Visoka medicinska škola strukovnih studija „Milutin Milanković“ Beograd

Asepsa, antisepsa i sterilizacija
Seminarski rad

Predmet: Zdravstvena nega

Profesor: Prof. dr sc. med. Ljiljana Kulić

Student: Katarina Nikolić br. indeksa с68

..............................................................1 Antiseptici.......................10 Literatura...........................................................................................................................................................................Beograd................4 1............................................. Antisepsa...................................................................................................................... Asepsa........................................................................................................................................................................7 Zaključak........4 2...... 2012.............3 1...................................................................... Sadržaj Uvod.........11 2 ............

taloženja belančevina i promeni pH. a da ne izazivaju oštećenja. Za ostvarenje istog koriste se antiseptici. a sprovodi se fizikalnim i hemijskim metodama. 3 . Asepsa predstavlja odsustvo patogenih mikroorganizama ili infekcije u živom tkivu. prekrivači-komprese. U svrhu poboljšanja operativnih tehnika i sprečavanja nastanka hirurških infekcija treba poštovati principe asepse i antisepse. Sterilizacija podrazumeva uništavanje svih mikroorganizama uključujući vegetativne oblike i spore. Antisepsa je postupak uništavanja prouzrukovača infekcije u tkivima organizama ili sa instrumenata i aparata koji su zagađeni mikroorganizmima. kateteri). U postupku antisepse se koriste razne supstancije hemijskog ili biološkog porekla.Uvod S razvojem tehnike i drugih biomedicinskih nauka omogućen je i razvoj novih hirurških metoda. adsorpcije. Delovanje antiseptika je fizičko i hemijsko. Antiseptici su sredstva koja koristimo za uništavanje mikroorganizama na koži pacijenata za vreme pripreme pacijenta za operaciju. Antiseptici su najčešće razređeni dezinficijensi koji se mogu koristiti na živom tkivu. dehidracije. igle. što neposredno utiče na život mikroorganizama te ih ubija ili umanjuje njihovu virulence. a zasniva se na principima osmoze. Nikako ne možemo reći da se koža steriliše. Sterilizacija se sprovodi na predmetima koji dolaze u kontakt sa tkivom ili ulaze u krvne sudove (instrumenti.

posebno ukoliko nemamo mogućnost korišćenja antibiotika. Materijal pripremljen anti-odnosno aseptički je dezinficiran. demarkaciju rane granulacijom. Odnosno. Neka antiseptična sredstva mogu da deluju nadražajno na tkivo. Za dezinfekciju hirurškog materijala danas koristimo asepsu. Kako će oni delovati zavisi od njihove koncetracije. Antiseptici mogu ubrzati pojavu demarkacione upale. taloženja belančevina. Antisepsa Antisepsa (gr. Aseptic je bez infekcije i sterilan…“ Njihovo dejstvo može da bude: a) baktericidno-potpuno odstranjuju patogene mikroorganizme. Asepsa se postiže fizikalnim metodama. pa deluju toksično. apsorpcije. pa povećavaju prijemljivost okolnog tkiva za infekcije. bez da ih nužno ubije. a neka mogu da se rastvore u tkivu. sušenje rane. Hemijski antiseptici su ona sredstva koja se u hirurgiji koriste za hirurško pranje ruku. b) bakteriostatsko-samo sprečavaju njihov rast. pripremanje operativnog polja. anti-protiv. Za njeno postizanje se koristimo hemijskim sredstvima.1. materijala za šivenje. rana. Antiseptici deluju na principu osmoze. promene pH.razvoj i razmnožavanje. sepsis-truljenje) označava prevenciju sepse antiseptičkim sredstvima. aparata i instrumenata. 1. Dorland's kaže: „Antiseptik inhibira rast i razvoj mikroorganizama.1 Antiseptici U hirurgiji su najviše u upotrebi: 4 . dehidracije. U smislu antisepse se sprovodi isecanje kontaminirane rane. Sva hemijska sredstva deluju delimično nepovoljno tako što pojačavaju sekreciju. Primenjuju se hipertonične otopine. ali i temperature koja pojačava i ubrzava njihovo dejstvo. antisepsa je postupak suzbijanja i uništavanja patogenih bakterija u rani ili predmetima koji dolaze u dodir s ranom. a rane tretiramo antisepticima.

Alkohol (spiritus concentratus) je lako isparljiva bezbojna tečnost. U kontaktu sa sadržajem iz rane. Međutim. Za okolinu rane koristi sledeće antiseptike : • • • benzin alkohol povidon jodid rastvor Svaki od njih sipa na sterilan tupfer i u jednom pravcu „čisti“okolinu rane i tako 3 puta. čija se pena ispira 0. ne oštećujeciju kožu i sluzokožu. izvrstan je za uništavanje anaerobnih (koji se razvijaju bez kiseonika) mikroorganizama u rani. fiziološka otopina nije dezinfekciono sredstvo. zadužena dezinfekciji okoline i same rane. pa se koristi pre operacije i pri previjanju rane. Za samu ranu najčešće se koriste: • • 3% hidrogen. Meša se u svakoj razmeri sa vodom. glicerinom i etrom. nije toksičan. npr. Povidon jodid je 1% vodeni rastvor organski vezanog joda. 5 za previjanje pacijenata. tetanus. gangrena. ali se obavezno nalazi na kolicima za previjanje. opreme i uređaja za njegu i lečenje bolesnika. Koristi se za dezinfekciju ruku. On u kontaktu sa ranom. u tečnom stanju. pošto služi za ispiranje kao destilovana voda. sadrži pomoćne supstance anjonske nejonske deterdžente koji stvaraju obilnu penu pri čišćenju kože. peni i na taj način mehanički izbacuje mikroorganizme preko rubova rane i na taj način deluje baktericidno.5 %. bez mirisa. zagnojenih i inficiranih rana. ne usporava zaraštanje rana. Brzo deluje. razlaže se na vodu i kiseonik. Na kolicima za previjanje obavezno se nalaze ova antiseptična sredstva koja medicinska sestra-tehničar. U kontaktu sa bakterijama taloži proteine. ali što dalje od rane. telesnih šupljina. bezbojan. vagine i rektuma. opekotina. primenjuje pri i . kože pre punkcije i operacije. karakterističnog mirisa. ne izaziva alergiju i nema kontraindikacija za njihovu upotrebu. Iz toga razloga ne sme se koristiti za dezinfekciju rana u blizini krvnih sudova(mogućnost nastanka vazdušne embolije).Hidrogen (H2O2)3%)-bistar. rana. Povidon pena-Izosept) P – 7.9% NaCl-om (fiziološki rastvor). Benzin se koristi za skidanje nečistoća na koži.

i to tako što se u 1l vode sipa se 20ml omnisana. Služi za ispiranje rana.5-2h. Ovde se potapa kuhinjsko posuđe i pribor za jelo 1. kupatila sa wc-om.. vagine. viruse i spore. mokraćne bešike. rana.• povidon jodid-rastvor Na kolicima za previjanje rana još se nalaze: • • Rivanol kao rastvor od 1gr praha na 1l destilovane vode. tj. Biološki antiseptici se primjenjuju: • • za sprečavanje razvoja infekcije u rani kao metod lečenja 6 . Razmekšavaju sloj kože i pomažu odstranjenje površinskog sloja epitela sa prljavštinom i mikroorganizmima.5% rastvoru koristi se za ispiranje očiju. a deluje i na gram pozitivne i gram negativne bakterije. prostorije intenzivne njege. bez boje i mirisa. ruku (hibisept rastvor 5%) sluzokože. Izosan je rastvor koji se napravi tako što se 2gr ovoga praha sipa u 5l vode. ruku. ne nadražuje kožu i sluzokožu. Sapuni se koriste za dezinfekciju ruku i operativnog polja.a izlučuje se urinom. • • Asepsol-bistar. rektuma. Rublje i posteljina se potapaju u rastvor u kome ostaju do 60min. a zatim se peru u mašini za pranje rublja. instrumenata i rublja. Rastvor je žute boje. U 0. Hibisept je antiseptično sredstvo koje uništava bakterije. Resorbuje se u tkivima. deterdženti. nije toksičan. Zatim se isperu pod mlazom tekuće vode i osuše. U primjeni su i razni sapuni.operacioni blok. dezinfikuju bolesničke sobe. Koristi se za dezifekciju kože. uha. nosa. Sanitarne prostorije se prskaju sprejom izosana.. U skorije vreme u svakodnevnoj praksi na hirurgiji se koriste različita antiseptična sredstva.. ne nadražuje tkiva. mokraćne bešike i vagine (hibisept tinktura). Desol 1% koristi se za dezinfekciju površinskih rana. opekotina. Omnisan 5% koriste pomoćne radnice na klinikama kada peru. Slabo je toksičan. kuhinje.

peroralno i parenteralno (intravenski) iv i 2. U hirurgiji se primenjuje antitetanusna zaštita kod svih politrauma. b)Vakcine To su imunobiološke supstance. 1ml anatoksina. infekcije. Hirurg na temperaturnoj listi ordinira vakcinu i serum . proširene su indikacije za operativni rad i omogućeno primarno zarastanje rane. Kod pacijenata koji nisu vakcinisani. U hirurgiji danas. Asepsa 7 .9% NaCl i to se priključuje pacijentu iv.od velike važnosti je njihova primena.Zaštita se daje intramuskularno u roku 2448h od nastanka povrede. daje se seroprofilaksa-250-500 IJ humanog antitetanusnog imunoglobulina.• za povećavanje imunobioloških snaga organizma U ovu vrstu spadaju: a) Antibiotici U velikoj meri su suzbijene infekcije. U organizam se unose gotova antitela koja neutrališu toksine i izlučuju se za dve do tri nedelje. po pismenom nalogu u svrhu prevencije postoperativnih komplikacija. a smanjene su mogućnosti postoperativnih komplikacija. Ovo je aktivni vid imunizacije-organizam se sam „bori“da stvori antitela na unete antigene. Mogu se primenjivati (intramuskularno)-im. antigene (živi mikroorganizmi sa oslabljenom virulencijom) koje se unose organizam da bi se stvorila specifična antitela koja će da štite organizam od određenih zaraznih bolesti. rastvori se u 500ml 0. Daju se preoperativno (2h pre operacije) npr.1-2gr Cefazolin-po nalogu hirurga. c) Serumi Ovo je pasivni vid imunizacije ljudi za određene bolesti.U postoperativnom toku se nastavlja primjena antibiotika. antibiotik u prašku.u svakodnevnoj praksi. kao infuzija.

Osnovni metod asepse kojim se ovo postiže je sterilizacija. fini gumeni i plastični instrumenti koji bi se oštetili drugim vidovima sterilizacije b) Suva hemijska sterilizacija (formalinskim tabletama) U posebnim plastičnim ili metalnim kasetama se stavljaju predmeti koji se žele sterilisati (obično od gume)-sonde. Sterilizacija može da se primenjuje na više načina: 1. Hemijska sterilizacija Postoje 2 vida ove sterilizacije. Drugi sterilizator ima pokretnu traku na kojoj prolaze predmeti ispod grejača sa infracrvenim zrakama. Stavlja se 6-8 tableta koje 8 . porcelana. Predmet se zagreva nad plamenom dok se ne užari. osuše. Sterilizacija se odvija na temperaturi od 160-180o 60 minuta. zajedno sa formalinskim tabletama. kao i svega ostalog što dolazi u dodir sa pacijentom i operativnim poljem.Predstavlja skup mera kojima se postiže potpuno uništavanje mikroorganizama sa predmeta. instrumenata i materijala. To su: a) Vlažna hemijska sterilizacija Ovim načinom se potapaju predmeti i materijali kao što su optički instrumenti. Temperatura u sterilizatoru: 180o. stakla.5 min. a zatim se hladi na vazduhu. ponovo peru. Ovaj metod se koristi najviše u mikrobiološkim laboratorijama. potapaju u dezinfekciono sredstvo.aspiracioni kateteri. Jedan je čiji se zid zagreva i pomoću termostata se održava temperatura. 160o Vreme sterilizacije:7-10 minuta.Suva sterilizacija sredstvo sterilizacije:vreo vazduh mesto sterilizacije:sterilizator Postoje dva tipa sterilizatora. Sterilizator radi na 180o u trajanju 7.tubusi ili od plastike. Predmeti se predhodno peru pod mlazom tekuće vode. 170o. 1-2 sata Ova sterilizacija može da se izvede i žarenjem. Materijal koji se steriliše može biti od metala.

tj. Pre upotrebe ovi predmeti se uvek isperu fiziološkim rastvorom. Proces se odvija u sterilizatoru na temperaturi od 60o-70o tokom 1-3 sata.isparavaju. Formalinski prah je toksičan. Za vreme ove sterilizacije ne sme se boraviti u prostoriji zbog štetnog dejstva ultraljubičastih zraka na vid. Sterilizacija traje 72 sata. Ova metoda se koristi za sterilizaciju vazduha. pa se nastoji izbaciti iz upotrebe i zameniti drugim metodama. Pore na filteru su manje od većine mikroorganizama i na taj način tečnost prolazi kroz njih.bolničkim prostorijama. Sterilizacija ultraljubičastim zracima Ostvaruje se pomoću tzv.5 bara 30-60 minuta. 9 . mikrohirurški instrumenti. Ako dođe do raspada tableta. previjalištima.Ovom metodom se uspešno uništavaju svi oblici mikroba i pri tom ne izazivaju koroziju i menja strukturu materijala koji se steriliše. Sterilizacija traje 12-18 časova. rađaonama. Na ovaj način se sterilišu laboratorijski aparati. a mikroorganizmi ostaju na filteru. Sprovodi se u aseptičnim uslovima na sterilnim filterima. a manje je toksičan od etilenoksida. bolesničkim sobama i dr. Ovi zraci oštećuju ćelijske nukleinske kiseline. Formaldehid je plin koji nije eksplozivan i manje je toksičan čije pare vrše sterilizaciju. kancerogen. 5. zamenjuju se novim.Gas prodire u sve pore materijala koji se steriliše. kvarcnih lampi koje emitujuultraljubičaste zrake koje su baktericidne. Sterilizacija filtriranjem Ovaj vid sterilizacije se prvenstveno koristi u farmaceutskoj industriji kojim se sterilišu različiti infuzioni rastvori koji se ne mogu izlagati visokim temperaturama. podova i zidova u operacionim salama. Plinska sterilizacija Etilen-oksidom (hemijska materija u gasovitom stanju) na 55o. a pri tom ga ne oštećuje.

a antisepsa je metoda profilakse i terapije. zračenjem ili gasom). Materijal pripremljen metodama antisepse je dezinfikovan i ostaje i posle eventualnog prodora klica u njega jer antiseptička sredstva kojim je pripremljen deluju i dalje ukoliko ima uslova za to. Pojam dezinfikovana je. Tako je pojam aseptičan (sterilan) apsolutan pojam: ne sme postojati nikakva klica na sterilnom predmetu. mikroorganizme. da zagade ranu. Postupak kojim se služimo u asepsi zove se sterilizacija (priprema materijala fizičkim metodama-toplotom. Asepsa je metoda profilakse (prevencije). Tako pripremljen materijal ostaje sterilan sve dok ne dođe do ponovnog zagađenja. u kom slučaju ga valja. sprečava rast i razmnožavanje. Antisepsa je postupak kod kojeg se hemijskim sredstvima uništavaju svi oblici mikroorganizama. smanjuje njihov broj. Predmet koji je podvrgnut pravilnoj sterilizaciji postaje sterilan i ne sme da sadrži nikakve klice. međutim. ako je potrebno. tako da se ove dve metode dopunjuju. time se ona razlikuje od antisepse. Cilj asepse je potpuno uništenje klica i u tome smislu se služimo fizičkim metodama (toplota). odnosno sterilan ili aseptičan tj. a ne isključuju jedna drugu kao ranije. relativan: klice ne postoje ili ako postoji. Primenom aseptičkih metoda sprečavamo da klice prodru u organizam. Ovaj materijal postaje takav pošto smo uništili sve klice u njemu. koja služi hemijskim metodama. U savremenoj medicini (hirurgiji) rad se odvija pretežno pod uslovima asepse. a tekovine antisepse se primenjuju kad je potrebno. 10 . one su tako oslabljene da ne mogu izazvati infekciju. ni patogene ni apatogene klice. Aseptičan rad u medicini je onaj pri kome se upotrebljava samo material koji je prethodno potpuno očišćen od klica. i tom smislu pripremamo zavojni materijal i instrumente tako da budu sterilni (aseptični). ponovo sterilisati.Zaključak Asepsa je postupak kojim se služimo u profilaktičkom uništavanju klica i kojim sprečavamo njihov prodor u organizam. materijal koji ne sadrži nikakve. kad je jedna od ovih dveju metoda dominirala.

scribd. http://www. http://skriptice9.ba 4. http://www. http://sh.net/studentski_radovi/Kirurgija-cijela.org/wiki/Op%C5%A1ta_hirurgija 11 .wikipedia.hlede.com/doc/4385506/Naela-rada-i-pravila-ponaanja-uoperacijskoj-sali 3.Literatura 1.blogger.pdf 2.