P. 1
Asepsa, Antisepsa i Sterilizacija

Asepsa, Antisepsa i Sterilizacija

|Views: 3,629|Likes:
Published by Marko Veselinovic
Asepsa, Antisepsa i Sterilizacija
Asepsa, Antisepsa i Sterilizacija

More info:

Published by: Marko Veselinovic on May 21, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/05/2015

pdf

text

original

Visoka medicinska škola strukovnih studija „Milutin Milanković“ Beograd

Asepsa, antisepsa i sterilizacija
Seminarski rad

Predmet: Zdravstvena nega

Profesor: Prof. dr sc. med. Ljiljana Kulić

Student: Katarina Nikolić br. indeksa с68

........ Asepsa.................................................................................................... 2012.......................10 Literatura............................................................7 Zaključak........................................4 2.........................................................................................1 Antiseptici............................................................................................................................................................... Sadržaj Uvod..............................................................3 1.......11 2 ........................................................................... Antisepsa....4 1........................................Beograd......................................................

U postupku antisepse se koriste razne supstancije hemijskog ili biološkog porekla. kateteri).Uvod S razvojem tehnike i drugih biomedicinskih nauka omogućen je i razvoj novih hirurških metoda. igle. što neposredno utiče na život mikroorganizama te ih ubija ili umanjuje njihovu virulence. Nikako ne možemo reći da se koža steriliše. Asepsa predstavlja odsustvo patogenih mikroorganizama ili infekcije u živom tkivu. a zasniva se na principima osmoze. adsorpcije. Antiseptici su najčešće razređeni dezinficijensi koji se mogu koristiti na živom tkivu. Antisepsa je postupak uništavanja prouzrukovača infekcije u tkivima organizama ili sa instrumenata i aparata koji su zagađeni mikroorganizmima. Sterilizacija podrazumeva uništavanje svih mikroorganizama uključujući vegetativne oblike i spore. taloženja belančevina i promeni pH. dehidracije. a da ne izazivaju oštećenja. a sprovodi se fizikalnim i hemijskim metodama. Za ostvarenje istog koriste se antiseptici. Antiseptici su sredstva koja koristimo za uništavanje mikroorganizama na koži pacijenata za vreme pripreme pacijenta za operaciju. Delovanje antiseptika je fizičko i hemijsko. 3 . U svrhu poboljšanja operativnih tehnika i sprečavanja nastanka hirurških infekcija treba poštovati principe asepse i antisepse. Sterilizacija se sprovodi na predmetima koji dolaze u kontakt sa tkivom ili ulaze u krvne sudove (instrumenti. prekrivači-komprese.

demarkaciju rane granulacijom. ali i temperature koja pojačava i ubrzava njihovo dejstvo.1 Antiseptici U hirurgiji su najviše u upotrebi: 4 . Neka antiseptična sredstva mogu da deluju nadražajno na tkivo. 1. pa povećavaju prijemljivost okolnog tkiva za infekcije. Hemijski antiseptici su ona sredstva koja se u hirurgiji koriste za hirurško pranje ruku. anti-protiv.1. Primenjuju se hipertonične otopine. Dorland's kaže: „Antiseptik inhibira rast i razvoj mikroorganizama. Antiseptici deluju na principu osmoze. antisepsa je postupak suzbijanja i uništavanja patogenih bakterija u rani ili predmetima koji dolaze u dodir s ranom. Asepsa se postiže fizikalnim metodama. a neka mogu da se rastvore u tkivu. Za njeno postizanje se koristimo hemijskim sredstvima. aparata i instrumenata. sepsis-truljenje) označava prevenciju sepse antiseptičkim sredstvima. apsorpcije.razvoj i razmnožavanje. taloženja belančevina. pripremanje operativnog polja. promene pH. Odnosno. Aseptic je bez infekcije i sterilan…“ Njihovo dejstvo može da bude: a) baktericidno-potpuno odstranjuju patogene mikroorganizme. bez da ih nužno ubije. materijala za šivenje. Sva hemijska sredstva deluju delimično nepovoljno tako što pojačavaju sekreciju. pa deluju toksično. Kako će oni delovati zavisi od njihove koncetracije. a rane tretiramo antisepticima. dehidracije. U smislu antisepse se sprovodi isecanje kontaminirane rane. sušenje rane. Materijal pripremljen anti-odnosno aseptički je dezinficiran. Za dezinfekciju hirurškog materijala danas koristimo asepsu. b) bakteriostatsko-samo sprečavaju njihov rast. posebno ukoliko nemamo mogućnost korišćenja antibiotika. Antisepsa Antisepsa (gr. Antiseptici mogu ubrzati pojavu demarkacione upale. rana.

čija se pena ispira 0. karakterističnog mirisa. Koristi se za dezinfekciju ruku. On u kontaktu sa ranom. glicerinom i etrom.Hidrogen (H2O2)3%)-bistar. izvrstan je za uništavanje anaerobnih (koji se razvijaju bez kiseonika) mikroorganizama u rani. Iz toga razloga ne sme se koristiti za dezinfekciju rana u blizini krvnih sudova(mogućnost nastanka vazdušne embolije). tetanus. Benzin se koristi za skidanje nečistoća na koži. zadužena dezinfekciji okoline i same rane. primenjuje pri i . Povidon pena-Izosept) P – 7. sadrži pomoćne supstance anjonske nejonske deterdžente koji stvaraju obilnu penu pri čišćenju kože. bez mirisa. fiziološka otopina nije dezinfekciono sredstvo. ne oštećujeciju kožu i sluzokožu. razlaže se na vodu i kiseonik. U kontaktu sa bakterijama taloži proteine. Meša se u svakoj razmeri sa vodom. 5 za previjanje pacijenata. pošto služi za ispiranje kao destilovana voda. ali se obavezno nalazi na kolicima za previjanje.5 %. bezbojan. nije toksičan. Brzo deluje. u tečnom stanju. Na kolicima za previjanje obavezno se nalaze ova antiseptična sredstva koja medicinska sestra-tehničar. kože pre punkcije i operacije. opekotina. ali što dalje od rane. Povidon jodid je 1% vodeni rastvor organski vezanog joda. Međutim. peni i na taj način mehanički izbacuje mikroorganizme preko rubova rane i na taj način deluje baktericidno. zagnojenih i inficiranih rana. vagine i rektuma. U kontaktu sa sadržajem iz rane. npr. Za samu ranu najčešće se koriste: • • 3% hidrogen. ne usporava zaraštanje rana. opreme i uređaja za njegu i lečenje bolesnika. Alkohol (spiritus concentratus) je lako isparljiva bezbojna tečnost.9% NaCl-om (fiziološki rastvor). pa se koristi pre operacije i pri previjanju rane. ne izaziva alergiju i nema kontraindikacija za njihovu upotrebu. rana. telesnih šupljina. Za okolinu rane koristi sledeće antiseptike : • • • benzin alkohol povidon jodid rastvor Svaki od njih sipa na sterilan tupfer i u jednom pravcu „čisti“okolinu rane i tako 3 puta. gangrena.

5% rastvoru koristi se za ispiranje očiju. mokraćne bešike i vagine (hibisept tinktura). ruku (hibisept rastvor 5%) sluzokože.. Služi za ispiranje rana.. Biološki antiseptici se primjenjuju: • • za sprečavanje razvoja infekcije u rani kao metod lečenja 6 . Zatim se isperu pod mlazom tekuće vode i osuše. Rublje i posteljina se potapaju u rastvor u kome ostaju do 60min. Desol 1% koristi se za dezinfekciju površinskih rana. instrumenata i rublja. Hibisept je antiseptično sredstvo koje uništava bakterije. U primjeni su i razni sapuni. deterdženti. prostorije intenzivne njege. U 0.• povidon jodid-rastvor Na kolicima za previjanje rana još se nalaze: • • Rivanol kao rastvor od 1gr praha na 1l destilovane vode.. tj. a deluje i na gram pozitivne i gram negativne bakterije. nosa. Razmekšavaju sloj kože i pomažu odstranjenje površinskog sloja epitela sa prljavštinom i mikroorganizmima. kupatila sa wc-om. Ovde se potapa kuhinjsko posuđe i pribor za jelo 1. Izosan je rastvor koji se napravi tako što se 2gr ovoga praha sipa u 5l vode. i to tako što se u 1l vode sipa se 20ml omnisana. rana. • • Asepsol-bistar.5-2h. opekotina. ne nadražuje tkiva.operacioni blok. viruse i spore. Koristi se za dezifekciju kože. kuhinje.a izlučuje se urinom. uha. rektuma. Sapuni se koriste za dezinfekciju ruku i operativnog polja. ne nadražuje kožu i sluzokožu. U skorije vreme u svakodnevnoj praksi na hirurgiji se koriste različita antiseptična sredstva. ruku. a zatim se peru u mašini za pranje rublja. Omnisan 5% koriste pomoćne radnice na klinikama kada peru. dezinfikuju bolesničke sobe. Sanitarne prostorije se prskaju sprejom izosana. Slabo je toksičan. mokraćne bešike. nije toksičan. vagine. Resorbuje se u tkivima. Rastvor je žute boje. bez boje i mirisa.

U postoperativnom toku se nastavlja primjena antibiotika.od velike važnosti je njihova primena. daje se seroprofilaksa-250-500 IJ humanog antitetanusnog imunoglobulina. peroralno i parenteralno (intravenski) iv i 2. po pismenom nalogu u svrhu prevencije postoperativnih komplikacija. Hirurg na temperaturnoj listi ordinira vakcinu i serum . Ovo je aktivni vid imunizacije-organizam se sam „bori“da stvori antitela na unete antigene. Asepsa 7 . 1ml anatoksina.• za povećavanje imunobioloških snaga organizma U ovu vrstu spadaju: a) Antibiotici U velikoj meri su suzbijene infekcije. antigene (živi mikroorganizmi sa oslabljenom virulencijom) koje se unose organizam da bi se stvorila specifična antitela koja će da štite organizam od određenih zaraznih bolesti.Zaštita se daje intramuskularno u roku 2448h od nastanka povrede. U hirurgiji danas. rastvori se u 500ml 0.1-2gr Cefazolin-po nalogu hirurga. U hirurgiji se primenjuje antitetanusna zaštita kod svih politrauma. antibiotik u prašku. b)Vakcine To su imunobiološke supstance. Kod pacijenata koji nisu vakcinisani. U organizam se unose gotova antitela koja neutrališu toksine i izlučuju se za dve do tri nedelje. c) Serumi Ovo je pasivni vid imunizacije ljudi za određene bolesti. Daju se preoperativno (2h pre operacije) npr. Mogu se primenjivati (intramuskularno)-im. kao infuzija. infekcije. proširene su indikacije za operativni rad i omogućeno primarno zarastanje rane.u svakodnevnoj praksi.9% NaCl i to se priključuje pacijentu iv. a smanjene su mogućnosti postoperativnih komplikacija.

1-2 sata Ova sterilizacija može da se izvede i žarenjem. To su: a) Vlažna hemijska sterilizacija Ovim načinom se potapaju predmeti i materijali kao što su optički instrumenti. Temperatura u sterilizatoru: 180o. Hemijska sterilizacija Postoje 2 vida ove sterilizacije. kao i svega ostalog što dolazi u dodir sa pacijentom i operativnim poljem. potapaju u dezinfekciono sredstvo. Jedan je čiji se zid zagreva i pomoću termostata se održava temperatura. 160o Vreme sterilizacije:7-10 minuta.Suva sterilizacija sredstvo sterilizacije:vreo vazduh mesto sterilizacije:sterilizator Postoje dva tipa sterilizatora.Predstavlja skup mera kojima se postiže potpuno uništavanje mikroorganizama sa predmeta. Stavlja se 6-8 tableta koje 8 . stakla.5 min. Osnovni metod asepse kojim se ovo postiže je sterilizacija.aspiracioni kateteri. instrumenata i materijala. Sterilizator radi na 180o u trajanju 7. a zatim se hladi na vazduhu. Sterilizacija može da se primenjuje na više načina: 1. Sterilizacija se odvija na temperaturi od 160-180o 60 minuta. Predmeti se predhodno peru pod mlazom tekuće vode. fini gumeni i plastični instrumenti koji bi se oštetili drugim vidovima sterilizacije b) Suva hemijska sterilizacija (formalinskim tabletama) U posebnim plastičnim ili metalnim kasetama se stavljaju predmeti koji se žele sterilisati (obično od gume)-sonde. Drugi sterilizator ima pokretnu traku na kojoj prolaze predmeti ispod grejača sa infracrvenim zrakama. osuše. porcelana. Predmet se zagreva nad plamenom dok se ne užari. ponovo peru. 170o. zajedno sa formalinskim tabletama.tubusi ili od plastike. Ovaj metod se koristi najviše u mikrobiološkim laboratorijama. Materijal koji se steriliše može biti od metala.

a pri tom ga ne oštećuje. Ako dođe do raspada tableta. Sterilizacija traje 72 sata. kvarcnih lampi koje emitujuultraljubičaste zrake koje su baktericidne. Na ovaj način se sterilišu laboratorijski aparati. Pore na filteru su manje od većine mikroorganizama i na taj način tečnost prolazi kroz njih. Sterilizacija ultraljubičastim zracima Ostvaruje se pomoću tzv.bolničkim prostorijama. zamenjuju se novim. podova i zidova u operacionim salama. pa se nastoji izbaciti iz upotrebe i zameniti drugim metodama. rađaonama. Pre upotrebe ovi predmeti se uvek isperu fiziološkim rastvorom. Za vreme ove sterilizacije ne sme se boraviti u prostoriji zbog štetnog dejstva ultraljubičastih zraka na vid. Sterilizacija traje 12-18 časova. mikrohirurški instrumenti. Proces se odvija u sterilizatoru na temperaturi od 60o-70o tokom 1-3 sata. Plinska sterilizacija Etilen-oksidom (hemijska materija u gasovitom stanju) na 55o.5 bara 30-60 minuta. Ovi zraci oštećuju ćelijske nukleinske kiseline. previjalištima. Ova metoda se koristi za sterilizaciju vazduha. Formaldehid je plin koji nije eksplozivan i manje je toksičan čije pare vrše sterilizaciju. Formalinski prah je toksičan.isparavaju. a manje je toksičan od etilenoksida. 9 . Sterilizacija filtriranjem Ovaj vid sterilizacije se prvenstveno koristi u farmaceutskoj industriji kojim se sterilišu različiti infuzioni rastvori koji se ne mogu izlagati visokim temperaturama. bolesničkim sobama i dr. tj. kancerogen.Gas prodire u sve pore materijala koji se steriliše.Ovom metodom se uspešno uništavaju svi oblici mikroba i pri tom ne izazivaju koroziju i menja strukturu materijala koji se steriliše. 5. Sprovodi se u aseptičnim uslovima na sterilnim filterima. a mikroorganizmi ostaju na filteru.

ni patogene ni apatogene klice. U savremenoj medicini (hirurgiji) rad se odvija pretežno pod uslovima asepse. Antisepsa je postupak kod kojeg se hemijskim sredstvima uništavaju svi oblici mikroorganizama. Aseptičan rad u medicini je onaj pri kome se upotrebljava samo material koji je prethodno potpuno očišćen od klica. mikroorganizme. a tekovine antisepse se primenjuju kad je potrebno.Zaključak Asepsa je postupak kojim se služimo u profilaktičkom uništavanju klica i kojim sprečavamo njihov prodor u organizam. smanjuje njihov broj. međutim. Cilj asepse je potpuno uništenje klica i u tome smislu se služimo fizičkim metodama (toplota). sprečava rast i razmnožavanje. i tom smislu pripremamo zavojni materijal i instrumente tako da budu sterilni (aseptični). Predmet koji je podvrgnut pravilnoj sterilizaciji postaje sterilan i ne sme da sadrži nikakve klice. relativan: klice ne postoje ili ako postoji. Tako pripremljen materijal ostaje sterilan sve dok ne dođe do ponovnog zagađenja. zračenjem ili gasom). Ovaj materijal postaje takav pošto smo uništili sve klice u njemu. ako je potrebno. koja služi hemijskim metodama. time se ona razlikuje od antisepse. odnosno sterilan ili aseptičan tj. materijal koji ne sadrži nikakve. Materijal pripremljen metodama antisepse je dezinfikovan i ostaje i posle eventualnog prodora klica u njega jer antiseptička sredstva kojim je pripremljen deluju i dalje ukoliko ima uslova za to. kad je jedna od ovih dveju metoda dominirala. da zagade ranu. a ne isključuju jedna drugu kao ranije. u kom slučaju ga valja. a antisepsa je metoda profilakse i terapije. Postupak kojim se služimo u asepsi zove se sterilizacija (priprema materijala fizičkim metodama-toplotom. Asepsa je metoda profilakse (prevencije). one su tako oslabljene da ne mogu izazvati infekciju. ponovo sterilisati. 10 . Pojam dezinfikovana je. Tako je pojam aseptičan (sterilan) apsolutan pojam: ne sme postojati nikakva klica na sterilnom predmetu. tako da se ove dve metode dopunjuju. Primenom aseptičkih metoda sprečavamo da klice prodru u organizam.

blogger.org/wiki/Op%C5%A1ta_hirurgija 11 .wikipedia.net/studentski_radovi/Kirurgija-cijela. http://skriptice9. http://www.scribd.Literatura 1.com/doc/4385506/Naela-rada-i-pravila-ponaanja-uoperacijskoj-sali 3. http://sh. http://www.pdf 2.hlede.ba 4.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->