalaze: • • Rivanol kao rastvor od 1gr praha na 1l destilovane vode. uha. prostorije intenzivne njege. Služi za ispiranje rana. a zatim se peru u mašini za pranje rublja. Sanitarne prostorije se prskaju sprejom izosana. opekotina. Sapuni se koriste za dezinfekciju ruku i operativnog polja. kuhinje. rektuma.5% rastvoru koristi se za ispiranje očiju. i to tako što se u 1l vode sipa se 20ml omnisana. nije toksičan. mokraćne bešike i vagine (hibisept tinktura). Izosan je rastvor koji se napravi tako što se 2gr ovoga praha sipa u 5l vode. mokraćne bešike. Zatim se isperu pod mlazom tekuće vode i osuše. nosa. ruku (hibisept rastvor 5%) sluzokože. rana. Omnisan 5% koriste pomoćne radnice na klinikama kada peru. Resorbuje se u tkivima. bez boje i mirisa. viruse i spore.. dezinfikuju bolesničke sobe. Hibisept je antiseptično sredstvo koje uništava bakterije. deterdženti..5-2h. • • Asepsol-bistar. instrumenata i rublja. Biološki antiseptici se primjenjuju: • • za sprečavanje razvoja infekcije u rani kao metod lečenja 6 . Slabo je toksičan. U skorije vreme u svakodnevnoj praksi na hirurgiji se koriste različita antiseptična sredstva. Rastvor je žute boje.

peroralno i parenteralno (intravenski) iv i 2. Mogu se primenjivati (intramuskularno)-im. antibiotik u prašku.• za povećavanje imunobioloških snaga organizma U ovu vrstu spadaju: a) Antibiotici U velikoj meri su suzbijene infekcije. proširene su indikacije za operativni rad i omogućeno primarno zarastanje rane.1-2gr Cefazolin-po nalogu hirurga.od velike važnosti je njihova primena.9% NaCl i to se priključuje pacijentu iv.u svakodnevnoj praksi. rastvori se u 500ml 0. U hirurgiji danas. Kod pacijenata koji nisu vakcinisani. daje se seroprofilaksa-250-500 IJ humanog antitetanusnog imunoglobulina. infekcije. c) Serumi Ovo je pasivni vid imunizacije ljudi za određene bolesti. Hirurg na temperaturnoj listi ordinira vakcinu i serum . U organizam se unose gotova antitela koja neutrališu toksine i izlučuju se za dve do tri nedelje. 1ml anatoksina. Asepsa 7 . Ovo je aktivni vid imunizacije-organizam se sam „bori“da stvori antitela na unete antigene. po pismenom nalogu u svrhu prevencije postoperativnih komplikacija.Zaštita se daje intramuskularno u roku 2448h od nastanka povrede. Daju se preoperativno (2h pre operacije) npr. kao infuzija.U postoperativnom toku se nastavlja primjena antibiotika. b)Vakcine To su imunobiološke supstance. U hirurgiji se primenjuje antitetanusna zaštita kod svih politrauma. a smanjene su mogućnosti postoperativnih komplikacija. antigene (živi mikroorganizmi sa oslabljenom virulencijom) koje se unose organizam da bi se stvorila specifična antitela koja će da štite organizam od određenih zaraznih bolesti.

Jedan je čiji se zid zagreva i pomoću termostata se održava temperatura. Materijal koji se steriliše može biti od metala. Drugi sterilizator ima pokretnu traku na kojoj prolaze predmeti ispod grejača sa infracrvenim zrakama. stakla. Hemijska sterilizacija Postoje 2 vida ove sterilizacije.aspiracioni kateteri.5 min. Predmeti se predhodno peru pod mlazom tekuće vode. osuše. instrumenata i materijala. porcelana. a zatim se hladi na vazduhu. potapaju u dezinfekciono sredstvo. Temperatura u sterilizatoru: 180o. kao i svega ostalog što dolazi u dodir sa pacijentom i operativnim poljem. 160o Vreme sterilizacije:7-10 minuta. Sterilizacija se odvija na temperaturi od 160-180o 60 minuta. Sterilizator radi na 180o u trajanju 7. Ovaj metod se koristi najviše u mikrobiološkim laboratorijama. 170o.Predstavlja skup mera kojima se postiže potpuno uništavanje mikroorganizama sa predmeta. Stavlja se 6-8 tableta koje 8 . Predmet se zagreva nad plamenom dok se ne užari.Suva sterilizacija sredstvo sterilizacije:vreo vazduh mesto sterilizacije:sterilizator Postoje dva tipa sterilizatora.tubusi ili od plastike. ponovo peru. fini gumeni i plastični instrumenti koji bi se oštetili drugim vidovima sterilizacije b) Suva hemijska sterilizacija (formalinskim tabletama) U posebnim plastičnim ili metalnim kasetama se stavljaju predmeti koji se žele sterilisati (obično od gume)-sonde. To su: a) Vlažna hemijska sterilizacija Ovim načinom se potapaju predmeti i materijali kao što su optički instrumenti. zajedno sa formalinskim tabletama. Osnovni metod asepse kojim se ovo postiže je sterilizacija. 1-2 sata Ova sterilizacija može da se izvede i žarenjem. Sterilizacija može da se primenjuje na više načina: 1.

Na ovaj način se sterilišu laboratorijski aparati. tj. Plinska sterilizacija Etilen-oksidom (hemijska materija u gasovitom stanju) na 55o. Ako dođe do raspada tableta. Sterilizacija traje 72 sata.5 bara 30-60 minuta. Pre upotrebe ovi predmeti se uvek isperu fiziološkim rastvorom. kancerogen.Ovom metodom se uspešno uništavaju svi oblici mikroba i pri tom ne izazivaju koroziju i menja strukturu materijala koji se steriliše. Ova metoda se koristi za sterilizaciju vazduha. mikrohirurški instrumenti. 9 . 5. podova i zidova u operacionim salama. zamenjuju se novim. Formaldehid je plin koji nije eksplozivan i manje je toksičan čije pare vrše sterilizaciju. Pore na filteru su manje od većine mikroorganizama i na taj način tečnost prolazi kroz njih. Sprovodi se u aseptičnim uslovima na sterilnim filterima. Formalinski prah je toksičan. a manje je toksičan od etilenoksida. Sterilizacija ultraljubičastim zracima Ostvaruje se pomoću tzv. Sterilizacija traje 12-18 časova. kvarcnih lampi koje emitujuultraljubičaste zrake koje su baktericidne. a pri tom ga ne oštećuje.bolničkim prostorijama.Gas prodire u sve pore materijala koji se steriliše. rađaonama. previjalištima. a mikroorganizmi ostaju na filteru.isparavaju. Sterilizacija filtriranjem Ovaj vid sterilizacije se prvenstveno koristi u farmaceutskoj industriji kojim se sterilišu različiti infuzioni rastvori koji se ne mogu izlagati visokim temperaturama. Za vreme ove sterilizacije ne sme se boraviti u prostoriji zbog štetnog dejstva ultraljubičastih zraka na vid. pa se nastoji izbaciti iz upotrebe i zameniti drugim metodama. Proces se odvija u sterilizatoru na temperaturi od 60o-70o tokom 1-3 sata. bolesničkim sobama i dr. Ovi zraci oštećuju ćelijske nukleinske kiseline.

Cilj asepse je potpuno uništenje klica i u tome smislu se služimo fizičkim metodama (toplota). ni patogene ni apatogene klice. Aseptičan rad u medicini je onaj pri kome se upotrebljava samo material koji je prethodno potpuno očišćen od klica. zračenjem ili gasom). koja služi hemijskim metodama. a tekovine antisepse se primenjuju kad je potrebno. smanjuje njihov broj. time se ona razlikuje od antisepse. kad je jedna od ovih dveju metoda dominirala. mikroorganizme. materijal koji ne sadrži nikakve. Asepsa je metoda profilakse (prevencije). ako je potrebno. Pojam dezinfikovana je.Zaključak Asepsa je postupak kojim se služimo u profilaktičkom uništavanju klica i kojim sprečavamo njihov prodor u organizam. U savremenoj medicini (hirurgiji) rad se odvija pretežno pod uslovima asepse. relativan: klice ne postoje ili ako postoji. Antisepsa je postupak kod kojeg se hemijskim sredstvima uništavaju svi oblici mikroorganizama. Tako je pojam aseptičan (sterilan) apsolutan pojam: ne sme postojati nikakva klica na sterilnom predmetu. Postupak kojim se služimo u asepsi zove se sterilizacija (priprema materijala fizičkim metodama-toplotom. Primenom aseptičkih metoda sprečavamo da klice prodru u organizam. sprečava rast i razmnožavanje. da zagade ranu. Ovaj materijal postaje takav pošto smo uništili sve klice u njemu. Tako pripremljen materijal ostaje sterilan sve dok ne dođe do ponovnog zagađenja. i tom smislu pripremamo zavojni materijal i instrumente tako da budu sterilni (aseptični). ponovo sterilisati. međutim. a antisepsa je metoda profilakse i terapije. a ne isključuju jedna drugu kao ranije. 10 . odnosno sterilan ili aseptičan tj. tako da se ove dve metode dopunjuju. Materijal pripremljen metodama antisepse je dezinfikovan i ostaje i posle eventualnog prodora klica u njega jer antiseptička sredstva kojim je pripremljen deluju i dalje ukoliko ima uslova za to. u kom slučaju ga valja. one su tako oslabljene da ne mogu izazvati infekciju. Predmet koji je podvrgnut pravilnoj sterilizaciji postaje sterilan i ne sme da sadrži nikakve klice.

pdf 2.com/doc/4385506/Naela-rada-i-pravila-ponaanja-uoperacijskoj-sali 3.Literatura 1.wikipedia. http://skriptice9. http://sh.org/wiki/Op%C5%A1ta_hirurgija 11 .net/studentski_radovi/Kirurgija-cijela. http://www.ba 4.hlede.scribd.blogger. http://www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful